You are on page 1of 6

OTPAD

Otpad je materijal, sirovina ili predmeti koji su se koristili u obavljanju svakodnevnih životnih i proizvodnih aktivnosti ili procesa proizvodnje, i koji se bez dalje upotrebne vrednosti odbacuju. Otpad je materijal ili predmeti koji nastaju u procesu proizvodnje ili korišćenja dobara kao suvišan i nepotreban i koji vlasnik odlaže ili namerava da odloži u skladu sa zakonom i odgovoarajućim propisima. U Direktivi EU 75/442/ECC o otpadu, definicija glasi: Otpad je svaki predmet ili materija koju vlasnik odloži, namerava da odloži ili je prinuđen da odloži, a koji je kategorisan prema utvrđenoj klasifikaciji otpada u Katalogu o otpadu. Postoje tri vrste otpada i to: 1. 2. 3. komunalni otpad (kućni otpad); komercijalni otpad; industrijski otpad.

Otpad se klasifikuje prema poreklu, karakteristikama i sastavu. U zavisnosti od opasnih karakteristika koje utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu, otpad može biti: 1. inertni; 2. neopasni i 3. opasni

ŠTA JE KOMUNALNI OTPAD
Komunalni ili kućni otpad je otpad koji se stvara u domaćinstvu i životnim aktivnostima stanovnika i u njemu se nalazi sve ono što se kao nepotrebno izbacuje iz domaćinstava (biorazgradivi i baštenski otpad, staklo, plastika, boce od spreja, kućna hemija, fluo cevi, razređivači i boje, ulja, baterije i dr). U komunalni otpad spada i otpad nastao na javnim površinama u lokalima, restoranima, školama i vrtićima. Biorazgradivi otpad je komunalni otpad i ne spada u opasan, jer je organskog porekla i u potpunosti se razgrađuje u aerobnim ili anaerobnim uslovima (sa i bez prisustva vazduha). Baštenski otpad i ostaci hrane mogu se kompostirati, a kao krajnji produkt dobija se vrlo kvalitetan kompost (organisko đubrivo) koji se ponovo može vratiti u životnu sredinu. Određene vrste komunalnog (kućnog otpada) mogu imati svojstvo opasnog otpada. To su materije kao i ambalaža zagađena tim materijama, koje ugrožavaju zdravlje ljudi i životinja i smanjuju kvalitet životne sredine. U ovu kategoriju spadaju lekovi sa isteklim rokom trajanja, istrošeni akumulatori i baterije, ambalaža od hemikalija, pesticidi, boje, ulja, sredstava za čišćenje, lepak, stare baterije, posude pod pritiskom, sprejevi, motorna ulja, lekovi, kozmetički preparati, stari živini termometri i sve hemikalije.

ŠTA JE AMBALAŽNI OTPAD?
To je materijal koji se koristi kao ambalaža za punjenje, čuvanje, skladištenje, pakovanje i transport robe široke potrošnje. Sa amabalažom se susrećemo svakodnevno na svim

aluminijumske folija. bilo kod kuće ili na radnom mestu. Amabalaža uglavnom završava kao otpad. gde nabavljamo životne namirnice ili robu. jer se metal može reciklirati neograničeni broj puta. ali ako nemamo drugo rešenje. Velika industrijska postrojenja su najčešće generatori opasnog otpada. na smetlištu. ili je na kraju životnog veka možemo predati na reciklažu kako bismo od odbačene ambalaže dobili materijale koji će biti sirovina za nove proizvode. U Srbiji su izvori opasnog otpada uglavnom termocentrale svih vrsta.prodajnim mestima. sem što ga bacamo u kantu za otpatke.. Konzerve za hranu ili piće. možemo ga odložiti u za to predviđene posude kako bi se ponovo mogao upotrebiti za istu ili sličnu namenu. PET ambalaži možemo takođe smanjiti zapreminu istiskivanjem vazduha iz boce i zavrtanjem čepa. delovi automobila. Ekološka ambalaža je ona ambalaža koja ne šteti prirodi. u zavisnosti od vrste materijala od kog je ambalaža napravljena. a proizvođačima omogućili da manje iskorišćavaju prirodne resurse. možemo izbegavati kupovinu proizvoda sa ambalažom koja zagađuje životnu sredinu kada god je moguće. pritom zagađujući životnu sredinu. kompjutera. odnosno napravljena je od materijala koji su biorazgradivi. možemo joj dodeliti neku novu upotrebnu funkciju. Metalni ambalažni otpad. . farmaceutska. Da li jednom korišćena ambalaža može ponovo da se iskoristi? Da. Šta obično radimo sa ambalažnim otpadom? Uglavnom za sada još ništa praktično niti korisno. Šta možemo uraditi sa ambalažnim otpadom? Za početak. ne zagađuje životnu sredinu. bela tehnika i ostalo su veoma pogodni za ponovnu preradu. INDUSTRIJSKI OTPAD ? Pod industrijskim otpadom se podrazumevaju sve vrste otpadnog materijala i nusproizvoda koji nastaju tokom određenih tehnoloških procesa i koji po svojim osobinama mogu biti neopasani ili opasani. a posebno aluminijumski je vredna sekundarna sirovina koja može lako da se reciklira. pa on postaje najobičnije smeće. i dr. ili stotinama godina. hemijska i prehrambena industrija. kada se isprazni njen sadržaj ili se kupljena roba otpakuje. ako se odvojeno prikuplja. U Bazelskoj Konvenciji opasan otpad definisan je na sledeći način: Opasan otpad je opasna otpadna materija koja ima bar jednu od opasnih karakteristika (eksplozivan. Tako ste i vi postali zaštitnik prirode. Čelik i aluminijum su metali koji se koriste kao sirovine za ambalažu i upotrebljavaju u velikim količinama za pakovanje mnogobrojnih proizvoda. a da ne izgubi ništa od svojih osobina. koje trune decenijama.. Šta još možemo uraditi sa ambalažnim otpadom? Možemo joj smanjiti zapreminu tako što ćemo kartonsku ambalažu rastaviti i tako odložiti u odgovarajuću posudu.

Među opasnim komponentama e-otpada su veoma otrovni i rastvorljivi metali i jedinjenja kao što su olovo. ŠTA SU SU POSLEDICE STVARANJA OTPADA? Za životnu sredinu i ukupan kvalitet znači. Naročito su opasna lokalna zagađene odlaganjem otpada na nekontrolisanim ili divljim deponijama. kopnene i priobalne vode. takođe utiče na zagađenje vazduha. akutno otrovan. arsen. monitori. nikl. Da li znate? • • • • Računar se sastoji od preko 1000 raznih materijala. štampači. litijum. Usled brzog napretka tehnologije. hlor i drugi. sklon koroziji.. Pepeo iz postrojenja za spaljivanje (insineratora). TV aparati. elektronski otpad. Procenjuje se da se danas u svetu odbaci nekoliko miliona komada e-otpada! Osim što se nagomilava u ogromnim količinama. od kojih su neki veoma otrovni. Zbog prisustva metana i drugih zapaljivih materija. čime se povećava globalno zagrevanje.. kablovi. a stara do sada korišćena se baca. prodorom polutanata (zagađivača) u površinske i podzemne vode. diskovi. jer se degradiraju staništa flore i faune. zagađenje vazduha. sklon spontanom sagorevanju i oksidaciji. što kao krajnju posledicu ima uništavanje biljnog i životinskog sveta i nestanak vrsta. Odlaganjem velikih količina otpada povećava se emisiju metana iz deponija u vazduh. organski je peroksid. Takva dinamika i proizvodnja. . bez obzira što je to kontrolisan proces u koje se preduzimaju sve mere zaštite. kao i ambalaža u kojoj je bio spakovan opasan otpad. od još upotrebljive opreme. štetne hemikalije će završiti u zemljištu. U takav otpad spadaju istrošeni ili neispravni računari. Više od polovine odbačenih računara u SAD su u dobrom radnom stanju. živa. Manje od 10% zastarele računarske opreme se predaje na reciklažu. Paljenjem otpada dolazi do emisije dioksina koji zagađuje vazdzuh i tlo. Ukoliko se e-otpad baca u smeće i završava na deponiji ili se nepravilno reciklira. stvara novu vrstu otpada. u kontaktu sa vodom oslobađa zapaljive gasove. kadmijum. ELEKTRONSKI OTPAD Izvesno je da računari. fotokopiri. sadrži toksične supstance sa odloženim hroničnim delovanjem).zapaljiv. toneri. vazduhu ili vodi. ali i baterije. mobilni telefoni. nova elektronska oprema je sve pristupačnija. Odloženi otpad narušavanje izgleda prirode. mobilni telefoni svakim danom zastarevaju i da se dnevno pojavljuju novi proizvodi sa boljim karakteristikama.Ovakvo zagađenje može uticati na vodu za piće. Voda zagađena ovim materijama nije za piće i veoma se teško prečišćava. ova vrsta otpada je veoma opasna za zdravlje ljudi i životnu sredinu. tla i vode. a postoji opasnost od spontanog klizanja mase otpada. infektivan. barijum. Prosečan životni vek računara se smanjio sa pet na dve godine. povećava se mogućnost eksplozije i požari sa ozbiljnim posledicama po okolno stanovništvo. cink.

fabrici. u pogonu separacije. restoranu ili nekom drugom mestu javnog okupljanja). toplomeri. odnosno sortiranje otpada može da bude primarno i sekundarno. dakle stanovnici gradova. Za početak. sijalice. ali je to beznačajan broj koliko ovakvog otpada završava na deponijama ili čeka da bude odbačeno. Primarno razvrstavanje podrazumeva da se otpad razvrstava po grupama na samom izvoru nastanka (u kući. Prva posuda za opasan otpad – lekovi. odvojite kućni otpad. Svaka lokalna samouprava obavezna je da organizuje primarnu separaciju i obezbedi prostor i opremu za otvaranje reciklažnog dvorišta. razvrstava. boje. Komunalni (kućni) otpad bi trebalo da razdvajamo dnevno u različite kante (ako njih nema. papir i komunalni. radnim mestima ili školama. koji se može ponovno koristiti ili reciklirati. ulici. RAZVRSTAVANJE OTPADA Kako se razvrstava otpad? Potrudite se da vaš kućni otpad bude sortiran po grupama u različite kontejnere za plastiku. Ukoliko takvih kontejnera nema u vašem okruženju. školi. kućne aparate i uređaje mogu besplatno odložiti na prodajnim mestima ili reciklažnim dvorištima. radi dobijanja materijala koji će se dalje koristiti kao sirovina za recikliranje.Od 2007. . Za ovakav način upravljanja otpadom potrebna je saradnja svih subjekata u sistemu. koji je mešavina svih odbačenih materijala i predmeta. One bar ne zauzimaju puno prostora. potrebno je prethodno sortirati otpad. Materije separisane na ovaj način su lošijeg kvaliteta nego kod primarnog razvrstavanja. kućni otpad. Postoji nekoliko otkupljivača. onda bar u kese ili vreće). jer ćete na taj način manje zagaditi životnu sredinu. Sekundarno razvrstavanje otpada podrazumeva da se iz otpada. Najlakši i najjeftiniji način sortiranja otpada je na samom izvoru. godine stanovnici Švajcarske svoje računare. baterije. i odložite ga u kontejner odvojeno od opasnog otpada. Šta vi možete da uradite? E-otpad je značajan izvor sekundarnih sirovina. Kako treba sortirati? Da bi se reciklaža uspešno izvršila. opština i naseljenih mesta u domaćinstvima. kancelariji. a najvažniju ulogu imaju oni koji ga stvaraju (generišu). pa možete da ih pričuvate sve dok ne bude moguće da ih odložite na sigurno mesto i tako date doprinos zaštiti životne sredine. prema vrsti otpada: 1. U Srbiji su ovakvi programi reciklaže u pripremi. Razvrstavanje. stare baterije nemojte bacati sa ostalim komunalnim otpadom.

najčešće su to ostaci od hrane. odnosno otpad za reciklažu – ali. auto gume. Upravljanje otpadom sprovodi se po propisanim uslovima i merama postupanja sa otpadom u okviru sistema sakupljanja. a samim tim i u regionu zapadne Bačke. transporta. cveće i lišće i drugi baštenski otpad biljnog porekla. Opasan odpad u načelu treba odlagati . Svaku od ove tri vrste trebalo bi stavljati u zasebnu kesu i ubacivati u kontejnere za reciklažu na kojima piše za koji vrstu otpad su namenjeni. otpad iz klanica. uključujući i nadzor nad tim . da li ste ikad razmišljali o tome kuda to dalje ide i šta se s njim dešava nakon što napusti Vašu kuću ili stan? POSTOJEĆI PROPISI U UPRAVLJANJU OTPADOM Upravljanje otpadom je uređeno velikim brojem zakona i drugih propisa (preko 30). Druga posuda je za biorazgradivi. 3. komunalni otpad. Ovo su sve objektivne teškoće koje u bliskoj budućnosti treba rešavati. Ovakav postupak podrazumeva da postoji razvijen sistem lokalnog prikupljanja i posude za njegovo odlaganje. Ovde će biti pomenuti samo osnovni propisi koji regulišu ovu oblast i koji se primenjuju: 1. upotrebljena automobilska i jestiva ulja. Treća je za otpad koji se može reciklirati (metal. a troškovi izvoza su veoma skupi. a i reciklabile. predstavlja zbrinjavanje opasnog otpada. Glasnik RS" br. građevinski otpad i otpad od rušenja objekata.2. plastika staklo). baterije svih vrsta uključujući olovne i druge akumulatore. delove nameštaja koji zbog veličine ne mogu biti odneti komunalnim vozilima. Najveći problem u Srbiji.odneti u reciklažno dvorište koji će se uskoro otvarati po gradovima i opštinama. U posude za otpad u individualnim domaćinstvima ili u kontejnere na javnim površinama zabranjeno je odlagati tečne i polutečne materije: • • • • • • • • • • žar i vruć pepeo. lekove sa isteklim rokom trajanja. kore od voća i povrća. fluorescentne sijalice i cevi. Ne postoje recilažna dvorišta u koje bi stanovnici mogli donositi opasan otpad. ne postoje pogoni gde bi se takav otpad neutralisao. 135/2004) kojim se utvrđuju načela zaštite životne sredine. Izbacili ste svoje smeće. Pored ovog ne postoji uređen sistem koji omogućava primarnu separaciju jer stanovnici ne poseduju bar dve kante u kojima bi se izdvajao biorazgradivi i reciklabilni otpad. mesara i ribarnica. Zakon o zaštiti životne sredine ( "Sl. tretmana i odlaganja otpada. uginule životinje i ostatke zaklanih životinja.

životnu sredinu ili materijalno dobro. transportu. način i postupak vršenja procena uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu. radi obezbeđivanja zaštite životne sredine i unapređivanja održivog razvoja integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa. kojim se između ostalog uređuje postupak procene uticaja za projekte koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu. nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontroli zagađivanja životne sredine. Zakon o zaštiti životne sredine. 4. ponovnom iskorišćavanju. SEA i IPPC su apsolutno harmonizaovani sa odgovarajućom legislativom EU. 2. 135/2004). Zakon o komunalnim delatnostima ("SL. Nacrt Zakona o otpadu kojim se uređuje planiranje i organizacija upravljanja otpadom.rs/otpad. mere postupanja sa otpadom pri sakupljanju. kojim se uređuju uslovi za postupak izdavanja integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti koji mogu imati negativne posledice na zdravlje ljudi.aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle njihovog zatvaranja. uređuje organizovanje i obavljanje komunalnih delatnosti. Glasnik RS" br. http://www. 16/97 i 42/98) kojim se određuju komunalne delatnosti i uređuju opšti uslovi i način njihovog obavljanja. Glasnik RS" br. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine-IPPC ( "Sl.jkptvrdjava. upravljanje posebnim tokovima otpada. 5. 135/2004). 3. Glasnik RS" br. tretmanu i odlaganju. Glasnik RS" br. nadzor i druga pitanja je završen i upravo je na razmatranju. zakoni EIA.php . Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu-SEA ( "Sl. 135/2004). vrste aktivnosti postrojenja. skladištenju. kojim se uređuju uslovi. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu-EIA ( "Sl.