You are on page 1of 11

ANTROPOLOGIJA RODA I SRODSTVA ...

Najčešće u ovim društvima, u kome postoje brakovi između ukrštenih srodnika, postoji i posebna srodnička terminologija (perskriptivna srodnička terminologija). Oni srodnici koji se nazivaju ukrštenim se ne označavaju istim terminima kao krvni srodnici. Paralelni srodnici su oni kod kojih se koristi isti termin za rođenu braću i sestre. Ukršteni srodnici su oni kod kojih se koriste drugi termini, nisu oni za braću i sestre. (?) U ovim društvima najčešće nema posebne terminologije za odnose putem braka kao što mi imamo, npr. svekar, svekrva, tast itd., znači ne postoji posebna terminologija, već se istim terminom označava žena i sestra od ujaka. Već se po srodničkoj terminologiji moglo videti/pretpostaviti tip braka koji je postojao. Kada kažemo da pojam ukrštenih srodnika označava decu braća i sestre, znači da označava sestru od ujaka, sestru po ocu itd., dakle, ne obuhvata samo geneaološki najbliže, već i mnogo širu kategoriju, to mogu biti geneaološki dosta udaljeni odnosi, ali koji se označavaju istim terminom (logika nije geneaološka nego klasifikatorna). U nekim društvima, koji imaju ovaj tip braka, zabranjeno je sklapanje braka između geneaološki najbližih srodnika, npr. sestra od pravog ujaka. Bitno je zapamititi da pojmovi brat i sestra (kod ukrštenih brakova) predstavljaju dosta širok pojam. Pojam patrilaterarnih paralelnih srodnika, znači deca dva brata (dve sestre), drugačije se naziva arapski brak, on je različit od braka kod ukrštenih srodnika i po tome što u tim društvima, srodničkim sistemima nije propisan, ne predstavlja pozitivno bračno pravilo, nije nešto što je eksplicitno neophodno, on se više pojavljuje kao neka preferencija u tim društvima. (ovde ima crtež) Biološki i društveni odnosi se, kako je vek istraživanja pokazao, ne poklapaju. Mi se ne bavimo biološkim aspektima srodstva, makar nismo do nedavno, sada se javljaju nova istraživanja sa razvojem tehnologije. Nas zanima kako društvo i kultura interpretiraju, šta rade sa tim odosima. Još kod evolucionista (Mejna npr.), bez obzira na to što su oni pod pojmom srodstvom podrazumevali krvno srodstvo i to biološke veze, se zapazilo da u nekim društvima postoje tzv. fiktivna srodstva, usvajanje, što je pokazatelj da veze nisu uvek zasnovane na biološkom principu. Poenta je da su te pojave, kao što je adopcija, smatrane društvenom fikcijom (evolucionisti). U savremenoj antropologiji, ovo stanovište je neprihvatljivo iz prostog razloga što mi ne polazimo u napred sa idejom šta je srodstvo u nekoj sredini koju istražujemo, već pokušavamo da ukapiramo šta oni pod tim pojmovima podrazumevaju i šta je društvena uloga tih odnosa kod njih. Danas, pod osnovnim elementima srodstva u antropologiji se podrazumevaju: Srodstvo i poreklo (bilaterarne veze i različiti principi porekla kojih ima nekoliko, na onovu kojih se formiraju društvene grupe i na onovu kojih se nasleđuju i prenose materijalne i nematerijlne realije), brak i srodstvo (to obuhvata i bračna pravila (s kim treba i s kim ne treba da se sklapa brak) ali i strategije (na koji način manipulišu brakom), rezidencijalna grana, principi/pravila koji se odnose na život i stanovanje pre i posle braka, oblici porodice i širih srodničkih grupa. Recimo u našem društvu je dugo bilo, da kad se udate idete da živite patrilokalno, sa mužem, sad se to promenilo, kad se može, bračni par živi odvojeno/samostalno. Imaju društva u kojima se, kada muž i žena sklope brak, ostaju da žive svako svojoj kući.

znači da se mogu imati različita čak i suprotstavljena stanovišta.Terminologija srodstva odakle je sve i počelo. dok druge teorije kasnije. Svaki tip srodstva predstavlja određeni sistem klasifikacije koji pojedince svrstava u različite srodničke grupe. Danas znamo da sistemi srodstva koji formalno mogu da pripadaju istoj kategoriji. Vrlo često može da se desi da se normativni i taj praktični deo potpuno razlikuju. tj. Ovo proučavanje je rezultat novih pristupa u antropologiji. U ovoj klasičnoj antropologiji. to je sistem srodstva. mogu da budu različiti. jer se smatralo da sve što ima veze sa seksualnošću biološka kategorija. sa stanovišta savremene antropologije njega sačinjavaju gore napomenuti elementi. tačnije o onim odnosima koji se u evropskim društvima nazivaju očinstvo. nepromenljiva i koja važe za sve članove društva. jeste da se oni ne bave izučavanjem pojedinačnih termina. posebno ona koja se bavi analizom srodničkog sistema kao celine. o tome šta je dete. kako možemo da analiziramo osnovne logičke principe. Ono što je karakteristično za antropološko proučavanje kategorije srodstva. Klasična antropologija se bavila . Sodničke kategorije i konflikti. preciznije koristio se u klasičnoj antropologiji. Levi-Stros je svu svoju pažnju usmerio na proučavanje formalnih bračnih pravila i njihovu ulogu u pomeranju i formiranu društva. se načelno može izučavati na tri nivoa: − Nivo pravila − Nivo kategorija (konepata) − Nivo prakse (ponašanje) Normativni aspekt (nivo pravila) omogućava da otkrijemo idealne tipove. roditeljstvo. Polazili su od pretpostavke kao da su svi članovi društva naučili ta pravila i primenjuju ih kao takve. rađanju. Peti element su predstave o telu. Srodničko ponašanje je ono što ljudi rade. pregovaranja. kada su u pitanju srodnička pravila. kako nastaje. Evolucionisti su pre svega terminologiji posvećivali pažnju. ne moraju formalni oblici uvek da se poklapaju sa kulturnom ideologijom. zašeću. što se ispostavilo da nije tako. Srodstvo i srodnički sistem. nego se bave analizom logičkih pravila koja se nalaze u osnovi neke srodničke terminologije. Antropološka analiza. zaključno sa strukturalizmom jesu u određenoj meri. majčinstvo. Šesti oblik je incest i drugi oblici nedozvoljene seksualnosti. ali ne toliko. strateških upotreba. koji su se bavili proučavanjem pravila normativnog nivoa srodstva. mehaničke modele u vezi sa srodstvom u nekoj kulturi. oni su ta pravila diktirali kao jedinstvena. to je srodnička terminologija. Još jedan pojam koji se često koristi. Ono što su se antropolozi. manipulacija. drugim rečima kako je taj sistem uređen ako logički koherentna celina. nastoji da ustanovi veze između različitih elemenata i aspekata. na kojima je neki sistem srodstva zasnovan. pažnju su posvećivale jednom od ovih elemenata najviše. do 70-ih godina najčešće se izučavala srodnička terminologija. to u konkretnom slučaju. principi porekla i te grupe koje su se formirale na onovu različitih principa porekla i brak i bračna pravila. Ove teorije koje su razvijane. Ova teorija je davno odbačena i danas znamo da kulturna pravila su domen osporavanja.

Antropolozi koji se bave proučavanjem terminologije su se do nedavno. uprkos kritikama koje je dobila. kroz obraćanje drugačiji značaj davala odnosu. Ono po čemu se antropološka analiza razlikuje od lingvističke analize je to da antropolozi ne izučavaju rečnik srodstva već principe koji organizuje određenu terminologiju i koji omogućavaju njeno poređenje sa drugim terminologijama srodstva bez obzira kom jeziku pripada. činila ga je sopstvenim bratom i menjala je odnos prema njemu. ali se nije bavila njihovim međusobnim odnosom i nije tražila da li postoje neka pravila po kojima se te reči koriste. isključuje neke vrste ponašanja. njihovim razvojem. tradicionalnim društvima. Postoji vrlo ograničen broj . kod nas). Da li srodničke termine koristimo na neke druge odnose (“brate”. Ono što je zajedničko. ti srodnički nazivi ne postoje tek tako. Komparativno-istorijska lingvistika se bavila i bavi se pojedinačnim rečima. etimologijom. ona je kroz naziv. obraćanje i ona je često neformalnija od referencijalne term. Odnose koje neku osobu povezuju sa živim ili mrtvim osobama koje se smatraju srodnicima i koja pripadaju određenom broju generacija. Referencijalna terminologija – termini koji služe za označavanje srodničkih. Isto to ima i u tzv. što ne znači da je to moguće raditi bez poznavanja formalnih pravila. Sama činjenica je da se srodnička terminologija (terminologija srodstva) nekada nazivala nomenklaturom. Srodnička terminologija jeste skup reči za obeležavanje društveno priznatih srodničkih odnosa ali on je struktuiran na osnovu određenih principa klasifikacije. Danas su istraživanja usmerena na proučavanje prakse i strategija. bez ikakve međusobne veze. Tek u poslednjih nekoliko godina se pažnja obraća na to kako mi u svakodnevnom životu koristimo i obraćamo se osobama koje smatramo srodnicima. pre svega zahvaljujući Morganu. pojednci stiču određena znanja u vezi sa srodstvom učeći osnovne ili šire termimološke pojmove. strukturalno – semantičkih celina. U svim ljudskim društvima srodnički odnosi su predstvaljeni srodničkom terminologijom. Terminologija srodstva je jedan od elementa srodničkih sistema i svi jezici imaju terminologiju srodstva (termine kojim obeležavaju srodnike). uglavnom bavili ovom referencijalnom terminologijom Vokativna terminologija – služi za dozivanje. da je žena svog devera (brata od muža). što bi moglo da se analizira na određene načine. uprkos razlikama. govori da je ova terminologija deo jezika i da kao svaka druga kategorija jezika ona predstavlja leksičko sredstvo za označavanje kategorija znanja. zvala bratom. To je ono što je radila antropologija. promenama i tako dalje. seksualnog i preporučuje neke druge. svim terminologijama jeste da postoji tako zvana referencijalna terminologija i vokativna terminologija. Drugim rečima on predstavlja sistemski uređenu celinu. To znači da paralelno sa učenjem jezika. ali smo postali svesni da formalna pravila ne govore mnogo o životu ljudi koje izučavamo.formalnim pravilima. Kao analitička antropološka kategorija terminologija srodstva predstavlja struktuiranu celinu reči koja u određenom jeziku označava priznata srodstva.

Danas se postavlja pitanje. Takođe. Bez obzira kom jeziku pripadaju može se odrediti. Ispostavilo se da ih ima jako malo. cela ideja istraživanja terminologije srodstva je bila da se utvrde principi na onovu koga je moguće porediti te različite sisteme srodničkih terminologija koje postoje čak i u vrlo različitim jezicima. Babe i dede Očevi i majke G˚ braća i sestre Sinovi i ćerke Unuci Pojam ega se ne odnosi u svim terminologijama srodstva na pojedinca. u nekim drugim sistemima. pojam majka. jezici koji prpadaju istoj grupi ne moraju da pripadaju istom tipu srodničke terminologije. u odnosu na neko ja) povezani na osnovu veza koje mi nativamo krvnim i afinalnim srodstvom i koje su na osnovu tih odnosa smešteni u istu terminologiju kategoriju kao ego ili različitu. on može da obuhvata više osoba. U nekim sistemima ego može da majkom i ocem naziva osobe mlađe od njega. ispod deset. tih princima/modela terminoloških. treba da se uspostave kriterijumi na osnovu kojih moguće praviti komparacije. srpski i ruski jezik . Za razliku od istorijske lingvistike ovde je terminologija posmatrana kao lingvistički sistem i semantička celina i to je ono što naša istraživanja razlikuje od drugih. koje se vezuje sa kognitivnom antropologijom. postoji samo nekoliko različitih principa po kojima se vrši kategorizacija. (primer. ego označava više osoba i to istog pola.eskimski tip (istim terminom se . pripadaju istoj terminološkoj kategoriji. jedina razlika je da li je muško ili žensko. deca. Sve terminologije se razvijaju u odnosu na ego kao referentnu tačku. kada imamo osnovne terminološke principe. a toliko ih ima rezličitih. mogu na različit način klasifikovati srodnike. australijskog. koji se u jednom određenom jeziku koristi za označavanje skupa pojedinaca koji su sa egom (apstraktna osoba koja se uzima kao referentna tačka. kako je moguće da u svim jezicima. kom tipu srodničke terminologije pripada terminologija određenog jezika. otac može da obuhvata više osoba. U evropskim i sličnim sistemima ono označava jednu osobu i u ovim sistemima ego može da ima samo jednu majku i jednog oca i ovi odnosi su konstruisani u odnosu geneaoloških veza. To je izuzetno otkriće. Pod tipom terminologije srodstva u antropologiji se podrazumevaju principi konstrukcije i logičke strukture specijalizovanog rečnika. Odgovora još nema. U proseku sve terminologije srodstva obuhvataju pet generacija. Da bi mogle da se prave komparacije. četiri osnovna. Međutim. Jer se smatra da su u potpuno istom odnosu srodstva sa nekom drugom srodničkom kategorijom.srodničkih terminologija.

označava očev i majčin brat)). pretpostavka je bila da su ti narodi morali živeti zajedno i imati kulturne kontakte (?). nalazimo još početkom 18. tj. Otkriće indo-evropskog jezika imalo je izuzetan uticaj na razvoj lingvistike u 19. shvatilo se da se na ovaj način mogu rekonstruisati počeci istorijskog razvoja. strukture. što je bilo vrlo značajno. veka (1718. Ideju da ovaj tip komparativne analize može da nam ukaže na određene istorijske procese. I 19. To je ono što se naziva lingvističkom etnologijom ili mojsijevskom etnologijom. mogu da odražavaju pravila braka. Danas je nemoguće samo na osnovu terminologije saznati druge elemente (dr. veka. Tu je poznati i Tomas Džeferson. Evropska preoukupacija povezanosti jezika i naroda. Ovaj Lajbnicom spisak bio je model za sva kasnija lingvističa istraživanja. ovim metodom. veku. pravila braka itd. Smatralo se da ovaj način izučavanja i ovaj metod koji su oni proučavali čini mnogo više nego ostale društvene nauke. neki zajednički koreni odakle su se granali različiti jezici i stvarali razlićiti narodi i etničke grupe. veku. od reda reči do rečenici. vekom. Ta ideja je smatrala da jezička srodnost istovremeno znači istorijsku srodnost među narodima i smatrala se značajnom u 18. Jedna od karakteristika srodničkih terminologija jeste da. do gramatike i td. to je ono što su lingvisti radili da bi utvrdili istorijske veze. u nekim slučajevima. konkretno kod proučavanja Indijanaca. U okviru ovog idejnog projekta došlo je do otkrića sanskrita. njihove sličnosti i razlike u jezicima. veku u Evropi i Severnoj Americi. je najbolji put da se rekonstruiše istorijska veza među različitim narodima. (nikako u potpunosti). Smatralo se da se ove reči nalaze u osnovi jezika. 80-e godine 18. Ovaj pokret istorijske lingvistike bio je dosta plodotvoran u Severnoj Americi. Komparativna lingvistika je u 19. tačnije da su te reči u na svim jezicima u trenutku njihovog nastajanja morale postojati. bila u toj meri razvijena da se smatalo da je to jedina društvena nauka koja ima dovoljno razvijenu metodologiju da se probližava prirodnim naukama. Istorijska lingvistika imala je veliki uticaj i na nastanak naše discipline.) Izučavanje srodstva pre Morgana Zašto je istorijska lingvistika (posebno indo-evropejistika) bila značajna u 19. to su njegova istorijsko-lingvistička istraživanja (kraj 18. i davalo nov podsticaj otkrivanju drugih jezičkih porodica. Smatralo se da sistematično poređenje ovih reči. da su prve nastale i da će upoređivanje ovih termina dovesti do otkrivanja prvobitnih zajedničkih veza/odnosa između naroda ili nacija. koji je na isti ovaj način. To je bilo i u osnovi komparativno-istorijskog metoda koji je dominirao 18. dakle da se utvrde određene jezičke sličnosti/srodnosti. taj projekat veze između jezika i srodnosti naroda/nacija je mnogo stariji od toga i kako Tomas Trautman kazuje radi se o jednom starom Evropskom projektu koji se vezuje čak za početak 18. godine na . bilo za komparativno lingvistiku ili indoevropejistiku. razvio proučavanja Severno američkih jezika i istorijsku povezanost Indijanaca ove teritorije. I 19. On je štampao spisak reči za koje je verovao da su postojale u svim jezicima kao njihovo jezgro. Međutim. On je značio poređenje formalnih sličnosti i razlika u rečniku i gramatici.) kod Lajbnica. Drugim rečima.veka). Vilijam Džons isti ovaj metod primenjuje 1778.veka. veku? Zato što je u istoriji došlo do otkrića velikog broja jezika koji mogu biti klasifikovani samo u nekoliko porodica jezika.

on se nije bavio proučavanjem rečinka. jesu samo 5000 ili 6000 hiljada godina. Jezička i komparativna lingvistika je imala veliki značaj u tom vremenu. tačnije logikom koja postoji između ovih jezika. s tim što za razliku od lingvista. vidi se da je ovo bio veliki projekat koji se ticao jezika i povezanosti naroda. se nije reklo da je konstruisao srodstvo kao predmet izučavanja. ali ta ideja o otkriću jezgra svega. što je uradio tek Morgan. čini veoma značajnom. majčinskog jezika.indo-evropske grupe jezika. bez obzira što su postojala vrlo obimna izučavanja i u Rusiji. Veliki broja jezika i srodničkih terminologija pokušaće da svede na mali broj. Dakle. za koje se pretpostavljalo da su činile srž jezika. jer je na osnovu njega pronađeno mnoštvo jezika. Ni za jednog istraživača. Ono što je karakteristično je da su imali iste srodničke termine. kao i nekoliko jezičkih grupa/porodica. pojedinačni nazivi pobrojani nemaju mnogo značaja za otkrivanje samog sistema srodstva (imaju u smislu bogatstva jezika). smatralo se da je istorija duboka 6000 godina). To je ono što će uraditi Morgan sa izučavanjem srodstva i fenomenologije srodstva. te se smatralo da se uz pomoć ovog metoda može doći do otkrića/rekonstruisanja tih 6000 godina ljudskog postojanja. i sama leksika je srodstvo. drugi deo je i leksika. U Rusiji je ovaj metod primenila Katarina Velika. uprkos svim problemima. Ovde su srodnički termini tretirani samo kao jedan deo ukupnog rečnika. imali su uvek ove utvrđene liste. na samo nekoliko porodica jezika. kritikama. tačnije praizvorišta. da bi se eventualno došlo do nekog početnog jezgra ljudske istorije i čovečanstva uopšte. gramatike i formalnih karakteristika reči. i onda su na osnovu sličnosti i razlika tih reči. Evropi i Severnoj Americi. Ovde je -----. oni su poredili nazive i reči koje su standardizovane na osnovu određenog upitnika. Ali bilo je izuzetno značajno zato što je primenjen ovaj metod. koji je uspeo da identifikuje određene porodice jezika i određene grupe. odakle je sve nastalo. koju su posle drugi sledili. pojedinačnih reči. to je odavno napušteno. utvrđivali da li su jezici. Komparativna lingvistika. koje su pravili istraživači. Zato se otišao korak napred. pa i narodi bili slični ili nisu. pre Morgana. sa nekom pouzdanošću može da se ide do 10000-15000 hiljada. tačnije on je razvio ideju. kad nisu mogli porediti beskonačan broj reči. a i sistematizaciju nečega što se činilo kao rasuta masa jezika. logikom kojom su bile korišćene i osmišljene te reči u određenom jeziku.(15-24) određena samo na rečnik. ali istraživači se nisu vezama. Svi rečnici i tabele. da se pomoću jezika traže istorijske veze i rekonstruišu. odustala je od ideje da dođe do prajezika i pranaroda iz koga su se svi ostali razvili (to se ne radi več dugo među lingvistima). ali ne na semantiku srodstva koja je omogućila utvrživanje logike koja postoji u srodničkim metodologijama. trebalo je da se utvrde sličnosti među narodima. na osnovnu jezičkih sličnosti. evolucionizmu. Ono što Morganovu analizu. Treba imati u vidu da pojam istorije tada bio veoma plitak (Trautmanova mojskijevksa etnologija. sve liste od kojih su istraživači polazili kad su morali. na leksiku. znači da ogroman broj jezika svede na mali broj. kao što su to uradili lingvisti. pa čak i kasnije. nego vezama. kada se transformisala u naučnu lingvistiku. jednog jezika iz koga su se razvili svi ostali i jednog naroda. u čitavom tadašnjem ruskom kraljevstvu. Ono što može da bude pouzdana lingvistička analiza istorijskog razvoja. jeste što je osmislio terminologiju srodstva . Ovaj metod jeste bio plodotvoran.

godine predao prvu verziju ove knjige. godine izbacio knjigu „Sistemi konsagvinog i afinalnog srodstva“ i zašto se on smatra (uprkos tome što su se njegovi prethodnici bavili istom temom). sve je dizajnirano prema komparativno filološkoj metodologiji koja u . gde je počeo od komparativno filološkog projekta a završio je kao jedan od najpoznatijih evolucionista. moguće ih je analizirati. nema evolucionističke šeme. a počinjali su iz potpuno drugačijih stanovišta. 60ih godina su se dešavale značajne promene koje su uticale na promenu perspektiva svih ovih autora.kao analitičko sredstvo za izučavanje društvenih odnosa koje nazivamo srodstvo. njegova ideja da su se srodničke terminologije razvijale od prostijih ka naprednijim stupnjima društva. Trautman se tim pitanjem bavio u svojoj knjizi „ Morgan i invencija srodstva“. koju je predao i koja nije bila prihvaćena. naučnim objašnjenjima i tako dalje). i oni imaju velike veze u tumačenjima. srodstvo se pojavljuje kao novi predmet istraživanja. ali su mu je vratili na prepravku. ne moramo uopšte ni da pominjemo. konstituisanja srodstva i antropologije. jeste razlika u rukopisu prve verzije knjige i one koja je na kraju odštampana.godine. a upravo Trautman je dao najbolju analizu tekstova a i perioda u kome su nastala ova dela. „Primitivni brak“. „Antička država“. Morgan u sistemima konsagvinog i afinalnog srodstva. 60e godine su doživele intelektualnu revoluciju u mnogom pogledima. Morgan je celu priču istraživanja terminologije srodstva počeo kao komparativno filološko istraživanje. pokušao je da iz velikog broja različitih jezika ustanovi manje tipove u okviru toga i čak i sam na početku nije očekivao do čega će sve doći. začetnikom discipline. izlaze knjige koje su značajne za utemeljenje ove oblasti. „Materinsko pravo“. On je ustanovio potpuno novo polje istraživanja. suprotstavljaju se gledišta itd.godine.Džon Maklenan (1865). Postavlja se pitanje zašto je Morgan tek 1871. sledećih nekoliko godina se bavio tim prepravkama i predao je tek 1868. 60ih godina 19. Ono što je značajno. što je on 1865. pa se radilo o dva paralelna procesa. U Ročesteru postoji Morganova arhiva gde su ti njegovi rukopisi sačuvani. Morgan iz komparativne filologije i lingvistike. pored Morgana. bavili su se i ovim pitanjem.Fistel deKulanž (1864). ali je bilo još nekih prepreka. Svi koji se smatraju očevima antropologije. Antropologija je konstituisana kao disciplina 60ih god 19. (Bilo koja interpretacija nastaje u određenom društvenom kontekstu. pa je knjiga izašla tek 1871. na početku uopšte nisu bili evolucionisti.).veka.Bahofen (1861). čiji su teoretičari bili značajni za izučavanje srodstva i konstituisanje ovog polja istraživanja. Ono što je danas bitno. Razlog je taj. „Drevno društvo“-Henri Mejn (1861). Morganove interpretacije u vezi sa terminologijom i srodstvom potpuno pogrešne. koja je njegova najčuvenija knjiga u vezi sa ustanovljavanjem polja istraživanja. ali u svakom slučaju u prvoj verziji. postaje predmet naučnog diskursa (vode se naučne rasprave o tome. npr. jeste da Morgan. kao i većina teoretičara evolucionista kasnije. u uvodu naglašava komparativnu filologiju i lingvistiku. uključujući i Morgana. Dakle od 60ih godina. Ono što je značajno jeste da je Morgan počeo od pretpostavke da srodni jezici moraju imati neke sličnosti u terminologiji srodstva. veka izlaze sve najznačajnije knjige koje su se bavile srdostvom. Određene promene u intelektualnom polju i društvu tog vremena su uticale da se evolucionizam uvede kao nova perspektiva. 60ih dakle.

nema ideje o stupnjevima razvoja. Tek je 60ih godina (64-65). a i socijalna organizacija. Ova otkrića istorije (da je mnogo starija nego što se smatralo). evolucionistička paradigma postaje dominantna. gde se istorija ne zamišlja više kao drvo života. Bahofen. Ovi autori su ugalvnom u svoj radovima kretali od pravnih sistema i na osnovu toga pravili pretpostavke šta je moralo biti ranije. najmanje kao mamut. Tad se javljaju i Darvinovi radovi. već pomenute. Međutim. Do tada smo imali autore. Postavilo se pitanje zašto su Irokezi i Seneka Indijanci označavali istim terminom svog oca i očevog brata . to sve nije bilo zvanično priznato do 1864. koja je bila i štampana bila uvedena ta evolucionistička perspektiva? Mora da se nešto desilo tih godina. Morganova je sprovodio istraživanja kod Irokeza. neosporno da je sve mnogo starije. i što je promenilo pojam istorije. koju je. To isto se nalazi i kod Morgana. od kojih je većina bila istoričari prava (Mejn. Početkom 60ih godina je u naučnim krugovima bilo priznato da je Zemlja mnogo starija nego što se do tada mislilo. u toj drugoj Morganovoj verziji knjige. Fistel de Kulanž). jeste da je ustanovio da terminologija srodstva kod Irokeza. i cela njegova priča o tome kako je on osnovao srodstvo kao polje istraživanja. njegovog sopstvenog. Istorija čoveka se otvorila beskonačno u nazad. Tako da danas. koja po tom principu počinje tek od antike. to je tzv. Sa novim otkrićima vezanim za istoriju. međutim. i to je ustvari odakle je on počeo svoju analizu i ono što je na kraju krajeva omogućio konstruisanje antropologije kao neko decentriranje od evropske ili evro-američke priče. postala su nov diskurs u naučnim krugovima. Postavlja se pitanje zašto je u drugoj verziji.godine kada je Čarl Lajel na skupu u kraljevskom geološkom društvu obznanio da čovek mora da je stariji nego što se mislilo. koju posebno nalazimo u Morganovom „Drevnom društvu“. Tek krajem 60-ih godina. Genaološkom modelu dodali su evolucionistički da bi se na kraju dobila evolucionistička priča koja je dizajnirana po modelu komparativne filologije. svi su oni u svojim radovima. Ono što se desilo kod Morgana. koja je potpuno evolucionistička priča. kasnije lingvisti su imali ideju da nešto nastaje iz zajedničkog jezgra/onove i onda se grana (ali ne neophodno na bolje). nalazimo evolucionističku priču. Ta revolucija je omogućila drugačije konceptualizacije istorije i zahtevala je drugačiju vrstu naučnog objašnjenja. hipotetička istorija. koja su pokazala da su ljudski proizvodi nastali mnogo ranije nego što se mislilo). u odnosu na biblijsko shvatanje istorije od 6000 godina. javljaju se i novi vidovi nje same. zbog novih otkrića morao prilagoditi na neki način. Početkom 60ih je u Aberninu u Francuskoj otkrivena pećina koja pokazuje. gde je svaki sledeći stepenik bolji od prethodnog.prihvaćeno javno da je istorija čoveka mnogo duža nego što se mislio i to zahvaljujući pre svega arheološkim istraživanjima (egiptološka i praistorijska istraživanja. jeste da su oni originalno dva potpuno nepovezana modela istorije povezali. ono što je Trautman nazvao revolucijom u etnološkom vremenu. Komparativni filolozi. Ono što je bilo bitno. već kao stepenice. To se sve dešavalo u periodu kada je Morgan sređivao drugu verziju svoje knjige. drugačija nego kao kod evro-američkog društva. a i većine autora tog vremena. kao što je praistorija. u kojima su rekonstruisali istoriju. jesu geološka i arheološka otkrića.početku nije prihvatila evolucionističko tumačenje. mogo veči uticaj od Darvina imalo je. već je imala potpuno drugačiji model shvatanja istorijskog razvoja i to je model koji se najčešće naziva geneaološki model. polazili od ovog kratkog poimanja istorije od 6000 godina.

evropskog i severno-američkog sistema i koji nisu imali posebnu terminologiju za direktne i bočne srodnike. sprovodio je razne upitnike po Aziji. Ono što je značajno je to da Odžibve imaju potpuno drugačiji jezik od Seneka Indijanaca. majčinstva.(F=FB. kao pravnik. On je smatrao da do izjednačavanja dolazi zbog neznanja o pravim srdoničkim vezama. na isti način izjednačavaju terminološke obrazce. Napravio je svoju podelu na dva osnovna tipa (smatrao je da svi ti terminološki sistemi mogu da se svrstaju na dva tipa. gledalo se kakav je odnos u terminološkom smislu. Ovaj sistem Morgan smatrao najvećim otkrićem čovečanstva. o procesima biološke reprodukcije itd. Morgan je smatrao da je ovo (izjednačavanje direktnih i bočnik srodnika) jedan od osnovnih principa klasifikatornog sistema. Morgan je vršio terenska istraživanja i s obzirom da je bio pravnik štitio je Irokeze posebno. kao što su komparativni filolozi svrstali sve jezike na nekoliko porodica): 1. I da je zato dolazilo do brkanja srodničkih naziva. Morgan je nastavio dalje sa svojim istraživanjima i proširio ih van Severno Američkog kontinenta. on je već imao ideju o klasifikatornim i deskriptivnim sistemima srodstva. tačnije posebnim terminima. U tom periodu otkrio je kod Seneka Indijanaca ovaj princip klasifikacije srodnika M=MZ. (ova interpretacija bila je pogrešna) Deskriptivni sistemi srodstva (do kojih dolazi sa porastom znanja). M≠MZ . Onda je kasnije na nekom od svojih puteva. F ≠FB . Deskriptivni Klasifikatorni sistem je Morgan nazvao. I njihove varijabilnosti i različitosti u odnosu na evropska i severno-američka društva. Dolazi do terminološkog izjednačavanja direktnih i bočnih srodnika. M=MZ). onda će dokazati tezu o azijskom poreklu Indijanaca. I još uvek je njegova ideja bila da utvrdi azijsko poreklo Indijanaca. pa se postavljalo pitanje kako je moguće da različiti jetzici na potpuno isti način klasifikuju srodnike. ustanovio da Odžibve imaju istu terminološku klasifikaciju. sve one sisteme koji su se razlikovali od njegovog sopstvenog. Po jednom od tih principa se gledalo da li su direktni i bočni srodnici terminološki izjednačavani ili nisu. To pokreće pitanje pojma očinstva. roditeljstva itd. kao pto je Tamilski (Južna Indija). a posebno srodničke terminologije. koji su na ispravan način označavali oca i majku. Tvrdio je svoju tezu da u različitim jezicima imaju isti principi klasifikaicije srodnika i terminološko izjednačavanje koje se pojavilo. Terminološki su izjednačeni majka sa majčinom sestrom i otac sa očevim bratom. On jeste ustanovio isti princip klasifikacije u drugim jezicima. Klasifikatorni 2. dakle ako utvrdi jezičku sličnost Indijanaca sa azijskim narodima. Antropolozi unapred stvaraju kriterijume po kojima će da prave tipologije terminologije srodstva i da porede.

Malajski sistem (havajski) je onaj koji sve muškarce iste generacije označava istim terminom. F=FB=MB . Još jedna stvar koja je bitna kod Morgana jeste da je on povlačio direktnu vezu između tipova terminologije. onog koji je otkrio u Južnoj Indiji. gde je sveo na dva tipa srodstva. na donekle drugačiji način tipove srodničke terminologije. isto se dešava i sa ženama. On je otkrio još neke varijante između ova dva tipa. Ono što je zanimljivo jeste da nikada nije uspostavio vezu. kod dravidskog sistema. a pogotovo kad se ide što dalje. Kreber je bio jedan od prvih koji je ukazao da klasifikatorni sistemi srodstva ne znače da u drugima nema. takozvani malajski. ali činjenica je da je pokazao da se veliki broj jezika može svesti na mali broj tipova terminologija. za koji je on smatrao da je prvi tip srodničke terminologije. deskriptivnih i klasifikatornih i tipova braka i porodice. Trautman koji je istraživao mislio je da je moguće da je Morganovo samo životno iskustvo i činjenica da je on bio u braku između ukrštenih srodnika (bio je oženjen sestrom od ujaka). Loui – generacijski. prvi stupanj društvenog razvoja ( posle propiskuiteta). Kasniji istraživači posle Morgana su pokazali. tako da je ovaj tip terminologije upućivao na brakovr između ukrštenih srodnika. kasnije havajski. koristio se isti termin za ujaka i ženinog oca. Cela Morganova interpretacija bila je (u vezi sa ova dva tipa srodstva) evolucionistička. onog tipa braka između ukrštenih srodika. što je kasnije i potvrđeno. da se spaja pod jednim imenom različite srodničke pozicije.Posebnim terminima su označavani bliski bočni i direktni srodnici. da postoji veza između srodničkih terminologija i braka. nema nikakve razlike osim u polu. Nemoguće je praviti podelu na klsifikatorne i ne klasifikatorne jer je svaki sistem klasifikatoran na određeni način. To jednostavno znači da je osnovna logika tih sistema drugačija.klasifikatorni. havajski tip Svi moje generacije. danas znamo da ima više tipova srodničkih terminologija. Zato što se isti termin koristio za suprugu i sestru od ujaka. koje mi danas koristimo: 1. a koja je jedina potvrđena. Morganova otkrića su značajna u tom smislu da je uočio da različitu terminologiju predstavlja određen sistem. Činjenica da je bio na dobrom putu. posle se razgranalo na nekoliko tipova. Ovaj sistem je smatrao najprimitivnijim (što se kasnije nije ispostavilo kao tačno). generacije ega G˚ su braća i sestre Babe i dede Očevi i majke G˚ braća i sestre Sinovi i ćerke . da ga je sprečilo da tu vrstu braka nazove primitivnim. Ono što je Morgan nazvao klasifikatornim sistemima. M=MZ=FZ Morgan .

F=FB≠MB . sudanski tip 4.Unuci 2. irokeški tip (Karijera. Loui – linearni. Loui – bifurcate merging. dravidski) 3. M=MZ≠FZ Morgan – klasifikatorni. F≠FB=MB . M≠MZ≠FZ Morgan – deskriptivni. Loui – spajane bočnih. F≠FB≠MB . eskimski tip . M≠MZ=FZ Morgan – deskriptivni.