JEDMO POSVECEMJE

STAPOM E0IPTU
Prema kniizi Thoth
opisao
Waldemar V. Uxkull
2
S niemackog preveo
M.S.
Samo za internu upotrebu
Zagreb. 1979.
3
Sadrzaj:
PREDGOVOR..................................................................................................................... 5
PRVA KN1IGA................................................................................................................ 6
ISPIT................................................................................................................................. 6
DRUGA KN1IGA.......................................................................................................... 14
POUKA ........................................................................................................................... 14
I. poglavlie.................................................................................................................. 14
Prva slika.................................................................................................................. 14
II. poglavlie ................................................................................................................ 17
Druga slika............................................................................................................... 17
III. poglavlie ............................................................................................................... 19
Treca slika................................................................................................................ 19
IV. poglavlie............................................................................................................... 22
Cetvrta slika............................................................................................................. 22
V. poglavlie ................................................................................................................ 24
Peta slika.................................................................................................................. 24
VI. poglavlie............................................................................................................... 27
Sesta slika ................................................................................................................ 27
VII. poglavlie.............................................................................................................. 29
Sedma slika.............................................................................................................. 29
VIII. poglavlie ............................................................................................................ 32
Osma slika ............................................................................................................... 32
IX. poglavlie............................................................................................................... 35
Deveta slika ............................................................................................................. 35
TRECA KN1IGA........................................................................................................... 38
POSVETA........................................................................................................................ 38
X. poglavlie ................................................................................................................ 38
Deseta slika.............................................................................................................. 38
XI. poglavlie............................................................................................................... 44
Jedanaesta kniiga ..................................................................................................... 44
XII. poglavlie.............................................................................................................. 50
Dvanaesta slika ........................................................................................................ 50
XIII. poglavlie ............................................................................................................ 53
Trinaesta slika.......................................................................................................... 53
XIV. poglavlie............................................................................................................ 57
Cetrnaesta slika........................................................................................................ 57
XV. poglavlie ............................................................................................................. 61
Petnaesta slika.......................................................................................................... 61
4
XVI. poglavlie............................................................................................................ 64
Sesnaesta slika ......................................................................................................... 64
XVII. poglavlie........................................................................................................... 68
Sedamnaesta slika.................................................................................................... 68
XVIII. poglavlie ......................................................................................................... 71
Osamnaesta slika ..................................................................................................... 71
XIX. poglavlie............................................................................................................ 74
Devetnaesta slika ..................................................................................................... 74
XX. poglavlie ............................................................................................................. 78
Dvadeseta slika ........................................................................................................ 78
XXI. poglavlie............................................................................................................ 82
Dvadesetprva slika................................................................................................... 82
XXII. poglavlie........................................................................................................... 88
Slika '0¨................................................................................................................... 88
5
Predgovor
U ovoi kniizi opisuiem posvecenie iednog mladica u staroegipatske misteriie i to
u pripoviedackom obliku. tako da citalac dogadaie i sam dozivliava.
Ova ie radnia dielomicno plod istrazivania u dielima okultista i misticara.
dielomicno rezultat uzivliavania moie maste u tai predmet.
Posvecenie se sastoii iz tri diiela.
Prvi dio zove se Ispit. Ovdie neoIit mora poloziti ispit koiim dokazuie da ima
hrabrosti i samosvladavania i da ie dostoian dozivieti posvecenia.
Drugi dio zove se Pouka. Dogada se u velikoi dvorani Hrama u koioi 22 zidne
slike takozvane kniige Thoth predstavliaiu u neku ruku etape poucavania.
Tok poucavania ie izlozen putem logicnih odnosa poiedinih slika medusobno.
koie u neku ruku predstavlia sustav etike. Ti se odnosi temelie na takozvanoi
'okultnoi matematici¨ koia ie u ovom diielu rastumacena iednostavnim
primierima.
Tokom 10 dana tumaci visoki svecenik mladicu po iednu sliku i na kraiu ga uci
izgovoriti riiec koia doziva vodica. duha zastitnika i cini da se on poiavi.
U trecem diielu ovog diela biva duh mladica tokom 12 noci voden niegovim
vodicem kroz razne kraieve nevidliivog sviieta. dok niegovo tiielo bez duse. ali ne
bez zivota. pociva iza oltara. pod ogrtacem visokog svecenika.
Svakog iutra tumaci visoki svecenik mladicu po iednu od 12 slika kniige Thoth.
da bi zadnieg dana novoposvecenom udiielio svecani blagoslov. koii u kratkom
obliku ponavlia glavno ucenie koie ta citava kniiga sadrzi.
Sama kniiga Thoth ie historiiska cinienica. Mudraci i mistici staroga i sredniega
viieka se na niu pozivaiu (Apolonius od Thyane. Raymond de Lill itd.) a spominiu
ie takoder razni kniizevnici nasega vremena.
Za moiu kniigu ie prema starim podacima i opisima slike nacrtao Leo Sebastian
Humer. talentirani slikar iz Insbruka.
Z. Zt. Mittenwald. kolovoz 1922. W. v. Uxkull
6
PRVA KN1IGA
Ispit
To ie bilo priie mnogo tisuca godina. u Egiptu.
Piramide ios nisu bile sagradene. ni SIinga i obeliska ios niie bilo. Samo su
palme strsile ponosno u suncem obasiani zrak. Tada ie vladala bozanska dinastiia i
u MemIisu niegovala blago mudrosti. koie ie imalo izvor u visim svietovima.
Sa zapada. iz daleka dosli su Sviietleci... Mudrost i znanie. umietnost i umiiece
oni su doniieli...spasili. Jer zahvaliuiuci svoioi vidovitoi nadarenosti oni su
ustanovili da podzemne vode potkopavaiu niihovu domovinu. Znali su da se
priblizava vriieme kada ce citav kontinent zaiedno sa svoiim velicanstvenim
gradom. gradom Zlatnih vrata. biti uzdrman od potresa i potonuti u krilo visokih
valova. Zato su iselili.
To ie bilo tada.
Vidim iednog vitkog. smedeg mladica. samo s crno-biielim prugastim suknom
oko bedara. On radi s nekoliko drugova u vrtu svetog okruga. On ce. prema zelii
svog oca. postati magicar i svecenik. a i niega samoga privlaci gledati iza zastora.
On niie zadovolian samom raskosi sluzbe bozie. koia ie pristupacna citavom
narodu. On trazi vise. U niegovoi dusi nesviesno driiema zelia da obozava i on zeli
znati. znati. Pitania se radaiu u niegovoi nutrini. na koia on ne zna odgovoriti.
On ie bio preporucen svecenicima. i kao ucenik. kao neoIit primlien ie. Bio ie
obrezan i uzivanie mesa. ribe i mahunarki bilo mu ie zabranieno. Lako vino
iznimno mu ie bilo dozvolieno.
Svako iutro siedi ozbilino i suteci medu svoiim drugovima s prekrstenim
nogama na velikoi terasi okrenutoi prema izlazu Sunca. Treba viezbati meditaciiu:
kroz odredeno vriieme on ne smiie pustiti ni iednu misao u sebe on neka ne misli
ni na sto. on neka uci vladati mislima i osiecaiima. Posliie lakog dorucka koii se
sastoii od povrca i plodova. on radi. Zna da ga svecenici vide i motre makar ih on
ne vidi ier oni raspolazu cudnovatim. niemu nerazumliivim. znaniem i
sposobnostima. Ali on zna da su oni liudi kao on. da su viezbali i ucili i na koncu
prosli kroz nesto strasno i sada mogu mnogo toga. mnogo znaiu i o svemu tome
sute. Ali to sto su oni postigli. to ce i on. to mora i niemu uspieti.
U podne mora svaki dan sa svoiim drugovima u veliku dvoranu. Ogromni.
hiierogliIima ukraseni stupovi drze krov. Priguseno mirno svietlo ispuniava
ogromni prostor. Na zidovima stoie 22 slike u crvenoi. smedoi. crnoi i biieloi boii.
Svoievrsno. tainovito. Jedanaest na svakoi strani. Ovdie oni trebaiu boraviti dva
puna sata suteci. Trebaiu promatrati te slike. Trebaiu ih utisnuti u glavu. I on
7
satima gleda slike. miesecima. godinama. Poznaie na niima svaku poiedinost. one
govore. ali on ne razumiie niihov govor. On vidi svecenike. kralieve. dievice. on
zeli prodriieti u smisao slika. razumieti ali on nema kliuca.
U vrtovima rade i robovi. stariii i mladi liudi koii nikada ne smiiu napustiti
okrug hrama. Mladici koii se spremaiu da prime posvecenie ne smiiu se s niima
druziti. ne smiiu im se pribliziti. Ali navecer. kada leze na svoiim lezaiima. sapcu
iedan drugome: ovi su robovi takoder htieli postati svecenici. ali nisu izdrzali ono
strasno. nisu kusniama odolieli. i zato su robovi.
Jedanput u godini duzan ie pokazati se vrhovnom sveceniku. To ie iedan koii
zna. On ie vidovit. On moze vidieti sto se u daliini dogada. on moze vidieti sto se u
nutrini covieka zbiva. On vidi misli. raspolozenia i zrelost duse...
Cetiri puta bio ie mladic pred vrhovnim svecenikom. Svaki put ga ie on suteci
prodorno gledao ali ie potom mahnuo rukom. sto ie znacilo da se udalii. I opet ie
prosla iedna godina. Meditaciie pri izlasku Sunca. Niiemo promatranie slika na
zidu. Sa slika struii na niega nesto tiho. on to osieca. niegova podsviiest ie pod
utiecaiem ovih svoievrsnih taianstvenih slika. I svaki dan on radi u vrtu u okolici
hrama. Navecer se skupliaiu neoIiti u kniiznici Hrama a iedan svecenik im cita iz
starih smotaka papirusa i drvenih ploca riieci mudrosti i znania. Riieci za
razmislianie koie postaiu sve dublie sto se vise o niima misli. Upucuie ih se da
riieci ucitelia. svecenika slusaiu sa strahopostovaniem. bez ikakve kritike. Oni
trebaiu vladati svoiim mislima i osiecaiima. a trebaiu osiecati i misliti ono sto sami
hoce. Oni uce promatrati zivot i smrt u prirodi i suosiecati kao da su iedno s
cvatucim cviietom i umirucim stablom. Ali oni ne uce samo prodriieti u zivot
bilike i u niemu sudielovati. ni zivotinisko carstvo im ne smiie biti taina. Oni
takoder slusaiu tuzalike i liubavni zov. liutit i gladan glas zivotinia i s niima
suosiecaiu. Oni uce zivieti i trpieti sa svim zivim. U svoiim molitvama oni
zahvaliuiu Bozanstvu za sve dobro. za svaki dar i izbiegavaiu da bilo koiem bicu
koie ima dusu uzrokuiu patniu ili nanesu bol. To ie bio iedan od razloga zasto su
se odrekli iedenia mesa.
Kad se mladic peti put predstavio. vrhovni ga svecenik niie otpremio. on ie
klimnuo glavom: 'Ti sad mozes primiti posvecenie. sine moi. i gledati iza zastora.
Ali te mi svecenici tek moramo podvrci ispitu. On ie tezak i strasan. ali potreban.
ier samo onai koii ima hrabrosti i volie i koii zna sutieti. dostoian gledati taine
neba. Znati. htieti. odvaziti se i sutieti to su stube koie vode savrsenstvu. Zato te
moram pitati hoces li se podvrci ispitu. Ja te ne nagovaram. Jos si slobodan. ios se
mozes vratiti i napustiti okrug Hrama. Izaberi prema naklonosti svog srca.¨
Ozbilino i tiho dosao ie odgovor: 'Hocu.¨
'Onda se vrati na svoi posao.¨
Suteci mladic ie napustio. s dubokim poklonom. celiiu vrhovnog svecenika.
8
Bilo mu ie nalozeno da tri dana posti. uz vodu i kruh. Navecer treceg dana iedan
svecenik odveo ga ie u dio prostora krai Hrama koii ie niemu do tada bio
nedostupan. Prolazili su mnogim odaiama koie su postaiale sve uze i uze i kod
posietilaca izazivale osiecai taianstvene tieskobe. U iednoi drugoi. uskoi. niskoi
prostoriii skupilo se mnogo svecenika. Na kraiu dvorane bio ie visoki oltar iz
miedi. S obie strane prostoriie gorio ie uglien u zdielama s iakim mirisom dima.
Mladic ie staiao zatecen i zaplasen.
Vrhovni svecenik mu ie pristupio i ponovno pitao zeli li se podvrci ispitu.
Mladic ie potvrdio. On ie zelio znati. spoznati.
Tada se na znak vrhovnog svecenika otvorio oltar. Niegova prednia strana
sastoiala se iz dva krila vrata. koia su se okretala u svoiim osovinama. Jedna crna
rupa ie ziievala. Jedan svecenik urucio ie mladicu malu. uliem napunienu lampu iz
ilovace: 'Pazi na svoiu lampu i zapamti: znati. htieti. odvaziti se. sutieti nisu samo
stube savrsenstva nego i putokaz koii te danas moze ocuvati. Ti znas da ovai put
vodi savrsenstvu. Ti hoces niime ici dakle. moras biti odvazan i sutliiv. Ne
zaboravi: odvazan i sutliiv. Pa. dakle. idi idi.¨
Mladic ie zakoracio u pravcu oltara.
Tada mu ie ponovo pristupio vrhovni svecenik.
'Razmisli¨ govorio ie ozbilino. 'ios si slobodan. ios se mozes vratiti. ali. kad
udes u hodnik. vrata se vise ne otvaraiu. Jos nikada nitko niie ovai oltar upotriiebio
kao izlaz. Postoii samo iedan ulaz. izlaz ie negdie drugdie. Tebe ceka ili smrt ili
ropstvo ako podlegnes. znanie i moc ako pobiiedis. Po posliednii put sto zelis?¨
Mladic ie gledao vrhovnog svecenika ozbilino i posteno u oci: 'Hocu se
podvrgnuti ispitu.¨
'Dakle. idi.¨
Mladic ie usao i odmah cuo kako se iza niega miedena vrata u svoiim osovinama
okrecu i zatvaraiu. Braneci rukom svietlo svoie lampe. koracao ie oprezno u noc
koia se pred niim prostirala. Nakon nekog vremena udario ie celom u iednu
stiienu; on ie sagnuo glavu i rekao: 'Napriied.¨ Ali doskora se udario ponovo pa ie
u daliniem hodu morao sagnuti gornii dio tiiela. Tamno sivo kamenie opkoliavalo
ga ie sa svih strana. Niegova mala lampa samo ie slabo rasvietliavala naiblizu
okolinu. Stiiene su zracile hladnocu. Mladic naviknuo na aIricko Sunce drhtao
ie. Hodnik ie postaiao sve nizi i nizi i sve uzi. Mladic se morao sve vise sagibati
hodaiuci dalie.
Stao ie. Iza niega. ispred niega. noc. neprozirna noc. Ali povratka niie bilo.
'Napriied.'
Nakon sto ie opet nekoliko puta ne bas niezno dotaknuo stiienu. iako ie bio
potpuno sagnut. odlucio ie spustiti se na ruke i koliena i tako se dalie kretati. U
9
desnoi ruci drzao ie ios uviiek oprezno svoiu tiniaiucu lampu. Znao ie dobro
niegov spas bila ie niegova lampa i riieci koie ie ponavliao: 'odvaznost sutnia¨.
Puzao ie prema napriied. Bilo ie tesko s lampom. a hodnik ie bivao sve uzi i uzi.
Imao ie osiecai da ie u iednom beskrainom liiesu. Kao da ie kretanie naipriie
uzaludno. kao da se uopce ne mice s miesta. kao da se zidovi ovog strasnog liiesa
sve vise suzavaiu.
Tada on se svladao da ne zaiauce opet ie udario glavom o stiienu. Legao ie
na trbuh i dalie puzao. koliko ie mogao. S kolienima i laktima pomicao se kao
zmiia ier na drugi nacin vise niie islo.
Spopao ga ie strasan strah. velika dusevna tieskoba. ali on se hrabro borio protiv
toga. Govorio ie sebi: kuda su prosli drugi. moram i ia proci napriied. Ali
napredovanie ie postaialo sve teze. stiiene su se toliko suzile da se osiecao kao da
ie u nekoi ciievi. Niegovo srce glasno ie udaralo groza ie harala niegovim
zivcima. On ie stisnuo zube: 'Napriied¨.
Silio se. gurao. stiskao.
Uzdahnuo ie. hodnik se prosirio. mogao se uspraviti. mogao ie ici. hodnik ie
postao visok i sirok. kao na pocetku. kada ie u niega zakoracio ispod oltara. Ali
prestraseno se zaustavio. Pred niegovim nogama ziapila ie provaliia koia ie citav
hodnik u citavoi niegovoi sirini presiiecala i zatvarala.
Niie bilo moguce obici ie ni s liieva. ni s desna. Zidovi su staiali okomito kao u
bunaru. Stao ie cvrsto na rub grotla i digao lampu uvis. Htio se uvieriti bi li mogao
preskociti zapreku. Ali tai plan ie morao napustiti. bunar ie bio presirok. Kolebao
se niie se mogao pomiriti s tim da nema drugog izlaza do skociti u tu ziievaiucu
crnu rupu.
Javila se misao da se vrati i pokuca na miedena vrata i da vice. ali se sietio da su
svecenici vec napustili dvoranu i da mu ie vrhovni svecenik obiavio da se vrata
oltara ne otvaraiu. A napokon niie li on htio steci znanie. vidovitost? Da. pod
svaku ciienu makar ga staialo zivota. Dakle. dolie. 'Odvaziti se!¨
Drzao ie visoko lampu i skocio u ziievaiuci mrak. Osietio ie ledenu hladnocu
vode. ali imao ie cvrsto tlo pod nogama. Osiecai veselia zavladao ie niime. Ipak su
zapreke postavliene tako da se mogu svladati. Ispit ce se moci poloziti. Niie bilo
sracunato na niegovu propast. Poiavio se osiecai pobiede. Veselio se da mu se
lampa pri skoku niie utrnula.
Smrzavao se. Sve do ramena staiao ie u crnoi vodi. 'Moram naci neki izlaz¨
govorio ie sebi. 'to ne moze biti krai¨. Gledao ie naokolo nista. Posvuda strme
stiiene. Razmisliao ie. Oprezno ie razgledavao i pipao trazeci udubinu u stiieni
koiom bi se mogao popeti. Nasao iu ie. Lampu ie uhvatio zubima i rukama se
verao. Ali noga mu se izmakla i on ie pao natraske u vodu. Lampa mu ie ispala i
utrnula se. Sada ie oko niega bila noc. crna neproboina noc. Opet ie staiao do
10
ramena u vodi. drhtao ie od zime. Rasirenim rukama pipao ie liievo i desno. ali
izgubio ie smier. Konacno se ipak nekako izvukao. ali ie osiecao da ga snage
napustaiu; ako ios iednom padne. vise nece imati snage ustati. Prosla ga ie hladna
ieza. Trazeci u mraku potporani. napipao ie neko svinuto zeliezo. Uhvatio se za ni
i dovukao do ruba. isplivao. Spasen! Dignuo ie ruke uvis: 'O hvala vam nebeske
sile. hvala!¨
Niie imao lampu pa ie tlo ispitivao nogom priie nego li ie stao. Boiao se rupa.
provaliia. Ali tlo ie bilo ravno. stiiene sa strane na iednakoi udalienosti. Isao ie
napriied no put ie izgledao beskraian. noc neprozirna. Hodnik ie imao nekoliko
zavoia i napokon na velikoi udalienosti poiavilo se slabo svietlo. On ie trcao.
Stigao ie u prostoriiu isklesanu u stiieni. Bila ie cetverokutna. Imala ie dva
otvora. Kroz iedan ie on usao. a na drugom ie goriela vatra. Tuda ie trebao proci.
Jedini izlaz bio ie kroz vatru. Natrag se ne moze. radiie plamen nego strahote
bunara. Nasrnuo ie u vatru i ostao smeten. Obavio ga ie laki hladni propuh. niie
osiecao nikakvu vrelinu. Vatra ie bila samo obmana. Tiho se smiiesio i posao
dalie. Siroki hodnik bio ie ios samo odostraga osviietlien.
Dosao ie u malu prostoriiu koia ie bila oblozena tepisima i rasviietliena
stropnom visecom lampom. U sredini prostoriie staiao ie lezai pokriven sarenim
iastucima i pozivao na pocinak. Pristupise dva roba. On ih ie prepoznao. vidao ih
ie izdaleka na poliima i u vrtovima svetog okruga kako rade. Htio im se obratiti.
ali onda se sietio na riiec 'sutieti¨.
Jedan od robova uzeo ie niegovu mokru kosuliu i pruzio mu drugu. suhu.
Ogrnuo ga ie toplim vunenim ogrtacem i pokretom ruke pozvao da se odmori.
Drugi rob prostro ie stol pokrai lezaia i donio iela i pica. Onda su niiemo nestali.
Mladic se gostio. Tri dana ie postio. bio ie umoran i sretan da moze mirovati.
Nakon nekog vremena otvorila su se vrata iza tepiha. Digao se zastor i usla ie
iedna Nubiika. vitka i smeda. mladenackih oblina puna snage i liupkosti. s
poiasom od crvene svile i zlatnim resama oko donieg diiela tiiela. Oko nadlaktica i
noznih zglobova zvecale su i siaiile se zlatne kopce. Male. cvrste grudi bile su
nage. Niene oci zracile su pozivaiuci. obecavaiuci. Niene usne bile su crvene i
pune kao procvali pupoliak cviieta. U desnoi ruci drzala ie posudu s vinom.
liievom se podbocila. Mladic se podigao. zurio ie u prekrasnu poiavu.
Ona se tiho smiiesila. Niene oci. niene usne nesto su zeliele. obecavale. Cinila ie
sitne korake. kopce na nienim zglobovima iedva cuino su zvonile. Priblizila se.
Vec ie osietio miris koii ie izbiiao iz nie. Onda se ona sagnula k niemu i ponudila
mu posudu.
'Ti si pobiiedio mladicu.¨ saptala ie. 'ispit si polozio. primi nagradu koiu si
zasluzio. Primi posudu. pii vino. Ono ce ti dati snagu. snagu za liubav. Moie usne
cekaiu tvoie. Moie mlado tiielo trazi tebe. mladicu. Primi. primi nagradu¨.
11
Ali on ie sutio. Je li to nagrada ili kusnia? Kolebao se. Ona ie stavila svoiu
tamnu ruku na niegovo rame: 'Zasto sutis. riietki goste ili ti se ne svidam?
Govori.¨
Tada se on sietio riieci: 'sutieti¨. On ie htio znati. spoznati. moci. Udario ie zenu
tako surovo da ie zlatna posuda pala na pod. Napasnica ie iauknula i pobiegla.
Na to se iza iednih skrivenih vrata poiavio vrhovni svecenik s velikom pratniom
svecenika. svi u biielo obuceni.
'Slava tebi sine moi. ti si ispit zemlie. zraka. vode i vatre polozio. Dokazao si
hrabrost i voliu. Pretpostavio si mudrost i spoznaiu prolaznom piianstvu cutila. Ti
si sam sebe svladao. Ono sto trazis neka ti bude. Plan svietova. postanak zviiezda
pred tobom ce se odviti. Vidiet ces kako struii val zivota iz krila Bozanstva i
niemu se vraca. Pratit ces putovanie duhova kroz viekove. na svako pitanie dobit
ces odgovor. Sunce Ozirisa ce ti siati. Blago tebi!¨.
'Blago tebi¨ ponavliali su svecenici u dubokim tonovima.
'Dakle. dodi¨. rece vrhovni svecenik i primi mladica za ruku.
Svecenici su ih sliiedili u dvoredima i pievali prastare rite: 'Slavite Ozirisa
zracece Sunce. Stvoritelia svietova. upravliaca vremena¨.
Kroz Hram i dvorista povorka se pomicala k iednoi dvorani u koiu ie pun miesec
bacao magicno svietlo. U sredini ie bilo malo iezero.
Vrhovni svecenik ie govorio: 'Danas pocinie za tebe novi zivot. Ti si dozivio
nesto duboko. potresno. ti to nikada neces moci zaboraviti. Danasnii dan diieli tvoi
zivot u dva neiednaka diiela. Iza tebe ie tvoia neiskusna mladost. pred tobom put
svietlom ispunien koii vodi prema gore. Danasnii dan tebe niie nista novog naucio.
On ie samo dokazao da ti mozes biti odvazan. da znas sutieti i vladati svoiim
cutilima. Ali ono sto ces ovdie uciti. sto ces kasniie kod svog posvecenia vidieti.
ucinit ce te iednim drugim koii ce znaiuci ici svoiim putem. od rodenia do smrti i
dalie kroz kralievstva smrti i zivota.
Stani u ovo iezero. sine moi. i izvrsi sveto pranie.¨
Mladic ie stupio u vodeni grob.
'Ova ie voda grob tvoie proslosti. ulazeniem ti ie ostavlias. Ali voda ti takoder
kaze da nakon izlaska smrt nad tobom vise nema moci i da ti u grobu neces ostati.
Uroni. Ostavi svoi ogrtac i kosuliu u vodi kao znak da tvoi odlozeni omot takoder
ostaie u grobu."
Mladic ie uronio i ustao.
'Obucite ga u biielu haliinu Ozirisovih svecenika¨. nalozio ie vrhovni svecenik.
'Ti si sada iedan od nasih¨ nastavio ie obracaiuci se mladicu. 'Ti si nas brat. ti si
svecenik. Ti si stupio na put. ali stoiis sasvim na pocetku. Put ima mnogo stuba.
Ispita vise nema. ali mnoge pouke ces primiti i dozivieti veliki put. posvecenie.
12
Sada se odmori i dodi sutra u vriieme iutarniih viezbi pred izlazak Sunca u veliku
dvoranu.¨
Vrhovni svecenik se udaliio.
Jedan mladi svecenik pristupio ie mladicu: 'Dodi. sada cu ti pokazati tvoi stan.¨
Suteci vodio ie svecenik novailiiu kroz razne hodnike i odaie u slobodno.
Svietleci miesec obasiavao ie plavkastu noc.
Liiepi vrt kroz koii ie protiecao kanal napaiaiuci nekoliko cetverouglastih iezera.
Mnogo lotosovog cviieca. Na obalama visoke palme koie bacaiu duge siene. U
vrtu razasute male kuce s plitkim krovovima. Posvuda cviiece i cvatuce grmlie.
Sve opkolieno visokim zidom.
Mladic se ogledavao: 'Ovdie ios nikada nisam bio¨.
'To su stanovi za neozeniene svecenike. NeoIiti u te vrtove nemaiu pristupa.¨
'Tko obraduie te povrsine?¨ pitao ie mladic pokazuiuci na gredice s prekrasnim
cviiecem i velikim bundevama.
'Robovi¨.
'Da li ih Hram kupuie?¨
'O ne. to ne trebamo.¨
'Kako to?¨
'Tko ne polozi posliednii ispit. tko se preda opoinosti cutila. spasio ie doduse
svoi zivot. ali ie zato izgubio svoiu slobodu. on pod priietniom kazne smrti ne
smiie napustiti sveti okrug. Da ti danas nisi odbio Nubiiku. sada bi bio rob.
Nubiiku mi kupuiemo. ako ioi uspiie zavesti neoIita. stice slobodu. Ona to zna i
zato se trsi...¨
Mladic ie tiho zahvaliivao nebesima i pitao: 'Da nisam nasao izlaz. sto bi bilo?¨
'Mi smo vec odatle izvadili mnogo leseva. Niie svatko sposoban biti svecenik
Ozirisa. Mi nikoga ne nagovaramo. I tebi ie bilo dano na voliu da odustanes. Ali
vrata oltara se zatvaraiu onima koii se vrate. Pred nekoliko godina iedan neoIit.
koii se pred provaliiom okrenuo. umro ie od gladi pod oltarom. Ovo ovdie ie tvoi
stan.¨
Pokazao ie na iednu malu urednu kucu koia ie staiala u sieni nekoliko velikih
palmi.
'Ako zelis primiti priiatelie ili rodake. to mozes uciniti u predvoriu Hrama.
Ovdie imaiu pristup samo svecenici i niihovi robovi. Tvoii ce se rodaci veseliti
vidieti te u kosulii svecenika...A sada pocini. Priie izlaska Sunca doci cu po
tebe...k vrhovnom sveceniku.¨
Mladic se bacio na lezai u svoioi kuci. Kroz vrata i prozor ulazio ie sviezi nocni
zrak. Pokrio se dekom. U iezeru ispred lotosova cviieta kreketale su zabe. Umoran
od tolikih dozivliaia. brzo ie zaspao.
13
Drugog iutra skupili su se svecenici pred izlaskom Sunca u svetoi kniiznici.
NeoIit ie bio medu niima.
Kratko pred izlazak Sunca isli su u svecanoi povorci. dvoie po dvoie. iz
biblioteke ka dva ogromna kipa koii su u siedecem polozaiu meditaciie drzali ruke
na kolienima. Povorka ie cekala na izlazak Sunca. Kada se Sunce diglo iznad
bregova i ucinilo da zuckasti piiesak pustinie iace zasviietli. svecenici su pali
licem ka zemlii. Kada su zrake Sunca dotakle usta kipa. zazvucala ie ta ogromna
statua kao puknuta zica.
Svecenici su se digli.
Vrhovni svecenik se obratio neoIitu: 'Ti si sada iedan od nas. Ipak svaki od nas
primio ie potvrdu svog svecenstva iz usta ovog mrtvog kamena. Mi cemo takoder
pitati Bozanstvo hoce li zapoceto dielo dovrsiti. A kamen ce tebi. dietetu Sunca.
odgovoriti zvukom kao sto ie na iutarnii pozdrav Suncu bio odzdravio¨. Svecenici
su se postavili u polukrug ispred kipova i pievali u ritmu.
Prvo su pievali u 'C¨. u prvom zvuku skale:
'Oziris. Oziris. mocni vladaru. posalii odgovor sinu koii usrdno moli.¨
Onda su pievali u 'D¨. u drugom zvuku skale:
'Izis. Izis. uzvisena maiko. posalii odgovor sinu koii usrdno moli¨.
Onda su pievali u 'E¨. u trecem zvuku skale:
'Horus. Horus. bozanstveni duse. posalii odgovor sinu koii usrdno moli¨.
Pievali su u 'F¨. cetvrtom tonu skale:
'Koii izvrsava zakone. koii sili da se zakoni drze¨.
Pievali su u 'G¨. petom zvuku skale:
'Koii se Bogova boii. koii ih stuie i zudi postati Bog¨.
Onda su pievali u 'A¨. u sestom zvuku skale:
'Koii se budi u liubavi za liiepo da bi ga liubav ucinila liiepim¨.
I onda su dvostrukom snagom u 'H¨. u sedmom zvuku skale pievali:
'Oziris i Izis i Horus vas troie daite nam znak. Ako vam ie drag i dobrodosao
kao vas sin. mora i mrtav kamen dati zvuk¨.
Nakon sto su svecenici otpievali sedmi zvuk. cuo se iz usta kipa isti iasni zvuk
kao kod izlaska Sunca.
'Blago. blago tebi. moi sine¨. rekao ie vrhovni svecenik. 'i samo kamenie mora
govoriti. moraiu ti reci da su te Bogovi blagoslovili.¨
Pievaiuci himne. koracali su svecenici udvoie natrag u kniiznicu. Biiela povorka
izgubila se u tamnom ulazu.
14
DRUGA KN1IGA
Pouka
I. poglavlje
Prva slika
(Slika: Magicar. Oziris. Apsolutna aktivnost)
Sliedeceg dana kratko priie izlaska Sunca dosao ie mladi svecenik i vodio
mladica u niemu tako dobro poznatu dvoranu s 22 slike. Uskoro se poiavio i
vrhovni svecenik koii ie iza dobrohotno ozbilinog pozdrava rekao:
'Ove slike sadrze u simbolima nase ukupno znanie. Sto ie Bozanstvo htielo
obiaviti. koliko mi liudi mozemo shvatiti. u niima ie sadrzano.
15
Ove slike. koie mi zovemo kniigom Thoth. a koie su kratak sadrzai onih 42
kniiga Thotha. Boga mudrosti. govore nam o bicu Bozanstva koiem mi sluzimo
o covieku i niegovim putovima. o sviietu i niegovom razvoiu. One nam takoder
izlazu viecne zakone na koiima ie sagradena sva umietnost. citav Svemir i svaka
znanost. One sadrze mnogo vise nego li ti danas mozes i slutiti. Ali ia cu ti dati
kliuc da bi tu kniigu mogao citati. Ti ces i u buduce ovdie boraviti mnoge sate i
crpiti svietlo i znanie iz tih slika. Drugom zgodom reci cu ti i vise o tainim
zakonima i medusobnim odnosima koii postoie medu poiedinim slikama. danas ti
hocu pokazati samo ono sto ti za sebe mozes citati iz te cudnovate kniige. Citav
svoi razvitak tokom svih zivota kroz nebroiene viecnosti koie ti u pravoi domovini
duhova provodis. naci ces ovdie. ier iz krila Bozanstva si dosao i onamo se vracas.
Misao ie pocetak svih stvari. iz bozanske misli sve ie postalo.
Pogledai prvu sliku.
Zove se Oziris. Ona predstavlia naiviseg Boga. besmrtnog. viecnog. neizrecivog.
nikada potpuno shvacenog. Ono niie slika Ozirisova. ali ona u simbolima
obiavliuie niegovo bice.
Ti vidis covieka u haliini magicara koii poznaie viecne zakone i niima vlada.
Mocnoga.
Promatrai drzanie ruku: on zapoviieda na nebu i on ostvaruie na Zemlii. Po tome
ie on poiam za veliko Prabozanstvo. Stvoritelia iz koieg ie sve poteklo i koiemu se
sve vraca. ciia ruka svuda doseze. ciie oko sve vidi. ciie uho sve cuie. koii ie
svemocan i koii ie svugdie prisutan. On ie takoder veliki zakonodavac. U svoioi
mudrosti on ie odredio i dao zakone koii vladaiu i odrzavaiu stvoreno dielo.
Duhovi. liudi. elementi. prirodne sile. sve zivo i sve mrtvo niemu ie podredeno. Na
stolu pred niim (na slici) su cetiri simbola: iedan stap. iedna posuda. kriz ili mac i
iedan kovani novac. Oni predstavliaiu mnogo toga. Danas ti samo kazem da su to
simboli coviecieg tiiela. liudskog drustva. U stapu gledai glavu koia stvara misli.
posuda predstavlia prsa koia uzdrzavaiu i disu. mac koii miienia sudbine drzava
upucuie te na zeludac koii pretvara primlienu hranu. a kovani novac upucuie na
spolne diielove iz koiih se rada iedna druga generaciia. U drzavnom organizmu.
naprotiv. stap predstavlia one koii duhovno radaiu: piesnike. umietnike. izumitelie.
U posudi mi vidimo one koii drustvo podrzavaiu: suce. znanstvenike i skupliace; u
macu one koii preoblikuiu. ratnike kroz koie zivot naroda prima druge Iorme. u
kovanom novcu one koii radaiu. prosti sviiet koii ima mnogo diece. iz koieg se
drugi stalezi nadopuniuiu. Oziris ie veliki Jedan iz koiega izviru beskraini redovi
broiki. ali on sam ne potiece ni od koga.
Iz niega si ti. Tvoi duh. naiunutarniiie bice tvoie osobnosti ie iskra pravatre.
iedna kap iz tog beskrainog mora. I bila ie niegova volia i dobrohotnost da si ti
16
poduzeo tai put kroz zivote veliku krivuliu dolie i gore. do natrag k niemu.
Veliki krug zmiia koia se grize za rep.
Tvoi ie duh dakle bozanskog izvora. iest Bog. Ima sva bozanska svoistva kao sto
kaplia ima sva svoistva velike kolicine vode koia oplakuie krug Zemlie ali tvoi
duh driiema u tebi on treba i hoce doci do toga da vlada. Neka ti ne bude
mierodavno ono sto tiielo sa svoiim potrebama ili dusa sa svoiim zeliama i
strastima trazi. nego samo ono Bozansko u tebi sto te za Boga razviia.
Bog ie samo iedan. Stvoriteli i Uzdrzavateli. a niegova dieca diiele niegovu
prirodu. niegovo bice. To su Sviesni.
I zato slusai:
Ljudi su besmrtni Bogovi. a Bogovi su bili smrtni ljudi.
To ie cili koiemu ti od danasnieg dana trebas stremiti.
Idi u miru i sutra dodi opet.¨
17
II. poglavlje
Druga slika
(Slika: Svecenica. Izis. Apsolutna pasivnost)
Drugog dana govorio ie vrhovni svecenik:
'U prvoi slici vidio si svoi izvor i svoi cili. ono sto trebas postati. Na pitania:
odakle dolazimo. kuda idemo. prva slika u velikim potezima uglavnom ti ie dala
odgovor. Danas gledas drugu sliku: Izis. bozanstvenu sliku.
Jedan se rastavio pa ie nastalo i iedno drugo. K muskom se sklopilo zensko.
odnosno iz muskog se izdvoiilo zensko.
Slika se zove svecenica. Ona ti pokazuie koii ie prvi korak na putu na koii si
iucer stupio.
18
Gledas iednu kralievsku zenu na stolici kako siedi pred zastorom. ima dva kliuca
u liievoi i iednu kniigu u desnoi ruci. Ona ti kaze: ako hoces znati sto ie iza
zastora. ako hoces upoznati kralievstva koia su ios za sada tvoiim ocima nevidliiva
i ako hoces razviti sposobnosti koie u tebi driiemaiu. onda moras prvo citati
kniige. priie svega kniigu Thoth. Onda cu ti ia. kad dode vriieme. s oba kliuca koia
drzim u ruci. otvoriti vrata oba kralievstva i ti ces ios priie svoie smrti moci uci na
miesta muke i kazne i na miesta blazenstva i viecnog veselia.
Vidiet ces veliki zakon o sietvi i zetvi na dielu. ier svo nase dielovanie ie siianie
i svo nase dozivliavanie zetva.
Ti ces se u to sam uvieriti da ie sve vidliivo samo izraz onog nevidliivog i da
ima svoi izvor u nevidliivom.
Kao sto ie ovai hram prvo postoiao u stvaralackoi masti graditelia. a onda bio
graden. tako ie isto i Svemir postoiao prvo u duhu Stvoritelia priie nego li ga ie on
dahom svoiih usta ucinio tvarnim.
Idi. dakle. i uci.
Primi u sebe sadrzai svetih kniiga i pusti da se nove. daleke misli u tebi rode.¨
19
III. poglavlje
1reca slika
(Slika: Kraliica. Duh. Apsolutni neutrum.)
Trecega dana govorio ie vrhovni svecenik pred trecom slikom:
'Ova slika. moi sine. predstavlia Boga Horusa. orla. duh.
Ti ovdie ne gledas covieka s glavom kopca. kako se on u narodu obicno
prikazuie. Vidis niegovo bice izrazeno u simbolima. Horus ie sin Ozirisa i Izide.
Ova se slika zove takoder kraliica koia vlada. Vidis da ona ima zezlo u ruci i na
glavi krunu ukrasenu zviiezdama. Pod nienim nogama cvate livada u naibogatiiem
prolietnom nakitu. Ona vlada na zemlii na to te cviiece upucuie. Vlada takoder i
nebeskim prostorima orao i zviiezde na nienoi kruni to pokazuiu.
20
Ali kraliica koia vlada Svemirom iest Priroda. sveprozimaiuca zivotna snaga.
duh. Iz misli Prabica nastao ie Svemir. kao sto iz nasih misli proizlaze riieci koie
se cuiu i diela koia se vide. U mislima vlada isti duh kao u riiecima i dielima.
Ovdje imas bozanstveni trokut: Oziris - misao. Izida - rijec i Horus - duh.
Iz krila Bozanstva izlazeci duh stvara zivot i odrzava ga prema viecnim
zakonima.
Niime budi ispunien. a s niim budi u skladu. niega slusai. onda ce on tebe nositi
uvis na krilima orla. tvome ciliu savrsenstvu.
Pogledai orla na pecini pokrai kraliice. On ie neispunieno obecanie. On ios
miruie. ali ie spreman rasiriti mocna krila i s tobom. ako mu se povieris. uvis
letieti. prema Suncu. Niegovo ie geslo: gore. uvis. a ne napriied. kao sto misle
mnogi koiima ie napriied zapravo natrag. Jer Svemir se razviia prema gore u
snaznoi spirali koia mnogo puta zaviia i sve sto se protivi zakonu uvis biva
unisteno samom tom cinienicom.
Moi sine. Svemir nastaie iz dviie snazne struie koie se doticu. krizaiu i spaiaiu. a
da se ne miiesaiu. nikada svoiu osobinu ne gube. nikada svoi cili ispred ociiu ne
ispustaiu. One se zovu struia duhova i val zivota. Struia duhova izvire iz srca
Bozanstva. Poiedine iskre. duhovi liudi. trebaiu se spustiti u materiiu i utieloviti u
tvar da bi ie pobiiedili i sebe same putem borbe razviiali. U kralievstvu mrtvih
oni se ciste od oskrvlienia te se uzdizu ocisceni u kralievstvo zivoga. Tako ostaiu
dok ih opet ne privuce zelia da idu dolie kako bi putem utielovlienia u tvar stekli
nova iskustva. vecu zrelost i svladavaniem poteskoca nove snage. Tako idu duhovi
gore i dolie. ali uviiek navise. u bozanstvenoi krivuliu. Sto dalie dodu. toliko vise
sviietle liubavliu. isiiavaiu toplinu i utoliko vise u niima izgori sve sebicno dok
konacno ne prispiiu gore da se izgaraiuci u liubavi siedine opet s velikom
Pravatrom veliki skok.
Silaskom u tvar nisu samo duhovi sami u svom razvoiu unapriiedeni. nego oni
dieluiu takoder oplemeniuiuce. produhovliuiu tvar s koiom dolaze u dodir. kao i
tvarne proizvode od koiih povremeno bivaiu preuzeti. Te tvarne prilike su
proizvodi ili bolie reci poiavne Iorme velikog zivotnog vala koii se takoder razviia
u sve vise zivotne oblike.
Zivotni val proizlazi iednako tako iz krila Bozanstva. on prolazi prostor i
vriieme. Iz etera i zraka. iz voda i niihovih padalina. iz miliiardu nebroienih.
nevidliivih malih praiedinica stvaraiu oni tokom mnogih tisuclieca putem raznih
sastavliania. kralievstvo kamena i ruda. Polagano zivot krci put kroz ovu tesku
tvar. on oblikuie u krilu prirode kristale i cini da se kamenie na povrsini odroniava.
Na odronienom kameniu raste mahovina koioi se pridruzuie paprat. Kamenie se
sve vise trusi pa se sviiet bilia sve vise razviia. Isto tako razviia se zivotiniski sviiet
od nizih oblika ka uviiek visima.
21
Val zivota onda struii kroz kralievstvo bilia i zivotinia. liudi i duhova. svugdie
stvaraiuci nove Iorme. uviiek stremeci uvis. dok se konacno ne vrati natrag u krilo
Bozanstva. Ove dviie spirale. struia duhova i val zivota. koii usporedno teku
uviiek se doticuci. cine evoluciiu Svemira.
Ali postoii. sine moi. iedan kraci. strmiii put nego li ie ovai prirodni da bi se
brze doslo do vrha. A to ie put posvecenia.
Ti mozes stici na vrh briiega po opce pristupacnoi stazi. ali ti se mozes strmim.
uskim. krainie teskim putom i brze popeti.
Postoie duhovi koie nesto tiera da krenu putem posvecenia. To su izabrani koii
hoce brze doci do cilia. kako bi onda mogli pomagati drugima da dodu napriied.
Ovi imaiu zivot bogatiii patniama i mukama. ali i spoznaiom i veseliem. Oni u
iednom zivotu prozive sadrzai vise zivota. Ali oni hoce napriied makar i uz tu
ciienu. To su oni koii stoie pod boziim utiecaiem. tierani. To su takvi koii bi htieli
znati. koii traze odgovor na pitania odakle dolazimo i kuda idemo. koii su spremni
podvrci se ispitima i koii ih poloze kao ti.
Oni brze dozriievaiu nego li drugi i nalaze svoie blazenstvo vec na ovome
sviietu. posebno u pomaganiu. poducavaniu. sluzeniu. tieseniu. liieceniu i liubavi.
To ie tvoi put.
Dakle. idi i zahvaliui velikom Bogu.¨
22
IV. poglavlje
Cetvrta slika
(Slika: Faraon. Zakon. Volia)
Cetvrtog dana govorio ie vrhovni svecenik:
'Ti stoiis danas moi sine pred slikom koia se zove Faraon. Dok si u prvoi slici
vidio Boga koii stvara. koii zapoviieda elementima. sada na cetvrtoi slici gledas
Boga koii putem zakona vlada stvorenim sviietom. kubusom.
Zakoni vladaiu Svemirom. Zakonima ne moze nitko izbieci. Obie krune na glavi
Faraona. oba zezla u niegovim rukama upucuiu na to da on kroz zakone. kako
vidliive. tako i one koii nam danas ios nisu vidliivi. vlada svietovima.
Svemir koiim on vlada predstavlien ie kubusom. kockom. Jer cetverostruki
zakon ie osnovni zakon stvorenog sviieta. Na cetverostrukom zakonu sve ie
sagradeno.
23
Bozanstvo ie trostruko: Oziris. Izis i Horus.
Viecni Prapocetak se ciiepa. odnosno dieluiuci Aktivni odvaia iedan dio od sebe
pasivni. izdvoieni ili trpeci dio. Time nastaie drugo. a odnos izmedu niih dvoie
iest trece. ono koie nastaie. rezultat. Zato se Bozanstvo uviiek prikazuie trokutom.
Kada ovo. u duhovnim visinama Zivuce Bozanstvo. hoce stvoriti iedan Svemir s
tisucama Suncevih sustava i miliiardama zviiezda. to ie onda ovai vidliivi sviiet.
ono cetvrto. Ako se trokut otvori i doda mu se iedna liniia. nastaie cetverokut. Zato
se sviiet. kozmos. oznacava cetverokutom. I stvarno izgleda da iedan taianstveni
cetverostruki zakon vlada posvuda u prirodi. Cetiri strane sviieta postoie: siever.
iug. istok. zapad. Iz cetiri elementa sastoii se Svemir. cetiri godisnia doba postoie.
liudski zivot diieli se na cetiri perioda: diiete. mladic. coviek. starac.
A i ti sam. sine moi. sastoiis se. ako se pravo spoznas. takoder iz cetiri diiela:
Tiielo. zivot. duh i Ja.
Ti imas Iizicko tiielo. onda tiho sviietleci zivot koii prozima i obasiava Iizicko
tiielo. Nakon smrti se ona oba odvoie u praiedinstvo iz koieg su postali. Smrt ie.
naime. samo razriesenie vrpce koia drzi zaiedno cetiri diiela iz koiih se mi
sastoiimo.
Tvoie duhovno tiielo. treci dio iz vrlo Iine tvari koie nalikuie Iizickom tiielu.
napusta u smrti vidliivi omot zaiedno s Ja. bozanskom iskrom. tvoiim cetvrtim
diielom te ulazi kroz kralievstvo siena i smrti u kralievstvo svietla i zivota. Tako ie
i u tome sto se tice nasih sastavnih diielova broika cetiri prevladavaiuca.
I na koncu promatrai polozai Faraona. U niemu takoder nalazis veliku istinu
simbolicki izrazenu: 'Bozanstvo vlada svoiim sviietom¨. Gledai polozai ramena.
Zar ne tvore s glavom iedan trokut? A noge? Pa one se krizaiu. One tvore iedan
cetverokut. Ti dakle vidis iedan trokut iznad iednog cetverokuta. A to mi citamo
ovako: 'Bozanstvo vlada Svemirom¨.
Ako promatras i zelis spoznati nesto od bica Bozanstva. moras prvo uciti
poznavati zakone po koiima Bozanstvo vlada Svemirom. Bozanski zakoni su ono
prvo cime se aspirant susrece na putu prema Istini. I sada idi u miru i pusti da ove
Istine u tebi nadu odieka.¨.
24
V. poglavlje
Peta slika
(Slika: Visoki svecenik. Autoritet. Razum.)
Petoga dana govorio ie vrhovni svecenik:
'Moi sine. ti stoiis danas pred slikom koia nosi moie ime. Zove se visoki
svecenik. To znaci vieru. autoritet. usmenu pouku. sapcuce saopcenie.
Ti vidis visokog svecenika kako siedi pred zastorom. kao svecenicu na drugoi
slici. To ti govori da izmedu obiiu slika postoii unutarnia veza. I to ie doista tako.
Obie te upucuiu na to da ie potrebno biti poucen. Samo pazi na razliku: kniiga u
ruci svecenice tebi savietuie da iz kniiga sakuplias mudrost i pouku. Ovdie na ovoi
slici ti ne vidis u ruci ucitelia nikakve kniige. vec uzdignuta ruka visokog
svecenika pokazuie prema gore. obiasniavaiuci pokazuie na vise svietove. To
upucuie na potrebu usmenog poucavania i to na takvo kakvo ovih dana od mene
primas. To poucavanie ne sastoii se samo u obiasniavaniu dubokoumnih. svetih
simbola koie ovdie gledas. nego takoder u saopcavaniu taianstvenih dielotvornih
znania koia otkrivaiu zastor s nevidliivog sviieta.
Jer cili poucavania na obim slikama. II i V. visoke svecenice i visokog
svecenika. isti ie. Zastor i oba kliuca pokazuiu nam: otvaranie obiiu velikih
kralievstava iza zastora.
25
Otvaranie. poznavanie tih kralievstava ie zapoviiedano i korisno ier ti putem
spoznaie velikog Plana postaies sposoban stupiti u odnos s visim bicima i
pomazuci na razvoiu Svemira sudielovati.
Postoie stvari koie se ne mogu uviiek svakome reci. nego samo onima koii su za
to pripremlieni. u pravo vriieme. smiiu se saopciti.
Takav trenutak za tebe danas ie nastupio. Sada cu ti reci iednu riiec. nauciti te
iedno ime. dati ti kliuc koii ce ti otvoriti prilaz nevidliivim svietovima.¨
Vrhovni svecenik se sagnuo prema mladicu i sapnuo mu u uho iedno ime od pet
slova.¨Jesi li razumio?¨
'Jesam.¨
'Ponovi mi to ime. sapni mi u uho.¨
Mladic ie to ucinio.
'Dobro ie tako sine moi. ne zaboravi to ime. ali ga nikada ne izgovarai
lakoumno. To bi imalo strasne posliedice za tebe. Ono ie pocetak stvari koie
dosada nisi poznavao. Danas navecer i cetiri sliedece veceri trebas. nakon sto
izvrsis svoiu vecerniu meditaciiu. leci na svoi lezai i glasno izgovoriti riiec koiu
sam te sada naucio.
U toi su riieci bozanske snage. ona doziva Duha koii pripada iednom Planu
iznad nasega i koii ie od ios visih odreden da upravlia tvoiim razvoiem. Tokom pet
noci on ce ti se obiaviti.
Misli na osnovno pravilo: znati. htieti. biti odvazan. sutieti.
Ali postoii ios iedna razlika izmedu slika.
Svecenica nema ucenika. Ona govori svima: citaite u kniigama i vama ce se
otvoriti.
Ali visoki svecenik ima pred sobom ucenike koii slusaiu. koii uzdignutom
rukom mole za saopcenie. Ucenici. sliedbenici su oni koii hoce uciti. koii se
spustaiu do nogu ucitelia. ali niihovi motivi su razliciti.
Ovdie se tiho. samo putem odiece. nagoviestava razlika izmedu crne i biiele
magiie. Tu se put racva. Ucenik u biielom ie onai koii posteno misli. on ie stavio
ruku na srce. Niegove namiere su ciste. On zeli doci napriied. Vuce ga prema
bozanskom. On hoce obozavati. spoznati. On hoce dobiti uvid u bozii Plan. kako
bi postao suradnik bozii. On hoce pomagati. sluziti. biti koristan.
Potpuno drugaciii ie sliedbenik u crnom ogrtacu. On takoder hoce uciti. hoce
znati. moci ali niegovi poticaii nisu cisti. On trazi znanie i moc iz koristoliubivih
razloga. Zudnia za novcem. uzivanie u cutilima ispuniavaiu niegovo srce. On zeli
imati znanie i moc da bi mogao uzivati. Tai ce u svoioi sebicnosti propasti
Ali ti putui putem svietla i liubavi i izbiegavai skliski put sebicnosti i mraka.
A sada idi u miru i hvali Bozanstvu koie te izabralo.¨
.......................
26
.......................
Citav ie dan mladic mislio na dolazecu vecer. Stalno ie ponavliao u mislima
svetu peteroslovnu riiec.
Sunce se spustilo. Mladi ie svecenik meditirao na svom rogozu. Niie mu islo.
Uviiek su mu misli ponovo isle prema taianstvenoi riieci. Konacno ie svoiom
meditaciiom bio gotov.
Legao ie na svoi lezai.
lezao ie na ledima.
Kroz prozor ie siao srp padaiuceg Mieseca.
Znati. htieti. odvaziti se.
On ie izgovorio riiec glasno.
Lezao ie nekoliko trenutaka cekaiuci. Konacno ga ie obuzela velika ieza. uzas.
tielesna i dusevna uzetost. On niie vidio nista. ali ie osiecao nesto strasno. za niega
nesto nadnaravno bilo ie tu u niegovoi blizini.
Traialo ie neko vriieme tada konacno. kao sto ie doslo. tako ie i proslo.
Mladi svecenik duboko ie uzdahnuo. preporucio se zastiti Bogova i zaspao.
27
VI. poglavlje
Sesta slika
(Slika: Onai koii liubi. Liubav. Liepota.)
Sestoga dana govorio ie vrhovni svecenik:
'Na sestoi slici koia se zove liepota. liubav. vidis mladica koii neodlucan stoii
izmedu dviie zene: on treba izabrati. To ie Duh slika III koii izabrane stavlia
pred izbor.
Zena s desne strane predstavlia mudrost. ona s liieve. gola s cviiecem u kosi.
cutilnost.
Ali. on ie promatran mi smo to uviiek. U oblacima stoii iedan andeo koii
strelicu svog luka upravlia na miesto pokrai gole zene. Odluci li se mladic za
28
prolazna veselia cutila. to on biva od visih sila bolno poducen za svoie
popravlianie. ne bi li se osviiestio i okrenuo.
Ti si se moi sine onog dana kada si polozio ispit odlucio za mudrost koia daruie
cista. viecna veselia. Ali ti ios nisi na kraiu svoiih ispita. Mi te doduse necemo
podvrgavati novim ispitima. ali tai nagon za rasplodivaniem koii nam ie Bozanstvo
dalo za nas zivotni put. uviiek se ponovo rada. A postoie takoder nama sada
nevidliiva bica. duhovi nizeg reda. koii imaiu svoia veselia na cutilnim radostima
liudi i koii se hrane isparavaniem siemena i krvi pa koii smrtnike. ubacuiuci im
pohotne misli. poticu i izazivaiu. Zato ie tako vazno imati vlast nad svoiim
mislima. kako bi se neciste pobude mogle odbaciti.
Snaga nagona za rasplodivaniem blagoslov ie. ako se niome pravilno postupa.
Ove snage nam nisu dane za zadovoliavanie povrsnih cutilnih radosti. nego ie
Bozanstvo htielo radanie zdrave diece. ier coviecanstvo treba dalie postoiati i dalie
se razviiati. Ali ios vise odgovara volii Bozanstva kad se ovi snazni sokovi. putem
duhovnog rada i koncentraciie u mozgu. prerade i kad putem ovog napora poiedini
clanovi liudskog roda uspiiu napredovati i postici vise stepenice kako bi onda
mogli i drugima pomagati.
A sada idi u miru.¨
.............
Ovoga ie dana takoder mladi svecenik lezeci na svom lezaiu izgovorio svetu
riiec i cekao.
Bila ie opet sviietla mieseceva noc. Opet ga ie spopala snazna ieza. On ie vidio u
svoioi sobi na ulazu kako stoii Nesto. Bilo ie kao neki stup oblaka.
Ono ie staialo.
Ali on niie mogao izustiti ni iednu riiec pa ie samo buliio.
Ono ie nestalo konacno. Bez buke kao sto ie i doslo.
29
VII. poglavlje
Sedma slika
(Slika: Ozirisova kola. Ostvarenie.)
Sedmog dana govorio ie vrhovni svecenik:
'Slike nastaiu iedna iz druge. Taianstveni putovi vode kroz kniigu. Upravliaiu
magicni sustavi koii se zasnivaiu na odnosu broieva.
Danas mozes promatrati nesto u Ozirisovom putu. On ti pokazuie Ozirisovo
vladanie. Ono se provlaci kroz kniigu Thoth od prve do devetnaeste slike. uviiek
dviie slike preskacuci. Ono dakle obuhvaca slike I. IV. VII. X. XIII. XVI. XIX.
sedam slika.
Prvo sto mi smrtnici mozemo spoznati o Bozanstvu koie stoluie u visinama koie
su za vecinu liudi nedokucive i nedostupne. iest da postoie stanoviti zakoni (slika
IV).
30
Ali zakoni stvaraiu autoritet (slika V). gdie pak bozanski zakon vlada i posieduie
autoritet. tu nastaie liepota (slika VI) i Bozanstvo moze svoie Planove ostvariti
(slika VII).
I to ie bozanski Plan za tebe. Ti si pozvan za savrsenstvo. To ne znaci samo da
zlo. nisko u tebi treba iskoriieniti i odumriieti i da ti trebas razviiati plemenite. vise
sposobnosti. vec takoder da trebas dobiti uvid u veliki hod stvari.
Dakle. razmotrimo poblize nasu danasniu sliku. Iz nie mozemo mnogo toga
procitati. Ona nam daie bogatu gradu za razmislianie.
Slika VII vrhovni svecenik pokazuie rukom na niu zove se triiumIalna kola
Ozirisova. odnosno ostvarenie velikog Plana. Vidis iednog covieka koii se vozi
stoieci u kolima. Kruna na niegovoi glavi. zezlo u niegovoi ruci upucuiu na vezu
sa slikom IV. Faraonom.
Na slici I vidis Boga koii ie stvorio Svemir. slika IV pokazuie Boga koii miruie
nakon sto ie stvorio sviiet te sviietom upravlia putem zakona. Na slici VII vidimo
Boga koii vodi svoi sviiet k savrsenstvu koie on hoce. Zviiezde na baldahinu kola
govore ti da i beskraini zviezdani svietovi sudieluiu u evoluciii. Vidis na kolima
krilati krug nasa Zemlia takoder ide u susret. kao i mi i Svemir. visim.
produhovlienim Iazama postoiania. Falus na kolima kaze ti da ce liudski rod
putem radania biti voden napriied: oblik u koiem se utielovliuiu duhovi bit ce
stalno sve savrseniii. Promatrai takoder zezlo u ruci Iaraona koii se vozi. Trokut u
cetverokutu koii ie zaokruzen kruznicom kaze nam da ie Bog viecan u svom
stvaraniu. Viecni nece napustiti dielo svoiih ruku. Viecni ie vieran. Uci biti miran
u toi spoznaii.
Crna i biiela sIinga koie vuku kola zle su i dobre moci koie obie. sluzeci
Bozanstvu. moraiu doprinositi ostvareniu velikog Plana.
SIinga ie zagonetno bice: mi za sada ne razumiiemo kako to da stanoviti
dogadaii mogu podupirati Planove Bozanstva. Radi toga se ne trebamo ni
uznemirivati. ni liutiti. nego imati povierenia i biti mirni. Velikom. mocnom
vladaru bilo bi lako unistiti zle moci. ali on to ne cini. on ih treba za odgaianie
svoiih Bogova. svoie diece. Oni trebaiu upoznati zlo da bi se zauviiek od niega
mogli odvratiti. Neka se u borbi sa zlim mocima viezbaiu kako bi stekli snagu.
Vuce li crna sIinga iace kola. to onda mora i biiela sIinga ubrzati svoie korake. Sve
sluzi velikom Planu. Jer sve dolazi od Bozanstva. ono sve odrzava. k niemu sve
vodi.
I sada idi i pocivai u toi spoznaii¨.
..............
Ove ie veceri takoder mladi svecenik izgovorio svetu riiec.
Osietio ie samo mali strah.
31
Nakon nekoliko trenutaka poiavio se oblak. Razdiielio se i iedan veliki coviek
u sivoi kosulii staiao ie blizu vrata. Kroz niegovo odiielo zracilo ie priguseno
svietlo.
Mladi svecenik niie ni ovog puta mogao izustiti ni riiec.
32
VIII. poglavlje
Osma slika
(Slika: Istina. Pravednost.)
Osmog dana govorio ie vrhovni svecenik:
'Istina i pravednost. vaga. zove se slika koiu danas promatramo.
Kao sto slika VII sa slikom IV i slikom I ide zaiedno. tako i slika VIII ide
zaiedno sa slikom V i slikom II.
Na slici II i V primas obecanie da ce ti biti obiasnieno ono sto stoii iza zastora.
Slika VIII ti pokazuie bit onoga sto ie iza zastora. Istinu.
Ne trebas uciti suprotstavliene IilozoIske sustave. Ne trebas se pred uceniem
svecenika ovog ili onog hrama pokloniti i vierovati. Trebas spoznati. nakon sto te
odvagnu i utvrde da nisi prelagan. ono sto stvarno iesi. Sada se nalazis na putu
33
Izide koii se provlaci kroz slike II. V. VIII. XI. XIV. XVII i XX kroz kniigu
Thoth.
Pismena i usmena pouka vode te spoznaii Istine i gledaniu kako dieluie veliki
zakon o siianiu i zetvi. o zvuku i ieki. o dielu i odmazdi.
Pogledai sliku VIII. Vladarica siedi na priiestoliu. zavezanih ociiu drzi mac i
vagu u rukama. Siedenie upucuie na mir i da ie bez strasti. Zavezane oci nam
kazu da moc koia vaze i kazniava ne poznaie nikakav ugled osobe. da ie
nezainteresirana. Na niu se ne moze utiecati ni liepotom. ni visokim rodom. ni
bogatstvom. niti se niu moze potkupiti. Ona pravedno vaze.
Ali ako se pitas: kako ces znati ie li ono sto gledas i spoznaies doista Istina. onda
ti na to daie odgovor sliedeca slika Izidina puta. treca po redu: hrabrost i magicne
snage.
To neka ti bude kamen kusnie. iesi li doista spoznao Istinu. ier onda ces imati
hrabrosti. Istina rada hrabrost. Prvo ces imati hrabrost gledati smrti u oci. ne
hrabrost iunaka koii stisne zube i snagom volie ide u susret smrti. nego hrabrost
mudraca koii zna da ie smrt prirodni dogadai koii se cesto ponavlia. da ie samo
iedan priielaz. da niie konac.
Ali ti neces imati hrabrost samo prema smrti. nego takoder i prema boli i prema
liudima. Moci ces opusteno podnositi boli ier ces znati za niihovu prolaznost i
liudima ces. kad to bude potrebno. priznati istinu ier se neces boiati. Istina ce te
oslobadati svakog straha ier ti se ni nemas cega boiati: svaka patnia i veselie vodi
te blize tvom ciliu. savrsenstvu.
To ie prvi znak istine. A drugi ie tai: ti ces u sebi otkriti snage i vidieti sebe kako
se razviias kakvim se priie nisi poznavao. Kao sto zviiezde u uzvisenom miru
lebde kroz prostor po svoiim putaniama. tako ces ti. u skladu s harmoniiom
svietova. cuti niih u sebi kako zvone. i u susret svom odredeniu postaiat ces sve
zreliii. Tvoi ce mir biti velik ier ces u svemu prepoznati bozansku pravednost.
Neces se liutiti radi patnia i nepravdi ier ces vidieti vise od samo iednog zivota.
Vidiet ces uzrok i posliedice onih stvari koie danas dozivliavas. u dalekoi proslosti
i udalienoi buducnosti. Moci ces pratiti nevidliive konce sudbine. od covieka do
covieka. od zivota do zivota. Tvoi ce mir biti nepokolebliiv i tvoia sreca
nepomucena.
Idi i hvali Bozanstvu¨.
Mladi svecenik nestrpliivo ie cekao vecer.
On se vise niie boiao.
On ie shvatio da ga ie stanovnik visih svietova htio naviknuti na podnosenie
niegove nazocnosti. niegovog pogleda.
On ie lezao.
Miesec ie siao.
34
Glasno ie izgovorio riiec.
Cekao.
Muzika liupka kakvu nikad niie cuo. ni slutio...
Oblak.
Rastopio se.
Jedna svietleca spodoba u neobicno zracecoi biieloi kosulii.
Jedan ozbilian. postovania dostoian coviek:
'Ja sam duh koii te vodio od rodenia do groba. iz zivota do zivota.¨
On ie to rekao. ali mladi svecenik niie cuo nikakav glas. Riieci ie primio u
svoioi nutrini. Niie mu bilo moguce nesto pitati.
Niie htio. niie mogao.
'Sutra ces moci govoriti¨.
Duh ie nestao.
35
IX. poglavlje
Deveta slika
(Slika: Hodocasnik. Opreznost.)
Devetog dana govorio ie vrhovni svecenik:
'Danas nastupamo na Horusov put koii se proteze kroz slike III. VI. IX. XII.
XV. XVIII i XXI kniige Thoth. To ie put patnie. ali vodi u velike visine.
Promatrai sliku IX. trecu sliku Horusovog puta: coviek koieg vidis na slici zove
se hodocasnik. Cetiri stvari ti on govori: on putuie kroz pustiniu. nosi kapuliacu.
ima u iednoi ruci stap. a u drugoi lampu.
Prvo. on putuie kroz pustiniu.
Upoznao ie bezvriiednost stvari ovoga zivota pa trazi osobine. sposobnosti koie
traiu viecno. On se ovdie osieca tudinom ier zna za kralievstva svietla i zivota. On
niie kod kuce. on putuie kuci.
36
Ni ti. moi sine. nisi kod kuce u ovoi zemlii. na nasoi Zemlii. Tvoi duh ima svoiu
domovinu u kralievstvu zivota odakle si dosao i gdie se vracas posliie svakog
utielovlienia u liudskom rodu na Zemlii. Nas duh cesto opaza da se ovdie krece
kao u pustinii i cezne otici tamo gdie nema okova tiiela. nema kusnii strasti ni
ogranicenia prostora i vremena. Zato ie coviek u koiem vlada duh. hodocasnik u
ovom zivotu.
Drugo. kapuliaca.
Ona takoder ima dubok smisao. Kapuliaca ne dozvoliava gledati ni nazad. ni na
stranu. samo napriied. Tako i coviek koii ie postao sviestan svog poziva. On ne
misli unazad na svoi priiasnii zivot. na predaiu svog roda. ne gleda na ovu ili onu
zabavu u koioi bi ovdie mogao uzivati. a koia bi ga zaustavila u razvoiu ne. on
gleda napriied. gore. One visine pune svietla snazno ga privlace uvis. on hoce
postati ono za sto ie izabran. on se bori za blagoslov. kako bi ga mogao dalie
davati.
Trece. stap.
On predstavlia sadrzai svetog pisma. Ono sto ie hodocasnik naucio iz kniiga. o
to se on podupire. Divna mudrost koia mu ie iz niih sviietlila. nepobiediva logika
niene izgradnie uviiek ga ponovo ohrabruie. A niemu ie potreban oslonac ier. iako
ie hodocasnik. on ie ipak coviek sastavlien iz mnogo diielova. u niemu ne postoii
samo glas niegova duha tu postoie i zivotiniske potrebe tiiela koie znaiu
nadiacati Iine zahtieve duha. Da se i ne govori o svemu onome sto ie doslo izvana
u niega. Zbog svega toga on moze biti pokoleban u svoiim odlukama pa mu ie zato
potreban stap kako bi ostao cvrst. Siecanie na veliku evoluciiu svih stvari pomaze
mu da neke misli. kusnie i brige gleda u svietlu viecnosti i tako prebrodi protivna
struiania.
Pomisao na to da ce se niegov stap nakon zavrsenog putovania pretvoriti u
kralievsko zezlo uliieva hodocasniku cudotvorne snage. drzi ga uspravnim.
Na koncu. cetvrto. lampa. Ona. iedno zatvoreno svietlo. niemu poviereno. od
drugih. visih bica niemu dana spoznaia. osvietliava put hodocasniku. on vidi
kamenie. rupe. a i zmiie na svom putu i moze ih izbieci.
Lampa ne osvietliava citav put. ona osvietliava samo dio puta Kad bi
hodocasnik imao pregled citavog puta. to bi on mogao izgubiti hrabrost videci sve
poteskoce i iskusenia. Zato mu se put otkriva samo korak po korak. Svaki dan ima
svoi teret.
I sada idi u miru. moi sine. i pusti da dozriie u tebi ovo sto si cuo.¨
Ozbilino. okrenut unutra prema sebi. isao ie mladi svecenik u svoiu sobu.
Bila ie oluina vecer.
Veliki. gusti oblaci prolazili su pokrai Mieseca i visoke palme u vrtu sviiale su
se pod silom vietra koii ie bruiao u niihovim krosniama.
37
Mladi svecenik lezao ie i pribirao se. Htio ie mnogo toga pitati.
Izgovorio ie svetu riiec.
Niie trebalo dugo da se ponovo poiavi milo pievanie. sviranie i titranie zraka. a
istodobno ie prostor ispunio ugodni miris. Oblak ie prosao kroz vrata i podiielio
se. vodic se poiavio u dugoi kosulii. rasviietlien nutarniim siaiem. Zracio ie
dostoianstvom i niegova prisutnost izazivala ie postovanie.
Priblizio se mladom sveceniku.
On se siecao da ie stosta htio doznati od vodica. ali sada niie znao sto. pamcenie
ie zakazalo. sve ie zaboravio. Samo ie osiecao blizinu uzvisenog stanovnika
iednog viseg sviieta.
'Sutra ie dan kada ces stici od znania do gledania. Sutra cu te uvesti u svietove
siena i viecnog svietla. u svietove istinskog postoiania.¨
Mladi svecenik htio ie postavliati pitania. ali se ni na koie niie mogao sietiti
sve ie bilo kao izbrisano.
Tada ie osietio kako mu na iezik dolazi iedno pitanie:
'Ako sam vec bio u priiasniim zivotima na Zemlii i izmedu tih zivota boravio u
ovim nevidliivim svietovima. zasto se toga ne siecam?¨
'Jer izmedu razlicitih svietova postoie granice na koiima vise zastori. koii se
kod priielaza s iednog Plana na drugi. spuste na sviiest smrtnika. To ie kao da
piiemo iz vode zaborava ali ti ces uciti podignuti zastore i siecati se u iednom
kralievstvu onoga sto si u drugom vidio i dozivio¨.
Mladi svecenik htio ie dalie pitati. ali nista niie znao. Nista mu niie palo
napamet. Niie mu bilo dano da sto pita.
Vodic ie nestao.
38
TRECA KN1IGA
Posveta
X. poglavlje
Deseta slika
(Slika: Kolo zivota)
Desetog dana govorio ie vrhovni svecenik:
'Slika pred koiom dana stoiis zove se kolo zivota. Ona predstavlia veliki
preokret svih stvari. Tko danas zivi. sutra ie mrtav. tko danas umre. zivi sutra. Tko
ie danas bogat. sutra ie siromasan. tko danas siromah. sutra bogatas. Sve zivi. valia
se. dize i spusta. Vidis na kolu vrpce koie leprsaiu? One ti ukazuiu na strasnu
39
brzinu koiom se valia kolo zivota kroz razdoblia viecnosti. Tisucu godina su iedan
dan.
SIinga koia mirno i zagonetno stoluie iznad kola zivota na oblacima kaze nam
da nas iz visih svietova promatraiu i vode nase sudbine nama danas ios zagonetna
bica. I sami taianstveni znakovi na kolu upucuiu na to da u nasem zivotu postoii
mnogo toga sto sada ios ne mozemo razumieti. Ali raziasnienie nas ceka kad
postignemo snagu i zrelost. Onda cemo s punom sviiesti i potpunim siecaniem
moci posietiti one svietove u koiima boravimo kroz vriieme od iedne smrti do
novog rodenia. miruiuci i dieluiuci. zaniuci i uzivaiuci ili se zalosteci i pateci Ali
kako smo sada ios u nerazviienom staniu. ne mozemo se siecati onoga sto smo
dozivieli i vidieli.
Pogledai na sIingu. Ona nam otkriva bice onih koii vode kolo zivota. Ona nam
takoder pokazuie svoistva koia mi trebamo niegovati u sebi. Ona se sastoii kao i
mi. iz cetiri diiela.
Cetiri diiela koia nas opominiu na: znati. htieti. biti odvazan i sutieti. Znati.
htieti i moci. biti odvazan i sutieti ono ie bozansko u covieku.
Znati i htieti. latiti se posla i suteci trsiti se da napreduiemo. stvar ie koia ie i
Bogovima zaiednicka. ona ie viezbom postala niihova priroda.
Liudska glava SIinge kaze nam: Znanie. Upravliaci poviiescu naroda i
poiedinaca znaiu sto ie niihov cili.
Mi takoder hocemo znati.
Mi liudi grabimo nase znanie iz dva izvora. Prvo iz kniiga i usmene pouke onih
koii su dosli dalie nego mi. i drugo: postoie glasovi koii dolaze k nama iz drugih
svietova. To su ili misli koie nam dolaze pri meditaciii ili su saopcenia nasih
vodica.
Tiielo bika SIinge kaze: Rad. stvaranie. moc. snaga. Zato mi moramo. ne samo
iacati svoiu voliu. vec se takoder moramo cuvati da ne dodemo pod utiecai nekog
drugog covieka. Izrucili bismo mu izvor svoie snage. naiiaci sastavni dio svoie
osobnosti.
SIingino tiielo bika nam dakle kaze: Volia i snaga. Vodici coviecanstva nemaiu
samo uvid i mudrost. nego takoder i voliu i snagu da dovedu coviecanstvo do
naivisih visina. Oni izvrsavaiu ono sto hoce. Oni ne miruiu u svom dielovaniu. I
mi smo od niih pozvani da u sebi trazimo i ostvarimo nailiepse. naivise. naimiliie.
Sape lava kazu: Uhvatiti. odvaziti se. drzati.
Vodici se mogu umiiesati ako treba. Ali mi se sami moramo. kad smo spoznali
potrebu iednog koraka i ako ga hocemo. odvaziti i izvesti ga.
Krila orla su simbol dizania duhova uvis. Bogovi i liudi koii su na putu da
postanu Bogovima. lebde u blazenim krugovima gore k sve ciscim.
40
produhovlieniiim visinama htiiuci Dobro. a zudeci za iskustvima koia su stekli i
liepotama koie su gledali.
Onda vidis na kotacu ios dviie poiave. Liievo dobri Bog Hermanubis glava psa
ukazuie na viernost. i desno Typhon. Bog. krilata zmiia.
Hermanubis se vozi na kotacu prema gore. a Typhon prema dolie. U stavu ovih
dvaiu Bogova. koii znace dobro i zlo. lezi naivise zivotno pravilo. Dobro vodi
uviiek gore ka savrsenstvu. zlo uviiek dolie. k unutarnioi. a i vaniskoi.
pokvarenosti. na kraiu do unistenia. Ono se ne vidi odmah. Vriieme kad se ono
pokaze cesto nastupa tek kasniie. nakon smrti covieka.
Ali otkrivanie onog sto mi iesmo ie neizbiezno. Zato. o hodocasnice. na putu k
velicanstvenom svietlu liubi. trazi i viezbai Dobro i mrzi. izbiegavai i propustai
Zlo. Zalazuci se za Dobro. ti tkas zlatne niti u kosuliu koiu ces iednom nositi. Ne
dai se prevariti od naslada koie ti Zlo povremeno daie. Sramota i cast izlaze na
vidielo. I sada idi i dodi nakon zalaza Sunca u Svetiste: cast tvoie posvete se
priblizava.
Mladi svecenik ie proveo dan moleci se i posteci. Molio ie za mudrost kako bi
uviiek izabrao ono pravo. i kako bi imao snage da uviiek cini dobro. a izbiegava
zlo. Dugo ie moleci klecao pred naivisim bogom. o postoianiu koiega ie nesto
znao. a drugo slutio sa strahopostovaniem. Siedio ie utoplien u meditaciiu u
svetom polozaiu. uspravan s rukama na kolienima.
Onda se Sunce spustilo i neko vriieme boialo piiesak pustinie purpurom i
zlatom.
Kada ie nadosla vecer. napustio ie mladi svecenik vrt. Palme su strsile u
beskrainom mraku. Voda u iezeru slabo se lieskala. Posvuda siene i taine.
U svetistu ga ie primio vrhovni svecenik. Mladom sveceniku se cinilo kao da
pokrai niega stoii laki stup oblaka. Ili ie to mogla biti varka?...
Suteci vodio ie vrhovni svecenik mladica kroz visoke dvorane. Ogromni stupovi
koiih su naglavci predstavliali sveti simbol lotosovog cviieta. nosili su grede koie
su se gubile u visini i tami. U iednom malom svodastom svetistu iza iednog oltara
staiao ie krevet za pocinak.
'Legni ovamo.¨
Sutke se mladi svecenik ispruzio na lezai.
Vrhovni svecenik digao ie desnu ruku: 'Spavai!¨
Mladic ie izgubio sviiest. Niie sasvim izgubio sviiest. ali mu se zamaglilo. Bilo
ie to neko novo stanie. niie bio budan. ali niie ni spavao. Vidio ie oblake i Iine.
Iine oblike oko sebe. kao od koprene. Vidio ie takoder vrhovnog svecenika. i
pokrai niega mirnog. dostoianstvenog i zraceceg svoieg vodica. Osiecai
nesviestice bivao ie sve iaci. On ie vidio riieci vodica.
'Kolo zivota se okrece¨. Te riieci on ie vise gledao nego li slusao.
41
Okretanie ie bivalo sve brze. I konacno ie imao osiecai kao da se nesto u niemu
ciiepa. Jedan ie dio ostao na krevetu lezati. ono sto dise. a iedan dio ie lebdio iznad
tiiela koie ie pocivalo na lezaiu. bilo ie ono sto ie mislilo. ali on ie vidio. cuo i
osiecao posvuda. Bilo ie vrlo neobicno. bilo ie kao da ie on sam vid. sluh.
osiecai. Cudio se i tome da opaza da ono sto ie ostalo na lezaiu. niie bio on. nego
ie on samo ono nesto sto ie staialo unutra. Cudio se takoder tome da vidi
unutrasniost drugih. izgledalo mu ie da su drugi prozirni. da on gleda kroz
vrhovnog svecenika i svog vodica.
Ovai mu se priblizio. lebdio ie prema niemu.
Vrhovni svecenik polozio ie svoi ogrtac na tiielo mladog svecenika koie ie tu
lezalo. Onda mu ie izgledalo kao da ga ie niegov vodic uhvatio i s niim lebdio
uvis. Na niegovo iznenadenie. svodovi Svetista nisu predstavliali nikakvu zapreku.
On ie prolazio kroz kamenie kao ptica kroz oblake. To ie bilo nesto novo. Onda
ie vidio vodica kako govori:
'Tvoie tiielo ostaie u Svetistu pod ogrtacem vrhovnog svecenika da ga ne bi
okupirali necisti duhovi. Oni vise na zivotu i ne zele gore na polie mira i sviietla.
Oni cesto ulaze i u tiiela zivotinia ili u ona od liudi koii su usliied razuzdanosti ili
bolesti izgubili otpornost i samosvladavanie.¨
Lebdieli su sve vise.
Grad ie lezao duboko ispod niih. Sveta riieka lieskala se kao siroka srebrna
traka.
Mladi ie svecenik mislio na svoiu tihu sobu u vrtu hrama i htio ie pogledati
prema dolie. sto ga ie iako privlacilo. i on bi bio pozurio u smieru svoie kuce da ga
niie vodic zadrzao.
'Ovdie moras ios vise nego li u vidliivom sviietu vladati svoiim mislima i
svoiom voliom. Jer misli su slike koie mi radamo. a nasa volia ie tieraiuca snaga
koia nas napriied krece. Ogledai se.¨
Mladi svecenik ie to ucinio i opazio beskrainu cetu zamaglienih prilika raznih
oblika i boia. koie su ga sliiedile i on ie sebi izgledao kao neki komet koii iza sebe
vuce rep.
'Vidis kako su tvoii ucitelii bili mudri kada su te poucavali da pazis na svoie
misli i osiecaie. Vidis kako tvoie misli. koie su iz mozga izasle. sliiede svog
zacetnika i oca.¨
'Tko su onda te poiedinacne poiave koie lebde iznad nas i pokrai nas u daliini?¨
'To su duhovi¨ odgovorio ie vodic.
'Kako ovdie mogu znati imam li pred sobom iednog duha ili misao?¨
'Obrati se poiavi. Ako ie duh. onda ce ti odgovoriti ier on ie osobnost. Ali. ako
ie misaoni oblik. onda neces dobiti odgovor ier on nema duh. nego ie neka vrsta
42
zivota bilike i potrebu da sliiedi svog roditelia. A sada. ne bi li htio vidieti kucu
svoiih roditelia?¨
'Bih¨...
'Onda zazeli.'
Mladi svecenik usmierio ie svoiu voliu na kucu svoiih roditelia i brzinom munie
bio ie tamo. Htio ie unutra i usao ie bez ikakvih zapreka kroz zidove u spavacu
sobu. Vidio ie svoie roditelie kako spavaiu. ali niihova tiiela izgledala su mu
prazna.
'Oni nisu ovdie¨ poucio ga ie vodic. 'oni su negdie drugdie. u kralievstvu
snova. Samo omot pociva na lezaiu. Dodi. idemo gore vise!¨
Noseni svoiom voliom lebdieli su mladi svecenik i niegov vodic opet uvis.
'Vidis. volia ie ona koia nas ovdie krece i nosi. Tvoii su ucitelii cinili dobro kad
su ti zadavali viezbe koie su iacale tvoiu voliu. ier bezvolini duhovi lutaiu naokolo
oko Zemlie u oblacima pare. a da nemaiu snage dignuti se u vece visine. Ali mi
mozemo gore...Dodi!¨
Oni su letieli.
S niihove desne strane rastao ie miesec velikom brzinom.
Mladi svecenik ie s interesom pratio svoievrsne. ogromne kratere bregova na.
velikoi Suncem obasianoi plohi.
'Mrtvo tiielo¨ rekao ie vodic. 'Niega ie zemlia izbacila s onog miesta gdie ie
danas Sredozemno more. Ne zadrzavai se. imamo ios dalek put pred sobom.¨
Zviiezda koie ie sviietlila kao ogroman smaragd naglo ie rasla pred niima.
Mutno-prozracne pare su ie okruzivale. zelenkasta oblacna polia bila su oko nie.
Oni su letieli tako blizu pokrai nie da ie mladi svecenik mogao na nioi raspoznati
mora i kontinente. iezera i bregove.
'Kako to da vidim samo zviiezde. a ne i niihove stanovnike?¨ pitao ie mladi
svecenik.
'Jos ne mozes stupiti u krug atmosIere iednog drugog Planeta. to ces moci
iednom kasniie. A i neki stanoviti povez ios niie skinut s tvoiih ociiu. Ali on ce
skoro pasti¨.
Letieli su dalie. Ostavili su ubrzo iza sebe onu. kao smaragd svietlecu. zviiezdu.
Jedna divovska plavo uzarena kugla bila ie na niihovom putu. imala ie oko sebe
cetiri mania mieseca koii su sviietlili u boiama roza. zeleno. zuto i crveno. Liepota
boia bila ie nesavladiva pa se mladi svecenik htio pribliziti ovom velicanstvenom
sviietu. ali vodic niie dopustio.
'Gore. navise¨ rekao mu ie 'gledai!¨
Tada se pricinilo mladom sveceniku da ie pao povez s niegovih ociiu i ie on
vidio nebroiene duhove koii su iznad niih. pokrai i iza niih takoder lebdieli uvis.
43
Oni su sviietlili i u raznim se boiama preliievali. Ipak. vecina ie zracila biielom
boiom. koia ie povremeno dobivala boiu opala.
Svi oni zaiedno letieli su prema Suncu koie ie brzo postaialo sve vece i snazniie.
More svietla ih ie okruzivalo. veselie i klicanie treperilo ie posvuda oko niih.
'Kakva ie to skupstina. kuda zure ovi velicanstveni duhovi?¨ pitao ie mladi
svecenik.
'To su ocisceni zreli duhovi koii se ovdie skupliaiu na blazeno veselie i svetu
slavu.¨
U sredini iedne beskraine plohe zracilo ie za mladog svecenika nepodnosliivo
sviietlo. Cinilo se kao da svi duhovi zaiedno onamo zele.
'Tko ie to oko koga se svi ovi velicanstveni skupliaiu?¨ pitao ie.
'To ie iedan od Visokih koii ravna poviiescu Sunca i niegovih planeta i nadzire
niihov razvoi¨.
'Onda to niie priiestolie Naiviseg. neizrecivog?¨
'Ne. od niega smo daleko. iako daleko udalieni¨.
'Hocemo li mi...¨
'Ne pitai. gledai...slusai¨...
U beskrainim povorkama pozurili su sviietleci. blazeni duhovi prema sviietlu.
Siai koiim su zracili siedinio se sa skladnim ritmom niihove zahvalnice u
neizrecivu velicanstvenost.
Ni mladi svecenik niie mogao ostati miran. Blazeno veselie ostalih privuklo ie i
niega pa ie i on hvalio naiviseg Boga ciie su sluge tako velicanstvene.
Tada niegov vodic rece: 'Ovdie neoIit hvali Boga. ovdie nitko nikoga ne
vriieda. nitko ovdie ne stvara boli¨.
Mladi svecenik ie htio blize k sviietlu. ali vodic to niie dopustio.
'Ti to ios ne bi mogao podniieti¨ rekao ie i primio ga.
Kroz beskraine prostore brzinom munie oni su se vracali opet Zemlii.
Mladi svecenik ie osietio da se kao neki zavoi stvorio oko niegovih ociiu.
'Zasto?¨ pitao ie.
'Da danas ne bi vidio mnoge strasne i zalosne stvari. Te ces ios dosta rano
upoznati¨.
Mladi ie svecenik dosao k sebi. bilo mu ie kao da ie naglim pokretom usao u
svoie tiielo koie ie mirno ispod ogrtaca vrhovnog svecenika ostalo lezati.
Probudio se.
On niie saniao.
Dozivio ie nesto veliko. velebno. sto nikada nece nestati iz niegovog pamcenia.
44
XI. poglavlje
1edanaesta knjiga
(Slika: Hrabrost. Magicne moci.)
Jedanaestog dan govorio ie svecenik:
'Ti danas stoiis pred zadniom slikom na liievoi strani. Ona se zove hrabrost.
magicne snage.
Kada si dosao dovde u svom razvoiu. u tebi su se razvile stanovite. tebi ios
nepoznate. snage koie zovemo magicnim. Ove snage ces ti ubuduce spoznati.
niima vladati i niima se sluziti. Ti ces se. kako to vidis na slici. na iednom drugom
Planu susretati sa strasnim bicima. Ali ti ces ih ukrotiti. dielovanie dobrote.
velikodusnosti i svietla koiim ces zraciti bit ce iace nego li utiecai niihovih niskih
tamnih pothvata. I oni ce biti svladani snagom tvoie osobnosti koie ti sam mozda i
neces biti sviestan. pa ce leci pred tvoie noge i ruku ti lizati. Tvoii nepriiatelii ti
45
nece nista moci uciniti. dok iednom. mozda ie to i tebi sudeno ne dode trenutak u
koiem ces se kao zrtva morati predati. iz liubavi prema niima. nepriiateliima. kako
bi im pomogao. Onda ie moguce da ces. po odluci visih sila. biti izrucen niima. i
onda ce zli ne znaiuci izvesti Plan Neba.
Slika XI ie cetvrta slika Izisinog puta.
Nakon sto si ti skupio znanie iz kniiga (slika II). postigao toliku zrelost da
mozes primiti usmenu pouku (slika V). ti si upoznao istinu (slika VIII) i u sebi
razvio magicne snage (slika XI).
Znas da ie vidliivi sviiet samo prolazni privid i da ie viecno samo ono
nevidliivo. Ovom spoznaiom ti si stekao hrabrost i putem stanovitih viezbi
magicne snage (slika XI). Nece ti skoditi niti plamen viecne vatre. niti mrznia i
zloba.
Viienac ruza koiim ie mlada dievoika. coviecia dusa. opasana iest tvoia zastita.
tvoie oruzie. izvor tvoie moci. Tai viienac. to ie savez cistih. koii obuhvaca sve
one koiih su namiere ciste. iskrene. nesebicne i koii stoie u vezi s velikim
sredistem. Ono su samo poiedine ruze. ali niihova snaga lezi u niihovoi
povezanosti. u niihovom iedinstvu. Sviietla zracenia iednog poiedinca koii stremi
uvis imaiu umnogostruceno dielovanie kada se udruze i suraduiu s drugima koii
imaiu iednake namiere. pa cine onoga koii isiiava. ne samo neraniivim. nego ga
obaviiaiu takoder s neproboinim oklopom kroz koii nikakva striiela snaga mrznie
ne moze probiti. Da. zloba i mrznia ce se pod utiecaiem niegova bica pretvoriti u
poniznu podloznost. Vidis. lav lize ruku dievice. Tako ce dobrohotni cisti koracati
kroz mnostvo svoiih nepriiatelia i ni iedna se ruka protiv niega nece moci dici.
Jedna niima nerazumliiva snaga ce ih drzati ukocene. To ie snaga visih zracenia.
Ali vidis na slici XI ios nesto. moi sine. Ova viiencem ruza opasana dievica.
koioi lav lize ruku. nosi na svoioi glavi isti onakav sesir. koiega rubovi cine lezece
slovo S (~). znak bozanske ravnoteze. kao sto ga ima na slici I onai magicar. Ono
bozansko se kod hodocasnika probilo. S istim visim mirom. s koiim Bozanstvo
poziva cvietove na zivot vrhovni svecenik ovdie pokazuie na sliku I niima
vlada i (slika IV) vodi ih ka savrsenstvu (slika VII). dieluie i svoiom okolinom
upravlia onai koii ie postigao stanoviti stupani slicnosti s Bogom. Takav napredni
coviek razoruzava i sebi podciniava svoie nepriiatelie putem mira i dobrote koiom
zraci. On ie ucio iz kniiga (slika II). siedio ie do nogu iednog maistora (slika V).
spoznao Istinu i bio odvagnut (slika VIII). On ie u sebi razvio hrabrost i stanovite
snage (slika XI). On ie zreo da bude uveden u nevidliive svietove. i da se uzdize
stupani po stupani. od svietla do svietla.
Neka bude mir s tobom¨.
Navecer ie mladi svecenik isao u Svetiste. Opet ie lezao ispod ogrtaca vrhovnog
svecenika i kao i dan raniie cinilo mu se da se nalazi na kotacu koii se strasnom
46
brzinom okrece i konacno. kao s nekim trzaiem. osietio se izbacenim iz svog
tiiela. I opet ie vidio da niegov omot pociva ispod ogrtaca vrhovnog svecenika. da
se ne mice. ali da niie bez zivota.
Niegov vodic ie. kao i uviiek. bio pokrai niega.
Cuo ga ie govoriti:
'Danas idemo u dubinu. u provaliie viecne vatre gdie se zviezdani viienci slazu
u iedan viienac. Ti ces dobiti uvid u kretanie zivotnih snaga.¨
Vodic ie na stanoviti nacin dodirnuo glavu mladog svecenika na iednom miestu i
ovai ie odmah vidio sviiet oko sebe u iednom sasvim drugom svietlu. Materiialne
stvari. zemlia. kuce. bregovi izgledali su mu kao velom obaviieni. kao da su
satkani iz oblaka. a osobito se isticalo iako plavkasto svietlo koie ih ie opkoliavalo.
'To ie zivotna snaga¨ rekao ie vodic
Mladom sveceniku izgledalo ie da pliva u moru svietla. u zracecem. treperavom.
zivom svietlu.
Sve ie bilo svietlo. Svietlo ie oplakivalo Zemliu. Svietlo ie izviralo iz drveca i
cviieca i iz biliaka na poliima. Svietlo ie tiho zarilo iz kristala i dragog kamenia u
krilu Zemlie i svietlo ie ispuniavalo i okruzivalo u vecoi ili manioi mieri sve sto
zivi.
Mladic ie buliio u cudo ovog novog. do sada nevidenog. sviieta. Doskora ie
opazio stanoviti ritam u moru svietla. udaranie valova. izgledalo ie da izlazi iz
iednog iako dalekog sredista.
To su valovi zivota. mislio ie.
I gdie ie zivotni val prispio. sviietlili su kristali iace. cviiece mirisalo slade.
plodovi zorili i liude liubili.
U duhu obozavaiuci Bozanstvo koie sve to stvara i uzdrzava. mladi ie svecenik
buliio u more svietla.
'To ie zivot¨ rekao ie u sebi.
'Da. to ie zivotna snaga¨ odgovorio ie vodic 'koia sve ispunia i sve tiera. Niena
nas punoca nosi u zivot i nieno nestaianie nas vodi izvan niega. Svuda vlada sveti
ritam. Snazni liudi pucaiu od zivota i mogu od svog viska davati da bi liiecili rane.
umirivali zivce i tierali bilike brzem rastu. Slabe osobnosti pak mogu. kao sto znas.
putem ritmickog dubokog disania i snagom svoie volie iz beskrainog bogatstva
zivotne snage. koia nas okruzuie. crpiti toliko koliko hoce. iacati se i doci do
obilia. To ie taina mnogih svetaca u Hramovima.
Upuceni snazni liudski duhovi slice zracecim zviiezdama koie zvone u istom
zvuku i u istom ritmu saliu svoie valove svietla. Oni izmedu sebe drze stalnu
nevidliivu vezu ier su iednaki i isto hoce. Pod zastitom ovog svetog lanca ruza mi
cemo se spustiti u provaliiu viecne vatre. Dodi!¨
47
Mladom sveceniku se cinilo da ie postao malen i da sa svoiim vodicem pada u
beskrai. ali ie ipak imao utisak da ie opkolien oblakom mirisnih ruza.
'Viienci ruza¨ mislio ie 'viienci zviiezda.¨
Oni su hitali kroz svietove duhova i dusa. Oblici misli i lesevi duhova letieli su
pokrai niih. ali su oni u strasnoi brzini iedva sto mogli razlikovati.
Mladi svecenik ie pogledao na svog vodica.
On ie rekao: 'Jednom drugom zgodom sve to ces uciti poznavati. Danas idemo u
provaliie viecne vatre. u kraieve gorucih strasti...¨
Dublie. sve dublie.
I napokon blieskalo ie oko niih u iarko crvenom zaru. ali ih hladni miris ruza
ipak niie napustao. ni koprena oblaka.
'Ovo ie miesto muke i prokletstva i miesto ios neslomlienog prkosa i neutazenih
strasti.
Ovdie mozes boraviti. a da ne budes povriieden ier u tvoioi dusi ne mogu
zvucati slicne zice. Zato si ti morao u godinama pripravliania procistiti svoie
duhovno tiielo priie nego li si mogao biti primlien na posvecenie. Ovdie na ova
strasna miesta smiiu se spustiti samo cisti bez opasnosti za sebe ier u kome se ove
strasti ios poiave. tai biva neizbiezno ovdie zadrzan.
Svaki liudski duh mora nakon smrti svog zemaliskog omota proci kroz ove
kraieve. Cisti. bistri stupaiu kroz niih kao u nekom staniu sna. uvis. a da ne opaze
nista od sveg tog ruznog i strasnog. onog sto mi danas ovdie moramo gledati. Ali
oni u koiima ios zive ove strasti. griieh i razvrat. ovdie bivaiu neminovno zadrzani.
isto kao sto zeliezna prasina biva privucena magnetom. Ona ios nepotpuno
odumrla naklonost ili strast opet ozivi pod utiecaiem okoline. Onai ios tiniaiuci
uglien biva od stanovitih duhova. koii na niemu imaiu svoie gadno veselie.
razviien u biieli zar.
Ovdie duhovi moraiu boraviti. boraviti i trpieti. dok se ne uviere da strasti
nikuda ne vode. dok im se ne ogade one naklonosti i dok im strasti ne odumru.
Pogledai sada one koii trpe. koii se ciste.
Pred sobom vidis mnogo takvih koii su zloupotriiebili. od Bozanstva uciieplien.
nagon za rasplodivaniem coviecieg roda. Liudi trebaiu radati diecu da bi se
omogucila velika evoluciia duhova. koia se pomocu radania od utielovlienia do
utielovlienia. od stupnia do stupnia dize. Radanie ie sveto. Ali ovi nisu sluzili
duhovima koii zedaiu za ponovnim utielovlieniem. nego su plemenit nagon
zloupotrebliavali i oskvrnuli ga za veselie svoie pokvarene maste. i zato se u
nebesima nakupila srdzba protiv niih. Pogledai oblake koii ih okruzuiu. U niima se
razabiru oblici. likovi. udovi to su niihove misli na Zemlii. iz niih izasle. koie ih
sada sliiede kao svoie roditelie.
48
I kroz oblake. kroz gomilu ovih oblaka misli koie idu za duhovima liudi.
natieravaiu se duhovi koii nikada nisu bili liudi.
Puni zlobe i pohote dieluiu oni na duhove liudi kako bi se predali ruznim
predodzbama i osiecaiima koie niima. zlim duhovima. doduse uprilicuiu stanovitu
draz. ali koie onima koii trpe ne donose nikakvog zadovolienia. Na pozudu sliiedi
dosada. razocaranie. Oni sa svoiim duhovnim tiielima mogu samo zelieti. ali niima
nedostaie grubo materiialno tiielo za zadovolienie svoie strasti. Od vremena do
vremena dobiiu utiehu iz visih sIera. kada netko tko im ie nekada bio blizak na
niih misli s liubavliu i blagoslovom i moli se za niih. Onda u niima usuti na neko
vriieme ono neplemenito. zivotinisko i oslobodi miesto plemenitiiim porivima. Ali
opet se u niima probudi strast za uzicima tiiela i u beskonacnost se poiacava. a da
ne nade zadovolienia. I ta strasna muka neutazenosti ie ona koia konacno usmrti
razbuktanu strast.
Tako oni trpe i uce spoznati uzaludnost zudenia. dok ne sazru. dok se ne priblizi
trenutak niihovog spasenia. Dok ne odumre u niima ono sto niie nevino te se
uzdignu u vise kraieve.
Na iednom drugom miestu bili su zaiedno oni koii su u raznim neobilnim
sredstvima nadrazivania trazili zadovolistva. Oni su takoder trpieli u duhovnoi
vatri koia ie gorila. a da se ne gasi. ier ie bila hraniena zudniama onih koii trpe.
Tu su bili i priiatelii vina koii su liubili draz piianstva u zivotu ili drugi
nesretnici koii su usliied uzivania odredenih droga upropastili svoie zdravlie i
unistili svoiu radnu snagu.
S iedne druge strane cula se biiesna galama.
Strastveni igraci su se svadali o dobitku i gubitku koii nikada ne mogu ni primiti
ni platiti.
'Oni takoder moraiu uvidieti¨ mislio ie vodic 'da ce se tek onda kada strast u
niima odumre. dici prema gore¨.
Na drugom miestu skupili su se nepriiatelii Istine. ier oni koii su si slicni uviiek
se privlace. osobiti ovdie. Oni nikada nisu mogli odolieti drazi lagania. varania
drugih. pa su sada ovdie siedili. govorili i medusobno si lagali. a ni iedan drugome
niie vierovao. I krai svih tih mnogih riieci. pripoviiesti i uvieravania. niie se
postigla ni pomoc ni prednost. ni cast ni pouka. ier svaki od niih ie vidio misli
drugoga. Sve ie bilo lazliivo.
'I oni ce se umoriti mlateci praznu slamu¨ rekao ie vodic sazalno.
Na drugom miestu su trpieli oni koii su se umiiesali u pravo bozie da odmierava
duliinu zivota kod smrtnika. i ubili. Niihove muke su bile razlicite ier su razliciti
bili i uzroci radi koiih su prolili krv. Na zlocin su ih tierali mrznia i osveta.
liubomora i gramzliivost ili naopaki poiam o casti.
49
Sada su trpieli. U niihovim niedrima poiavili su se s vremena na vriieme isti
osiecaii mrznie i biiesa i niihova se muka sada sastoiala u tome da ih nisu mogli
zaposliti. Navaliivali su medusobno. ali iedan drugome nisu mogli naskoditi. Cesto
su sretali i svoie zrtve i onda su vecinom trpieli od gorkog ocainog kaiania.
'Oni takoder ostaiu ovdie¨ rekao ie vodic 'dok se ne ispuni vriieme niihove
ludosti i ono surovo i ruzno otpadne od niihove duse. dok se konacno ne uzdignu
do kralievstva mira i svietla. Jer svi se duhovi hoce osloboditi od taloga koii su sa
sobom doniieli i cesto nalaze da ie biti ovdie iedno korisno liiecenie kao bolni
postupak liiecnika koii spasava i liieci.¨
Vodic ie pokazao na iednu drugu grupu duhova koii su se imali ocistiti od
bremena gramzliivosti i castohleplia. Jedni su bili tati i razboinici. drugi neposteni
trgovci. Oni ce ovdie biti muceni. kao u zemaliskom zivotu. strascu da ukradu. da
robe. da prevare. Ali kako ovdie sve to vise ne mogu ciniti ier nema nicega sto bi
mogli ukrasti. orobiti ili steci na neposten nacin. to u niima pomalo odumire strast
za nepravednim posiedom. Posliedice niihovih losih postupaka su im stalno
prisutne i oni trpe od toga da ih ne mogu izbrisati.
'Svima. svima¨ rekao ie vodic 'priblizava se trenutak oslobodenia. Dolazi da
uvide. Hrpe zlata i prolazna slava medu smrtnicima ovdie ne pomaze.¨
Veo gublienia sviiesti legao ie na duh mladog svecenika. Zamaglilo mu se i on
se probudio u Svetistu u svom tiielu.
50
XII. poglavlje
Dvanaesta slika
(Slika: Obieseni. Kusnia.)
Dvanaestog dana govorio ie vrhovni svecenik:
'Ti danas stoiis pred dvanaestom slikom moi sine: zove se ispit ili obieseni. Kao
sve slike. tako i ova nastaie iz smislu prethodne. Kome su Bogovi pomogli da dode
do magicnih snaga. tome oni uskoro daiu i priliku da ih upotriiebi. da se viezba i
potvrdi. Oni iskusavaiu smrtnike. Zato ie trebalo da se pokrai slike koia predstavlia
magicne moci postavi kusnia.
Kao u citavom redu slika. tako vidis i ovdie iako unutarnie protuslovlie izmedu
slika koie stoie iedna nasuprot drugoi. Na slici XI krotka dievoika ukrasena
ruzama. gladeci lava zatvara mu zdriielo. a nioi nasuprot ie coviek koii
bespomocno visi svezan za iednu nogu. Suhe grane bez lisca i ploda koie nose
51
gredu na koioi on visi upozoravaiu na to da su one bez zastitnog lisca i
osviezuiuceg ploda. Bespomocan. od svih napusten visi on izmedu neba i zemlie.
On pobieduie ako iskliuci tiielo koie trpi i drzi pred ocima u duhu velike cilieve.
Ovdie se takoder uci da se magicne snage ne dobivaiu zato da bi se sebi pomoglo.
nego da se drugima sluzi. druge na dobro navede.
Dalie. Misao koiu izrice slika XII mora staiati takoder u stanovitoi vezi s trecom
prethodnom slikom. hodocasnikom (slika IX). I dosita ie tako. Sto se u slici IX
nagoviestava. dogada se u slici XII. cetvrtoi slici Horusovog puta. puta duha koii
krilima orla ide uvis i vodi. Samotni hodocasnik koii putuie kroz pustiniu bez vode
(slika IX) dospio ie u ios gori polozai. Vec ie bio osamlien na putu kroz pustiniu.
viseci na gredi niegova ie osamlienost ios strasniia. Kada si ti postigao stanovitu
zrelost. bio si pusten na ispite u Hramu. Isto tako. ni u buduce. u drugom redu
tvoiih zivota. kada ces napredovati u razvoiu. neces izbieci ispite. Podnosi ih sa
strpliivoscu mudraca i imat ces od toga koristi.
'Idi u miru¨.
Kada ie mladi svecenik te veceri napustio svoie tiielo. rekao mu ie vodic:
'Danas takoder moramo posietiti miesta boli i ciscenia.¨
Putovali su u dubinu.
Opet ih ie obavio hladan oblak koii ie mirisao na ruze i opet su dosli na iedno
miesto vatre i boli.
'Ovo ie podrucie srdzbe i mrznie. ovdie te cekaiu zmiie. psi i vatra. Budi
spreman zrtvovati svoiu osobnost.¨
I ovdie su gledali velike cete duhova koii su se mucili sa svoiim predodzbama i
osiecaiima. U mnogima se vec opazao umor. bili su blizu svog oslobodenia.
Plameni su titrali u crvenom zaru. Crni oblaci su letieli. U atmosIeri se osiecao
pritisak kao na zemlii priie oluie.
'To ie podrucie srdzbe i mrznie.¨ rece vodic. 'Pogledai kako se medusobno
draze i nagovaraiu na srdzbu i mrzniu. Vidi kako se medusobno vatreno napadaiu i
razocarano razilaze kad nista ne mogu uciniti. Oni nisu naucili u svom zivotu. kao
ti sto si naucio. da putem meditaciie i koncentraciie svladavaiu svoie osiecaie i
svoie misli pa ovdie prolaze kroz mnogo bolniiu i duzu skolu ciscenia¨.
Okrenuli su se drugoi grupi duhova koia ie siedila ometana oblakom prasine i
magle pa se cas svadala i raspravliala. cas mrzovolino i ocainicki snatrila.
To su oni koii nisu vierovali u nevidliive svietove. koii nisu castili Bogove
zrtvama i molitvama i mislili su da su svietovi nastali slucaino. sami od sebe te da
smrcu sviiest i postoianie imaiu svoi krai i konac. Oni su pobozne nazivali
"'ludama¨. a sada su to oni sami ier. iako su vec umrli. oni vieruiu da ios nisu. ier
su ios sviesni svog postoiania vide. cuiu. siecaiu se. boie se i zude.
'Kako se ovima moze pomoci?¨ pitao ie mladi svecenik.
52
'Imaiu svoiu ludost da uvide; oni takoder primaiu pouke i govor iz visih regiia.
Pogledai one sviietle zrake koie dolaze kroz tamne magle. to ie pomoc liubecih
duhova.
Pokrai ove grupe bio ie na okupu manii broi onih koii su se viesali na grane drva
uzetima. ili probadali macevima i bodezima. ili umirali u mukama i grcevima kao
posliedicama trovania. Ali oni nikad nisu potpuno umrli. nego su uviiek opet
ozivliavali kako bi svoie iezovito pripremanie uviiek ponovo otpoceli i
samouboistvo iznova poduzimali.
'To su oni¨ rece vodic 'koii su sami ucinili krai svom zivotu. Zlo koiemu su
htieli izbieci oni ovdie prozivliavaiu. ali ovdie u mnogo gorem obliku¨.
'Koia li uzasna biieda¨ mislio ie mladi svecenik potresen. 'Siromasi! Kada bi
im se bar moglo pomoci.¨
'Sretan ie onai koii osieca samilost¨ rece vodic 'i koii ie spreman zrtvovati
svoiu osobnost da pomogne onima koii trpe.¨
'Kako se to moze uciniti?¨
'Iz zrtava se sastoii lanac koiim se smrtnici mogu izvuci iz svoiih muka. a
liubav ie naibolie i naicisce duhove oduviiek tierala na zrtve.¨
'Kako?¨
To se moze dogoditi na dva nacina. Ili se onai koii osieca samilost i liubav
odrekne veselia i blagoslova visih nebeskih sIera na koie ima pravo. i zaroni dolie
u biiedu i muke iedne od tih spilia da bi ondie tiesio i liiecio. ucio i savietovao.
ublazio i ispravliao ili pak da cvrsti i pun liubavi duh pristane da se. makar mu to
vise ne treba za svoie vlastito savrsenstvo. ipak ponovo kao rodi coviek i to u
odredenoi obitelii. u odredeno vriieme. u odredenom narodu. u prilikama u koiima
ce moci mnogo trpieti. mnogo oprastati. Krivicu i nepravdu drugih on ce uzeti na
sebe i ispastati niihove griiehe. Zlo ce pobiiediti dobrim i mrak rasviietliti
svietlom. Bit ce sposoban da za priiestupnike moli oprostenie.¨
'Jedna visoka. sveta zadaca.¨
'I za tebe ce doci vriieme.¨
Magla i zamracenie. nesviiest. budenie.
53
XIII. poglavlje
1rinaesta slika
(Slika: Smrt)
Trinaestog dana govorio ie vrhovni svecenik:
'Peta se slika na velikom. na Ozirisovom putu. zove smrt. To ie kao i slika VII.
iedan priielaz. Promatraca vodi s iednog plana na drugi. Slika VII nam pokazuie
bozanstvo koie. nakon sto se u prethodnim slikama samo obiavilo. izvodi svoie
svietovne planove i svoie namiere i to stvaraniem i daliim rasplodivaniem liudskog
roda. i kroz produhovlienie nebeskih tiiela. zviiezda. One dakle sliedece slike od
VII do XIII pokazuiu nam sudbinu covieka. niegov razvoi. niegove kusnie i na
kraiu (slika XIII) niegovu smrt ti. niegovo diielienie. priielaz na iedan drugi plan.
Jedan se dio vraca natrag materiii. drugi. viecni. nerazorivi ide u one smrtnicima
sada nevidliive svietove. Smrt. dakle. niie krai. ona ie samo priielaz. Ona ie isto
tako krai kao i pocetak. Ona ie transIormator. Onai dio koii se sastoii iz grube tvari
54
pretvara se u prah. Viecni se dio preoblikuie u bestielesni duh. Ali sada promatrai
na koiem miestu slika stoii u svom redu. Ona stoii pokrai obiesenog. iskusenia. Iza
kusnie sliiedi u zivotu cesto smrt. Kusnia ie mogla biti preteska pa ie nastupila
smrt. Ali ispit ie mogao biti i siaino polozen pa ie ucenik premiesten u visu skolu.
On u ovom zivotu ne vidi uviiek plodove svoiih muka. Tek se u drugom sve
obiasniava.
Slika XIII stoii nasuprot slici X. prema kolu zivota. Stoii u velikoi suprotnosti
prema nioi. ali takoder i u stanovitoi vezi. zivot rada smrt i smrt zivot.
Pogledai iahaca sa crnom zastavom. boie zalosti.
Sunce na horizontu za niega zalazi. kule se ruse. lisce pada sa stabla. cviiece
vene i liudi padaiu u grob. Ali u svim tim simbolima umirania i zalosti lezi nada
To upucuie na preokret koii sa sobom nosi kolo zivota. Sunce ce opet izaci. stabla
ce se opet zazeleniti. cviiece cvasti. a i liudi ce nakon puta u pravu domovinu
duhova opet ovdie zivieti i liubiti. dielovati. patiti.
Zahvali Bozanstvu i idi u miru.¨
Kada ie navecer toga dana vodic s duhom mladog svecenika suteci iz isplovio
zgrade Hrama. okrenuo se ka gradu i iednoi kuci u koioi se iedan coviek borio sa
smrcu.
'Danas se moras upoznati s bicem smrti¨ rece vodic.
Prosli su kroz zidove. a da nisu osietili otpori usli u odaiu umiruceg.
Umiruci ie hroptao.
Mladom sveceniku su rodaci koii su bili u sobi izgledali kao u veo obuceni. kao
prozirne prikaze.
Vidio ie takoder iednog duha pokrai umiruceg i prepoznao ie po iakom
duhovnom svietlu koiim ie ovai zracio. da ie to bio vodic. Iz tiiela umiruceg diglo
se iedno svietlece. eteru slicno tiielo. koie ie u svim diielovima nalikovalo
Iizickom tiielu. Ono se vec odiielilo od nogu i donieg diiela tiiela. Ali obie glave
lezale su ios iedna u drugoi.
Na celu ovog sa smrcu se boreceg. pokazale su se kapi znoia. Tada mu ie
pristupio vodic i pomogao duhovnom tiielu da se potpuno odiieli od Iizickog tiiela.
Umiruci ie ios ucinio posliednii udisai i niegovo oko se slomilo.
Rodbina ie pocela glasno naricati i plakati.
Duh pokoinika lebdio ie pak u sobi na ruci svog vodica. On ie bio blazen.
osiecao se osloboden tiiela koie mu ie priciniavalo. osobito pri umiraniu. velike
muke i boli. Niemu ie bilo velicanstveno lebdieti u prostoru. slobodan i lak. samo
vlastitom voliom. on ie zracio srecom. Dio tog blazenstva odrazio se i na licu
mrtvog tiiela. ier. iako vise niie postoiala veza. ipak ie duh utiecao na tiielo s koiim
ie tako dugo bio povezan. dapace srasten.
55
'Dodi¨ rekao ie vodic mladom sveceniku. 'Ovo ie bio dolazak smrti. Ali ti
danas imas ios stosta vidieti. Smrti se ne treba boiati. To ie prirodna stvar. Jabuka
pada sa stabla kada ie zrela. Sliedece godine nosi stablo nove iabuke. dok iednom i
samo ne ode onamo odakle ie doslo. u krilo zemlie. Sporedno se uviiek raspada.
bitno ostaie i dalie se razviia. dok se i ono ne vrati natrag svom izvoru. Vidliivo se
raspadne kad zivot. koii drzi sve zaiedno. pobiegne.
Oni su lebdieli prema gradu mrtvih. Tai ie lezao na rubu pustinie.
Mladi svecenik ga ie iasno vidio ier ie nisko letio. Mogao ie takoder dobro
vidieti u grobove. Vidio ie raspadanie leseva i mogao ie promatrati kako se
razilaze atomi iz koiih ie les bio sastavlien. Vidio ie i razlicite oblike. prikaze
slicne oblaku. koie su ili mirovale u grobovima ili pak nad niima lebdiele.
'Ovi oblici. to su zivot¨ rece vodic 'koii ie napustio tiielo. ali ie odbiien i od
duhovnog tiiela. Sada zbog dugogodisnie navike boravi u blizini lesa dok se
konacno i sam ne raspadne i niegovi poiedini zivotni atomi ne izgube u velikom
zivotnom oceanu koii oplakuie zemliu i protiece kroz Svemir.
Gledai kako poiedine Iorme trepere kao oblaci koie ie rastrgao vietar.¨
'Ali kakve su to prikaze koie kao da iznutra sviietle?¨
'To su duhovi i liudi. oni nisu besviesne grude bez osobnosti. kao one zivotne
Iorme. nego su duhovi liudi koii su umrli. a nisu se mogli uzdici u vise kralievstvo.
Oni se drze zemaliskog. oni su vodili samo tielesni zivot. brinuli se samo za svoie
tiielo. zivot duha im ie bio tud. sviiet misli zatvoren pa oni tako i sada vise na
svom tiielu. Oni s bolom i gadeniem prate raspadanie svoie negdasnie kuce.
Mnogi se od niih dugo nece moci otrgnuti od grobova. Drugi lutaiu naokolo i
traze tiielo koie bi mogli zaposiesti. a ciia ie volia oslabila ili mu ie razum
potamnio. Da. oni u svoioi pohlepi za tielesnim ulaze cak i u tiiela zivotinia.¨
'To ie strasno!¨
'Ti moras upoznati i ono strasno.¨
'Da li su to oni duhovi koie ispituiu zazivaci duhova?¨
'Da. visi duhovi doduse takoder govore smrtnicima ali to samo na posebnim
nalogom Nebeskih. Ali glasovi tih takozvanih zazivaca duhova ne mogu uci u
kralievstvo svietla i mira i ne mogu smetati ili pitati blazene duhove. Zazivaci
duhova stoie vecinom samo u vezi s onim nesretnim. nemirnim. cesto laznim ili
zlobnim duhovima koii su sami zamraceni pa tako i druge samo mogu dovoditi u
zabludu.
Uzdigli su se pa brzo letieli prema Oceanu.
Mladi svecenik opazio ie u nekim zemliama grobove u koiima se lesevi nisu
raspadali nego su bili sviezi i puni krvi.
Pitaiuci obratio se vodicu: 'Kako ie to moguce?¨
56
'To su tiiela liudi koii nisu imali nikakvog interesa za vise. duhovne svietove.
koiima ie kralievstvo misli ostalo zakliucano ier oni nikada na niegova vrata nisu
kucali. Onih koii su vise vodili tielesni zivot i koii su vecinom bili sebicni. cutilni i
okrutni. Niihova liubav za vidliivi sviiet. niihova privrzenost svom tiielu bila ie
tako iaka da su oni i nakon prekida srebrne vrpce mogli uspostaviti odnos prema
svom tiielu zahvaliuiuci posebnom magicnom znaniu koie su stekli za zivota.
Oni se nocu priblize svoiim spavaiucim zrtvama i sisu niihovu krv i zivotne snage.
koie onda na tainovit nacin znaiu uliti u svoia tiiela. Ovdie iedino pomaze
razaranie lesa spaliivaniem ili odrubliivaniem glave. Onda ukradena krv istece i les
se raspadne kao sto ie prirodno. Duh koii ie bio vampir bit ce protiv svoie volie
osloboden privrzenosti svom lesu. a zrtve niegove razbludne stravicnosti spasene.
Ipak za danas dosta.¨
Magla i nesviiest.
Mladi svecenik se probudio iza oltara ispod ogrtaca vrhovnog svecenika.
57
XIV. poglavlje
Cetrnaesta slika
(Slika: Ponovno utielovlienie.)
Cetrnaestog dana govorio ie vrhovni svecenik:
'Iz smrti kliia zivot. iza umiranie sliiedi ponovno radanie. kao sto nakon zalaska
Sunca dolazi izlazak Sunca. Zato pokrai slike XIII smrti. stoii slika XIV novo
radanie. Slika XIII. zalazece Sunce. umiranie slika XIV ponovno utielovlienie.
pocetak novog zivota. Kolo zivota stalno se okrece.
Slicno kao sto postoii veza misli izmedu slike XIII. smrti i X. kola zivota postoii
takoder veza izmedu slike XIV i IX. koie isto stoie iedna nasuprot drugoi. Slika
XIII nam pokazuie konac iednog zivota i slika X viecnu miienu o svrsetku i
pocetku. o smrti i zivotu. rodeniu i grobu.
58
Isto tako kao sto nam slika IX pokazuie putovanie covieka kroz iedan zivot
ovdie u vidliivom sviietu. tako nam slika XIV pokazuie dugi red nasih zemaliskih
egzistenciia s uviiek ponavlianim utielovlieniima liudskog roda nakon pauze
mirovania u nebeskoi domovini. Povratak u zemaliski zivot. u tvarno tiielo iest
preliievanie vode. duha iz iedne posude u drugu.
Pogledai sliku.
Mlada dievoika koia predstavlia snagu Nebeskih. izliieva sadrzai iedne posude u
drugu. a da ni iedna kap ne padne u more. Time se hoce reci da se kroz umiranie.
viecnost i ponovno radanie nista ne gubi od individualnosti.
Do nienih nogu zubori beskrainost mora. More ie Bozanstvo. Ova slika dakle ne
predstavlia siedinienie coviekovog duha s Bogom. To dolazi kasniie. Znacenie ove
slike ie samo: sadrzai dobiva novi oblik. I promatrai oblik. Tekucina se uliieva iz
iedne srebrne u iednu zlatnu posudu. u iednu od plemenitiieg materiiala. U tome za
nas lezi nagoviestai razvoia. evoluciie liudskog roda u obliku spirale.
Jer to ie dvostruka spirala koia vodi coviecanstvo ka savrsenstvu.
S iedne strane vidimo kako poiedini liudski duh ide od iednog do drugog
utielovlienia. u svakom novom zivotu nauci novu zadacu i uviiek se oblaci u sve
Iiniie. sve plemenitiie haliine koie stalno postaiu savrseniie orude. da bi se duhovni
zivot covieka sa svakim novim utielovlieniem uviiek sve bogatiie izrazio.
Ali s druge strane vidimo i struiu koia pomocu duhova stvara nove oblike
coviecieg tiiela. postize stalno sve vece savrsenstvo i vecu sposobnost izrazavania.
Liudski duh ie iedan dio struie duhova. Liudska tiiela su dio zivotne struie. Obie
struie izlaze iz Boga. mnogostruko se zaplicu i obaviiaiu. oploduiu i bivaiu
oplodene. a da se ne izmiiesaiu ili medusobno izbrisu. I vracaiu se natrag u krilo
Bozanstva. To ie pouka koiu mozemo steci promatraiuci srebrne i zlatne posude.
Slika XIV ie V slika Izidinog puta. Ona ima kao i sve slike unutarniu vezu s
trecom ispred nie. prethodnom slikom na Izidinom putu. 'magicnim mocima¨ koie
vode hodocasnika nakon sto su se u niemu probudile. Ako ga one u zivotu
osposobe da polaze ispite. onda su one mierodavne u ios mnogo vecem stupniu
kod preliievania vode iz iedne posude u drugu. kod oblikovania karaktera i u
odnosima novog zemaliskog zivota.
A sada idi u miru i veseli se velikoi utiesi koiu ti daie slika XIV. Gledai u daliine
koie se pred tobom otvaraiu sa zahvalnoscu Bozanstvu.¨
Iste veceri oba duha su lebdiela pod vedrim zviezdanim nebom. 'Danas se ide u
domovinu. u blazenu zemliu duhova¨ poceo ie vodic. 'Trebas steci doimove i
vidieti kako Snage Upravliania ravnaiu ponovnim utielovlieniem duhova i
odmieravaiu zasluzene sudbine. vazu. zagovaraiu i oblikuiu.¨
59
Put ih niie vodio kroz tamne magle i buktieli zar. niti kroz prostore bola i
prokletstva. oni su se priblizavali blazenim sIerama. Mladom sveceniku se dopala
pokretnost svega onog sto ie vidio.
'Mi smo u sviietu misli. Ovdie sve miienia oblik brze nego u vidliivom sviietu.¨
Letieli su pokrai raznolikih oblika koii su izgleda zurili u istom smieru kao i oni.
'To su duhovi koii su se odvoiili od zemaliskog. koii su ostavili odlozeni omot.
zaboravili ga i sada streme prema visim kralievstvima.¨
Prolazili su podruciima koia su bila nastaniena mnogobroinim duhovima.
'Ovdie se takoder iednaki druze s iednakima¨ tumacio ie vodic. 'Sve ie gore kao i
dolie. smrt ne miienia nista u zivotu duha.¨
Na cvietnoi livadi plesala su dieca pod vodstvom bica koia su zracila liubavliu i
izvodila svakoiake diecie igre.
Diecaci su gradili na iednom potoku iz kamenia i zemlie nasipe i iezera. kanale i
tvrdave.
Jedna mala dievoicica liuliala ie bebu koiu ie drzala u naruciu i uspavliivala ie.
'Sto su dolie radili. to ovdie nastavliaiu¨ mislio ie vodic. 'Nista se niie
promiienilo. sve ostaie po starom. Oni su samo zamiienili teze odiielo za laganiie.
iz Iiniie tvari. to ie sve. Zato ie tako vazno sto mi ovdie radimo i mislimo.¨
Letieli su dalie. Ka velikim hramovima vodili su siroku putovi. Svecane povorke
struiale su veselo raspolozene na sluzbu Boziu.
U dvoranama ukrasenim stupovima ucili su maistori mudrosti. Do niihovih nogu
siedili su. puni postovania. ucenici zelini znania.
U tihim kolibama i vecim kucama stanovali su liubavnici i citave obitelii. Neke
obitelii su sve zaiedno dosle ovamo gore. druge se bile rastavliene usliied smrti.
Takvi su onda cekali iedan na drugog i veselili se ponovnom susretu.
Liubav i priiatelistvo uliepsavali su postoianie. Oni su se mogli posiecivati.
Volia ih ie nosila iedno drugome i izmiena misli uviiek ie bila moguca i
obogacivala zivot.
Oni su takoder promatrali svoie raniie zivote. izvodili zakliucke iz iskustava
koia su imali. i iz udaraca sudbine koie su prebolieli. Svi su bili ocarani mudroscu
koiom se vuku niti nebeskog vodstva kroz tkivo sudbina niihovih zemaliskih
zivota.
Spoznali su kako ie sve u mnogim niihovim zivotima bila sietva i zetva. kako ie
svaki dozivliai posliedica i svako dielovanie uzrok. kako ie. prema tome. sve samo
iedna karika u beskraino dugom lancu.
Zreliii duhovi su mogli pod kontrolom visih sila sami oblikovati predstoieci
zivot. kako im se cinilo da ie povoliniie da poprave nepravdu iz proslog zivota. da
liublienim duhovima pomognu i sami steknu potrebna svoistva. Oni su takoder
mogli izabrati maiku koia bi im pomogla da se ponovo utielove.
60
Naprotiv. nezreli. nerazviieni duhovi bili su u svim ovim pitaniima vodeni
svoiim vodicima.
Potom su mladi svecenik i niegov vodic dosli u krai u koiem ie vladao neizrecivi
mir i velika tisina. Pod velikim cudesnim drvecem buiala ie mahovina na koioi su
se odmarale razne spodobe. Mnoge su drzale ruku pod glavom. poiedine su drzale
kolieno uzdignuto. Izgledalo ie da spavaiu. Jednolicno zuboreci. tekao ie mali
potok kroz hladnu zemliu.
Na upitni pogleda mladog svecenika. vodic rastumacio ie: 'To su duhovi s
koiima cemo se uskoro rastati. ier mi i ovdie govorimo o pokoinima i umrlima.
Oni ce doskora stupiti na veliki put u vidliivo. Oni su uzivali veselia neba. oni su
poznieli sto su posiiali. oni su skupili snagu i mudrost posto su raniie zivote
promotrili pa ih sada vuce natrag u zemaliski zivot. u materiialno postoianie.¨
'Sto ih vuce natrag?¨
'Vecina niih biva privucena liubavliu iednog para liudi. Mnogi zele natrag kako
bi bili blizu duhova koii takoder borave u tiielima. a s koiima su oni osobito
povezani. Neke vuce ici dole kako bi ispastali. popravili ono sto su u raniiem
zivotu skrivili. Neki riietki visoki. velicanstveni duhovi spustaiu se dolie da bi
pomogli. utiecali. ucili i bili neshvaceni i proganiani. Ipak pogledai ovog
duha...on se upravo sprema otici.
Jako uzruian i pun ceznie. ali kao miesecar. dignuo se iedan duh s debele
mahovine na koioi ie pocivao i krenuo dolie ka zemlii.
Jedan vodic pridruzio mu se i ostao krai niega.
Mladi se svecenik okrenuo svom vodicu: 'Kamo su se uputili?¨
'K iednom paru roditelia koii se upravo liubi. Duh koii se zeli utieloviti ostat ce
kod maike priliieplien. dok se ne razviie novo malo tiielo u koie ce useliti ili bolie
reci. obuci. u koie se mora ugurati. Roditi se mnogo ie teze nego umriieti. Utisnuti
se u materiialno tiielo mnogo ie mucniie. neudobniie nego li se s niim rastati. Zato
mala dieca i placu tako cesto. naizgled bez razloga. Viecni duh osieca nedotierano
malo tiielo koie mu se ios niie prilagodilo kao dosadne lance i nepodnosliivu
muku. Ali plac ie iedini izraz koii ie malom tiielu. nepotpunom instrumentu.
moguc.
Oba duha prodrla su kroz zid i bili u iednoi spavacoi sobi.
Jedan roditeliski par ie mirovao.
Iznad maike. tiiesno pokrai nie lebdio ie kao spavaiuci. duh koii ie ceznuo da se
utielovi.
'Svete misteriie¨ mislio ie mladi svecenik...
Vodic ie odveo duh mladog svecenika natrag k niegovom tiielu u Svetiste.
61
XV. poglavlje
Petnaesta slika
(Slika: Laz. Nepravda.)
Petnaestog ie dana govorio vrhovni svecenik:
'Slika koiu danas promatramo zove se nepravda. laz. Predstavlia iednu
poluliudsku. poluzivotinisku nakazu koia siedi na priiestoliu. na iednoi crnoi
kocki. Ima rogove izmedu koiih visi iedan okrenuti pentagram sa silikom prema
dolie. Ima krila sismisa i na nogama goleme pticie pandze umiesto prstiiu. Pred
niom klece dviie prikaze lancima vezane za kocku. nieni ucenici.
Ova slika XV visi upravo nasuprot slici VIII. koia predstavlia istinu i
pravednost. Velika suprotnost.
Slika XV ie peta slika Horusovog puta. Ona nam kaze da se onai tko zeli stici do
naivisih visina. mora prepustiti da bude vucen kroz naidublie dubine. Nakon
izbora (slika VI). coviek postaie osamlieni neshvaceni hodocasnik (slika IX).
62
dolazi u naiocainiie polozaie (slika XII). te se ima boriti s laziu i nepravdom. s
duhovnim nasiliem koie izvrce istinu. krivo uci i na sebe veze duse (slika XV).
Vidis da ie Horusov put. put duha. tezak i iezovit put. ali on zavrsava u
naiciscem svietlu. Laz i nepravda su potrebni da bi u smrtniku razvili liubav za
istinom i pravednoscu. Tko ie u iednom zivotu trpio od lazi i nepravde. u buducem
ce imati iaki smisao za istinu i pravednost.
Tako zlo sluzi velikom bozanskom Planu za dobro.
Idi u miru i hvali nebesima.¨
Kada ie mladi svecenik te veceri napustio svoie tiielo i sa svoiim vodicem lebdio
pod nocnim nebom. ovai mu ie rekao:
'Danas ces upoznati struiania u kralievstvu duhova i sresti cuvara.¨
Mladom sveceniku se cinilo kao da ove veceri zure u sasvim drugom pravcu.
Zapravo to niie bilo ni u kakvom smieru. Bilo ie nesto sasvim razlicito.
Oblaci su se dizali u tami noci i stvarali duboku usku dolinu iz koie ie puhalo
Nesto sto mu ie uliievalo strah i uzas.
'Svatko tko prodre ovdie¨ rece vodic 'mora sresti Cuvara.¨
'Cuvara. a tko ie to?¨
'To ie proizvod tvoiih promasaia i pogresaka iz prethodnog zivota. On. to si ti
sam. Ali gledai. on dolazi.¨
Mladic ie gledao u dolinu oblaka. Iz magle ie pristupila iedna poiava. cudoviste.
nakazno i odboino. napola coviek. napola zivotinia iz baike. Ona se priblizavala
priieteci. s izbocenim groznim ocima cvrsto uprtim u mladog svecenika.
'Ne boi se¨ umirio ga ie vodic. 'Samo ga mirno gledai. ia ostaiem krai tebe.¨
Neka bezimena ieza. neki nikad priie dozivlieni uzas. uhvatio ie mladica.
Cudoviste se priieteci zaustavilo pred niim. Bilo ie sasvim blizu.
Vodic ie govorio: 'Ti ces niega. Cuvara. od sada uviiek vidieti pred sobom ier si
ti sada vidovit. Ti si ga rodio. ali on ce biti tvoi odgoiiteli. Svaki put kad ces
pomisliti ili ciniti nesto lose ili necisto. on ce priieteci narasti. priblizavati ti se
uliievaiuci ti strah i grozu. Ali svaka cista misao. svako plemenito nesebicno dielo.
na niega ce utiecati i miieniati ga i on ce postupno gubiti svoiu rugobu i postaiati
sviietla poiava nadzemaliske liepote i konacno se s tobom. svoiim roditeliem.
siediniti u iedno bice. On ie vec raniie bio s tobom. uviiek tebi blizu. ali ti ga nisi
vidio. no od sada ces ga uviiek imati pred ocima. a takoder i u tiielu.¨
Mladi svecenik se preplasio.
Oni su lebdieli navise. Dolina oblaka se izgubila u dubini.
Cuvar ie ostao krai mladica. ali kao na nekom drugom planu. samo niemu i
vodicu vidliiv.
Lebdieli su ios vise.
63
Sretali su poiave osobitog siaia koie su svietlo. koiim su zracile. bacale nadaleko
oko sebe.
'To su arhandeli¨ rece vodic pun postovania. 'Oni koii odlucuiu i upravliaiu
sudbinama naroda. Imaiu na tisuce slugu; oni su ti koii utiecu na vladare kad
donose odluke i koii cine da se mase naroda uzburkaiu kao more ili pak smiruiu.
Magla i nesviiest.
Mladi se svecenik probudio u Hramu pod ogrtacem Vrhovnog svecenika.
64
XVI. poglavlje
Sesnaesta slika
(Slika: Kuca bozia. Rusevine. Razaranie.)
Sesnaestog dana govorio ie vrhovni svecenik:
'Slika pred koiom danas stoiis zove se razaranie. Vidis torani koii se rusi
pogoden muniom i izgara u vatri. S gornieg kata baca se kroz prozor niegov
okrunieni graditeli s rasirenim rukama prema zemlii. Kruna mu pada s glave. Ova
slika proizlazi. kao i ostale. iz prethodnih. Iz lazi i nepravde moze nastati samo
razaranie. S laziu se i nepravdom ne moze nista sagraditi. vec samo razoriti.
Razaranie (slika XVI) ie takoder odraz trece slike pred niom (slika XIII) od
smrti. Smrt. rastanak od tiiela i duse u prvom ie redu razaranie tiiela. ali takoder i
mnogih zemaliskih veza i odnosa.
65
Visi nasuprot slici VII. sto predstavlia ostvarenie Planova Bozanstva.
Ostvarivanie i razaranie: dviie velike suprotnosti.
Razaranie tornia nebeskom muniom kaze nam da ce bozia kazna pogoditi i
razoriti gradniu koiu su liudske ruke stvorile za svoiu vlastitu slavu. To ie opci
zakon koii vriiedi za sva vremena. Sto liudi sagrade da bi sebe velicali. makar to
bilo i u ime religiie ili drzavnicke mudrosti. nece biti traino.
Viecni ce to razoriti. i onai svietovni ili duhovni graditeli koii nosi krunu.
posiednik tornia. bit ce s visine razorene kugle srusen na zemliu i kruna ce mu
pasti s glave.
Kruna ie liudski nadomiestak za velicinu i sposobnost u upravlianiu. koia
nedostaie. Umiesto blistavog duha koieg nema. postavlia se siaina kovina.
Radi moi sine. ne za svoiu slavu. nego za korist svog bliznieg u duhu razvoia
svietova i stvorit ces nesto traino i znieti sto si posiiao.
Idi u miru!¨
Kada ie mladi svecenik te veceri sa svoiim vodicem odlebdio pod mracnim
nebom. ovai rece:
'Danas moras upoznati snage svete vatre.
Vatra naseg vidliivog sviieta ie. kao i sve ovdie. kopiia neceg slicnog u onom
duhovnom sviietu. u koiem se nalaze praslike svih stvari i bica koia ovdie
gledamo. I praslika i kopiia imaiu uviiek isto bice i ista svoistva. Zato mozemo iz
svoistava zemaliske vatre zakliucivati o vrsti duhovne vatre. Ona takoder mora
sviietliti i griiati ili razarati i spaliivati.
Na slici XVI danas uiutro vidio si kako nebeska vatra razara coviecie dielo.
nocas moras upoznati dobrotvornu snagu duhovne vatre.¨
Dizali su se sve vise. Mladom sveceniku se cinilo da se ne udaliuiu samo
prostorno od Zemlie imao ie doiam da biva nosen na iedan sasvim drugi Plan.
Prostor i vriieme su se odvoiili od niega i bilo mu ie kao da ide ususret Viecno
stvarnom.
Boie i Iorme su lebdiele. protiecale. izmicale i prolazile pokrai niega da bi u
daliini nestale. Isprva tiho. a onda sve iace. zvucalo ie i zvonilo sve oko niega. Kao
snazni valovi rasle su skladbe. pienile se i sumile. da bi onda presle u druge tonove
i pulsirale drugim ritmom. I svaki ie ton bio Iorma i boia. I svaki duh zvuk i
smisao....neizrecivo. a ipak razumliivo....
'Priblizavamo se kraiu praslika. velikoi taini¨ rekao ie vodic sa
strahopostovaniem.
Pred niima se uzdizao uvis iedan briieg. kao da hoce u nebo.
Lebdieli su gore.
Jedna visoravan.
Hram okruzen dvoristem.
66
U dvoristu veliki. iako veliki oltar iz kamenih blokova. Jedan put vodio ie gore
do niega. Na niemu su bila slozena drva.
U samom svetistu iedan zlatni oltar. u kandilu se zarilo. dimilo i mirisalo. Teski
oblaci su se dizali uvis i ispuniavali visoki prostor. U pozadini ie goriela i siiala
iedna svietilika.
Vodic ie ozbilino pokazao na veliki oltar i mladi svecenik ie shvatio znacenie i
rekao:
'Ocito ce se na oltaru zaklati i spaliti iedna zrtvena zivotinia?¨
Vodic ie potvrdio. 'Zrtvena ce zivotinia pretrpieti smrt umiesto priiestupnika.
Zakon zastupania. Sto ti nalazis u cinienici da zrtva biva spaliena?¨
'Ja vidim...tielesno prolazi...¨odgovorio ie okliievaiuci mladi svecenik.
'Doista. i ta ie istina u tome sadrzana. ali to niie glavna pouka velikog oltara.¨
Mladi svecenik ie sutio. niie znao sto reci.
Tada ie vodic dobrohotno rekao: 'Glavna istina koioi nas oltar uci iest ta o zrtvi
i to dobrovolinoi. Vec ti ie bilo receno da budes spreman zrtvovati svoiu osobnost.
To ie ta velika taina koiu nam ovai oltar propoviieda. Poticai. snagu za to. naci ces
u liubavi.¨
'Kad ce se to dogoditi?¨
'Viezbai u svakidasniem zivotu. zrtvui svoiu voliu. svoiu udobnost. svoiu
prednost. Postupai nesebicno pa ce i tebi kucnuti trenutak zrtve i velike odluke.
Cak ni naiveci nece biti postedeni. Onda ce ono nestvarno u tebi biti unisteno. To
ie iedan od ucinaka vatre.¨
Bili su u Svetistu.
Vodic ie rekao: 'Pogledai kandilo na malom oltaru. Da li se ono samo zapalilo?¨
'Ne. ne vieruiem sigurno su ga zapalili.¨
'Pravilno i ti moras moliti da se vatra u tebi zapali.¨
'Kakva vatra?¨
'Vatra liubavi prema covieku. prema Bozanstvu. prema svemiru.¨
'Ali tko ie zapali?¨
'Niiednog smrtnika ruka.¨
'Pa tko onda?¨
'Moli usrdno Nebesa! Ona tinia i zari u svakom coviekovom srcu. sveta iskra
duboko ispod pepela i sute. Moli sveti vietar koii iskru razviia u vatru.¨
'A onda?¨
'Onda ce se i iz tvoie nutrine podici nebesima ugodan tamian. hvala i
obozavanie. Ova ce te vatra osposobiti da se zauzimas za druge. da molis za
bolesne i za priiestupnike. ozdravliuiuce zrake struiat ce iz tvoiih ruku.¨
Vodic ie pokazao na svietiliku: 'Svietlo. trece i naivece dielovanie vatre.¨
'Vidis li ti sto?¨
67
'Vidim! Vidim!¨
'Sto vidis?¨
'Vidim iedan sveti put. od oltara do oltara i do svietilike. Koracam od spoznaie
do spoznaie. Ucim razlikovati prolazno od viecnog. Liubav se zrtvuie. sveti dah
puse u zar i iz srca smrtnika dize se tamian gore k Bozanstvu i konac ie svietlo.
zracece svietlo. pretvaranie u svietlo.¨
'Dobro si vidio. to ie put. Dakle. dodi.¨
Hram i briieg su nestali.
Vodic i mladi svecenik letieli su tierani svoiom voliom ususret dalekoi Zemlii.
U beskrainom prostoru. rastavlieni nekim siainim beskonacnim
meduprostorima. vidieli su kako prolaze Suncevi sustavi.
Planeti su kao vatrene kugle okruzivali maiku Sunce koia ih ie rodila. Bili su
bezbroini svietovi koii su se gubili u tami daliine.
'Svi su oni postali po riieci neizrecivog Imena¨ rekao ie vodic s postovaniem.
Brzo su se priblizavali Zemlii.
Mladi svecenik osiecao ie da smiie postaviti iedno pitanie:
'Mogu li i nepozvani uci u kralievstvo svietla i duha?¨
'Da. na umietan nacin. i to samo u nize i srednie razine.¨
'Sto to znaci na umietan nacin?¨
'Postoie sokovi biliaka koii kad se uzivaiu. izazivaiu prolazno odvaianie
diielova od koiih se coviek sastoii. slicno kao kod sna. kod smrti ili kod
posvecenia. Ali. to ie opasna igra.¨
'Kako to?¨
'Doimovi su preiaki za nepripremlienog pa on zato pada u tesku bolest ili ludilo.
Na umietan nacin izazvano odvaianie duha od tiiela razara snage zivcanog
sustava.¨
Zastor magle i osiecai pada u dubinu bez dna.
Mladi svecenik probudio se u Svetistu iza oltara.
68
XVII. poglavlje
Sedamnaesta slika
(Slika: Nada. Siedinienie.)
Sedamnaestog dana govorio ie vrhovni svecenik:
'Slika XVII zove se siedinienie i predstavlia povratak coviekove duse svietskoi
dusi. Bozanstvu. i nieno konacno napustanie naseg Planeta. Ovdie opet vidis
dievicu koiu si vec promatrao na slici XI i slici XIV. Ona nosi isti sesir sa znakom
nebeskog sklada. znakom beskonacnosti (·) koii znaci bozansku ravnotezu. Ali
ona cini nesto drugo negoli na slici XIV. Umiesto da sadrzai srebrne posude liieva
u zlatu. on sadrzai obiiu posuda izliieva u more. ciii se valovi dizu do nienih nogu.
Ako se sadrzai iedne posude vise ne izliieva u drugu posudu. znaci da su ponovna
utielovliena dostigla krai. Skola vise niie potrebna. Ucenik ie naucio sto ie u tom
razredu. na nasem Planetu. imao nauciti. On ie postigao zrelost. On ce sada biti
premiesten u iedan drugi razred. On se. odan i predan. siediniuie s Bozanstvom
osloboden svega zemaliskog da bi onda bio upucen na vise dielatnosti na iednom
69
visem Planu. mozda na nekoi drugoi zviiezdi. Mozda da krace ili dulie vriieme
pociva u krilu Bozanstva.
U simbolima na ovoi slici nalazimo iasno ukazivanie na prolaz ucenika iz
iednog razreda u drugi. Desno od dievice na grani iedna ptica dize krila da bi
odletiela. To predstavlia dusu koia napusta Zemliu da se vise ne vrati.
Onda. liievo na slici vidis sedam zviiezda od koiih ie iedna posebno velika Ona
se istice u neku ruku. na niu se upozorava kao na buducu zivotnu sIeru duha i
naglasava da ie izmedu svih zviiezda ova odredena kao buduce miesto boravka
tog. sa Zemlie oslobodenog. duha.
Danas si smio gledati u velike daliine. moi sine. Idi u miru i hvali Bozanstvu.¨
Kisa ie liievala nesto sto se vrlo riietko dogada u Egiptu. Pliustala ie po
krovovima Hrama. sviiala krosnie palmi i stvarala mlake i potoke na kamenim
plocama u dvoristu.
Mladi svecenik napustio ie svoie tiielo. Niegov ie vodic kao obicno bio krai
niega.
'Mi danas imamo daleki put¨ rekao ie vodic.
Kisa ie padala. ali ona niie dotakla duhove. Kapi su padale kroz niih kao tuca
kroz maglu.
'Mi smo na iednom drugom Planu¨ tumacio ie vodic.
Letieli su uvis. strmo gore. Vidieli su Zemliu kao daleku zviiezdu koia se
postepeno gubila iz vida. Letieli su pokrai bezbroinih Sunaca koia su okruzena
planetima velicanstveno putovala po svoiim nevidliivim putaniama. Nebeska tiiela
sviietlila su u raznim boiama premocnom snagom. zanosnom liepotom.
'Ona sva nastaiu po volii i mudrosti Bozanstva koie se pretvara u snagu. Iz
snaga nastaie kretanie i iz toga toplina. vatra.
Prvo kruze oko Sunca na duhovnom Planu. To liudi ne vide. Onda se zgusnu u
tvar pa zviezdoznanci i mudraci otkrivaiu nove zviiezde koie su se kroz milione
godina sve vise zgusniavale u materiiu da bi nakon toga opet napravili veliku
krivuliu iduci kroz produhovlienia prema gore. Isti ie put kao onai nasega duha.
samo u velikim razmierima¨.
Mladi bi svecenik rado posietio iednu ili drugu od tih velicanstvenih zviiezda ili
pak vodica ispitivao o niihovim stanovnicima. ali mu to niie bilo dano. niie mogao
pitati ier niie mogao za to naci riieci.
'Jos ie rano¨ rece mu vodic koii ie citao pitania u niegovoi nutrini. 'Sve u svoie
vriieme.¨
Mladi svecenik ie razumio da on ios nema potrebnu zrelost za takav posiet. da
ios niie sposoban primiti te doimove u sebe.
Brzina koiom su letieli uvis povecavala se usliied snazne volie vodica. Mladom
se sveceniku cinilo da samo tako lete uvis. Sunca i Planeti. koii su ih okruzivali.
70
rasli su i sviietlili pred niima smaniivali se. bliiedieli i nestaiali.
Konacno se vodic zaustavio: 'Ogledai se.¨
Mladom sveceniku cinilo se da mu se iznutra otvorilo novo oko.
Vidio ie nesto novo.
Kao sto ie priie gledao individualni zivot u malom. u vodenim zivotiniicama
koie se medusobno bore i prozdiru. liube i rasploduiu. tako ie sada gledao osobni
zivot u velikom. Suncani sustavi izgledali su mu kao da su obitelii. Poiedine
zviiezde slicile su mu na neugodna velika zivuca bozia stvorenia. koia sviesno
usliied snage svoie volie prolaze svoie putove.
Cinilo mu se takoder da medu niima postoii sporazum da izbiegavaiu sukobe.
Vidio ie plimu i oseku na nebeskim tiielima i opazio da ie to kucanie niihova
bila.
Vidio ie bregove koii rigaiu vatru. koii su nadaleko uzdrmali svoiu okolinu i
prekrili ie lavom i sliakom. Shvatio ie da su ove erupciie proces izlucivania tih
divovskih tiiela.
Vidio ie utiecaie Planeta. niihova zracenia. Oni su zvonili. ali to nisu bili
zemaliski zvukovi. oni su zracili boie. ali to su bile duhovne boie. Svoievrsnost
svakog nebeskog tiiela ocitovala se u ovim oboienim valovima zvuka. Isiiavania
poiedinih Planeta skladno su zaiedno zvonila. stvarala liiepe ugodne akorde. druga
pak nisu zadovoliavala. boliela su ier su bila neskladna.
Vodic ie govorio:
'Sudbina liudi ovisna ie o planetarnom skladu i neskladu. Zato se moze reci da
ie zemalisko postoianie iednog smrtnika zapisano u zviiezdama. One su te koie
stvaraiu veselie i bol. srecu i patniu u zivotu covieka. Svaki sat se rodi pod
odredenim akordom. pod utiecaiem zaiednickog nebeskog zvuka. iedno liudsko
diiete. Tai coviek biva u neku ruku prilagoden na ove zvukove. Zviiezde se onda
valiaiu dalie po svoiim viecnim putaniama pa tako coviek dolazi pod razlicite nove
utiecaie. Ako ovi zvuce u skladu s niegovim osnovnim akordom. onda se on osieca
dobro i sto god cini. uspiieva mu. Kod neskladnih utiecaia. koii s niegovim
osnovnim akordom stoii u glasnom sukobu. on se osieca utucenim i uznemirenim i
dozivliava neuspieh i bol. U to vriieme niemu nista ne polazi za rukom i mnogi se
prepustaiu ocaianiu ako ne vieruiu u dobrotu Boziu i ne poznaiu niegov cudesni
Plan. Zato imaiu pravo zviezdoznanci i mudraci kad kazu da ie nebeski svod
kniiga iz koie Bozanstvo dozvoliava da se citaiu sudbine liudi.¨
'Ipak. za danas dosta.¨
Vodic ie uhvatio mladog svecenika. Oni su padali u beskrainu dubinu.
Mladi svecenik ie izgubio sviiest.
Jedan trzai i on se probudio u svom tiielu iza oltara u Hramu.
71
XVIII. poglavlje
Osamnaesta slika
(Slika: Kaos. Strast.)
Osamnaestog dana govorio ie vrhovni svecenik:
'Slika pred koiom danas stoiis zove se kaos. strast. Nosi broi XVIII.
U svietlu mladog Mieseca vidis iedno brdo na koiem su dva tornia. Put u
zavoiima vodi gore ka niima. Prolazi krai mocvare iz koie puze iedan rak. Pas i
vuk laiu na Miesec.
Treba obratiti pozornost na odnos u koiem ova slika stoii prema drugima. Ona ie
odraz slike XV. lazi. I to vidimo takoder u zivotu naroda. Iz lazi i nepravde moze
nastati samo kaos i anarhiia. Jao onima koii laznim obecaniima raspiruiu strasti
gomile. Oni bacaiu niih na tisuce u propast da bi na kraiu i sami otisli za niima.
Slika XVIII stoii nasuprot slici V. nasuprot razumu i autoritetu. I u ovom
poretku slika nalazimo od autora kniige Thoth svugdie naglasenu suprotnost
izmedu slika koie stoie iedna drugoi nasuprot. Ovdie strast. tamo razum. Ovdie
72
kaos. tamo autoritet. Ukoliko su narodi i individue visi. toliko se manie daiu
zavesti svoiim osiecaiima i strastima. toliko vise dieluiu u skladu sa svoiim
razumom.
Radi strasti narod propada u kaos i biies. Na slici V govori vrhovni svecenik
riieci mudrosti svoiim. znania zelinim. ucenicima. Na slici XVIII laiu nerazumne
zivotinie na Miesec. na mrtvo tiielo koie nema vlastitog svietla tierane od iednog
nerodenog osiecaia. A da se time ne pomaze razvoiu. nego se on zadrzava i
unatrag vrti. nagoviiesteno ie rakom koii hoda unatrag. a koii dolazi iz iezera.
Slika XVIII ie sesta slika Horusovog puta. puta duha. koii postavlia covieka
pred izbor (slika VI) i ako ispravno izabere. ucini ga hodocasnikom (slika IX) da
polozi ispit (slika XII). sa lazi i nepravdom se bori (slika XV). vodi ga kroz kaos
strasti (slika XVIII) priie nego li stigne Bogu na pocinak (slika XXI).
Ne vierui svoiim cutilima. moi sine. vladai niima i ne dozvoli da ona tobom
vladaiu. Osiecaii su dobri sluge. ali ludi gospodari.
Idi u miru.¨
Ove veceri kad se duh mladica odiielio od tiiela. govorio mu ie vodic:
'Danas ces dobiti uvid u kralievstvo sania. Gledai sad na svoie vlastito
spavaiuce tiielo. Maistor koii misli. vodi i hoce. tvoi duh. napustio ie tiielo. Kao
sto vidis. mozak iz starog obicaia donosi misli i predodzbe. ali zato sto nedostaie
vodeci razum. slike su nelogicne i tok misli bez veza. Tvoi mozak radi dalie s
predstavama i poimovima s koiima se bavio tog dana ili priie. a rezultat ie. buduci
da se ne drzi logicnih zakona. kaos i neiasni osiecaii.
Tako coviek vodi dvostruki zivot za vriieme sna. Niegov duh dozivliava
stvarnost. ali niegov mozak iznosi koiekakve besmislice. Zato takoder imaiu pravo
oni koii tvrde da su sanie besmislice i da nista ne znace. kao i oni koii kazu da su
one bozanska otkrivenia.
Znas da postoii zastor na pragu izmedu vidliivih i nevidliivih kralievstava. Svaki
put kad prekoracimo prag. bilo da zaspemo ili. u obrnutom smieru. kad se
probudimo. padne zastor besviiesti preko naseg pamcenia i mi zaboravimo sve sto
ie bilo. Kad zaspemo. zaboravliamo sve brige i boli svakidasnieg zivota. a kada se
probudimo obicno zaboravimo sto smo saniali. Tako ono sto ie nas duh dozivio u
nevidliivom sviietu. kao i vecinu ludosti od onih koie ie nas mozak proizveo.
nestane iz siecania.
Samo posebnim viezbama i strogim odgoiem misli mozemo postici da se ne
obaziremo na budalaste sanie naseg mozga. ali da se siecamo onoga sto ie nas duh
dozivio u stvarnom. duhovnom sviietu na istinitom Planu postoiania. Priie nego li
smo skolovali nase pamcenie kroz tu viezbu. mozemo se ipak pokatkad sietiti
nekog nocnog dozivliaia u stvarnom nevidliivom sviietu. ali to se dogada samo
onda kad ie odredeni dozivliai tako upecatliiv da se na poseban nacin utisnuo u
73
nase pamcenie pa ga brisuci zastor nesviiesti pri prekoraceniu praga ne moze
izbrisati.
A sada dodi za mnom. predstoii nam ios iedno posebno dugo putovanie.¨
Brzinom misli koia premasuie onu munie i svietla. letiela su oba duha kroz
beskraini prostor. Jedan Suncev sustav za drugim nestaiao ie te su ih u tami iedva
zamiecivali iza sebe.
Ovamo! Pred niima strsi golemi zid u beskrai. U tom su zidu bezbroino male
celiie. kao golemo sace meda.
'Svaki coviek. svaki duh¨ govorio ie vodic 'ima ovdie svoiu celiiu u koioi ie
primlieno i pohranieno sve ono sto ie on osiecao. rekao i ucinio.
Svaki coviek ima. kao sto ti ie poznato. svoi vlastiti akord i prema tom akordu ie
udesena niegova celiia. Niegov akord ie istodobno kliuc za niu. Sve sto coviek radi
ili kaze ili trpi. zvoni ovdie u zvuku niegovog akorda. I na tai akord reagira samo
ta niegova celiia i biliezi sve sa saviesnom tocnoscu. To su kniige zivota. Ovdie
ces moci. kad za to steknes zrelost. pregledavati kako bi doznao sto si priie bio ili
saznati proslost nekog duha za koieg se zanimas. Ovdie u kniigama proslosti moci
ces listati i izvoditi zakliucke o buducnosti svog duha prema viecnim zakonima.
A sada natrag u Svetiste.¨
Padanie kroz beskraini prostor. Zamaglienie. Nesviiest.
Mladi svecenik se probudio u svom tiielu ispod ogrtaca vrhovnog svecenika.
74
XIX. poglavlje
Devetnaesta slika
(Slika: Pun zivot.)
Devetnaestog dana govorio ie vrhovni svecenik:
'Slika pred koiom stoiis zove se Sunce Ozirisovo. Ona znaci pun zivot. Ona ie
svrsetak Ozirisovog puta. ti. konac povezanih misli koie pociniu s prvom slikom i
nastavliaiu dalie u svakoi trecoi slici kniige Thoth.
Tri su takva puta. Put Ozirisa. koii. kako ie vec receno. pocinie s prvom slikom.
put Izide koii pocinie s drugom slikom i put Horusov. put duha koii pocinie s
trecom slikom. Svi ti putovi idu na isti nacin od trece do trece slike.
Sada smo u polozaiu da mozemo citati Ozirisov put. a on glasi: Bog (slika I)
putem zakona (slika IV) izvodi svoie planove (slika VII) on vodi Kozmos i nas
pomocu okretania zivotnog kola (slika X) kroz smrt (slika XIII) i razaranie (slika
XVI) punom zivotu (slika XIX).
Ali moram te upozoriti da na Ozirisovom putu ne stoie samo sadrzaii poiedinih
slika u medusobnoi vezi kad sve istodobno upucuie unatrag do prve slike. nego
75
stoie i svi broievi svakog poiedinog puta u iednoi taianstvenoi. matematickoi
skladnoi povezanosti. Sve slike Ozirisovog puta upucuiu kroz svoie broieve natrag
na prvu sliku.
Sada ie vriieme da te uvedem u iedan dio taini nase svete matematike.
Svaki broi ima osim svoie tekuce vriiednosti ios iednu okultnu. koia nam otkriva
niegove dublie povezanosti. Da bi ovu unutarniu vriiednost pronasli. sluzimo se
tainim smaniivaniem i zbraianiem.
Taino oduzimanie sastoii se u tome da se poiedine znamenke iednog broia
zbroie. Rezultat predstavlia okultnu vriiednost broia. Na primier. okultna
vriiednost broia 12 ie tri. ier 1¹2÷3.
Zbraianie se sastoii u tome da se sve broievi koii stoie ispred iednog broia s niim
zbroie. Zbroi predstavlia niihovu tainu vriiednost. Na primier. taina vriiednost od
broia 12 ie tri. ier 1¹2¹3¹4¹5¹6¹7¹8¹9¹10¹11¹12÷78. Ali 78 redukciiom
7¹8÷15. a 15 ie 1¹5÷6. I opet tainim zbraianiem 1¹2¹3¹4¹5¹6÷21. Konacno 21
ie 2¹1÷3.
Vidimo dakle da sa oba puta taine matematike dolazimo do iednakih rezultata.
Sad cemo ovu metodu primiieniti na broieve nasih slika.
Slusai me:
Cetvrta slika ukazuie na prvu sliku i stoii u magicnoi vezi s niom. Jer
1¹2¹3¹4÷10. Ali 10 ie po magicnom oduzimaniu 1¹0÷1. Tako si ti od slike IV
upucen natrag na sliku I. Zakon (slika IV) ima svoi izvor u Bogu (slika I).
Uzmimo sada sliku VII i ispitamo na isti nacin: 1¹2¹3¹4¹5¹6¹7 ie po
magicnom zbraianiu 28. Ali 28 ie 2¹8÷10. a 1¹0÷1. Vidimo dakle da se i treca
slika Ozirisovog puta. triiumIalna kola. ima svesti na prvu sliku. na jedan. To
znaci:
Ostvarenie niegovih Planova evoluciie (slika VII) ie stvar Bozia (slika I).
Sada uzmimo cetvrtu sliku Ozirisovog puta. desetu po redu. Dakle
1¹2¹3¹4¹5¹6¹7¹8¹9¹10÷55. Ali 55 ie 5¹5÷10. A 10 ie 1¹0÷1. Tako i slika X.
kolo zivota. upucuie natrag na prvu sliku. to znaci da promiene u zivotu liudi i
naroda i cesto nastupaiuci preokret svih stvari opet vodi natrag k Bogu.
Uzmimo sada trinaestu sliku. petu na Ozirisovom putu. smrt.
1¹2¹3¹4¹5¹6¹7¹8¹9¹10¹11¹12¹13÷91. Ali 91 ie 9¹1÷10. 10 ie 1¹0÷1. Tako
smo opet dosli natrag na iedan. Smrt se takoder ima svesti na Boga.
Uzmimo sada sesnaestu sliku nase galeriie slika. sestu sliku Ozirisovog puta.
razaranie. 1¹2¹3¹4¹5¹6¹7¹8¹9¹10¹11¹12¹13¹14¹15¹16 iznosi zaiedno
zbroieno 136. Ali 136 ie 1¹3¹6÷10. 10 ie 1¹0÷1. Pa i razarania liudskih diela
(slika XVI) ima se svesti natrag na Boga.
I sada zadnia. sedma slika Ozirisovog puta koia predstavlia evoluciiu Kozmosa.
devetnaesta u nasoi galeriii slika. puni zivot.
76
1¹2¹3¹4¹5¹6¹7¹8¹9¹10¹11¹12¹13¹14¹15¹16¹17¹18¹19÷190.
Stodevedeset ie 1¹9¹0÷10. 1¹0÷1. Dakle i zivot ima svoi izvor u Bogu. On ie
Zivot.
Promatraimo sada sliku:
Vidis na cvietnoi ravnici obasianoi Suncem konianika koii dolazi ovamo na
biielom koniu. To ie onai isti koiega smo vidieli kao tvorca. kao zakonodavca i
uzdrzavatelia. kao pobiednika i ostvaritelia. kao gospodara nad zivotom i smrti.
kao onoga koii salie munie za razaranie sto smo na prethodnoi slici vidieli. i koii
sada. sa zastavom liubavi u ruci. pomaze punom zivotu do pobiede.
Slika XIX nasuprot ie slici IV. Zakon. Tu postoii iedna Iina suprotnost izmedu
slika koie vise iedna nasuprot drugoi. Na slici IV ima Iaraon zezlo u ruci. Na slici
XIX vidis velikog darovatelia zivota. Sunce. vladara zivota na nasoi Zemlii.
Niegove nebroiene zrake su isto tako nebroiena zezla koia donose zivot i zakone
tamo gdie padnu i cine da se tamo razviiaiu.
I sada idi u miru. trenutak tvog posvecenia ie dosao.¨
Kada ie mladic te veceri u Svetistu bio uspavan riiecima velikog svecenika.
opazio ie da pokrai niega. osim niegovog vodica. takoder lebdi i vrhovni svecenik
u svom duhovnom tiielu.
'Pohodit cemo bozanski Plan¨ rece vodic. 'Sunce Ozirisa ce ti sviietliti.¨
Vrtoglavica i nesviiest zapoviedili su duhu mladog svecenika i on se probudio
na nekom trecem. drukciiem Planu.
Okruzivalo ga ie iarko svietlo.
'Vrata neba su otvorena¨ rece vrhovni svecenik.
'I coviek se poslusno ponovo rada u letargicnom snu¨ dodao ie vodic.
'Ovamo doista nista necistog ne moze uci¨ mislio ie mladi svecenik.
Veliki ie mir vladao i cuo se trostruki zvuk. neprekidno. iako.
Bilo ie drukciie nego u vidliivom sviietu. ali i potpuno drukciie nego u
podruciima duhovnih svietova koie su do sada posietili.
Mnogo ie duhova oko niih lebdielo. Vecina. niih. boie opala. sviietlila ie
nadaleko. Nikakvih tamnih. neliiepih boia niie bilo. sve ie sviietlilo. zracilo.
zvonilo u liepoti i slavi.
Medu svietlecim duhovima opazilo se kretanie. Svi su stremili ka iednom
sredistu.
Mladi svecenik i niegov vodic su ih sliiedili. Svietlo ie bivalo sve iace. sve
iasniie. sazizuce.
Mladi svecenik ie zaostao.
'Ne mogu izdrzati. svietlo ie preiako.¨
'Kasniie ces moci podniieti. kad budes zreliii. razviieniii¨ rece vodic.
'Cekai nas ovdie¨ opomenuo ie vrhovni svecenik 'i gledai za nama.¨
77
Mladi svecenik se zaustavio. Vidio ie vodica i vrhovnog svecenika gdie
pomiiesani s bezbroi drugih duhova dalie lebde prema svietlu u sredistu.
Pokusao ie gledati u to srediste. Nakon nekog vremena cinilo mu se kao da
razabire u bliestavom. zracecem svietlu obrise iedne liudske poiave. U tom ie
trenutku niime zavladao do sada nepoznati osiecai srece i radosti. Osietio ie da ga
ie prelila. prozimala liubav i dobrota i niie mogao nista drugo do kleknuti pun
strahopostovania i zahvalnosti. Kad se digao bili su vodic i vrhovni svecenik pored
niega. Niihova su lica sviietlila kao preobrazena. I na niima ie pocivao odsiai
neceg liiepog. velicanstvenog. sto su gledali.
Ni riieci nisu prozborili.
Pustili su da odzvania u niihovim srcima ono sto su vidieli.
Vracali su se na Zemliu.
Vidieli su kako sveta struia tece kroz zemliu koia spava. Sveti veliki grad lezao
ie pod niima.
Vrtoglavica i nesviiest...
Mladi svecenik se probudio u Svetistu ispod ogrtaca vrhovnog svecenika.
Na niegovom ie licu ostalo nesto sto ie sviietlilo.
'On ie gledao Sunce Ozirisovo¨ govorili su sliedeceg dana svecenici tiho iedan
drugome. kad ie on prosao.
78
XX. poglavlje
Dvadeseta slika
(Slika: Besmrtnost.)
Dvadesetog dana govorio ie vrhovni svecenik:
'Danas stoiis pred slikom koia se zove besmrtnost. Vidis iednog bozieg glasnika
koii stoieci na oblaku puse u trubu. Iz grobova se dizu liudi i zene s uzdignutim
rukama. Oni predstavliaiu coviecanstvo koie ie grobovima. smrti. deIinitivno
okrenulo leda. Oni veselo pozdravliaiu zvuk trublie koia naiavliuie pocetak novog
razdoblia. razdoblia besmrtnosti. Nece vise biti smrti. bolesti vise nece harati.
ratova ce i nepravde nestati.
Slika XX nastaie iz slike XIX. to znaci iz punog. bozanskog zivota nastaie
besmrtnost. kao sto pokrai potpunog zdravlia ne moze postoiati bolest.
Ti danas stoiis. moi sine. na kraiu Izidinog puta u kniizi Thoth. Sada smiies
pogledati svoi razvoi.
Posto si iz svetih kniiga ucio i primio obecanie da ce ti se otvoriti vrata
nevidliivog sviieta (slika II) dobio si usmenu poduku i obecanie ti ie bilo ispunieno
79
(slika V). Tada si bio odvagnut po nepristranim sucima i spoznao si Istinu (slika
VIII). Time si stekao hrabrost i magicne moci pa si mogao podciniti snage zlocina
(slika XI). Koracao si od utielovlienia do utielovlienia (slika XIV). Napokon ti
skole zemaliskog zivota vise nisu bile potrebne i postao si slobodan od zakona da
se moras vracati na zemliu. Predao si se Bozanstvu. siedinio s niim. u niemu se
rastvorio (slika XVII) i na kraiu postigao besmrtnost (slika XX):
Sto ti ie na pocetku bilo obecano. to si dobio. Dveri nevidliivog sviieta su se
pred tobom otvorile. Bilo ti ie dopusteno gledati iza zastora.
Izidin put. takoder. koii pocinie sa slikom II. pokazuie slicnu vezu broieva
medusobno kao Ozirisov put. ali svi broievi Izidinog puta ukazuiu ne na sliku
drugu nego trecu. Time nas se hoce upozoriti da glavna stvar niie poduka iz kniiga.
nego ie to duhovno uzdizanie.
Ova cinienica ie takoder matematicki potvrdena. Okultna vriiednost prve slike
Izidinog puta iest. naime. tri. ier 1¹2÷3. Ali tri ie duh. Tri ie iednako 1¹2¹3. znaci
6. Slika VI ie liubav. Sest ie iednako 1¹2¹3¹4¹5¹6÷21. Slika XXI znaci 'Bog.
sve u svemu¨. Dvadesetiedan ie iednako 2¹1÷3. Vidimo dakle da ie okultna
vriiednost od 21 stvarno 3.
Uzmimo sada drugu sliku Izidinog puta. petu sliku nase galeriie.
Mi zbraiamo: 1¹2¹3¹4¹5÷15. Petnaest ie 1¹5÷6. Okultna vriiednost od 6 ie
1¹2¹3¹4¹5¹6÷21. Dvadesetiedan ie 2¹1÷3. Tako nas i peta slika aritmeticki
upucuie na trecu sliku. samo iednim zaobilaznim putem preko slike XV koia
predstavlia laz. nepravdu. To znaci da ce se u usmenoi poduci raziasniti postoianie
nepravde i protumaciti bice lazi. U usmenoi poduci moraiu takoder. tako nam kazu
broike. izgovorene riieci biti ozivliene od duha.
Treca slika Izidinog puta ie osma slika nase galeriie. Ta ie slika utoliko iznimka
sto ona ne pokazuie izravno na sliku tri. duh. nego na sliku IX. hodocasnika.
Mi zbraiamo 1¹2¹3¹4¹5¹6¹7¹8÷36. Tridesetsest ie 3¹6÷9. Devet ima okultnu
vriiednost 45 ier ie 1¹2¹3¹4¹5¹6¹7¹8¹9÷45. Cetrdesetpet ie 4¹5÷9. Vidis da
smo dosli u krug iz koieg nema izlaza.
Upucivanie sa slike VIII (Istina) na sliku IX (hodocasnik) kaze nam: spoznaia
Istine nas cini da hodocastimo. ili istina ie. nezaobilazna istina. da smo mi ovdie
hodocasnici.
Uzmimo sada cetvrtu sliku Izidinog puta. iedanaestu u nasoi galeriii koia
pokazuie hrabrost i magicne moci. Hrabrost i magicne moci su plodovi duha. ier
slika XI upucuie. kako cemo potpuno iasno vidieti. na sliku III. Ucinimo prvo
okultno zbraianie 1¹2¹3¹4¹5¹6¹7¹8¹9¹10¹11÷66. Sezdesetsest ie 6¹6÷12.
Dvanaest ie 1¹2÷3. Tako slika XI upucuie na sliku III.
Uzmimo sada petu sliku Izidinog puta. cetrnaestu sliku nase galeriie. Ona znaci
ponovno utielovlienie i ukazuie takoder s matematickom tocnoscu na sliku III. na
80
duh. Mi zbraiamo 1¹2¹3¹4¹5¹6¹7¹8¹9¹10¹11¹12¹13¹14÷105. Stopet ie
1¹0¹5÷6. Sest ie iednako 1¹2¹3¹4¹5¹6÷21. Dvadesetiedan ie 2¹1÷3. Broievi
nam dakle ovdie kazu da ie duh onai koii ostvaruie i izvrsava ponovno
utielovlienie.
Uzmimo sada sestu sliku Izidinog puta. sedamnaestu sliku nase galeriie koia
predstavlia siedinienie duse s Bogom. Ta slika ukazuie opet na sliku IX.
hodocasnika. i kaze nam da ie konacno siedinienie s Bogom cili naseg hodocasca.
Sada zbroiimo 1¹2¹3¹4¹5¹6¹7¹8¹9¹10¹11¹12¹13¹14¹15¹16¹17÷153.
Stopedesettri ie 1¹5¹3÷9. devet ie 45. tako smo vidieli da ie i 45 opet iednako 9.
Opet krug iz koieg nema izlaza.
Kako ukazuie slika XVII (nada. siedinienie) s velikom stalnoscu na sliku IX
koia se zove hodocasnik sto znaci: Hodocasnik ce sigurno snagom duha postici
siedinienie s Bogom.
Uzmimo sada dvadesetu sliku nase galeriie. besmrtnost. sto ie sedma i
posliednia slika Izidinog puta. Ova takoder ukazuie izravno na sliku tri.
Mi zbraiamo
1¹2¹3¹4¹5¹6¹7¹8¹9¹10¹11¹12¹13¹14¹15¹16¹17¹18¹19¹20÷210.
Dviiestodeset ie 2¹1¹0÷3. To znaci besmrtnost ie dielo i plod duha.
To ie bila pouka Izidinog puta.
I sada idi u miru i navecer dodi opet.¨
Bila ie noc.
Duh mladog svecenika lebdio ie sa svoiim vodicem iznad spavaiuceg grada.
Vodic ie rekao: 'Danas ces dobiti uvid u nebeske hiierarhiie. Dodi!¨
Letieli su gore kroz beskraine prostore.
Priblizavali su se podruciu praslika. koie su proizisle iz volie i mudrosti
Bozanstva kad se ono odlucilo na stvaranie svietova i evoluciiu Svemira.
Mladi svecenik ie vidio veliki briieg pred sobom koii se dizao uvis na sedam
stuba od koiih ie svaka stvarala visok plato.
Vodic rece: 'To ie postupni priielaz Mocnih koii ovdie znaiu i vide. koii hoce i
mogu. koii upravliaiu i liube. slusaiu i sluze.
Na prvoi su stubi duhovi koie mi zovemo vodici. koii su dodiielieni poiedinom
liudskom duhu da ga vodi kroz citavo niegovo postoianie. kroz sve niegove zivote.
Niih ie mnogo. Oni sviietle. sluze. brane i liube.
Na drugoi stubi naci ces Mocne koii vode sudbine naroda. koii utiecu na dusu
iednog naroda. Oni su nam sada daleko. Ali usprkos tome oni nam se cine vecima
i svietliiima ier su beskraino veci i iace zrace nego duhovi prvog stupnia koii vode
poiedine liudske duhove. Kao sto duhovi prvog stupnia. zastitnici poiedinog
covieka koii ga vode korak po korak nevidliivim nitima. odgaiaiu i puste da zanie
sto ie posiiao tako isto rade i duhovi drugog stupnia s narodima. Narodi bivaiu
81
takoder vodeni. pod utiecaiem. da bi ispunili svoi usud. da bi snosili posliedice
svoiih odluka. da i oni zaniu sto su siiali da bi posvuda zavladala pravednost.
Ovi mocni duhovi drugog stupnia su oni koii pustaiu da dode do priiatelistava
medu narodima. ali i udaliavania. mrznie i ratova. Jer rat. mac. veliki ie
preobrazavateli politickih odnosa na Zemlii. Izazvan od duha treceg stupnia. od
Mocnog koii promatra. ravna. vlada i oblikuie razvoi citavog liudskog roda.
nastaiu medu duhovima drugog stupnia odnosi raspolozenia koii se onda
odrazavaiu u odnosima naroda na Zemlii. Tako ratovi uviiek pociniu prvo na
nevidliivom planu. trvenia medu Mocnima koii utiecu na narode.¨
'Ako su liudi i narodi¨ pitao ie mladi svecenik 'navedeni bez svoie volie ili pod
utiecaiem visih bica. na priiatelistvo ili nepriiatelistvo. zasto se smatraiu
odgovornima?¨
'Odgovornost postoii. Niihova volia ie slobodna. Oni sami odreduiu svoiu
sudbinu. prema tome za sto se odluce. Nakon toga nema uzmaka. Sto su posiiali.
moraiu poznieti. Oni visi upotrebliavaiu svoiu moc i svoi utiecai zaiednickim
radom samo da bi cuvali pravednost. a ne da bi utiecali na siianie. nego iedino
kako bi dozrela zetva. Zakon o uzroku i posliedici ie viecan.
A sada gledai na duhove treceg stupnia. oni su ios velicanstveniii. ios mocniii
nego li oni na drugom. Svietlo niihovih zraka. iarko sviietlo koie ih okruzuie. seze
ios mnogo dalie. Svaki od niih ie duh zastitnik iednog Planeta i bdiie nad niegovim
razvoiem i produhovliavaniem. i istodobno nad sudbinom i razvoiem niegovih
stanovnika. Jer. istovremeno sa zviiezdom i nieni stanovnici bivaiu vodeni visim
razinama postoiania.
Promatrai cetvrti stupani.
Jos veca krasota. iedan gotovo neizdrzivi siai tece i zraci oko Silnih. U
beskrainom prostoru kruze miliiuni Sunaca i oko svakog po nekoliko Planeta. Ovi
Suncevi sustavi stvaraiu svaki za sebe iednu cielinu. kao iednu obiteli ili iednu
drzavu. niima vlada uzviseno bice koie ima svoie siediste na Suncu i ozivliava
Sunce.
Na sliedecim stubama. na petoi. sestoi i sedmoi su u stalno strogoi nadredenosti
sve liepsi i mocniii duhovi koii gledaiu mnogo bozanskog i to opet izracavaiu.
Niihovu sigurnost i moc mi si ne mozemo predstaviti. a ni niihovu blizinu
podniieti. Oni su Bogovi. Bogovima postali ier oni su Bogovima blizu. Duhovi
sestog i sedmog stupnia stalno gledaiu Sunce Ozirisovo. I ti ces iednom onamo
dospieti.
Za danas dosta.¨
Vrtoglavica i nesviiest....
Mladi svecenik se probudio u Hramu iza oltara.
82
XXI. poglavlje
Dvadesetprva slika
(Slika: Bog sve.)
Dvadesetprvog dana govorio ie vrhovni svecenik:
'Danas stoiis pred dvadesetprvom slikom. Ona nosi naslov: Bog ie sve u
svemu¨.
Slika I ti pokazuie pocetak stvarania. izlaz Svemira iz Stvoritelia na niegovu
zapoviied. Onda Svemir tece kao sto pokazuie red slika u kniizi Thoth. kroz
prostor i vriieme i viecnost. i konacno se vraca natrag svom pocetku. tako da ie
Bog opet sve u svemu. U slici XXI veliki se prsten zatvara. Sve ie sutnia i noc.
Vidis mladu dievoiku. istu koiu si vec vidio na slikama XI. XIV i XVII kako
plese na sveti simbolicki nacin. Ruke podbocene o bokove stvaraiu s glavom sveti
trokut. noge su prekrizene. Trokut iznad cetverokuta. sto si vidio na slici IV. koii
ie na slici XII obrnut. izgledao kao nesklad. trokut koii se na slici VII u
cetverokutu moze vidieti. sada se na slici XXI vratio natrag u pravi polozai. u
sklad.
83
Koprena se leluia oko mladahnog stasa. Viienac od cviieca ie okruzuie kao okvir
sliku. Tai krug koii zatvara trokut iznad cetverokuta. Jos iednom ponavlia nam na
kraiu kniige Thoth veliku. paznie vriiednu. Istinu: Bog vlada viecno svoiim
stvoreniima.
U cetiri kuta te slike vidis zastupnike cetiriiu visokih duhovnih bica orla. lava.
bika i glavu covieka. Glava covieka kaze da i ti tamo imas svoie miesto.
Ti si takoder pozvan na naivisi polozai medu duhove snage. hrabrosti. znania. ali
moras uciti. sutieti. otklaniati.
Iznad svih ovih duhova. ios blize Bozanstvu. stoii krug liubecih. sto ie
nagoviiesteno viiencem od ruza koii uokviruie Iiguru dievoike. a koii smo vec sreli
na slici XI.
Slika XXI ie istodobno zadnia slika Horusovog puta. puta duha koii mi sad
mozemo citati: Duh koii ima za cili naivise visine. gdie samo orao moze stici
(slika III). stavlia covieka pred izbor (slika VI). Ako ovai izabere pravo. mudro
onda on postaie samotnik. hodocasnik. koii ide okrenut od sviieta svoiim putem
kroz pustiniu (slika IX). Osamlienost raste do strasnog ispita gdie ie sve obrnuto i
bezizgledno (slika XII). Hodocasnik se mora boriti s laziu i nepravdom (slika XV)
i probiti se kroz kaos strasti (slika XVIII) priie nego li dode do potpunog mira i
iasnoce. do siedinienia da postane iedno s Bogom (slika XXI).
Ali i aritmeticki stoie slike Horusovog puta cudnovato zaiedno.
Horusov put ie put duha na koiem sve tielesno u nama biva umrtvlieno. Prva
slika Horusovog puta. treca slika naseg reda slika pokazuie nam orla. kralia zraka
koii lebdi prema Suncu. Okultna vriiednost od tri ie 6 (1¹2¹3¹÷6). Duh (slika III)
nas upucuie na liubav (slika VI): Okultna vriiednost od 6 ie 21. kako vec znamo.
Slika XXI ie 'Bog sve u svemu¨ i okultna vriiednost od 21 ie tri. Tako imamo
cudesni krug i citamo: Bog ie liubav. Liubav ie 'Bog sve u svemu¨. 'Bog sve u
svemu¨ ie duh. Pustimo sada da govore broievi druge slike Horusovog puta. VI
slika u nasem redu.
Mi zbraiamo prvo okultno: 1¹2¹3¹4¹5¹6÷21. Dvadesetiedan ie 2¹1÷3. Opet
smo u svetom krugu. 3 ie 6 i 6 ie 21. 21 ie 3. odnosno u poimovima izrazeno: duh
(slika III) ie liubav (slika VI). liubav (slika VI) ie Bog (slika XXI) i Bog (slika
XXI) ie duh (Slika III).
Treca slika Horusovog puta ie deveta slika naseg reda slika. Mi zbraiamo
1¹2¹3¹4¹5¹6¹7¹8¹9÷45. Cetrdesetpet ie 4¹5÷9. Tako ie 9 iedina cudnovata
broika koia samo ukazuie na sebe samu. Hodocasnik ie sam sebi cili. On misli
samo na vlastito usavrsavanie. Sve ostalo pusta po strani.
Uzmimo sada cetvrtu sliku Horusovog puta. ispit. XII u nasem redu. Zbraiamo:
1¹2¹3¹4¹5¹6¹7¹8¹9¹10¹11¹12÷78. Sedamdesetosam ie 7¹8÷15. 15 ie pak
1¹5÷6. 6 ie iednako 1¹2¹3¹4¹5¹6÷21. a 21 ie 2¹1÷3. Slika XII upucuie nas na
84
sliku XV. VI. XXI i III. ili iz slike III i VI nastaie slika XII. sto znaci slika III.
riiecima izrazeno: ispit (slika XII) vodi kroz laz i nepravdu koiu se mora dozivieti
(slika XV) do spoznaie liubavi (slika VI) k Bogu (slika IX). k duhu (slika III).
Promatraimo sada petu sliku Horusovog puta. XV u nasem redu. Zbraiamo
1¹2¹3¹4¹5¹6¹7¹8¹9¹10¹11¹12¹13¹14¹15÷120. Stodvadeset ie 1¹2¹0÷3 sto
znaci dug (slika III) ie tai koii nas vodi u borbu protiv lazi i nepravde (slika XV)
kroz koiu mi bivamo oceliceni i svoia cutila trebamo viezbati.
Uzmimo sada sestu sliku Horusova puta. XVIII nasega reda. Zbraiamo
1¹2¹3¹4¹5¹6¹7¹8¹9¹10¹11¹12¹13¹14¹15¹16¹17¹18÷171.
Stosedamdesetiedan ie 1¹7¹1÷9. 9 ie broika. kako smo vidieli. koia ukazuie samo
na samu sebe. Vidimo da slika XVIII pokazuie natrag na sliku IX sto znaci: i ti ces
morati ici kroz kaos strasti. Morat ces podnositi napasti ier si hodocasnik. nista ti
nece biti poklonieno. Liiepo ie i ohrabruiuce da ie u prethodnim slikama: u slici
XVII (nada. siedinienie) hodocasniku dano utiesno obecanie da ce sigurno stici na
cili.
I sada promotrimo zadniu sliku Horusova puta (slika XXI) naseg reda slika. Bog
sve u svemu.
Mi zbraiamo:
1¹2¹3¹4¹5¹6¹7¹8¹9¹10¹11¹12¹13¹14¹15¹16¹17¹18¹19¹20¹21÷231.
Dviiestotridesetiedan ie 2¹3¹1÷6. 6 ie pak 1¹2¹3¹4¹5¹6÷21. 21 ie 2¹1÷3.
Mozemo dakle citati: Vracanie svih stvari Bogu (slika XXI) iest dielo duha (slika
III) i to iz liubavi (slika VI).
Pismeni znak na slici XXI dozvoliava nam isto tako kao tri prve slike naseg reda
slika da bacimo pogled na bice Bozanstva. Vidimo u svetim znacima tri stapa na
iednom poprecnom stapu koii su se siedinili u iedno slovo. Viecno pasivno koie ie
bilo izbaceno iz viecno aktivnog. vraca mu se natrag. postaie opet iedno s niim. a
usliied toga prestaiu takoder odnosi koii su medu niima nastali kao ono trece.
Troistvo ie opet postalo iedinstvo.
Vatrene cete miruiu...Idi u miru.¨
Ove veceri mladi ie svecenik lako zaspao u Svetistu. Dapace. cinilo mu se kao
da uopce niie zaspao. Sviiest niie izgubio. Cak ie skoro sumniao ie li napustio
svoie tiielo ier se zastor besviiesti niie ovai put spustio na niega. Cinienica da ie on
svoie tiielo mogao vidieti i da ie mogao proci kroz zidove hrama bez zapreke.
dokazivala ie da ie lebdio samo u svom tiielu od Iine tvari.
Vodic koii ie vidio niegove misli. rece:
'Ti ces nauciti napustati svoie tiielo kada zazelis. veza izmedu duha i tiiela kod
tebe ie sada tako popustila da to mozes. Moras se samo brinuti da tvoie tiielo
ostane netaknuto i nesmetano ier ne postoii samo opasnost da iedan drugi duh
85
zauzme tvoie tiielo. nego i to da ga radoznali ili drski liudi mogu dodirnuti ili
nagovoriti. Time bi se srebrna nit mogla prekinuti i to bi bila tvoia smrt.¨
'Srebrna nit?¨
'Da. ona Iina beskraino elasticna srebrna nit iz plemenitog etera. koia spaia
tiielo i duh. koia u snu i u staniima kad se duh udalii. kao sto ie posvecenie. drzi
tiielo i duh zaiedno. u smrti se pretrgne i nestane. Zato sto svecenici poznaiu tu
opasnost. tvoie tiielo ostaie iza oltara. Ako u buducnosti napustis svoie tiielo.
naisigurniie ie da imas u svoioi blizini nekoga tko ce ga cuvati. da mu se nista
loseg ne dogodi.¨
Oni su lebdieli uvis sve vise i vise.
Prolazili su kroz razne duhovne Planove.
Priblizavali su se sviietu praslika.
Na iednoi gotovo beskrainoi piescanoi ravnini uzdigao se golemi briieg ili ie
to dielo liudi?
Bilo ie visoko kao briieg. ali tako pravilno kao kakva gradevina ili kakva
matematicka Iigura.
Golema zgrada imala ie apsolutno cetverokutnu osnovicu. odozgo gledana bila
ie kvadrat. Niene cetiri stranice. koie su sve bile iednakog oblika. siaiile su se kao
glatko polirani alabaster. Svaka strana ie bila trokut. Sve cetiri strane na vrhu su se
spaiale u siliak.
Cudeci se. promatrao ie mladi svecenik tu gradevinu.
'Sto ie to?¨ pitao ie vodica.
'To ie spomenik miere i vremena koii ce otkriti istinu onima koii znaiu citati.
On ce biti izgraden u tvoioi sadasnioi domovini kad za to dode vriieme.
Jer doci ce dani u koiima vecina liudi vise nece htieti ni moci crpiti svietlo i
znanie iz visih izvora. nego ce kao sliiepe krtice samo rovati u materiii. I oni ce
sebi izgledati mudrima. Nece imati unutarnie svietlo i u svom neopravdanom
ponosu imat ce povierenie samo u svoiih pet niskih cula.
U to ce vriieme ovai spomenik govoriti i sviedociti o mudrosti Nebeskih. Za to
ce vriieme on biti sagraden i mudri ce to istrazivati. a razumni mu se diviti.
Sada postoii komunikaciia izmedu smrtnika i Nebeskih. Bogovi mogu
saopcavati uceniacima. posvecenima mudrost i znanie pa su odlucili u tom
spomeniku utvrditi proslost i buducnost liudskog roda. mieru i tezinu Zemlie.
polozai zviiezda i medusobnu udalienost. spoznaiu Boga i znanie liudsko. i tvrdo
zadrzati. To ie iedno otkrivenie Istine Neba koie ce liudima biti dano u svoie
vriieme. Blizu ie dan kad ce spomenik biti sagraden u vidliivom sviietu ovako
kako ga ti ovdie u sviietu praslika vidis.
'Gledai ovamo¨. nastavio ie vodic dalie. 'Ona u svoioi unutrasniosti sadrzi
hodnike i odaie koie su postavliene sa smislom i namierno tako izgradene. U tim
86
hodnicima svaki col znaci iednu Suncevu godinu u poviiesti liudskog roda. Ulazni
prostor. koii ce pokazivati ravno na siever. predocava nam naipriie vriieme
propadania tih na Zemlii rodenih. Hodnik ide na pocetku nadolie. onda dolazi
miesto na koiem se racva. Jedan hodnik vodi sve nize. dok se drugi u istom kutu
uzdize. Miesto gdie se hodnik racva sieca nas na sliku VI naseg reda slika. Tamo
vidimo covieka pred odlukom nakon koie ce. prema tome sto ie izabrao. s niim
ici prema gore ili prema dolie.
Tako nam ovo miesto u spomeniku Neba kaze da ce doci trenutak u poviiesti
liudskog roda u koiem ce smrtnici morati odluciti hoce li se pokoriti volii Bozioi
ili nece. Ako odbiiu prihvatiti zakon Bozii i iskazivati postovanie Nebu. bit ce
strovalieni u ponor i otici u propast. Ako prihvate pouku. onda ce im predstoiati
tezak put uzbrdo. Hodnik ie tako uzak da se u niemu moze kretati samo na
kolienima. Time nam se zeli reci da ce oni koii ce se htieti uspeti u visa stania
postoiania biti ponizni. Oni ce se pred Bozanstvom pokloniti. oni ce se moliti i
zakon Neba prihvatiti.
Onda ce. nakon odredenog broia godina. smrtnici koii su prihvatiti zakon
Bozanstva opet biti stavlieni pred veliku odluku. Bit ce im ponuden spas i
olaksanie od iarma zakona. Steci ce bozanske snage ako prihvate. Vidis. ponovo se
racva put. iedan visoki. ostrog svoda vodi strmo gore. dok drugi niski hodnik ide
dalie ravno u unutrasniost spomenika.
Time ie unapriied receno da ce iedan dio coviecanstva prihvatiti ponudeni spas i
olaksanie i ici strmo gore. i to ne vise u raniiem sluganskom unutarniem staniu.
nego da bi se sviesniie. slobodniie i dalie razviiao.
Drugi dio. dakako. nece htieti prihvatiti nove ponudene prilike. on ce ostati u
sluganskom raspolozeniu viseci na vidliivom sviietu. To ie onai nizi ravni hodnik
koii se odvaia. On ne vodi u propast kao hodnik koii se prvo odvaiao prema dolie.
nego ovai ravni hodnik vodi u iednu drugu prostoriiu koia ne predstavlia ni
postignuce cilia. ni niegov promasai. vec iednu medustepenicu. srednii put. iedno
miesto skolovania. ciscenia. Velika iz golemih. poliranih crnih blokova granita
sagradena galeriia. vodi u odaiu u koioi su utvrdene miere Svemira. U galeriii
vidis desno i liievo po dvadesetdva cetverokutna otvora. U niih ce biti postavliene
grede koie ce. po dviie. nositi iednu sliku. Dakle. iedanaest na svakoi strani slike
koie su tebi poznate. koie si godinama promatrao.
Na kraiu galeriie opet se otvara iedan niski. ali kratki prolaz koii vodi u iednu
malu odaiu. U odaii popriieko visi iedan straznii uzidani kameni blok koii ima na
iednoi strani neki cudnovati drzak. Tai drzak ie miera. kozmicki col. On ie tocno
iedan col visok i pet cola u promieru. Dvadesetpet takvih cola iznosi iedan
kozmicki metar. 365.2422 takvih metara iznosi duliina stranice spomenika niegove
osnovice. a isti broi 365.2422 ima Sunceva godina dana.
87
Tai metar ie takoder prava miera po koioi ie Svemir izgraden ier 500 000 000
takvih kozmickih cola ie duliina Zemliine osi. Na to mozda bas ukazuie onih pet
duguliastih zliebova na iuznom zidu male komore. Opseg osnovice spomenika ima
36 524.22 takvih cola koii opet ukazuiu na broi dana Sunceve godine.
Ali mi takoder nalazimo u spomeniku uputu na udalienost Sunca od Zemlie.
Visina spomenika iznosi 5 813. 01 kozmickih cola. Visina spomenika odnosi se
prema polovici diiagonale osnovice kao 9 prema 10. Udalienost Sunca od Zemlie
odgovara produktu od 10
9
pomnozeno visinom spomenika.
Imamo u masi spomenika takoder i tezinu Zemlie. Ako se ide. ili bolie reci puze.
iz predsoblia u glavnu drugu prostoriiu. u nioi se nalazi iedna golema. ormaru
slicna. posuda od granita. koia ima obuiam iedne kozmicke tone. Tezina
spomenika ie. ako sve suplie prostore tocno izracunamo. 5 273 miliiuna takvih
tona. Tezina naseg planeta ie 5 273 kvintiliiuna takvih kozmickih tona. tako da se
tezina naseg spomenika prema onoi naseg planeta odnosi kao 1:10.
Tako u tom spomeniku nalazis nasu Zemliu. niezinu tezinu. polozai i udalienost
nebeskih tiiela i buducnost i razvoi naseg roda. U danima kada ce se u srcima
smrtnika zamraciti unutarnie svietlo. ovo ce kamenie vikati. ali se niihov glas od
velikog mnostva nece cuti.
Nebesa odreduiu miere i vremena. Nebesa vladaiu. ali liudi ce imati usi i nece
cuti. imat ce oci i nece vidieti. Oni koii naslucuiu i razumiiu. bit ce proganiani i
niima ce se izrugivati.
Suteci gledao ie mladi svecenik na tai golemi cudnovati spomenik.
'Ti ces¨ rekao ie vodic 'kada god budes htio. moci doci ovdie i istrazivati taine
Neba ier sada mozes biti izvan svog tiiela kad god hoces¨.
'Pitao bih te¨ poceo ie mladi svecenik 'kako ce liudi moci pomaknuti i podici
ove velebne kamene blokove? To bi mogli samo divovi ili duhovi.¨
'Ni divovi ni duhovi. vec snaga ritmickog zvuka. Jer. Nebeski ce pouciti
svecenike kako ce putem ritmickog ponavliania iednog zvuka stvoriti zracne
stupove slicne ciklonu. pomocu koiih ce pievaiuci stalno se izmieniuiuci moci
dizati i pomicati naivece terete. Nesto o snazi ritmickog zvuka vidio si onog dana
kada ie divovski kip dao odgovor na pievanie svecenika.¨.
'I sada dodi pa polako putui u svoie tiielo da ne zaboravis ono sto si vidio.¨
Laka vrtoglavica.
Mladom sveceniku se cinilo da se postupno vraca u svoi omot od grube tvari.
Ovoga puta on se s posebnom iasnocom siecao onoga sto ie vidio.
88
XXII. poglavlje
Slika "ô"
(Slika: Luda.)
Kada se sliedeceg dana mladi svecenik poiavio pred vrhovnim svecenikom. ovai
mu ie rekao:
'Ti si dakle dozivio posvecenie. ti si iedan koii zna. Sto ti ie. moi sine. bilo
obecano po slici II i slici V. ti si primio. Gledao si iza zastora i ona kralievstva
koia su smrtnicima nevidliiva. tebi su bila otvorena. Sto razum iednog covieka
moze primiti. bilo ti ie pokazano. Ali. dubine Bozanstva se ne mogu dokuciti i
taine Nebesa beskraine su.
Ti si na putu.
Koracai. dakle. od spoznaie do spoznaie. od iednog dobrog diela do drugog. i
stiecat ces snagu na snagu.
Nista od onoga sto ti ie moglo biti otkriveno. niie ti bilo uskraceno. Primio si
odgovor na pitanie odakle dolazimo. kuda idemo. zasto zivimo. Putem slika kniige
Thoth sve ti ie pokazano. Izvan ove XXI slike nema nista. Iznad toga nesto traziti
bila bi ludost. Zato posliednia slika ima broiku 0. a naslov: luda.
89
Ovu ti sliku ne trebam tumaciti. Mozes ie razumieti bez moie pomoci.
Pokazuie covieka koii ie promasio svoi bozanski poziv. Umiesto da razviia svoie
sposobnosti i svladava duhove i elemente. on primliene darove nosi sa sobom. ne
znaiuci za niih. Vreca koiu nosi ukazuie na to. On se oslania na iedan stap na
znania. uvierenia i pouke koie mu ne mogu ni pomoci. niti ga oiacati. a ni spasiti.
ier on se liulia umoran kroz piiesak pustinie propasti ususret. Krokodil ga vreba.
Strasti. pas (slika XVIII). koiima on pripada sliiede ga i niegova golotinia i
niegova sramota bivaiu ocitima.¨
Vrhovni svecenik ie dignuo ruku blagoslivliaiuci i rekao liubazno:
'Znati. htieti i biti odvazan bio ie uviiek putokaz mudraca.
Sutnia sadrzi snagu; ponosno hvalisanie ie unistava.
Posvuda nalazis zakone. zakone koii viecno vaze.
Sve ie dole. kao i gore. Ovdie. kao u visim svietovima.
Bog ie iedan i viecan. ali bezbroini su niegovi sinovi.
Nosioci vatre. snage. mudrosti. liubavi i liepote.
Iz krila Bozanstva pada u materiiu i
Tone nas viecni duh. da bi kroz vidliivi sviiet.
Kroz zivot i smrt. putem borbe i muke
Vratio se natrag k Bozanstvu uzdizuci se u svetim spiralama.
Bogovi su nekada bili smrtni. smrtni liudi kao mi
Dok iz smrtnih liudi nisu izrasli bogovi
Dok iz smrtnih tiiela bozansko svietlo niie prozracilo
I pobiiedena od duha nestala tezina Zemlie.
Ti sada idi. moi sine. idi u susret svietlu
Koracai od radosti do radosti. idi od blagoslova do blagoslova.
Leti k Suncu. k Istini. gledai ie kao orao.
Vrati se k Bozanstvu natrag. koie ie rodilo tvoiu dusu."

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful