You are on page 1of 106

Program prioritetnih investicija u oblasti ivotne sredine u Jugoistonoj Evropi

Strategije za reformu
Prirunik za komunalna preduzea u
sektoru voda u Jugoistonoj Evropi
Autori:
Ellen Baltzar
Christelle Kapoen
Andras Kis
Duan evi
Venelina Varbova
Ruslan Zhechkov
Sentandreja, Maarska
juli, 2009
Program prioritetnih investicija u oblasti ivotne sredine u Jugoistonoj Evropi
Strategije za reformu
Prirunik za komunalna preduzea u sektoru voda
u Jugoistonoj Evropi
O REC-u
Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu (REC) je nestranaka, nezavisna,
neprotna, meunarodna organizacija ija je uloga pruanje pomoi u reavanju
problema u ivotnoj sredini u Centralnoj i Istonoj Evropi (CEE). REC sprovodi svoju misiju kroz
promovisanje saradnje izmeu nevladinih organizacija, vladinih institucija, biznis sektora i drugih
partnera u oblasti zatite ivotne sredine, kao i pruanjem podrke razmeni informacija i
procesima uea javnosti u donoenju odluka koje se tiu ivotne sredine.
REC su 1990. godine osnovale Sjedinjene Amerike Drave, Evropska komisija i Maarska.
Rad REC-a je danas zasnovan na Povelji koju su potpisale Vlade 28 zemalja i Evropska komisija i na
meunarodnom ugovoru potpisanom sa Vladom Maarske.
Sedite REC-a je u Sentandreji, u Maarskoj, a u 17 zemalja se nalaze nacionalne i regionalne
kancelarije, u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Republici ekoj, Estoniji,
Maarskoj, Letoniji, Litvaniji, Bivoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, Crnoj Gori, Poljskoj,
Rumuniji, Srbiji, Slovakoj, Sloveniji i Turskoj.
Donatori su Evropska komisija i Vlade Albanije, Austrije, Bosne i Hercegovine, Kanade, Hrvatske, Republike eke, Estonije,
Finske, Nemake, Maarske, Italije, Japana. Letonije, Litvanije, Luksemburga, Bive
Jugoslovenske Republike Makedonije, Crne Gore, Holandije, Norveke, Poljske, Rumunije, Srbije, Slovake, Slovenije, panije,
vedske, vajcarske, Turske, Velike Britanije i Sjedinjenih Amerikih Drava,
kao i meuvladine i privatne institucije.
itav sadraj ove publikacije je zatien autorskim pravom
2009 The Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe
Nijedan deo ove publikacije se ne moe prodavati ni u jednom obliku, niti reprodukovati za prodaju, bez prethodne pisane
dozvole nosilaca autorskih prava
ISBN: 978-963-9638-39-6
Published by:
The Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe
Ady Endre ut 9-11, 2000 Szentendre, Hungary
Tel: (36-26) 311-199, Fax: (36-26) 311-294, E-mail: info@rec.org, Website: http://www.rec.org/
tampa Typonova, Maarska
Sve REC publikacije se tampaju na recikliranom papiru, ili na papiru koji je proizveden bez
upotrebe hlora ili hemijskih supstanci na bazi hlora
SADRAJ
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 3
Akronimi i skraenice 5
Predgovor 7
Zahvalnica 8
Uvod 9
Poglavlje 1. Pregled stanja komunalnih preduzea u zemljama Jugoistone Evrope 11
Poglavlje 2. Institucionalne reforme 19
Uvod 21
Korporatizacija 24
Uee privatnog kapitala 27
Sprovoenje institucionalnih reformi 33
Poglavlje 3. Organizacione reforme 37
Strateko planiranje 39
Upravljanje ljudskim resursima 41
Autsorsing 44
Regionalizacija 46
Ulaganje u smanjenje trokova 48
Merenje potronje 53
Poglavlje 4. Reforma tarifne politike i uspenije generisanje prihoda 63
Trenutno stanje 65
Nastavak reforme tarifne politike 68
Potsticanje plaanja rauna 79
Poglavlje 5. Studije sluaja 83
Reforma komunalnog preduzea Karlovac, Hrvatska 85
Proces reforme komunalnog preduzea Vodovod i Kanalizacija Kora 90
Uvodjenje dvotarifniog sistema naplate u Transdunvskom vodovodu 95
Prilozi 96
Prilog 1: KfW Program vodosnabdevanja i kanalizacije, Biva Jugoslovenska Republika Makedonija 99
Prilog 2: ek-lista: Raspodela rizika i odgovornosti 101
Prilog 3: Vodosnabdevanje i tretman otpadnih voda u ekoj Republici-primer sporazuma o zakupu 102
Napomene 103
Reference 105
SADRAJ
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU
AKRONI MI I S KRAE NI CE
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 5
ACP Apa Canal Pitesti
BiH Bosna i Hercegovina
BOT Build-operate-transfer (izgradi-koristi-predaj)
CIE Centralna i Istona Evropa
CRM Customer relations management
(Upravljanje odnosima s klijentima)
HV Hrvatske Vode
KP Komunalno preduzee
DABLAS Inicijativa za Dunav i Crno more
DANCEE Danska agencija za zatitu ivotne sredine
EBRD Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj
EK Evropska komisija
EU Evropska Unija
EUR Evro
FBiH Federacija Bosne i Hercegovine
FOPIP Financial and Operational Performance Improvement
Programme (Program za unapreenje finansijskog i
operativnog poslovanja)
BJRM Biva Jugoslovenska Republika Makedonija
HRK Hrvatska kuna
HUF Maarska forinta
IBNET International Benchmarking Network for Water and
Sanitation Utilities (Medjunarodna mrea za benmarking
vodovodnih i sanitarnih preduzea)
MFI Meunarodna finansijska institucija
IMIR Integrisani tehnoloki kontrolni sistem (maarski:
Integralt Muszaki Informacios Rendszer)
ISPA Instrument za strukturne politike u pretpristupnom periodu
KfW Nemaka kreditna banka za razvoj
KPA Kosovska poverenika agencija
AKRONI MI I S KRAE NI CE
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 6
NVO Nevladina organizacija
NRW Non-revenue water (neprihodovana-nefakturisana voda)
PEIP Program prioritetnih investicija u oblasti ivotne sredine
d.o.o. Drutvo sa ogranienom odgovornou
PPIAF Public-Private Infrastructure Advisory Facility
(Savetodavno telo za javno-privatno partnerstvo u
oblasti infrastrukture)
JPP Javno privatno partnerstvo
UPS Uee privatnog sektora
JKP Javno komunalno preduzee
REC Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu
RS Republika Srpska (Bosna i Hercegovina)
SCADA Supervisory control and data acquisition
(Sistem za nadzor, kontrolu i prikupljanje podataka)
JIE Jugoistona Evropa
UfW Unaccounted-for water (neobraunata voda)
UWWTP Gradsko postrojenje za tretman otpadnih voda
ViK Vodovod i kanalizacija
SB Svetska banka
WWRO Water and Waste Regulatory Office- Regulatorna
kancelarija za vodu i otpad (na Kosovu)
WWTP Postrojenje za tretman otpadnih voda
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 7
Ovaj prirunik za reformu komunalnih preduzea u sektoru voda je pripremljen
u okviru Programa prioritetnih investicija u oblasti ivotne sredine u Jugoistonoj
Evropi (PEIP). Jedan od glavnih ciljeva PEIP programa je da pomogne i ubrza
investiranje u kljune sektore kao to su voda, otpad i vazduh. Izrada ovog prirunika
je bila inspirisana jakomverom autora da je odrivo investiranje u ivotnu sredinu u
oblasti voda jedino mogue ukoliko ga sprovode jaka, profesionalna i nezavisna
komunalna preduzea. Ovaj stav je prepoznat u zemljama Jugoistone Evrope (JIE),
a ideja za izradu prirunika je podana na regionalnom PEIP sastanku u Budvi, u
Crnoj Gori, u junu 2008. godine.
Pretpostavka autora ovog prirunika je da je kapacitet komunalnih preduzea
najvei kamen spoticanja za investiranje u vodoprivrednu infrastrukturu, ak i vei
nego to je nedovoljna dostupnost fondova. Jaa vodovodna preduzea su i bie
sposobna da privukui iskoriste grantove fondova Evropske Unije i bilateralnihdonora,
kao i fondove meunarodnih finansijskih institucija (MFI), ali i ostalih, komercijal-
nih banaka.
Deblokirane investicije u vodosnabdevanje i tretman otpadnih voda e pribliiti
ove zemlje EUstandardima ivotne sredine, meu kojima su i investiciono zahtevne
direktive o tretmanu urbanih otpadnih voda i pijaoj vodi. Naravno, osnovni cilj je i
dalje bolje pruanje usluga stanovnicima i dodatne koristi za ivotnusredinui zdravlje.
Marta Szigeti Bonifert,
Izvrni direktor
Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu
Predgovor
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 8
elimo da izrazimo zahvalnost svima koji su obezbedili dragocene podatke i
komentare i koji su nampomogli da unapredimo sadraj prirunika:
DABLAS Task Force, Evropska komisija
Joanna Fiedler, Evropska komisija
Sohail Hassan, Infrastructure Preparation Facility
David Kramer, Swiss Federal Department of Economic Affairs (FDEA),
State Secretariat for Economic Affairs (SECO)
Enkelejda Patozi, savetnik za vode premijera Albanije
Petrit Tare, KP vodovod i kanalizacija Kora
Dano Uzunov, PointPro Consulting, BJR Makedonija
Dmitar akula i Dragana Milovanovi, Direkcija za vode,
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije
Eduart Cani, REC nacionalna kancelarija, Albanija
Sunita Selak, REC nacionalna kancelarija, Bosna i Hercegovina
eljka Medven, REC nacionalna kancelarija, Hrvatska
Ana Petrovska i Kornelija Radovanovi, REC nacionalna kancelarija,
BJR Makedonija
Mira Vasiljevi, REC nacionalna kancelarija, Crna Gora
Ivana Tomaevi, REC nacionalna kancelarija, Srbija
Margarita Hashani, REC Kosovo/1244 RSC
Zahvalnica
Investicije u vodnu infrastrukturu u zemljama Jugoistone Evrope su
neophodne kako bi se svim stanovnicima obezbedila pijaa voda, poboljao njen
kvalitet, i kako bi se, kroz tretman otpadnih voda, umanjio pritisak na ivotnu
sredinu. Optine, pa time i vodovodna preduzea su glavni akteri u projektima koji
se tiu vodosnabdevanja i tretmana otpadnih voda, tako da njihove kapacitete
razmatraju svi potencijalni finansijeri Evropska komisija, bilateralni donori i
meunarodne finansijske institucije (MFI). Trenutno se sektor vodoprivrede
suoava sa ozbiljnim izazovima u vezi sa procesom pristupanja EU, potrebom za
novim potroaima i optim ekonomskim padom.
Sa jedne strane, reforma sektora vodoprivrede bi trebalo da bude prioritet
nacionalnih Vlada. Neke zemlje su ve poele da sprovode reformu u delo, dok se
u drugim zemljama jo uvek samo razmatraju opcije za reformu. Sa druge strane,
mnogo toga zavisi od samih vodovodnih preduzea, koja e biti sposobna da se
suoe sa svim izazovima samo ukoliko unaprede svoje osnovno poslovanje. Ovaj
prirunik je preteno namenjen strunjacima u komunalnim preduzeima i
lokalnim samoupravama, ali moe biti od koristi i nacionalnim kreatorima
politika, finansijerima, NVO-ima i potroaima.
Programprioritetnih investicija u oblasti ivotne sredine je kreiran sa ciljemda
olaka investiranje u nekoliko sektora, meu kojima je i sektor voda. Verujemo da
e ovaj prirunik igrati vanu ulogu u voenju uprava komunalnih preduzea u
sprovoenju bilo deliminih, bilo kompleksnijih reformi. Tek kada vodovodna
preduzea dostignu zadovoljavajui nivo upravljanja i pokrivenosti trokova, ona e
biti sposobna da privuku finansijere infrastrukturnih investicija. Bolje organiza-
ciono i finansijsko stanje vodovodnih preduzea e sluiti kao garancija da e
novoizgraena infrastruktura biti optimalno koriena i da e doneti oekivanu
korist za ivotnu sredinu.
Tokom pisanja ovog prirunika globalna ekonomska kriza je uzela maha, i teko
da postoji sfera ivota koja nije pogoena njenim uticajem. Finansijska i ekonomska
kriza su dovele do toga da problemi sa kojima se suoavaju vodovodna preduzea
postanu jos izraeniji na primer, neplaanje rauna, tee odobravanje kredita, i
smanjenje subvencija od strane drave koja se suoava sa sve veim deficitom u
budetu. Mnoge banke i investitori raspolau manjim kapitalom nego ranije. U
Centralnoj i Istonoj Evropi devalvacija valuta poveava pritisak na otplatu
kredita. Svi ovi razlozi doveli su do toga da su finansijeri sve manje spremni da
preuzmu velike rizike, i radije ulau u stabilne i dobro voene poslove.
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 9
Uvod
Unovimokolonostima, predlog reformi je od veeg znaaja danas, nego to je bio
pre godinu dana.
Postoji nekoliko dostupnih uputstava i prirunika koji stavljaju akcenat
na razliite aspekte iz reda kompleksnih mera koje autori svrstavaju u reformu
sektora vodoprivrede. Ono to je do sada nedostajalo je jedinstveni dokument koji
kombinuje sve relevantne i hitne reformske mere za vodovodna preduzea u
zemljama Jugoistone Evrope. Ovaj prirunik tei da nadomesti ovaj nedostatak.
Pokuali smo da prilagodimo potrebne intervencije konkretnimpotrebama zemalja
u regionu Jugoistone Evrope, tako da se prirunik zasniva na pregledu postojeeg
stanja u regionu (poglavlje 1).
Poglavlje 2 se bavi institucionalnom reformom vodoprivrednih preduzea.
Poglavlje sadri uputstva za pripremu ovog procesa- kroz korporatizaciju koja je
jedan od prvih koraka u reformi komunalnih preduzea; i kroz uee privatnog
sektora kao jedan od naina da se modernizuju operacije, smanje trokovi i obezbedi
dodatni kapital. Predlozi su prilagoeni situaciji u zemljama.
Poglavlje 3 se fokusira na organizacionoj reformi na nivou komunalnog
preduzea, poevi od boljeg stratekog planiranja i zadravajui se na temi
upravljanja ljudskimresursima i opcijama za smanjenje trokova. Finansijske tekoe
kompanije se generalno mogu neutralisati na jedan od dva naina: kroz smanjenje
izdataka i kroz generisanje dodatnih prihoda. Ima dosta prostora za poboljanje u
oba sluaja. Ovo poglavlje se preteno bavi time kako da se utedi na trokovima
radne snage; iskoristi ekonomija razmera; iskoristi mo konkurentnih trita kroz
autsorsing; i smanje operativni trokovi kroz odgovarajue investicije. Ovo poglavlje
takoe uvodi relativno nove koncepte benmarkinga i nezavisne revizije efikasnosti,
i stvara vezu sa razvojem informacionih sistema kao preduslovom za bolje upravl-
janje komunalnim preduzeima.
Poglavlje 4 dotie drugu stranu iste stvari, i bavi se poveanjemprihoda putem
odgovarajuih tarifnih politika, odgovarajue visine cena usluga koja osigurava
pokrivanje trokova, poboljanja naplate rauna, i zatite siromanih domainstava
od posledica visokih rauna.
Poglavlje 5 sadri tri studije sluaja iz Hrvatske, Albanije i Maarske, koje treba
da ilustruju neke teoretske aspekte teksta.
UVOD
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 10
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 11
Poglavlje 1
Pregled stanja komunalnih preduzea
u zemljama Jugoistone Evrope
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 12
Informacije iznete u ovom poglavlju se baziraju na upitniku koji su sproveli
autori tokom jeseni 2008. godine. Upitnik je dopunjen informacijama dobijenim
na nacionalnimseminarima u Albaniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji; individualnim
intervjuima sa kljunim stejkholderima; i ranije objavljenim nacionalnim i
regionalnim izvetajima.
Ovo poglavlje sadri podatke o optoj situaciji u regionu, kao i neke specifine
karakteristike zemalja. Gde je bilo potrebno, date su detaljnije analize odreenih
aspekata komunalnog sektora u okviru svakog pojedinanog poglavlja.
Vodovodna preduzea u svim zemljama Jugoistone Evrope se suoavaju sa
manje vie slinim problemima, iako njihova jaina varira od zemlje do zemlje.
Neki od uobiajenih problema su:
relativno nizak nivo snabdevanja pijaom vodom za populaciju u ruralnim
sredinama;
veliki gubici vode usled starosti vodovodne infrastrukture;
velike koliine neobraunate vode (Uf W), od ega znaajan deo su gore
pomenuti gubici;
nizak nivo efikasnosti komunalnih preduzea;
cene usluga vodosnabdevanja i kanalizacije nisu dovoljno visoke ni da pokriju
trokove;
veliki procenat neplaenih rauna.
Svi ovi problemi uslovljavaju nizak nivo pokrivanja operativnih trokova,
odnosno odnos izmeu prihoda ostvarenih naplatomrauna i operativnih trokova.
Tabela 2 se bazira na IBNET istraivanju koje je vrila Svetska banka (SB) i
prikazuje skup tih podataka, dopunjenih informacijama nekih drugih Centralno-
evropskih zemalja. Ukljuili smo nekoliko Centralnoevropskih zemalja radi
poreenja. Podaci nedostaju za zemlje u kojima istraivanje nije raeno.
Ovi podaci govore da se mnoga preduzea za vodovod i kanalizaciju (ViK) u
regionu svakodnevno suoavaju sa finansijskimproblemima, ime je pruanje usluga
ugroeno. Takoe, nije jednostavno pokriti trenutne operativne trokove: u mnogim
sluajevima postoji potreba da se popravi kvalitet i pouzdanost usluga, to zahteva
dodatna sredstva. Proirenje obima poslovanja, kao to je uspostavljanje novih mrea
i izgradnja postrojenja za tretman otpadnih voda, je jo jedna oblast koja zahteva
dodatna ulaganja. Jasno je da veina vodovodnih preduzea treba da stabilizuje
opticaj gotovine, i da ga kontinuiranounapreuje, usuprotnomjednostavnonee biti
u stanju da se nose sa brojnimizazovima sa kojima se suoava sektor.
Albanija
Prema istraivanju Svetske banke, samo 55 ispitanih albanskih komunalnih
preduzea je imalo koeficijent pokrivanja operativnih trokova preko 1.00, dok
je u proseku on bio 0.47. To znai da, u proseku, prihodi od tarifa pokrivaju
manje od polovine operativnih trokova, dok se ostatak pokriva kroz subvencije.
POGL AVL J E 1
PRE gl E D S TANJ A KOMUNAl NI H PRE DUZE A U ZE Ml J AMA J UgOI S TONE E VROPE
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 13
Ipak, u Albaniji se palnira ukidanje subvencija. Tokom poslednje dve godine
sektor vodosnabdevanja i kanalizacije u zemlji pokazuje znaajan napredak, kako
sa tehnolokog, tako i sa finansijskog aspekta.
Iako postoji odreeni napredak , brojni nedostaci i dalje postoje u sektoru voda,
posebno u ruralnim oblastima.
Tokom 2007. godine, Vlada Albanije je pokrenula opsenu reformu sektora
vodosnabdevanja i kanalizacije. Inicijativa se zasnivala na decentralizaciji i komercijal-
izaciji, ukljuujui sva relevantna ministarstva i institucije. Albanska reforma je primer
kako jaka politika volja i individualno vostvo na nivouVlade moe da stvori zamah
za sprovoenje sveobuhvatnih i konkretnih reformskih mera. Jasna odgovornost za
svaku pojedinanu meru bi znaajno poveala mogunost za njenu implementaciju.
Tokom 2007. i 2008. godine, vlasnitvo nad komunalnim preduzeima je
preneto sa dravnog nivoa na lokalne vlasti. Reforma tei definisanju nacionalnih
politika i programa za sva ViK komunalna preduzea kako bi ista i postigla
finansijsku samoodrivost.
POGL AVL J E 1
PRE gl E D S TANJ A KOMUNAl NI H PRE DUZE A U ZE Ml J AMA J UgOI S TONE E VROPE
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 1
TABELA 1: PREglED STANJA VODOSNABDEVANJA I KANAlIZACIJE U JIE
AlBANIJA BiH HRVATSKA BJRM KOSOVO* Cg SRBIJA
Broj ViK 56 136 98 84 7 21 150
preduzea
Broj postrojenja 1 8**(4% 89 (28% 5* 0 2 28**
za tretman populacije) populacije)
otpadnih voda
Procenat 85% 91% 80% 72% 44%** 80% 83%
populacije koji (urbane) (urbane) (urbane)
se snabdeva 65% 48% 49%
vodom*** (ruralne)* (ruralne) (ruralne)*
Procenat 40% 73% 70-75%** 70% 28%** 38% 60%**
populacije (od ega je (urbane) (urbane) (urbane)
povezan na kanal- 1% u ruralnim 15%
izacionu mreu oblastima) (ruralne)
Gubici vode veliki 50% 40% 10-60% NA NA 35%
Neobraunata 67% NA 67% do 60% 59% 50-75% NA
voda (NRW) (NRW)
Neplaeni rauni 27% 30% NA 40-80% 43% 25-40% 40%
Broj zaposlenih na 13 10 NA NA 7.6 8-12 NA
1000 prikljuaka
Izvor: REC istraivanje
* Kosovo/1244 UNSCR
** Podaci REC-ovog izvetaja Municipal investments in water and waste infrastructure in SEE, 2007
*** Postoje brojna ruralna naselja koja imaju svoja sopstvene male sisteme za vodosnabdevanje, ali te sisiteme uglavnom odrava lokalno
stanovnitvo (takvi vodovodni sistemi nisu ukljueni).
Prvi, pionirski primer regionalizacije u Albaniji je udruivanje Berat i Kucova
ViK preduzea, to je zavreno 2008. godine, sedam godina ranije nego to je
prvobitno planirano. Donacija Nemake Vlade od 6 miliona evra bila je podsticaj za
ovo udruivanje i bie iskoriena za (re)konstrukciju infrastrukture za vodosnab-
devanje. (REC istraivanje; Patozi i Olldashi, 2008.)
Bosna i Hercegovina
U Bosni i Hercegovini, usluge vodosnabdevanja i kanalizacije vri vie od sto
vodovodnih preduzea koja su u vlasnitvu i pod kontrolom optina. Trenutni
operativni i finansijski uslovi ovih komunalnih preduzea su generalno slabi. Prema
studiji koju je radio UNDP, nijedno preduzee nije profitabilno niti sposobno da
generie dovoljno sredstava da pokrije sopstvene trokove. Permanentno slaba finan-
sijska situacija u zemlji stalno ometa napore da se unaprede usluge vodosnabdevanja
i kanalizacije (UNDP/GEF 2004.). Oko 56 procenata populacije ima pristup
sistemu za vodosnabdevanje, a u urbanim sredinama 91 procenat. Sedamdeset tri
posto urbane populacije je povezano na kanalizacionu mreu. U Republici Srpskoj,
48 procenata populacije se snabdeva vodomiz javnog sistema vodosnabdevanja.
Dva entiteta, Federacija Bosna i Hercegovina (FBiH) i Republika Srpska (RS)
imaju zasebne zakone koji utiu na isporuku vode i usluge kanalizacije, utiui
najvie na tehnike, administrativne i finansijske aspekte. Postoje dva javna preduzea
za podruja slivova u FBiH, dok je administracija u RS visoko centralizovana.
POGL AVL J E 1
PRE gl E D S TANJ A KOMUNAl NI H PRE DUZE A U ZE Ml J AMA J UgOI S TONE E VROPE
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 15
TABELA 2: STEPEN POKRIVNJA OPERATIVNIH TROKOVA ZA CENTRAlNO EVROPSKA VODOVODNA PREDUZEA
ZEMlJA gODINA BROJ ISPITANIH PROSENA PRECENAT
PREDUZEA VREDNOST PREDUZEA SA
VREDNOU PREKO 1.00
Albanija 2007 55 0.47 2%
BiH 2004 16 1.13 25%
Hrvatska 2004 16 1.10 50%
BJRM NA NA NA NA
Kosovo* 2006 7 1.00 43%
Crna Gora NA NA NA NA
Srbija NA NA NA NA
Republika eka 2005 9 1.39 100%
Maarska 2004 22 1.18 73%
Rumunija 2004 24 1.07 58%
Izvor: www.ib-net.org, osim za Kosovo/1244 UNSCR (WWRO, 2007a)
Napomena: za svaku zemlju su dati najnoviji dostupni podaci.
Sva preduzea u Maarskoj imaju stepen pokrivanja operativnih trokova preko 0.90, to govori o relativno stabilnom funkcionisanju, bez obzira to
svi oni ne dostiu vrednost 1.00. U Rumuniji dve kompanije imaju vrednost ispod 0.90.
* Kosovo, teritorija pod administracijom UN, rezolucija 1244
Ne postoji posebnonacionalnotelokoje se bavi tarifnompolitikom. Jo nisuzapoete
reforme vodovodnihpreduzea ni uFBiH, niti uRS. Zakono vodama, na dravnom
nivou, je donet 2006. godine i bio je na snazi do januara 2008. Proces transpozicije je
u toku i strategije za upravljanje vodama za FBiHi RS e biti zavrene do kraja 2009.
Neke pojedinane reformske inicijative su navedene u novim zakonima, kao to je
povezivanje javnih preduzea u okviru Savskog i Jadranskog sliva u agencije za
podruje Savskog i Jadranskog sliva. Zakonomo vodama je predviena transformacija
Direkcije za vode Republiike Srpske. Ipak, transformacija e biti obavljena tek nakon
zavretka reforme ministarstava u RS. Uee privatnog sektora u sektoru voda jo
uvek ne postoji, iako je uzet u obzir rast kapitala privatnog sektora. (RECistraivanje
i UNDP 2004
1
)
Hrvatska
Prema IBNETistraivanjuSvetske banke stepenpokrivanja operativnihtrokova u
16 ViK preduzea u Hrvatskoj, zemlji sa najviim GDP-om u regionu, je bio 1.10 u
2004. godini. Polovina ovih kompanija nije dostigla graninu vrednost od 1.00, to
ukazuje na to da je kratkorona odrivost tih preduzea u opasnosti.
Jo uvek nije izvrena sistematina reforma ViK preduzea. Odgovornost za
upravljanje vodama je centralizovana unutar Vladine institucije, Hrvatske Vode. ViK
preduzea su u javnom vlasnitvu u formi komunalnih preduzea, komunalnih
institucija, ili pojedinanihpreduzea uvlasnitvuoptina. Hrvatska ima dugutradiciju
komunalnih preduzea u sektoru voda, i svaka budua reforma bi trebalo da tei
smanjenju njihovog broja i poveanju njihove efikasnosti.
Do sada su sprovoene reforme samo na nivou pojedinanih komunalnih
preduzea. Komunalna preduzea srednje veliine i veliki gradovi su dostigli puno
pokrie trokova za svoje operacije, mada u veini sluajeva i dalje cena usluga ne
odraava stvarne trokove operacija. Suvie niske cene uzrokuju situaciju u kojoj se
sistemi ne odravajudobro; postrojenja sustara i gube vrednost, a neka i ne funkcioniu;
intervencije se rade samoukritinimsituacijama; i postoje veliki gubici vode. Tehnike
performanse preduzea u Hrvatskoj su ocenjene kao bolje od proseka u regionu.
(RECistraivanje).
Biva Jugoslovenska Republika Makedonija
U Bivoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji komunalna preduzea (KP) su
javna preduzea iji su osnivai i vlasnici lokalne samouprave. Za svrhu pruanja
komunalnih usluga za teritoriju od dve ili vie optina, optine mogu da osnuju
zajednika komunalna preduzea. Vodovodna preduzea su obino slabo organi-
zovana i imaju slabe operativne kapacitete. Komunalna preduzea rade na ivici
rentabilnosti, to znai da ostvaruju minimalne prihode koji ne dozvoljavaju bilo
kakve vee investicije. Cene su generalno suvie niske, to rezultira nedovoljnim
sredstvima za osnovno odravanje, a jo manje za infrastrukturne investicije. Niske
cene ukombinaciji sa nedostatkomvolje za reformama optinskihpreduzea rezultira
nedovoljnim ulaganjima u tretman otpadnih voda, koja bi bila u saglasnosti sa
standardima EU. Kada je re o preduzetim merama za izgardnju kanalizacione
POGL AVL J E 1
PRE gl E D S TANJ A KOMUNAl NI H PRE DUZE A U ZE Ml J AMA J UgOI S TONE E VROPE
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 16
mree u naseljima i gradskih postrojenja za tretman otpadnih voda, zemlja zaostaje
u poreenju sa mreom za vodosnabdevanje. Naplata rauna je poboljana, ali je i
dalje nedovoljno efikasna.
Sistem za vodosnabdevanje je relativno razvijen i dostie 72 procenata
populacije zemlje, iako postoje stalni problemi kao to je visok nivo neobraunate
vode. Postoji sedamgradskih postrojenja za tretman otpadnih voda, koji pokrivaju
12% populacije. Nekoliko projekata koje su podrale meunarodne finansijske
institucije i bilateralni donori pripremaju reformu sektora voda u BJRMakedoniji.
Vladine strategije daju okvirni predlog specifinih zadataka za usluge vodosnab-
devanja. Bie ustanovljen minimalni standard usluga kako bi se uradio proraun
trokova usluga, poveavao nivo donacija i razvilo efektivno fiskalno ujednaavanje.
(REC istraivanje)
Crna Gora
U Crnoj Gori, lokalne samouprave osnivaju javna komunalna preduzea za
vodosnabdevanje i otpadne vode ( JKP). Dobit ostaje u rukama centralne Vlade.
Optine su odgovorne za pruanje usluga, dok je Vlada odgovorna za kapitalne
radove i amortizaciju osnovnih sredstava. Iako su javna komunalna preduzea na pa-
piru pravno nezavisni subjekti, ona imaju malu autonomiju i ogranienu kontrolu,
koja se odraava preko tarifa, zapoljavanja i otputanja osoblja i investicija. Crna
Gora ima relativno dobro razvijen sistemvodosnabdevanja na koji je prikljueno 80
procenata populacije. Kanalizacioni sistem je manje razvijen (na njega je
prikljueno 38 procenata populacije). Dva postrojenja za tretman otpadnih voda se
nalaze u Podgorici i Nikiu. Nedostatak vode je uobiajen i stepen neobraunate
vode je visok.
Plan reforme sektora vodosnabdevanja, koji je usvojila Vlada Crne Gore u julu
2007. godine, odnosi se na strukturu, vlasnitvo, upravljanje, efikasnost i finansijsku
odrivost sektora vodosnabdevanja, mada jo uvek nije sprovedena nijedna
konkretna reformska akcija. Prema planu reforme, imovina i vlasnitvo treba da se
prenesu na lokalnu samoupravu, koja e biti u potpunosti odgovorna za potovanje
svih usvojenih zakona i propisa koji se odnose na standarde usluga, tarifne stope i
cene, i prikupljanje, tretman i odlaganje otpadnih voda. Ministarstvo turizma i
zatite ivotne sredine republike Crne Gore identifikuje zainteresovane donatorske
organizacije koje bi podrale dalju implementaciju Plana reforme sektora
vodosnabdevanja. Primeri regionalizacije postoje u priobalnimoblastima, kao to
je zajedniko usluno i koordinaciono Drutvo VODACOM, koje je osnovano u
Tivatskom regionu. (REC istraivanje)
Srbija
Javna komunalna preduzea u Srbiji su u vlasnitvu optina. Svaki grad i
optina ima svoje vodovodno preduzee. Tehnika opremljanost javnih komu-
nalnih preduzea je slaba. Gubici vode su u proseku oko 35 procenata, dok u
nekim optinama oni dostiu visinu i od 50 procenata.
POGL AVL J E 1
PRE gl E D S TANJ A KOMUNAl NI H PRE DUZE A U ZE Ml J AMA J UgOI S TONE E VROPE
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 17
Veina javnih komunalnih preduzea nije podeljena na sektore (otpad/voda/
zelene povrine) i knjigovostvo im nije transparentno. Zbog toga je teko razluiti
prihode razliitih sektora i razliitih usluga, a jo manje trokove koji se odnose na
njih. Prihodi od usluga nisu dovoljni da pokriju operativne trokove. Uobiajeno
je da su tarife optinskih javnih komunalnih preduzea suvie niske, i to je jedan
od najveih problema. Cene se odreuju na optinskom nivou, i to obino
politikom odlukom kojom se obezbeuje uspenost na lokalnim izborima. Ovo
dovodi do zastarevanja i pogoranja vodne infrastrukture, to uslovljava poveanje
operativnih i trokova odravanja.
Trenutno nijedno komunalno preduzee nije u privatnom vlasnitvu, i prema
vaeimzakonima imovina javnihkomunalnihpreduzea ne moe biti privatizovana.
Javno-privatna partnerstva su mogua prema vaeoj legislativi, ali jo uvek
ne postoje u praksi, niti se oekuje da e ih biti u skorijoj budunosti. Meutim,
Vlada razmatra buduu privatizaciju u sektoru voda, iako to jo uvek nije
definisano nijednom strategijom, politikom ili planom. Vladine pripreme za
reformu javnih komunalnih preduzea su jo uvek u ranoj fazi. Reforma je u fazi
izrade u Ministarstvu Finansija.
Kosovo/1244 UNSCR
Na Kosovu/1244 UNSCR, sektori voda i otpada su nedavno podvrgnuti pro-
cesu konsolidacije pod nadzoromKosovske poverenike agencije (KPA), pri emu
su odvojene operativne jedinice za vodu i otpad u pojedinanimoptinama a zatim
povezane u sedamveih regionalnih vodovodnih jedinica i jedinica za sakupljanje
otpada. Ove procese u sektorima voda i otpada je zapoela KPA u februaru 2007.
godine. KPA koja je upravljala regionalnim vodovodnim preduzeima, prekinula
je sa radomu junu 2008., i od tada vlasnitvo nad javnimkomunalnimpreduzeima
nije definisano. Sada optine mogu da prenesu odgovornost za vodosnabdevanje na
regionalna vodovodna preduzea, potpisivanjem ugovora koji pokrivaju irok
spektar prava i obaveza.
Postoji predlog Zakona o javnim preduzeima koji jo uvek nije usvojen.
Oekuje se da e dodatnim propisima vlasnitvo nad preduzeima biti preneto na
optine u formi akcionarskih (deoniarskih) vodoprivrednih drutava. Situacija za
davaoce usluga je takva da oni uspevaju samo da pokriju svoje direktne operativne
trokove i da pritom nemaju kapacitete za finansiranje kapitalnih investicija,
ukljuujui i kapitalno odravanje. Kako bi se postigli standardi u skladu sa
zahtevima EU, i uskladila neravnotea izmeu trenutne ponude i potranje,
novani prihodi se moraju znaajno poveati, bilo poveanjemefikasnosti naplate,
poveanjemcena, ili njihovomkombinacijom. Tehniko stranje sistema vodovoda
i kanalizacije na Kosovu je veoma slabo. Jedan od najveih problema je nedostatak
vode: iskljuenja vode utiu kako na populaciju, tako i na industrijski i
poljoprivredni sektor. (REC istraivanje)
POGL AVL J E 1
PRE gl E D S TANJ A KOMUNAl NI H PRE DUZE A U ZE Ml J AMA J UgOI S TONE E VROPE
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 18
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 19
Poglavlje 2
Institucionalne reforme
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 20
Uvod
Stanje u Jugoistonoj Evropi
Usluge vodosnabdevanja i kanalizacije u zemljama JIE tradicionalno su u
odgovornosti optina. Tokom poslednjih reformi vlasnitvo nad preduzeima je
takoe preneto na optine. Veina komunalnih poslova u regionu je integrisano u
okviru optinskih uprava, tako da finansijsko i operativno stanje ovih preduzea
nije u potpunosti transparentno. Optinama nedostaju podaci o prihodima,
trokovima, investicionim potrebama i kvalitetu usluga koje pruaju. Osim toga,
donoenje odluka u vezi sa poslovanjem, kvalitetom usluga i novih investicija je
postalo veoma politizovano.
Institucionalna reforma bi mogla da doprinese poveanjuefikasnosti vodovodnih
preduzea, pre svega razjanjavanjem pitanja vlasnitva i upravljanja. Osim toga,
poveavanje autonomije preduzea omoguava efikasniji rad, vea dostignua i
pristup tritu kapitala. To je ono to se ovde misli pod korporatizaciojom. Napred-
niji oblik institucionalne reforme ukljuuje javno-privatna partnerstva i privati-
zaciju, koji bi mogli da doprinesu podizanju nivoa strunosti i poveanju kapitala
za postizanje eljenog kvaliteta usluga.
POGL AVL J E 2
I NS T I T UCI ONAl NE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 21
OKVIR 1: REFORMA SEKTORA VODOSVABDEVANJA I KANAlIZACIJE U AlBANIJI
U Albaniji je pokrenuta sveobuhvatna reforma 2007.
godine. Pored prenosa vlasnitva nad preduzeima sa
drave na optine, cilj reforme je bila dalja komercijal-
izacija sistema vodosnabdevanja i kanalizacije, kao
i obezbeivanje samoodrivosti preduzea koja se
bazira na dugoronim planovima, u cilju poboljanja
rada i ispunjavanja obaveza prema korisnicima.
OKVIR 2: REFORMA SEKTORA VODA U RUMUNIJI
EK i EBRD su su 90-tih godina ponudile finansijsku
podrku Rumuniji za proirenje i obnovu sektora voda i
otpadnih voda, ali bilo je potrebno sprovesti reformu ko-
munalnih preduzea kako bi se poboljala operativna i
finansijska odrivost. zajedno sa finansijskompodrkom
za infrastrukturni razvoj, pomo u izgradnji kapaciteta je
ostvarena sa ciljem da se transformiu komunalna
preduzea u autonomna javna komunalna preduzea sa
boljimoperativnimperformansama, efikasnou i pokri-
vanjem trokova. Od manjih optina je zahtevano da
reorganizuju operacije kako bi poveali njihov obim i
isplativost. Na ovaj nain, Cluj (Klu) komunalno
preduzee je prevedeno u regionalno komunalno
preduzee koje obezbeuje vodu za Cluj, Salaj i sedam
malih sela u okolini Cluja i Salaja. Dobijena su sredstva
za dogradnju sistema vodovoda i kanalizacije Cluja, kao
i za sisteme u manjim gradovima i optinama. U veim
gradovima je implementirana strategija za reformu, u
nekim od njih se na kraju teilo uvoenju uea
privatnog sektora. Glavna svrha ovoga je bilo privlaenje
privatnog kapitala za neophodne investicije u sanaciju i
proirenje radi poveanja efikasnosti i finansijske
odrivosti. Na ovaj nain, EU, EBRD i ostali su pruili
pomo u procesu reforme kroz pruanje konsultatnskih
usluga, zajmova i grantova, kako bi se komunalna
preduzea pripremila za privatizaciju. Na primer, privat-
nomoperateru Veolia je dodeljena konsecija u Bukuretu
i Ploieti na osnovu tendera.
Programi investiranja u vodnu infrastrukturu koje sprovode meunarodne
finansijske institucije kao to su Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj (EBRD),
Evropska komisija (EK), Svetska banka (SB), Nemaka banka Kreditanstalt fr Wieder-
aufbau (Kf W) esto sadre i zehtev za institucionalnu reformu u cilju smanjenja
operativnih i finansijskih rizika kroz poveanje transparentnosti i odgovornosti, ali i
kroz poboljanje tehnikih sposobnosti, kvaliteta usluga i organizacione efikasnosti.
Razvoj politikog, strateko planskog i pravnog okvira
Pojedinana komunalna preduzea imaju veoma ogranien uticaj na razvoj
strateko planskog i pravnog okvira, ali ona funkcioniu unutar njega i svi
aspekti njihovog upravljanja i rada direktno zavise od toga. Stoga su dobra politika
i regulatorni okvir u sektoru voda i otpadnih voda od posebne vanosti za bolje
funkcionisanje komunalnih preduzea i njihovu reformu.
Vlada mora da definie okvir i da ga podri dopunjavajui na pravi nain njegove
strategije i politike, ukljuujui odluke i regulativu o ueu privatnog sektora,
liberalizaciji, kontroli i socialnoj (finansijskoj) pomoi.
Uz to, veliki institucionalni sistemregulacije sektora je od posebne vanosti za
sprovoenje i usaglaavanje sa politikim okvirom.
Vie informacija o pripremi institucionalnih reformi u politici, zakonima i
regulatornimfunkcijama moguse nai uprirunikuApproaches to private participation
in water services A Toolkit, koji je razvila Svetska banka i PPIAF (videti na
www.worldbank.org vezano za on lajn trening).
POGL AVL J E 2
I NS T I T UCI ONAl NE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 22
OKVIR 3: BENMARKINg U BJR MAKEDONIJI
U Bivoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji,
Nemaka banka KfW je uvela primenu benmarkinga
pre finansiranja projekata vodosnabdevanja u komu-
nalnim preduzeima. KfW program je takoe uveo
naela upravljanja kvalitetomkroz konsultanta za insti-
tucionalno jaanje koji treba da pomogne ovim
optinama u prvoj fazi primene benmarkinga.
Program pokriva optine Gostivar, Tetovo, Kavadarci,
Negotino, Bitolj, Kocani, evelija i Radovis. Pored
toga, tehnika pomo za pripremu projekta e biti
obezbeena kroz grantove koje daje KfW. Primer
benmarkinga moete videti u Aneksu 2.
OKVIR 4: PRIPREMA REFORMSKIH PlANOVA U JIE
Reformske planove su pripremali i priprema ih
nekoliko Vlada zemalja Jugoistone Evrope kao to su
Albanija, Biva Jugoslovenska republika Makedonija i
Crna Gora. U Crnoj Gori strategija za reformu je
razvijena korienjem participativnog pristupa ukljuu-
jui centralne i lokalne Vlade i komunalna preduzea.
Usluge vodosnabdevanja i kanalizacije su viene
kao krucijalne za ekonomski rast, posebno vezano
za turizam u Crnoj Gori. Sa reformom sektor moe
da povea efikasnost, efektivnost trokova i rad.
Reformu treba da prati rad na novim zakonima i
izmena postojeih zakona, uspostavljanje regulatorne
funkcije, donoenje sporazuma o uslugama sa
davaocima usluge vodosnab-devanja, i izgradnja
kapaciteta lokalnih vlasti i komunalnih preduzea.
Opcije za institucionalnu reformu
U delu koji sledi, detaljnije su objanjene opcije za institucionalnu reformu i
date su smernice za pripremu tog procesa. Opisana su dva tipa reforme:
korporatizacija i uee privatnog sektora (UPS). Tipino, korporatizacija pokriva
itav spektar reformi upravljanja koji je potreban kako bi se obezbedila autonomija
u radu komunalnih preduzea. UPS i javno-privatna partnerstva ( JPP) podrazum-
evaju kombinaciju opcija za reformu upravljanja i vlasnike strukture.
Iako korporatizacija moe biti krajnji cilj u procesu institucionalnih reformi
komunalnih preduzea, ona moe sluiti i kao osnova za dalju reformu UPS-a.
Privatne operatere e lake privui komunalna preduzea koja deluju u
transparentnom okruenju sa jasnom podelom uloga i odgovornosti. Au-
tonomno, korporatizovano komunalno preduzee koje deluje na transparentan
nain, pokazujui odgovornost za svoj rad i finansije, umanjuje nesigurnost
privatnih operatera. Ovo utemeljuje put naprednijim oblicima institucionalne
reforme.
Crte 1 pokazuje niz opcija za institucionalnu reformu. Na Y osi se nalaze
razliiti modeli reforme upravljanja ili korporatizacije, ukljuujui neke primere.
Opcije za uee privatnog sektora kombinuju reformu upravljanja i vlasnikih
odnosa. Istaknute su razliite kategorije, a navedeni su i neki regionalni primeri.
POGL AVL J E 2
I NS T I T UCI ONAl NE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 23
CRTE 1: OPCIJE ZA INSTITUCIONAlNU REFORMU KORPORATIZACIJA I UEE PRIVATNOg SEKTORA
U
P
R
A
V
l
J
A
N
J
E
javno
privatno
privatno
VlASNITVO
Javni vodovod d.o.o.
Holandija, Nenaka, Rumunija
Korporatizovano
BJR Makedonija
Optinsko komunalno preduzee
Hrvatska
Puna privatizacija
Velika Britanija, Prag (eka),
drugi eki gradovi
Koncesija
Maarski gradovi i regije, Francuska, Sofija (Bugarska),
Elbasan (Albanija), Bukuet i Rumunski gradovi (Rumunija)
BOT- PBOT
Hag (Holandija)WWTP, zagreb
(Hrvatska) WWTP, Maribor (Slovenija) WWTP Zakup
Francuska
Menadment ugovor
akovica 02.-04.(Kosovo 1244 RCS), Kavaja (Albanija)
Ugovor o vrenju usluge
Tirana 01.-05.(Albanija)
Korporatizacija
Oblici korporatizacije
Korporatizacija se odnosi na reformu upravljanja komunalnim preduzeem,
dok je osigurano dravno vlasnitvo nad imovinom i strateki pravci. Korporati-
zacija pokriva sve mogue strukture od optinskih komunalnih preduzea do javnih
vodovodnih preduzea na osnovu zakonomzagarantovanih prava. (videti crte 1).
Korporatizacija bi trebalo da bude sredstvo za poveanje efikasnosti, omogua-
vanje pokrivanja operativnihtrokova i uspostavljanje vrstihprincipa rukovoenja. Sa
korporatizacijom komunalna preduzea postiu autonomnu upravu. Putem zakona
ili zvaninog sporazuma izmeu optina i komunalnih preduzea, od komunalnih
preduzea se zahteva da budu odgovorna i odriva. Ovo daje snaan podsticaj za
osnivanje komercijalnih finansijskih i upravljakih principa. Sa organizacionom i
finansijskom reformom, komunalna preduzea mogu da unaprede svoju operativnu
efikasnost, pruanje usluga i pokrivanje trokova/finansijsku stabilnost.
Korporatizacija slui poboljanju performansi. Ipak, samo komunalno
preduzee je to koje mora samo da stvori put ka poboljanju operativne i finansi-
jske odrivosti. Naredna poglavlja prikazuju niz programa organizacionih reformi
i daju uputstva za razvijanje i implementaciju ovih aktivnosti.
Kao to se vidi na Crteu 1, korporatizacija poinje reformom optinskog
(dravnog) komunalnog preduzea. Tri osnovna forme:
Optinsko komunalno preduzee, odvojena odeljenja
Korporatizovano komunalno preduzee
Javno vodovodno preduzee
Sledei odeljci ukratko predstavljaju tri glavne forme.
POGL AVL J E 2
I NS T I T UCI ONAl NE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 2
TABELA 3: INSTITUCIONAlNA REFORMA: KORPORATIZACIJA
Glavni stejkohderi Vodovodno preduzee, optina, potroai
Najvei uticaji Komunalna preduzea posataju autonomna, odgovorna i odriva
Osnove za programe unapreenja koje se odnose na finansije, operacije i kvalitet usluga
Manje ukljuivanje i politiki uticaj Vladinih institucija
Verovatno poveanje tarifa i efektnija naplata
Verovatno restruktuiranje HR-a (kadrova)
Potrebno vreme 1 do 3 godine, zavisno od obima
Nivo trokova Srednja ulaganja, zavisno od ciljeva reforme
Mogunost da se poveaju prihodi do punog pokrivanja trokova
Smanjenje negativnog uticaja na ivotnu sredinu kroz rad i programe za unapreenje kvaliteta
Mogui socijalni problemi ako reforma ide zajedno sa planom restruktiiranja HR-a, uprkos
prednostima za one koji e biti ukljueni u HRD program (program razvoja kadrova).
Optinsko komunalno preduzee, odvojena odeljenja
Optinsko komunalno preduzee je tradicionalna opcija, i u njemu aktivnosti
vezane za vodosnabdevanje, kanalizaciju ili upravljanje otpadomvri optina kao deo
opte, optinske administracije. Prihodi i rashodi su ukljueni u optinski budet.
Stvaranjem odvojenih odeljenja, tj odvajanjem razliitih usluga u posebna tela,
drava moe da ima koristi u odreenoj meri zbog poveanja autonomije. U odvo-
jenimodeljenjima usluge su i dalje pod okviromdravnih fiksnih politika, procedura
i budeta, ali imaju odvojene raune i odreeni nivo autonomije u svakodnevnom
upravljanju. U principu, odvojena odeljenja funkcioniu efikasnije, ali su i dalje pod
velikimuticajemprocedura dravne uprave i podlona su politikomuticaju.
Korporatizovano komunalno preduzee
Korporatizovano komunalno preduzee je delimino autonomna optinska
agencija, gde komunalne usluge vri optina u okviru odvojenog tela sa nezavis-
nom upravom i raunovodstvom na osnovu prava zagarantovanih zakonom. U
ovom obliku, optinsko vlasnitvo nad imovinom je jasno odvojeno od pruanja
komunalnih usluga koje vri korporatizovano komunalno preduzee. Korporati-
zovana komunalna preduzea su nezavisna od lokalne uprave. U zavisnosti od
propisa, ova odvojena vodovodna komunalna preduzea mogu da unaprede svoju
efikasnost zamenjujui praksu dravne uprave principima komercijalnog medad-
menta i raunovodstvenog sistema, i uvoenjem ciljeva finansijske i operativne
efikasnosti. Ako preuzmu ovaj model, komunalna preduzea mogu delovati kao
odgovorna tela, u stanju da pokriju svoje trokove. Mogue je ak i privui
privatni kapital (sa dravnim garancijama) zbog poboljane transparentnosti i
odgovornosti.
POGL AVL J E 2
I NS T I T UCI ONAl NE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 25
OKVIR 5: USlUgE VODOSNABDEVANJA I KANAlIZACIJE U HRVATSKOJ
U Hrvatskoj su usluge vodosnabdevanja i kanalizacije u
nadlenosti lokalnih vlasti, a vre ih uglavnom optinska
javna preduzea. Odluke vezane za godinje budete,
kapitalne investicije, politiku preduzea donose upravni
odbori preduzea iji su lanovi i gradonaelnici datih
optina.
OKVIR 6: KOMUNAlNA USlUNA PREDUZEA U BJR MAKEDONIJI
Biva Jugoslovenska Republika Makedonija oragnizuje
usluge vodosnabdevanja i kanalizacije u okviru
komunalnih uslunih preduzea (KP) sa odvojenim
upravljakim i finansijskim sistemima. Ova komunalna
preduzea obavljaju funkcije operacija i odravanja;
popravke i proirenja sistema; izgradnju; naplatu
rauna; i odnose sa klijentima. Ipak, ne postoji ugovor
o vrenju usluga izmeu optina i komunalnih
preduzea. Osim toga, optina imenuje dve treine
lanova upravnog odbora, kao i direktora. Ovakva
struktura moe dovesti do tekog politikog uplitanja
u rad komunalnih preduzea kojima se upravlja od
danas do sutra.
Javno vodovodno preduzee
Javno vodovodno preduzee je optinsko (ili regionalno) preduzee koje deluje
u skladu sa zakonom. Ovo je najrazvijeniji oblik korporatizacije. Vlasnitvo (u formi
deonica) je iskljuivo u rukama drave, iako optinsko preduzee funkcionie kao
komercijalno prduzee koje podlee pravilima i propisima privatnog sektora. Takvo
javno vodovodno preduzee je u potpunosti uvelo principe komercijalnog
menadmenta i uslove zapoljavanja. U ovom obliku, osoblje organizacije mogu
initi isti menaderi i ostalo osoblje, ali se sada slobodno moe uspostaviti radno
okruenje i uslovi koji mogu da stimuliu i motiviu radnike da budu efikasniji. U
sutini, javna vodovodna preduzea moraju da pokriju u potpunosti svoje trokove
kroz implementaciju strukture cena koja omoguava pokrivanje trokova, mada,
ukoliko je to u javnominteresu, Vlada moe da odlui da subvencionie komunalna
preduzea kako bi se obezbedio nivo cena koji korisnici mogu da plate. Jo jedan
vaan aspekt je taj da je javno vodovodno preduzee takoe odgovorno za investi-
cione programe ViK-a i njegovo finansiranje uz pomo privatnog kapitala. Kako bi
ovaj model bio efikasan, regulatorni okvir bi trebalo dobro definisati kako bi se izbe-
gao poslovni oportunizam i kako bi se podsticao kontionuirani rad i poboljanje
kvaliteta usluga.
Uticaji korporatizacije
Ciljevi reforme u velikoj meri odreuju stepen korporatizacije. Stvaranjem
posebnih odeljenja moe se postii samo delimina transparentnost, a time i
odgovornost. Korporatizacijom komunalnog preduzea, moe se postii vea
efikasnost i poboljanje performansi. Status javnog vodovodnog (d.o.o.) pre-
duzea treba odabrati kada se tei punom poboljanju performansi. Pregled
prednosti razliitih opcija je dat u tabeli 4.
POGL AVL J E 2
I NS T I T UCI ONAl NE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 26
OKVIR 7: JAVNA VODOVODNA PREDUZECA AKCIONARSKA DRUTVA U HOlANDIJI
U Holandiji je vodosnabdevanje ekonomska kate-
gorija, iako je zabranjeno uee privatnog sekrtora u
sektoru voda. Vodovodna preduzea su organizovana
kao javna vodovodna preduzea (d.o.o.), i kao takva
su u skladu sa pravilima i propisima koje se odnose na
komercijalne kompanije. Ovo zahteva da vodovodna
preduzea budu potpuno transparentna i odgovorna
javnosti.
Javna vodovodna preduzea d.o.o. su u vlasnitvu
optina i pokrajina u svom podruju usluga, to moe
biti jedan grad (kao to je Waternet u Amsterdamu) ili
cela regija koju ine tri provincije (poput vodovodnog
preduzea Vitens). Akcionari su lanovi upravnih
odbora, nadgledaju upravu preduzea, ulau i donose
odluke o cenama.
Veina holandskih javnih vodovodnih preduzea
(d.o.o.) deluju na osnovu ugovora o vrenju usluga ili
dozvole za vrenje usluga koju dobija vlasnik na period
od oko 30 godina. Ugovorom o koncesiji odreuju se
prava i obaveze, ukljuujui i ekskluzivne dozvole za
rad u oblasti usluga, odgovornost za obezbeivanje
pijae vode i usluge u skladu sa zakonom i uslovima
koji vae u optini, odreivanje tarifa i sprovoenje
postupka, kao i zahtev za prenos vlasnitva po
prestanku koncesije.
Uee privatnog kapitala
Autori ovog dokumenta nisu poli od predpostavke da je uee privatnog sek-
tora (UPS) neophodnokakobi se unapredilofunkcionisanje komunalnihpreduzea.
To je samo jedna od opcija za reformu neefikasnih vodovodnih preduzea, to je
naalost esta pojava u zemljama JIE. Ipak, razliiti nivoi uea privatnog sektora
treba da se uzmu u obzir zajedno sa svimostalimmoguimopcijama za reformu.
Ovo poglavlje nema perskriptivni karakter, niti preporuuje neki odreeni oblik
uea privatnog sektora kao najbolji model. Umesto toga, ovde su iznete neke od
glavnih prednosti i nedostataka razliitih oblika uea privatnog sektora. Na cilj
je da pruimo uvid u situaciju u zemljama JIE, kao i da predstavimo neka druga
relevantna iskustva iz Srednje i Istone Evrope.
POGL AVL J E 2
I NS T I T UCI ONAl NE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 27
TABELA 4: PREDNOSTI KORPORATIZACIJE
Efikasnost Bez promene Ne uvek Poboljana (komercijalno)
Kvalitet usluga Bez promene Ne uvek Poboljan (komercijalno)
Transparentnost Poboljana Transparentno Puna transparentnost
Odgovornost Poboljana Odgovorno Puna odgovornost
Puno pokrie trokova Bez promene Ne uvek Obavezna
Finansijska odrivost Bez promene Ne uvek Obavezna
CIlJ REFORME ODVOJENA
ODElJENJA
KORPORATIZOVANO
KOMUNAlNO
PREDUZEE
JAVNO VIK
PREDUZEE D.O.O.
TABELA 5: INSTITUCIONAlNA REFORMA: UEE PRIVATNOg SEKTORA
Glavni stejkholderi JKP ViK, optina, privatni operateri, potroai
Glavni uticaji Neefikasna komunalna preduzea postaju efikasnija
Bolje upravljanje i kvalitet usluga
Bolji pristup kapitalu
Verovatno poveanje tarifa i efikasnija naplata
Verovatno restruktuiranje HR-a
Potrebno vreme 1 do 2 godine zavisno od tipa ugovora
Nivo trokova Srednja ulaganja, zavisno od ciljeva reforme
Mogunost da se poveaju prihodi do punog pokrivanja trokova
Smanjenje negativnog uticaja na ivotnu sredinu kroz bolji rad i programe za
unapreenje kvaliteta
Mogui socijalni problemi ako reforma ide zajedno sa planom restruktiiranja HR-a,
uprkos prednostima za one koji e biti ukljueni u HRD program (program razvoja kadrova).
Treba napomenuti da nedavna finansijska i ekonomska kriza ima uticaja na
UPS. Prema struanjacima iz ove oblasti, tokomperioda ekonomskog rasta i visoke
finansijske likvidnosti 2005.- 2008., veliki broj investicija koje je finansirao privatni
sektor, sada zahtevaju refinansiranje. Iako je ovo manje karatkeristino za JIE, ipak
ima odredjen uticaj. Meutim, kao i komercijalni dug, likvidnost trita poinje
da se smanjuje sa krizom, ovaj izvor finansiranja se takoe smanjuje. Trenutni
projekti poinju da se suoavaju sa cash flow krizom, koja je rezultat slebe naplate
rauna. Ovo verovatno znai da, dok traje kriza, manje projekata JPP-a e biti
finansirano i svaki potencijalni projekat JPP-a e biti predmet duih razmatranja.
Uee privatnog sektora u Jugoistonoj Evropi
U Jugoistonoj Evropi ne postoji tradicija ukljuivanja privatnog sektora u
pruanju usluga vodosnabdevanja i tretmana otpadnih voda. U kontekstu niske
efikasnosti vodovodnih preduzea i nezadaovoljavajueg kvaliteta usluga, javie se
jai pritisak na Vlade i optine da se ukljue u ozbiljne reforme. U sluaju loeg
funkcionisanja komunalnih preduzea, privlaenje uea privatnog sektora u radu
komunalnih preduzea je jedan od moguih naina da se povea efikasnost i
pobolja pokrivanje trokova. Ostale pogodnosti bi potencijalno mogle da se
izraze u formi poboljanog menadmenta, vee koristi za potroae i laki
pristup kapitalu.
Uee privatnog sektora u regionu gotovo i da ne postoji, uz nekoliko
retkih izuzetaka.
U Albaniji postoji nekoliko primera UPS-a u vodovodnim preduzeima
Menadment ugovor finansiran kroz kredit Svetske banke za etiri grada:
Durres, Lezhe, Fier i Saranda. Ovaj ugovor istie u julu 2008.
Menadment ugovor za Kavaju koji finansira Kf W. Ovaj ugovor istie u
maju 2008.
Ugovor o koncesiji za Elbasan koji finansira Kf W. Ovaj ugovor je suspendovan
u decembru 2006.
POGL AVL J E 2
I NS T I T UCI ONAl NE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 28
OKVIR 8: lINI STAV
Ako elimo da zadrimo polet u toku izrade
projekta, treba da razmotrimo inovativne pristupe u
struktuiranju projekata na principu JPP-a (ukljuujui
mogunost korienja kapitala javnog sektora) i
kreiranju javnih projekata tako da oni mogu biti trans-
formisani u projekte JPP-a kada trite pone da
se oporavlja i konano prilagodi pravni i regulatorni
okvir JPP-a, kako bi se omoguila izrada projekata u
ovim izmenjenim okolnostima
Takoe postoji mogunost nastanka novih oblika
saradnje meu zemljama JIE, gde vodovodna preduzea
koja posluju relativno dobro mogu da pomognu ili
da uzmu udela u pruanju usluga u okolnimzemljama.
Ovaj aspekt je trend u nastajanju na Jugu, a sigurno
moe biti potstaknut i u JIE.
David Kramer, Swiss Federal Department of Economic
Affairs (FDEA), State Secretariat for Economic Affairs
(SECO), Economic Cooperation and Development
Infrastructure
Financing Division
POGL AVL J E 2
I NS T I T UCI ONAl NE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 29
OKVIR 9: IZgRADI-KORISTI-PREDAJ (BOT) UgOVOR ZA POSTROJENJE ZA TRETMAN OTPADNIH VODA U ZAgREBU
Grad zagreb je potpisao Build-Operate- Transfer (BOT)
ugovor za svoje postorjenje za tretman otpadnih voda.
Ugovor je potpisan na period od 28 godina. Projekat
ukljuuje i izgradnju pomone infrastrukture. Drutvo
zagrebake Otpadne Vode d.o.o. je osnovano za
potrebe projekta. Kompanija se nalazi u vlasnitvu kon-
zorcijuma koji ine RWE AQUA GmbH (koji je u
posrednom vlasnitvu RWE AG) i SHW Hlter Wasser
technik GmbH (koji je u vlasnitvu filijale Berlinwasser
Holding Aktiengesellschaft). EBRD je obezbedio oko
55 miliona evra od ukupnih trokova koji iznose 270
miliona evra.
Kofinansiranje od 115 miliona evra je obezbedila
Nemaka banka Kreditanstalt fr Wiederaufbau (KfW).
Dajui zajmove direktno koncesionarima, EBRD
dozvoljava gradu da koristi svoje sopstvene kreditne
kapacitete za druge bitne projekte.
Grad e kontrolisati privatnu kompaniju kroz dugoroni
ugovor o koncesiji, koji sadri standarde za isputanje
otpadnih voda sa kojima moraju biti ispunjeni. Ovaj
projekat je primer kako funkcioniu javno-privatna
partnerstva.
Privatni konzorcijum se dogovorio da e izgraditi
postrojenje u skladu sa EU standardima zatite ivotne
sredine, da e upravljati njime, i da e ga predati gradu
zagrebu na kraju koncesionog perioda. Grad preuzima
rizik u odnosu na zapreminu koriene vode i rizik koji
se odnosi na naplatu rauna za otpadne vode.
Ovakva raspodela rizika osigurava da privatni operater
izgradi postrojenje i omogui njegov efikasni rad kako
bi bio u skladu sa EUstandardima ivotne sredine, dok
je grad stimulisan da vri naplatu rauna za usluge kako
bi isplatio operatera. (EBRD veb sajt)
TABELA 6: glAVNE OPCIJE ZA UEE PRIVATNOg SEKTORA I RASPODElU ODgOVORNOSTI
OPCIJE UgOVOR O MENADMENT ZAJAM BOT KONCESIJA PRENOS
USlUgAMA UgOVOR VlASNITVA*
Vlasnitvo javno javno javno javno i javno javno ili
nad privatno privatno
imovinom i javno
Rad i javno i privatno privatno privatno privatno privatno
odravanje privatno
Kapitalne privatno javno javno javno privatno privatno
investicije
Komercijalni javno javno zajedniko privatno privatno privatno
rizik
Rizik naplate javno- javno- privatno javno privatno privatno
rauna privatno privatno
Rizik nema nema nema-nizak visok nizak veoma nizak
izgradnje
Trajanje 1-2 3-5 8-15 20-30 25-30 Neodreeno
godine godina godina godina godina (moe biti
ogranieno
dozvolom)
Izvor: Kombinacija tabela iz World Bank Toolkit for Private Participation in Water and Sanitation (prilagoeno).
* Delimini ili potpuni prenos vlasnitva
U Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji nije bilo ukljuivanja privatnog
sektora u vodovodnim preduzeima.
Glavni oblici uea privatnog sektora
Postoji est osnovnih formi UPS-a u vodovodnim preduzeima, sa razliitim
stepenom privatnog uea u vlasnitvu nad fizikimobjektima kao to su cevovodi;
u radu i odravanju; u kapitalnim investicijama kao to je zamena cevovoda;
u raspodeli komercijalnog rizika; i trajanju ugovora.
Iskustva irom sveta pokazuju da u praksi mogu da se jave kombinovane forme
UPS-a ili da komunalna preduzea mogu da ponu sa jednom formom, i da proire
UPS u drugim oblicima. Naravno, vreme i sredstva potrebni za pripremu UPS
zavise od njegovog tipa. Ugovori o uslugama i menadment ugovori su relativno
jednostavni za pripremu i administraciju, jer ne postoji prenos vlasnitva nad
objektima- iakonjihova uspena implementacija i dalje zahteva velikupanjui temeljnu
pripremu uz korienje temeljnih znanja i prethodnih iskustva.
Osnovni oblici UPS-a su prikazani u tabeli 6. U praksi, ugovor o vrenju
usluge je najjednostavniji oblik UPS-a, i inae je poztnat kao autsorsing. To je nain
da se usmere neke operacije i smanje trokovi nekih zadataka autsorsinga kao to su
graevinski radovi, itanje meraa, upravljanje korinikim servisom, itd. Ovo je
najraireniji oblik UPS-a. Ugovori o vrenju usluga moraju se pravilno pratiti kako bi
bili efikasni. Vie informacija o ugovorima o vrenju usluga mogu se nai u odeljku o
aotsorsingu u treempoglavlju.
Menadment ugovor je oblikUPS-a ukomje vlasnitvonadobjektima, rizici i in-
vesticione odgovornosti ostajujavni, a samoupravljanje, radi odravanje komunalnog
preduzea je povereno profesionalnoj kompaniji za menadment uz fiksnu nadok-
nadu. Postoje naini da se putem ugovora uvedu dalji podsticaju za preduzea da
ostvare dodatnu efikasnost. Menadment ugovori omoguavaju brzo postizanje
tehnikih kapaciteta.
Po osnovu ugovora o zakupu privatna firma uzima u zakup objekte vodovodnog
preduzea i daje joj se odgovornost da upravlja njim. Zakuptreba da optimizuje stopu
naplate rauna i da smanji operativne trokove. On na taj nain smanjuje rizik od
neuspeha prilikomnaplate rauna. Deo upravljake odgovornosti i komercijalni rizik
se prenosi na privatnu firmu. Prema priruniku Svetske banke Toolkit for Private
ParticipationinWater andSanitation, zakupi sunajprikladniji usituacijama kada pos-
toji mogunost za znaajno poveanje operativne efikasnosti, ali ograniene potrebe
ili obimnovihinvesticija. eka Republika (videti Aneks 3) je jedina zemlja uregionu
CIE koja obimno koristi ovu opciju. Iako ugovor o zakupu daje podsticaj privatnom
partneru da unapredi efikasnost rada, moe se pregovarati na takav nain da i optina
(kroz podesivoplaanje zakupa), i potroai (kroz manje poveanje tarifa) osete efekte
postignute efikasnosti.
Izgradi-koristi-predaj (BOT) ugovor se obino koristi kada se gradi nova
infrastruktura, kao to su postrojenja za tretman otpadnih voda (videti primer
Zagreba u Okviru 8). Postrojenje izgrauje privatna firma, i ona upravlja njime
POGL AVL J E 2
I NS T I T UCI ONAl NE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 30
odreeni broj godina (20 ili 30), posle ega se ono predaje dravi. Pod ovim
uslovima privatni sektor je zaduen za poveanje kapitala i investicije.
Dodela koncesija za vodovodna preduzea je veliki korak ka punoj privatizaciji
komunalnih preduzea. Ona takoe daje privatnim kompanijama mogunost da
investiraju. Privatna kompanija preuzima itavoupravljanje nadkompanijomi obino
je odgovorna za itav sistemvodosnabdevanja. Ovodaje veliki potencijal za postizanje
operativne efikasnosti. Koncesije se obino dodeljuju u velikimgradovima sa velikim
brojem potroaa i velikim potrebama kada je re o infrastrukturnim investicijama.
Treba imati na umu da su priprema i administracija koncesije veoma izazovni.
Prenos vlasnitva je opcija u kojoj su objekti u potpunosti ili delimino prodati
privatnoj kompaniji. Slino koncesiji, ono daje privatnom sektoru punu odgov-
ornost nad operacijama, odravanjemi investicijama. Prenos vlasnitva postoji samo
u Engleskoj i Velsu i povlai sa sobom itav kompleks odnosa izmeu vlasnika
komunalnog preduzea i regulatora. Ukontinentalnoj Evropi, Vlade nisuraspoloene
da izgube kontrolu nad strateki vanomvodnominfrastrukturom.
Ukljuivanje privatnog sektora u vodovodna preduzea- za i protiv
Uee privatnog sektora uvodovodnimpreduzeima ne predstavlja reenje samo
posebi, iakomoe moe doneti odreene pogodnosti, posebnousluajuveoma niske
operativne efikasnosti. Utabeli 7 sunaglaeni neki tipini argumenti za i protiv UPS-
a koji se moraju uzeti u obzir pri planiranju reformi.
Mala prednost UPS-a bi mogla da da bude vea u zemljama JIE, nego u zemljama
EUjer je razlika uiskustvumedjunarodnihvodovodnihpreduzea operatera i lokalnih
operatera vea. Bolji pristup kapitalu je takoe jedan od najjaih argumenata za UPS
uzemljama urazvoju. Optinski i dravni donosioci odluka jo uvekneradoprihvataju
UPS, uglavnom zbog zabrinutosti u vezi sa priutivou i socijalnom prihvatljivou
buducihcena usluga i eljomda dodatni prihodi usledpoveane efikasnosti ostanuna
nivou lokalne zajednice.
Raspodela rizika i izbor oblika UPS-a
Uspeh UPS projekata veoma zavisi od pravilne raspodele rizika i upravljanja
rizikom. Prilikomodabira forme UPS-a, Vlada u praksi vri transfer razliitih tipova
rizika (i moguih dobiti) na privatne operatere. Tip odabranog UPS-a zavisi od
konkretnog rizika koji vlada eli da prenese. Takoe postoje i opti rizici koji utiu na
sve oblike UPS-a, kao to su finansijski, pravni i politiki.
Ostali tipovi rizika ukljuuju:
Stanje imovine- kada se stvarna situacija razlikuje od prvobine informacije.
Ovo se moe desiti u situaciji kada je tehnika dokumentacija zastarela.
Naplata- odnosi se na stopu ne plaanja, to je usko povezano sa ekonomskom
situacijom. Na primer, u kontekstu trenutne ekonomske i finansijske krize ovaj
rizik je vei.
Rizici vezani za izgradnju objekata (nepredviene promene cena materijala,
opreme ili radne snage).
POGL AVL J E 2
I NS T I T UCI ONAl NE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 31
Rizici su tesno povezani sa odgovornostima, i prilikomodabira modela UPS-a
trebalo bi uzeti u obzir odgovornosti (nabrojane u tebeli 6) i rizike.
Cilj UPS-a je da se pravi stepen rizika usmeri na stranu koja e ga najbolje
podneti ili kontrolisati (na primer, privatni operater e neplaanje kontrolisati
mnogo efikasnije). Drava bi trebalo da ima odgovarajui pristup prilikomprenosa
rizika na potencijalnog privatnog operatera , jer vii rizik ima veu cenu. Aneks 2
prikazuje ek-listu za raspodelu rizika i odgovornosti.
Opcije za uvoenje privatnog sektora (UPS)
Uee privatnog sektora u vodovodnimpreduzeima zavisi od nekoliko uslova
i faktora. to je nii nivo UPS-a, on vie zavisi od svakog od ovih uslova i faktora.
Nekoliko faktora uspeha za uvoenje UPS-a su identifikovani u razliitimslua-
jevima irom sveta:
Odgovarajui pravni okvir
Jaka politika volja
Paljivo odabrana opcija zasnovana na gore navedenim razmatranjima
Odabrana opcija je opravdana u tehnikom, finansijskom i politikom smislu
Oprezna komunikacija sa stejkholderima i obezbeivanje njihove podrke
Uspostavljanje partnerstava izmeu javnog sektora i privatnog operatera
Otvoren konkurs za izbor privatnog operatera
Dovoljno vremena posveeno testiranju najbolje opcije
Iako se ovaj prirunik ne fokusira toliko na ovomaspektu, potrebno je spomenuti
da se ugovori za UPS, posebno oni kompleksniji, moraju sprovoditi kroz paljivo
osmiljen institucionalni sistem koji ukljuuju stejkholdere na odgovarajui nain.
POGL AVL J E 2
I NS T I T UCI ONAl NE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 32
TABELA 7: UPS U ViK PREDUZEIMA, ZA I PROTIV
ZA PROTIV
Poboljane tehnike, operativne i upravljake Tenja ka istom profitu pretee nad postizanjem
performane efikasnosti
Mogunost za (punu) naknadu trokova Negativan uticaj na cene i priutivost
Poboljan pristup kapitalu
Poveana operativna efikasnost Redukcija radnih mesta negativno se odraava na
zaposlene, njihove porodice i zajednicu
Smanjen politiki uticaj zabrinutost drave i optina zbog gubitka kontrole i moi
Prisustvo nezavisnog, profitno orjentisanog, privatnog Upravljanje vodama treba da bude javni servis po sebi,
pruaoca usluga utie na dravnu politiku u jer voda predstavlja osnovnu ovekovu potrebu
komunalnom sektoru i na nain sprovoenja te politike
Unekimsluajevima se osnivajupotpuno nove institucije za monitoring sprovoenja
nekih kompleksnijih aranmana (na primer, posebno optinsko preduzee- Omonit
je osnovanokakobi vrilomonitoring koncesije vodoprivrednog preduzea uSofiji, u
Bugarskoj). Ostale institucije koje su ukljuene u proces su relevantna ministarstva,
upravni odbor komunalnog preduzea, jedinica koja vri monitoring, nezavisni
regulator, operater i ugovorni organ.
Potencijalni zadaci ukljuuju praenje i uticaj na kvalitet rada izvrilaca;
praenje i uticaj na kvalitet rada ugovornih strana; reavanje sporova; prilagoa-
vanje cena; prilagoavanje usluga standardima; i odravanje dobrih odnosa.
Za detaljnije analize raspodele rizika i institucionalnog ureenja za praenje i
sprovoenje moete konsultovati prirunik Svetske banke, Toolkit on Approaches
to Private Participation in Water Services.
2
Sprovoenje institucionalnih reformi
Institucionalne reforme na nivou komunalnog preduzea
U zavisnosti od tipa institucionalne reforme, navedeni procesi promena su
primenljivi u veoj ili manjoj meri.
POGL AVL J E 2
I NS T I T UCI ONAl NE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 33
TABELA 8 : OBlICI UPS-a I RIZICI KOJE NOSE
OBlIK UPS-A RIZICI KOJI SE ODNOSE NA OBlIK UPS-A OPTI RIZICI
Menadment ugovori Vrlo mali rizik se prenosi: vei deo rizika Rizik deviznog kursa (u sluaju
i ugovor o pruanju usluga ostajena dravi (npr. Kada komunalno promenljivog kursa) utie na operativne
preduzee ne moe da pokrije svoje trokove, trokove odravanja i
trokove, drava ih pokriva) izgradnje, kao i finansiranja trokove.
Rizik koji se prenosi na operatera zavisi od Rizik naplate (sposobnost komunalnog
bonus. Ako ne postoji bonus operater nosi preduzea da naplati raune)
rizik toga to ga nije isplatio ugovorni organ, Politiki rizik rizik (promene
ali nosi i rizik voenja posla. pravila igre)
zakup Prenosi se znaajan rizik: privatni operater
je odgovoran za sve, osim za nove investicije.
Rizik zavisi od toga kako se odreuje
naknada za operatera.
Rizik za operatera je u tome to to se moe
desiti da cene ne obezbeuju dovoljne
prihode da bi se pokrile investicije, ili da se
drava kasnije ne pridrava dogovorenih
pravila.
Koncesije i Prenosi se znaajan rizik: celokupan
prenos vlasnitva rizik se prenosi na operatera, ali takoe
zavisi od pravila za prlagoavanje cena.
Vei deo prihoda ide privatnom operateru
a manji deo (ili nita) lokalnoj zajednici.
Izvor: Svetska banka, Toolkit on Approaches to Private Participation in Water Services. 2006.
Razvoj razvoij strukture preduzea i ugovora o UPS
Implementacija reforme ukljuuje razdvajanje vlasnitva i (dela) odgovornosti
za vrenje usluga putemstvaranja i registrovanja javnih i javno-privatnih komunalnih
objekata. Izmeu drave i entiteta se mora doneti sporazum o vrenju usluga, koji
definie standarde i prua osnovu za regulaciju od strane drave. Sporazumo vrenju
usluge moe imati razliite oblike i moe biti primenjen u razliitim procesima
institucionalne reforme: to moe biti uredba u okviru zakona, ili ugovorni sporazum
o koncesiji. Tip sporazuma o vrenju usluge treba odabrati na osnovu tipa reforme.
U zavisnosti od toga koja je opcija izabrana, sporazum treba jasno da objasni uloge i
odgovornosti razliitih stejkholdera, i treba da definie zahtevane karakteristike i
standarde kvaliteta na operativnom, finansijskom, ekolokom i socijalnom nivou.
Dobra preporuka za sastavljanje ovakvihsporazuma je tehniki izvetaj. Concessions for
infrastructure: A guide to their design and award (World Bank, 1998, Technical
Paper 399). Ovaj dokument treba da pomogne donosiocima doluka da razumeju
POGL AVL J E 2
I NS T I T UCI ONAl NE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 3
TABELA 9: USlOVI ZA USPENU IMPlEMENTACIJU PRIVATNOg SEKTORA
OPCIJE UgOVOR O MENADMENT ZAKUP BOT KONCESIJA PRENOS
USlOVI PRUANJU UgOVOR VlASNITVA
USlUgE
Podrka nebitno Potreban nizak Potreban Potreban Potreban Potreban
stejkholdera do srednji nivo srednji do srednji do vii nivo vii nivo
i politika vii nivo vii nivo
volja
Cene koje Nije neophodno Poeljno, ali Neophodno Poeljno Neophodno Neophodno
omoguavaju u kraem nije neophodno
pokrivanje roku u kraem roku
trokova
Autonomija Nebitna Bitna Veoma bitna Nebitna Veoma bitna Veoma bitna
komunalnog
preduzea
Dobar sistem Mogue je Potrebne du Potrebno Potrebno Potrebno Potrebno
informisanja nastaviti sa dodatne dobro dobro dobro dobro
ogranienim informacije da informisanje informisanje informisanje informisanje
informisanjem bi se utvrdili
potsticaji
Razvijen Potrebni Potrebni Potrebni jaki Potrebni jaki Potrebni Potrebni
regulatorni minimalni minimalni kapaciteti za kapaciteti za jaki jaki
okvir kapaciteti za kapaciteti za regulaciju i regulaciju i regulatorni regulatorni
monitoring monitoring koordinaciju koordinaciju kapaciteti kapaciteti
Dobar kreditni Nije Nije Nije Bolji rejting Bolji rejting Bolji rejting
rejting zemlje neophodan neophodan neophodan e redukovati e redukovati e redukovati
(delimino trokove trokove trokove
relevantan)
Izvor: Svetska banka, Toolkit on Approaches to Private Participation in Water Services. 2006
aspekt koji se odnosi na kreiranje i implementaciju ugovora o koncesiji (kao i druga
pitanja vezana za dodeljivanje koncesija privatnom sektoru). Prirunike se moe
preuzeti na adresi www.worldbank.org. Prirunik takoe sadri primere ovakvih
ugovora o koncesiji. Testiran model ugovora o pruanju komunalne usluge
3
za vodovodna preduzea je dostupan kroz EK.
Pored toga, struktura upravljanja se mora postaviti tako da obuhvata akcionare,
nadzorni odbor i upravni odbor. Naravno, obaveza reformisanog komunalnog
preduzeada kreira i dalje razvija organizacionu strukturu. Vladina tela koja
poseduju objekte su akcionari. Zakon definie kako akcionari treba da se informiu
i konsultuju. esto akcionari imenuju nadzorni odbor za nadzor rada komunalnog
preduzea.
Posebne smernice za razvoj i implementaciju javno-privatnih partnerstava,
ukljuujui i strategije i faktore uspeha mogu se nai u priruniku Evropske
Komisije
4
.
Konsultacije i komunikacija
Javne konsultacije i komunikacija su od posebne vanosti tokom celog procesa
reforme. I drava i komunalno preduzee moraju da prue informacije, da rade na
podizanju nivoa svesti, i uspostave osnovno uzajamno poverenje. Ovo bi trebalo da
bude praeno i planom komunikacije koji osigurava transparentnost i odgovornost
prema zaposlenima, korisnicima i stejkholderima u procesu reforme komunalnih
preduzea. Strategija komunikacije obino sadri:
Program interne komunikacije koji je orjentisan prema zaposlenima
Mogunosti za uee javnosti
Program spoljne komunikacije koji ukljuuje i program odnosa sa medijima,
informativne kampanje i planedukacije na temuvode i korienja i ouvanja voda.
U razvoju ovakve strategije moe biti od pomoi prirunik Svetske banke
Communicating Economic Reform.
5
Reforma na nivou komunalnog preduzea
Uzavisnosti od ugovora koji je sklopljen izmeu drave i operatera, komunalno
preduzea mora da razvije i implementira organizacionu reformu i reformu tarifne
politike kako bi se poveala transparentnost i odgovornost, i kako bi se zadovoljile
operativni i finansijski standardi. Dalje informacije i uputstva za ove tipove
reformi mogu se nai u poglavljima 3 i 4.
POGL AVL J E 2
I NS T I T UCI ONAl NE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 35
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 36
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 37
Poglavlje 3
Organizacione reforme
Koncept organizacionih reformi moe da pokrije irok spektar promena u ViK
preduzeima. Ovo poglavlje daje pregled mera za poveanje uspenosti organizacije,
koje direktno ili indirektno, doprinose smanjenju operatvinih trokova ili
poboljanju kvaliteta usluga bez poveanja trokova. Svaka od tema moe sama po
sebi da bude tema itave knjige. Ipak, zbog ogranienog prostora, ovde e biti
prikazan samo saetak svake teme u vidu jedne ili dve strane, a bie predloeni
dodatni izvori (uglavnom na internetu).
Strateko planiranje
Strateko planiranje je proces tokom kog organizacija definie svoju strategiju,
ili glavni pravac, za viegodinji period, i donosi odluke o glavnim merama koje
treba preduzeti. Krajnji oblik strategije sadri ciljeve koje treba postii; potrebna
sredstva, kao to su kapital i ljudski resursi; i raspored aktivnosti. Strateki plan
prua podatke za planove koji pokrivaju krae periode, posebno godinje planove,
a takoe i funkcionalne i ostale planove. Da bi se odredio eljeni budui poloaj
preduzea u smislu trita, podruja usluga, povezivanja i akvizacije, strateki plan
takoe moe da pokrije funkcionalna podruja rada, kao to su prodaja, proizvodnja,
finansije, istraivanja i razvoj, informacione tehnologije, kontrola kvaliteta,
marketing i ljudski resursi.
Vodovodna preduzea u zemljama JIE se suoavaju sa mnogim izazovima.
Reavanje ovih izazova zahteva vremenske rokove u trajanju duem od jedne
godine. Mnoge predviene investicije zahtevajuperiododtri ili etiri godine. Potrebe
za resursima za sprovoenjem kombinovanih mera su ogromne, to takoe zahteva
vie vremena od jedne godine. Neke od promena u organizaciji ili tarifnoj politici
zahtevaju faznu, viegodinju implementaciju. Nove nacionalne politike i usvajanje
EU regulativa takoe zahteva vremenski okvir od nekoliko godina. Svi ovi faktori
implicirajuda suviegodinji strateki planovi neophodni za ViKpreduzea uregionu.
Skoro sva zapadnoevropska ViK preduzea prave strateke planove. Ova
praksa je takoe iroko rasprostranjena u zemljama koje su nove lanice EU.
Neka vodovodna preduzea u zemljama JIE su ve uvela strateko planiranje, dok
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 39
TABELA 10: REFORMA UVOENJE STRATEKOg PlANIRANJA U ORgANIZACIJU
Glavni stejkholderi Uglavnom uprava ViK preduzea, a u manjoj meri regulatorni organi i vlasnici ViK preduzea
Glavni uticaji Jasni prioriteti
Pronalaenje resursa koji su potrebni
Postepeni razvoj, kao i godinji planovi, nisu izolovani, ve povezani kroz strateki plan
Smanjenje trokova i unapreenje usluga
Potrebno vreme Nekoliko dana u okviru svake godine
Nivo trokova Relativno nizak. Vezani za upravljanje, ali ne i za konsultacije
ostali prave samo godinje planove. Neka komunalna preduzea tek poinju da
uvode planiranje. Strateke ciljeve ovih preduzea, ukljuujui investicione eme je
ranije postavljala centralna Vlada. Takoe, postoje komunalna preduzea kod kojih
planiranje praktino ne postoji, a operativne odluke se donose na dnevnoj bazi bez
osvrtanja na budue ciljeve. U ovim sluajevima nedostaje planiranje odravanja,
i sprovode se popravke samo u hitnim sluajevima.
Kreatori politike u regionu su nedavno poeli da promoviu ideju o
stratekomplaniranju. Albanska Vlada, uz podrku Svetske banke, prua tehniku
podrku vodovodnim komunalnim preduzeima u zemlji u izradi petogodinjih
biznis planova. Prema dvogodinjem planu za reformu sektora voda (Patozi i
Olldashi, 2008), ova praksa je ve uspeno primenjena u pet komunalnih
preduzea, a uskoro e biti primenjena i u ostalimkomunalnimpreduzeima. Vlada
crne Gore, kao deo svog predloenog plana reforme vodovodnih preduzea,
namerava da u budunosti zahteva od vodovodnih preduzea da pripreme
strateke planove.
Kada se postavljaju prioriteti razvoja moraju se uzeti u obzir postojei
uslovi vodosnabdevanja. U nekim delovima regiona voda iz esme ne zadovoljava
standarde kvaliteta pijae vode, to povremeno uzrokuje zaraze, kao i visok stepen
smrtnosti dece. Neki gradovi i sela imaju manje od deset sati dnevno vodu, dok u
nekimoblastima manje od polovine populacije je prikljueno na vodovodnu mreu.
Komunalna preduzea u regionu stoga moraju prvo da poprave kvalitet usluge
vodosnabdevanja - kvalitet vode, pouzdanost snabdevanja i proirenje mree,
praeno izgradnjom kanalizacione mree i na kraju tretmanom otpadnih voda.
Ovo obino odgovara prioritetima korisnika, jer na kraju, oni su ti koji e platiti
uslugu koju nudi komunalno preduzee. Podizanje kvaliteta usluge vodosnabdevanja
e takoe pomoi da se generie vea koliina stalnih prihoda, a poboljanje protoka
novca e biti od koristi za podrku naknadniminvesticijama u druge oblasti.
Iako smatramo da je bitno naglasiti vanost stratekog planiranja u
vodovodnim preduzeima, neemo ulaziti u dalje detalje vezane za sam proces
planiranja. Postoji itavo bogatstvo literature na ovu temu i veliki broj menad-
ment konsultanata koji su iskusni u ovom polju. Korisna uputstva o planiranju
poslovanja mogu se nai na veb adresi www.waterbusinessplanning.com. Mi emo
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 0
TABELA 11: REFORMA KADROVA, TRENINZI I MOTIVACIJA RADNIKA
Glavni stejkholderi Uprava ViK preduzea, zaposleni u preduzeu
Glavni uticaji Smanjenje trokova
Poveanje produktivnosti radne snage
Poboljanje usluga
Mogue smanjenje broja zaposlenih
Potrebno vreme Otprilike jedna godina. Implementacija reforme rada zavisi od potreba komunalnog preduzea.
Edukacija zaposlenih treba da se planira na dugoronoj osnovi.
Nivo trokova Vezani za upravljanje, a verovatno i za konsultacije.
ipak dati odreene informacije o tehnikama koje mogu biti od koristi prilikom
izrade stratekog plana.
Upravljanje ljudskim resursima
Mnoga vodovodna preduzea u regionu Jugoistone Evrope imaju veoma malo
iskustva sa menadmentom koji se odnosi na planiranje aktivnosti, komunikaciju
sa korisnicima i kontrolu. Ovi problemi doprinose slaboj naplati rauna i niskom
stepenu naknade trokova, i imaju direktan uticaj na nisku bankabilnost komu-
nalnog preduzea i njegove investicione projekte. Optinska vodovodna preduzea
obino zapoljavaju vie ljudi nego to je potrebno za funkcionisalje preduzea, to
dovodi do sniavanja radne produktivnosti i poveanja trokova rada. Jaanje
ljudskih resursa je jedan od najvanijih izazova u poveanju operativne efikasnosti
vodovodnih preduzea i podizanju standarda usluga.
Definisanje ciljeva
Restruktuiranje poslovanja u komunalnim preduzeima je veoma osetljivo
pitanje sa politikog, socijalnog i ekonomskog aspekta, tako da strategija i ciljevi treba
pravilno da se definiu i saopte. Ako ciljevi nisu verodostojni, ili su nejasni i loe
artikulisani, uprava komunalnog preduzea e imati velike tekoe da obezbedi
podrku i potrebne resurse za prilagoavanje rada. Jedna alatka koja moe da
pomogne da se jasno definiu ciljevi je strateko planiranje (videti gore). Strateki
plan treba da sadri paljivo opisan krajnji eljeni ishod, i on se kasnije koristi kao
osnova za postavljanje ciljeva. Posebnu panju treba obratiti na ukljuivanje
stejkholdera i komunikaciju (videti poglavlje 2).
Odreivanje veliine i obima restruktuiranja poslovanja
Jedan od prvih koraka prilikom razvoja programa rada je procena potrebnog
obima restruktuiranja, potrebnog broja zaposlenih, zahtevane kvalifikacije i radno
iskustvo. Ovo obino podrazumeva i sprovoenje sistematske analize kadrova, koja
treba da omogui upravi da odredi veliinu i obim restruktuiranja radne snage,
ukljuujui i potencijalna smanjenja broja zaposlenih. Postoji tri naina koji se
mogu koristiti prilikom sprovoenja sistematske analize kadrova i definisanja
veliine i obima potrebnog restruktuiranja:
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 1
OKVIR 10: KORACI U REFORMI POSlOVANJA
Definisanje ciljeva
Odreivanje veliine i obima restruktuiranja
Razvoj strategija i opcija za restruktuiranje
Odreivanje kljunih elemenata programa rada, ukljuujui edukaciju kadrova i motivaciju uprave i zaposlenih
Informacije o zaposlenima ili baza kadrova
Benmarking
Analiza radne snage
U praksi su ove tre kategorije povezane i esto se koriste zajedno u sveobuh-
vatnoj analizi.
Informacije o zaposlenima ili baza kadrova
Baza kadrova je prvi i osnovni korak u proceni rada komunalnog preduzea.
Ova baza prua aurirane analize radne snage i predstavlja osnovu za dalji
benmarking i analize radne snage. Ona podrazumeva i pravljenje baze podataka za
analizu trokova strategija za otpremnine i penzijske fondove.
Benmarking
Benmarking je kontinuirani proces merenja proizvoda, usluga i postupaka prema
direktnim konkurentima ili kompanijama koje su najbolje u delatnostima kojima se
bave (eng. benchmarking). Trokovi radne snage predstavljajunajvei deooperativnih
trokova. Benmarking moe biti koristan za razumevanje strukture kadrova, i
posredno u proceni prevelikog broja zaposlenih na bilo kom nivou. Proces ben-
markinga e pomoi da se identifikujuglavni problemi ufunkcionisanjukomunalnog
preduzea, ukljuujui konkurentnost kadrova i radnu produktivnost. Radni ben-
marking se takoe koristi za monitoring i unapreenje rada i poveanje kokurentnosti.
Bitan indikator za procenu potreba za osobljem i smanjenje broja zaposlenih je
broj zaposlenih na 1000 prikljuaka. Mnoga komunalna preduzea u zemljama JIE
imaju vei broj zaposlenih na 1000 prikljuaka u odnosu na razvijene zemlje (izmeu
4i 7). Na primer, uAlbaniji ima uproseku13zaposlenihna 1000prikljuaka, uCrnoj
Gori 8do 12, a uBosni i Hercegovini 10zaposlenih. Ipak treba napomenuti da pored
unutranje radne efikasnosti, i drugi faktori utiuna vrednost ovog indikatora, a jedan
odvanijihfaktora je kvalifikovanost radne snage. ta vie, prilikomprocene relativne
uspenosti komunalnog preduzea, treba uzeti u obzir stepen do kog su aktivnosti
vezane za usluge spoljnih saradnika. Komunalno preduzee moe imati nisku
vrednost indikatora, a da bude efikasno, jer je veliki broj aktivnosti prenet na spoljne
saradnike, ili je delimino vezan za njih. Isto tako, vodovodno preduzee koje ne
angauje veliki broj spoljnih saradnika moe imati visoku vrednost indikatora koji
ukazuje na slabu efikasnost, iako to moda nije sluaj.
Analize radne snage
Svrha analiza radne snage je identifikacija potrebne radne snage po jedinici ili
na operativnom nivou. Analize radne snage e pomoi upravi komunalnog
preduzea da:
Identifikuje nivoe i tipove potrebnog osoblja za budue potrebe
Donosi odluke sa vie informacija o organizaciji planova za otpremnine.
Izbegne gubitak kadrova koji su u deficitu (nepravilna selekcija).
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 2
Strategije i opcije za restruktuiranje radne snage
Prirunik Svetske banke Labor issues in infrastructure reform
6
pokazuje da
paljivim planiranjem i ukljuivanjem stejkholdera, pitanja radne snage mogu
adekvatno da se ree tokom procesa infrastrukturne reforme.
Prirunik daje opcije i uputstva za sprovoenje reforme radne snage. Tabela 12
prikazuje neke od ovih opcija.
Trening i motivacija
Trening
Trening je vaan deo razvoja ljudskih resursa i usko je povezan sa organiza-
cionimrazvojem. Nedostatak znanja i vetina kod trenutno zaposlenih su rezultat
neprilagoenih nivoa obrazovanja, ali i nedostka kadrovske politike i strategija
u cilju privlaenja i zadravanja kvalifikovanog osoblja. Trening treba organizo-
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 3
OKVIR 11: PRIMERI DRUgIH RADNIH BENMARKINgA
Bruto ili neto prihod po zaposlenom
Ukupni trokovi za plate (svi trokovi vezavi za radnike) po radniku
Ukupni-funkcionalni trokovi rada izraeni procentom od prodaje
Nivoi plata u zavisnosti od funkcije (prilagoeni da omoguavaju poreenje)
Stopa nadnice po satu (standardna i prekovremena)
Prosean broj radnih sati u nedelji po radniku
Jedinica proizvoda po radnom satu (jedinica produktivnosti)
Koliina proizvoda/usluga po random satu /random danu zaposlenih
Edukacija- broj dana po osobi po godini
TABELA 12: OPCIJE ZA REFORMU RADNE SNAgE
TIP KARAKTERISTIKE
Najblae promene Primena i sprovoenje postojeih propisa preduzea. Mere ukljuuju: zamrzavanje zapoljavanja,
upravljanje platama, i prebacivanje zaposlenih u druga odeljenja po potrebi.
Prevremeno Mogunost dobrovoljnog odlaska, daje se potsticaj zaposlenima da odu svojevoljno kroz
penzionisanje programe prevremenog penzionisanja ili obezbeivanjem visokih otpremnina.
i otpu tanje Obevezne opcije za vikove, paketi otpremnina, paketi prekvalifikacija i prebacivanje na druga mesta.
Restruktuiranje Ukljuuje mere kao to su deljenje posla, poluasovno radno vreme, i u nekim sluajevima, smanjenje
radnog mesta obima sporednih delatnosti. Smanjenje broja zaposlenih i poveanje operativne efikasnosti moe se
pospeiti angaovanjem spoljnih saradnika za neke poslove putem ugovora o delu. Autsorsing treba
uvesti putem konkurentne ponude, i on treba da pokrije itanje meraa, fakturisanje, laboratorijske
poslove, odravanje vozila i informacione tehnologije (videti dole odeljak o autsorsingu).
vati tako da zadovolji neophodan obim razvoja, postojee rupe u znanju i
slabosti radnika.
Oblasti u kojima je hitno potrebno sprovesti edukaciju i izgradnju kapaciteta su:
upravljanje poslovanjem, tehnika ekpertiza, potroaka svest, i procesi za olaka-
vanje dijaloga i saradnje izmeu komunalnih preduzea i javnosti. Nedostaci u
kadrovskomkapacitetu u mnogimzemljama JIEse reavaju kroz programe tehnike
pomoi koji se uglavnomfinansiraju iz spoljnih izvora. Na primer, kljuni element
Kf W programa su obuka i pruanje tehnike pomoi osoblju komunalnih
preduzea u regionu, koje sprovode meunarodni ekspertski timovi. Ove inicijative
e se nastaviti i u budunosti. Na primer, u 2009. godini trening programi se
sprovode u 56 komunalnih preduzea u Albaniji. Ipak, uprava komunalnog
preduzea ne bi trebalo da se oslanja samo na spoljnu ad hok obuku, ve treba da
analizira svoje potrebe za obukom i razvija strategije i planove obuke koji se
baziraju na slabostima konkretnog osoblja i koji su u skladu sa optim organiza-
cionim razvojem.
Motivacija
Uspeh ne zavisi samo od sposobnosti radnika, ve i od njihove motivacije.
Razvijanje profesionalnih vetina putem programa obuke je od posebne vanosti
kako bi se odrala motivacija radnika. Motivacija radnika se takoe moe podii
razliitim podsticajnim merama, kao to su dodatna plaanja, mogunost napre-
dovanja u karijeri itd. Potsticajni paketi mogu biti namenjeni i osoblju koje je
odgovorno za sprovoenje reformi.
Autsorsing
Autsorsing je angaovanje treeg lica za obavljanje odreene aktivnosti, obino
putem tendera. Autsorsing je ve delimino objanjen u tekstu u komentarima
vezanimza ugovore o pruanju usluge. Autsorsing se sprovodi kada se smatra da e
se odreeni posao odraditi po nioj ceni nego to bi to bio sluaj kada bi se ista ta
aktivnost radila unutar preduzea. Nekada je autsorsing voen eljom da se
preduzee koncentrie na osnovne delatnosti, dok se manje specijalizovani zadaci
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU
OKVIR 12: PRIMER RESTRUKTUIRANJA RADNE SNAgE: VODOVOD APA NOVA, BUKURET, RUMUNIJA
Francuska firma Veolia je dobila tender za koncesiju za
komunalne usluge vodosnabdevanja u Bukuretu
2000.godine. Veolia od tada ima u vlasnitvu
84 procenata vodovodnog preduzea Apa Nova, a
ostalih 16 procenata je u vlasnitvu optine Bukuret.
Namera uprave Veolia-e je bila da preduzee restruk-
tuira i smanji broj zaposlenih za 60 procenata, sa 4 900
na 1 900. U saradnji sa optinom Bukuret, i uz
obavezu zaposlenih i sindikata zaposlenih, koncesionar
je dogovorio produavanje precesa restruktuiranja na
dui period, kako bi gradski odbor mogao da zbrine
otputene radnike. Apa Nova je 2007. godine imala
oko 2 000 zaposlenih, za koje je sproveden sveukupan
program razvoja ljudskih resursa, koji ukljuuje
programe obuke radnika i unapreenje uslova bezbed-
nosti na radnom mestu.
mogu odraditi jednako dobro, ili ak bolje ako se angauje druga firma. Autsorsing
ugovori se obino potpisuju na due od jedne godine, a ponekad i na period od
nekoliko godina. Nae miljenje je da autsorsing ima veliki potencijal za postizanje
znaajnih smanjenja trokova u vodovodnim preduzeima u regionu, mada se ova
praksa jo uvek koristi u veoma malim razmerama.
Neke od aktivnosti za koje se obino uvodi autsorsing u vodovonim
preduzeima su: itanje meraa, naplata rauna, odravanje i popravke objekata i
ureaja, tretman mulja, funkcionisanje ITinfrastrukture, odravanje voznog parka,
laboratorijske aktivnosti, marketing, obezbeenje, domarske usluge, upravljanje
nekretninama, graevinski radovi i raunovodstvo. U nekim sluajevima je
celokupni menadment preduzea poveren treemlicu putemmenaderskih ugov-
ora, to je ujedno i jedan od oblika uea privatnog sektora (videti deo o ueu
privatnog sektora u drugom poglavlju).
Okvir 13 opisuje kljuna pitanja koja treba uzeti u obzir prilikom odluivanja
da se neka aktivnost poveri treem licu. Autsorsing pojedinih aktivnosti esto
podrazumeva otputanje radnika, jer za poslove koje su ranije obavljali radnici
preduzea sada se angauju trea lica. Ovo je veoma osetljivo pitanje, ali mogue je
ublaiti negativan uticaj na zaposlene. U jednom pristupu kojem se obino
pribegava, odeljenje ili jedinica komunalnog preduzea ije e aktivnosti preuzeti
tree lice se prvo organizuje u malo, posebno preduzee, koje e se zatim angao-
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 5
TABELA 13: REFORMA AUTSORSINg JEDNE IlI VIE AKTIVNOSTI
Glavni stejkholderi Uprava vodovodnog preduzea, zaposleni u preduzeu
Glavni uticaji Redukcija trokova
Smanjenje broja zaposlenih, (to moe zahtevati neke inicijalne trokove)
Kvalitet aktivnosti se moe promeniti. Oekuje se da se promeni na bolje, ali uvek postoji rizik
da se desi suprotno
Potrebno vreme Nekoliko meseci do jedne godine
Nivo trokova Umereni inicijalni trokovi, ali autsorsing obino srednjerono proizvodi neto prihode
OKVIR 13: KlJUNA PITANJA KOJA TREBA RAZMOTRITI PRE AUTSORSINgA
Da li e autsorsing dovesti do dovoljne utede koja e opravdati postupak?
Moe li se popraviti interno poslovanje kako bi se postigla uteda koja se inae oekuje od autsorsinga?
Da li lokalno, ili van komunalnog preduzea postoje dovoljno struna i iskusna preduzea koja mogu da preuzmu zadatke?
Da li postoji vie preduzea koja su sposobna da preuzmu ove zadatke, kako bi konkurencija meu njima rezultirala
boljim ponudama?
Da li postoji strategija za zbrinjavanje otputenih radnika?
vati kao tree lice, za obavljanje odreenih zadataka na odreeni period od recimo
3 godine. Nakon toga, ovo preduzee moe dati ponudu za datu aktivnost, ali ovog
puta nemaju garanciju da e posao i dobiti.
Regionalizacija
Od 1990. godine do danas je bilo nekoliko primera gde su nacionalne Vlade
zemalja Centralne Evrope prenele nadlenost nad vodovodnim preduzeima na
optine. Pre 1990. godine, centralno voene kompanije poele su da deluju
samostalno, neke od njih su to uinile tako to su se podelile na manje jedinice
(videti okvir 14). Mala vodovodna preduzea esto imaju problemsa nedostatkom
opreme i strunih kadrova i relativno visokim trokovima. Izlaz iz ove situacije je
ono to se esto naziva regionalizacija, koja predstavlja spajanje ili bliu saradnju
pojedinanih (optinskih) komunalnih preduzea na regionalnomnivou. Uovom
poglavlju e prvo biti dato detaljnije obrazloenje regionalizacije, zatim e se
raspravljati o pokretakim snagama ovog procesa.
Vee je bolje brojni faktori govore u ime ove tvrdnje kada je re o komunalnim
preduzeima.
Najee korien argument u prilog regionalizacije je ekonomija razmera,
odnosno finansijska korist koju kompanija ostvaruje irenjem proizvodnje.
S obzirom da je proizvodnja za utvrenu strukturu potroaa manje vie
odreena, irenje se moe ostvariti poveanjembroja prikljuaka u postojeem
podruju opsluivanja, ili proirivanjempodruja opsluivanja, putemakvizicije
ili spajanja (udruivanja). Finansijska korist proizilazi iz toga to opsluivanje
veeg broja korisnika ne zahteva proporcionalno vea sredstva. Na primer, cen-
tralna administracija komunalnog preduzea, ukljuujui menadere, advokate
ili usko specijalizovane eksperte, ne mora da se proiri. Laboratorije, odreeni
delovi opreme i graevinska vozila mogu da se dele, tako da nema potrebe zado-
datnimnabavkama, a veb stranice i plaanje softvera ne moraju da se dupliraju.
Studije benmarkinga pokazuju da vee kompanije, u proseku imaju nie
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 6
TABELA 14: REFORMA IRENJE PODRUJA OPSlUIVANJA, OBINO SPAJANJEM IlI PUTEM AKVIZICIJE
Glavni stejkholderi Uprava vodovodnog preduzea, zaposleni i vlasnici komunalnog preduzea, kreatori politika
Glavni uticaji Srednjerona do dugorona redukcija trokova
Poveanje trokova u poetnim fazama zbog trokova restruktuiranja poslovanja
Mogunost otputanja nekih radnika i menadera zbog preklapanja aktivnosti prilikom spajanja
komunalnih preduzea
Poboljana koordinacija korienja vodnih resursa
Potrebno vreme Jedna ili nekoliko godina
Nivo trokova Poetni trokovi mogu biti veliki, do nekoliko procenata godinjih prihoda
trokove po korisniku. Ipak neka istraivanja naglaavaju da ekonomija razmera
ima granice. Na primer, Mizutani i Urakami (2001) su otkrili da je za Japan
optimalna veliina vodovodnog preduzea izmeu700000i 800000stanovnika.
Preko ovog broja prestaje da vai ekonomija razmera.
Kada isti, ogranieni vodni resurs koristi nekoliko vodovodnih preduzea, tee
se postie dogovor oko njegovog korienja koji bi zadovoljio sve strane, a ne bi
doveo do preterane eksploatacije resursa. Ako sva komunalna preduzea spaja
i vodi isto telo, postoji dobra ansa da se prevazie ovaj konflikt interesa. Isto se
odnosi i na situaciju u kojoj naselje koje se nalazi uzvodno zagauje reku koja
slui kao izvor pijae vode za naselja koja se nalaze nizvodno.
Pruanje usluga po istim cenama i na lokacijama koje iziskuju niske trokove i
na lokacijama koje iziskuju visoke trokove moe se takoe omoguiti u velikim,
regionalnim vodovodnim preduzeima. Ovakva unakrsna finansiranja mogu
biti privlana sa socijalnog aspekta, ali i ona imaju odredjenih ekonomskih
nedostataka (videti poglavlje 4).
Programi subvencija u sektoru su otvoreniji za velike projekte, pa su stoga
primenljiviji za regionalna komunalna preduzea nego za vie malih komunalnih
preduzea zajedno.
Iako brojni primeri u regionu pokazuju da postoji tendencija prikljuivanja
malih vodovodnih preduzea veim, spajanje veih komunalnih preduzea sline
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 7
OKVIR 14: FRAgMENTACIJA MAARSKOg SEKTORA VODOVODNIH PREDUZEA
1980. godine je u Maarskoj, zemlji od 10 miliona stanovnika, postojalo 33 komunalna preduzea za vodovod i
kanalizaciju. Sve ove kompanije su bile u dravnom vlasnitvu i centralno voene. Tokom ekonomske tranzicije
devedesetih godina imovina 28 preduzea je preneta na optine, zajedno sa obavezom da preuzmu vrenje usluga
vodosnabdevanjea i kanalizacije na svojim teritorijama. Umesto ranije dravne svojine i koordinisanog procesa
donoenja odluka, u svakoj od ovih kompanija se pojavio veliki broj malih vlasnika sa razliitim interesima, to je
otealo donoenje vanih odluka. Kao posledica toga, velika regionalna preduzea su poela da se dele na manja.
Optine koje su imale dobar kvalitet vode po niskoj ceni, i koje su ve imale dobro razvijenu infrastrukturu su prve
koje su postale nezavisne od velikih regionalnih kompanija, i koje su osnovale nova preduzea sa imovinom koja se
nalazila na njihovoj teritoriji. Kao rezultat toga, ostatak podruja opsluivanja se suoio sa viimprosenimtrokovima
i manje privlanimposlovnimokruenjem, to je dovelo do toga da najbolji sektori takoe napuste kompaniju. Ovo
sve je pokrenulo lananu reakciju, i nekoliko ciklusa odvajanja. Danas u Maarskoj postoji preko 300 ViKpreduzea,
i mnoga od njih opsluuju samo jednu optinu. Neka mala komunalna preduzea ne proizvode sama vodu, ve
kupuju velike koliine ve preraene vode od drugih vodovodnih preduzea, i samo vre njenu distribuciju u lokalnoj
mrei. Nedavno se preokrenuo ranije zapoet proces dezintegracije: svake godine odreeni broj optina sklapa ugov-
ore sa veim vodovodnim preduzeima u regionu da vre usluge vodosnabdevanja i odvoenja za njih. Ove manje
optine su svesne da nemaju dovoljno strunog kadra i specijalne opreme za uspean rad, a takoe oekuju da e
se trokovi, a time i cena usluge smanjiti ukljuivanjemu vea komunalna preduzea. Ustvari, ovo se moe sprovesti
putem menadment ugovora, u kom e umesto privatnog partnera, drugo javno komunalno preduzee ili dravna
regionalna kompanija da preuzme poslovanje manjih preduzea.
veliine je manje uestalo. ak i kada je regionalizacija opravdana, vea preduzea
nerado udruuju snage, strepei da gubitak nezavisnosti moe da dovede do gubitka
kontrole, ili jednostavno iz razloga to je ovaj proces mukotrpan. U ovom sluaju
drava moe da priskoi u pomo, i u nekoliko zemalja je upravo drava promovisala
regionalizaciju.
U Albaniji, prema nacionalnoj strategiji za vodovodna preduzea (Patozi i
Olldashi, 2008), regionalizacija trenutno rascepkanih vodovodnih preduzea
predstavlja prioritet, jer se Vlada nada da e todovesti dosmanjenja servisnihtrokova.
Studija koja se odnosi na totreba da bude zavrena dokraja 2008. godine. Drava nam-
erava da sprovede podsticajne mere kako bi ubrzala proces regionalizacije. U stvari,
prvo spajanje je ve sprovedeno izmeu komunalnih preduzea Berat i Kucova, to je
omogueno grantom Nemake Vlade od 6 miliona evra. Ovaj novac je iskorien za
rekonstrukciju vodovodne infrastrukture oba grada.
Vlada Crne Gore generalno preferira model decentralizacije sektora voda, i
ohrabruje regionalizaciju zbog ekonomije razmera (WURPWG, 2007). Vladin plan
reforme komunalnihvodovodnihpreduzea predvia uvoenje grantova preko kojih
e se finansirati deo trokova vezanih za spajanje komunalnih preduzea, ukljuujui
pravne trokove i trokove vezane za restruktuiranje poslovanja.
Ulaganje u smanjenje trokova
Investicije u vodovodna preduzea mogu da slue razliitim svrhama. Mnoge
nove investicije e proiriti polje usluga, ili uvesti ranije nepostojee tehnologije,
kao to je tretman otpadnih voda. Investiranje u postojeu infrastrukturu obino
doprinosi poboljanju kvaliteta usluga, kao to je kontiniirano pruanje usluge ili
kvalitet pijae vode. Meutim, neke od ovih investicija takoe redukuju operativne
trokove kompanije. U stvari, to je nekada glavna svrha, i to se posebno odnosi na
smanjenje gubitaka i uvoenje tehnologija za postizanje energetske efikasnosti.
Pre nego to navedemo neke od ovih opcija za investiranje, bie dato nekoliko
napomena o vanosti kost-benefit analize. Pretpostavljajui da je iskljuiva svrha
investicija smanjenje operativnih trokova
7
, logian uslov je da su koristi
(smanjenje operativnih trokova) vei nego inicijalni trokovi (trokovi investicija).
Investicije obino predstavljaju jednokratni troak, dok se promene operativnih
trokova deavaju na godinjem nivou. Obino se ovi razliiti tipovi opticaja novca
uporeuju prema njihovoj (neto) trenutnoj vrednosti, to je zbir eskontovanih vred-
nosti svihbuduihnovanihtokova u pitanju. Na internetu postoje mnogi izvori koji
dajuobjanjenja za kalkulacijutrenutne vrednosti, ukljuujui pravilanizbor stope pri-
nosa (kao polaznu taku vidite http://en.wikipedia.org/wiki/Net_present_value).
U sluaju kada trenutna vrednost dobiti (npr. uteda) ostaje ispod trenutne
vrednosti trokova, onda nema smisla da vodovodno preduzee, koje je u finan-
sijkoj krizi, sprovodi investiranje, osimu sluaju kada je re o drugimciljevima koji
ne moraju nuno da podrzumevaju samo novana sredstva. Usluaju viestrukih in-
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 8
vesticionih opcija, svaka investicija treba da se procenjuje odvojeno i izvrenje bi
trebalo poeti sa najefektnijom investicijom, investicijom koja e doneti najveu
korist8 za svaku jedinicu originalne investicije, ili investiciju koja ima najkrai
period otplate ukoliko se finansira putem kredita.
Unastavku su navedene neke od usluga koje mogu da dovedu do najveih uteda.
Smanjenje gubitaka vode
Najoiglednija investicija u smanjenje trokova, i verovatno najee primen-
jivana u Centralnoj Evropi, je smanjenje gubitaka vode u distributivnoj mrei
kroz popravku i rehabilitaciju delova mree. Ovo je ujedno i tip intervencije koji
rapidno poveava slobodan protok novca, to je preporueno od strane Svetske
banke 2006. godine.
Jasno je da postoje velike koliine neobraunate vode, i dok ovo ukljuuje i
nenaplaenu, ali potroenu vodu, najvei gubici su tehniki i odnose se na loe
stanje distributivne mree. Slika 2 pokazuje elemente koji ine prihod i gubitke
vode. Kolona D pokazuje tehnie gubitke i nenaplaenu potronju za gubitke
vode u sistemu, ukljuujui neobraunatu vodu.
Tabela 16 prikazuje stepen gubitaka vode u zemljama kojima se bavi ovaj
prirunik. Radi poreenja, u razvijenim zemljama se stepen neobraunate vode
ispod 25 procenata generalno smatra prihvatljivim, mada je prema primerima
dobre prakse ovaj procenat jo nii. Neki od brojeva u tabeli predsavljaju pros-
enu vrednost za celu zemlju, mada postoje preduzea sa jo gorim podacima.
Stepen neobraunate vode od 80 procenata nije nemogu.
Koje su koristi od smanjenja gubitaka vode? Manje energije, radne snage, i
drugih trokova je potrebno za crpljenje, preiavanje i distribuciju vode, i manje
hemikalija je potrebno za preiavanje i tretman otpadnih voda. Opte stanje
mree e se poboljati, tako da e broj pucanja cevi i trokovi koje oni uzrokuju
biti smanjeni u budunosti. U sluaju manjka vode, ak i sezonskog, ili uskih
grla u snabdevanju pijaom vodom, skupe investicije mogu da se izbegnu sman-
jenjem gubitaka vode.
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 9
TABELA 15: REFORMA INVESTICIJE SA POVOlJNIM PERIODOM OTPlATE
Glavni stejkholderi Uprava komunalnog preduzea
Glavni uticaji Srednjerona do dugorona redukcija trokova
Poveanje trokova u poetnoj fazi zbog investicija, osim u sluajevima kada se one finansiraju
putem zajmova ili grantova
Neke investicije e poboljati pouzdanost i/ili kvalitet usluge
Potrebno vreme Najmanje jedna godina
Nivo trokova Poetni trokovi e biti visoki, do nekoliko procenata godinjih prihoda
CRTE 2: ElEMENTI VODOSNABDEVANJA, UKlJUUJUI FAKTOR NEOBRAUNATE VODE U KOlONI D
A B C D E
Ulaz u sistem
(m
3
/god)
Prihodovana izmerena
potronja
(sa predatom)
(m
3
/god)
Prihodovana neizmerena
potronja
(m
3
/god)
Neprihodovana izmerena
potronja
(m
3
/god)
Neprihodovana
neizmerena potronja
(m
3
/god)
Neovlaena potronja
(m
3
/god)
Greke u merenju
(m
3
/god)
Stvarni gubici sirove vode
u cevovodima i tokom
tretmana
(ako je primenljivo)
(m
3
/god)
Curenje na dovodima i/ili
distributinvoj mrei
(m
3
/god)
Curenje i prelivanje na
objektima vodovoda
(m
3
/god)
Curenje na prikljucima
pre vodomera
(m
3
/god)
Fakturisana
ovlaena potronja
(m
3
/god)
Nefakturisana
ovlaena potronja
(m
3
/god)
Prividni gubici
(m
3
/god)
Stvarni gubici
(m
3
/god)
Ovlaena
potronja
(m
3
/god)
Gubici vode
(m
3
/god)
Prihodovana
(fakturisana) voda
(m
3
/god)
Neprihodovana
(nefakturisana) voda
(m
3
/god)
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 50
Izvor: Performance Indicators for Water Supply Services, International Water Association (2006)
Nove tehnologije
Mnoga vodovodna preduzea u svom tehnolokom lancu poseduju zastarelu i
nepouzdanu opremu. Zamena ove opreme je nekada veoma skupa. Ipak, uvoenje
novih tehnologija moe da dovede do znaajnog smanjenja operativnih trokova.
Kupovina dela opreme zapravo moe proizvesti neto korist, tj utede e prevagnuti
nad trokovima. Neke od tehnologija koje potencijalno mogu da dovedu do uteda
su nabrojane dalje u tekstu. Ova lista nije sveobuhvatna, ali daje ideju o tome koji
tip akcije vodovodna preduzea mogu da preduzmu kako bi smanjili tekue
trokove.
Zamena postojee tehnologije:
Elektrina oprema. Plaanje elektrine energije moe lako da dostigne 15%svih
operativnih trokova vodovodnog preduzea. Stvarna vrednost zavisi od oper-
ativnih uslova (dubina bunara, prostorna struktura mree), trine vrednosti
elektrine energije, i to je jo vanije, od efikasnosti opreme. Pumpe i napredna
oprema za tretman otpadnih voda troe najvie energije. Zamena starih pumpi
je konvencionalni metod za utedu energije. Kao dodatna korist, nove pumpe
zahtevaju manje odravanje i pouzdanije su. Prema podacima Svetske banke,
poboljanje energetske efikasnosti (zajedno sa menadmentom potranje)
predstavlja lako dostupne naine za utedu u regionu. (Nuamah, 2008.).
Vozila i maine koje rade na tena goriva. Njihova zamena moe da dovede
do utede energije i smanjenja trokova odravanja, a isti je sluaj i sa elektro
opremom.
Zgrade u kojima su kancelarije. Modernizacija osvetljenja, grejanja, klime i
kancelarijske opreme moe takoe rezultirati znaajnim utedama energije i
trokova odravanja, mada ne u istom obimu kao to je sluaj kod zamene
tehnologije u samom pogonu.
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 51
TABELA 16: NEOBRAUNATA VODA U JIE
ZEMlJA PRIBlINI RASPON IlI PROSENI IZVOR INFORMACIJA I
NIVO NEOBRAUNATE VODE KOMENTAR
Albanija 67% Program benmarkinga
JKPa u Albaniji
Bosna i Hercegovina 50% REC istraivanje
Hrvatska 40% REC istraivanje
Kosovo/1244 UNSCR 59% REC istraivanje (vrednost u
optinama varira od 46% do 75%)
BJR Makedonija 50% REC istraivanje
Crna Gora 50-75% REC istraivanje
Srbija 30% MAFWM (2006)
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 52
OKVIR 15: SCADA SISTEM U KARlOVCU
Izmeu 2001. i 2004. , komunalno preduzee Vodovod i kanalizacija Karlovac, u Hrvatskoj je uvelo nadzor i
prikupljanje podataka- (SCADA) sistemkako bi automatizovalo merenja i kontrolu vaenja vode i slanje vode kroz
distributivnu mreu. Trokovi uvoenja SCADA sistema su bili otprilike 130 000 evra, i celokupna suma je
finansirana iz sopstvenih sredstava preduzea. Vodoprivredno preduzee Karlovac uzima vodu iz sistema bunara,
koji svi snabdevaju istu distributivnu mreu. Neki objekti za skladitenje vode su takoe povezani na sistem. U
bilo kom tremutku komunalno preduzee moe da odabere koji e bunar ili skladite da koristi. Trokovi vo-
dosnabdevanja variraju u zavisnosti od bunara i objekta za skladitenje, ali i od doba dana, zbog variranja cene
elektrine energije. SCADA sistem prikuplja informacije o pritisku vode i protoku vode od odreene lokacije u
mrei, i ova informacija pomae u selekciji kobinacije izvora vode koji su najjeftiniji za svaki trenutak u toku dana.
SCADA sistem izvrava i neke operacije koje bi se inae radile runo, ime se smanjuju trokovi rada. Mada
uprava komunalnog preduzea Karlovac smatra da su postignuta znaajna smanjenja trokova uvoenjem
SCADA sistema, na alost stvarni nivo ovih uteda jo nije procenjen.
OKVIR 16: OPTIMIZACIJA TROKOVA ElEKTRINE ENERgIJE U NYIRSEgVIZ-U
Elektrina mrea zemlje moe da bude efikasna ako potronja energije moe da se predvidi dovoljno
precizno, tako da proizvodnja, izvoz i uvoz elektrine energije mogu da se prilagode tako da zadovolje
potranju. Kako elektrina energija ne moe da se skladiti, snabdevanje i potranja moraju uvek da budu vie
ili manje u ravnotei, kako bi se izbegli problemi sa kvalitetom usluge. Proizvoai elektrine energije
9
se stoga
trude da naprave tarifnu strukturu koja daje potsticaj velikim potroaima da se pridravaju odreenog
rasporeda potronje. Obino veliki potroai treba svakog dana do podne da podnesu planiran raspored za
naredni dan izdeljen na petnaestominutne periode. Ovaj dnevni raspored mora biti predvien to je preciznije
mogue, jer se dodatna potronja koja prekorauje predviene kapacitete tarifira po vioj ceni. Nyirsegviz,
komunalno preduzee vodovod i kanalizacija u istonoj Maarskoj se snabdeva elektrinom energijom na
gore pomenuti nain, na bazi dnevnog rasporeda
10
. Preduzee koristi sofisticiran metod kontrole kako bi
osigurao da se odri unapred planiran raspored. Integrisani sistem kotrole (IMIR) kontinuirano sakuplja podatke
o radu sistema vodosnabdevanja i kanalizacije, kapacitetu korienja tehnologija, i protoku vode i otpadne
vode. Na osnovu ovih podataka IMIR moe da predvidi potronju elektrine energije preduzea za
petnaestominutne periode. Ako ova vrednost prelazi predvienu potronju elektrine energije, IMIR e
automatski da smanji rad tih tehnologija (kao to je izliv vazduha u basene za tretman otpadnih voda) gde
vreme nije toliko bitno i gde odreena kanjenja nee izazvati probleme. (Csurka, 2008.)
Cena elektrine energije ne zavisi samo od pridravanja rasporeda, ve zavisi i od dela dana. Elektrina energija
je skuplja tokom dana, nego kasno uvee, a najjeftinija je tokom noi. Kao i mnoga druga vodovodna
preduzea u Maarskoj, Nyirsegviz namerava da iskoristi to je bolje mogue ove razlike u ceni: na primer, oni
vre punjenje rezervoara tokom noi kada je cena nia, smanjujui tako potronju skupe elektrine energije
tokom dana.
Uvoenje novih tehnologija:
Tretman kanalizacionog mulja. Ako ViK preduzee ima postrojenja za sekundar
tretman otpadnih voda, velike koliine mulja se generiu. Odlaganje mulja
na deponijama je sve manje prihvatljivo, delom i zbog EU regulativa koje se
tiu koliina biorazgradljivog otpada koji se moe odlagati na deponijama.
Poljoprivredna upotreba kompostiranog kanalizaciskog mulja je problematina
na mestima na kojima je mulj zagaen industrijskim otpadnim vodama. U sve
vie postrojenja za tretman otpadnih voda, mulj se razlae kako bi se dobio
biogas, koji se zatim koristi za proizvodnju energije, koja se moe koristiti za
zagrevanje objekata, pokretanje maina za tretman otpadnih voda ili prodaju
elektrinoj mrei. Dodatna prednost je znaajno smanjenje koliine organskog
sadraja u mulju, to smanjuje trokove odlaganja.
Inteligetni vodomeri. Ovi vodomeri imaju opciju daljinskog itanja, tako da
se tedi na trokovima radne snage. O njima e kasnije biti vie rei.
Proces optimizacije. Velika koliina novca se moe utedeti efikasnijim radom
postojee infrastrukture. Proces optimizacije ne podrazumeva velika investiranja,
kao to su postrojenja za tretman voda, cevovodi, crpne stanice i postrojenja za
tretman otpadnih voda. Fokus je na smart tehnologijama, ukljuujui informa-
cione tehnologije, prirodne nauke i biotehnologiju, ijom primenom se moe
postii smanjenje infrastrukturnih, operativnih trokova. Primeri procesa
optimizacije su dati u okvirima 15 i 16, i svaki prikazuje kako smart tehnologije
mogu da se koriste u cilju tednje elektrine energije.
Merenje potronje
Glavna svrha merenja potronje vode je mogunost izdavanja fakture koja se bazira
na stvarnoj potroenoj koliini. Naplata potronje je sistem koji daje potsticaje da se
voda uva.
U regionu JIE, veina domainstava, industrijskih i komercijalnih objekata
imaju vodomere, mada stanovi u okviru zgrada obino nemaju pojedinane
vodomere, posebno starije zgrade. Odnos broja merenih prikljuaka i ukupnog
broja prikljuaka se odreuje na nivoudrave, i obinoje daleko ispod100procenata.
Posedujemo podatke samo za Albaniju i Kosovo/1244 UNSCR, za koje je ova
vrednost 40%, odnosno 83%. Ostale zemlje imaju izmeu 40 i 90 procenata.
Nedostatak odvojenih vodomera u stanovima zgrada je jedna od najvanijih
stvari koje se tiu merenja potronje, tako da emo naredni deo posvetiti ovoj temi,
pre nego to preemo na ostale reforme koje se tiu merenja potronje.
Merenje potronje u stanovima
U zgradama u kojima pojedinani stanovi nisu opremljeni vodomerima,
potronja se meri na osnovu ukupne potronje zgrade, i ta suma se deli na stanove
prema algoritmu (npr. srazmerno broju stanara u stanu, ili veliini stana).
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 53
Ovakav aranman je pogodan za komunalno preduzee ukoliko zgrada predstavlja
jednog potroaa, kroz na primer udruenje stanara, i u tom sluaju je udruenje
odgovorno za naplatu rauna od domainstava. Ipak, postoje zgrade koje nemaju
posebne vodomere u stanovima, a stanari plaaju svoje raune za vodu direktno
vodovodu. U nedostatku individualnih vodomera, domainstva nemaju podsticaj
da smanje potronju, to rezultira potronjom vode koja je iznad proseka, a time
komunalno preduzee dobija vie novca.
Ipak, i vodovodna preduzea se mogu suoiti sa mnogim problemima usled
nepostojanja vodomera u stanovima. Domainstva sa manjimprihodima bi obino
troila manje kako bi platila manje, ali kako nemaju izbora to vodi ka neplaanju
rauna. U vreme poveanja cena stanari ovakvih zgrada su nezadovoljni, jer ne
mogu da kontroliu svoje raune za vodu, pa se stoga otro protive poveanju cena.
Oni mogu vriti pritisak na optinu da ogranii potrebno poveanje cena.
Kako cena vode nema adekvatan uticaj na potranju za vodom, prekomerna
potranja moe da izazove probleme u vodovodnom sistemu sa infrastrukturnim
ogranienjima ili nedovoljnim izvorima vode. Proizvodnja velikih koliina vode i
poveanje koliina otpadne vode takoe uzrokuje nove trokove vodovodnom
preduzeu.
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 5
TABELA 17: REFORMA INSTAlIRANJE VODOMERA U STANOVE
OKVIR 17: MERENJE U VElIKOJ BRITANIJI
UVelikoj Britaniji, u svega 30 procenata domainstava se meri potronja vode, to je prilino mali broj za Evropu.
Skoro je All-Party Parliamentary Water Group preporuio da zemlja pone masovnije da uvodi merenje potronje
u cilju poboljanja usluge vodosnabdevanja, kako bi se stvorio pravedniji sistem naplate, baziran na potronji po
kubnom metru, i kako bi se pospeilo ouvanje vodnih resursa.
(APPWG, 2008)
Glavni stejkholderi Vodovodno preduzee, optina, stanari zgrada
Glavni uticaji Smanjenje potronje vode
Smanjenje isputanja otpadnih voda
Kratkorono smanjenje prihoda vodovoda zbog smanjene potronje
Smanjeni promenljivi trokovi zbog smanjene isporuke vode i sakupljanja otpadnih voda
Bolji izgledi za naplatu rauna
Lake uvoenje buduih poskupljenja
zadovoljniji potroai
Potrebno vreme 1 do 5 godina, u zavisnosti od obima programa
Nivo trokova Izmeu 100 i 500 evra po prikljuku, u zavisnosti od rasporeda vodovodnih cevi u zgradi
Argumente za i protiv uvoenja vodomera u stanove treba procenjivati na nivou
optine, jer ne postoji univerzalno reenje ovog problema. Umnogimsluajevima,
najbolja strateka opcija za komunalno preduzee je instaliranje vodomera, i to se
uglavnom poklapa sa interesima stanara. Ipak, sprovoenje ovoga u delo je esto
spreeno kako tehnikim, tako i pravnim, i finansijskim potekoama.
Najvei tehniki problem je taj to su vodovodne cevi postavljene vertikalno u
veini zgrada, ulazei u svaki stan baremdva puta. Utomsluaju treba da se uvede
nekoliko vodomera, koji zatim moraju da se odravaju i redovno oitavaju, ili
celokupna unutranja vodovodna mrea treba da se ponovoisprojektuje, to je veoma
skupo.
Sledei problemje pravne prirode. Stambeni blokovi i sistemvodovodnih cevi
u njima su u privatnom vlasnitvu, bilo agenta za nekretnine ili samih stanara.
Komunalna preduzea instaliraju vodomere na vodovodne cevi u vlasnitvu
komunalnog preduzea, kako bi imala punu kontrolu nad vodomerima. Sa pravnog
aspekta, vodomeri koji su u vlasnitvu komunalnog preduzea esto ne mogu biti
instalirani u stanove. Nain da se ovo prevazie je da stanari ovakvih stanova sami
plate instaliranje vodomera u svojimstanovima i time osiguraju pravedniju naplatu
usluga.
Drugi problemje plaanje ugradnje vodomorea i samog vodomera. Umnogim
gradovima su stanari starih zgrada uglavnom sa malim prihodima i nisu u stanju
da sami plate rad. Vodovodno preduzee i optina moraju da urade finansijske eme,
koje mogu da ukljue delimino finansiranje od strane komunalnog preduzea ili
optine, zajmove za stanare, i mogue prijavljivanje za finansiranje od strane drave.
Kako se potronja obino smanjuje sa instaliranjemvodomera, posebna ema moe
da ukljui delimino finansiranje kroz utede na raunima za vodu, na isti nain
kao to se modernizacija ulinog osvetljenja obino finansira od utede energije.
U Albaniji, koja je 2007. imala ugraene vodomere na samo 34 procenata
prikljuaka, drava je finansirala optinske programe za uvoenje vodomera, a
domainstva nisu morala da plate ovu uslugu.
Ostale reforme merenja
Pored uvoenja novih vodomera, redovna kalibracija, odravanje i zamena
postojeih vodomera je takoe veoma vana, jer vodomeri vremenom postaju sve
manje precizni. Ako vodomeri prikazuju manju potronju od stvarne, komunalna
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 55
OKVIR 18: INSTAlIRANJE STAMBENIH VODOMERA U PITESTI, RUMUNIJA
Apa Canal Pitesti, vodovodno preduzee u Rumuniji, je 2004. godine zapoelo eksperimentalni program
uvoenja vodomera u stanove. U gradu Pitesti se nalazi preko 50 000 stanova u stambenim blokovima, a samo
u 2000 stanova su postojali individualni vodomeri pre 2004. Vodovod je finansirao polovinu trokova za
vodomere i njihovo uvoenje u 800 stanova. Ostatak trokova su pokrili stanari ovih stanova. Ukupni trokovi su
bili oko 130 000 evra. Potronja vode po domainstvu posle uvoenja vodomera je smanjena sa 130m3 godinje
na 100m3 godinje, to je rezultiralo proporcionalnim smanjenjem rauna. (Morris et al., 2007.)
preduzea gube prihod, a u sluaju da vodomeri prikazuju veu potronju od
stvarne, potroai postaju nezadovoljni. Prema zakonskoj regulativi veine
zemalja vodomeri se moraju redovno kalibrisati, najee se u sluaju kunih
vodomera malih prenika kalibracija radi na svakih pet godina.
Konano, neki trokovi mogu biti smanjeni ako se itanje vri ree. Obino
se vodomeri itaju svakog meseca ili jednom u dva meseca. itanje vodomera
moe da slui i kao mogunost da se naplata rauna vri u keu, mada je ovaj nain
naplate sve manje prisutan. U poslednje vreme sve vie komunalnih preduzea
se odluuje da itanje kunih vodomera vri jendom ili dva puta godinje, dok se
itanje vodomera velikih potroaa i dalje vri izmeu 6 i 12 puta godinje. Ree
itanje vodomera omoguava smanjenje trokova osoblja, dok se rauni i dalje
izdaju jednommeseno ili jednomu dva meseca na osnovu procenjene potronje,
a rauni se prilagoavaju nakon sledeeg itanja vodomera. Ako potroa smatra
da se njegova potronja, u poreenju sa prethodnimperiodom, znatno promenila
(na gore ili na dole), on moe zahtevati prilagoavanje rauna novoj potronji.
Razvoj informacionih sistema
Kvalitetni podaci su neophodni kako bi se procenile trenutne operativne,
tehnike i finansijske performanse, i na osnovu njih donosile pravilne odluke.
Veina vodovodnih preduzea u regionu jo uvek nisu transformisali stari metod
prikupljanja podataka i upravljanja u moderne informacione sisteme, i dostupni
podaci su esto nekompletni i neitljivi. Razvoj i/ili unapreenje informacionih
sistema u vodovodnim preduzeima e pojaati kvalitet status kvo operacija i
odluka i pomoi e pri proceni ostvarenosti ciljeva.
Informacioni sistemi, bilo manuelni ili elektronski, obino imaju tri namene:
Funkcionalna podrka poslovanju i operacijama: ovo ukljuuje prikupljanje,
snimanje, uvanje i osnovnu obradu podataka.
Podrka donoenju odluka: ukljuuje korienje i obradu sakupljenih
podataka koji bi sluili za pruanje informacija za proces donoenja odluka,
ukljuujui izvetaje (izvetaji o profitu i gubicima, lista potroaa koji ne
plaaju raune , itd). Ta podrka moe da ukljuuje izvetaje sa informacijama
o upravljanju, izveataje o monitoringu performansi kako bi se preduzele mere
za unapreenje performansi.
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 56
OKVIR 19: PRElAZAK NA PRECIZNIJE MERENJE U KARlOVCU
UKarlovcu, u Hrvatskoj, pretpostavlja se da stari vodomeri velikog promera, koji mere potronju vode na nivou cele
stambene zgrade, daju netana oitavanja pri manjemprotoku vode u vreme slabije potronje tokomnoi ili tokom
vikenda. Iz tog razloga ukupna izmerena potronja u timzgradama moe biti za nekoliko procenata nia od stvarne
vrednosti. Kako bi se reio ovaj problem vodovodno preduzee u Karlovcu je poelo zamenu ovih starih vodomera
modernijim, koji imaju specijalni dodatni mera malog prenika koji se automatski ukljuuje pri malomprotoku vode,
i na taj nain se osiguraava precizno merenje celokupne potronje.
Monitoring performansi: obrada kljunih indikatora uspenosti (KPI) uz
upotrebu upravljakog informacionog sistema kako bi se omoguio monitoring
uspeha, benmarking i revizija. Ovi alati slue za poboljanje efikasnosti.
Navedeni informacioni sistemi suodkljune vanosti za pravilanradvodovodnih
preduzea.
Finansijski inforamacioni sistemi koji mogu biti kompleksniji i pruati vie
informacija od jednostavnih sistema za knjigovostvo. Ovi sistemi obino
ukljuuju alate za obino knjigovostvo i finansijske izvetaje, cash-flowplanove
i raunovodstvo. Na primer, cost centre accounting (deo pomenutog informa-
cionog sistema) pomae u identifikovanju trokova i prihoda po aktivnostima
(npr. voda, otpadne vode, ostala polja rada), to je vano za praenje finansijskog
uspeha i kreiranje tarifa koje omoguavaju pokrivanje trokova (poglavlje 4 o tar-
ifnoj reformi). Trenutno mnoga komunalna preduzea koja pruaju vei broj ra-
zliitih usluga nemaju finansijske knjige koje se baziraju na razliitim
aktivnostima, tako da je iz njih teko zakljuiti koja aktivnost pravi gubitke ili
stvara profit. Postoji sumnja da se u mnogim gradovima u Srbiji novcem od
naplate parkinga ili odravanja grobalja subvencioniu druge aktivnosti, posebno
usluge vodosnabdevanja i grejanja. (Dax, 2008.).
Sistemi upravljanja imovinom, koji daju podatke o vrednosti celokupne
postojee imovine za finansijske svrhe, zatim za svrhe odravanja, proizvodnje i
administracije. U sluaju kada se neka imovina ne vodi u knjigama komunalnog
preduzea, ali je u posedu optine ili drave, komunalno preduzee treba da
nastoji da dobija redovno aurirane podatke o statusu ove imovine i njene bruto
i neto vrednosti, ali takoe i procenu trokova zamene imovine (koja se uglavnom
ne poklapa sa vrednostima iz knjiga). Kada je povezan sa finansijskim informa-
cionim sistemom i geografskim informacionim sistemom (GIS), moe pomoi i
u pravljenju buduih investicionih planova.
Uvezi sa ovimje i primena geografskog informacionog sistema u vodovod-
nim i kanalizacionim mreama. Ovo je koristan alat za rad i odravanje sistema,
ukljuujui zadatke kao to su identifikacija gubitaka vode, prikupljanje podataka
o uslovima na mrei, lociranje ilegalnih prikljuaka i obavljanje hitnih popravki.
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 57
TABELA 18: UVOENJE NOVIH IlI UNAPREENJE POSTOJEIH PRIVREDNIH INFORMACIONIH SISTEMA
Glavni stejkholderi Uprava vodovodnog preduzea i odeljenja
Glavni uticaji Taniji i ee aurirani podaci o radu komunalnog preduzea
Povean kvalitet procesa donoenja odluka
Potrebno vreme Nekoliko nedelja do nekoliko meseci po sistemu
Nivo trokova Nizak do srednji. Ukljuuje cenu sistema, trokove konsultacija i obuke. Jednostavniji sistemi
mogu kotati nekoliko hiljada evra, dok sloeni sistemi multinacionalnih korporacija mogu
kotati nekoliko desetina hiljada evra.
Upravljanje odnosima s klijentima (CRM) sa kvalitetnim podacima o
potroaima, potronji, naplati rauna, povezano sa finansijskim informacionim
sistemom, je od vitalne vanosti za pravovremeno i efikasno prikupljanje prihoda
(videti poglavlje 4 o tarinoj reformi).
Baza podataka o zaposlenima moe igrati vanu ulogu u uspenom upravl-
janju ljudskim resursima (videti gore komentar o upravljanju ljudskim resursima)
i moe biti povezana sa sekcijom za isplatu finansijskog informacionog sistema.
Benmarking
Benmarking je proces poreenja razliitih aspekata uspenosti u okviru
nekolikoorganizacija, sa ciljemutvrivanja pozicije relativne uspenosti, identifikacije
najboljih primera prakse, i uenja od drugih kako bi se poveala uspenost.
Tokom prethodnih 10 godina, benmarking saradnja je postala iroko raspros-
tranjena u sektoru vodoprivrede, kako na domaem, tako i na meunarodnomplanu.
Neke od benmarking ema su pokrenuli regulatori kako bi se prikupljali podaci
za proces odreivanja tarifa, postavili standardi usluga, i da bi se utemeljile sektorske
politike (npr. Velika Britanija, Holandija, a od skoro i Kosovo/1244 UNSCR
11
), ali
ee udruenja vodovodnih preduzea ili same kompanije iniciraju saradnju.
Tipina metodologija benmarkinga sadri sledee korake:
Odluke o oblastima investiranja (npr. usluge vodosnabdevanja, kanalizacije,
finansijski uspeh)
Identifikovanje partnera
Odreivanje izvora podataka i samih podataka koje treba prikupljati
Prikupljanje, provera i ispravljanje podataka
Izraunavanje indikatora uspeha
Odreivanje pozicije relativnog uspeha i izvoenje osnovnih razloga
Postavljanje ciljeva uspeha
Odluka o merama i njihova implementacija radi ostvarivanja ciljeva
Ponovo pokretanje
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 58
TABELA 19: REFORMA UEE U BENMARKINg SARADNJI
Glavni stejkholderi Vodovodna preduzea, nekad regulatorna tela
Glavni uticaji Bolje razumevanje razloga za neispunjavanje ciljeva
Realistini ciljevi uspeha
Monitoring postignutih ciljeva
Potrebno vreme 1 godina, ali se moe raditi i kontinuirano
Nivo trokova Nizak. Ulazak u aktivni program kao to je IBNET zahteva samo neto internog
vremena. Pokretanje benmarking programa sa drugim komunalnim preduzeima
moe zahtevati izmeu 1000 i 3000 evra/god/preduzee, u zavisnosti od obima
Iako postoji jednokratna benmarking saradnja, posebno za pojedina podruja,
veina benmarking saradnji vodovodnih preduzea se deava kontinuirano, obino
u godinjim ciklusima. Viegodinji benmarking programi ne pokrivaju samo
strateko planiranje, ve su korisni za uspeno postizanje ciljeva.
Vrednost nekih indikatora benmarkinga zavisi od unutranje efikasnosti
komanije, koliko i od radnih uslova. Na primer, niska vrednost potronje elektrine
energije u vodovodnom preduzeu (kWh/m3) moe biti posledica dobro odra-
vane mree i visoko efikasnih pumpi, ali moe i da bude rezultat dobrih operativnih
uslova, kao to je ravan teren, veliki potroai i skoncentrisano podruje opslui-
vanja. Uporeivanje indikatora uspeha izmeu kompanija treba uraditi oprezno,
uzimajui u obzir razlike u operativnim uslovima. Ako je broj uesnika u
benmarking saradnji dovoljno veliki , moe biti od koristi raunanje vrednosti
indikatora za grupe kompanija na osnovu operativnih uslova i veliine. Ovo
je upravo uraeno u Benmarking klubu Maarske vodoprivredne asocijacije
(videti Okvir 22).
Nezavisna revizija uinka
Za razliku od revizije finansijskih izvetaja koji su u veini zemalja regularni
uslov koji treba da potvrdi finansijsku tanost i pouzdanost preduzea, svrha
revizije efikasnosti je da da preporuke kako se moe unaprediti rad, na osnovu
prethodne procene poslovanja. Predmeti revizije efikasnosti mogu biti iroki,
ukljuujui vladina tela, biznis sektor, NVO sektor, procese, programe i projekte.
U idealnom sluaju reviziju efikasnosti rade nezavisni eksperti, koji su zapravo
konsultanti za menadment koji imaju iskustva u slinim organizacijama, u ovom
sluaju u drugimvodoprivrednimpreduzeima, i koji su sposobni da donesu svee
poglede, a pritomu tome nemaju lini interes. Reviziju uinka mogu zahtevati reg-
ulatori, vlasnik, uprava preduzea, u traenju naina da se unaprede. Ponekad MFI
zahteva da lice koje uzima zajam uradi reviziju uinka i usvoji posebne preporuke
koje doprinose boljoj efikasnosti.
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 59
OKVIR 20: BENMARKING PROGRAM ALBANSKOG VODOVODNOG PREDUzEA
U saradnji sa Svetskom bankom, Albanska vlada je 2005. poela benmarking program vodovodnih preduzea.
Program je vodila jedinica za monitoring uspeha i benmarkinga Direkcije za vodosnabdevanje i kanalizaciju Min-
istarstva javnih radova, transporta i telekomunikacija. Uokviru jedinice je angaovano tri profesionalca koji sakupljaju,
rade analizu i prosleuju mesene podatke iz vodoprivrednih preduzea, idu u terenske posete preduzeima i obavl-
jaju trening programe za prikupljanje podataka. Osoblje takoe priprema izvetaje o uspehu komunalnih preduzea
i sektora kao celine. Na osnovu rezultata obavljenog benmarkinga, za kompanije se postavljaju ciljevi uspeha, a
rasporeivanje subvencija i investicionih donacija Vlade se delimino bazira na progresu koji je postignut u
dostizanju ovih ciljeva. Ovo nije samo primer dobre upotrebe benmarkinga, ve i motivacija za vodovodna
preduzea da uestvuju u programu. Trenutno je 54 vodovodih preduzea, koja opsluuju 78 procenata populacije
Albanije, uzelo uee u programu.
Iako revizija nije isto finansijske prirode, ona moe imati znaajnu finansijsku
komponentu. Revizori, dok rade procenu uspenosti kompanije, traie razliite
komponente trokova kako bi ukazali na one koje bi se mogle redukovati. Ipak e
neke od procena biti vie tehnike nego finansijske, gledajui podoperacije (kao to
je odravanje, usluge kupcima) i tehnologije (npr. tretman pijae vode). ak i
procedure, kao to je metod odreivanja cena, mogu biti predmet revizije.
Ukoliko je uprava preduzea otvorena da ui od drugih, onda najbolja praksa
ili programi procesa benmarkinga mogu biti isto toliko dobri, a ponekad i bolji od
nezavisne procene uspeha. Uee u programima benmarkinga obino zahteva
manje novca, ali vie vremena i panje kada je re o menadmentu.
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 60
OKVIR 21: BENMARKINg VODOVODNIH PREDUZEA NA PET KONTINENATA: IBNET
Svetska banka je kasnih devedesetih pokrenula program benmarkinga vodovodnih preduzea osnivanjem
Meunarodne benmarking mree za vodovodna i sanitarna komunalna preduzea (IBNET). IBNET eksperti su
razvili metodologiju istraivanja podataka i set indikatora koji pokrivaju sve glavne aspekte rada, i postavili su veb
sajt (www.ib-net.org) sa detaljnim informacijama na engleskom, panskom i ruskom jeziku. Ako preduzee
odlui da se prikljui IBNET-u, mora da popuni upitnik i da ga prosledi IBNET ekspertima. Jednom kada su
podaci provereni i ubaeni u bazu, preduzee moe da izvadi benmarking izvetaje kroz veb sajt, i moe da
uporeuje svoj uinak sa drugim komunalnim preduzeima, bilo u svojoj zemlji ili u inostranstvu. Od oktobra
2008. IBNET baza podataka sadri podatke o vie od 2000 komunalnih preduzea u 85 zemalja.
OKVIR 22: BENMARKINg KlUB MAARKSE VODOPRIVREDNE ASOCIJACIJE
Maarska asocijacija za otpadne vode je 2007. godine osnovala benmarking klub. lanstvo u klubu je dobrovoljno
za lanove asocijacije. Trenutno su 23 kompanije lanovi kluba, pokrivajui tako 60 procenata sektora vodosnabde-
vanja i 30 procenata sektora kanalizacije u Maarskoj. Klub zapoljava nezavisne eksperte za kreiranje benmarking
metodologije, sakupljanje i proveru podataka o preduzeima, i generisanje rezultata prilagoenih svakompreduzeu.
Podaci pojedinanih preduzea su poverljivi, ali lanovi mogu lako da identifikuju svoj relativni uinak upotrebom
dijagrama koji sadre anonimne vrednosti svih indikatora, dok je indikator datog preduzea obojen drugombojom.
Prosena vrednost je oznaena horizontalnom linijom. Primer ovakvog grafikona je dat u crteu 3.
TABELA 20 : PROCENA KOMUNAlNOg PREDUZEA OD STRANE NEZAVISNIH EKSPERATA I DAVANJE SAVETA ZA REFORME
Glavni stejkholderi Uprava komunalnog preduzea, nezavisni eksperti
Glavni uticaji Nepristrasna procena
Bolje razumevanje problema i mogua reenja unutar komunalnog preduzea
Konano poboljanje poslovanja, smanjenje trokova, poveanje prihoda
Potrebno vreme Nekoliko nedelja do nekoliko meseci
Nivo trokovaes Nizak do srednji. Eksperti kotaju izmeu 200 i 1000 evra po danu, plus trokovi
POGL AVL J E 3
ORgANI ZACI ONE RE F ORME
S T RAT E GI J E zA RE F ORMU 61
CRTE 3: OPERATIVNI TROKOVI JEDINICE ZA SNABDEVANJE VODOM (HUF/M
3
)
Izvor: Benmarking klub Maarske Vodoprivredne asocijacije
Jedan od bitnih ciljeva kluba je uveanje broja lanova. Ovo je bitno iz razloga to vei uzorak omoguava bolju statistiku analizu odnosa vrednosti
indikatora i operativnih uslova.
0
400
300
200
100
S t rat e gi j e za re f ormu 62
Poglavlje 4
Rcfnrma tarifnc pn|itikc i uspcnijc
gcncrisanjc prihnda
S t rat e gi j e za re f ormu 63
S t rat e gi j e za re f ormu 64
Finansijski problemi kompanija, posebno sa akpekta opticaja gotovine, mogu
se olakati na dva osnovna naina: smanjenjem trokova, i generisanjem veih
prihoda. Strategije i mere za smanjenje trokova su ve opisane u treem
poglavlju. Ovo poglavlje je posveeno je uspenijem generisanju prihoda. Prvo
emo opisati trenutnu situaciju u vezi sa prihodima. Zatim emo prikazati
strategije za reformu iji je cilj poboljanje prihoda, ukljuujui kreiranje cena,
postavljanje cena na nivo koji e omoguiti pokrivanje trokova, i efektniju
naplatu rauna. Pomenuemo i naine za ublaavanje posledica visokih cena na
siromana domainstva
1rcnutnn stanjc
Postoje brojna objanjenja za nedovoljne prihode vodovodnih preduzea
u regionu.
Deo potroene vode i isputene otpadne vode nije izmeren, a time ni naplaen.
Cene usluga za vodosnabdevanje i kanalizaciju su niske, to znai ispod nivoa
koji bi obezbedio pokrivanje trokova.
Komunalna preduzea se suoavaju sa tekoama prilikom naplate rauna.
Ove teme e biti detaljnije objanjene u daljem tekstu.
Iako ilegalni prikljuci predstavljaju znaajanproblemu regionu, nema preciznih
podataka o njihovom broju. Na nekim lokacijama sam prikljuak nije ilegalan,
ali za njega nikada nije plaen raun zbog loeg voenja evidencije i sistema naplate.
Procenat ove potronje se u Crnoj Gori procenjuje na oko 6,5%. Stari vodomeri
mogu da mere manju potronju od stvarne. Pouzdanost vodomera je zadovoljavajua
u Hrvatskoj i Albaniji, dok smo za ostale zemlje JIE dobili razliite podatke.
S t rat e gi j e za re f ormu 6S
PogL aVL j e 4
Rf f ORMA 1ARl f Nf POl l 1 l kf l US Pf Nl J f Gf Nf Rl SANJ f PRl HODA
taBeLa 21: RfDlZAJN 1ARlfA, PROMfNf U 1ARlfNOJ S1RUk1URl l NlVOU, l POOlJANA NAPlA1A RAUNA
glavni stejkholderi Vodovodno preduzee, optina, regulatori, potroai
glavni uticaji uticaj zavisi od paketa izmena koji se planira, ali se najee mogu oekivati sledee izmene u
sluaju uspene implementacije:
Poveanje prihoda
Laki opticaj gotovine
Vei teret pada na neke potroae, dok ostali potroai nee osetiti vei teret, ve moda i manji
Smanjenje potronje vode i isputanja otpadnih voda, pa time i smanjenje operativnih trokova
Potrebno vreme tarifna reforma moe da se sprovede za jednu godinu, ali promene tarifnih nivoa mogu trajati
due, ako se odabere postepeno poveanje cena
Nivo trokova relativno nizak, zahteva trokove osoblja i moda spoljnih eksperata
Stepen do kog cene za vodosnabdevanje i kanalizaciju pokrivaju operativne
trokove varira od zemlje do zemlje, i od preduzea do preduzea u jednoj zemlji.
Situacija je sumirana u tabeli 22, a statistiki podaci se nalaze u tabeli 1. Situacija
sa pokrivanjem investicionih trokova je jo gora nego kada je re o operativnim
trokovima.
Iako prosene tarife vodovodnih preduzea u regionu nisu dovoljno visoke,
razliiti tipovi tarifa omoguavaju razliit stepen pokrivanja trokova. Komerci-
jalne ili industrijske tarife su esto vie od tarifa za domainstva, ak i ako se ova
razlika ne moe opravdati razlikom u trokovima pruanja usluga komercijalnim
potroaima i domainstvima. Opravdanje je politike ili socijalne prirode: kreatori
politike su vie spremni da opterete preduzea, jer se pretpostavlja da su ona, za
razliku od domainstava, u stanju da priute plaanje viih cena. Preduzea, za
razlliku od domainstava, ne uzimaju (direktno) uee u politikim izborima.
Crte 4 prikazuje dostupne podatke o odnosu cena za komercijalne potroae i
domainstva. Podaci za Kosovo/1244 UNSCRi Srbiju nisu dostupni, jer u veini
srpskih optina postoji unakrsno finansiranje.
S t rat e gi j e za re f ormu 66
PogL aVL j e 4
Rf f ORMA 1ARl f Nf POl l 1 l kf l US Pf Nl J f Gf Nf Rl SANJ f PRl HODA
taBeLa 22: S1fPfN POkRlVANJA 1ROkOVA U ZfMlJAMA Jlf
ZfMlJA S1fPfN POkRlVANJA 1ROkOVA
albanija Svega nekoliko komunalnih preduzea ima dovoljno visoke cene kojima moe da pokrije operativne
trokove. Komunalna preduzea dotira drava, ali sistem novane pomoi e se ukinuti do 2012.
meutim, pun prenos predviene novane pomoi zavisi od poboljanja rada, mereno nekim od
indikatora koji je deo benmarking programa: komunalna preduzea treba da smanje gubutke vode,
poveaju procenat naplaenih rauna, i smanje trokove kako bi dobila celokupnu subvenciju.
Bosna i Stepen pokrivanja trokova varira od preduzea do preduzea, ali u veini sluajeva je nedovoljan,
Hercegovina npr. operativni trokovi se ne pokrivaju prihodima od naplate rauna. Drava izdvaja ukupno oko
30 miliona Km godinje za subvencioniranje sektora.
Hrvatska operativni trokovi su obino pokriveni u srednjim i velikim gradovima. meutim, amortizacija se obino
ne pokrije prihodima od naplate rauna. usluge vodosnabdevanja i kanalizacije se u mnogim gradovima
dodatno finansiraju kroz druge aktivnosti.
Kosovo operativni trokovi se jedva pokrivaju iz prihoda. finansijska situacija ViK preduzea je veoma loa
1244/uNSCr
Bjr operativni trokovi retko mogu da budu pokriveni iz prihoda od naplate rauna. tarifna politika je voena
makedonija politikim odlukama, a ne racionalnim potrebama i eljom da se postigne finansijska odrivost.
Crna gora operativni trokovi obino ne mogu da se pokriju iz prihoda od naplate rauna. Dravne i optinske
subvencije prave ravnoteu.
Srbija tarife se odreuju na nivou optine kao rezultat politike odluke. zbog toga one uglavnom nisu dovoljno
visoke da pokriju operativne trokove. od 2005. godine centralna Vlada je ograniila poveanje cena na
stopu inflacije, tako da su ionako preniske cene sada fiksirane na nezadovoljavajuem nivou. u poslednje
vreme javna komunalna preduzea obino obavljaju vie razliitih aktivnosti (npr. voda, otpad, odravanje
zelenih povrina), a vode se zajednike knjige za sve aktivnosti, tako da je teko odrediti stvarni nivo
pokrivanja trokova.
Moramo da naglasimo da unakrsno finansiranje ima odreene nedostatke.
Niske cene za domainstva ne podstiu tednju vode, to predstavlja veliki problem
kada je proizvodnja pijae vode skupa i kada su kapaciteti vode za vodosnabdevanje
ogranieni. Visoke cene smanjuju konkurentnost lokalne industrije, posebno
industrije koja troi velike koliine pijae vode u procesu proizvodnje, a to moe
da rezultira smanjenjem proizvodnje, pa tim i manjim prihodoima od poreza, i
poveanjem stope nezaposlenosti lokalnog stanovnitva. Veliki industrijski
potroai takoe mogu da trae alternativne izvore snabdevanja, kao to je buenje
sopstvenih bunara ili preiavanjem vode za sopstvenu upotrebu, ime znaajno
smanjuju prihode vodovodnog preduzea.
Unakrsno finansiranje izmeu usluga vodosnabdevanja i kanalizacije je takoe
uobiajeno, mada njegov smer varira. Komunalno preduzee nekada usmerava
novac drugih profitnih aktivnosti (npr. nekretnine, upravljanje vrstim otpadom)
na vodosnabdevanje i kanalizaciju. Kada vodovodno preduzee opsluuje nekoliko
naselja, na primer grad i okolna sela, ili ponekada ceo region, a individualni trokovi
usluge se razlikuju, onda ujednaene tarife za celu oblast opsluivanja takoe
spadaju u unakrsno finansiranje. Ova praksa je ponekad rezultat socijalne
S t rat e gi j e za re f ormu 67
PogL aVL j e 4
Rf f ORMA 1ARl f Nf POl l 1 l kf l US Pf Nl J f Gf Nf Rl SANJ f PRl HODA
Crte 4: S1OPA UNAkRSNOG flNANSlRANJA lZMfU kOMfRClJAlNlH PO1RAA l DOMAlNS1AVA
0
3.5
3.0
2.5
2.0
1.5
1.0
0.5
Albanija
voda
Albanija
kanalizacija
BiH
Obe usluge
Hrvatska
voda
Hrvatska
kanalizacija
BJR
Makedonija
voda
BJR
Makedonija
kanalizacija
Crna Gora
voda
lzvnr. izraunali autori na osnovu iBNet baze podataka
politike
12
, a ponekad je razlog nepostojanja tanih podataka za sve lokacije, na
osnovu kojih bi se bazirale cene za razliite lokacije (WWRO, 2007b).
Nisu niske cene jedina stvar koja onemoguiava pokrivanje trokova, ve postoje
ozbiljni problemi i sa naplatomrauna, to je detaljnije prikazano u tabeli 23.
Nastavak rcfnrmc tarifnc pn|itikc
Velike promene u cenama usluga vodosnabdevanja i kanalizacije drastino
utiu na stepen potronje (a time i trokove), prihode i kupaca zadovoljstvo
kupaca uslugom. Zbog toga je korisno paljivo sprovoditi proces promena tar-
ifa, kao i ispitivanja, diskusije i savetovanja o mnogim pitanjima pre nego to se
donesu konane odluke o tarifnoj strukturi. U ovom odeljku je dat predlog
detaljne liste takvih istraivanja.
Tokom procesa kreiranja tarifa treba imati na umu mnoge opte principe.
Dokument iz 2006, Building on the recommendations of an EUDABLAS
Task Force
13
, daje sledeu listu
Tarife treba da budu relativno jednostavne i lake za razumevanje
Tarife treba da su dovoljno visoke kako bi obezbedile dovoljno sredstava da
omogue konstantno pokrivanje servisnih trokova. Treba imati na umu da ima
nekoliko nivoa trokova, od osnovnih operativnih trokova, preko obnove
postojee infrastrukture, pa sve do trokova zatite ivotne sredine.
S t rat e gi j e za re f ormu 68
PogL aVL j e 4
Rf f ORMA 1ARl f Nf POl l 1 l kf l US Pf Nl J f Gf Nf Rl SANJ f PRl HODA
taBeLa 23: 1RfNU1NA PRAkSA NAPlA1f RAUNA ZA VODU l kANAllZAClJU
ZfMlJA PROCfNJfNl PROSfk NAPlAfNlH USlUGA
albanija 73%
Bosnia i
Hercegovina 70%
Hrvatska Nije dostupno
Kosovo Prosek za 2006. je bio 57%, procenat je bio nii za domainstva (oko 48%) i vii za industriju.
/1244 uNSCr Procenat naplaenih rauna za pojedinana komunalna preduzea je izmeu 45% i 67%
Bjr makedonija Prema istraivanju Svetske banke, procenat naplaenih usluga je izmeu 50 i 60 procenata.
istraivanjem koje je sprovedeno u domainstvima u deset gradova dolo se do brojke od 75%.
Pojedinane vrednosti za optine variraju izmeu 52% i 90%. rezultat pokazuje da domaistva
plaaju raune u veem procentu nego industrijski potroai. Naplata rauna je u poslednje
vreme poboljana, ali se ulau i vei napori, kao to je slanje upozorenja neplatiama, pokretanje
sudskih postupaka, i iskljuivanje sa mree.
Crna gora 60% do 75%
Srbija Nije dostupno
Napnmcna. trudili smo se da osiguramo da se procenat neplaenih rauna bazira na istoj definiciji u svim zemljama, npr. da on predstavlja procenat
rauna koji nikada nisu naplaeni, ne ukljuujui raune koji su plaeni sa zakanjenjem. meutim, u nekim zemljama dolo je do nenjasnoa o
pravom znaenju ovog indikatora, tako da nismo sigurni u konzistentnost ovih podataka i mogunost njihovog meusobnog poreenja.
Tarife treba da reflektuju razliite trokove pruanja usluga razliitimgrupama
potroaa
Tarife nisu samo instrument za ostvarivanje prihoda, one utiu na visinu rauna,
to je jednostavan nain da se zatite vodni resursi.
Tokom tog postupka treba uzeti u obzir i mogunost nekih potroaa da plate
toliku cenu.
Ciljevi reforme
Promene tarifa mogu biti voene razliitim ciljevima, i prva stvar koju treba
uraditi je definisanje precizne liste ciljeva. Ciljevi mogu biti:
Generisanje prihoda. Ovo je, naravno, prvi razlog postojanja tarifa. Ima smisla
izneti realistian, viegodinji plan potreba, i alternativne izvore finansiranja
(grantovi, subvencije, prihodi odsporednihdelatnosti), i odrediti sumukoja treba
da se pokrije kroz prihode odnaplate rauna. Posebnoje vanorazmotriti, ne samo
operativne trokove tokomprocesa, ve i kapitalne trokove (amortizacija, inves-
ticioni fondovi) kako postojee tako i planirane budue infrastrukture, koje e
direktno finansirati vodovodno preduzee.
Pravedno odreene tarife bazirane na stvarnimtrokovima. ak i kada su ukupni
prihodi od naplate usluga dovoljni da pokriju trokove, unakrsno finansiranje
izmeu razliitihgrupa potroaa i dalje moe da postoji, tanije ovo je est sluaj,
to je ve napomenuto u treem poglavlju. Kada se dugorono planira, veoma je
vanoda donosioci odluka odrede prihvatljive razmere unakrsnog finansiranja. Sa
aspekta ekonomske efikasnosti, svi potroai treba da plate pune trokove usluga
koje primaju, to je argument za izbacivanje unakrsnog finansiranja. Ovo takoe
promoviu neke MFI, i ak insistiraju na tome. Meutim, i drugi faktori su u igri,
kaotosuplatena mo i spremnost da se plati, a donosioci odluka treba da naprave
balans izmeu njih. Unakrsno finansiranje se moe izbaciti ili postepeno
smanjivati tokomgodina.
Pomo domainstvima sa malimprimanjima. Plaanje usluga za vodosnabdevanje
i otpadne vode moe se olakati na razliite naine (videti ispod tekst o platenoj
moi), pravilno odreivanje cena je jedna od njih. Ako domainstva prime prvih
nekolikokubnihmetara vode poniskoj ceni, dokimse potronja prekote koliine
obraunava po veoj ceni, poznatijoj kao blok tarifa, onda porodice sa malim
prihodima mogu da priute koliinu vode koja zadovoljava osnovne potrebe, a
ostale porodice mogu da priute veu potronju i plaanje vode po viimcenama.
Ovaj tip tarifnog reima je u kontradikciji sa pojmomjednakosti koji je pomenut
u prethodnom paragrafu. Ovo nije neuobiajeno za kreiranje cena, i nekada se
nekoliko ciljeva koji su ponekad u meusobnom konfliktu, mora usaglasiti na
najbolji mogui nain.
Menadment potranje. Najefektniji alat za menadment potranje je cena
usluge. Potroai reaguju na vie cene smanjujui svoju potronju, zakljuujui da
postoji korelacija izmeunjihove potronje i rauna za vodu(toje sluaj kodonih
S t rat e gi j e za re f ormu 69
PogL aVL j e 4
Rf f ORMA 1ARl f Nf POl l 1 l kf l US Pf Nl J f Gf Nf Rl SANJ f PRl HODA
potroaa kojima se potronja individualno meri). U sluaju potroaa koji su
prikljueni i na vodovodnu i na kanalizacionu mreu, mora se uzeti u obzir da je
to je zbir te dve cene. Menadment potranje je najpotrebniji kada su operativni
trokovi vodosnabdevanja visoki, kada postoje tehnike prepreke u infrastrukturi,
ili kada je kapacitet izvora snabdevanja, koji koristi vodovodno preduzee,
ogranien. Ogranieni kapaciteti uglavnompredstavljajusamo sezonski problem.
Dugorona stabilnost prihoda. Uregionu postoje sluajevi gde veliki industri-
jski potroai razmatraju naputanje usluga vodovodnih preduzea i prelaze na
samosnabdevanje, jer ne ele da nastave praksu unakrsnog finansiranja drugih
potroaa, koja je trenutno velikih razmera. Ako postoji takav rizik, komunalno
preduzee bi trebalo da razmotri ukljuivanje dugoronih ugovora sa najveim
potroaima u kojima bi im ponudio smanjene ili nepromenjene cene. Ovakvi
ugovori bi trebalo da iskljue ozbiljan rizik po obe strane: za komunalno
preduzee rizik od gubitka portoaa, a za industrijske pogone rizik od
kontinuiranih poveanja cena u budunosti.
Smanjenje zagaenja. Ovo se najvie odnosi na industijske pogone koji isputaju
zagaene otpadne vode u odvode, to oteava komunalnimpreduzeima tretman
otpadnih voda i poveava trokove tog tretmana. Ovo moe biti i povod za
uvoenje posebne nadoknade za zagaivanje koje se plaa dravi. Vodovodno
preduzee stoga moe da nametne industrijskom potroau plaanje posebne
naknade za otpadne vode, zbog dodatnih trokova koje iziskuje tretman takvog
otpada.
Jasno definisanje ciljeva tarifne reforme, a zatim kreiranje tarifnih reima
baziranih na ovim ciljevima, je od posebne vanosti, jer u suprotnom regulatori
(bilo lokalni ili dravni) mogu donositi ad hok odluke o menjanju cena, bazirane
na trenutnim potrebama.
Kreiranje cena
Suprotno od prostog godinjeg prilagoavanja cena za vodu i kanalizaciju,
tarifne reforme su temeljnije, i one isto mogu menjati strukturu cena. Uovomdelu
emo predstaviti glavne kategorije tarifnih obrazaca zajedno sa njihovimprednos-
tima i nedostacima. Treba naglasiti da, sa izuzetkom paualnih mesenih cena, svi
ovi obrasci zahtevaju da se meri potronja individualnih potroaa. Tokomrazvoja
novih tarifnih obrazaca, treba nastojati da se zadri dobar odnos jednostavnosti,
razumljivosti, lake administracije, generisanja prihoda i ekonomske efikasnosti. Iako
je jasno da ovo nije lako postii, na sreu postoji dobar izbor razliitih tarifnih
obrazaca sa kojima se moe raditi.
Paualna mesena cena
Prema ovoj emi, potroai plaaju paualnu mesenu cenu, bez obzira na
njihovu stvarnu potronju. Visina moe biti jednaka za sva domainstva, ili moe
varirati u zavisnosti od odreenih kriterijuma, kao to je broj stanara ili broj soba u
S t rat e gi j e za re f ormu 70
PogL aVL j e 4
Rf f ORMA 1ARl f Nf POl l 1 l kf l US Pf Nl J f Gf Nf Rl SANJ f PRl HODA
stanu. Ovo je jedini tip cena koji se moe primeniti u domainstvima u kojima se
ne meri poronja, i skoro nikada se ne koristi tamo gde se vri merenje potronje.
Primer: 10 evra meseno po prikljuku
Prednosti:
Nisu potrebni vodomeri
Nedostaci:
Nedostatak potsticaja da se voda tedi
Potroai ne mogu da utiu na visinu svojih rauna
Poveanje cena izaziva vei otpor nego kog veine ostalih tarifnih obrazaca
Promenljive cene
Potroai plaaju uniformnu cenu posle svakog kubnog metra potroene vode.
Ova ema se zasniva na naplati zapremine potroene vode. Cene za otpadne vode
se obino takoe postavljaju na ovaj nain, a osloboena otpadna voda se rauna kao
odreeni procenat potronje vode, u veini sluajeva 100 procenata, ali ponekad i
manje, uz pretpostavku da se taj deo vode koristi izvan zgrade, na primer za
polivanje bate ili pranje automobila.
Primer: 0.8 EUR /m
3
.
Prednosti:
Promenljive cene slue kao potsticaj da se tedi voda
Potroai mogu da reaguju na promene cena
Dvotarifni sistem
Cene formirane na ovaj nain predstavljaju kombinaciju paualne mesene cene i
promenljive cene. Iako potroai moraju da plate za svaki portoeni kubni metar, oni
moraju da plate i paualni meseni iznos. Ipak ovo ne znai da se ista usluga naplauje
dva puta. Paualni deo obino predstavlja relativno mali deo ukupnog rauna (manje
od20ili 30procenata
14
), i uovomsluajuje promenljivi deoestomanji negousluaju
prosto promenljivih cena.
Primer: 3 eur meseno po prikljuku +0.6 EUR/m
3
Glavno opravdanje za uvoenje dvotarifnog sistema naplate je u tome to veinu
trokova vodovodnog preduzea ine fiksni trokovi, a ti trokovi nisuproporcionalni
potronji. Oni treba da se pokriju, koliko god je mogue, nezavisno od trenutnog
obima potronje vode, ili isputanja otpadnih voda. Fiksni trokovi vodovodnih sis-
tema (amortizacija, IT, odravanje, popravke, oitavanje vodomera, naplata, itd.) ine
izmeu 60 i 80 procenata svih trokova
15
. Ipak, u praksi, fiksna komponenta cene
obino ini manje od jedne treine svih prihoda ostvarenih od naplate rauna, jer bi
vei fiksni deomogaopredstavljati preveliki teret za male potroae. Tobi takoe sman-
jilo potsticaj za tednju vode, jer bi vei fiskni deo znaio manji promenljivi deo, jer u
tomsluaju ne bi bilo potrebno ostvariti toliko visoke prihode od varijabilnog dela, i
tako bi potsticajni efekat varijabilne cene bio manji.
S t rat e gi j e za re f ormu 71
PogL aVL j e 4
Rf f ORMA 1ARl f Nf POl l 1 l kf l US Pf Nl J f Gf Nf Rl SANJ f PRl HODA
Kreatori politika unekimzemljama JIE(Albaniji, Hrvatskoj, Kosovu/1244RSC)
omoguavajuvodovodnimpreduzeima da uvedudvotarifni sistemnaplate. Ipak, ova
praksa nije iroko rasprostranjena. Pronali smo samo jedan sluaj, i to je komunalno
preduzee Karlovac uHrvatskoj, koje je prvouveloovakav tarifni reim2007. godine,
dok e ostali moda slediti ovaj primer. U Maarskoj sve vei broj komunalnih
preduzea svake godine koristi dvotarifni sistemnaplate, i ovaj tarifni sistemje veoma
rasprostranjenuvisokorazvijenimzemljama. Dvotarifni sistemi naplate predstavljaju
relativnunovost usektoruvoda uzemljama JIE, ali ne i udrugimuslunimsektorima,
posebno u sektoru telekomunikacija, gde se ovaj sistemprimenjuje ve godinama.
Prednosti:
Fiksna komponenta cene omoguava ostvarivanje odreene koliine prihoda tokom
cele godine. Ovoje znaajnoza mesta sa promenljivomsezonskompotronjom, na
primer u turistikimmestima u kojima se najvea potronja odvija tokomleta.
Ovo je dosta pravedan tarifni sistem, jer su ostvareni prihodi prilino blizu
odgovarajuim servisnim trokovima (barem ako su cene postavljene na nivo
koji omoguava pokrivanje trokova).
Nedostaci:
Fiksna komponenta cene moe pretstavljati preveliko optereenje za domainstva
sa niskim prihodima. Ovo se moe prevazii ako se obezbedi nekoliko
kubnih metara vode besplatno u zamenu za fiksnu komponentu cene.
Uvoenje dvotarifnog sistema naplate zahteva opsenu komunikaciju sa
potroaima, kako bi razumeli i prihvatili njegovu opravdanost.
Blok tarife
Prema ovom tarifnom sistemu cena usluge se menja prema potronji. Predvieni
blokovi potronje imajurazliite cene, a tana cena kojupotroa plaa zavisi odbloka
potronje u koji potroa upada. Postoje rastue i opadajue eme blok tarifa.
Prema rastuoj bloktarifi (crte 5), inicijalna potronja, na primer 5m
3
mesenose
naplauje ponioj ceni, dokse potronja iznadte koliine naplauje povioj ceni. Moe
se uspostaviti dva ili vie blokova. Cena u okviru prvog bloka je
obino ispod stvarne cene vodosnabdevanja, a ta cena se oprav-
dava snabdevanjem vodom domainstava sa niskim primanjima
po prihvatljivoj ceni. Domainstva sa srednjim ili visokim pri-
manjima, koja moguda priute kupovinuvee koliine vode, e za
dodatnu potronju da plate vie od prosene cene, jer e deo nji-
hove potronje spadati u kategoriju koja ima veu cenu. Kako
porodice sa veom potronjom plaaju veu cenu po kubnom
metruvode odporodica sa manjompotronjom, oni zapravo un-
akrsnofinansirajuvodukojupotroe domainstva sa manjimpri-
manjima.
Nismo pronali primere primene rastuih blok tarifa u
Centralnoj Evropi
16
, mada postoji mnotvo ovakvih primera u
zemljama u razvoju, a neki od njih su prikazani na crteu 6.
S t rat e gi j e za re f ormu 72
PogL aVL j e 4
Rf f ORMA 1ARl f Nf POl l 1 l kf l US Pf Nl J f Gf Nf Rl SANJ f PRl HODA
Crte 5: fMA RAS1UlH lOk 1ARlfA
Cena (eur/m
3
)
Potronja (m
3
/mesec)
Prednosti rastuih blok tarifa:
Domainstva sa niskimprimanjima dobijaju odreenu koliinu vode po niskoj
ceni, u skladu sa njihovim platenim sposobnostima.
Ova tarifna ema je jeftinija za administraciju od eme socijalnih tarifa, po kojoj
prvotreba identifikovati domainstva sa niskimprimanjima, a zatimihi odvojeno
tretirati.
Nedostaci rastuih blok tarifa:
Izmeu potroaa se deava unakrsno finansiranje, to daje lo signal i utie na
smanjenje ekonomske efikasnosti trita pijae vode.
Iskustva sa funkcionisanjem eme rastuih blok tarifa ukazuju da grupe
stejkholdera stalno pokuavaju da izdejstvuju poveanje prvog bloka, kako bi on
pokrio veu mesenu potronju. Poveanje prvog bloka bi svakako smanjilo
efektivnost ovog tarifnog sistema.
U sluaju postojanja zajednikih prikljuaka. Tipino za domainstva sa niskim
primanjima je da je nekoliko domainstava na jednomprikljuku (uobiajenije u
nekim siromanijim zemljama), pa se u tom sluaju deava da potronja tog
prikljuka upada u kategoriju viih cena, i osnovna socijalna svrha ovih cena time
nije ispunjena.
S t rat e gi j e za re f ormu 73
PogL aVL j e 4
Rf f ORMA 1ARl f Nf POl l 1 l kf l US Pf Nl J f Gf Nf Rl SANJ f PRl HODA
Crte 6: PRlMfRl RAS1UlH lOk 1ARlfA lZ JUGOlS1ONf AZlJf
0
0.8
0.6
0.4
0.2
10 20 30 40 50 6
1.0
Cebu (Filipini)
Singapur
Dakarta (Indonezija)
ijang Mai (Tajland)
Kolombo (ri Lanka)
Delhi (Indija)
lzvnr. Whittington (2001)
Ako su blokovi optimalno definisani, rastue blok tarife mogu imati efekta u
dostizanju socijalnih ciljeva, kao i ciljeva koji se tiu tednje vode, mada loe
definisani blokovi mogu da izazovu znaajne ekonomske tete.
Velike porodice, koje obino imaju manju relativnu platenu mo, subven-
cioniu manje porodice koje u proseku troe manje.
Pod opadajuom blok tarifom (crte 7), inicijalna potronja (na primer prvih
5m
3
meseno) se naplauje po vioj ceni, dok se dodatna potronja obraunava po
nioj ceni, a broj blokova moe biti dva ili vie. Cene u okviru prvog bloka treba da
pokriju neke fiksne trokove koji se odnose na vodosnabdevanje, tako da je ova
tarifna ema na neki nain slina emi dvotarifnog sistema, jer sadri fiksnu i
varijabilnu komponentu, o emu je ve bilo rei. Ipak postoji znaajna razlika:
opadajua blok tarifa moe da sadri blok sa veoma niskom cenom za veliku
potronju, omoguavajui jeftinu vodu velikimpotroaima kao to su industrijska
postrojenja, pretstavljajui ekonomiju razmera u ceni vode. Treba napomenuti da
je ovo racionalno samo kada vodovodni sistemmoe da obezbedi izobolje vode sa
malim trokovima.
Prednosti opadajue blok tarife:
Visoka cena prvog bloka stabilizuje prihode vodovodnog sistema i olakava
pokrivanje fiksnih operativnih trokova. Ovo je posebno korisno u podrujima
sa velikim brojem malih potroaa, kako to su vikend naselja.
Ekonomija razmera, odnosno nii proseni trokovi za pruanje usluge velikim
potroaima, se odraava ovom tarifnom emom.
Nedostaci opadajue blok tarife:
Ovaj sistemveoma optereuje domainstva sa niskimprimanjima, to se nekada
mora kompenzovati na neki drugi nain.
Veliki potroai se ne podstiu da racionalno koriste vodu.
Sistem funkcionie samo ako se vodomeri oitavaju u svakom obraunskom
periodu (meseno)
Posebne doplate
Kada doe do naplate za isporuku vode ili odvoenje
otpadnih voda, vodovodno preduzee ima mnogo opcija, to
e biti prikazano na narednim stranicama. Ipak, preduzee
moe da naplati dodatne usluge, najee za uvoenje novih
prikljuaka za vodu i otpadne vode, kao i za tretiranje posebno
zagaene kanalizacije.
Uvoenje novih prikljuaka zahteva resurse vodovodnog
preduzea u formi radne snage, alata, materijala, itd. , tako da je
razumno da se ovi trokovi naplate od novih potroaa. Ova
praksa je iroko rairena u EU i postaje sve vie uobiajena i u
S t rat e gi j e za re f ormu 74
PogL aVL j e 4
Rf f ORMA 1ARl f Nf POl l 1 l kf l US Pf Nl J f Gf Nf Rl SANJ f PRl HODA
Crte 7: fMA OPADAJUlH lOk 1ARlfA
Cena (eur/m
3
)
Potronja (m
3
/mesec)
regionu JIE. Prikljuivanje potroaa du postojee vodovodne mree kota
manje nego proirenje mree na nova naselja i uvoenje prikljuaka na nju. Uza-
visnosti od finansiranja novog dela mree, bilo putem donacija, zajmova ili sop-
stvenimsredstvima komunalnog preduzea, preduzee moe da naplati uvoenje
prikljuka znatno vie na novim delovima mree. Pre izgradnje mree mora se
predvideti i uzeti u obzir spremnost potroaa da plate prikljuenje na mreu.
Isputanje otpadnih voda u kanalizaciju se obino naplauje po kubnom
metru, bazirano na izmerenoj potronji vode, ili na osnovu izmerene ili procen-
jene koliine isputene otpadne vode. Meutim, neka industrijska kanalizacija
sadri otpad za koje e komunalno preduzee imati dodatne trokove, pored uo-
biajenih trokova za prikupljanje i tretman. Ovi trokovi se mogu odnositi na
dodatne tehnoloke resurse, ili resurse potrebne za tretman industrijskog otpada,
ili posebne takse za isputanje otpada koje se plaaju dravi. Ovi dodatni trokovi
se mogu naplatiti kroz naknadu za zagaenje koju plaa industrija koja isputa
zagaujue materije u odvod. U idealnom sluaju ova naknada bi trebalo da se
bazira na stvarnom obimu zagaenja, bilo da se ono meri kontinuirano za velike
industrijske zagaivae, ili na osnovu procene bazirane na jednogodinjem
uzorkovanju isputene otpadne vode za manja industrijska postrojenja. Dovoljno
visoke naknade za zagaenje na mestu e dati potsticaj zagaujuimindustrijama
da uvedu predtretman otpadnih voda pre isputanja.
Pitanje platene moi
Kako je prikazano u tabeli 23, procenat naplate rauna je nedovoljan u veini
zemalja JIE. Postoji mnogo razloga za ovo, najvei je taj to mnoga domainstva
sa niskim primanjima ne mogu da priute da plate svoje raune za vodu i kanal-
izaciju. Kako se u narednim godinama predvia kontinuirano poveanje cena,
pitanje platene moi postaje jo vanije. Sa druge strane, svako poveanje
prosenog nivoa prihoda stanovnitva e biti od pomoi za plaanje veih rauna
za vodu.
S t rat e gi j e za re f ormu 7S
PogL aVL j e 4
Rf f ORMA 1ARl f Nf POl l 1 l kf l US Pf Nl J f Gf Nf Rl SANJ f PRl HODA
oKVir 23: POSfNO NAPlAlVANJf 1Rf1MANA ZAGAfNf VODf U Pl1fS1l, RUMUNlJA
u avgustu 2004. godine je apa Canal Pitesti (aCP), komunalno preduzee vodovod i kanalizacija grada Pitestija
i okolnih malih naselja, uvelo posebno naplaivanje za industrijsko zagaenje koje potroai isputaju.
Prikupljanje i tretman otpadnih voda vri aCP, a koliina zagaujuih materija ima uticaja na cenu tretmana
otpadnih voda. odeljenje za monitoring aCP-a redovno uzima uzorke isputene otpadne vode industrijskih
postrojenja koje koriste usluge aCP-a. Kada koncentracija polutanata u uzorku pree odreenu graninu
vrednost, regularnoj ceni za isputanje otpadnih voda se dodaje doplata za tretman zagaene vode, i sva
otpadna voda koje je isputena do narednog uzimanja uzorka naplauje se po vioj ceni. Sama visina doplate je
proporcionalna stepenu prekoraenja granine vrednosti zagaenja. u 2006. godini, prihodi koji su ostvareni na
ovaj nain inili su do 4,45 procenata svih prihoda za otpadne vode industrijskih postrojenja. ako industrijski
zagaiva planira da investira u postrojenja za predtretman otpadnih voda, aCP je spreman da pregovara oko
privremenog smanjenja doplate tokom faze izgradnje postrojenja. (morris et al., 2007a)
Postoji internacionalno prihvaen princip da trokovi za vodu i otpadne vode
ne treba da prelaze 4,5% prihoda domainstva (Svetska banka), ukljuujui 10%
domainstava sa najniim primanjima i penzionere.
Kada se jednom utvrdi da je teret cena za vodu i otpadne vode preveliki za
domainstva sa niskimprimanjima, postoji nekolikostrategija koje se moguprimeniti
u cilju olakavanja ovog tereta. Neke od ovih mera su namenjene ba domainstvima
sa niskimprimanjima, dok su druge opte, ali su od pomoi i siromanima.
Velika poveanja cena treba da se uvode postepeno, ako je mogue, tokomdueg
vremenskog perioda.
Rastue blok tarife (o kojima je ve bilo rei) su olakavajua okolnost za
domainstva sa malompotronjom, jer je prosena cena koju oni plaaju manja
od prosene cene koju vodovodno preduzee dobija za usluge. Domainstva sa
niskimprimanjima mogu da plaaju usluge po povlaenimcenama sve dok su
u stanju da smanje svoju potronju. Samtarifni sistembi bio univerzalan za sve
potroae: ovo nije neto to je specijalno prilagoeno potrebama domainstava
sa niskim primanjima.
Socijalne cene, nie od prosenih, koje su namenjene iskljuivo domainstvima
sa niskim primanjima, e smanjiti teret ovim potroaima, mada njihova
administracija moe da bude skuplja.
Kontinuirano unakrsno finansiranje domainstava od prihoda ostvarenih
naplatomviih komercijalnih tarifa. Ova praksa ima brojne nedostatke, kao to
je ve napomenuto. Mada je ovo trenutno uobiajena praksa, postoje planovi da
se prekine sa njom. Regulatorna kancelarija za vodu i otpad na Kosovu/ 1244
RSC, naglaava da, domai potroai imaju problem da priute plaanje
usluge, to nisu iskusili strani potroai. Zbog toga je kratkorono zadrana
praksa viih komercijalnih i niih cena za domainstva, mada bi cene u sred-
njeronom periodu trebalo da se izjednace, a dugorono treba teiti cenama
koje odraavaju trokove (npr, vie cene za domainstva, a nie cene za indus-
triju koja troi velike koliine vode). (WWRO, 2007b)
Unekimzemljama se daju dravne subvencije za lokacije na kojima su trokovi
vrenja usluga vii, pre svega zbog nepovoljnih uslova koji vladaju na timlokaci-
jama (npr ako se voda nalazi na velikoj dubini, ako je sirova voda loeg kvaliteta
pa zahteva kompleksniji tretman, ili je konfiguracija terena sloena i sa visokim
uzvienjima). Ovo je sluaj u Maarskoj, gde optine mogu da se prijave za
godinju subvenciju, koja se moe koristiti u cilju smanjenja cena usluga za
domainstva, ali ne i komercijalnih cena. Meutim, ova ema omoguava
subvencionisanje i porodica u tompodrruju sa visokimmesenimprihodima.
Socijalna pomo predstavlja optu pomo domainstvima, koja nije posebno
namenjena plaanju rauna za vodu, niti za bilo koju posebnu svrhu, ali ona
poveava prihode siromanih domainstava. Generalno gledano, to nema
nikakve veze sa vodosnabdevanjem, ali moe uticati na plaanje rauna za vodu
od strane siromanih domainstava. Ipak, domainstva sa niskim prihodima
S t rat e gi j e za re f ormu 76
PogL aVL j e 4
Rf f ORMA 1ARl f Nf POl l 1 l kf l US Pf Nl J f Gf Nf Rl SANJ f PRl HODA
imaju mnoge druge trokove koje moraju da pokriju, tako da u odsustvu
striktnog mehanizma prinude, socijalna pomo se troi uglavnomna neke druge
stvari pre nego na raune za vodu.
Prolongiranje previe skupih investicija e omoguiti kanjenje u naplati rauna.
Uvoenje merenja e omoguiti domainstvima da smanje svoju potronju kako
bi sveli raune na cifru koju su u stanju da plate.
Ekonomski racionalna, iako ne iroko primenjivana, je strategija za omogua-
vanje niskih cena usluga domainstvima sa niskim primanjima. Ovo se moe
sprovesti u formi zajednikih slavina u dviritima ili na ulici, ili isporuka
flairane pijae vode umesto tekue vode. Oba naina omoguavaju pristup
pijaoj vodi po pristupanimcenama, uz ograniavanje finansijskog optereenja
kako vodovodnog preduzea, tako i potroaa.
Na kraju, trebalo bi imati na umu da niska primanja nisu uvek jedini uzrok
problema naplate rauna. Tokomrazmatranja pitanja platene moi, treba razmotriti
i druge aspekte naplate, kao to su prinudne mere ili olakavanje naina plaanja, o
emu je ve bilo rei. Spremnost da se plati usluga vodosnabdevanja moe da zavisi i
od kvaliteta usluge, kao i kvaliteta same vode.
formiranje cena
Kada se istovremeno uvode brojne velike promene tarifa, teko je predvideti
krajnji rezultat. Vie cene po kubnom metru bi verovatno rezultirale smanjenom
potronjom u domainstvima u kojima se potronja individualno meri, ali
verovatno ne bi uticatlo na potronju u stambenim zgradama sa zajednikim
vodomerima. Vie cene mogu izazvati nagle promene u obimu naplaenih rauna.
Dok je instaliranje vodomera deo reformskog paketa, potronja, a time i prihodi
mogu da opadnu, ali u isto vreme moe se oekivati da vie rauna bude plaeno na
vreme. Ako je manje vode potroeno, operativni trokovi e takoe biti manji, a u
sluaju cena koje omoguavaju pokrivanje trokova, manji trokovi e omoguiti
nie cene nego to je prvobitno planirano. Ovo je samo nekoliko osnovnih
korelacija koje su u igri. Praenje svih ovakvih korelacija za razliite kategorije
potroaa brzo se pretvara u komplikovano istraivanje.
U ovom sluaju bi raunarski modeli bili od izuzetne koristi u izradi svih
potrebnih prorauna za potrebe donosilaca odluka. Kada se jednom postavi
finansijski model vodovodnog preduzea, lako je testirati razne pretpostavljene
varijante i sauvati rezultate za svaki scenario, radi njihovog meusobnog uporei-
vanja. Ovakvi modeli se mogu programirati za izraunavanje cena koje e pokriti
budue trokove usluga, dok se postepeno smanjuje postojee unakrsno finansiranje
izmeu razliitih kategorija potroaa i uvode specifine fiksne mesene
cene usluga.
S t rat e gi j e za re f ormu 77
PogL aVL j e 4
Rf f ORMA 1ARl f Nf POl l 1 l kf l US Pf Nl J f Gf Nf Rl SANJ f PRl HODA
Nije potrebno posebno naglasiti da korisnost modela zavisi od pouzdanosti
podataka koji se koriste. Donoenje odluka na osnovu rezultata dobijenih iz
modela koji se zasniva na slabim podacima moe uiniti vie tete nego koristi.
Informacioni sistemi vodovodnih preduzea su od posebne vanosti za mnoge
svrhe, a jedna od njih je pravilno modeliranje tarifne reforme. Vie informacija
o formiranju cena mogu se nai na linku postavljnom u okviru 24.
implementacija tarifne reforme
Nakon to se odabere model tarifa i kada se postavi raspored tarifa, nove cene se
moraju isprobati u praksi. Sa administrativne strane, ovo je lako izvodljivo: zahteva
odreene promene u voenju evidencije i u softveru za obraun. Ipak ima smisla
sprovoditi druge, pratee mere, kako bi potroai razumeli razloge za promenu cena
i bili spremni da prihvate nove cene.
Verovatno najvaniji element je upravo komunikacija. Reforma cena usluga
vodovodnih preduzea u Centralnoj i Istonoj Evropi skoro uvek dovodi do
poveanja u prosenoj ceni usluga. Ako imse prui objanjenje, potroai e mnogo
lake prihvatiti poskupljenje. Moguse koristiti razni kanali komunikacije, ukljuujui
sastanke stejkholdera, biltene, lanke u dnevnim novinama, objavljivanje intervjua
sa lanovima uprave vodovodnog preduzea, i informisanje putemveb sajta. Posebno
je vano da ljudi razumeju koje posledice donosi status kvo, odnosno sa kojim
problemima e se suoiti komunalno preduzee i potroai ukoliko se ne poveaju
cene usluga
17
. Ova poruka e biti efektnija ukoliko su neke promene na bolje ve
krenule, akolokalnostanovnitvovidi da sugraevinski radovi poeli, da se vodomeri
zamenjuju, ili da je nakadanji neprijatan miris nestao sa ulica, itd. Utomsluaju e
ljudi biti mnogo spremniji za poskupljenje.
Implementacija tarifne reforme, zajedno sa reformom koja ima cilj smanjenje
trokova, ima najmanje dve oigledne prednosti. Ako je reforma kojoj je cilj sman-
jenje trokova na dobar nain prezentovana javnosti, to moe popraviti reputaciju
S t rat e gi j e za re f ormu 78
PogL aVL j e 4
Rf f ORMA 1ARl f Nf POl l 1 l kf l US Pf Nl J f Gf Nf Rl SANJ f PRl HODA
oKVir 24: AS1fC MODfl
jedan od modela koji je besplatno dostupan zainteresovanim vodovodnim preduzeima je aSteC model koji je
razvio uNDP/gef Dunavski regionalni projekat. aSteC (accounts Simulation for tariffs and effluent Charges) je
model zasnovan na excel programu koji moe da slui za irok spektar ispitivanja korelacija izmeu cena usluga i
investicionih strategija komunalnih preduzea, strukture trokova, ponaanje korisnika i fiziki uslovi, kao to
je proizvodnja vode i prikupljanje otpadnih voda. od realizacije prve verzije aSteC modela, 2004. godine, njega
je implementiralo i koristi nekoliko centralnoevropskih vodoprivrednih sistema. jedna od kljunih primena aSteC-
a je pomo vodovodnimpreduzeima da se pripreme za velike investicije koje podrava eukroz bolje razumevanje
finansijskih implikacija, ukljuujui oekivane promene u opticaju gotovine i cenama.
mada je sam aSteC model besplatan, iskustvo pokazuje da pravilno i efektivno korienje modela zahteva
ozbiljno angaovanje zaposlenih, znanje engleskog jezika, poznavanje excel programa i osnova ekonomije i
finansija, kao i kvalitetne podatke o radu kompanije. model i propratni materijal mogu se preuzeti sa sledeeg sajta:
http://www.undp-drp.org/drp/en/activities_1-6_-7_tariffs_and_charges_fr_phase2.html
preduzea, jer e potroai smatrati da komunalno preduzee ne eli samo da ostvari
vei prihod, ve sprovodi sopstvene inicijative. Reformski proces bi trebalo da ima
nekoliko faza. Ako tarifna reforma ne donese oekivani rezultat, bar e trokovi biti
smanjeni: smanjenje trokova i ostvarivanje donekle veih prihoda mogu ipak dati
potstrek reformi preduzea.
Deo poveanja cena moe se nameniti daljim investicijama, pa se zato deo
prihoda moe odvojiti za dui period. Ovo se mora ostvariti kroz poseban fond, koji
moe biti u nadlenosti optine, u suprotnomviak prihoda vodovodnog preduzea
moe postati predmet poreza na dohodak preduzea, u zavisnosti od nacionalne
porezne regulative. Naplata nadoknade za razvoj umestosamopoveanja cena moe
biti prednost ukoliko se na ovunadoknadune dodaje PDV, i na taj nainje poveanje
cena za domainsta manje dramatino. Posle implementacije tarifne reforme, njeno
funkcionisanje treba paljivopratiti, i ukolikoje neophodno, treba sprovesti odreena
prilagoavanja.
Poboljana naplata rauna
Razvoj i implementacija savrene tarifne reforme je samo delimino od koristi
ako problemi sa naplatomrauna i dalje postoje, ili se ak pogoraju. Ovaj odeljak
je posveen metodama za poboljanje naplate rauna. Bie prikazan skup potenci-
jalnih mera, mada njihova stvarna primenljivost zavisi od nacionalnog i lokalnog
pravnog, institucionalnog i kulturnog okruenja. Neke mere e biti podobne za
neke zemlje, dok u drugimmogu biti ilegalne ili na drugi nain nepoeljne. Uzeml-
jama JIE trenutna stopa naplaenih rauna za vodu i otpadne vode je oko 70
procenata (videti tabelu 23). Ako se sprovedu mere za poboljanje naplate,
komunalna preduzea mogu da poveaju prihode za 20 do 25 procenata.
Pravilna evidencija obrauna i naplate
Preduslov za svaku od narednih metoda za poboljanje naplate je tano i
redovno aurirano informisanje o obraunima i naplati. Za ovu svrhu postoji
Tailor softver po relativno pristupanoj ceni. Ono to nedostaje odreenimpre-
duzeima je spremnost da se uvedu novi softveri i promene neke ustaljene navike.
U nekim sluajevima obraun i naplatu sprovodi drugo preduzee umesto
vodovodnog preduzea. Obino postoji optinsko preduzee koje je specijalizo-
vano za naplatu rauna za sve komunalne usluge, ukljuujui odnoenje vrstog
otpada i grejanje. Kako ova preduzea uglavnomdre monopol na lokalnomnivou
za odreene usluge koje im poverava optina, oni nemaju inicijativu da se
unapreuju. Shodno tome, neka vodovodna preduzea primaju samo zastarele i
nekvalitetne podatke o naplati njihove usluge, to samu naplatu rauna jo vie
oteava. Kako ovde nije re o dobrovoljnoj saradnji komercijalnih preduzea, ve
o odnosima upravljanimod strane lokalne politike i tradicije, vodovodno preduzee
ne moe jednostavno da prekine ugovor sa preduzeem koje vri naplatu rauna.
Umesto toga, ono obino mora da proe kroz duge i mune pregovore.
U zavisnosti od rada ovog optinskog odeljenja, to ipak moe biti vredno truda.
S t rat e gi j e za re f ormu 79
PogL aVL j e 4
Rf f ORMA 1ARl f Nf POl l 1 l kf l US Pf Nl J f Gf Nf Rl SANJ f PRl HODA
Pntsticanjc p|aanja rauna
Komunalna preduzea tradicionalno prate pravnu administrativnu proceduru
u sluajevima neplaanja. Ovo ukljuuje jednu ili vie opomena, upozorenja i kazni,
obino u formi kamate za zakasnelo plaanje. Naalost, efikasnost ovih metoda je
diskutabilna, jer kod veine potroaa nije problem u tome to zaborave da plate
raun, ve u tome to nemaju novca za to, ili jednostavno ne ele da plate.
Dugovi koje je teko naplatiti se takoe mogu i prodati preduzeima koja vre
otkup duga, dodue po mnogo nioj ceni. Kako saradnja sa ovimpreduzeima moe
da bude veoma muna, i samo saznanje da se njihovi dugovi mogu prodati moe
stimulisati potroae da plate raune. Ipak, u nekim zemljama ovo nije legalno.
Ako je potroa voljan da plati nagomilane raune, ali nije u mogunosti da to
uini odjednom, komunalno preduzee mu moe omoguiti otplatu duga na rate,
na primer 24 jednake rate tokom2 godine. Takoe se mogu koristiti i popusti kao
potstrek za plaanje rauna, mada se uprava komunalnih preduzea s pravombrine
da se ovom merom moe poslati pogrean signal ostalim potroaima, koji mogu
smatrati da nije poteno davati popuste potroaima koji ne plaaju raune, dok
oni koji plaaju na vreme ne uivaju nikakve privilegije, to moe dovesti do toga
da potroai smatraju da nije pametno plaati na vreme, kada se kasnije plaanje
nagrauje niimcenama. Ipak, ovo moe biti efikasan potsticaj prilikomuvoenja
prjekata jednokratne otplate duga, sa uslovom da, nakon finansijske reforme,
korisnici pristanu na nove, jo stroije procedure za naplatu rauna.
Pravne procedure
Normalno, potroai koji ne plaaju raune mogu biti izvedeni pred sud.
Naalost, pravne procedure su u mnogimzemljama JIEveoma spore, a na izricanje
presude moe da se eka i vie od godinu dana usled procesuiranja velikog broja
sluajeva i slabe kadrovske opremljenosti sudova. Uovimuslovima, ova mogunost
je obino poslednja stvar kojoj se pribegava. Ipak, za samo vodovodno preduzee
bi dobijanje ovakvog sluaja bilo mnogo vrednije od finansijske dobiti, jer bi na taj
nain komunalno preduzee pokazalo efektivnost pravne procedure, a time bi lake
navelo potroae da ponu da plaaju svoje stare raune.
tehnike mere
Najrasprostranjenija tehnika mera je iskljuivanje sa mree potroaa koji ne
plaaju raune. Primenljivost ove mere zavisi od vaeih propisa. Unekimzemljama
je ovolegalna mera, dokje unekimzabranjena zbog mogueg uticaja na javnozdravlje.
RECistraivanje u zemljama JIEpokazuje da iskljuivanje nije dozvoljeno u Albaniji
i Bosni i Hercegovini, dok je legalna, ali retko koriena mera u Hrvatskoj, Bivoj
Jugoslovenskoj Republici Makedoniji i Srbiji. Unekimsluajevima optina ne dozvol-
java iskljuenja, ak i kada je to po zakonu dozvoljeno. Iskljuivanje pojedinanih
stanova uzgradama estonije tehniki izvodljivo, jer iste cevi prolaze kroz vie stanova.
Na lokacijama gde je iskljuivanje i legalno, i tehniki izvodljivo, ovo pretstavlja
verovatno najefektniji metod poboljanja naplate.
S t rat e gi j e za re f ormu 80
PogL aVL j e 4
Rf f ORMA 1ARl f Nf POl l 1 l kf l US Pf Nl J f Gf Nf Rl SANJ f PRl HODA
Alternativa iskljuivanju je instaliranje ventila sa niskimpritiskomna mestu gde
cev ulazi u stan potroaa, kako bi se smanjio pritisak vode u stanu. Ovim e se
omoguiti kontinuirano snabdevanje vodom (koje zadovoljava zahteve javnog
zdravlja), ali e se praktino smanjiti nivo usluge, jer e voda jedva da tee iz slavine.
Drugi metod zahteva naprednu tehnologiju, a time i odeena ulaganja, ali u
zamenu osigurava poboljanje u opticaju novca preduzea. Pametni vodomeri i
povezani ventili omoguavaju uvoenje pretplate za uslugu vodosnabdevanja.
Logika je ista kao i kod pripejda u sektoru telefonije: potroa plaa unapred,a onda
koristi svoj budet za potronju vode. Postoje dve osnovne varijacije ove tehnike.
Voda se moe priutiti putempripejd kartice ili slinih naina plaanja. Jednom
kada je kredit sa kartice potroen, karica mora biti ponovo napunjena ili
zamenjena novom. Ovaj metod je iroko rasprostranjen u razvijenim zemljama sa
delimino razvijenomvodovodnominfrastrukturom, i esto se sprovodi na ulinim
esmama, na primer u Junoafrikoj Republici, Brazilu i Filipinima.
Osim toga, voda se moe dostavljati domainstvima, a pametni vodomeri e
registrovati potronju i dodatne trokove u realnom vremenu, i slae podatke
seditu komunalnog preduzea. Kada se pretplata iskoristi, centralni softver e
poslati instrukciju vodomeru da zatvori ventil. Potroai mogu da obnove pretplatu
i ponovo omogue vodosnabdevanje. Ovaj sistem je manje rasprostranjen, i to
uglavnom na nekim lokacijama u Sjedinjenim Amerikim Dravama.
Konano, istraga ilegalnih prikljuaka na vodovodnu i kanalizacionu mreu e
proiriti bazu potroaa, a time poveati prihode. I ovo je skupa investicija koja
zahteva posebnu opremu koju optina mora da kupi ili iznajmi.
S t rat e gi j e za re f ormu 81
PogL aVL j e 4
Rf f ORMA 1ARl f Nf POl l 1 l kf l US Pf Nl J f Gf Nf Rl SANJ f PRl HODA
S t rat e gi j e za re f ormu 82
Poglavlje 5
Studijc s|uaja
S t rat e gi j e za re f ormu 83
S t rat e gi j e za re f ormu 84
Studija sluaja 1
Rcfnrma knmuna|nng prcduzca kar|nvac,
Hrvatska
Karlovac je grad sa oko 60 000 stanovnika, i nalazi se na oko sat vremena
putovanja od Zagreba, glavnog grada Hrvatske. U periodu od 2005. do 2007.
godine komunalno preduzee Vodovod i Kanalizacija d.o.o. (ViK Karlovac) bilo
je deo UNDP/GEF Dunavskog regionalnog projekta. Poglavlje koje sledi je
zasnovano na izvetaju ovog projekta (Morris i Kis, 2007b), kao i na intervjuu sa
KresimiromVebleom, glavnimrukovodiocemaktuelnog ISPAprojekta. (Veble, 2008)
Polazna situacija
ViKKarlovac je komunalno preduzee u vlasnitvu optine Karlovac, koje svoju
funkciju vri na teritoriji optine i u njenog neposrednog okruenja. Karlovac je
grad sa izuzetnim geografskim poloajem, grad iju teritoriju presecaju tokovi
etiri reke, pa se zbog toga sa minimalnimtrokovima, preko plitkih bunara, moe
doi do podzemnih voda. Voda se isporuuje svim domainstvima, a grad ima i
dobro razvijen kanalizacioni sistem. Uprkos tome, kvalitet ove mree esto varira.
Neki njeni delovi su oteeni tokom rata devedesetih godina prolog veka, a
obavezne redovne sanacije se ve dugo ne sprovode. Upravo iz tog razloga velike
koliine vode se gube u vodovodnom sistemu, i 50 procenata vode pretstavlja
neobraunatu vodu. Takoe, esto se deavaju kvarovi na kanalizacionoj mrei usled
zastarelosti sistema. Otpadne vode se isputaju u reke bez ikakvog prethodnog
tretmana.
U toku prethodnih godina ViK Karlovac je uspevao da se odri zahvaljujui
sledeim faktorima:
Niske cene vode.
Odsustvo preiavanja otpadnih voda; u suprotnombi ovo bio dodatni troak.
Finansiranje veine investicija za popravku postojee i izgradnju nove
infrastrukture putem grantova drave i optine Karlovac
18
, a jako malo iz
sopstvenih sredstava.
Smanjenje izdataka odlaganjem projekata odravanja. Radi odravanja finan-
sijske ravnotee, tj poloaja u kome su prihodi jednaki rashodima, projekti
odravanja se odlau za neke druge godine.
injenica da su komercijalne cene duplo vee od cena za domainstva, tako da
industrijski i komercijalni potroai obezbeuju komunalnom preduzeu vee
prihode nego to je njihov stvarni udeo u potronji.
Kako ViK Karlovac eli da unapredi svoje poslovanje, u budunosti e mu biti
potrebno znatno vie sredstava, pa e stoga morati da rei svoju trenutnu finansijsku
situaciju. Komunalno preduzee namerava da proiri mreu, na prvom mestu
kanalizacionu (10km nove mree i 8 novih crpnih stanica) i izgradi savremeno
S t rat e gi j e za re f ormu 8S
PogL aVL j e 5
S 1 UDl J f S lUAJ A
postrojenje za tretman otpadnih voda. Planovi se takoe odnose i na vea ulaganja
u redovno odravanje i popravku i zamenu delova postojee infrastrukture.
U skladu sa ovim planovima predvien je godinji porast trokova od oko 34
miliona HRK u 2006. godini, do skoro 60 miliona HRK do 2011., uprkos
injenici da e veina novih investicija biti finansirana putemEUgrantova zajedno
sa oekivanom podrkom Hrvatske Vlade. Ovoliko poveanje godinjih trokova
je uzrokovano deliminim samofinansiranjem investicija kroz zajmove EBRD-a, i
poveanjem operativnih trokova, naroito onih koji se odnose na postriojenje za
tretman otpadnih voda.
ViK Karlovac e biti u mogunosti da finansira svoje budue trokove samo
ukoliko uspe da generie vie prihoda, a pritom smanji sopstvene trokove.
U daljem tekstu e biti detaljnije prikazane neke konkretne mere. Cifre su
zasnovane na kompjuterskom modelovanju reformi, upotrebom ASTEC modela
(videti okvir 24).
Smanjenje trokova
ViK Karlovac je u poslednjih nekoliko godina ve primenio neke reforme za
smanjenje trokova. Uvoenje SCADA sistema (videti okvir 15) je pomoglo u
smanjenju trokova za elektrinu energiju. Pre tri godine preduzee je poelo da
angauje druge firme za radove na odravanju i popravkama kako bi smanjo
trokove koji se odnose na ove radove. Sa druge strane, iako je oigledno da ova
kompanija zapoljava previe ljudi, broj zaposlenih nije smanjen.
Poto koliina neobraunate vode prelazi 50 procenata, smanjenje gubitaka
vode bi predstavljalo dobru strategiju za smanjenje trokova. Efikasnost ovakvih
mera je ispitana korienjem ASTEC modela, i utvreno je da u sluaju ViK
Karlovca one ne bi bile od preteranog znaaja zbog niske cene pijae vode
uteda koja bi se ovim postigla bila bi znatno manja od inicijalnih ulaganja za
sprovoenje ove mere. Ipak, postoje delovi mree na kojima se isplati ulaganje
radi smanjenja gubitaka, ali program smanjenja gubitaka vode zahteva paljivu
procenu trokova i koristi za svaki segment mree.
Osim proirenja kanalizacione mree na teritoriji koju opsluuje ViK
Karlovac, deo mree nedavno izgraeni juni kolektor povezan je sa susednim
mestom Duga Resa. Ovaj grad je manji od Karlovca, i poseduje nekoliko
industrijskih postrojenja. Duga Resa ima svoje komunalno preduzee, koje vri
usluge vodosnabdevanja i kanalizacije na teritoriji grada. Prikupljene otpadne
vode su se ranije isputale direktno u reku, ali sada se, preko junog kolektora,
alju u ViK Karlovac. Trenutno se otpadne vode iz Duge Rese ne preradjuju, ali
kada se zavri izgradnja postrojenja za tretman otpadnih voda ona e se prerad-
jivati i tu uslugu e ViK Karlovac naplaivati Dugoj Reci. Ova saradnja se
namee kao logina kako iz ekonomskih, tako i iz tehnikih razloga. Postrojenje
za tretman otpadnih voda je projektovano za vee kapacitete nego to su potrebe
optine, tako da moe lako da zadovolji potrebe Duge Rese. Zbog veliine ovih
gradova oekivani jedinini trokovi ovog postrojenja su nii, nego to bi bio
sluaj kada bi ova dva grada izgradila zasebna postrojenja.
S t rat e gi j e za re f ormu 86
PogL aVL j e 5
S 1 UDl J f S lUAJ A
EBRD zajmu je prethodio FOPIP (Financial and Operational Performance
Improvement Programme) koji su finansirali EBRD i Italijanska Vlada. U
pitanju je program tehnike podrke upravi ViK Karlovac u cilju podizanja
kvaliteta usluga uz istovremeno smanjenje trokova (SGI, 2008). Sam FOPIP
dokument sadri veliki broj preporuka i saveta iz oblasti: raunovodstva, ad-
ministracije prihoda, usklaivanja tarifa, stratekog planiranja, benmarkinga,
kontrole gubitaka vode, unutranje organizacione strukture, pruanja usluge,
posebanog tretmana kljunih potroaa, upravljanja informacionim sistemima,
korporativnog upravljanja i ljudskih resursa.
reforma tarifnog sistema
ak i ako se potencijal za smanjenje trokova ovog komunalnog preduzea u
potpunosti iskoristi, cene usluga bi svakako morale doiveti porast od oko 60
procenata u periodu od 2006. do 2010. godine. eljeni prihod se moe ostvariti
razliitimkombinacijama promena tarifnog sistema. Usluaju Karlovca neto vei
S t rat e gi j e za re f ormu 87
PogL aVL j e 5
S 1 UDl J f S lUAJ A
Crte 8: NlVOl CfNA U Vik kARlOVAC, OSNOVNl SCfNARlO
0
14.00
12.00
10.00
8.00
6.00
4.00
2.00
industrija
2010
16.00
18.00
20.00
industrija
2008
industrija
2006
domainstva
2010
domainstva
2008
domainstva
2006
HV cena za otpadne vode HV cena vode PDV HV cena za otpadne vode HV cena vode
lzvnr. moris i Kis (2007b).
HV: Hrvatske vode, javna ustanova koja upravlja vodnim resursima.
PDV za industriju je izostavljen, jer industrijska postrojenja mogu od svojih rashoda odbiti PDV za vodosnabdevanje i otpadne vode.
porast cena za otpadne vode bi bio opravdan u skladu sa principom povraaja
utroenih sredstava, obzirom da najvei deo trokova odlazi na ove usluge.
Usluge vodosnabdevanja sa druge strane ostvaruju vee prihode, obzirom da se
vea koliina pijae vode proda nego to se otpadne vode prikupi (5 miliona
naspram 3 miliona kubnih metara godinje). Kako su cene za industrijsku i
otpadnu vodu ve znatno vee od cena za domainstva, budua poskupljenja
treba usmeriti u cilju povraaja balansa ovog odnosa u odreenoj meri. Zapravo,
jedan od preduslova EBRD zajma je da se razlike izmeu ovih tarifa moraju
smanjiti, pa ak i potpuno izbrisati.
ASTEC model je korien za simuliranje posledica koje bi razliiti tarifni
sistemi imali na prihode, teret korisnika, proizvodnju i potronju. Rezultati su
potom dati donosiocima odluka, kako bi im se omoguilo da odaberu tarifni
sistem za koji se oekuje da e obezbediti najvee prihode.
Crte 8 prikazuje jedan takav set projektovanih tarifnih sistema za tri naredne
godine. Uovomsluaju cene za domainstva ostvaruju porast od oko 8 HRKpo
kubnom metru, za vodu i otpadne vode zajedno, do skoro 17 HRK po kubnom
metru, dok se zbirne industrijske cene poveavaju za manje od 15 procenata,
uglavnom zahvaljujui promeni cena usluga za otpadne vode.
S t rat e gi j e za re f ormu 88
PogL aVL j e 5
S 1 UDl J f S lUAJ A
Crte 9: S1fPfN PO1RONJf VODf U Vlk kARlOVAC, OSNOVNl SCfNARlO
0
200,000
ostala industrija velika industrija domainstva sa
vodosnabdevanjem
domainstva sa
obe usluge
400,000
600,000
800,000
1,000,000
1,200,000
1,400,000
1,600,000
1,800,000
2006 2008 2010
2,000,000
lzvnr. morris, Kis i Dumitru, 2007.
S t rat e gi j e za re f ormu 89
PogL aVL j e 5
S 1 UDl J f S lUAJ A
taBeLa 24: PRlkAZ CfNA ZA DOMAlNS1VA
taBeLa 25: RRlkAZ CfNA ZA lNDUS1RlJU
PROMfNlJlVf CfNf l PORfZ kOJl Sf NA NJlH ODNOSl (HRk/m
3
)
Datum Ccna PDV na Ccna za PDV na Odrava Naknada za Naknada za Ukupna
prnmcnc vndc ccnu vndc ntpadnc ccnu njc mrcc upntrcbu vndc ntpadnc vndc prnmcnjcna
ccnc vndc ntpadnc p|acna p|acna ccna za
vndc Hrvatskim Hrvatskim vndu i
vndama vndama ntpadnc vndc
1998.08.01 4.3 0.95 1.15 0.25 - 0.8 0.9 8.35
1999.05.01 5.41 1.19 1.45 0.32 - 0.8 0.9 10.07
2000.02.01 6.5 1.43 1.75 0.39 - 0.8 0.9 11.77
2004.06.01 7.83 1.72 2.11 0.46 - 0.8 0.9 13.83
2006.03.01 8.63 1.90 4.15 0.91 - 0.8 0.9 17.29
2008.04.01 8.63 1.90 4.15 0.91 - 0.8 0.9 17.29
2008.06.01 8.63 1.90 4.15 0.91 0.97 0.8 0.9 18.26
fiksna naknada za odravanje mree (HrK/mesec/prikljuak) 14,19+3,13 PDV*
*ova visina naknade se odnosi na vodomere promera od 13mm do 20mm
Vodomeri veeg promera podrazumevaju vee naknade. Na primer, 44,85 HrK meseno za vodomer promera 150mm
PROMfNlJlVf CfNf l PORfZ kOJl Sf NA NJlH ODNOSl (HRk/m
3
)
Datum Ccna PDV na Ccna za PDV na Odrava Naknada za Naknada za Ukupna
prnmcnc vndc ccnu vndc ntpadnc ccnu njc mrcc upntrcbu vndc ntpadnc vndc prnmcnjcna
ccnc vndc ntpadnc p|acna p|acna ccna za
vndc Hrvatskim Hrvatskim vndu i
vndama vndama ntpadnc vndc
1998.08.01 1.45 0.32 0.68 0.15 - 0.80 0.90 4.30
1999.05.01 1.83 0.40 0.86 0.19 - 0.80 0.90 4.98
2000.02.01 2.00 0.44 0.95 0.21 - 0.80 0.90 5.30
2004.06.01 2.41 0.53 1.14 0.25 - 0.80 0.90 6.03
2006.03.01 2.75 0.61 2.25 0.50 - 0.80 0.90 7.80
2008.04.01 2.88 0.63 2.36 0.52 - 0.80 0.90 8.09
2008.06.01 2.88 0.63 2.36 0.52 0.97 0.80 0.90 9.06
fiksna naknada za odravanje mree (HrK/mesec/prikljuak) 14,19+3,13 PDV*
Jedna odposledica veihcena je smanjena potronja, kako je i prikazano na crteu
9. Poto bi se po ovomscenariju cene za domainstva poveale vie nego industrijske
cene, ovo smanjenje potronje se na njih vie i odnosi.
Utoku ove simulacije naroita panja je posveena spoljnimfaktorima koji mogu
imati uticaja na poveanje tarifa. Jedan takav faktor koji se esto previdi, a veoma je
bitan je stabilnost HRKu odnosu na valutu u kojoj je dobijen EBRDkredit. Kako je
EBRD zajam utvren u evrima, cifra u hrvatskim kunama (HRK) odreena za
otplatu duga je podlona konstantnim promenama. Ovim promenama je takodje
podlona i kamata. Iakose ovimfaktorima retkopridaje vei znaaj, nedavna dogaanja
na svetskomekonomskomtritu ukazuju upravo na ovu opasnost.
Kao dodatak svemu ovome, analizirane su i posledice uvoenja dvo-tarifnog
sistema. Postojanje fiksne tarifne komponente omoguava smanjenje, inae
neophodnog porasta, varijabilne komponente.
ViK Karlovac je, delom na osnovu rezultata ovih istraivanja, uveo fiksnu tarifu
1. aprila 2008. i ovo je prvi put da je tako neto uinjeno od strane nekog Hrvatskog
vodovodnog preduzea. Stvarna svrha fiksne tarife je generisanje konstantnih
prihoda za kontinuirano odravanje vodovodne mree. Njena visina je ista za sva
domainstva, dok u sluaju industrijskih potroaa ona zavisi od realne potronje.
Dodatno je 1. juna 2008. uvedena i naknada za investicije koju ViK Karlovac
prebacuje na poseban raunu grada Karlovca. Sredstva sa ovog rauna upotrebljavae
se za budua ulaganja u vodovodnu infrastrukturu.
Tabele 24 i 25 prikazuju promenu cena od avgusta 2008. kako za domainstva,
tako i za industrijske potroae.
Promene varijabilnih tarifa prikazane su na crteu 10. Prilagodjavanje visina
fiksnih tarifa iz 2008. i uvodjenje fiksne naknade za investicije, ne samo da su gener-
isali vee prihode, ve su i razliku izmeu tarifa uinili manjom.
Treba naglasiti da je nedavno potpisan i ugovor izmeu ViKKarlovca i skuptine
grada Karlovca. Ovaj ugovor, izmeu ostalog, regulie i nain i uslove odreivanja
visine cena za komunalne usluge, tako da one vie nisu toliko podlone izmenama iz
politikih ili nekih drugih razloga.
Jo jedan od naina da se poveaju prihodi je i poboljanje metoda naplate usluga,
mada je ovde mesta za unapreenje bilo veoma malo, obziromda je ve 2006. godine
ViK Karlovac uspevao da naplati skoro 95 procenata svojih usluga (nasuprot neto
manje od 90 procenata 10 godina pre toga). Unapreenje sistema naplate se ogleda
uglavnom u iskluivanju neredovnih platia sa mree, kao i u pokretanju pravnog
postupka.
Studija sluaja 2
Prnccs rcfnrmc knmuna|nng prcduzca
Vndnvnd i kana|izacija knra
Vodovodna komunalna preduzea u Albaniji se suoavaju sa velikim izazovima.
Dug period nemara, nedostatka finansijskihsredstava i spore modernizacije dovele su
ovaj sektor u teku situaciju. Korienje vode iz slavine za pie se esto vezuje za
S t rat e gi j e za re f ormu 90
PogL aVL j e 5
S 1 UDl J f S lUAJ A
pojavu raznih zaraza. Usluga vodosnabdevanja traje u proseku manje od 10 sati
dnevno, a procenat neobraunate proizvedene koliine vode je vei od 60 procenata.
Uzimajui u obzir finansijske uslove komunalnih preduzea, trenutni prihodi
ostvareni naplatom rauna ne uspevaju da pokriju operativne trokove, a priline
dravne subvencije su neophodne kako bi komunalna preduzea uopte funkcioni-
sala, ne raunajui pritomnove investicije. Iako Vlada Albanije ozbiljno namerava da
uvede korenite promene, znaajno pooljanje takoe zahteva izuzetan trud i pos-
veenost rukovodstva komunalnih preduzea, zaposlenih, ali i gradskih donosilaca
odluka. Na sreu, ovo je vrlo izvodljivo, to je i dokazano u sluaju vodovoda Kora.
Za poslednjih10 godina dnevno snabdevanje vodomje poveano sa 4do 6sati na
24sata. Voda je sada bezbedna za pie, a gubici vode susmanjeni sa 78na 20procenata.
Uopteno govorei, sistem naplate usluga se nije bitno promenio, ali je poboljanje
kvaliteta mree i administracije omoguilo da se smanji proizvodnja vode sa
9 miliona kubnih metara u 2000. godini na 3.5 miliona kubnih metara u 2007., kako
je i prikazano na crteu 11. Kompanija je sada finansijski stabilna, i u mogunosti je,
S t rat e gi j e za re f ormu 91
PogL aVL j e 5
S 1 UDl J f S lUAJ A
Crte 10: PROMfNf CfNA ZA DOMAlNS1VA l lNDUS1RlJU
0
14.00
12.00
10.00
8.00
6.00
4.00
2.00
16.00
18.00
20.00
A
u
g
9
8
Domainstva Industrija
F
e
b
9
9
A
u
g
9
9
F
e
b
0
0
A
u
g
0
0
F
e
b
0
1
A
u
g
0
1
F
e
b
0
2
A
u
g
0
2
F
e
b
0
3
A
u
g
0
3
A
u
g
0
4
F
e
b
0
4
F
e
b
0
5
A
u
g
0
5
F
e
b
0
6
A
u
g
0
6
F
e
b
0
7
A
u
g
0
7
F
e
b
0
8

Voda i otpadne vode zajedno, ukljuujui sve takse i poreze (HrK/m


3
)
ne samo da pokrije svoje operativne trokove u najuem smislu, ve i da redovno
vraa zajam.
Kako je bilo mogue ostvariti ovako izvanredne promene? Odgovor lei u
stranimulaganjima i upornosti na lokalnomnivou.
Kora je 1997. godine dobila sredstva od Nemake razvojne banke Kf W, u vidu
kombinacije povoljnog zajma od 10 miliona EURsa periodomotplate od 40 godina
i kamatom od 0.75 procenata, i donacije od 14 miliona EUR. Ukupna suma od
24 miliona je uloena u nekoliko objekata:
etiri nova duboka bunara su izbuena da bi se obezbedila dovoljna koliina
iste vode za pie.
Konstruisan je cevovod izmeu novih bunara i tankova za skladitenje
Sagraena je nova crpna stanica koja u svom sklopu ima i agregat, to je bilo
obavezno obzirom na este nestaice elektrine energije u Albaniji.
Vodovodna mrea je proirena za jo dva velika cevovoda, dva nova rezervoara,
a popravljen je i jedan ve postojei.
Postojei vodovi su sanirani.
Oprema za detektovanje mesta curenja vode je instalirana i putena u rad.
S t rat e gi j e za re f ormu 92
PogL aVL j e 5
S 1 UDl J f S lUAJ A
Crte11: NAPlAfNA l PROlZVfDfNA VODA U kORl
0
5,000
4,000
3,000
2,000
1,000
Naplaeno (m
3
)
2
0
0
0
2
0
0
1
2
0
0
2
2
0
0
3
2
0
0
4
2
0
0
5
2
0
0
6
2
0
0
7

6,000
7,000
8,000
9,000
10,000
Proizvedeno (m
3
)
Uloena su sredstva u obnovu administrativnih objekata, servisnih radionica,
skladite, garau i straarnicu.
Svi objekti su i kompjuterski umraeni.
Kf W projekat je pruio znatno vie od samih finansijskih sredstava. Pruio
je i tehniku i institucionalnu podrku u periodu implementacije reforme. Ins-
titucionalna podrka podrazumeva odnose sa javnou, korienje novih sistema
naplate, uvoenje savremenog raunovodstva, unutranju reorganizaciju i program
procene efikasnosti zaposlenih. Sve ovo je bilo mogue samo zahvaljujui
rukovodstvu koje bilo spremno na odreena kratkorona rtvovanja kako bi
obezbedilo svetliju budunost.
Sistem naplate, uveden 1999. je omoguio kreiranje potpune baze podataka
korisnika, u kojoj se uvaju sadanji i raniji podaci o naplaenim i nenaplaenim
raunima i prekidima u pruanju usluga. Ovaj sistem omoguava brzu pretragu
svih korisnika i eventualno ukazivanje na one sa neizmirenim obavazama, kao i
brzo generisanje razliitih statistikih izvetaja o potronji i naplati. Ovaj sistem
S t rat e gi j e za re f ormu 93
PogL aVL j e 5
S 1 UDl J f S lUAJ A
Crte 12: CfNA VODf PO PO1ROAU U VODOVODU kORA, 2002.-2007.
0.40
0.30
0.20
0.10
0.00
Domainstva
2
0
0
2
2
0
0
4
2
0
0
5
2
0
0
6
2
0
0
7

0.50
0.60
0.70
0.80
0.90
Institucije Privatni biznis
lzvnr. Vodovod Kora
posredno utie na poveanje stepena naplate rauna. Raunovodstveni sistem
je takoe izmenjen. Svi zaposleni u raunovodstvu su proli obaveznu obuku o
tome kako da pomou raunarskog sistema vode evidenciju o finansijama,
prikupljaju podatake, a takoe im je data uloga u odreivanju tarifa.
Broj zaposlenih je smanjen sa 132 u 1998. godini na 88 u 2007. Zaposleni sada
prolaze znatno bolju obuku, a uveden je i motivacioni sistem u kome vredan
i naporan rad biva nagraen. U isto vreme neke od aktivnosti su poverene
spoljnimsaradnicima radi smanjenja trokova. Pod ovimse podrazumevju trokovi
obezbeenja objekata (crpnih stanica, bunara, rezervoara i kancelarija), odreeni
zadaci vezani za odravanje vodovodnog i kanalizacionog sistema, ugradnju novih
prikljuaka, i nabavku goriva i hemikalija (hlora).
Ugradnja novih vodomera je zapoeta u julu 2001. godine, a dvogodinji
program zamene starih vodomera tek treba da pone. Ovaj program e se finansi-
rati iz sopstvenih sredstava preduzea.
U poslednjih 10 godina cene su poveane, ne samo da bi se pokrili operativni
trokovi, ve i da bi se omoguilo vraanje zajmova i poela akumulacija sredstava
za budue investicije.
Planirano je sprovoenje programa odravanja vodovodne mree kako bi se
eventualni kvarovi i prekidi sveli na minimum. Takoe e biti uveden i program
S t rat e gi j e za re f ormu 94
PogL aVL j e 5
S 1 UDl J f S lUAJ A
Crte 13: CfNA ZA O1PADNf VODf PO PO1ROAU U VODOVODU kORA, 2002.- 2007.
0.10
0.05
0.00
Domainstva
2
0
0
2
2
0
0
4
2
0
0
5
2
0
0
6
2
0
0
7

0.15
0.20
Institucije Privatni biznis
0.25
lzvnr. Vodovod Kora
povremene kontrole gubitaka vode u sistemu koji bi ove gubitke sveo na minimum.
Akcenat narednih ulaganja e biti stavljen na kanalizacionu infrastrukturu,
ukluujui i investiranje u postrojenja za tretman otpadnih voda, kao i sanaciju
postojeih kanalizacionih odvoda. Sve ovo bi bilo od naroitog znaaja za ouvanje
istoe voda u Kori. Nasuprot logici iz prolosti po kojoj su se investicije bazirale
na donacijama, plan za budunost je finansiranje veine investicija putemzajmova,
sa svega 20 procenata finansiranja putem donacija.
Studija sluaja 3
Uvndjcnjc dvntarifning sistcma nap|atc u
1ransdunvsknm vndnvndu
Jedan od veih regionalnih vodovoda u Maarskoj, Transdunavski Vodovod
(Dunantuli Regionalis Vizmuvek, DRV), je od 1. Januara 2005. uveo dvotarifni
sistem naplate. Telo koje odreuje sistem naplate za DRV (kao i za ostala etiri
komunalna preduzea u Maarskoj) je Ministarstvo za Vodu i ivotnu Sredinu.
Dozvola za uvoenje predloenog tarifnog sistema je dobijena posle dugih
pregovora i usklaivanja izmeu Ministarstva i regionalnih komunalnih preduzea.
Bilo je puno razloga koji su motivisali DRV da predje na dvotarifni sistem
naplate. Oblast koju ovo preduzee pokriva ukljuuje i jezero Balaton jedno od
najpopularnijih letnjikovaca u Maarskoj. Kako se oko jezera nalazi veliki broj let-
njih odmaralita i ostalih turistikih objekata, to je potronja vode i isputanje ot-
padnih voda tokom letnjih meseci uveano i do dva puta. Ako se koristi neki
jednostavniji promenljivi sistem naplate, prihodi kompanije prate slian sezonski
obrazac. Trokovi, s druge strane su manje-vie konstantni tokom godine. I ako je
istina da se potronja elektrine energije i potrebnih hemikalija jednim delom
uveava srazmerno potronji vode, veina trokova koja ukljuuje amortizaciju,
odravanje, popravku, trokove rada i kontrolu kvaliteta, se ne menja. Fiksni deo
dvotarifnog sistema naplate obezbeuje da se prihodi izravnaju na godinjemnivou,
kako bi se vie poklapali se dinamikom trokova.
Raspored prikljuaka u okviru podruja usluge DRV-a u 2005. godini, u
trenutku kada je dvotarfini sistem naplate uveden, je prikazan u Tabli 26. Broj
sezonskih prikljuaka je vei od broja stalnih prikljuaka.
Jo jedana stvar bitna za DRVje bila nepristrasnost. Kako je veina trokova pri
pruanju usluge nezavisna od broja utroenih kubnih metara vode, bilo bi
pravinije da se ovo ogleda i u fiksnoj komponenti tarife, kako bi se izbeglo da vei
potroai i stalni korisnici snose nesrazmerno vei teret ukupnih trokova.
Na kraju, ukupna potronja u oblasti koju opsluuje DRVse smanjila za vie od
30%od poetka 1990. godine. Ovo je delomodraz ekonomskog restruktuiranja, a
delom reakcija na uveanje cena zbog poveanja trokova. Postepeno opadanje
potronje tokom godina je smanjilo bazu prihoda komunalnog preduzea,
i ostanak samo na varjabilnomtarifnomsistemu bi zahtevalo konstantno poveanje
cene po utroenom kubnom metru. Fiksna tarifa posluiti kao protivtea.
S t rat e gi j e za re f ormu 9S
PogL aVL j e 5
S 1 UDl J f S lUAJ A
Poto je Ministarstvo prihvatilo predloeni dvotarifni sistem, on se od 1. janura
2005. godine koristi u regionalnim komunalnim preduzeima. Mesena naplata
zavisi od utroenih kubika, i vodi se pretpostavkomda vea kubikaa odgovra veim
potrebama, to za posledicu ima vee fiksne trokove. Tabela 27 prikazuje fiksne
tarife koje su na snazi u 2008. godini.
Povrh fiksne komponente, potroai plaaju jo i promenljivu komponentu koja
u proseku iznosi 337 HUF/m
3
, kao i cenu za otpadne vode koja je u proseku
408 HUF/m
3
. Fiksna komponenta ini 9 %ukupnih prihoda ostvarenih naplatom
rauna.
Potroai su obaveteni o novomtarifnommodelu putembrojnih izvora. Jedan
od njih je kvartalni bilten preduzea, koji je takoe objavljen i na web stranici
kompanije u formatu spremnom za tampanje. Svake godine bilten sadri lanak
koji je posveen tarifnom sistemu. U broju izdatom krajem 2004. poetkom
2005. godine, u lanku o tarifama se objanjava novi model naplate usluge, razlozi
za njegovo uvoenje i promene u ceni i dravnim subvencijama. Tu su takoe
objanjeni praktini primeri primene novih tarifa, kao na primer u sluaju objekata
sa vie domainstava. Bilten DRV-a obino ima od 20 do 30 strana, gde su
pokrivene razne teme, meu kojima su i stratekih i godinjihi planovi preduzea,
trenutna ulaganja, naini naplate, funkcionisanje razliitih odeljenja, kao i reforme
nekih internih funkcija, a sve je objavljeno u formi lako razumljivih intervjua i
lanaka.
S t rat e gi j e za re f ormu 96
PogL aVL j e 5
S 1 UDl J f S lUAJ A
taBeLa 26: ROJ DRV VODOVODNlH PRlklJUAkA U 200S.
S1AlNl PO1ROAl SfZONSkl PO1ROAl
Domainstva 77,350 84,587
Komercijalni potroai 8,859 3,392
Ukupnn 86,209 87,979
taBeLa 27: flkSNA kOMPONfN1A CfNf U DRV (HUf/MfSfC fZ PDV-A)
PROMfR VODA kANAllZAClJA
VODOMfRA (MM)
13-20 181 322
25-32 916 1,620
40-50 2,780 4,840
65-100 9,530 16,390
150-200 28,950 47,910
Napnmcna. 1 eur je vredeo oko 260 Huf u novembru 2008.
Pri|nzi
S t rat e gi j e za re f ormu 97
S t rat e gi j e za re f ormu 98
S t rat e gi j e za re f ormu 99
Prilog 1
kfW Prngram vndnsnabdcvanja i kana|izacijc,
iva Jugns|nvcnska Rcpub|ika Makcdnnija
Nemaka banka Kf W je u Bivoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji uvela
benmarking pristup pre nego to je poela finansiranje projekata vodosnab-
devanja. Kf W program je pretstavio pristup upravljanja kvalitetom kroz
konsultanta za institucionalno jaanje koji pomae optinama da zadovolje
kriterijume. Program pokriva optine Gostivar, Tetovo, Kavadarce, Negotin,
Bitolj, Kocani, Gevgelija i Radovis. Uz to, Kf W je obezbedio grantove za tehniku
podrku u pripremi projekata.
Okviri 24 i 25 prikazuju ciljeve koje treba da postignu komunalna preduzea i
optine pre prve faze, odnosno tri meseca pre ulaska u program.
oKVir 24: CllJfVl kOJf 1RfA POS1ll PRf 1. fAZf. kOMUNAlNO PRfDUZff
100% svih registrovanih potroaa dobija raune za vodu
Novac koji je prikupljen za mesec dana (ukljuujui kompenzaciju) prodajom vode ini vie od 60% prihoda ostvarenih
tokom istog meseca
Cene vode omoguavaju komunalnom preduzeu da pokrije najmanje:
operativne trokove (zaposleni, elektrina energije, hemikalije, administracija)
trokove odravanja/reinvestiranja: 5 eur po prikljuku godinje
trenutnu slubu otplate duga, ako je potrebno, i prognoziranu slubu otplate duga za 1. fazu
Sve ostale trokove koji se pokrivaju novcem od prodaje vode, npr. ienje ulica i parkova
Novac koji je prikupljen za mesec dana kroz druge aktivnosti pokriva trokove obavljanja tih aktivnosti
optinsko preduzee dokazuje da je spremno da:
uvede zasebne raune za razliite aktivnosti u okviru komunalnog preduzea i da se zalae za autonomna odeljenja
iji se trokovi pokrivaju iz njihovih prihoda
Smanji potronju vode i gubitke pre donoenja odluke o poveanju proizvodnje
Nadgleda/sprovede ugovorne radove
Koordinira investicione mere koje se finansiraju iz drugih izvora
oKVir 25: CllJfVl kOJf 1RfA POS1ll PRf 1. fAZf. OP1lNA
optina plaa komunalnom preduzeu usluge vodosnabdevanja i kanalizacije.
optina dokazije da:
ona daje pravo komunalnom preduzeu da:
- iskljui nepouzdane potroae
- pristupi vodomerima
Koordinira investicione mere koje se finansiraju iz drugih izvora
PRl lOZl
S t rat e gi j e za re f ormu 100
PRl lOZl
Prilog 2
ck-|ista. Raspndc|a rizika i ndgnvnrnnsti
Utvrditi glavne oblasti odgovornosti (upravljanje, rad i odravanje,
nove investicije)
Utvrditi specifine odgovornosti za svaku oblast
Identifikovati rizike koji se odnose na svaku odgovornost
Utvrditi direktne i indirektne odnose izmeu rizika i odgovornosti
Utvrditi meusobne odnose rizika
Za svaki rizik, utvrditi koja strana (operater, ugovorni organ, ili potroai)
je najpogodnija da preuzme rizik, i posebno ko moe da:
Predvidi tizik
Utie na rizik
Kontrolie uticaj na rizik
Preinai ili apsorbuje preostali rizik
Odluiti da li rizik treba u potpunosti preneti na jednu stranu ili ga treba
podeliti
Proveriti sva ogranienja strane da preuzme rizik (kao to su problemi sa
informisanjem ili nespremnost ugovornog organa ili operatera da preuzme
rizik za koji je utvreno da je najspremniji da ga preuzme)
Na osnovu analize rizika, odrediti stranu koja e da:
Preuzme svaku odgovornost
Podnese svaki rizik
Izvor: Svetska banka, Approaches to Private Participation in Water Services.
A Toolkit, 2006.
S t rat e gi j e za re f ormu 101
PRl lOZl
Prilog 3
Vndnsnabdcvanjc i trctman ntpadnih vnda u
cknj Rcpub|ici- primcr rccnja n zakupu
U ekoje Republici, od poetka procesa privatizacije ranih devedesetih, svi
vodovodni sistemi imaju uee privatnog sektora u odreenomprocentu. Uveini
sluajeva jedan odreeni operater upravlja vodovodnimsistemomod tad, sa nekim
izuzecima gde su se operateri promenili. Svi ugovori su ugovori o zakupu ili
ugovori o vrenju delatnosti po kojima operater plaa zakup za vodovodni sistem
koji je u vlasnitvu optine u zamenu za ekskluzivno pravo da vri delatnost i
naplauje uslugu od potroaa.
Najvea slabost ovakvih ugovora o zakupu je u tome to ne sadre kriterijume
za kvalitet vrenja delatnosti, i kao posledica toga, odluke o monitoringu rada i
mogue sankcije u vezi sa tim su veoma retke. Situacija je ovakva iz razloga to se
ugovori baziraju na pretpostavci da e eko zakonodavstvo u oblasti vodosnab-
devanja kompenzovati ove nedostateke ugovora. Meutim, ispitivanje nadzornih
aktivnosti potvruje da ovo nije sluaj.
Ovo navodi na zakljuak da sektor voda u ekoj Republici oigledno nije sves-
tan da je vrenje delatnosti svar koja treba da bude regulisana ovom vrstom ugov-
ora i da puko pozivanje na postojee zakone nije dovoljno. U odreenim
sluajevima ini se da postoje tendencije prema vraanju ranijih oblika privatizacije,
u kojima je jedan entitet i vlasnik i operater. U ovim sluajevima se ne javlja
konflikt interesa, koji obino pokree ugovorne odnose.
Finansijski indikatori pokazuju da je likvidnost operatera veoma visoka, kao i
da je profitabilnost dobra. Finansijska pozicija operatera, u nedostatku nekih
znaajnih investicija i sopstvenih sredstava, veoma zavisi od operativnih trokova
sistema (od kojih je zakup najznaajniji fiksni troak) i kombinacije potranje i
cena.
U sluaju Pilzena, visina zakupa se trenutno izraunava na osnovu vrednosti
zakupljene imovine (zaduene imovine) i finansiranja (glavnice i trokova)
akvizacije imovine i programa za proirenje. Grad je pripremio nacrt dugoronog
programa za proirenje sistema, ukljuujui projekat postrojenja za tretman
otpadnih voda. Ovo kontinuirano poveanje vredne imovine e voditi ka stalnom
poveanju cene zakupa.
Liberec je ispregovarao zakup i Karlove Vari je zakupio po vrednosti koja se
bazira na pokrivanju operativnih i kapitalnih trokova vlasnika imovine. U oba
sluaja je maksimalna mogua cena nedovoljna da obezbedi traeno finansiranje
kako bi se implementirale EU direktive do 2010.
Cost plus formula za izrauvavanje cena je propisana postojeim zakon-
ima i regulativama koje je donela eka Vlada. Dostizanje konanog nivoa cena
dodavanjem postotka u vidu procenta od visine rente i trokova operatera,
uklanja sve potsticaje za efikasnu kontrolu trokova kako u investiranju, tako i
u vrenju delatnosti.
Napnmcnc
1 uNDP/gef, maarski centar za ekonomiju ivotne sredine, Hidro-inenjerski institut, Sarajevo,
Dunavski regionalni projekat (DrP). Procena i formiranje cena usluga vodosnabdevanja i
otpadnih voda i naknada za isputanje otpadnih voda u basen reke Dunav, Komponenta 2:
Specifina pitanja i predlog reforme cena: Bosna i Hercegovina- Nacionalni profil. 2004.
2 Approaches for Private Participation in Water Services, The World Bank, Private-Public Infra-
structure Advisory Facility, 2006.
3 http://ec.europa.eu/environment/enlarg/dablas/downloads/psa_water_en.pdf
4 http://ec.europa.eu/regional_policy/sources/docgener/guides/ppp_en.pdf
5 http://www.ppiaf.org/documents/toolkits/Labortoolkit/toolkit/pdf/reference/Caberno_
Verzosa_mit_854Ba.pdf
6 http://www.ppiaf.org/documents/toolkits/Labortoolkit/toolkit.html
7 obino postoji druga svrha, kao to je unapreenje/odrivost kvaliteta usluge, usaglaavanje
propisa, ili zatita voda. Naravno, ove potrebe treba razmotriti tokom procesa donoenja
odluka. Naa pretpostavka da je uteda jedini cilj investicije je hipotetika, sa ciljem da se bolje
ilustruje vanost odmeravanja trokova i dobiti.
8 Neto dobit je razlika izmeu dobiti i trokova.
9 Broj snabdevaa zavisi od stepena do kog je energetsko trite zemlje liberalizovano.
u maarskoj, ije je trite delimino liberalizovano, postoji dosta privatnih trgovaca energi-
jom koji kupuju elektrinu energiju direktno od elektrana ili je uvoze iz inostranstva, i prodaju
je direktno velikim potroaima.
10 ovo u stvari zavisi od trenutnih uslova na tritu elektrine energije. u nekim periodima,
Nyirsegviz se odluuje za snabdevanje na bazi rasporeda, dok u drugim periodima kupuje po
regularnoj ceni, neraunajui deo koji je obezbeen na prvi nain.
11 regulatorni organ koji je odgovoran za sektor voda na Kosovu/1244 rSC (WWro) prikuplja
podatke od vodovodnih preduzea, izraunava indikatore koristei ove podatke, i postavlja
dostine, ali ipak izazovne ciljeve, ije ispunjavanje se prati na godinjoj bazi. (WWro, 2007.)
12 tj. Pruanje usluge podrujima koja iziskuju visoke trokove po viim cenama bi pretstavljalo
preveliki teret za stanovnitvo koje ivi u tim oblastima
13 DaBLaS (Dunav i Crno more)
14 to je vei raun, manji je fiksni deo. za domainstva sa niskom potronjom, fiksni deo moe
pretstavljati vei deo rauna.
15 regulatorna kancelarija za vodu i otpad na Kosovu/1244 rSC dozvoljava fiksnu mesenu cenu,
ali nje dozvoljeno da njen nivo prelazi direktne trokove pruanja usluga potroau, kao to je
itanje i zamena vodomera.
16 regulatorna kancelarija za vodu i otpad na Kosovu/1244 rSC, zapravo izrie da ne podrava
poveanje blok tarife, uglavnom zbog nepraktinosti kada je re o primeni takvog sistema u
stambenim zgradama koje imaju samo jedan centralni vodomer. (WWro, 2007b).
17 mnogi potroai zapravo pokazuju spremnost da plate raune kako bi izbegli pogoranje nivoa
usluge ili kvaliteta vode, to pokazuje studija iz 2002. godine koju je sprovela Danska agencija
za zatitu ivotne sredine (DaNCee).
18 18. u isto vreme, ViK Karlovac, kao i ostala vodovodna preduzea u Hrvatskoj, plaa Vladi
Hrvatske znatnu naknadu za vodu i otpadne vode. u proseku, ono vie plaa Vladi na ime tih
naknada, nego to dobije novca od drave kroz grantove.
S t rat e gi j e za re f ormu 102
S t rat e gi j e za re f ormu 103
Rcfcrcncc
aPPWg. uK all-Party Parliamentary Water group: The Future of the UK Water Sector, 2008.
Blokland, Braadbaart & Schwartz (ed.) Private Business, Public Owners; Government Shareholdings
in Water Companies. the Hague: Vrom, 1999.
Burwell, Keith. Final Report on Affordability and Willingness to Pay. Kosovo, 2007.
Csurka, Peter. telefonski intervju, 22.10.2008.
DaBLaS. Best Practice in Water and Wastewater Tariff Setting: Lessons for Water Systems in Transi-
tion Economies, 2006.
DaNCee. Water Prices in CEE and CIS Countries. A Toolkit for Assessing Willingness to Pay, Afford-
ability and Political Acceptability, 2002.
Dax, Paul. Draft Position Paper on Public utility Company (PCu) tariffs in Serbia, 2008.
Dinar, ariel and ashok Subramanian. Water Pricing experiences. an international Perspective.
World Bank technical Paper 356, 1997.
Dinar, ariel. The Political Economy of Water Pricing Reforms. World Bank/oxford university Press,
2000
eCa Ltd. et al. republic of macedonia: Strategy and action Plan for reform of Communal Serv-
ices enterprises with focus on Water, Sewerage and Solid Waste management. Draft Diagnostic
and Strategy report, june 2007.
gtz. infrastructure regulation. an introduction to fundamental concepts and key issues. Working
Paper No. 10, Private Participation in infrastructure, germany, 2003.
irwin, timothy. Public Policy for the Private Sector: Price Structure, Cross-Subsidies, and Competition
in Infrastructure. the World Bank group, 1997
maguire, j. Public Service Agreement (Water): Model. Project Preparation Committee, 2005.
ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, Direkcija za vode, republika Srbija. instru-
ments for Water Sector Development in the republic of Serbia, 2006.
mizutani, fumitoshi and takuya urakami. identifying network density and scale economics for
japanese water supply organizations. Papers in Regional Science, 2001.
morris, glenn and andras Kis. Assessment and Development of Municipal Water and Wastewater Tar-
iffs and Effluent Charges in the Danube River Basin. uNDP/gef Danube regional Project, 2004
morris, glenn, andras Kis and magda Dumitru. Water Tariffs and Related Management Reforms in
the Pitesti, Romania Water Utility: Recent History and Future Prospects. uNDP/gef Danube re-
gional Project, 2007a.
morris, glenn, andras Kis and magda Dumitru. Water Tariffs and Related Management Reforms in
the Karlovac, Croatia Water Utility: Recent History and Future Prospects. uNDP/gef Danube re-
gional Project, 2007b.
Nuamah, Camille. Prezentacija sa PeiP nacionalne radionice u tirani, albanija, 25.09.2008.
oeCD. improving Water management: recent oeCD experience. Policy Brief, february 2006.
Patozi, enkelejda, and Sokol olldashi. reform of Water Supply and Sewage Sector after the trans-
fer Process of Water Supply and Sewerage Companies to Local government authorities. two-Year
Plan, albania, 2008.
regional environmental Center for Central and eastern europe. Municipal Investments in the Water
and Waste Infrastructure in South Eastern Europe, 2007.
uNDP/gef, Hungarian environmental economics Centre, Hydro-engineering institute, Sarajevo,
Danube regional Project. Assessment and development of municipal water and wastewater tariffs
and effluent charges in the Danube River basin, Volume 2: Country-Specific issues and Proposed
tariff and Charge reforms: Bosnia i Herzegovina National Profile. 2004.
regulatorna kancelarija za vodu i otpad, Kosovo. godinji izvetaj, 2007.
S t rat e gi j e za re f ormu 104
NAPOMf Nf
regulatorna kancelarija za vodu i otpad, Kosovo. Politika cena vodosnabdevanja, 2007.
Strategija upravljanja otpadom [Hrvatska]. og 91/08.
Water utility reform Program Working group (WurPWg). Water Utility Reform Plan for the
Government of the Republic of Montenegro, 2007.
Whittington, Dave and john Boland. reflections on Water Pricing and tariff Design. Presenta-
tion, april 3, 2001.
(web.mit.edu/urbanupgrading/waterandsanitation/resources/powerpoint/DaleWhittington-
mumbaiapril3.ppt)
World Bank. Approaches to Private Participation in Water Services. A Toolkit, 2006.
World Bank and Water Supply and Sanitation Sector Board. Public and Private Sector roles in
Water Supply and Sanitation Services. operational guidance for World Bank group staff, uSa,
2004.
World Bank. Concessions for infrastructure: a guide to their Design and award. World Bank
technical Paper 399, uSa, 1998.
reference za studiju sluaja Karlovac:
Veble, Kresimir, menader ViK Karlovac. telefonski intervju, 07.11.2008.
morris, glen, andras Kis and magda Dumitru. Water Tariffs and Related Management Reforms in the
Karlovac, Croatia Water Utility: Recent History and Future Prospects. uNDP/gef Danube regional
Project. (2007b)
Studio galli ingegneria S.p.a. financial and operational Performance improvement Programme
(foPiP). Vodovod i kanalizacija d.o.o., Karlovac, 2008.
REgionalni cEntaR za ivotnu SREdinu za cEntRalnu i iStonu EvRoPu (REc) ) je
nestranaka, nezavisna, neprofitna, meunarodna organizacija ija je uloga pruanje pomoi u reavanju
problema u ivotnoj sredini u Centralnoj i Istonoj Evropi (CEE). REC sprovodi svoju misiju kroz
promovisanje saradnje izmeu nevladinih organizacija, vladinih institucija, biznis sektora i drugih partnera
u oblasti zatite ivotne sredine, kao i pruanjem podrke razmeni informacija i procesima uea javnosti
u donoenju odluka koje se tiu ivotne sredine.
REC su 1990. godine osnovale Sjedinjene Amerike Drave, Evropska komisija i Maarska. Rad REC-a je
danas zasnovan na Povelji koju su potpisale Vlade 28 zemalja i Evropska komisija i na meunarodnom
ugovoru potpisanom sa Vladom Maarske.
Sedite REC-a je u Sentandreji, u Maarskoj, a u 17 zemalja se nalaze nacionalne i regionalne kancelarije, u
Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Republici ekoj, Estoniji, Maarskoj, Letoniji, Litvaniji,
Bivoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, Crnoj Gori, Poljskoj, Rumuniji, Srbiji, Slovakoj, Sloveniji i Turskoj.
Donatori su Evropska komisija i Vlade Albanije, Austrije, Bosne i Hercegovine, Kanade, Hrvatske,
Republike eke, Estonije, Finske, Nemake, Maarske, Italije, Japana. Letonije, Litvanije, Luksemburga,
Bive Jugoslovenske Republike Makedonije, Crne Gore, Holandije, Norveke, Poljske, Rumunije, Srbije,
Slovake, Slovenije, panije, vedske, vajcarske, Turske, Velike Britanije i Sjedinjenih Amerikih Drava,
kao i meuvladine i privatne institucije.