Dan­te Ali­gi­je­ri

BOŽANSTVENA KOMEDIJA
Sa ita­li­jan­skog pre­veo Dra­gan Mra­o­vić

Beograd 2013 DERETA

BO­ŽAN­STVE­NA KO­ME­DI­JA NA­SLOV, NA­STA­NAK I OSNOV­NA STRUK­TU­RA
Dan­te je svo­je de­lo na­zvao sa­mo Ko­me­di­ja o če­ mu sve­ do­ či u svom po­ zna­tom pi­smu Kan­gran­deu de­la Ska­li, dr­že­ći se ta­da­šnjih shva­ta­nja da su tra­ge­di­je de­la ko­ja poč­nu tra­gič­no i tra­gič­no se za­vr­še a ko­me­di­je de­la ko­ja tra­gič­no po­či­nju, a za­vr­ša­va­ju se sreć­no: …Na po­čet­ku ona je za­stra­šu­ju­ća i smr­ dlјi­ va, jer go­ vo­ ri o pa­ klu, ali ima do­ bar kraj, po­ že­ lјan i pri­ ja­ tan, jer go­ vo­ ri o ra­ju… Epi­tet bo­žan­stve­na po­ja­vlјu­je se pr­vi put kod Bo­ka­ča u nje­go­vom de­lu o Dan­te­o­vom ži­vo­tu, ali ga, kao sa­stav­ni deo na­slo­va iz­da­nja, uvo­di pri­ re­đi­vač Lu­do­vi­ko Dol­će, a 1555. go­di­ne u Ve­ne­ci­ji štam­pa Đo­va­ni Ga­bri­je­le Đo­li­to de Fe­ra­ri. Po­e­ma se sa­sto­ji od 14.233 sti­ha u je­da­na­e­ster­cu i ri­mo­va­nim ter­ci­na­ma, ko­je su lan­ča­no po­ve­za­ne. Po­de­lјe­na je na tri de­la: Pa­kao, Raj i Či­sti­li­šte, sa po tri­ de­ set tri pe­ sme, s ti­ me što pr­ vi deo od­ no­ sno Pa­kao ima i uvod­ nu pe­ smu, da­kle tri­de­set če­ti­ri pe­sme, od­no­sno ukup­no sto pe­sa­ma. Ba­zi­ra­na je na bro­ju tri (sim­bol Sve­tog troj­stva) i sa­vr­še­nom bro­ju de­set. Si­me­trič­na je i unu­tra­šnja po­de­la: Pa­kao ima de­vet kru­go­va i pre­dvor­je, što či­ni de­set de­ lo­va. Či­sti­li­šte ima de­vet de­lo­va (pla­ža, pret­či­sti­li­šte i se­dam po­ja­se­va), plus ze­malј­ski raj, što ta­ ko­ đe da­ je zbir de­ set. Raj ima de­ vet ne­ ba, plus Em­ pi­ rej, što opet či­ ni de­ set. Sva­ ki od tri de­ la po­ e­ me za­ vr­ ša­ va se reč­ ju zve­zde. Sva­ka še­ sta pe­ sma u tri de­ la po­ e­ me go­ vo­ ri o po­ li­ ti­ ci, ali u sve ši­ rem smi­ slu (pr­ vo na ni­ vou Fi­ ren­ ce, pa Ita­ li­ je, i na kra­ ju na ni­ vou Car­ stva). Du­ še gre­ šni­ ka raz­ vr­sta­ne su u tri gru­pe, kao i du­še po­kaj­ni­ka i du­še bla­že­nih. Tri zve­ri ome­ta­ ju pe­sni­ka na po­čet­ku pu­ta. Tri vo­di­ča ga vo­de na nje­go­vom pu­tu. To je pri­ča u pr­vom li­cu o pu­to­va­nju kroz tri ono­ze­malј­ska kra­lјev­stva, za­po­če­tom, ka­ko ne­ki sma­tra­ju, na Ve­li­ki pe­tak 7. ili 8. apri­la, od­no­sno po dru­gi­ma 25. mar­ta 1300. go­di­ne, na dan pr­vog ju­bi­le­ja. Dan­te ima tri­de­set pet go­ di­ na i gu­ bi se u šu­ mi, a tri zve­ ri ga spre­ ča­ va­ ju da iz nje iza­ đe. Po­ ma­ že 15

Ova de­ se­ ta sfe­ra je ne­po­kret­na. Sa­turn. go­ di­ ne. pa sko­ ro do 1321. i to na jed­na­koj uda­lјe­no­sti od nje­nih kraj­njih gra­ni­ca. ko­ji je za­sno­van na ge­o­cen­trič­noj te­o­ri­ji: Ze­mlјa pred­ sta­vlјa od­re­đe­nu ne­po­kret­nu tač­ku – cen­tar ce­lo­kup­nog Sun­če­vog si­ste­ma. Taj si­stem se odr­žao sve do Ko­per­ni­ka. kao sim­bol ra­zu­ma. U sre­di­šte se­ver­ne. na­sta­nje­ne sfe­re Dan­te sme­šta Je­ru­sa­lim. 16 . Dan­ te je po­ čeo da pi­ še Pa­kao oko 1306–1307. a za­vr­ša­va ga oko 1309–1310. ko­ji se oko nje i okre­će. De­vet ne­ba su po re­du: Me­sec. an­đe­la i bla­že­nih. Dan­te pred­sta­vlјa Ze­ mlјu kao ne­po­kret­nu sfe­ru u sre­di­štu sve­ta. ve­zu­je se za Lu­ci­fe­rov pad iz ra­ja. po­de­lјe­nu na dve he­mis­fe­re. Sun­ce. po­sta­vlјa breg či­ sti­ li­ šta. Ze­mlјa je okru­že­na sa de­vet kon­cen­trič­nih sfe­ra. Ju­pi­ter. a Raj po­ sle 1316. jer svo­jim br­zim kre­ta­njem pre­no­si ro­ta­ci­ju na ni­ža ne­ba i re­gu­li­še je. a na nje­ gov vrh ze­ malј­ ski raj. go­ di­ ne (mo­ žda i 1304). kao i si­ me­trič­ne pa­kle­ne pro­va­li­je. zve­zda i ko­me­ta. bo­ra­vi­šte Bo­ga. a de­ve­to. Mars. Zve­zda­no ne­bo i Pr­vo po­kret­no ne­bo. to je ne­bo Em­pi­rej. pla­ne­ta. ka­da se stro­ va­lio u sre­di­šte Ze­mlјe. Mer­kur. Či­sti­li­šte pi­ še po­ sle 1308. On je tvo­rac ta­ko­zva­nog Pto­lo­me­je­vog pla­ne­tar­nog si­ste­ma. sve do 1315. STRUK­TU­RA DAN­TE­O­VE BO­ŽAN­STVE­NE KO­ME­DI­JE Tri ono­ze­malј­ska kra­lјev­stva u Bo­žan­stve­noj ko­me­di­ji ima­ju struk­tu­ru usa­gla­še­nu sa shva­ta­nji­ma grč­kog astro­no­ma. po­la­ze­ći od ge­o­cen­trič­ne kon­cep­ci­je sve­ta. Da­kle. Pr­vih se­dam ne­ba ima u se­bi od­go­ va­ra­ju­ću pla­ne­tu (u pto­lo­mej­skoj kon­cep­ci­ji Me­sec i Sun­ce su sma­tra­ni pla­ ne­ta­ma). Na­ sta­ nak ovog bre­ ga. Di­ja­me­tral­no su­prot­no. u oke­an ju­žne ne­na­sta­nje­ne po­lu­lop­te. ušća Gan­ga i Her­ku­lo­vih stu­bo­va. na­zi­va se Pr­vo po­kret­no ne­bo. Na tom pu­tu Dan­te su­sre­će vi­še od pet­sto lič­no­sti. ma­te­ma­ti­ča­ra i ge­o­gra­fa iz II ve­ka no­ve ere Kla­u­di­ja Pto­lo­me­ja. Ve­ne­ra. od­no­sno do XVI ve­ka.BOŽANSTVENA KOMEDIJA mu Ver­gi­li­je. ko­ je se okre­ ću jed­ na unu­ tar dru­ ge i sve za­ jed­ no u de­ se­ toj sfe­ ri. i vo­di ga do­brim de­lom pu­ta. pot­pu­no tran­spa­rent­no. Osmo ne­bo je is­pu­nje­no ne­po­kret­nim zve­zda­ma sa sa­zve­žđi­ma.

Dante Aligijeri POKRETNO NEBO PRVO ZVEZDANO NEBO SATURN JUPITER M AR S SUNCE V E N ER A MERKUR MESEC RENA SFER T VA ALJSKI A Prikaz strukture Božanstvene komedije 17 Z EM R VAZDUH AJ .

To­lo­me­ju i Ju­de­ku. a je­ re­ ti­ ci su u še­ stom kru­ gu. sr­di­ti i le­njiv­ci. na­sil­ni­ci i va­ra­li­ce. Ovaj krug je po­de­lјen u če­ti­ri po­ ja­sa. Sva­ko je več­no ka­žnjen u kru­gu ko­ji od­go­va­ra naj­te­žem po­ro­ku me­đu oni­ma ko­je je imao. Od­nos iz­me­đu ka­zne i gre­ha je stro­go pro­por­ci­o­na­lan i ta pro­por­ci­ja je uto­li­ko ve­ća uko­li­ko se du­blјe si­la­zi u pa­kao. od­no­sno cr­kve. za­vod­ni­ci. do­bri ko­ji ni­su kr­ šte­ ni. iz­me­đu re­ka Ahe­ron­ta i Stik­sa. se­ja­či ne­slo­ge i kri­vo­tvor­ci. Tu su iz­daj­ni­ci rod­bi­ne. po­de­lјe­ nom na de­set zlih ja­ru­ga. iz­daj­ ni­ci otadž­bi­ne. ko­je su se ob­ru­ši­le zbog ze­mlјo­tre­sa ko­ji je pra­tio Hri­sto­ vu smrt. i tu su raz­vrat­ni­ci. od­no­sno du­hov­ne i car­ske. Dan­ te sti­ že kroz du­ gi pod­ zem­ni hod­nik ko­ji po­la­zi od Lu­ci­fe­ro­vih no­gu. od­ no­ sno pr­ vom kru­ gu. ko­ji for­mi­ra­ju de­vet kon­cen­trič­nih kru­žnih rav­ni na ko­ji­ma se ka­žnja­va­ju ra­zni gre­si. va­ra­li­ce. tvr­di­ce. si­mo­ni­ja­ci. Ge­o­me­tri­ja pr­vog ono­ze­malј­skog kra­lјev­stva ba­zi­ra se na troj­noj po­de­li gre­šni­ka: ne­u­me­re­ ni. To uka­zu­je da je naj­go­ra iz­da­ja dve naj­ve­će vla­sti: cr­kve­ne. Te rav­ni. Ras­po­red ka­žnje­nih gre­šni­ka sle­di pre­ci­znu lo­gi­ku. Na­sil­ni­ci se na­la­ze u sed­mom kru­gu. Ne­u­me­re­ni su sme­šte­ni u gor­nji pa­kao.BOŽANSTVENA KOMEDIJA PA­KAO Pro­ va­ li­ ja pa­ kla ima ob­ lik ko­ nu­ sa ili lev­ ka sa užim de­ lom u sre­ di­ štu Ze­ mlјe. po­ de­lјe­nom na tri po­ja­sa: na­sil­ni­ci pro­tiv bli­žnje­ga svo­ga. Tu su pod­vo­da­či. od dru­gog do pe­tog kru­ga. Va­ra­li­ce se na­la­ze u osmom kru­gu. lo­po­vi. ča­rob­nja­ci. vra­če­vi. Lu­ci­fer sa tri če­lјu­sti me­lјe Ju­du. od­no­sno sve­tov­ne. zli sa­vet­ni­ci. od­no­sno gre­šnik je ka­žnjen du­šev­no (li­šen je mo­guć­no­sti da vi­di Bo­ga) i fi­zič­ki. iz­da­ji­ce car­stva. la­skav­ci. omo­gu­ća­va­ju si­la­zak iz jed­nog kru­ga u dru­gi. Pla­ ža na ostr­vu sa bre­gom či­sti­li­šta i pr­ve pa­di­ne bre­ga su pret­či­sti­li­šte. iz­daj­ni­ci go­sti­ju i iz­daj­ni­ci do­bro­tvo­ra. U de­ve­tom kru­gu su iz­da­ji­ce. na Ka­i­nu. li­ce­me­ri. pa su u Lim­ bu. u sre­di­štu de­ve­tog kru­ga. od­no­sno pa­kle­ni kru­go­vi. za­tim Bru­ta i Ka­si­ja. vi­ so­ ki breg ko­ ji se di­ že iz mo­ ra. Nјi­ho­ve oba­le. ČI­STI­LI­ŠTE Na či­ sti­ li­ šte. Tu su gre­šni­ci 18 . na­sil­ni­ci pro­tiv se­be sa­mih i na­sil­ni­ci pro­tiv Bo­ga. iz­daj­ni­ka Hri­sta. a po­ la­ zi­ šte im je ušće re­ ke Ti­ bar. Ivi­ce tog lev­ka ima­ju ure­za­ne ogrom­ne ho­ri­zon­tal­ne ste­pe­ni­ke. Me­đu­tim. pro­ždr­lјiv­ci. Van ove po­de­le su stra­šlјiv­ci sme­šte­ni u pre­dvor­ju pa­kla. du­še tu sti­žu čam­ cem ko­ jim upra­ vlјa je­ dan an­ đeo. Na dnu. sve su uže idu­ ći ka sre­ di­ štu Ze­ mlјe. Sva­ka ka­zna je dvo­ja­ka. An­te­no­ru. ra­sip­ni­ci.

Dante Aligijeri Pakao 19 .

One su ras­po­re­đe­ne u tri osnov­ne ka­ te­go­ri­je: sve­tov­nu (na pr­va tri ne­ba bli­ža Ze­mlјi. Sa­mo na pr­vom ne­bu i na Em­pi­re­ju du­še se po­ja­vlјu­ju pred Dan­te­om u lјud­skom ob­li­ku. od­no­sno one su tu pred­sta­vlјe­ne kao či­sta su­šti­na. du­ še onih ko­ ji su se bo­ ri­ li za ve­ ru i du­ še onih ko­ ji su vo­ le­ li prav­ du) i kon­ tem­ pla­tiv­nu (Sa­tur­no­vo ne­bo – kon­tem­pla­tiv­ne du­še). ko­ja će vo­di­ti Dan­tea u raj.BOŽANSTVENA KOMEDIJA ko­ji su se po­ka­ja­li tek u smrt­nom ča­su: is­klјu­če­ni iz cr­kve. Gre­si i od­go­va­ra­ju­će ka­zne sve su ma­nji što se ide bli­že vr­hu či­sti­li­šta. du­še se či­ste ne sa­mo ka­znom. Na vr­hu. Na Zve­ zda­nom ne­bu Dan­te vi­di tri­jumf bla­že­nih du­ša. tvr­di­ce. a dru­ga oži­vlјa­va se­ća­nje na uči­nje­no do­bro. već i kroz mo­li­tve ži­vih i kroz po­sma­tra­nje po­zi­tiv­nih pri­me­ra na po­ čet­ ku i na kra­ ju sva­ kog kru­ ga. za­vid­ne du­še. An­đe­li pr­ve 20 . sim­bol ra­zu­ma. u šu­mi ze­malј­skog ra­ja. Na po­ čet­ ku su to pri­ zo­ ri ko­ ji pod­ sti­ ču na do­bro i hva­le vr­li­nu su­prot­nu po­či­nje­nom gre­hu. sra­zmer­no po­či­nje­nom gre­hu. Du­še pro­la­ze kroz sve kru­go­ve. ak­tiv­nu (Sun­če­vo. sr­di­ti. du­še za­vr­ša­va­ju svo­je či­šće­nje od gre­ha ura­nja­ju­ći u vo­de Le­te i Ev­no­je ko­je iz­vi­ru iz za­jed­nič­kog več­nog iz­vo­ra: pr­va bri­še se­ća­ nje na greh. Za­tim du­še is­pa­šta­ju svo­je gre­he u se­dam kru­go­va (oho­li. I tu je ka­zna mo­ral­na (pat­nja zbog ne­mo­guć­no­sti da se vi­di Bog) i fi­zič­ka. le­njiv­ci. Mar­so­vo i Ju­pi­te­ro­vo ne­bo – du­še uče­nih lјu­di. gde ra­zni de­mo­ni ima­ju raz­li­či­te ulo­ge u pa­kle­nim kru­go­vi­ma. RAJ U ra­ju je bo­ra­vi­šte bla­že­nih du­ša. za­dr­ža­va­ju se u sva­kom da bi is­pa­šta­le gre­he ko­je su po­či­ni­le. a na Pr­vom po­kret­nom ne­bu vi­di Bo­ga u sre­di­štu an­đe­o­skih hi­je­rar­hi­ja ko­je ima­ju za­da­tak da pre­no­se po­kret i sve­tlost na po­je­di­na ne­ba. a na kra­ju pri­zo­ri ka­žnje­ nog gre­ha. sim­bol mi­lo­sti i lјu­ba­vi. i. u či­sti­li­štu an­đeo po­ka­zu­je oči­šće­nim du­ša­ma pro­laz ka sle­de­ćem kru­gu. ako je po­treb­ no. Mer­ku­ro­vom i Ve­ne­ri­nom – du­še onih ko­ji ni­su is­pu­ni­li za­vet. du­še onih ko­ji su ra­di­li za do­bro da bi za­slu­ži­li ze­malј­sku sla­vu i du­še onih ko­ji ni­su odo­le­li lјu­bav­noj že­lјi). ka vr­hu i ko­nač­nom oči­šće­nju od gre­ha. Ali. od­no­sno u ze­malј­skom ra­ju. a na osta­li­ma su one pred­sta­vlјe­ne sve­tli­ma raz­li­či­te ja­či­ne. du­šev­no le­nji. U Ede­nu. Ver­gi­li­je. Za raz­li­ku od pa­kla. žr­tve na­sil­ne smr­ti i ne­mar­ni vla­da­ri. pro­ ždr­lјiv­ci i raz­vrat­ni­ci). opra­šta se od Dan­tea i nje­gov vo­dič po­sta­je Be­a­tri­če. za raz­li­ku od pa­kla gde su stal­no u istom. ra­sip­ni­ci. Po­sto­ji hi­je­rar­hij­ski red u sa­vr­šen­stvu du­ša i to sa­vr­šen­stvo je uto­li­ko ve­će uko­li­ko je vi­še ne­bo na ko­me se na­la­ze. od­no­sno Hri­stov tri­jumf. Me­se­če­vom.

Dante Aligijeri Čistilište 21 .

se­ra­fi­mi. da bi se u uje­ di­ nje­ nom i mir­ nom sve­ tu lak­ še ši­ ri­ la bož­ ja reč.BOŽANSTVENA KOMEDIJA hi­je­rar­hi­je. mo­ći i go­spo­ dar­stva bo­ra­ve na Ju­pi­te­ro­vom. De­lo ima čvr­stu idej­nu i kon­cep­tu­ al­nu struk­tu­ru. Ka­da je pe­snik sti­gao u sre­di­ šte Raj­ske ru­že. ke­ru­bi­ni i an­đe­li pre­sto­lјa na­la­ze se na od­go­va­ra­ju­ćim ne­be­si­ma. Mar­so­vom i Sun­če­vom ne­bu. su­prot­sta­vlјe­ni su čak i u smi­slu fi­zič­kog bo­ra­vi­šta u sve­tu. od­no­sno an­đe­li po­gla­var­stva. Pad Lu­ci­fe­ra. On mo­li Bo­go­ro­di­cu da po­mog­ne Dan­teu ka­ko bi mo­gao da vi­di Bo­ga u nje­go­voj su­šti­ni. i Sa­ta­na. Ovaj an­tro­po­cen­tri­zam na­gla­ša­va do­sto­jan­stvo čo­ve­ka od­go­vor­nog za slo­bo­dan iz­bor iz­me­đu do­bra i zla. Mer­ku­ro­vom i Me­se­če­vom ne­bu. Ta­ko su ono­stra­na kra­lјev­stva ko­ja je stvo­ri­lo hri­šćan­stvo čvr­sto po­ve­za­na sa lјud­skom sud­bi­nom. Prog­nan na ze­mlјu zbog Ada­mo­vog gre­ha. a za­tim po­bu­ne an­đe­la. Bog ga je stvo­ rio ka­ da je stva­ rao svet. u ogrom­nom am­fi­te­a­tru ko­ji for­mi­ra Raj­sku ru­žu otvo­re­nu kraj bož­jeg pre­sto­la – iz­vo­ra sve­tlo­sti i bla­žen­stva. SA­DR­ŽAJ Sa­dr­ža­jem Bo­žan­stve­ne ko­me­di­je do­mi­ni­ra­ju red i en­ci­klo­pe­dij­ski pri­ stup svoj­stve­ni sred­njo­ve­kov­noj kul­tu­ri. Več­no bo­ra­vi­šte iza­bra­nih du­ša je na ne­bu Em­pi­rej. čo­vek je sre­di­šte su­ko­ba iz­ me­ đu do­ bra i zla. Dan­te sna­žno po­ve­zu­je sve ele­men­te bi­blij­ske vi­zi­je lјud­ske isto­ri­je: Bog. od­no­sno na Em­pi­re­ju. naj­ve­će zlo. ar­han­đe­li i an­đe­li su na Ve­ne­ri­nom. naj­ve­će do­bro. 22 . oka­ ju i pru­ že mu bla­ žen­ stvo. An­đe­li dru­ge hi­je­rar­hi­je. tog ne­ka­da naj­lep­šeg bož­jeg an­đe­la ko­ji se po­bu­nio pro­tiv Bo­ga. dok oko nje­ ga i ze­ mlјe na ko­ joj ži­ vi kru­ že ne­ be­ ske sfe­ re. Bog je uzeo čo­ več­ je ob­ lič­ je i kroz Hri­ sto­ vo stra­ da­ nje oka­ jao pra­ greh. a an­đe­li tre­ će hi­je­rar­hi­je. a tri ono­stra­na kra­lјev­stva is­pod i iz­nad nje­ ga tu su da ga ka­ zne. od­no­sno an­đe­li kne­že­vi. Čo­vek je u sre­di­štu stva­ra­nja i isto­ ri­ je. kao i sa nad­lјud­skom sud­bi­nom stva­ra­nja. Pr­vom po­kret­nom ne­bu i Zve­zda­nom ne­ bu. od­re­dio je svu bu­du­ću sud­bi­nu lјud­skog ro­da sa za­vo­đe­njem Eve. Mol­ba je usli­še­na i pe­snik pro­ži­vlјa­ va ose­ćaj bla­žen­stva. Taj pad je ta­ ko­ đe iza­ zvao i stva­ ra­ nje bre­ ga či­ sti­ li­ šta kao in­stru­men­ta oka­ja­nja gre­ha. pred­ o­ dre­ div­ ši ga za ve­ či­ tu sre­ću. Be­a­tri­če ga pre­pu­šta sve­tom Ber­nar­du ko­ji mu ob­ja­šnja­va ras­po­red bla­že­nih du­ša. lјud­skim gre­hom i ot­ku­pom pu­tem Hri­sto­ve žr­tve i stvo­rio pa­kle­nu pro­va­li­ju u ko­joj se ka­žnja­va onaj što ni­je odo­leo po­ro­ci­ ma i iza­ zo­ vi­ ma zla. I po­li­tič­ka isto­ri­ja je bož­je de­lo: po bož­joj vo­lјi je stvo­re­no Rim­sko car­stvo pod zna­ kom or­ la.

N VEZD 8. V ERKUR KN 2. 4 RA M L ENE O 3. 6 R ARS DO E 5. Z TURN SE A KE RA 7.Dante Aligijeri EJ MPIR ILI E OKRETNO NEBO EBO LI PRVO P N 10. M NCE U VR S . S PITER RU U J P . M SEC A E R M AN VU 1 . EBO I NO NEBO A 9. BOG ANĐE LI I BLA BOG I ANĐ ŽEN EOSK I E HRISTOV TRIJ HIJER UM AR KONTEMP F HI LAT JE IV I DUŠE ON M IH K N E D FI INI O U JI S ŠE DUŠE ON B LJA JE UV IH I O O DUŠE UČ KOJI ST NAC SU LE ENI I H M NE DUŠE ON LJU SE I IH KO DI DUŠE O ĆI EVI JI N ELI EŽ N Đ DUŠE O IH K A NI O H LI H E A N E S FE R Đ TR VA DU ERU AV AV PR LI Z LI RI U J B L A I V L NOJ BO OLE Ž OD LI ZA DOBR ELJI ADI O SU D NI SU R ISU ISPUNI LI Z A B JI JI N AV KO A Raj 23 IL LUŽ AS IZ ET I ZEMALJSK US LA .

glav­ne rim­ske ba­zi­li­ke. ko­ji pred­sta­vlјa ra­zum. do bre­ ga či­ sti­ li­ šta. za raz­li­ku od pa­kla. sim­bol gre­ha (se­dam slo­va „P“ sim­bo­li­zu­ju se­dam glav­nih gre­ho­va. I ka­ da se iz­ bri­ še svih se­ dam „P“. od­no­sno da­lјe je od Bo­ga. Te zna­ke pla­me­nim ma­čem ure­zu­je an­đeo na ula­zu u či­sti­li­šte. od­no­sno po­hle­pe. na­zva­la ju­bi­le­jom. sim­bo­lu ne­zna­nja i za­blu­de.BOŽANSTVENA KOMEDIJA Dan­te si­la­zi u jed­no od tih kra­lјev­sta­va u pro­le­će 1300. gre­ šnik ni­ je osu­ đen na več­ no is­ pa­ šta­ nje gre­ ha i ni­ je ve­ zan uvek za isto me­ sto. Bla­ži gre­ho­vi se is­pa­šta­ju na ve­ćoj vi­si­ni od­no­sno bli­že Bo­gu. la­va. od­no­sno u go­di­ni ju­bi­le­ja. od­ re­ đen za čo­ ve­ ka ko­ ji ga je iz­gu­bio zbog Ada­mo­vog gre­ha. po­ što je umr­ la Be­ a­ tri­ če – že­ na ko­ ja ga je vo­ di­ la ka lјu­ ba­vi pre­ma ne­be­skim stva­ri­ma – gu­bi u ve­li­koj i mrač­noj šu­mi. u ko­me je Lu­ci­fer. za­tim pro­la­ze kroz sre­di­šte ze­mlјe i iz­la­ze na dru­ gu ze­mlјi­nu he­mis­fe­ru da ugle­da­ju zve­zde. na bar­ ci ko­ ju vo­ zi an­ đeo. a re­do­sled im je obr­nut od ras­po­re­da ko­ji ima­ju u pa­klu. Pa­pa Bo­ni­fa­ci­je VI­ II je utvr­ dio da se sva­ kih sto go­ di­ na pro­ gla­ ša­ va ju­ bi­ lej sa op­ štim opro­ šta­jem svim ver­ni­ci­ma ko­ji po­se­ću­ju. ze­mlјa vra­ća­na sta­rim vla­sni­ci­ma i opra­šta­ni du­go­vi. 24 . Ver­gi­li­je mu je ob­ ja­ snio da će mo­ ra­ ti da pu­ tu­ je kroz tri ono­ stra­ na kra­ lјev­ stva. Dan­ te sa Ver­gi­li­jem si­la­zi u pa­kao. jer je da­ta ve­li­ka in­dul­gen­ci­ja. Na vr­hu se Dan­te opra­šta od Ver­gi­li­ja. Dan­te se us­pi­nje. za­dr­ža­va­ju­ći se da is­pa­šta u onim po­ja­se­vi­ma u ko­ ji­ ma se is­ pa­ šta ne­ ki od gre­ ho­ va ko­ je je po­ či­ nio. Što je greh. Tu su­sre­će Ver­gi­li­ja. a slo­vo „P“ je po­čet­no slo­vo la­tin­ske re­či pec­ca­ta – gre­si). uz breg. Pro­va­li­ja u ob­li­ku lev­ka ima de­vet kru­go­va u ko­ji­ma gre­šni­ci is­pa­šta­ju gre­he. pod od­re­đe­nim du­hov­nim uslo­vi­ma i od­re­đe­ni broj pu­ta. ve­ći gre­šnik je du­blјe sme­šten. Ka­sni­je su dru­ge pa­pe od­re­đi­va­le i dru­ge vre­men­ske pe­ri­o­de za ju­bi­le­je. od­no­sno ve­li­ki opro­štaj gre­ho­va. Ov­de. a ko­ga je Be­ a­tri­če po­sla­la da mu po­mog­ne da sa­vla­da pre­pre­ke u vi­du pan­te­ra. od­no­sno po­ho­te i po­žu­de. pa 22. Tu sti­ žu. Go­di­nu ju­bi­le­ja usta­no­vio je Moj­si­je ta­ko što su sva­kih pe­ de­set go­di­na pu­šta­ni na slo­bo­du Je­vre­ji u rop­skom sta­tu­su. Ka­to­lič­ka cr­kva je na­sta­vi­la tu tra­di­ ci­ju opra­šta­nja i oslo­ba­đa­nja. sti­ že se na vrh gde se na­ la­ zi ze­ malј­ ski raj. me­ sta gde do­ spe­ va­ju du­še do­stoj­ne od­la­ska na ne­bo po­sle is­pa­šta­nja i po­ka­ja­nja. go­di­ne. slo­ vo „P“. sa Ver­gi­li­jem. već se kre­će kroz či­sti­li­šte. gde po­sle pred­či­sti­li­šta idu uz či­sti­li­šte ko­je ima se­dam po­ja­se­va kao sim­bol se­dam glav­nih gre­ho­va. Da­ kle. od­no­sno oho­lo­sti i vu­či­ce. U sva­kom po­ja­su se na­la­ze gre­šni­ci ko­ji is­pa­šta­ju od­ re­ đe­ ni greh. fe­bru­ar 1300. Dan­ te se. Pe­sni­ci pu­tu­ju kroz sve de­lo­ve pa­kla do Lu­ci­fe­ra. ve­li­ku pro­va­li­ju či­ji je ulaz bli­zu Je­ru­sa­li­ma i ko­ja se pro­te­že do ze­mlјi­nog sre­di­šta. a na kra­ ju sva­ kog po­ ja­ sa je an­ đeo ko­ ji bri­ še sa če­ la znak.

U ze­malј­skom ra­ju Dan­te po­sma­tra. Dan­te ko­ri­sti i ar­ha­ ič­ne ob­li­ke fi­ren­tin­skog di­ja­lek­ta. a i za­to što Ver­gi­li­je. od­no­sno fi­ren­tin­ski di­ja­lekt. pu­nu slo­bo­du i oslo­bo­đe­nje od bi­lo ka­kve že­lјe. pre­la­zi pre­ko Pr­vog po­kret­nog ne­ba u Em­pi­rej. Na osmom ne­ bu Dan­ tea is­ pi­ tu­ ju sve­ ti Pe­ tar i sve­ ti Jo­ van o tri te­ o­ lo­ ške vr­ li­ ne. pa su u upo­tre­bi sva­ko­dnev­ne a ne sa­mo aka­dem­ske re­či. iz­van se­be. po­seb­no ka­da je ton ka­zi­va­nja sve­čan ili učen. Da­kle. a ta­ko­đe i ka­da go­vo­ri o ple­me­ni­tim 25 . od­no­ sno ka­da se osla­nja na kla­sič­ne for­me. a tu ga ne vo­ di vi­ še Be­ a­ tri­ če već sve­ ti Ber­ nard. bož­je i te­o­lo­ške na­u­ke i ot­kro­ve­nja. je­din­stvo tri bo­žan­ske lič­no­sti u jed­noj. na­du i lјu­bav. Nјe­go­vo več­no me­sto je u Lim­bu. kao i kod dva pret­hod­na sve­ta – a i da bi ih Dan­te bo­lјe vi­deo i da bi nje­gov uspon bio po­ste­pen – one mu se po­ ja­ vlјu­ ju iz ne­ ba u ne­ bo. na­rod­ni iz­ra­zi. jer se oči­stio od gre­ha. Nјih dvo­je pro­la­ze kroz raj­ska ne­ba. u vo­ du Le­ te. Ko­ri­sti oko pet­sto la­ti­ni­za­ma. Za­tim ura­nja u vo­du re­ke za­bo­ra­va gre­ ho­ va. Em­pi­re­ju. On tu po­ sma­ tra ta­ jan­ stve­ nu Raj­sku ru­žu. Uklјu­ču­je ga­li­ci­zme i neo­lo­gi­zme. po­ što ni­ je ve­ ro­ vao ni u Hri­ sta ko­ ji je do­ šao ni­ ti u do­ la­ ze­ ćeg Hri­ sta. sve du­še se na­la­ze na de­se­tom ne­bu. ne mo­ že u raj. a po­ tom i u vo­ de Ev­ no­ je da osve­ ži se­ ća­ nje na do­ bra de­ la. za­jed­no sa Be­a­tri­čom. kao i ne­ke re­či svoj­stve­ne is­klјu­či­vo to­skan­skom. da raz­u­ me naj­ ve­ će taj­ ne ve­re – du­bo­ko je­din­stvo stvo­re­nog sve­ta. i to is­ko­ri­šćen u svim ele­men­ti­ma. Du­še u ra­ju ni­su ras­po­re­đe­ne kao u pa­klu i či­sti­li­štu. a upo­tre­bom si­no­ni­ma ši­ri nje­go­vu osno­vu. JE­ ZIK I STIL BO­ŽAN­STVE­NE KO­ME­DI­JE Je­zik Bo­žan­stve­ne ko­me­di­je ima za osno­vu to­skan­ski. Sve­ti Ber­nard mo­li Bo­go­ro­di­cu da oslo­bo­di Dan­tea bi­lo ka­kve smrt­ ne sen­ ke i ta­ ko pe­ snik mo­ že da se pri­ bli­ ži Bo­ gu. od­no­sno re­či ko­je je sam is­ko­vao. žar­gon. ne iz­gu­bi u Bo­gu i pot­pu­no uklo­pi u har­mo­ni­ju uni­ver­zu­ma sto­piv­ši se sa lјu­ba­vlјu ko­ja po­kre­će Sun­ce i osta­le zve­zde. jer ste­pe­no­va­nje za­slu­ga je u su­prot­no­sti sa raj­skim bla­ žen­stvom ko­je pod­ra­zu­me­va pu­no uži­va­nje. ras­ po­re­đe­ne u ob­li­ku raj­ske ru­že oko Bo­go­ro­di­ce. ali. od­no­sno fi­ren­tin­skom di­ja­lek­tu. Tek ta­ da mo­ že da kre­ ne ka zve­ zda­ ma i sa Be­ a­ tri­ čom se pe­ nje u raj.Dante Aligijeri sim­bo­la ze­malј­ske na­u­ke. Za­to se u ze­malј­skom ra­ju po­ja­vlјu­je Be­a­tri­če. spa­ja­nje bo­žan­skog i lјud­skog u Hri­stu. sim­bol lјu­ba­vi. sve dok se na vr­hun­cu ek­sta­ ze. sim­bo­lič­ni pri­zor ko­ji ob­u­hva­ta naj­zna­čaj­ni­je tre­nut­ke lјud­ske isto­ri­je. Po­ što je po­ ka­ zao da pot­ pu­ no shva­ ta i pri­hva­ta ve­ru.

od­no­sno za dol­ce stil nu­o­vo (slat­ki no­vi stil). iako ni­ je pr­ vi ko­ ri­ stio na­ rod­ ni je­ zik za pi­ sa­ nje. Ugled ovog de­la i nje­go­vo ka­pi­lar­no ši­re­nje kod či­ta­la­ca svih dru­štve­nih slo­je­va i u ra­znim ge­o­graf­skim re­gi­o­ni­ma do­ve­li su do je­zič­ke uni­fi­ka­ci­je sa­vre­me­nog ita­li­jan­ skog je­ zi­ ka. sa po­ne­kim iz­u­zet­kom u sti­ho­vi­ma fra Gvi­to­ni­ja. Osta­li do ta­da ko­ri­šće­ni di­ja­lek­ti osta­ju sa­mo lo­kal­ni di­ja­lek­ti. u re­li­gi­o­znoj i di­dak­tič­koj po­e­zi­ji i u ne­kim pro­znim de­li­ma. a pre Dan­ tea ko­ ri­ šćen je sa­ mo za lјu­bav­nu li­ri­ku. či­ ji je. In­stru­ment te po­be­de bio je tri­jum­fal­ni uspeh Bo­žan­stve­ne ko­me­di­je po­stig­nut kod ši­ro­ke pu­bli­ke. Dan­te je za­slu­žan i za ime tre­će po­et­ske ško­le tri­na­e­stog ve­ka (osta­le dve su si­ci­li­jan­ska i to­skan­ska). Iz dru­gih to­skan­skih i ita­li­jan­skih di­ja­le­ka­ta Dan­te ko­ri­sti sa­mo one re­či ko­je su se već tra­di­ci­o­nal­no upo­tre­blјa­va­le u po­e­zi­ji. ko­ji po­sta­je za­jed­nič­ki je­zik svih Ita­li­ja­na. a ko­ ja ni­je bi­la vi­še ogra­ni­če­na sa­mo na uske aka­dem­ske kru­go­ve. Po­ja­va Dan­te­o­vog de­la zna­či­la je po­be­du to­skan­skog di­ja­lek­ta. Ta lјu­bav je po­du­ho­vlјe­na. već pre­ma po­ tre­bi ka­zi­va­nja. Mo­že se re­ći da ko­ri­sti ve­li­ku ska­lu sti­lo­va – od tra­gič­nog do ko­mič­nog. Nјe­go­va kre­a­tiv­nost po­seb­no do­la­zi do iz­ra­ža­ja pri ko­va­nju ri­ma. stih 57. u stva­ ri. To je no­ va pu­ bli­ ka ko­ ju je Dan­ te stvo­ rio za se­ be i za po­ to­ nje pi­ sce. kroz usta Bo­na­đun­te iz Lu­ke: …pa slat­ki no­vi stil ni­je mo­gao da nas ra­du­je… Osnov­na i je­di­na pra­va te­ma ovog sti­la je sla­vlјe­nje lјu­ba­vi pre­ma ple­me­ni­toj že­ni ko­ja mo­že da pru­ži bla­ žen­stvo mu­škar­cu. XXIV pe­va­nje. jer. ima­ju­ći u vi­du da su se dru­gi ta­da­šnji pe­sni­ci ve­zi­va­li za usta­lјe­ne ri­me tog vre­me­na. ko­ji on po­mi­nje u Či­sti­li­štu. a iz­ra­ža­va se kroz uz­vi­šen i ele­gan­tan go­vor. 26 . on ga je ospo­ so­ bio da se na nje­ mu mo­ že na­pi­sa­ti bi­lo ko­je knji­žev­no de­lo. od po­ni­znog do sve­ča­nog.BOŽANSTVENA KOMEDIJA oso­ba­ma ili zbi­va­nji­ma. unu­tra­šnja i is­klјu­ču­je spolј­ne do­ga­đa­je. Taj je­zik je ušao u upo­ tre­ bu tek ko­ ju de­ ce­ ni­ ju ra­ ni­ je. Dan­te po­ka­zu­je svoj ve­li­ki ta­le­nat u ori­gi­nal­nom ko­ri­šće­nju sva­ko­dnev­ nih re­či i u ni­jan­si­ra­nju zna­če­nja. Kroz svoj plu­ri­lin­gvi­zam i plu­ri­sti­li­zam Dan­te uspe­va da po­ka­že stvar­ ne mo­guć­no­sti vul­gar­nog. Stil­ski je vr­lo raz­li­čit. od­no­sno na­rod­nog ita­li­jan­skog je­zi­ka. Dan­ te se s pra­ vom sma­ tra ocem ita­ li­ jan­ skog je­ zi­ ka. osnov bio je­ zik Bo­žan­stve­ne ko­me­di­je. od gro­tesk­nog do na­rod­nog. u dok­ tri­nar­nim pe­sma­ma Gvi­ni­ce­li­ja i Ka­val­kan­ti­ja.

Bi­lo je pe­sni­ka ko­ji su se na­zi­va­li ’uče­nim pe­sni­ci­ma’. Čo­vek mo­ra da se bo­ri pro­tiv te­la i pri­kla­nja Bo­gu. sa­ču­va­ti du­šev­ni mir. Do­bro i zlo se raz­li­ku­ju po­mo­ću fi­lo­zo­fi­je. na­la­zi se u ma­te­ri­ji. a mo­ral­nost je eti­ka. Za­to mu je dat ra­zum. ali ima dve oso­ bi­ ne: ra­ zum i te­ žnju. oda­kle ona si­ la­ zi u nas. mo­ra­la. Dan­te­ov ge­ni­je je us­peo da pre­va­zi­đe me­ha­ni­ zam tra­di­ci­o­nal­ne sim­bo­lič­ko-ale­go­rij­ske for­me do­ba u ko­me je ži­veo i da na pe­snič­ki na­čin ote­lo­tvo­ri ide­a­le ve­re.Dante Aligijeri FI­LO­ZO­FI­JA I PO­E­TI­KA BO­ŽAN­STVE­NE KO­ME­DI­JE Sa­mo iz­van­re­dan um i pe­snič­ka moć mo­gli su da ob­je­di­ne u jed­no de­lo ta­ko ši­rok i ra­zno­ro­dan svet. Bi­ti fi­lo­zof zna­či od­u­pre­ti se stra­sti­ma i za­do­volј­ stvu. a naj­vi­še do­bro je Bog. Ne­zna­nje ra­đa za­blu­du. po­mo­ću ko­je se po­e­zi­ja mo­gla po­ja­vi­ti me­đu lјu­di­ma. za raz­li­ku od ’na­rod­nih’. od­no­sno greh. na­u­ke. za­blu­da ra­đa zlo. Do­ la­ ze­ ći od Bo­ ga. sve žud­ nje du­ ha. „u ime spi­ ri­tu­al­nog bo­ga ob­ja­vi­lo rat ne sa­mo ido­li­ma. sve pri­ rod­ ne po­ ja­ ve. jed­ no sta­ nje sve­ sti ili bi­ ća već ži­ vot u ce­ li­ ni i u nje­go­vom ra­zno­rod­nom is­ka­zu. Za fi­lo­zo­fi­ra­nje je po­treb­na lјu­bav. pa je hri­šćan­stvo. po­be­di­ti se­be sa­mo­ga. iz ko­ga se ra­đa­ ju slo­bod­na vo­lјa i mo­ral­nost nje­go­vog po­na­ša­nja. Zlo. U fi­lo­zof­skom smi­slu Dan­te sma­tra da je po­stoj­bi­na du­še ne­bo. tra­ži­lo je go­lu isti­nu… Sto­ga se po­e­zi­ja pri­hva­ta­la sa­mo kao sim­bol i ode­ća isti­ne: ale­go­ri­ja je bi­la ne­ka vr­sta put­ne is­pra­ve. po­li­ti­ke. Du­ ša te­ ži ka do­bru. U nje­go­vo vre­me po­e­zi­ja se još ni­je mo­gla oslo­bo­di­ti ale­go­ri­je. ne­go i po­e­zi­ji. pe­snik ose­ća­nja i ne­iz­re­ci­vih poj­mo­va. od­no­sno či­sti duh. ko­ja se sma­tra­la kao za­ba­va i ve­šti­na. Do­ bro se na­la­zi u du­hu. Dan­te­o­va po­et­ska du­ša pro­na­šla je na­čin da iz­ ra­ zi sva ose­ ća­ nja. ali ne zna da raz­li­ku­je do­bro. pe­snik ko­mič­nog is­ka­za i re­a­li­zma. od­ no­ sno spo­ sob­ nost da pri­ ma ono što joj se svi­ đa. On je pe­ snik dra­me i lir­skog na­či­na ka­zi­va­nja. ona je put ka do­bru i mo­ral­no­sti. oni ko­ji su fi­gu­ra­tiv­no ili di­rekt­no pe­sni­štvom iz­ra­ža­va­li uče­nost“. pre­ko pro­sto­ra na­de u či­sti­li­štu do raj­ skih vi­zi­ja sve­tlo­sti. a ra­zum i lјu­bav ni­su bi­li do­volј­no ja­ki 27 . ona ne zna ni­ šta. ka­ko tvr­di sjaj­ni ita­li­jan­ski isto­ri­čar knji­žev­no­sti Fran­če­sko de Sank­tis. a pra­va sre­ća se po­sti­že kon­tem­pla­ci­jom isti­ne. od­no­sno u čul­nom uži­va­nju. od­no­sno te­žnja. Čo­ve­čan­stvo je za­pa­lo u rop­stvo ču­la zbog gre­ha pra­ro­di­te­lјa. Dan­te­o­va vi­zi­ja ži­vo­ta i sve­ta je to­li­ko ši­ro­ka i slo­že­na da on ne ob­li­ku­ je umet­ nič­ ki je­ dan sim­ bol. Krat­kim po­te­zi­ma sli­ka li­ko­ve i du­šev­na sta­nja i u to­me po­ka­zu­je vr­hun­sko ume­će sin­te­ti­zo­va­nja i ma­šte. On zna da nas vo­di jed­na­ko ube­dlјi­vo kroz pa­kle­ne kru­go­ve i naj­mrač­ni­je sli­ke.

Pa­kao je sli­ka zla. od­no­sno po­ro­ka. fi­zi­ke. Kao što čo­ vek ne mo­ že ići ka spa­ su ako ne po­ be­ di te­ lo. re­to­ri­ke. mo­ra­la. To je de­lo ne­pre­va­zi­đe­ne du­bi­ne kon­cep­ci­je. vre­ me i več­ nost. Raj je sli­ka do­bra i vr­li­ne. od­no­sno ra­zu­ma. Spa­se­nje dru­štva ide istim pu­tem kao i spa­se­nje po­je­di­na­ca. po­li­ti­ke. slo­bo­dom. od­no­sno Bo­žan­stve­na ko­me­di­ja. Dra­gan Mra­o­vić 28 . isto­ri­je. Čo­ vek se u zem­ nom sve­ tu na­ la­ zi u jed­ nom od tri sta­ nja o ko­ji­ma go­vo­ri mo­ral: sta­nje gre­ha. A sva­ ko od nas no­ si u se­ bi i svoj pa­ kao i svoj raj. ta­ ko i dru­ štvo ne mo­ že ži­ve­ti u slo­zi dok se ne po­ko­ri jed­nom vla­da­ru ko­ji će obez­be­di­ti vla­da­vi­nu za­ko­na. Či­sti­li­šte je pre­laz od jed­ nog do dru­ gog sta­ nja kroz po­ ka­ ja­ nje. U ovom de­lu pe­snik si­la­zi u ta­mu lјud­skog gre­ha i sti­že do sve­tlo­sti oslo­bo­đe­nja od nje­ga. sta­nje ka­ja­nja i sta­nje mi­lo­sti. Za­hva­lјu­ ju­ ći toj žr­ tvi ra­ zum je do­ bio vred­ nost zbog ve­ re. a isto­vre­me­no i op­šte­lјud­ska. lin­gvi­sti­ke itd. Spa­se­njem čo­ve­čan­stva sva­ki je čo­vek ste­kao moć da se spa­ si uz bož­ ju po­ moć. od­no­sno spa­sao je čo­ve­čan­stvo. eti­ke. Vo­ đen ra­ zu­ mom i ve­ rom. To je tra­ ga­ nje lјud­ ske du­ še za ap­ so­ lut­ nom sre­ćom. do naj­ vi­ šeg do­ bra. jer ži­ vi u za­ blu­ di i ne­ zna­ nju. astro­no­mi­je. iskre­na is­po­vest jed­nog čo­ve­ka. Sve­ta pe­sma. či­me se uz­di­že do pla­na uni­ver­zal­no­sti. Bog je za­ to uzeo lјud­ sko ob­ lič­ je u li­ ku Hri­ sta i is­ ku­ pio lјud­ ski greh svo­jim stra­da­njem na kr­stu. ohra­ bren lјu­ ba­ vlјu i mi­ lo­ šću. lјu­ bav zbog mi­ lo­ sti. uni­ver­zal­no je de­lo ko­je ne pri­pa­da jed­noj ge­ne­ra­ci­ji ni­ti jed­noj na­ci­ji.BOŽANSTVENA KOMEDIJA da ga spa­ su. Na ovim fi­lo­zof­skim osno­va­ma Dan­te ob­je­di­nja­va sve zna­nje svo­ga do­ ba iz me­ta­fi­zi­ke. on mo­ že da se oslo­ bo­ di ču­ la i da se uz­ dig­ ne sve do Bo­ ga. ne­ve­ro­vat­na har­mo­ni­ja for­me. dok se uz fi­lo­zo­fi­ju ve­zu­je te­o­lo­gi­ja. bo­ žan­ sko i lјud­ sko. Dru­štvo ko­ je ži­ vi u anar­ hi­ ji i ne­ slo­ zi rob je ma­ te­ ri­ je. mi­rom i ko­nač­nim pro­sve­tlјe­njem. a na svo­me pu­tu kroz tri za­grob­na car­stva on ob­u­hva­ta ne­bo i ze­mlјu.

.

Pe­snik je za­lu­tao u gu­stu šu­mu (šu­mu gre­ ha). Ali. od­ ve­ šće ga kroz raj do spa­ sa. lav (oho­ lost) i vu­ či­ ca 1 (po­hle­pa). o dru­ gom će zbo­ ri­ ti mo­ ja usta. Dan­te uzi­ma Ver­gi­li­ja za vo­đu kao pred­stav­ni­ka pro­sve­tlјe­nog lјud­skog uma ka­ kvim ga je sma­ trao sred­ nji vek. Ne znam šta bi da no­ ga ta­ mo ho­ di. Uspe­ va ču­ dom da se iz­ ba­ vi iz nje i kre­ će put bre­ ga (do­ bra) oba­ sja­ nog sun­ cem. Ta­da mu se uka­zu­je pe­snik Ver­gi­li­je ko­ ji ga hra­ bri i nu­ di mu se za vo­đu obe­ća­va­ju­ći mu spas po­sle du­gog pu­to­va­nja kroz tri kra­lјev­stva ono­ga sve­ta. Ovaj da­tum ni­je iza­bran slu­čaj­no. Na po­la na­šeg ži­vot­nog pu­ta na­ đoh se u šu­ mi gde ta­ ma pre­ bi­ va. apri­la 1300. e. rim­ski pe­snik. a 25. Nјe­go­vo naj­po­zna­ti­je de­lo je spev „Ene­i­da“. dok je Isus Hri­stos. na pu­ tu mu se is­ pre­ če pan­ ter (po­ ho­ ta). 3 6 9 12 1 Pu­bli­je Ma­ro Ver­gi­li­je. a Be­a­tri­če. san ve­li­ki me je ta­ko ob­u­zeo da za­bo­ra­vih ku­da pra­vi put vo­di. stvo­rio svet. 70–19.PE­VA­NЈE PR­VO UVOD­NO PE­VA­NЈE U CE­LU „BO­ŽAN­STVE­NU KO­ME­DI­JU“ Dan­te ima tri­de­set pet go­di­na i za­po­či­nje svo­je pu­to­va­nje 25. 31 . jer no­ga sa sta­ze pra­ve za­lu­ta. ra­za­pet na kr­stu. al’ da bih kaz’o šta se tu zgo­ di. nje­go­ va mla­ da­ lač­ ka lјu­ bav. isto­ga da­na is­ku­pio svet. Ah. Sa Ver­gi­li­jem tre­ba da pro­đe pa­kao i či­sti­li­šte. april je da­ tum ka­ da je Bog. pre n.. po sred­njo­ve­kov­nom pre­da­nju. te­ ško je re­ ći muč­ ni­ nu što skri­ va ta ši­ka­ra šum­ska gu­sta na ko­ju i po­mi­sao strah iza­zi­va! Ta­ ko je muč­ na da je ša­ la smrt pu­ sta. Pa­pa Bo­ni­fa­ci­je VI­II je tu go­di­nu pro­gla­ sio ju­ bi­ lar­ nom i dao ve­ li­ ko opra­ šta­ nje gre­ ho­ va.

a ja je pro­ veo pun muč­ ne se­ te. Pe­snik pod pla­ne­tom pod­ra­zu­me­va sun­ce. pa na ža­ lu u opa­snu vo­du se za­gle­dao. ta­ mo na toj sta­ zi str­ moj. od ju­ tra i pro­ leć­ nog da­ na što se pla­ vi. pan­ter la­ki. Do­li­na gre­ha. i ne skla­ nja­ še mi se ni­ ka­ ko sa pu­ ta već mi se ta­ ko na nje­ mu is­ pre­ či sav da hte­ doh da se vra­ tim vi­ še pu­ ta. Ali. ta ži­vo­ti­nja lјu­ta. Bož­ji zra­ci. ugle­dah mu ple­ća u vi­si­ni oba­sja­na zra­ci­ma4 pla­ne­te5 što pred­vo­di osta­le u sva­koj tmi­ni. 15 18 21 24 27 30 33 36 39 42 45 32 . ali ne to­ li­ ko da strah me ne uko­ či ka­ da pre­ da me lav se po­ ja­ vi. strah što je svu noć kroz je­ ze­ ro sr­ ca pli­ vao. ka­ da sam u pod­ nož­ je bre­ ga2 do­speo. ta­ko du­ša mo­ja. Opu­ stih umor­ no te­ lo što od­ mor ište. iz­mi­ču­ći još va­lu. ta­ mo gde bi kraj onoj do­ li­ ni3 gde mi sr­ ce pre­ kri stra­ ha veo. 2 3 4 5 Breg do­bra i vr­li­ne. pa na­ sta­ vih put po pla­ ži pu­ stoj ta­ ko da se pe­ njah na vi­ še upo­ ri­ šte. I kao onaj što se za­ di­ hao dok je is­ pli­ vao. baš kao de­ te.BOŽANSTVENA KOMEDIJA Ali. Be­ja­še ra­nog ju­tra po­zdrav i sun­ ce se di­ že sa onim zve­ zda­ ma što be­ja­hu sa nji­me ka­da bož­ja lјu­bav po­kre­nu one stva­ri le­pe u na­ma. okre­ nu se da gle­ da to ga­ zi­ šte gde ni­ ko živ ne iza­ đe na oba­ lu. Ta­ da se smi­ ri. pa do­ bru da se na­ dam raz­ log se ja­ vi od te zve­ ri sa div­ nim pe­ ga­ ma. sko­či u ko­ži pe­ga­voj i cr­noj.

do­vik­nuh nje­mu. 7  Av­ gust Gaj Ju­ li­ je Ce­ zar Ok­ ta­ vi­ jan. n. Dok sam si­ la­ zio ni­ že kroz gra­ nja. Ali. a to­li­ko me upla­ši nje­na po­ja­va ka­ da na nju po­ gled pa­ de da po­ če da is­ ti­ če na­ da iz me­ ne da ću sti­ ći do vr­ hun­ ca pla­ va. e. Kao što onaj ko­ ji ra­ do sti­ če sr­ ce ima pu­ no tu­ ge i ja­ da ka­da vre­me do­đe da bo­gat­stvo iz­mi­če. Pe­snik be­jah i pe­va­hu mo­ja usta o pra­ved­nom An­hi­zu8 što do­ đe iz Tro­ je 9 po­što Ili­on gi­zda­vi pro­gu­ta va­tra gu­sta. sen­ ka ili čo­ vek pra­ vi!“ Od­go­vo­ri: „Već ni­sam čo­vek u mno­go če­mu. zbog ko­ je mno­ go je tu­ žnih do ne­ be­ sa. rim­ ski im­ pe­ ra­ tor. za­ što se vra­ ćaš u ja­ de svo­ je? Što se ne vi­ neš na bre­ ga bla­ gi pri­ zor ko­ji je po­če­tak i uzrok ra­do­sti bi­lo ko­je bo­je?“ 48 51 54 57 60 63 66 69 72 75 78 6 Gaj Ju­ li­ je Ce­ zar. ta­ko i me­ne ras­tu­ži be­šti­ja sa­da što pri­la­ze­ći po­če da me ga­nja ta­ mo gde sun­ ca ni­ je. 33 .Dante Aligijeri či­ ni­ lo se da ka me­ ni kro­ či uz­dig­nu­te gla­ve i od gla­di pun be­sa. e. a me­đu nji­ma Ver­gi­li­ja. ži­veh u Ri­mu u do­ba do­brog Av­gu­sta. 8 An­hiz – tro­jan­ski vo­đa. – 14. 63. „Smi­luj mi se“. rek’o bih: upla­ ši­ le se i ne­ be­ ske oči.. Za Ju­li­ja6 se ro­ di du­ ša mo­ ja. 100–44.. I vu­či­ca što s mr­ša­vo­sti stre­sa sve po­ žu­ de ko­ jih je si­ ta ta stra­ va. već sa­ mo hla­ da. vo­leo Afri­di­tu ko­ja mu je ro­di­la Ene­ju. pre n. pre­da me ne­ko se po­ja­vi na­o­ko slab od du­gog ću­ta­nja. e.7 u vre­me la­žnih bo­go­va svih bo­ja. 9 Ili­ on je na­ ziv za Tro­ ju. „ma ko da si. Ka­ da ga vi­ deh u toj pu­ stoj stra­ vi. a ro­di­te­lјi mo­ji lom­bar­dij­skog su so­ja iz Man­to­ve po­re­klom u sve­mu. pre n. Tita Li­vi­ja i Ovi­di­ja. oku­ plјao ge­ ni­ jal­ ne pi­ sce i obez­ be­ đi­vao im ži­vot.

Taj ne uži­ va u nov­ cu i dra­ gom ka­ me­ nju. ti li si iz­vor iz ko­ ga pre­ gršt re­ či te­ če kao la­ va?“ po­sti­đe­nog če­la bi moj od­go­vor. a bi­će si­ro­mah po svo­me ro­đe­nju. ti si onaj što me na­ u­ či­ ti znao le­pom sti­lu što pro­sla­vi i mo­je tvo­re­nje. Po­gle­daj sko­ta što me na­zad na­te­rao. za ko­ju od ra­na pa­do­še de­vi­ca Ka­mi­la. slav­ni mu­dra­če od­bra­ni me od ga­da lјu­ta. A ta­ ko je zlob­ na i ta­ ko gad­ na da ni­ka­da po­ho­tu svo­ju ne za­do­vo­lјi. 34 . ti Ver­gi­li­je je­si.“ „Va­lјa ti se dr­ža­ti dru­gog pu­ta“. 11 Lič­no­sti iz Ene­i­de. lјu­ba­vi i vr­li­ne sle­di glas. Svu­da će je go­ni­ti nje­go­va si­la. Turn i Niz11 u onaj čas. Ne zna se na ko­ga je Dan­te mi­slio upr­kos mno­gim tu­ma­če­nji­ma. već po­ sle je­ la još vi­ še je glad­ na. Ka­mi­la je mla­da rat­ni­ca po­gi­nu­la u bor­bi sa Tro­jan­ci­ma. od nje­ ga sam se sav pre­ pao. već lјu­de za­u­sta­vlјa i re­dom ubi­ja. na­gra­đe­ni su mo­ja ve­li­ka lјu­bav i uče­nje. Ti si moj uči­ telј i mo­ je di­ vlјe­ nje. Evri­jalt i Niz su dva pri­ja­te­lјa ko­ji su po­gi­nu­li u noć­nom ju­ri­šu. oda­kle se za­vist i po­ja­vi­la. Evri­ jalt. dok je u pa­ kao ne vra­ ti. Po­ni­že­noj Ita­li­ji do­ne­će spas. ali Hrt sim­bo­li­zu­je Dan­te­o­vu na­du da će bi­ti slo­mlјe­na pap­ska vlast i Ita­li­ja oslo­bo­đe­na od tu­đe vla­da­vi­ne. već mu­dro­sti. od­go­vo­ri ka­da vi­de mo­ju su­zu da si­ja. „ako že­liš po­be­ći s tog me­sta smrk­nu­ta! Jer ta zver zbog ko­ je u te­ bi strah kli­ ja ne do­zvo­lјa­va da pro­đe ni du­ša jad­na.BOŽANSTVENA KOMEDIJA „Da­kle. Turn je po­gi­nuo u dvo­bo­ju sa Ene­jom. 81 84 87 90 93 96 99 102 105 108 111 10 Hrt – po­sto­ji pro­ro­čan­stvo o Hr­tu ko­ji će do­ći i spa­si­ti Ita­li­ju pro­te­rav­ši vu­či­cu u pa­kao. a još vi­ še će ih bi­ ti dok ne bu­ de dan vi­ đe­ nju Hr­ta10 s ko­ jim će cr­ ći u bo­ lu i ne­ vo­ lјi. „Ti što si pe­ sni­ ci­ ma uzor i sla­ va. jer tvoj spev i me­ ne pro­ sve­ tlјa­ va. Sa mno­ gim zve­ ri­ ma se pa­ ri po vo­ lјi.

“ On kre­ nu. mo­lim te. da vi­dim sve­to­ga Pe­tra že­lim sa­da i te jad­ ni­ ke ko­ je si mi opi­ sao. Car­ stvo mu svu­ da. ali tu je na tro­ nu. i vi­de­ćeš one za­do­volј­ne iako uz mu­ke pla­me­ne. gde ćeš ču­ ti kri­ ke oča­ ja na ja­ vi. 114 117 120 123 126 129 132 136 35 . a ja za njim po­ đoh ta­ da. jer onaj car što ta­ mo go­ re vla­ da. ne­ će da ja u grad mu do­ đem ika­ da. u ime Bo­ ga ko­ ga ni­ si upo­ znao. vi­de­ti drev­ne u bo­lu se­ne što va­ pe da ih dru­ ga smrt mu­ ka iz­ ba­ vi. bla­go ono­me ko­ga oda­be­re za bla­že­nost onu.“ A ja nje­mu: „Pe­sni­če. tu mu grad i vi­ so­ ko pre­ sto­ lјe. za­ tim. po­što be­jah pro­ti­van nje­go­vom za­ko­nu. a ja ću oti­ ći. bo­lјe.Dante Aligijeri Shva­ tam i mi­ slim da ti se naj­ vi­ še is­ pla­ ti da me sle­ diš. nji­ ma pri­ ći. s njom ćeš put na­ sta­ vi­ ti. Bu­ deš li hteo. jer se na­ da­ ju da će i oni sti­ ći bi­lo ka­da me­đu one du­še bla­že­ne. do­če­ka­će te du­ša do­stoj­ni­ja od me­ne ta­da. a bi­ ću ti vo­ đa pra­ vi odav­de kroz pro­stor več­nih sa­ti. vo­ di me van ovo­ ga zla i ne­ vo­ lјe ta­ mo gde si ti me­ ni re­ kao.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful