Sadržaj

Uvod
1. 3

2

Elektronska tehnologija i standardi elektronskog poslovanja
6 6 7 9 10 11 11 13
15

2. Oblasti elektronskog poslovanja
2.1. Elektronske usluge 2.2. Elektronska trgovina 2.3. Elektronske finansije 2.4. Elektronske komunikacije 2.5. Elektronska proizvodnja

3. Perspektive elektronskog poslovanja 4. Zaštita pri elektronskom poslovanju
4.1. Pravna regulacija elektronskog poslovanja 4.1.1. Pravni okviri 15 4.1.2. Tehničko-pravna rešenja 4.2. Šta država ima od elektonskog poslovanja

17 20 21

Zaključak Literatura
22

Komunikacijsko pravo

Uvod
Elektronsko poslovanje jeste vođenje poslova na Internetu, što ne podrazumjeva samo kupovinu i prodaju, već organizaciju poslovanja firme u onlajn okruženju, organizovanje poslovne komunikacije prema klijentima i brigu o klijentima. Izraz elektronsko poslovanje je prvi put upotrebljen 1996. godine od strane američke kompanije IBM da bi se označilo poslovanje uz značajnu primjenu savremene, elektronske tehnologije. Do tada se ovaj izraz odnosio na poslovanje u sektoru elektronike. Pod elektronskim poslovanjem (Electronic Business) podrazumjevamo obavljanje poslovnih procesa uz primjenu elektronske tehnologije. Elektronska tehnologija podrazumeva kombinovanu upotrebu informacionih tehnologija i telekomunikacija. Ova vrsta tehnologije omogućava slanje velikog broja informacija, na velike daljine u kratkom vremenskom periodu. To omogućava preduzeću, koje u svom poslovanju koristi elektronsku tehnologiju, da ostvari značajne uštede u troškovima poslovanja, efikasnije obavlja svoje zadatke i, samim tim, bude konkurentnije na tržištu. Danas e-poslovanje ostvaruje ekspanzitivan rast i generiše milijarde američkih dolara. U dosadašnjem periodu e-poslovanje je doživelo posebnu ekspanziju u maloprodaji, izdavaštvu i u financijskim uslugama. Generalno posmatrano, prednost elektronskog u odnosu na tradicionalno poslovanje su vezane za povećanje kvaliteta, agilnosti, za dodatne usluge sa jedne strane, i za sniženje prodajnih cijena, smanjenje vremena izlaska na tržište, odnosno realizivanje transakcija sa druge strane. Također se intezivira zajednički nastup na elektronskom tržištu vezan za razvoj elektronskih partnerstva.

Seminarski rad

2

iako u vrijeme njihovog nastanka veoma savremeni.Intranete. podrška kupcima. Ti sistemi. kao i organizacija poslovanja u sopstvenoj firmi onlajn i organizacija prema klijentima.. onlajn prodaja (proizvoda i usluga) komunikacija Najznačajniji segment elektronske tehnologije su informacioni sistemi. što ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju. klasičnom konceptu razvoja informacionih sistema.Internet. kao novog koncepta Seminarski rad 3 . Oni predstavljaju mreže više korisnika poslovnih informacija. uvođenje novog proizvoda. . nisu bili maksimalno iskorišćeni. Intraneti ili informacini sistemi u preduzećima su "izgrađeni" po tzv. Elektronska tehnologija i standardi elektronskog poslovanja Elektronsko poslovanje jeste vođenje poslova na Internetu..Ekstranete. informacione sisteme koje preduzeća povezuju sa drugim poslovnim partnerima i koji su po svojoj pripodi sistemi sa ograničenim pristupom.. U zavisnosti od vrste i broja subjekata koji se njima povezuju razlikujemo: .Komunikacijsko pravo 1. i . nego i brigu o klijentima i poslovnim partnerima. kao najširu informacionu mrežu koja danas postoji. informacione sisteme u okviru jednog poslovnog subjekta (preduzeća). Pojavom računarskih mreža. što znači da su na centralnu jedinicu vezivani mnogobrojni terminali. Elektronsko poslovanje predstavlja poslovnu transformaciju zasnovanu na:    udruživanju preduzeća (integracija) procesu saradnje (kolaboracija) globalnom mrežnom povezivanju korištenjem Interneta kao medija Među najvažnijim procesima e-poslovanja se ističu: prikupljanje podataka i informacija marketing (marketing miks): promocija.

Iako je elektronski sistem poslovne komunikacije znatno pouzdaniji i jeftiniji od tradicionalnog.YUEDI) i njen zadatak je bio popularizacija i primena EDI-a u Jugoslaviji. Značajno je napomenuti Seminarski rad 4 .366 preduzeća. juna 1981.LiteEDI. Međutim. u velikom procentu. Poslovna korespondencija se još uvijek. godine i dodeljen joj je EAN prefiks 8608. dok će u trgovini (posebno spoljnoj) veliku ulogu imati numeracija kontejnera SSCC brojevima. načina komunikacije. koja se bavi numeracijom artikala. Na prostoru Balkana postoje preduslovi za brzo osavremenjavanje informacionih sistema budući da se relativno brzo može organizovati proizvodnja hardvera dok imamo dobre stručnjake u proizvodnji softvera. Ova mreža omogućuje elektronsku komunikaciju svih poslovnih subjekata u bivšoj Jugoslaviji. Mali broj preduzeća je umrežen u jedinstven sistem sa svojim komitentima( ekstraneti). U svijetu se najveći dio elektronske razmjene podataka (EDI) obalja po UN/EDIFACT standardima.Komunikacijsko pravo razvoja informacionih sitema u preduzećima i jačih računara. Prema podacima za 1998. dok je ukupno članstvo ove organizacije 1997. Oni predstavljaju uprošćeniju verziju EDI-a . godine brojalo 1. sa sjedištem u Briselu. koji su na nju povezani (700 korisnika 1997. godine). papirnog. Poznato je numerisanje artikala bar kodom po EAN standardima. godine postojala je Jugoslovenska asocijacija za elektronsku razmjenu podataka (Yugoslav Association for Electronic Data Interchange . godinu samo osam preduzeća je koristilo EANCOM standarde za poslovnu komunikaciju. Njih je razvila organizacija EAN International. veliki broj preduzeća nije zamjenio zastarjele informacione sisteme novim računarskim mrežama što značajno usporava prelazak na savremen sistem poslovanja. Međutim. naše firme nisu motivisane da pređu na ovaj sistem jer neće biti moguće maksimalno koristiti prednosti koje on pruža sve dok svi partneri ne pređu na elektronsku komunikaciju. Poslovni dokumenti se mogu razmenjivati i po EANCOM standardima. Za primenu EAN sistema u bivšoj Jugoslaviji nadležana je Jugoslovenska asocijacija za numerisanje artikala (EAN YU). U bivšoj Jugoslaviji od 29. postojeći informacioni sistemi su postali prevaziđeni. Kao svjetli primjer elektronske komunikacije u bivšoj Jugoslaviji može se navesti JUPAK mreža koja predstavlja digitalizovani sistem telekomunikacija jugoslovenskog PTT-a sa 16 lokacija u Srbiji i jedna u Crnoj Gori. analizom saobraćajnih podataka sa mreže ustanovljeno je mala iskorišćenost kapaciteta mreže. Ova asocijacija je osnovana 19. obavlja papirnim putem. objekata i lokacija. juna 1993.

. On je. pa čak i plaćanja.409 81.yu.yu. zadužena je organizacija jugoslovenskog Network Information Center (NIC). kao WebEDI i slično. U sličnusvrhu se koristi i mreža Asocijacije Svetskih trgovačkih centara (WTCA).. 571 75. kao što je XML. U oktobru 2000. 101 848 Tabela 1: Korisnici Interneta u odabranim državama u 1997. Za dodjelu poddomena u okviru ovog domena. Mnoge jugoslovenske banke su povezane na SWIFT još od njegovog osnivanja i međunarodna međubankarska plaćanja iz naše zemlje se obavljaju elektronski.yu. edu. 425 26. 126 7. 390 346. sve više organizuje u privatnim mrežama industrijskih udruženja kakva je mreža SWIFT. To znači da on omogućava povezivanje preduzeća sa velikim brojem kupaca. Internet je mreža koja objedinjava najveći broj subjekata u svijetu i kao takav on je značajan poslovni kanal. kao što su: . Poslednjih godina razvija se i aplikacija Tradecarda za elektronsko spoljnotrgovinsko poslovanje malih firmi. značajan kanal za poslovnu komunikaciju jer se na njemu ostvaruju najniži troškovi komunikacije u odnosu na privatne komunikacione mreže. Prije neku godinu osnovana je mreža BOLERO u kojoj su osim banaka umreženi i špediteri što će umnogome olakšati obavljanje spoljne trgovine. također.co. godini U bivšoj Jugoslaviji se Internet uglavnom koristio u promotivne i komunikacione svrhe dok još uvijek nema veće razmjene dokumenata ili značajnijeg obima trgovine. Međutim. Zbog toga se već postojeći sistemi komunimakcije . Broj korisnika Interneta u na prostoru Balkana je relativno mali.yu. . prilagođavaju Internetu kreiranjem novih standarda.yu. SWIFT .EDI. 244 1. Svetski trgovački centar u Beogradu svojim klijentima pruža usluge povezivanja sa drugim centrima u svetu i praćenje ukupne ponude i tražnje na mreži. Jugoslaviji je u globalnoj raspodjeli domena dodjeljen top-level domen . LiteEDI.ac. Država Francuska Njemačka Holandija Španija Velika britanija Broj korisnika 14.. .org. 841 Država Švajcarska SAD Japan Hrvatska Jugoslavija Broj korisnika 23.Komunikacijsko pravo da se elektronska razmjena dokumenata. ako uporedimo sa brojem korisnika u susjednim državama videćemo da naša zemlja ne zaostaje za drugim državama u tranziciji. Seminarski rad 5 . i novih aplikacija. upoređujući prema broju korisnika u razvijenim zemljama svijeta. 438 20.

elektronsku trgovinu. elektronske komunikacije. 2. I u Jugoslaviji se ispoljavaju problemi zloupotrebe Interneta zbog čega se zahteva sve veća zaštita na Internetu. Ove oblasti nisu strogo izdvojene već se međusobno prepliću.000 poddomena. elektronskih usluga. autori prvih knjiga o elektronskom poslovanju u svetu.preduzeća koja upravljanju mrežom. Elektronske usluge Pojava Interneta je uslovila i pojavu tzv.yu. preko 80%.yu bilo je dodeljeno oko 6.Komunikacijsko pravo godine u okviru top domena . Hakeri su ukrali uplaćeno vreme na Internetu od 20. Tako. na primer. Ravi Kalakota (Ravi Kalakota) i Endru Vinston (Andrew Winston). i to:      elektronske usluge. Od tog broja najviše je bilo domena . knjigovodstvene usluge "na daljinu" i slično. odnosno savakom petom korisniku. Seminarski rad 6 . elektronske finansije. Obavljanje usluga na Internetu je nova djelatnost koja je nastala sa početkom poslovanja na Internetu (Internet Services Providers). može razvrstati na nekoliko oblasti poslovanja. i elektronsku proizvodnju.co. u oblasti elektronske trgovine nije moguće potpuno koristiti prednosti koje donosi poslovanje po konceptu elektronskog poslovanja bez primjene elektronskih plaćanja i elektronske distribucije proizvoda. Najpoznatije su tehnologije koje se zasnivaju na kriptografiji. Primjer ovakvih usluga su obrazovanje "na daljinu" (distance learning). Do sada su razvijene različite tehnologije za zaštitu informacija na Internetu. godine.39% korisnika Interneta u Jugoslaviji. razlikuju sledeće vrste preduzeća koja pružaju elektronske usluge na Internetu: . Oblasti elektronskog poslovanja Elektronsko poslovanje se. One podrazumevaju obavljanje neke činidbe "na daljinu". Razvoj primene Interneta u Jugoslaviji bavi se Internet društvo Jugoslavije (IDJ) osnovano 1998. 2. tehnologije personalne identifikacije i korišćenje hardvera u svrhu zaštite (firewall). usluge digitalnog fotografa.1. prema aktivnostima koje se obavljaju.

Korisnici usluga provajdera većinom (72%) uglavnom provedu do 50 sati mjesečno na Internetu. godine najveći problemi naših provajdera su: .000 korisnika usluga Internet provajdera. domaća ali i iz inostranstva.visoke cene. Nadajmo se da će ih konkurencija. dok je broj korisnika Interneta bio znatno veću budući da veliki broj ljudi koristi Internet na poslu i u Internet kafeima (zahvaljujući Web mail-u). Budući da se "kičma" Interneta nalazi u SAD.Komunikacijsko pravo .preduzeća koja proizvode softver za pretraživanje i objavljivanje informacija na Internetu. sva preduzeća koja upravljaju i administriraju Internet su locirana u toj zemlji. Internet se u oblasti trgovine najprije koristio isključivo u promotivne svrhe Seminarski rad 7 . Prema istraživanju objavljenom u časopisu "Mikro" u septembru 2000. su i glavni proizvođači programa za pretraživanje Interneta (browsers). godini u Jugoslaviji je bilo oko 100. Prema istom istraživanju najzadovoljniji su korisnici Bits Neta dok EUnet i Beotel zauzimaju posljednja mesta na listi zadovoljnih mušterija.loša dostupnost telefona za pristup. . tu uključujemo UUNET. kao što su Microsoft i Netscape. Da bi došlo do daljeg rasta korisnika Interneta u Jugoslaviji i veće primene Interneta u poslovne svrhe na prostoru Jugoslavije provajderi Interneta u našoj zemlji moraju poboljšati kvalitet veze i sniziti cijene. . godine.preduzeća koja obezbjeđuju pristup Internetu (provajderi). . PSI i MSI. Do pojave prvih komercijalnih Internet provajdera u Jugoslaviji dolazi 1995. Elektronska trgovina U bivšoj Jugoslaviji nisu postojale privatne računske mreže koje su korištenje za trgovinu. Prvi provajderi su bili EUnet. U 2000.loš kvalitet veze. koji posluje po licenci istoimenog provajdera u Francuskoj. Američka preduzeća.2. nalik MINITEL-u u Francuskoj. Ovi provajderi i danas imaju najviše prijavljenih korisnika. Beotel. pa do razvoja ove oblasti elektronskog poslovanja dolazi tek sa masovnijom upotrebom Interneta u poslovne svrhe u bivšoj Jugoslaviji.preduzeća koja organizuju sisteme plaćanja na Internetu (Internet Payments Providers IPP). 2. na to prisiliti. zajedničko preduzeće Beobanke i Telefonije i Sezam pro. .

Elektronska trgovina osim procesa naručivanja robe podrazumeva i elektronsku naplatu za prodatu robu. Budući da je elektronska distribucija tehnički ograničena mogućnošću elektronizacije (pretvaranja u elektronski oblik) proizvoda.net).co.com). koje čine treću fazu razvoja elektronske trgovine u Jugoslaviji koja nas vodi ka totalnoj elektronskoj trgovini. bila je MOBIKLIK On-line Shop u kojoj se uglavnom plaćaju računi vezani za mobilne telefone. Elektronska distribucija je prisutna na raznim sajtovima za download programa (kao na primer.download. Dobar primer pružanja postprodajnih usluga putem Interneta u Jugoslaviji je firma Planplus koja sve dodatke za softverski paket digitalnih planova većih gradova u Srbiji daje na svom sajtu na Internetu. obezbeđuje mali broj elektronskih proizvoda. elektronsku isporuku prodate robe kao i elektronske postprodajne usluge. elektronski tržni centar i elektronskusamoposlugu.com. www.tehnicom. Kao što smo napomenuli. Seminarski rad 8 .cg. U prvoj fazi razvoja elektronske trgovine u Jugoslaviji samo je proces naručivanja robe preko Interneta. ona se uglavnom vrši kod prodaje softvera preko Interneta i elektronskih knjiga. Sada se i naručivanje i plaćanje za naručene proizvode obavlja na Internetu. on-line tj. Vavilon (www. Do pojave većeg broja funkcionalnijih elektronskih prodavnica dolazi sa pojavom prvih elektronskih kartica koje omogućavaju on-line plaćanje. otvara prvi elektronski (virtuelni) tržni centar. Do pojave prvih Internet prodavnica u Jugoslaviji dolazi u julu mjesecu 1998. prema glasovima korisnika. Kao najbolje elektronske prodavnice na teritoriji SR Jugoslavije možemo izdvojiti: YUAmazon. godini. Neke prodavnice su koristile mogućnost naplate pouzećem po dostavi robe da bi proširile svoju delatnost. Tehnikom shopping (shopping. Osim elektronskih prodavnica koje se bave prodajom određene grupe proizvoda prepoznajemo i sledeće elektronske tržišne Institucije: elektronsku robnu kuću. godine kada EUnet. dok se plaćanje za robu obavljalo pouzećem uz fizičku isporuku robe.yu. U trenutku kupovine. trgovina je veoma kompleksna aktivnost koja je tesno vezana sa obavljanjem drugih aktivnosti poslovnog procesa. Elektronska distribucija i elektronske prodajne usluge.Komunikacijsko pravo dok je elektronizaciju trgovinske prakse sprječavala nemogućnost naplate za prodatu robu elektronskim putem.vavilon. u saradnji sa firmom YUGate. Prema istraživanju koje je objavljeno u časopisu "E-trgovina" najuspešnija elektonska prodavnica u Jugoslaviji u 2000. što predstavlja drugu fazu u razvoju elektronske trgovine u Jugoslaviji.yu.download. www.

Komunikacijsko pravo 2. preko članstva u YU VISA udruženju. koja će omogućavati neto plaćanja. Oko 50 jugoslovenskih banaka je bilo "primorane" da pređe na ovakav sistem plaćanja zbog zahtjeva iz inostranstva. koja obuhvataju plaćanju gdje se kao subjekti pojavljuju banke i preduzeća. i plaćanja malih vrijednosti gde se kao subjekti pojavljuju građani. Ono što je značajno je da treba naglasiti da se međunarodna međubankarska plaćanju u preko mreže S. i Dinners Club International. izdavanjem elektronskih naloga za plaćanja (virmana). kao što su American Express. Poslovne banke izdaju uglavnom VISA karticu. koji poslove obavlja preko Komercijalne banke a. Ona se.d. iznosi oko 2%. Posle ukidanja sankcija UN na tržište Jugoslavije su se vratili i strane firme koje izdaju kartice. Prvu VISA karticu izdala je Jugobanka 1983. Me. dok je primena platnih kartica minimalna i. uvid u regisar imalaca računa i uvid u stanje deponenata (za banke).I.F. prema obimu. Plaćanja na veliko možemo dalje razložiti na međunarodna i domaća plaćanja. Maloprodajna plaćanja se u SR Jugoslaviji uglavnom obavljaju upotrebom čekova i gotovine. da bi devedesetih godina bilo omogućeno da se i učesnici u platnom prometu priključe na ovu mrežu i vrše plaćanja putem nje. Osim ovog ova mreža pruža i sledeće usluge: uvid u stanje računa. Ova mreža je razvijena još osamdesetih godina ovoga veka kao elektronski informacioni sistem Službe za platni promet (sada NBJ-ZOP).W. mogu podeliti na plaćanja velikih vrednosti.F. kako je to svugde u svetu. pregled naloga.. u sastavu NBJ.T. Pre nekoliko godina u Udruženju banka Jugoslavije Seminarski rad 9 . kada platni promet potpuno pređe u banke. godine na osnovu statusa principala u udruženju VISA Internacional17. pod nadzorom NBJ. koji je glavni nosilac platnog prometa i koji ima uspostavljene kontokorentne odnose sa svim preduzećima i bankama u zemlji. ZOP će postati državna klirinška kuća.3. U perspektivi. To će umnogome olakšati elektronizaciju i ovog segmenta poslovanja budući da banke već imaju iskustva sa S. Elektronske finansije Plaćanja su najznačajniji segment elektronskih finansija. prema istraživanju Beocity shop-a. Očekuje se da uskoro poslove platnog prometa rade banke.W. U velikoj mjeri ova plaćanja se i sada obavljaju elektronski preko JUPLAT mreže. Domaća plaćanja se obavljau preko Zavoda za obračun i plaćanja.T-om. ove firme zahtevaju velike depozite za izdavanje kartica.utim. i koja će pružati usluge elektronskog povezivanja banakaputem svoje računarke mreže.I.

Međutim. Osim autorizacije za plaćanja BKB i Visa elektronskim karticama ova agencija potpomaže i plaćanje karticama Vojvođanske (Voban) i Dinners karticama. kartice sa metalnom trakom koje su u svetu uglavnom zamenjene karticama sa čipom. Za sada ovaj program nije postao operativan. koji u većini slučajeva ne funkcionišu. Prvu elektronsku karticu izdala je početkom 90-ih godina XX veka Poštanska štedionica (post kartica) koja je trebala da budu ujedino i platna i čekovna kartica.co. da bi ubrzo zatim Beobanka počela sa izgradnjom sopstvene mreže bankomata. godine. do šire primene elektronskih kartica za plaćanja na Internetu dolazi tek osnivanjem E-Bank-a (www.d. Ali mnoga naša preduzeća nisu stimulisana za ovakav prelazak pošto bi ujedino obavljala i "papirnu" komunikaciju što bi umnogome umanjilo efekte elektronizacije. koja ne funcioniše zbog neobučenosti radnika. Ova firma razvija i svoju mrežu bankomata. Sve veća je primena elektronske pošte (E-mail-a) u poslovnoj komunikaciji i u Jugoslaviji.Komunikacijsko pravo je pokrenuta inicijativa za uvođenje jedinstvene nacionalne platne kartice pod nazivom YUBA card.4. ova kartica nije "zaživjela". Komercijalna banka a.u na elektronsku komunikaciju. Ove kartice su tzv. prvog Internet payment provajdera (IPP) u Jugoslaviji koji vrši autorizaciju prilokom plaćanja.enja poslova sa karticama za druge banke i maloprodajne firme. 2. Kartice koje se izdaju omogućavaju uglavnom mehaničku naplatu. Međutim. koja bi bila i elektronska. i za plaćane računa MOBTEL mobilne telefonije.yu). kao i u Seminarski rad 10 . Plaćanja preko ovog preduzeća spadaju u grupu plaćanja uz verifikaciju treće strane. Neke naše firme već dobijaju obaveštenja od svojih stranih partnera da neće moći da nastave saradnju dok ne pre. Sada postoje samo dve elektronske dugovne kartice u Jugoslaviji: BKB elektronska kartica Astra banke i elektronska viza katica Beogradske banke. na Novom Beogradu 1996.ebank. Elektronske komunikacije Preduzeća u Jugoslaviji razmjenjuju poslovnu dokumentaciju u papirnom obliku dok je upotreba elektroske razmene dokumenata (bilo po EDI ili EANCOM sistemu) zanemarljiva. je zajedno sa preduzećem Vidra-Info osnovala preduzeće ”PLANET” sa ciljem pružanja usluga autorizacije i vo. One se mogu primenjivati u malom broju bankomata. Prvi bankomat u Jugoslaviji je postavljen na benzinskoj stanici NIS-Jugopetrola ”Dejton”. na ograničenom broju prodajnih mesta koja raspolažu EFTPOS tehnologijom. Međutim.

Sve veća primena elektronskih tehnologija i rast obima elektronskog poslovanja utiče da ova aktivnost od izuzetka postane najznačajnija aktivnost u ukupnom međunarodnom poslovanju. Jedan od uslova Seminarski rad 11 . iznosila oko 725 miliona USD i ako imamo u vidu da je ukupna unutrašnja trgovina samo u SAD 1996. i iznosi oko 0. Elektronska proizvodnja Elektronska proizvodnja (E-manufacturing) je najnovija aktivnost elektronskog poslovanja. Dalji razvoj elektronske tehnologije uslovljen je usvajanjem jedinstvenih međunarodih standarda. godine iznosila oko 1. Međutim.5. U Jugoslaviji je ova aktivnost. kao najznačajnija aktivnost elektronskog poslovanja. prosječno. kao i u svetu. Ovaj rezultat nam pokazuje da je indirektni uticaj elektronskih tehnologija (korištenje elektronske tehnologije u tradicionalom poslovanju) daleko veći od direktog uticaja ove tehnologije (aktivnosti elektronskog poslovanja). u prvoj polovini devedesetih godina XX veka. 3.226.6% u novostvorenoj vrednosti u društvenom proizvodu industrijski razvijenim država. 2. Perspektive elektronskog poslovanja Ako prihvatimo da je u periodu od 1995 do 1997. primenom inputoutput analize dolazimo do zaključka da elektronska trgovina. Naša zemlja ima dobar kadar za proizvodnju softverskih paketa pa bi raznim merama morala da stimuliše razvoj ove nove aktivnosti. godine elektronska trgovina.Komunikacijsko pravo svetu tako i u Jugoslaviji se izbjegava slanje značajnih dokumenata elektronskom poštom dok se ova Internet aplikacija uglavnom koristi za neformalnu komunikaciju. učestvuje 29. što je ostvareno prihvatanjem EDIFACT standarda i od strane SAD.42 milijarde USD. možemo zaključiti da je udio elektronske trgovine u ukupnoj privrednoj aktivnosti relativno mala. i prihvatanjem Interneta kao domonantnog poslovnog kanala savremenog poslovanja.06%. Najviše se proizvode razne vrste softvera i elektronskih prezentacija. tek u nastajanju. što se polako ostvaruje budući da su preduzeća i organizacije uvidjele da se znatne uštede ostvaruju primenom Interneta u odnosu na druge kanale komunikacije. Elektronska distribucija je sastvni deo ove nove aktivnosti jer se "proizvodi" koji su nastali u informacionom okruženju moraju isporučiti krajnjim korisnicima putem računarskih mreža.

Mnoge privatne mreže u bivšoj Jugoslaviji prihvataju međunarodne EDIFACT standarde za komunikaciju (planiran je prelazak JUPLAT mreže na ove standarde) dok su već otkrivene sve predosti Interneta za savremeno poslovanje. u taj razvoj ulagati. Problem je samo u tome što je elektronsko poslovanje globalnog karaktera i ne može se uspješno regulisati na nacionalnom nivou. su odredile da žele postaći lideri u razvoju elektronskog poslovanja u svetu kako bi značajno povećali razvoj nacionalne ekonomije a to će postići stvaranjem najpovoljnijih uslova za razvoj elektronskog poslovanja u okviru nacionalne privrede. Moramo se okrenuti razvoju elektronskog poslovanja. Poslije skidanja sankcija jasno je gdje su nam komparativne prednosti u izvozu (prehrana i sirovine) dok će se tehnološka zaostalost nadoknaditi prilivom tehnologije u obliku stranih direktnih investicija. Bosna i Hercegovina treba državnim mjerama da stimuliše razvoj elektronskog poslovanja. Nemamo više vremena i sredstava da idemo na razvoj tradicionalnih sektora industrije koji će možda jednoga dana biti konkurentni na svijetskom tržištu. Neke zemlje. obrazovati radnu snagu kako bi nam se to jednog dana isplatilo i kako bi naša država postala jedna od onih malih zemalja lidera u razvoju elektonskog poslovanja što bi joj donosilo značajne dobiti. Omogućavanje i organizaovanje plaćanja preko Interneta dalje će stimulisati razvoj elektronske trgovine. kao što su Singapur. Također. zakonu treba da prethodi objavljivanje vladine inicijative o elektronskom poslovanju. Bermudi i Irska. Ova inicijativa predstavlja svojevrsnu strategiju određene zemlje u oblasti elektronskog poslovanja i nju su usvojile kao i velike države lideri u razvoju elektonskog poslovanja (SAD i Velika Britanija) tako i male države (Singapur i Andora). Na našim prostorima je u pripremi zakon koji će regulisati oblast elektronskog poslovanja i elektronskih potpisa. Ova strategija treba tačno da predvidi šta se želi razvojem elektronskog poslovanja postići u nacionalnoj ekonomiji. Seminarski rad 12 .Komunikacijsko pravo koji je bitan za dalji razvoj elektronskog poslovanja u svijetu ali koji nije i presudan je usvajanje jedinstvene međunarodne pravne regulative u ovoj oblasti.

istovremeno. Problem postaje mnogo kompleksniji sa činjenicom da se pravila i principi kojima se definiše i reguliše elektronsko poslovanje više ne nalaze u domenu država. Seminarski rad 13 . čemu posebno pogoduje elektronsko poslovanje. često privatnih. kontinenata. . obezbedjenje punog i nesmetanog pristupa jedinstvenom tržištu. 5. oblici poslovanja nisu pošteđeni različitih malverzacija. područja. Ravoj i ekspanzija kompjuterskih mreža otvorili su prostor za nove oblike zloupotreba. Prenošenje nadležnosti otvorilo je brojne dileme i nametnulo posebna rješenja. za nekoliko godina koliko traje ekspanzija Interneta i sa njim posebnih oblika poslovanja izdvojlo se nekoliko krucijalnih principa koji čine okosnicu globalnog elektronskog poslovanja (Global Electronic Commerce). Zaštita pri elektronskom poslovanju Elektronsko poslovanje postalo je sinonim modernog. razvoj elektronskog poslovanja mora se prenijeti u domen privatnog sektora i njegove nove uloge u tržišnim odnosima. Pored toga. Takvo poslovanje zahtjeva i nameće. izgradnju novih principa i pravila čije kršenje može predstavljati svojevrsne oblike zloupotreba. 2. klasični. kakav je Internet. Ipak. ravnopravnost svih učesnika. uspješnog i efikasnog poslovanja. pravila samoregulacije se razlikuju zavisno od asocijacije koja ih donosi što aktere elektronskog poslovanja dovodi u zabunu. brišući razlike izmedju zemalja. kao način obavljanja poslovnih transakcija koje se preduzimaju i realizuju elektronski. centralno polazište i ishodište elektronskog poslovanja ne može se realizovati bez poverenja svih učesnika. niti uobičajenih medjunarodnih organizacija i asocijacija. Privredni kriminal pojavljuje se još od davnina. kako se to u dokumentima Evropske unije sve više ističe: 1. poslovanje bez nacionalnih granica. 4. Sa kompjuterskom tehnologijom ovaj kriminal postaje transnacionalan. pogotovo preko otvorenih mreža. 3. mahinacija i zloupotreba. a danas on dobija nove konotacije i novo okruženje. Sve je značajnija samoregulacija koja se spustila na nivo odgovarajućih udruženja. A da li je to uvijek baš tako? Svakako da nije jer ni tradicionalni.Komunikacijsko pravo 4.

kontrolu sadržaja i anonimnost. pronevjere. trgovačkih). nisu sve aktivnosti istog značaja i težine. kao što je pranje novca. Tome svakako treba dodati i brojne aktivnosti koje postoje i u tradicionalnim oblicima poslovanja. kao i manipulacije sa elektronskim novcem.zahtevaju postojanje odredjene informacione i telekomunikacione infrastrukture. nediskriminatornim. kao što nisu ni iste učestalosti njihovog preduzimanja. 7. ali dobijaju nove sadržaje i modalitete u elektronskom okruženju. online krađe i prevare. narušavanje autentičnosti učesnika u e-poslovanju. odavanje tajni (poslovnih. zaštita korisnika i potrošača je centralni zahtjev koji se pred ovo poslovanje postavlja. poslovanje ne smije nikako da ugrozi privatnost. No. s obzirom. ukoliko postoji potreba. razne malverzacije sa podacima. Ove intervencije moraju se bazirati na jasnim. Najčešći napadi su vezani za: zloupotrebu domena. Njima treba dodati i principe koji se posebno potenciraju u okviru OECD-a naročito maksimiziranje beneficija za sve. objektivnim. nelojalna konkurencija. da se odvijaju u posebnom okruženju cyberspace . 10. proporcionalnim. Svako narušavanje ili ograničavanje primjene ovih principa remeti funkcionisanje virtuelnog svijeta i otežava elektronsko poslovanje kao njegovog značajnog dijela. vlade. fleksibilnim i tehnološki neutralnim osnovama. 9. Seminarski rad 14 . povrede intelektualne svojine. prevare.Komunikacijsko pravo 6. transparentnim. u razvoju globalne prirode elektronskog poslovanja nacionalne politike moraju biti tako koncipirane da se koordinišu i dopunjuju sa politikama svih ostalih učesnika i da se ugradjuju u okruženje bazirano na konsensusima. treba da intervenišu samo u cilju promocije stabilnosti i zaštite općih interesa. koja treba da osigura globalnost i otvorenost novog tržišta. slanje spam poruka. ugrožavanje privatnosti. poverljivost. elektronske transakcije. 8.

Pravni okviri Kako elektronsko poslovanje omogućava izvršavanje klasičnih poslovnih zloupotreba kao što su prevare. Kako nacionalna zakonodavstva nisu i neće biti direktno primenjiva u svim oblastima cyberspace poslovanja potrebno je regulaciji ovog područja pristupiti putem samoregulacije. Ulogu međunarodnih organizacija vezanu za elektronsko poslavanje. Sporost u dogovaranju koja je posledica usaglašavanja stavova između zainteresovanih država prouzrokuje relativnu neefikasnost ovih tijela. njihove odluke su obavezne samo za one države koje su se izjasnile da ih prihvataju. opet. Pored toga. Naročitu pažnju treba obratiti sigurnosti i autentičnosti elektronski dokumenata koja se razmenjuju između subjekata iz različitih država kako bi ona bila Seminarski rad 15 . tehnologija koja se primenjuje nije ograničena samo na jedan region ili zemlju. Međutim. U Izvještaju se ističe globalni karakter elektronskog poslovanja i sugeriše vladama. Pravna regulacija elektronskog poslovanja 4. uvažavajući sve političke i pravne razlike između država. to nije tako jednostavno. Međutim.1. To. najbolje ilustruje OECD koji je 1996.Komunikacijsko pravo 4. prvenstveno zato što je ova nova i propulzivna oblast poslovanja u stalnim i brzim promjenama. možda.1. sa svoje strane dovodi do problema na koji postojeći pravni sistemi ne daju zadovoljavajuće odgovore pošto je njihovo važnje ograničeno teritorijom države u kojoj se primenjuje.1. finansijske malverzacije ili izbjegavanje plaćanja poreza na nov način potrebno ga je posebno regulisati jer se pravila i kontrolni mehanizmi klasičnog poslovanja ne mogu primjeniti. Izlaz je pokušan da se nađe u međunarodnim organizacijama i tijelima tipa Ujedinjenih nacija. potrebe za smanjenjem troškova poslovanja i želja za povećanjem tržišta koja je sublimirana u elektronskom poslovanju dovela je do toga da mnoge razvijene zemlje ubrzano pristupaju njegovom regulisanju. godine donio izveštaj pod nazivom "Globalna informaciona infrastruktura globalno informaciono društvo" prvenstveno namenjen vladama članica ali zahvaljujući uticaju koji ima i drugim. Pored toga. Svijetske trgovinske organizacije ili u okviru regionalnih ekonomskih blokova. da potstiču digitalno poslovanje stvarajući uslove uz što manje povećanje regulacije. već naprotiv. kao što je Evropska Unija.

Komunikacijsko pravo pravno valjana. Komisija Ujedinjenih nacija za međunarodno trgovačko pravo (UNCITRAL) sačinila je model zakona kojim se reguliše elektronsko poslovanje. Seminarski rad 16 . Naime. SAD imaju najviše interesa da razvijaju elektronsko poslovanje. postavlja se pitanje koji pravni sistem će se koristiti u slučaju spora u prekograničnom prometu roba i usluga putem mreže? Nalaženjem rešenja za ovaj problem sigurno će pozitivno uticati na uspeh elektronskog poslovanja. godine predstavlja plan Vlade SAD u kome privatni sektor treba da preuzme inicijativu. daleko je od toga da se to i desilo. njegova namena nije da pojedinačnim zemljama preporuči prilagođavanje američkog modela njihovom pravnom sistemu već da ukaže na pravce mogućih rešenja koja će zavisiti od pravne tradicije i interesa svake zemlje da se uključi u elektronsko poslovanje. Jedno od rešenja bi moglo biti da je za pravne posledice proizašle iz ugovora koji se odnose na elektronsko poslovanje nadležan pravni sistem sa teritorije gdje se nalazi prodavac. To je najverovatnije posledica dileme koja se javlja kod poslovnih subjekata i vezana je za nadležnosti pravnih sistema na globalnoj računarskoj mreži. Također se postavlja pitanje da li je sedište prodavca u elektronskom poslavanju tamo gdje je lociran server sa koga on nudi svoju robu i usluge ili negde drugde. Bez obzira što je u mnogim zemljama obavljanje poslovnih transakcija telefonom i/ili faksom uobičajena stvar izgleda da postoji psihološka barijera za njihovo izvršavanje putem Interneta. to je naročito izraženo kod "virtualnih organizacija" koje sigurno ne podpadaju ni pod jedan geografski ograničen pravni sistem. "Okviri globalne elektronske trgovine" iz 1997. Bez obzira što se ovaj model bazira na zakonu o trgovini SAD. Po njemu ukoliko je omogućena on-line trgovina preko web site-a prodavac je u onoj državi u kojoj je obavljena kupovina. U globalnom elektronskom poslovanju ubičajeno je da organizacija u nekoj zemlji ima server i ništa više. međutim. Preduzete su akcije i na prilagođavanju Jednoobraznog trgovačkog zakona SAD. OECD predlaže da se što prije dođe do zajedničkih stavova vezanih za legalnost elektronskih dokumenata putem elektronskog potpisa. Problem se usložnjava kada se posao vodi u nekoliko zemalja.

Digitalnim šifriranjem se elektronski dokument. Tehničko-pravna rešenja Bez obzira na rast poslovanja preko Interneta mnogim firmama web prezentacije služe samo za navođenje osnovnih podataka o njima i njihovim proizvodima. EU i SAD. Predpostavlja se da je ta inercija posledica neadekvatnih rešenja vezanih za sigurnost transakcija i autorizaciju korisnika. i omogućuje utvrđivanje pošiljaoca. sistema šifriranja i potvrde autentičnosti.1. Digitalni potpis je tehnika šifriranja koja je "riješila" glavni problem elektronskog poslovanja: strah od nedovoljne sigurnosti transakcija. vezan za elektronsko poslovanje trebao bi da reši glavninu problema koji ovaj tip poslovanja nameće. 4. Identifikacija pošiljaoca se obavlja potvrdom autentičnosti kod "poverljive treće strane". Seminarski rad 17 . Jedan od najvažnijih "tehničkih" rešenja vezanih za elektronsko poslavanje je digitalni potpis. smart kartice. tehnike šifriranja i zakonska rješenja.Komunikacijsko pravo Evropska Unija je svoju politiku u oblasti elektronskog poslovanja deklarisala 1997. Usljed nedostatka regulacije elektronskog poslovanja na globalnom nivou nameće se zaključak da je i za subjekte ovog poslovanja najbolje da sklope ugovor u kome će se precizirati pravna nadležnost u slučaju bilo kog nesporazuma.2. Samim tim. lozinke pristupa. Sporazum između dva najveća trgovačka bloka. Mnogo je lakše podsticati različite zemlje da ovakav sporazum podrže uključujući se u njegov razvoj od početka nego težiti naknadnoj harmonizaciji velikog broja pojedinačnih prava. čini nečitljivim svima koji nemaju ključ za dešifriranje. Na osnovu ove inicijative bliska su rešenja koje su zemlje članice pojedinačno donele u regulisanju digitalnog potpisa. koji će se nalazati u transakcijama na Internetu. odnosno omogućuje da podaci ostanu nepromenjeni tokom transakcije. On će zahvaljujući veličini ovih tržišta predstavljati i osnovu pravnog okruženja na globalnom nivou jer ukoliko će neka zemalja hteti da posluje sa EU ili SAD moraće da donese sličan propis ili da mu pristupi. Njime se obezbeđuje integritet podatka. biometričku identifikaciju. povećava se sigurnost transfera poverljivih podataka. godine kao "Evropsku inicijativu u oblasti elektronskog poslovanja". Ona uključuju "vatrene zidove".

Prva zemlja u Evropi koja je pravno definisala korišćenje digitalnog potpisa je Velika Britanija. Potvrda autentičnosti predstavlja dokaz da je vlasnik digitalnog potpisa upravo onaj koji tvrdi da jeste. U SAD je svega devetnaest država članica pravno regulisalo ovu problematiku.u jednom zakonskom predlogu iz 1998. Javni ključ se deponuje kod TTP. Međutim.Trusted Third Party) je neko kome je dozvoljeno da proizvodi digitalne sertifikate autentičnost digitalnog potpisa i u koju imaju poverenje obe zainteresovane strane za transakciju. godine bile su predviđene kazne od 5 do 10 godina zatvora Seminarski rad 18 . Međunarodna tela kao što su. a za njom 1998. čak. koja. donete 1999. a OECD i UNCITRAL daju upustva državama kako pravno regulisati elekronsko poslovanje i/ili neke njegove delove. Direktiva predviđa i saradnju sa trećim zemljama čak do nivoa da se organizacije za izdavanje sertifikata autentičnosti nalaze na njihovoj teritoriji.. Prava samo nekih zemalja su podržala upotrebu digitalnog potpisa bilo u obliku zakona bilo preporuka. Kako bi se to sprečilo određene zemlje preduzimaju različite mere. na primer. Pored digitalnog potpisa moguće je korištenje i drugih načina šifriranja elektronskih dokumenata ili potvrde autentičnosti pošiljaoca. koji sadrži minumum zahteva za potvrdu elekteronskog potpisa naročito u prekograničnim transakcijama. Najrasprostanjenija metoda je metoda šifriranja javnim ključem koja pošiljaocu i primaocu elektronske poruke dodeljuje dva ključa . Pristup korišćenju digitalnog potpisa u svetu nije jednoobrazan. Te iste godine Evropska komisija obznanjuje predlog Direktive o digitalnom potpisu. donosi poseban Zakon o digitalnom potpisu. Italija i Belgija) su najavile zakonsku regulaciju. u mnogim zemljama se na mogućnost primjene nestandardnih sistema šifriranja dokumenata od strane korisnika Interneta ne gleda blagonaklono. IETF (Internet Engineering Task Force) ili ISO (International Organization for Standardisation) rade na njegovoj standardizaciji. 1997. Evropa je u blagom zaostatku. godine slede Francuska i Nemačka.jedan javni i jedan privatni. na primer: SAD . Još neke evropske zemlje (Švedska.Komunikacijsko pravo Poverljiva treća strana (TTP . Priznaje se da je šifriranje veoma korisno sredstvo zaštite podataka ali i da se ono koristi u kriminalne svrhe.

Takve zakone će biti teško sprovoditi jer Internet nije pogodno mesto za restriktivna nacionalna zakonodavstva. Protiv nje su bile i vlade pojedinih zemalja. što neće biti kršeno nacionalnom politikom šifriranja. TTP ima ovlašćenje da pored pristupa javnim kjučevima ima pristup i privatnim. Velika Britanija . predstavlja invaziju na privatnost korisnika. u SAD postoji zakonska zabrana izvoza. softvera za šifriranje koji se baziraju na "ključu" koji je veći od 56 bita. tokove podataka Internetom. ovaj pokušaj legalizacije stalne kontrole korisnika Interneta i njihovih interesovanja. Težnja za što većom sigurnošću na Internetu može dovesti do veoma krute regulacije metoda i sistema šifriranja dokumenata u nekim zemljama ili ekonomskim blokovima. Međutim.osnovna prava pojedinca na privatnost uključuju tajnost komunikacija i zaštitu podataka o ličnosti. Samim tim je dovedena u pitanje i mogućnost njihovog korišćenja u poslovanju sa inostranstvom. u Direktivi o privatnosti podataka dala smernice koje predstavljaju zajedničku politiku vezanu i za elektronsko Seminarski rad 19 . bez dozvole odgovarajućih institucija. Identifikaciju bi vršile dve vladine ustanove. naročito elektronske pošte.Komunikacijsko pravo za one koji koriste šifriranje dokumenata da bi prikrili svoje kriminalne aktivnosti. ne samo iz SAD.. Pored toga. odnosno otkrivanja počinilaca. Clipper Chip.korisnik ima pravo izabora metode šifriranja. Na međunarodnom planu prve smernice koje se odnose na šifriranje dokumenata vezanih za elektronsko poslovanje dao je OECD 1997. Mnoge grupe boraca za građanska prava. ideja o instaliranju takvog ili sličnog uređaja u računar nije napušena i pitanje je koliko i šta je od nje realizovano ili kada će biti. odnosno privatnosti za sada su sprečile. Evropska Unija je 1994. Vlada SAD je 1993.i . a svaka kontrola Interneta. što je predmet primene prava.pri regulaciji digitalnog potpisa. naročito u Evropi. naročito prekogranične. godine preduzela sve korake da ozakoni uređaj koji bi se nalazio u svakom računaru i koji bi vršio automatsku identifikacju korisnika na mreži. 1997. U kontroli korisnika Interneta otišlo se još dalje. godine u obliku dva principa: . Ovo ograničenje samo potvrđuje rašireno mišljenje da neko negde kontroliše. u cilju sprećavanja zloupotreba. Jedno od rešenja nudi i "Nacionalni plan zaštite informacionih " koji je početkom 2000. godine usvojio američki Kongres. i kojim se predviđaju brojne mere zaštite kjučnih delova američkog cyberspace.

softver) i koji se isporučuju samo u elektronskom obliku na elektronske adrese postavlja se pitanje kako se oni mogu oporezovati. u svom Zakonu o zaštiti podataka specificirala: "Podaci o ličnosti neće moći biti poslati u zemlje van evropskog ekonomskog područja sve dok te zemlje ili teritorije ne obezbede odgovarajući nivo zaštite prava i sloboda subjekata podataka u odnosu na obradu podataka o ličnosti. Jedno od rešenja je možda porez koji je svojstven samo Internetu. Ali sve su ovo parcijalna rešenja.2. Amerikanci stoje na stanovištu da nema razlike vezane za naplatu poreza između proizvoda koji se mogu fizički opipati i koji su kupljeni on-line ili u prodavnici jer se oni isporučuju na neku poznatu fizičku adresu. Pored toga. tako zvani "bit porez".Komunikacijsko pravo poslovanje. godine oni se u Evropskoj Uniji oporezuju kao usluge. Kada su takvi proizvodi u pitanju od juna 1998." Međutim u Evropskoj Unije niko i nigde ne daje odgovore na pitanja: Ko odlučuje šta je to odgovarajuće? Kako zaustaviti transfer? Kako spriječiti da podaci poslati u neku zemlju sa adekvatnom zaštitom iz nje ne odu u neku drugu koja to nema? 4. Na osnovu Direktive Velika Britanija je 1998. On bi mogao da se sakuplja u telefonskim centralama ili kod provajdera i da se dostavlja nadležnoj poreskoj službi. Kako je elektronsko poslovanje donelo i neke proizvode koje nemaju fizičke karakteristike (na primer. iz jedne zemlje u drugu. Najveća količina bitova na Internetu pripada dečijim Seminarski rad 20 . bez evidentiranja prenosa. jer tehničke mogućnosti dozvoljavaju gotovo momentalni prenos gotovine sa jednog računa na drugi. Međutim. Kada se tome doda elektronski keš koji je osnovni oblik plaćanja kod ovog poslovanja problem postaje veoma kompleksan. mnogi kupci i prodavci posluju samo sa svojih elektronskih adresa koje se nalaze na besplatnim serverima i ne sadrže podatke o njihovim fizičkim adresama. Šta država ima od elektonskog poslovanja Elektronsko poslovanje ne priznaje državne granice što komplikuje naplatu poreza u mnogim zemljama širom svijeta. takav porez ne bi vodio računa o prirodi podataka ili roba koje se kupuju. Ideja o ovom porezu bazira se na tome da svaki bit koji putuje mrežom predstavlja predmet oporezivanja po stopi koja je jedinstvena.

stimuliše omogućavanje novih sistema plaćanja putem Interneta. Prvi Internet provajderi su se pojavili 1995. Takođe je nejasno koja vlada bi preuzla porez koji je posledica prekograničnog protoka podataka. godine ali se mora konstatovati da je kvalitet Internet veze nezadovoljavajući i da su cjene pristupa Internetu relativno visoke. a kasnije i nacionalni zakon o elektronskom poslovanju koji mora uvažiti globalni karakter ove aktivnosti. U bivšoj Jugoslaviji postoje organizacije koje se bave razvojem pojedinih segmenata elektronskog poslovanja (elektronska razmjena podataka. ali je zainteresovanost preduzeća na prostoru bivše Jugoslavije za ove tehnologije mala. Razvoju elektronske trgovine prethodio je razvoj sektora elektronskih usluga. Seminarski rad 21 . što treba stimulisati odgovarajućim mjerama. kroz pojavu sve većeg broja elektronskih prodavnica. oslobođene poreza ili su oporezovane po najnižoj stopi. BiH treba da izabere elektronsko poslovanje kao glavnu razvojnu šansu i stvori povoljne uslove u okviru nacionalne ekonomije za razvoj ove aktivnosti. Moraju se pratiti globalni trendovi u razvoju elektronskog poslovanja koji podrazumevaju usvajanje jedinstvenih standarda elektronskog poslovanja i izbor Interneta za najznačajniji kanal savremenog poslovanja. gde je razvijeno elektronsko poslovanje. uglavnom softvera. Zaključak Informacioni sistemi u balkanskim preduzećima su zasnovani na starom konceptu terminala dok se slabo razvijaju interne računarske mreže. U Bosni postoji potencijal za razvoj elektronske proizvodnje. Sa strane državnih organa mora se donijeti inicijativa o razvoju elektronskog poslovanja.Komunikacijsko pravo video igrama koje su u većini zemalja. elektronska numeracija artikala i Internet). Elektronske komunikacije su slabo razvijene što znači da "papirna" komunikacija još uvek ima primat u preduzećaima. Dalji razvoj elektronske trgovine. Ne prate se globalne tendencije omogućavanja besplatnog dail in pristupa Internetu. Iako je Bosna značajno tehnološki zaostala došlo je do značajnog razvoja aktivnosti elektronskog posovanja.

Internet.Komunikacijsko pravo Literatura 1.google. www.com Seminarski rad 22 .