You are on page 1of 192

О СРПСКОМ ИМЕНУ

ПО ЗАПАДНИЈЕМ КРАЈЕВИМА НАШЕГА НАРОДА
НАПИСАО

Проф. ВАС. ЂЕРИЋ

Д РУГО ВРЛ О ПОВЕЋ АНО И ЗДАЊ Е

У БИОГРАДУ
ШТАМПАНО У ШТАМПАРИЈИ .ДОСИТИЈА ОБРАДОВИЋА*
Д имитрија Гавриловића (пређе A. М. Станојевића)
кнегињ е љ убице ул. бр. б.

ПРИСТУП I. ИЗДАЊУ.

0 хрватском je ихеву писало више људи u. □. Б. Шулек
(Srbi i Hrvati. Neven 1865), B. Јагић (у Književniku I 1864).
иси. и чланке H rvat, hrvatski итд. у рјечнику југослов. академнје. Исп. још у В. Клајића: Hrvati i Hrvatska. I. Ime H rv a tu
hist. slav. nar. (1890) стр. 7—48. Што je y том члавку ново, то
су скоро све погрешке. — 0 потреби оваква чланка као што je
овај мој мислпм да не треба ни говорити. У нас се о српском
имеву скоро ништа вије знало осим овога што je било у Ђ.
Даничића (Рјечник пз књнж. стар. epa. 1862—4).
Састављајућн овај чланак no старијем спомевицима нај
више мн je сметало :
1) што мвоге књиге у којијем су наштампанн старн enoменици немају регистра н. np. нема га скоро ни једна књига
Саоменика срп. кр. акад. !
2) неке књиге имају непотпуне регистре н. п. у G. Фврмевџива, Acta Bosnae ( = Mon. spect. hist. Slav. mer. XXIII)
нена у регистру рнјечи Oroatae (стр. 682), има ријеч „Serbiti
350“, али нема н. п. стр. 320. 848, има и Rasciani, али нема
в. п. стр. 225. 226. 549. И у Ђ. Шурнива, Hrv. spomen. ( = Mon.
h ist-iu r. Slav. mer. VI) стоји y регистру „словенски 241*, али
нема ријечн слоеински, a спомиње се често в. п. ва стр. 141.
225. 294. 851. 868. 868. Код ријечк „Срблн* стојн само „165,
178“, a спомиње се више пута. У регистру С. Љ убића (Index...
**= Mon. spect. hist. Slav. mer. XXIV) за Mon. spect. hist. Slav.
mer. I—V стоји „Serbli I. 89. 141“, алн y I кљнзп неиа ријечи
.S erb li“ ва тијен стравама a вема je ни у II—V књ.
8) каткад су хотимице из регистра изостављане ријечи.
To je можда радио Р. Лопашнћ, Spomenici hrv. krajine f. 1884,
II. 1865» III. 1889. ( = Mon. spect. nist. Slav. mer. књ. 15. 16.
20.); y њега н. п. нема у регистру ријечи Словенци (П. 248.
261 .) словенски (I 71. II. 185. 207. 247.) словински (I 19. 20. 21.
III. 440.). али je иваче његов регистар тако вепотпуп, да ве
вриједн скоро ништа.
(Године 1900).

ПРИСТУП II. ИЗДАЊУ.

Ово je друго изд&ње иного веће од првога: 1) за то што
ну je додава једаа нова глава (садашша VII); 2) за то што су
у VI. главндодави приијери којн говоре о Сријему; 3) што су
унесени прнмјери нз спнса који су штаипави послнје годиве
1900, међу којнма n i има, који нарочито говоре о истој ствари,
о којој се говори и у мојој к&изи н доносе нове пркијере из
рукописа као што су: II. М. Крајиновић, Из српске прошлости
1904), A. Ивић, Сеоба Срба у лрватску н Славовију (1909) и
Р. Грујић, Апологија српскога варода у Хрватској и Славонцји
(1909); уз то cau прегледао доста спнса, које раније не иогох
прегледати ; 4) за то што cau највише примјера скупно cau из
рукоппса no архивииа у Хрватској и СлавониЈП. У V. глави већнва je прицјера, које cau скупио нз рукописа no архивина и
који се сад први пут штанпају. У тој главн нма више новијех
□риијера из рукописа за српско име него у цијелој књнзи у
првом издању, п ако су сви из друге половнве 18. и почетка
19. вијека.
Датуми су остављвни, као пгго се налазе у споменицпма,
и нијесу претварапи у датуме no старон или no новон календару. Ријечи Срби (Србин), српски итд. (у VIII. главк Словенци
словенски нтд.)» a каткад и још која ријеч поред њих (иало
'кад ш а ч е која друга ријеч) штампане су положенијем словнна,
и ако нијесу пстаквуте ва мјесту одакле су узете.
Можда ће се гдјегод ваћи неједвакост у пнсању слова у
(у, оу, | ) и е (е, •) у цптатима којп су узети нз књига, алн сан
на то добро пазио у цнтатнма na рукописа. Ријечи В ојисалић
(стр. 16) и Бољесаљић (стр. 39) остале су као и у првом издању, јер je то правилно. Исто тако je остало и оно што je ка»
заво ва 39. страни код 1438. годнве, јер вије истива (видн у
Р. Грујнћа, Ааологија, стр. 26), да cau то мјесто „погрешво...
схватво*, нити cau нислио, да je П. Бољесаљић „био босански
поданик“, нпти cau таио пгго писао о каквои „поданику“.
Два cau прицјера узео из повнаа (V. глава 1658. и 1664.
годива), a за један, који je штампав у Срђу, спомеауо cau, да
je раније пггампав у новивама (III. глава 1638. годнва). Г. Ст.

V
Станојевић рече ми једвом приликои, да он мисли, да osa дубровачка писма на латинском језику, у којима се каже да Je
Босна српска држаеа, вијесу аутентичва, али да нмају своју
вриједвост за ову ствар, за коју саи их ja употријебио (ово
друго и ja мислнн).
У овој ће се књизв наћи доста вове грађе из извора првога реда за српске школе у Хрватској и Славонији.
У главвом je ова расправа штанпава у „Делу“ за 1911. н
1912. годиву, a no архивииа cau радио и за вријеме штаиаања,
за то су Додаци доста велики. У јесев 1912. године требало je
да нзађе ова књнга, али cau тада uopao рад прекинути н отићи
аа војвичку дужност изван Биограда.
Нн зд ово друго издање вијесаи uorao прегледати све
к&иге, као што cau желпо, и ако cau прегледао или прочптао
више стотина књнга. Taj cau недостатак донекле накнадио примјерииа из рукопнса. Изостављени су примјери, у којниа се
саоииње cauo Псрпскии карловачки архиепископ (иитроподит н
налвко) н Срби војницк у Хрватској и Славонској Крајини, јер
бп се могло мнслити и ва довођење војеика из другога краја,
a обично и примјери, гдје се споииње no један човјек, који
ииају иалу врпједвост за ову ствар. Потиувости веће бити у
□рнмјернма, у којииа се споин&е „српска“ вјера (заков) т. ј.
православна, и ако cau веколика таква приијера поменуо, ви у
примјерима о Сријеиу које cau додао у obou другои издању,
те нијесам ви мислно од почетка да их скупљаи.
A ko би ко желио, да се увјери, jecau ли заиста узео све
□рнмјере за српско нме из дјела која cau употрнјебно, ево uy
једвога дијела књига, које cau прочитао или прегледао за ову
своју к&игу: Arkiv za poyjestnicu jugosl. 1—12. — Босааска
Вила 1— 16. — Бравково Коло 2—13, 15—16. — Браство 1— 10
— Vjesnik kr. hrv.-slav.-dalm. zem. arkiva 1— 14. — Глас срп.
крал». акад. 1—84 (без 70) и 87. — Гласвик зеи. иузеја у Босви
и Херцеговини 1—13, 16. 18—24. — Гласвик срп. уч. др. 1—75,
II. од., 1— 12. — Годишњица Ник. Чупића 1—32. — Јавор за
г. 1874—90 (и I, 1862). — Kolo (загребачко) 1—9. — Летопис
Мат. Cpn. 1—290, — Магазив срп.-далиат. 1—30. — Rad jugosl.
akad. 1—157, 160, 163—73. — Т. Smičiklas, Diplomatički Zbornik
2—6, 8. — Споиевик cpn. краљ акад. 1—43, 45—50. — Срђ
1—3, 5—6. — Српски Сиов 1— 14, 16. — Старивар 1—12 (Нови
ред: l) — Starine jueosl. akad. 1 —33. — Оражилово 1 —4, 5—7.
— Archiv für. slav. Philologie l —33. — Monumenta spect. histor. Slavorum mer. 1 —31. — Monumenta historico-iuriaica Slavorum mer. 1—9. — Marino Sanuto, Diarii 1—58 (1879— 1903). —
A. Theiner, Vetera monumenta Slavorum mer. 1—2. — Употријебио cau и позвате збирке споменнка Фр. Миклошића, М. Пуцића, Ј. Радовића, Ал. Ивића н јо ш ва стотиве другијех књига,

VI
a изиеђу њих cau споиенуо y овој књнзн (обичво прн дву
стране) сва она дјела, из којих cau штогод узео.
Велика хвала пакрачком владици Мирову Николпћу и no*
којном М. Грујићу, карловачком владвци, што су драге воље
допустилн, да прегледам и употријебии владичавске архпве у
Пакрацу и у Плашкои. У Плашкои cau прегледао све споме*
вике до краја 1790. године и све словевске споиенике за годное 1791—1820, изузевшн векодико споиевика којн су бнли
позајиљени из архива за врнјеме мога рада, a у Пакрацу прото*
коле ковзисторије оакрачкога владвчавства за године 1601—20,
a од списа који су завеаавп у дваваест картова аа годнве
1760— 1816 прегледао cau cauo словенске. Исто тако хвала ro*
сподн свештевицина, који су ми доаустили, да прегледам њихове парохијске архиве a често и старе црквене књпге и то:
Сава Косановић у Ријеци, Јовав Рајачнћ у О њ у , Илија Panaјић у Брлогу, Миле Шуиоња у Заложвици,1 Ђуро Орлнћ у Врховинаиа, Стојав Савнћ у Бјелопољу, Мнланко Борић у Плочи,
Јован Узелац у Зрмањи, Петар Крајивовић ва Велнкој Поппни,
Сиио Војводић у Србу, Илија Ћопић у Сув^ји, Пвтар Мајсто*
OBHh у Дољавииа, Јовав Делић у Добросељу, Сиио Рашета у
'оњеи Лаицу, Петар Обрадовић у Мазиву, Светозар Зорић у
Брувну, Авдрија Цвјетићавин у Тоиину Гају (службево: у Горњем Грачацу), Мојсија Мајсторовнћ у Грачацу, Коста Поповић
у Штикади, Исо Рајчевић у Радучу, Никода Шакпћ у Врепцу,
Петар Милојввнћ у Могорићу, Јово Трбојевић у Метку, Мавојло
Дошен у Почнтељу, покојви Милош Лалкћ у Сииљаву, Јован
Богдавовић у Дивоселу, Гево Илић у Госпићу, Милан Машић
у Бувићу, Петар Трбојевић у Јошаву, Милав Грбић у Мекињару, Ђуро Алагић у Сврачкову Селу (парох подлапачкн), Јавко
Кравнћ ва Удбиви. Јовав Мнлојевић у BHcybv, Стевав Косановкћ у Плашкои, Петар Милеуснић у Тоболићу, Светозар Ву*
келић у Прииишљу, Јовав Вукелић у Дубравама, г. Квежевић
у Каловцу, Владимнр Дујић у Српскијеи Моравицаиа, Сиио
Оичикус у Муњави, Саво Стојаковић у Пакрацу, Мирко Продановић у Кусоњаиа, Божидар Btrrac у Кукуњевцу, Теодосије
Марковић .у Даровару, Амвроснје Павловић у Загребу, Данило
Кнежевић у Доњем Будачкои и Коста Шушић у Тушиловићу.
Овнјем cau редом н прегледао те архиве, cauo вв зваи, јесам
ли прије био у Кукуњевцу или Даровару. У неком саоменутом
ијесту вијесаи вашао вншта, што би пмало врнједностн за овај
посао, јер стари цнркуларпн протоколи впјесу сачувани, a кад
сам вашао добро сачуваве старе цмркуларпе протоколе, онда у
истој протопопији често вијесаи ви читао протокола, који су
непотпуно п слабо сачувави. Прилнке су биле такве, да ва неколика мјеста нијесам могао свршитн nocao, тако сам в.пр. у

S

1 Тако се ааше у старвЈим спвсама, a варод у Заложввцв a околввв
ааговара Ж алоокпица, a службвно се авше: Залуж ница,

VII
Даровару прочитао најстарији цнркуларнн протокол (1770— 1791)
a од другога (1791— 1818) само 15 листа с почетка, a у Тушиловићу један цнркуларни протокол, у ком cv писма од21. марта
1798. до 16. иаја 1804. године, и писма до 10. марта 1810. годиве у другом циркуларном протоколу, у ком су писа од 21.
марта 1798. до 17. маја 1813. године, u на ком стоји написано,
да je то циркуларни протокол утињске парохије, na je та рпјеч
пребрисава и додаво je: Шушило^анке (другијеи пером и мастнлом a иожда и другом руком). У Шкарама код Оточца рече
ми тамошњи парох Илија Машић, да тамо нена старога цнрку*
ларвог протокола, и да napom ja његова оца у Оточцу аије
много стара. Тако нема старијех санса ни у Црној Властн код
Врховина, као што ни je рекао тадашњи парох К. Шушић, нп
у Средњој Гори блвзу Удбине. као што mu рече таиошњи na*
рох Андрија Медић, ни у Тржићу код Примишља, као пгго ми
рече прото Јован Вукелић, тамошњн парох, ни у Огулипу, гдје
no казнвању тамошњега пароха Милутина Вукелића oapoinja
аије стара.
Б ез нчије помоћи и у врнјеме кад школа не ради прегледао сам много архива од Москве до Јадранскога Мора, само
сам у Москви радио у вријеме школскога рада ( oro два и no
мјесеца при крају 1907. годиве).
У Баограду oso Ввдова дне 1914. годиве.

В ас. Ђ ери ћ.

1. ГЛАВА

Црна Гора и Бока.
822. год.: внди у IV. глави 822. год.
924. год.: види у II. главн 924. год.
O ko 950. год.: види у II. глави 950. год.
1412. гол. дарива Деспот Ђурађ вдастелину Медлу Анђеловићу село „Шушавћ“ више Будве. Даровао je писмо писао
Бокељ Никола Мирошевнћ. Ha краду писма до д ајеон : „Иа Никола МирошевићБ, кавжалнерв, nneaib сарпскием*. хшико.чб «
Кастно OAb Б«две « царкв» свете богородице лиета одв пороћениа христова тисвћиа н четири стотине и два на десеп» миесеца
жуна на uiecTL « aróOT»“.1
14&4. год. помиње се међу свједоцима у Котору „Стиепко
Калогуревић кавжелиер и драгомав сараски“.* Котор je био тада
под млетачком влашћу.
1493. год. пише будљански кнез о куповини неке имо*
вине. У почетку тога списа стоји ово: „(Ово е кошш___upeиисана из латинске срвбски“.*
1617. год. иотврђује млетачки дужд JI. Лоредав тестаиеват
Ђурђа Цреојевића на молбу његове жене Јелисавете. У тој се
потврди каже, да je Ђурђев тестамеши (ceđula testamentaria)
„пнсан његовом властитом руком на српском јвзику“ („manu
sua propria in lingua serva scripta“); спомнње ce превођење
1 Starine X (1878) crp. 5. Motu hist.-iur. ölav. mer. VI (1898) (Hrv.
spomen.) стр. 111.
* Фр. Миклошнћ, Mon. Serb. (1858) стр. 465.
* J. Томвћ, Спомоввк epa. кр. акад. 47 (1909) стр. 17 а.
0 СРПСКОМ ВМВВУ

1

2
тога тестамевта „са спомевутога српскога језика на латнвски“
(„ex dieta lingua serva in latinam*), & тестаменат je пнсан „на
спомевутом српском језн ку " („in dieta lingua serva“); и опет
ce cDOuu&e Ђурђев тестаменат „nncaa и потпиоан српскијем
језиком и словима“ („in lingua e t littera serva scripta et subscripta") ii превођење тога тестамента „са српскога језика на латински“ („de lingua serva in latinam “).1
1530. год. ваштамиа Подгорнчанив Божндар Вуковнћ у
Мдецнма црквеау књигу лСинаксари. У uorosopy те књиге кажв
ов: кад je дошао у град Млетке н видио Нмјемце и Грке и друге
вароде гдје састављају божавска „аис&вта“, зажели ов да и
„наша cpböbCKaa“ састави.9
152$. год. пише nana уцпњском бискупу и поставља га
за барскога архибискупа и каже, да je тај архибискуп „старјешива цијеле иокрајнае („краљевиве“) Орбије“ („Prim as totius
Regni Servie.“)8
1546. год. нште „Впцевцо“ Вуковпћ (сив Вожидара Вуко*
вића из Подгорице) „старе књкг« гисаве «тћ срћбске земл£“ да
нх штампа.4
1569. год. поче пнсатм Которавин Јеролнм Загуровнћ („властелинБ л града Котора“) књигу за коју ов каже : „ово се дјело
зове no грчком језнку псалтнр a no српском језику „пијевац“.“
(Cle д£до иже глаголжт се уалтирБ no грБчвскоиоу жзнкоу, a no
cpbncKouoy кзикоу п^вцб“).6 1668. (ÄX£i?) год. прешгамаав je
тај псалтир у Млецииа и ва листу 1276. стојн то исто записаао.
1599.год. каже Лазар Соравцо, да Срби („Seruiani“) живе
од Арбавије до Дувава. З а тнјеи иоииње века влеиеаа, као
што су „Пипери, Кучи, Климевте, Бјелопавлнћи и други у земљи
Плаву (плавској)“ („Piperi, Cucci, Clementi, JBellopavligi, et altri
nel paese della Plaua“) н то као српска алемева.*)
> J. Томаћ, Спомеввк сро. кр. акад. 47 (1909) стр. 40—41.
* Гдасввк cpn. уч. др. књ. 45 (1877) стр. 134. Ст. Новаковвћ, Божвдара
Вувоввћа зборввцв аа путвнке. сгр. 8. И. Каратаввг, Oaacaale (1S83) стр 53.
8 A. Thelner, Velerà monum. Slavorum merid. I (1863) стр. 578.
4 П. Ј. Шафарвк Gesch. der sudslav. Lit. 111 (1865) стр. 397. Љ. Стојавоввћ, Старв cpn. запвсв в аатпвсв I (1892) бр. 534 (стр. 172).
6 Летопвс Мат. Сра. књ. 160 (1889) стр. 25. И. Каратаевг, Оавсав!©
сдавлао-русскнхг кввгг (1883) стр. 168. Л>. Стујавоввћ, Старв epa. запвсв
а ватавсв I (1892) бр. 682 (стр. 211).
* L. Soraazo, L’ Ottonianno (1599) стр. 167.

3
1600.год пише nana барском архибискупу и каже му, да
je ов (т.ј. барскп архибискуп) „старјешкна српске покрајине“
(Et quoniam Servianae provintiae es primas)1. И барски архнбискуп Авдр. Змајевић каже за себе 1690. год., да je оа начелпик „кралевства Сербив“.*
1610.год. каже барски архибнск^п Марив Bizzi (родом с
острва Раба,) да рнјека „Дрмм.... према сјевервој страан днјели
Арбавију од Србије“ („Drino divide verso la parte settentrionale
Г Albania dalla Servia“.)*
1613.—45. год. Рускн цар Михаило Феодоровић пише пз
Москве „в сврбскуv звмлв n м(о)е(а)ст(и)Р*> св(е)г(а)го Сав^ сврбского чвдотворца.“4
1617. год. одређују Паштровићи, да се калуђери „моле
Бог* за нармдБ Србски, аа свиетл» г(ос)п(о)д* млетачкв кои cv
ваи а ово даровала, ti за васђ вармдЂ одђ Пачфовнћа.“6
1648. год. послаше поглавице сраске вравославве цркве
писмо у Рим, у ком стоји, да je то пнсмо „Писаво у земљи
Србији у велнком царском мавастиру од скупштиве (збора)
морачке“ („Scritta nella terra di Servia nel gran monasterìo impe­
riale dal Concilio di Moraceuo“).6 Нанријед ce спомиље „Marac­
cia“ (маиастир).
Oso 1650. год. каже турски псторик и географ Хаџи-Халфа
иди Ћатпб-Челебија : „Караца даг, 2 дави иута од Скадра, a 23
од Цариграда. У ваоколо су : Подгорица, Скадар н К^тор. Ста«
вовеиштво je мешовито, од Срба u Арбанаса“.7
1654.год. пише збор епнскопа, игумава и ивока скуал>ев
код манастнра Мораче римском папи и каже: „Кралмвсков адавТв
в г србсцди ве м ли , великаа црква зо в о м ђ морача“ и моле да добвју штаупарију „вт> нашеи србсцШ зем ли“.8
1 A. Theiner, Vetera monura. Slav. mer. П (1875) стр. 94.
* Ив. Кугуљеввћ, Izvjeelje o putovanju kroz Dalmaciju u Napulj i Rim.
<1857) стр. 72. Ввдв у И. Кукуљеваћа, Putne uepomeue (1873) стр. 30: У граду
Рабу .N a kruni ima grb s natpisom Mar. Đlzzlus Archleplesopue Antivarensis,
Serylae primas*.
> Starine XX (1889) стр. 84 (в 119).
4 Црвогорчвввћ, Мавастар Саввва у Bona Которској (1901) стр. 47.
6 М. Мввоввћ, Јавор аа год. 1886, полустр. 1554.
* В. Фермевџвв, Starine 25 (1892) стр. 170.
Ст. Новаковвћ, Спомеввк cpn. кр. акад. кв>. 18 (1892) стр. 53.
* Starine XXV (1892) 180 -1 .

1*

4
1654. год. У писму некога русивскога калуђера, који je бш>
католички мисијовар у Србији, стоји ово : „Котор, град млетачке
господе, који ce гравичи с турском Србијом“ (Cattaro, città delti
Sig. Venetiani, confinante di Serbia dei Turchi“).1
1655. год. помињу ce мисијонари „у краљевиаи Србцји“
(«del regno di Serbia“), a међу њима ce споми&е y Црној Гори
„Giorgio Massarecho“.3
1671.год. нааиса Стефан Гаспари (вадгледач, visitator)
„извјештај о српској нли скопској дијецези”, у ком ce спомиње
„барски архнбискуп и управитељ днјецезе у Србији (српске)
(„arcivescovo d’ Antivari et adm inistratore della diocese della Ser*
via“).8 Овдје je додав н извјештај фратра Бервардива. у ком ce
каже, да je „Црна Гора у Србији“ („Monte Negro in Servia“).4
Ово 1680. год. јављ а Урбав Ћери (Cerri) папи Ивоћевтију XI
о друштву „de propagande fide“ » вели, да то друштво држи у
Котору једвога nona, да учи „Србе грчкога закона* (Serviani di
rito greco), који cy тамо позвави из Црве Горе.6
1685.год. каже архибискун скопљански (no свој прилици
Петар Богдавић, којм je прије бко барски архибискуо) да ов
мисли, да je Херцег Нови у Србији и да „се у њему говори
српски језнк.“ („Se serve della lingua serviana“).8
1687. год. сиомиње скооски митрополит Јевтимије „седмЂеаискоао†сербскихг“ a међу њнма н „Чериогорскаго*.7
1690. год. (18 јува): види у V. глави 1690. год. (18 јува).
1702. год. У мавастиру Савкви (у Боци) има запис на једвом евавђељу од г. 1702.: „Сне светое Евавгел1е «ткусш госпо*
днвђ капета†РадивоН Србинг аа двшв свок» и своихђ родителл.... “e Kao да овдје вмје ријеч Србин презнме као што ј«‘ у
1 Е. Фермевџвв, Starine 25 (1892) cip. 185.
* Б. Фермевџвв, Starine 25 (1892) стр. 194.
* В. Фермевџиа, Starine 25 (1892) стр. 196.
4 У истоЈ к&взв стр. 198.
6 A. Theiner, Velerà monum. Slav. mer. II (1875) стр. 214.
* A. Theiner, Vetera monum. Slav. mer. II (1875) 221. Ha 218. crp. croja,
да cy Клнмевте no њвхову казввању аорајеклом од векога .Cpöuna од рвЈеке
Мораче“ („eerviano da Moraccia Piume*).
7 Ст. Двмвтрајеввћ, Саомеввк сра. крад». акад. 38 (1900) стр. 716.
8 Старввар XI (1894) етр. 123. Црвогорчеввћ, Маваствр Савива у Боцв
Которској (1901) стр. 31. Љ. Стојавоввћ, Старн сро. заавсв a ватавсв II
бр. 2109.

„Kolu“ V m (18б1) стр. 84,1 и y P. Лопашића (Hrv. urbari = Mon,
hìst.-iur. Slav. mer. V, стр. 262) „Jure Srblin“ (види ce преиа другијем нмеоима н презимевима да je овдје Србљин презиие).
1711. год. пошље Петар Велнки Херцеговца Михаила Милорадовнћа и Подгоричавива Ивааа Лукачевнћа (за руско-тур*
скога рата) у Црву Гору да иозову и Црвогорце у бој. Владнка
Д авило одмах сазове Дрвогорцо у скупштиву и рече им: „ево
његове царске грамате у рукаиа имамо, na пославике, велим,
ве туђивце, него наш у браћу Србље, којн нам кажу, да je Петар
Великн император и самодржац од све Руспје и његово царство.
Богом благословено, да je силвије и простравије од свакојега
царства на свијету“.2
1712. год. пишв ва Цетињу рускп „велики пуковвик"
М ш аило Мнлорадовмћ и каже. да je Ивав Дрвојевић био „посл*&дв1и нзт> вс^хђ Г о с п о д ђ Сербскихг'1, који су ce иротивилн
турском цару.8
1712—25. год: видн у II. глави 1712—25. год.
Ha једном старом цетињском евавђељу ааонса владика Да*
вило Петровнћ својом руком: Давилв владика цетински Негоиљ
воввоводнчБ cpböbCKOu аемли: — купи *во сввгое бваигвш в це*
b o d алатит» .е.“*
1729. год. јављ ају „Consultori“ млетачком квезу о православнои вароду у Дадмацијн и кажу да „мјеста Рисав и Топла
вијесу у Далмацијп вего у приморској Србији, која ce зове Херцеговнеа". („Risano е Topla, luoghi non compresi nella Dalmazia,
ma nella Serblia marittima, chiamata Erzegovina").6
1742.год. пишу поглавице црвогорске руској цармцн Je*
лисаветн Петровој. Потоисавп су: Вукаднв Вукотић лгуберватор“
све Ц рве Горе, војвода Илија Радоњић, Никола Лазаревић „губерватор“ свега Грбља и Приморја, „Сава Петровић квез Њ егош “,
Војвода Нико Стијеиов „од Цетмња“. У писиу стоји: Mit „кои
1„med mejafii a jednoga kraja Janko Serblin, a 8 drugoga Jaoko Lullć*
(у Жумберку у селу Кратвћу).
* Д . Мвлаковвћа Исгор. Црве Горв, взд. браће Јовавоввћа (у Павчеву)
стр. 96.
* Казнваа-fe etapu Треб^тава в архава сердара Малвше... (1842) crp.
123. Исп. у С. Мвлутввоваћа. Исторад Церве Горе (1835) стр. 55.
4 Старавар epa. археол. друштва. Год. V (1888) crp. 16. Љ. Стојавоввћ.
Старв cpn. запнси н ватпвсн II 6р. 9606.
* Н. Мвлаш, C d h c h . L (1899) 208—9.

6
ce обр£таемо вт> земли сербскоп вђ пред^тћ Македонскомт» т.
е. вт> Скевдарш, ЧерноИ T o p t н Приморћ»“.1
1743. год. пише пнсмо мнтрополит цраогорски Сава руској
царици Јелисавети. У писму ce помкње, како je Петар Велнки noсдао 1711. год. иуковника Мнх. Милорадовића u капетава Ивава
Букачевића дрвогор. митрополкту Давилу и црвогор. старјешпнама „и всему едивов-ћрвому червогорскому вароду, которне
сутБ едиваго славеносербскаго poda u хзи к а “.*
1744. год. аогла руска царица Јелнсавета писмо Црногорцима преко митрополита Саве. У том пнсиу стоји: „Благо
роданмг. и почтеванмЂ господамЂ С ербст хг земелб вт> Македонш п Скандарш, ЧервоА ГорЂ и Принорш мовтевегривскаго
варода губерваторамЂ, воеводамЂ, квлзенЂ н каантавоиЂ, також г и нвимЂ духоввнмЂ п ћирскимЂ чивовачал 1>викамт> ваше
иииераторское 6лаговолеа1е“.8
1746. год. купи владкка цраогорски Сава Петровић веку
земл>$ и ваписаше за њу „к&игу* и т о : „и вашки. no сербски,
писа non Митар Рашковић, a турски писа Каплан ara Омер*
ћехаић“.4
1750. год. пише митроиолит Сава „нвквизиторима“ у Далмацији. Уврх тога nucua стоји, да je то пнсмо „прнјевод с илирско*
срискога језика („Traduzione dall’ Idioma Illirico-Servlano“.)6
1751. год. (27. окт.) пише црвогорскн владика Василије
Пвтровић писмо, у ком каже да je ов „славено-српскога трова
екзарх“.6
1751. год. иишу црвогорски квезови и главарн которскои
увравитељу писмо, уврх кога стоји, да je то писио препксаво
из пријевода и да je тај оријевод преведев „с илирскога идк
српскога језика* (»dali* Illirico osia Serviano“.)7
1 М. Драговић, Саомевак сра. кр. акад. кв>. 25 (1895) (Матервјал за
всторчју Црае Горе) стр. 2.
2 М. Драговик, Сионеввк epa. кр. акад. хњ. 25. отр. 8а.
8 М. Драговнћ, Спомеанк epa. кр. акад. ка>. 25. стр. 7а.
* М. Драговвћ, Летопвс М. С. 197. (1891) стр. 13.
t У рукопасу у ароф. Јов. Томвћа нз млет. архнва: Seo. Secr, Dispacci,
Prov. Cea di Dalmazia f. 179.
• M. Драговвћ, Мвтрополвт црвогорскв Васвлвје Петроваћ Његош...
(1884) стр. 101.
7 У рукопвсу у проф. Ј. Томвћ* вз млет. архвва: Sen. Secr., Dispacci,
Prov. Geo. di Dalmazia f. 179.

7
1751. год. пише Сулејман паша из Требиња пнсмо котор*
CKOU управитељу. Уврх пријевода тога писма стојн, да je то
писмо „пријевод са српскога језика“ (.Traduzione dall’ Idioma
Illirico-Serviano“).1
1752. год. (25. uaja) препоручише црногорски главари митрополита Василија малорусконе хетмаву К. Григоријевићу.
Писмо ce овако почи&е: „Слишавше мн вт> далекихЂ странахЂ
сербскГл аемли в ђ пределе Черногорскомт» о вашем внсоко*
СШТвЛСТВ*...“ *

1753. год. (25. uaja) препоручн цраогорски мнтрополит Сава
и народ црногорски „мнтрополнтскаго васлЂдника и врона сербскаго бкзарха ВасилЛв Петровича“ руској царици Јелисаветн. У
п и см у c e помиње и „возднхан!е в ђ сихђ стр ав ах Ђ македонскихЂ
уже глубоко оадшаго славеносербскаго государства“.8
1753. год. (2 l.ja a .) пише владика Василије Петровић ждржаввој колегији пностравкх дјела“. У писму ce помиње „ycepAie“
„черногорскаго славеносербскаго народа“, каже, да ce Црвогорцн
нијесу јувачкн бранилн, *то бн подлнвно вт> неволк> пооалисБ,
лкоже и протчал Сербм...“1
1753.год (20. фебр.) замоли црногорски мнтрополнт Васнлије
Петровић „смпреввиа o aciu p t“ „червогорскаго сербославлнскаго
иарода“ ееке стварн од Руснје.6
1758.год. (22. аар.) ваписа пнсмо црвогор. митр. Василије
Петровпћ рускоме „кавцелару“ Алекснју Петровићу Бестужеву
Рјумиву, у ком каже, да би ce у случају рата с Турцима око
Црногораца (Примораца и Брђана) скупили „всћ окрествме
( = околвн) славеносербскГе вародн“.6
1753.год. (2. маја) писа Василнје Петровић, мигроподит
црвогорски, грофу Петру Ивавовићу (Шувалову) о прнднкама у
Црвој Гори и рече, да Турци вастоје, j a покоре Црву Гору под
своју власт „какЂ и протч(л наши лвбезпОДшЈл аемлп сербскм*.7
1 У руковвсу у проф. Ј. Томнћа нз млвт. архнва: Sen. Secr-, Dispacci.
Prov. Geo. dl Dalmazia f. 179.
* U. Драговвћ, Споменвк сра. кр. акад. ка». 25. стр. 11».
* М. Драговвћ, Саомевик epa. кр. акад. кв>. 25. стр. 9.
4 U. Драговаћ, Саомеаак epa. кр. акад. књ. 25. стр. 12.
6 М. Зраговвћ. Спомеввк epa. кр. авад. хњ. 25. стр. 18а; тако всто в
i* стр. 136.
* U. Драговвћ, Соомеввк epa. кр. акад. кв>. 25. стр. 14а к 15».
9 М. Драговвћ, Cqouobbk epa. кр. акад. ка>. 25. стр. 18а. Васадвјв често
овше у својвјвм авсмвма, даЈвов ,@рова сербскаго екзархг*. ibid. стр. (96)
156, 186, 196, 21a, 22a, 32a, 346.

8
1753. (или 1754.) год. вапнса цраогорскп митрополит Ва
снлнје Петровић једно ппсмо, у ком каже: „Ми ce вадамо да
ће ce к еама прнсајединитн н околви славено-српски народи“...1
1754. год. (17. марта) пише црвогорски мнтрополит Васнлије Петровпћ неко uiicmo и каже, да ce оа стара „о добру црногорскога слаеено-сраскога народа“.2
1754. год. каже владнка црногорскн Васије Петровић: „л
сииреввнв ITacTbipb Славеносербскаго Черногорскаго варода“,
каже да треба да ce та његова к&ижица ваштампа, да би „сђ
народомЂ вашимЂ ЧервогорскимЂ и другТе Славвносербскге народи усердвМ ш ее желавхе имЂли кт> внсокославаов РоссШскоА
имперТи“» пнше „ва которое избрапУе бнли вса Сербскал господа, кромЂ Зетскаго и Червогорскаго Герцога“, каже, да
ce вијесу Црвогорци јувачки бравилн, да би пали у вевољу
„лкоже н прочал Серб$ли, спомиње „число apxiepeft Сербскихг
OKpOMt митрополита Черногорскаго“ и ту ce саомињу и архи*
јереји „БосанскК*“ и „Херцеговачки" и „Делматинск10,“ enoмињу ce „Вђ области цесарскоА АрхМереи Сербски", a међу
њима митрополит „КарловецшВ СремскШ“, архијереј „СлавовШcKifl“, архијереј „Коста(0)аичк1И“ архијереј „ХарвацкШ и Карлодадскјп.-8
1754. год. пише капетав паша Пармаковић сердару Ставу
Поповићу. Уврх иријевода тога писма стоји, да je то ппсмо
„прцјевод с илирско српкога језикаи („Traduzione dell’ Idioma
Illirico-Serviano“).4
1754. год. писа руска ц&рица Јелисавета: „БлагородвииЂ
и оотгенвимЂ ГосподамЂ Сербете зем ли Bb МаквдовЈп, и Скавдарш , Чврвои ropfe u npituopiH Мовтввбгрнвскаго Народа, Губерваторамг, Вовводамт», Квлзвм....*6
1754. год.: види у II. глави 1764. год.
1 M. Драговнћ, Митрополит црвогорскв Васвдвје Петроввћ Његош...
(1884) стр. 12.
* U. Драговвћ, Мвтроаолвт црвогорскв Васндвје Петроввћ Његош...
(1884) стр. 15.
* HctopU о ЧервоА Горн (1754), лвст Ai, A4, стр. 20, 36, 40, 41. Летоовс Мат. Српске 68 (1845) стр. 1, 2, 9, 22, 24, 26.
4 У рукопвсу у проф. Job. Тоивћа вз млет. архвва: Prov. Gen. di Dal­
mazia f. 184.
* Саомеввк cpn. кр. акад. 33. (1898) стр. 28. (помвае ce С. Мвлутввоввћа Историја (Цр. Г.) 83. стр.).

9
1756. год. пише митрополит Василије Петровић босавском
везиру Мехметпаши. Уврх пријевода тога писма стоји, да je
то ш!смо „пријевод с гмирско-српскога језика“ („Traduzione
dall’ Idioma IlI(iric)oServiano“).1
1756. год. (io септ.) написа млетачки управител» Боке Ко*
торске Ј. Болда оглас (писмо) о Црногорцниа. У одговору ва
то писмо кажу Црвогорци, да су они варод псла$ено-српски,“а
a у другом писму, говорећи о истој стварн кажу: „Још од давннјек времеиа ваша реаублика учивила je пријатељске уговоре
са господарима нашега славвога сраскога царства“* и туже ce
на млетачке „поступке противу црвогорскога, славено српскога
народа“.4
1756. год. пнше збор сердара, капетава, квезова н стараца
ирчањској и добротској опкшви. Уврх прнјевода тога писиа
стоји да je то писмо „пријевод с и^чирско-срОскога јези ка“
(„Traduzione dall’ Idioma IlUricO'Serriano").*
1757. год. (29. ју в а ) ваписа Дрногорац Јован Стефавовић
Балевић из Братовожнћа члавак о Црној Гори, у ком каже:
„Жнтељи Дрне Горе су сви од славено-српскога народа“. .. н
„Црвогорци прибрајају к својијем владавивама неке пограни*
чие округе као: Куче. Братовожиће, Васојевиће доње п горње,
Ннпере, Ровчане, Морачаве, Бјелоиавлиће који и ако су од
православнога народа срискога, опет су у саној стварн поданчци турски“. Још каже, да „у Цриој Гори има доста старин*
скијех благородвијех словено-српскијех фамилија“.6
1759. год.: види у II. гдави 1759. год.
1767. год. (15. јув.) пише Сава Петровић, владика црногорски, дубровачкој реаублицн и каже: „и драго намБ e владавб
1 У рукопнсу у ороф. Job. Touaha аа млетачког архвва: Prov. Gen. di
D&lmazla f. 184.
* M. Лраговаћ, Неколвко докуневата o вјекоавој незаввсаоств Црае
Горе стр. 76.
9 У встој књвзв, стр. 8 a. М. Драговаћ, Матрополат црвогорска Brcbлвјо Петроввћ Његош... (1884) стр. 64.
4 М. Драговвћ, Неколвко докухеаата етр. 9а. Матроподвт црвогорскв
ВасвдвЈе Петроввћ Њогош... (1884) стр. 66.
* У рукопвсу у проф. Ј. Toxaha вз млетачког apxaaa: Pruv. Gen. di
Dalmazia f. 186.
6 M. Држговвћ, Мвтроаолвт црногорскв ВасвлвЈв Петроввћ Његош...
(1884) стр. 121, 123.

10
ваше, кои ce ви иснце од нагиега србскога иезика паходите, кои
заповиедате“.1
1767. год. (20. окт.) пише далматинскк уцравитељ (провидур) млетачкој влади, да je неки странац (Шћепан Мали) побунио Црну Гору u да подбада „остала српска племена грчкога
закона у отоманској и у млетачкој држави“ („il rimanenti Po­
poli greci Serviani dell’ Ottomano e del Veneto Stato“).a
1767. г о д (20. Okt.) п р и л ож и далм ати н ек и „ п р о в и д у р “ у з
св о је iihcmo, којв je п осл а о млетачкој в л ад и и писм о, које je
п р ев ед ен о с „илирско-сраскога је з и к а “ („Traduzione ad litteram
dal’ Illirico Serviano*).3
1767. год. (30. Okt.) пише далматински „провидур“ Ант. Ренијер млетачкој влади и помиње „подложни сраски народ“ (...nella
„suddita serviana populazione“). „Opazuje napokon da Turci strogo
motre krećanja mletačkih Srbalja i brdjanskih“.4
1768. год. (13. фебр.) пише далматинскн управитељ (ванредни провидур) у Котору млетачкој влади и спомиње вовце,
које je Русија послала „српском народу“ („serviana popolatione“)
у Црној Гори.6
1768. год. (25. марта) пише секретар рускога посланства у
Бечу црногорскоме архимандриту Григорију Дрекаловићу u каже,
да прплаже пријевод „на славено-сербском лзнк'ћ“, да би лакше
могао u iic m o разумјети.6
1768. год. (5. авг.) опнсав je Шћепаа Мали „по обЂлвленш“
црногорскога архимаедрита Авакума. У том опису стоји, да су
Шћеаану Малои ударнле сузе на очи, кад je видио у Котору на
градскмјем вратима грб „сербскаго королл Стефана, прозванаго
СилБинмг“; каже ce, да je био „вђ сербскомг маинскомЂ монаe m p i “; помиње ce какво je мишљење о истоку „у черногорцевт»
и у других сербскихг народо– ; каже ce, да Шћепан Мали
говори осим „сербскаго и хорватскаго, подобнаго сербскому,
лзнка, по н^мецки, no француски и no италијанск»“.1
* Arkiv III (1854) 133.
2 C. Jbyßah, Спом. o Шћвпану Малом, [Гласник cpn. уч. др. II. од. 2.
књ. (1870)) стр. 29.
8 С. Љубић, Спом. 0 ILIhenaey Малом, стр. 37.
4 С. Љубвћ, Сиом. о Шћепану Малом, стр. 53.
6 С. Љубић, Спом. о Шћепану Малом, стр. 79.
6 М. Драговић, Спом. cpn. кр. акад. књ. 22 (1893) стр. 156.
7 М. Драговић, Спомвник cpn. кр. акад. кн>. 22. стр. 29. 31.

11

1768. год. (20. авг.) пише кнез Димитрије Голицин из Беча
кнезу Александру Голицину у Петроград о Шћепану Малом и
шаље му „концептЂ“ писиа које je послао у Црну Гору „сербскому naTpiapxy В а си л т и митроиолпту Савв4 на славлносербскомг лзик-ћ“.1
1770. год. пнше далматински управитељ (провидур) из Котора млетачкој влади и каже, да му je Шћнпан Мали писао писмо
„на сраском језику“ (in lingua serviana).2
1773. год. пише далматпнски управитељ пз Задра млетачко)
влади, да je добио више гласова из „Албаније“ (Боке) који noтврђују „фанатизам подложаијех Орба грчкога закона“ („fana­
tismo dè sudditi greci serviani“).8
1776. год. т.ужи ce Сава Петровић, владика црвогорски, мнтрополиту московском Платону, што „никаква епархнја нема свога
природнога архијереја „С е р б и н а тужн ce, што ce цариградски
иатријарх мијеша у „Сербскт Н ацш нг"; моли га, да ради код
порте, да ce Грци не мпјешају у „Сербскт нацгтнг“4 итд.
1783. год. : види у V. глави 1783. год.
1788. год. пише Иван Радоњић, црногорски губернатор,
руској царици КатариниИ.: „Сада ми сви Срби Цраогорци молимо вашу царску милост да пошљете к нама књаза Софровија
Југовића“.6
1789. год. пише опет Иван Радоњић, црногорскн губернатор, руској царици: „Сад ми сви Срби из Црне Горе, Херцеговине, Бањана, Дробњака, Куча, Пипера, Бјелопавлића, Зете,
Климената, Васојевића, 1>ратоножића, Пећи, Косова, Прнзрена*
Арбанпје, Маћедоније припадаио вашему величанству и молиио, да као милостива наша најка пошљете к вама књаза Coфронија Југовића“.6
1789. год. (22. јуна.) пише црвогорски губернатор Иван.
Радоњић руској царици н каже: „Наши биједви Срби сваки
час очекују помоћ од вашега величавства“.7
1 М. Драговнћ, Споионнк epa. кр. акад. кн>. 22. стр. 37а.
2 С. Љубић, Спом. о Ш ћеааву Малом, стр. 125.
s С. Љубић, Спом. о Шћепану Малом, стр. 138. Иса. још стр. 16, 19, 39-.
* Гласник cpn. уч. др. XXII (1867) стр. 357, 358.
* Гласввк. cpn. учен. др. кн>. 72 (1891) стр. 296.
* Гласвак cpn. уч. др. књ. 72. стр 297.
7 М. Драговић, Гласвик cpn. уч. др. 72 (1891) стр. 296.

12

1789. год. (у авг.) пише руски „подполковникђ“ гроф
Марко Ивелић из Котора нпкшићкијем кнезовима п наговара
их, да нападну на Турке, јер he тако учннитн част „и себ*
и всеИ земл4 Сербскои“.1
1796. год.: види у II. глави 1795. год.
1796. год. свједочи non JI. Вучковнћ, парох „отђ Топле“,
да je архимандрит С. Ивковић рођен „оп> Славено-Сербскаго
дворлаина“ Саве Ивковића.2
1796. год. рекоше „Свн главари н старјешиве и вас збор
{скупштина) од Црне Горе“, да су ce многе несреће „слаееносрпскоме роду нашему од издаје и неслоге догодиле“.3
1805. (1806) год.: види у II. глави 1805 (1806) год.
1810. год.: види у II. глави 1810. год. (од В. Краљевића).
1810. год. пише II. Соларић, да je Д. Обрадовић наумио
с њиме „у Луцн КатарскоИ Сербско правилно училшце постановити“ (т.ј. у Боци Которској.)4
1810. год.: види у II. глави 1810. год. (од П. Соларића).
1815. год.: види у IV. глави 1815. год.
1818. год. спомнње П. Соларић, како „говоре Серби БокоKoTopcKi'H“, и како „мжвпј Адр'1атснш, a и вн*тренн'1и Серби
зов* синцк пзложенв« и врхћк плодороднк землм,“ a помиње и
некн суд ву к>жно-Адр1атски Серба.“5
1818. год. : видн у IV. глави 1818. год.
1818. год.: види у V. глави 1818. год.

I К азиваа^ старм ТребЂшана в архнвв cepjapa Малнше... (1842) стр.
155, (нсп. н 158).
II Н. Милаш, Списв, I (1899) 501.
9 Д. Милаковвћ, Исторвја Црве Горе, изд. браће Јовановнћа (у Панчеву), стр. 163. Исп. стр. 172, 174, 180, 183.
* П. Соларвћ, Помввак-b KaHsecKi'ft (1810) стр. 60—61.
b П. Соларић, Рвмлднв Славенствовавш1'и (1818) стр. 34a, 506. 54a.

II. ГЛАВА

Херцеговина и сусједно ПриморЈе (Далмација)
(в е з Д у б р о в н и ^ а ).

822. год.: види у IV. глави 822. год.
O k o 924. (925.) год. дођоше у Спљет на католичку црквену
скупштину паппни посланицк, „који су ишли no далматинскијем градовима и договарали ce с хрватскои и са српском господом“ („Dalmatiarum peragrantes ciuitates et cum Chroatorumi
atque Serborum proceribus conuenientes“) — тако стојн у списима те скупштине.1
Ко je у овој скупштини био од сраске стране? Нека каже
Фр. Рачки2 „Uza to valja dvoje uzeti na um : prvo, da je na sa­
boru spljetskom sudjelovao ne samo hrvatski kralj Tomislav sa
svojimi velikaši nego i zahumski knez Mihajlo sa srbskimi velikaši
(cum Chroatorum atque Serborum proceribus). S toga i dieli se,
drugo, spljetska metropolia, odnosno biskupije njezine, u dva diela:
hrvatski i zahumski t. j. zapadni i iztočni, u prvom bijaše vla­
daocem hrvatski kralj, u drugom zahumski knez uz srbske velmože (valjda župane). U opsegu prvoga diela bijahu stolice bi­
skupske u Osoru, Krku, Rabu, Zadru, Spljetu, odprie u Skradinu,
Duvnu i Sisku ; u opsegu pako drugoga diela u Stonu, Dubrovniku
i Kotoru“.
За тијем каже: „Kano što je dakle „Stagnum“ (Ston) bio u
Zahumju, Dubrovnik na medji Zahumja i Trebinja, Kotor na medji
Trebinja i Dioklie, kano što su u ime države ove biskupije na
saboru zastupali zahumski knez Mihajlo i „Serborum. proceres“:
tako se imade hrvatski kralj Tomislav sm atrati državnom glavom
ne samo zemljišta biskupija zadarske, skradinske.. . “ (Види м у
1 Фр. Рачки, Documenta (Mon. spect. hist. Slav. mer. VII, 1877) стр. 190;
2 Rad jugosl. akad. 56 (1881) стр. 78.

14

Кукуљевлћа Jura I, стр. 8: »Decreta Croatorum et Serborum in
concilio eorum Spalatensi... “).
Oko 950. год. каже Коистантин Порфирогевит:1 „И будући
да je нод влашћу грчкога („римскога“) цара била садашњн
Србија и Неретва („Погавија") н земља која се зове Захумска
и Требињска и Ковавли и будући да су те земље опустошили
Авари — јер прогнаше одатле Римљаве, којн сада живе у Дал
мацији и у Драчу — иаселн цар псте Србе у те земље“ (»καί

έπειδή ή ννν Σερβλία xal ΙΙαγανΙα xal ή όνομαζομένη Ζαχλούμων χώρα
xal Τερβοννία xal ή των Καναλιτών υπό τίγν έξονσίαν τού βασιλέως
'Ρωμαίων ύπήρχον, έγένοννο δέ ai τοιαΰται χώραι ίρημαι παρά των
Άβάρων (άπό των έχεΐσε γάρ Ψωμάνονς τούς ννν Δελμανίαν xaì το
Δνρράχιον οίχοϋντας απήλασαν), χα'ι χατεσχήνωαεν ό βασιλεύς τονς
αντονς Σέρβλους έν τοιανταις χώραις*).
З а Неретљане (између ријеке доње Неретве н доње Цетине) каже он: „Исти су Неретљани („Погави“) поријеклом од
некрштевијех Срба". „А зову се Поганима с тога, што иијесу
примили крштење у оно вријеме, када u сви Срби бише крштени“2 >ol δέ αύτοί ΠαγανοΙ άπό των άβαπτίατων Σέρβλων κατά­

γονται*. ιΐίαγανοί όέ χαλοννται διά το μι) χαταδέξαοϋ·αι αύτονς τω
τότε χαιρφ βαπτισϋήναι ότε χα'ι πάντες οΐ Σέρβλοι έβαητίο&ησαν>).
За Захумљане (који су живјели од Неретве к југу до Дуброввика) каже он : „А Захумљавн, који сада тамо живе, уираво
су Cp6uui (>ol δέ ννν έχεΐσε οΐχοϋντες Ζαχλονμοι Σέρβλοι τνγχά-

νουαιν·).
За Требињане и Конављане (између Дуброввика и Котора)
каже ов: „Требињавн и Конављани имају једну земљу; a ста
новници су порпјеклом од пекрштенијех Срба“* (·ή των Τερβοννιατών xal των Καναλιτών χώρα μία υπάρχει άπό όέ τών άβαπτί-

ατων Σέρβλων οΐ έχεΐσε χατάγονται>).
11. внјек. У другој половинп i l . вијека спомнње се у грчкога писца Кекавмева (Кекаумена) „Србин Требињаиин“ (>b
1 De adminìstr.
menta, стр. 274 ).
г Иста књига,
стр. 409).
8 Иста K E t a r a ,
стр. 407).
4 Иста књвга,
стр. 408).

imperio, глава 32. стр. 153. бон. изд. (Фр. Рачки, Docu­
глава 36. стр. 163. бов. иза. ( = Фр. Рачки, Documenta,
глава 33. стр. 160. бов. взд. ( = Фр. Рачки, Documenta,
глава 34. стр. 161. бов. взд. ( = Фр. Рачкв, Documenta,

lb

Τρφούνιος ό Σέρβος>).1 Ово je српски владалац, који je у Дукљн
заробио велнку грчку војску.
1334. год. каже српски краљ Стефан Душан: „u ieipe ce с»
заклели кралевБств« ми властеле дкбровБЧБЦи да up-ћбива попб
epböbeKU, и да no* « црБквахБ, кои с» к Стовв и к Р бт», како
кстб повел£вало кралевБство ми“. Талијански на полеђини
„schiauoneschi preti“ = српски попови.2
1407. год. пише Прибпсав Похвалић, посланик банице Анке
(жене покојнога Вука Вукчића) н војводе Сандаља и Катарине
Сандаљевице8: „Ва име божие амен. ΐ> ПрибисавБ похвалићБ....
С листом epbüct^uMb.... a други лист кои за «вими иде српски
естb aucaub вб лито рошства христова тусуцшо и четири ста и
шесто лито иисеца декембрна двадесети давБ....“ „Ва ние божк
аменБ. вб лито рошства христова тисуцшо и четири ста и седмо
ЛИТО.... вви ЛИСТБ сраски.... у другом листу CpOCKOMb.... у прБ*
вомб листу cpücKOMb“. Одавде видимо, да je овај Прибисав Похвалић икавац и католик. Heua викакве сумње, да овдје „српски“
лист ii „други лист.... српски естБ писавБ“ значи српскијем језиком аисан као што каже и Έ>. Даничић (Рјечник ΠΙ, 153: „сриским језиком писан“). Јер каква би то пмала смисла нреносити
на ћириловска слова, кад звамо, да су онда сви Срби пишући
српски употребљавали ћириловска слова?
1411. год. пише Прибисав Похвалић, послан од „бавице“
Анке и војводе Сандаља, и каже: овај „листб српски близ*
ввогаи мога писанБ.... s сиемБ тетрагв*. Ha другом мјесту каже:
„и з дрхгииБ листомб cpOcK U M b, к о и β з а 4*ВИШ> ЛИСТОМБ 8 СИеМБ
тетраги писавБ“.4 Прибисав je икавац и католик.
1418. год. спомиње кнез Гргур Вукосаљић међу људима
којп су плаћали царину пред Стоном Србље и Влахе.6 Што се
ту поред Србаља спомињу и Дубровчани, треба имати на уму
да се у то вријеме још није са свијем посрбио Дуброввик (Исп.
Starino IV, 193) (a нешто 6u могао бити узрок и одвојени живот
у држави) премда he у другу руку у главноме бити истива,
1 Cecaumeni Strategicon et incerti scriptoris De officile regie iibellus. Bdiderunt B. Wassilievsky V. Jemstedt (1896) стр. 25.
a Ф. Мвклошвћ, Monumenta Serbica (1858) стр. 108. 10Θ.
8 U. Пуцнћ: Спом. сопскв, li (1862) стр. 51, 53—51.
‘ У K. Јвречка, Саоменвцв сраскн (Саоменик срп. кр. акад. XI, 1892)
страва 54.
s Фр. Мнклошвћ, Mon. Serb. (1858) стр. 281.

16

што каже Н. Нодило. професор у загреб. универзитету, (Rad.
LXV, 117): „U Dubrovniku, ako i ne od prvoga početna, a to od
pamtivijeka, govorilo se srpski; govorilo, kako od pučaiia, tako od
vlastele, kako kod kuće, tako i u javnome životu. Jest istina, da
su se zapisnici raznih vijeća vodili latinski; a prilika je takogje,
da pod knezovima mletačkim, njih radi, na vijećima se ponešto
raspravljalo i mletačkim kojekakvim govorom. Nego u općini od
Mletaka oproštenoj, srpski je raspravni jezik“.
1434. год. потврђује Јурај Војисаљић, Хрвојев синовац и
војвода Доњијех Крајева, војводи Павлу и кнезу Ннколи и кнезу
Влатку Јурјевићима и кпезу Вуку Вукићевићу њихову стару
имовнну и још им додаје иека мјеста. Ta je њихова стара имо·
B iiua Вратар, Hoeu u Крушевац. Он их потврђује: „в всемћ, х
чемБ застасмо, « дрБжавБК) или Срнблит или Влахч“.l Видимо
да Јурај становнике „градова“ Вратара, Новога и Крушевца ди·
јели у Србље и у Влахе. (0 Власима види у IV. глави и у рјечвику Ђ. Давичића: влахБ). „Градови“ Вратар, Нови и Крушевац
стоје u данас на десној обали доње Неретве т. ј. у старој области
Неретви. Ово je писмо писаво икавачки. Јурај je Војисаљић био
католичке вјере.
1436. год. Ha Клис.у (више Спљета). Кнез X. Франкапав
бап „Далмацие н ХрватБ“ даје и потврђује „Власима“ око pil­
jene Цетиве законе, које су имали и за пређашњега господара
бава Иваииша Ивановића. У тијем законима стојп в. п. да над
њима не буде војвода виједан „ХрвативБ“ (Хрват), да им суд
буде под Сињем. ntt да не море отдати Влах на Влаха сто либар,
Kii сам нема сто либар... и Срблин да не море одати на Влаха,
ни ВлахБ на Срблина“.а Овдје се не може мислити ва сШранце,
јер би се онда морало говорити н. п. о Талијанима. Према
томе су „Власима“, који живе око горње Цетине (суд им je
под Сињем), no свој прилици с једне стране сусједи Хрвати
a с друге Срби.
1447. год. помиње се: „ BI· cpbücvfixb кмети“ и „срвпски“
пристав из Херцеговине.8
1 Фр. Миклошнћ, Mon. Serb. (1858) стр. 378.
2 В. Јагвћ, Archiv für slav. Phil. XIV (1892) 157. P. Лопашић, Urbaria ( =
Mon. hiet.-iur. Slav. mer. V, 1894) стр. 8. Ђ. Шурмив, Hrv. spomen. ( = Mon. hist.·
iur. Slav. mer. VI, 1898) стр. 434.
8 У К. Јвречка, Саомен. epu. (Саоиевик срп. кр. акад. XI, 1892) стр. 85.

17

1451. год. уговара кнез Владислав, син херцега Стјепана
Косаче, с Дубровчанима и каже : „да B ic a M t, в о л л в б н и да могу
пикадаре забранити ни уставити ниедне мое лтди ни влахе ни
cpbójie слободно ходити у ДубровникБ трБговати...“1
1464. год. мири се херцег Стјепан с Дубровчанима и допушта им, да слободно тргују но његовој земљи : „такоће тко
се год^ »говори дубровчанивБ али трговацБ двбровачки за понесевБв карвана али кога год& поноса, да га није в о л и в б сврвћи
дрвги ни SAaxb ни cpböuHb до м4ста, докла се ави бвде наимим,
тко е из нашега pecara п о н о с н и к б , a слуга е нашв*.2
1534. год. путовао je сскретар млетачкога сената Benedetto
Ramberti преко Дубровника и Требиња у Цариград. У опису
тога пута кажо да je Требиње „prvo mjesto Srbije“ (кад се долази од мора).8
1541. год. напгтампа секретар млетачке владо Венедето
Рамберти књижицу : Benedetto Ramberti, Delle cose de Turchi.
Vinegia 1541. У њој ce помињу турске покрајине „Босва, Херцеговина т. ј. Србија која се зове војводина, Скадар...“4
1579. год. била je у Задру црквева скупштина, на коју
су позвани сви бискупи из Млетачке Далмације, у којој je одређено поред осталога н ово: „Бискупи he позвати к себи cpactse
презвитере“ („Presbyteros Servianos ad se evocabunt Episcopi“)5
и научити их неке вјерске ствари.
1603. год.: види у VI. глави 1603. год.
1611. год. путовао je француски посланик Санси преко
Дубровника и Требиња у Цариград. Taj je пут описао његов
секретар Лефевр који каже, да je посланик дошао из Требиња
„у Билећу у покрајини Србији“ („а Vilette en la prouince de
Seruia*), за тијеи каже, да су дошли у неко мјесто „у исто}
покрајиви Херцеговини или Србији“ (Ben le mesme prouince de
Hersegouia ou Seruia“).6
1628. год. Ha пошљедњем листу књиге „Пролога“ која je
написана 1628. у Хилевдару стоји, да ју je купио калуђер
1 Фр. Миклошић, Mon. Serb. (1858) 445.
* Фр. Миклошић, Mon. Serb. (1858) 467.
8 П. Матковић, Rad jugosl. akad. 56 (1881) стр. 210.
* Ст. Новаковић, Споиееик epa. кр. акад. кв>. 18.(1892) стр. 10.
6 D. Farlatus, Illyr. Sacr. V (1775) стр. 183a.
8 B. Јелабвћ, Гласввк земаљског нузеја у Восвв и Херцеговинв, XIX
(1907) стр. 472. 474. (477).
O СРПСКОМ ВМЕВУ

2

18

Максим (из Завале) „за три хиладе асприх“, a за тијем каже:
„и прислах спе квиги в свои монастир и подстриг срибские
земле... в храи глаголемн Завала близ град(а) Дуброввика“.1
1646. год. даде господрр „угровлахијске“ земље Јоп Матеј
Басараб 1S00 аспри манастиру Требињу „в срб'скш зеиле“.2
1666. год. пише Трогиравин Иван Лучић: „Ипак Далма·
тинци и Словени, који су ии сусједи, не зову језик словинскијем
вего хрватскијем или срОскијем према томе којијен дијалектои
говоре.“ („Dalmatae tarnen, ipsisque contermini Slavi, linguam
Slavam non dicunt, sed Hrvatam vel Srblam, prout cujusque dialectus est“).8
1690. год. (18. јуна): види y V. глави 1690. год. (18. јуна).
1690. год. (21. августа) : види у V глави 1690. год. (21.
августа).
1690. год. (4. децембра): види у V. глави 1690. год. (4.
децеабра.)
1690. год. (11. дец.) потврђује цар Леополд повластице
(од 21. авг. 1690. год.) које je дао православнијем Србима (Ras·
ciani) „који жнве no Грчкој, Бугарској, Србији (Рашкој), Херцеговиии, Далмацијн, Подгорју, Јевоиољу и no осталнјем крајевима који су придружеви иомевутијем.“ („per Graeciam, Bulgariam, Rasciam, Herczegoviam, Dalmatiam, Podgoriam, Jenopoliam,
caeteraque praedictis annexa loca commorantibus“).4
1694. год. каже кардинал Л. Колонић, да je цар примио
под своју заттиту Србе грчкога закова, који су вегда били
„расијави no Грчкој, Бугарској, Рашкој, Херцеговини, Далмацији, Подгорју и Јевопољу“ („per Graeciam, Bulgariam, Rasciam,
Herczegovinam, Dalmatiam, Podgoriam, Jenopoliam sparsi“).6
1 Xp. Maiaj.iOBub, Бос. Ввла, II I. (1888) стр. 364a.
2 Ст. Новаковаћ, Starine jugosl. akad. 16 (1884) стр. 100. Иса. y Црногорчевића, Манаствр Савана у Боцв Которској (1901) стр. 47.]
s De regno (1666) стр. 281.
* Privilegia 1748. год. 18. маја, стр. 9. — Тако в 1691. год. (20. авг.)
каже цар Леополд: Србима (Rasciani) .per Hungariara, Sclavoniam, Illyriam,
Missiam, Albanlam, Graeciam, Bulgariam, Herczegoviam, Dalmatiam. Podgoriam,
Jenopoliam, eseteraque annexa loca* в . . ..vobis concessorum in tota Graecia
Rascia, Bulgaria, Dalmatia, Bosnia, Jenopolia et Herczegovia, nec non in Hungaria et Croatia, Missia et Illyrla, ubi de facto existunt“·. (Privilegia 1743. год.
18. маја, стр. 10. 12).
6 J. Радовић, Летопис мат. срп. 223/4 (1904) стр. 18.

19
1702. год. (8. јан.) одређује угровлахијски војвода Јон Кост.
Басараб, да ће дати сваке треће године прилог манастиру Тре<5ињу „а сербскил земли“.1
1706. год. (29. септ.): види у VI. глави 1706. год. (29. септ.)
1707. год. Ha црквеној књиви мивеју (у манастиру Житомишљићу у Херцеговини) стоји ааписано, да je ту књигу и 8
другијех књига послао на дар руски владалац Петар 1707. год.
„ в ђ срт>бс*хк) земмо вб мовастир ЖитомислићБ, и пренесе их
Гавро и Михаил снвове Ил1е Милорадовића“2.
1711. год. : види у I. глави 1711. год.
1712—2б8 год. писап je члапак, у кои ce спомињу митрополити „оу cpbfocKOU земли“, a међу њима и „захлмски илити
Херцеговачки“ и „босанска“ и митриполит „СкендерТи“ и епископ „Далмацш“.*
1715. год.: види V. главу 1715. год.
1718. год. пише спљетски архибискуп (Стјепан?) и спониње
своју борбу „против онијех, које зову Србљима“ („contra illos,
■quos Serblos vocant“) y млетачкој Далмацији.5
1719. год. (26. авг.) пише католички архибискуп di Rodi у
Рим (неком кардивалу), да му je јавио шибеничкн бискуп, да
владика Стефчн настоји, да ce утисне (у млетачку државу) да
облази све Србе, који живе под млетачком влашћу („tenti d’in­
trud ersi in visitare tutti li Seruiani, che abitano nel dominio di
qu esta republica in quelle parti“).6
1719. год. (2. септ.) пише кардинал Paulucci y Млетке „нунЦију“. датреба забранити православном владици, да облази (похађа) Србв („Serviani“) у млетачкој држави.7
1720. год. пише задарски архибискуп В. Змајевић о Србима
□равославве вјере у Далмацији те спомиње српске „Влахе“ у
1 Ст. Новаковић, Starine jugosl. akad. 1в (1884) crp. 100.
а Летопис Mai. Cpn. кн>. 168. (1891) стр. 25. Н. Дучића Књижевнн радови, I (1891) стр. 61. Љ . СтоЈановвћ, Стари српски запвси в ватпвсв, II (1903)
Ор. 2173 (с додаткон: .Т акав запвс има још аа неколиквм књигама*).
8 Летонвс Матвце Српске 150 (1887) стр. 75 —6.
* Љ . Стојавоввћ, Споиеввк cpn. крал>. акад. I I I (1890) стр. 108.
6 D. Farlati, Illyr. sacr. III (1765) cip. 538a.
* H. Мвлаш, Спвсв о встор. прав. цркве у далм-встр. влад. (Docum.
epect. hist. orth. dioec. Dalm. et. Istr.) 1899. I, 110. — A. Theiner, Vet. mon.
Slav. mer. II (1875) 255.
7 H. Мвлаш, Спвсв, I, стр. 112.
2*

20
Далмацији (Morlacchi Serviani nella Dalmazia, — di Dalmacia),
за тијем спомиње Србе (Serviani) у Боци Которској.1
1721. год. пише исти В. Змајевић о Србииа православне
вјере у Далмацији и све зове сраскијем именом и цркву и народ. Vescovi serviani, rito serviano, popoli serviani, Sennani, na­
zione serviana и т. д.а
1723. год. (20. апр.) јављ а далматински „провидур“ Диједо,
да je сенат одобрио, да православаи Срби добију владику и noзпва попове, да ce пријаве за ту службу т. ј. за владику Срба
грчкога закона („vescovo dei Greci Serviani“).3
1724. год. пише шибенички бискуц Донадони задарскои
архибискупу В. Змајевићу о Далматинцима православне вјереи зове их : (грчки) шизматици Срби у Далмацији [(Greci) Scisma­
tici Serviani di Dalmacia].4
1725. год. противи ce задарски архибискуп B. Змајевић,
да православ. Срби у Далмацији добију владику u каже, дајеу средњој Далмацији (Dalmazia mediterranea) под отомапско»
влашћу било Срба, али да нијесу имали ондје српскога владике („erano pure in essa li Serviani, nè vi fu il loro vescovo'
serviano“).6
1731. год. пише далматински „провидур“ Вендрамин млетачкој влади и доказује, да треба дати Далмативцима православне вјере владику; ту ce спомињу Грци и Срби (Serviani)
у Далмацији.6
Oko 1734. год. пише спљетски архибискуп Ант. Качић о
Далматинцима православае вјере и више пута спомиње Србе у
Далмацији : Serviani in Dalmazia — Morlacchi o Serviani di Dal­
mazia — Morlacchi o Serviani — Serviani della Dalmazia.1
1736. год. (16. авг.). Млетачка je влада одредила 28. јула
1736. год., да иравославни Далматинци могу имати свога владику, и на њезино питање „савјетннци“ препоручују кеезу
(дужду), да даде владику Орбима грчкога закона, који живе у
1 Н. Милаш, Списи, I,
9 Н. Мвлаш, Спнси, I,
169 (.Serviani in Dalmazia“)
8 Н. Мвлаш, Списв, I,
* Н. Мвлаш, Списв, I,
Dalmazia*).
6 H. Мвлаш, Спвсн, I,
* Н. Мвлаш, Списи, I,
7 Н. Мвлаш, Спнси. 1,

124—30.
132—42. Исп. још стр. 145—6 в т. д. 161—2, 166
и т. д. и 174.
186.
187, 190—91, 194 (.Serviani, che si ritrovano in.
195—7.
210.
217, 221.

•21
Далмацији и у Боци Которској“ („ai Greci-Serviani abitanti in
Dalm azia et Albania Veneta“).1
1736. год. (17. авг.) одговара далматински „провидур“ Дан.
Долфин млетачком сенату. који му je послао молбу Срба православне вјере у Далмацији, и спомиње „Србе грчкога закона,
који живе у Далмацији и у Боци Которској“ (.Greci Serviani,
a b ita n ti nella Dalmazia e nella Veneta Albania“).3
1736. год. пише задарскп архибискуп B. Змајевић против
сенатове наредбе од ‘28. јул. 1786. год. н момиње „Србе у Далм ацији“ (Serviani della Dalmazia) и „Србе грчкога закона у Далмацији и у Боци (Greci Serviani nella Dalmazia et Albania).8
1737. год., као што запис на саиој књизи каже, купљена
j e „Книга ТеатронБ историчанскихћ србскои славенскои наци(ји) Јллиричанскои провинции Херцеговони тамошнега врождонца Матвеја Павлова, сина Владиславича“.1
1741. год. пише задарскн архибискуп В. Змајевпћ у Рим:
„К ад сам иремјештеп к овој цркви, иашао сам у мојој дијецези
и много више у сусједним дијецезама у нинској i i у шибеничкој
и у скрадннској велико мноштво Срба“ („Traslatato a questa
chiesa, ritrovai nella diocesi mia, e molto più nelle circonvicine
diocesi di Nona, Sebenico e Scardona gran moltitudine Serviani“).6
Otto 1744. год. пише осорски бискуп Мат. Караман о Србима
православне вјере у Далмацији и каже8: Ако би ce у Будви поставно владика грчкога закона, требало би поставити владнке
и у которској и у макарској и у спљетској и у трогирској и у
шибеничкој и у скрадинској и у задарској и у нивској и у хварској „дијеиези“, јер у свијех десет поменутијех „дијецеза“ има
и Грка и Срба грчкога закона (trovandosi in tutte e dieci men­
tovate diocesi e Greci, e Greci Serviani). За тијем цомиње Србе y
ИсШрији („essendovi Greci Serviani anco in Istria“). — Онда каже:
„али будући да има нешто Срба католичке вјере, искали би они
<5искуиа Србпна католика“ (т. ј. кад би дали Србима иравославне
вјере Србиаа за владику) („Trovandosi all’ incontro qualche nu­
1 H. Милаш, Списи, 1, 236—7.
* H. Мнлаш, Списи, I, 237 (239).
8 Н. Милаш. Списи, I, 239—11.
4 Љ. Стојавовић, Старн сроски запнси в натпвси II (1903) бр. 2811.
5 Н. Милаш, Спвсн, I, 248. (Исп. и 252—3).
< Н. Милаш, Спвсв, I, 260, 261, 264, 266.

22

mero de Serviani cattolici, questi vorrebbero per vescovo un serviano cattolico“). — Онда каже: „У врајеме бечкога рата није
било у задарској околини српскога владике, ипак je горња околина сва насељева Србима, који су у то вријеме дошли иа
Босне“ (Nella guerra di Vienna non v’era vescovo servia no nel
contado di Zara, eppure il contado superiore tutto è populato d i
ò'erviani, in quel tempo dalla Bosnia venuti). За тијем каже: „Послмје пошљедњега мира исти Срби, који су сишли из Турске,
населише округ имоски, премда су знали. да у Далмацији нема
владике њихова закона" („Dopo l'ultim a pace li Serviani mede­
simi, discesi dalla Turchia, popularono il territorio d’Imoschi, ben­
ché sapessero, che nella Dalmazia non v ’era vescovo del loro rito“).
1750. год. написа задарски архибискуп Мат. Карамав извјештај „о Србима грчкога закона који живе у Далмацији“ („per
rapporto a’ Serviani di rito greco, esistenti nella Dalmazia“).1
1751. год. спомиње босански митрополит Гаврило, да je „славено-сербскш народЂ нашего восточнаго аравосливјл“ у Далмацији остао без нладике.2
1753. год. (22. апр.) испореди у I. глави 1753. год. (22. апр.)
1754. год.: види у I. глави 1754. год.
1754. год. (16. иаја): „Consultori“ шаљу савјету Десеторице
своје иишљење о православвој црквн у Далмацији и спомињу
„Србе грчкога закона“ (Greci-Serviani) и сав „cpüctsu народ грчкога закона“ (tuta la greca popolazione serviana) y Далмацији*
1754. (20. h ob .) моле православни Срби у Далмацији сенат
ради избора владике : „Ми, славено-српски народ грчкога закона
источне цркве, који ce палазимо под влашћу Ваше прејасне Републике у предјелима: Ерцегповога и Рисва, Неретве, Имоцкога,
Спљета, Сиња, Квина, Шибевика и Задра, и у свој провинцији
која je под управом Његове Иреузвишености господива генералног Проведитора Далмације и Албаније, падамо свп скупа
једнодушно и заједвичкп, свјетовњаци и духоввици, свију сталежа и доби, пред ноге Baiue Свјетлости._“ Моле да добију владику „од нагиег српског језика и грчког обреда источве цркве“,
» Н. Милаш, Сонси, I, 271, исп. и 283, 298, 304, 309, 311—13, 316, 318.
2 Н. Мвлаш, Списн, 1, 321. — Магаз. србско-далм. XX. кв>. (1861. год.)
стр. 220.
* Н. Мвлаш, Списи, I, 338, 346, 349.

28
моле да ии ce даде за владику Д. Новаковић, којн „наш сраски
језик* разумије.1
1768. год. пише далматински „ировидур“ Фр. Гримави извјеш тај о православвој цркви у Далмацији и спомиње више пута
„Србе грчкога закона“ (Greci-Serviani) у Далмацији.8
1769. год. моле православви Србн из Далмацнјв овако: „Mit,
славено-српски народ грчкога закона источне цркве, који ce валазимо нод влашћу Ваше ирејасне Реиублике у предјелима: Ерцегновога и Рпсна, Неретве, Имоцкога, Спљета, Син>а, Квива, Шибеника и Задра и у свој провипцији далматинској, која je под
управом Њ егове Преузвишевости господина гевералвог ироведитора Далмацнје и Албаннје, — сви скупа једводуш во и заједвички, колико свјетовњаци сваке доби, толико и свештевици,
подносимо ову нашу... прошњу...“ З а тијем више пута сиомнњу
„наш славено српски народ“ и „наш славено-српски је зи к “. Саомињу како je вјерап „наш славено-сраски варод“ хришћанској
влади, како су многи „Славеносрби из иногих провинција, a вајвише из Босне и Херцеговиве и из свега Илирика“ прешли
под млетачку власт, кажу да ce може наћи владика између
њих „од нашег славено-сраског је зи к а “ u т. д.8
1760. год. у извјештају задарске католичке архибискупије
о православвој цркви у Далмацији стоји, да у Задру и у Шнбенику ина само неколнко грчкијех породица, a „осталн су В ласи
илн Словинци a зову их и Србима. ( „ I I rim anente sono Mor­
lacchi о Schiavoni. detti anco Serviani“), за тијем ce спомиње
„илирски, влаш ки, словински или српски варод“ (nazione illirica,
m orlacca, schiavona, o sia serviana) y Далмацијн.4
O ko 1770. год. У писму једвога доминиковца спомињу ce
„наши Срби“ (nostri Serviani т. ј. млетачки).5
1775. год. ш таипаеа je Фарлатова књига, у којој говори
„0 Србима или Власима грчкога закова, којих je пува Дал1 Н.
154—5. —
I. 250—52
2 H.

Милаш, Спвси, I, 362—3. — Магаз. србско-далмат. XXIII (1804) стр.
Le Bret, Magazin zum Gebrauch der Staaten-und KIrchen-Geschichte,
(код H. Мнлаша).
Милага. Спнсн, I, 367.

* H. Мвлаш, Спвси, I, 368—73. — Србско - далмат. магаз. XVI (1851),
стр. 59—65. — Le Bret, Magazin zum Gebrauch der Staaten-und Klrchen-Geschichte, I, 221—228 (код H. Мвлаша).
* H. Мвлаш, Савсв, I, 309. Иса. в 401, 422.
6 Н. Мнлаш, Спвсв, I. 455—6.

24
нација“ („De Serbis seu Maurolachis ritus Graeci, quorum referta
est Dalmatia“. . .)*
1783. год.: види y V глави 1783. год.
1789. год.: види у I. глави 1789. год.
1795. год. (14. септ.) моле далматински Срби православне
вјере овако: „Свијетли Кнеже. Мвогобројни славено-српски народ
грчке вјере, вијерни поданици Ваше узвишене владе, који живи
у Далмацнји и млетачкој Албанији, горко плаче без свог духовнога пастира“ те моле да им ce допусти да изберу владику
„славено-српске народности и грчког обреда“.2
1795. год. (19. окт.) доказује далматински провидур A. Марин млетачкој влади, да би требало дати „црквенога поглавара
Орбима грчкога закона“ („un capo ecclesiastico ai Greci-Serviani“)
y Далмацији и у Боци Которској.8
1796. год. изабраше Далмативци православне вјере С. Ивковића за владику „всего нашего славено-сербскаго далматШскаго народа, которнИ находитсн под владћнјемт. Преведраго
Привципа Венецдаескаго“.4
1797. год. пише протопоп Ђурађ „Србин“ : „В земли сербскои. .. Bb enapsii херцеговицко(и) и захолмицкон своерсчао
подиисалг синодални протопопЂ Георпи Сербинг“.6
1798. год. пише рус-ки државни савјетвнк Сергије Лошкарев сердару .М ив* Лазареву Никшичу—ТребЗшанину“ и шаље
царево ппсмо „Кђ ГерцегошшскпмЂ старетппамЂ Сербовт>и.в
1798. год.: види у VI. глави 1798. год.
1799. год. пише руски цар Павле I „БлагородвнмЂ и почтенвМшимЂ старешипамЂ, и Квлзблмђ и ВоеводамЂ Сербовг*7
у Херцеговиви.
17.. год. (у 18. вијеку) жале ce становвици задарскога котара дужду на харамбашу Мајсторовића. Уврх пријевода те
1 D. Fartatue, Illyr. Sacr. V (1775) стр. 1686.
* H. Мвлаш, Спвси, I, 491—2. — Магаз. срп.-далмат. аа год. 1868 (књ.
27) стр. 138. — Le Bret, Magazin zum Gebrauch der Staaten-und Kirchen-GeSchichte, VIII, 273—5 (код H. Милаша).
* H. Мвлаш, Сппсв, I, 492.
* H. Мвлаш, Списв, I, 496.
6 Љуб. Стојавоввћ, Старв српскв запвсв в вативсв, II (1903) бр. 3731.
6 КазнвавЋ стари Треб-ћшана и архвва сердара Малвше... (1842) стр. 168.
7 Кааивав-ћ старн ТребЋшава в архвва сердара Малвше... (1842) стр. 166

25
жалбе стоји натпис: „Пријевод с илирскосрпскога језика“ („Tra­
duzione dall’ Idioma 111.0 Serviano“).1
1803. год. спомиње Доситије Обрадовић пропаст „последв4
славе сербске, то естБ Херцеговине“.2
1803.—4. год. пише митрополит Ст. Стратимировић no казпвању архимандрита Арсенија из Пиве о Херцеговини и каже,
да у Мостару „Славево-Сербскагв нашего рода л»деИ не малое
число находитсл“ и казује ријечн тога архпмандрпта: „Во
сбце... Ерцеговина ние Шако ачепл^на, Шурецкимт> тиранствомг као Сербил проча и л и Восна“. Каже да у Херцеговпни
има ставовника и „римекаго пспов^давЈл“, a „прочееже мвожество Мухамедани сутБ, из XpicTiaat славенскаго босанскаго
т. е сербскаго јазнка, таковнИ поставшШ“.3
1805. год. : види у VI. глави 1805. год.
1805. или 1806.4 год. каже Доситије Обрадовић: „Сербли
ce no различаимЂ Краљевствамт> и пров!нц1амЂ различво и
назнвлго: no Серб1'н Сербганци(не Cepeiii, нити Серв'1'анцц : ово
су странв1и Народи одђ Греко†узели, запџ) Грецн не имаду
Б), no Боснн Бошнлцп, no ДалмацХи Д а лм а т и н ц и no Херцеговивбе Xерцеговци, и no ЦрноИ Горн Црногорци. Свуда едвако
ronope, совершевно ce и ласно разум4вак>, разве шо ce мало
у иров^Шалвомт» изглашев!'» распозваго...“ Уа тијем каже:
„А ваИпрост1и Сербин1>из Баната или пз 1>ачке, онт> e у Cepfti'n,
у Босвн. у Херцеговивн, у Далмац1'и. поготову у ХорватскоВ,
у СлавовХи и у Срему, у свовмђ истомђ родБеномт» взнку, и
•Народу; бно онт> восточнога или римскога испов&давјл“. Ha
другом мјесту каже: „Сербли су свуда скловни кђ наставл4вш,
и ради су шо добро чути и ваучити : то самБ искусствомЂ у младости моеа у своИ тада Вевец1'анск<>{1 Дадмацш позвао.“6
1809. год. помиње П. Соларић Далмацију и каже „и овде
ho одселе Сербли учнливда свол имати“.6
1810. год. наштампа В. Краљевић у Млецнма : „Ув^шагпе
Kb свл1денству и народу православнаго восточваго неувитскаго
1 У рукопвсу у проф. Јов. Томнћа. Вади још у С. Љ убвћа Ogledalo 11. 340.
* Етака али фнлософ!л варавоучателва (1803) стр. 7.
8 Д. Руварац, Споиоввк epa. кр. акад. 39 (1908) стр. 110а, l i l a .
4 МезвмацЂ г. Досвееа Обрадоввча (1818) стр. 2.
6 У встој књвзв (1818) стр. 41—2, 220.
• Сверх воспвтав!л к' челвЋколвб!» (1809) стр. 44.

26

испов-ћдаејл славено сербскому у Далмацш и Боке КотарскоА
сутем у, на сербскомг, греческомг и пталЈавскомЂ л зн ц 4 “.1
1810. год. саомиње П. Соларић, да су мало писалп и
штампали „Далматск1'и Сербли (изселившЈи ce Брцеговци и Босвлцн)“, помиње уређење „правилнога Серблемг у ДалмацИи
д*ћтовоспитав1*л*, кааује, коју добру страну имају „ДалматикТи
Сербли“ према осталим Србима, пнше „Наши Адр1атическш
Сербли, оу Далмац1'и, АлбавУи, Лжци КатарскоИ, ЧерноИ Горн,
Ерцеговиви, Босви u п р о ч . н е з н а ј у ј о ш добро грађанскмјех
слова.2
1811. год. иаштампан je у Млецима китихизис, који je
превео дрнишки парох Спиридон Милорадовић „сђ РвссШскаг*Ha нпшћ простни Сербскгт матераШ дзн кђ“. To стоји у натнису књиге a на 94. стр. (ч"д) каж е: „Тога и м и Серби вт>
Далмацш, и повсгод* кои ce находимо, опасно имамо ce чввати“Л
1815. год. („19/ei“ јула) пише П. Соларић и спомиње „изBicTie“, „кое о т ђ мене искао 64 о состолвш сербскаго лвваго
наставлевш у Далмаши н А лбавш “.4
1815. год.: види у IV. глави 1815. год.
1818. год. : видн у I. глави 1818. год.
1818. год.: види у IV. глави 1818 г»д.
1818. год.: внди у V. глави 1818 год.
Бнљешка. 0 старој области НереШви (изиеђу ријека доње
Неретве и доње Цетине) пема баш мвого примјера, за то hy
овдје скупити ово, што ми je сад позвато о српском имеиу у
тој области:
A. 1. O ko 950. год. казавши К. Порфирогевнт, да су ce и
у област Неретву васелили Срби, ииш е: „Исти су Неретљави
(„Погави“) поријеклом од некрштенијех Срба“. „А зову ce Поганима с тога, што нијесу примили крштења у оно вријеме,.
кад и сви Срби бише крштени“ (види у П. глави 950. год.)
2. 1434. год. дијели Ј. Војисаљић становнике у „градовима“ Вратару, Новом и Крушевцу (сва три су мјеста к сјеверу
1 П. Ј. Шафарик, Gesch. der siidslav. Lit. П1 (1865) 467. Ст. Новаковић^
Српска Библ. (1869) стр. 84.
2 П. Соларић, ПомвнакЂ книжескш (1810) стр. 58, 63, 64, 85.
8 Спврвдов Мплорадоввћ, Ma.ibifi катихвсТсг (1811), еатпис и стр. 94 (ч"д)..
4 Летооис Мат. Сроске .Сербске ЛЂтопвсв") VII (1826)стр. 163.

27
од ријеке доње Нвретве) у Србље и Влахе (види у II. глави
1434. год.).
3. 1436. год. X. Франкапан, далматински и хрватски бан,
даје н потврђује неке законе „Власима“ око ријеке Цетине и
одређује. какви ће односи битн иамеђу „Влаха“ и Хрвата и
између „Влаха“ и Срба. Овдје су „Власима“ око ријеке Детине, којима je суд аод Сињем, no свој прилици с једие стране
сусједи Хрват и a с друге Срби из области Неретве (види у
II. глави 1436. год.).
4. 1451. год. дијели син херцега Стјепана Владислав својв
људе j В лахе и Србље. Стара област Неретва (доцаије ce enoмињу НереШва u Кројина) припадала je још 1452. год. херцегу
Стјепану.1 Види у II. глави 1451. год. — Испореди још у II.
глави 1407. 1411. 1454. 1744. 1759. год.
Б. Ha неколика ce мјеста спомињу Неретљани норед Хрвата н. пр.
1. 876. год. пачивише Млечани мир с Хрватима, али ипак
млетачки дужд „посла војску против Неретљана, с који.ча je
био у свађч“ („adversus Narrentanos, cum quibus iurgium habebat,
eiercitum m isit“).2
2. 997—8. год. нападали cy „хрватски и неретљански iioглавари“ („Croatorum ac Narentanorum principes“) на Задране.*
B. Скоро сви доцнији исторпци пишу о тој ствари као и
К. Порфирогеиит, н. пр.
Трогиранин Иван Л учић истиче „како су Хрвати заузели
онај дио Далмације, који ce пружио између Истрије и ријеке
Цетине, a Србљи остатак све до Драча“ („come li Croati occu­
passero quella parte di Dalmazia, che s ’ estende tra 1’ Jstria, e
1' fiume Cetina, e li Serbliani il resto fino à Durazzo“).4
Б. A. Крчелић исписује само ријечи К. Порфирогенита о
насељењу Срба8 (види у II. глави 950. год.). Испореди и у Дубровчанина Џ. Растића Chronica Ragus. ( = Mon. Slav. mer.
XXV) стр. 23. Jos. Mikoczi каже 1806. год., да je Хрвате и
1 S. Ljubić, Monum. Slav. mer. ( = Listine, IX, 1890) стр. 415, 425.
* Fr. Rački, Documenta ( = Mon. Slav. mer. VII, 1877) стр. 366.
s Fr. Rački, Documenta ( = Mon. Slav. mer. VII, 1877) стр. 425.
* Memorie, стр. 522. Налико в у књиза De regno (ва ввше мјеста).
5 De regnis Dalmatiae Croatiae Slavoniae notitiae praeliminares (1770)
cip. 37.

38

Србље у VII. вијеку у Далмацији дијелила ријека Цетина („Tiluro (с) [с) Croatis... Cetina...] amne divisi“).1
Поп Андрија Ciccardli с острва Брача каже 1822. год.:
„источни дио од ЦетЈше до ријеке Дрииа [припаде] Србљима“
<„la parte orientale dalla Cetina fino al fiume Drilone [toccò] ai
Serbli“,).2
Цетина je вегдашња граница и у Ивана К ат алинића.3
Фр. Рачки каже аа Хрвате4: „Ovi u prvi mah pobjedivši Avare
posjeli su zemlje od Cetine pa prama sjever zapadu k Vrbasu i
Savi, zatiem uz ovu rieku do miesta, gdje u nju Una utiče, a
odavle preko Slunja k Senju.“ Источну je границу д о ц н и Ј е noправпо и премјестио даље к западу сам Рачки говорећи о хрватској држави.
И. К. Ткалчић5 исписује само помевуте ријечи Фр. Рачкога.
Дубровчанин Ј1ука Свиловић пише8: „Zemlja Srbaljah se
je medju Cetinom i Barom lučila u četiri županije: to je st Ne­
retva ili Poganija, Zahumje, Travunja sa Konavlima, i Duklja.“
C. Љ убић каже ово o јужној гравици хрватскога насеља:7
južna granica po nas dopirala je samo do južnoga medjaša Ce­
tinske, Jmoćske i Hlievanske županije, т. j. najdalje do nutrnje Ne­
retve i do utoka Cetine, gdje su počimali srbski predieli.“ Испор.
још ово8: „proti Hrvatom i Neretljanom“, „Hrvate i Neretljane“,
„о napadanjih Hrvata i Neretljana“.
Види још у Д. Фарлата (Jllyr. Sacr.) н. пр. III, 406, 566,
■894a; IV 190a; VI 2866, 287a, итд.
Једини прнмјер, који су неки ппсци спомињали као изузетак, био би JIoepo Шитовић родом из Љ убушкога (у 18. ви1 Otlorum Croatiae über unu9 (1806) стр. 1.
* .Program m a“ задар. гимн. ва сврш. школ. год. 1859—60 (1860) A,
cip. 83—4.
3 Storia della Dalmazia. I—III, 1834—5: П, стр. 138: .L a parte da oriente
■lino alla Cettina venne occupata dai SerbU, e l'occidentale dai Croati (ino all'
Arsia ed ala città di Albona“.
4 Viek i djelovanje sv. Cyrilla i Methode, I (1857) стр. 24.
6 Hrvatska povjestnica <1861) стр. 3.
6 Kratka povjestnica Dalmacije (1861) стр. 42.
7 Ogledalo, I (1864) стр. 94.
8 S. Ljubić, Rad V (1868) стр. 63, 64, 65.

јеку). Баш овај примјер не доказује ништа, јер ce зна, да je
Ловро, који je био мухамедовске вјере a име му je било Хасан,
у младости побјегао од куће, дошао у млетачку Далмацију,
прешао на католичку вјеру и дуго живио у сјеверној Далмацији међу Хрватима особито у Спљету, гдје je био професортеологије.1 Morao ce Ловро родити и у Бугарској na на овајр
начин постати Хрват.

1 Ст. Златовић, Franovcl (1888) cip. 219—20:.

HI. ГЛАВА

Дубровннк.

Иремда в е би било потребито, да говорин у новој глави
■о Дубровнику послије онога, што cau рекао у II. глави, опет
ћу кааати неколико ријечи. Ta шта би могло постати од романскога градића, коме су од првога почетка са свијех страна били
•Срби сусједи?
1364. год. потписује ce међу свједоцима Нико Бпјелић,
српски писар дубровачке опћиие, овако: „в Нико Б£ликћ диикг
■cpbUcKu“.1 Послије 4 године пишући талијански каже он „а mi
Nico de Biele, scriuan scauonesco.2
1409. год. пишу дубровачки кнез и властела у Србију и
кажу, да су неком Стјепаву Ризничару, који je послан из Србије у Дубровник, нешто „рекли и приповид*ли n p ia b добр^ии
лјодбии грагвви лат ини Срблк и много и н ^ гб “.8 Овдје треба
истаћи, да дубровачки кнез и властела дијеле дубровачке грађаве у Л ат ине (романскога племена) и Србље.
1447. год. помиње ce „српски“ писар дубровачке опћине:
кнез н судије дубровачке „рекоше Никше Звжздик» диику
-срваскому, да упише све no реду“ .*
Професор je М. Решетар доказао, да су „српски“ писари
дубровачке опћине били прави Дубровчани.6
1 К. Јвречак, Саоменици српски, стр. 33. ( = Саоменвк cpn. кр. аклд.
•књ. 11). — Slovinac IV (1881) стр. 351.
2 К. Јвречак, у встој књнзн стр. 31.
* М. Пуцнћ, Спонеавцв срт>6скв, I (1858) стр. 99.
1 К. Јвречак, у встој књизн стр. 86.
6 Archiv für slav. Philol. XVI (1894) стр. (332), ЗЗв—7 итд.

31
lftftO. год. пише дубровачки писар на „српском је зи к у “
као што ce види нз ријечи: „Subscriptio(nem) lingue serviane*
feci (d. h. der ragusanische Kanzler) hic scriptam per Nie. Pasq.
■de Primo, cancellarium diete lingue, de mandato d(ominorum)
c(onsulum)“.1
1664. год. постави дубровачки „сенат“ писара за иисма
на , српском“ језику овијеи ријечима : Prim a pars est de dando
onus linguae servianae Hieronymo Francisci de Primo (ugledne
gragjanske obitelji), et quod pro tali officio habere debeat pro
sua provisione ipperperos centum annua tim de illis ipperperis ducentis, quos a Communi nostro habet Nicolaus ejus patruus quotannis, cum declaratione etiam, quod dictus Hieronymus possit in
defectu dicti Nicolai supplere in Vicaria modo et forma prout ipse
Nicolaus potest“.2 „(Rogatorum, g. 1564. p. 151 u starome arkivu).“
1591. год. : види y IV. глави 1591. год.
1605. год. наштампа Дубровчанин Јаков Лукаревић књигу:
Copioso ristretto degli annali di Ragusa di Giacomo di Pietro
Luccari Gentiluomo Raguseo libri quatro dedicati all’ eccelso se­
nato di Ragusa. — Ragusa 1790. [Ово je друго издање, које ce
на овом мјесту разликује од нрвога (1605) само у иравиппсу].
Ha 144. стр. (1605 = 240. стр. 1790) говори Ј. Лукаревић
о догађајима у Угарско) nocjnije боја код Мухача (1526), помиње како je туреки заповједиик у Столном Биограду отворио
краљевску гробницу и оплијевио je a пепео и кости краљевске
побацао у блато. У том су крају случајно тада били Дубровчани, који су тамо дошли no трговачком послу: „Imperoschè
ricordandosi costoro dell’ amicizia Unghera nella quale la Republica di Ragusa riposò 167 anni, comprarono a denari contanti i
corpi, e le reliquie di quei poveri Re da un Turco che aveva particular cura che quei corpi così gettati non fossero d’alcuno rac­
colti e portati via; e ferrandoli nelle casse nascostamente li
sotterrarono in una cappella. I poeti Serviani con li versi attaccati
piansero la loro malvagia sorte“. [Српски гласн ова реченица:
Српски ce пјесници y дирљивијем(?) стнховима пзјадиковаше
над њиховом злом судбиаом].
* „So zum ersten Mal, sonst immer lingua sclaua“.
1 У K. Јиречк», Archiv für slav. Philol. XXI (1899) стр. 500.
2 Rad jugosl. akad. књ. 115 (1893) стр. 201. Некакав назови академнк
«аве ту, да je то „тумач србцјанског језика !“

32
Да су овдје „српски ајесници“ = дубровачки Ијесници,
потирђује ово:
1) Прије 1605. год. није у другом крају ни било српскијех
пјесника.
2) To потврђује и ријеч „piansero", исп. наиријед „amicizia
Unghera nella quale la Republica riposò 167 anni“.
3) To потврђује ii ијесма M. Ветраиића „Tužba Budima
grada“ (Stari pisci III, 53).
1605. год. каже J. Лукаревић, да je српски цар Стефан
Душан умро „18. децембра, који Срби називају просјенац (аросннац)“ („ii dl 18. di Decembre, ch’i Serviani domandano Prosienaz“).1 Ријеч аросинац ( = децембар, декембар) спомиње Вук
Ст. Караџић у свом Рјечвику као особину дубровачкога говира.
He може ce потврдити, да je ова ријеч no источвијем крајевима нашега народа била позвата. Код Љуб. Стојановића3 „просииецБ“ значи јануар, и неће бити српска народна ријеч с тијем
звачењем. Према томе Ј. Лукаревић овдје Србима назива no
свој ирилици Дубровчаве.
1638. год. стајаше у једаом дубровачком огласу, да ce тај
оглас оглашује „на српском језику, да га свако може боље разумјети:“ 8
„А dì p[ri]mo N[ovem]bre 1638.
De c[o]n[sul]to de’ Sig[no]r Off[icia]li si grida e proclama l’infr[ascritjto tenore in lingua Serviana p[e]r maggior intelligenza d’og­
nuno alla Loggia del Col. p. Ivan Kiviero piagente me fiorio Stay
quanto segue: Po zapovjedi gospode Off. la od Pramatike, dava
se na znanje svakomu__ “
1648. год. пише руски кнез Ј. Тимотеј Владимнрски изРима
„Вт> сербЂСквк» землм в дуброввицкоИ ојЉздђ обхце в с 4 м ђ аосвлвомЂ особвож[е] пзнбранномв кв[е]з* милитиа»“. Шаље uy
„препоручну књигу“ квеза Томе из Старога Влаха и каже, да
je био у Котору и у Млецчма али да му вије било суђено, да
га кнез Тома препоручи, јер није долазио у Дуброввик.4
1 Copioso ristretto (1605) стр. 61.
2 Каталог рукопнса и старих штампанвх књнга. Збирка cpn. краљ. ак.
(1901) стр. 5.
8 Српски лист 1886 бр. 52. (Ja сам додао ова слова што стојв у заградн [ )). Срђ—Srđ. I. (1902). Стр. 581.
* Српско-далмат. магаз. XVI (1851) crp. 170—2.

33
1711. год. наштампа дубровачкн филолог и археолог Анселмо Бандурије у Паризу: Imperium Orientale (I—II), гдје je
наштампао с поправцима и књигу Константива Порфирогевита
„D e administrando imperio“ с коментарон „Animadversiones in
C onstantini Porphyrogeniti 11. de thematibus et de administrando
im perio“.
Ево nrra o h каже o нашем народу y Далмацији на стр. 350:
„h ie describit Porphyrogenitus regionem Croatorum, qui in Dalm atiae occidentali parte, tam maritima quam mediterranea, sedem
fire re et regioni illi Croatiae sive Hruatiae cognomen dederunt,
quod etiamnum in parte retinent, hos autem veros terminos Croa­
tiae fuisse ostendit Lucius 1. 2“. Одавде ce види, да je и Бандурије као и Порфирогенит (и многи други) држао доњу Цетину
за јуж ву границу хрватском насељу.
„Уз Порфирогевитове ријечи: o ló è vv v ixetoe olxovvveg ZaxXovfioi SiQßoi wyxdvovatv (a садашњи cy тамошњи становвици,
Захумљани, управо Срби) додаје он ову биљешку (р. 355): quom odo Serbli Zachlumorum terram occupaverint, pluribus capite
praecedenti narrat scriptor noster (како cy Србљи населили1 Захумље, о том више приповиједа паш писац у пређашњој глави).
Уа Константпнове ријечи : tò óè KavaXrj ìq ^ v e v ìtc u vfj vwv
IxXdßcav ótaXéxTCj) à/гаЏа [a Конавли значе у словенском језику
коловоз (колви пут)] додаје он ову биљешку: Canale seu Canalis
sub dominio rei publicae Ragusinae, olim ager Epidaurius neque
Canale seu Canalis regio illa dieta est, ut putat hic Porphyroge­
n itus, quod Canale Serblorum idiomate viam plaustri significet:
nam , inquit ille, propter loci planitiem servitutes omnes plaustris
p raestant и т. д . Конставтин каже, да Конавли значе у „словенском је зи к у“ (rij rwv SxXdßow óiaXèxv(o) коловоз, a Бандурије
к аж е: није онај крај добио име Конавлн како овдје мисли Порфирогенпт, што Ковавли зваче „у српском језику“ (Serblorum
idiom ate) коловоз (колни пут). Бандурију je овдје >väv 2xXdßcov<
исто што и „Serblorum“ те он прву ријеч или преводи овом
другом или je њоме поправља“.2
У рукопису фравц. библијотеке у Дубровнику негда бр.
312, стр. 185—6, a сад бр. 300 (Срђ—Srđ III, 1904, стр. 665) стоји
1 Погрешка би бнла, кад ба ce рекло освоји.ги, iep Копстантин у пређашњој глави говорн о васељавању.
9 В. Ђервћ, Сгражнлово, VI, стр. 414.
о српском иикну
i

34
ово: „In un libro Serviano dove vi sono l’Epistole e li Vangeli
che si leggono per tutto l’anno in Serviano, dopo poi pur in Ser­
viano si legge cosi : „Neka se zna kada se počeo Dubrovnik gra­
diti od Zaptata na 626 godišta Isukrsta na X K ? ““.1
Ријеч „Исукрст“ доказује, да je то католичка „српска“
књига, у којој су апостолске посланиде и еванђеља, што ce
читају цијеле године на „српском“ језику. Исп. у истога В. Maкушева на стр. 6: СлавлвскШ лзмкђ, no словамЂ изв4снаго дубровницкаго ученаго Маттеи (Zibaldone № 267) 6 н л ђ в ђ употребленш при богослуженш еше вт> ero времл no деревнлмт», a в ђ
страстну» нед£лк> даже в ђ сааомЂ Дубровник^“, за тијем помиње његове ријечи на латиаском језику, које то потврђују, a
ja овдје исписујем само ово мјесто: „In pagis porro per totius
anni cursum omnibus diebus Dominicis et aliis Festis praeceptis
in Missa Epistolae et Evangelia Latine primum, Slavice deinde a
Curionibus d ata voce leguntur“. — Ријечи „која ce чнтају цијеле
године на сриском језику“ доказују, да ce та књига није употребљавала у самом Дубровнику него у околнијем католичкијем
селина.
1767. год. (15. јун.) пише Сава Петровић, владика црногорски, дубровачкој републици и каже: „и драго нанћ е владанв ваше, кои ce ви иохце од нашега србекога иезика находите, кои заповиедате“.*
1775. год. пише Сава Петровић, владика цраогорски, дубровачкоме кнезу и сенату : „Мои премили i прегрленн прјатели:
жудим ви од господина бога милости здравлл : i на свакога
вашега неприлтелл и противника славне викторие и поб^де“.
A у писму каже он: „Ваша славва република заа, да е све
господство i слава сербска пала: и ницо nie осШало do eacb
како edaub цвгеШ на eacb ceueüib: шо шце, може ce сербска
86МЛЛ с ваиа похвалити“.8
1818. год.: испореди у II. глави 1818. год. u у V. глави
1818. год.
Бнљешка I. Суињиво ми je, како треба разумјети примјер
1 В. М акуш ев: Изсл-ћдовавјл обг нсторнческнхг памлтникап, н битопвсателлхЂ Дубровннка (1867) стр. 1—i. По П М. Колевдићу (Срђ-Srđ XII,
1901, стр. 780) вапвсао je ове талијанске ријечв пјесвик Игњат Ђорђнћ.
2 Arkiv, Ш (1854) стр. 133.
* Arkiv, III (1854) стр. 186.

35
од 1345 год., кад српски краљ Стефан Душан одређује, да Дабижив у Требињу ne узима царине ни Влаху ни Србину.1
Бнљешка 2. Хрватско име впјесу нигда употребљавали
Дубровчанн hu за свој народ ни за свој јознк. Једини2 je до
сад познати изузетак Д. Златарнћ, a и тај изуаетак треба онако
тумачити како мисли професор Т. Маретић3 и П. Будмани.4

1 Fr. Miklosich, Monumenta Serbica (1858) стр. 117.
2 Што И. Кукуљеввћ каже у својој Hrv. bibliograf, бр. 1426. 1427, д а јв
п Бернардин Павловвћ (у 18. ввјеку) бво из Дубровввка, то ввје једвва ствар,
коју je он нзмвслво. Ст. Златовнћ (Franovci, стр. 473Ј каже (без иотврде), аа
je бво вз Стона, алн вв то ce ве може вјероватв, јер ce у Стову и у његовој
околеви употребљава ју ж н и говор (Rad OHI, стр. 68), a Б. Павловвћ пвше
западнцјем. Ja не вјерујеи, да je И. Кукуљеввћ бво тако неук, да je овако
разунво Конст. Порфнрогенвта као што стојв у његоввЈем д|олима Jura I (1861)
cip. 11, и Cod. diplom. I (1874) стр. 86, вего je хотвмице хтио да изврне смисао туђиЈех рвјечв.
9 Rad, 89 (1888) стр. 239.
* Stari pisci, XXI (1899): Djela Dominka Zlatarića, y чланку »Život i djela
D. Z.“ етр. XXX.

3*

IV. ГЛАВА

Босна.
822. год. дочу посавски владалац Љ удевит, да против њега
иде франачка (фрушка) војска из Италије те иобјеже из града
Сиска „к Србима, за који народ кажу, да живи у великом дијелу Далмације“.1 Овдје ce мисли на римску Далмацију, која
je иш ла на сјевер до Посавља a на исток преко ријеке Дрине.
Фр. Рачки мисли (Rad LVI, 1881, стр. 109) — a то je и природно — да je Љ удевит побјегао к Србима у Восну. Ова je
биљешка фрушкога љетописца Ајнхарда за год. 822. (и 823.)
знаменита за то, што ce у њој први пут спомињу Срби у (римској) Далмацији т. ј. у данашњој Босни, Херцеговини, Далмацији итд.
Oko 950. год. каже Константин Порфирогенит, да су ce
у Србији, која je у његово вријеме граничила с Хрватском код
ријеке Цетине и код Хлијевна, населили Срби, дакле и у доцнијој
Босни. Види у II. глави 950. год. u у Фр. Рачкога, Rad LVI, 71,
и у IV. глави 1180. год.
O k o 1 1 8 0 . год. спомиње грчки писац Кинам „ријеку која
ce зове Дрина и к о ја ... Босну раставља од остале српске земље“
(t?cova/iòv Aqvvùv òvofxa, bq... Bóafhav Tijq älXi)q 2enßixfjq óiaiQeì“),
те каже да je Босна самостална држ ава.2
1188. год. потврди римски nana стара права дубровачке
цркве. У писму ce спомиње и „сраска држ ава т. ј. Б осна“
1 Фр. Рачкв, Documenta (Mon. spect. hist. Slav. mer. VII, 1877) стр. 827,
H28 („Liudewltus, Siscia civitate relieta, ad Sorabos, quae natio magnam Dal
m atiae partem obtinere dicitur, fugiendo se contulit“).
? Cinnamus, стр. 104. бонскога издања.

àf

(„regnum Servilie, quod est Bosna“).1 Боена je y то вријеме била
самостална држава.
1227. год. потврђује римски nana нека права дубровачке
цркве. У папиву ce писму спомиње и „српска држава т. ј.
Босна“ (Regnum Serviliae, quod est Bosna“).8
1232—34.*> год. потврђује католички босански бан Мат. Стјепан Нинослав (1232— 1250) „кнезу дубровачкому Ивану (Жану)
Дандулу и свој опћини дубровачкој“ привилегију, коју им je
дао бан Кулин, na каже: „А ко тужи Србљин (т. ј. Бошњак)
Влаха (т. ј. Дубровчанина), нека ce пре (парби, правда) пред
кнезон (дубровачкијем); ако тужи Влах Србљина, нека ce пре
пред банон (босанскијеи“). („А ко Bfepoye срБбливБ влаха, да ce
при пр£дБ кнеземБ ; ако Bfcpoye влахБ срвблина, да ce при пр-ћдБ
баномБ“).3 За ово каже Ђ. Даничић (Рјечник III, 150): „тако
име народао бјеше јаче од земаљскога, те и боеански банови
у истијем приликама зваху Србима своје људе.“
Да ce види боље значењ е ријечи „Влах“, исписаћу овдје
ријечи Фр. Рачкога (Rad LVII, 141): „Kada se pita za narod­
nost tih Vlaha, treba razlikovati dvie dobe. U starijoj dobi pri­
padahu Vlasi za cielo romanskoj narodnosti.“ A мало послије
каже: „Odavle rieč „vlah“ znamenuje u srbskih spomenicih njekoliko puta Romana u obće, pa s loga i Dubrovčanina, koji su po­
četkom bili velikim dielom romanske narodnosti, kano što i sta­
novnici Zadra, Spljeta i Trogira. Ban bosanski Matej Ninoslav
potvrdjujući (1234—1240) povlasti, koje je njegov predšastnik ban
Kulin podielio (1189) Dubročanom, odredjiye: „ако в-bpoye срБблинБ
влаха, да ce при пр^дБ кнеземБ (dubrovačkim); ако в&роуе
в л а х Б срБблина, да ce при пр^дв баномБ“ (bosanskim).4 Ovdje
znamenuje „влахБ “ Dubrovčanina, čovjeka Romana, Latina, „срБ6линб“ podanika bosanskoga bana, porekla slovinshoga; što se
1 D. Farlati и J. Coletti, Gcclesiae Ragueinae Historla (1800) стр. 82a. И.
Кукуљевић, Codex diplom. Il, 148. T. Smičlklas, Diplomatički Zbornik, II (1901)
стр. 206, 208.
a D. FarUti н J. Coletti, Eccleslae Ragusinae Historia (1800) стр. 96a. T.
Smičiklas, Diplomatički Zbornik III (1905) стр. 271. (Wenzel, Cod. Arpad. XI.
202: код T. Смвчикласа).
a) 1232. год. почео je владати Ниаослав, a 1231. год. преста кнезовати
Иван Давдуло.
3 Фр. Мвклошнћ, Mon. Serb. (1858) стр. 25.
* Miklošić: monum. Serb. p. 25. cf. p. 29, 33.

38
potvrdjuje i drugim spomenikom. U listini na ime srbskoga ve­
likoga župana Stjepana, potonjega prvovjenčanoga kralja, izdanoj
god. 1215—19, čita se: „u да не к ш м с р Б б л и н Б влаха безБ
соуда“,1 a to se latinski prevodi : E t u t Sclauus non apprehendat
Raguseum sine iudicio“.a За тијем каже Рачки: .Ali polagano
su se Vlasi po narodnosti pretočili u Slovene, medju kojimi su
živili, i pod kojih su državnu oblast podpadali. Ime i tada osta,
ali ne znamenovaše više porekla nego čovjeka onoga zanimanja
koje bijaše glavno Romanom stanujućim medju Sloveni; imena
„влахБ“ i pastir, pecuarius, postaše istovietna. To bijaše drugo,
mladje doba, u koje ime „влахБ “ nije prikopčano bilo narodnosti
već načinu življenja seoskoga puka ; pa je moglo znamenovati i
čovjeka romanske narodnosti i čovjeka pastira ili samo ovoga,
kako se je na ime taj prielaz postupice izvodio.“
1240. и 1249. год. обећава Нивослав, да he у миру живјети с Дубровчавима. Tou приликом написаше двије повеље
У Дубровнику. У објема овијем повељама зове Нинослав своје
Бошњаке више пута Србљима u никако друкчије.3 Први пут
долази ријеч „Бопшанивг,“ за Бошњака тек год. 1332.4 Прије
тога свагда ce употребљава за Бошњака име „Србљин.“ З а владања Нинослављева било je у Босни толико католика, да je
nana писао 1233. год. своме посланику Јакову, да гледа да два
или т ри или четири учена човјека посвети за бискупе (у
Босни).Б
O k o 1 2 4 5 . год. каже варадински кавоник Руђер (Rogerius),
да je татарски краљ „уништио српску (рашку) државу Босну“
(„destruxit Boznam, regnum Rasciae“)8
1252. год. спомиње ce у писму дубровачког архибискупа
Ивана „српска држава то јест Босва“ („Regnum Serviliae, quod
est Bosgna“).7
1 Kod Jirečka loc. cit.
2 Prievod priobćih u Radu I, 128—9.
8 Фр. Миклошић, Mon. Serb. (1858) стр. 29, 83.
4 Фр. Миклошвћ, Mon. Serb. (1858) стр. 101.
6 A. Theiner, Vet. mon. hist. Hung sacr. ili. I (1859) 113.
8 M. Rogerius, Miserabile Carmen. Caput XXXVIII (Schwandtner, Scriptores rerum Hungaric. I, 1746, стр. 318).
7 D. Parlati и J. Coletti, Gcclesiae Ragusiuae Historia (1800) стр. 1036. T.
Smiciklas, Diplomatički Zbornik, IV (1906) стр. 482.

Ì383. год. дадс босански бан Стјепан Котромановић (1322
— 1353) Дубровнику Рат, Стон и Превлаку и острва око Рата.
T o ra радп написа четири повеље под Сребрником и то двнје
латински a двије српски („двив латинсцп a дви србпсцив“).1
Овдје je лат ински = на латинском језику, јер je то био (порел
талијанскога) службени језик у Дубровнику у 14. вијеку, према
томе je сраски = на сриском језику, Дјетиња би погрешка била,
к ад би ко рекао да je овдје лат ински = латинскијем словима,
a сраски = српскијем (ћириловскијем) словима. Ta у српском
ce језику 14. вијека нијесу ни употребљавала никаква друга
слова осим ћириловскијех. Испореди и латински пријевод: „Et
de predictis omnibus facta et scripta sunt quatuor privilegia
sim ile unum alteri, duo scripta in grammatica latina et alia in
sclavonico. . . “a
1846. год. поставља римски nana дуиањскога владику Ивана
и препоручује га спљетском архибискупу и бану Стјепану, српском (босанском) владаоцу“ [„Stephano Bano principi Rasciensi
(Bosnensi)“].3
14. вијек. Горички архиђакон Иван каже у 14. вијеку, да
je један хрватски краљ у l l . вијеку „опустошио српска брда
све до Дрине“ („m ontes... Servios ad Drinum usque vastavit“).4
1438. год. пише Сребрничапин „Пирко“ Бољесаљић кнезу
n суднјама дубровачкијем тужећи ce, што су дошла два Дубровчанина с грађанниа ( ii приставима) сребрничкијем у подне у његову кућу и свезали га и одвелн у окове. У писму каже „Пнрко":
„Гмсподв, t a Пирки гвворахћ: каго имате са мншме правду
али кривину, да ме вежете, С е р б л и, безакапо ?“6
Видимо, да овај „Пирко“ Бољесаљнћ своје Сребрничане
заједно с она два Дубровчанина зове „Србљима.“
1450. год. пише римски nana дубровачком калуђеру Ивану
о католичкој цркви у Босни и каже, да je у писиу тога калуђера стајало, да „у покрајавн Босни т. ј. Србији“ („in provincia
Bosnae sive Serviae“) има мало људи, који тамошње становнике
уче вјери.6
1 Фр. Миклошић, Mon. Serb. (1858) стр. 107.
8 Mon. spect. hist. Slav. mer. 29 (1897) стр. 377.
s A. Theiner, Vet. mon. hist. Hung. sacr. ili. I (1859) стр. 832.
* Fr. Rački, Documenta ( = Mon. Slav. mer. VII, 1877) cip. 472.
6 У K. Јиречка, Спомеи. cpn. [Споменик cpn. кр. акад. XI, 1892) стр. 80.
6 D. Farlatl в J. Coletti, Ecclesiae Ragus. Historia (1800) стр. 108a.

40

1621. год. пише неки Лука Корват, који je био послан у
Угарску, и у писму спомиње град „Јајце у Србији (српској
земљи)“ („Jajza in la Servia“).1
1629. год. У неком (службеном) спису одређује аустријска
власт: „Нека ce босанском војводи Хасану пише на српском
језику“. („In lingua rasciana scribatur Hassan wajde bosnensi“).
Исто тако нека ce пише „српски“ („rasciane“) Жарку Маглајду
и Јурашину Жепчанину.2
1630. год. написа (a 1531. год. и наштампа) Б. Курипешић
свој путопис,8 у ком спомиње „nadpis u srbskom jeziku i pism e­
nih izrezan (surffischer sprach und büchstaben)“ близу Рогатице и
близу њега други „nadpis u srbskom jeziku“.4 Говорећи o горњој Босни каж е: „Становници су у земљи људи од два племена Турци и Срби“,& и „ми смо у горњој Босни видели многе
српске цркве, свештевике na и нанастире и у њима српске и
грчке калуђере“.8 „Ови исти Срби, које као Хришћане затекосмо, много нам љубазности указаше“.7 Поменута „два племена“
јесу збрка појмова, a мисли ce на Србе православне и мусломанске вјере.
1538. год. (6. нов.): види у V. глави 1538. год.
1647. год путовао je француски посланик преко Дубровника у Цариград. Taj je пут описао његов секретар Ј. Chesneau.
Путујући од Дубровника иреко Требпња дође у Фочу (Chochia)
у српској земљи („pais de la Servia“).8
1650. год. иутовао je млетачки посланик „Catharin Zen“
преко Босне у Цариград и у опису његова пута помињу ce
„Срби“ („Serviani“) у Сарајеву.9
1550/1. год. дарова прото Јаков евавђеље манастиру „в
сербгско(и) земле во власти босанскои... глаголет-ца (т. ј. глаголет сл) Папратд“.10 Манастир je Папраћа био у Босни к западу од Зворника код ријеке Папраће, која тече у Спречу.
1 Merino Sanuto, Diarii, 32 (1892) полустр. 58.
2 A. Иввћ, Споменици Cpöa у Угар., Хрв. в Слав. I (1910) стр. 16.
8 Р. Matković, Rad jugosl. akad. 56 (1881) стр. 145.
4 P. Matković Rad 56 (1881) cip. 165. Испор. Видов Дан, III (1863) бр. 81.
6 Видов Дав, Ш (1863) бр. 82. Испор. Rad 56 (1881) стр. 174.
6 Видов Дан, Ш (1863) бр. 83. Rad 56 (1881) cip. 175 („Mi smo u Bosni“...)
7 Ввдов Дан, III (1863) бр. 83. Rad 56 (1881) отр. 176.
8 П. Матковић, Rad jugosl. akad. 62 (1882) стр. 71.
9 П. Матковвћ, Starine jugosl. akad. 10 (1878) стр. 206.
10 Љ . Ковачеввћ, Гласввк cpn. уч. др. 56 (1884) стр. 353—4.

41

1551. год. пише романијски беглербег Мехмед Соколовић,
који je био родом из данашње Босне,1 темишварском заповједнику Андрији Баторију н каже: „И qio ми посЧлаиљ лКстова i'
све mi cpböbcneMb еашомБ nocüiai', a не фрвшки“.2
1553. год. каже Ferdinando Novagero за Босанца Рустема
пашу, који je био велики везир и зет султана Сулејмана, да je
„по народности Србин“ („di nazione serviano“) из Босне.8
1561. год. У једном запису од 1561. год. стоји: „Таи *алтир списана и надана черезБ пана Николоу Сербина до землћ
cpöbcKo(u) до манастира благов1идев 1а пречистои, глаголемаго
Папрати“.4
1573. год. каже млетачки посланик у Цариграду Андрија
Бадоар за поменутога Мехмеда Соколовића да je „по народносги Србин“ („di nazione serviano“).6 Испор. у IV. глави
1551. год.
1585. год. посла руски цар цисмо манастиру Папраћи no
папраћком игумаву. У писму каже да га шаље манастиру Папраћи „cepócKie земли“ (ii „в сербскут землм“).6
1588. год. пише руски цар Феодор Ивановић „вт> Сербскут
землм“ калуђерима манастира Папраће и допушта им да долазе
у Русију због милостиње“.1
1591. год. наштампа Angelo Roccha дјело „Bibliotheca Apo­
stolica Vaticana“, y ком каже (стр. 171): „А Босанци између
осталијех племена, која говоре сраскијем језиком, обичво употребљавају чистији и одабранији начин говора..., каош т осам
нуо од Исусовца Епидавранина М арина Темперице, који Шај
језик врло добро зна“. („Bosina vero inter ceteras Gentes Seruianam linguam adhibentes, puriori et elegantiori loquendi forma vti
solet..., sicut a Marino Temperizza Epidaurio à Societate Jesu
hane linguam optime callente accepi“). Темперица je био Дубров1 Мил. Вукнћеввћ, Знаменнти Срби Мух&меданци (1901) стр. 4.
2 A. Ivić, Archiv für slav. Phil. 80 (1909) cip. 211.
3 Мвл. Вукнћевић, Знамевнти Србв Мухамедавци (1901) стр. 16. (Узото
из: Relazioni, Serie III. vol. I, 88—89).
* Ил. Руварац, Годишњица Николе Чупића II (1878) стр. 255. Љуб.
СтојавоввИ, Старв српскв записв и ватписо I (1902) бр. 622.
6 Мвл. Вукићеввћ, Звамеввти Србв Мухамедавдн (1901) стр. 4 (вз: Al­
beri, Relazioni degli ambasciatori Veneti. Serie II. vol. I. p. 364).
* Ст. Двмитрвјевић, Сиомеввк cpn. краљ. акад. 39 (1903) стр. 38a.
7 В. Ђервћ, Старввар, вовог реда годвна IV (1909) стр. 2.

42

чанин ; Испор. у истој књиаи стр. 387 : „Наес... ex Marino Teiriperizza Epidaurio, scive Raguseo“.1
1591. год. пише опет руски цар Феодор Ивановић калуђерима мавастира Папраће „у српској земљи“ („СербскЈе земли“).'2
1602. год.: испоредн у V. глави 1602. год.
1603. год. : впди у VI. глави 1603. год.
1607. год. допушта рускн цар Василије Ивановић калуђерима манастира Папраће „у сриској земљи“ („Сербсше земли“)
да долазе у Русију због милостиње“.3
1615. год. (20. авг.) пише у Бечу војвода Радул и у писму
каже, да везнр пма са собом и „Србе. .. из Босне“ („von Bossn...
Räzen“).4
Око 1621. год. (?) преписа иаок манастира Папраће неку
књигу, да je донесе у своје „отђчвство вђ cpbö’ctmo землк> вб
оудивлеаТе и похвал* лшдемБ зеили нашвк“.5
1644. год. наиисаше калуђери ианастира Ilanpahe молбу
руској царици Евдокији ЈТукијановој, у којој каж у: „вђ Сербскои
8смл1} естБ царска» свиа* и свшрена! великаа обителБ... что на
p iK i називаеиои папороти“.“
1645. год. допушта руски цар Алексије Михајловић калуђерима манастира Папраће „у српској зеиљи“ („СербскЈе земли“)
да сваке осме годчне долазе у Русију због милостиње.7
Oko 1650. год. каже турски историк и географ Хаџи-Халфа
или Ћатиб-Челебија говорећи о Босни: „Подерафтица (Петровац) на источном крају Црае Горе“ (ово je планина у босаиској Крајини). ВУ њему станују Срби“.8
1658. год. путовао je Француз Кикле кроз Босну, Из
Зворника у Босни кренуо ce с друштвом на 14 кола у Бије» Petar М. Kolendlć, Срђ—Srđ I II (1904) стр. 663.
2 В. Ђерић, Старвнар, новог реда годана IV (1909) стр. 3, 4.
8 В. Ђервћ, Старвнар, вовог реда годвна IV (1909) стр. 5. 6.
4 N. Jorga, Studie ?i Documente cu privire la Istoria Romtnllor, IV (1902)
стр. 168.
6 Starine, 10 (1878) стр. 182. Љуб. Стојавоввћ, Старв cpn. записв в ватпвси, I (1902) бр. 1111.
e Ил. Руварац, Годвшњвца Нвколе Чупвћа II (1878) стр. 255. (Ту ce
каже да je ово узето в з: Саошешн P occIb ст> boctokom'l , II, 280, 281).
7 В. Ђервћ, Старвнар, новог реда годвна IV (1909) стр. 9, 11.
8 Ст. Новаковвћ, Спомеввк epa. кр. акад. књ. 18 (1892) стр. 80.

43

љину. Кочијаши су им били „скоро сви Власи или Срби, како
их зову“ („presque tous Morlaques ou Serviens, comme on les
appelle“).1
1677. год. У српском љетопису 16. или 17. вијека, y ком
има запис од 1676/7. годпне, стојн да je 1458. године прнмио
„начел’ство cpbö’cKO снвб ввмаша крали СтефавБ“.2 Ово je краљ
босански Стефан Томашевић.
1681. год. пишу Сарајевци српском патријарху и кажу
„патријарху у овој српској земљи“ („naipiapx» вт> сеи срБбсцеи
земли“).8
1685. год. помиње цар Леополд у једвом свом писму „Хришћане Србе Бошњаке“ („Christianos Bosnenses Rascianos“.).4
1688. год. у неком извјештају нз Угарске о Босни стоји
спомен „тамошњијех Срба“ („dasiger Raitzen“).6
1689. год. допуштају руски владаоци Иван, Петар и Coфпја калуђерима манастира Папраће „у српској зомли“ („СербCKie земли“) , да оваке осме године долазе у Русију због милостиње.6
1690. год. (18. јуна): видн у V. глави 1690. год. (18. јуна).
1690. год. (21. авг.): види у V. глави 1690. год. (21. авг.).
1692. год. ппше српски патријарх Калиник из Сарајева,
камо je отишао да обиђе тамошње цркве, биоградском иитрополнту Спмеову и каже: „туга ?елпа належит на христиане и
no васеи землг Србецеи, тогм радј прндосмо посетит Хр(и)стоименит1е лгодн како сами весте како сх «стали нкож авце неиму|ри пастира..
Овдје je no свој прилици „земља српска“ у
1 Ћ. Трухелка, Гласвнк земаљског музеја у Восви и Херцеговинв, XVII
за 1905 год. (1906) стр. 438.
1 Ст. Новаковвћ, Starine, IX (1877) стр. 80. Испоредн и Гласввк cpn.
учен. др. 53 (1883) cip. 93.
3 С. Косановвћ, Гласввк cpn. учев. др. 38 (1873) стр. 148.
4 Р. Лоаашвћ, Spomenici hrv. krajine, I II (1889) 445.
6 Des Glanz-erhöheten und Triumphleuchtenden Kriegs-Helms RömischKaiserl. Majestät und Dero hohen Bunds-Verwandten' wider den Mahometischen
Tulbant ec. 5 Theile von Chrlstophoro Boethio, Nürnberg [1688—92): IV 459.:
y Андр. Торкв. Брлвћа, Die freiwillige Theilnahme der Serben und Kroaten
(1854) стр. 64.
4 B. Ћервћ, Старивар, новог реда годнва IV (1909) стр. 22. 23.
7 Ј. Томић. Десет годнна из всторвје cpn. варода и цркве под Турцвиа (1683—1693) (1902) стр. 208.

44

ширем смислу те ce мпсли и на западне крајеве: Босну, Х ерцеговину итд.
1696. год. : види у V. глави 1696. год.
1702. год. споиињу ce у понису Славонијс у неколиким
селима Срби (Rasciani), који су ce населили из Босне.1
1706. год. (29. септ.) : види у VI. глави 1706. год. (29. септ.).
1712—26. год.: види у II. глави 1712—25. год.
1713. год. туже ce Сарајевци српскоме патријарху Мојсију,
што je одредио, да њихов митронолит пријеђе у Биоград. Они
питају у писму за што „да бжд^мо »корни и постижд-ћни e
cb4xt> странЂ нашего взика с р Б б о с л о в е н в с к а г о да на ст>
оставитБ митроролптЂ нашЂ“.а
1722. год. добише Сарајевци од српскога патријарха Мојсија црквену пјесму, у којој ce казује, како хришћани поштују бога :
„А наИпаче СловевБ Срвбли
Koft си нин* ико робли...
Да наИпаче сћборБ славни
И вђ хриспавехБ избранни
ф о ce зоветБ сараевскШ“.8

1744. год. : види у II. глави 1744. год.
1754. год. : види у I. глави 1754. год.
1769. год.: види у II. глави 1759. год.
1770. год. : види у V. глави 1770. год.
1783. год. : види у V. глави 1783. год.
1790. год. наштампана je књижица: Dissertatio Brevis ac
Sincera Hungari Auctoris de gente Serbica perperam Rasciana
dieta ejusque Meritis et fatis in Hungaria, y којој читамо на 18.
стр. : „Србијанци и Бошњаци, које Мађари no рашкој држави
називају Рацииа, никада ce у свом језику не зову Рацима него
Србљима, нити гдје свој језик или народ зову рацкии него
српским или славенским (сраски, сдавонски народ)“ [„Serbii et
Bosnenšes, quos Hungari Rascianos a Rasciae Regno appellant,
nunquam se in propria lingua Rascianos vocant, sed Serbios (Sser•
blyi) neque usquam linguam suam, aut nationem Rascianam
1 T. Смичвклас, Dvijestogod. (тако!) oslob. Slav. II, 163, 191, 238—9.
a Гласник cpn. уч. др. кв>. 38 (1873) стр. 166.
3 С. Косановнћ, Гласник cpn. учен. др. 38 (1873) стр. 174—5.

45

nuncupant, sed Serbicam aut Slavicam, Szerbszki, Szlavenszki
N a rod“].
1798. год. : види у VI. глави 1798. год.
18. ввјек. У раваничком љетопису стоји ово: „1462. Воздвиж е цар тврецки бранћ воевати на Мађаре, и таио у сербском/>
вл а д ^ н ш всвоише Тврци Босну“-1
18. внјек (?). У дечанском љетопису стоји ово: „но три
кралл 6нстб сербска у то време, у ПризренЂ Ј1азарт>, у Босни
СтефанЂ Твартко, у ПршеиЂ Марко Влкашино–.2
11рн свршетку 18. внјева написа неки Бошњак мухамедовске вјере мали рјечник, који ce аове „Попис биљака на
српском језику“ {„Syrf üzre otlar bejandir“).3 Овај je „попис биљ ака на српском језику“ писан икавачки. Блау je писао é мјесто
u (према i ) , али у рукопису, који je иисан турскијем словима,
стоји глас u н. п. мличац, питло(во) перо, кукурик (2 пут), била
сабљица, бобовник корин, јасеново сине итд. (поред тога слез
или сљез).
1803—4. год. пише митрополит Ст. Стратимировић : „ЗворHUK'b, п о д ђ коего правлешемЂ вишан частћ подданихЂ сутБ
Сербн православнаг® восточвага благочестил“.*
1805. год.: види у VI. глави 1805. год.
1805. (1806.) год. : види у II. глави 1805. (1806.) год.
1806. год.: види у VI. глави 1806. год.
1810. год. : види у V. главн 1810. год.
1810. год. : види у II. глави 1810. год.
1815. год. каже П. Соларић5 за босанскога краља Стефана
Дабишу, да je краљ српски: „Стефана Дабише, Кралд Сербскога“, и говорећи о његовој писарници зове je писарницон
„Крал* Сербскога“. За тијем пише „Познато е, да ce Сербли у
Боснн, Ерцеговинн, ДерноИ Гори и Албанш, no премног* разложили i на н^гове cTixi'e, Бе. u изговарају га каки несливенао l'e; да cv изђ овога i'e Далиативцн и Славонци превозлкзбили i', a арочт Сербли......... присвоили cu себи и з ђ i'e
1 М. П. Шапчанив, Гласннк cpn. учен. лр. XX (1866) стр. 5.
2 Сераф. Ристаћт,, Дечански спомевнци (1864) стр. 7.
3 0. Влау, Bosnisch-türkische Sprachdenkmäler (Leipzig 1868) стр. 150.
4 Д. Руварац, Споменик cpn. кр. акад. 39 (1903) стр. 1096.
5 П. Соларнћ. С0б1снев1е ко снимкн подлиннога дш лвм а Стефава Дабнше Кралл Сербскога (1815), натпвс и стр. 3, 4, 7, 9, 13, 15, 18, 21, 32.

46

гласЂ е: »ттида, на прим^рт», Дћте, д1ете, дите, и дете.“ Још
каже: „ГрБгврБ, »раи, стипавБ, бвмапљ, есв чаиелно имена Сербалж заОаднЋ церкве,“ и „По двома тречастТдма Далмац1е, западе-ћ церкве Сербли или (акв воле) Словинцн, служесе и дант>
данашвШ книгами..
говори о „сербском* Дшлами — сђ Азб«комђ сербскомг“ Стефана Дабише и спомиње у њој ријечи
„сербске“ и „сербскт 'ћзнкЂ“, каже, да није чудо „«тккда и
како и у Дабише Крал* Сербекога, подђ сербскимг м* Дш л*м о м ђ , на ПечатЂ римска mdaucb. Ча«телно ни медћ« Сербли Bie
бнло таковн нарочитн хвдожника!... такм зарБ и Сербскги Самодержцн хот*х* нечимЂ чвтисе у тогда всезнач»темЂ римСКОМЂ -ћзнкв“.
1818. год. спомињв П. Соларић „Сербе «тт> Cep6i'e кт> Западу и кђ lOre“.1
1818. год.: види у V. глави 1818. год.
Внљешка 1. Овдје ћу споменуги неке приијере, премда су
из новијега времена. Везир босански Веџид-Мехмед-паша пише
владиди црногорском Петру Петровићу Њ егушу 1838. год., a
„књигу“ завршује овако2: „Ja сам написаој/едкг/ турску, а је д н у
сарпску, обе су једнаке. Друго нншта. Да си ми здраво. У Травнику овога мисеца года 1838.“ —Други пут завршује му „књигу“3:
„Како ja вас милујем казаће вам ваш Радован, и за вишу драгост ову ваи књигу пишем, која, желим, да вас у лијепому
здрављу нанде. Једна сарпски, a једна турски — обе су једнаке.
И да сте ми здраво. У Травнику, no турски мјесеца Шевала 4.
1838.“ — Год. 1839. завршује писмо овако4: „Друго нипгга него
ова два писма, једно Шурски, a друго славено-српски желим да
вас наиде у лијепому здрављу. У Травнику no турску Зилџиде
мисеца на 30. года 1839.“ — Исте му године пише друго писмо,
a завршује га овако5 : „И ове двије књиге једна Шурски, a
вторија славено-сарпски и да си ми здраво. У Травннку дана
11. марта года 1839.“
Бнл>ешк& 2. 0 становннцима Босне и Херцеговине пише
Вј. Клајић ово: „Žitelji Bosne i Hercegovine, izuzev nešto malo
drugih plemena, sami su Hrvati. Ovo se ime doduše malo čuje,
1
2
8
4
6

П.
М.
М.
М.
М.

Соларић, Римлдви Славевствовавцпа (1818) стр. 57.
Драговић, Starine, 20 (1888) стр. 270.
Драговвћ, Starine, 20 (1888) стр. 270.
Драгогшћ, Starino, 20 (1888) стр. 271.
Драговић, Starine, 20 (1888) стр. 272.

47

je r je narodna sviest u narodu zamrla, pa se više spominju ili po­
krajinska (Bošnjak, Hercegovac) ili vjerska imena (Turčin, Srbin,
Latin); nu jezik narodni, taj jedini biljeg narodnosti, pokazuje i
svjedoči, da je taj narod hrvatskoga poriekla. Uz Hrvato prebi­
vaju u Bosni još Arbanasi, Cigani, Židovi i Osmanlije ; nu broj
tih inoroduih plemena sasvim je neznatan prema ogromnoj većini
Hrvata“. Зл тијем каже: .Po tom vidimo, da hrvatsko žiteljstvo
samo broji 96.7% ukupnoga pučanstva“. „Sami pako zovu se mnogi
grčko-iztočnjaci Srbi, jer su istoga zakona sa susjednimi Srbi“.1
Дакле ce ouu само зову Србкма, али нијесу Србн! Ha карти
(измећу 72. и 73. стране) нацртани су „Grčko-istočni Hrvati“ н. пр.
око Никшића, Колашина, Новога Пазара и Митровице (у Ст.
Србији). Још каже Вј. Клајић: „Hrvata pravoslavne ili grčko-iztočne vjero ima u Bosni najveći broj“ и „mnogi pravoslavni Hrvat,
videći, da je iste vjere, koje i Srbi, počeo je svoju vjeru zvati
„srbskom“, a sebe Srbinom. Ovo je medjutim velika bludnja, koju
čine i muhamedovci, kada se po vjeri zovu „Turcima“. Kao što
nisu muhamedovski Hrvati nikakovi Turci, premda vjeruju isto,
što i Turci, isto tako nisu pravoslavni Hrvati „Srbi“, premda su
istoga zakona sa Srbi u Srbiji“3. Ko жели измишљања, ето му
изиишљања В. Клајића, a ко хоће чињенице о српском имену,
нека чита наиријед (у IV. глави). 0 хрватском имену у Босни
ово су чињенице: l) Фратар Иван Јукић, Бањалучанин, каже;
да Бошњаци у босанској Крајини „od Hàrvatah neznaju nit
im ena“.8 2) Иван Кукуљевић описујући свој пут no Босни и говорећи о Пливи (у западној Босни) каже : „Sad je već odavna
iščezlo tuda ime hèrvatsko“.4 Погрешка je, што овдје стојн „izčezlo",
јер ce ничим не може поуздано доказати, да ra je кад ту и било. 3)
Хрватски писац Ант. Радић каже,6 да ce „na dosta mjesta do­
voljno i nehotice uvjerio, da je ime hrvatsko po Bosni i Her­
cegovini seoskomu svietu posve nepoznato“. — Ово што И. Јукић
и A. Радић кажу о Босанцима 19. вијека, вриједи за цјелокуину прошлост данашњијех Босанаца.

»
*
8
4

Vj. Klaić, Bosna (1878) cip. 71, 72.
Vj. Klaić, Bosna (1878) cip. 99, 102.
Kolo, V (1847) стр. 20.
Putovanje po Bosni (1858) стр. 68.
i Zbornik za narodni život i običajo južnih Slavena, IV (1899) стр. 308.

V. ГЛАВА
Хрватска с Ријеком и Трстои.

До 15. вијека, колико ин je поанато, није у данашњој
Хрватској било народа, који би ce звао Срби и који би говорио штокавачки, него су ce свн населили из источвијех и југоисточнијех крајева. Ако их je можда гдје било на данашњој
славонској граеици, свакако их није могло бити много. Веће
сеобе српскога народ у Хрватску почињу у 16. вијеку.
У споменнцима no сјевернијем крајевима називаху Србе
различнијем именима: Serbi (Serbli, Serviani), Rasciatii (мађарски: Räczok, њемачки: Ratzen, Raitzen, Reitzen, Ratzen, Räzen),
VaUachi.
Ријеч Rasciani значи управо „људи us Рашке“, a Рашка
je била земља око воде Рашке у Старој Србији (код Новога Пазара). Ова je ријеч давпо добила исто значење које има ријеч
Serbi, тако да већ 1346. год. пише nana босанском бану и каже
„Stephano Bano principi Rasciensi (Bosnensi)“, (види y IV. глави
1346. год.). 1437. год. зову ce Срби у Сријему Rasciani (видн
у VI. глави 1437. год.), a 1447. год. Срби насељени у Хрватској (види у V. глави 1447. год.). Више ce пута потврђује, да
ријечи Serviani и Rasciani значе једно те исто (види н. пр. у
V. глави 1538. 1651. 1662. 1697. 1770. и 1790. год. и у VI. глави
1695. и 1701. год.). У старом je пријеводу повластпце цара Jleополда (од 21. августа 1690. год.) ријеч „Rascianorum“ преведена ријечју „срвбскт“.1
Од ријечи Rascianus постаде мађарска ријеч Rđczа (у множини Räczok = Срби, њем. Ratze, Raitze и т. д.) a према њој
1 Глас истиее, V (1888) стр. 152—4.

2 П. Ј. Шафарик, Slovanskć starožltnosti, II (1863) стр. 279. Ввди и у
Ђ. Даннчића, Рјечник, Ш. к. р. „Рапњкив“.

49

и у Срба ријеч Рац (рацки), која ce употребљавала најпрнје
у Срба у Угарској, a у Славонијп од 18. вијека — колико ми
je познато (види у VI. глави 1746. год.). Ријеч ce „рацки“ употребљава гдјешто и у сјеверној Хрватској. 0 том каже Лоњан ац Б. Модрушић говорећи о обичајима свога села Лоње (крај
Саве): „Upitaš li pako kom prilikom staro ili mlado, oeim vojak ah , koji su eto u najnovije doba po vojnah, zapoviedih i t. d. od
poglavarah hrvatskomu privikli, kojim jezikom govori, odreći će
ti : rackim iU slavonskim, A pokrstiš li ga säm onim, nadne te
s istim i s istoimenoga mu zemljišta izsmjehavati i glasu na ruglo
izm etati. Taj zao običaj zavladao je još gorje po Slavoniji, — što
ako za boljim nazivom i jezika i naroda neuzhajemo, teško ćemo
se ikada ožudjena cilja dokopati“.1
Иштваифије употребљава ријеч Thrax (y мвож. Thraces)
мј. Rasciantts (Räez) те пише (1685: стр. 956): „Thracibus sive
Servianis“.a Тако и М. П. Катанчић каже н. п. „Хрвати — ово
приповиједам no свом увјерењу — нас Раце и Илире, који ce
од њ и ху јеаику знатно разликујекго, свезову Власигма“ („Croatae,
quod expertus narro, nos Thraces Illyriosque, qui ab iis đialecto
non nihil discrepamus, universos adpellant Vlahos“).8
Говорећи o нашем народу y Хрватској од XVI. вијека употребљаваху једнк ппсци- ријеч „Vallachi“ за Србе православне
вјере (види ва пр. у V. глави 1602. 1640. Ј649. 1662. 1668. 1696.
1700. 1727. 1730. 1739. 1770. 1775. год.), и за иоунијаћене Србе
(види н пр. у V. глави 1640. 1651. и 1770. год.) a други и за
католике који нијесу старосједиоци него су насељени из источнијех и југоитугочнијех крајева, a говорили су штокавачки, н. пр.
Валвазор,4 тако и у једном службеном писму од 1697. год.6 и
* Arkiv VII (1883) стр. 310.
3 Види н у Е. Пакоа (Or. ПавловвНа)< Орбн- у Угарбној (1883)' стр. 6 4 ,
65, 69, 7Ä
3 De 16tro eiusque adcoiis (1798) стр. 227. Видн в еа стр. 128: „Raczi,
Thracum posteri* ш e » отр. 88 : „Itaque Illyrtos Tbrecutn eemf nepotee.. .*
* Die Ehre d: Herz. Krstn (1689) XII књ. 116. стр. : „Die meisten Krabaten,
wie auch diese Leute, so die Meer-Grentzen bewohnen, und fast lauter Walla­
chen) theile der Oathollechen Religion, thells aber dem alb-Griechlschen Glauben
zugethan sind, geben weder Steuer, noch ContHbution".
6 P. Допашић, Sporn, hrv. kraj. III (1889) стр. 109.
o

српском

имеву

4

50

у сењскога бискупа М. Брајковића год. 1700.1 (види и у V.
глави 1699. и 1703. год.), a на једном мјесту и за мухамедовце
који су покатоличени (у V. глави 1696. год.).

1147. год. (22. новеибра) пише угарски краљ Владислав
„Србима, који су насељени у нашијем градовима Медвједграду,
Раковцу,3 у оба Калника и у Копривници“ („Rascianis in castris
nostris Medwe, Rakonok, utriusque Kemlek et Caproncza con­
sti tu tis“).8
1458. год. (2. јануара) спомиње ce Србин (rascianus) BoraBau Милаковић и његови Срби (rasciani) y Медвједграду.4
1538. год. (5. септембра) даде дар Фердинанд повластице
Србима што ce населише у сјеверној Хрватској (у Жумберку?).
Цар каже, да иу je генерал Никола Јуришић јавио. да су ce
доселили неки српски или рацки („Servianos seu Rascianos“)
капетани и војводе с народом који je под њиховон влашћу.
У тој ce повељи посељени Срби зову „Serviani seu Rasciani“
(5 пута) и „Rasciani“ (1 пут).5
1638. год. (22. октобра) пише Никола Јуришић цару Фердинанду, да ce бан Петар Кеглевић вратио с војском из Турске
и да je довео са собом много „ Срба“ („die Sirfen“) са женама,
дјецом и стоком.6
1538. год. (6. новембра) пише цар Фердинанд бану П. Кеглевићу о истијем Србима, који су ce тада преселили из Босне
у Жумберак, и зове њихове старешине „капетани и војводе Раци
или Срби и Власи, које просто зову српскима“ („capitanei et
1 Р. Лопашвћ. Spom. hrv. kraj. Ш (1889) 190: Ту ce н. п. каже, да у
Пазарвшту жвве „католвчкв Власв које друкчцје зову Буњевцима („Catolici
Valachi alias Bunievczi“), в да у Ловвњцу нма „80 кућа Влаха Буњеваца*
(„80 domus Valachorum Bunyevaczorum*).
8 Тако каже Д. Грубер,^ Vjestaik kr. hrv.-slav.-dalm. zem. arkiv», VII
(1905) стр. 130.

3 B. Laezowski, Povjesni spomenici plem. općine Turopolja, I (1904) стр. 465.
4 Ivan Kr. Tkalčić, Povjestni spomenici slob. kralj, grada Zagreba, П
(1894) стр. 259 (a стр. CCVII).
5 Р. Лопашнћ, Spom. hrv. kraj. I (1884) стр. 5—6. Czoernig, Ethnogra­
phie II (1857) стр. 360. в Fr. Vaniček, Specialgeschichte der Militärgrenze I (1875)
стр. 26—7,
8 A. Иввћ, Сеоба Срба у Хрватску a Славонвју (1909) crp. 11.

51

-wayuode Rasciani siue Serviani atque Valachi, quos vulgo zrbschy
v o c a n t“.1
1567. год. : види y VI. глави 1567. год.
1608. год. пише гроф Ђуро Зрињски цару Рудолфу и каже:
К арловачки je генерал из Турске „изводио неке Влахе или
•Србе и населио их ва мом дједовском опустјелом имању, које
ce зове Гомирје“ („quosdam W alachos seu Rascianos educens, loc a u it in auitica m ea desertaque possessione Goymerye uocata“)2
1604. год. помиње велики војвода Матија у једном свом
писму, да су Срби („Rascianer“) ааузели некаква имања у Словенској (W indischlandt) и у крижевачкој жупанији.8
1605. год. (у августу) спомиње велики војвода Матија у
једном писму „Србе око Копривнице“ („die Ratzen vmb Copreimite“), којих je било око 3000 душа.4
У почетку 17. вијека пише Никола Иштваафије, да ce
1596. год. скупила аустријска војска у Банији. „Ту су били и
српски гласници с писмом од Р адослава... и од свијех други*
је х , који живе од Купе до обале Јадравскога Mopa“ („Adfuere
etiam nuntii Thracum cum llteris à Radoslavo... aliisque omnibus,
qui à Colapi ad Adriaticum litus usque sedes habent“).6 Иштванф и је je одрастао y Хрватској и послије дуго живио у њој (ту
je имао велика нмања), a био je ii у Банији.
1609. год. дају вински бискуп Б лаж п башки капетан Г.
Стјепановић препоруку Николи Драшковпћу и Томи Милчнћу,
личкпјем посланицима, којн су дошли у Б аг због нсељавања
— били су под турском влашћу — и допијели писмо „писано
сраски“ („scritta in serviano“, „sudetta lettera serviana“).®
1611. год. потврди nana Симеуна Вратању за свидничкога
унијатскога владику. У писму помиње nana и име „Симеуна,
владике Срба кат олика грчкога обреда, који живе у Угарској
1 A. Ивић, Сеоба Срба у Хрватску в Славонију (1909) стр. 11.
* A. Ивић, Сеоба Срба у Хрватску н Слввоиију (1909) стр. 11.
8 Р. Лопашић. Spom. hrv. kraj. I (1884) стр. 323. И овд/е аове Р. Ло*
паш ић Србе В ласвма; алн ко марн за то како Србе аове човјек, који пвше
„Hrvatiti*, Vlasi i SrbKnt^ (Starine XXVII, 221. стр.) т. j. којн не зв а да рвјеч
„СрбливБ* треба врочвтатв „ Србљин“ в да ce у мвожинн каже Србљи a
тако и Хрвати (a не: Хрватин« нв Срблини).
4 А. Ивнћ, Сеоба Срба у Хрватску в Славовију (1909) стр. 37.
6 У Нвколе Иштванфвја, Regni Hung. bistorta (1685) стр. 4446.
6 A. Theiner, Vetera monum. Slav. mer. hist. ili. II (1875) cip. 103.
4*

52

Хјјш^тској, и Сладоаијџ и y крајњич крајеџима у Крањској“
(„Simeonis, Episcopi Rascianorum caiholicorum ritus graeci intra
Hungariae, Croatiae et Sla,voniae fines et in extremis Caxnioliae
partibus consistentium“).1
1615. год. (15. јануара) пише поменути Симеун Вратања
и назива ce српскијем („Rascianorum“) владиком.'2
1,627. год. (15.. новембра) даде цар Фердинанд II. привилегпју Србгџла (Rasciani), који ce населише у вараждинском
геиералату.3
1634. год. (19. јула) бнла je у Загребу црквеаа скупштина,
коју je сазвао загребачки бискуп. У одредбама. те <;купштине
сиомињу ce „свештеницн н моваси Влаха т.ј. Срба, који су ce
већ одаадл населцлн у овој краљевпни и днјецези“ („Valachorum
seu Rascianorum. qui in fiuibus hujus regni, et dioecesis jampridem consederunt, sacerdotes ac m onachi.. .“)4
1640. год. написа загребачки бнскун Б. Впнковић расправу
„о влашком илн о сраском владичанству“ (de... Episcopato Valachorum seu Rascianorum“) y Хрватској. Исте je године н iictom
пјдоликом препоручивао, да, ce „cpüctfu владика,“ („Episcopus
Rascianorum“) Максим Петрозић отјера из слу^бе.6 Ту каже
Б. Вивковић: „Срби нли Власи шизматици насељени су у мојој
загребачкој дијецези“ („Raschianos siue Valachos schismaticos in.
dipecesi mea zagrabiensi locatos.. . “), вели, д а је ц а р Фердинанд
II. потврдио владику Симеуна Вратању „за Влахе или Србе који
су бјежалн из Турске у краљевину Славонију и насељавали ce
у загребачкој дијецези, a грчкога су обреда“ („pro Valachis
siue Raschiams. ex Xurcia in regnum Sclavoniae profugientibus
et in dioecesi Zagrabiensi considentibus ritu graecorum utenti»
b us“), каже да je Снмеун Вратања први владика „Влаха илиСрба, крјн жнве у загребачкој дијецез»“ („Valaßhorum siue Raschianorum in dioecesi Zagrabiensi degentium“), каже да je Максим Петровнћ други владика „Срба или Влаха, који жнве у,1 N. Nillee, Symbolae ad illustrandam historiara ecclesiae orientalis in
terris S. Stephan! (1885) стр. 738. A. Иввћ, Сеоба Срба y Хрватску н Славоввју (1909) стр. 12.
2 Czoernig, Ethnographie der oesterr. Monarchie, III (1857) Beilagen, стр. 102.
8 P- Грујвћ, АпологвЈа (1909) стр. 72—3, гдје ce каже: „Сравнв код
мвввстра Bartensteln-a, Kurzer Bericht р. 71*.
4 D. Karlafus, Illyr. Sapr, V 077,5) cifi. 5676.
5 Ив. Кукуљевгф, Afkiy, IX (1868). Qip, 383. 297.

53

загребачкој днјецези“ („Raschianorum siue Valauhorum in dioecesi
Zagrabiensi residentium“) и да je ст^аплвао y манастпру Марчи,
y ком je jkjYbho ii Симеун Вратања „влашки или срИски каШол и ч к и владика“ („episcopus Valachorum siue Raschianórum catholicus“), пише, да je Максим отишао к цару ФердинанДу и замолио ra, да га имеоује за владику „влашкога или српскога“
(„Valachorum siue Raschianorum“) н да je доцпијо и nehKii
патрнјарх дао владици Максиму власт „иад Власима Лли Србима који су жибјели не fcawo у КраљебинЛ СлАвовнји u Хрватској него и у Штајерској и Угарској“ („super Valachos siue
Raschianos non solüm in regno Sclavoniae et Croatiae, sed etiam
in Styria et Hungaria residentes“).1
1649. год. (29. jàflyapa) гОвори „друштво за шнрењв вјере,
Kojè j e имало скупштину у Загребу 29. јан. 1649. о стању
„цркве пли манастира“ св. арханђела Михаила, Koju припада
„српском племену што живи у Хрватској у загребачкој днјецезп на турској грапицп“ („gentis Rascianorum in Croatia et in
dioecesi Zagrabiensi in confinibus Turcarum degentium*), каже
шта je дано „српскоме“ („Rascianorum“) владнци Симеуну и
спомнње Василија свидвичкога владику „напред иоменутијех
Срба („praefatorum Rascianorum“).2
1649. год. каже загребачки бпскуп Петар Домитровпћ, да
je Симеун ВраЊња дошао у Угарску с врло много породнца
„влашкога или срискога племена“ („Valachicae seu Rasciänae
gentis“) ii да je Симеун ночео упућивати „срОски илн влашки
народ“ („gentem Rascianam seu Valacham“) y вјерским стварпма.8
Овдје ј ријеч Угарска узета у ширем с.мислу те обухр.ата и
Хрватску и Славонију.
1651. год. (у јавуару) допушта руски цар Алексије Михаиловнћ калуђерима српскога манастира Лепавине (у данашњој
Хрватској близу Крижевца), да могу сваке седме године дола3I1TH у Русију због милостиње и каж е: „Пожаловали есмн Сербст л земли города Крижевца введешн Пресвлтнл Богородицн
Липовинскаго Монастнрл Архимандрита висаршва сб CpaTieio“ и
„Сербскгл земли Липовинского монастнрл Архимандрита висар т н а с браием ... пожаловали.. .“)4
1 A Ивић, Сеоба Срба у Хрв&тску н Славоннју (1909) стр. 12—13.
2 A. Иваћ, Сеоба Срба у Хрватску a Славонију (1999) стр. 13.
3 A. ИвиИ, Ceoba Срба у Хрватску и Славовију (1909) стр. 13.
4 Вл. Красић, Летоп. Мат. Cpn. 158 (1889) стр. 26. Вас. Ђерић, Старивар 1909. год. стр. 13.

54

1651. гоа- (1. фебр.) записано je на некој црквеној књиз»
да je руски цар Алексије Михаиловпћ даровао ту књигу „Сербекие земли в’ Леповивском’ в’веденском’ монастир-ћ при архииандрите Висаршне“.1
1661. год. (14. септембра) каже загребачки бискуп Петар
Пстретић, да je архимандрит манастира Марче Сава Станисављевић ишао у Рии, да добије од nane потврду за „влашко
илп сраско владичанство у Хрватској и Славонији“ (»pro epi­
scopato Valachorum sive Rascianorum in Croatia et Sclavonia“),
спомиње, да je око годиие 1600. „из Турске дошло прилично
много влашкога и л и рашкога и л и боље српскога народа у границу хрватску и славонску, која je према Турској“ (...e x Turcia
sat frequenti numero gens Valachorum sive Rascianorum ve! po­
tine Servianorum in confinia Croatiae et Sclavoniae contra Turcas
situata advenisset“).2
1668. год. пише „гвардијан“ манастира Леиавиае Bucaријон y своје име и у име осталијех калуђера загребачком бискупу Нетру Петретићу и каже „ми сбмо покорБни «цу папи
канно п ирћвиемв naneub u цркви матерн велккои апостолскои...
a mo ваше госпоство вели, да ниесмо велике цркве католици,
ми говоримо, да смо прави католичани... a mo вам ваш е.господство беседи за пат(р)1'(а)рху цариградскога, да га ce втћврвжемо, богме мало за нега п маримо, » вб е грт>КБ, ми смо срббгли,“ a потписује ce „аз старац г в а р д и а в Б висарионБ“.8

1662. год. лаписа загребачки бискуп Иетар Петретић спис
о Србима у Хрватској и Славонији и посла га дворском ратнон
савјпу. У њему ce спомињу „Власи или Раци или да правије
кажем Срби, јер су поријеклом из покрајине („краљевпне“)>
Србије“ („Valachi siue Rasciani uel u t verius dicam Serviani nam
ex regno Serviae prodierunt“). Да cy ce Срби y данашњу cjeверпу Хрватску доселили из Србије, то само онда може бити
iiCTiina. ако je писац овдје мислио на Србију, која je негда rpaничила с Хрватском код ријеке Цетине (и планине Динаре) ; a
ако je мислио ва доцнију Србију, којој je западна граница бнла
1 Р. Грујић, Апологвја српскога народа у ХрватскоЈ в Славовији (1909)
птр. 164—5.
2 Р. Грујвћ, Апологија српскога навода у Хрватској и Славонијп (1909>
стр. 74—5.
3 Србобран 1909. год. 12 (25) августа, бр. 174.

55

од прилике ријека Дрина, онда то није истина, него je писац
мислио, да су поријеклом из Србије за то, што ce зову Србима.
Исти П. Летретић каже да су ce Срби населили из Турске „у славонској граници" („in confiniis Sclavonicis"), говори о неком М.
Дубравићу „по поријеклу и племену Влаху или Србину“ („ori­
gine et natione Valacho siue Seruiano“), каже да je свиднички
унијатски владика Вратања искао од nane, да иоже као владика
заповиједати у црквенијем стварима „српском народу грчкога
обреда“ („Rascianorum ritus graeci populo“), за тијем спомиње
„српскога“ („Rascianorum“) владику Василија у Хрватској, каже
како je унијатски владика Предојевнћ тумачио пеку ријеч „у
српском језику, који ce у нас назива влашким“ („lingua Serviaiia
quae apud nos Valachica dicitur“), говори да je иза Предојевића
постао славонским владикои Василије, коме je naua дао власт
д а управља „влашким или сраским народом у областима његова величанства“ („genti Valachicae siue Seruianae in ditionibus suae m ajestatis“), али ce мисли, каже oh, да cy га отровали српски калуђери бојећи ce, да he тај влашки или српски
народ превести на католичку вјеру“ („ne gentem istam Valachorum siue Seruianorum ad fidem catholicam converteret“).1
1664. год. пише унијатски свиднички (марчански) владика
Гаврило Мијакић загребачком бискупу Петру Петретићу и потппсује ce овако „гаврилг еаискут србски синовг помилованемт>
божимт>“.‘2
O ko 1680. год. пише српски унијатски владнка Павле Зорчпћ својим калуђерима (у манастир Марчу) и каже за себе да
je „Епнсквп Срблкм“,2
1688. год. уговара загребачки бискуп Алекс. Игњат Микулић са Србима што ce населише у Градишту код ријеке
Трепче (између Купе и Уне). У том их уговору више пута зове
Србима („diversos militares viros, alias Ritus Graeci Christianos
Rascianos, vulgò Valachos nominatos“ — „Rascianos ad praesens
locatos, et in futurum ... locandos“ — и т. д.), a и сами ce тако
зову говорећи и заклињући ce у име своје и у име осталијех
Срба („Nostro, et reliquorum Rascianorum... nominibus“).4
1 A. Иваћ, Сеоба Срба y Хрватску e Славонију (1909) стр. 13—14.
Испор. Arkiv IX (1868) стр. 320—21.
a Србобран за год. 1909. 12 ( 25) августа, бр. 174.
8 Српекн Сион, XIV (1904) стр. 313a.
1 Б. A. Крчелић, Notltiae praelim. <-.тр. 502. — Р. Лопашић, Spom. hrv
rkaj. II (1885) стр. 388—9.

56

1690. год. (18. јува) преговарају старјешине срискога парода с царом Леополдом и кажу „Наше Орбмжо племе самовластно бити, архКепископа начииати * нашега рода ii взнка
cpöbcuaeo, грћчаскаго закова, кога нзбере вас дгховви и свецки
сабор... По nacei Cepein ii Булгарш п Жстишавш и Далиацш
и Босн1'и Илпрп! и Херцеговиен u Червеи Гори до мора, u
Хрвацкои u VeapcKOU, Сирмги, Јаншполги, вемлшил, de е год под
настним крилом светлаго цара римскаго, где ce находе сад u
после наши лвди грчаскаго аакова no ти зеилл више именовави, где ce год нађ« да нматБ властћ наш архЈепископ, Србски
над нима цркве посвешати и попове дават“.1
1690. год. (21. авг.) даје цар Леополд Србима православне
вјере неке повластице и то даје нх Србнма (Rasciani) „у свој
Грчкој,2 Србијн (Рашкој), Бугарској, Далмацији, Босви, -Јевопољу и у Херцеговипи, исто тако у Угарској и у Хрватској,
гдје заиста живе“. .. („in tota Graecia, Rascia, Bulgaria, Dalmatia, Bosnia, Jenopolia et Herczegovina, nec non in Hungaria et
Croatia, ubi de facto existunt“...).3
1690. год. (4. децембра). заштнћује цар Леополд Србе (Ra­
sciani) „који живе no Грчкој, Бугарској, Србији (Рашкој), Херцеговнви, Далмацији, Подгооју, Јевопољу, Угарској и Хрватској“ („per Graeciam, Bulgariam, Rasciam, Hertzegovinam, Dalma­
tiam, Podgoriam, Jenopoliam, Hungariam, et Croatiam degentes“).4
1690. илн 1691. год. М0ЛП јенопољскн владика Иcanja Ђаковић цара Леополда у име „Срба грчкога закона у Угарској,
Хрватској, Рашкој (Србијн) и у Јенопољу“ („der griechischen
RSzen in Hungern, Croaten, Rascien und Jenopoli“), да православна вјера има слободу, као што je имала и у Турској. Ha крају
ппсма стоји, да je то молба „Срба грчкога закона, који живе
у Угарској, Хрватској, Рашкој (Србији) и у Јенопољу“ („Graeci
Ritus Rascianorum, in Hungaria, Croatia, Rascia et Jenopoli de1 K. Суботић, Лвтопвс Мат. Cpn. 184 (1895) стр. 8—9.
2 Неки су писци бројили Македоввју и Албанију у Грчку, види н. п.
у Ј. Хр. Вагнера, Delineatio prov. Paon. et imperli Turcici in oriente (1684. e
1685.) 44. стр., гдје ce каже, да ce Грчка двјелн ва 5 дијелова : „на Македонију, Албанвју&Еивр, Тесалнју, Ахају в Пелоповес, a ове ce давје пошљедње
земље управо зову Грчка*.
g£ i 8 Privilegia 1743. г. 24. апр. cip. 11. Eud. Hurmuzaki, Docilmente privitóre
la Istoria Romànilor, V/l (1885) cip. 354.
* Г. Ввтковпћ, Гласвик cpn. учен. др. II. од. 6 (1875) стр. 117.

57

gentium “). У пнсму кажу: „Срби грчкога закона, којиж иве у...
Грчкој, Бугарској, у Далмацпји, Босни u Херцеговнни („in...
Graecia, Bulgaria, Dalmatia, Bosnia, Herczegouina, graeci Ritus
Rasciani commorantes“) имају веза c нама“.1
1691. год. (8. марта): види у VI. глави 1691. (8. марта).
1691. год. (у маргу) моли Оан Нмкола Ердеди неке за војску потребите ствари „за хрватску н сраску вародну војску у
посадама у гравици“ („für die croatische und räzische miliz in
den gräniz besataungen“).s
1691. год. штампане cy y Москви неке црквеве књиге дароване манастиру Лепавини и ва свакпј je од и>м запнсано,
да je руски цар Петар Велики даровао ,c m книгв Минеи Срвбскои Земли ваведен’скаго нонастира Леповннскаго.,.“s
1692. гол. : види у VI. глави 1692. год.
1698. год. дође мнтрополит и иатријарх Арсеније ЦриојеBiih у Хрватску и јави загребачком бискупу, да му je задатак
(т.ј. митрополиту), да „српске калуђере и napoxe“ („callugeros et
parochos Rascianos“) поставља no обичају „Срба грчкога закона“
(„graeci ritus Rascianorum“).4
1694. год. (6. јула) каже кардинал Л. Колонић: К а о д а је
дар Арсевију Црнојевићу право „дао да облази (похађа) Србе
грчкога закона, који су ва далеко расијани no Угарској ii Хрватској ва обје страве no различитнм дијецезама“ („Rascianos
■Graeci Ritus in Hungaria et Croatia hinc et inde late per varias
Dioeceses sparsos visitandi concessisset“).5
1696. год. (23. септембра) заштићује далматински и хрватскн н славонск» бан Адам Би.ћан „сраска племена“ међу Уиом
u Купом („populorum Rascianorum intra fluvios Unnam et Colapim collocatorum ex Bosnia“ ; „populos eosdem Valachicos sive
Rascianos“).®
1 Eud. Hurmuzaki, Docilmente privitóre la Istoria Romànilor, V/l (1885)
стр. 359—61. L. Petit, Serborum per Hungariam constitutorum ordinationes ecclesiasticae (1908) полустр. 501—4.
2 A. Ивнћ, Сеоба Срба y Хрватску и Олавоввју (1909) стр. 100—101.
3 Р. Грујић, Апологвја српскога варода у Хрватској и Славонији
(1909) cip. 165.
1 Rad. LopaSić, Karlovac (1879) стр. 158.
5 J. Радоввћ, Летопвс Мат. Српске 203/4 (1904) стр. 17.
6 Р. ЛопашвН, Spom. hrv. kraj. III (1889) cip. 40.

58

1696. год. описује сењски бискуп С. Главинић Лику и Kp*
баву и често помиње тамошње Србе.1
1697. год. пише српски народ („gens Serviana“, на другом
мјесту каже „hac natione Rasciana*) неку молбу, у којој каже,
да му je цар дао право, да може мирно живјети „у Угарско}
и Хрватској“ („in Hungaria et Croatia“).2
1699. год. (23. марга). У упути за комисију која je одређивала међе изиеђу босанске и карловачке крајине говори с»
о размијештању Срба граничара („der Vallachischen und R&izschen g ränzen...“).3
1699. год. (13. августа) каже бечки ратни савјет у једној
својој одлуци: „хрватском бану... о уређењу сраскога народа“
(„Вапо Croatiae... de ordinanda Rascianorum gente“).4
1700. год. (7. фебруара) наређује цар Леополд сталежима
и редовима хрватским, да му јаве, гдје и како треба да ce пресели један дио српскога народа у Славонију и у Угарску, коje ra ce за скорашњега турскога рата много скупило у хрватској граници (ту ce каже: negotium Valachicae seu Rascianaegentis“).5
1701. год. (27. јануара) каже Угарска Дворска Кавцеларија,
да и они Власи (Срби) [Walachen (Raizen)] који жнве међу ријекама Уном и Купом припадају угарској држави.8
1701. год. (9. јула) пише папин „гласник“ из Беча у Рим
о свидничком унијатском владици Гаврилу Турчиаовићу и каж е,
да мало има ученијех људи међу Србима (Rasciani) (т. ј. који
1 Р. Лопашић, Spom. hrv. krajine III (1889) стр. 45—52. (и у М. Сладовића,
Povést, стр. 29—40.) особито 47—51.; за Рибник каже: .de noviter baptisatissupersunt domus 5, de antiquis Christianis seu Croatis octo... Rascianorum schismaticorum loci 40"; за Медак: .colonias elegerunt ibi Vallachi seu Rasciani schiematici ex partibus maritimis illac appulsi, quorum domus recensentur 70“ (обоје
стр. 48); исп. и „Arma capere possunt ex nostris Croatis 120 personae, ex neoconversis et aliis schismaticis Valiachis 500“ (стр. 50); за Косињ каже: „sunt in
circuitu ternae villae seu pagi, superior est e Carnioliae confinile eo translatorum incolarum domus 40, post hos Vallachorum est medius pagus 100 capitum,.
tertius Croatarum 40 sessiones seu fundos tenentium“ (стр. 51).
2 Г. Витковнћ, Гласник cpn. учен. др. 73 (1892) стр. 263—4.
8 Р. Лопашвћ, Spom. hrv. kraj. IH (1889) стр. 145.
* A. Ивић, Сеоба Срба у Хрватску и Славонвју (1909) стр. 101.
6 Р. ЛопашиК, Spom. hrv. kraj. III (.1889) стр. 175.
6 Czoemig, Ethnographie der oesterr. Monarchie, III (1857) Beilagen, crp.
97, узето из: „Ungrisches Archiv. .\e 81 ex Jan. 1701.“

59-

би могли бити унијатске владике), и да му je казао кардинал
Колонић, да свидничком владици. који je без владичанства,
није no вољи, што му je цар дао саио титулу „за утјеху Срба ка^
толика, који живе у доњој Угарској“ („per consolazione de’
Rasciani Cattolici, che si trovano nell’ Ungaria inferiore“).1 Ty ce
мисли и на Хрватску и Славонију.
1703. год. спомињу ce у писму бискупа М. Брајковића,.
које je писао цару Леополду, Срби („Morlachi е Rasciani“) у
вараждинском генералату.2
1706. год. (29. септ.): види у VI. глави 1706. год. (29. септ.).
1707. год. пише језуита Г. Хевенеши цару Јосифу I. и у
писиу сиомиње „шизматичка сраска владичанства“ (»schismatici Rascianorum episcopatus“) без владике, a међу њима и личко (и) крбавско владичанство. Још спомише српска унијатска
владичанства, свидничко и мухачко.8
1707. год. даде српски народ из Лике и Крбаве свједочанство владици Љубојевићу, кад je полазио у Сријем у српски
народни црквени сабор. Ha латинском пријеводу тога свједочанства, који ce пријевод налази у архиву Дворског Ратног
Савјета у Бечу, стоји заиисано, да je то „Пријевод свједочанства, које даје сав српски народ пречасном господину митрополиту Атанасију Љубојевићу" („Copia Testimonii quod datu r
a tota gente R asdana reverendissimo domino metropolito Attanasio
Lubowitz“) и да je то преведено „са српскога језика на латински“ („ex rastiano in latinum “). Свједочанство дају старјешине
и „сав арости народ сраски“ („tota gens communis Rasciana“)
a потврђују га „сви официри нашега српскога племена“ („omnes
officiales gentis nostrae Rascianae").*
1707. год. јављ а ратни савјет из Граца у Беч, да je Т.
Љубојевић „српски митроаолит и владика у Лици, Крбави и у
зринопољском округу“ („Metropolita und Bischof deren Reizen
in der Lika Karbavia und Zrinopolischen Bezirk“).6
1707. или 1708. год. спомињу ce y неком службеном
писму владике и друге поглавице „српскога народа“ („Nati1 A. Theiner, Velerà monum. Slav. mer. hist. ili. II (1875) стр. 230.
* P. Лопашић, Spom. hrv. kra). I l i (1889) стр. 230, нсп. и 329.
3 J. Радонић, Прилози за историју Срба у Угарској 1 (1909) стр. 180.
1 Р. Грујић, Ааологвја српскога народа у Хрватској н Славонвји (1909)
стр. 65—66.
6 М. Грбић, Карловачко владичанство, I (1891) стр 256.

eo

onis Rascianae“), a међу њима и „ЈБубојевић личкокрбавски и
карловачки владика* и „Софроније ПоДгоричанин, владика Ма.те
Влашке,* (т.ј. данашње Горње Славоннје)1 и т. д.
1708. год. (7. јав ): види у VI. главн 1708. год. (7. јан.).
1715. год чотврђује цар Карло неке повластице, koje су
пређашњи дареви дали Србима (Rasciani) „који живе iio Грчкој, Бугарској, Србији (Рашкој), Херцеговини, ДалмацЛји, Подгорју, ЈеВоПољу и no осталијем мјестима у крајиеи наше напријед поменуте Краљевине Угарске и дијелова, који ćy joj
придружени“ („per Graeciam, Bulgariam, Rasciam, Herczegovinam, Dalmatiam, Podgoriam, Jenopoliam, caeteraque in praeattacti
Regni Nostri Hungariae et Partium Eidem annexarum Confinibus
loca commorantlbus“).2
1718. год. састадоше ce y Даљу српски посланици, Да ce
потуже цару на гажење срискијех „прпвилегија". Владика ce
костајнички тужио на заповједнике, што тамошњи католичкн
попови узимају десетиву од (Урба („Serben“) православне вјере.3
1722. год. записано je на књизи „црквених поука“, која
прнпада цркви св. Ђурђа у Ровншту, да je та књига no заповиједн рускога цара Петра Великпга дана „сербекгеü 1' цееарCK'iett земли в ђ Г еврпевску... в' новопостроенн» ц(е)ркв»“.4
Испор. у VI. глави 1722. год.
1725. год. поклонио je кијбвски архиепископ Matìaerrtpy
св. Ђурђа у Мославнни близу села Кутинице књигу „В^ћнецЂ
Христо– „до вовоустрол» 1дагос» в ђ земли Сербскои монастнрца св»таго великомучеиика Гewpna, зовомаго Кутенскаго...“6
1726. год. даровао je јероМонах Пахомије манастиру св.
Ђурђа књигу „Трвбм словесг пропов4днЈ1Х1>“, на којој има запис, у ком CTojii да je манастмр св. Ђурђа у Кутиницн „монаCTiipi. сербскои зем ли‘ .в
1 Р- Грујић, Апологвја српскога варода у XpeatCKOj и Славовојв
(1909) отр. 67.
2 Privilegia 1743. год. (4. јула) стр 7.
3 У Фр. Вањвчка, Specialgeschichte der Militärgrenze I (1875) стр. 389.
Исп. и 390. страву.
4 Р- Грујвћ, Апологвја српскога варода у Хрватској в Славоввјв (1099)
стр. 165.
s Р. Грујвћ, Апологија српскога варода у Хрватској в Славоввјв (1909)
стр, 165.
6 Р- Грујвћ. Апологпја српскога парода у Хрватској в Славоввјв (1909)
cip. 165.

1727. год. (19. септембра) џисано je п,з Беча у име царево
митрополиту Мојсију Петровићу. У том ce писму каже, да je
„влашки илн сраски аарод из Крнжевачке крајине и марчанског округа (среаа) у вараждинском генералату“ („gentem Vallachicam seu Rascianam. ex confinio Crisiensi et districtu Marchensi geaeralatus Varasdineesis“) и то. православие вјере послао
своје изасланике (deputatos) у Карловде због мигрополитова избора. Још ce спомиње цеки архимандрлт, кој.и je позвдо „сав
сраски наррд“ („universum populum Rascianum“) у Лепавинп
на састанак.1
1727. год. пишу старј.ешине срдскога народа у Хрватској,
Славонији u Сријему аустријском цару и кажу у писму „варод»
нашемк иллирико расцианскомv нли сервианском*“.2
Oko 1790. (1721—39)3 год. описа Филип Рићепути (Ричепути) свој нут од Модруша до Загреба и спомињући католике
повајвише к сјеверу од Капеле каже4: „намеђу- њихових парохија жнве врло многи Власи или- Срби, којих има трипут
више него Хрвата или „Латина“ католика, a имају своје парохе или цопове у Дубравама, Пониквама, Моравицама, Гомирју, Отоку, Плашком, у „Врелу Мријежнице“, Тржићу,.
Полоју, Перјаеици u у другим мјвстима.“ („Intra horum раrochias degunt plurimi Valachi', seu Rasciani* qui triplo excedunt
Croabas, seu Latino« catholicos, habentque suos parochos sive popos in Dubrava, Ponique, Mwameea, Gomoria, Otiok, Plaschi, Vrelomrimizer, Tersich, PoUoy, P enam i za, atque alita in lode.“). Пише
да je њихов владика Даннло „орпскоеа закоиа“ („Rasciani ritu s“).
Спомиње, како у јужној Хрватској прилоге (порез) владици не
дају „стари Власи- или- Срби, који су овде жнвјели прије бечкога рата и прије доласка новијех Срба“ („antiqui Vlachi, seu
Rasciani, qui hic sedem habebant ante bellum Viennense, et recentiorum Rascianorum adventum.“). Спомевутн владака Даннло
јест Двнило Љуботина, који je као што каже сапрадио двор у
Плашком. Д. ЈБуботина пресели ce у Нлашки 1721. год. a
1 Ј. Радонвћ, Прилозв за исторвју Срба у Угарској, I (1909) стр. 276. 279.
8 Летопис Матице Српске, 124 (1880) стр. 153. 154. Исп. н 125 (1881) cip. 115. 122. 125. 127.
8 Ф. Рићепутн je умро 1742. грл. (W’urzbapt), Biograph. Le*. IV (1858).
стр. 1476. La Grunde Ency.qlop. XVIJ, стр. 216).
*1). Rvlfttus, IJIyr^cì, Sacri IV, (1769), стд. 1.050, 1076.

“62

умрије 1739. год. (М. Грбић, Карловачко владичанство I, стр.
288. 302).
1 7 8 9 . год. завршује ce Хроника манастира Марче, у којој
етоји, да je тај манастир у 15. вијеку разорен и да je послије
много година изнова начињен „ • сербскаго нацтна, ихђ же
Валахами h h b ì в’ Кроацш нарица»п>“, да ce у вријеме цара
Максимилијава II (1564—76) око горе Калника васелило „вт> первнхт>н-ћколиковт>маломЂчисл"ћСербовг.“ К адje изнова начињен
манастир Марча, постао je „тамо сербском* нациов*“ владика
Симеун Вратањски; a кад су Турци освојили Мославину и Чазму
„»крестЂ Марчи населенннмт» Сербомг в’ близости едва два
часа адаленн бнша“.1
1748. год каже царица Марија Терезија: „а напријед noменути српски народ скупивши војску из краљевина Угарске,
Хрватске и Славоније“. .. бораше ce за царицу („suprafatus
vero Gentis Rascianae Populus, contractis e Regnis Hungariae,
-Croatiae et Sclavoniae Copiis“).3
1 7 4 3 . год. : види VI. глави 1743. год.
O ko 1 7 4 4 . год пише осорски бискуп Матија Карамав upoтив Срба православне вјере у Далмацији и каже, да je кардинал
Колоннћ искао од „пропаганде“, да ce постави „у Хрватској
српски владика каШоличке вјере“ („un vescovo serviano catto­
lico in Croazia“) и спомиње T. Пашића „српскога владику каШоличке ejepe“ („vescovo serviano cattolico“).8
1746. год. (21. децембра) јављ а царица Марија Терезија
митрополиту Арсенију Јовановићу, да je на молбу карловачкога и костајничкога владике одредила између осталога и то,
да ce не допушта насиље према „српским црквама“ („Reitzi­
schen Kirchen“) (у Хрватској).4
1760. год. написа задарски архибискуп Мат. Караман извјештај о Србима православве вјере у Далиацији и каже, да
су Срби насељени у сјеверној Далмацији све „до планине (Велебита), која их раставља од аустријскпјех Срба“ („fino alla
montagna, che li divide dai Serviani austriaci“).5
1 Марчавска Хроннка (y манастиру Лепавввн) лист 25а,6, 266: у Р. Груiaba, Апологвја (1909) стр. 167—8.
2 Privilegia 1743. год. (18. иаја) стр. 21.
8 Н. Милаш, Спнси, I (1899) стр. 264.
4 U. Грбић, Карловачко Владичанство, II (1891) стр. 12. У Плашком у
владичавском архнву међу неуређенијем синснма („Raitzischen Kirchen*).
6 Н. Мвлаш, С писи , I (1899) стр. 316.

63

1753. год. (5. новембра) пише царица Марија Терезија мнтрополиту Ненацовићу и препоручује му, да ce стара, да joj
•не долаае тужбе од „неунитовБ Рацовв“ у вараждинском re•нералату.1
1754. год. : види у I. глави 1754. год.
1780. год. каже Бартенпггајн говорећи о унијаћењу у карловачкој крајини, да Мађари притискују „Србе који нијесу унија т н “ (Nicht Unirten Raizen).2
1763. год. (13. октобра) било je у Огулину суђење због неке
црквене куће и земље у Плашком. У судскијем списима спомиње ce „сраски написави тестаменат“ („das... Serbisch meder­
geschriebene Testam ent“) Досте Павковића, која je живјела у
тој кући и на тој земљи.8
1768. год. Дивоселски парох Јован Вујиновић купи од гомирског игумана Т. Алексића еванђеље, које je овај игуман донио из Русије и које je до 1788. год. било у Дивоселу (код
Тоспића). Ha овој je књизи у Дивоселу написано, да je умро
П. Невадовић „нашего славено сербскаго народа митрополит на
љето 1768. м(*ел)ца августа 15. ден“.*
1769. год. (3. јуна) писала je тршћанска управа писмо у
ком ce спомпње однос „между Греками и Србллми“ у Трсту,
<говори ce, хоће ли ce и како he ce ту један Србскш Свлиценикт> нам4стити“, сиомиње ce „молев!е Срблев6 ТриестскихБ“
■и одредба да ce за тршћанске Србе „Србскт еданБ свлоденикБ
примитћ“, и да ce има „иа ЕпархШ EnicKona Карлшадскаго
изабрати“, и т. д.6
1770. год. спомиње Ад. Крчелић више пута Србе у Хрватској. Кад су ускоци 1530. год. дошли из Турске у Поуње
•(граду Крупи), каже A. Крчелић за њих у биљешди, да су то
„Србљи или Раци бјегунци“ („Profugi Serbii sive Rasciani“).®
Србље унијате зове он „Србима, које у опће зову Власима“
«(„Rascianos vulgo Vlahi vocatos“).7 Каже, да Србе зову различ1 Вл. Kpacah, Летопис Мат. Cpn. 160 (1889) стр. 16.
2 Archiv für österr. Gesch. LII (1875) cip. 390. Видв н 294. a 394. стр.
сн Notizenblatt (додатак ya оввј Archiv) П, 15, в V, 22, 23.
* У Плашком у владвчавском архиву међу веуређеввјеи спвсвма.
4 II. М. Крајввоввћ, Из српске прошлоств (1904) стр. 9.
6 Летопвс Mai. Cpn. 119 (1877) стр. 124—5.
e Notitlae praelirainares, стр. 342.
7 Notltiae praelim. стр. 431.

64

нијем именима: „Једни их зову Власима, a други Рацима или
Србљима; неки Албанцима и Бошњацима“ („Hi Vlahos, Viachos vocant; hi vero Rascianos, aut Serblos; quidam Albanenses,
Bosnenses“.1 Треба имати на уму, да ce Бока Которска звала
„Albania Veneta“). Каже да почетак сраском (Rascianorum) насељу у Хрватској и Славонији пада у вријеме Фердивандово.3
Вели, да je Србин војвода Ковачевић („per Vajvodam Kovachevich Rascianum“) покрио једну цркву у капелској парохијн (у
вараждинском генералату).3 Још каже, да je 1597 год. дозвао
кнез генерал Херберштаји око 40 сраских породица из Босне
и и-з Србије („40 circrter familiae Rascianae, per comitem gene­
ralem Herberstein ex Bosnia et Servia... evocatae sunt“). 3a mjesf
каже: „factum autem hoc est, ab exemplo Croatiae, ad quam
inductos fuisse Rascianos epistolae a pag. 342. testantur“.1
1770. год. каже Б. A. Крчелић: „Annus 1597 Rascianae
gentis in generalatu hndie dicto Varasdiensi, Herbersteinio authore, annus Nativitatis est*.6
1772. год. написа дебелобрдски парох Стојан Шобат (који
послије постаде коренички прото) катихизис, којн ce почињеовако :
„Вопрос. Ко си ти?
Отвјет. Ja јесам человјек, Србин, Христјавин.“
A мало за тијем:
„В-. По чему зовеш ce Србин?
0 . Зовем ce no роду и слову или ти језику оних људи од
којих происходим и који који именују ce Србиа.в Овај je катнхизис послија штампан у Млецима 1813. год., као што каже
М'. Грбић.
1772. год. наштампа Бановац Стеф. Вујановскн у Бечу њемачку граматику „вт> иолзу сербскихг д-ћте0 на олавеносербскомг
лзнк-fc“. Ha 7. и на 12. стр. каже да F и F треба изговаратп
1 Notitiae praelira. стр. 433.
2 Notitiae praellm. стр. 434
3 Notitiae praellm. стр. 515.
4 Notitiae praelim. стр. 519.
5 Hlstoria cathedralis ecclesiae Zagrabiensis, Pars I, Tom. I. p. 103: y
проф. X. J. Бидермвна Die Serben.Äneiediungen in Steiermark und in Warasdiner Grenz-Generalate (1883), Separat-Abdruck, стр. 4.
8 M. ГрбиН, Карловачко владичанство, l i (1891) стр. 220—22. Дебело
je Врдо у Крбава између Удбвве н Корепвце.

65

као „сербское Ф “, a на 10. стр.: , S подобно еств гласомЂ сербскому C“. Види и 18. стр. итд.
1775. год. штампана je књига Дан. Фарлата, у којој ce
спониње, кад je „први владика грчкога обреда дат Власпма
т. ј. Србима, који су побјегли испод турске властп... у Славонију и у Хрватску“ („primus Episcopus Graeci Ritus datus est
Valachis, sive Rascianis, qui e ditione Turcica... in Slavoniam et
Chrobatiam 'confugerant“), каже ce, да je Павле Витезовић (Ritter)
o b o казао o оснивању православнога владичанства : „У овој je
дијецези основано ново српско владичанство грчкога обреда у
марчанској цркви св. Михаила“ („instüutus гп ћас dioecesi novus
Rascianorum Episcopatus ritus Graeci in Ecclesia S. Michaelis de
M arcita“).1
1776. год. туже ce три проте Вараждинскога Генералата
владици Живковићу, што војничке власти истјерују дјецу из
српскијех школа и што су неке родитеље и казнили „что сж
i сербскЂ школ* ш илм и“ своју дјецу. Исте су године три проте
замолиле сивод у Карловцима, да измоли од царице допуштење за уређење .ш колг сербскихг“. Владнка им у име синода одговори, да ce синод нада, да he царида допустити, да
ce у сваком прогопопијату бар no једна „сербска школа“ отвори.2
1778. год. (26. марта) моле бјеловарски Срби свога владику да ce заузме код митрополита, да би им израдио код цара
допуштење, да могу држати „ов*к> уже начатж» сербскмо школицв вт> Беловар$“, коју им je власт затворила.8
1778. год. (l. јуна) пише пакрачки владика Ат. Живковић,
napoiy Рајчевићу, да му je „генерална команда“ јавила, да je
„школч малч србст“ у Бјеловару затворила.4 Митрополит je
јавио владици, да ce жалио у Бечу против тога, што je власт
затворила „сербск* школв“ у Бјеловару.
1778. год. (10. јула) јавља пакрачка епархијска конзисторија протама у вараждинском генералату о ,Сербстмт> Календарима“, који су ce 1769. год. почели штампати, да у њима
има много погрешака и да су за то укинути, али да православни Срби могу употребљавати старе српске календаре, и да
1 D.
• Р.
8 Р.
4 Р.

Farlatus, Ulyr. Sacr. V (1775) стр. 5586, 5686. Исп. стр. 5366.
Грујић, Апологија (1909) стр. 289—40.
Грујић, Апологи|а (1909) стр. 241.
ГрујиН, Апологвја (1909) стр. 241.

0 српском н м ев у

5

66

he то народу прогласити свештеници пред једнии лицем, које
одреди државна власт и које je вјешто пв' лзицЂ еербскомV
1778. год. (22. јула): види у VI. глави 1778. год. (22. јула).
1778. год. (4. нов.): види у VI. глави 1778. год. (4. нов.).
1783. год. каже Доситије Обрадовић (у писму испред предговора на 4. листу) : „шое годб Србалл, од Адр1атическога мора
до р^ке Дунава свићега похвалити“, за тијем каже у истом
писиу (на 5. листу): „ко незна. да жители чрногорски, далматски, херцеговски, босански, сервшски, хорватски (кром*
иужа), славоншски, сремски, бачки и банатски осимб, вл4а,
еднимБ истимб езикои говоре? Говорећи за народе кои у овинб
кралевствамБ, и провишџамБ живу, разум^вамБ, колико грчке
цркве, толико н латинске сл^довател* ; не изклвчавакзћи ни
саме Турке бошнлке, и ерцеговце. Будући да заковБ и в4ра
може ce пром^нити, a родБ и езикБ никада“. Ha другои мјесту
пише: „Теби дакле о лнбезнОДши и сладчаИши славеносрбски
народе посвјегцавам колико ову, толико и оне коеће сл^довати
плоде и жертве моега пера. Вами пожелани жители Cepöie,
Босвв, Херцеговнее, Чрве Горе, Далжац1е, Хрватсве, Срема,
Баната н Вачке вами и вашимв последнимБ унукомБ, сб горећимБ и пунимБ лк>бави срцеив ови мо0 мали но усрдни трудв,
иредаемБ !“ Још каже : „неИма милосгошега рода надБ србскимљ,
a наипаче кб сродству: од Херцеговине до Баната у Босни у
Хорватскои и Славовш, и у Сер61'и народи су весма м илостиви\а
1784. год. (б. фебруара) даје карловачки митрополит „Наставлен1'е“ (упуство) за архимандрита манастира Гомирја. У том
упуству каже митрополит, да he његов замјеник дати царску
потврду царском комесару за „1ншталир8емаг«*“ епископа a епископ „своем* Акткар!» за лвнвга п*бликац\'в и прочтен!е: которпл no томђ и на Славено-Сербскомг Лзигф no № 4. прочитаетсл“.8
1784. год. (20. фебруара) пише карловачки владика Јован
Јовановић својим протама итд. и каже: „храбрш воини Славеносербскги, коихђ полна естг Б(о)говр*ченнал мн4 E napila
Карлшадскал“.4
1 Р. Грујвћ, Ааологија српскога народа у Хрватској н Славоввјн (1909)
стр. 196.
а Животб н првкличевш (1783) стр. (VII, X) 15. 79—80.
8 У Плашком у владнчавском архнву међу веуређеввјен спнсвна.
* Циркуларви протокол вребачке парохије (у Лицв). Исп. у U. Грбвћа,
Карлов. владвчанство III (1893) стр. 47.

67

1786. год. (18. окт.): види у VI. глави 1785. год. (18. окт.).
1788. год. (кад су Русија и Аустрија ратовале против Тур■ске) отиде лички капетан Филип Вукасовић са 200 Личана и
са 200 Оточана у Црну Гору.1 Од официра и млађијех заповједннка спомињу ce неки no имену као Павелић, Вукасовић,
Маројевић, Мартин Ковачевић. С њима je ишао п католички
non Јосип Крмпотнћ (Личанин), који je спјевао пјесму о овом
догађају у славу Ф. Вукасовића. У тој пјесми зове ou све вој•нике без разлике вјере Србљима. Ево шта он каже2:
„Pred njim a je plemić od starine,
Vukasović od ličke krajine__
Ostali su roda vitežkoga
Pravi Srbi, pravo slave Boga.“
■За тијем каже:
„Nije l' Srbljin Kraljeviću Marko
Od kad srbski znade pjevat svatko?__ “
„Dvi hiljade ju r imade ljetah
Odkad Srbljin slavom puni svieta“.
1789. год. (21. јува) пише карловачки митрополит карловачком владици и каже, да je на своју молбу добио наредбу
од државне власти, да ce неке моралне проповиједи преведу
с рускога језика „на нашт> простт Сербскш IasuKb“-, каже да
свака црква. у којој ce служи „на нашемн Славенно-Сербскомж
1азик«“, има набавити no један комад тијех проповиједи ; моли
владику, да му јави, колико у његову владичанству има цркава, у којима би ce могле употребљавати те проиовиједн „на
cpocTOMif нашему Сербскомх I a s u m “.8
1789.4 год. (9. октобра) пише карловачки владика Гена1 У Вањпчка, Specialgesch. der Militärgrenze, 111 (1875) отр. 424. (427—9).
— Wiener Zeitung 1788. N-o 97. 3. Decem : y Анар. Торкв. Брлића, Die Frei­
willige Theilnahrae der Serben uud Kroaten (1854) стр. 278.
2 Prvo IzvjeSće ob obošpolnom kr. realnom gimnaziju i maloj realci u Bje­
lovaru 1876/7 (1877) стр. 27. 29.
s У Плашком у владвчавском архаву међу воуређенијем спвсвиа.
* Заиисано je 1780., алн ce валази послпје 20. августа 1789., год. и
аспред 1790. год.

5*

68

дије својим протаиа и каже: „нашег« православнаг« народа
Сврбскаг» в’ Сербш живмцаг* велико угћшенЈе1.
1790. год. (9. априла) пише карловачка црквена опћина
(„обвдество Карлштатско“) ријечкој црквеној опћини и каже,
шта ce ноже видјети из приложенијех списа од најразумнијих
„нашихг сербскихг •бгцест–.2
1790. год. наштампана je књижица Dissertatio Brevis ac
Sincera Hungari Auctoris de gente Serbica perperam Rasciana
dieta ejusque Meritis ac fatis in Hungaria. Ha 22/3. страни стоји
ово : „Да Хрватска буде сигурва и мирва, ко je други бранио него
Орби постављени no онијем великијем планиваиа, које су пружеве од Јадравскога Мора до крајева карловачких? Ко je други
био на стражи него Срби код Уне, код Саве, код Илове за.
спас грађана, који су стрепили и у градовима зидовима утврђеним и у селима?“ („Ut Croatia tuta quietaque esset quis nisi
Rasciani per ingentes illas alpes, quae a mari Adriatico usque
ad partes Carolostadienses se protendunt, constituti, defendit?'
quis ad Vunnam, ad Savum, ad llovam, pro salute Civium, in.
m uratis etiam Urbibus et pagis trepidantium, excubavit, nisi.
Rasciani ?“)
1791. год. (24. јула) вареди карловачки владика костајничком проти ва тужбу генералве комавде, да јави, за што православни свештеници у Дубици, у Костајници и у Јасеновцу
неће да „катихизирају“ „СлавеносербШи МладежБ“ у њемачкој'
школи.8
1791. год. (30. вов.).: види у VI. глави 1791. год. (30. нов.).
1791. год. (20. децембра) пише карловачки владика Генадије својим свештеницима и каже, да he ce од те године noчевшн штампати сваке годиве календар „на сербском език*“,
у ком he ce говориги и о дјелима ^нашега Сербскагт Народа“.4
1791. год. пише ц. кр. илирска дворска кавцеларија карловачком владици:
„Из обзира на многоврсне користи што их добнва држава
досељавањем српскијех поданика у цар. и краљ. вашљедве
1 Цвркуларнн вротокол вребачкв парохнје (у ЈТацв). Исц. у М. Грбвћа.
Карловачко владвчавство, III (1893) стр. 47.
2 У архиву рвјечке оравославве парохвје.
8 У Плашком у владич&нском архвву: Corresp. Protoc. pro 1791—179ö„
страва 8.
1 Цвркуларви протокол зрмањске парохвје.

69

-земље — Welche die Einwanderung der Serbischen Unterthanen
in die k. k. Brblanden gewähren“ итд.1
1792. год. (26. јануара) писана je царска наредба, no којој
власти укорише владику u православно свештенство, што прогив „внсочавшимЂ царскимЂ наредбамг поради сербскихЋ ш колг
издаваемнхЂ пвблично рошцет и прости народг к сицевомв
безобразвомв роптан1« подвизаетЂ ii парохиане проти†царскимт.
•властемЂ подражаетЂ.. . “ 2
1792. год. (26. фебруара) иише карловачки владика Генадије својим свештеннцима и каже, да je дворска кавцеларија
чула, да „нашего закона клерг“ против царскнх наредаба „поради нашиап слаееносербскихг школахЂ... пвблично робп;е“.3
У владичавскои архиву у Плашком стоји овако: a „uaftпаче поради ваш игв Славеносербскт издаваемихт> пвбличн«
.рошц*тт>“>
1792. год. (8. марта) пише карловачки владика Генадије
својим протама и у писму спомиње „родЂ нашт> Славено■сербскГи“.6
1792. год. (10. априла) пишу Срби и Грци из Сеља своме
владици Генадију Димовићу молећи га за свештеника и кажу:
„i velika nama dolazi sramota od taliana za ssto nas ima ovdi i
Serbalia i greka(;) svaki nas svesstenik ne more rediti koi ne czna
i grechki (i) serbski“ ®
1792. год. (31. јула) nume карловачки владика Стефану
Новаковићу и каже. да у карловачком владичанству „за сада“
не треба школскијех књига, јер у њему нема „Сербски Школа“.7
1792. год. (18. августа) пише (свакако карловачки владика)
из Ријеке карловачком митрополнту, да изради код цара, да
дозволи „поне на 9 м^ста Школе Славеносербске“ у карловачком владичанству.8
1 М. ГрСић, Карловачко владвчанство, I (1891) стр. 117, види и 1, 184.
2 Р- Грујић, Апологпја (1909) cip. 246.
3 Циркуларви мротокол армањско парохвје.
4 „Регвстрг Протоколла Ц1ркжларшв1>‘ код тога датума.
6 Цвркулар. протокол зриањске парохнје в у Плашком у владвчанском
архвву: „Corresp. Protoc. pro 1791—1796,“ cip. 12.
6 У плашчавском пладвчавском архвву: „К. 1787—1790.* („Ad Num. 622“).
7 У Плашком у влидичанском архпву : Corresp. Protoc pro 1791—1796,
страна 15.
8 У владвчавском архвву у Плашком: Corresp. Protoc. pro 1791—1796,
«трава 16.

70

1792. год. (l. септембра) пише из Ријеке (евакако карловачки владика) епархијској конзисторији у Темишвар, да му
у случају потребе пише „С е р б с к и a не њемачки.1
1792. год. (3. новенбра) наређује карловачки владика петрињском пароху, да јави „обгцеству*, да нв моли помоћи од
државе за грађење „Славеносербекил школн* и за плаћање
учитеља.2
1792. год. (10. новембра) пише карловачки владика Генадије пнсмо својим православним свештевицииа, трговцима занатлијама итд. и каже, да je несрећа „poda нахиего сербскаго“
што ce не стара да што научи.8
1792. год. (24. децембра) одговори карловачки владика
(или конзисторија) поручнику Исаку Радошевићу, да „Школа
Сербска" остаје у Грачацу.4
1792/4. год. лички прота Јован Милојевић одговарајући
своме владици каже : „што ма-ћ дражаВше бити може, него вид-ћти образован-Б и васпитавт» своВ Род% Сербски! b"
1793. год. (20. марта) пише карловачки владика проти
Стојану Шобату „поради нашихЂ Славеносербскихг Ш колћ“.®
1793. год. (17. априла) препоручује карловачки владика
своме свештенству да „Сербст исторш к^пуготЂ“.1
1793. год. (2. маја) одређује конзнсторија карловачкога
владичанства, да би „изб^гнути могли Клерг и Народг Сербскт в^чнаго Стнда и ПоношевЈл ипнов^рвнхЂ “, да сама казни
Григорија Мишчевића, калуђера манастира Гомирја, који je хотимице запалио манастирску стају, и у њој изгорио један
коњ, a три опаљена утекла.8
1793. год. (27. маја) наређује карловачки владика намје1 У владвчавском архвву у Плашком: Corresp. Protoc. pro 1791—1796'
страиа 17.
2 Ha встом мјесту.
3 „ПротоколЂ Цвркиларшв“ у архвву рвјечке православве иарохвје.
‘ У Плашком у владвчанском архвву: Corresp. Protoc. pro 1791—1796,
страва 20.
6 р - Грујвћ, Апологвја (1909) стр. 246.
6 У владвчавскои архвиу у Плашком: „Corresp. Protoc. pro 1791—1796“
стр. 25.
7 У встом иротоколу стр. 26.
8 У владвчавском архиву у Плашком: К. 179? в 1794. бр. 904.

71

снику Јовану Милојевићу, да пита иајора Орешковића, за што
прогони „Школн Сербскг нзђ Грачаца у МедакЂ“.1
1793. год. (23. августа) написан je уговор између неког
учитеља< и српскога народа у Метку. У њему ce казује, шта
he „Narod Slavenoserbskj“ плаћати учитељу, који he им учити
дјецу читати, појати и писати.2
1793. год. (i. октобра) одговара карлбвачки владика карловачкој генералној команди, „да Школа Сербска у Грачац*
•стае, и да Ааронт» Столновичђ 1еродЈаконт> фртшкогорскаг« М.
Раковца као вагабквдт, МапстерЂ на прошение Обшества Медачкогђ, неможетЂ бнти“.8
1793. год. наштампа Бановац Стеф. Вујановски у Бечу
своје „Руководство“ и књижицу „IcTopia церкве“, обоје „во
оупотребленје сербскихг училшцЂ“.
1794. год. (20 . јануара) пише грачачки учитељ Никола
Милеуснић жалбу против грачачкога пароха и његова капелана
и у тој жалби каже, да je он постављен за учитеља „за славенно-Србскт ааконЂ“.4
1794. год. (28 . јуна) пише карловачки владика „Обвдествв
Сербскомк“ у Трст због капелана у Трсту.6
1794. год. (30. јула) пише карловачки владика црквеној
опћини у Грачац и пита, xohe ли она тамошњу „Сербска Школ*“
издржавати и учнтеља плаћати.6
1794. год. (1. септембра) пише карловачки владика „06шеств* Сербском»“ у Трст због иароха Симеуна Прнце.7
1794. год. (7. новембра) пише карловачки владика митротрополиту да треба радити о том, да би дјеца „закона нашеп»
у Сербс>« Школв“ ишла и да би ce пароси ослободили од катихизације у њемачкијем „тривијалнијем“ школама.8
1 У владичанском архиву у Плашком: „Corresp. Protoe. pro 1791—1796“,
стр. 2?.
2 Уговор je иаоисан на вајзадњем листу протоко.са умрлвх, који ce
почвње 6. јавуара 1778. год. и налази ce у архвву медачке парохцје.
8 У влаличанском архпву у Плашком: „Corresp. Protoc. pro 1791—1796“,
стр. 32.
1 У владичанском архвву у Плашком међу веуређевојем списима.
5 у владичанскои архвву у Плашком: „Corresp Protoc. pro 1791—1796*.
страва 35.
6 У истом протоколу стр. 36.
7 У встом протоколу стр. 37.
8 У иотом притокилу стр. 39.

72

1794. год. (1. децембра) пише карловачки владика „061Д0 СТВ« Сербскомн“ у Трст због свештеничкијех станова.1

1794. год. иисан je неки рачун православне црквене onћине у Сењу грчки, a преведен je и на српски језик и написан латипицон. Обоје су потписала два црквена стараоца. Преводилац je испод рачуна преведенога на српски језик написао
-ово: „Prevedeno je od Greceskoga na Serbsko od slova do slova“.2
.1794. год. наштампа Личанин „В1кевт1И Лустива* у Бечу
твлијанску граматику, a на 48. стр. каже да „нашт> иллприческШ или обгце сербскт назватнИ“ језик нема члана (као талијанскн).
1795. год. (19. фебруара) одговара кнез Карло Палфи карловачком владици Дииовићу на његово писмо, у ком ce говори
о примању људи „вз српскога народа“ („ex Natione Rascianica“)
у карловачкн сенат (Senatum т. ј. магистрат8) 4
1795. год. (20. августа) одговара карловачки владикакарловачком митрополиту на тужбу тршћапскога „Славеносербскаго
Ободества“.6
1796. год. (28. фебруара) пнше у Рнјеци парох Никола
Данпловић ријечкој црквеној опћпнн ii пазива je „обхцество
Славено Сербское града Фјуип“.®
1796. год. (27. марта) пишу три стараоца ријечке цркве
св. Николе неко свједочавство и кажу да су они „Славено Сербске нацие, православпаго восточнаго испов^дапиа“.1
1796. год. (28. априла) написа лучански парох Лука Paјаковић (Рајачић) извјештај о лучанској парохији, у ком под
натписом „Snanie Jesikov“ стоји ово: „Lukas Rajachih: Nemachkij Serpski. Parok“. (Извјештај je писан на српском језику
латиницом, a потпнс je писаи ћирилицом, a датум на њемачком
језику. У потпису je презиме наиисано Рајаковић).8
1 У истом протоколу стр. 40
2 П. М. КрајвноввИ, Из срискв прошлостн (1904) стр. 17
s У пасиу који цишу Карловчаии владвцн стоји рвјеч „Magistrat* (пвсмо
je њемачко).
* У владвчавском архиву у Плашком: K. 179S. и 1794. бр 917.
6 У владичавском архвву у Плашкон: „Corresp. Protoc. pro 1791— 1796*,
страва 49.
6 Пнсмо у архаву рвјечкс православве парохпје.
7 Ппсио у архиву ријечке православве парохвје.
* У Плашком у владвчавском архииу међу неуређепвјем сииснха.

73

1796. год. (26. аарпла) пише киривски прото Петар Мађерчнћ извјештај о својој иротопопији и под натписом „Kolliko
:koj jeziknv govoriti znajet“ (т. ј. свештевик) пише код свакога
„Szerbszki у horvaczki“, код впше њих послије сраеки додаио
je „nemeczki“, a код једиога je додано да говори још њемачки
влашки, мађарски и латииски.1
1796. год. (4. маја) писан je извјештај о брлошкој napoхији, који je потписао (латиницом као што je и извјештај писан) парох A. Љуботина, у ком под натписом „Koliko Jezika
znadu“ стоји да парох н његов капелан звају „Sermski“ ( = сриски т. ј. српски) и поред тога и „Herwaczki“. У извјештају je
друкчији правоппс него у потпису.2
1796. год. (24. августа) иише карловачки владика „Обшеств8 Славеносербскому“ у Трст због примања свештеника.8
1796. год. ( 1 . новембра). Неки Лука Шешпћ написа 1840.
год. своју бијографију, у којој каже: „У сербскг школг пошо
к о д ђ вчител* Дан!ила КалаИше у Беловар* б почетка 1. новембра 17964.
1797. год. (29. марта) саставп коренички прото Стојан Шобат „©nncanie“ православпога свештенства кореничке протопопнје, у ком на нитање „коими 1азици говоритв?“ код свакога
свештеника одговара „Србеки“ („Сербски“), a само код једнога
каже: „Сербски и в-ћиецки“.6
1797. год. (4. аирнла) састави глннски uporo Ћнрило Остојић „(ömicaHie“ свештенства глинске протопопије, у ком на пчтање „коими пзики говоригв“ (т. ј. свештевнк) одговара свуда
„Слав. (или Славено) Сербски“, a само за неколико свештеника
каже да говоре и њемачки. Друге језике не сиомиње.6
1797. год. (5. јула) посла Стефав Вујановски у Ријеку веко
„Изв15вдев1е“, на ком стоји ваписано: „Дано во O ciulj 5-о К)лга
1797. .тћта б Кралевскаго Славеносербскихг учи лш цЂ в’ КралевствахЂ Далмац1и, Кроац1'н u Славонт Директората“. Ha дода1У


•cip. 64.
4 P.

владвчавском архвву у Плашком међу веуређеввјом спнсвча.
владичавском архиву у Плашком међу нвуређенијем списима.
владвчанском архивуу Плашком: „Corresp. Protoc. pro 1791—1796“
Грујић, Апологија (1909) стр. 247.
владвчанском архвву у Нлашком међу веуређвввјем списима.
владичавском архвву у Плашком међу веурећеввјем списвма.

74

нон листу казује и „надписЂ“, који треба написати на писму,
кад му ce пише. У том „натпису“ стоји и ово : „Краљевском
управитељу илирско-срИскиа; школа у краљевинама Далмацији,
Хрватској и Славонији“ („.. .Regio Scholarum Illyrico-Serbicarum
in Regnis Dalmatiae, Croatiae et Slavoniae Directori1. ..“).
1797. год.9 састави кирински прото П. Мађерчић (Мад^рчићЂ извјештај („©писанКе“) о свештенству киринске протопопије, у ком под натаисом „коими нзнки говоритЂ“, одговара
свуда : Сербскт (24 пута), код њих шест каже да говоре и „хорвацкш“, a код њих девет да говоре и шемачки.8
1797. год.4 састави Јован Милојевић, парох плочански и
намјесник личкога протопопијата, извјештај („® пи сате“) о свештевству личкога протопопијата, у ком под натписом „каковаг» в&жества и учен1'а и коима ГазнкШ говоритЂ“ одговара:
„в4>жества и учевТл славеносербскаго т4мже и изнкомг говоригв“
(25 пута), a код друге дројице још додаје да говоре и њемачки.
— Овако ce одговара и на засебвом листу, на ком ce говори
о Дерину Гају (код Грачаца). Овај je лист без потписа и датумв.6
1799. год. (3. јуна) написа Карловчанин Сииеун Скелеџић
свој тестаменат, у ком оставља „Школи сдћшнВД Сербскоп у
фвндвсЂ двеста форинта“.6
1799. год. (31. јула) прочитан je у конзисторији карловачкога
владичанства извјештај проте Јовава Милојевића ,в ’ призр^ћнш
Школн славеносербскм свшДл в’ Госпнћв", у ком стојн да официрп и „народЂ Buni'erb“, да та школа буде премјештена у Медак.1
1799. год. (20. септембра) туже Живајци свога пароха конзисторији карловачкога владичанства између осталога и за то
што каже, кад долазе наредбе од внше власти, „да е н^мецки
писато, Ерт> лиеао Сербскш не пиш*... не море ce штити“.8
1 У архиву иравосдавне иарохнје рвјечке.
2 Нема датума, али je овакав извјештај пвсао кореввчки прото 1797.
ro j. У овом хирвпскои виа ивого годнва, a вајвоввја je 1796. годнва.
3 У владвчапском архвву у Плашком међу веуређеввјем спвсвма.
4 Bea датума. У спвсу ce саоинње 30. новембра 1796. гођ. 3a владвку
Г. Двмоввћа каже ce да je иокојвв, a ов je умро 20. децеибра 1796. год. Kaпелан грачачкв виа 29 гоанва, a рукоположен je 29. јува 1788. год. Оваке
су взвЈештаје другв свештеввци слалв 1795. и 1797 год.
6 У владвчавскои архвву у Плашком међу веуређевв|ем савсвма.
9 У архвву православве црквеве опћвне карловачке.
7 У ишдвчавском архвву у Плашком: „Protocollum Conslstoriale De
Anno 1798 «t t equentibus“, 1799. год. 6p. 105.
8 У владвчавскои архнву у Илашком: К.

75

1799. год. (15. октобра) прочитана je у Карловцу у ковзисторији тужба Ж ивајаца против њихова пароха у којој стоји:
„Када s власти дхховне цнркглари и запов^сти пршми, онда
каже да « то све немецки писано... ерЂ лепо сербскги не пиш*...
не може ce штити“.1
1799. год. (20. 21. и 22. новембра) испитивала je комисија
одређеиа од црквеве власти. тужбу Ж ивајаца против њихова
пароха. Нарох je тврдио, да није истина, да je он говорио, кад
□рими циркуларе и заповиједи од духовне власти: „ЕрЂ лепо
сербект не пишк... не може ce штити“.2
1799. год. (21. новембра) одговарају Живајци на одговоре
свога пароха и казују, који je човјек чуо, да je тај парох једанпут казао, кад je заповијед добио: „ово Hie право Сербскт
писато, но циганскШ.. ,“8
1799. год. (15. децембра) препоручује конзнсторија карловачкога владичанства јереја Данила Будисављевића за намјесника у крбавској npoiononnjn између осталог и за то што „како
в’ Славенносербскомг, тако и в’ Ићмецкомт» Д1алектахт> доволвио СпособностБ ИМ^вТЂ“.4
1800. год. (18. априла) инше крбавски прото неко свједочанство („АтестатЂ“) за капелава Теодора Егића и каже, да ce
тај капелан с њим Ииз’ д^тинства у мало0 Школи Сербскои
н ах о д т.. ,“Б
1800. год, (30. априла) прочитано je у Карловцу у конзисторији писмо госпићкога „Обвдества“ у ком ce препоручује
„поради единаго способнаго Младићн“, који 6u могао примити
„Школ* Славеносербскш“ у Госпићу.6
1800. год. (15. маја) прочитан je у конзисторији карловачкога владичанства „интимат“ државне власти и одређено
je да ce тај „интимат“ „в’ Превод^ Славеносербскомг“ пошље
свештенству карловачкога владичанства.7
1 У владичавском архпву у Плашком: .Protocollum Consistoriale De
Anno 1798 et Sequentibus*, 1799. год. бр. 183.
2 У владвчавском архвву у Плашком: К. 1799. бр. 230.
5 У владичавском архвву у Плашком: К. 1799. бр. 230.
* У владвчавском архвву у Плашком : „Protocollum Consistoriale De
Anno 1798 et Sequentibus“, 1799. год. бр. 227.
6 У владвчанском архвву у Илашком: К. 1800. 6р. 125. (в „№ 343.“).
6 У владвчавском архиву у Плашком: „Protocollum Consistoriale De
Anno 1798 et Sequentibus“, 1800. год. бр. 92.
7 У встом оротокилу 1800. год. бр. 95.

76

1800. год. (23. октобра) писано je у Карловцу писмо карловачком владици (биће од конзнсторије, јер у писму стоји:
„и с’ K0HcicT0pi*M0Mi.“) у ком ce каже, да из једнога оригиналнога соиса може владика видјети, како карловачка генерална
команда мисли у свакој регименти карловачкога генералата „по
едн* Славенн» Сербскпа Школ» завеети“, и да би аа народ корисно било кад би ce у свакој регименти no једаа њемачка школа
укинула п нјесто н>е ce „завела... Славенносербскал Наша на
ТрошакЂ Ерарјума“.1
1800. год. (30 октобра) одређују цравославни Госпићани
неке ствари о школи и спомињу учеаике „од нашега Славено
Сербскаго закина“, a школа им треба „за навчити нашБ Славено
Сербскт ШемачкЈИ и Д1ачкШ JeaiK“.2
1801. год. (5. октобра) пише личкч прото Јован Мнлојевић
карловачком владици и каже да je у личком протопрезвитерату „у вароши Госпич* Наша Славеросербска Школа“ била
двије годнне.8
1801. год. (9. октобра) каже конзисторија карловачкога
владичанства, да карловачки владика настоји уиножити „училивда С е р б с к а л којих je тада било мало у његову владичанству, тако да у свакој протопопији оснујв бар no једно или
два. Конзисторија то препоручује протама карловачкога владччанства н иште да јаве, како би ce то најлакше извршнло, и
како би у свакој протопопијн „по една и дв4 школе Славено
сербске установитисл могле“.4
1801. год. (15. октобра) пише карловачки владпка својијеи
протама и спомиње „училтца Сербскал“ у свом владичанству,
којих има тако мало,6
1801. год. (31. октобра) пише глински прото Ћ. Остојић
карловачком владици п спомиње владичиео писмо, у ком ce
препоручује, да ce оснује „вдно или двое Славено Сербско училшде в’ npoT ononiaT i Гливскомђ“.6
1 У влалвчавскои архиву у Плашком: .Prothocollum Olficiosarum Согrespondentiarum pro Anno 1800 (ва полеђинн стојв : .Званичиа писма 1800“)
стр. 223 225.
‘г У владвчавском архвву у Плашком: К. 1801. бр. 153. (и „№ 146“).
3 У влиднчанском архлву у Плашком: К. 1801. бр. 120. (и ,Ј6 118“).
4 У владичанском архпву у Плашком: .Protocollum Consistoriale De
Anno 1788 et Sequentibus“, 1801. год. бр. 117.
6 У владнчавском архвву у Плашкои: К. 1801. бр 117. (п .№ 110.“).
6 У владвчанском архиву у Плашком: К. 1801. 6р. 134. (н .Јв 127.“).

77'

1801. год. (4. новембра1) пише карловачки владика личком
проти Јовану Милојевићу и спомиње своју велику жељу, да
број „Сербскиосг училиш Ђ * У свом владичанству умножи.3
1801. год. (19. новембра) пишу неки Госппћани карловачком владици u кажу: Кад je владика Авакумовић пролазиа
кроз нашу личку крајину препоручио je цијелој (црквеној) onћини, да би врло добро било, „едни Славено Сербск* Школв поставити овде у Госпић»... и Mu сви... сами желећи, едва дочекали и поставили Школи, кол е била овде две године дана“.8
1801. год. (4. децембра) прочитана je у конзисторији карловачкога владичанства жалба Госиићана против намјере свештенства личке протопопије, да госпићку „школи Славеносербпкучо“ премјести у Плочу.4
1801. год. (13. децембра) пише глински прото Ћирило Остојић конзисторији карловачког владичанства и каже, да je
петрињски парох Василпје Пелеш добар у читању и појању a
особито у „писавш Немецкомт> и Сербскомг“.&
1802. год. (11. фебруара) прочитани су у конзисторији у
Плашком одговори свијех прота карловачкога владичанства на
писмо од 9. октобра 1801. год. писано ради „Славеносербскихг...
училшцЂ“, која ce имају основати у свакој протопопији.6
1802. год. (11. фебруара) пише карловачки владика својијем протама и спомиње њихов одговор на његово писмо од
9. октобра 1801. год. „ради увестисн имувдихЂ Славеносербскихк
ШКОЛЂ“ .7

1802. год. (16. маја) састави Павле Хаџић „(önHcaaie“
плашчанске „клиричке“ школе и испод ријечи „вгћжество“ клирика обично стоји: „читати и писати Сербски токм«“, понегдје
стоји : „читати и писати Сербски и н4что (или : & части) №ћмецки“.8
1 Запнсаво ,9бра‘ , шти значи мовембра, алв су каткад прописввачв
мјесто тога преписујуИи пнсали децвмбра — д б Р>.
2 У Плашком у владвчавском архиву: К. 1801. 6р. 120. (n „Л6 113“),
3 У владичаноком архвву у Плашком: К. 1801. бр. 153. (и .№ 146“).
4 У владнчавскои архвву у Плашком: „Protocollum Consistorialo De
Anno 1798. et Sequentibus“, 1801. год. бр. 153.
у владвчавском архвву у Плашкои: К. 1802. бр. 13 (и „Ј6 166“).
6 У владнчавском архвву у Плашком: „Protocollum Consistoriale D&
Anno 1798 et Sequentibus“, 1802. год. бр. 51.'
7 У владачавском архвву у Плашкон: К. 1802. бр. 52.
8 У владачанскон архиву у Плашком: К. 1802. 6р. 143 (в
290“).

78

1802. год. (10. јула) прочитано je у Плашком у конзисторијн писмо баналне геиералне чоманде од 15. јуна, која je jaвчла „ла шкода Сербскал вђ Петрин*“ може ce издржавати, a
у Глини не може.1
1802. год. (10. јула) прочитано je у Плашком у конзисторији писмо карловачке генералне команде од 15. јуна „на noHCKaHie б свд* под(ђ ) 23. февр. т. л. вт> призр^нш старнл резиденши Плашчансмл на школв Славеносербскук употребитисл
имунџл“. Ta генералаа команда одговара, да ce та резиденција
може уиотребити за школу, кад ce други стан за официре
сагради.2
1802. год. (10. јула) прочитано je у Плашком у конзисторији писмо баналне генералне команде од29. јуна, у ком стојн
да према извештају града Костајнице тај град не може издр
жавати учитеља „Славеносербстн школн“.3
1802. год. (10. јула) прочитано j e у Плашком у конзисторијн
писмо карловачке генералне комавде, у ком стоји спомен „Славеносербскихг ш ко л ђ “ и у кои јавља, да j e предложила дворском ратном савјету, да свештеници који служе као учитељи
добивају плату из државне благајнице.4
1802. год. (i. сеитембра) иише карловачки владика Петар
Јовановић Видак плашчанскои проти и каже, да je цар допустио
„да ce у свакомЂ протопоишт« Enapxi'e ове ио една славеносербска школа сл^ћдователно и у плашкоиЂ воведе“.6
1803. год. (16. јануара) моли члан „Славнаго Капптвлвма“
ријечкога ријечки „КапЈтиллмЂ“ да му четири члана „Капитхларна“ даду неко свједочанство „на сербскомг Ддалекгћ“.6
1803. год. (24. марта) пише карловачки владика митрополиту Ст. Стратимировићу и каже, да у његову владичанству
имају само двије „Школе Сербске“, спомиње, да je он више пута
предлагао и да je митрополит потпомагао његов приједлог, да
1 У владвчавском архпву у Плашкон: „Protocollum Consistoriale De
Anno 1798 et Sequentibus“, 1802. год. бр. 102.
s У встом протоколу 1802. год. бр. 105.
8 У h c t o u протоколу 1802. год. 6 р . 107.
4 У истом протоколу 1802. год. бр. 110.
6 Циркуларни протоколв плашчавске, иримишљанске в дубравске парохвје. (У плашчавском je протоколу нзостављвно u исаред „у плашкомг“).
Налвко у владвчанском архвиу у Плашком: „Circ. Prot. 1801—30“.
6 Пасмо je у архвву православве парохије рвЈечке. (Напвс&во je сербс к в м ђ нјесто сербском!,“).

79

би бар у свакој протопопији карловачкога владичавства no jeдна „Сербска Школа уведена била“, за тијем спомиње „в’ сихт>
сгранахЂ вовестнсл имуцџл Сербскгл Ш колн“.1
1808. год. (8. маја) пише црквена опћнна у Карловцу карловачкои владици и спомиње карловачкога „Славеносербскаг»
учителл“ Павла Мејића („Меича“) и оспивање „Славеносербстл
Ш колн“ у Карловцу.2
1803. год. (13. маја) пише карловачки владика митрополиту
ну писму стоји спомен „сербскихг училтцт.“, којаће сеосновати.8
1803. год. (27. маја) пише митрополит Стефан Стратимировић карловачком владици да му je потребио „да обје генералне команде одговоре, за што „оне Новце Церковне на Содержаше СлавеносербскихЂ Школт> употребљ«вати преплтствмогв“.4
1803. год. (29. маја) пише у Утињи парох Макспм Гаћеша
иолбу карловачком владици и каже, да je већ осма година,
како ов иде у школ« ввкманић(к)» Поради Наука Сербскгл
1»ности“.Б
1803. год. (10. јуна) јавља лички прото Јован Милојевић
конзисторији карловачкога владичанства, да јереј Михаило Травица из Метка воли „славеносербскут школу у Медку no желанЈК) тамошнлг® обгцества держати“, него ићи у Дивосело за
капелана.6
1803. год. (18 јуна) пише карловачки владика карловачкоммитрополиту и спомиње иадржавање „Славеносербскихг школђ“
које he ce основати у карловачком владичанству, спомиње,помоћ свештенства и народа „прп заведенји иомлвушхЂ Славеносербскихт> ш колг“.1
1803. год. (9. септембра) каже конзисторија карловачкога
владичанства одговарајући карловачкој генералној команди, да
омладина за то слабо стоји у хришћанској науци што „славеносерб1 У Плашком у владвчавском архиву: К. 1803. (без Сроја в потсиса
бвће ковцепт нлв нрвјепнс).
2 У владнчавском архвву у Плашкои: К. 1803. бр. 94, (в „Л! 444*).
Ј У владвчансксм архиву у Плашком: К. 1803. бр. 243 (в „№ 592“).
4 У владвчавскои архиву у Плашком : К. 1803 (без броја).
5 У владвчавскои архвву у Плашкои: К. 1803. бр. 91 (и *Ј4 441“).
•У владвчанском архвву у Плашком: „Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 1803-tto ad An: 1809-num inclusive“, 1803. год. бр. 1il.
7 У владвчанском архвву y Плашком: K. 1803. (без броја п потписа,
заједво с пвсмом од 27. маја 1803. го д , које je ваирвјед споменуто).

80

скими школами »скудћвамшш“ не учи ни матерњи језик, ни
читање a још мање писање, и одређује да ce моли генерална
команда, да ce постара „« заведен!и славеносербскихг ш колђ“.*
1803. год. (2. новембра) конзисторија карловачквга владичанства одговарајући на приједлог банске генералне комавде
каже оно исто што je поменуто напријед код 9. септембра 180а.
године.2
1803. год. (18. новембра) јавља геверална команда конзисторији карловачкога владичанства, да je „Славеносербска Школа
вт. Слуивскомт» Регеменгћ бнти имуиџл, за вреил вт> колларичкомт. ПарохЈалномЋ дом* установленна“, док ce na прољеће
не сазида нова.3
1803. год. (26. вовембра) каже конзисторија карловачкога
владичанства, да je на молбу карловачког владике Петра Јовановића Видака од 13. маја митрополит послао Јована Пејаковића, јеромонаха манастира Гргетека „ради вбучевјл клириk* b i > Епархш сел, вђ чтенш и п £ т ш , и ради заведенвнл зд-ћшвЈл
Славеносербстл школи“.*
1803. год. (29. новембра) пише карловачки владика Петар
Јовановић Видак плашчааском проти и каже, д а јеу П л аш к о м
осим њемачке „и слаеено сербскал наша школаи, казује шта
ce у њој учи осим „сербскаго чтент u писанм “, говорн да
преко подручвога му свештенства препоручи народу православне
вјере, да шаље „д^цн сво» в’ зд^швкио сербскто школк“.5
1803. год. (8. децембра) пнше карловачки владика својнјем
протама и каже, како je тражио преко иитрополита од више
власти између осталога и то, да ce у свакој протоиопији бар
no једпа „ Славеносербскал школа“ оснуЈе.6
' У владичавском архиву у Плашкои: „Protocollum Consistoriale. At>
Anno 1803-tio ad An: 1809-num inclusive", 1803. год. 6p. 172.
2 У истои протоколу 1803. год. 6p. 213.
3 У BCTOM протоколу 1803. год. 6p. 230.
4 У BCTOM протоколу 1803. год. 6p. 243.
6 Цвркуларви протокол плашчавске, ирамншљаиске, дубравг.ке к муњавске парохнје. У плашчавском протоколу вема: дава и мјесеца (т. ј . 29.
вовембра) ваша (испред школаЈ, ни в' (испред adtmmoKi). Имају још веколике везватве разлвке. — Иси. у М. Грбвћа, Карловачко влалвчаиство Ш
1893) стр. 247. Испор. у Плашком у владвчавском архвву: „Circ. Prot 1801
— 30.“ стр. 24.
• У владвчанском архвву у Плашком: К. 1803. бр. 232. (и „Ј>4 581“ ).

8t

1804. год. (28. јануара) моли горњограчачка (црквена) опћина преко свога проте конзисторију карловачкога владичанства,
да ce суспендирани јереј Вуколаје Навлица постави за учитеља
на таиошњој „Славеносербскои ш кол*“ са 180 фор. годишње
плате коју му je опћина („обвдество“) обећала с „другими еЉкими ко препитавш нуждннии“ (т. ј. стварима).1
1804. год. (6. марта) написа П. Соларић прнступ своме
Кључићу, у ком (приступу) спомиње2 своју намјеру: „просто
сербско на свеп> издати Землеописан'1'е“ ; каже : „Ми смо били
Славлни, али смо данасв едант> путЂ Славено-Серби‘; спомиње,
гдје он постаје „многоречивШ... Сербг“ ; пита, гдје нам je
рјечник (терминолошки) „Сербско-Немецки u Немецко-Сербски ?*
Довикује „Сербска Младости!“ и казује омладини своје осјеhaje и сажаљава je. Још каже: „Veritas odium parit — л би
жел 10, да ce ове, Человечеству иостидне, Римлннина речи нигда
аосербити неузмогу“.
1804. год. (20. марта) пише у Петрињи намјесник Василије
Пелеш конзисторији карловачкога владичанства и каже, да je
парох Василије Кукић довео свога сина у Петрињу „в’ СлавенноСербску-к) Школу“.8
1804. год. (21. јула) пише карловачки владика митрополиту Стратимировићу и препоручује му између осталог, да ce
заузме код државне власти за „установлете Славеносербскихт>
школђ“ , за тијем спомиње, како би ce могло основати и издржавати „н^колико поне школћ Славеносербскихг, коихђ за нин^
EnapxiH cìh «нмдђ не им^етЂ“.4
1804. год. (24. августа) пишу Стефан Јурковић, Ђурађ Дошеновић, Лука Милеуснић и Симеун Двмитровић у Госпићу
молбу карловачком владици и у њој кажу, да ce у госпићкој
школи налази већи дио „Сербскгл вности“.5
1804. год. (l. септембра) пнше карловачки митрополит Ст.
Стратимировић карловачком владпци и каже, да je дао „наставлен1е ш КравшхЂ Оспахг“ „на Сербскт устроити“, и да he
1 У владвчавском архвву у Плашком: „Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 1803-tio ad An: 1809-num inclusive“, 1804. год. 6p. 16.
2 П. Соларвчт>, КлмчнћЂ y мое зеилеописанје (1804) с-.тр. 6, 9, 10, 11.
3 У владвчавском архвву у Плашком: К. 1804. 6р. 39. (a „X 648“).
* У владачавском архвву у Плашком: К. 1804. бр. 113. (в .JE 722“).
6 У владвчавском архвву у Плашком: К. 1804. бр. 140. (в
749“).
о српском вмену
6

82

владика добити преко хрватске гевералне команде „Сербскгихт,
Е^емпларввт. 6000 V
1801. год. (8. децембра) јавља глински прото конзисторији
карловачкога владичанства, да у некијем њему подручнијем црквама нема свагда службе у црквама, што неки пароси немају
капелана, ни ђакона, ни дјеце, која би пм у цркви на служби
одговарала и то „изт> недостатка С: сербскихг школђ“, те je 4.
јануара 1805. год. конзисторија карловачкога владичанства одредила, да je дужност свештеника, да сами уче дјецу и то сваки
бар 10 дјеце из своје парохије да научи читати и појати, јер
свака парохија не може имати пславеносерб(ску) школу“, него
свака протопопија може имати no једну и највише двије шчоле.2
1804. год. ( 18. децембра) пише Доситије Обрадовић Павлу
Соларићу, који je родом из В. Писанице у Хрватској, овако:
„има Греша 9ем1стокла, има Cepöla Соларића и чрезЂ H ira
иматиће многе“.3
1804. год. наштаипа II. Соларић „Ново гражданско чемлеописанје перво Ha Езику Сербскомч>“ и каже, да je „посвевдено“
„обвдеИ ползи своега Сербскога рода“ ; још каже, да ви сви
Серби едномт. услнше“, да су географија и хронологија два ока
историје; каже да му je „Ово ЗемлеоаисанТе... аосерблено“, да
добре ствари треба „изт> тући езика преводити на сербски“, спомиње, да му слагач не зна „ни речи сербски“.*
1805. год. (4. јануара) пише карловачки владика Видак
својијем протама и у писму спомиње недостатак „Славеносербскиосг Ш колг“, каже да у сваком мјесту или парохији не може
бити „Славеносербскал Ш кола“, спомиње свештенство у свом
владичанству, које „в’ napoxiaxi с в о и х ђ ш к о л ђ славеносербс к и хг“ није имало.6
1805. год. (16. јануара) пишу неки Ријечани карловачком
1 У владвчавском архвву у Плашком: К. 1804. бр. 156. (и „№ 765").
2 У владвчанском архиву у Плашком : »Protocollum Consistoriale Ab
Anno 1803.ü(> ad An: 1809.°um inclusive“, 1805. 6p. 11.
8 „Сербске ЈГћтопвсв“ (т. ј. Летопвс Мат. Cpn.) Ш (1825) стр. 114.
4 Ново гражданско землеопвсавје (1804) (I) стр. I (ватпвс), III« Vili.

XII, ХШ, XXII.
5 Циркуларни протоколн зрмањоке в плашчанске парохвје. Писмо ce
налазв в у вребачком u у примншљавском цвркуларвом протоколу. Разлвка
вма у словвма. Цнтат ва свршетку ирепвсан je само ао плашчавском цвркуларвом протоколу.

83

влади ц и u кажу, да су од власти добили писмо на лативском
је зи к у и да немају човјека који зна латински и моле владику,
д а их он научи („обвчити“) преко свога архиђакона „в’ просто
в ’ CepócKOM'b Л зн ц * “ (т. ј. да им протумачи шта стоји у том
латинском писму или спису, што су га добили од власти).1
1805. год. (29. јануара) пише лички прото Јован Милојевић карловачком владици и спомиње „гоности нашеА СлавеносербекоИ Насгавлев1е“ у личком протопрезвитерату.2
1805. год. (29.' јануара) јављ а лички прото (т. ј. Јован Милојевић) конзисторији карловачкога владичанства „условје н4ко их ђ ему подручвнхЂ С(вл)шеник«*вт>, Славено : Сербскут школу
eo вребц^ содержавати вознам^рившихЋ“.3
1805. год. (14. фебруара) пише карловачки владика Видак
личком проти и каже да из његова писма од 29. јануара види,
да су неки н>ему подручви свештеници обећали „на содержаflie Славеносербскгл во вребц^ завестисл имшџн Школи прилагати“.. .4
1805. год. (9. марта) пише у Могорићу прото Јован Милојеви ћ подручнијем свештеницима, спомиње „содержан!е наших%
СлавеносербскихТ) Ш к о л ђ “ и каже : „Школа дакле наш а Славепосербскал полакЂ приклопл^ваго потвержден 1л ero внсоко•преосвештенства уже 5-о cero во вребц£ начасл“.5
1805. год. (14. марта) пише карловачки владика (или његов замјеник, јер нема потписа) мнтрополиту Ст. Стратимировићу и на полеђини тога писма стоји „A ttestat“, у ком каже,
да je Јован Пејаковић, јеромонах манастира Гргетека, служио
у карловачком владичанству „вђ своиств'ћ Славенасербскагч
јчи твл л . . . “ ®

1805. год. (14. марта) каже конзисторија карловачкога владичанства, да je Јован Пејаковић, јеромонах манастира Грге1 У владвчавском архвву у Плашком: К. 1805. и 1806. бр 18. (и
-бр. 844).
2 У владвчавском архвву у Плашком: К. 1805. и 1806. бр. 25. (в
„36 851“).
3 У владичанском архвву у Плашком: „Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 180:<.<>° ad An: 1809.”““ inclusive“, 1805. год бр. 25.
* Циркуларви протокол вребачке парохије Испор. у П. М. Крпјивовића,
Из српске прошлоств (1904) стр. 19.
б Цвркуларвв протокол вребачке парохвје. Испор. у П. М. КрајиновиИа,
Из српске прошлоств (1904) стр. 18—19.
* У владвчанском архвву у Нлашком: К. 1805. в 1806. бр. 38. (в „№ 864“).

6*

84

тека, кога je митроподит От. Стратимировић писмом од 28. сеп»
твмбра 1808. године у Плашки послао, већ годину и no учиодјецу православне вјере „вђ Славеносербсхомг зд^шнемт. учил и ј ц и “ и да je плаш чанске клирике учио појати, ит.д.1
1806. год. (13. априла) био je испит клирика у Плашкои'
и у „Таблици“ о клирицима и о њихову знању испод ријечи
„в^ж ество“ свуда стоји да знају „Сербски“ (читати, писати).1'
1805. год. (5. јуна) спомиње конзнсторија карловачкога
владичанства заслуге, којв je стекао јереј Рафаило Б унчић и
„вт. славеносербскои здћшнеИ ш кол*“ (т. ј. у плашчанској cpnској школи).3
1805. год. (29. јула) пише митрополит Ст. Стратимировић!
Доситеју Обрадовићу и каж е: »Друголчп говори простиИ Сербин г у Срему, Б а н а т у, Бачкоп, и гор н М МадлрскоИ; a друголчм у Славоти, Л и к и , Д а лм а ц ш , Босни и Cepöiu“.*
1805. год. (15. септембра) каже конзисторија карловачкога
владичанства, да je био испит у овдашњој (т. ј. плашчанској^
„Славентсербскои шксигћ“ и јерођакон Јован Прица као „ириставленниИ сербскт учителБ, поднесе иписаш е толже кшостш
ci> прописн“.6
1805. год. (3. октобра) пише карловачки владика (или његов заијеник, јер нема потписа) својијем протама и каже, да
1. новембра или децембра („9 врјл“) „Славеноеербскал зд-ћшнлл

школа... начатисл будетЂ“.6
1805. год. (23. вовембра) каже конзисторија карловачкога
владичанства у Карловцу, да стараоци карловачке цркве „ув4раитЂ, да капиталт» фундацш зд-ћшнјл Славенисербекгл школн:
доволн» всигуранЂ Е стб“ (т. ј. карловачке српске школе).7
1805. год. (17. децембра) пише карловачки владнка Видак
својијем протама и осталом народу и казује, шта he бити сра1 У владвчавском архвву у Плашкои: „Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 1803.,io ad An: 1809."um inclusive“, 1805. годвве бр. 38.
2 У владвчавском архнву у Плашкои: К. 1805. в 1806. бр. 66. (в nlv 892“).
3 У владвчавском архвву у Плашком: „Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 1803.,io ad An: 1809.“um inclusive“. 1805. год. бр. 85.
4 HoBuft СербскШ .'Љ топнсћ (т. ј. Летопис Мат. Cpn.) 42 (1838) cip. 121.
5 У владвчавском архвву у Плашком: „Protocollum. Consistoriale. Ab
Anno 1803.<‘° ad An: 1809.uum inclusive“, 1805. год. бр. 132.
• У владичавском архвву у Плашком: К. 1805. u 1806. бр. 134. (в „JS 860“).
7 У владвчавскои архвву у Плашкои: „Protocollum Consistoriale. Ab.
Anno leOS.ü» ad An: 1809.““™ inclusive“, 1805. год. бр. 168.

85

мота „ц4логђ нашегг poda Сербскаго“, и пише „рода нашег*
•Сербскагe “ и спомиње срам „славногв народа Сербскогг“.1
1805. год. : види у VI. глави 1805. год.
1805. (1806.) год. : види у II. глави 1805. (1806.) год.
1806. год. (13. јануара) каже конзисторија карловачкога
владичанства, да карловачка генерална команда јавља, да ce
клирик Јован Станковић налази у овдашњој (т. ј. плашчанској)
„СербскоИ ш коли“.2
1806. год. (15. фебруара) каже конзисторија карловачкога
•владичанства, да команда огулинског пука (регименте) моли, да
ce клирик Силвестар Мишчевић пошље својој кући, ако ce налази у овдашњој (т. ј. плашчанској) „Сербскоп школн“.8
1806. год. (15. фебруара) каже конзисторија карловачкога
владнчанства, да je владика Петар Јовановић Видакизволио „Сла-веншсербскџм вт> м-ћсгћ сем-b воввсти школу“ (т. ј. у Плашком).4
1806. год. (15. фебруара) спомиње конзисторија карловачкога владичанства јерођакова Прицу, плашчанскога учитеља
^Славентсербскгл мности“, и одређује да он поред дужности
„учителл Сербстл зд^ћшшл школи“ буде и дворски („придворни“
т. ј. владичин) капелан.“
1806. год. (16. фебруара) написа Гргур Гвоздић у Карловцу
свој тестаменат, у ком оставља (као што стоји у пријепису:
„Abschrift“) на „Czerkvu Szerbsku" у Карловцу 300 фор. и „Sza fun•dush Skolle Szerbske u Carlovczu f. 500.“ A ko би му родбина изумрла, одређује, да иу ce сва преостала имовина раздијели на
„Skolle Szerbzke... у na Szerbzku Czerkvu“ y Карловцу.8
1806. год. (11. јуна) пише конзисторија карловачкога вла1 Цнркуларвн протоколн плашчанске, пранишљанске, дубравске и му■њавске парохнје. У цнркуларвом протоколу зрмањске парохије има исто писмо
датум: 17. новембра. У владвчавском архиву у Плашкои: К. 1805. и 1806. бр.
169. (и „Л? 994“) датум je 17. „9вр1в“ (што ce може чвтати децембра и вовембра). У DpaBOQBcy ама ввше разлвка. Испор. в у П. М. Крајввовића, Из
српске прошлости (1904) стр. 22.
2 У владичаво.ком архиву у Плашком: „Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 1803.lio ad An: 1809.num inclusive“, 1806. год. бр. 7.
3 У истом протоколу 1806. год. бр. 21.
* У истом протоколу 1806. год. бр. 31.
1 У истом протоколу 1806. год. 6р. 33.
* Пвсмо у архнву православне црквеве овћеае у Карловцу.

86

дичанства личкои проти и у писму стоји спомен „Славеносербскгл
в’ Медц4 завестисн имииџл Школи.“1
1806. год. (9. јула) пише лички прото Јован Милојевић
свом свештенству и у писиу стоји спомен „в Медцје завестисја имушчија Славево-сербскија школи“.2
1806. год. (l. септембра) прочитав je приједлог митрополита
Ст. Стратимировића у ковзисторији карловачкога владичанства
„дабн какм Славентсербскиаљ вђ Провиввдал4 находнвдихсл
ш колђ учителЈе, так® и народвЈИ Директори, ст> д1ецесалвмми
Г. Г. Еп(и)ск(о)пами вђ тћсншШ соисђ привелиса.“8
1806. год. (4. октобра) пише у Костајници прото Никола
Вујиновић карловачком владици и моли га за учитеља који би
осим „Славено Сербсмл Науки“ знао и њемачки.*
1806. год. (29. децембра) спомиње конзисторија карловачкога владичавства цпрску одредбу о моралу и знању људи^
који ce желе примити службе „Славенасербскихг учителеИ“.6
1807. год. (7. јула) пише коренички прото Стојан Шобат
команди мекињарске компавије (личке регименте) и каже,.
да je потребито да команда регимевте изда заповијед команди
кордона да веки Којо Кукнћ босанског nona Петра Адамовића
и два босавска свједока на „кордон“ добије, да их преко командвкордона испита, и „attestat Serbskij ili horvaczki napravi“.®
1807. год. (9. августа) изишао je заковик за Војну Крајиву с натписом : „Начални Закони за Карлштатско-Вараздинску Баналску Славонску и Банатску Воевну Границу, преведеннни изђ немецкога орМнала на Сербскт б з н к г “.7
1807. год. (27. новембра) каже конзисторија карловачкога
владичанства, да je катихизис од 1774. годиие ваписан „простнмђ сербскимг изнкомт»“ и одређује, да ce банској гепералној команди одговори, да ce постара, да бар у свакој прото1 Циркуларви оротокил вребачке парохвје. Исаор. у П. М. Крајивоввћа,.
Из српоке прошлости (1904) стр. 19—20.
а П. М. KpajHHOBHb, Из српске ирошлости (1904) стр. 19.
3 У владвчавском архиву у Плашком: .Protocollum Consistoriale. AbAnno 1803.4» ad An: 1809.““™ inclusive", 1806. год. 6p. 145.
4 У владвчавском архвву y Плашком: K. 1808. (без броја).
6 У владичавском архвву у Плашком: .Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 1808.tio ad An: 1809.““"' inclusive“, 1806. год. бр. 207.
e У владвчавском архвву у Плашком: К. 1808. бр. 106. (и .Л6 1578“).
7 Р- Грујић, Апологвја (1909) стр. 210.

87

попији оснујв no једну „Школу сербскро“, гдје би омладива
могла научити читати „сербски“.1
1807. год. (27. новеибра) спомиње ковзисторија карловачкога владичанства тужбу Николе Дринића, стараоца „Школн
СлавеносербскГл костаИвичмл“.4
1807. год. (11. децембра) нише у Могорићу лички прото
Јован Милојевић подручвијем свештеницима и спомиње „содержание СлавеносерОскш в’ медц$ воведешл школн јаж е еше
у вктомвр* л. т. началасн“ и да у школи има 20 дјеце.3
1807. год. наштампа Личанин Јован Дошеновић објаву
своје рачунице („Численице“), у којој стоји да му je рачуница
„собрана на Сербски народа нашега Језик“.*
1808. год. (31. јануара) каже конзисторија карловачкога
владичанства, да глински прото Ћ. Остојић јавља, „да за noставити фвндзсЂ Школн Славеносербстл в’ Глин4 завестисл
имицјл б вслкаго званјл гпрскихЂ л и ц ђ 1800 f i . a клера же
Пр«*топресв#терата т о г о ж ђ 1200 f l . 30. х. »б-ћоданно естБ“.Б
1808. год. (31. јануара) каже конзисторија карловачкога
владичанства, да проте коренички и крбавски јављају, да дјецслабо долазе „в' Школи Славеносербскгл“ no наредби владичиа
ној „заведевннл“ и моле, да ce израде код карловачке гевералне команде наредбе за слање дјеце у школу, те конзисторија одређује, да ce пише карловачкој гевералној команди, да
изда наредбу командама компанија, да нагоне родитеље православне вјере, да доводе дјецу своју бар од седам до девет година
од сваке конпавије no неколико „в’ Школж Славеносербскум“.6
1808. год. (9. марта) nnuie у Жировцу парох Алекса Остојић глинском проти Ђирилу Остојићу и спомиње новце „за
ф*вдацш Славено Сербске школе“.7
1808. год. (12. марта) каже ковзисторија карловачкога владичанства према извјештају од 2. фебруара 1808. год. глинскога
1 У владнчавскон архиву у Плашком: „Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 1803.4» ad An: 1809.““™ inclusive“, 1807. год. бр. 204.
2 У истои протоколу 1S07. год. бр. 208.
3 Циркуларви протокол православве аарохнје у Дввоселу (кол ГоcnBha). Испор. у П. М. Крајвноввћа, Иа српске прошлости (1904) стр. 20—214 A. Гавриловвћ, Глас cpn. кр. акад. 72 (1907) стр. 175.
5 У владичанском архвву у Плашком: „Protocollum Consistoriale. Ab.
Anno 1803.ti» ad An: 1809.““m inclusive“, 1808. год. бр. 18.
• У истом протоколу 1808. год. бр. 34.
7 У владичавском архиву у Плашком: К. 1808. бр. 86. (н „„Ч 1558“),

88

проте Ћ. Остојића, да ивоги свештеници одричу обећане новце
sa „фгндацш « аавестисл имушеа ... Школ'ћ Славеносербскои
в’ Глин-ћ“.1
1808. год. (18. марта) пише глински прото Ћирило Остојић карловачком владици и спомиње распоред „Суммн за устро€Bie Славено Сербстл Школн в’ Глин^“.4
1808. год. (27. марта) каже конзисторија карловачкога владичанства, да карловачка генерална комавда јавља (писиом од
17. марта 1808. годиве), да je изишла варедба, да ce дјеца марљивије шаљу у школу; и ту стоји спомен „Ш колђ Славено
сербскихг“.8
1808. год. (27. марта) каже ковзисторија карловачкога владичанства, да према пксму гливскога проте Ћ. Остојића три
свештеника праве сметње при скупљању новаца „за заведевје
СлавеносербскГн Школн вт> Глин-ћ“.1
1808. год. (27. маја) пише карловачки владика својијем
протама (и то : кореничком, крбавском, личком, вилићком, плашчавском и будачком) и у писму стоји спомев „Ш колђ славе-

носербскихг“.6
1808. год. (18. августа) каже конзисторија карловачкога
владичавства, да je према писну вилићкога проте Илије Скенџића од 6. августа 1808. године комавда оточкога пука (регимевте) примила варедбу од генералве команде „ради Ш колђ
СлавеносербскихЂ“ и да je само једва српска школа у том пуку.6
1808. год. (9. вовембра) пише вилићки прото Илија Скенџић карловачком владици и каже, да je нека удовица попадија
три годиве држала сива Гаврила у њемачкој школи, a код
брлошкога пароха Јована Ивавчевића „три л4та у Сербскот
наукШ“.1
1 У вл&днчанскои архвву у Плашком: „Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 1 8 0 3 . ad An: 1809.num inclusive“, 1808. год. 6p. 5fi.
2 У владичавском архиву y Плашком: K. 1808. бр. 86. (е „,Nj 1558“).
s У владвчанском архвву y Плашком: „Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 1803.tio ad An: 1809."“” inclusive“, 1808. год. бр. 84.
* У встом протоколу 1808. год. бр. 86.
5 У владвчанском архвву у Плашком: К. 1808. бр. 84. (в
1556*).
6 У владвчанском архвву у Плашком: „Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 1803.iio ad An : 1809.““1” inclusive“, 1808. год. бр. 171.
7 У Плашком у владвчанском архвву : К. 1809. год. бр. 128.

89

1808. год. каже П. Соларић1 .СтараИмосе своИскп о на■ставленш ваше д4це; то ће будући граждани и Сербска дика
или беслав1'е бити“ ; спомиње, које треба да буду главне црте
„Сербскога характера"; вели, да je руско „варјечје“ најсавршеније, и „сербско наамегче, наИблагогласвУе, наАокруглЈе и наИлк>бче ; a зар нашем нар^чш за многим стои да и совершенно
буде?“ пише, да смо ce ми „управо на труд и работу сви poдили. Словар Сербски! Писменицу Сербску! у овом з отлагателству наша погибелћ“ ; вели „Та за лвбов уш ш наши и горе
вишше нашега сербскога внушев!л ! откуда е за ззик наш 6ол1>
рећи : Грамиапка него Писменица“ ; каже да „ф, H ie за сврбека
уста ни создано“ ; пише, да je „одпосле паден1л нашега Царства добра част Сербалл свое приб^жише имала“ и старала ce
о књижевности и каже „но, Бог с’ наии! ми смо (Славено-)
Серби“.
1809. год. (5. јануара) пише у Војинићу прото Петар Maђерчић карловачком владици и спониње, како у карловачком
владичанству има мало људи за свештенике, за то што „неимамо (JxfHWfiiia за школе Славено Сврбске“?
1809. год. (6. јануара) каже карловачки капетан и комесар, да je тога дана била скупштина, на којој je био и карловачки владика Мојсије Мијоковић и тај капетан и да je владика говорио на „сраском језику“ („Idiomate Serblico“) и да je,
колико га je он могао разумјети, наговарао људе православне
вјере на узајамну љубав.3
1809. год. (15. фебруара) каже конзисторија карловачкога
владичанства, да Ј. Новић, капетан из Шкара у оточком пуку
(регименти) моли писмом од 16. јавуара 1809. године, да ce
младић Сава Ћурчић из шкарачке „компаније“, који je учио
( в ђ ) „Школ* Славеносербскои“, да би био non, ослободи војничке службе, да би могао бити записан у војнике, ако не буде
ослобођен.4
1809. год. (10. иарта) каже конзисторија карловачкога владичанства, да je сомборски сенатор Никола Шимић послао об1 И. Соларвч, Улог умг. человмескога у малену (1808) стр. XV, XVI,
159, 161, 162, 163. Испор. и cip. XI, XIV, 160.
2 У владичавском архиву у Плашком : К. 1809. год. Gp. 9.
8 У владвчавском архиву у Плашкои: К. 1810. год. Ср. 30.
4 У владнчанском архвву у Плашкон : „Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 1808.4° ad A n : 1809."“'" inclusive“, 1809. год. бр. 50.

90

јаву „на JIoriK»“ и моли (писмом од 15. фебруара 1809. годнве), да je карловачкп владпка свештенству свога владичанства повуди (у писму) као књигу „Сербском« род* доволное
npocBi>meaie подати об^ш авш вв-“.1
1809. год. (10. априла) спомиње конзисторија карловачкога
владичанства младиће, који још „Ш колц Сербстл невидћли в'
Окресности Протопресвттерата Ктринскаго“.2
1809. год. (27. априла) пише у Костајници намјесник Јован
Вујиновић и каж е: „НашЂ первШ Славентсербскт Хр(и)стјлвскШ НародЂ npa«ubt и прадћди наши кои су у ове земл^ Цесаро-Крал4вске населили“. . . и спомиње, како je „Нашт> Сербскт истШ НародЂ e оног« турскога крал“ прешао, помиње,
како има довољно господе „рода Славеносербскаг»“, каже, да
су наши стари знали, да гажењем заклетве срамоте „своИ родт>
Славен» -Сербскт“,3
1809. год. (30. септембра) каже петрињски администратор
Стефан Чучковић. да „зд^ш нал кшостђ Петринска у Сербск*
u Неиецкк Школ* прпходе“.1
1809. год. штампао je Личанин Јован A. Дошеновић „Jliрическа п4ш л“, за која у натпису каже, да их je „спевао на
С е р б с к и и на 9. листу предговора каже: „можемо ли и на
Србски имати преимулцество каково год 1№снотворства“ и „То
су мол Правила за сад на Србски“. Још каже: „Многи наши
— што сам прим4тио до сад у разни мали п^снотворешл, на
Србски, и Славенски — варак» c e .. . “ и „Драматическога н^снотворства пробу на Србски предузео сам саставллти...“ Види
u на 43. стр. : „И ни Србска сисса млеком задоила“ и на 72.
стр. „Зато чуИте о предраге Србске кћери! миле маИке!“
1809. год. каже П. Соларић, да му je жао, што he „нин*шни С ербли... чтевТбм ове книге мало шо болн бити“; вели,
да ми не би били који смо, кад би примили друге обичаје „ни
наша д^ц а нами подобна; камо-ти онда Сербли?и пише, да he
вријеме Д. Обрадовића остати „у ЈГћтописи потомства Рода
Сврбскаго, оно разсв^те ума нашега доба, кад су и Сербли о
свачем свободно мислити... почели“; спомиње, гдје треба тра1 У истом протоколу 1809 гол. бр 70.
2 У нстом протоколу 1809. год. бр. 126
3 У владвчавском архвву у Плашком: К. 1809. год. бр. 152.
4 У владвчанеком архвву у Пдашком: К. 1809. год. бр. 238.

9t

жиги извор „нашега Сербскога хладнога братолпбш“; спомиње,
како велики наши трговци у својијем пословииа употребљавају
странце „с’ изговорои, да нсЗма способни С е р б с к и каже: „Сваки
благоимући Сербски дом Оо здну част (гостбу) манЂ првко
године, пак ето наи сто тислвда“; пише „ова книга... у сваком
Сербском племеву, валлло би да ce, како сами хл4б насувдни,
имаде“.1
1809. год. каже П. Соларић „у нашем милои Сербском
Роду“, пише, да je једну књигу превео „на Сербски“ и да je
гледао том књигом двојаку корист „СерблИм прибавити“.2
1809. год. каже П. Соларић говорећи о српском т.ј. народном говору и о словенском т.ј. књижевном: „9зик наш пак,
6Io ми е или у Сербском нар^чш неполезан“. ..; спомиње „догадвае Сербске“ у Карловцима у Сријему; пише да je калуђерима у мавастиру Ораховици било мило „слушати о Сербеким
у Карловцн новим учебним учредам“; каже: „И л сам кр-ћако
зачео желав!е, Сербл^м негда шо-год писати“, „и л зато себи
с’ правдои ласкам, да ћу Сербл$м Книжицом овои већи дар
од H i учинити“. Казавши да у нас нема свјетске историје пита:
„Зашо стое толики мужеви, кадри Сербски писати?“ 8
1809. год. штаипана je Јована Дишеновића „Численица
или наука рачуна... од инострани Езика на Србски сабрата“.
У предговору поииње тршћанскога трговца Д. Теодоровића и
казује жељу, да би било „на тислгце такови чувствителни серца
к’ ползи у Сербалл“ ; каже „Л сам писо данашним Славенскнм
езиком — Сербски — колико год знам... Стотина хоће да ce
пише Славенски, a тисл1ца жели u волн Србски. Овде je већа
страна. Б н ће процес брзо свршен“ ; каже да je назвао „Серб•
еки на многима м1>сти и Правила и остало“. У тумачењу ријечи на крају књиге каже „Нашки : л ту реч употребллван,
BMtcTO, нашим Езиком, или bmìcto, Србски
1810. год. (4. априла) пише костајнички учитељ Ћурађ
Дуликравић карловачком владици и каже, да су 7. августа
1809. године Костајничани писали пакрачкој (црквеној) опћнни
1 Сверх воспитавш к' человћколмбјк) (1809) стр. U . 2). 29. 31. 46. 51.
Иси. стр. 12. 14. 46. 47.
г Мудролибац пилЈвскв (1809) стр. XIX, XXI, XXIII.
3 0 самости (1809) стр. XXIV, XXXIII. XL, XLVII, XLVIH. Испор. и стр.
LX в LXIII.
4 A. Ј. ЛошевоввН, Числеввца илв ваука рачува (1809), ватонс в стр.
XI, XIII, XVI н свршетак књиге.

9-2

a особито Јовану Ацамовићу, Пакрачанину, да ба добили учитеља „поради Славено сербскаг« Народа и јазика и Православша Сербскш 1лирическ1а Школи Благочестиваг« <0бшества Коста(И)нИчкога“.1
1810. год. (5. децеибра) пише карловачки владика М. Мијоковић својијем протама, да француски маршал жели, да правоелавни свештвници купују новине „ТелеграфЂ“, које he ce
издавати у Љубљани за год. 1811. на француском, њемачком
и „сербскомг езикк“.2
1810. год. пише К. Станић, управитељ крижевачкога унијатскога владичанства, извјештај цару о унијатској цркви у
Хрватској и у Славонији, у ком каже говорећи о сеоби cpnскога народа у Хрватску и Славонију, да прва знатнија „сеоба
Срба из Босне и Србије“ („Rascianorum ex Bosnia et Serbia
migratio“)8 долази y почетку владе Фердинанда I. Каже да je
друга знатнија сеоба српскога народа из Србије и Босне била
око године 1600, кад ce калуђер Симеун Вратања, као што његова приложева писма потврђују, с други eu калуђерима и
„ с превеликијем мноштвом породица ерпскога или влашкога
племена пресели око 1600. године у Хрватску и Славонију из
турских области, одакле je насељен велики дио банске границе
и вараждинскога генералата“ („cum innumerabili de gente Rasciana seu Valachica familiarum numero ex Turcicis ditionibus ad
Croatiam et Slavoniam circa annum 1600 transmigravit, unde magna
pars confiniorum Banalium ac Varasdinensis generalatus impopulatue est“).1 Joni каже: „кад cy ce данашњи Срби, који живе у
Угарској и Хрватској, иселили управо из Бугарске, Србије и
Босне...“ („quum hodiemi Rasciani in Hungaria et Croatia degentes ex Bulgaria, Serbia et Bosna reapse emigraverint“).6 Спомиње
да je „сав. српски народ у вараждинском генералату“ („totus
populus Rascianus in Varasdinensi Generalatu“)6 био под војничком влашћу и казује нам тужбе „сраскога народа“ („nationis
1 У владпчанском архиву у Илашком: К. 1810. год. бр. 44.
2 Цвркуларви протокол брлошке паролаје. Налико у владичанском ар1вву у Плашком: „PericTp'b Протоколла Цјрквларсов-!,“ код тога датума.
8 N. Nilles, Symbolae ad illustrandara historiam ecclesiae orientalis in t«rris ooronae S. Stephani, II (1885) стр. V32
4 У истој књизв стр. 783.
г> У истој књнзв стр. 737.
b У нстој књизи стр. 744.

93:

Rascianae“),1 што je свидничво унијатско владичанство претворено („деградирано“) у викаријат. За тнјем спомиње, дакарловачки митрополит раширује своју власг и на горњу Славонију
и Хрватску ослањајући ce на ријечи у писну Леополдову, у
ком ce спомињу Срби „у Угарској и у Хрватској гдје заиста
живе“. Te су ријечи, каже К. Станић, тичу само онијех Срба(„Rascianos“),2 који су ce на позив Леополдов од 6. априла
1690. год. доселили „из Босне, Србије и Бугарске“. За тијем
спомнње, да je Сакмарди оснивао нанастир и гимназију у Крилсевцу, да ce ту „влашка или српска омладина“ („juventus Valachica seu Rascianica“)8 учи основама вјере и морала.
1810. год. наштампа П. Соларић у Млецима књижицу „ПоминакЂ књижесмИ о Славено-Сербскомт> вђ Млеткахг ПечатаaiB, великоиу и бдагословесному Славено-Сербскому народу“.
У њој ce спомиње „Посвешев1е книге у Латинском само ћзнку,
ков Сербски содержава овлико“.*
1810. год. наштаипаа je „БесћдовникЂ“ В. Ракића, j ком
пише П. Соларић о „Писменап. СлавенскихЂ“, и каже да je
тај чланак исписан из рукописа, који je написан „у СлавеноСербеком или 1лл\рическомг нар"ћчш“ и коме je натпис: „Iepoглуфгка Сербска иначе Самоукт Byxeapb“. Јо ш к аж е: „Ево зашто Азбука или нар-ћчУе Сербско и 1ллцричвско узимлмсе наИвнше кратг као едноименна назвав!л“.6
1811. год. (3. јула) пише ученик Теодор Кукић карловачком владици, да јеу ч и о у Петрињи три године и један мјесец
почевши од 1802. године „в’ Славенно СербстШ Школ-ћ“ и да je
no свршетку „Славено-Сербскм Школи“ три године учио у ње-мачкој школи у Петрињи.8
1811. год. (4. септембра) шаље глински прото Ћирило Остоjnh карловачком владици извјештај о српској петрињској школи
састављен од Јована Ђаковића, ђакона и учитеља те школе, ii
у писму спомиње прото „училшце Славено Сербско“ у Петрињи.
Taj ce извјештај зове: „Таблица Славено Сербскт Школи Петринскш e i?= Априлш да l i Септемврш 8 П .гћта“.7
1 У истој кв>в?в стр. 748.
2 У истој књвзв стр. 753.
3 У встој књвзв стр. 775.
* П. Соларвћ, Помвнакт. КввжескТП (1810) натпвс и стр. 38.
6 В. Ракић, БесВдоваикЋ (1810) стр. XX и XXXVI. Испор. в стр. VI.
а У владвчанском архвву у Плашком: К. 1811. ro j. бр. 402.
7 У владвчавском архиву у Нлашком међу веуређеввјем спвсвма.

S4

1812. год. (0. марта) пише у Глини прото Ћирило Остојић
карловачкон владицн Мојсију Мијоковвћу и каже, да су у циркуларни протокол уписали циркулар с фравцуекогт (језика) „на
Сербект преведенИ“.1
1812. год. наштампа П. Соларић у Млецина свој Буквар
„во употреблев1'е Славено С е р б ш в г у ком су штампана и штива
„Сербскимг д^тем г“, и позива h i ријечима „Љобезна Сербска
Д^чице !“ Каже им : треба да знате „по чем* вн зоветесе Сербска Дћчица“. Још каже: „мила Сербска Д бчице!.. сви osin
лк>ди и племена, кои говоре какм вн, ec* ваши Единородцн
и Единоплемевицн, ec* особитнИ Народ ва земли, кои име;
нкесе Серби, и no коем* вн зоввтвсе Сербска Дћчица. Hle ово
доста лгобезвТи млад!и Серби мои! вам достои кнце знати, что
звачи у себи име ваше Серби, за что мн зовеносе и СлавеноСерби“. Пише: „И да звате, драга Сербска Д^чице! что до
васЂ нисв Сербскги сннови звали“ и спомиње садашње „име
ваше Серби\“ Каже: отуд „ и m u , Сербска Дћчице! прознваемосе
Славено-Серби“ и „Но вамт> Сербомг достои славитисе именемг
овнм ђ...“ и т. д.2
1813. год. (25. фебруара) пише староселски парох Петар
Грчић карловачком владици и каже, да je његов син четири
годиве учио у њемачкој, a три „во Сербскои школШ“.3
1813. год. (29. маја) пише у Перни прото Гаврило Поповић
карловачком владици због клирика Марка Лапчевића и у писму
стоји спомен „Славеносербскгл Школи“ у Перви.4
1813. год. У православвој цркви у Сењу има „ДфХца“, ва
■којој je била 1818. година запнсава6 и ва којој су за дјецу
у школи исписана „азбхчва* сла(вено) сер(бскаш) писмена“.
1813. год. ваштампа П. Соларић у Млецима књижицу „Должввсти Челов^ка“ „Во употреблевјб Славено-Сербскаго варода.“
1814. год. (21. марта) пише гомирски јерођаков Гевадије
1 У владвчавском архвву у Плашком : К. 1812. год. бр. 53.
2 П. Соларић, Бвкварћ СлавеескШ (1812): ватпис и стр. 41, 47. 64, 68.
Исп. н стр. 3—6, 34, 40, 59. 71, 92, (105), 106—8, 135 в „Златвал Капжнца*
влв „Должвоств человЂка“ (1813) освм ватааса в стр. 7, 8, 22.
s У владичанском архвву у Нлашком: К. 1813. год. бр. 30.
4 У владвчавском архиву у Плашком: К. 1813. год. бр. 68.
6 По казввав>у сењскога пароха Рајачвћа до арвје веколвко годвна
бвла je прв свршетку годваа 1813, оа je тај свршетак отоао.

95

Мамула карловачкои владици и каже, да ce опомвње „оне наше
сербске пословице : Д4те плаче да га ce иати сћти“.1
1814. год. (29. anpina) пише карловачки владика М. Мијоковић својијем протама и манастиру Гомирју и шаље им „30
■Сербскиап, Б|емпларовт>“ упустава „о кравшхт, оспахЂ“.8
1814. год. (25. маја) моле стараоци црквене опћине сењске
ријечку црквену опћину да им поиогне при оснивању „Слазеносербске Школе“ у Сењу.8
1814. год. (1. септембра) написа Константин Лигда у Карловцу свој тестаменат, у коме оставља „за фундацију Слав:
Сербаке Школе у Карловцу двесто фор.“, „На Слав: Сербеку
Церкву* у Карловцу 250 фор., „Сербакои Церкви“ у Копривници
50. фор>
1815. год. (24. октобра) пише Цвијан Матијевић у Горњем
Будачком („в' Горн'ћбудачкомт>“) карловачком владици и каже,
да га je отац Гаврило давао да учи у школу њемачку и у
„сербскуr»“.5
1815. год. (26. октобра) пише у Војинићу клирик Михаило
Гаћеша карловачком владици и каже, да je његова мати издржавала њега и још троје дјеце, док су учили „Сербски“.6
1815. год. (4. децембр-i) пише карловачки владика М. Мијоковић својијен протама и шаље им неки закон „у превод*
cepöcxoM'b“Ј
1815. год. наштампа П. Соларић у Млецима своје „006»снев1е“ уз снииак „Стефана Дабише кралд Сербскога... Рачителемг. Славено-Сербскихг ДревностеК посв»1денное“, у коме
каже: „Читати Пов'ћстЂ наш», е с т Б преаестисе хладвнмт. умомЂ
на изчезло позориице преминувши вреиена и »бсто«телства Haрода Сербскога“,8
1 У владнчанском apxasy у Плашком : К. 1814. год. бр. 29.
2 Цнркулараи протоколв иравославне парохвје ријечке, брлошке, зрмањске и примншљавске н у владичавском архнв) у Плашком : К. 1814. бр.
47. в .PericTp-i. Протоколла Ц1рк*лар»вт.“ код тога датума (с разлвкама у
правопвсу; у Првмвшљу je латум: 25. аарвла).
3 Пвсио je у архвву ријочке православне парохвје.
1 У архвву карловачке православнецрквеве опћвае.
4 У владичавскоч архвву у Плашком: К. 1815. год. бр. 136
8 У владнчанеком архиву у Плашком: К. 1815. год. бр. 135.
7 Цвркуларвв протоколв брлошке в брувљавске napoxaie в у владачанском архвву у Плашком: К. 1815. год. бр. 160.
8 Натпвс, стр. 3. 4. a на самој довељи upa дву.

»6

1816. год. (31. марта) каже конвисторија карловачкога владичанства, да грачачка црквена опћина у личкој протопипијв
и регимевти моли, да ce дрквена кућа одреди „за Школ* славвносербскжп“ и да ce ђакон Павао Радаковић одреди за учитеља. Конзисторија прима.1
1816. год. (26. августа) пише неки Тома Милиновић у Трсту
карловачкој конзисторији и каже за ту своју молбу да je то
„народа сербскога умил^но прошение“.3
1817. год. (29. јула) пише из Чемернице клирик Благоје
Мркшић карловачкои владици и каже, да ов није никакве „др*ге
школе y4ie негв Сербскт* и да жели бити свештевик.8
1817. год. (31. августа) каже конзисторија карловачкога владичанства, да je коренички прото послао добровољво вачињеву
уредбу „на Трошак Клера у Кор-ћници Школ* Сербскт держати",
и моли да му ce та уредба одобри и потврди, и ковзисторија
одређује, да ce одобри и потврди и да ce јави оточкој peruмевти с препоруком, да би тој школи давала потребита дрва
и допустила дјеци да долазе у школу.4
1817. год. (у октобру или вовенбру или децембру) каже
конзисторија карловачкога владичанства, да ce Синесије Поповић или Петровић из темишварскога владпчанства, a јерођакон
мавастира Бездива моли, да му ce допусти „Школв Сербскут
у Дубици держати“, и конзисторија одређује, да ce та молба
одбије, јер „височаИшее m ì c t o “ не допушта калуђерима „зваојл
у Mipy восити“.6
1817. год. (4. новембра) „орцјавио je владика пакрачки
Јосиф Путник у писму своме, што га je написао архимандрит
ораховачки Стеван Ставковић, митрополиту Стеваву Стратимировићу“, да загребачка генералва комавда мисли штампати
веки катнхизис латиницом „ради учашчијасја јувости нашеја
Славено-Сербскија“ у Хрватској.6
1 У владвчанском архаву у Плашком: „Protocollum Consistoriale Ab
Anno 1814. ad An. 820 inclusive“, 1816. год. бр. 43.
г У владачааском архаву у Плашкои: К. 1816. год. бр. 112.
3 У владвчавском архиву у Плашком: К. 1817. бр. 92.
4 У владачавском архиву у Плашком : .Protocollum Consistoriale Ab.
Anno 1814. ad An. 82Ö inclusive*, 1817. год. бр. 97.
5 У встои протоколу 1817. год. бр. 113.
6 Д(вмптрије) Р(уварац), Српскн Овои, XIV (1904) стр. 7186.

97

1817. год. каже Пав. Соларић: „а m u сто И мо у своемЂ zaрактеру, н печатаВмо Сербл6« СербЉмг, еербеки, сербскомг
своУомђ АзбуКОМТ).. 1
1818. год. ( li. фебруара) написан je у Карловцу тестаметат Насте Костића и према пријепису карловачкога суда од
1826. године у њему je одређена половина имовине поменутога Н. Коотића на карловачку православну цркву и на „salavenoszerbzku Skolu“ у Карловцу.2
1818. год. (4. иарта) пшпе корееички прото Јован Прнца
карловачком владици Мојсију Мијоковићу ii каже „По «6iqeMi>
согласш и желанш подр*чнаго мн^ протопресвггерата Клера,
Школа Смгвеносербска, дне 1L М(4сл)ца cero Марта есто. овде
у Кор^ници започета“, и да имају наставника Марка Вујаклију,
који je недавно дошао из Карловца (добиваће no уговору 120
фор. на годину).3
1818. год. (30. марта) каже конзисторија карловачкога владичанства, да je коренички прото јавио, да je l. марта 1818.
године почеларадити „Школа Славено-Сербска“ (т.ј. кореничка),
у коју je дошао неки Марко Вујаклија из Карловца за годишњу
плату од „120 f.“.4
1818. год. (30. јула) каже конзисторија карловачкога владичанства, да личко свештенство и народ моле, да um ce набави „учителЂ Н^мецмл и Сербскм Школи“, и конзисторија
одређује, да he ce старати да нађе „способное“ лице за то.6
1818. год. (17. октобра) пише П. Соларић из Карловца Арсенију Ковачевићу у Задар и каже6: иВ4чна he м е д Б » Сербн
•стати имена онн, кои ce потриде u уведенш Сербски Школа
у Далмацш“.
1818. год. (12. децембра) дају предсједник и остали карловачки заклети сенатори („iurati senatores“) Јовану Костићу
1 Мвзнмацт, г. Досивеа Обрадоввча... ПауломЂ СоларичемЂ изданЂ
(1818) стр 30, и иначе н. пр. стр. 29.
* Пријепвс je у архнву карловачке православне црквене опћвне.
3 У владичанскои архиву у Плашком: К. 1812. бр. 83. (т. ј. писмо од
1818. годане помејешаво je међу списе 1812. год.).
* У владичанском архаву у Плашком: .Protocollum Consistoriale Ab
Anno 1814. ad An. 820. inclusive“, 1818. год. бр. 33.
5 У нстом протоколу 1818. год. бр. 113.
* Драг. Посниковвћ, Споиевик cpn. кр. акад. 17 (1892) ср. 131a.
0 српскон вм!ну
7

98

тестаменат Карловчанина Симеуна Скелеџића „преведен са epu
скога дијалекта (језика) на хрватски“ („ex Serbico Idiomate in
Croaticum versum“) (овако je написано на два мјеста a на треheu мало друкчије). У њему ce оставља „Scoli ovdessni Szerbszkoj
u fundus 200 fi.*1
1818. год. каже П. Соларић: „нашега Сербскогг ветхогв нар4ч1л“, „треба да мн Серби“ наш црквенословенски језик „зовемо
Сербскимт> веШхимЂ* ; и ако су га употребљавали и Бугари,
ипак „erb ЦерногЂ до АдрГатскогг Мора. .. о н ђ вал« да ce
зове СербскимЂ.“ „Наше назнванБе тога езика Сербскилп ветхим% не смета ни мал» прочимЂ НародвнЂ СлавенскимЂ, да
га 30B s, акм за пристоИвЈе себи свде, ваобвде Славенскимг.“'*
1819. год. (25. јануара) писана je у Плашком наредба владичина, којои ce наређује, да му ce из свега владичанства
пошљу ствари за статистику н. пр. да му ce одговори, има ли
у овој или оној парохији „Школа Сербска или н4мецка“.*
1819. год. (27. фебруара) говоре свештеници из околине
кореничке о својијем парохијама4: Јован Прица каже о кореничкој парохији, да у њој „Школе Сербске ненма, Н4мецка
обаче на к о ш т б державннИ б л4та 1800 находи ce“; Стојан
Шобат каже о дебелобрдској парохији, да у њој нема „Школе
ни Сербске ни Н4мецке“; Глигорије Маринковић пише о петроселској парохији и каже „Школе же нити НЗшецке нити Сербске им^ет“; небљушки парох говори о својиј парохији и каже,
да у њој нема ни „Школе Нћмецке ни Оербске“; исто тако каже
и бунићки парох Т. Дмитрашиновић ; бјелопољски иарох Максим Орлић каже о својој парохији, да у њој нема ни „Школе
Немецке ни Сербске“', мекињарски парох Ћирило Илић каже,
да у његовој парохији „нити Н^мецке нитк Сербске Школе
им4ет“ ; подлапачки парох Аврам Бањеглав говори о својој парохији и каже, да у њој нема школе „нити Нћмецке нити Сербске“.
1819. год. (28. фебруара) говори глински прото о свом про1 У архвву карловачке православне црквеве onhaeo.
8 П. Соларић, Рнмлжнв Славевствовавшш (1818) стр. 23. 24.
3 Циркуларни ирогоколи православне парохије дубравске, плашчавске,
првмишљанске в ввсућке. [Разлвка вма у правопнсу. У Првнвшљу стојн
„вмалв“ мјесто: илп]. У циркуларном протоколу рвјечке православве парохије датум je 22. марта мјесто 25. јануара.
* У владвчавском архвву у Плашком међу неуређеввјем спвсима,

99

Топопијату и каже, да у Петрињи има „Сербска“ школа (ањ емачка: у Глини, Петрињи и у Малом Грацу).1
1819. год. (l. марта) говори киривски прото Гаврило Поповић о парохијама свога протопопијата и каже да у „Стеничннк“-у има „Школа Сербска и н^мецка приватно држи ce.“4
1819. год. (10. марта) састављено je „Првтопресв^терата
плаш чанскаг» Описанје Ha л$то 1819“, на ком je потписан прото
Рафаило Бунчић, и у кои стоји да у Плашкои „има кућа за
Сербскв школ*“.8
1819. год. (3. априла) говоре тршћански јереји Јован Ђаковић и Никола Мвдаковић (одговарајући владицн карловачкои
и конзисторији) и кажу, да у Трсту „Има Школа Сербека и
Немецка“.4
1819. год. (8. априла) говори ријечки јереј Павле Поповић о ријечкој парохији (одговарајући владици ii конзисторији)
и каже, да у Ријеци „Има Школа Сербска a в’ M ic rh семв и
Нћмацка“.6
1819. год. (8. априла) пишу прото Василије Вујаклија и
намјесник Павле Мејић о карловачкој парохији и кажу (на питање: има ли школа српска или њеиачка т. ј. у парохији): „Има
Сербска гд4 кшосгб и Н^мецки учитт»“.6
1819. год. (1. јула) пише у Перни кирински прото Гаврило
Поповић карловачком владици и каже, да je Благоје Мркшић
из села Чемернице учио код њега „Сербскти a њемачки у Вргину Мосту, и Петар Пушкар код њега „сврбскт“ a њвмачки
у Вргину Мосту, исто тако Ћирило Врга код њега „Сербскт“
a њемачки у Вргину -Мосту.1
1819. год. (l. јула) пише глински прото извјештај о сввштеницима глинскога протопопијата и каже за капелана Михаила Чучковића: „у Србскомв нзику наука им-ћетЂ доста“.8
1819. год. (8. јула) пише плашчански прото Р. Бунчић
свештеницима шаљући ии владичиао писмо од 18. јуна 1819.
1
2
8
4
6

7
8

У
У
У
У
У
У
У
У

владвчааском
владвчааском
владвчавском
владвчавском
владвчааском
владвчавском
владнчавском
владвчавском

архаву
архиву
архиву
архвву
архиву
архиву
архвву
архвву

у
у
у
у
у
у
у
у

Плашком међу ееуређенијем спаоима.
Плашком неђу веуређевијеи спвсвма.
Плашкон међу авуређеввјви спвсвма.
Плашком међу веуређеавјем спвсвиа.
Плашком међу пеуређеавјем спвсвна.
Плашком међу ввуређевијем спвсвма
Плашком: К. 1819. гол. бр. 109.
Плашком међу аеуређеавјпм сивсвма.

iod
године, писано према захтјеву државне влаоти, и каже, да ту
наредбу џрепишу у циркуларни протокол „како Н£м(е)ц(к)и
такожде и сербскт“.1
1819. год. (22. јула) састави глински прото попис свештвника у глинском протопопијату, у ком попису на питање „Коими ваики говоритЂ“ одговара ce, да их 15 говори „Н^мег^ки)“
(a то je скоро половина), сви „хорват(ски)“ и „сербски“, a талијански саио један.2
1819. год. (23. јула) пише коренички прото Јован Прица
о свештенству свога протопопијата и на питање: које језике
анају?, одговара скоро свуда, да знају cauo „Сербски“. Код
једнога каже, да зна и њемачки, a код другога, да зна њемачки и талијански.8
1819. год. (27. јула) пише плочански „нам-ћсникЂ“ Петар
Драганић о свештенству плочанске парохије и каже за себе:
„учидсл CepacKoü ckoaÌ у метк* чрез’ 3 л^та“; вели да je плочански капелан Михаило Драганић „училсл чрез’ 2 л"ћта у
Госпић* у Сербскои Ш кол$ при учител» Савви Мвркал»“ и
„ГеиргШ ДраганићЂ Длконг, училсл у Госпић* i л4то у Сербекои Школ%“.* У циркуларном протоколу у Томину Гају (службено: у Горњем Грачацу) стоји међу писшша од 1810. год.
таблица пароха и капелана за 1811. годину, у којој ce спомињу
пдочавски капелани Петар Драганић и Михаило Драганић;
дакле су у српску школу у Госпићу и Метку ишли прије
краја 1811. године.
1819. год. (у јулу) спониње конаисторија карловачкога
владичанства неку објаву тршћанеке владе, у којој ce помињу
оба православва „обшества Тр1естинскал, Сербское си р ^ч г и
Греческое“.6
1819. год. (у јулу) каже конзисторија карловачкога владичанства, да je оточка регимента послала молбу вилићкога
свештенства, које ce потписало на „200 f.“. годишње плате, да
му ce допусти „Сербскум Школу нормалну»“ основати у вилићкој протопопији и младића Симеуна Скенџића узети за учи-

A ddo

1 Цвркуларни аротокол нуњавске парохвје.
2 У владвчанском архвву у Плашком међу н«урођоннјеи сцвсама.
3 У владвчанском архаву у Плашкои међу ееуређеаајем сивсвма.
1 У архвву плочанске парохије на свршетку протокола нсповједвнка.
1 У владвчанском архиву у Плашкои: „Protocollum Consistoriale Ab
1814. a d A n . 82Ö inclusive*, 1819. год. бр. 111.

iò i

теља дјеце. ЈСоваисторија одређује, да ce оточкој регимевти
одговори, да ce „Пароси“ вилићкога протопрезвитерата, који
желе освовати „Школу Сербскуп“ обавежу, да he ту плату давати не само младићу Симеуву Скввџићу вего свакоме другоие
учитељу, кад овај не би могао или ве би ггио бити учитељ.1
181». год. („&/17-го" авгуета) пише веки Ријечавив карловачком владлцв и иоли га, да пошаље и њима у Ријеку неко
упуство „вдно у немвцкомЂ взик» a друго у Сербскомг за вашегт> овдаш в*гв non»“.2
1819. год. (30. септенбра) жали ce глинска православва црквена опћина конзисторији карловачко-коспцвичког владичанства ва свога пароха, проту Ме(х)авџију и каже, да je „вакави л а. .. свогђ учитељл Србскогг вепреставце у Гливи одђ сада
имати“, a тау прото , m прави С рбм инг“ био би дужан опћини
у том помагагги, a ов им пријети, да неће добити учитеља кога
желе, док je њега8.
1819. год. (22. октобра) пише Јовав Славић ив „Керчева“
(и „Керћево") карловачвом владици Мојсију Мијоковићу и каже,
да je пуве четири годиве био „у Сврбскои КостаИвичкоИ Школи“.4
1819. год. (28. октобра) пише парох Сава Мајкић у Кукурузарнма и каже за Дубичанива Мојсвја Бузацића, да код њега
„училсл встЂ в’ Сербскомг Газид^“ у чвтању, појању и писању.0
1819. год. (15. новембра) пише плашчавски прото Р. Бувчић
својијем свештевицима шаљући им писмо владичвво, писаво
према зшхтјеву државне власти, и каже, да je иаостао „преписг“
ва њемачком јеаику, јер мвоги ве звају писати њемачки и „из
овога сербскога раа»м*ти можетг доста“.6
1819. год. (80. вовембра) одговара карловачки владика ва
писмо костајвичкога проте Автовија Медаковића и каже : „вц
сте не токм* недостотачв» иав^спе « томђ. .. ва сербекомг a не
ва н/ћмецкомг изнку поднесли“.1
1819. год. (8. децембра) пишејереј Симеув Радовић карловачком владици Мојсију Мијоковићу и говорећи о српској школи
1
*
а
4
6

7

У истом протоколу 1819. год. бр. 128.
У владичавском архвву у Плашком: К. 1819.
У владичанском архиву у Плашком: К. 1819.
У владвчанском архиву у Плашком: К. 1819.
У владнчанском архнву у Плашком: К. 1819.
Цвркуларвв протокол муњавске парохиЈе.
У владвчавском архвву у Плашкои: К. 1819.

год.
год.
год.
гол.

6р.
бр.
бр.
бр.

123.
172.
177.
213.

год. бр. 213.

102

у Глини каже, да му je пуковник рекао, да неиа никакве наредбе- „за Школ¥ Сербскх • Генералт» Коианде“ и да je „обвдество“ школу направило, у којој он већ станује и да je плаћу
„Депоситирало“ код школскога стараоца.1
1819. год. састављено je „Описаше ЦерквеИ и Народа за
л. 1819.“ у карловачком владичанству3 и у њему ce (на питање:
има ли у парохији „Школа Сврбска или Немецка“) одговара овако:
код Стјеничњака (у киринској протопопији) каже ce, да ииа
„Школа Сербска и Немецка приватно держн ce“ ; код Петриње
стоји, да има „Школа Сербска и №ћмецка“ ;. код Костајнице пише,
да „Школе обе им^итт»“ (т. ј. српска и њемачка). Неки су одговори неодређени, н. пр. код Метка стоји само овакав одговор:
„учителЂ худт>\
1819. год.8 састављено je „Описаше“ костајничкога протопопијата за 1819. годину, у ком ce (на питање: „ИмалиШ кола
Сербска или Немецка“) одговара, да у костајничкој парохији
„H m ìio t Обн“.4
1820. год. (29. фебруара) пишу два пароха стјеничка, да
њихова црквена опћина иадржава код парохијске цркве „Школ*
Сербску и Немецкв“.6
1820. год. (20. нарта) пише у Утнњи парох Максим Гаћеша
своме проти (будачком проти Јовану Славннћу у Војинић) и
каже, да je ишао no наредби конзисторије ва катихизацију
„Славено Сербскш I iohoctì“ .6
1820. год. (30. априла) пише карловачки владика својијем
протама и манастирју Гомирју о свјвдочанствима крштених, вјенчаних и умрлих и каже, да je обичај у нашој цркви таква свједочанства „вт> славеносербскомг изнц^ давати“.7
1820. год. (31. uaja) споииње конзисторија карловачкога
владичанства неко писмо карловачкога митрополита н каже
„Митрополигв НашЂ Славени-Сербскги“.*
1 У владвчанском архиву у Плашком: К. 1819. год. бр. 219.

г У владвчанском архиву у Плашкои иеђу веуређенијем списнма.
3 Управо нема годвве 1819. као годвне пвсања, вего je „Оавсав1е‘ ...
„за лћто 1819“.
4 У владечавском архвву у Плашкои иеђу веуређеавјем спвсвиа.
6 У владвчавском архвву у Плашком: К. 1820. год. бр. 223.
9 У владвчавском архвву у Плашком: К. 1820. год. 6р. 44.
7 У владвчавском архиву у Плашком : К. 1820. год. бр. 39.
8 У владичанскои архвву у Плашком: „Protocollum Consistoriale Ab
Anno 1814. ad Au. 820 inclusive“, 1820. год. бр. 65.

103

1820. год. (31. маја) каже конзисторија карловачкога владичанства, да je будачки прото јавио, да je у Војинићу основао
„малук> Школу Сербскут“ „мбучешл ради“ православне дјеце,
и да je ђакона Павла Шепу одредио за учитеља „по cornaci»
подручнаг» себ4 Клера“.- Конзисторија одређује, да ce то одобри.1
1820. год. (31. јула) каже конзисторија карловачкога владичанства, да прото Јован ВуЈиновић јавља, да неки Симеун
Кукавчић, негдашњи учитељ у новој „ГрадишкЈИ“, учи дјецу
православне вјере под заштитом проте Медаковића и у његовој
кући, и пошто костајничка опћина (црквена) има већ једнога
учитеља за учење дјеце, те због тога Кукавчића настаје неслога, конзисторија одређује да ce препоручи костајвичком „магистрату“, да забрани другу „Школу Сербскут“, коју je Кукавчић основао.8
1820. год. (31. јула) спомиње конзисторија карловачкога
владичанства веку објаву карловачкога митрополита и каже
„Ш трошштг НашЂ Славеносербскт" ,г
1820. год. (25. августа) пише карловачки владика М. Мијоковић својијем протама и у писму каже „Митрополитг нашг
Славеносербсти“.*
1820. год. (81. августа) пише карловачки владика М. Мијоковић својијем протама и администраторима парохија и у писму
каже „МитрополигБ Нашт. СлавеносербсШ“.5
1820. год. ( 12. септембра) пишу у Осредима неки свештеници карловачком владици, бране намјесника Јоакима Радаковића од оптужбе проте Д. Будисављевића и кажу, да je намјесник говорио „да ce нЉгово дете перво учМ Србскт и пакЂ
н^мецки“, a да о осталој дјеци није ништа говорио®
1820. год. (30. септембра) пише карловачки владика Mojсије Мијоковић својијем протама шаљући им писмо иитрополи1 У нстои протоколу 1820. год. бр. 70.
* У истом протоколу 1820. год. бр. 91.
5 У истои протоколу 1820. год. бр. 106.
4 Цнркуларнв протоколв плашчавске, прнмвшљавске, дубравске и муњавске парохије.
6 У владичанском архнву у Плашком: К. 1820. бр. 106. и у архиву ријечке православвв парохвје.
6 У »ладичавском архаву у Плашкрм:јК. 1820. год. бр. 145.

104

тово од 14. јуна 1820. године и у писну каже „Митрополитг
нашг Славено СербаНи“.*
18*0. год. (30. октобра) писано je инсмо карловачкога владике М. Мијоковића као дод&так уз писмо митрополита Ствфана
Стратииировића од 17. јула 1820. године, у кои каже владика
пишући својијем протама „Митрополитг наш г Славено Сервски*.1
1880. год. (8/20. новембра) каже Н. Соларић у једном писму
„tratto, lome не инамо Сербеки“ и „медоу нашимг Сербекимч
народомЂ“.8
[■ч ЦБиљешка. Споиевувши гомилу ирнијера за српско име у
Хрватској да кажем шта je о њему писао Р. Лопашић: „Došavši
Mušicki u gornju Hrvatsku stao je uvadjati različite reforme u
školi i crkvi, počeo je buditi uspomene srbske crkve i širiti po
Hrvatskoj ime srbsko medju pravoslavnimi, koji su se prije sami
nazivali zbog razlike od katoličkih Hrvata vazda samo vlasi, a sma­
trali se Hrvati, kažući i danas da hrvatski govore, i tek ovo poslednjih trideset do četrdeset godina nakon ustanka srbskoga, i odkako je Mušicki zavladičio u Karlovcu i Vukova nauka o Srbstvu
stala se širiti po naših krajevih, počeše se lučiti od svojih suple­
menika rimske vjere, nazivajući se pojedinci izmedju njih Srbi“.4
Мјесто оваке „учености“ боље бн било, да je Р. Лопашић научио, да ce каже: у Смиљану, a не „u Smiljanih“ ; у Метку, a
не „u Medaku“ ; Нишаћ, a не „Pisac“ ; хришћанско село, a ве
„selo hrišćana“ ; аод Дебелијем Брдои, a не „u Debelom Brdu“;5
да ce говори: Град Мрсињ, a не „Mrzingrad“ п „Мрсињски“, a
не (квезови) „Mrzinski“ ; да ce људи из Мекињара n Јошана
зову Мекињарци и Јошанци и према тоие ce не може писати
„medje Udbinjanom, Mekinjarom i Jošanom“ и „razdieli medju
Mekinjare i Podlapčane“.6 И на карти уз књигу „Bihać“7 има гомила погрешака и у ствари и у језику, н. пр. Mrzin, Zavalja,
1 Цвркуларвн протоколн муњавске, ариањске, брувљавске в заложвичке парохвје (в у Врховив&ма у царкуларвок протокоду крбавске протопопвје).
1 Цвркуларвв протоколи првиашљанске (в плашчанске) парохиј« и у
влааичавском архвву у Плашкои: К. 1820. бр. 147.
3 Сербске Лћтописи (т. ј. Летопвс Мат. Cpn.) 5 (1826) стр. 155.
* Rad. Lopašlć, Karlovac (1879) стр. 168.
s Karlovac (1879) стр. 161. 167.
6 Dva hrvatska junakaj(1888) crp. 19. 20. 94.
7 Bihać i bihaćka krajina (1890).

105

Nebluje ( = Небљуси) итд. — Неки Карло Хорват говори о »Власима* у 17. вијеку н каже „Tako se ti usknci iz Bosne zovu u
svim službenim spisima onoga vremena“.1 Ово би била истина,
кад би ce одбацчли сви списн, у којима ce противно говори. —
Што ce тиче католика у Лнци п њихова хрватскога имена, да
споменем само ова два примјера:
1) 3697. год. пише гроф A. Коронини извјештај аустријској
дворској коморн о јужној Хрватској (у главном о Лици и Kpбави) и у њему каже, да у Лици ииа око 1000 кућа* и то: 130
кућа имају покрштени мусломанн („Turchi fatti Christiani“), 160
Kjha Власи католици („Valachi catholici“), који су дошли из Крмпота и из Св. Ђурђа, 60 кућа Хрвати („Croati“), који су дошли
из Бриња и Оточца и 140 кућа Крањци („Cragnolini“). Остало
су „Власи шизматици“ („Vallachi sismatici“ т. ј. Срби православне вјере). Њих има дакле око 510 кућа. Треба истаћи, да
je према томе извјештају било у Лици око 490 кућа католика,
и само 60 кућа, које су према томе извјештају биле хрватске2) 1700. год. описује сењски бискуп Мартин Брајковић своју
бискупују и у Лици спомиње cauo 70 кућа, за које каже да су
хрватске.3 Каже, да су у Пазаришту становници „Власи католици иначе (названи) Буњевци“ („catholici Valachi alias Bunievczi“) и да y Ловињцу ина „80 кућа Влаха Буњеваца“ („80
domus Valachorum Bunyevaczorum“), a y Сииљану 40 кућа Буњ еваца; споииње покатоличене иуслонане („neochristiani“) у
Перушићу, у Новои и у Бјелају.*

1 Rad jugosl. akad. ISO. стр. 60.

* R. Lopasić, Spomenici hrvatske krajine, III (1889) стр. 109.
9 R. Lopašić, Spomenici hrvatske krajine, III (1889) стр. 190.
* Испореди у опису Лике н Крбаве од сењскога бискупа С. ГлавивнИа.
у кон каже говорећи о вовској околввв, да нх за војску вма .о а вашвјех
Хрвата 120 лвца. a од вавово покрштеивјех a другвЈех Влаха швзматвка 500“
( .e x nostris Croatia 120 pereonae, ex neoconversie et aliis scblsmaUcis Vailachie
500*). (У встоЈ књвзн cip. 50).

7

VI. ГЛАВА

Славоннја са СриЈемом.
У 16. вијеку оплијенише Османлије више пута Славонију
и растјераше тамошњи народ и у те ce пусте крајеве насељаваше српски народ из Србије, из Босне и из Херцеговине и за
вријеме осиавлијске власти a и послије ње. Види н. пр. у A.
Ивића, Сеоба Срба у Хрватску и Славонију (1909). Да ce маого
Славоваца доселило из Босве, показују презимева, која ce спомињу у попису око год. 1700. н. п. Бошњак1, Бошааковић2, Босанац8, Сарајевац* итд. Игњат Брлић каже, да су ce Брлићи доселили у Славовпју из Херцеговиве a Рељковићи из Босне.6
М. П. Катанчић каже, да има у валповачкој области села „као
што су Ладимировци, Радиковци u Голинци, која ce сама зову
Бошњацима a и други их тако зову све до данас a и uo говору
ce види да су Бошњаци.“® У једном ce ппсму од 1686. године
спониње, како je спла Бошњака католичке вјере дошло у Славонију („cu m ... ingenti populo Catholico, sponte ex Bosna yenimus“) и онда ce казује, да их je дошло 22.800 душа. Ту ce
каже, да je с њима дошло маого људи нухамедовске вјере, да
су их они (католици) на то наговорили и да су их превели на
католичку вјеру.7
1 Т. Синчиклас, Dvijestogod. oslob. Slav. il. cip. 49(2), 51, 63, 76, 112,
121, 124(4), 134, 138, 141, 143, 145—9, 151, 161, 167—8, 170, 171(3), 177(3), 182,
185(2), 187(8), 188(5), 189(4) итд.
2 T. Смнчиклас, Dvijestog. osi. Slav. 11. стр. 141, 155(2), 193 итд.
s T. Смичвклас, Dvijestog. osi. Slav. II. стр. 75, 77, 78(2), 176, 194, 203,
205(5), 214, 216, 221 итд.
* T. Смвчвклас, Dvijestog. osi. Slav. II (1891) стр. 288.
5 H rvat enciklop. I (1887) 557a.
6 De Istro eiusque adcolis (1798) стр. 162.
7 Гр. Чеваповвћ. Svnoptico-memorialis catalogus (1823) стр. 264—5 ; ввда
и стр. 85, 86, 87, 89, 238—40. — Видн н у II. Бакуле, Schematismus... Hercegovinae (1867) стр. 22: „isti nostrijturcae pessimae indolis sunt, scilicet, Patareni
et Schismatici ac ne[qua]quam catholici ad muhamedanismum conversi*.

107

1437. год. (у фебруару) кажв Владислав1, пожешки жупан
и тадашњи господар Сријема, „да у већем дијелу напријед noменутијех сријемскијех крајева живе Орби“ („maiorem partem
predictarum partium Syrmie Rascianos inhabitare“). Исто то каже
Владислав у другом писму, које je писаво у јулу 1487. године.2
1437. год. (15. марта) пише сријемски бискуп Јаков и каже
да му je дијецеза (бискупија) мала „на граници самога краљевства између Срба шизматика“ („in confinibus ipsius Regni circa
Rascianos schismaticos“).8
1496. год. (4. маја)4 даје сријемски госиодар деспот Јован
повељу манастиру Крушедолу, у којој каже за себе, да je „г(ос п о д и ) в б землк срт>бскге иоанаБ десаотБ.“6 (Каже: у нашем „граду
Беркасову“).
1529. год. (у марту). У неком службеном спису одређује
аустријска власт, да ce пише каоетаннма Радосаву „Челнику“
и Вукмановићу „и другијем Србима. који живе у Сријему, на
срОском јевику“ („alijsque Rascianis Sirimij existentibus in lingua
rasciana“).®
1529. год. (25. јула) посла јегарски бискуп цару пријевод
векога српског писма. Ha бискупову писму стоји записано „писмо (од) Срба ii (од) Радосава Челника“ („Litere Rascianorum
et Radozaw Chelnick“) (т. ј. из Сријема, испореди 1529. годину
у марту и августу).7
1529. год. (5. августа) пише цар Фердиванд „Радосаву Челнику и другијем Србима што живе у Сријему“ (...„Radozaw
Chelnick alysque Rascianis Sirimij existentibus“).8
1529. год. (5. августа) пише цар Фердивавд и спомиње писмо добивено од Радосава Челвика и од Срба („Rascianorum")
(т. ј. у Сријему), наређује да ce преговара „с истијем Радосавом
и с осталијем Србима“ (у Сријему) („cum eodem Radazaw ceterieque Rascianis“).8
1 E. Фериенџвн, Acta Bosnae (Monum. Slav. merid. XXIII, 1892), стр. 159.
1 У встој књнан стр. 163.
* Г. Чеваповић, Synoptico-memorialls catalogus (1823) стр. 106.
* Српски Свое 1903. год. cip. 6576.
6 „СербскШ Л-6топвст>* т ј. Летопвс Мат. Cpn. 79 (1847) стр. 147.
* A. Ивнћ, Спомевидв Срба у Угар. Хрват. a Славон. I (1910; стр. 16.
Исп. н стр. 14.
’ У истој књвзв ва стр. 26.
e У встоЈ књвзв ва стр. 27.
* У истоЈ књвзв ва стр. 28.

108

Ш О. год. (20. uaja) пише П. Вакић цару Фердиванду и
у писиу спомиње „сав скуп Срба који жнве у Сријему“ („vniuersus cetus Rascianorum in Syrimio degencium*), који cy тако
дошли послије смрти цара Јована.1
1680. год. (12. јуна) пише цар Фердивавд писмо Радосаву
(Челвику?) и Србима у Сријему на ком стоји напиоаво „Радосаву и другијеи Србима“ (биће у Сријему, испорвди годину
1629.) („Radosau et alijs Rascianis“).а
1530. год. (13. јува) спомиње цар Фердинавд, шта je ппсао
П. Бакнћ „о Србима који живе у Српјему и с ове страве Дувава“ („de Rascianis Syrimiensibus ac trans Danubium existen­
tibus“).8
1531. год. (22. октобра) пшие П. Бакић цару Фердиванду
,o Србима... који су у сусједвој земљи у Сријему“ („de Rasci­
anis... qui in contigua terra sunt in Sirmio“).*
1531. год. (80. uaja) пише Павле Бакић цару Фердиванду
и јавља uy, шта су казали његову човјеку који je дошао пз
Осијека „неки Срби тамо у Осијеку“ (.quidam Raciani illic in
Ezek“) 6
1637. год. каже Кацијавер (Коцијав) говорећи о своие paтовању у Славовији, да су ce код Валпова надали, да ће им
Срби (Räzen) храву довозити, a тако и код Оснјека, гдје су одредили, да непријатеља вагвају на бнтку, да би Срби (Räzen)
имали разлог, да уз њих пристану.9
1567. год.: У дјелу „Corpus iuris Hungarici“ код год. 1567.
стоји, да je одређево да вико од капетава ве смије држ&ти „и.ш
у Угарској или у Хрватској н Славонији иваке људв који Шргују с људима, били ови Срби или други људи који су под сумњом да су у друштву с Турцина“ („vel in Hungaria, vel in
Croatia et Sclavonia, hujusmodi plagiarioe sive Rasciani, sive alii
de Turcica societate suspecti homines fuerint“).7
1 У нстој књизн на стр. 43. Испор. и стр. 48-9.
* У встој књвав ва стр. 56.
s У встој књвзи на стр. 56.
4 У встој књнзк на стр. 84.
5 У встоЈ књизн ва стр. 124.
1 Valvasor, Die Ehre des Herzogthums Krain (1689) III. дио, 9 књ., отр.
356, 'Јба. Vjestnik kr. hrvatsko-elavonsko-dalmatlnskog zemaljskog arkiva ili
(1901) стр. 162. 163. 164. (160).
7 .СербскШ ЈЊтописђ" (Лвтопас Мат. Cpn.) 57(1842) стр. 53.

100

1667. гоц. ишло je аустријско пославство у Цариград абог
договарања о миру и вратило ce ватраг 1568. годнве. У том je
послапству бпо и Марко Автовије Нигафета, који je описаотај
пуг. Пигафета каже, да су иутујући впз Дував из Варадпва
(Petrovaradino) дошли у Карловце („Charon“) и да су у Карловцима1 ставоввицн Срби (Rasciani). Bpahajyhn ce из Царнграда
дођоше нз Биограда у сријемске „Maje Карловце“ („Mali carlovci“, биће = Карловчић), гдје су ставоввицч Срби? (Rasciani).
Одатле отидоше у Митровицу, која ce српски зове Митровица
(„Mitrovizza in Rasciano“). Из Митровице дођоше у Сотив крај
Дунава, одакле ce према истоку види Илок. „Ту ставују Турци,
Срби и Угри (Мађари)“ („Quivi habitano Turchi, Rasciani et Ungari“)3. Из Сотива дођоше y Осијек, y ком cy ставоввици „Угри*
(Мађари) a има и вешто Срба („Gli habitatori sono Ungari et
alcuni Rasciani“).3
1572. год. издао je „Wolfgang Lanz“ карту Угарске и ва
њој сав крај ва исток од Валпова и Ђакова вазива Српском
(Србијом, Рацком: „Rascia“).4
1572. год. ишао je аустријски пославик Давид Увгнад у
Цариград. Непозвати писац, који je био у том пославству и описао тај пут, спомиње6 Србе у Вуковару и код Сотива „dvorac
Athiavar, koj se po srpski zove Ottim“ и град који ce зове „srpski
Yllakh (Ilok)“ и ropy Almus која ce „srpski“ зове Фрушка Гора
u разваљеви мавастир Бавоштар, који ce „srpski“ зове „Bonaw(?)“
и „Karon ili po srpski Karlozi (Karlovci), ima 000 kuća, a ponaj­
više je naseljen od Srba (Ratzen)“ и Славкаиеп или „ро srpski
Ziankemenn“. Враћајући ce из Цариграда спомиње Осијек и
каже® .g rad je naseljen od Turaka i Srba (Ratzen)“.
1573. год. ишло je аустријско пославство у Цариград, a
вратило ce ватраг 1578. годиве. У том je пославству био и Ст.
Герлах као пославички проповједвик и описао je тгп пут. Гердах спониње7, да код Мухача'почиње „Srbija (1)“ ; помиње „Otia•
var, srpski Otin (Sotin), bieli gradić na Dunavu. Niže je ubava
1 P.


4 Р.
6 Р.

7 Р.

Matković, Starine 22 (1890) стр. 90.
нстој KB.B3H стр. 183.
встој књизи стр. 185.
ŠiSlć, Hrvatska povijest II (1908) етр. 164.
Matković, Rad jug09l. akad. 112 (1892) стр. 208—209.
истој књиза на стр. 238.
Matković, Rad jugosl. akad. 116 (1S93) стр. 13. 14.

110

varošica koja se srpski zove Oilak (Ilok)“ ; каже да je Земун noдијељен на два дијела и да у доњем дијелу „pod brdom stanuju
Srbi“. Враћајућисе натраг из Цариграда каже Герлах (no ријечима
П. Матковића)1 „da Srbi imaju u Iloku kalugjerski, a u Zemunu
kalugjerički m anastir“. П. Матковић мисли, да Герлах „nije jasno
razlikovao katolike od pravoslavnih.... jer u Iloku, kao i Zemunu,
bili su fratarski samostani“. У Сријему спомиње Герлах2, „srpsko
selo“ Земун, у ком „Srö*“,HMajy црквицу и Прхово „gdje stanuju
sami Srbi“ ; каже да између Уемува и Прхова има доста паше,
„zato Srbi drže mnogo stoke“. Близу Саве помиње село „Outschi“,
„u kojem stanuju sami Srbi“ и Митровицу, у којој „stanuje malo
Kršćana ili Srba... većinom su tu turski vojnici“ и „srpsko selo“
Товарник (Domar).
1674. год. врати ce из Цариграда аустријски посланик Rym,
кога je пратио непознати описивачтога пута, који каже8, да су
у Земуну „stanovnici kršćanski Srbi“ и спомиње „selo srpsko“
Товарник.
1577. год. ишло je аустријско посланство у Цариград. У
том je посланству био и Salomon Schweigger, који je тај пут
описао. У том ce опису спомињу4 у Сријему село Черевић „na­
seljeno od Srba i Turaka“ и Карловци „Carlovits, gdje stanuju
Srbi (Ražen), Ugri i Turci“.
1581. год. каже Бизбек, који je као посланик цара Фердинавда ишао 1555. год. у Цариград, да Срби (Ratziani) живе до
ријеке Драве.6
1596. год. начињена je карта „Vetustissimi Potentissimique
Hungariae regni Transylvaniaeque Principatus post varias editiones
delineatio, ut compendiosa sicut vera ac perspectiva aeri exarata
anno 1596“, на којој ce Сријем на исток од ријеке Босута зове
„Српска“ (Србија, Рацка: „Rascia“, „Ratea“).6
1603. год.: У љетопису мапастира Грабовца, који „Од noчетка до 1603. године писала je једна рука“,7стоји ово: „Тоурцн
«бладахоу многими странами, a наипаче родомБ нашимв срб• у истоЈ књнзи на стр. 60—61.
9 У истој књизи на стр. 61. 62. (63. 64).
s Р. Matković. Kad jugosl. akad. 112 (1892) стр. 193.
* P. Matković, Rad jugosl. akad. 116 (1893) стр. 81.
4 Augerii Gislenii Busbequii d. Legationis Turcicae Epistolae quatuor (Fran­
coforti 1595) стр. 86. Ha свршетку приступа стоји 1581. година.
6 Czoernig, Ethnographie, II (1857) стр. 161,
7 Вл. Kpacab, Летопнс Мат. Cpn. 126 (1881) стр. 38.

Ili

CKUMb, пке вт> СербЈи, Боснн, Шлавовш и Далиатш, втноудоуже пршдоша мнози Хр1ст1'авн наши Орбли вб с'ш земл» мажарскоу.“1
1608. год. каже неки њемачки путник, да су у Вуковару
осим нешто Турака становници „Мађари и Срби“ („Ungern und
Räzen“).2
1611. год. : види у V. глави 1611. годину.
1638/9. (?) год. моле калуђери манастира Хопова рускога
цара за милостињу и кажу у писму да je Хопово „вб cpbücnou
земли Bb падкрилш фрншкТе горн.“8
1640. год. : видп у V. глави 1640. год.
1641. год. моле опет хоповски калуђери рускога цара за
помоћ н кажу „вг сргбскои землЂ— манастирБ зовом Хопово.“4
1641. год. допушта руски цар Михаило Феодоровић калуђерима сријемскога манастира Хопова, да могу сваке седие или
осме године долазитн у Русију због милостиње и каже: „Пожаловали есмл Сербскге земли Николн Чудотворца Хопова монастнрн митрополита Н е о е и т а . и „Сербсме земли Николбского
Хопова монастБ1рл митрополита Неоеита__ пожаловали....... ‘,6
1648. год. моле неки фрушкогорскн калуђери рускога цара
за помоћ и кажу да им je манастир „вђ фрвише горн вђ сргбCKie з е м л и .“ в

1649. год. : види у V. глави 1649. год.
1651. год. (1. фебруара) дарова руски цар неку књигу манастиру Крушедолу. Ha њој je записано да je дарована „сербске
земли в Кришедол.“ „Исти запис у седам старих штамп. руских
књига у ман. Крушедолу.“1
1651. год. (14. септембра); види у V. глави 1651. год. (14.
септембра).
1 Вл. Kpaceh, Лвтопис Мат. Cpn. 127 (1881) cip. 60.
2 Р. Михајловић, Јавор за г. 1890. стр. 152a.
3 В. Ђерић. 0 српском вмеву у Старој Србцн a у Маћедонејв (1904)
cip. 29.
* Вас. Ђервћ, 0 српском вмену у Старој Србијв a у Маћедоввји (1904)
cip. 29.
6 Вас. ЂервН, Старвнар 1909. год. стр. 7.
8 Вас. Ђервћ, 0 српском виеву у Старој Србвја a у Маћедоввјв (1904)
cip. 29.
7 Љуб. Стојановвћ, Старв српскв ааавсв в натавсв 1 (1902) бр. 1465.

112

1664. год. (25. септембра). У крушедолском Поменику стоји
записано: „Да ce зна када пршде Патриарв града 1еросалима
Kifp Паусеи оу cpböcxv землт и доиде у моеасгир Крвшедол...
Bb л4то 7168 иесеца сектемврја 25 AbBb.*1
1669. год. (15. јуна) каже Ј. НЈаромани, који je те годиие
ишао с аустријским посланством у Турску, да су у Сланкамену
становници Срби (Rasciani).2
1662. год.: види у V. глави 1662. год.
1665. год. поклони славовски владика Јоаким Ђаковић
неко евавђеље, штампано у Москви 1649. год. ианастиру Jlenaвини са записом, у ком стоји да je Ђаковић „православнн(х’)
епискшљ Ср’60CAaevHCKu(xb) u.3
1667. год. : »Вт> 1667. г. пр^зж алЂ в ђ Москву за иилостннеИ, назнваеинИ вт> о д н о и ђ M i d i епнскопомг, в ђ другомЂ
митрополитомЂ, 1оакимЂ сербославонскт (MypaBbeea СношенШ
сђ Востокомђ ч. 3. лл. 886. и 902 ).“4
1682. год. моле крушедолски калуђери рускога цара за noмоћ. Ha свршетку писма стоји : „ и з ђ сербские аемли Крвшедола.“5
1684. год. допуштају руски цареви Иван и Петар Алексијевићи калућерииа сријемскога манастира Крушедола, да могу
долазити у Русију због милостиње и кажу : „Пожаловалн Сербскгл
зем ли Крушедола Благов1»ицеискаго Моеастнрл Игумеиа Исакјн
с бралем. . . “6
1687. год. спомиње скопски митрополит Јевтимије „седмЂ
епископо†сербскихг“ a међу њииа и „Пожешкаго“.7
1688. год. (80. марта) постављајући цар Леополд Лонгина
Рајића за унијатскога владику у Сријему спомиње „прваке u
1 И. Руварац, Летопис Мат. Cpn. 150 (1887) стр. 53. (Тамо je 16*4. година, влв можда треба да стоји 7158?).
8 Ј. Томвћ, Спомевик cpn. кр. анад. 47 (1909) eip. 102a.
8 Р. Грујић, Апологвја српскога народа у Хрватској в Славоввјв (1909)
cip. 163. J a сам метвуо у заграду: х-, хб .
4 В. ГулубввскШ, КраткШ очеркЂ всторјв православннхт> церквеА, болгарскоВ г.ербсков в румнвскоА влв молдо-валашскоА (1871) стр. 608.
5 Вас. Ђервћ, 0 српском вмеву у Старој Србвјв в у Маћедоввјв (1904)
стр. 29.
« Вас. Ђервћ, Старвнар 1909. год. стр. 17.
7 Ст. Двивтрвјеввћ, Споиеввк cpn. крал>. акад. 38 (1900) стр. 716.

118

прости сраски или влашки народ који живи у споменутом Сријему“ („primores et Plebem Rasciauorum sive Valachorum in dicto
Sirmio habitantium “).1
1688. год. (y јулу) помиње барон Б. Патачић у свом „Двевнику“ Србе (Rasciani) око Брода.*
1689. год. (11. јуна) заштићује цар Леошхлд пСрбл. Хрват»
и Влахе васељеве у обадвије жуп&није, вировитичкој и пожеодкој“ („Rascianos, Croatas et Valachos m utroque Verocziensi et
Posegiensi comitatu constitutos“).8
1690. год. (18. jyna): види y V. глави 1690. год. (18. јуна)
1691. год. (8. марта) даје маршал Антопиј» „de Caraffa“ у
1ше дарево нека права Србима (Rasciani) који живе „између Саве
и Драве“ („intra Sauum. et Drauum“).4
1691. год. „24. марта (2. апрпла)“ „аотписао je цар Леополд одговор управљеи“: „Universitati genjtis Rascianae in Regno
Nostro Hungariae et sigaanter ad Osekiuum, Budam et Comaromium.
existenti“.6 Српскословенскн пријеводтога одговора гласи: „06ццеству, аарода сербскаго во области нашвј Угарској, a вајпаче
Осијвку, Будиму и Комораву пребивајуштаго милост и всакојр
добро јављ ајуш те;“6 („24. марта“ 1691).
L691.. год> (20. августа) даје цар Леопилд нека права cpnск0м народу. У писму стоји спомен српскога народа (Nationia
Rascianorum) православве вјере „у Угарској, у Славоннји, Илирији, Мизији, Арбавији, Грчкој, Бугарској, у Херцеговиви, Далмацији, Подгорју и Јевопољу и у осталијем придружниј&м мјестима“ („per Hungariam, Sclavoniam, Illiriam, Missiam, Albaniam,
Graeciam, Bulgariam, Herzegoviam, Dalmatiam, Podgoriam, Jeno­
poliam, ceteraque annexa Loca“), даје му право да. може „постављати архиепнскопа иа српскога народа и језика“ („ех Natione
et lingua Rasciana constituere Archiepiscopum“) и да може у rpaдовима и селима поставд>ати „српске свештенике“ (Rascianos
bacerdotes), За. тијем ce спомншу Срби „у цнјелој Грчкој, Рашкрј, Бугарској, Далмацнји, у Босни, Јенопољу и у Херцеговини,
1 Jos. Fiedler, Archiv für österr. Geschichte, 37 (1867) стр. 121.
г B. Laszowski, Starine, 27 (1895) стр. 201.
8 Joe. Fiedler, Archiv für österreichische Geschichte, 37 (1887) стр. Ili»—120.
P. Лопашаћ, Starine, 30 (1902) стр. 85.
4 Г. Внтковвћ, Гласвик epu. учев. др. II. од. в (1875) стр. 1.
5 Ил. Руварац, 0 аећкви патрвјарсвна (1888) стр. 108.
• Г. Ввтковаћ, Гласвик cpn. учев. др. Н. од. 6 (1875) стр. 174.
0 CPDCKOH BUIUy

8

114

исто тако у Угарској и Хрватској, у Мизији и Илирији, гдје заиста жнве“ („in tota Oraecia, Rascia, Bulgaria, Dalmatia, Bosnia,
Jenopolia et Hercegovina, nec non in Hungaria et Croatia, Missia,
Illiria, ubi de facto existunt“).1
1691.год. каже Март. Севт-Ивањи (Miscellaneorum Decad.
Secund. P. I. p. 148—160): „Славонија има ca сјевера Угарску
и ријеку Драву, која je између њих, ca запада Штајерску, с југа
Хрватску, од Koje’je дијели ријека Сава, с истока Рашку (Рацку,
СрОску). У дужину има 20 миља, у шприну 10 између Драве
и Саве. Дијели ce ва три жупавије : крижевачку, загребачку и
вараждинску. Рашка (Српска), која je као и Хрватска одвојена
од Славоније, има ca запада Славовију, ca сјевера Угарску и
ријеку Драву, с истока уток Саве у Дував, повелики дио Угарске, с југа Босну u Србију, од којих je раставља рпјека Сава.
Ова има у дужини 20 њемачкијех мнља, и впз ток (ријеке)
Саве 25, у ширину 12 нзмеђу Саве н Драве. Има исто тако
три жупавије: пожешку, валповачку и сријемску* („Sclavonia
habet a Septentrione Hungariam et Dravum amnem interiectum,
ab Occasu Styriam, a Meridie Croatiam, a qua Savo fluvio
secernitur, ab Ortu Rasciam. In longitudine sua habet 20 milliaria in latitudine 10 Dravum inter et Savum. Dividitur in tres
Comitatue: Crisiensem, Zagrabiensem, et Varasdieneem. Rascia,
prout Croatia,distincta a Sclavonia, ab Occasu habet Sclavoniam,
a Septemtrione Hungariam et Dravum fluvium, ab Ortu confluentiam Savi in Danubium, bonam Hungariae partem, a meridie Bo­
sniern et Serviam, a quibus Savo amne separatur. Haec in longi­
tudine habet 20 milliaria germanica, etiuxta defluentiam Savi 25,
in latitudine 12 Savum inter et Dravum. Continet similiter tres
Comitatus: Posegiensem, Valponiensem et Sirmiensem“).2 Одавде
видимо, да ce цијела данашња Славонија звала ,Рашком (Р ацком, Српском). 0 том каже Czoernig3: „Von diesen rascischen
Einwanderern wurden die drei Komitate Posega, Valkó und Syrmien,
wie auch das Torontaler Komitat, seit Ende des sechzehnten Jah r1 Eud. Hurmuzaki, Docuiuente prlvitóre la Istoria Romànilor, V/l (1885(
cip. 388. Испор. H цара Јосвфа потврду (29. септ. 1706. год.). Лвополдове прввилегвје у встом зборвнку VI (187S) стр. 52—3. и у Г. Ватковвћа, Гласвик
cpn. учев. др. 73 (1892) стр. 278—9.
' Jos. Podhradczky, Slavóniàról mint magyarorszàgnak alkatmànyos réezeröl (1887) стр. 67—8. — Czoernig, Ethnographie, il (1857) cip. 161.
8 Ethnographie, II (1857) cip. 161.

Ilo

hunderts und noch in der ersten Hälfte des vorigen Jahrhunderts
im gemeinen Sprachgebrauch Rascien (Rascia) genannt“.
1692. год. (31. маја) ослобађа цар Леополд I. Србе (Rasci­
ani) нзмеђу Драве и Саве десетка u другијех векијех данака
за вријеме рата.1
1693. год. (9. јануара) сиомпњу ce у одлуци аустријске
дворске канцеларије „Срби“ (Räzen), који су помагалп при освајању Градишке.3
1694. год. (81. марта) потврђује цар Леополд увијатскога
владику Иетра Љубибратића у Сријему и спомиње „српски или
влашки народ којн живи у реченои Сријему“ („Plebem Rascia­
norum sive Valachorum, in dicto Sirmio habitantium“).3
1694. год. (31. маја) јавља дворскп војви савјет Арсевију
Дрнојевићу и Јоваву Монастерлијп, да je цар Леополд одобрио
иолбу српскога народа (gens Rasciana), који je молио да ce пресели „у куианско поље и у славопске крајеве“ („in Campum
Cumanum et partes Sclavoniae“).4
1695. год. (4. марта) заштићује цар Леооолд митрополита
Арсеннја Црвојевића и српски народ („populum Servianum“ —
„Rasciani seu Serviani populi“ — „populo Rasciano seu Serviano“
итд.) и нарочито спомиње српскн варод у пожешком и у сријеискои крају.6
1696. год. (у новембру) моли „сав српски варод у Славонији“ („Gesammte razische nation in Sclauenien“) за ослобођење
десвота Ђорђа Бранковића.6
1696. год. освојише Турци Моровић и оплијевише и спалише неколико српскијех села (Raiteische D orff schaff ten) вегдје
у западном дијелу данашње сријемске жупавије.7
1 Ј. Радовић, Првлозв за всторвју Срба у Угарској, I (1909) стр. 68—9.
У овон пвсму управо цар аове Србе; „Valachi et Rasciani“.
* A. Иввћ, Сеоба Срба у Хрватску в Славоввју (1909) cip. 101.
3 Jos. Fiedler, Archiv für österr. Geschichte, 37 (1867) стр. 128.
* „Hofthift Сербск1в Л-6топвсђ* т. j. Летопвс Мат. Cpn. 54 (1841) cip. 141.
Г. Ввтковвћ, Гласвик cpn. учев. др. II. од. 6 (1875) стр. 19, гдје Г. Ввтковвћ
к»же, да je ово пвсмо пвсано 31. марта.
6 Р. Лопашвћ, Spomenici hrv. kraj. III (1889) cip. 13—14. J. Радоввћ,
Првлозв за всторвЈу Срба у Угарској, I (1909) стр. 81—3.
* Ј. Радоеаћ, Првлозв аа всторвју Срба у Угарској, I (1909) cip. 236.
7 Theatri Europa! XV. Theil. 1696. S. 8: y Андр. Торкв. Брлвћа, Die frei­
willige Theilnahme der Serben und Kroaten (1854) cip. 211. Ha 201. стр. cnoмвњу ce »etliche hundert Raitzen“ (1693. гол.) вегдје y Срвјему.

116

1697. год. (13. јула) јавнше „вуковарски Срби“ („Die Raitzen
von Buhowar“), да има 12.000 Турака у шабачкој околини.1
1697. год. био je попис варода у Оснјеку и око њега. У
том ce попису спомињу на неколика мјеста Срби (Rasciani), a
у селу Ретфали понињу ce Мађари u Срби католичке вјере
(.Rasciani fidei catholicae“).2
1698. год. био je попис воћинскога „котара.“ У том ce noоису сзомињу у неколико села око Воћива (к сјеверу од Пожеге) Срби православне („некатолнчке“) вјере (Rascianis fidei
accatholicae... inhabitatus).8
1698. год. Комисија за уређење Славовије креву ce 29. децеибра 1697. год. из Беча. „U Budimu uzeše za Slavoniju tu­
mača za srbski jezik" („einen der Raizischen spräche mächtigen“).
У списима те комисије спомињу ce Срби (Räzenvolk) у западвој
Славоиији.4
1699. год. (26. маја) одређује цар Леополд, каква ће имати
ирава сријемски унијатски владика Петар Љубибратић и enoиињв „влашни 1(ли српски народ и то грчког обреда који живи
у сријеиском крају и у сусједном дијелу Доње Славовије“ („Valachorum siue Rascianorum Graeci nempe ritus plebem in Regione
Sirmiensi et uicina Inferioris Slauoniae parte habitantium “).6
1699. год. (2. јува) даје цар Лоополд „заштитво писмо Србима у сријемској жупавији“ („Schutzbrief für die Raizen des
Syrmier Komitats“).6
1699. год. (22. јуна) пише7 угарска дворска кавцеларија
ааповједвику Осијека и Доње Славовије Гв. Штарембергу о веслози између карловачкога архиепископа и унијатскога владике
у Доњој Славовији Петра ЈБубибратпћа н спомиње неред, који
1 Feldzüge dee Prinzen Bugen in Ungarn (Wien 1788) 1. Abth. : y Авдр.
Торкв. Врлшћа, Die freiwillige Theilnahme der Serben und Kroaten (1854) стр. 233,
J T. Смвчвклас, Dvijestog. osi. Slav. II (1891) етр. (54, 60j, 61, 64, 66.
* T. Снвчиклас, Dvijestog. oslob. Slav. II (1801) стр. 77, 79, 80. Смвчиклае втшв (етр. 73) .kotara vućlnskoga", a в у тои старон попиоу стоЈи (стр. 72)
„Vuchin* (двапут); на внше карата отојв данас „Voöin*, а л в у Шематааму прав.
epu. еоарх. накрачке за год. 1898. стоји Воћвв (стр. 26, 62, 64, 65).
1 Р. ЛооапиЛ, Starine, 39 (1902) стр. 142. 148.
8 Joe. Fiedler, Beiträge zur Union der Valachen (Vlachen) in Slavonien
und Syrmten: Archiv für Österreich. Geschichte, 87 (1867) стр. 125.
• Czoeraig, Ethnographie der Oesterreich. Monarchie, 111 (1857) Beilagen,
стр. 96. Ввдв на истом ијеоту в код 1699. год. 22. јува.
7 Jos. Fiedler, у истој књизи стр. 127.

117

васгаје „у самом српском народу“ (т.ј. тамошњем) („in ipso Rasciano Populo“) и његово позпавање српскијех прилика"(„рго
su a... rerum que Rascianarum notitia“) и иште, д а јо ј о'тоие^пошље извјештај.
1701. год. (9. јула): види у V. глави 1701. год. (9. јула).
1701. год. (27. августа) пише папин гласпик из Б еча-у
Рим и спомиње Србе (Rasciani) у ђаковачком крају у Славонији.1
1701. год. (у октобру) моле калуђери манастира Раковца
рускога цара за помоћ и кажу да je Раковац „ в ђ земли cpböскои вт> гори Фрушкои.“2
1701; год. (у децембру (?)) жале ce Срби православне вјере
у Славонији (и у Хрватској) царском комесару за уређење славонске границв Теодору Шлихтипгу, d it o ce газе права cpnскога народа, и казује какве je слободе имала прије „наша
отаџбина и српски народ“ („nostra patria et gens Seruiana“),
кажу да им je цар обећао, да he им дати управитеља „који заа
управљати с овијем народои српскијем“ („qui cum hac natione
Rasciana dirigere sciat“). У писму ce спомиње и „наш српски
народ“ („populus noster Rascianus“) у Турској.8
1701. год. Ha кврти Угарске (у: Theatrum Europeum 1701.
год.) записани су Рацка (Српст ) u Р аци (Срби) (Rascia, Rat­
zen) ивмеђу Драве и Саве к западу од Сријема.1
1702. год. записа игуман Теофан ва књизи манастира Paковца, да je та књига „земли срббские a горн 0рушк!'е манастир«
назнваемаго РаковацБ“.6
1702. год. спомпњу ce у опису Славоније у селу Бзеници
(к југонстоку од Пожеге) ,Срби каголичке вјере“ : „Locum hunc
sub dominio turcico partim catho[li]ci Rasciani inhabitabant, pro­
1 A. Theiner, Vetera monum. Slav. merid. hist. 111. II (1875) стр. 238.
2 B ai. ЂериИ, 0 српском имену y Ст. Србпјв п у Маћедоввјв (1904) стр. 29.
3 Eud. Hurmuzaki, Documente privitóre la Istoria Romànilor, VI (1878)
стр. 13—14. („1701 Decembre“). L. Petit, Serborum per Hungariam constitutorum
ordinationes eccleslasticae (1908) полустр. 511 B, D, 513 A. („1701 mense de­
cembri* кахе Л. Пти премда у пвсиу вема вв годвне вв мјесеца).
* Czoemig, Ethnographie, II (1857) стр. 161. — II ва картв Ђ. Крекввца
записанв су Рацн (Срби, Ratzen) у валповачкој ж уаавијв дуж Саве. Ha истом
мјесту стр. 161.
5 Љ уб. СтоЈановвћ, Стари српски записи в ватаиеи, II (1903) бр. 2101.

118

liti in praesens inhabitant“.1 Д. Руварац2 мисли, да je испред ријечи Rasciani испала ријеч partim и као да he ииати право, и
ако то није поуздано доказао.
1702. год. спомиње ce у поиису Славоније многоселау којијем живе „Срби“ грчкога закона (Rasciani)8 илисамо српскисељаци (rustici rasciani, Rasciani rustici) пли само Срби (Raschiani).4
1703. год. помиње кардивал и архибискуп острогонски JI.
Колонић српски народ (gens Rasciana) у јужвој Угарској a у Славоннјн, аа тцјем препоручује босанске Франовце за тамошње Србе
католичке вјере („Rascianis... qui Catolici sunt“).6
1706. год. (y апрмлу) пише веки пуковвик из Осијека и
спомиње Србе (Rätzen) у западвој Славовији (у „Малој Влашкој“).6
1706. год. (21. јува) спомиње ce у службеном спису бечкога
„дворскога ком. савјета“ „српски краљевскн судија... у СлавоBiijn“(„königl. Raizen-Richter... in Schlauonien“).7
1706. год. (18. септембра) потврђује цар Јосиф I. даровну
повељу цара Леополда I. владици Исаији Ђаковићу и споииње
сријемски „манастир, који ce зове Гргетек, у нашој кралгевиви
Србији, п у округу који ce зове иришкн“ („monasterium Gergetek dictum, in regno nostro Serviae, districtuque Iriska nuncupato existens“). Ова ce мисао попавља још ва два мјеста.8
1707. или 1708. год.: види у V. глави 1707. или 1708. год.
1708. год. (7. јавуара) био je у манастиру Крушедолу сабор
и избор митрополита и у запису о том сабору спомињу ce „нар*да словЂHOcpböcKa20. .. православвш apii'epeii“ u међу њима
личкокрбавски и зривопољски владика A. ЈБубојевић и славон1 Т. Смвчвклас. Dvijestog. osi. Slav. II (1891) cip. 205. Кад cy ce Б уњевцн доселилв 1687. год. у Угарску, препоручв вх главнв заповЈеднвк ау стрвјске војске рвјечвма: Ваварскв ваборвв квез преаоручује... Србе хжтоличке вјере (die kathoi. Raitzen)...“ И. Иваввћ, 0 Bunjevcima, :тр. 15(16).
2 Бравково Коло, 15 (1909) стр. 605 6.
3 Т. Смвчвклас, Dvyestog. osi. Slav. II (1891). стр. 137, 163, 181, 182,
184, 185, 191, 193, 200, 206, 208, 213—14, 217—18, 219, 220(2), 222, 2 2 4 -7 , 230,
231, 233—5, 236(2), 237, 238(2). 292.
* У истој књвзв cip. 183, 204, 208.
5 Гр. Чеваповвћ, Synoptico-memorialis catalogus (1823) cip. 184 (ввдв
в стр. 202).
e Рад. ГрујвИ, Апологвја српскога варода у Хрватској в Славоввјв
(1909) стр. 58.
7 Jos. Fiedler, Beiträge zur Union der Valachen (Vlachen) in Slavonien und
Syrmien: Archiv für Österreich. Geschichte, 37 (1867) cip. 133.
8 J. Радонвћ, Првлоав за всторвју Срба у Угарској, I (1909) стр. 141. 153.

119

ски владика С. Подгоричанин и сријемскк Ст. Метохијац ca више
другијех посланика1.
1708. год. (7. јавуара) каже митрополнт Исаија Ђаковић,
д а je на крушедолском сабору било много људи из „cpbScuie
з е м л и a ана ce, да су тп људи били нз Хрватске, Славоније,
Сријема итд.9
1708. год. пише славонски влацика Софроније Подгорнчанин писмо аустријскоме цару п потпнсује ce овако : „Софроније Подгоричанин, славонски владика и послаеик српскога нар о д а“ („Sophronius Podgoriczanin, episcopus Slavoniae et nationis Rascianae ablegatus“). Исте ријечи и на полеђини.8
1708. год. туже ce православви Срби у Осијеку на осијечк е језуите. l. фебруара исте годиве одговара језуитски старјеш ина на „жалбе Срба грчкога закона“ („Ad Rascianorum graeсае fidei lamentationes“) и y том их одговору назива Власима
(„W alachi“)4.
O k o 1714. год. Ha старој штампаној кшизи у манастиру Ораховици пише „св(д)т(а)го Николи Славев1'и, србскоп земли.“6
1715. год. : види у V. глави 17] 5. год.
1719. год. (19. јула) даје цар Карло VI. диплому митрополнту В. Ноповнћу,0 и у њој ce епоми&е „митрополит или архиепископ илирскога нлн српскога варода грчкога закона у славовском ii сријенском крају “ („Gerttis Illyricae seu Rascianae Graeci
Ritus in Slavoniae Syrmijque partibus Metropolita seu Archiepiscopus“).
1721. год. (20. апрпла) пишу y Оспјеку архимандрит Максим н још једав калуђер карловачком митрополиту i i кажу, да
су дошли у Оспјек и да тамо внјесу пашли геверала Петраша
н „отидосмо до г. Каленика (кр. рацки (српски) судац и камерални префект) и преказасмо ce“. . . 1
1 р - Грујић, Апологија српскога народа у Хрватској и Славоввјп (1909)
стр. 161 (из Веседв II, стр. 155—160).
г У истој књизп стр. 166.
* Ј. Радонвћ, Прилозв за всторвју Срба у Угарској, I (1909) cip. 189.
4 Р. Грујвћ, Апологија српскога народа у Хрватској в Славоввјв (1909)
стр 81.
9 Л. Вогдавовић, Вравково Коло, IV (1898) 1596. Љуб. Стојановвћ, Старв
српски запвси и ватписи, II (1903) бр. 4407.
• Д. Р(уварац), Српске Свон, XVI (1906) стр. 358.
7 Д. Руварац, Српски Снов, XIV (1904) стр. 466. Рвјеч .српски“ биће
тумачеше Д. Руварца.

120

1721. год. (13. октобра) тужи ce вакрачки унијатски non
Стефан ВоЈиновић цару на славонскога православвога владнку,
који га je прогонио (као што он велн) због тога што ce, поунијатио и каже: постао cau унијат пренда сам много претрпио „од
свога српскога шизматичкога народа“ („а natione mea Ras ciana
schismatica“).1
{722. год. (18. априла) потврди цар пакрачкога вдадику
Н. Стефановића допустивши му да извршује све владичавске
послове, док год буде ааједно ca Псрпскијем народоц свога владичавства“ („cum suae Dioecesis Populo Rascianp“), чјврар царском доиу.а
1722. год. Ha црквепој књизи дреновачке цркве (у западuoj Славонији) стоји записано, да je та књнга 1722. године даровада no варедби рускога цара „Сербскил н кесарскнл земли
Bb ГеоргиевскоИ м(о)в(а)ст(н)рв в вовостроенву» цррковБ БоЖ1К> Бездевежно.“8
1725. год. посла архимавдрит Јавићијв путир и друпе неке
ствари у мавастир Шишатовац у Сријему и на цутиру, који ce
п данас валазн у мааастиру Шишатовцу, ваппса, да га шаље
из Москвв „в сербскчо землт в мовастирћ ШншатоваШ).4
1727. год.: види у V. главн 1727. год.
1728. год. (6. маја) потврди „српски краљевски судија“
(„Judex Regius Rascianorum“) неки „колацијонални лист“ у Осијеку ва молбу пакрачкога владике М. Стефавовића.6
1728. год. (26. јува) даје цар Карло VI. нраво, да цотврђује владике, Мојсију Петровићу, православвом архиепископу
„илирскога или српскога народа у Славонији, Србији и тамишком крају“ („Naiionis Illyricae seu Rascianae per Sclavoniam
Serviam et Districtum Temessiensem“).6
1 Joe Fiedler, Beiträge zur Union der Valachen (Vlachen) in Sl&vonien
und. Syrmien: Archiv für Österreich. Geschichte, 37 (1807) стр, 137, Ввдв ■
стр. 143.
! У встој књизн аа стр. 145. Ha пнсму пвше и ово: ,СопЦг|иаЈ1о neoelecti Rasciani episcopi Pakaraziensio Nicephorij Stephanovlch.*
1 Лаз. Богдавоввћ, Враство, 8 (1899) стр. 106.
4 Љуб. Стојановаћ, Старв српскв заанси в натансв, II (1903) бр. 2459.
6 Шематизам православне сриске епархвје пакрачке за годину 1898
(1898) стр. 9.
• Г. Ввтковвћ, Гласнвк cpn. учвв. др. II. од. III (1878) cjp. 309.

121

1736. год. (26. августа) пишу руски наставници у Карловцим а митрополитској ковзисторији и каж у1: „Б(о)гомт> собравад
арх'1епис’копскал, митрополит’скал Славено-Сербскал Д(*)ховна«
Ковсистор'1'л.“
1736. год. ваписа руски ваставник у Карловцима М. Козачивски веки свис у облику драме, у ком ce „Вси шестЂ ш к о л ђ co Сербгеп>“ захваљују митрополиту8 „Ико • бвкварцовг повел ^ л ђ обвчати д4ти Сербстл.“
»
1737. год. (13. августа) добили су руски наставвици у Карловцииа свједочавство, у ком стоји8 да су марљиво учили четири
године „в’ митрополиских’ кар’ловачких’ школах’ д4ти нашел
славено-сер б см л нац1'и“.
1737. год. (10. вовембра) пише* руски посланику Бечу Л анчивски о исплати Руса ваставвика у Карловцима и каже, да je
покојви архиепископ „кови, кола и питвнИ трош акг прислалт. И'
до в ’ Серб1к) п о х о д ј п ц и х ’ учителеИ... пространво п и салг“ a они
„пгп> воспрјлли и вт> Карловц^ пришли“. Овдје ce Сријем сматра.
за дио Србије.
1738. год. дође веки мисијовар у Славонију к Србину православве вјере, који je био осуђен на смрт заједво с некијем
војничкијем старјешивом који je звао српеки језик („cum decu­
rione quopiam linguae Rascianae gnaro“) да га преко тумача noун и ја т и прије вего што буде погубљен.5
1743. год. пише српски архиепископ Арсевије Јовановић царици Марији Терезији и спомиње, како су Срби („Servianer“) у садашњим незгодана помагали царици, и то из поморишке, потиске,
поду вавске, горње u доње посавске крајине... исто тако из Хрватске.*
1743. год.: види у V. глави 1743. год.
1746. год. (5. јула), пише фратар Фр. Ивановић славонскијем гвардијавима и каже „da bi vrlo dubro bilo, da od svega na­
roda našega, toliko krstjana, koliko ristjana imademo testim onia
authentica in scriptis“, каже, да he им мвого помоћи „racki atestationi“, каже : и „srpski oficiri nek nam dadu attest.atione“ итд.г
1 P. Грујвћ, Споиеник cpn. краљ. акад. 19 (1910) стр. 123 a.
* Р. Грујвћ, у истој књвзв стр. 141 a.
* Р. Грујић, У истој књизв стр. 125 a.
4 Р. Грујић, у истој књ. стр. 127. Исп. Р. Грујвћа Апологвју (1909) стр. 166.
4 N. Nllles, Syrobolae ad illustrandam historiam ecclesiae orlentalis in terrier
s. Stephani (1885) стр. 807.
* Ђ. Рајковвћ. Летопвс Матвце Српске. 137 (1884) стр. 46.
7 Е. Ферневџвн, Acta Bosnae (Monum. Slav. merid. ХХШ, 1892). стр. 552:
0 CPUCKOH вмкну

9

122

1748. год. било je суђење жени Јована Павковића Аннци
(тобожњој „вјештици“) из Чепина (близу Осијека). У списима о
истраживању спомгње ce и пет свједока с додатком „Србин“
(Rascianue) или „Српкиња“ (Rasciana), уз то ce пониње и неки
дјечак Србин (Rascianus) и нека Савица Српкиња (Rasciana).1
1761. год. (16. новеибра) помиње царица Марија Терезија
у Подборју (Дарувару) двије српскв дркве, начињене од дрвета
(„zweyer... Raizischer von holz erbauter Kirch“).2
1751. год. пише угарска дворска канцеларија царици Maрији Терезији и каже, да су многи крајеви у Славонији, коју
су од Турака отели, остали пусти и да ce тамо насељава „српски народ“ („natio Rasciana“).8
1754. год.: види у I. глави 1754. год.
1761. год. штампана су у римничкој епископији „Правила
молебнал* за српске „просвјетител>е“. У служби деспота Јована
стоји ово4: „ликовств*2 сербскихг н а р о д о в Ђ б(о)гособраанаа
4670“ ; „оудивишасж народи сербстли, зрире cl'» пр(а)в(е)днио
д(*)ш*“ ; „пршдите и вси сербстги народи" и кажимо... ; за Јована ce каже, да je „весел!е зенли сербски“ и „РадиИс* 1«анне...
зеили Сербски.оутверждеше“ ; „Пр1идите славеносербскаг» народа
собори* ; „Красна похвала еси и весел!е земли сербскгл“ ; „1манне,
сербскм земли св£тило ввилса еси“ ; (исп. „Землд ваша суршд“
лист 120 б) ; ,Ј1икнИ copule, страно сербскм“ ; „Велика та сербстШ
земли св£тилвика 6(о)гђ показа“ ; „РадвИс*, зеили сербстбп
засипниче“ ; „Похвала еси земли cepöcmtü“ ; ПрКидите сербстги
народи вси“ ; „Ј1ик*а cypuie и страно сербскал веселисж“.
1761. (1762.) год. написа Јован Рајић реторику на латинском језику за употребу омладине „гмирско-српскеу архиепископско-митрополитској гимназији карловачкој“ („Illyrico-Serbicae in
Gymnasio Archiepiscopo-Metropolitano Carlovicensi“).6
1762. год. написа Јован Рајић географију „длл обвчешл
»ношества Славено-Сербскаг* у карловачким обшенародннмЂ
школамЂ“.®
1 Vjeetnik kr. hrv.-slav.-dalm zem. arkiva, П (1900) стр. 237. 238.289. 242.
2 Рад. Грујић, Апологвја српскога варода у Хрватској и Славонији
(1909) стр. 57. Иссор. и стр. 100: „Raitzen*.
3 N. Nilles, Symbolae ad illustrandam hlstoriam ecclesiae orieutalls in terris
corona» S. Stephani (1885) II, стр. 703.
* Лист 114a, 114а/б, 1146, 115 6, 1166, 118 6, 119 6, 120a, 127 6, 129a
(двапут), 133 6 (дваоут), 134 a.
6 Д. Руварац, Бравково Коло, VII (1901) полустр. 1188.
e Д. Руварац, Бравково Коло, VII (1901) полустр. 1188.

123

. 1762. год. наштампа М. À Рељковић свога „Сатира“. Ha
•стр. A 5 (1779. год. стр. С 2—8) каже Славонац, да ни његови
■стари нпјесу ииали школа, али су добро «ивјели. Ha то му
одговори М. A. Рељковић:
„О Slavonče, ti se vrlo varaš,
Koji god mi tako odgovaraš;
Vadi stari jesu knjigu znali,
Srbski itili a srbski pisali.1
;Morao би ко рећи, да ce овдје мисли на ћириловска („српска“)
слова, али би то најприје требало доказати, a онда треба звати
да народи обично своја слова својијем именои називају.
1776. год. Ha једном протоколу пакрачкога владичанства
•стоји овај натпис: „ПротоколБ СербскХи на л4то 1775. J\ž 2-do“.3
1776. год. (4. априла) пише (свакако пакрачки владика)
■карловачком архиепископу и митрополиту и каже у писму, да
■његов досадашњи секретар зна „Сербскги, Немачкш, и Jlat h h c k I ii“

.8

1776. год. (18. новембра) пише пакрачки владика некои
проти у свом владичанству и спомиње „наше Ојводално Про'Шен1е no коме у свакомћ Протопошат* Една Сербска Школа
уредити ce им4лаби“.4
1776. год. Ha другом протоколу пакрачкога владичанства
•стоји овај натпис: „Протоколт» СербскШ на л^то 7764 № 2“.Б
1776.—80. год. (no свој прилици у фебруару 1778. год.)8
ж але ce вуковарски Срби преко иоджупана сријемске жупаније
царици Марији Терезији на неке неправде и у тој жалби кажу
„н аш г славеносрбскиИ и в4рни н ародг“ ; спомињу „заслуге наш ега народа с е р б с х о г а и опет спомињу „нашт. народЂ сербскш“,
•спомињу неке ствари које су „свему наш емг народу сербскомг
на велику несрећу“, жале ce што су митрополит и владике
1 И у М. Сецековића, Djela М, A. Relkoviča (1875) cip. 391. — 1871. год.
штаипао je Драг. Харш Сатвра у ОсвЈеку в аокварво ово мјесто овако: Naški
Stili, a naški pisali (14. стр ).
2 У владвчанском архвву у Пакрацу
3 У српском протоколу од 1776. год. у владвчавском архвву у Пакрацу.
4 У српскон протоколу од 1776. год. у владичанском архнву у Пакраоу.
9 У владвчавском архвву у Пакрацу. Исиор Р. Грујвћа, Апологвја (1909)
•cip. 211.
• Р. Мнхајловвћ, Јавор за 1890. год. стр. 250—51. Исп. Јавор за 1890.
1ГОД. стр. 270. в Летоавс Мат. Cpn. 96 (1857) стр. 97. 99.
9

124

многе светковиве a „навластито: србске у т о м ђ калондару к ассЈрали“, споиињу „наше светковине навластито сербске“, тужвce, да he ии дјеца заборавити „да сио ии кадгодЂ от свога сербскога рода и кол^на свете... имали лк>де“, и спомињу „н а ш г .
славено сербскии и В "ћраи народЂ.“.1
1777. год. (14. јула) пише пакрачки владика карловачком
архиепископу и митрополиту и у писку спомиње учитеља cpn»
ске пакрачке школе рнјечима:. „Магистерв Н(а)шен Пакраћкиа
Сербскиа Школи и спомнње (пакрачкога) учитеља, којн јесвештевик и „кои Сербскт точив д4ц* учиљ “.2
1777. год. (1. августа) пише пакрачки владика карловачком
владици и каже, да му je митроиолит јавио да he ce „Преводт».
Регуламента“ штампати „у Сербскош взнк«“.8
1777. и 1778. год. Ha једвом протоколу пакрачкога владичанства стоји овај ватпис: „ПротоколБ Сербскт на л4то
777-e № зУ? и на л^то 7784 Ј\6 I??“.4
1778. год. (22. јула) пише пакрачки владика староградишком проти и казујући датум додаје ријечи : „по нашемм Сербскомs Календар*“.6
1778. год. (11. септембра) пише пакрачки владика митрополиту у Карловце и каже аа једнога пароха, да je „регвларв»,
n«t шквлах Сербских’ и ЛатинскихЂ училсе“.6
1778. год. (4. вовембра) пише иакрачки владика митрополиту у Карловце и казује, како би добро било основати поред.
осталога „И Мале Сербске Школе“ и додаје „Случаи пакБ за
касиравје Беловарске Мале Сербске Школе достоиво Еств далш е.
репрезентирати“ .1
1 Р. Мвхајловвћ, Јавор за 1890. год. стр. 251 a, б. 268 a, 269 б, 270 б ,.
283 a. Адам Драгосављевнћ, Летопвс Мат. Cpn. 96 (1857) стр. 81, 91, 95/6, 98.
101. (Разлике у језвку, у ова два вздања, нвЈесу споменуте).
a У протоколу од 1777. н 1778. год., којв ћу одиах спомевутн, у владвчанском архиву у Пакрацу.
9 У встом протоколу у владнчавском архвву у Пакрацу.
4 У владнчавском архвву у Пакрацу.
6 „Concept Prothocoll“ од 1778. год. у владнчанском архиву у Пакраду.
Исп. у Р. Грујвћа, Апологија (1909). стр. 228.
• „ПротоколЕ разлвчвмх Сербскмх КовцептовБ“ којв by однах спомевутв у владнчавском архвву у Пакрацу.
7 У протоколу од 1778. в 1779. год., којв ћу одмах спомевутв у владичавском архиву у Пакрацу. Исп. у Р. Грујрћа, Апологија (1909).стр. 240.

12&

1778. и 1779. год. Ha једном притоколу пакрачкога владичанства стоји овај натпис: „ПротоколБ различннх Сербских
ЗСонцептовБ. Ha л4то 7784
1Ш и на л^то 7794 № l “.1
1779. год. (18. децембра) пише пакрачки владика северин-ском проти и каже му, да пошаље њему регуламенат на њвмачкон језику „Гд^ Сербскт. .. предатШ хошетсд вамт> натрагЂ
ловратити“.2
1783. год. : види у V. глави 1783. год.
1785. год. (18. октобра {10. новембра]) допушта аустријска
власт „да ce Катихизис 1774. год. одобрени од Синода „„за
;»Hocib Cp’öcm токмо на Словевскомт>““ језику штампа“.3
1787.—1792. год. учио je .Ђорђе Хравислав, доцнији владика бачки, у „Шкоље Нормалној Румској Славено-Сербској“,
као што сам пише 1829. годиве.4 Још каже, да je предавао у
карловачкој гимназији реторику »в прозје Латинској, Њемецкој, и Славено-Сербској“ од 1804. до краја 1812 . године.
1790. год. У књижици „Dissertatio Brevis ac Sincera Hunvgari Auctoris de gente Serbica“' на 21. страни стоји ово: „Та кажите, молим вас, кад су Турци краљевину Славонију, кад су
тамишки Банат под своју власт саравмли, зар нијесу сви племићи
оданде побјегли. били они господари земаљск» илн не билп, и
узмакли у различае крајеве у Угарској? Ко je остао у онијем
крајевима као за одржавање права угарскога него готово сами
Срби и Власи ?“ („Dicite enim, quaeso, dum Turcae Regnum Selavoniae, dum Banatum Temessiensem sub suam redegissent pote^statem, an non omnes Nobiles, sive Domini terrestres fuerint, seu
-non, inde profugerunt, ac in diversas Hungariae partes sese receperunt? Qiiis iis in partibus, quasi pro sostentando jure Hungarorum mansit, praeterquam soli quasi Rasciani, et Valachi?“).
1791. год. (30. новембра) јавља иакрачки владика народу
свога владичанства, да je цар дао племство Д. Атанасијевићу
•Сабову, добротвору српске карловачке гимназије, и каже да га
j e одликовао „на свеогцшо наши радостБ... за учиненое оваково
-6flarofli*Hie обцемa Славено-Сербском8 Hapodv нашемн...“6
1 У владнчавском архнву у Пакрапу.
2 Протоколт. б Ц в т и р * в \.. ол год. 1779. у владичанскои архаву у
Шакрацу.
8 Р. Грујић. Апологвја (1809) стр. 243.
4 Д. Р(уварац), Сроски Сион, XVI (1906) стр. 581a, 588 a.
6 Р. Грујвћ, Апологвја (1909) стр. 247. Испор. a стр. 245.

126

1791. год. (1. децембра) пише пакрачки владика Ћ. Ж и в ковић даруварском проти и спомиње шт& je цар даровао „НаШмж Славено-Оербскож R apodt“.1
1791. год. преведе Јован Рајић, родои из Карловаца, Веку
„Свтценну Исторда“ „на npocmfi ср'бскт бзнкт> радИ сербскедечице“.2
179». год. (8. августа) пише пакрачки владика Ћ. Живковић
пакрачком проти и вароду његова протопијата и у писму спомиње сва „већа обхдества нашееа Славнаг» Оер(б)екога парода“.Si
1793. год. тужи ce цару шидска опћина, што je Шид и
Беркасово дато унијатсвдм владици, да би „yaia у роду овомђ.
славеносербскомг распространитисе могла*.41
1798. год.6 каже М. П. Катанчић за српско им е:„О во je
заиста вашијем Илирпма тако обично, да ce свуда Србљима.
вову, ве само они који живе у Србији него скоро no свему Илирику a и no Дацији (Дакији), особито они који су грчкога закона,
који мисле да ce тијем највише од другијех разликују, nrro ce зову
Србљи и Србљани“. („Nostris profecto Illyriis adeo id lamiliare
est, u t Srblos passim se compellent, non Serviam incolentes modd,
sed universum pene Illyricum, ac Daciam quoque, in primis quii
Graecam sequuntur ecclesiam, qui per hoc maxime se ab ceteris.
distingui putant, quod Srbli, Srblyani nuncupantur“).*
1798. год. наштампа Сријемац Никола Сгаматовић из К у пивова дјело „Славеноеербскомв Род* и Обгцеств* о т ђ народолкбца co <гсерд1ем!> посвмцбнно“.7
1805. год. пише мИтрополит Ст. СтрАтимвровић Досптеју
Обрадовићу и каже „Друголчјб говори простнИ Сербинг у Срему,
Банату, Бачкоп, и горнЉИ МадлрскоВ ; a другојгНв у Славоти,
1 Цвркуларвв протокбл у пакрачкох владичанском архвву од 1790. до1827. год., лнст 12 6.
* Д. Руварац, Вравково Коло, VII (1901) полустр. 1377. — Другв првијери ва полустр. 1406, 1442, 1476 (двапут). 1638 (1642).
3 Даркуларвв протокол у пакрачком владвчанском архвву од 1790. до
1827. год., лвст 20 б.
4 Адам Драгосављеввћ, Летопвс Матвце 'Српске, 96 (1857),стр. 108.
6 У предговору каже М. П. Катавчић, да je кшвгу »De Istro* вапнсаопрвје 14 годнва.
• De Istro elusque adcolis (1798) стр. 217.
7 A. Ђуквћ, Вравково Коло, XI (1905) полустр. 1057/8. Испор. ва полустр. 1060: , Србска ствхотвореви*, „Орбскомт> роду списаво в пос-већево одт>.
Н. Стаматоввћа*.

127

Л и к к, Далмшцт, Боечи и CepSiu, у многим р-ђчиа, глаголима
и «воиству слога“.1
1806. (18вв.) гвд. : внди у II. г л п и 1805. (1806.) год.
1806. год. пише митрооолит Ст. Стратииировић и квже да
ћнрилицои пишу „вси CtpOu, восточнаго благочест4л ( в ђ Besrpiit,
Cepóia, Славон1и Босн* и врочал) и даже Ttjm u вђ B a c a t славевскаго поколввјл, сами славевск1ими нашими писмевн, no
•собено преобрашвеики пиш утг“.а
1897. год. (9. августа): види у V. глави 1807. год. (9. «вг,).
1807. год. пипм фравцуски конзул у Травнику П. Давид и
казие : „Veli ве, da je buna buknula u austrijskoj Srbiji (tako Turci
nazivlju Slavoniju i Banat“).8
1807. год. лишу у Раваници вођа усташа Теодор Авраиовић *квевт> и д4ла оиштина“ Сријемцима и у натаиеу писиа
каж у: „Лвбезва браћо и господо србока**
1809. лод. : внди у V. глави 1809. год. (Соларић).
1810. год. (20. јуаа) пише пакрачки владика Ј. Путвик некон проти у овом влад!гчаиству и каже, да ce цар брине аа просвјеАтваке ^Славвт-Сербоклвл нapoda мвмвз*“.6
tSM . год.: види у V. глави 181«. годану.
1$1в. год. каже геверал Oaea Продановић, да je -пукевиик
Јован Миљевић учио „во славено-сербској шкоље во П&мрацјв"
(прије 1744. год.) и да je ,0 н оерви и собственим тропгком завел
славено-сербокују и њемецкују школу во Новој Градишки“.6
1811. год. (4. октобра) оише пакрачки владика Ј. Путник
проти (пакрачкои a иожда д свијем протаиа пакрачкега владичанства) н опомиње Славенно-Оербсхги R a po H наш г“.7
1812. год. (4. априла) пише пакрачки владика Ј. Путник
проти (пакрачком, a б»ћи и другијем протаиа свога владичанства) и каже : „вливаите Влеи Милосершл вв св£тилникб ce*
CaaBOBLBcidfi, да н ек ам угаситсл св^вда с*л Сврбскал“.8
1 .HoBbifl СербскјА Л*топвст>“ (Летопвс Мат. Cpn.) 42 (1838) стр. 121
1 Ј. Радоввћ, Летопис Мат. Cpu. 228 (1904) стр. 104.
1 Гласннк аемаљског муввја у Босвв и Херцеговввв 16 (19ЗД) стр. 88i
(Превео Вјекослав Јелаввћ).
4 Летопис Мат. Српске, 119 (1877) стр. 190.
6 Цвркуларнв протокол у пакрачком владнчавском архвву од 1790. до
1827. год., лист 113 6.
* Д. Руварац, Јавор за год. 1888. стр. 158.
7 У иотон протоколу од 1790—1827. год., лвст 120 а/б.
8 У встои протоколу, лвст 124 a.

128

1813. год. (10. јавуара) пише пакрачки владика Ј. Путник
проти (пакрачком, a можда и свијем протама свога владичавства) и у писму спомиње „Славено Сербски podb w arn“.1
1815. год.: види у IV. глави 1815. год. (и у књизи тамо споменутој на 12. страни „Сербли у Срем*“. ..).
Вжљешка. У овој глави код 1689. године споменути су Хрвати насељеви у Славонији. И у описима Славоније око године
1700. спомињу ce у неколико села у Славонији људи насељени
из Хрватске2, a у селу Митровици близу Пожеге спомињу ce „католички Хрвати дошљаци из горњијех хрватскијех крајева“. Д а
у Славонији у 17. и 18. вијеку није било људи, који су ce звали
Хрватимс, изузевши поједине тамо насељенељуде или села, која
су насељена из Хрватске докааују ови приијери:
1) 1698. год. (5. априла) пишу у Пожези Марин Хуналић и
други неки фратри ђаковскои бискупу против попова, које им
шаљу из Загреба, и кажу : „сви чврсто и постојаво (и) једнодушно
л сложно тврдимо, да нећемо нигда примити ви онога, кога ће
случајно ов послати, нити икога другога од Хрвата, na био он
и свјетовњак.. („firmiter et constanter omnes (et) unanimi et
concordi voce asserimus, quod nec eum, quem fors ille mittet, nec
alium quemquam Croatarum, quamvis saecularem, .. .recipiemus
unquam .. .“).8
2) O k o годиве 1700. били cy пописи Славовије и у тијеи
ce иописима нигдје ве саомињу Хрвати изузевши нека везватна
насеља (испореди напријед на почетку ове биљешке).
3) 1707. годиве моли „провивциал фрањевачки фра Марко
Булајић... цара Јосифа I., да их заштити од бискупа који хоће
да пм одузму парохије и даду их световном свештевству из Хрватске“ и каже, да (ти бискупи) „уводе арциђаконе (презвитере)
Хрвате, који obou вароду ви мало нијесу иили нити звају добро
народви језик“ („praesbiterosque Croatas huic Genti minime acceptos, nec linguam nationalem bene callentes introducere“).4
4) 1795. годиве каже славонски научвик М. П. Катанчић:
,Црта пружева од Драве кроз Мославину к извору ријеке Це1 У истои протоколу, лист 125 a.
2 Т. Смичиклас, Dvljestogod. oslob. Slav. II (1891) стр. 149, 257—9, 277.
s Е. Фермевџнв, Acta Bosnae ( = Mon. spect. hist. Slav. merid. XXIII, 1892)
стр. 532. P. Лооашвћ. Starine, 30 (1902) стр. 139.
4 Г. Грујвћ, Апологвја српскога варода у Хрватској в Славонвји (1909)
страва 80.

129

тине у Далмацији. У крају на запад од ове црте настанише ce
Посавци и (у њеиу) живе њихови потомци Хрвати до давас“
(.L inea ab Dravo per Moszlavinam dueta ad Czetinae fluminis Dalm atiae exortum. Regionem ab hac linea in occasum patentem coluere Savienses, et horum posteri Croatae usque hodie colunt“).1
M. П. Катанчић често спомиње, како ce Хрвати знатно разликују од осталога вашега аарода и то с тога, што je он мислио да су Кајкавци прави Хрвати — он je дуго живио у Загребу те je кајкавачки говор добро познавао. Тако н. пр. каже он
говорећи о Словевцима и њихову језику, да „су вам у више
ствари ближе вего Хрвати“ („in pluribus ad nos propius quam
'Croatae accedunt“).2 Спомиње, да cy ce Хрвати населили y aaпадној (римској) Далмацији, као ш тоје очевидно no опису Константина Порфирогенита „и no насељииа, за која ce показало
да су доцније на њима живјели Хрвати“. „Добро знамо, да ce
и данас заиста разлнкују Хрвати од Далматинаца и no отаџбини
и no начину говора“ („et sedibus, quas Croatae posterius habere
-deprehensi su nt“. „Profecto et hodie Croatas ab Dalmatis et pa­
tria, et loquendi ratione, distinctos bene novimus“).8 Ha другом
мјесту каже поменути М. П. Катавчић: „А шта je узрок, да
Илири уз Јовско [мј. Јадранско?] Море, Србијавци, Восавци,
Срби (Раци) који живе у Угарској наједној и другој обали Дунава, истијем дијалектом говоре којијем и Двлмативц 1Г, a од Хрвата ce разликују? Свако зва, колика je даљина између Илира
што живе на обалаиа Дунава и Дубровчана, a ипак веиа друге
разлике у говору него (што би била) да их je обоје родила једна
мати“ („Quid porro caussae subest, quod Illyrii apud Jonium, Servii,
Bosnii, Rascii, Hungariam utroque Danubii latere incolentes, eadem
cum Dalmatis utantur dialecto, a Croatis discrepent? Quanta sit
Illyriorum, Danubium ripas adcolentium ab Ragusinis distantia,
nemo ignorat, et tamen non alia est sermonis differentia, quam
si utrosque una peperisset m ater“).4 Види још један примјер ва
почетку V. главе.

1 Specimen philologiae (1794) стр. 24.
2 De Istro eiusque adeolis (1793) стр. ISO.
3 У встој књнзн стр, 107.
* У истој књизи стр. 108.

VII. ГЛАВА

0 српскош имену изван Срба православнв вјере.

У овој ћу глави исписати она нјеста из глава I—VI, кој&
говоре о Србима који нијесу православне вјере. Код сваке године додана je глава, у жојој ce напријед спомиње тај прицјер.
Ко жели знати одакле je који принјер узет, или још штогод
о tov приијеру, нека погледа у главама I—VI, и у њима je
казано оджкга су узети. Доста има приијера sa које ce не вна
(или ja сад ве заан), говоре ли о Орбииа правослшкве вјере
или не говоре.
O k o 924. (925.) год. била je у Сп&ету катодичка црквена
скупштина, у којој су била хрватска и ерпска господа. Од Срба
je био, као што каже Фр. Рачки „Zahumski knez Mihajlo sa
srbskimi velikaši“ (П. глава).
Ово 930. год. каже К. Порфирогенит, да су ce Срби насвдили у крајевима пОчевши од доње Цетине к југу и од Хлвјевна (Лијеваа) к истоку, a стааовници у тијем крајевииа били
су и каголичке вјере (DL и IV. глава).
1212—L гвд. вазивж босански бан Матија Отјвпвн Нивослав, који je био жатоличке вјере, све Босанце бвз раздгае
sjepe Срблмма (IV. гл ап ).
1240. и 1849. год. вазива више пута исти босански баи
М. Стј. Нинослав своје Босавце без разлике вјере С рблим л
(IV. глава).
1364. год. потписује ce Нико Бијелић, српски писар дубровачке опћиве, овако : „* Нико Б4лик1> д и в к ђ cpnuiKu“ (Ш.
глава).
1407. год. спомиње Прибислав Похвалић (икавац и католик и no свој прилици Захумљанив) два псраскаи писма, која
су послали његови господари (баница Авка и војрода Сандаљ.
и његова жена) у Дубровник (П. глава).

181-

1409. год. пишу дубровачки кнез и властеда и дијеле дубровачке грађане у Латине (романскога племена) и Србле
(П1. глава).
1411. год. спониње Прибисав Похвалић „српска“ писма,
која су послали његови господари у Дубровник (II. глава).
1447. год. помиње ce „српски“ писар дубровачке опћинв:
кнез и судије дубровачке „рекоше Никше Звиздикк» диику
cpbncKOMj/, да упише све no реду“ (Ш. глава).
1461. год. дијели кнез Владислав, син херцега Степана,
своје херцеговце у Србље и Влахе (П. глава).
1454. год. дијели херцег Стјепан своје Херцеговце у Србље
и Влахе (II. глава).
1481—2. год. дијели господар Херцеговине Ајазбаша Херцеговце у Србље и Влахе (II. глава у Додацима).
1550. год. пише дубровачки писар на „српеком јвзи к у“
као што ce види из ријечи: „Subscriptio(nem) lingue serviane
fe c i...“ (II. глава).
1551. год. пише роианијоки беглербег Мехнед Соколовић,
који je бпо родом из данашње Бисне, темишварскои зааовјвднику A. Баторију и каже, да му сва писка пише на „српском“
језику (IV. глава).
1653. год. каже Ferd. Novagero за Босанца Рустена пашу
који je био велики везир и зет султана Сулејмана, да je „по
народности Србини („di nazione serviano“) из Босне (IV. глава).
1664. год. постави дубровачки „сенат“ писара за писма и«
„српском“ језику овијеи ријечима : „Prima pars est de dando
onus linguae aervianae“ (III. глава).
1673. год. каже млетачки посланик у Цариграду A. Бадоар за поменутог Мехиеда Соколовића да je „по народности
Србин“ („di nazione serviano“) (IV. глава).
1678. год. каже Ст. Герлах ; „da Srbi imaju u Iloku kaludjerski, a u Zemunu kaludjerički manastir.“ П. Матковић мисди
да Герлах „nije jasno razlikovao katolike od pravoslavnih... jer
u Doku, kao i Zemunu bili su fratarski samostani“ (Vi. глава).
1606. год. каже Дубровчанин Ј. Лукаревић за дубровачке
пјеснике „српски пјесници“ („I poeti Serviani“) и казујући да
Срби децембар називају „просјевац“ (просивац) no свој врилици
иисли ва Дубровчане (III. глава).
1611. год. потврди nana Симеуна Вратању ад свидничкога
унијатскога владику и споииње име „Синеуна владике Срба-.

132

кат олш а (Rascianorum catholicorum), који живе у Угарској.
■Хрватској и Славонији и у крајњим крајевима у Крањској“
(V. глава).
'
1615. год. пише поменути Симеун Вратања и назива себо
„српскијем “ (Rascianorum) владикои (V. глава, в и д и тамо и
1789. годину).
1616. год. каже босавски фратар Матија Дивковић, да je
неке ствари написао „српски' било да мисли на „српска* (ћириловска) слова било на српски језик (IV. глава у Додацима).
1688. год. стајаше у једном дубровачком огласу, да ce тај
оглас оглашује „на српском језику, да га свако може боље разумјети“ („in lingua Serviana p[e]r maggior intelligenza d’ ognuno“)
•tili. глава).
1640. год. каже загребачки бискуп Б. Вивковић, да je у
манастиру Марчи живио Симеун Вратања „влашки или српски
'католички владика“ („episcopus Valachorum siue Raschianorum
■catholicus“) (V. глава, види тамо и 1649. годину)
1648. год. пише руски квез Ј. Тимогеј Владимирски из Рима
.„Вђ cepöbcmm землго в дубровницкоИ оућзцт»“ (III. глава).
1651. год. каже загребачки бискуп Петар Петретић, да je
архимандрит мавастира Марче Сава Стависављевић ишао у Рим,
да добије од nane потврду за „влашко или српско владичавство
у Хрватској и Славонији“ (V. глава).
1658. год. пишу калуђери манастира Лепавине загребачком
бискупу и кажу, да су покорви оцу папи, да су „правн католи•чави“, да за цариградског патријарха мало маре, јер je он Грк,
a ови су „срббгли“ (II. глава).
1662. год. каже загребачки бискуп Петар Петретић, да je
-свидвички унијатски владика Вратања искао од nane, да може
као владика заповједати у црквевијеи стварима „српском народу
грчкога обреда“ и да je nana дао власт владици Василију, да
управља „влашким или српсш м народом у областима његова
владичанства“ (V. глава).
1664. год. пише унијатски свиднички владика Гаврило Ми'јакић загребачком бискупу Петру Петретићу и потписује ce: „ГаврилЂ епискупЂ србски сивовт»“ (V. глава).
1666. год. пише Трогиранив Иван Лучић: „Ипак Далмативци и Словени, који су им сусједи, не зову језик словенскијем вего хрватскијем или српскијем према томе којијеи дијалек■•том говоре“. Према томе су га бар ови Далмативци и сусједни

133,.

Херцеговци, који говоре јужнијем дијалектом, без разлике вјерв
називали српскијем (И. глава).
O k o 1680. год. ппше српски унијатски владика Павле Зорчић својим калуђерима у манастир Марчу и каже за себе да je„Еписквп Срблкм“ (V. глава).
1687. год. препоручује главни заповједник аустриске војске „царском војеном вијећу“ „кат. личке Србе“ („die KathoL
Raitzen“) т .ј. Буњевце.]
1688. год. постављајући цар Леополд Рајића за унијатскога.
владику у Сријеиу спомиње „прваке и прости српски или влашки
народ који живи у спомепутом Сријему“ („primores et Plebem,
Rascianorum sive Valachorum in dicto Sirmio habitantium“ (VT.
глава).
1694. год. потврђује цар Леополд унијатскога владику Пе~
тра Љубибратића у Сријему и спомиње „српкси (Rascianorum^
или влашки народ који живн у реченом Сријему“ ; (испор. и 1699.
год.) (VI. глава).
1697. год. спомишу ce у попису ставоввика у селу Ретфали.
код Осијека Мађари и „Срби католичке вјере („Rasciani fidei.
catholicae“) (VI. глава).
1699. год. (26. маја) одређује цар Леополд права унијатског владике П. Љубибратића и спомиње Србе („Rasciani“)..
унијате под његовои влашћу (VI. глава, види тамо и 1699. год.).
1701. год. пише папин бечки „гласпик“ о свидничком уни-јатском владици Гаврилу Турчиновићу и каже, да му je рекао
кардинал Колонић, да свидничком владици није no вољи, што
му je цар дао само титулу за утјеху Срба католика („de’ Ra­
sciani Catholici“), који живе у доњој Угарској“ (V. глава).
1703. год. препоручује карлинал JI. Колонић босанске
Франовце за тамошње Србе католичке ejepe („Rascianis... qui..
Catolici su n t') (VI. глава).
1711. год. каже Дубровчанин A. Бандурије, да су ce у
Захумљу (Херцеговини) населили Србљи (Serbli) и да ријеч Ковавли „у српском језику“ (Serblorum idiomate) не значи коловоз (колни пут) (III. глава).
Oko почетка 18. вијева спомиње ce у Дубровнику нека
католичка „српска књига“ (libro Serviano), у којој су апостоли
и евавђеља, што ce читају цијеле године „на српском језику“
1 U. Иванвћ, Летопвс Матице Српске, 175 (1893) стр. 16; ввдн в стр. 17.

184

(in Serviano) a употребљавали cy je no свој прилици католици
око Дубровника (Ш. глава).
H a почетву 1 8 в н ј е к а говори непознати писац о Клииентама и спомиње „све Србе турскога закона“ („tutti li T urchi ser­
viani“) 1
1721. год. каже пакрачки унијатски non Стефан Војиновић: постао cau унијат преида cau иного претрпио „од свога
српскога шизматичкога народа“ („а natione mea Rasciana schism atica“) (VI. глава).
O ko 1 7 4 4 . год. кажеосорски бискуп Мат. Караман говорећи
о Србииа у млетачкој Далиацији: „али будући да има нешто
Срба католичке вјере, искали би ови за бискупа Србина кат олика“ (тј. кад би далп Србииа православне вјере Србива аа
владику) („Trovandosi all’ incontro qualche numero de Serviani
cattolici, questi vorrebbero per pescovo un serviano cattolico*), и
вели, да je кардивал Коловић искао од „пропагаде“ да ce noстави „у Хрватској српски владика католичке ej epe“ („un v e­
scovo serviano cattolico in Croazia“) и спониње T. Пашића „cpnскога владику католичке вјере“ („vescovo serviano cattolico“)
(II. и V. глава).
1751. год. пише Сулејиан паша из Требиња писмо которскои управитељу. Уврх пријевода тога писма стоји, да je то
писио „пријевод с илирско српскога језика“ („Traduzione dall’
Idioma Iliirico-Serviano“) (I. глава).
1762. год. каже славовски писац М. A. Рељковић Славо вц ин а:
„Vaši stari jesu knjigu znali,
Srbski Stili a srbski pisali“ (VI. глава).
1767. год. пише црногорски владика Сава Петровић дубровачкој републици и каж е: „и драго намћ е владаве ваше,
кои ce ви иош,е од нашега србскога иевика ваходите, кои заповиедате“ (I. и III. глава).
1770. год. вазива хрватски историк Ад. Крчелић Србље
увијате „Србима које у onhe зову В ласим а“ („Rascianos vulgo
Vlahi vocatos“) (V. глава)
1775. год. пише опет Сава Петровић дубровачком квеау
и севату и каже : „Ваше славва република зва, да е све господство i слава сербска пала : и ншцо aie остало до васБ како
1 Ј.

T oM H h.

Сооненик cpn. краљ. акадеивје, 42 (1905) стр. 57 б.

185

«данБ цвјет на васћ свиетв : вдо ивде, може ce сербска аемлл
с вама похвалити“ (Ш. глава).
1788. год. каже католички non Јосип Крмпотић (Личанив)
за све војвике без раздике вјере (200 Личана и 200 Огочана),
који су ишли у Црну Гору ca Ф. Вукасовићем да су „Pravi
S rb i“ и да о Краљевићу Марку „srbski znade pjevat svatko“
(V. глава).
1796. год. (22. октобра) каже Јовав Рајић у писму „Јез*ита ПеачевичЂ, бадићи да е и самЂ Ср^ливт,“. . -1
1798. год. каже М. П. Катанчић, да je српско име вашијем Илирима тако обичво да ce свуда зову Србљима (Srblos),
особито („in primis“) они који су грчкога закова (VI. глава).
1799. год. спомиње фратар Фр. Пејачевић „српске бискупе“
(Episcopi Serviani) из Далмације, што су били у католичкој
црквеној скупштиви у Спљету 924. (или 925.) године.2
При свршетву 18. вијека ваписа неки Бошњак мухамедов•ске вјере икавачки веки попис биљака, који ce зове „Попис
биљака ва српском језику“ („Syrf dili8 üzre otlar bejandir“)
(IV. глава).
1803—1. год. говори митрополит Ст. Стратимировић о ставоввицима у Херцеговини и каже „Мухамедави сутБ из Xpi■CTÌaBi> славенскаго босавскаго т. е. сербскаго јазнка, таковнв
поставшШ“ (II. глава).
1805. или 1806. год. каже Доситије Обрадовчћ: „А ва0простУи Сербинг из Бавата или из Бачке, овђ е у CepMu, у
Босвн, у Херцеговивн, у Далмац1‘и, поготову у ХорватскоИ, у
■Славон1'и и у Срему, у своемЂ истомђ род Б ен о м езнку, и вароду : бно овт> восточвога или римскога испов^давш“ (II. глава).
Испореди и он о што каже Доситије у V. глави 1783. године.
1810. год. казује управитељ крижевачкога увијатскога владичавства К. Станић тужбе „српскога варода“ (nationis Ra­
scianae), што je свидничко увијатско владичавство претворево
у викаријат и спомиње. да je Сакмарди оснивао иавастир u
гимвазију у Крижевцу да ce ту „влашка или српска омладина“
•(juventus Valachica seu Rascianica) учи освовама вјере и морала
<V. глава).
1 Д. Руварац, Бравково Коло, VII (1901) полустр. 1634.
2 Historia Servlae (1799) стр. 425.
8 У IV. глави као и у I. издг.њу случајно je нспала ријеч „dlli".

136

1816. год. пише П. Соларић : „ГрБгсрБ, гораи, стипавБ.
бемашБ, есв чаателво имена Сербал a вападнИ церкве* и ,По
двома тречастима Далмац1'е, западнЂ церквв Сербли или (ако
воле) Словинцц, служесе и данЂ данашвШ квигами“... (IV глава).
1 8 1 7 . год. каже архимавдрвт Г . Зелић: „ Сербли западн-fe
церкве (ерг ово су све едни Сербли, како и ов!и, што су ce
потурчили, или бол^ћ рећи, понухаиедавили, и иоув1'атили) имак>
внш е узрока радоватисе у своме отечеству, и зато, како су у
свачему дал* предЂ вама, тако су и у квигама: само та 6 ст>
друге страве штета што немилице губе език своИ славевскШ
и родЂ сђ ИталТани“.1
Бнљешва 1. Види још биљешку ва свршетку П. главе и
1. биљешку ва свршетку IV. главе. Примјере послије 1820. го диве види в.пр. код М. Шрепела, Građa sa povjest kniževnosti
hrvatske, I (1897 ) стр. 126. и Летопис Мат. Cpn. 76 (1847) стр.
151. (1 4 4-5 .).
Бидеш ва 2. Овдје би ce могло саомевути, да ce доста често овај или онај наш западни крај зове српском земљом (noкрајином, државом) или Србијом или ce за неко мјесто у веком западвом крају каже да je у српској вемљи или Србији и .
налико. Оваке принјере види:
1) за Ц рну Гору и Боку у I. глави код годива 1523, 1546,
1600, 1610, 1613—45, 1648, 1654 (двапут), 1655, 1671, 1685, почетак 18. вијека, 1712—25, 1729, 1742, 1744. 1752 (двапут), 1753
(двапут), 1754 (двапут), 1789, и у II. глави код годива 1712—25;
2) аа Херцеговину u сусједно приморје у П. глави код
годива 1584, 1541, 1611, 1628, 1646, 1702, 1707, 1712—25, 1797,
1803—4;
3) за Д убровник у III. глави код годвна 1648, 1775;
4) за Босну у II. глави код годива 1712—25 и у IV. глави
код годива 950, 1180, 1188, 1227, 1245, 1252, 1450, 1521, 1547,
1550— 1, 1561. 1585, 1588, 1591, 1607, 1621, 1644, 1645, 1681,
1689, 1692, 18. вијек; испор. и 14. вијек и годиву 1815. у истој.
гл ави ;
5) за Хрватску у V. глави код годива 1651 (у јануару и
1. фебр), 1691 (1 ИЛИ1 2 примјера), 1722, 1725, 1726, 1804 (18.
децембра);
1 .Ж ит1в ... Герасниа Зелвћа* (1823) стр. VIII.

137

6) за Славонију ca Сријемом у VI. глави код година 1496,
1572, 1573, 1596, 1638—9, 1641 (два примјвра), 1648, 1651, 1654,
1682, 1684, 1691 (Сент-Ивањи,) 1701 (два примјера), 1702, 1706,
1708, 1714, 1722, 1725, 1736, 1737, 1761, 1807.
Б м е ш в а 3. У овој глави споменути примјери доказују,
да није истинито тврђење проф. В. Јагића,1 да je ријеч Србин
свагда значила исто што и Србин Православне вјере : .So brachte
allmählig die Ausbreitung der politischen Macht Serbiens die Einheit
des serbischen Namens, worunter man zugleich immer den Ortho­
doxen verstand, in Schwung“.

1 A rchiv für slav. Philologie, 1" (1895) стр. 62.
o

српском

нмвну

10

VIII. ГЛАВА.

Словенци — словенски, Словени — словенсни,
Словинци — словински.
Позната je ствар, да су кајкавци у данашњој сјевервој Хрватској у 16. и у 17. a каткад и у 18. вијеку себе звали Словенцима a свој језик словенскијем. Ево неколико примјера:
1574. год. наштампа Ив. Пергошић пријевод Вербецијева
дјела „Decretum“, за које каже да га je превео „na slovjemki
jezik.“1
1678. год. штампана je „Kronika“ загребачкога кановика
Ант. Врамца2, којој je натпис: „Kronika... zpravliena Kratka Sdovenzkim i e z i k o m . У тој Кроници каже A. Врамац3 код 1455.
године, да je војвода Јанко с фратрои Капистраном ишао против
турскога цара с Угрима ca „Szlouenczi i z Horuati“. Код 1520.
године4 спомиње ce „Ban Zlouetiszki“ Петар Бериславић. Код
1521. године* каже, да je турски цар Сулејман заузео велики
дио Угарске, „Zlouemke i Haruatzke zemle“. Код годиве5 1526.
пише, да je у мухачком боју погивуло много Мађара, „zlouenw
i Horuatou“. Код 1587. године® каже, да je И. „Коцијан“ (Кацијанер) довео војску против Турака „na Sslouenzki Orzag ali zemliu.“
Код 1538. године6 спомињу ce „Bani Horuatzke i Szlouenzke zemle.“
Код 1542. године7 пиш еда je Фердинанд поставио Николу Зрињ1 Т. Маретић, Istor. hrv. prav. (1889) стр. 29. С. Љ убић, Ogledalo П , 517.
И. Кукуљевић, K roatische Revue (1882) стр. 46.
2 Вј. К лајвћ, Monum. Slav. merid. 31 (1908) стр. XVIII н LUI. Испорвди
у С. Љ убнћа, Ogledalo, II. стр. 517. Književnik, I I I (1866) стр. 306. Т. Maperah.
Is to rija hrv. prav. (1889) cip. 33.
3 Monum. Slavorum merid. 31 (1908) стр. 48.
4 У нстој књнзн в а стр. 54.
5 »
»
»
» стр. 55.
6 »
»
»
» стр. 57.
3 ,


, стр. 58.

139

-скога за бана „na Horuateh i na szlouenieh.“ Код године1 1552.
ксж е, да су Турци освојили Вировитицу и многе друге градове
„na Szlouenieh.“ Код 1556. године2 спомиње, да су Турци освоји л и Костајницу, те онда сва „Horuaczka zemlia opuszte i Selou e n s z k a Код године3 1564. каже, да je Ђ. Драшковић дошао у
загребачку бискупију „na Szlouenie.“ Код 1573. године4 спомиње
ce Франкапан a код 1574. „Alapi“ „Horuatzki i Szlouenzki B an“
(види и код године 1557).
1578. год. издаде велики војвода Карло упуство за коњанике и једно за пјешаке, у којима стоји да je Карло „nam istnik
caesarove svetlosti pred H rvatskih i Slovenskih k rain “.5
1686. год. наштампа A. Врамац I. дио своје „Постиле“ у
Вараждиву и каже6 за њу да je „szpravlena slouenszkim iezikom“.
1586. год. ваштампа истн A. Врамац II. дио своје „Постиле“
и за њу каже7 да je „zpravlena szlouenskim ieszikom“.
1685. год. пише иванићки капетан загребачком бискупу,
да су бискупови људи дужнн поћи у „tabor... k našem Sloven­
skom generalu“.8
1639. год. пише Г. Станковачки из Крижевца загребачком
бискуиу Б. Винковићу и каже, да je до сад било слободно пасти
и cjehii .v lugeh Slovenskomu, Predavečkomu i Vlaškomu sinu
v naše Križevečke krajine.“9
1640. год. наштампа Сишчавин Никола Крајачевић (Sarto­
rius) књижицу с натписом: „Molitvene knjižice vsem kristuševem
vernem slovenskoga jezika pristojne i hasnovite.“10 У предговору
каже, да je неке науке, „vu ove male knjižice, čisto slovenskem
jezikom spravil i štam pati včinil“, на другом мјесту (у V. дијелу)
вели за неке молитве, да их je загребачки бискуп П. Домитро1
2
5
4
5

У встој к њ азн а а стр. 59.
,
»
.
. стр. 60.
.
.
стр. 61.
.
.
„ стр- 63.
Р. Л опаш ић, Spom. h rv . k ra j. I (1884) стр. 71. P. Л оп аш вћ, K arlovac
(1879), Prilozi, c ip . V ili, X.
6 B. К лајн ћ, Monv.i:. S 'av. m erid. 31 (1908) c ip . XXXII.
7 B. К л ајн ћ , Monum. Slav. m erid. 31 (1908) стр. XXXII.
8 P . Л оп аш аћ, Spom . h rv. k ra j. П (1885) стр. 185.
9 P. Л опаш ић, Spom . h rv . k ra j. I I (1885) стр. 207.
13 Т. М аретвћ, Isto r. h n \ prav. (1889) c ip . 96. Ив. К укуљ евић, A rkiv, IX
<1868) стр. 156. С. Љ у б вћ , Ogledalo, П . 518. M. H ajnal, A rchiv fü r slav. Philo­
lo g ie , 28 (1906) c ip . 316.

10*

140

вић „bil včinil preobrnuti i po mene dopustil vu prveh slovenskeh
knjižicah štampati... znajući to, da vnogi Slovenci ove molitve onak
čtu i mole, kakti hote.“1
1640. год. (10. uaja) пише (кајкавачки) non Ф. Видоци из
Турбета код Сигета (у Подрављу) загребачком бискупу Б. Винковићу и каже, да ce фратар Филип оженио и да „u sent Briobašu osmim slovenskim selom po kalvinski način služi“, за тијем
препоручује бискупу некога човјека и вели „ako imate kakovoga
slovenskoga concionatora, da mu ga date, ako slovenskoga nie, dajte,
mu diačkoga.“2
1640. год. (20 маја) одговара загребачки бискуп Ф. Видоцију и каже3: „odkuda se i sada ješprišt. jedan zagrebačke cirkve
u n ’je statutih slovenski Vaška sveti Martin imenuje.“
1642. год. допушта велики капетан коприввички „na stanoviteh Slovenskeh sinov prošnju“, да ce „Slovenci“ васеле у село
Јагњедовац.*
1642. год. каже загребачки бискуп Б. Винковнћ, да je град
Карловац од свога почетка ииао два nona „jednoga za Nemce,
drugoga za Slovence i Horvate.“6
1643. год. (11. септеибра) потврђује генерал „szlouenszkoga
orszaga pokrayn“ и заповједник крижевачке крајине И. Ј. Галер
неке земље дароване манастиру Лепавини6.
16S1. год. наштампа загребачки бискуп Петар Петретић7
»Sveti Evangeliomi, koteremi sveta Cirkva zagrebečka slovenska,
okolu godišča po nedelje te svetke žive... Petra Petretiča biskupa
zagrebečkoga oblastjum i stroškom i slovenskem slovom na svetio
1 Ив. КукуљеввБ, Arkiv IX (1868) стр. 156—7.
a T. Смичвклас, Dvijestog. osi. Slav. I I (1891) стр. 1, 3. Fr. Bučar, Vjestnik kr. hrvatsko-slavousko-dalm atinskog zem aljskog arklva, VI (1904) страна
195. 197.
3 R. Lopašić, Starine, 30 (1902) стр. 6. Pr. Bučar, V jestuik kr. hrvatskoslavonsko-dalm atinskog zem aljskog arkiva, VI (1904) стр. 198 (гдје стоји : Vaske
t. j. Vaške).
4 P. JIoDamnh, Spom. hrv. k raj. II (1885) стр. 248.
6 P. Лопаш вћ, Spom. hrv. kraj. II (1885) стр. 251.
6 Б. Laszowskl, Vjesnik kr. hrvatsko-slavonsko-dalm atinskoga zem aljskoga
arklva, V II (1905) стр. 86.

7 T. Маретвћ, Istor. hrv. prav. (1889) стр. 106. Ив. Кукуд>еввћ, Arkiv,
IX (1868) crp. 316 до 317. — С. ЉуОић, Ogledalo II, 518.

141

■vun dani i štampani.“ У предговору каже1 да je учинио : „Reći
sveteh Evangeliomov, ki su vu slovenskom orsage okolu godišča
obični i navadni iz dijačkoga te Vugarskoga tekstuša na naše pravo
slovensko zagrebečko slovo pravdeno, poleg moje štime, prenesti,
od reči do reči, gde je bilo moguče, te je slovenščina prepustila.“
За тијем каже, да прије тога није било „vu našem slovenskom
orsage, slovenskem (j)ezikom dostojno štampaneh Evangeliomov.“
Још каже, да je одредио да ce неке молитве преведу из „dijač­
koga i vugerskoga tekstuša na naše slovensko zagrebečko slovo.“
1657. год. прештампана je књига Николе Крајачевића, која
je споменута код 1640. године, и то с додацима. У рукописном
натпису стоји, да je ова књига састављена3 „na haszen zlovenskoga naroda“.
1663. год. наштампа Ђ. Хабделић3 „Zerczalo Marianzko...
Uszem szlovenekoga i horvatszkoganaroda kerschenikom...“ У тој
књизи каже Хабделић, да je до то доба мало књига штампано*
„.Slovenskem jezikom“, за које би он знао. Каже да „Nekomu teh
takoveh knjig reči nesu bile prave horvatske, nekomu nesu bile
prave slovenske ..“ и „komu se horvatski hoče govoriti neka reče
mesto lehko lahko, mesto osem osam, mesto jalen jalan, mesto nesam nisam etc.“ Још каже Ђ. Хабделнћ6 на стр. 181 : „diački je
ovde, pak z vekšega listor slovenski postaviti hoču“ ; на стр 182:
„.slovenski ovak“ ; на стр. 397 : »vseh jezikov zvun našega sloven­
skoga“; на стр. 399 : „pred našega slovensKoga i horvatskoga jezika
ljudi“ ; на стр. 580 : „grčkemi rečmi na slovenske ovak prenešenemi“;
на стр. 413 : „Mi Slovenci reči moremo : rožični venec“ ; на стр. 424:
„iz diačkoga na slovenski ovak je prenešeno“ ; на стр. 429: „ja sem
dosta priprosto iz diačkoga na slovenski naš jezik prevrnul.“ И на
399. страни спомињу ce6 „slovenskoga našega naroda i horvatskoga
\judi“ ; још каже, да je „Devica Maria“ noMoh „ot Horvatckoga,
Slovenskoga i Dalmatinskoga orsaga odvrnula.“ Ha другом мјесту
1 Ив. Кукуљеввћ, Arkiv, IX (1868) стр, 316— 17. M. Hajnal, Archiv für
Philologie, 28 ( 1 9 0 6 ) стр. 31S (само првн од ова три цитата. Ha 318—20.
стр. М. Х ајиал доказује. да j e ову књ игу вапвсао Никола Крајачевић).
г М. Hajnal, Archiv für slav. l'hllol. 28 (1906) стр. 316—17.
s Ив. Кукуљевић, Arkiv. IX (1868) стр. !86. C. Љ у б вћ, Ogledalo, II, стр.
М9. В. Јаги ћ , Archiv für slav. Philol., 31 (1910) стр. 529.
1 B. J a m b , A rchiv für slav. Phiiol. 31 (1910) стр. 531.
5 У встој књ взв на стр. 532.
• ........................................... 537.
s Ih v .

142

пише1 „da vre i po našem Slovenskom orsagu pogledamo“ ; спомиње вараждннску цркву какве нема2 Bv Slovenskom orsagu, zvun
biškupske Zagrebečke и вараждинске школе, којејегроф Г. Драшковић3 начинио »na veliku orsaga Slovenskoga mladencev hasen“.
1670. год. наштампа Ђ. Хабделић „Dietionar ili reči sloven­
ske... na pomoć napredka u diačkom navuku školneh mladencev
hervatskoga i slovenskoga naroda.“4
1670. год. наштампа Мат. Магдаленић свој „Звовчац“ у
ком(?) каже, да не пише нити „zavsimu pravo hèrvatski niti zavsima slovinski (slovenski) nego sclavonico Croatice.“5
1673. год. спомиње удовица Ннколе Зрињскога „словенске
синове* у граду Врбовцу („nešto vlahskeh, nešto slovenskeh sinov“).®
1674. год. наштампа Ђ. Хабделић „Prvi otca našega Adama
greh“ : „U predgovoru se tuži, što je do tada odveć malo bilo slovenskem jezikom knjig štampano, da i te nisu prave slovenske..
Још каже: „Nakanivši našega zveličitelja Gospodina Christuša zemeljski èitek na kratkom popisati slovenskem našem jezikom .“6 Ha
121. страни каже T>. Хабделић9: „ ш ovom slovenskom nevoljnom,
zakutku/“ a на страни 122: „vu tesne ove ostanke Slovenskoga orsaga“;
на стр. 242: „Vu ovom... orsagu Horvatskom i Slovenskom“. Ha стр.
186. каже да ријека Сутла10 „Štajersku zemlju od Slovenskoga orsaga luči“ ; на стр. 65. преводећи нешто с латинскога језика каже:
„Slovenski ovak“; на стр. 336. пише: „Ku diaki arrogantiu ja slo­
venski oholiu zovem* ; на 617. стр. каже: „diaki seta ali pilus govore,
slovenski se zvati more ščetina ali dlaka“, на 265. стр. спомињу ce
„Slovenska i Horvacka gospoda“ ; на стр. 456. пише : „u Slovenskom
katoličanskom orsagu !“ Ha 460. страни стоји спомен11 „horvackoga
i slovenskoga orsaga.“ Ha 339. стр. пише Ђ. Хабделић12: „Pametim
ja i v našem slovenskom orsagu preče bogate mlade ljudi.“ Ha 564.
1 У истој књ взв ва стр. 538.
2 »

»

»

»

c ip . 540.

8 .
.
»
» CIP- 540.
4 С. Љ убвћ, Ogledalo. II, 519. — Ив. КукуљвввИ, Arkiv, IX (1808) стр. 185..
Ив. Кукуљеввћ, Arkiv, IX (1868) стр. 225—6.
6 Ив. Кукуљеввћ, Arkiv, VIII (1865) стр. 229.
7 С. Љ убвћ, Ogledalo, II, 519.
8 Ив. Кукуљеввћ, Arkiv, IX (1868) стр. 186.
а V. Jagić, Archiv für slav. Philol. 26 (1904) стр. 580.
10 У встој књизи на стр. 581.
11 .
,
, стр. 582.
12 »
,
»
„ стр. 589.

143
стр. к а ж е о н 1 „ k o t v n a še m ovom slovemkom o rsa g u b iv a “ . Ha
јед н о м мјесту пи ш е oh2 „v u ko im e v se m i je z ik i v n o g e je s u sp ra v ­
ljene, i n a še m slovenskem.“

1693. наштампа загребачки каноник Симон Сидић: „Pla­
men poboinosti... na slovenski jezik preobmjen.“8
1752. год. наштампа X. Гашпароти: „Cvet sveteh, ali živlenje i čini svetcev... na naš slovenski je zik ... prenešeni.“4
Oko год. 1700. почеше кајкавци у данашњој сјеверној Хрватској употребљавати ријечи Хорвати, хорватски мј. Словенци,
словенски. Хорват j e мађарски облик ријечи Хрват5 — то доказује глас о, који je код Мађара уметнут због лакшега изговора.
Ријеч je дошла кајкавцпма из мађарске канцеларије.
Ријечи Словени и словенски у Ђ. Даничића (Рјечник 1П) и
у Фр. Миклошића (Lex. Palaeoslov.) a тако и на овијем мјестима:
П. Ј. Шафарик, Gesch. der. südslav. Lit. Ш. 211, 212. Летопис
Мат. Cpn. 168. књ. 25. стр. Споменик cpn. кр. акад. XV. стр. 7а,
86, 9а, 40a. П. М. СтроевЂ, Библ. СловарБ, стр 121—2. — не тичу
ce Срба, који живе no западнијем крајевима.
Ријеч словински јавља ce у Срба први пут у 15. вијеку и
то — колико ми je познато — само на овом мјесту (у 15. вијеку):
1418. год. пишу Дубровчани босанској краљици Јелени, и
кажу, да je посланвк показао „кдавћ записБ реченога господина
Херцега [.Хрвоја] писан слоеинвски. . .“e
У 16. ce вијеку спомиње ова ријеч на неколико мјеста н. п.
у М. Ветранића, који каже неком Мару, да ce њим прославио
„slovinski v a s jezik“7, да je Никола Димитровић прославио8 „slo1 У истој књнзи ua стр. 591.
* ..........................................
595.
3 Т. Маретнћ, Isto r. hrv. prav. (1889) стр. 146. — С. Љ убић, Ogledalo, li, 520.
4 T. Маретић, Istor. hrv. prav. (1889) стр. 210. Види и у C. Љ уб ића, Ogle­
dalo, II, 523.
6 И. К укуљ еввћ, Arkiv. IX (1868) стр. 318. П. Вудмавн, Rječnik југослов
акад. III (1887—89): Horvat. — Т. Маретнћ, Gram. i stil. hrv. ili srp. knjiž. je r.
(1899) стр. 50.
6 M. Иуцић, C uom. Cpn. I (1858) стр. 177.
’ S tari pisci, I I I (1871) стр. 197. И. Кукуљеваћ, Pjes. hrv. XVI. v. (1867>
страва i.
8 S tari pisci, V (1873) cip. 106.

144

vinski vas jezik“ и „velmi se raduje slom njski kotar vas“1 и у П
Хекторовића, који каже за М. Марулића, да je н>им „urešen bil
i jezik sU m nskiui и у Ш. Будинића „slovinjeki jazik“ (више пута)8.
У 17. и у 18. вијеку често ce употребљавају ријечи словински и Словинци.
Ja мислим да ријечи словински и С лош нци нијесу биле народне ријечи4, кад су ce употребљавале мј. ријечи српски, хрватски, Срби, Хрвати, и ево за то разлога:
1) Што ce ријеч словински први пут јављ а у Срба у 15. вијеку (само један примјер), a од 16. вијека употребљавају je књиокевници чешће.
2) Према старом словенском гласу ® и кајкавачком е (у И.
Пергошића je) требало би да буде у јужном говору je : словјенски или словенски (no аналогији), a не словински.
3) Трогиранин Иван Лучић каже 1666. год.5 : „Ипак Далматинди и Словени, који су им сусједи, не зову је зи к словинскијвм него хрват екијем или српскијем према томе којијем дијалектом говоре.“ („Dalmatae tarnen, ipsisque contermini Slavi, lin­
guam Slavam non dicunt, sed Hrvatam vel Srblam, prout cujusque dialectus est“).
4) Знамо, да cy Чакавци y 16. и 17. вијеку звали себе Хрватима a К ајкавцеу данашњој сјеверној Хрватској Словинцима
a њихову земљу словинском земљом. С овијем значењем биле су
ријечи Словинци u словински народне ријечи у Хрвата (и у Срба).
Према томе нијесу могли Хрвати у исто вријеме и себе звати
Словинцима и своју земљу словинском земљом.
Ипак су српски и хрватски књиж евници у 16. и у 17. вијеку употребљавали те ријечи и тонајприје ријеч словински мј.
1

suri

pisci, III (1871) стр. 206.

2 S ta ri pisci. VI (1874) стр. 25. (C. Љ у б вћ , O gledalo, II, 351).
5 Ив. К укуљ евић, P jesn . h rv. XVI. v. (1867) стр. 42—3.

1 Ив. К укуљ еввћ, (P ut. po B osni, 1858, стр. 8) каж е, да му j e некакав
црногорскв иоп казн вао, д а je свуда на свом путу ваш ао „ljude, k o ji govore
n jih ov slovinski jezik, j e r g a ta k o narod zove oko O štroga i po cieloj A rbanyi*.
— З а ово ce не мож е зв ати д а л в j e ово И. К укуљ евић н зм и слво (као в многе
д р у ге стварв) или г а j e тај non преварво.
6 De reg no (1666) стр. 281. Испред горњ их ријечи стојн ово : „n un c apud
L a tino s lin g u a S lav a, u t plurim um , a n tiq uo nom ine regionis Iliy ric a v o catu r, usu-que receptum est, quod latin e Illyricam linguam , idem italice Schiavam vel schìav o n am significet."

145

српски, хрватски, a доцније ријеч Словинци мј. Срби, Хрвати,
a каткад су те ријечи употребљавали за све словенске народе.
Негда je В. Јагић мислио1, да су назив словински језик
створили дубровачки историци и археолози, али 1891. године
сумња у то и мисли, да би ријеч словински могла бити од старине сачувана, јер joj je облик икавачки правилан (према слов 4 в б с к т >). По свој прилици употреба ријечи Словинац, словински мјесто Србин, Хрват, српски, хрватски веће бити народна,
вего су српски и хрватски књижевници и школовани људи noчели употребљавати те ријечн — које су им биле познате, јер
су тако називали Кајкавце у данашњој сјеверној Хрватској —
и то почели су их no свој прилици најприје употребљавати преводећи латинске и талијанске ријечи Sciavi, Schiavi итд. У 13.
и 14. a и у 15. вијеку превођене су ријечи Sciavi, Schiavi... у
јужнијем крајевима ријечима Србљи, српски. Види у III. глави
1364. годину и у IV. глави 1234. и 1383. годину. Осим тога и
у К. Јиречка, Спом. cpn. стр. 80—1 (1439. године) : Sclavones =
Српбли. За тијем пореди у Фр. Миклошића, Mon. Serb. стр. 465,
<1454. године) Стефан Калођурђевић „Канжелиер и драгомав
сарпски“, a у К.Јиречка, Спом. cpn. стр. 67 (1439. године) и стр.
89 (1458. године) зове ce исти тај писар латински : „canzellarius
sclavu8 u. 1334. год. спомињу ce на полеђини писма Стевана Душана3 „schiauoneschi preti“ = српски попови, a у самоме ce писму каже „попб срБбћски“.

1 Archiv für slav. Philologie, 13 (1891) стр. 397.
a Фр. Миклогаић, Monum. Serb. (1858) стр, 108. 109. Д руги примјер од
1349. годнне на стр. 147—8.

IX. ГЛАВА.

Неколнко погрешака у туиачешу старијех споиеника.
Овдје ћу говорити само о онијем погрешкама, које ce тичу .
српскога имена.
Ријеч Хрвати има у старијем споменицима три значења1:
1 ) = хрватско племе, 2) = Хрватска. Ово ce значење може врлочесто наћи у старијем споменицима a гдјешто и данас н. п. у
народној пјесми (Вук. Рјечник : Хрватп): „Па ти зовни у Хрвате
равне — ПоЛратима од Х ^ а т а Мату.“ Ријеч равне показује, да
овдје ријеч Хрвати не може ништа друго значити него : Хрватска. 3) = људи из Хрватске. За ово je значење Вук употребљавао ријеч Хрваћани [a и данасје гдекоји књижевници употребљавају с тијем значењеи, премда je та ријеч у старије вријеме
каткад исто значила што и Хрвати ( = хрв. племе)]. 1640. год.
пише Б. Кашић2: „Hrvat, Dalmatin, B ošnjak...“ АндријаКачић
каже, да je Демогој краљевао „nad Rvatim i Dalmatinim“ (2 пут)а
н „Svadiše se Hrvati junaci, Dalmatini i mladi Bošnjaci.“4
1 Rječnik југослов. акад. III (1887—91): Hrvat.
2 Ritual rim ski (1640) стр. XIV.
3 K orabljica (1782) стр. 416.

* Razgovor ugodni (1889) стр. 261. Овдје могу помевутв, да вв је вс ти а а ,
што каже Ј. П асарвћ, да Андр. К ачвћ »ne zna za ime Srbin u ovom sam o sta v ničkom obliku.* Види н. п. у Korabljlci (1782) стр, 436: „Срби“, a рвјеч „ep a­
tico“ уиотребљ ава често н. п. K orabljica (1782) стр. 432. код 1438. год. каж е
.Sm ederevo, Srpsko stolno misto, gdi stari naši Kralj i i Bani pribivaše*. Ha 112.
стр. Razgovora (1889) изврће неко рвЈечн Андр. К ач вћа (у Разговору): хрватске
„knjige* то су „књвге* П. В втеаоввћа (стр. 14, 257). С ловвнцв су ceu словевскв вародв, према томе у 2. пјесмв „slovm ski“ = словенскв (slavlsch) втд. —
У Вуковој „П есварвцв“ (II. 1815, у предговору) „Х орватсмв езвк* = ј е з в к (т).
двјалекат српскога варода у Хрватској, као што ce ввди в з р вјеч в: дјевојка»
дјеца итд. (види в П есварвцу I, 1814, стр. 120). П оредв: далм атн вскв је з в к ,
славовскв је зв к , босавскв је зв к втд.

147

У Rječniku југосл. академије готово и нема овакијех приMjepa, али ja м и с л и м , да би и х ce прилично много могло наћи у
споменицима. Ми би н. п. и данас казали : Руси навалише (или:
руска војска навалп) на Турке, na било у тој војсци само 10%Руса no племену.
To je можда био узрок, да су неки људи мислили, да je
ријеч Хрват само политичко име н. п. Љ . Вукотивовић : „Каkono god što je kroatisam naš politički život, tako je u literarnom
sm islu kroatizam ništa, ni ne može drugo nego ništa biti.“1
И ријеч хрватски има без сумње прва два значења a no
свој прилици сва три поменута значења. Исто je тако и ријеч
Србљи имала та т ри значења, као што ce свако може увјерити
из рјечника Ђ. Даничића. Али данас нико не каже Србљи мј.
Србија, Српска, a тешко да je игдје та ријеч = Србијанци, људи
из Србије.
Неки су људи извртали значење овијех ријечи или за то„
што су неуки или за то, што су хт јели друге људе преварити.
Тако н. п.
I. В. Клајић каж е: „Nu bosanska se je država koji p u t idalje protegnula preko medja tih oblasti, te su se bosanski vladari
tada ponosno pisali: .Kralj S rbljem ,. .. Dalmaciji i H rvat“ sm a­
trajući da ih ide gospodstvo nad svimi Hrvati i Srbi, gdje ih goder
im ade.2“ Ово није истина. Ta титула гласи овако н. п. у Стј.
Томаша Остојића (1446. год.): „кралБ срБблемБ, Босни, примориш, хвмбсци зенлн, ДалБмации, хрвватомБ, донимб кракмБ, западнимБ странамБ, 8с«ри, Соли, подриник» и к томи.3“ Овдје je
Србљем = Орбији, Српској, a тако и Хрватом = Хрватској, a
то доказује l) здрав разум, 2) титуле истијех краљева на латинском и на талијанском језику, у којима стоји: Rascie (Ra[s]sie,
de Rassia), de Servia.4
II. Ha другом мјесту каже исти В. Клајић: „pače se čini,
da je K onstantin pribrajao oblasti Hum, Neretvu, T ravunju i Zetu
1 Kolo I I (1842) стр. 114.
2 B. К л ајв ћ , P ov iest B osne (1882) стр. 26.
s Фр. М иклош вћ, Mon. Serb. 438. В вди и 385, 429, 450. 486, стр. в у Фр.
Р ач к о га, R ad .jugoelov, ak ad. I. 156. в у Ив. К укуљ еввћа, A cta C ro a t (1863) стр. 66.
4 Mon, spect, h ist. Slav. m er. IV, 200—201, 221, 280. 324, 420, 461; V. 352;
XVII, 202, 205, 206, 215, 217, 227; XXI, 179, 180, 189, 356; XXIII, 139. У K. J a речка, Спом. Cpn. 40. стр. (M. Ц уцвћ II, 32).

148

srbskim zemljani a ne hrvatskim “.' Нијеистина, да ce то чини,
јер Конставтин Порфирогенит. то изријеком каже за прве три
областн, и то за Неретву каже на т ри мјеста, a за Захумље и
за Ковавли и за Требиње на два мјеста. Види напријед II. главу
950. год. За тијем каже В. Клајић: „Zato on ni ne pribraja te
oblasti Srbiji (kao sastavne česti njezine), već reda njihove žitelje
uz Hrvate i Srbe, očit znak, da sam ne zna pravo, kamo bi s Djima...
Čemu to nabrajanje, ako su Zahumci, Travunjci, Konavljani, Dukljani i N eretljani i onako Srbiji.2“ Друго je Србија a друго српски
народ — то данас и дјеца знају. Овдје je ließXot = људи из
Србије, Србијавци. З а што ве би та ријеч у грчком језику могла
имати два значења, кад je у вас имала три и код ученцјех и noштенијех људи није начивила викакве забуне? Г. би В. К лајић
морао доказати, да je то противво грчком језику или д а Константив Порфирогенит вије добро звао грчки. Н. np. ријеч TIéqocu
звачи: 1) људи из покрајине Персије, т. ј. људи персијскога племена, 2) људи из персијске државе.8 Говорећи о постању ријечи
бан, каже В. Клајић да су мвоги људи поредили риј<ЈЧ бан „s
češko-poljskom riečju p a n “ те вели: „Na to je možda mislio već
Grk Cinnamus u 12. stoljeću, kad je pisao : fmdvog*“ Ријеч ce fmđvog
изговара банос (џ л ce ва почетку ријечи свагда изговара б).
Кинам je дабогме звао и чешки и пољски, кад г. В. Клајић не
зва читати грчкијех слова, a хоће да опјењује грчкога писца.6
III. Говорећи о српском краљу Стефаву Првовјевчавом каж е6
В. Клајић : Veoma je zanimljivo prom atrati titolatura novoga k ralja
1
*
3
4
5

Im e H rv at (1890) c ip . 13.
Im e H rvat, стр. 14.
П асов, H andw ört. d er griech. Sprache. 1841—57.
V jestnik k r. hrv.-daim . zem. a rkiv a, I, 26.
Ha једн ом м је с т у с п о м в њ е B. К лаЈпћ (Im e Hrv. стр 20) ово : „algovoi

óè x a l vòv fie tà vòv I l e v g l X o v èv X goßdvoic retayfiévov, x a i ngòg
TÒv ß a o M a öso/ubTrjV àftdyovaiv (cap lun tqu e eum , qui p ost P etrilum in Crob a tis secundum ordinem d u ceb at, e t ad im peratorem vinctum perd ucun t). Joann.
Scyl. 717.“ Ha нстој страви преводи ов t o овако : „ u h v atiše pak ta k o d je r i onoga,
k o ji j e iza Petrila u Hrvatä po redu vladao, te g a o ko vana odvedoše k caru
(bizantskom u).* Aeo[iti>VT)V (vinctum ) = свезана (ковопцвм а, л а н ц а н а , вта.), a
ве .о к о в а в а .“ З а р гл а го л r d v ts iv зв а ч в еладат и ала и ож да ducere? Koja
ријеч у грчком ор вгн в ал у зв а ч в „ро redu* ? Нема овд је нв спом ева о каквох
владањ у! У о р вги в ал у стојв, да су Грдн у х ва твл в „овога, који j e првв пос л в је П втрила био у ч а с т и .. . “
6 Im e H rv a t (1890' стр. 28—9.

14»

u to doba. U jednoj povelji, kojom dariva samostanu sv.. Marije
na otoku Mljetu neka sela, imade on naslov „as grćšnij Stefan,
velij kralj, namčstnik i gospodin vse srpskije zemlje i Dioklije i
Dalmacije i Travunije i filmske z e m l j e a podpisuje se na koncu
povelje : „Stefan po milosti božijoj venčanij kralj i samodrž’c vsje
srpske zemlje i pomorskije.1“ Stjepan dakle razlikuje u podpisu točno
„vse srpske zemlje“ i onda opet „pomorske“, koje nisu srpske. No
koje su te pomorske zemlje, a nisu srbske? To nam tumači sam
naslov kraljev u istoj povelji, gdje najprije spominje „vse srpske
zemlje*, i onda poimence nabraja ostale zemlje, koje nisu srbske,
a te su Dioklija, Dalmacija, Travunja i Hlmska zemlja. Prvi dakle
kralj od porodice Nemanjića jasno priznaje, da pomorske zemlje
njegove, poimence Dioklija, Dalmacija. Travunja i Hum nisu srp­
ske zemlje, je r ih inače ne bi posebice izbrajao, nego bi ih napro­
sto zvao srpskimi i uvrstio medju „vsu srpsku zemlju“. Da to
točno razlikovanje srpske zemlje od nesrpskih nije možda slučajno,
svjedoči namah druga povelja Stjepanova, kojom osniva Žiču. U
toj povelji imade on naslov „venčani prvi kralj vse srpskije zemlje,
Dioklije i Travunje i Dalmacije i Zahlmije2“, pa se tako i opet konstatuje, da ča i prvi Nemanjići nisu Dioklije, Travunje, Dalmacije
i Zahumlja (pomorsku zemlju) smatrali srpskimi. За тијем каже3:
„Nasljednici Stjepana Prvovjenčanoga neprestano rasliicovahu točno
srpske ili raške zemlje od pomorskih. Tako primjerice Stjepan Viadislav (1231—1243) imade u jednoj povelji naslov „kralj vseh raških zem’l i Dioklitije i Dalmacije i Travunije i Zahlmije“, a u dra­
goj se podpisuje opet : kralj vsèh srbskih zem’l i pomorskih.4 Je ­
dnako rade redom svi Nemanjići. Napokon i sam Dušan S iln i
(1331—1355) radi tako, te se naročito prije krunisanja za cara re­
dovito zove „kralj vsijeh srpskih zemalj i pomorskih“ ili u latin­
skih spisih „гех Servie, Dalmatie, Dioclie, Albanie, Zente, Chelmenie et maritime regionis rex.“
Ово тумачење није ни мало истипито. Треба знати:
1) да су владалачке титуле врло непоуздана грађа за
историју.
2) да ce Србија у старо врпјеме авала Српска Земља (тако
треба писати) и Србљи н. пр. у титулама деспота Стефана једно
1 Miklosich Fr. M onumenta serbica, str. 9 i 10.

2 Ibid. pag. 11.
3 Im e H rvat (1890) стр. 30.
1 Miklosich, op. cit. p. 2 i i 27.

■150

и друго. Према томе je : „Краљ „све Српске Земље и поморске“
з= (ва данашњем језику) краљ „све Србије и Приморја“ ; a то
доказује 1) здрав разум, 2) латински и талијански пријевод тијех
титула н. п. „Stephano Radoslavo... rè de Servia et de M arina“;
„Stephanus V ladislavus... rex totius terre de Rassa, Dioclitie, Dalmatie, Tribunie, Zachulmie“ ; „Ego Stephanus Uros dei gratia rex
totius terre Rassie et Marine“1 и т. д.2
3) Требало би употребити све титуле. Стефан ce Првовјенчани потписивао и овако: „Стефанв кралБ и сб 6огомб самодрБЖБЦБ срћпски“, a други пут „СтефапБ кралБ срБпски“,8 a
Стефан Владнслав : „СтефанБ ВладиславБ помокии боживвБ
кралБ србски“4, a тако и : „СтефанБ Хроиљ кралБ все србске
земле6“ и „СтефавБ Speinb кралБ српски6“ и „СтефавБ ОуршпБ...
лралБ.. . всћ х Б срБбБСкие земБЛБ.1“ — У овијем титулама стоји
управо противно од онога што xohe В. Клајић.
IV. В. Клајић мора и басне „попа Дукљанива8“ извртати,
д а би залудио своје читаоце. Како он употребљава nona Дукљаннна, показују ови примјерн:
1) В. Клајић каже9 : „Pop D ukljanin pripovieda, da je u staro
•doba čitava zemlja od jadranskoga mora do Drine, Save i Šare
1 Rad. ju g o sl. akad. I, 130—1. (141). Mon. spect. h ist. Slav. m er. I , 58, 59.
и I, 398; Ii, 111, 278.
2 Зн ач ењ е ce није пром ијеанло ни овд а, кад j e у множинв „Српске
(Р аш ке) Зем љ е“, кад ce зв а, дн ce вв ствар није и ро м вјевал а, в его c e употребљ ава је д н о поред другога. И д ан ас co каж е в. пр. он вм а м е о г о земље
(collect.) в л в м вого земаља (т. ј. мвого комада земље).
3 Фр. М вклош вћ, Mon, Serb. 16, 17.
4 Фр. М вклош вћ, Mon. Serb. 27.
5 Фр. М вклош вћ, Mon. S erb. 50.
e Фр М вклошвћ, Mon. Serb. 53.
7 Фр. М иклош вћ, Mon. Serb. 76.
8 Ево ш та мисле о врвједноств т о га спом еввка ве к в и сто р о ц в: Фр.
Рачки, (O c|ena s ta rijih izvora, 1865, стр. 60; ввди н стр. 65 в KDjiževnik I.
222.) каж е : „O dgovarajuć dakle n a p ita n je o vriednosti hietoričkoj p rv o g a dielf>
D ukljanskoga ljetopisa, možemo bez sv ak og a oko lišenja re ć i: da ta j Jibellus

Oothorum“ га hrvatsku i srbsku poviest neima baš nikakove vriednosti n iti u
materijalnom n iti u formalnom, obziru“■ (Taj ce првв дво сврш ује у Ив. Црач в ћ а в а 30. стр ). Год. 1880. потврђује
а вс ао о љ етоавсу .n o n a Д у к љ а н и в а “
Т ако од првлике м вслв о тој ствар в a
a С. Љ уб и ћ каж е, д а треба „da se n a
<1878) 148)
9 Im e H rvat (1890) c tp . 7.

Фр. Рачкв ово, што j e у Književniku
(Rad ju g o sl. ak ad. LI, 1880, стр. 207).
И. К укуљ евић (A rkiv I 1851, стр. 2),
lom ači sp ali“ (Rad jugosl. akad. XLIII

151

planine (na jugu) bila podložna jednomu kralju.“ — Huje истина.
Нема тога у Дукљанина, да je та земља ишла „do Drine, Save
i Šare planine.“
2) Говорећи o скупштини краља Светопелека „in planitie
Dalmae“ пише B. Клајић1: „sazove kralj „sav puk podložne zemlje"
zajedno s bani, župani i satnici njegovimi na veliki sabor.“ Светопелек je сазвао2: „omnes populos terrae et regni sui“ a остало
je (т. ј. „zajedno s bani, župani i satnici njegovimi“) B. Клајић
измислио.
3) Ha другом мјесту каже В. Клајић3: „Razdielivši tako kra­
ljevstvo namjestiše u nekim pokrajinama po jednoga bana (т. j.
vojvodu) od braće i rodjaka kraljevih.“ — У оригиналу стоји4:
(Краљ Светопелек) „Unaquaque autem in provincia banum ordinavit, id est ducem, ex suis consanguineis fratribus.“ — Дакле
не стоји y оригиналу „u nekim pokrajinama“ него: „у свакој покрајини.“ Consanguinei fratres нијесу braća i rodjaci него браћа
no крви (рођена браћа).
4) Јога каже В. Клајић6: „oblast od Duvanjskoga polja, gdje
je bio sabor, pa na sjever... imaše biskupije u Spljetu, Trogiru...
i Dubrovniku.“ — Зар je Дубровник „na sjever“ „od Duvanjskoga
polja“?! У баснамастоји, да je име томе пољу Dalma, a ко хоће
нека погађа, гдје je та Dalma.
5) Ha другом мјесту пише В. Клајић6: „taj pop Dukljanin
izriekom kaže, da se čitavo primorje dalmatinsko od Duvanjskoga
polja do grada Bara zvalo Crvena H rvatska... on znade, da su njoj
pripadali... Ulcinj, S kadar...“ За тијем наставља B. Клајић7 овако:
„Zato ne ćemo pogriešiti, ako mu povjerujemo, da se zemlja od
Duvna do Bara u staro doba (prije Nemanjića) zvala Crvena Hr­
vatska.“ — Да je та земља ишла на југ до града Бара, као што
В. Клајпћ на два мјеста тврди, то je он пронашао, исто тако
и то, да су у тој земљи, која иде на југ do града Бара градови
„Ulcinj, Skadar.“ — В. Клајић каже8, да je non Дукљанип „mnogo
1
*
3
4
5

e

Ime
Ив.
Im e
Ив.
Im e

H rvat (1830) стр. 7.
Црнчвћ, Popa D ukljanina lftopis (1874) стр. 14.
H rvat (1890) стр. 9.
Ц рвчвћ, Popa Dukljanina li'topis (1874) стр. lä.
H rvat (1890> етр. 8.

7I I

8

.

12.

I ln.
.

.13.

152

toga pobrkao“, a B. Клајић xohe да и то побркано још више
побрка.
Овдје ћу још додати ово :
а) У почетку љетописа „попа Дукљанина“ стоји, да je он
превео ca словенског језика .libellum Gothorum“ — а т о је д а јбуди један дио тога љетописа — a Фр. Рачки мисли, да je први
дио тога љетописа = libellus Gothorum, који je non Дукљанен
аревео ca словевског језика и у ком ce помиње Црвена Хрватска.
б) У хрватском љетопису, који je no свој прилици слободно
преведен из „Дукљанинова љетописа“ нема тога мјеста о Црвеној Хрватској.
в) Требало би то мјесто казати овако : У првои дијелу ба*
сава, ва којима ce пише иие nona Дукљанина, и који no иишљењу Фр. Рачкога за историју „пегта baš nikakove vriednosti“
a no мишљењу C. Љубића треба „da se na lomači spali“, стоји
од прилике ово: „Готски краљ“ Светопелек1 раздијели у вријеме Ћирила и Методија2 (у вријеме Ћирила и Методија није
било на Балканском Полуострву такога краља) у скупштини
(које није нигда ни било) своју државу (које није нигда ни
било) и један дио те државе од „Dalme“ до Драча назва (vocavit) Црвеном Хрватском.
V. 0 погрешкама у некијех грчкијех писаца писао je Фр.
Рачки.8 Ha једном мјесту каже он4: „Nu ako pomenuto mjesto kod
Kedrena sravnimo s drugim mjestom kod Scylitzesa po priobćenom
izvoru, dolazimo do njeke dvojbe, koja još nefbi do sada na svjetlo
iznesena. Scylitzes na ime mieša Hrvate i Srbe, držeći jih za jedan
narod ne samo po jeziku nego i po poviesti i državnom biću. Ova
se pometnja kod Scylitzesa ističe osobito u opisu bugarskoga ustan­
ka__ 6“ Ове je аогрешке употребљавао B. Клајић као доказе за
1 Ив. Црвчић (Popa Duklj. lčt„ 1874. стр. I l a ) : .A li prava h isto rija ne
zna ni da je .S vetoplk“ n i da je Budimir bio, ni ta d a ni drugda h rv atskim kne­
zom ili kraljem a ni srbskim . Moravskim knezom biaše tad a „Svatoplk“, pak naj­
brže da je to sm utilo ovoga pripovedalea.“
2 Ha другои мјесту стоји, д а je на увука тога Свегопелека навално угар-

ски краљ Ат ила! У Ив. Ц рнчвћа, Popa Duklj. Ldt стр. 22a.
3 Rad jugosl. akad. LI (1880) стр. 166—71.
4 У нстој књнзи на cip . 168.
5 Bapa ce Фр. Рачки кад каже, да то првје ннје било позвато, јер je
ова ствар позаата од 1837. годвве колвко j a знам (П. Ш афарнк, Slovanské
starožitnosti, 1887, стр. 673—4; 2. взд. I—II, 1862—8: II, cip. 307—8).

153

нзвртање историје и за залуђивање неуке свјетиве.1 У њега je
доказ оно што je j Фр. Рачкога p om etn ja “, за то он ве помиње,
да су те погрешке повајвише настале тако, што су писци преписивали једни од других и то вв само мисли aero и ријечи и реченице. Да би што боље залудио веуку свјетиву, исписује он и ријечи Фр. Рачкога о тој ствари, али само онај duo, у ком Фр. Рачки
казује или тумачи ово, што стоји у писца, a изоставља овај дио,
у ком Фр. Рачки казује, како je ова илн ова погрешка вастала.
VI. Ha једвом мјесту пише В. Клајић2: „Da bismo mogli
razumjeti Kačića, koji Boku zove dikom od Hrvata, pak da bismo
mogli vjerovati, da je on zaista Boku smatrao hrvatskom, obazreti
nam se je ...“ Да je B. Клајићу стало до истиве, ов би овдје
додао мисао налику на ријечи Ив. Кукуљевића3: „bunca vriedni
naš Kačić“ na би из самога A. Канића спомевуо примјере који
говоре против помевутога мјеста. Нека читалац ииа ва уму cauo
ове примјере4:
„Hrvatsko kraljestvo uzdržaše pod sobom mnoge države, to jest
Karniu, Karintiu, Stiriu, Liku, Krbavu i svu donju Dalmaciu od Istrie
do Cetine. I sve ove države bihu viadane od bana oli ti duka hrvat­
sk ih ... i svi oni koji bihu njima podložni, zovu se Hrvati, zarad
zemlje Croacie, oli ti Hrvatie i zaradi njenih bana, od kojih imam
u kratko besiditi“ ; и другн примјер: „sva Hrvatska zemlja, to
je st Lika, Krbava i Kotar“ ; испореди н ово : „Odbiže nas Lika
i Krbava Plemenita Hrvatska država I vas Kotar do vode Cetine“.
Ha другом мјесту казује A Качић5, како ce Хрвати доселише
у (рииску) Далмацију te „Rvateku naseliše zemlju : a prozvaše se
Rvati od njiova Bana, komu Rvat ime biše“. Треба имати на
уму и ријечи санога A. Качића®: „različiti pisaoci različito kažu,
i kako oni pisaše, onako ti ja pridajem“.
VII. 1908. године мислио je Ф. Шишић, да je згодва прилика, да и он покаже своје звање из етнографије Босве и Херцеговине7. Овдје ћу споненути неколико примјера из његове
књижице и додаћу своје напомеве:
1 Ime Hrvat, стр. 18—27.
2
3
4
6
6
7

Im e H rvat (1890) стр. i l .
Pu tn e Uspomene (1873) стр. 64.
Razgovor ugodni (1889) стр. 110, 31, 34.
Korabljica (1782) стр. 411.
Razgovor ugodni (1889) cip . 14.
Herceg-Bosna prigodom aneksije (1908) стр. 19—26: Etnografski m o m e n a t

o СРПСКОМ ИНЕНУ

11

154

1) Наједном мјесту каже Ф. Шишић1: „Prema tome dakle,
zapremiše odmah nakon doseljenja svoga veći dio današnje HercegBosne Hrvati, a m anji Srbi“. — Према чему? Према изиишљању
Ф. Шишића, који не може ни за десети duo данашње Босне и
Херцеговине доказати, да су ce у њему населили Хрвати.
2) Онда каже Ф. Шишић2: „Je li moguće, da su Hrvati
znali naseliti i daleke otoke u moru kao što su Cres, Vis, Biševo,
Sveti Andrija i Jabuka, a d a nijesu znali prijeći Dinare sjedne, a
Save s druge strane, što im je ipak tako naravno i lako bilo?“
— Да богме! To стоји само до знања. Ф. Шишић зна отићи у
Пешту, дакле ће je одмах населити !
3) За тијем пише Ф. Шишић3 : „U dvim ispravama izdanim
od bana Matije Ninoslava oko godine 1240., nazivaju se banovi
bosanski podanici Srbima. To je samo taj puta, dakle iznimno,
je r sve ostale isprave govore vazda samo o Bošnjanima“. — He
знам како je Ф. Шишић од три повеље Матије Нинослава начинио двије. Католички бан босански Нинослав у три повеље
из различна времена (1232/4. 1240. 1249. год.) десет пута све
Босанце без разлике вјере назива Србљнма. Шта je узрок, да
Ф. Шишић каже „samo taj puta“ за оно што je казано десет
пут а у три повеље из различна времена? Незнање језикаили
ueutmo друго. Каже, да „sve ostale isprave govore vazda samo
o Bošnjanima“ a неће да каже, говоре ли о српском језику и о
српској држави.
4) Ha другом мјесту каже Ф. Шишић4: „Ali nije to jedini
bosanski musliman, koji zna za hrvatski jezik kao za svoj a prema
tome i za hrvatstvo.“ — Многи су мусломани знали за многе
језике н. пр. за арапски, талијански итд., али до 19. вијека
није познат ни један муслоианин из данашње Босне или Хердеговине, који би свој језик називао хрватскијем.
5) И ако je Ф. Шишић6 из писма од 1589. године (Starine,
X, стр. 14—15) изоставио оно што би могло малко отворити
очи ком читаоцу, н. пр. да je писио писано у Задру, ипак су
остали талијанизми (činiti obisiti, ne čini obisiti, ne hti učiniti
1 Herceg-Bosna (1908) стр 19.
> У нстој књ нжнца на стр. 20,

•,

.

.

„ 20.

4 ............................. 21.
* У нстој књижици ва стр. 21.

165

pogoditi), да кажу одакле je то писмо. Може ce још споменути
и етрани облик : horvatski.
6) 0 Ловри Шитовићу види на свршетку биљешке у II.
глави. Од осталијех примјера које спомиње Ф. Шишић у поменутои члавку за хрватско име ни један нема вриједности за
оно, за што их je Ф. Шишић употријебио.
Бнљешва. У иређашњијем главама, a и у овој IX. гл. noправљене су и оне погрешке, које je начинио проф. В. Јагић,
Archiv für slav. Philol. XVII (1895), особито на стр. 61—64.

X. ГЛАВА.

Неколико рнјечи на свршетну.
Примјере сам писао редом no времену, a нијесан их дијелио no вриједности (н. п. на изворе првога, другога... реда),
али ипак нигдје нијесам за потврђивање узииао примјера, који
би били лажни. Неколико cau принјера споменуо cauo no пријеводу, јер вема оригинала у књигана, одакле су узети.
Премда cau желио, ипак нијесам могао употријебити cee
изворе, особито за историју Угарске. Неприлика je и у тои пгго
пештанска господа често штаипају споиенике без регистра !
Читалац ce uorao сам увјерити из овога чланка, да н. п„
није истина што каже проф. Јагић1, да je српско иие дошло иа
Србије у западне крајеве; uorao ce увјерити, да штокавци no
свој прилици нигда нијесу себв називали Словинцима.
0 народнои ce ииену у Срба и у Хрвата иоже казати ово;
Откад има у чакаваца народнијех споненика, звали су они
себе Хрватима a свој језик (дијалекат) хрватскијем,а A сви су
штокавци од најстаријега времена до 16. вијека звали себе n a
племену Орбљима а свој језик српскијем.* У 16. а особито у 17.
1 Archiv XVII (1895) стр. 64.

2 Нвје зн атва ствар, што ва веквЈеи књвгама, које су штампаве у 16.
ввјеку у Њ емачкој (ва чакавакком двјалекту) стојв у ватпвсу в. п. овако:
„Catechismus Mil auezlegung in der Syruischen Sprach* (1561). Иваи je Кукуљевнћ y својој бнблијографнјн ово изоставво, a вваче je ватавсе књ вга кварно.
Овако иде в Ђ. Крижаавћ Орвљанин н иие села CpSa у Лвцв прнје 16. ввјека.
9 Н езватва je ствар, шго ce ва једвом нјесту у 15. ввјеку спомнње
рвјеч словински (ввдв у VIII. главв ва свршетку), н што ce у Х ерцеговввв
поред Срба спомвњу в Власв, али ce в в гд је ве спомвње влаш кв језик. И аак
треба внати в а уму, да ми за даваш њ у Славонцју (без СрвЈема) ввје позвато
готово ввш та (т. ј. првје 16. вв|ека). Д јетвњ а je погрешка говорвтв овако^
СлавонцГа je добвла вме од Словенаца — ово j e tto свај прилици вствва
— дакле су у данашњој С лавоввјв вегда ж ввјелв Словенци. З в а ce, д а ce
в данашња сјеверва Хрватска још у 16. н 17. a каткад в у 18. ввјеку звала.

157

и 18. вијеку књижевници често употребљавају вјештачка имена:
И лири (илирски, илирички), Словинци (словински). Неки држе
за И лире или Словинце све словенске народе н. п. П. Хехторовић1, хварски бискуп Петар „Cedulinus2“, Винко Змајевић8, Андрија Качић4 итд. Неки су српеки и хрватски књижевници употребљавали ријеч језик мј. дијалекат н. п. дубровачки језик
<на неколико мјеста), „рички" језик итд., неки нијесу звали језик
no племеву него no аемљи н. п. славонски, босански, далиатински
итд. na су и преводили н. п. „iz ilirskog... na horvatski“, „iz dal­
matinskoga... na horvatski“, „iz slavonskoga... na horvatski“, и.т. д.6
Бндешва. Неки људи вичу ла Фр. Миклошића, што je тобоже „ограничио“ Хрвате „на шаку чакаваца*, али би онда требало окривљивати и друге људе, који су то радили н. пр. Станка
Враза што каже6 за хрватско име: .Po pravu (jeziku) to dakle
ide ime jedino Hàrvate čakavce t. j. onu granu južno-slavensku,
što tréba u svom govoru ča m. šta ili kaj, a ti Hàrvati stanuju
od starine u Primorju, po većoj strani primorskih varoših. Zadar­
skom okružju i po otocih primorskih i dalmatinskih“ ; H. Нодила
пгго каже1 „Srbi zar štokavci, a Hrvati čakavci“. Онда би можда
Славонијом, a в н а примјера, да ce Славонцјом зв ал а само данашња сјеверна Х рватска. Д ав ас мн не знамо шта je зв ач вл а рнјеч С лавоннја овда,
к а д je постала, n a в в онда нвјесу моралн у ceo? „Славонији* ж ввјетв „Словевдв*.
1 S ta ri pisci VI. (1874) стр. 55. „Sve stran e n ašeg a jezika (koji se medju
svim i ostalim i n a svitu najveći broji i nahodi* (1550. годвне).
2 A. T heiner, Vet. mon. Slav. mer. II (1875) стр. 83—4: „Tresdecim enim
re g n a vel provincias latissim as lingua llly rica possidet.* (1592. годвве).
8 A. Theiner, Vet. mon. Slav. m er. II (1875) стр. 241: „lllyrica natio...
P lu res h a b et filias, m ajorem Guropae, m axim am Asiae partem incolentes (1711.
годв ве).
1 H. n. Razgovor (1889) стр. 4 втд.
5 C. Љ убвћ, Ogledalo, II, 512, 587, (474). Проф. B. J a r a h спомнње (Knji­
ževnik, I, 1864, стр. 356) веколвко књ вж еввика вз 18 ввјека, којв су пнсалн
ш токавачки (западввјем говорои), a Језвк су своЈ зв ал в хрватскцјем. Треба
и п ак вм атв в а уиу : 1) Д а су сви тв књижевници (илв с острва вл в ) в з сјевер ве Д ал и ац аје, коју су в у 18. ввјеку векв пвсцв зв ал в Хрватском, као
ш то ce у старвје доба зан ста в звала, « ту су ce ш-окавци м вјеш алв с чакавцвм а. 2) Д а су књижевници у 18. ввјеку често в азв вал и је зн к no зеи љ в
в. п. д а л и атвв ск в и , славовскнм втд., a тако су га ве к в м оглв no том оСич а ју зв ат в и хрватсквјен, ал в вп ак д а нвјесу м аслнлв в а хрватско племе
вего в а земљ у. З а то ту ствар јо ш треба проучнтн.
« Kolo, III (1843) стр. 31.
» Rad, CI (1890) стр. 68.

158

требало окривљивати и A. Ткалчевића шго каже1: „što bi pako
bilo iz nas slovenskih Hèrvatah (jep pravi Hèrvati prèko Kupe
stanuju), da se time zaslépiti dam o?“ ; Beotcuha што каже2 : „Hr­
vati, kako rekoh, uvedoše i sami jezik štokavski, ako prem ih je
to stalo i stoji neizmjernoga truda, jer im je od svagdanjega do­
maćega govora dosti daleko“ ; Ив. Кукуљевића што каже8: .Реtretić zove svoje kajkavsko, ili kako veli: zagrebečko narečje, uvjek
slovenskim jezikom, znajući dobro, da prava Hrvaština stoprv preko
Save, a poglavito preko Kupe počima“, за тијеи ce тужи што неки
научвгци „Za prave i čiste Hrvate, koji se, počam od Save i Kupe,
uzduž čitavoga mora jadranskoga duboko do Bosne i Hercegovine,
od vajkada, ovim imenom ponosiše, odkrojiše bez ikakovih dokaza
apodiktički sud, da nisu tobože Hrvati, nego drugi njekakav narod“ .
(Што напријед стоји „do Dubrovnika* a овдје „uzduž čitavoga
mora jadranskoga“, ни једно ни друго није истина).

1 Danica, 1847, стр. 203.
2 Neven, 1855, стр. 190.
* Arkiv, IX (1868) стр. 318.

Д 0 Д А Ц И

Додатак

L глави.

1617. год. пишу новске are и поглавице которскои провидуру. Испод тога писма стоји записано, да je примљено из Новога и да га je превео Јероним Пасарић1 „државни тумач epaскога језика у овоме граду Котору“ („dragomano publico della
lingua servia in questa città di Cattaro“).
1641. год: види y II. глави 1641. годину (у Додацима).
1691. год. : види у VI. глави 1691. годину (20. августа).
1753. год. пише црногорски сердар Стан. Радоњић которском провидуру. Уврх пријевода тога писма стоји, да je то писмо
пријевод ca српскога језика (Traduzione dal Serviano).2
1784. год. (5. јула) пише Доситије Обрадовић8 у једнои
писму, како у Срба ииа духа слободе, a ко хоће да ca увјери
нека отиде „у црну гору, КуЛм Пажтревића, Рисан и КривошКе“.
Ријечи „Кући Памтревића“ биће рђаво штампане.
1790. год. (3. фебруара) саомињу новине .W iener Zeitung“
„гласове „о српскословенском народу“ (von der Servisch-Slavischen
Nation“) црногорском и кажу „српскословенски народ, садашњи
Црногорци“ (»Die Servisch Slavische Nation, nunmehr Montene­
griner“) и помињу, да Брђани „говоре словенскосрпскијем језиком“ („Sie reden die Slavoserbische Sprache“).4
1803-4. год. пише митрополит Ст. Стратимировић и каже
за становнике у крају Пиви да су православне вјере и ,ја1 У рукопнсу у проф. J o b . Тоиића.
2 У рукопису у проф. J o b . Томића в з млет. ар х вва: Prov. Gen. di Dalm iz. B. 20.
_ 8 Сербске Л ^топвси з а год. 1825 (1824) стр. 145—6.
4 (A. T. В рлвћ) Die freiwillige Theilnahm e der Serben und K roaten (1854)
стр. 320, 322. Види на стр. 323: .Unter->ontenegro g rä n z t... gegen Abend an
die R tozler“.

160

зика Словено-Серпскаго“, a за становнике у Брдима „лзика сутБ
Славено-сербскаго благочестил же восточнаго“.1
1806. год. 11. јун а: Гласник cpn. уч. др. 51 (1881) стр. 121
(„слав^но сербски езнкБ* у писму неког Црногорца).
Бнљешка 1. Титула барског архибискупа (као код године
1523. 1600.) ‘н алази ce и иначе на више мјеста, види н. пр. у
М. Фабера, Гласнпк земаљског музеја у Босни и Херцеговини,
XVÜ, 1905 (1906) стр. 446. 472. 473, у К. Хорвата, Vjesnik kr.
hrv.-slav.-dalm. zem. arkiva, 12 (1910) стр. 95. 96. 97.
Бндешка 2. Види и: Гласник земаљског музеја за Босну
и Херцеговину, 21 (1909) стр. 103. и Гласник cpn. уч. др. 72
(1891) стр. 249. 251. 252. и Споменик cpn. кр. ак. 41 (1904) стр.
1556, 1566.
Бнљешка 3. 1499. године каже Млечанин Санудо, да ce
писмо скадарскога „санџака“ није могло читати за то што je
било написано „словенски српски“ („in schiavo servo“).2

Додатак

II- г л а в и .

1481/2. год. јавља господар Херцеговине Ајазбаша, да у
Дубровнику више неиа болести и да ce слободно иоже с њим
трговати, и то јавља „ в о и н и к о м б и кнезовонБ и к а т ж и а р о м Б п
кметовнћемБ и. сваке вр Б С т е лк>деш>, влахомБ и cpbÖAeMb, свемн
малеми и големим(Б), колико и х ( б ) годи « земли херцеговоп
пода рнк» наш*“.8
16. шлк 17. вијек. У архиву ц. и кр. наијесништва у Задру
налазе ce тестаменти од 1318. до 1692. године.4 У тестаментима
16. и 17. вијека има их много који су писани глагољицом, уз
које ce налази и талијански пријевод од ријечи до ријечи или
извод на талијанском језику. Ha једном тестаменту пише преводилац: „Ja Марин Пекјари писар илирске и сраске канцеларије“ [J o Marin Pecchiari Canc(elli)er(e) della C(ancelle)ria Illirica
et Serviana“].
1 Д. Руварац, Споменик cpn. кр. акаа. 39 (1903) стр. 110 6, 1116.
2 Arkiv »a povj. juROslav. V (1859) cip . 28. В вда u 7. страну.
3 Ђ. Трухелка, Гласвнк земаљ ског музеЈа у Воснв н Херцеговини, 23
(1911) стр. 67.
4 Ив. Милчетић, Starine jugosl. akad. 33 (1911) стр. 457—8.

161

1611. год. пише трогирски архиђакон1 (Fr. de Leoiiardis као
што мисли К. Хорват) извјештај друштву за ширење вјере (у
Риму) и каже, да Орби („Serviani“) не живе само у Србији, него
и у „Романији“, која ce граничи с Бугарском и Грчком, у горн>ој и доњој Зети, у Херцеговини и у другијем покрајинама,
које ce граниче с Босном (т. ј. у Хрватској и Славонији и у
Далмацији, али и у самој Босни као што ce види из онога што
послије тога говори).
1646. годиве: dodaj у 2. биљешци üpu дну: Вл. Ћоровић,
Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 28 (1911)
стр. 524.
1691. год. : види у VI. глави 1691. годину (20. авгусха).
1702. год, (8. јан.): dodaj у 1. биљешци üpu дну: Вл. Ћоровнћ, Гласник земаљског музеја у Босви и Херцеговини, 23
(1911) стр. 529.
1702. год. У шшеју за мјесец јул у манастиру Дужима у
Херцеговини код Требиња ииа запис,2 у кои стоји, да je та
књига (no cbo] прилици послана 1702. год. у богородичин мавастир Требиње „в сербскут земли“ „прн сербскомг“ мнтрополиту Нектарију.
1769. год. каже Д. Фарлат,8 да фрањевац Петар Антоније („in
suo Viridario Seraphico“) назива макарског бискупа Фрању „Крајинским, која je (Крајина) у Херцеговинн (a Херцеговина) у
Србији“ („Crainensem, Hertzegovinae in Servia“).
1806. год. каже митрополит Cr. Стратимировић4: „Т1астћ
некан Далматскаго (сербскаго вт> Далмац1и находлтагосл)
Hapoda, вђ Далиац1и н. п. около CeBH(Segnia) п a толже
страни части вт> Босн-ћ находлодагосл, римока*олическаго закона употребллегБ писмена, такЂ називаемал глаголитическал
или с(вн)т(а)го XieponuMa“.
Ц с^ај на стр. 29: С. Љубић (Ogledalo II, стр. 418) каже
за Ловру Шитовића : „Šest godina predavaše mudroljublje u šibeničkom manastira, а zatim kao javni učitelj u splietskom siemeništu. Umrie u Šibeniku g. 1727“.
1 K. Хорват, Vjesnik kr. hrv.-slav.-dalm . zem. arkiva, XII (1910) cip. 82.
2 Вл. Ћ оровић, Гласвнк зем&љског музеја у Воснв н Херцеговина, 24
(1912) cip . 546.
8 Illyr. Sacr. IV (1769) cip . 189 6.
4 Ј. Радонаћ, Летопнс Мат. Cpn. 228 (1904) стр. 105.

16-2

Додатак

III. г л а в и .

1476. год. пише султан Мехмед Дубровчанима на српском
језику. Ha том писму стоји споља написано, да je то српско
писмо: „Serviano. Expeditoria de 1476 in 1477“.1
1524. год. У дубровачком архиву2 нма запис на хартији,
којом je било замотано писмо султапа Сулејмана II. од 1524.
године, у ком ce потврђује примав>е данка од Дубровника, и у
том запису стојн да je ту и „једио писмо на српском језику од
1524. о примању данка“ [„vna le(ttera) in serviano per la reception
dello tributo de 1524“].
16. вијев. Ha једном мјесту каже Мавро Ветранић3 (1482
до 1576):
„Sad Srbiji i V lasi, do m ala i velika,
i o stali ru sazi oda sv ieh jezik a,
ali j e dom aćin, a li je prišalac....
vap jen 'je sliS m oje....“

Ha почетку пјесме стоји да je ово „rečeno u Blatu ribarom.“.
У дубровачкој околини има једно село Блато близу Дубровника
(између Дубровника и Цавтата), a друго на острву Мљету. Б и ће
да je М. Ветравић овдје мислио на тамошње Србе.

Додатак

IV. г л а в и

1600. год. спомиње босански бнскуп „fra Francesco di S te­
fano“ „Орбе грчкога закона“ („Rasciani del rito greco“) y ohдашњој Босни.4
1616. год. наштампа Матија Дивковић6 свој мали „Навк
карстиански“, у ком ce налази и „Плач блажене дивице М арие,
кои плач изписавши сарпски... фра Матие Дивковић из И ела
ш ак....и За тијем ce на два мјеста спомињу стихови, за које каже
М. Дивковић „кое вергие изписавши сарпски“ (т. ј. М. Дивковић).
— Ђ. С. Ђорђевнћ6 мисли да „изписавши сараски“ значи „ћи*
а
3
4
5
6

Срђ — S rd, V I (1907) стр. 335. 432.
Г л асеи к зем аљ ског м узеја у В осви и Х ерцвговиев, 24(1912) стр. 412.
S ta ri pisci, III (1871) стр. 218.
Г л асви к зеи аљ ско г м у зеја з а В осву и Х ерцеговвау, 21 (1909) стр. 73_
Ђ. С. Ђ орђевнћ, Г лас орп. кр. акад. 52 (1896) стр. 67— 71.
Г лас cpn. кр. акад. 52 (1896) стр. 83.

163:.

рилицом“ и кво да ће имати право, и ако то није поуздано доказао. Раније ce мислило, да ријечи „изписавши сарпски“ значе
нсписавшн српскијем језихом. Тако каже В. Јагић,1 да М. Дивковић назива свој језик „brzo ( = сад, час) srbskym, brzo bo~
eenskym, brzo slovinskym“, u C. Љубић2 пише, да М. Дивковић
зове свој језик ,sad bosanski, sad srbski, sad slovinski“, a T. Маретић8 каже: „Сраски назива Дивковић свој језик још на странама i н 105“ („Srpski nennt Divković seine Sprache noch auf
den Seiten 1 und 105“).
1626. год. : Види Гласник cpn. уч. др. 48 (1880) стр. 414.
164!. год.: види у II. глави 1641. годиву (у Додацнма).
1690. год. (18. јануара) јави граничарски капетан Комети'
(Cornetti) дворском ратвом савјету у Вечу, да je провалио у
Босну до Сзрајева и до Доње Тузле » да je оданде извео 1500
Срба („Ratzen“).4
1690. год. (6. фебруара) спомиње аустријски војвода Jlyдовик Бадепски „све Бошњаке, Албавце, Србијавце и други
сраски парод“ („alle Bosneser, Albaneser, Servier und anderes.
Rätzische Volkh“).6
O ho 1697. год. шаљу Аустријапци Сарајевдима писио на
турском и на српском језику („Rätzische Sprache“) пудећи им милост, ако ce предаду.6
17. вијев. Мусломанпн Мухамед Хеваи,7 српски ијесник из
Босне, који je рођен 1601. или 1602. године, спјевао je неке
ијесме на српском језику (језик му je помјешан икавачки и je*
кавачки) a међу њима и „Ilahije na srpskom jeziku“ и „Poziv
na vjeru na srpskom jeziku“. Он истиче народво јединство свијех Босаваца без разлике вјере (стр. 4—5): „Otac jedan, jedna
m ati ||Prvo bi nam, valja znati.|| Jer (за тто) ćemo se paski klati?“.
1
2
«
4

Jihoslované (1864) стр. 178.
Ogledalo H , стр. 354.
A rchiv für slav. PhUol. V II (1884) стр. 416.
Г ГрујвН, Апилогија (1909) cip . 98.
t (A. T. В рлвћ) Die freiwillige Theiluahm e der Serben und Kroaten (1854)
стр. 123.
6 (A. T. В рлвћ) Die freiwillige Theilnahm e der Serben und K roaten (1854)..
стр. 221.
7 Scheich Seifudin ef. Kemura und Dr. Vladimir Ćorović, S erbo-kroatische
D ichtungen bosnischer Moslims (1912) стр. X—XII н 1. 3.

'164

1792. год. пише турскн цар босанском валији и каже1:
„Стигао je сада моме царству један твој нлам, a од моје грчке
(урумске) и српске раје, која станује у Сарај-Босни на Вароши“.
Ti у извјештају о изгорелој православној цркви у Сарајеву од
1792. год. стоји спомен „урумско-сроске старе цркве“ у Сарајеву.4 И у једном службеном запису о тој изгорелој цркви enoмињу ce8 1793. године „урумски српски попови“.
Бвдешва. Можда je најбоље и не спомињати бесмислице
Евлије Челебије, турскога писца, који je око 1660. године путовао no Босни и Херцеговини. По њему н. пр. становнпци у
Пријепољу4 код Лима „Govore bosanski, srpski, bugarski i la­
tinski“ (!).
Д o д a т a к V. г п а в и .
1641. год.: види у II. глави 1641. годину (у Додацима).
1654. год.: „Kalugjer Pavle Alepski izjavio je god. 1054., da
doseljeni grčko-istočnjaci oko Marèe kraj Čazme govore . serbskim
jazikom“.6
1692. год. (30. децембра) пише карловачкн архибискуп Арсеније III. Црнојевић из манастира Лепавине Максииилпјану, управитељу Славонске и Петрињске Крајине, у Крижевац и каже, да
он no царској наредби прегледа ианастире и цркве и да „калуђере и парохе срлске“ („callugeros et parochos Rascianos“) поставља no обичају „Срба грчкога закона“ („ritus Graeci Rasci­
anorum“).®
1698. год. (2. јануара): Цијело писмо у Димитрија Витковића, Српски Сион, XVI (1906) стр. 74. (Митрополит je дошао у
Хрватску већ 1692. године, као што ce види из писма, које je
споменуто испред овога код 1692. године).
1
говнвв,
2
8

Ш ејх Сејфудвв К енура, Гласнвк зеиаљ ског музеја у Воснп н ХерцеХХШ (1911) стр. 299.
У истој књ азн стр. 300.
У истоЈ кљ взи стр. 301.

4 Г ласвнк зеи аљ ског музеја за Восву в Херцеговнву, 20 (1908) ctp.
305. Вндн и стр. 189. 317. 323. н Сиомевак epa. кр. ак. 42 (1905) стр. 16. (33).
8 „Slavjanskija Izvještaja 1906, 270“ : у F. ŠIšića, H rvatska Povl|est, I I
•(1908) стр. 165.
8 Д . В втковвћ, Српскн Сиов, XVI (1906) стр. 389 a.

165-

1713. год. (-2. августа) потврђен je Д. Љуботина1 за владику „Источне Цркве грчкога обреда илирскога или срОскоганарода у крајевима карловачкијем и сењскијем“.
1736. године: видн Летопис M. С. 123, стр. 118.
1768. год. пише митрополит П. Ненадовић2 царици у Беч
у иие Жумберчана н у писму каже, да no привилегијана архиепископ има право „вћ градеп> u селахЂ Рацке Свнвденике
подуреждати“.
1772. год.: Натпис Катихизиса Стојана Шобата види у.
Бранкову Колу, 15 (1909) стр. 746 a.
1781. год. (12. маја) пише у Писаници прото Никшић3 naкрачкон вдадици и каже, да српскн посланици преко српскога
народнога сабора у Карловцима и преко царскога коиесара моле
цара за слободу no „привилегијама“ у закону, у црквана, у манастирима „и Школахт> Славено Сербскихг“ и спомиње да je
„Сербск« Пленипотенцда како Клерт. тако и Народт>“ дао српскијем посланицима.
1781. (17. јуна) написа пакрачки владика Ат. Живковић4
у Карловцима неке тужбе, које ce тичу пакрачкога владичанства, у којина спомиње (код 1. A) „Писаничку в’ Генералагђ Единук> Eme Сербску школ*“, за тијем каже (код 2) „Что no возбраненомЂ Сербскихг Школђ держ ан т, losocTb, докол^в’ Сербскиоп
Ш колахг читати, писати, Б(о)га молити и фвндаиентЂ, свога закона“ није научила, гоњена je у њемачке школе, те пише: „да
не бн д^ти дотле у школе нћмачке гонене бшш, докле не бн
(Bb) нашихЂ Сербскихг из’ м(и)л(о)сти царскоЈГ увести ce над^емнхЂ ШколахЂ“ научили обичпе молитве и остало.
1782. год. (21. августа) пише у Писаници прото Никшић6,
извјештај о српскијем школама у сввм протопопијату и каже:
„Гд-ћ и в’ коемЂ mI ìctk Славет Сербске Школе водражене и c o держате Ec«“ ? У Писааицн, велн, била je школа још од насељења; изнова je осаована и начињена од парохијана 1737. године. Школа у Сјеверину „при епископцји“ начињена je на,
1 М. Грбвћ, Карловачко В ладвчааство, I (1891) стр. 277 (с додатком:
„Ц арска к о н ф н р т ц в ја у ковзвстор. архввв бро| 3*). Ввдв в I, стр. 266. н
II, стр. 218.
а Ђ. Рајковвћ, Јавор з а г. 1875, полустр. 891.
3 У владвчавском архвву у П акраду међу спвсвма за годвве 1778— 1782..
4 Ha истом мЈесту.
5 Ha встои мјесту.

166

заповпјед покојнога владике Симеуна Филиповића и на његов
трошак; кад ce покојни владика Јосиф Стојановић 1772. године
преселио у карловачко владичанство, школа je остала празна.
У Грђевцу je школа начињена од парохијана и како вије далеко од писаничке премјештена je 1757. године у Писаницу.
У Павловцу je мала школа начињена код цркве. У Барни je
била школа и остала je празна 1774. године, јер није имала
учитеља.
1786. год. (21. децембра) пишу у Плавшинцима три човјека1
(од њих су бар двојица подофицири), који су били при прегледању цркве, коју je прегледао плавшиначки прото Павковић,
и кад je официр, који je био при том прегледању, заповједио
стараоцима (цркве), да отворе црквену фијоку, прегледао je тај
официр облигадије, које су му ти стараоци предали и при прегледању на једну „Szerbszku Specificatiu nadosso“, коју нкје
знао прочитати.
1798. год. Будислав Будисављевић,2 који je био и генерал,
каже: „Godine 1798. otishao sam u shkolu serbsku k Babi iliti
sestri moga Djeda Jovana... u Bunić“.
1799. год. (28. јула) пише у Пакрацу парох Јован Рајчевић3 одговор конзисторији пакрачкога владичанства на тужбу
дворскога ратнога савјета, што није ишао на катихизацију дјецн,
која су ишла у бјеловарску „римокатоличку“ школу, и каже да
ce он договорио с управитељем те школе, да би му сву дјецу
православне вјере заједно, кад тамо „није школе*, a то je у уторник no подне и у четвртак цијели дан, кад je њихов „Препов^дни ПраздникЂ, у наш* Србскх школг Беловарскг ва наук*
'ПОШИЛНО*.

1800. год. (6. децембра) : види у VI. главн 1800. год. (6. децембра) (у Додацима).
1801. год. (28. марта) пише сјеверински прото Јован Никшић4 у Писаници конзисторији пакрачкога владичанства одго1 У владнчанском архвву j П акрацу међу спнсвна з а годвае 1783—1788
(одјељ ак за 1786. годину).
2 Дни. Н нколајеввћ, П репвска ђеверала В удвслава В удвсављ еввћа
(1911) стр. 5.
* У владичанском архвву у Пакрацу међу спвсвма за годвве 1796— 1800
(одјељ ак з а 1799. годвву).
4 У владичанскои архвву у Пакрацу неђу сансима за годвве 1801— 1802
•(одјељ ак за 1801. годвну).

167

варајући на тужбу пакрачкога владике Ћирила Живковића ii
казује шта служи у пакрачком владичанству „На великое уничтожев1'е цЂломђ Клерв и Народ« Сербско.мг“.
1801. год. (30. априла) одговара поганички парох Пантелија Шупица1 конзисторији пакрачкога владичанства на тужбу
лакрачкога владике, што ce тај парох моли богу за архиепископа a не за њега, и каже, да „Нароцт> и Клерг СербскШ“
желп и бога моли, да бог поживи садашњега архиепископа.
1801. год. (30. априла) пише поганачки парох Пантелија
Шупица2 у Великом Поганцу писмо пакрачком владици, уврх
кога писиа стоји, да je то писмо „преведено с илирскосрпскога
језика на латински“ („Ex Illyrico.-Serbico in Latinum versum “).
1802. год. (7. августа) пише прото М. Михаиловић8 у Купљенској (код Војинића) свештеницииа свога протопопијата и
каж е: „да имаде сваки Г(оспо)динт> парохт» сербскт написати
трШ iHBeHTapiioMa“ (један за владику, други за проту, трећи
остаје код мјеснога пароха).
1802. год. (20. августа) пише карловачки владика Петар
Јовановић Видак4 своме проти (свакако киринском као што пише
у некијем циркуларима прије и послије овога) од прилике ово:
Ви ћете бити питани од комааде ваше регииенте на заповијед
генералне команде „в’ коемт> u tc r li вашего протопоп1ата нам-ћравамо ш ’колг србспч установити, и т’ко he зданје школское
содержавати, и M a r ic T e p a плаћати“.
1808. год. (10. јануара) пише у Плашком протођакон Хаџић“
будачком проти и каже, да je Атанасије Стојковић издао и други
дио своје физике „на Славено Серскомг нашемг Матерн1шт>
•взиц*“.
1 У владачанском архвву у Пакрацу међу спи свиа аа годнее 1801—1802
<одЈељак за 1801. годвну).
1 Ha встом мјесту.
s У цнркуларвон протоколу (1798—1813) утнњ ске (туш ндоввћке) православне парохвје у Т уш аловаћу. (Ha њ еиу j e бвло ваовсаво утињске, n a
je та ријеч пребрнсава a додаво je „тушвловачке* (другвјем пером a маствлом
a мож да в другом руком)].
t
4 У циркуларнон протоколу (1798— 1804) туш вловвћке православне парохвЈе.
5 У споменутом цвркуларвом протоколу утвњ ске (туш вловвћке) правосл ав н е парохвје у Туш вловвћу.

168

1803. год. (12. јавуара и „ сл^ д и о ш ш ђ “ т.ј. дава) каже кон
зисторија пакрачкога владичанства,1 да je гшсанички увијатски
парох Павтелија Адамовић тужво Јована Нвкпшћа, православвога писавичкога пароха који je и прото сјеверински, и да je
послао „Джпликк трипликавд«" у 6 коиада: првоје „триплика
сербскимг Ш т и л н с о м ђ б 6 листа, дригШ Док*менП) Немедкимт»
Ш т н л н с о м ђ с а ш в е Е Ђ ш 8 листа a еше 4 Донимевта no всобг.
сш цШ “.

1803. год. (18. јуна) издаје заповијед (будачки) прото М.
Михаиловић2 свештеницима своје протопопнје о извршивању заповиједи карловачкога владике u његове конзисторије и каже,
да сваки парох има у својој парохији „прописати б: Д ћце у
Сербст стабелв* Школв“ и то из овијех кућа, које могу дјецу
пздржавати у школп.
1803. год. (27. јува) пише нарћански прото Марко Летица*
у Бршљаници пакрачком владици и каже, да он рачуве „на
Ссрбска преведеве“ овако пошље владици, како их њеиу пошљу
компавијскн официри.
1803. год. (26. вовеибра) пише карловачки владика Петар
Јовавовић Видак4 (будачкои) проти и каже, да je наш народ,
који живи у слуњској регименти, био обећао сваке године нешто
давати аа издржавање „коларићшл Славено Сербскгл Ш коли“,
и да je слуњска регимента јавила, да je варод одустао од тога
свога обећања, a да њему (т. ј. владици) „ва заведевш Славена
Сербскихг Ш к о л ђ м н о г о лежитт,...“ (т. ј. мвого му je стало).
1804. год. (29. uaja) пише прото Јован Никшић6 у lin e a­
rni ци конзисторији пакрачкога владичанства, јавља joj, да je
капелан Јован Грубачевић украо из црквеве благајвице 62 фор.
и 24 кр. п каже: ,К ако видимт» тако Безчествји ЧествП бивакт>
1 „П ротоколг Сос-6дав1н Консвстор1алнагш* 1803. годввв бр. 18. у п а крачком владвчавском архвву.
2 У спомевутом цвркуларвом протоколу утињ ске (туш вловвћке) правосл авве парохвје у Туш иловићу.
3 У вл адвчавскои ар х аву у П акрацу међу сп в св и а з а гол вве 1803— 1804
(одЈељак з а 1803. годвву).
* У споменутом ц вркуларвои протоколу утвљ ске (туш вловвћкв) православне п арохвје у Т уш вловвћу.
3 У владвчанском архвву у П акрацу међу спвснма аа годвве 1803— 1804
(одјељ ак за 1804. годвву).

169

кодт. кормила Епархи Пакрачгал, a честнШ безчестнни. Рад*ис1'л
Клер* И народе Сербскгп када такова Путевожда ИмЉепњ“.
1807. год. (16. новембра) каже конзисторија пакрачкога владичанства,1 да јереј Јован Рајичевић из Бјеловара „упражнлетсл вт> своемЂ славеносербскомг, НемецкомЂ и ЛатшскомЂ
Тазнц-ћхЂ“.
1808. год. (6. марта) спомиње конзисторија пакрачкога владичанства,2 да je грубипшопољски парох Димитрије Прерадовић
.заставника Гллмца за НадзиранЈе училшца сербскаг» вђ Грвбишном полм сишаг* безчестилЂ“.
1808. год. (12. марта) пише П. Соларић3 своме куму и
каж е: „Ови дана нам^равамг у Венецш поћи, да одтрто, кол
сам медБутимЂ Серблђмљ приуготовш дЂлца, едно на свгћт дадем“.
1808. год. (27. марта) пише карловачки владика М. Мијоковић4 будачком проти и каже, шта je одговорила генерална
команда на његов приједлог „вт> призр-ћнШ Школђ Славено
Сербскизљ“, no ком би дјеца која мисле ићн у њемачку школу
била нагнана од заповједника компанија, да најприје од 7 до
9 година пду у српску школу. Види напријед 1808. год. (27. марта).
1809. год. (31. децембра) састави парох Стефан Савић5 у
Великој Мучни „Описаше“ великомуч(њ)анске парохије, у ком
под натписом „Число Ш к о л ђ “ стоји ово : „Сербска изкор^нена»
Римска eme не проникла“.
1810. год. (20. јуна): види у VI. глави 1710, год. (20. јуна)
(у Додацима).
1811. год. (4. октобра); види у VI. глави 1811. год. (4. октобра) (у Додацима).
1812. год. (4. априла) : испореди у VI. глави 1812. год. (4.
априла) (у Додацима).
1 „ПротоколлЂ KoBCi'cTopia.nHi'fi“ 1807. годвве бр. 132. у владичавскои
архвву у Пакрацу.
* Протокол ковзвсторвјалнн (вен а в а њему натпвса) 1808. годвве бр.
40. у владвчанском архвву у Пакрацу.
9 СербскЈА .TbTonac'L, 25 (1831) стр. 139. Ввди a стр. 136. в 24 (1831) стр. 23.
< У споиенутом цвркуларнон протоколу утвњ ске (туш вловвћке) правовославве парохвје у Туш нловвћу.

6 У владвчавском архвву у П акрацу међу спвсвм а за годвве 1808—1810
(олЈељак за 1809. годвну).
о српском имену

12

170

1812, год. (8. јуда no hob.) пише П. Соларић1 из Карловца
(на Купи) своме куму и каже, да je дошао да види родбину,
пријатеље... и да понови везу, која га „веже за Славено Сербckìu Н ародг“.

1812. год. умрије личкн прото Јован Милојевић, којн у
једној својој бесједи каже своме народу у Лици „о храбри јунаци и витезови Рода Срискога“.2
1818. год. (10. априла): испореди у VI. глави 1813. годину
<10. априла) (у Додацима).
1813. год. (21. новембра); види у VI. глави 1813. годину
<21. новембра) (у Додацима).
1814. год. (21. септембра no новом) пише из Млетака П.
Соларић3 новосадском трговцу Тодору Захарићу и каже, „да ce
ради, да л будемЂ СербекШ ДЈректор-т. у ХорватскоИ или Далмац!и, или за неко време и ту и онде.... Колико за ме, толико
за книжество Сербско бнло бн таково мое зваше а'ћло користно“.
1816. год. (30. јануара) састави учитељ Мојсија Прерадовић4
у Писаниди извјештај о писаничкој школи на црквенословенском и њемачком језику с натписом: „Иаводнал Таблица Велико Писаничкаги Приватнагм училшца“ („Extract-Tabella“...).
Ту je казано и шта ce у школи учило: У I. и у приправном
разреду учило ce н. пр. ово: „Краткал нравоучешл сербски и
немецкЈИ, на из.устт>“ и „Неиецко-сербскШ кратгаИ р15чникт.“,
у II. разреду: „Славено-Сербскгл Граматика II-a Ч : м ПравописанШ“ и „Сербскт и Н-ћмецкЈП малнИ Р'ћчникЂ“, у Ш. разреду:
дужности према отаџбини „из’ н+>мецкагсо на Сербски, на изусгв,
во обоихЂ изнц^хђ“ и „преводЂ сђ н^иец(каго) на Сербски...“
У овој ce школи нешто учило и „хорвацки“ н. пр. азбука
.„H'feMemca и хорвацка“.
1815. год. (19./31. јула) каже П. Соларић6 у једном писиу
„сербску ти мот р^чв и в-ћру задаемЂ“ и да бог даде, „да ce
училиша Сербска заведу no 1лл*рТи, и да o b u страна Сербм,и
окусе сладостБ Муса свои“.
1 CepöCKifl ЈГћтопист., 24 (1831) стр. 121.

* Двм. Нвколвјевнћ, Богословскн Гласнвк, год. IX, књ. XVII (1910)
cip. 437.
5 Сербске ЛЂтопнси (за год. 1827, I) 8 (1827) стр. 161—2.
* У владвчавском архвву у Пакрацу међу списима за године 1815—1816
(одјељак за 1815. годвву).
6 Сербске «Ијтописв, 7 (1826) стр. 162—3.

171

1818. год. (16/28. фебруара) пише П. Соларић1 своме pe­
nalty М. Павковићу и поадравља га „са свима нашима Сербми‘
и каже да je у Бару видио икону св. Николе даровану „оп, нахиегг Сербскогљ Цара Уроша и Царице Елене“.
Бнљешка 1. Чини ми ce, да поштовави г. П. М. Крајинолић2 неће имати право, кад за владику Мојсија Мијоковића
(кога ja иначе не мислин бранити) каж е: „коие лако могаше
поднијетн, да помаже иохрваћивање свога српскога народа“,
'Што je у једној посланицн 1812. године написао „официром и
•солдатои, храбрим јунаком хорватским“. Овдје ћу поменути
•неколико разлога као одбраву М. Мијоковића: i) Сам г. Крајиновић спомиње (стр. 81—32) више примјера, у којима владика
људе у свом владичанству назива Србима. 2) У владичанском
архиву v Плашком видио cau аеколике ствари на француском
језику, које je владика имао огласити народу и у којима стоји
■генитив „de la Croatie" и преводилац je no свој прилици то
превео „хрватски“ употребљавајући ту ријеч у политичком a
■не у етнографском смислу, a тако je могло бити и у овом случају. 3) У старије вријеме доста су ce често ријечи Хрвати,
хрватски употребљавале у иолитичком смислу (види неколнка
примјера ва почетку IX. главе, гдје cau споменуо како je хрватски писац Вукотиновић 1842. године тврдио, да je „kroatizam
■naš politički život*) na je и владика no свој прилици узео ријеч
у том политичком смислу. Нико неће рђаву намјеру подметати
Јовану Суботићу, кад каже (Летоаис М. С. 48, 1839, стр. 115):
„Далматинцн, Срблви хорватски, Босанцн, Херцеговци, Cep6iлнцн, СрблБи увгарски, Славонцн, то су све прави „СрблБИ“...
Запитај ма к о г ђ Хорвата восточне цркве, шта е, ког’ е народа,
вндићешт., да he pehu „Србског’.“ “ И овдје ријеч Хорват има
очевидно значење политичко (географско).
Биљешва 2. 0 П. Соларићу види још у Н. Андрића, Rad
jugosl. akad. 150 (1902) стр. 124. 186. u Сербске ЈГћтописи, 1(1824)
стр. 138; 6 (1826) стр. 62 („ми Сербн“) и 56 („Н8ШЂ езикт> СербскШ, кои често зовесе пром-ћсно Иллгрическимт»“) и 9 (1827) стр.
38, 56 (види Летопис М. С. 185, стр. 58) и („СербскШ Л Ђ т о п и с ђ “ )
26 (1831) стр. 36 („Mw Серблии“) ii 33 (1833) етр. 46, 48; 36 (1834)
стр. 34. Друга нека мјеста нијесу довољно одређена.
1 Сербске «Тбтописн, 9 (1827) стр. 149.
2 Из српске прошлости (1904) стр. 30—31.

12*

172

Додатак

VI. г л а в и .

1629. год. (у априлу) описује Хењеји спремање Турак&
иротив Угарске, грађење моста ва Сави и „страх од Срба којк
живе у Сријему“ („metum Rascianorum Sirimij existentium“).1
1629. год. (3. јула) пише Хоберданац из Ђакова цару Ф ердинанду. У његову ce писму спомињу „Срби и други народи,који живе у Сријему“ („Rasciani et aly gentes in Syrimio habitantes“).2
1567. год. каже један путник8 y опнсу пута, да Сланкамен
„домороци Срби називају Слани Камен“ („indigenae Rasciani:
vocant Zlani kam en“).
1608. год. путовало je аустријско посланство (аослаанк Ad.
Herberstein) у Цариград. Секретар тога послаества „М. Prandstetter“ описа тај пут. У том опису спомиње4 он дзорац (Schloss>
Ердут крај Дунава ниже ушћа Драве, у ком живе „Срби и
Турци“ (.Räzen vnnd Türggen“), a испред дворца село у ком
живе „Срби и Мађари“ („Räzen vnd Vngern*). „Српске жене“(„die räzischen W eiber“) доносиле cy им воће на продају; за.
тијем спомиње Вуковар и каже, да у њему живе „Мађари и
Срби“ (.V ngern vnnd Räzen“). Каже6 да су у Илоку у некој пустој цркви видјели „високи гробни камен некога краља (из>
Србије“ („eines Khonig aus Seruien6 hochen Grabstein“), и да
изван Илока има „велико село у ком жнве Срби и Турцн“ (.e in
gros Dorff von Räzen vnnd Türgen bewohnt“). Испоредн нанријед y VI. глави 1608 годину.
1616. год. путовало je аустријско посланство у Царнград.
Секретар тога посланства Adam Wennern описао je тај пут
(Nürnberg 1622) и у оаису спомиње „srpsko podzemno seoce“ код
Сланкамена.1
1641. год. : види у II. глави 1641. годину (у Додацима).
1 A. И ввћ, Летопнс Мат. Cpn. 261 (1910) стр. 60.

г A. Ивић, Летопнс Мат. Cpn. 261 (1910) стр. 65.
3 Р. Matković, S tarin e jugošl. ak. 22 (1890) стр. 85.
■* И. Б ојвичић, V jesnik kr. hrv.-slav.-dalm . zem. arkiva, XII (1910) crp. 208.
■' y истој књ изо стр. 209.
6 „Bosanski kralj Xikola Iločki* (к а х е И. Бојннчић).
7 Р. Matković, Rad jugosl. ak. 130 (1897) cip. 188. (132).

173

1678. год. каже Ед. Браун1 описујући свој пут кроз Угар■ску и спомињући мост у Осијеку преко ријеке Драве: „ово je
највећи пролаз у Угарску из Србије и Шурскијех области“
{„this is thè greatest passage into Hungary, from Servia, and
thè Türkisch Dominions“). Види на 137. страни биљешку 2 :6),
особито годинв 1572, 1573, 1596 и 1691 (Сент-Ивањи).
1693. год. (у почетку марта) скупи ce 2000 Турака у околинн Биограда, начинише на Сави три моста, дођоше до Осијека и враћајући ce ватраг одведоше „неколико стотина Срба“
(»etliche hundert Raitzen“).2
1698. год. спомињу ce у Осијеку3 „шизматички Грци и
€ р б и “ (.schismatische Griechen und Ratzen“).
1765. год. (4. априла) каже судски чиновник* пожешке жупаније у неком службеном спису, говорећи о некој кући у Па•крацу, која je припадала покојном свештенику Василију Лазићу
и коју je ииао добити пакрачки внадика, да припада српском
народу грчкога закона („per Nationem Rascianicam Graeci-Ritus...
possessam").
1765. год. (4. аарила) каже другл судски чиноввик6 пожешке
жупаније говорећи о истој кући пакрачкога пароха Василија
Лазића, да пакрачки владика Арсеније Радивојевић иште ту
кућу за себе no народнијем привилегијама и „по старом обичају српскога народа“ („jux ta... vetustam Consvetudinem Nationis
Serbianae“). Kyhy je искао за себе неки други човјек, a то би
било на штету „илирскосрпскога народа грчкога закова“ („Na­
tionis Illyrico-Rascianicae Graeci Ritus*).
1771. год. (19. августа) пише карловачки митрополит® из
Беча (пакрачком) владици и каже, да су у календар и .Н а ш и т
•Сербскихг С(вл)тнхђ праздницн ви^штени“.
1 Edw ard Brown, A Brief A ccount of som e T rav e le ... (1673) стр. 37. Исп.
Ed. Brown, Reisen durch Niederland, T eutschland, Hungarn, Servien, Bulgarien,
M acedonien... (1711) стр. 118: .D ieses is t die allergrösseste P assagie In Ungarn
von Servien und den Türkischen Herrchaften“.
2 (A. T. Брлнћ) Die freiwillige T heilnahm e der Serben und K roaten (1851)
■стр. 201.
s R. Lopašić, Starine, 30 (1902) стр. 153.
1 У владвчанскон архиву у Пакрацу међу спвсвм а за го д и в е 1760—1777
'(одјељ ак за го двве 1760--1770).
5 Ha истом мјесту.
6 У владвчавском архвву у Пакрацу међу списвма з а годнве 1760— 1777
(одјељ ак за 1771. годиву).

174

1778. (22. јула) : Додај ово: У циркуларном протоколу кукуњевачке православне парохије (Кукуњевац je близу Лнпика.
и Пакраца) стоји, да je ово писио пнсано 28. јула (тако сам записао у биљешкама).
1778. год. (21. септембра) пнше биљежник карловачке мптрополитске конзисторије Павле Ненадовић1 у свом потпнсу::
„Народа Сербскаго СекретарБ*, a други пуг „Сербскаго Народа
Секретарн“.
1781. год. (17. јуна): види у V. глави 1781. год. (17. јуна>
(у Додацима).
1781. год. (2. октобра) пише у Пакрацу пакрачки владика
Атанасије Живковић2 неко свједочанство учитељу Марку Аврамовићу ii каже, да je он „а времена своего у сербекч школи за
магистера иредставлени“ добро вршио своју дужност По даљем
иричању види ce, да je Марко био учитељ у српској школи у
Пакрацу.
1781. год. (24. октобра) пише пакрачки владика A. Живковић3 неко писмо и каже, да ће свештеници боље видјети
царску одредбу „ и з ћ латинскаго на Србско Преведене Копие“..
178!. год. (7. децембра) састављен je попис списа који су
предани новом пакрачком владици Јосифу Јовановићу Шакабевту4. Ha свршетку ce спомињу „Сербске и Хорвацке КорреШпонденше и 1нштанц1е ffi 770Ì1?! до 781SS л-ћта* и „КонцеитеСербске, Немачке и Латинске ш 770Ш до 781£1? л'ћта“.
1782. год. (26. септембра) пише боровски прото П. Теодоровић6 извјештај владици о некијем свештеницима и о школама
и спомиње какво je знање у Јована Остојића у њемачком језику и „во Сербскомг ДКалекгћ“.
1783. год. (4. априла) напнсан je као неки записник о
тужби двојице Пакрачана против трећег Пакрачанина6. Један
свједок казује, шта je чуо, да je Андрија Радованац „Сербскт
рекао“.
1 У влаинчааскон архвву у Пакрацу међу спасии а з а годвне 1778— 1782.
' У владнчааскои архвву у Пакрацу међу спвсниа аа годнве 1778— 1782
(у одјељку за годвву 1782).
9 У цвркуларном протоколу кукуњ евачкв православнв парохвје.
* У владвчанском архвву у П акрацу неђу списвиа аа годвве 1778— 1782^
6 Ha встом мјесту.
9 У владвчавском архвву у П акрацу међу спвсвм а з а годвве 1783—1788
(одјељ ак з а 1783. годвну).

175

1784. год. (8. марта) написан je у Пакрацу конзисторијални
циркулар1, у ком ce говори о српскијем школама у Пакрацу и
Даровару, које je власт одобрила 1782. године, и спомиње ce
пакрачки учитељ. који учи латинском, њемачком и „сербскоме“
језику. Kao да je овдје нешто испало или није добро стилизовано те није поуздано, je ли био један учитељ за латински,
њемачки и српски језик или један за латински и њемачки a
други за српскн језик.
1785. год. (14. августа) пише пакрачки владика П. Авакумовић2 неком проти (no свој прилици свијем протама свога владичанства) и каже шта имају свештеннци на „своИственннИ
лзнкђ сербскШ Елико можно да преводлтг“.
1787. год. (6. јула) пише пакрачки владика8 протама вараждинскога генералата и каже у том писму, да je презвитер
грчка ријеч, a јереј „Сербскал“ (ово није истина), na кад ce
сложи, протојереј значи исто што и протопрезвитер.
1790. год. (27. марта) пише у Клокочевнку прото Теофан
Претић4 пакрачком владици Ћирилу Живковићу и препоручује
му Јована и Ђорђа Лазића. За Јована, који има 26 година,
каж е: „СербскШ самт> га навчш чтое могхће била“, a и њемачки зна помало говорити и писати, a за Ђорђа, који има 25
година, пише: , Сербскги вЉдаетЂ Иисати“, a и њемачки говорити и писати исто тако.
1790. гол. (у јулу)Б написано je „Полномоодв Обш;ества
Вировитичкогч> : С: Комнта(та)“ за посланике који he ce слати у
српски народни сабор у Темишвар® и у њему стоји спомен
„Клсра и Народа Нашеш С е р б с к а гт Ha полеђини стоји написано, да je то формулар.
1791. год. (19. јула) написан je у Бечу један спис no ца*
ревој наредби, a потписали су га гроф Фрањо Балаша и неки
1 У цвркулареом протоколу кусоњске православне парохвје (Кусоње
су блвзу П акраца).
2 Ц аркуларви протоколв дароварске и кусоњ ске православве пчрохвје3 У владвчавскон архвву у Пакрацу међу спнсима з а годвве 1783— 1788
(одјељ ак з а 1787. годвну).
4 У владвчанскои архвву у П акрацу иеђу спвсииа з а годвне 1789— 1795
(одјељ ак з а 1790. годвву).
6 У писму стоји да Je цар допуство да ce држн сабор у 'Гемаш вару
„Грндуш агв M (ic a)aa Ауг*ста“.
6 Ha встом мјесту.

176

Краус1. Писмо ce почиње овако: »Was in Betref des gänzlichen
in Verfall gerathen seyn sollenden Schulwesens der in den Posseganer, Veröczer, und Syrmischen Comitaten befindlichen illy­
rischen Schulen. . Словенски на истом табаку приложени пријевод гласи: „Вт> Смотренш ц£лага в’ Падежћ пришедшаг«
Coctohhìh учвн\'и, у ВармећахБ ПожешкоП, ВировитичкоЛ, и
СремскоИ вбр^таклцихсл Славеносербских!, ш к о л б . . Њемачко
je писио пославо митрополиту, a у Пакрацу je добивено од директора Вујановскога.
1791. год. (1. децеибра) пише пакрачки владика Ћирило
Живковић2 дароварском проти и спомиње новце, које je дао
Д. A. Сабов за оснивање српске школе у Карловцима и каже
да je те новде даровао аа опћу корист „нашем* Славено : СербCKOMY народ*“. Види напријед 1791. годину (1. децембра). Да
вије овдје каква погрешка?
1793. год. (16. маја) пише пакрачки владика Ћирило Живковић3 пакрачкои проти (који je био и дароварски админнстратор) и казује шта су no савјету карловачкога иитрополита дала
сва већа „обицества нашега Славнаго Сербскаго Народа“ као
помоћ аустријском цару.
1793. год. (21. дедеибра) пише у Пакрацу дароварски прото
Н. Станојевић* паросима свога (дароварскога) протопопијата о
скупљању новаца за „1сторик> Сербск» и за новине Наше Сербске“.
1793. год. штаипао je Јован Рајић6 књижицу: „Свшценна
исторјн ради малолЂтне дечице краткима вопросаиа и отвђтама
сочинена у Москви 1782 ЈГћта a на простиИ сербскш езнкт> радн
сербске дечице преведена вт> л^то 1792“.
1793. год. штампан6 je „Бвкварв ради Сербскагт мношества
в ђ хангарскомЂ кралевств% и присовоквпленвихЂ ем к предћлехт.“ .
17%. год. (13. септембра) одговара воћинска (црквена) опћина7 на тужбу свога пароха Михаила Каралија и каже, да je
1 У владвчавскои архвву у Пакрацу међу списвма аа годвве 1789—1795
(одјед>ак за 1791. годвну).
3 У цвркуларвом протоколу дароварске православве парохвје.
8 У цнркуларнои протоколу дароварске православне парохвје.
1 Ha встои нјесту.
6 Ђ. Рајковвћ, Српски Летопис, 113 (1872) стр. 315.
6 Ђ. Рајковвћ, Летопвс Мат. Cpn., 120 (1879) стр. 210.
7 У владвчавскон архвву у Пакрацу међу спвсвма за годвве 1798— 1800
(одјељак за 1796. годвву).

177

он дошао y цркву „свои cpffcicou Наци н свем« Клерж Ha велик» срамот*".
I804I. год. (6. децембра) oinoe пакрачкп владика Ћирило
Живковнћ* сјвверивском проти, шаље му писмо „гевералве комавде", на кога he видјети, како ова ииа намјеру, да „ко просв-ћедев?» на ш ег* С лаеено С ербскаг» Народа* у свакој регименти освује no једву или no двије школе ва вародвн трошак.
1801.год. (28. марта): внди у V. глави 1801. год. (28. марта)
(у Додацпма).
1804.год. (29. маја): видп у V. глави 1804. год. (29. маја)
( j Додацима).
1809. год. (25. сеотембра) пише у Поучју парох Матпја
Олић* и одговара па тужбу трештевовачког проте Гаврила КомаевовиНа н спомиње, како je ваншао ва јереја Луку с векијем
„ваучмтелем Сербскга школи пз Градишта“.
1810. год. (31. маја) каж е ковзисторпја пакрачкога владпчанства* да je у сједаицн прочитаво пксмо јеромоааха мавастира Ораховице (у Славовији). у ком овн звајућн „аотребм н
ск»достб восаитавјл Д ћтеп С ербскихг* дају 500 фор. за оснивање пакрачке школе.
1810. год. (20. јува) пише свакако пакрачкк владика4 (бвће
да je то alieno ковцепт, јер вема оотаиса) протама аакрачкога
владичавсгва н каже, да je цар бривући ce „ • npocB tuieaia п
изображевш Славено Сербскаго Н арода Н аш его “ аоставпо Уроша
HecTopoBiiha за падзорпика „вс1>хт> вт> ц. КралЂвсккхг державахт. обр*такш 1агосл Славено-О рбскаг* и валахжскап» Народа
учнлтцт»". Ово je потиувнје вего што je вапријед код 1810.
годиве ('20. јува).
1811. год. (4. октобра) nume пакрачки владнка5 (вема оотписа) својијем аротама, да je цар осаовао <удраво ваумпо осво1 У владнчавском архвву j Пвхрацу **ђу сивсвка м годвве 1Г98—1&0
<одјел»х аа 1800. го д м у ).
* У владвчавском архвву у Пакрацу међу c n c n i u годвв* 1909—1810
(одј?љ ак аа 1609. годиву).
* .Прогоколач. CocfeaaiTft КовсЈстор1адвт».* 1910. r o j a t« бр. 49. у владачавском архвву у Пакрацу.
1У владвчавско« архвву у Пакрацу *еђу совсвча »a год««* 1908—1810
(одЈ фјмх за 1810. годвву)
* У владачажсхом архаву у П м рацу мађу совсвмв аа годаа« 1811 —ISIS
(одЈм м к м 1811. годвву).

178

вати) у Сент-Андрији учитељску школу за Србе („ради СлавеноСербскаго Народа“) и спомињу ту намјеру врло корисну „за
Славено-Сербскги Народг Н аш г“. Биће исто наиријед 1811. године (4. октобра).
1812. год. (4. априла) пише пакрачки владика Јосиф Нутник1
протама свога владичанства, јавља им да je 29. марта око подне
изгорела сабораа црква и љегов двор и молећи за помоћ каже:
„ВливаНте ЕлеИ Милосердјл во С в ^ т и л н и к ђ ceft СлавошИсмИ,
да не как<о угаситси CeHit{a ein Сербска.ч, вамт> до сел$ св-ћтлв
сјлгошал“. Ово je мало потпуније него напријед код 1812. године (4. априла).
1813. год. (9. јануара) пише пакрачки владика Јосиф Путник- пакрачком проти и администратору дароварског протопопијата и говорн о скупљању новаца за школски фонд. У писму
стоји спомен „за Славено-Сербскт Ро&г Н аш г преполезнаг® заведешл училишнагш“.
1813. год. (10. априла) пише пакрачки владика3 протама у
„провинцијалу“, говори о скупљању новаца за школски фонд
и спомиње „за Славено Сербскт Родг Нашг преполезное заведенје тое“. Ово je мало потиуннје него напријед код 1813. године (10. априла).
1813. год. (21. новембра) пшпу уредници Српскијех Новина
у Бечу Димитрије Давидовић и Фрушић4 пакрачком владици и
моле га, да њихове новиие препоручн „ОбвдествамЂ Сербскимг
и СвЈИцепству“ у свом владичанству.
1815. год. (4. априла) дају парохијани новоградишке парохије свједочанство своме капелану Павлу Станчићу5 о његовој
служби и кажу да су с њиме потпуно задовољни и с његовијем
владањем „и Duhovnoi Sluxbi“ и с учењем њихове дјеце „u
Serbskoi Školi". Двојица су потписана ћирилицом, остали латиницом.
1 У владачанском архаву у Пакраду међу спвсима за годвве 1811—1812
(одјељак за 1812. годаву).
2 У владнчанском архвву у Пакрацу међу списима за годвве 1813—1814
(одјељак за 1818. годвву).
3 Ha встом мјесту. Бвће ковцепт, те владвка нвје потпвсан.
* Ha истом мјесту.
5 У владвчавском архиву у Пакрацу међу спнсама за годвве 1815—1816
(одјељак за 1815. годвву).

179

1815. год. (5. маја) написан je у Бечу спис, испод којега
стоји потпис дворскога секретара1. Ha спису стоји при дну ова
биљешка: Ово сам имао с лативскога језика „на прост« Серб•
скт превести“.
1815. год. (4. новембра и „посл4ди:“ т.ј. и другијех дана
послије 4. новембра, јер су сједвице дуже трајале) каже конзисторија пакрачкога владичанства, да сјеверински прото Јован
Рајичевић спомиње сумњива свједочанства о смрти војника и
негдашњега писаничког становвика Глише Глумца, те конзисторија према свједочапствима која je добила мисли2, да je noгрешку учинио Нијемац, који je дао то свједочанство, јер није
могао „р4 чеш н... Славено-Сербскал“ добро изговорити, те je
мјесто Глишо Глумац написао „Јазнку Сербскоми неслишанное
наименовате Блишо Бумецт>\
1816. год. (29. јануара) састављен je у Пакрацу за краљевски угарски намјеснички савјет попис („Cathalogus“) ђакона и
презвитера3, који су посвећени у 1 8 1 5 . години у пакрачком
владичавству. У њему стоји под натписом „Linguarum nolitia“
(знање језика) за двојицу да знају „српски, њемачки и латински* (Serbicae, Germanicae, et Latinae“) за другу двојицу да
знају „српски и њемачки“ („Serbicae, et Germanicae“), а з а је д нога да зна само „српски“ („Serbicae“). Код свијех пет стоји
записано, да су питани и „из словеносрпске граматике“ („Es
Slaveno-Serbica Grammatica“).
1816. год. (20. априла) пише пакрачки прото и „администратор“ дароварскога протопопијата Пантелија Терзић4 надзорнику народнијех школа Урошу Несторовићу и одбору који
управља школскијем фондом, говори о новцима који су скупљени за школски фовд и каже, да жели „и впредБ вс-ћми снлами
к ђ посп4шен1го високагш, и за Славено-Сербскт Народг нашг
преполезнаг« нам^ћренЈл онаго» вслчески способствовати“.
1 У владвчанском архнву у Пакрацу међу списвма аа године 1815—1816
(олјељ ак з а 1815. годвау).
2 „Протокол.п. KoBCiCTOpia.iBbiR E n a p x ia Пакрачко-СлавивШскЈл* з а годвне 1811— 16: 1815. годвве бр. 117. у владвчанском архвву 7 Пакрацу.
8 У вл адвч авскон архвву у Пакрацу међу спвсвма з а го двве 1815—1816
(олјељ ак за 18/5. годвву).

* У вл адвч авско и архвву у Пакрацу иеђу сп всвн а за годаве 1815—1816.
(олјељ ак за 1816. годвву).

180

1817. год. (4. јануара) посла пакрачки владика1 краљевском угарском намјесничком савјету поиис („Cathalogus“) људи
који су у 1816. години посвећени за ђаконе и презвитере у naкрачком владичанству. У том спису стоји под натписом „Linguarum notitia“ (знање језика), да од њих 9 тројица знају „српски“ („Serbicae“) a шесторица „српски и њемачки“ („Serbicae
et Germanicae“,). Сваки je од њих питан и „из словеносрпске
граматике* („Ex Slaveno Serbica Grammatica“).
Биљешка. 1897. године спомиње ce у уговору између Дубровника и града Јакина (Ancona) „крај краљевине Угарске,
који ce зове Орбија“ („parte del regno Hungaria, chiamato Serbia“).2
Није ми познато, који ce крај ту мисли.

Додатак

VII. г л а в н

1476. год. Ha писму које je писао султан Мехмед Дубровчанима написано je у Дубровнику на спољашњој страни, да je
то српско писмо (III. глава у Додацима).
1524. год. У дубровачком архиву има запис на хартији,
којом je било замотано писмо Сулејмана II. од 1524. године, у
коме ce потврђује прииање данка од Дубровника, и у том запису стоЈи, да je ту „једно писмо на српском језику од 1524.
о принању данка“ (III. глава у Додацима).
16. вцјек: види у III. глави у Додацима.
17. вијек. Мусломанин Мухамед Хеваи, српски пјесник из
Босне, спјевао je неке пјесме на српскои језику a међу њииа
и „Ilahije na srpskom jeziku“ и „Poziv na vjeru na srpskom je­
ziku“ (IV. глава у Додацииа).
1800. год. наштампана je књига Дан. Фарлата и Јак. Колетија, у којој ce каже, да су српскк владаоци настојали „да
српске бискупе одузму дубровачкој покрајини“ („Episcopos Serblianos Provinciae Ragusinae adimere*) и да ти бискупи дођу под
власт барскога „митрополита“ (архибискупа).3
1806. год. каже митрополит Ст. Стратимировић, да један
дио далиатинскога народа (сраскога народа у Далмадији), који
1 У владичанском архиву у Пакрацу међу списииа за годвне 1815—1816
((одјељак за 18Ì6. годиву).
2 К. В ојвноввћ, Rad jugosl. ak. 129 (1896) стр. 114.
* Ecclesiae Ragusinae H lstoriae (1800) стр. 115 a.

181]

je римокатоличкога закона употребљава глагољска слова (II. глава
у Додацима).
Бнљешва 1. Ha свршетку l. биљешке (стр. 136.) додај:.
Летопис Мат. Cpn. („Новни СербсмИ ЈЊ тописђ“) 41 (1837) стр.
101; 45 (1838) стр. 85; Бранково Коло 8 (1902) полустр. 181-6.
Бнљешка 2. Да у писму цара Душана, у ком ce спомиње
српски non (у Стону и Рату) (внди у II. глави 1334. годину),
ријеч „српски већ значи православни“ и да ce већ у то вријеме
„народност српска и православна вера идентификују“, то није
истина. Треба да историди у свакој ствари пазе на све познате
изворе, a не cauo на један једини и да тај једини рђаво тумаче.

П P E Г Л E Д.
СТР.

Приступ I. и з д а њ у ...................................................................
Upucmyn II. и з д а њ у ...................................................................
I. глава. Црна Гора н В о к а ......................................................... 1
II. глава. Х ерцеговвва в сусједно П рвиорје (Д алмацвЈа) (без
Д у б р о в в в к а ).............................................................................13

1П. глава. Д у б р о в в в к ............................................................................ 30
IV. глава. В о с в а ...................................................................................... 36
V. глава. Хрватска с Рајеком и Т р с т о м .......................................48
VI. глава. С лавоввја ca С р и ј е м о м ................................................ 106
177. глава. 0 српском ниову взввн Срба православнв вјере
.
130
VIII. глава. Словевцв — словевскв, Словввв — словевскв, Словвнцв — словввскв................................................................. 138

IX. елава. Неколвко погрешака у тумачењу старвјех спомеввка
146
X. глава. Неколвко рвјечв в а с в р ш е т к у .......................................156
Додацв. Д одатак 1. г л а в в .......................................................... 159
Додатак II. г л а в и .............................................................................160
Додатак III. г л а в в ............................................................................ 162
Д одатак IV. г л а в а ......................................................... .........
. 1 6 2
Д одатак V. г л а в н .............................................................................Itf4
Д одатак VI. г л а в в .............................................................................172
Д одатак VII. г л а в в .............................................................................180
П р е г л е д ............................................................................................... 182
Д о сад опажене штампарске п о гр е ш к е .......................................183

ДО САД ОПАЖЕНЕ ШТАМПАРСКЕ ПОГРЕШКЕ
(које чвталац обнчво неће моћв сам поправитв).

Треба поправнтн и п всатн :
РЕД
■СТР.
7 озго
3: влнрско српскога
8
7: В асвлвје
12: всл
8
8
Ђ 19: cpeMCKiR
20: и apiBjepej
8
20/1: КарлфадскШ
8
14: П. Соларвћ
12
17
2: во л т в !.
17
20: млетачке
17 оздо
2: Јел авв ћ
п
18
1: Мат. Cpn.
20 озго
5: род :
20 03Д0
10: .Србима
21 озго 2.11: ed
( 1лврвчавскоа
14:
21
( Херцеговввн
19: (22. апр.):
22
23: „сав српски
22
12: јединодуш во
23
9: F ariatu s
24 оздо
13: старешинамЂ, Књл24
31>ЛМЂ
16: К рал гвств аш ,
25 озго
19: Бошнлци
25
»
1: человљколгобш
25 оздо
12: Is tria е '1
27
б: alla
28
„ 19.15: Im oćske Illyr.
28
30 озго
15: cpSbAK
14: Im perocché
31 оздо
17: infr|a-scrit)to
32
16: o-gnuno
32
32
10: поселдвомт.
избранвомх
84
8: I. главн (лџ. II.)
45 озго
12: S y r f dili
50 оздо
15: старјеш нве
52
7: te rris coronae
.

РВД
52 03Д0
1: 283
53 озго
11: Sclauoniae
4: 1909
53 ОЗДО
54
55
; 1 2 .20:} u W - v>
15: Срб.жм.“3
55
2: Cpbócxo
56 озго
n 4: cpbócKazo
56
3: Graeci
57
9: denen graniz besa57
ш
zungeu
18; m etropolitae
5* оздо
, 21.16: 8 (мј. у)
60

CTP.

60
60
60
61
61
61
62
63
64
66
66
66
66
66
67
68
69
69
70
71
74

-

»
»

ОЗГО
ОЗДО
ОЗГО
03Д0
0310

ЈО

n

03Д0
озго
.

17: ново«стро 2кидагосв

Земли
14: проаовћднихт.
6: 1909
13: расцианскомч
12: овдје
11: воввјвх
18: у VI. гл авв
19: . Србскт
16; G eneralatu
6 .0 .1 0 .1 2 .2 2 : i (мј. i)
6: србал-ч
8: Ко
17: посвешавам
19: Хорватоке
16: Od kog
18; lllOYam
4: свештевство у карловачком владвчавству
18; Сербски"5
8: Цирк 8л а р в 1в
14: оучилвпп.
20. сдћшв-Бн Сербскои

РЕД

оаго 16: Слаееносербска
оздо
8: 1800*
. 18.15: 1 (мј. i)
озго 11: потребво, да
оздо
7; протоколн
озго 19: дЈеци
.
20: вдадвчввој
.
6: Te ce

10: фундацну

4/5: тестамеват
.
6/7: нар-ћч'1'д
.
16: Ckoaì
101 оздо 16: Славеносербппп
101 озго 7: П. С оларвв
.
1: «тноу д о ух е
111
в: ГолубввскМ
112 оздо
113 озго 19: арв Осјеку
.
20: Ш вш атовацћ“4
120
121 оздо 4: terria coronae
123

20: a u lu ia бu “.
.
10: С евековвћа
123
124 озго 9: Ш колв“
124 оздо 17: осввватв
125 озго 4: сЈеверввском

2: дароварскон
126
.
6: Славов1и,
127
78
78
78
79
80
87
87
93
95
97

100

CIP.

127
127
128
130
131
131
131
132
132
132
132
133
133
136
137
141
141
141
142
142
143
143
149
153
168

оадо
*

15:
13:
2:
»
6:
»
озго
7:
и 9:
17:
II
. 11/12:
оздо
14:
11:
»
»
8:
03Г0
7:
оздо
17:
озго
3:
7:
15:
03Д0
17.
12:
озго
3:
14:
16:
03Д0
3:
19:
15:
10:
.

„Славенмоa бвће
Р. Грујвћ

cpbncKU
двш ку
СтЈепава
III. гл ава
раз-уиЈетв
V. гл ава
заповвједатв'
велвчавства
„ватодвчке
год. 22. ју в а ).
ам»

православне
horvatczkoga

horvatckoga
horvatckoga
Zagrebećke*
odveć
херцега
Кукуљеввћ
razlikovahu
, t e Rvatsku
Сое&давЧв