1

UNIVERZITET U NOVOM SADU
GRAĐEVINSKI FAKULTET SUBOTICA

24000 Subotica, Kozaračka 2a, www.gf.uns.ac.rs, dekanat@gf.uns.ac.rs
Tel: (024) 554-300, Faks: (024) 554-580, TR: 840-1233660-86, PIB: 100843783















Katedra za hidrotehniku i vodno inženjerstvo okoline

Prečišćavanje otpadnih voda

-pisana predavanja-











Subotica, 2012. Dr. Jožef Benak
Mr. Eva Isić
Dr. Miloje Milojević

2
SADRŽAJ:


OSNOVNI PODACI ZA PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE

1. OSNOVNI PODACI ZA PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE ... 6
1.1.Uvod ................................................................................................................................ 6
1.2. Podaci o opterećenju zagađujućih materija..................................................................... 6
1.3. Hidrauličko opterećenje .................................................................................................. 8
1.4. Podaci o slivnoj površini i kanalizaciji ............................................................................ 8
1.4.1.Industrija ................................................................................................................. 8
1.4.2.Kanalizacioni sistemi............................................................................................... 8
1.5. Obrada podataka ............................................................................................................ 8
1.5.1.Protok otpadne vode ................................................................................................ 8
1.5.2.Zagađenost otpadnih voda ....................................................................................... 9
1.6. Računsko određivanje osnovnih parametara za projektovanje......................................... 9
1.6.1.Protok otpadne vode ................................................................................................ 9
1.6.2.Zagađenost otpadnih voda ..................................................................................... 10

2. PROTOK OTPADNE VODE I MASENI PROTOK ZAGAĐENJA ................................ 11
2.1.Analiza protoka otpadne vode i masenih protoka zagađenja........................................... 11
2.1.1.Komponente protoka otpadne vode........................................................................ 11
2.1.2.Poreklo i protoci otpadnih voda ............................................................................. 11
2.1.3.Poreklo komunalnih otpadnih voda i njihovi protoci .............................................. 11
2.1.4.Vrsta i protok industrijskih otpadnih voda.............................................................. 12
2.1.5.Infiltracija i ulivanje stranih voda u sistem kanalizacije ......................................... 12
2.1.6.Oticanje iz sistema kanalizacije ............................................................................. 13
2.1.7.Protok vode u zajedničkom (opštem) kanalizacije.................................................. 14
2.2. Analiza podataka o protoku otpadnih voda.................................................................... 15
2.2.1.Definicije pojmova ................................................................................................ 15
2.2.2.Varijacije protoka otpadnih voda ........................................................................... 15
2.2.3.Koeficijenti neravnomernosti protoka.................................................................... 16
2.3. Analiza podataka masenog opterećenja zagađenja........................................................ 17
2.3.1.Koncentracija zagađenja otpadnih voda ................................................................. 17
2.3.2.Specifično standardno opterećenje zagađenja otpadnih voda domaćinstava............ 17
2.3.3.Varijacija koncentracije zagađenja......................................................................... 18
2.3.4.Uticaj masenog protoka zagađenja na karakteristike PPOV.................................... 19
2.4. Izbor merodavnog protoka i opterećenja za projektovanje............................................. 19
2.4.1.Merodavni protoci ................................................................................................. 19
2.4.2.Merodavni maseni protok ...................................................................................... 20


BIOLOŠKO PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA

3. OPŠTI ASPEKTI BIOLOŠKOG PREČIŠĆAVANJA...................................................... 21
3.1.Opšti pojmovi ................................................................................................................. 21
3.2.Osnovni principi............................................................................................................. 21
3.3.Mikrobiologija i biohemija biološkog prečišćavanja ...................................................... 22

4. OSNOVI BIOLOŠKOG PREČIŠĆAVANJA................................................................... 27
4.1.Cilj prečišćavanja .......................................................................................................... 27
4.2.Mehanizam prečišćavanja.............................................................................................. 28
3
4.3.Parametri za dimenzioniranje ........................................................................................ 28
4.3.1.Specifično organsko opterećenje............................................................................ 29
4.3.2.Uticaj specifičnog organskog opter. na specifičnu produkciju mulja ...................... 30
4.3.3.Uticaj specifičnog organskog opter. na specifičnu potrošnju kiseonika .................. 32
4.3.4.Uticaj specifičnog organskog opter. na kvalitet prečišćene vode ............................ 34

5.BIOLOŠKI POSTUPCI ZA PREČIŠĆAVANJE SA AKTIVNIM MULJEM.................... 35
5.1.Uvod .............................................................................................................................. 35
5.2.Aerirane lagune ............................................................................................................. 35
5.2.1.Definicije............................................................................................................... 35
5.2.2.Osnovni parametri za projektovanje....................................................................... 35
5.2.3.Određivanje zapremine laguna............................................................................... 36
5.2.4.Potrebna energija za mešanje i aeraciju.................................................................. 37
5.2.5.Smernice za realizaciju.......................................................................................... 38
5.2.6.Prednosti i nedostaci .............................................................................................. 38
5.3.Postupak sa produženom aeracijom (totalna oksidacija) ................................................ 39
5.3.1.Definicija i poreklo................................................................................................ 39
5.3.2.Osnovni parametri za projektovanje....................................................................... 39
5.3.3.Zapremina aeracionog bazena................................................................................ 39
5.3.4.Kapacitet aeracionog sistema................................................................................. 41
5.3.5.Recirkulacioni odnos ............................................................................................. 42
5.3.6.Taložnik ................................................................................................................ 43
5.3.7.Višak mulja ........................................................................................................... 43
5.3.8.Moguća rešenja postrojenja ................................................................................... 44
5.3.9.Funkcionisanje ...................................................................................................... 44
5.4.Konvencionalni postupak sa aktivnim muljem................................................................. 45
5.4.1.Definicija, poreklo i karakteristike......................................................................... 45
5.4.2.Osnovni parametri za projektovanje....................................................................... 45
5.4.3. Prikaz mogućih tehničkih rešenja.......................................................................... 46
5.4.4.Prednosti postupka................................................................................................. 47
5.5.Taloženje kod postupka sa aktivnim muljem ................................................................... 48
5.5.1.Opšti aspekti.......................................................................................................... 48
5.5.2.Karakterizacija mulja............................................................................................. 49
5.5.3.Projektovanje naknadnog taložnika........................................................................ 49

6.BIOLOŠKI POSTUPCI ZA PREČIŠĆAVANJE SA FIKSIRANOM BIOKULTUROM... 52
6.1.Opšti principi ................................................................................................................. 52
6.2.Klasifikacija postupaka sa fiksiranom biokulturom......................................................... 52
6.3.Parametri za projektovanje ............................................................................................ 53
6.4.Prokapnici (biofiltri) ...................................................................................................... 53
6.4.1.Materijali za ispunu ............................................................................................... 54
6.4.2.Tipovi prokapnika i njihovo opterećenje................................................................ 55
6.4.3.Projektovanje, konstrukcija i rad prokapnika ......................................................... 56
6.5.Rotacioni biološki kontaktori.......................................................................................... 57
6.6.Potopljeni biološki filtri.................................................................................................. 59
6.7.Aktivirani filtri ............................................................................................................... 59
6.8.Fluidizirani bioreaktori .................................................................................................. 59

7. LAGUNE ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA .................................................. 61
7.1.Uvod .............................................................................................................................. 61
7.2.Procesi u lagunama........................................................................................................ 61
7.3.Vrste laguna................................................................................................................... 61
4
7.4.Projektovanje laguna ..................................................................................................... 62
7.5.Sistem laguna................................................................................................................. 64
7.6.Strujna slika laguna ....................................................................................................... 64
7.7.Prednosti, nedostaci, primena ........................................................................................ 65

8. BIOLOŠKI POSTUPAK UKLANJANJA AZOTA I UKLANJANJE FOSFORA............ 66
8.1.Biološki postupak za uklanjanje azota ............................................................................ 66
8.1.1.Prethodna denitrifikacija........................................................................................ 66
8.1.2.Denitrifikacija sa stepenastim napajanjem.............................................................. 67
8.1.3.Simultana denitrifikacija........................................................................................ 67
8.1.4.Alternativna (naizmenična) denitrifikacija ............................................................. 67
8.1.5.Intermitentna (povremena) denitrifikacija .............................................................. 68
8.1.6.Naknadna denitrifikacija........................................................................................ 68
8.2.Postupak za uklanjanje fosfora iz otpadnih voda ............................................................ 68
8.2.1.Hemijska defosforizacija ....................................................................................... 68
8.2.2.Biološka defosforizacija ........................................................................................ 69

AERACIONI SISTEMI U PREČIŠĆAVANJU OTPADNIH VODA

9. ZADACI AERATORA I OSNOVE UNOŠENJA KISEONIKA....................................... 73
9.1.Aeracioni sistemi i oblici bazena .................................................................................... 74
9.2.Aeracija sa komprimiranim vazduhom............................................................................ 75
9.3.Oblik bazena i položaj aeratora ..................................................................................... 75
9.4.Dubina uduvavanja........................................................................................................ 78
9.5.Veličina mehurova ......................................................................................................... 79
9.6.Aeracija sa finim mehurovima........................................................................................ 79
9.6.1.Pogonske karakteristike ......................................................................................... 84
9.6.2.Unos kiseonika i režim strujanja vode u bazenu..................................................... 84
9.7.Aeracija sa mehurovima srednje veličine (duboko postavljeni aeratori) ......................... 85
9.7.1.Pogonske karakteristike ......................................................................................... 85
9.7.2.Unos kiseonika i režim strujanja vode u bazenu..................................................... 85
9.8.Aeracija sa mehurovima srednje veličine (visoko postavljeni aeratori – Inka sistem)...... 86
9.8.1.Pogonske karakteristike ......................................................................................... 86
9.8.2.Unos kiseonika i režim strujanja vode u bazenu..................................................... 87
9.9.Aeracija sa grubim mehurovima..................................................................................... 87
9.9.1.Pogonske karakteristike ......................................................................................... 87
9.9.2.Unos kiseonika i režim strujanja vode u bazenu..................................................... 87

10. POVRŠINSKI AERATORI............................................................................................ 89
10.1.Cilindrični (horizontalni)aeratori................................................................................. 89
10.1.1.Podužni bazeni .................................................................................................... 90
10.1.2.Bazeni sa kružnim kretanjem vode....................................................................... 91
10.2.Kružni (vertikalni) aeratori .......................................................................................... 93
10.2.1.Pogonske karakteristike ....................................................................................... 94
10.2.2.Unos kiseonika .................................................................................................... 96

11. MLAZNI AERATORI ................................................................................................. 100
11.1.Mlazni aeratori sa diznama........................................................................................ 100
11.2.Obični mlazni aeratori ............................................................................................... 100

12. KOMBINOVANI AERATORI .................................................................................... 103
12.1.Aeracija sa finim mehurovima sa mehaničkim mešanjem............................................ 103
5
12.2.Turbinski aeratori ...................................................................................................... 103

13. AERACIONI SISTEMI SA ODVOJENIM MEŠANJEM............................................. 105

14. AERACIONI SISTEMI U POSEBNOJ IZVEDBI ....................................................... 108

15. KORIŠĆENJE ČISTOG KISEONIKA......................................................................... 111

16. ZAKLJUČCI I KRITERIJUMI ZA IZBOR.................................................................. 113

17. PRILOZI...................................................................................................................... 115
17.1.Prospekti o membranskim aeratorima-ROEFLEX-ROEDIGER.................................. 115
17.1.1.Prednosti ROEFLEX membranskog aeratora ..................................................... 115
17.1.2.Funkcija ROEFLEX-a ....................................................................................... 116
17.1.3.Sistem utičnih modula ....................................................................................... 116
17.1.4.Predlozi za postavljanje aeratora kod površinske aeracije................................... 117
17.2.Primer proračuna aeracionog sistema sa membranskim aeratorima oblika pečurke –
ROEFLEX.......................................................................................................................... 118
17.2.1.Aeracioni bazen................................................................................................. 118
17.2.2.Zapremina aeracionog bazena............................................................................ 118
17.2.3.Potrebna količina kiseonika ............................................................................... 119
17.3.Prospekti pločastih membranskih aeratora – HAFI ENGINEERING.......................... 121
17.4.Primer proračuna aeracionog sistema sa pločastim aeratorima HAFI ....................... 124
17.4.1.Uvodna razmatranja........................................................................................... 124
17.4.2.Prikaz sistema aeracije....................................................................................... 126
17.4.3.Tehnološki deo .................................................................................................. 127
17.5.Prospekti o cevastim membranskim aeratorima - OTV ............................................... 138
17.6.Prospekti o cevastim membranskim aeratorima - OTT................................................ 140
17.7.Prospekti aeratora u obliku diska sa poroznom keramikom ili elastičnom membranom –
NOPOL.............................................................................................................................. 144
17.8.Prospekti mlaznih aeratora - EMU............................................................................. 153
17.9.Prospekti mlaznih aeratora - ABS............................................................................... 159
17.10.Prospekti potopljenih aeratora - ABS ....................................................................... 163










6
1. OSNOVNI PODACI ZA PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA
PREČIŠĆAVANJE

1.1. Uvod
Racionalno rešavanje problema prečišćavanja otpadnih voda zahteva poznavanje velikog
broja podataka o otpadnoj vodi i slivnom području kanalizacije. Treba imati u vidu da je i
prikupljanje potrebnih podataka važna faza projektovanja, jer se obezbeđivanjem dovoljno
pouzdanih podataka smanjuje rizik od pre- ili pod dimenzionisanja postrojenja. Primenjeni podaci
moraju biti reprezentativni za projektovani sistem, zbog čega se uzimanje uzoraka, njihova obrada i
metode analiza za ispitivanje otpadnih voda moraju sprovesti pažljivo i u skladu sa važećim
standardima. Neophodno je prilagoditi dužinu i mesto ispitivanja osnovnom cilju.
Dva osnovna pokazatelja otpadne vode su količina i kvalitet. Količina se izražava kao protok
a kvalitet kao koncentracija pojedinih vrsta zagađujućih materija. Proizvod protoka vode i
koncentracije daje novu veličinu, maseni protok zagađenja koji se naziva i opterećenje vode.
Prilikom izgradnje novih postrojenja se često ne raspolaže sa podacima o kvalitetu vode. U
tim slučajevima se radi studija o otpadnim vodama (organizovano i sistematsko ispitivanje) kojom
se dolazi do potrebnih podataka o kvalitetu.
Kada se radi o proširenju postojećih postrojenja u funkciji, neki podaci mogu biti poznati jer
se do njih dolazi prilikom upravljanja postrojenjem. Ukoliko ovih podataka ima, prvo treba ispitati
njihovu valjanost. U slučajevima da ovih podataka nema ili se oceni da su neupotrebljivi, postupa se
kao u slučaju kada ih uopšte nema.
U izuzetnim slučajevima se osnovni parametri za projektovanje mogu odrediti i računskim
putem pomoću poznatih karakterističnih podataka, uzimajući u obzir lokalne specifičnosti.

1.2. Podaci o opterećenju zagađujućih materija
Podaci o opterećenju se određuju ispitivanjem 12 do 24 komada 24-časovnih protoku
proporcionalnih srednje kompozitnih uzoraka. Uzorkovanje (uzimanje uzoraka) je ravnomerno
raspoređeno tokom jedne cele godine uz napomenu da se mora uzeti po jedan uzorak svakog dana
jedne nedelje. U slučaju da se rezultat za neki dan razlikuje od ostalih preporučuje se povećanje
broja uzoraka. Industrije koje čine više od 10% ukupnog opterećenja kanalizacije treba zasebno
ispitati. Najznačajniji pokazatelji kvaliteta vode sa aspekta prečišćavanja su:
~ suspendovane materije (njihov ukupan sadržaj i organski deo);
~ HPK (hemijska potrošnja kiseonika);
~ BPK
5
(petodnevna biohemijska potrošnja kiseonika);
~ ukupan azot (N);
~ amonijačni azot (NH
3
,
4
NH N
+
− );
~ ukupan fosfor (P);
~ pH;
~ temperatura.

Suspendovane materije su čvrste čestice iznad određene veličine (10
-4
mm) dispergovane u
vodi. Mogu biti organskog i neorganskog porekla. Deo ovih materija može od vode da se odvoji
taloženjem (isplivavanjem). Treba napomenuti da se odvajanje taloživih materija od vode odražava
i na ostalim pokazateljima kvaliteta vode.
Sadržaj ukupnih suspendovanih materija se određuje filtracijom vode kroz filtar date gustine
nakon čega se izdvojene materije suše na 105ºC. Žarenjem ukupnih suspendovanih materija na
600ºC se gubi njihov organski deo, pa se zato organski deo ukupnih suspendovanih materija
određuje merenjem gubitka težine od ukupnih suspendovanih materija pri žarenju.
7
Sadržaj taloživih materija se određuje taloženjem vode u tačno utvrđenih uslovima sa
određenim trajanjem (u Imhoff-ovom levku se taloži 30, 60, 120,... minuta).
HPK pokazuje količinu kiseonika potrebnu za hemijsku oksidaciju materija u vodi.
Hemijska potrošnja kiseonika se određuje hemijskom oksidacijom sastojaka vode dodavanjem
nekog oksidansa. U zavisnosti od jačine oksidansa, za istu vodu mogu da se dobiju različite
vrednosti HPK. Najčešći oksidansi su kalijumpermanganat ( )
4
n KM O i kalijumbihromat
( )
2 2 7
r K C O . Pošto je kalijumbihromat,
2 2 7
r K C O , mnogo jači oksidans od kalijumpermanganata,
4
n KM O , onda je hemijska potrošnja kiseonika dobijena oksidacijom pomoću kalijumbihromata,
Cr
HPK , uvek veća od HPK dobijene primenom kalijumpermanganata,
Mn
HPK .
2 2 7
r K C O osim
složenih organskih materija oksidiše praktično sve prisutne oksidabilne materije. Utrošak
korišćenog oksidansa se uvek izražava u ekvivalentnoj količini kiseonika. Kiseonik se koristi kao
glavni oksidans kod prečišćavanja pod prirodnim i veštačkim uslovima.
BPK pokazuje količinu kiseonika koja se potroši prilikom biohemijske razgradnje organske
materije u vodi. BPK se određuje merenjem porošnje kiseonika tokom biološke razgradnje
organskih materija u vodi. Temperatura i vreme razgradnje značajno utiču na veličinu BPK. U
svakodnevnoj praksi se BPK određuje petodnevnim merenjem i tako se dobija petodnevna
biohemijska potrošnja kiseonika BPK
5
. Pokazalo se da se za tih pet dana kod komunalnih otpadnih
voda razgradi oko 70% od ukupnih prisutnih organiskih materija, odnosno
5 ukupno
0.7 BPK BPK = ⋅ .
Ukupna biohemijska potrošnja kiseonika se u idealnom slučaju približava vrednosti HPK.
Odnos
5
BPK i HPK se koristi za ocenu biorazgradljivosti otpadnih voda. Ako je
5
/ 0.7 BPK HPK > odnosno
5
/ 1.4 HPK BPK > otpadna voda se smatra biološki lako
razgradljivom. Za određivanje biohemijske potrošnje kiseonika postoje razne metode i razni
instrumenti (od ranijih jednostavnih do savremenih potpuno automatizovanih). Princip rada ovih
instrumenata je veoma sličan, a osnovna razlika je u načinu na koji se obezbeđuje i meri količina
potrošenog kiseonika.
Ukupan i amonijačni azot su značajni zbog procesa nitrifikacije. Nitrifikacija je biološka
oksidacija azota iz njegovih nestabilinih oblika u stabilan oblik u vidu nitrata.
Fosfor nije direktan parametar za projektovanje procesa prečišćavanja, osim u slučajevima
kada je neophodna i defosforizacija otpadne vode. Ovaj parametar je potreban za formiranje opšte
slike o otpadnim vodama.
Azot i fosfor, odnosno njihovi pojavni oblici, se uglavnom određuju kolorimetrijskim
analitičkim metodama. Suština kalorimetrijske metode je u tome da se nakon pripreme vode za
ispitivanje, u nju dodaje određeni reagens koji sa navedenim elementima razvija određenu boju.
Intenzitet boje koja se javi je proporcionalan njihovoj koncentraciji, a meri se slobodnim okom,
jednostavnim instrumentima (komparatorima) ili merenjem ekstincije. Za merenje slobodnim okom
se dobijena boja upoređuje sa bojom uzoraka poznate koncentracije, a za merenje ekstincije se
koriste spektrofotometri.
pH vrednost je parametar koji bitno utiče na sve biološke reakcije, posebno na nitrifikaciju,
a meri se pH papirom ili elektrometrijski pomoću pH metra.
Temperatura otpadne vode utiče na brzinu kojom se odvijaju procesi prešišćavanja, naročito
nitrifikacija.
Vrednosti navedenih parametara se određuju na osnovu organizovanih i sistematskih
ispitivanja čiji se program sastavlja u zavisnosti od očekivanog karaktera otpadne vode i planiranog
postupka prečišćavanja.
Već je napomenuto da se taloženjem menja kvalitet otpadne vode, dakle za parametre BPK
5

i HPK, a delom azot i fosfor, treba razlikovati određivanje u taloženoj i netaloženoj vodi. Rezultati
u ova dva slučaja neće biti isti, a izmerene razlike omogućuju određivanje efekta taloženja svakog
parametra ponaosob.

8
1.3. Hidrauličko opterećenje
Poželjno je kontinualno merenje protoka tokom cele godine. Najmanje neophodno merenje
koje treba sprovesti je merenje od 24 dana raspoređenih ravnomerno tokom cele godine.
Maksimalni časovni protoci izmereni u tim danima su značajani tokom projektovanja postrojenja.

1.4. Podaci o slivnoj površini i kanalizaciji
Potrebno je poznavanje sadašnjeg i budućeg stanja na slivnom području. Ovde spadaju dve
grupe podataka, podaci o industriji i podaci o kanalizacionom sistemu.

1.4.1. Industrija
U svim industrijama koje ispuštaju otpadne vode treba prikupiti podatke o strukturi
proizvodnje u sadašnjosti i budućnosti. Po potrebi se rade i ispitivanja otpadnih voda ovih
industrija. Posebna pažnja treba da se posveti ispuštanju toksičnih materija (organske materije, teški
metali i slično), koje remete rad postrojenja za prečišćavanje. Treba ukazati na buduće uslove
ispuštanja koji podrazumevaju potrebu za prethodnim prečišćavanjem (prečišćavanje otpadne vode
industrije pre upuštanja otpadne vode u javnu kanalizaciju) ili moguću promenu osnovne
tehnologije proizvodnje i kontrolu kvaliteta ispuštene vode. Takođe treba imati u vidu i efekat koji
može imati planirano zatvaranje neke postojeće industrije, ili izgradnja nove.

1.4.2. Kanalizacioni sistemi
Neophodno je poznavanje funkcionisanja sistema kanalizacije, naročito ako se radi o opštem
sistemu kako bi se postrojenje za prečišćavanje projektovalo na moguće prihvatanje dela padavina
iz njega. U tu svrhu se danas koriste odgovarajući matematički modeli. Kao veoma korisni su se
pokazali lokalni i regionalni planovi na osnovu kojih mogu da se odrede očekivani porast ili
smanjenje protoka i opterećenja otpadne vode. Osnovu za prognozu budućeg stanja otpadnih voda
čini perspektivni razvoj (polazeći od merenog protoka i kvaliteta postojećeg stanja) koji se
sagledava najmanje za 10-15 godina.

1.5. Obrada podataka
Podaci koji se dobiju ispitivanjem ili su na raspolaganju od samokontrole ili nadzorne
kontrole, treba statistički da se obrade što podrazumeva račun verovatnoće primenom grafičke
metode. Za obradu podataka se koriste podaci za najmanje tri uzastopna meseca sa najvećim
opterećenjem. Opseg varijacija budućeg postrojenja se određuje promenama opterećenja tokom
nedelje za različita godišnja doba (npr. za vreme godišnjih odmora). Za parametre zagađenja
(
5
BPK , HPK, suspendovane materije, azot i fosfor) se određuju i dnevne varijacije za
karakteristične dane, pri čemu se uzima u obzir i opterećenje internih recirkulacionih tokova
(naročito od obrade mulja) i opterećenje od mogućeg dovoza fekalija iz septičkih jama.

1.5.1. Protok otpadne vode
Za postrojenja koja su u sastavu kanalizacionog sistema separatnog tipa, merodavni su
maksimalni časovni protok jednog dana i maksimalni dnevni protok. Ovi protoci su prisutni u 1%
slučajeva, odnosno, u 99% slučajeva obuhvaćenih radnih dana su podbačeni.
Kod opšteg sistema se uzima vrednost podbačena u 85% slučajeva, računata na dane bez
padavina (ne uzimaju se u obzir dani sa padavinama i jedan dan nakon toga). U slučaju da časovni
protoci nisu praćeni, merodavni časovni protok može da se odredi kao odnos dnevnog kolebanja
protoka u suvo doba i dnevnog protoka. Merodavno opterećenje postrojenja za vreme padavina je:
9
( )
3
2 /
m o s
Q Q Q m s = ⋅ +
gde su:
m
Q − mešane vode
( )
3
/ m s ,
o
Q −protok otpadnih voda
( )
3
/ m s ,
s
Q − strane vode
( )
3
/ m s .
U slučaju velikih količina stranih voda (iznad 0.15 l/s.ha, tj. 0.54m
3
/h.ha) moraju se
preduzeti mere za njihovo smanjenje.

1.5.2. Zagađenost otpadnih voda
Prilikom dimenzionisanja biološkog dela postrojenja (aeracionog bazena), za proračun
potrebne količine kiseonika za razgradnju ugljenih jedinjenja, kod postupak bez nitrifikacije, se
koristi maseni protok radnih dana (od ponedeljka do petka) koji nije podbačen u 85% slučajeva.
Kod postrojenja sa nitrifikacijom starost mulja se određuje pomoću srednje dnevne vrednosti
BPK
5
određene za nedelju sa maksimalnim opterećenjem. Za proračun unosa kiseonika je
merodavna promena dnevnog masenog protoka, na primer, na osnovu dvočasovnih kompozitnih
uzoraka. Ovo se posebno odnosi na postrojenja sa nitrifikacijom. Zbog toga je potrebno odrediti
dnevne promene masenog protoka. Za amonijačni azot se za promene određuju tokom najmanje šest
dana, od kojih se izaberu dva dana tokom kojih se određuju varijacije ukupnog azota.
Ovde takođe treba utvrditi uticaj interne recirkulacije (filtrat od odvodnjavanja mulja,
odvođenje vode iz zgušnjivača i digestora) tj. postepenog vraćanja vode od obrade mulja i
eventualnog dovoza fekalija iz septičkih jama tokom jednog dana.

1.6. Računsko određivanje osnovnih parametara za projektovanje
1.6.1. Protok otpadne vode
Merodavni suvovremeni protok
sv
Q se dobija od protoka otpadne vode stanovništva i sitnih
zanatskih radnji
st
Q , zanatskih radnji
z
Q , industrije
i
Q , i stranih voda
s
Q , a definisan je kao
1 1
24 24 365 24 365
n n
sv o s st z i s
z z i i
Q Q Q Q Q Q Q
x a b a b
= + = ⋅ + ⋅ ⋅ + ⋅ ⋅ +
∑ ∑

( )
3
/ m h
gde su:
o
Q −maksimalni časovni protok zagađenih otpadnih voda
( )
3
/ m h
s
Q − prosečni godišnji dotok stranih voda u suvo doba
( )
3
/ m h
x − broj časova oticanja sa sliva koji zavisi od broja stanovnika S , npr. 14, 16, 18h
S − broj stanovnika priključenih na kanalizaciju
st
Q − dnevni protok otpadne vode stanovništva i sitnih zanatskih radnji
( )
3
/ m h , / 24
st st
Q S q = ⋅
st
q − specifična potrošnja vode
( )
3
/ . m S d
a − broj radnih sati na dan
b − broj radnih dana u godini
i
Q − časovni protok otpadne vode industrije izračunat preko srednjeg dnevnog protoka
( )
3
/ m h
z
Q − časovni protok otpadne vode zanatskih radnji računat preko srednjeg dnevnog protoka
( )
3
/ m h

U slučaju da prethodni proračun ne može da se sprovede, mogu da se usvoje sledeće vrednosti
10
3
0.004 / . 0.0144 / .
st
Q l s S m h S = = , a za zanatske radnje i industriju se uzima najmanje
3
0.5 / . 1.8 / .
z i
Q Q l s ha m h ha = = = . Za strane vode može da se računa sa
3
0.15 / . 0.54 / .
s
Q l s ha m h ha = =
Za vreme padavina se u slučaju opšteg sistema kanalizacije postrojenje za prečišćavanje otpadnih
voda opterećuje sa
2
m o s
Q Q Q = ⋅ +
gde vrednost
m
Q za kanalizaciju mora biti u skladu sa
m
Q postrojenja.

1.6.2. Zagađenost otpadnih voda
Zagađenost otpadnih voda se utvrđuje računskim putem služeći se vrednostima iz tabele 1.1.

Tabela 1.1. Standardno opterećenje otpadnih voda u g/S.d bez opterećenja povratne muljne vode
*
.
Taložena otpadna voda-vreme
taloženja Parametar Sirova otp. voda
0.5-1.0h 1.5-2.0h
BPK
5
60 45 40
HPK 120 90 80
Suspendovane materije (SS) 70 35 25
Azot (N) 11 10 10
Fosfor (P) 1.8 1.6 1.6
* Kod biološkog prečišćavanja se za izgradnju biomase potroši kgBPK5, oko 0.04-0.05kg azota, i oko 0.01kg fosfora što
prelazi u višak mulja. Deo ovoga se pojavljuje u povratnom toku muljne vode zbog čega ove vrednosti ispred biološkog bazena mogu
da se povećaju za do 20%.

Dnevni maseni protok zagađenja zanatskih radnji i industrije se određuje kao proizvod
standardnog opterećenja otpadnih voda (vrednosti iz tabele) i ekvivalentnog broja stanovnika ES.
Vrednost broja ekvivalentnih stanovnika može da se odredi na dva načina, preko hidrauličkog
opterećenja, jednačina (1.1), ili preko organskog opterećenja, jednačina (1.2). Ekvivalentan broj
stanovnika se u svakodnevnoj praksi koristi za izražavanje kapaciteta postrojenja. ES određen na
osnovu hidrailičkog opterećenja, preko dnevnog protka otpadne vode (m
3
/d) i specifične potrošnje
vode po jednom stanovniku (q
st
) je dat sledećom jednačinom

1 1
n n
z z i i
zi
st
Q a Q a
ES
q
⋅ + ⋅
=
∑ ∑
. (1.1)
Ekvivalentni broj stanovnika određen preko organskog opterećenja se dobija deljenjem
dnevnog organskog opterećenja izraženog kao BPK
5
,
5
, d BPK
B , sa standardnim organskim
opterećenjem u istom obliku,

5
,
0.060
d BPK
ES B = . (1.2)
Skreće se pažnja da se standardno opterećenje razlikuje u zavisnosti od toga da li je otpadna voda
taložena ili ne. Vrednost (ukupnog) dnevnog organskog opterećenja nekog postrojenja je data
sledećim izrazom
( ) ( )
5
, 5
0.06 /
d BPK z i
B S ES ES kg BPK d = + + ⋅ ⋅ .
Analogno se određuje opterećenje postrojenja i za ostale parametre, pri čemu se za svaki parametar
koristi njegovo standardno opterećenje. Kada su nam na raspolaganju mereni podaci (dobijeni
ispitivanjem ili usled samokontrole postrojenja) dnevno opterećenje zagađenjem se računa kao
1 1
n n
d st st z z z i i i
B Q C Q a C Q a C = ⋅ + ⋅ ⋅ + ⋅ ⋅
∑ ∑
.
11
2. PROTOK OTPADNE VODE I MASENI PROTOK ZAGAĐENJA

2.1. Analiza protoka otpadne vode i masenih protoka zagađenja
Određivanje protoka otpadne vode i masenog protoka sastojaka zagađenja je prvi korak u
pravcu koncipiranja i dimenzionisanja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV).
Pouzdani podaci o sadašnjem i budućem protoku otpadne vode određuju hidrauličke karakteristike,
dimenzije i eksploatacione aspekte delova postrojenja. Maseni protok zagađenja (proizvod protoka
vode i koncentracije zagađenja) je potreban za određivanje kapaciteta i eksploatacionih
karakteristika uređaja za prečišćavanje i prateće opreme za obezbeđenje zahtevanog cilja
prečišćavanja. Najvažniji faktori i zahtevi tipični za projektovanje i dimenzionisanje postrojenja su:
1. komponente protoka otpadne vode;
2. vrste protoka otpadne vode;
3. analiza protoka otpadnih voda;
4. analiza masenih protoka po vrstama;
5. statistička analiza protoka i koncentracije prisutnih zagađenja;
6. izbor merodavnog protoka otpadne vode i masenog protoka zagađenja.

2.1.1. Komponente protoka otpadne vode
Komponente protoka otpadne vode jednog naselja zavise od primenjenog tipa kanalizacije i
mogu obuhvatati sledeće:
1. Otpadne vode domaćinstava (zovu se još i fekalna, sanitarna ili komunalna otpadna voda).
To su otpadne vode poreklom iz domaćinstava, ustanova, zanatskih radnji itd.
2. Industrijske otpadne vode. U ovoj vrsti dominiraju industrijska zagađenja.
3. Infiltracijom ili ulivanjem vode u kanalizacioni sistem dospevaju direktnim ili indirektnim
putem. Infiltracijom u kanalizaciju ulazi strana voda proceđivanjem kroz spojeve, pukotine,
lomove ili preko poroznih cevi i zidova. Ulivanjem u kanalizaciju ulaze i atmosferske
padavine preko sabirnih okana, poklopaca šahtova, drenaža temelja i otvora za intervencije.
4. Atmosferske vode. Nastaju kao oticaj kišnice ili drugih padavina sa sliva.
Poznata su tri tipa kanalizacionog sistema za odvođenje otpadnih voda i padavina, komunalni,
atmosferski (gde ova dva spadaju u separatni tip kanalizacije) i zajednički ili opšti sistem.
Primenom separatnog tipa kanalizacije se u komunalnoj kanalizaciji skupljaju tri vrste voda:
1. otpadna voda domaćinstava,
2. industrijske otpadne vode,
3. infiltracione i ulivane vode.
Kod opšteg tipa kanalizacije pored navedene tri vste voda kanalizacija prihvata i
atmosferske otpadne vode. U oba slučaja, tj. tipa kanalizacije, udeo pojedinih vrsta otpadnih voda se
menja u zavisnosti od datih uslova u sistemu i godišnjeg doba.

2.1.2. Poreklo i protoci otpadnih voda
Vrsta i protoci otpadnih voda u jednom naselju se mogu utvrditi odgovarajućim merenjima
ili računskim putem. Pošto su osnovni principi merenja količine i kvaliteta otpadnih voda izloženi u
posebnom poglavlju, ovde se prikazuju samo principi njihovog računskog određivanja. Stručna
literatura pruža obimne podatke za tu svrhu čiji obim prevazilazi okvire ovog izlaganja.

2.1.3. Poreklo komunalnih otpadnih voda i njihovi protoci
Komunalne otpade vode u jednom naselju uglavnom potiču iz stambenih i komercijalnih
objekata. Njihovi važniji izvori su još i ustanove, rekreacioni objekti i sl. U nedostatku merenih
12
podataka o protoku nekog naselja, potrebni podaci mogu da se odrede (za sadašnje i buduće stanje)
pomoću analize stanja i razvoja stanovništva i specifične produkcije otpadne vode (konkretnog
naselja) po stanovniku. Ovo poslednje se može izvesti i iz podataka o specifičnoj potrošnji vode po
stanovniku pri čemu se obično uzima da specifična količina otpadne vode čini 90% specifične
potrošnje vode (ne računajući eventualnu potrošnju vode za zalivanje od strane domaćinstava).

Stambene površine (objekti). Za stambene površine se protok otpadnih voda u većini slučaja
određuje na osnovu očekivanog broja stanovnika i specifične količine otpadnih voda. Za planirane
veće stambene površine protok se često određuje na osnovu planirane površine za gradnju i
predviđene gustine stanovanja. Ako je moguće, procenjeni protok treba bazirati na podatke
postojeće stambene površine sličnih karakteristika. Ranije je projekciju budućeg stanja stanovništva
utvrđivao sam projektant, dok se danas isti može pronaći u određenim planskim dokumentima.
Protok otpadne vode može da varira u zavisnosti od kvantitativnih (količinskih) i
kvalitativnih karakteristika vodosnabdevanja, zatim stambene strukture naselja i njegovih
ekonomskih, socijalnih i drugih karakteristika. Poslednjih godina se preduzimaju mere za smanjenje
potrošnje vode unutar domaćinstava, što treba imati u vidu pri određivanju ove vrste protoka jer
svaka ušteda, pored smanjenja potrošnje dovodi i do promene protoka i kvaliteta otpadne vode.

Komercijalne povšine (objekti) su: aerodromi, auto-servisi, apartmani, konferencijski centri, hoteli,
moteli, restorani, robno-transportni centri, pozorišta, sportski tereni i sl. Protok otpadne vode ovih
objekata varira u širokom opsegu u zavisnosti od namene i vrsta aktivnosti u njima zbog čega je
njegovo određivanje složen zadatak. Jedna mogućnost je detaljna analiza delatnosti unutar objekata
i primena odgovarajućih normativa potrošnje vode ili produkcije otpadne vode po jedinici
korisnika, fazama rada itd. Druga opcija je preuzimanje postojećih podataka od sličnih objekata.

Ustanove čine bolnice, zdrastvene stanice, hale za priredbe, škole, školski i studenski domovi i sl.
Protok otpadnih voda ustanova se uglavnom utvrđuje računskim putem služeći se podacima iz
literature koji su pretežno dati po glavi jednog korisnika. Merenjem protoka postojećeg stanja se
dobija znatno pouzdanija osnova za procenu njihovog protoka. Pri tome treba imati u vidu da protok
otpadnih voda ovih institucija može znatno varirati u zavisnosti od tipa ustanove, i regiona i
klimatskih uslova u njemu.

Rekreacioni objekti. Njihov protok obično varira tokom godine i ima sezonski karakter.
Odgovarajuće podatke je moguće naći u literaturi.

2.1.4. Vrsta i protok industrijskih otpadnih voda
Protok otpadnih voda industrije varira u zavisnosti od njene vrste i veličine, od obima
korišćenja vode, recirkulacije i ponovnog korišćenja vode unutar industrije, od prečišćavanja
otpadnih voda od strane industrije i sl. U literaturi se mogu naći razni podaci u zavisnosti od
navedenih uticajnih faktora datih po jedinici mase korišćene sirovine ili gotovog proizvoda. Znatno
pouzdaniji podaci se mogu dobiti dobro organizovanim sistematskim merenjima (vidi predmet:
Kvalitet voda) kod konkretne industrije ili njoj sličnoj.

2.1.5. Infiltracija i ulivanje stranih voda u sistem kanalizacije
Infiltracija vode u kanalizaciju iz podzemnih slojeva postoji na raznim mestima poput oštećenja,
spojeva i račvanja cevi, kroz otvore za intervencije i sl.

Konstantno ulivanje se javlja uvođenjem drenažnih i rashladnih voda. Za ovu pojavu je
karakteristično poznato mesto upuštanja i mogućnost merenja protoka.

13
Direktno ulivanje potiče od uvođenja neke količine atmosferskih voda u separatni sistem
kanalizacije putem divljih priključaka. Ovo ulivanje dovodi do naglog povećanja protoka u
kanalizaciji. Voda obično ulazi kroz poklopce šahtova, otvore za intervencije, kao kod mešovitog
tipa kanalizaije.

Ukupno ulivanje predstavlja ukupan direktan protok koji se uliva u određenoj tački kanalizacije
umanjen za količinu vode koja se prelije ili se izbacuje crpnom stanicom uzvodno od te tačke.

Odloženo ulivanje. Oticanje atmosferskih voda sa sliva, kao i njihovo ulivanje u kanalizaciju može
potrajati čak nekoliko dana. Slično tome može da potraje i izbacivanje havarijskih ili drenažnih
voda iz podruma i suterenskih delova zgrada.

Utvrđivanju protoka od navedenih stranih voda do sada nije posvećena potrebna pažnja.
Ovaj protok nije ni pravno-tehnički regulisan. Činjenica je da eliminacija stranih voda iz
kanalizacije, tj. zaptivanje kanalizacione mreže ima svoje prednosti od kojih se ističu:
1. smanjenje uspora u kanalizaciji tj. prelivanja iz kanalizacije,
2. povećanje efekta postrojenja za prečišćavanje,
3. porast raspoloživih kapaciteta kanalizacionog sistema za prijem otpadnih voda (umesto
stranih voda).

2.1.6. Oticanje iz sistema kanalizacije
Kanalizacioni sistemi sa velikom infiltracijom (tj. slabim zaptivanjem) mogu imati velike
oticaje vode. Ovom ekstrafiltracijom otpadna voda dospeva u podzemne slojeve tla i izaziva
zagađenje podzemnih voda. Na taj način može da se ugrozi bezbedno korišćenje ovog resursa za
vodosnabdevanje. Slika 2.1 prikazuje ilustrativan hidrogram karakterističnih protoka kanalizacione
mreže.


Slika 2.1.Grafički prikaz karakterističnih protoka.

14
2.1.7. Protok vode u zajedničkom (opštem) sistemu kanalizacije
Protok u zajedničkom (opštem) sistemu kanalizacije se formira od oticaja atmosferskih i
otpadnih voda. Ove vode se u kanalizaciju ulivaju kontinualno u kišnom i suvom periodu. Za vreme
padavina je protok atmosfeskih voda obično veći od protoka otpadnih voda u suvom periodu zbog
čega menja utvrđenu karakteristiku protoka u suvom periodu.


Slika 2.2.Varijacija protoka u zajedničkom sistemu kanalizacije u kišnom priodu.
a.hidrograf oticaja; b.tipična varijacija protoka sa sliva; c.protok ispred PPOV

Protok se prilikom prolaženja kroz sistem menja pod uticajem opšte poznatih faktora i zbog
eventualnog prekomernog punjenja vodova (ako je sistem poddimenzionisan). U slučaju
prekomernog punjenja sistema deo vode se preliva u vodoprijemnik preko ugrađenih preliva ili se
upućuje u bazene za prihvatanje kiše. Ako kapasitet sistema nije dovoljan može doći do uspora i/ili
15
poplave na uzvodnim delovima kanalizacije. Obe pojave (prelivanje zagađene vode ili poplava) su
nepoželjne i kose se sa zakonskim propisima zaštite voda i zdravlja stanovništva.
Na slici 2.2-a je prikazan hijetogram padavina, slika 2.2-b prikazuje hidrogram oticanja sa
sliva koji uslovno rečeno oponaša intenziteta kiše, a slika 2.2-c prikazuje hidrogram postrojenja za
prečišćavanje otpadnih voda za prethodno navedeni protok u kanalizaciji. Vidi se da su maksimumi
na hidrogramu postrojenja manji nego kod kanalizacije i da se javjalju sa kašnjenjem zbog čega se
produžava vreme vraćanja na suvovremeni protok. Sve ovo se pripisuje opšte poznatim
uticajnim faktorima na protok u kanalizaciji, kao i mogućim odušnim kanalima na uzvodnom delu
kanalizacije. Navedeni maksimalni protoci, i njima pripadajući maseni protoci zagađenja, se moraju
imati u vidu prilikom projektovanja i tehnološkog proračuna postupka prečišćavanja.
Utvrđivanje protoka vode kod zajedničkog sistema kanalizacije je složen zadatak gde je prvi
korak utvrđivanje protoka otpadnih voda, oticaja atmosferskih voda i ostalih ranije navedenih vrsta
voda, uključujući i protok kroz prelivne organe i sl. Imajući u vidu kompleksnost izloženog zadatka
za njegovo rešavanje je neminovna primena odgovarajućeg matematičkog modela kojim se može
simulirati kompletan sistem pod raznim uslovima kao što su kišni i suvi periodi vremena,
hidraulički uslovi tokom tečenja vode kroz sistem, uticaj prelivnih organa, retenzionih bazena itd.

2.2. Analiza podataka o protoku otpadnih voda
Pošto protok podjednako utiče na hidrauličko dimenzionisanje sistema kanalizacije i na
PPOV njegove karakteristike treba proučiti veoma pažljivo. Posledice akumulativnih sposobnosti
sistema kanalizacije su razlike u karakteristikama protoka kanalizacionog sistema ispred PPOV.
Ovaj uticaj može značajno smanjiti maksimalne časovne protoke neposredno ispred postrojenja.

2.2.1. Definicije pojmova
Pre razmatranja varijacija protoka i sastojaka otpadnih voda, treba razjasniti uobičajene
nazive prikazane u tabeli 2.1, važne za izbor i proračun operacija i procesa postupka prečišćavanja.

Tabela 2.1. Definicije važnijih pojmova u vezi protoka otpadnih voda
Naziv Opis
Prosečan suvovremeni protok
Prosek dnevnih protoka koji se javljaju u suvom periodu sa ograničenom
(minimalnom) infiltracijom.
Prosečan protok u kišnom periodu
Prosek dnevnih protoka koji se javljaju u kišnom period sa značajnom
infiltracijom.
Godišnji prosečan dnevni protok
Prosečan protok koji se javlja u periodu preko 24 h zasnovan na
godišnjim podacima o protocima.
Trenutni maksimalni protok
Maksimalna vrednost merenog protoka u merenom periodu.
Maksimalni časovni protok
Prosek maksimalnih merenih protoka u intervalu od 1 sata merenja.
Maksimalni dnevni protok
Prosek maksimalnih protoka koji se pojavljuje tokom jednog dana u
merenom periodu.
Mesečni maksimalni dnevni protok
Prosek maksimalnih dnevnih protoka merenih tokom jednog meseca.
Minimalni časovni protok
Prosek minimalnih merenih protoka u intervalu od 1 sata merenja.
Minimalni dnevni protok
Prosek minimalnih protoka koji se pojavljuje tokom jednog dana u
merenom periodu (obično u periodu od 2 do 6 sati ujutro).
Mesečni minimalni dnevni protok
Prosek minimalnih dnevnih protoka merenih tokom jednog meseca.
Oduženi protok (i opterećenje)
Vrednost ( protoka ili opterećnja) koja je prisutna u jednom periodu (na
pr.1 sat, 1 dan ,1 mesec).

2.2.2. Varijacije protoka otpadnih voda
Protok otpadne vode varira tokom vremena (tokom jednog dana, u danima nedelje, sezonski
tokom godine) u zavisnosti od karaktera ispuštanja u sistem kanalizacije itd. U daljem delu teksta
16
daje se kratak opis kratkotrajnog, sezonskog i varijabilnog ispuštanja komunalnih i industrijskih
otpadnih voda.

Kratkotrajne varijacije
Protok otpadne vode ispred PPOV pokazuje dnevnu varijaciju, slika 2.3, gde se vidi se da je
u jutarnjim satima protok mali jer je tada i potrošnja vode mala. U tom periodu se protok uglavnom
sastoji od infiltracione vode i manje količine otpadne vode domaćinstava. Prvo povećanje protoka
se javlja u kasno-jutarnjim satima kao posledica povećane jutarnje potrošnje od strane stanovništva.
Sledeće povećanje protoka pojavljuje se ujutro između 7 i 9 časova iz istog razloga. Vreme
pojavljivanja povećanog protoka kao i amplituda varijacije zavisi od veličine naselja i dužine
sistema kanalizacije. Sa povećanjem veličine naselja dolazi do smanjenja amplitude varijacije iz
dva razloga:
1. raste akumulaciona moć, tj. veličina sistema kanalizacije,
2. razlikuju se socijalni-ekonomski uslovi u zavisnosti od veličine naselja.

Sezonske varijacije
Sezonske varijacije protoka se obično javljaju u turističkim regionima, u malim naseljima
sa izletištima i u naseljima sa sezonskim komercijalnim i industrijskim aktivnostima. Očekivana
amplituda varijacija protoka zavisi od veličine naselja kao i od veličine varijacije prisutnih
sezonskih aktivnosti.

Varijacija protoka industrijskih otpadnih voda
Na dinamiku ispuštanja otpadnih voda industrije ne može da se utiče. Znatan deo industrija
tokom proizvodnje ima ispuštanje konstantnog karaktera ali se taj protok može znatno menjati
prilikom čišćenja opreme i prostorija unutar fabrike ili prilikom zaustavljanja proizvodnje.
Varijacija intenziteta proizvodnje dovodi do promene protoka. Smanjenje proizvodnje izaziva
smanjenje protoka, a povećanjem proizvodnje raste i protok. Varijaciji protoka industrijskih
otpadnih voda treba posvetiti posebnu pažnju naročito u slučaju njihovog zajedničkog odvođenja sa
komunalnim otpadnim vodama. Ispuštanje industrijskih otpadnih voda u javnu kanalizaciju je
posebno prolematično kod PPOV malog kapaciteta zbog njegove osetljivosti na udarna opterećenja.


Slika 2.3. Tipične varijacije protoka komunalnih otpadnih voda
2.2.3. Koeficijenti neravnomernosti protoka
Poznavanje veličine varijacija protoka otpadne vode je od posebne važnosti za projektovanje
i eksploataciju PPOV. Varijacija protoka se obično izražava pomoću koeficijenta neravnomernosti.
Ovakvi koeficijenti se mogu utvrditi za časovne, dnevne, mesečne i druge karakteristične
17
vremenske periode. Koeficijent neravnomernosti je posebno važan za određivanje hidrauličkih
uslova na postrojenju pri maksimalnom i minimalnom protoku otpadne vode. Slični koeficijenti se
koriste i za određivanje merodavnog maksimalnog masenog opterećenja zagađenja za
dimenzionisanje određenih delova postrojenja. Koeficijent neravnomernosti časovnog protoka je od
posebnog značaja kod dimenzionisanja postrojenja. Vrednosti koeficijenta se izračunavaju iz
raspoloživih podataka o protocima ili se preuzimaju iz literature.

2.3. Analiza podataka masenog opterećenja zagađenja
Analiza podataka o otpadnim vodama pored određivanja protoka i njegove varijacije treba
da obuhvati i analizu masenog protoka (opterećenja) zagađenja. Pored osnovnog organskog
opterećenja treba utvrditi i maseni protok prisutnih specifičnih zagađenja. Dakle, u analizu se
uključuje utvrđivanje koncentracija prisutnih zagađenja, njihovo maseno opterećenje (protok puta
koncentracija), i to pre svega trajno opterećenje preko određenog trajanja.
Sa aspekta prečišćavanja se pravi velika greška ako se projektovanje zasniva na prosečnim
vrednostima protoka i opterećenja zanemarujući njihove moguće varijacije i pojavu povećanih
vrednosti. U pojedinim naseljima vreme pojave maksimalnog protoka i maksimalnog opterećenja se
ne poklapa. Slično odstupanje se može pojaviti kod raznih vrsta opterećenja (npr. BPK,
suspendovane materije, azot, fosfor itd). Ova odstupanja se obično pripisuju:
1. različitim navikama i ritmu življenja stanovništva, što dovodi do kratkotrajnih varijacija
(časovnih, dnevnih , nedeljnih);
2. sezonskim promenama, koja se javljaju povremeno u dužim vremenskim intervalima;
3. idustrijskoj aktivnosti, što izaziva kako dugotrajne, tako i kratkotrajne varijacije.

2.3.1. Koncentracija zagađenja otpadnih voda
Fizičke, hemijske i biološke karakteristike otpadnih voda se mejnaju tokom vremena (dana).
Stvarne karakteristike otpadnih voda se mogu utvrditi samo odgovarajućim ispitivanjima, tj.
analizom reprezentativnih uzoraka. Ističe se da se metodologija ispitivanja otpadnih voda izučava u
okviru izbornog predmeta pod nazivom Kvalitet voda.

2.3.2. Specifično standardno opterećenje zagađenja otpadnih voda domaćinstava
Usled nedostatka konkretnih podataka (rezultata ispitivanja otpadnih voda), opterećenje
pojedinih vrsta zagađenja se može izračunati služeći se specifičnim standardnim opterećenjima po
stanovniku iz literature. Pri tome treba imati u vidu da se u literaturi mogu naći razni podaci o
specifičnim opterećenjima koji se obično menjaju po zemljama, odnosno regionima. Ovo je sasvim
razumljivo ako se ima u vidu da isti bitno zavise od životnog standarda i socio-ekonomskih uslova
sredine.
Na teritorije Europske Unije se primenjuju specifična standardna opterećenja zagađenja
sadržana u: „ATV STANDARD, ATV-DVWK-A 131E, Dimensioning of Single-Stage Activated
Sludge Plants (May 2000)“. Isti podaci mogu se naći i u pisanim materijalima iz predmeta
Prečišćavanje otpadnih voda i zato se ovde ne izlažu.
Služeći se podacima o specifičnim opterećenjima zagađenja, odnosno njihovim deljenjem
sa specifičnom količinom otpadne vode po stanovniku, može se izračunati njihova očekivana
koncentracija u kanalizacionom sistemu, odnosno na PPOV. Međutim, kako je to već ranije
izloženo, specifična količina otpadne vode se menja po naseljima što utiče na izračunatu
koncentraciju zagađenja. Polazeći od ove činjenice, koncentraciju pojedinih vrsta zagađenja po
naseljima treba uvek izračunati posebno za konkretno naselje u zavisnosti od specifične količine
otpadne vode za to naselje.


18
2.3.3. Varijacija koncentracije zagađenja
Pojavljuju se razne varijacije koncentracije zagađenja u zavisnosti od karakteristika
korisnika kanalizacije, kako je to već ranije opisano u vezi sa protokom.

Kratkotrajne varijacije koncentracije su razne varijacije koncentracije zagađenja kako po danima
tako i u dužim vremenskim intervalima. Varijacija BPK obično prati varijaciju protoka što nije
karakteristično za druge vrste zagađenja. Najveće koncentracije BPK se obično javljaju uveče.

Sezonske varijacije koncentracije. Posmatrajući samo protok otpadnih voda domaćinstava,
zanemarujući efekat infiltracije i neke manje sezonske uticaje, može se zaključiti da specifična
standardna opterećenja na godišnjem nivou ostaju nepromenjena nezavisno od varijacija protoka.
Ukupna masa BPK i suspendovanih materija uglavnom raste sa povećanjem priključenog broja
stanovnika.
O infiltraciji/ulivanju je bilo reči u prethodnom delu ovog izlaganja. U većini slučajeva
prisustvo ovih stranih voda u kanalizaciji dovodi do snižavanja koncentracije BPK i suspendovanih
materija u razmeri koja zavisi od sadržaja istih zagađenja u tim vodama. U nekim slučajevima može
doći do povećanja sadržaja neorganskih materija u kanalizaciji zbog infiltracije stranih ili
podzmenih voda sa visokim sadržajem rastvorenih soli.

Varijacija koncentracije pod uticajem industrijkih otpadnih voda
Koncentracija zagađenja u indutrijskim otpadnim vodama može varirati u širokom opsegu u
zavisnosti od programa i dinamike proizvodnje kako je to već izloženo kod objašnjenja sezonske
varijacije protoka. Varijacije na godišnjem nivou mogu biti za nekoliko redova veličine zbog čega
je često nemoguće definisati tipičan period rada pojedinih industrija.
Koncentracija BPK i suspendovanih materija u otpadnim vodama nekih industrija i tokom
dana može varirati za nekoliko redova veličine. Mogu se pojaviti i kratkotrajna povećanja
opterećenja, takozvana udarna opterećenja koja su posebno problematična kod postrojenja malog
kapaciteta zbog njihove male egalizacione moći.
Pre ispuštanja industrijskih otpadnih voda u sistem javne kanalizacije treba ispitati njihov
sastav i njegove varijacije. Ova karakterizacija je potrebna i da bi se odredili potrebna vrsta i obim
prethodnog prečišćavanja koje se vrši pre ispuštanja u javnu kanalizaciju. Osim toga treba utvrditi i
kvalitet prethodno prečišćene otpadne vode koja se ispušta u kanalizaciju. Nadalje, potrebno je
sagledati i uticaj eventualno planiranih promena u osnovnoj proizvodnji na budući kvalitet otpadnih
voda. Samo se sa tako sprovedenom karakterizacijom otpadnih voda može obezbediti odgovarajuće
prethodno prečišćavanje i besprekoran rad centralnog PPOV.

Varijacija kvaliteta otpadne vode u opštem tipu kanalizacije
Protok, koncentracija i maseni protok zagađenja u opštem tipu kanalizacije variraju u
širokom opsegu. Za vreme značajnih padavina u kanalizaciji dominiraju atmosferske vode. U tom
periodu vrednost BPK vode u kanalizaciji znatno opada. Po prestanku padavina protok brzo opada i
u kanalizaciji se ponovo nalazi samo primarna otpadna voda, a koncentracija zagađenja raste.
Koncentracije suspendovanih materija za vreme padavina pokazuju blago povećanje i ostaju
praktično nepromenjene po prestanku padavina, što upućuje na to da je koncentracija tih materija u
atmosferskim i zagađenim otpadnim vodama praktično identična. Blago povećanje koncentracije
suspendovanih materija za vreme padavina se pripisuje pojavi prvog udara kiše. Ovo se odnosi na
početak kiše velikog intenziteta kada se akumulirano zagađenje na površini tla spira u kanalizaciju.
U opštem tipu kanalizacije pojava velikog protoka može dovesti do pokretanja taloga stvorenog pri
malim protocima. Ova resuspendovana materija, i materija koja ulazi sa kišnicom, izazivaju
povećanje njene koncentracije u kišnom periodu. Faktori koji utiču na varijaciju i amplitudu efekta
ispiranja su pad dna kanala, intenzitet i trajanje kiše i struktura površine tla sliva i njena
zagađenost.

19
2.3.4. Uticaj masenog protoka zagađenja na karakteristike PPOV
Maseni protok zagađenja koji dospeva do PPOV može da varira tokom dana u širokom
opsegu. Ovo je posebno karakteristično za manje sisteme kanalizacije što je posledica njihove male
akumulacione moći. Posebno su problematične velike varijacije masenog protoka BPK
5
, koje
veoma nepovoljno utiču na efekat rada postrojenja. Naime, časovno opterećenje može da postigne
trostuko do četvorostruku vrednost minimalnog časovnog opterećenja tokom jednog dana (24 h).
Slične velike varijacije se mogu pojaviti i u dužem osmatranom periodu. Navedene varijacije se
moraju uzeti u obzir tokom projektovanja postrojenja. Ponekad se mora predvideti i bazen za
egalizaciju.

2.4. Izbor merodavnog protoka i opterećenja za projektovanje
Računski kapacitet postrojenja se pri normalnim uslovima zasniva na prosečnom dnevnom
proticaju u godini projektovanja, uz dodatak izvesne razvojne rezerve. Pri tome treba imati u vidu
ranije navedene faktore koji utiču na protok, zatim karakteristike otpadnih voda, koncentraciju
prisutnih zagađenja i njihovih kombinacija (maseni protok). Od tih faktora ističu se minimalni i
maksimalni protoci, minimalni, maksimalni i oduženi maseni protoci zagađenja. Pored toga treba
analizirati funkcionisanje postrojenja ispod projektovanog kapaciteta što se obično pojavljuje u
početku njegove eksploatacije. Tipični uticajni faktori, važni sa aspekta projektovanja i
eksploatacije postrojenja, prikazani su u tabeli 2.2.

Tabela 2.2. Tipični uticajni faktori protoka i opterećenja u projektovanju i eksploataciji PPOV
Faktor Namena kod projektovanja i eksploatacije
Protok
Prosečan dnevni protok
Utvrđivanje intervala varijacije protoka, proračun troškova crpljenja
vode i troškova hemikalija.
Minimalni časovni protok
Podešavanje isključivanja crpne stanice i postavljanje donje granice
merenja merača ulazne vode.
Minimalni dnevni protok
Dimenzioniranje ulaznog voda sirove vode, uz proveru istaložavanja
suspendovanih materija; dimenzioniranje sistema recirkulacije
prečišćene vode kod prokapnika.
Mesečni minimalni dnevni protok
Određivanje potrebnog broja jedinica postrojenja u periodu minimalnog
protoka; planiranje zaustavljanja postrojenja radi popravke.
Maksimalni časovni protok
Dimenzioniranje crpne stanice i vodova; dimenzioniranje delova
fizičkog prečišćavanja: peskolov-mastolov, taložnici i filtri; kontaktni
bazen za hlorinaciju. Važan i zbog razrade strategije kontrole i rešavanja
odvođenja prekomernog protoka.
Maksimalni dnevni protok
Dimenzioniranje egalizacionog bazena, kontaktnog bazena za
hlorinaciju, i sistema za evakuaciju.
Maksimalni mesečni protok
Radi evidencije; obezbeđenja lagerskog prostora hemikalija.
Maseni protok
Mesečni minimalni
Zahtevi za zaustavljanje procesa.
Minimalni dnevni
Dimenzioniranje recirkulacionog odnosa kod prokapnika.
Maksimalni dnevni
Dimenzioniranje (bioloških) delova postrojenja.
Mesečni maksimalni
Dimenzioniranje prostora za prihvatanje mulja; dimenzionisanje opreme
za kompostiranje.
Oduženi (održivi)
Dimenzioniranje delova postrojenja i pripadajuće opreme.

2.4.1. Merodavni protoci
Određivanje i procena merodavnih protoka je neophodno za proračun potrebnog kapaciteta
postrojenja i njegovih hidrauličkih karakteristika. Treba odrediti protok na početku rada postrojenja
i u budućnosti (za projektovani vremenski period). Protoci iz ranijeg perioda rada postrojenja služe
kao veoma povoljna osnova za procenu protoka, ali se često koriste pogrešno, što može dovesti do
20
pre- ili poddimenzionisanja postrojenja. Kod određivanja merodavnih protoka treba obratiti pažnju
na problematiku izloženu u daljem delu teksta.

Racionalni izbor merodavnih protoka se zasniva na hidrauličkim uslovima i zahtevima prema
procesu. Kako je već ranije zaključeno, jedinice postrojenja i njihovi povezni elementi se moraju
dimenzionisati tako da mogu da prihvate maksimalne proticaje koji se pojavljuju. Većina delova
postrojenja se dimenzioniše na osnovu hidrauličkog vremena zadržavanja ili hidrauličkog
opterećenja (hidrauličko površinsko opterećenje), koji omogućuju postizanje željenog stepena
uklanjanja BPK
5
i suspendovanih materija. Pošto učinci bitno zavise od varijacija protoka i
masenog opterećenja, minimalnom i maksimalnom protoku treba posveti posebnu pažnju.

Procena budućih protoka. Kod određivanja merodavnih protoka treba uzeti u obzir
1. postojeći osnovni protok;
2. procenjeni budući protok od stanovništva, ustanova i komercijalnih sadržaja i industrije;
3. uobičajenu infiltraciju/ulivanje.
Za procenu budućeg protoka se može koristiti račun verovatnoće.

Minimalni protoci. Poznavanje ovih protoka je važno kod projektovanja, posebno u početnoj fazi
rada postrojenja kada se često radi sa kapacitetom daleko ispod projektovanog. U slučajevima kada
se noću pojavljuju izuzetno mali protoci, kod nekih tehnoloških rešenja kao što su prokapnici ili
dezinfekcija UV zracima, moraju se predvideti mehanizmi za recirkulaciju dela prečišćene otpadne
vode radi održanja procesa.

Oduženi (održivi) protoci su protoci koji se javljaju u nekoliko uzastopnih dana tokom godine i koji
se dobijaju analizom godišnjih dnevnih protoka. Isti se koriste za dimenzionisanje egalizacionih
bazena i drugih delova postrojenja.

Koeficijent neravnomernosti protoka. Od koeficijenata neravnomernosti (odnos maksimalnog i
prosečnog protoka) u projektovanju se najčešće koriste časovni i dnevni koeficijenti. Maksimalni
časovni protok se uglavnom koristi za dimenzionisanje opreme i objekata za transport vode, kao i
taložnika i kontaktnog bazena za hlorisanje koji imaju relativno malu zapreminu, što za rezultata
daje malu egalizacionu moć. Koeficijenti neravnomernosti za duži vremenski interval, nedeljni i
mesečni koeficijenti, se pojavljuju kod dimenzionisanja laguna koje imaju dugačko hidrauličko
vreme zadržavanja. Koriste se i kod dimenzionisanja objekata za obradu mulja, kod kojih se javlja
dugačko vreme zadržavanja, odnosno značajna prijemna zapremina. Metode određivanja
koeficijenata neravnomernosti se mogu naći u drugim literaturama i nisu tema ovog izlaganja.
Slično se mogu pronaći i odgovarajući koeficijenti za pojedine slučajeve.
Kod određivanja, odnosno izbora, koeficijenta neravnomernosti, treba uzeti u obzir
karakteristike sistema kanalizacije. Širenje ili rekonstrukcija kanalizacije obično dovode do
promene vrednosti koeficijenta neravnomernosti.

2.4.2. Merodavni maseni protok
Značaj masenog protoka zagađenja kod dimenzionisanja postrojenja prikazan je u tabeli 2.
Kao primer se navodi da se kapacitet sistema aeracije i proračun produkcije mulja određuju na
osnovu masenog protoka BPK koji se uklanja tokom prečišćavanja.
Određeni delovi postrojenja, i njima pripadajuća oprema, se proračunavaju na osnovu
maksimalnih masenih protoka jer se samo na taj način može pouzdano postići postavljeni cilj
prečišćavanja.

Napomena: Izloženi materijal predstavlja prevod određenih delova knjige Wastewater
Engineering, Treatment and Reuse, METCALF&EDDY, Fourt Edition.
21
3. OPŠTI ASPEKTI BIOLOŠKOG PREČIŠĆAVANJA

3.1. Opšti pojmovi
Sa tehničkog aspekta, biološko prečišćavanje predstavlja tehnološki kontrolisani biološki
proces, koji služi za uklanjanje organskog zagadjenja iz otpadne vode, sa ciljem dobijanja
prečišćene otpadne vode određenog kvaliteta.
Pod organskim zagađenjem u konkretnom slučaju, podrazumevaju se organske materije u
suspendovanom ili rastvorenom obliku, fosfor, azot, neki metali, razni mikroorganizmi, kao što su
bakterije, virusi i sl.
Zagađenje koje se uklanja na navedeni način, koncentriše se u biomasi i mulju, koji se zatim
mogu dalje biološki obraditi, sa ciljem smanjenja zapremine, sadržaja organskih sastojaka,
bakterija, virusa i širenja neugodnog mirisa.

3.2. Osnovni principi
Biološko uklanjanje organskog zagađenja iz vode, zasniva se na dva procesa: fizičko-
biološki ( bioflokulacija ili bioadsorpcija ) i stvarni biološki proces, kao što je to metabolizam
bakterija.
Bioflokulacija ili bioadsorpcija predstavlja proces okrupnjavanja sitnih čestica flokulacijom,
čije dimenzije i specifična masa nije dovoljna za njihovo odvajanje od vode taloženjem.
Navedenim procesom uklanjaju se iz vode suspendovane i/ili koloidne čestice zagađenja,
netaložive u originalnoj vodi.
Fizičku komponentu bioadsorpcije čini turbulencija, dovoljne jačine za zbijanje čestica.
Biološku komponentu predstavlja, za sada nedovoljno objašnjena flokulacija, podpomognuta
produktima metabolizma, koji mogu biti razni polisaharidi, i koji deluju slično flokulantima kao što
su na primer polielektroliti.
Predhodno opisani proces se odvija u prisustvu suspendovane biomase ( aktivni mulj ),
podjednako pod aerobnim i anaerobnim uslovima. U slučaju fiksirane biomase na nekoj čvrstoj
podlozi, adsorpcija i bioflokulacija je ometana i ne dovodi do stvaranja suspendovanih flokula u
tečnoj masi.
U navedenom procesu ne dolazi do hemijske promene prisutnih materija, nego samo do
njihovog prelaska iz netaloživog suspendovanog u taloživi suspendovani oblik:

C
X
H
Y
O
Z
N
β
P
γ
C
X
H
Y
O
Z
N
β
P
γ

ne živa, netaloživa ne živa, taloživa

Bakterijski metabolizam se sastoji od niza biohemijskih reakcija, putem kojih bakterije
koriste zagađenje sa jedne strane kao izvor energije ( katabolizam ) a sa druge strane za proizvodnju
nove bakterijske mase ( anabolizam ).
Oba navedena procesa se odigravaju samo u prisustvu rastvorene organske materije -
supstrata.
Katabolizam se podjednako odvija u aerobnim i anaerobnim uslovima. Služi za oksidaciju
većine organskih materija, dajući pri tome neorganske produkte, od kojih se neki javljaju u
gasovitom obliku i kao takvi se oslobađaju iz vode.

CO
2
+H
2
O+NO
3
-
+SO
4
2-
( aerobni )
C
X
H
Y
O
Z
N
β
P
γ
ne živa
CO
2
+CH
4
+H
2
S+NH
3
+H
2
O(anaerobni )

22
Anabolizami čine sve hemijske reakcije putem kojih se rastvorena, pretežno organska,
neživa materija pretvara u živu biomasu, koja može rasti u obliku flokule kao suspenzija, ili kao
biofilm na čvrstoj podlozi.

C
X
H
Y
O
Z
N
β
P
γ
C
60
H
87
O
23
N
12
P
neživa živa

Aktivni mulj i biofilm ne sastoji se u celosti od žive mase, nego sadrže i čestice nežive,
pretežno organske materije.


Slika 3.1. Šematski prikaz izgleda dva uobičajena tipa flokula mulja
a)normalna flokula b)nabubrene flokule

3.3. Mikrobilogija i biohemija prečišćavanja
Većina organizama koji učestvuju u biološkom prečišćavanju su mikroorganizmi, koji se ne
mogu videti slobodnim okom. Među ovima su najznačajnije bakterije a zatim, alge, virusi, protozoe,
gljive i ost. Vrsta i količina prisutnih organizama u biološkom sistemu zavisi od odnosa u
hranljivom lancu datog specifičnog mikrobiološkog sistema, pod datim fizičkim, hemijskim i
biološkim uslovima.

Bakterije
Bakterije su jednoćelijski organizmi čije su dimenzije mikronske veličine, a težina se kreće
oko 10
6
µg. Pojavljuju se u tri tipična oblika: cilindrična (bacili), loptasti (koke) i spiralne (spirili).
Uglavnom se razmnožavaju prostom deobom.
a)
b)
23

Slika 3.2. Šematski prikaz raznih oblika bakterija

Hrane se rastvorenim materijama, koje su prisutne u vodi ili nastaju hidrolizom (sopstvenog
organizma) i koje se mogu podrediti kroz polupropustljivu membranu ćelije. Ovaj prolaz može biti
prost osmotski transport (kao što je ulazak vode u ćeliju) ili enzimatski podpomognuti aktivni
transport.
Razmnožavanje deobom nastaje nakon porasta dimenzije ćelije. Pri tome od jedne nastaju dve
samostalne ćelije (sl.3.3).




Slika 3.3. Mehanizam razmnožavanja bakterija u vremenskom intervalu koji je jednak vremenu razmnožavanja

Vreme razmnožavanja bakterija je relativno kratko, kreće se od nekoliko minuta do stotinak
sati, i često se naziva još i kao generacijsko vreme ( gt ). Struktura bakterija prosto je prikazana na
sl. 3.4.

gt
Bacili
Koke
Spirili
24

Slika 3.4. Struktura bakterija
1. Membrana ćelije, 2. Opna citoplazme, 3. Citoplazma, 4. Jedro, 5. Ribosomi

Pored navedene strukture bakterije često poseduju i tkz. bičeve (flagele), organe za kretanje.
Opšte posmatrajući bakterije se sastoje od 80% vode i 20% suve supstance. Ove zadnje čine
90% organske i 10% neorganske materije. Organski deo se može približno prikazati formulom
C
5
H
7
NO
2

, ili tačnije C
60
H
87
O
23
N
12
P. Neorganski deo se sastoji od P
2
O
5
( 50% ), SO
3
-
(15% ), NaO
( 11% ), CaO ( 9% ), MgO ( 8% ), K
2
O ( 6% ), Fe
2
O
3
( 1% ).
Bakterije se mogu pronaći svugde gde se nalazi voda ( zemljište, vazduh, voda ).
Sa zdravstvenog aspekta bakterije se dele na patogene ( opasne ) koje mogu izazvati zarazu
kod drugih živih organizama, i na tzv. banalne ( bezopasne ) koje nisu infektivne.
S obzirom na poreklo, bakterije se dele na prirodne ( zemljište, vazduh, voda ) ili spoljašnje
i fekalne ( unutrašnje ) koje potiču iz živih organizama ( čovek, životinje ). Ove zadnje izlučuju se
iz organizama dnevno u velikim količinama.
Klasifikacija bakterija po različitim kriterijumima prikazana je u tabela 3.1.
Većina bakterija u prirodi kao i one na postrojenjima za pečišćavanje pripadaju grupi
heterotrofnih aerobnih ili anaerobnih bakterija, koje žive na internim ( neživim ) organskim
materijama, nasuprot parazitima koji uzimaju hranu od živih organizama na kojima žive. Jedna
grupa hemotrofnih aerobnih bakterija, nazvana nitrifikantima je posebno značajna, jer obuhvata
bakterije koje vrše oksidaciju amonijaka u nitrite i nitrite u nitrate. Nasuprot tome stoje
denitrifikanti, koje spadaju u grupu heterotrofnih anaerobnih, hemo-sintetične, i koje redukuju
nitrate do elementarnog azota.
Analitičko merenje aktivne biomase, tj. težine bakterija za sada nije adekvatno rešeno, s
obzirom na nemogućnost tačnog brojanja bakterija i odvajanja aktivnog dela od inertne mase pre
merenja. Zato najčešće, kao orijentaciona mera biološke aktivnosti uzima se jedinica mase bakterija
( ponekad organski deo ). Tačnije metode za određivanje biološke aktivnosti, zasnivaju se na
merenju brzine uklanjanja supstrata, brzine potrošnje kiseonika ili još tačnije određivanju
dehidrogenazne aktivnosti ( titracijom enzima ) ili DNA ili ATP ( enzimi ) i sl. Ove indirektne
metode mogu se primenjivati samo za homogene a me i za mešane kulture, čije razdvajanje je
veoma teško.
Sve navedene metode su vezane za određene tehničke probleme. Zato u svakodnevnoj
praksi sanitarnog inženjerstva određivanje aktivne mase svodi se na merenje gubitka žarenjem
(GŽ), tj. organskog dela suve materije ( SM ) bioma.

Tabela 3.1. Klasifikacija bakterija po različitim kriterijumima
Poreklo Fekalija
Izlučuju ljudi i životinje
Prirodna sredina
Dolaze iz zemljišta, vazduha
ili prirodnih voda
Higijena Patogene ( zarazne )
Izazivaju zarazu
Ne patogene ( nezarazne )
Bezopasne
1
2
3
4
5
25
Temp. življenja Psihrofilne
2-30°C
Mezofilne
20-45°C
Termofilne
45-75°C
Kultura Čista
Masa bakterija iste vrste
Mešana
Masa bakterija različitih vrsta
Vid ishrane Paraziti
Uzimaju hranu iz živog
organizma u kojem žive
Saprofiti
Hrane se neživim organizmima
raznih vrsta
Izvor ugljenika Autotrofne ( litotrofne )
Koriste ugljenik iz CO
2

Organotrofne ( heterotrofne )
Koriste ugljenik organskih materija
Energija Fotosintetične
Koriste sunčevu energiju
Hemosintetične
Koriste energiju hemijskih redoks
reakcija
Redoks reakcija Aerobne
Oksidacija se vrši sa O
2

Anaerobne
Oksidacija se vrši bez O
2


Virusi
Virusi su najmanji mikroorganizmi (Ø=0, 01-1µ ).
Većinom su paraziti i žive unutar ćelija drugih organizama, životinja, gljiva, bakterija, algi i sl. i ne
mogu se razmnožavati samostalno izvan tih organizama. Mogu se videti samo elektronskim
mikroskopom. Uglavnom su patogeni i prouzrokuju zarazne bolesti.

Alge
Alge su jedno- ili višećelijski fotosintetični, autotrofni organizmi. Putem fotosinteze
proizvode organsku materiju koristeći CO
2
i H
2
O kao polaznu osnovu. Pri tome kao sporedni
produkat metabolizma, nastaje kiseonik. Ovaj proces se odigrava u prirodnim vodama, ali se koristi
i u prečišćavanju otpadnih voda (lagune). U zavisnosti od vrste pigmentacije, pored zelenih algi
koje sadrže hlorofil, iste mogu biti, crvene, modre itd. Postoje i neke heterotrofne vrste.

Energija (katabolizam) i sinteza (anabolizam)
Bakterije tokom življenja rastu i razmnožavaju se. Ovo se zasniva na dva procesa:
energetski i sintetski. Putem sinteze stvaraju se molekule materije za rast i reprodukciju. Ovaj
proces zahteva materiju i rad, a to energiju. Do energije se dolazi biohemijskom oksidacijom ili
fotooksidacijom (u slučaju fotosinteze).
Oba navedena procesa se odigravaju istovremeno, ali na dva različita načina koriste
organsku materiju iz vode, koja se nalazi u sistemu za biološko prečišćavanje. Prema tome, prisutna
organska materija se oksidiše delom za dobijanje energije a delom se koristi kao supstrat (hrana).
Kod sinteze uklanja se inertna (neživa) organska materija, proizvodeći pri tome
mikrobiološku živu organsku materiju. Kod energetskog procesa, oslobađa se energija i nastaju
stabilne materije, često kao gasoviti kataboliti, voda itd.

Aerobni i anaerobni proces
Kao što je već ranije istaknuto, bakterije koriste energiju za život i razmnožavanje. Energiju
dobijaju oksidoredukcijom (katabolizam) koji se može odvijati u prisustvu kiseonika (aerobni) ili u
njenom odsustvu (anaerobni).
Kod navedenih reakcija (aerobni, anaerobni) prisutni organizmi ne vrše direktnu oksidaciju
organske materije, nego indirektnu, enzimatsko oduzimanje vodonika (dehidrogenizacija). Ovo se
odvija u više stepena, da bi se na kraju oslobođeni vodonik sjedinio sa konačnim oksidacionim
sredstvom (ili akceptor vodonika), što može biti O
2
, C, S, N
2
.
Aerobni proces fermentacije je oksidacioni proces za dobijanje energije, kod kojeg krajnji
oksidacioni element je neorganski molekul kiseonika. Kod anaerobnog procesa je suprotno, tu se
energija dobija oksidacijom, koristeći organsku materiju za oksidaciju i kao redukciono sredstvo
(Sl. 3.5).
26

Slika 3.5. Lanac razmene vodonika u aerobnoj i anaerobnoj sredini

Promene i nastali produkti pod aerobnim i anaerobnim uslovima mogu se prikazati sledećim
jednačinama i šemama (za prikazivanje uzima se glukoza-C
6
H
12
O
6
).

Aerobni
C
6
H
12
O
6
+6O
2
6CO
2
+6H
2
O
C CO
2
, CO
3
¯, HCO
3
¯
H H
2
O
N NH
4
+
, NO
2
¯, NO
3
¯
S SO
4
2
¯
P PO
4
3
¯

Anaerobni
*Denitrifikacija
5C
6
H
12
O
6
+24KNO
3
30CO
2
+18H
2
O+24KOH

*Metansko vrenje
C
6
H
12
O
6
3CO
2
+3CH
4


C- organske kiseline, CO
2
, CH
4

N- aminske kiseline, NH
4
+
, amini
S- H
2
S, organosumporna jedinjenja
P- PH
3
, organofosforna jedinjenja

Sinteza
Sinteza je proces koji vrše bakterije radi dobijanja materije za njihovu reprodukciju, rast i
razmnožavanje.
Sastav protoplazme bakterije pokazuje od kojih hemijskih jedinjenja se sastoji bakterija. To
je obično smeša više jedinjenja i ne može se izraziti hemijskom formulom. Glavni elementi građe su
C, H, O, N. U manjoj količini su prisutni još S, Na, K, Ca, Fe, Mo, Co, Mn, Zn, Cu, koji se zovu još
i mikroelementima, s obzirom na njihove mikronske količine. Svi navedeni elementi ulaze u sastav
makromolekula koje čine organizme , kao što su lipidi, ugljeni hidrati, proteini, nukleinske kiseline
itd.
inertna organska
materija aerobni anaerobni
2H
2H
O2 H2O
oksidovana
organska materija
redukovana
organska materija
27
Organski makromolekuli se stvaraju unutar ćelije, koristeći energiju katabolizma. Sinteza
polazi od malih molekula jednostavnih jedinjenja koje se nalaze u vodi, nastale hidrolizom
katalizovano enzimima od makromolekula zagađenja.
Prema tome polisaharidi, proteini, nukleinske kiseline dugačkog lanca prvo se redukuju na
manje frakcije ( delove ) radi omogućavanja asimilacije mikrobne ćelije, da bi se nakon toga
izvršila njihova ponovna građa približno iste strukture.
N i P moraju biti prisutni u dovoljnoj količini, dok se za mikroelemente traži prisustvo u
¨tragovima¨, i oni su i prisutni kako u domaćinskim tako i u većini idnustrijskih otpadnih voda.
N se može koristiti iz bilo kog njegovog oblika (NO
3
¯, NO
2
¯, NH
3
, org N) u zavisnosti od vrsta
metabolizma prisutnih bakterija, dok je za fosfor neminovno potrebno da bude u obliku
neorganskog fosfata.
Potreban odnos navedenih elemenata zavisi od faze rasta bakterija. U fazi intenzivnog rasta
(eksponencijalna faza) je veća (N=12% od SM) a zatim u fazi opadanja (endogena respiracija) se
smanjuje (N=5% od SM). U fazi intenzivnog rasta, s obzirom na visoko organsko opterećenje,
odnos BPK
5
: N : P treba da bude:
BPK
5
: N : P = 100 : 5 : 1
a u fazi endogene respiracije:
BPK
5
: N : P = 200 : 5 : 1

Navedeni odnosi su obično zadovoljeni kod otpadnih voda domaćinstava, dok kod
industrijskih otpadnih voda zavisi od vrste industrije.

4. OSNOVI BIOLOŠKOG PREČIŠĆAVANJA

4.1.Cilj prečišćavanja
Primarnim prečišćavanjem, odnosno taloženjem, uklanja se iz otpadnih voda veći deo
taložnih materijala, što kod komunalnih otpadnih voda čini oko 50% suspendovanih materija. Kod
fizičko-hemijskog prečišćavanja efekat uklanjanja suspendovanih materija je veći, i omogućuje
praktično potpuno uklanjanje tih materija kao i većeg ili manjeg dela koloidnih materijala, u
zavisnosti od primenjene doze koagulanta i flokulanta. Navedenim postupcima se, međutim, ne
uklanjaju iz vode rastvorene materije izuzev možda fosfora, koji prilikom fizičko-hemijske obrade,
nakon dodatka trovalentnih jonova koagulanta izdvaja se u čvrstom obliku.
Cilj biološkog prečišćavanja je uklanjanje rastvorenih materija iz vode, i to: organskih
materija i amonijaka. U određenim slučajevima cilj može biti i uklanjanje fosfora i azota.
Mehanizam uklanjanja rastvorenih organskih materija iz vode sastoji se u njihovom
prevođenju u čvrste suspendovane materije (mikroorganizmi) koje se zatim odvajaju od vode
fizičkim metodama-taloženjem, zajedno sa zaostalim suspendovanim materijama iz sirove otpadne
vode.

Tabela 4.1. Efekat uklanjanja pojedinih parametara kod primarnog taloženja, fizičko-hemijskog i biološkog
prečišćavanja
Talož.mat. Susp.mat. HPK Azot Fosfor
Fekalne
koliforme
Primarno
loženje
90 50 2-3 10-15 <10 <90
Fizičko-
hem.prečišć.
100 80-90 80-90 15-20 >90 90
Biološko
prečišć.
100 >90 >90 25-(90*) 30(90*) 90-99
Efekat je naveden u % (* sa specijalnim biološkim postupkom).
28
Biološki prečišćena otpadna voda (efluent) obično ima kvalitet, koji se može ispuštati u
vodoprijemnik (recipijent), bez štetnih posledica. U biološkom prečišćavanju uklanjaju se iz vode
mikroorganizmi fekalnog porekla u većem obimu nego kod fizičko-hemijskog, ali biološki
prečišćena voda ipak nije bakteriološki besprekorna.
Efekat uklanjanja pojedinih parametara kod primarnog taloženja, fizičko-hemijskog i
biološkog prečišćavanja daje se u tabeli 4.1.

4.2.Mehanizam prečišćavanja
Biološko prečišćavanje se odvija putem aerobnih mikroorganizama, koji se nalaze u nekoj
vrsti reaktora. Razlikuju se reaktori sa suspendovanom i fiksiranom kulturom. Suspendovana
kultura se nalazi u reaktoru koji aerira i koji se zove aeracioni (biološki) bazen. Sama kultura se
zove: aktivni mulj. Kod druge vrste reaktora kultura je fiksirana na čvrstu podlogu prokopnika ili
biofiltra i naziva se biofilm. Prečišćavanje se odvija po istom mehanizmu kod oba reaktora.
Otpadna voda teče kroz reaktor (kvazi) kontinualno noseći organske materije, koje
mikroorganizmi koriste kao hranu (supstrat). Oni pretvaraju organsku materiju
― konverzijom-u nove mikroorganizme (rast)
― oksidacijom-u CO
2
i H
2
O.
Pri oksidaciji oslobađa se energija potrebna za gradnju novih ćelija iz organskog zagađenja.

Slika 4.1. Šematski prikaz mehanizma produkcije mulja

Oko trećina prisutne organske materije se oksidiše za dobijanje energije. Iz toga proizilazi, da
nakon obavljenog biološkog prečišćavanja nastala količina nove organske materije (novi
mikroorganizmi) ekvivalentna je dve trećine organske materije iz otpadne vode. To znači da bi se
takva otpadna voda ispustila u vodotok, njena potrošnja kiseonika bi iznosila dve trećine potrošnje
kiseonika sirove otpadne vode, odnosno efekat prečišćavanja bi iznosio svega oko 33%. Radi
postizanja maksimalnog efekta prečišćavanja iza biološkog reaktora treba da sledi fizičko
razdvajanje faza, za odvajanje nastale biomase.
Odvojena čvrsta faza naziva se biološkim muljem. Isti sadrži veliku količinu vode (97-99%) i
zato pre odlaganja podvrgava se ugušćivanju i odvodnjavanju. Obrada mulja kod velikih postrojenja
za prečišćavanje obično je složenija od linije vode, kako sa aspekta objekata i opreme, tako sa
aspekta eksploatacije.

4.3.Parametri za dimenzionisanje
Biološki deo postrojenja za prečišćavanje (aeracioni bazen, prokapnik, biofilter) se
dimenzioniše na osnovu masenog protoka organskog zagađenja (masa u jedinici vremena-M/T)
obično izražena kao kg BPK
5
/d, kg HPK/d ili Nkg/d. Hidrauličko opterećenje (m
3
/d, m
3
/h) igra
sekundarnu ulogu kod dimenzioniranja biološkog dela. Naravno da za razdvajanje faza (taložnik)
koji čini sastavni deo biološkog sistema dimenzioniše se na osnovu protoka.
biomasa
CO2 i H2O
nova ćelija
energija
organska materija
kiseonik
29
Osnovno pitanje kod dimenzioniranja biološkog dela je koliko biomase (aktivni mulj,
biofilm) je potrebno za razgradnju datog masenog protoka (dotoka), da bi se dobio efluent
određenog kvaliteta. Dimenziju biološkog dela određuje potrebna količina biomase.
Ostali glavni elementi za dimenzioniranje:
― produkcija mulja, koja određuje dimenziju i pogonske troškove linije mulja
― potrošnja kiseonika, od koje zavisi kapacitet sistema za aeraciju i potrošnja energije.
Za dimenzioniranje obično se koriste opšti parametri koji su nezavisni od masenog protoka niti
od dimenzije postrojenja
― specifično organsko opterećenje, tj. količina organske materije u jedinici vremena po jedinici
biomase
― specifična produkcija mulja, tj. količina nastalog mulja po jedinici razgrađene (uklonjene)
organske materije
― specifična potrošnja kiseonika, količina kiseonika koja se troši po jedinici razgrađene organske
materije.

4.3.1.Specifično organsko opterećenje
Specifično organsko opterećenje predstavlja:

količina organske materije jedinica vremena
količina biomase


Organska materija se obično prikazuje kao BPK
5
ili HPK.
U slučaju nitrifikacije, kada se vrši oksidacija azota, umesto količine organske materije uzima se
količina azota.
Za vreme se uzima obično dan, s obzirom da promene ulaznih organskih materija i količine
biomase za kraće vreme, unutar dana, teško se mogu pratiti.
Biomasa koja učestvuje u procesu sastoji se od raznih živih organizama. Ali aktivni mulj ili
biofilm, pored živih mikroorganizama sadrži i inertne materije i uginule mikroorganizme. Pri tome
je teško odvojiti žive od neživih, inertnih materija. Biomasa se izražava na dva različita načina: kao
suspendovana kultura i kao fiksirana kultura.
Kod suspendovane kulture određuje se aktivni mulj kao ukupna suspendovana materija, ili
organski deo (gubitak žarenjem) suspendovanih materija, što je proporcionalno živoj biomasi.
Kod fiksirane biomase, kao što je to slučaj kod prokopnika, ne može se uzeti reprezentativan
uzorak za merenje. Zato u ovom slučaju uzima se za biomasu jedinica zapremine reaktora (m
3
)
predpostavljajući da je količina biomase proporcionalna zapremini reaktora.
U skladu sa predhodno navedenim za organsko opterećenje koriste se dva izraza:
― za suspendovanu kulturu: kg BPK
5
/kgSsM.d
― za fiksiranu kulturu: kg BPK
5
/m3.d
Biološko prečišćavanje se odvija sa različitim specifičnim organskim opterećenjem, kako je to
prikazano u tabeli 4.2.

Tabela 4.2. Specifično organsko opterećenje.
Uobičajeni
naziv
Aktivni mulj
(kgBPK
5
/kgSsM.d)
Prokapnik
(kgBPK
5
/m
3
.d)
Produžena aeracija
(totalna oksidacija)
0.05-0.10 -
Nisko optereć. postupak 0.10-0.20 0.10-0.30
Srednje optereć. postupak 0.20-0.40 0.25-0.50
Visoko optereć. postupak 0.40-1.50 0.30-1.00

30
§ § §
Primer:
Treba odrediti zapreminu aeracionog bazena za postupak ¨produžena aeracija¨ pri organskom
opterećenju 12000ES.
Polazni podaci:
― jedinično organsko opt.: 0,060 kgBPK
5
/ES*d
― koncentracija aktivnog mulja u aeracionom bazenu: 4kg/m
3

― specifično org.opterećenje: 0,1 kgBPK
5
/kgSsM*d

Dnevni maseni protok: 12000*0,060 =720 kgBPK
5
/d
Količina mulja u aer. bazenu: 720/0,1 =7200 kgSsM
Koncentracija mulja u aer. bazenu: - =4 kgSsM/m
3

Zapremina aer. bazena: 7200/4 =1800 m
3

§ § §

Naravno postupak sa nižim specifičnim organskim opterećenjem traži reaktor veće
zapremine, dok sa višim obratno. Specifično organsko opterećenje se odabira u zavisnosti od
specifične produkcije mulja, od potrošnje kiseonika i kvaliteta efluenta, kako će to biti prikazano u
daljem delu materijala.

4.3.2. Uticaj specifičnog organskog opterećenja na specifičnu produkciju mulja
Specifična produkcija mulja (Y) meri se kao suva materija (SM) i izražava se po sledećem:

Y= kgSM koja nastaje /kgBPK
5
koji se uklanja


Slika 4.2. Šematski prikaz mehanizma produkcije i stabilizacije mulja

Pošto kod biološkog prečišćavanja efekat uklanjanja organskih materija obično se kreće
iznad 90% umesto gornje, može se napisati sledeća jednačina:
Y= kg SM koja nastaje/kg BPK
5
koji ulazi
supstrat
nova ćelija
CO2 i H2O
LEGENDA:
31
Produkcija mulja je rezultat dva istovremena procesa:
― nastajanja (rasta) bakterija
― uginuća bakterija.
Kao što je to već ranije istaknuto, organska materija iz otpadne vode prvo se vezuje-adsorbuje
na aktivni mulj, da bi se kasnije postepeno, delom oksidisala u CO
2
i H
2
O, a delom pretvarala
(ugradila) u novu bakterijsku ćelijsku masu. Količina organske materije koja pri tome nastaje u
postrojenju uvek je manja od količine materije koja ulazi u njemu.
Deo nastalih novih bakterija pre ili kasnije ugine. Nakon raspadanja ćelije (lysis) oslobađa se
organska materija iz unutrašnjosti ćelije. Ova organska materija poslužiće živim organizmima kao
supstrat, delom oksidišući i delom pretvarajući u nove ćelije, i tako ponavljajući više puta. Kao
posledica toga sve veća količina organske materije se gubi oksidišući se u CO
2
i H
2
O.
Neto specifična produkcija mulja javlja se kao rezultat navedenog nastajanja i nestajanja
bakterija u vremenu. U vezi toga postavlja se pitanje koliko dugo se bakterije zadržavaju u
postrojenju za prečišćavanje (aeracionom bazenu, prokopniku)?
Za postupak sa aktivnim muljem prosečno vreme zadržavanja (t
AB
, prosečna starost mulja)
se može relativno jednostavno odrediti. Isti se izražava:

=
AB
količina mulja u aeracionom bazenu
t
dnevna količina viška mulja (koji se odvodi u danima)


Vreme zadržavanja kod prokapnika ne može se odrediti jer se ne zna količina mulja.
Činjenica je međutim da mulj koji se odvodi iz prokopnika ima isto izvesno vreme zadržavanja.
Kako vreme zadržavanja zavisi od specifičnog organskog opterećenja? Ako je organsko
opterećenje izraženo kao BPK
5
malo u odnosu na količinu mulja u aeracionom bazenu, odnosno u
odnosu na biofilm kod prokopnika (tj. ako je specifično organsko opterećenje nisko) tada količina
mulja koja nastaje od tog opterećenja je mala u odnosu na količinu mulja u aeracionom bazenu ili
biofilm. To je odnos
=
AB
količina mulja (biofilma) u postrojenju
t
količina mulja (biofilma) koja dnevno nastaje


Nastala količina mulja je jednaka višku mulja. Shodno tome može se napisati

=
AB
količina mulja (biofilma) u postrojenju
t
dnevna količina viška mulja (biofilma)


Prema tome nisko organsko opterećenje ima za posledicu dugačko prosečno vreme
zadržavanja. Iz ranijeg izraza proizilazi, da dugačko vreme zadržavanja prouzrokuje nisku
produkciju mulja. Zato važi:
― nisko specifično organsko opterećenje ima nisku produkciju mulja
― visoko specifično organsko opterećenje ima visoku produkciju mulja.
Brojčana veza između specifičnog organskog opterećenja i specifične produkcije mulja je
prikazana u tabeli 4.3

Tabela 4.3. Veza specifičnog organskog opterećenja i specifične produkcije mulja
Spec.org.opterećenje
(kgBPK
5
/kgSsM*d)
Vreme zadrž. mulja
(dan)
Spec.produkc. mulja
(kgSM/kgBPK
5
)
0.05 33 0.6
0.10 14 0.7
0.20 6 0.8
0.50 2 1.0
1.00 0.8 1.2

32
Praktični značaj niskog specifičnog organskog opterećenja se sastoji u sledećem:
― nastaje relativno manja količina mulja i time se smanjuju troškovi njegove obrade i odlaganja,
― smanjuje se organski deo nastalog mulja (jer znatan deo se oksidira u CO
2
i H
2
O) i time je
mulj manje podložan truljenju. Usled toga smanjuje se opasnost od širenja neugodnog mirisa
tokom lagerovanja, transporta i eventualnog korišćenja u poljoprivredi. Kaže se da je mulj
¨stabilizovaniji¨,
― organski deo mulja delom se nalazi u koloidnom obliku i jače vezuje vodu i zato se mulj teže
odvodnjava.
Sa druge strane visoko specifično organsko opterećenje stvara mulj sa visokim sadržajem
organske materije, što može biti od interesa ako se mulj obrađuje anaerobnom digestijom, jer se
dobija više biogasa što se može koristiti.
Na kraju se može istaći, da jedan od glavnih kriterija za izbor specifičnog organskog
pterećenja je kvalitet dobivenog mulja: količina i kvalitet dobivenog mulja direktno zavisi od
vremena zadržavanja mulja (starost mulja) u sistemu, što određuje i specifičnu produkciju mulja.

4.3.3. Uticaj specifičnog organskog opterećenja na specifičnu potrošnju kiseonika
Specifična potrošnja kiseonika se izražava kao:
2
5
kgO koji se troši
kgBPK koji se uklanja

Pošto kod većine sistema za prečišćavanje uklonjeni BPK
5
se kreće iznad 90% približno se može
napisati:
2
5
kgO koji se troši
kgBPK koji ulazi

Potrošnja kiseonika se javlja kao rezultat tri paralelne reakcije:
1. direktna oksidacija organske materije
2. indirektna oksidacija bakterijske mase, nastale od razgrađene organske materije
3. oksidacija amonijaka (nitrifikacija).

Direktnom oksidacijom razgrađuje se oko jedna trećina organske materije, nezavisno od
specifičnog organskog opterećenja. Može se dokazati da na taj način troši se približno oko 0,6kg O
2

na svaki kg BPK
5
koji ulazi u biološki deo sistema.
Direktna oksidacija dela organskih materija omogućuje pretvaranje zaostalog dela organskih
materija u bakterijsku masu.Ova masa će se kasnije postepeno oksidirati, nakon uginuća bakterija i
lysisa njihove ćelije. Stepen njihove oksidacije zavisi od prosečnog vremena zadržavanja mulja u
sistemu.
Kod procesa sa visokim specifičnim organskim opterećenjem, gde je prosečno vreme
zadržavanja kratko, potrošnja kiseonika za indirektnu oksidaciju će biti mala. U slučaju niskog
specifičnog organskog opterećenja potrošnja kiseonika će biti velika. Shodno tome može se
dokazati da vrednosti specifične potrošnje kiseonika kreću se od 0 do 0,9 kgO
2
/kgBPK
5
.
Zavisnost potrošnje kiseonika za indirektnu oksidaciju od specifičnog organskog opterećenja
prikazana je u tabeli 4.4.

Tabela 4.4. Zavisnost potrošnje kiseonika za indirektnu oksidaciju od specifičnog organskog opterećenja
Spec.org.opt.
kgBPK
5
/kgSsM*d
Spec.produkc. mulja
kgSM/kgBPK
5

Spec.potroš.kiseon.za
indir.oks.
kgO
2
/kgBPK
5

0.05 0.6 0.90
0.10 0.7 0.80
0.20 0.8 0.65
0.60 1.0 0.30
1.00 1.2 0.13
33
Vidi se da prednost procesa sa niskim specifičnim organskim opterećenjem je produkcija
relativno male količine mulja ali dobrog kvaliteta, što se međutim ostvaruje velikom potrošnjom
kiseonika.
Treći vid potrošnje kiseonika je oksidacija amonijaka tj. nitrifikacija, što se međutim odvija
samo pri niskom specifičnom organskom opterećenju :
― kod procesa sa aktivnim muljem, manje od 0,25 kgBPK
5
/kgSsM*d,
― kod prokopnika, manje od 0,4kgBPK
5
/m
3
*d.
Razlog za to može se objasniti različito za dva osnovna tipa procesa.
Nitrifikaciju vrše autotrofne bakterije (nitrozomonas i nitrobacter) za koje je karakterističan
nizak specifičan priraštaj. Zato one mogu opstati samo u takvoj suspendovanoj kulturi čiji specifični
priraštaj nije veći od njihovog potencijalnog specifičnog priraštaja.
Kod suspendovane kulture kao što je aktivni mulj specifičan priraštaj (µ
o
) zavisi od prosečnog
vremena zadržavanja (t
AB
) :

( )
-1
dan =
kg nastalog mulja na dan
kg mulja u aeracionom bazenu
µ µµ µ , ( ) dan
AB
kg mulja u aeracionom bazenu
t =
kg nastalog mulja na dan


Otuda je
( )
-1
dan =
0
AB
1
t
µ µµ µ

S obzirom na relativno mali specifičan priraštaj nitrifikanata (bakterija koje vrše
nitrifikaciju) oni egzistiraju samo u aktivnom mulju sa dugačkim prosečnim vremenom
zadržavanja, što znači pri niskom organskom opterećenju.
Pojava nitrifikanata kod postupka sa fiksiranom kulturom zavisi od raspoloživog kiseonika u
biofilmu. Za nitrifikante je potrebna veća koncentracija kiseonika u neposrednoj sredini nego na
heterotrofne bakterije. Kod postipka sa visoko opterećenom fiksiranom kulturom potrošnja
kiseonika heterotrofnih bakterija je velika, što prouzrokuje nisku koncentraciju kiseonika a time i
nepovoljnu sredinu za nitrifikante u biofilmu.
Potrebna količina kiseonika za nitrifikaciju je relativno visoka. Može se dokazati, da za
oksidaciju kg azota do nitrata, potrebno je 4,5kg kiseonika. Imajući u vidu da za svaki kg BPK
5
u
ulaznoj vodi, oksidiše se oko 0,2 kg azota, specifična potrošnja kiseonika za nitrifikaciju iznosi 0,9
kg/kgBPK
5
.
U tabeli 4.5 biće prikazane pojedine komponente specifične potrošnje kiseonika kod
postupka sa aktivnim muljem.

Tabela 4.5. komponente specifične potrošnje kiseonika kod postupka sa aktivnim muljem
Spec.potrošnja kiseonika
(kgO
2
/kgBPK
5
)

Spec.org.
(kgBPK
5
/kgSsM*d)
Vreme
zadrž.
(dan)
direktna oks. indirektna nitrif. Ukupno
0.05 33 0.6 0.9 0.9 2.4
0.10 14 0.6 0.8 0.9 2.3
0.20 6 0.6 0.65 09 2.15
0.60 2 0.6 0.3 * 0.9
1.00 0.8 0.6 0.15 * 0.75
* nema nitrifikacije

Sličan prikaz može se sastaviti i za prokapnik, ali znatno teže.

34
4.3.4. Uticaj specifičnog organskog opterećenja na kvalitet prečišćene vode
Kvalitet biološki prečišćene vode obično se prikazuje sa dva parametra:
1. rastvorene materije (organske i amonijak)
2. suspendovane materije.
Kao što je već istaknuto, rastvorene materije uklanjaju se u biološkom delu postrojenja i kvalitet
efluenta zavisi od specifičnog organskog opterećenja.
Suspendovane materije, bilo da potiču iz sirove vode ili nastaju u biološkom delu postrojenja,
uklanjaju se fizički, u taložniku. Sadržaj suspendovanih materija ne zavisi prvenstveno od
specifičnog organskog opterećenja biološke jedinice.
Mehanizam uklanjanja materija u biološkom delu ukratko može se prikazati po sledećem:
― suspendovane čestice sirove otpadne vode relativno brzo se spajaju sa flokulama aktivnog
mulja ili biofilmom,
― koloidno rastvorene materije brzo se adsorbuju na flokulama aktivnog mulja i na biofilmu, da
bi kasnije, nakon njihove hidrolize, pretvorile u novu bakterijsku ćeliju,
― potpuno rastvorene materije pretvaraju se u bakterijske ćelije ili u CO
2
i H
2
O.

Spajanje već spomenutih čestica kao i adsorpcija koloidno rastvorenih čestica odigrava se
brzo, i za oko 15 minuta dovodi do uklanjanja oko 70% BPK
5
. Pretvaranje rastvorenih materija u
novu bakterijsku ćeliju je nešto sporije , ali kod srednje opterećenog postupka ipak za relativno
kratko vreme dovodi do 100%-nog uklanjanja ovih materija. Prema tome, ako u prečišćenoj
otpadnoj vodi iza taložnika, pojavljuju rastvorene materije, to čine uglavnom biološki teže
razgradljive materije, a delom i produkti metabolizma bakterija, koji se isto teže razgrađuju.
Polazeći od navedenih činjenica, može se zaključiti, da kod nisko i srednje opterećenih
postupaka rastvorene organske materije se uklanjaju u celosti. Kod visoko opterećenih postupaka
izvesna količina rastvorenih organskih materija pojavljuje se na izlazu iz postrojenja jer zbog
kratkog vremena zadržavanja nije se mogla adsorbovati i pretvoriti u novu bakterijsku masu.
Shodno tome kvalitet efluenta nije bitan kriterijum za izbor specifičnog organskog opterećenja.
Nasuprot tome što se tiče sadržaja amonijačnog azota u efluentu isključivo zavisi od specifičnog
organskog opterećenja, kako je to već ranije prikazano.
Sadržaj suspendovanih materija u prečišćenoj vodi zavisi od uslova funkcionisanja taložnika,
što se definiše prvenstveno površinskim hidrauličkim opterećenjem (m
3
/m
2
*h), ali zavisi još i od
karakteristika čestica čvrste faze, iz biološkog dela, njihove taloživosti, specifične mase. Efluent
visoko opterećenog postupka sadrži teže taložive čestice. Jedno objašnjenje za to je, da usled
relativno visokog priraštaja kod ovog postupka, bakterije ne stvaraju sluzavi sloj izvan ćelija. Usled
toga ne spajaju se u flokule, nego ostaju u dispergovanom suspendiranom stanju.
Na kraju može se zaključiti da kvalitet prečišćene otpadne vode, izuzev sadržaja amonijačnog
azota, zavisi od specifičnog organskog opterećenja, samo kod postupka sa visokim opterećenjem.
35
5. BIOLOŠKI POSTUPCI ZA PREČIŠĆAVANJE SA AKTIVNIM MULJEM

5.1. Uvod
Kod ovog postupka za prečišćavanje razgradnju organskih materija vrše aerobne bakterije,
koje se nalaze u vodi u suspendovanom obliku. Ovaj postupak se zasniva na sličnim procesima,
koje čine osnovu samoprečišćavajuće moći vodotoka, stim da se odvijaju prostorno koncentrisano i
vremenski kontrolisano.
Postupak je prvobitno razrađen od strane Lockett-a i Ardern-a 1914.godine, u Velikoj
Britaniji. Od tada postupak je dalje razvijen i danas se primenjuje u više varijanti.

5.2. Aerirane lagune
5.2.1.Definicije
Aerirane lagune su nastale od prirodnih laguna, kao prirodna potreba u slučaju njihovog
prekomerenog opterećenja. Naime preopterećene prirodne lagune, u nedostatku potrebnog
kiseonika za razgradnju, prešle su iz aerobnog u anaerobno stanje, što je bilo propraćeno sa
širenjem neugodnog mirisa u okolini laguna. Za sanaciju takvog stanja u takve lagune su ugrađeni
aeratori. Unošenje kiseonika (vazduha) u lagune izaziva turbulenciju vode što sprečava taloženje
nastalog mulja (mikroorganizama). Pod takvim uslovima prestaje rast algi i glavnu ulogu u
procesima preuzimaju bakterije.
U aerirane lagune ( pretežno) se uvodi netaložena otpadna voda. U laguni se odigravaju već
poznati procesi razgradnje, što dovodi do uklanjanj organskih materija iz otpadne vode. Pri tome
nastali mikroorganizmi (mulj) odvajaju se taloženjem od vode.
U suštini postoje dve osnovne šeme postupka:
― Jedna laguna iza koje sledi taložnik za odvajanje suspendovanih materija. Izdvojeni mulj se
odvojeno obrađuje.
― Višeserijski povezane lagune. Prva laguna se intenzivno meša (aerira) i ona služi za razgradnju
organskih materija. Druga laguna se isto meša ali samo umereno i njen se sadržaj meša samo
delimično. Usled toga dolazi do taloženja mulja na dnu lagune, gde se odvija njegova
stabilizacija putem aerobnih i anaerobnih procesa. Prema tome druga laguna služi za odvajanje
mulja i njegovu stabilizaciju.

Suštinska razlika između prirodnih i aeriranih laguna može se obuhvatiti u sledećem:
― različiti izvori kiseonika (aeratori umesto algi),
― hidrauličko vreme zadržavanja u aeriranoj laguni je kraće, što je omogućeno boljim kontaktom
između mulja i organskog zagađenja,
― usled kraćeg hidraulučkog vremena zadržavanja efekat uklanjanja (patogenih) bakterija u
aeriranim lagunama je mali,
― prečišćena otpadna voda kod aeriranih laguna sadrži suspendovane materije koje čine
bakterije, a kod prirodnih laguna alge.

5.2.2.Osnovni parametri za projektovanje
Za projektovanje aerirane lagune potrebno je odrediti sledeće parametre:
― hidrauličko vreme zadržavanja, potrebno za postizanje zahtevanog efekta prečišćavanja; na
osnovu toga se određuje potrebna zapremina lagune,
― potrebna količina kiseonika i snaga mešanja; na osnovu toga se projektuje sistem aeracije.

36
5.2.3.Određivanje zapremine laguna
Hidrauličkog vremena zadržavanja u prvoj laguni
Hidrauličko vreme zadržavanja određuje se u zavisnosti od vremena zadržavanja mulja (t
AB
)
što se može odrediti po sledećoj koncepciji:
Kao što je već poznato uklanjanje organskih materija iz otpadnih voda posredstvom bakterija,
odvija se u tri paralelna procesa:
― adsorbcija i transformacija rastvorenih materija i laku razgradljivu organsku materiju,
― spajanje i adsorpcija suspendovanih i kolidalnih organskih materija sa bakterijama, i njihovo
lagerovanje na njima,
― postepena transformacija na bakterijama (mulju) lagerovanih teže razgradljivih organskih
materija.

aapotrebno vreme zadržavanja određuje najsporiji od navedena tri procesa. Lako razgradljive
organske materije metaboliziraju se u čvrsti organizam za vreme manje od jednog dana. Lagerovane
teže razgradljive materije ne razgrađuju se potpuno čak ni za tri dana.
Navedeno vreme zadržavanja od tri dana, potrebno je za razgradnju većeg dela navedenih
organskih materija, ali i za osposobljavanje mulja za prijem nove količine organske materije putem
adsorbcije. Jasno je da kod aeriranih laguna hidrauličko vreme zadržavanja jednako je prosečnom
vremenu zadržavanja mulja, što prihvatajući ranije navedenu koncepciju, svakako mora biti duže od
tri dana.
§ § §
Primer:
Izračunati potrebnu zapreminu aerirane lagune za naselje od 12000 ES.
Ulazni podaci:
― jedinično hidrauličko opt. : 0,150 m
3
/ES*d
― jedinično organsko opt.: 0,060 kgBPK
5
/ES*d
― usvojeno hidr. vreme zadržavanja: 4dana (1dan plus zbog sigurnosti).

Dnevni protok 12000*0,150 =1800 m
3
/d
Zapremina lagune 1800/4 =450 m
3

Dubina lagune ( usvojeno) - =3 m
Površina lagune 450/3 =150 m
2

§ § §

Zapremina (druge) taložne lagune
Kao što je već ranije rečeno iza prve lagune, za razdvajanje faza može poslužiti:
― taložnik sa opremom za učestalo odstranjivanje mulja,
― druga laguna za taloženje i stabilizaciju mulja, sa povremenim vađenjem mulja.

Prvo rešenje je nepovoljno iz sledećih razloga:
― taložnik je građevinsko-mašinski objekat čiji karakter odudara od karaktera lagune,
― oprema taložnika zahteva održavanje,
― mulj se odvodi skoro stalno,
― mulj nije stabilizovan, tj. zahteva odvojenu stabilizaciju.

Sa druge strane:
― u slučaju opredeljenja za aeriranu lagunu, verovatno stoji na raspolaganje dovoljna površina za
primenu i druge lagune,
― mulj se stabilizuje u laguni i nije potrebna njegova dalja stabilizacija,
37
― taložna laguna po funkcionisanju i održavanju slična je prvoj (aeriranoj) laguni:relativno
prosta.

Taložna laguna se meša isto potpuno radi obezbeđenja potrebnog kiseonika za razgradnju
preostalih suspendovanih materija a delimično i istaloženog mulja. Mešanje treba da je umereno,
radi sprečavanja uzburkanja već istaloženog mulja.
§ § §
Primer:
Izračunati potrebnu zapreminu taložne lagune za naselje od 12000 ES.
Ulazni podaci:
― jedinično hidrauličko opt. : 0,150 m
3
/ES*d
― jedinično organsko opt.: 0,060 kgBPK
5
/ES*d
― usvojeno hidr. vreme zadržavanja: 4dana (1dan plus zbog sigurnosti).

Dnevni protok 12000*0,150 =1800 m
3
/d
Hidrauličko vreme zadržavanja: =3 dana
Zapremina lagune 3x1800 =5400 m
3

Dubina lagune ( usvojeno) - =2 m
Površina lagune 5400/2 =2700 m
2
Mesečni tok susp. materijala 1800x0,45 =810 kg/d
Specifično taloženje mulja 365x810/2700 =110 kg/m
2
.g
Stepen razgradnje mulja: približno * =50 %
Neto taloženja mulja: =55 kg/m
2
.g
Gustina mulja: =100 kg/m
3

Godišnja debljina naslage =55 cm/g

* proizilazi iz neto produkcije mulja posle stabilizacije sa 0,45kg mulja/kgBPK
5

§ § §

O debljini nastalog mulja pod našim klimatskim uslovima, tj. o razgradnji mulja kod temperatura u
ovom regionu, još nema pouzdanih podataka.

5.2.4.Potrebna energija za mešanje i aeraciju
Mešanje i aeracija obično se obezbeđuje istom opremom: plivajućim (mehaničkim)
aeratorima.
Kod prve lagune treba zadovoljiti dva uslova:
1. dovoljno hidrauličko mešanje za sprečavanje taloženja mulja,
2. unos dovoljno kiseonika za pokrivanje potrošnje.

Za drugu (taložnu) lagunu postoje isto dva uslova:
1. dovoljno hidrauličko mešanje za postizanje potpunog merenja ali bez uzburkavanja taloga,
2. unos dovoljno kiseonika za pokrivanje potrošnje.

Energija za mešanje
Potrebna energija za mešanje obično se izražava kao gustina snage P(W/m
3
). Postoji više
empirijskih obrazaca za izračunavanje potrebne gustine snage za potpuno mešanje bez istaložavanja
mulja.
1. P=5+0,00X -uzima u obzir koncentraciju mulja X (primer: za X=450mg/l, dobije se
P=6,8W/m
3
)
2. P=450(V)
-0,5
–uzima u obzir zapreminu lagune (V) (primer: za V=3.360 m
3
dobija se
P=7,8W/m
3
).
38

Pošto je gustina snage više osetljiva na varijacije zapremine lagune, druga formula je mnogo
povoljnija kod aeriranih laguna ( za naš raniji primer ukupna potrebna snaga iznosi 42kW).
Kompletno mešanje sa taloženjem je moguće sa 1 do 2 W/m
3
.

Energija za aeraciju
Potrebna snaga za aeraciju može se izračunati na osnovu potreba u kiseoniku i karakteristika
sistema za aeraciju. Potrošnja kiseonika se može izračunati iz BPK
5
, čiji sadržaj za vreme
zadržavanja u laguni od 4 dana treba da se smanji za 90%. Način izračunavanja potrebne snage biće
prikazan na sledećem primeru:

§ § §
Primer:

Izračunati potrebnu snagu za aeraciju
Polazni podaci
― kao kod ranijeg primera
― stepen redukcije BPK
5
: 90%
― efekat unosa kiseonika: 1,2kgO
2
/kWh
Maseni protok BPK
5
: 1200*0,6 =720 kgBPK
5
/d
Stepen redukcije BPK
5
: =90 %
Dnevna potrošnja kiseonika: 0,90*720 =648 kgO
2
/d
Efekat unosa kiseonika: =1,2 kgO
2
/kWh
Potrebna snaga za aeraciju je:648/(1,2*24) =22,5 kW
Zapremina lagune: =5400 m
3
Gustina snage: 22500/5400 =4,17 W/m
3


§ § §
Potrošnja kiseonika u taložnoj laguni je relativno mala, mada se u tu lagunu unosi 2/3
ukupnog BPK
5
u obliku mulja. Ali razgradnja te organske materije se odvija uglavnom anaerobno
na dnu lagune. Iskustvo pokazuje da za sprečavanje anoksičnog stanja u vodenoj masi, dovoljna je
gustina snage od 1 do 2 W/m
3
.

5.2.5.Smernice za realizaciju
Aerirane lagune mogu se puniti sa sirovom, netaloženom otpadnom vodom. Od primarnog
prečišćavanja obično se primenjuje samo rešetka (sito), radi zaštite plivajućih aeratora.
Radi boljeg mešanja sirove vode sa aktivnim muljem, ista se obično uvodi ispod aeratora.
Podnožje aeratora kao i obalni deo treba zaštititi od erozije.
U slučaju primene više laguna, celoshodno je graditi više paralelna taložna polja, što
omogućuje neprekidan rad, s obzirom da ako se jedan odmuljiva drugi se koristi.

5.2.6.Prednosti i nedostaci
Glavna prednost aeriranih laguna je njihova jednostavnost. U odnosu na ostale postupke sa
aktivnim muljem sadrže jednostavniju opremu, ne traže građevinske objekte ni složenije elektro-
mehaničke delove.

I pored njegove jednostavnosti, postupak se pokazao kao pouzdaniji i u slučaju velikih
varijacija hidrauličkog i organskog opterećenja. To ga čini interesantnim i u slučajevima kao u
otpednim vodama dominiraju industrijske otpadne vode.
39
Vođenje procesa je veoma jednostavno jer se može jednostavno kontrolisati. Aeratori su u
funkciji mešanja i njihov rad ne zavisi od organskog opterećenja postrojenja. Održavanje obuhvata
samo aeratore i eventualno izmuljivanje lagune za taloženje.
Relativno slaba primena ovog postupka objašnjava se njgovom velikom potrošnjom energije
za mešanje usled velike zapremine i zahtevom za veliku površinu. Njegov veliki nedostatak je da ne
obezbeđuje nitrifikaciju, imajući u vidu da vreme zadržavanja mulja je manje od 6 dana, koliko je
približno potrebno (u zavisnosti od temperature) za odigravanje tog procesa.

5.3.Postupak sa produženom aeracijom (totalna oksidacija)
5.3.1.Definicija i poreklo
Ovaj postupak je razvijen da bi se eliminisali nedostaci aeriranih laguna. Tako smanjenje potrebne
površine može se ostvariti smanjenjem zapremine aeriranja prostora, što međutim ne sme dovesti do
smanjenja ukupne količine biomase, u slučaju iste količine organskog opterećenja. To se jedino
može postići povećanjem koncentracije biomase u aeracionom bazenu.
Kod aerirane lagune stabilizacija mulja se odvija na dnu taložne lagune. Ovaj proces sada
treba prevaliti na aeracioni bazen, što predpostavlja obezbeđivanje dovoljno vremena zadržavanja
mulja u njemu.
Polazeći od navedenih uslova razvijen je postupak kod koga je koncentracija aktivnog mulja
relativno velika (4 do 6 SsM/m
3
), vreme zadržavanja mulja je relativno dugačko (10 do 30 dana) i
koji se zove ¨postupak sa produženom aeracijom¨ (¨totalna oksidacija¨). Ovim postupkom obično se
prečišćava sirova, netaložena otpadna voda.

5.3.2.Osnovni parametri za projektovanje
Za projektovanje postupka sa produženom aeracijom potrebno je odrediti sledeće parametre:
― zapreminu aeracionog bazena,
― kapacitet aeracionog sistema,
― odnos recirkulacije,
― dimenzije taložnika,
― višak mulja.

Treba istaći da kvalitet prečišćene vode ne utiče na projektovanje postupka, s obzirom da pri
vremenu zadržavanja koje obezbeđuje stabilizaciju mulja, dobija se efluent sa dovoljno niskim
karakteristikama.

5.3.3.Zapremina aeracionog bazena
Zapremina aeracionog bazena zavisi od:
1. količine aktivnog mulja u bazenu (kgSsM),
2. koncentracije mulja u bazenu (kgSsM/m
3
).

Količina aktivnog mulja u bazenu zavisi od vremena zadržavanja mulja, potrebnog za dovoljnu
stabilizaciju mulja. Aeracioni bazen se napaja organskom materijom koja se pretvara u mulj. U
ravnotežnom stanju sistema, radi sprečavanja nagomilavanja aktivnog mulja u bazenu, dnevno
nastala količina se odstranjuje iz sistema kao višak mulja.
Vreme zadržavanja određuje se kao odnos količine mulja u aeracionom bazenu i (dnevni) višak
mulja. Prema tome ako su poznati višak mulja i potrebno vreme zadržavanja, može se izračunati
količina mulja u aeracionom bazenu.
Dnevna produkcija mulja se određuje na osnovu masenog protoka organske materije
(kgBPK
5
/d) i specifične produkcije mulja (kgSM/kgBPK
5
) što iznosi 0,6 do 0,7 kg SM/kg BPK
5

40
(vidi raniju tabelu) za predmetni postupak (totalna oksidacija). Zbog stabilizacije specifična
produkcija je relativno mala.
Vreme zadržavanja potrebno za stabilizaciju zavisi od temperature, s obzirom da se radi o
biološkom procesu. Ova zavisnost približno se može prikazati sledećom iskustvenom jednačinom:

t
AB
(dan)xT(ºC)=250

§ § §
Primer:
Izračunati potrebnu količinu aktivnog mulja za postrojenje sa postupkom ¨totalna oksidacija¨ za
prečišćavanje otpadne vode naselja od 12.000ES.
Polazni podaci:
― jedinično organsko opt. : 0,060kgBPK
5
/ES*d
― jedinično hidrauličko opt. : 0,150m
3
/ES*d
― najniža prosečna mesečna temperatura: 15ºC
― specifična produkcija mulja: 0,65kgSM/kgBPK
5
.

Dnevno opterećenje: 12.000*0,06 =720 kgBPK
5
/d
Dnevna produkcija mulja: 720x0,65 =468 kgSM/d
Potrebno t
AB
: 250/15 =16,6 d
Količina mulja u aer. bazenu: 16,6x468 =7760 kg

Napomena: Specifično organsko opterećenje se izračuna tek naknadno i isto iznosi: 720/7760=0,09
kgBPK
5
/kgSsM*d.
Za srednju mesečnu temperaturu od 25ºC (tropski uslovi) dobijaju se sledeće vrednosti:
― t
AB
: 10 d
― količina mulja: 4680 kg
― spec.org.opt.: 0,15 kg BPK
5
/kgSsM*d.

§ § §
Projektovanje postrojenja sa postupkom „totalna oksidacija“ na osnovu specifičnog
organskog opterećenja, ne uzimajući u obzir temperaturu, što se često nalazi u literaturi, dovodi do
određivanja prekomerene količine mulja, tj. suviše velike zapremine aeracionog bazena, u toplim
klimatskim regionima. Koncentracija mulja, kao drugi faktor koji utiče na zapreminu aeracionog
bazena, kao što je već ranije istaknuto, kreće se između 4 i 6 kg/m
3
, što će još biti objašnjeno u
poglavlju o odnosu recirkulacije.
§ § §
Primer:
Izračunati zapreminu aeracionog bazena i hidrauličko vreme zadržavanja (t
h
)za slučaj iz
predhodnog primera. Polazni podaci:
― jedinično organsko opt. : 0,060 kgBPK
5
/ES.d
― jedinično hidrauličko opt. : 0,150 m
3
/ES.d
― najniža prosečna mesečna temperatura: 15 ºC
― specifična produkcija mulja: 0,65 kgSM/kgBPK
5
.
― koncentracija aktivnog mulja: 5 kgSsM/m
3

― Količina mulja u aer. bazenu: 16,6x468 =7760 kg
Zapremina aeracionog bazena: 7760/5 =1550 m
3

Dnevni protok: 12000x0,150 =1800 m
3
/d
hidrauličko vreme zadržavanja t
h
: (1550/1800)*24 =20,6 h
Napomena: t
AB
je uvek duži od t
h
.
§ § §
41
5.3.4.Kapacitet aeracionog sistema
Potreba kiseonika kod postupka sa produženom aeracijom je velika. Ista se sastoji od već
poznate tri komponente:
― direktna oksidacija organske materije otpadne vode,
― indirektna oksidacija aktivnog mulja tokom njegove stabilizacije što poseban cilj ovog
postupka,
― nitrifikacija što se obavezno odvija, s obzirom da vreme zadržavanja potrebno za stabilizaciju
mulja omogućuje razvoj i opstanak nitrifikanata.

Potreba kiseonika je veća nego kod aerirane lagune, gde se stabilizacija mulja odvija na dnu
taložne lagune, pretežno anaerobno, bez nitrifikacije, pošto je vreme zadržavanja manje od tri dana.
Ukupna potrebna količina kiseonika može se izračunati na osnovu dnevnog organskog
opterećenja (kgBPK
5
/d) i specifične potrošnje kiseonika (kgO
2
/kgBPK
5
) služeći se sledećim
podacima:
― direktna oksidacija: 0,6 kgO
2
/kgBPK
5

― indirektna oksidacija: 0,8 kgO
2
/kgBPK
5

― nitrifikacija: 4,5 kgO
2
/kgN.

§ § §
Primer:
Izračunati potrebu kiseonika za postupak sa produženom aeracijom za postrojenje iz ranijih
primera.
Polazni podaci:
― jedinično organsko opt. : 0,060 kgBPK
5
/ES.d
― jedinično hidrauličko opt. : 0,150 m
3
/ES.d
― najniža prosečna mesečna temperatura: 15 ºC
― specifična produkcija mulja: 0,65 kgSM/kgBPK
5
.
― koncentracija aktivnog mulja: 5 kgSsM/m
3

― Dnevno opterećenje: 12.000*0,06 =720 kgBPK
5
/d
― odnos N/BPK
5
: 1:4
― stepen nitrifikacije: 80 %
Direktna oksidacija: 720x0,6 =432 kgO
2
/d
Indirektna oksidacija: 720x0,8 =576 kgO
2
/d
Nitrifikacija: 720x0,25x0,8x4,5 =648 kgO
2
/d
Ukupna potreba: =1656 kgO
2
/d

§ § §
Kapacitet aeracije obično se izražava u kgO
2
/h. U slučaju postupka sa produženom
aeracijom, sa dugačkim hidrauličkim vremenom zadržavanja, uticaj varijacije dnevnog ulaznog
opterećenja se može zanemariti i zato se ukupna potreba kiseonika jednako raspoređuje (uzima se
kao prosek) za 24 časa.

Časovni kapacitet aeracionog sistema naziva se unosom kiseonika i označava se sa OC.
Potrebna snaga za aeraciju zavisi od OC (kgO
2
/h) i od efekta unosa kiseonika sistema (kgO
2
/kWh).

§ § §

Primer:
Izračunati potrebnu snagu aeracionog sistema i gustine snage u aeracionom bazenu za slučaj iz
predhodnog primera.

42
Polazni podaci:
― kao kod ranijih primera
― efekat unosa kiseonika: 1,2 kgO
2
/kWh
Dnevna potreba kiseonika: =1700 kgO
2
/d
Časovna potreba: 700/24 =71 kgO
2
/h
OC/load: 71x(720/24) =2,1 kgO
2
/kgBPK
5

Potrebna snaga: 71/1,2 =59 kW
Zapremina aeracionog bazena: =1550 m
3

Gustina snage: (59x1000)/1550 =39 W/m
3


Potrebno je istaći da je gustina snage od 39W/m
3
više nego dovoljna za mešanje u aeracionom
bazenu.
§ § §

5.3.5.Recirkulacioni odnos
Kod dimenzioniranja aeracionog bazena je navedeno da se koncentracija aktivnog mulja u
bazenu kreće između 4 i 6 kg/m
3
. Postavlja se pitanje kako ostvariti tu koncentraciju?
Koncentracija mulja u aeriranoj laguni je izračunata na osnovu ulazne koncentracije BPK
5
i
specifične produkcije mulja (0,500kgBPK
5
/m
3
x 0,9kgSM/kg BPK
5
=0,45kgSsM/m
3
). Slično se
može izračunati i koncentracija mulja u aeracionom bazenu: 0,500kgBPK
5
/m
3
x
0,65kgSM/kgBPK
5
=0,325kgSsM/m
3
. Ova vrednost je znatno niža od ranije navedene.
Razlika između aerirane lagune i ostalih sistema sa aktivnim muljem, između ostalog, je da
je aerirana laguna ¨protočni¨ sistem, dok kod ostalih izdvojeni mulj iz taložnika u celosti ili
delimično se vraća u aeracioni bazem. Ova recirkulacija omogućuje postizanje i kontrolu
koncentracije mulja u aeracionom bazenu. Zbog recirkulacije vreme zadržavanja mulja u bazenu je
nezavisno i duže od hidrauličkog vremena zadržavanja ( prema našem primeru 16,6 dana i 20,6h).
Potreban odnos recirkulacije Q
R
/Q utvrđuje se iz sledeće ravnoteže sistema:

Slika 5.1. Šematski prikaz recirkulacije kod postupka sa produženom aeracijom

Ulaz mulja=izlaz mulja
Q
R
X
R
=(Q
R
+Q)X
Gde su:
Q
R
: protok recirkulacije
Q: protok ulazne vode
X
R
: koncentracija mulja u recirkulaciji
X: koncentracija mulja u aeracionom bazenu
Iz toga proizilazi:
R
R
Q X
Q X X
=


§ § §
Q
X
Q+QR Q
QR XR
43
Primer:
Izračunati protok recirkulacije za sistem sa produženom aeracijom.
Polazni podaci:
― kao kod ranijih primera
― koncentracija mulja u odvodu iz taložnika: 10 kgSM/m
3

― koncentracija mulja u u aeracionom bazenu: 5.0 kgSM/m
3

Odnos recirkulacije: 5/(10-5) =1,0
Dnevni protok: =1800 m
3
/d
Koeficijent neravnomernosti: =1,7
Maksimalni časovni protok: (1800/24)x1,7 =128 m
3
/h
Protok recirkulacije: 128x1,0 =128 m
3
/h

§ § §
Treba istaći da će veće koncentracije aktivnog mulja zahtevati znatno veći odnos
recirkulacije, naročito ako je koncentracija mulja koja izlazi iz taložnika manja. Tako za
X=6kgSsM/m
3
i X
R
=8kgSM/m
3
, Q
R
/Q biće 3.

5.3.6.Taložnik
Funkcionisanje i dimenzioniranje taložnika za aktivni mulj će biti detaljno izloženo u
jednom od sledećih poglavlja. Ovde se ističe da dimenzioniranje taložnika uglavnom zavisi od tri
faktora:
1. ulazni protok vode (maksimalni časovni protok)
2. koncentracija mulja u aeracionom bazenu
3. taložne karakteristike mulja.

Glavni parametar za dimenzioniranje je površinsko hidrauličko opterećenje (m
3
/m
2
h) čije se
vrednosti kreću od 0,5 do 1 m
3
/m
3
h, kako je to ranije bilo izloženo. Dubina se kreće između 2 i
2,5m , što se kod kružnih taložnika odnosi na dubinu pri rubu.

§ § §
Primer:
Izračunati dimenziju taložnika za postrojenje sa postupkom produžene aeracije.
Polazni podaci:
― kao kod ranijih primera
― površinsko hidrauličko opterećenje: 0,7 m
3
/m
2
h
Maksimalni časovni protok: (1800/24)x1,7 =128 m
3
/h
Površina taložnika: 128/0,7 =183 m
2

Prečnik taložnika: =15,2 m
Srednja dubina: =2,2 m
Zapremina taložnika:183x2,2 =406 m
3

Minimalno hidrauličkovreme zadržavanja: 406/128 =3 h

§ § §

5.3.7.Višak mulja
Radi sprečavanja akumuliranja mulja u aeracionom bazenu, nastali mulja se mora odvesti iz
sistema, kontinualno ili diskontinualno. Mulj se može odvesti sa sledećih mesta:
― sa dna taložnika (recirkulacioni mulj)
― iz aeracionog bazena.
44
Koncentracija mulja sa dna taložnika je veća (2X) nego u aeracionom bazenu (X), i zato je
zapremina odvedenog mulja iz taložnika manja nego iz aeracionog bazena. Pošto protok viška
mulja varira, može se menjati i njena koncentracija, pa se višak mulja kontroliše određivanjem
koncentracije mulja putem merenja suve materije.
Način i učestalost odvođenja viška mulja zavise od samog tehničkog rešenja postrojenja.

§ § §
Primer:
Izračunati višak mulja koji se dnevno odvodi
1. sa dna taložnika
2. iz aeracionog bazena.

1. Dnevno opterećenje: =720 kgBPK
5
/d
Specifična produkcija mulja: =0,65 kgSM/kgBPK
5
d
Dnevna produkcija: 720x0,65 =468 kgBPK
5
/d
Koncentracija mulja na dnu taložnika: =10 kgSM/m
3

Dnevni višak mulja: =47 m
3
/d
2. Vreme zadržavanja mulja: =16,6 d
Zapremina aeracionog bazena: =1550 m
3

Dnevni višak mulja: 1550/16,6 =93 m
3
/d

§ § §

5.3.8.Moguća rešenja postrojenja
Postupak sa produženom aeracijom je uveden 1950-ih godina i njegov razvoj je dovodio do
postojanja različitih tehničkih rešenja, pre svega sa aspekta načina aeracije.
Prvobitno je razvijen za manja naselja, u jednostavnoj izvedbi, u obliku beskrajnog kanala i
nazvan kao: oksidacioni jarak.
Za aeraciju su se koristili aeratori sa horizontalnom osovinom (četke), mešajući smešu u kanalu i
dajući joj horizontalnu brzinu oko 30cm/s, što je sprečavalo taloženje. Prečnik aeratora je obično
bio oko 0,5m , što je limitiralo dubinu kanala na maksimum od 1m. Kasnije su uvedene veće četke
(Mamuth rotori), koje su omogućile dubine od 2,5m , smanjujući time potrebnu površinu
aeracionog bazena.
Kod tzv. ¨Caroussel¨ rešenja mešanje iaeracija se vrši mehaničkim aeratorima sa
vertikalnom osovinom, koje su jeftinije od horizontalnih aeratora. Dubina je 2,5m.
Aeracija se može vršiti i sa komprimiranim vazduhom. Prednost ovog rešenja je u
efikasnijem prenosu kiseonika, i manjem opterećenju sredine: manja buka i aerosol-zagađenje. Pri
tome efekat mešanja je nešto slabiji, tj. funkcije mešanja i aeracije su neusaglašene. Zato se mešanje
obično rešava postavljanjem odgovarajućih propelera u bazen, koji daje vodi horizontalnu brzinu.
Često se primenjuju i pravougaoni i kružni bazeni za aeraciju. Kod ovih su uslovi mešanja
znatno nepovoljniji nego kod kanala, i treba obezbediti gustinu snage najmanje 30W/m
3
za mešanje,
što je obično veće od potrebne snage za aeraciju, naročito kod bazena sa niskom koncentracijom
mulja.
Na kraju treba još jednom istaći, da postrojenje sa postupkom produžene aeracije ne sadrži
predhodni (primarni) taložnik. Pošto je kod ovog postupka cilj istovremena stabilizacija mulja,
stvaranje primarnog mulja nije od interesa.

5.3.9.Funkcionisanje
Postupak sa produženom aeracijom je veoma jednostavan sa aspekta funkcionisanja:
prečišćavanje otpadne vode i stabilizacija mulja se odvija u istoj jedinici.
45
Vođenje procesa se odnosi na kontrolu koncentracije mulja u aeracionom bazenu. Suviše
velika koncentracija mulja u bazenu dovela bi do povećanja potreba kiseonika usled disanja
mikroorganizama (prekomerena stabilizacija mulja usled dugačkog vremena zadržavanja). Velika
koncentracija mulja dovodi do slabijeg taloženja i pojave mulja u taloženoj vodi.
Mala koncentracija mulja ima za posledicu kratko vreme zadržavanja mulja u aeracionom
bazenu i slabiju stabilizovanost mulja. Veoma malu koncentraciju (oko 1 kg/m
3
) prouzrokuje
plivajući mulj na površini aeracionog taloga.
Koncentracija mulja može se jednostavno pratiti merenjem količine taloženog mulja u
jednom graduisanom levku. Naravno mnogo je pouzdanije meriti sadržaj suve materije mulja.
Višak mulja obično se ugušćuje u zgušnjivaču i suši se na sušnim poljima. Mehaničko
odvodnjavanje se primenjuje samo na većim postrojenjima.

5.4.Konvencionalni postupak sa aktivnim muljem
5.4.1.Definicija, poreklo i karakteristike
Definiše se kao postupak sa aktivnim muljem sa recirkulacijom mulja, bez istovremene
stabilizacije mulja. Od ranije opisanih procesa se razlikuje po sledećem:
― od aerirane lagune, što ima recirkulaciju mulja
― od postupka sa produženom aeracijom što nema istovremenu stabilizaciju mulja.

Istorijski gledano konvencionalni postupak je najstariji postupak sa aktivnim muljem. On se
primenjuje od početka ovog stoleća.
Postoji više varijacija rešenja postupka, koji se međusobno razlikuju po sledećem:
― vreme zadržavanja mulja (specifičnog organskog opterećenja),
― tehničkog rešenja postupka,
― oblika aeracionog bazena,
― prisustva ili odsustva predhodnog taložnika.
Sa aspekta BPK efekat prečišćavanja ovog postupka je sličan efektu postupka sa produženom
aeracijom. Poznato je da nitrifikacija traži duže vreme zadržavanja mulja. Zato kod ovog postupka,
kod varijanti sa kratkim vremenom zadržavanja i kod kontaktne stabilizacije nitrifikacija se ne
odvija.

5.4.2.Parametri za projektovanje
Vreme zadržavanja mulja
Jedan od najvažnijih zadataka kod projektovanja konvencionalnog postupka je izbor
vremena zadržavanja mulja. U vezi toga postavlja se pitanje da li je potrebna nitrifikacija ili ne? Na
to pitanje odgovor se može naći u vodoprivrednim uslovima, koji regulišu ispuštanje prečišćenih
otpadnih voda u konkretan prijemnik.
Za nitrifikaciju potrebno je vreme zadržavanja koje omogućuje postajanje i razvoj
nitrifikantnih bakterija. Pošto priraštaj nitrifikanata bitno zavisi od temperature i ovaj parametar se
mora uzeti u obzir kod izbora već spomenutog vremena zadržavanja. To omogućuje sledeća tabela.

Tabela 5.1. Parametri za projektovanje procesa nitrifikacije
Temperatura
(ºC)
Vreme zadrž. mulja
(dani)
Spec. org. opt.
(kgBPK
5
/kgSsM*d)
10 16 0.08
15 10 0.12
20 6 0.18
25 4 0.25

46
Ako se ne traži nitrifikacija, vreme zadržavanja može biti manje od tri dana a specifično
organsko opterećenje veće od 0,3 kg BPK
5
/kgSsM.d.

5.4.3.Prikaz mogućih tehničkih rešenja
Od tehničkog rešenja postupka zavisi visina većina investicionih i eksploatacionih troškova.
Razlikuju se četiri osnovna tehnička rešenja postupka.

Jednostepeni postupak bez predhodnog taložnika



Slika 5.2. Šematski prikaz jednostepenog postupka bez prethodnog taložnika

Ova šema se bira ako se opredeli za aerobnu stabilizaciju mulja. U ovom slučaju predhodno
taloženje nema smisla.

Jednostepeni postupak sa predhodnim taložnikom



Slika 5.3. Šematski prikaz jednostepenog postupka sa prethodnim taložnikom

Ova šema se bira ako se opredeli za anaerobni postupak obrade mulja. U predhodnom
taložniku odvajaju se taložive materije, kako neorganske tako i organske, i na taj način se
rasterećuje biološki deo od dela organskog opterećenja. Višak biološkog mulja uvodi se u predhodni
taložnik i meša se sa primarnim muljem. Mešani sirovi mulj se šalje na dalju obradu.
Kod ovog postupka vreme zadržavanja mulja ispod 4 dana, a koncentracija SM u
aeracionom bazenu bliže 3.0 kgSM/m
3
.

Kontaktna stabilizacija
Ovaj postupak se zasniva na adsorpcionim karakteristikama mulja. U aeracionom bazenu manjih
dimenzija (hidrauličko vreme zadržavanja reda veličine 30 do 90 minuta) aktivni mulja se meša sa
ulaz
aeracioni
bazen
izlaz
recirkulacija
taložnik
višak mulja
povrat nadmuljne vode
anaeraobna
stabilizacij
odvod stabiliz.
mulja
primarni
taložnik
ulaz
aeracioni
bazen
izlaz
recirkulacija
taložnik
aeraobna
stabilizacij
višak
mulja
povrat nadmuljne vode
47
sirovom otpadnom vodom. Pri tome suspendovane i koloidne čestice, a delom i rastvorene
uklanjaju se iz vode.

Slika 5.4. Šematski prikaz postupka sa kontaktnom stabilizacijom

U naknadnom taložniku mulj se odvaja od vode i uvodi se u poseban stabilizacioni bazen,
gde se aerira nekoliko sati. Pri tome se odvija razgradnja na mulju adsorbovanih materija. Tako
kondicionirani mulj osposobljen je za prijem novih materija i u tom cilju se uvodi ponovo u
aeracioni bazen. Ovaj postupak ima relativno nizak efekat prečišćavanja i pretežno se primenjuje
kao prelazno rešenje kod preopterećenih postrojenja.

Dvostepeni postupak

Slika 5.5. Šematski prikaz dvostepenog postupka

Kod ovog postupka u pojedinim stepenima deluju dve različite smeše bakterijske kulture. U
prvom stepenu su prisutne bakterije koje egzistiraju pri kratkom vremenu zadržavanja (kratko
vreme generacije). U ovom stepenu se uklanja veći deo organskog zagađenja sirove otpadne vode.
Tu nastali mulj je bogat u organskoj materiji i daje pri anaerobnoj obradi mulja mnogo gasa.
Delimično prečišćena voda iz prvog stepena prelazi u drugi stepen radi daljeg prečišćavanja.
Vreme zadržavanja u drugom stepenu mora udovoljiti uslovima za nitrifikaciju. Ako je u drugom
stepenu vreme zadržavanja dovoljno dugačko za stabilizaciju mulja, posebna stabilizacija nije
potrebna.

5.4.4.Prednosti postupka
Tamo gde nema slobodnih površina na raspolaganju, ili je zemljište skupo, aerirana laguna
je nepovoljna. U tom slučaju može se birati između dva postupka:
― sa produženom aeracijom
― konvencionalni postupak.
Pri tome konvencionalni postupak ima nekoliko prednosti po sledećim aspektima:
aeracioni
bazen
izlaz
recirkulacija
taložnik
višak mulja
povrat nadmuljne vode
anaeraobna
stabilizacij
odvod stabiliz.
mulja
taložnik
aeracioni
bazen
recirkulacija
višak mulja
ulaz
kontaktni
bazen
izlaz
recirkulacija
taložnik
aeraobna
stabilizacij
odvod stabil.
mulja
povrat nadmuljne vode
stabilizacioni
bazen
ulaz
48
Potrebna površina
S obzirom da konvencionalni postupak radi sa kraćim vremenom zadržavanja, ukupna
količina biomase u sistemu je manja, shodno tome traži manju zapreminu aeracionog bazena, a time
i manju površinu. Dalje, naknadni taložnik kod konvencionalnog postupka je manji, s obzirom na
bolje karakteristike taloženja mulja kod ovog nego kod postupka sa produženom aeracijom.
Nasuprot tome konvencionalni postupak često sadrži i predhodni taložnik.

Potrošnja energije
Kod postupka sa produženom aeracijom odvija se stabilizacija mulja (aerobno). Pri tome
vreme zadržavanja obezbeđuje i nitrifikaciju. Oba navedena procesa, stabilizacija i nitrifikacija,
troše veliku količinu energije (kiseonika). Kod konvencionalnog postupka stabilizacija mulja se
može rešiti anaerobno tj. bez aeracije (što je najveći potrošač energije). Izborom kraćeg vremena
zadržavanja izbegava se nitrifikacija (izuzev ako se to posebno traži). Na taj način se može ostvariti
povoljni ekonomski bilans energije.

§ § §
Primer:
.
Tabela 5.2. Uporedna tabela specifične potrošnje kiseonika konvencionalnog postupka bez nitrifikacije i postupka sa
produženom aeracijom
Parametar
Produž.
aerac.
Konvenc. Jed.mere
Vreme zadrž.(15ºC)(tAB) 16.6 3 d
Spec.produkcija mulja (Y) 0.65 1 kgSM/kgBPK
5
.d
Spec.org.opt. (1/TxY) 0.093 0.33 kgBPK
5
/kgSM.d
Količ. prisutnog mulja po
jedinici ulaznog org.opt.
10.8 3 kgSsM/kgBPK
5
.d
Endogena respiracija mulja 0.08 0.12 kgO
2
/kgSsM.d
Potreba kiseonika za direktnu oksidaciju 0.6 0.6 kgO
2
/ kgBPK
5

Potreba kiseonika za indirektnu oksidaciju 0.86 0.36 kgO
2
/ kgBPK
5

Potreba kiseonika za nitrifikaciju 0.9 0 kgO
2
/ kgBPK
5

Ukupna potreba kiseonika 2.36 0.96 kgO
2
/ kgBPK
5

§ § §

Vođenje procesa
Konvencionalni postupak je znatno složeniji sa aspekta vođenja procesa i održavanja, od
postupka sa produženom aeracijom. Njegovo ispravno vođenje i održavanje traži veoma
kvalifikovanu radnu snagu i dobro opremljenu laboratoriju.
5.5.Taloženje kod postupka sa aktivnim muljem
5.5.1.Opšti aspekti
Svaki sistem sa recirkulacijom aktivnog mulja sadrži taložnik, što ima dva zadatka:
― odvajanje aktivnog mulja od biološki prečišćene vode, radi obezbeđenja što niže koncentracije
suspendovanih materija u efluentu
― koncentrusanje aktivnog mulja pre recirkulacije u aeracioni bazen.

Naknadni taložnik je objekat od čijeg funkcionisanja zavisi kvalitet efluenta. To je osetljiv
član sistema s obzirom da služi za odvajanje mulja čije se karakteristike mogu menjati. Slab kvalitet
efluenta veoma često nastaje zbog neispravnog funkcionisanja naknadnog taložnika. Time se
objašnjava razvoj i primena postupka sa fiksiranom kulturom, bez taložnika: biofilter.
Taložnici za aktivni mulj razlikuju se od predhodnog taložnika, a u izvesnom smislu i od
taložnika prokapnika.
49
― Koncentracija suspendovanih materija kojom se napaja visoka i kreće se u opsegu od 2000 do
6000mg SsM/l u odnosu na 200 do 300mg SsM/l kod predhodnog taložnika. Usled ove visoke
koncentracije specifična masa (gustina) mulja na dnu taložnika je veća nego specifična masa
efluenta. Usled toga može nastati vertikalno strujanje difuzijom, što negativno utiče na kvalitet
efluenta.
― Aktivni mulj se ne sastoji od diskretnih čestica, nego ima pahuljičastu strukturu. U tom
pahuljičastom ¨oblaku mulja¨ brzina taloženja nije nezavisna od koncentracije, nego se
smanjuje sa povećanjem koncentracije mulja.
― Donji protok (recirkulacija) mulja je istog reda veličine kao dotok u taložnik, što može dovesti
do hidrauličkog kratkog spoja.
Naknadni taložnici mogu biti podužni (pravougaoni) ili kružni. Podužni taložnici traže manju
površinu i zato se obično primenjuju tamo gde je ograničena površina. U daljem delu se obrađuju
samo kružni taložnici.

5.5.2.Karakterizacija mulja
Dimenzije taložnika bitno zavise od karakteristike mulja. Za projektovanje je potrebno
poznavati dva elementa:
― koncentraciju mulja
― specifičnu zapreminu mulja.
Ulazna koncentracija mulja u taložnik, identična je sa koncentracijom mulja u aeracionom
bazenu, odakle se napaja. Ona se obično izražava u jedinici kgSM/m
3
ili gSM/l.
Specifična zapremina mulja ili indeks mulja (I
m
), pokazuje taloživost mulja što ne zavisi od
koncentracije mulja. Njegovo određivanje se vrši prema odgovarajućoj standardnoj metodi i dobija
se iz odnosa zapremine mulja po litru smeše iz aeracionog bazena nakon taloženja od 30 minuta, i
koncentracije mulja iz aeracionog bazena. I
m
se izražava: ml/g ili l/kg.

§ § §
Primer:
Odrediti I
m
aktivnog mulja.
Koncentracija aktivnog mulja: 3,5 gSM/l
Zapremina posle 30 minuta: 280 ml/l
Indeks mulja –I
m
: 280/3,5 =80 ml/g

§ § §
Visok I
m
upućuje na voluminozan talog posle taloženja. Mulj sa I
m
iznad 150ml/g ima loše
karakteristike taloženja.

5.5.3.Projektovanje naknadnog taložnika
Naknadni taložnik mora se tako dimenzionisati da koncentracija suspendovanih materija u
efluentu ne pređe 30mg/l , pri maksimalnom protoku. Naime pri velikom protoku može doći do
poremećaja ravnoteže u taložniku, što dovodi do isplivanja pahuljica mulja na površinu.
Dva važna parametra taložnika su:
― površina i
― dubina.

Površina naknadnog taložnika
Kao što je već ranije istaknuto površina taložnika zavisi od:
― dozvoljenog maksimalnog hidrauličkog površinskog opterećenja (q
h
) izraženog kao m
3
/m
2
*h
ili m/h,
― maksimalnog protoka (Q
p
).
50
Kod predhodnog taložnika hidrauličko površinsko opterećenje je odabrano u zavisnosti od
brzine taloženja one diskretne čestice, koja se prema zahtevu treba ukloniti.
Kao što je već rečeno aktivni mulj ne čine diskretne čestice nego potpuno povezane flukole,
čija pozicija jedna prema drugoj je praktično stalna.
Tokom taloženja tih ¨oblaka¨ voda se diže kroz međuprostor između pahuljica. To strujanje na
više, manje ili više usporava taloženje oblaka. Zato se ovakvo taloženje naziva ¨usporeno (kočeno)
taloženje¨.
Brzina tog ¨usporenog taloženja¨ muljnih oblaka zavisi od prostora koji čine međuprostori
između pahuljica u odnosu na zapreminu koju zauzimaju pahuljice. Ta zapremina zavisi od
koncentracije mulja (X) i indeksa mulja (I
m
). Visoka zapremina mulja izaziva malu brzinu taloženja
i obratno.
Eksperimentalno je utvrđeno da oblak mulja dospeva u blizinu dna taložnika ako zapremina
mulja (X*I
m
) po jedinici površine (m
2
) taložnika po času ne prekoračuje 300 do 400l/m
2
*h. Ovo se
može izraziti kao:
q
v
=q
h
*X*τ
m
(l/m
2
*h)
gde q
v
predstavlja zapreminsko površinsko opterećenje mulja
Za aktivni mulj poznate koncentracije (X) i ndeksa mulja (I
m
) dozvoljeno maksimalno
hidrauličko površinsko opterećenje može se odrediti iz grafikona sa slike 5.6.
0.5
1.0
1.5
200 400 600 800
h
i
d
r
a
u
l
i
~
k
o

p
o
v
r
{
i
n
s
k
o

o
p
t
e
r
e
}
e
n
j
e

(
m
3
/
m
2
.
h
)
specifi~na zapremina mulja (l/m3)

Slika 5.6. Zavisnost izmedju specif. zapremine mulja i hidraul. povr. opterecenja

Povećanje koncentracije mulja u aeracionom bazenu ima i drugih posledica. Jedna od njih je
povećanje odnosa recirkulacije, a drugi povećanje površine naknadnog taložnika. Prema tome
smanjenje zapremine aeracionog bazena povećanjem koncentracije aktivnog mulja, može se izvesti
samo na teret povećanja zapremine naknadnog taložnika. Kao optimalno rešenje nađena je
koncentracija mulja od 3 do 4 kgSsM/m
3
.

§ § §
Primer:
Izračunati površinu naknadnog taložnika.
Polazni podaci:
― kao kod ranijih primera
― koeficijent neravnomernosti: 3
51
― koncentracija aktivnog mulja 4 kgSM/m
3

― indeks mulja: 125 l/kg
― dozv. zaprem. površinsko opterećenje muljem: 350 l/m
2
.h
Srednji časovni protok: 12000*0,150 /24 =75 m
3
/h
Maks. časovni protok: 75*3 =225 m
3
/h
Spec. zapremina mulja: 4*125 =500 l/m
3

Hidrauličko površinsko opter.: 350/500 =0,7 m
3
/m
2
*h
Površina taložnika: 225/0,7 =321 m
2


§ § §

Dubina naknadnog taložnika
Ako je naknadni taložnik dimenzionisan prema ranije izloženoj metodi, na osnovu
maksimalnog časovnog protoka i indeksa mulja, dubina taložnika pri obodnom zidu treba da bude
minimum 2m. U određenim slučajevima se projektuju i dublji taložnici, čak do 4m dubine.

Smernice za konstrukciona rešenja
Ako je naknadni taložnik dobro dimenzionisan, njegov efekat rada isključivo zavisi od
rešenja određenih detalja.
Prečnik ulivnog konstrukcionog dela treba da je dovoljno velik (20% ukupnog prečnika
taložnika) radi smanjenja ulazne brzine i sprečavanja razbijanja flokula, što bi dovelo do pogoršanja
efekta rada.
Kratak spoj između uliva i donjeg odvoda mulja dovodi do snižavanja koncentracije mulja u
recirkulaciji i do produženja vremena zadržavanja mulja na dnu taložnika. Kratak spoj se može
sprečiti postavljanjem horizontalne ploče iznad sabirnog okna za mulj.
Mulj na dnu taložnika se skuplja mehaničkim zgrtačem. Radi lakšeg skupljanja mulja, dno
taložnika ima pad 1/12. Ako se mulj odstranjuje po sekcijama dno je obično ravno.
Naknadni taložnik treba da ima i zgrtač na površini vode za uklanjanje masnoće (ako nema
predhodnog taložnika) i plivajućeg mulja.



















52
6. BIOLOŠKI POSTUPCI ZA PREČIŠĆAVANJE SA FIKSIRANOM
BIOKULTUROM

6.1.Opšti principi
Biološki postupci sa fiksiranom biokulturom pretežno se koriste za prečišćavanje taložene
(primarno) komunalne otpadne vode.
Razgradnja organskog zagađenja odvija se putem mikroorganizama, koji stvaraju opno odnosno
biofilm, na nekoj čvrstoj podlozi, koji stoji ili se kreće. Šematski prikaz biofilma i prenosa mase dat
je na slici 6.1.

Slika 6.1. Šematski prikaz preseka biofilma u prokapniku

U sistemu sa fiksiranom biomasom ili voda teče pri biofilmu ili se podloga kreće u vodi.
Kada otpadna voda dođe u dodir sa biofilmom, rastvorene materije prvo se adsorbuju (difundiraju)
kroz biofilm, a zatim se hidrolizuju i oksidiraju putem bakterije iz biofilma.
Mikroorganizmi blizu površine filma rastu brzo jer obiluju u hrani i kiseoniku, dok oni
dublje u filmu rastu znatno sporije. Pri tome debljina filma raste. Koncentracija kiseonika očigledno
opada u pravcu čvrste podloge. Zbog stalnog rasta debljine filma u jednom momentu koncentracija
kiseonika u blizini čvrste podloge (nosača) postaje nula, tj. tamo se stvaraju anaerobni uslovi.
Debljina filma obično se kreće između 3-4mm, od koje anaerobna zona iznosi 0,1-0,2mm.
Kada debljina filma do te mere naraste, da biorazgradljiva hrana (supstrat) se potroši pre nego što
dospeva do čvrste podloge, mikroorganizmi u blizini toga ostaju bez hrane, i zato prelaze u
endogenu razgradnju (respiraciju). Kao posledica toga njihova adhezija za podlogu naglo opada,
potpomognuto pritiskom gasova, nastalih u anaerobnom procesu. U tom stanju, sila smicanja
nastala protokom vode, otkida parčiće biofilma sa podloge, oslobađajući njegovu površinu za
stvaranje novih kolona mikroorganizama.
U osnovi biofilm čine bakterije, protozoe, gljive, ali može sadržati i alge, insekte i ostalo.

6.2.Klasifikacija postupka sa fiksiranom biokulturom
Postupci sa fiksiranom biokulturom se dele po sledećem:
― prokapnici ili biofiltri
― rotacioni biološki kontaktori
― biloški tornjevi
― potopljeni filtri ili kontaktni aeratori
― biološki fluidizirani reaktori.

Navedeni tipovi uglavnom se razlikuju u zavisnosti od vrste nosača (čvrste podloge) od
komponenti koje se kreću (voda, vazduh, nosač). Kod većine tipova biomasa koja vrši razgradnju,
č
v
r
s
t
a

p
o
d
l
o
g
a

biomasa
otpadna voda
org.mat.
krajnji
proizvodi
O2
CO2
vazduh
53
fiksirana je na nosaču. Jedino kod bioloških tornjeva i potopljenih filtara deo biomase se nalazi u
suspendovanom obliku.

6.3.Parametri za projektovanje
Pošto biomasa raste na jednoj površini, osnovni parametar za projektovanje ovog postupka
je opterećenje po jedinici površine biomase, što se kod idealnog sistema poklapa sa površinom
nosača. Međutim u praksi je teško utvrditi tu površinu i zato je mnogo praktičnije računati
opterećenje na jedinicu zapremine punjenja. Prema tome projektovanje se vrši na osnovu
prostornog organskog opterećenja, tj. masenog protoka zagađenja po jedinici zapremine reaktora.
Ostali parametri za projektovanje pojedinih tipova postupaka, biće prikazani u daljem
tekstu.

6.4.Prokapnici (biofiltri)
Istorijski posmatrano prokapnici spadaju među prve postupke za prečišćavanje otpadnih
voda. Za njih je karakteristična jednostavnost i pouzdanost funkcionisanja, uz relativno minimalnu
kontolu i održavanje, i nisku potrošnju energije. Iz tih razloga se široko primenjuju naročito kod
manjih naselja, u više zemalja kao što su: SAD, Nemačka, Švajcarska, Velika Britanija.
Kao što se na sledećoj slici vidi, prokapnici se sastoje od otvorenog rezervoara, koji je
napunjen drobljenim kamenom, ili prizmatičnih komada plastike, parčića cevi i slično.



Slika 6.2. Konvencionalni prokapnik
a)skica prokapnika b)izgled prokapnika

Vazduh struji kroz poroznu sredinu ispune u smeru odozdo naviše. Pri tome dolazi u dodir
sa vodom, koja teče u suprotnom pravcu, prema dnu prokapnika.
Razgradnju vrši biomasa, koja se formira na površini ispune u obliku filma, pod aerobnim
uslovima.
54
Debljina opna (filma) kreće se između 3-4mm. U odnosu na ostale slične postupke, ova
debljina je relativno velika, i bitno utiče na kinetiku procesa, s obzirom da se supstrat i produkti
metabolizma moraju difundirati kroz njega. Ova činjenica čini složenim modeliranje filtarskog sloja
i efekta prečišćavanja, s obzirom da sa povećanjem debljine, raste otpor difuzije supstrata kroz
biofilm.

6.4.1. Materijali za ispunu
Materijali za ispunu mogu biti prirodni (kamen, opeka, metalurška šljaka, tvrdo drvo) ili
sintetički (uglavnom plastične mase, keramika i slično). S obzirom da je površina ispune veoma
vlažna, ispuna treba da se sastoji od komada približno iste veličine (popunjenih ili šupljih), sa
mogućnošću rinfuznog punjenja filtra, ili po pravilnim slojevima, ili pak u komadima složivih
elemenata (modularni tip).
Parametri koji karakterišu ispunu:
― specifična površina, što predstavlja površinu ispune po jedinici njegove zapremine. Pod tim se
podrazumeva slobodna površina materijala za ispunu, bez biofilma. Kada kolone
mikroorganizama nasade noseću podlogu (ispunu) popunjavaju prazan prostor između
površina komada ispune i bitno smanjuju dodirnu površinu sa otpadnom vodom,
― prazan prostor, je zapremina slobodnog prostora punjenja po jedinici zapremine ispune,
― specifična masa, je masa ispune po jedinici njene zapremine (zapreminska specifična masa).
Ispuna treba da omogući maksimalnu kolonizaciju njene površine od strane mikroorganizama,
uz istovremeno obezbeđenje strujanja vazduha kroz njega. Pored toga treba da obezbedi ravnomerni
raspored otpadne vode po njemu.
Poslednjih godina zapažen je prelazak sa prirodnih (kamen) na sintetičke (specijalne) ispune.
Sintetičke ispune se obično prave od polimera. Njihove prednosti u odnosu na prirodne ispune
su:
― visoka specifična površina i prazan prostor
― mala težina (1/10-1/20 od težine prirodnih materijala) uz istovremeno dobra mehanička
svojstva
― visoka otpornost na hemijske i biološke uticaje
― stalan i pravilan geometrijski oblik.

Sa druge strane, oni su obično skuplji od prirodnih materija, i njihova cena je proporcionalna
njihovoj specifičnoj masi, tj. količini materija od koje su pravljene.

Rinfuzna ispuna
Klasični prokapnici su punjeni i pune se još i danas obično sa rinfuznom ispunom, od
komadića kamena (rečni šljunak, drobljeni kamen). Manje-više su loptastog oblika, s obzirom da
pljosnati i dugački oblici su nepovoljni, jer imaju malu specifičnu površinu i stvaraju kratke spojeve
za prelazak vode kroz ispunu. Sa aspekta geometrije, očigledni je, da manji prečnici komada
rezultiraju veću specifičnu zapreminu. Ali sa smanjenjem dimenzija komada smanjuje se i prazan
prostor između komada i povećava se otpor strujanja vazduha. Shodno tome, kod ovih klasičnih
materijala za ispunu teško je pronaći optimum zahtevanih karakteristika.
Sa površine korišćenih materijala treba ukloniti nečistoće, kao što su pesak, glina, zemlja i
slično. Materijal treba da bude otporan na mehaničke uticaje tokom punjenja i funkcionisanja filtra.
Postoje i sintetički materijali za rinfuzno punjenje. Oni mogu biti različitog geometrijskog
oblika: parčići cevi, loptasti-šuplji, rašigovo prstenje i slično. Njihova dimenzija se kreće u dužini
ili prečniku od 2 do 10cm.
Pored navedenih, plastične ispune imaju i tu prednost da se lako postavljaju u filtre. Radi
smanjenja transportnih troškova (s obzirom da su ove ispune kabaste) neki proizvođači proizvode
ispunu na licu mesta, u konstrukciji filtra, od osnovnog materijala.

55
Specifični materijali sa velikom specifičnom površinom
Ove ispune se proizvode od plastičnih ploča ili cevi u obliku složivih elemenata. Elementi se
tako lako spajaju da se među njima formira veliki prazan prostor. Prazan prostor kod ovakvih
ispuna može dostići čak 90% ukupne zapremine.
Karakteristike nekih ispuna prikazuju se u sledećoj tabeli.

Tabela 6.1. Karakteristike ispuna za biofiltre
Ispuna Tip
Spec.masa
(kg/m
3
)
Spec.površ.
(m
2
/m
3
)
Prazan prostor
(m
3
/m
3
)
Šljunak D60 Ri 1350-1500 80-90 0.45-0.50
Kamen D60 Ri 1300-1400 60-70 0.45
Surfpac Sm 64 92 0.94
Surfpac C.C Sm 48 187 0.94
Flocor E Sm 37 90 0.96
Flocor RS Ri 45 230 0.97
Biofil C50 Ri 43.5 185 0.95
Biofil C70 Ri 40 136 0.94

Strani nazivi u tabeli predstavljaju trgovačke nazive proizvoda određenih proizvođača
ispuna. Oznaka Ri odnosi se na rinfuzni, a Sm na specifični materijal za ispunu. Oznake Dx i Cx
označavaju prosečan prečnik elementa u mm.

6.4.2.Tipovi prokapnika i njihovo opterećenje
Prokapnici se mogu razvrstavati u zavisnosti od hidrauličkog i organskog opterećenja, i od
vrste materijala za ispunu. U tom smislu postoji više podela, od kojih se jedna prikazuje u sledećoj
tabeli.

Tabela 6.2. Parametri za projektovanje prokapnika
Tip Org.opt.
(kgBPK
5
/m
3
*d)
Hidrau.opt.
(m
3
/m
3
*d)
Efekat
(%BPK
5
)
Dubina
(m)
nisko opter. 0.1-0.3 1-4 80-85 1.5-3
visoko opter. 0.3-1.0 10-40* 65-80 1.2-2.5
plastična ispuna 0.8-2.5 15-85* 65-85 4.5-12
grubi filtar 0.8-5 50-175* 40-65 4.0-12
*-uključujući i recirkulacioni protok.

Nisko opterećeni prokapnici
Ovi tipovi su se najranije pojavili. Rade sa niskim opterećenjem i zato traže relativno veliku
površinu ( približno istu kao postupak sa aktivnim muljem). Veoma pouzdan postupak i
najjednostavniji među biološkim postupcima. Sadrže uglavnom prirodnu ispunu. Iz tog razloga i ne
mogu podneti veće hidrauličko opterećenje od navedenog.
Recirkulacija obično nije potrebna. Ravnomerno napajanje se obezbeđuje odgovarajućim
crpkama ili pomoći sifona.Ovo zadnje se obično primenjuje na brdovitim terenima, gde se
povoljnim izborom lokacije , obezbeđuje gravitaciono napajanje. Tamo gde protok varira tokom
dana, a noću je mali ili ga uopšte nema, biofilm ostaje bez kvašenja, što može dovesti do njegove
degradacije-sušenja, naročito u toplo doba. Da bi se to izbeglo uvodi se recirkulacija prečišćene
vode.
Na ovim prokapnicima se uklanja praktično celokupna količina organske materije u gornjoj
polovini filtra. U donjem se delu razvijaju nitrifikanti koji vrše nitrifikaciju amonijaka u nitrate.
Glavni nedostatak ovog tipa filtra je što traži mnogo veći prostor od ostalih tipova.


56
Visoko opterećeni prokapnici
Rade sa stalnom recirkulacijom, što omogućuje i kontinualan rad raspodelnog sistema. Daju
visok efekat uklanjanja organske materije, ali nitrifikacija obično izostaje.
Ako se traži visok kvalitet efluenta (mali BPK
5
), to se može ostvariti u dva stepena, rano
povezujući dva prokapnika (naročito ako je otpadna voda jako opterećena).

Prokapnici sa plastičnom ispunom
Niska specifična masa specifičnih plastičnih ispuna omogućuje gradnju prokapnika 5-6m
visine, bez ojačane konstrukcije. Zbog njegove velike visine oni se često nazivaju biološkim
tornjevima. Ovi prokapnici se mogu opteretiti 2-3 puta više od visoko opterećenih, a pri tome daju
isti efekat prečišćavanja kao ovi zadnji. Pošto se grade u visini, traže znatno manju površinu, čak
1/10 od visoko opterećenih prokapnika. Obično se koriste za prečišćavanje visoko opterećenih
otpadnih voda.
Poprečni presek ovih tornjeva može biti pravougaoni sa fiksnim raspodeljivačem vode, ili
kružnim sa rotirajućim raspodeljivačem vode.

Grubi prokapnici
To su veoma visoko opterećeni biološki tornjevi, koji se koriste kao prvi stepen
prečišćavanja ispred nekog drugog prokapnika ili postupka (aktivni mulj). Za njih se koriste
specifične plastične ispune koje omogućuju rad bez začepljenja.

6.4.3.Projektovanje, konstrukcija i rad prokapnika
Pored već spomenutog izbora opterećenja i ispune, kod projektovanja treba obratiti pažnju
na: predhodno prečišćavanje, raspodelni sistem, odvodni sistem, ventilacioni sistem, a u nekim
slučajevima i na zidove prokapnika.

Predhodno prečišćavanje
Pre prokapnika iz vode se moraju ukloniti veće suspendovane materije. To se obično postiže
predhodnim taloženjem. Na taj način se sprečava začepljavanje ispune i raspodelnog sistema.
Ponekad se sprovodi i predhodna egalizacija otpadnih voda.

Sistem za napajanje i raspodelu
Nisko i visoko opterećeni prokapnici imaju sistem za napajanje i raspodelu, koji se sastoji
od cevnih poluga, gonjenih reaktivnom silom protoka vode. Kružne poluge su jednostavnije
konstrukcije i rade ujednačenije nego translatorni sistemi koji se kreću linearno tamo vamo.
Napajanje može biti kontinualno ili diskontinualno u zavisnosti od opterećenja prokapnika.
Sifonsko napajanje se primenjuje tamo gde je pritisak obezbeđen prirodnim putem. Raspodeljivači
na električni pogon se primenjuju kod malih postrojenja gde je hidraulički pritisak suviše mali.
Hidraulički pritisak potreban za pogon raspodelnog sistema je relativno mali, reda veličine
od 1 do 2 m. Brzina kruženja je 0,1 krug/min. (diskontinualan rad, nisko opterećenje) 1 krug/min.
(kontinualan rad, visoko opterećenje).
Najosetljiviji deo kružnog raspodelnog sistema je uležištenje glavne raspodelne cevi i
zaptivanje obrtnog kola.

Odvod i aeracija
Donji deo prokapnika ima sledeću ulogu:
― drži (nosi) ispunu
― sakuplja procednu vodu
― obezbeđuje cirkulaciju vazduha kroz ispunu.

57
Iznad dna prokapnika postoji tzv. lažno dno, koje se puni prirodnim (sirovim) materijalom, ili
šupljom opekom. Kod prokapnika sa plastičnom ispunom lažno dno se formira od čeličnih profila-
nosača, na koje se postavljaju elementi ispune.
Prokapnici obično imaju prirodnu ventilaciju, a ponekad se primenjuje i veštačka ventilacija.
Pri prirodnim uslovima gas struji kroz prokapnik usled razlike temperature u prokapniku i u okolini.
Zimi je temperatura vode (s time i u unutrašnjosti prokapnika) veća od temperature okoline i gas
struji naviše i filtar se ponaša kao dimnjak. Leti je odnos temperatura obrnut, pa je smer kretanja
gasa isto obrnut.

Recirkulacija
Recirkulacija se može odnositi samo na prokapnik ili može obuhvatiti naknadni ili čak
predhodni taložnik. Neke od mogućih kombinacija recirkulacije prikazane su na sledećoj slici.


Slika 6.3. Šema varijanti recirkulacije kod prokapnika

Naknadno taloženje
Komadi biofilma koji se otkidaju od noseće podloge moraju se odvojiti od prečišćene vode.
Količina nasutog mulja zavisi od opterećenja i iznosi 0,2-0,5kgSsM/kgBPK
5
(uklonjene).
Smeša koja se ovde podvrgava taloženju, bitno se razlikuje od smeše kod postupka sa
aktivnim muljem. Naime ova smeša sadrži znatno manje suspendovane materije (oko 150mgSsM/l).
Zato u naknadnom taložniku nastaje znatno manje mulja, svega oko 5-10% suve materije u odnosu
na postupak sa aktivnim muljem.

6.5.Rotacioni biološki kontaktori
Rotacioni biološki kontaktori se sastoje od serije tankozidnih kružnih diskova, napravljenih
od metala ili plastike i pričvršćene na horizontalnu osovinu koja se polako rotira.
Oko 40% površine diskova je potopljena u rezervoar sa otpadnom vodom koja se
prečišćava, oko diska. Usled rotacije deo diska se sukcesivno potapa i otkriva tokom rada.
Aerobne bakterije pokrivaju površinu diska u obliku biofilma debljine od 1 do 2mm. Na
potopljeni deo filma adsorbuje se organska materija, koja se razgrađuje u dodiru sa vazduhom, po
otkrivanju diska.
prethodni taložnik
prokapnik
među taložnik
naknadni taložnik
58
Nakon porasta debljine biofilma, deo se otkida i odvaja od prečišćene vode u naknadnom
taložniku, slično kao i kod prokapnika.
Opterećenje se određuje prema površini diskova, na osnovu specifičnog površinskog
opterećenja, koji se kreće od 30-40gBPK
5
/m
2
.
Postrojenje za prečišćavanje često se sastoji od više redno povezanih kontaktora, od kojih
svaki naredni ima niže specifično opterećenje od predhodnog. Na taj način se može obezbediti čak i
nitrifikacija, ako je to potrebno.

Zahtevi prema predhodnom prečišćavanju
Biološki kontaktori mogu raditi bez predhodnog prečišćavanja ali je preporučljivo ispred
njih ukloniti iz vode taložive suspendovane materije i masnoće, koje mogu poremetiti rad
postrojenja (začepljenje, anaerobni uslovi, korozija i slično). Umesto predhodnog taloženja često
zadovoljava samo fino sito.

Zahtevi prema materijalu za izradu
Materijal za izradu diskova treba da obezbedi:
― veliku površinu za stvaranje i vezanje biofilma
― veliku dodirnu površinu između mikroorganizama i otpadne vode
― dovoljnu aeraciju otpadne vode
― da podpomaže otkidanje i transport odkinutih komada protokom otpadne vode
― dovoljno mešanje smeše radi sprečavanja taloženja u bazenu.

Ispitano je više materijala sa navedenih aspekata. Pri tome najčešće se koriste plastični
materijali oblikovani u obliku pčelijih saća. Doboši formirani od paralelnih cevi isto se koriste, kao
i neki drugi oblici.
Prečnik diskova se menja i nalazi se obično između 3 i 5 m.

Brzina od obrtanja
Optimalna brzina obrtanja zavisi od prečnika diskova i od koncentracije otpadne vode.
Periferna brzina diska može da se kreće oko 0,3m/s, što imajući u vidu navedenu veličinu prečnika,
odgovara 1 do 1,5 obrtaja u minuti.
Preporučuju se manje brzine, jer sa rastom brzine obrtanja, raste i potrošnja energije.

Naknadno taloženje
Naknadni taložnik je sličan kao i kod prokapnika, imajući u vidu da je i smeša koja se taloži
slična. Hidrauličko površinsko opterećenje taložnika treba da bude oko 1,5m/h.

a)
59


b)
Slika 6.4. Rotacioni biološki kontaktor
a)skica rotacionog biološkog kontaktora b)izgled rotacionog biološkog kontaktora

6.6.Potopljeni biološki filtri
Zovu se još i biološki aerirani filtri, biološki tornjevi, kontaktni aeratori, i razvijeni su za
sanaciju preopterećenih postrojenja sa postupkom aktivnog mulja.
U ovu kategoriju spadaju rešenja kod kojih je nosač sa fiksiranom biokulturom stalno
potopljen u otpadnu vodu, aeracioni bazen.
Prva rešenja ove vrste su se pojavila krajem šezdesetih godina, nakon što su razvijeni
materijali sa velikom specifičnom zapreminom i praznim prostorom.
U osnovi, ova rešenja se sastoje od aeracionog bazena u kojem se iznad sistema za aeraciju
postave nosači podloge, slični ispuni prokapnika.

6.7.Aktivirani filtri
To je ustvari kombinacija prokapnika i postupka sa aktivnim muljem. Aktivni mulj iz
naknadnog taložnika recirkulira na početak postrojenja, meša se sa ulaznom otpadnom vodom, a
nakon toga se propušta prvo kroz prokapnik a zatim se uvodi u aeracioni bazen.

6.8.Fluidizirani bioreaktori
Fluidizirani bioreaktori su ustvari sudovi sa strujanjem vode nagore u kojima se nalazi
sitnozrni veoma inertni materijal (približno prečnika 1mm) kao što je pesak, koji služi kao podloga
za formiranje biofilma.
Brzina strujanja vode je velika, radi održavanja suspenzije u fluidiziranom stanju. To
iziskuje veoma visok odnos recirkulacije (između 10 do 100-struki). S obzirom na mali prečnik
prisutni materijal pruža veliku specifičnu površinu za stvaranje kolonija mikroorganizama (reda
veličine kao kod prokapnika). Usled toga adsorpcija organskih materija na česticama je velika.
Debljina filma na česticama je mala s obzirom da se usled turbulencije čestice dodiruju i taraju.
60
Tanak sloj pruža mali otpor difuziji, pa je biološka aktivnost mikroorganizama velika. Kiseonik ili
vazduh se uvodi u reaktor pod pritiskom.
Postupak je interesantan jer omogućuje veliko prostorno opterećenje. Međutim, samo
tehničko rešenje i vođenje procesa je jako složeno.


Slika 6.5. Fluidizirani bioreaktor



















61
7.LAGUNE ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA

7.1.Uvod
Lagune su najjednostavnija rešenja za prečišćavanje otpadnih voda malih naselja. U njima
se odigravaju procesi slični procesima u prirodnim površinskim vodama. Razgradnja organskih
materija se odvija putem aerobnih i anaerobnih procesa.
Za prečišćavanje se obično koristi sistem laguna sastavljen od laguna različitih tipova.
Lagune se dele na: aerirane i neaerirane-prirodne. Aerirane lagune se svrstavaju među
postupke sa aktivnim muljem i obrađene su u tom poglavlju. Ovo poglavlje se bavi obradom
prirodnih laguna.

7.2.Procesi u lagunama
Proces razgradnje u lagunama je rezultat međusobnog dejstva algi i bakterija kako je to
prikazano na slici 7.1. Za razgradnju se koristi energija sunčevih zraka.
Alge u vodi, koristeći sunčevu energiju i hranljive elemente iz prisutnog CO
2
, NH
4
+
, PO
4
3-
,
putem fotosinteze, proizvode novu ćelijsku masu i O
2
. Sa druge strane razgradnjom organske
materije u prisustvu kiseonika, nastaje nova ćelijska masa i CO
2
, NH
4
+
, PO
4
3-
.
Očigledno je da navedeni procesi čine aerobni deo razgradnje. Čvrsti produkti reakcija kao i
uginule ćelije algi i bakterija padaju na dno, formirajući muljni talog, u kojem iznad određene
debljine nastaju anaerobni uslovi. Pod ovim uslovima dolazi do intenzivne razgradnje organskih
materija pri čemu nastaju CO
2
, CH
4
, H
2
S, NH
3
. CO
2
se koristi u aerobnom procesu, kako je to
ranije navedeno. CH
4
(metan) u obliku gasa, napušta sredinu i prelazi u atmosferu. NH
3
delimično
koriste alge a delimično se oksidiše pod aerobnim uslovima u NO
3
-
i NO
2
-
(nitrifikacija). H
2
S se isto
oksidiše u aerobnoj zoni u S sa slobodnim O
2
, i putem fotosintetičkih bakterija.
Između aerobne i anaerobne zone postoji jedna međuzona, sa niskom koncentracijom
kiseonika, što pospešuje denitrifikaciju pretvarajući NO
3
-

u gasni azot.
Anaerobni proces nastaje u lagunama sa dubinom u opsegu 2,5-5m. Aerobni procesi se odvijaju od
dubina 1-1,5m i pri niskim opterećenjima. Oba procesa istovremeno pojavljuju se u jezerima sa
dubinom 1-2,5m.

Slika 7.1. Međusobna veza između algi i bakterija

7.3.Vrste laguna
Lagune se razvrstavaju prema procesu koji se u njima vladaju.

nova ćelija
alge
svetlost
bakterije
organska materija
nova ćelija
CO
2
, NH
4
+
, PO
4
--

O
2

62
Aerobne lagune su one u kojima vladaju aerobni biološki procesi. Dele se po sledećem:

Tabela 7.1. Parametri aerobnih laguna
Vrsta prema opterećenju
Karakteristike Jed.mere
visoko nisko veoma nisko
površine ha 0.25-1.0 4 1-4
dubina m 0.3-0.45 1-1.5 1-1.5
vreme zadržavanja dan 4-6 10-40 5-20
specif. površ. opter. kgBPK
5
/ha.d 80-160 40-120 <15
efekat uklanjanja BPK
5
% 80-95 80-95 60-80
efekat iklanjanja koli. bakt. % >99 >99 >99
temperatura ºC 5-30 5-30 5-30
alge mg/l 100-260 40-100 5-10
suspend. materije- izlaz mg/l 150-300 80-140 10-30

Anaerobne lagune su one u kojima dominiraju anaerobni procesi.

Tabela 7.2. Parametri anaerobnih laguna
Karakteristike Jed.mere Vrednost
površina Ha 0.2-1
dubina M 2.5-5
vreme zadržavanja Dan 5-50
specif. površ. opter. kgBPK
5
/ha.d 200-3500
efekat uklanjanja BPK
5
% 50-70
temperatura ºC 6-50
alge mg/l 6
suspend. materije- izlaz mg/l 80-160
pH - 6.8-7.2

Fakultativne lagune su one u kojima su prisutni istovremeno i aerobni i anaerobni procesi.

Tabela 7.3. Parametri fakultativnih laguna
Karakteristike Jed.mere Vrednost
površina ha 1-4
dubina m 1-2.5
vreme zadržavanja dan 7-30
specif. površ. opter. kgBPK
5
/ha.d 20-200
efekat uklanjanja BPK
5
% 80-95
efekat iklanjanja koli. bakt. % >99
temperatura ºC 0-50
alge mg/l 20-80
suspend. materije- izlaz mg/l 40-100

Lagune za zrenje (maturaciju) su plitke lagune koje služe za prirodno uklanjanje raznih
patogenih bakterija. To se postiže pod intenzivnim zračenjem sunca i uticajem prisutnog kiseonika.

7.4.Projektovanje laguna
Laguna je u stvari jedan bioreaktor. Shodno tome kod njegovog projektovanja treba imati u
vidu dva faktora:
1. Red reakcije razgradnje
2. Stepen mešanja ulazne i izlazne vode
63
Red reakcije razgradnje pokazuje u stvari brzinu reakcije razgradnje. Stepen mešanja ulazne i
izlazne vode određuje jednačinu između ulazne i izlazne vode u funkciji reda reakcije. Postoje dva
idealna slučaja:
a. Protočni reaktor („klipni reaktor“) kod kojeg određena zapremina ulazne vode proteče kroz
reaktor linearno, ne mešajući se sa sledećom količinom ulazne vode. Jasno je da se kod ovog
tipa koncentracija supstrata i mikroorganizama menja duž reaktora.
b. Reaktor sa potpunim mešanjem kod kojeg je koncentracija mikroorganizama i supstrata
jednaka u svim delovima reaktora.


Slika 7.2. Biološki i hemijski procesi u fakultativnim lagunama

Jasno je, da se u praksi kod laguna pojavljuje neka kombinacija ova dva osnovna tipa
reaktora, što je rezultat oblika i uslova tečenja u laguni.
Za pravilno prikazivanje zavisnosti između ulaza i izlaza potrebno je postaviti diferencijalnu
jednačinu, koja obuhvata prenos i razgradnju organske materije. Zbog složenosti procesa i
geometrije, projektovanje laguna obično se zasniva na empirijskim jednačinama.
U literaturi se može pronaći više takvih jednačina. Jedna od tih je jdenačina Marais koja je
postavljena za lagune sa potpunim mešanjem i sa predpostavkom da je reakcija uklanjanja BPK
prvog reda. Ona daje vezu između BPK u ulazu (S
o
) i izlazu (S) po sledećem:
h
t k
S S
⋅ ⋅⋅ ⋅ + ++ +
= == =
1
1
0

Gde su:
K -konstanta reakcije (d
-1
)
t
h
-vreme zadržavanja (dan).

Konstanta reakcije K zavisi od temperature po jednačini:
K
T
=K
20
C(T-20)
svetlost
O
2
N
2
CH
4

ULAZ
1.svetlost+CO
2
+H
2
O+NH
3
+PO
4
▬► ▬► ▬► ▬►alge+O
2
+H
2
O
2.organskemat.+O
2
+bakterije▬►novebakterije+CO
2
+H
2
O+NH
4
+PO
4

3.NH
4
▬►NO
2
▬►NO
3

4.fotosinteza bakt. +H
2
S ▬►S
H
2
S +O
2
▬►H+SO
4

H
2
S +O
2
▬►H
2
O+S
5.NO
3
▬►N
2
aerobna-anaerobna
zona
N
2
CO
2
CH
4
NH
3
H
2
S
anaerobna zona
6.mulj▬►CO
2
+CH
4
+H
2
S+NH
4

otpadna voda
a
e
r
o
b
n
a

z
o
n
a

IZLAZ
64
Gde C ima vrednost 1,05-1,09. Za K
o
=0,5 i C=1,05 za različite temperature dobijaju se vrednosti K
po sledećem:
T=10 ºC K=0,3
T=20 ºC K=0,5
T=30 ºC K=0,81
T=40 ºC K=1,3

7.5.Sistem laguna
Sistem laguna predstavlja kombinaciju laguna čiji je cilj dobijanje prečišćene vode što
boljeg kvaliteta.
Kao i kod reaktora, redno povezivanje služi za poboljšanje kvaliteta efluenta, a paralelno
povezivanje za obezbeđenje potrebne zapremine reaktora, putem više jedinica.
Za redno povezivanje lagune BPK u izlaznoj vodi može se odrediti i to za prvu lagunu.
1 0
1
1
h
S S
k t
=
+ ⋅

Za drugu lagunu
( )( )
2 1 0
1 2
1 1
1 1 1
h h h
S S S
k t k t k t
= =
+ ⋅ + ⋅ + ⋅


Za n-tu lagunu
( )( ) ( )
0
1 2
1
1 1 ... 1
n
h h hn
S S
k t k t k t
=
+ ⋅ + ⋅ + + + ⋅

Mnogo laguna poređano u red sličan je jednoj velikoj laguni sa potpunim mešanjem ili
protočnom (cevnom) reaktoru. Smisao povezivanja više laguna paralelno sastoji se u tome, što se
manje lagune lakše izvode i održavaju nego jedna velika, međutim one traže veću površinu i
verovatno veće troškove izvođenja.
Kod serije laguna prva obično služi za taloženje taloživih suspendovanih materija, a sledeća
za anaerobnu razgradnju organskih materija. Na ovaj način se uklanja oko 20% ulaznog BPK (kod
otpadnih voda domaćinstava). Pri tome kod određivanja dubine taložnika treba računati sa
istaložavanjem materija. Debljina mulja ne sme biti veća od 1,8m. Iznad mulja treba da bude 1-
1,5m vode, kao pokrivač za sprečavanje širenja smrada od strane mulja.
Iza fakultativnog jezera obično dolazi aerobna laguna za zrenje, gde se uklanjaju patogene
bakterije.

7.6.Strujna slika laguna
Neka ispitivanja su pokazala da lagune protočnog tipa daju bolje efekte prečišćavanja,
naročito pri visokom opterećenju. Pri niskom opterećenju oba tipa, protočni i potpuno mešani, daju
slične efekte. Lagune za zrenje daju povoljniji efekat pri protočnom reaktoru. Fakultativne lagune
za uklanjanje organskih materija treba projektovati kao potpuno mešane, ili kao kombinacija
potpuno mešanog i protočnog.
Strujna slika utiče na teoretski efekat prečišćavanja, ali ne samo na to. Pravilno vođenje
vode važno je i zbog sprečavanja nastajanja mrtvih zona.
Uliv može biti na jednom mestu ili podeljeno na više mesta. Kraj uvodne cevi treba da je
okrenut naviše, sa vrhom iznad površine vode, ili pak 0,2-0,3m iznad očekivanog nivoa mulja u
laguni.
Ulivna tačka treba da bude udaljena najmanje 25m od najbliže strane lagune, radi
izbegavanja taloženja na kosini zida. Više tačkasto ulivanje se preporučuje kod laguna sa odnosom
dužina/širina manje od 2.
65
Uvodna cev treba da ima prečnik najmanje 100mm radi sprečavanja začepljenja. Mogućnost
ispiranja treba svakako predvideti. Izliv iz prve lagune u drugu lagunu ili u vodoprijemnik može biti
isto na jednom ili više mesta.
U slučaju ispuštanja na jednom mestu početak odvodne cevi treba da bude ispod površine i
da bude zaštićen od začepljavanja plivajućim materijama. Oko izvodne cevi formira se zaštitna zona
čije površinsko opterećenje treba da bude manje od 32m
3
/m
2
*d, radi postizanja maksimalnog
taloženja suspendovanih materija (delimično alge) i brzina strujanja treba da bude manja nego 0,02-
0,025m/s radi izbegavanja uzburkavanja taloga.
Ispust na više mesta sastoji se od horizontalne cevi, sa širokim otvorima, ispod površine
vode, i iznad nivoa mulja, za 0,3-0,6m.
Sistemom preliva može se obezbediti i alternativni odvod, na različitim nivoima ili duž neke
strane lagune po sekcijama.
Povoljno je kosinu obale betonirati, čime se sprečava da obala bude leglo komaraca.
Povremeno dizanje i spuštanje nivoa u laguni doprinosi čišćenju kosine obale.

7.7.Prednosti, nedostaci, primena
Glavna prednost lagune je njihova jednostavnost, što se ogleda u njihovoj jednostavnoj
gradnji i funkcionisanju. Ne troše znatniju količinu energije i ne traže kvalifikovanu radnu snagu.
Podjednako su pogodne za prečišćavanje industrijskih, poljoprivrednih i komunalnih otpadnih voda.
Pošto njihov efekat raste sa temperaturom, naročito su pogodna za naselja gde se leti javlja
veliko opterećenje, kao što su turistička mesta.
Njihov najveći nedostatak je što traže znatno veće površine od ostalih postupaka. Zato se
primenjuju samo kod manjih naselja.
Zatim, u slučaju neodgovarajućeg dimenzioniranja, odnosno preopterećenja, mogu postati
izvor aerozagađenja (smrada), usled anaerobnog stanja. U slučaju neadekvatnog izvođenja i
održavanja, predstavljaju leglo komaraca.
Dalja istraživanja i korišćenje stečenog iskustva mogu doprineti razrešavanju navedenih
problema i široj primeni ovog postupka.























66
8. BIOLOŠKI POSTUPAK UKLANJANJA AZOTA I UKLANJANJE
FOSFORA

8.1. Biološki potupak za uklanjanje azota
Uklanjanje azota se često postavlja kao uslov prilikom ispuštanja prečišćenih otpadnih voda
u osetljiva vodna tela (radi sprečavanja eutrofizacije), u podzemne vode ili pre njihove ponovne
upotrebe. Proces uklanjanja azota može biti sastavni deo biološkog postupka prečišćavanja otpadnih
voda ili dodatak već postojećeg rešenja za tu namenu.
Svaki biološki proces za uklanjanje azota obuhvata jednu aerobnu fazu u kojoj se odigrava
biološka nitrifikacija. Isto tako postoji i izvesna anoksična zapremina ili vreme za odvijanje procesa
denitrifikacije radi obezbeđenja kompletnog postupka oksidacije NH
4
-N i redukcije NO
3
-N i NO
2
-N
do elementarnog azota. Redukcija nitrata zahteva akceptor elektrona, što može da potiče iz ulazne
sirove otpadne vode od endogene razgradnje ili iz nekog spoljnjeg izvora ugljenika.
Biološki proces uklanjanja azota postupkom aktivnog mulja može biti „jedno-muljni“
(jednostepeni) ili „dvo-muljni“ (dvostepeni). Pojam jedno-muljni znači da postoji samo jedan uređaj
za razdvajanje faza (najčešće je to taložnik). Biološki bazen može biti podeljen na više aerobnih i
anaerobnih zona i smeša se transportuje iz jedne do druge zone obično cpkama (interna
recirkulacija). Međutim, razdvajanje vode od mulja se odvija samo na jednom mestu. Kod dvo-
muljnog sistema obično ima jedan aerobni bazen za nitrifikaciju i jedan anoksični bazen za
denitrifikaciju i iza svakog bazena odgovarajuće razdvajanje faza, tj. taložnik sa sopstvenim
muljem. Kao izvor ugljenika se obično koristi metanol koji se dozira ispred anoksične faze.
Pošto se u svakodnevnoj praksi pretežno koriste jedno-muljni sistemi u daljem delu rada
daje se samo njihov prikaz.
Za biološko uklanjanje azota postoje razna tehnička rešenja biološkog bazena i varijacije
tehnološkog postupka. Varijacije se odnose na odnos lokacija odvijanja denitrifikacije i nitrifikacije
unutar samog sistema za biološko prečišćavanje otpadnih voda.

8.1.1. Prethodna denitrifikacija
Bazen za denitrifikaciju se nalazi ispred bazena za nitrifikaciju. Sirova otpadna voda,
recirkulacioni mulj (eksterna recirkulacija) i deo nitrifikovane vode (interna recikulacija) se uvode u
bazen za denitrifikaciju. Protoci navedenih recirkulacija se utvrđuju prema smernicama za
projektovanje. Eksterna recikulacija služi pretežno za obezbeđivanje potrebne koncentracije
aktivnog mulja u biološkom bazenu ali vraća i izvesnu količinu nitrifikovane vode. Interna
recirkulacija ima za cilj dopunsko vraćanja nitrifikovane vode radi obezbeđenja zahtevanog stepena
denitrifikacije. Veliki protok interne recirkulacije može poremetiti proces u denitrifikacionom
bazenu unošenjem velike količine kiseonika sa smešom iz biloškog bazena.
Denitrifikacija
Nitrifikacija
Naknadni
taložnik
Interna recirkulacija Q
IR
Eksterna recirkulacija Q
RS

Slika 8.1. Prethodna denitrifikacija.


67
8.1.2. Denitrifikacija sa stepenastim napajanjem
Dva ili više biloška reaktora, svaki sa bazenom za prethodnu denitrifikaciju ili simultanom
denitrifikacijom, poređani su jedan za drugim. Ulazna sirova otpadna voda deli se na parcijalne
tokove od kojih se svaki uvodi u jedan denitrifikacioni bazen. Recirkulacioni mulj se obično
priključuje sirovoj vodi i dele se zajedno ali isti se može uvoditi samo u prvi denitrifikacioni bazen.
Sa aspekta efekta denitrifikacije ovo rešenje je ekvivalentno sa predhonom denitrifikacijom.
Naknadni
taložnik
Den. Nitrifikacija Nitrifikacija Den.
Q
1
Q
2
=x Q

Slika 8.2. Denitrifikacija sa stepenastim napajanjem.

8.1.3. Simultana denitrifikacija
U svakodnevnoj praksi se uglavnom realizuje u bazenima sa kružnim kretanjem vode
(carussel, oksidacioni jarak, optočni bazen i sl.). Voda pri kruženju u bazenu prolazi kroz zonu za
denitrifikaciju i zonu za nitrifikaciju. Dužina ovih zona se reguliše automatski ugradnjom
odgovarajućih mernih instrumenata. Ovo rešenje je slično prethodnoj denitrifikaciji sa velikim
recirkulacionom tokom.
Naknadni
taložnik
Denitrifikacija
Nitrifikacija

Slika 8.3. Simultana denitrifikacija.

8.1.4. Alternativna ( naizmenična) denitrifikacija
Dva biološka bazena koja se aeriraju naizmenično se pune sirovom vodom, jedan za
drugim. Pri tome smeša iz neaeriranog bazena se preliva u aerirani bazen, a njegov sadržaj otiče u
naknadni taložnik. Dužina punjenja jednog od bazena sirovom vodom, kao i trajanje nitrifikacije i
denitrifikacije određuje se prema važećim pravilima i podešavaju se vremenski.
Naknadni
taložnik
Denitrifikacija
Nitrifikacija

Slika 8.4. Alternativna (neizmenična) denitrifikacija.
68
8.1.5. Itermitentna (povremena) denitrifikacija
Nitrifikacija i denitrifikacija se odvijaju vremenski naizmenično u jednom istom biološkom
bazenu. Dužina faza pojedinih procesa podešava se vremenkski ili se upravlja automatski na osnovu
karakarakterističnih pokazatelja procesa (koncentracija nitrata, koncentracije amonijuma, promena
redoks potencijala).
Nitrifikacija ili
denitrifikacija
Naknadni
taložnik

Slika 8.5. Intermitentna (povremena) denitrifikacija.

8.1.6. Naknadna denitrifikacija
Ovaj proces primenjuje se kod otpadnih voda sa niskim odnosom C/N, zbog čega je
neminovno dozirati izvor ugljenika u smešu. U ovom slučaju denitrifikacioni bazen se nalazi
nizvodno od nitrifikacionog bazena. Iz bezbednosnih razloga sistem sadrži naknadnu oksidaciju.
Naknadni
taložnik
Nitrifikacija Denit.
Organski ugljenik Naknadna aeracija

Slika 8.6. Naknadna denitrifikacija.

8.2. Postupak za uklanjanje fosfora iz otpadnih voda
Radi sprečavanja eutrofizacije osetljivih vodnih tela ograničava se koncentracija fosfora u
prečišćenim otpadnim vodama koja se u njih ispušta. Zahtevana koncentracija fosfora u prečišćenoj
vodi kod prečišćavanja komunalnih otpadnih voda se može obezbediti samo uklanjanjem fosfora, tj.
defosforizacijom.
Defosforizacija se može sprovesti hemijskim ili biološkim putem i/ili njihovom
kombinacijom. U oba procesa se rastvoreni fosfor prevodi u čvrstu materiju koja se zatim odvaja od
vode razdvajanjem faza pretežno taloženjem.

8.2.1. Hemijska defosforizacija
Vrši se dodavanjem hemikalije u vodu koja sa rastvorenim fosforom stvara slaborastvorno
čvrto jedinjenje (precipitacija) koje se zatim odvaja od vode taloženjem, filtracijom i sl. Od
hemikalija najčešče se korite soli gvožđa, aluminijuma kao i krečno mleko.
U zavisnosti od mesta doziranja hemikalije moguće su razne šeme postupka po sledećem:

Pred-precipitacija: hemikalija se dozira u sirovu otpadnu vodu ispred prethodnog taložnika. Nastali
hemijski mulj se uklanja pomešano sa primarnim muljem.
69
Dodavanje
hemikalija
Sekundarni
taložnik
Primarni
taložnik
Nerastvoren
fosfor
Biološki
proces
PRIMARNA OBRADA SEKUNDARNA OBRADA
DODATNA
OBRADA

Slika 8.7. Hemijska defosforizacija – pred-precipitacija.

Koprecipitacija-simultana defosforizacija: hemikalija se može dozirati u dotok vode u biološki
bazen (1), u biloški bazen (2) ili u izlaznu smešu iz biološkog bazena (3).
Dodavanje
hemikalija
Sekundarni
taložnik
Primarni
taložnik
Nerastvoren
fosfor
Biološki
proces
PRIMARNA OBRADA
SEKUNDARNA OBRADA
DODATNA
OBRADA
iêili
Dodavanje
hemikalija

Slika 8.8. Hemijska defosforizacija – korecipitacija – simultana defosforizacija.

Naknadna defosforizacija: hemikalija se dozira u izlaznu izbistrenu vodu iza naknadnog taložnika,
a nakon toga sledi odvajanje nastalog taloga. To se obično vrši posebnim taloženjem ili filtracijom.
Sekundarni
taložnik
Primarni
taložnik
Nerastvoren
fosfor
Biološki
proces
PRIMARNA OBRADA
SEKUNDARNA OBRADA
DODATNA
OBRADA
Dodavanje
hemikalija

Slika 8.9. Hemijska defosforizacija – naknadna defosforizacija.

8.2.2. Biološka defosforizacija
Biološka defosforizacija postiže se u dva biološka stepena. Prvi stepen čini jedna anaerobna
faza a drugi aerobna faza. Ove faze se obično kombinuju sa fazom denitrifikacije pa se dobijaju
šeme postupaka kako je to dato u nastavku.
70
Influent
Sekundarni
taložnik
Anaerobno
Mulj
Povratni aktivni mulj
Efluent
Aerobno

Slika 8.10. Biloška defosforizacija – varijanta 1.

Influent
Sekundarni
taložnik
Anaerobno
Mulj
Povratni aktivni mulj
Efluent
Aerobno Anoksicno
Aerobna HnitratnaL
recirkulacija

Slika 8.11. Biloška defosforizacija – varijanta 2.

Influent
Sekundarni
taložnik
Anaerobno
Mulj
Povratni aktivni mulj
Efluent
Aerobno Anoksicno
Aerobna HnitratnaL
recirkulacija
Anoksicna recirkulacija

Slika 8.12. Biloška defosforizacija – varijanta 3.


POSTUPAK SA AKTIVNIM MULJEM
SA NITRIFIKACIJOM I DENITRIFIKACIJOM

A. DISKONTINUIRANI (ŠARŽNI) POSTUPAK









71
B. SIMULTANI POSTUPAK
a. a)


b)


C. POSTUPAK SA PRETHODNOM DENITRIFIKACIJOM

VD VB
QRI - interna
QRE - eksterna
VD/VB=0.20-0.50.................f(kgNO3-N/kgBPK5)
QRS=QRI+QRE=0.5-4.0.........f(ηDN-=33-80%)


POSTUPAK SA AKTIVNIM MULJEM
SA DEFOSFORIZACIJOM

A. SIMULTANA DEFOSFORIZACIJA

SIMULTANA DEFOSFORIZACIJA A.
B.
Ca(OH)2
FeCl3
Fe2(SO4)3
Al2(SO4)3
Biolo{ ki mulj
P mulj


B. DEFOSFORIZACIJA PREČIŠĆENE VODE
72
DEFOSFORIZACIJA PRE^ I[ ] ENE VODE B.
Biolo{ ki mulj P mulj
Ca(OH)2
FeCl3
Fe2(SO4)3
Al2(SO4)3
C.


C. BIOLOŠKA DEFOSFORIZACIJA

QRI - interna
QRE - eksterna


D. BIOLOŠKA + HEMIJSKA DEFOSFORIZACIJA
D.
QRI - interna
QRE - eksterna
Biolo{ ki mulj P mulj
Ca(OH)2
FeCl3
Fe2(SO4)3
Al2(SO4)3




















73
9. ZADACI AERATORA I OSNOVE UNOŠENJA KISEONIKA

Aeratori kod bioloških sistema za prečišćavanje otpadnih voda treba da odgovaraju sledećim
zahtevima:
− Da obezbede dovoljno kiseonika za odvijanje procesa prečišćavanja, uz mogućnost
regulacije unosa, prema potrebi.
− Da obezbede intenzivno mešanje smeše otpadne vode i aktivnog mulja u bazenu, radi
ravnomerne raspodele kiseonika u tečnosti i održavanja koncentracije kiseonika u opsegu
od 1 do 3 mg/l.
− Da obezbede visoku turbulenciju, kao i brzinu strujanja smeše, kod lakog mulja (sa
indeksom mulja iznad 100 ml/g) najmanje 15 cm/s, a kod teškog mulja (sa indeksom
mulja ispod 100 ml/g) 30 cm/s, radi njegovog održavanja u suspenziji, tj. sprečavanja
njegovog istaložavanja i obezbeđenja intenzivnog dodira između čvrstih i rastvorenih
zagađujućih materija iz vode, sa flokulama aktivnog mulja.
− Da navedene osnovne funkcije, obezbede uz minimalni utrošak energije.
− Da budu pouzdani u radu, uz minimalnu mogućnost začepljavanja pora i otvora, kod
aeratora sa komprimiranim vazduhom. Da rade bez mogućnosti zahvatanja vlaknastih
materija na krilima i vodovima mehaničkih aeratora. Da podnose neravnomerno
opterećenje usled nehomogenosti smeše u biološkom bazenu.
− Da ne prouzrokuju širenje neugodnog mirisa i aerosola.
− Da ne izaziva buku.
− Da ne iziskuju visoke troškove izgradnje bioloških bazena, pripadajuće opreme i
instalacija.
− Da budu otporni na mehaničke i hemijske uticaje.
− Da rade uz minimalne troškove održavanja, kako aeratora tako i pripadajuće opreme.

Kiseonik potreban za aerobno prečišćavanje aeracioni sistemi obezbeđuju unošenjem
atmosferskog vazduha u vodu. Vazduh sadrži 23,19 težinskih (20,8 zapreminskih) procenata
kiseonika. Gustina vazduha zavisi od temperature i pritiska, i može se izračunati prema opštoj
jednačini gasnog stanja:
P
ρ
R T
=


gde su:
ρ ......... gustina vazduha ............. u kg/m
3

P ......... apsolutni pritisak ........... u N/m
2

T ........ apsolutna temperatura .... u ˚K
R ........ gasna konstanta .............. 29,27 Nm/kg˚K

U 1 m
3
suvog vazduha, pri temperaturi od 0˚C i pritisku od 1 bara (fizički definisan kao
Nm
3
, sa gustinom 1,293 kg/m
3
), ima 300 gO
2
, a pri 20˚C i istom pritisku i gustini od 1,206 samo
280 gO
2.
Polazeći od izloženih činjenica, pokazatelji unosa kiseonika izloženih u procentima, mogu
se upoređivati samo za poznate vrednosti P i T. Iskorišćavanje kiseonika iz unetog vazduha, zavisi
od raznih fizičkih veličina, kao što su pritisak vazduha, temperatura vode i vazduha, ali i od
sadržaja dispergovanih materija u vodi, kao i od polazne koncentracije kiseonika u vodi. Unos
kiseonika u vodu prvenstveno zavisi od samih karakteristika aeracionog sistema, tj. od njegove
vrste i načina kako se vazduh unosi u vodu, odnosno raspoređuje u njoj, kako se vazdušni mehur
održava u vodi, ili se rasformira i obnavlja putem turbulencije. Opšte uzevši, može se zaključiti, da
nezavisno od fizičkih osobina vode, unos kiseonika je utoliko veći ukoliko se više vazduha unosi u
vodu, što je manja dimenzija mehurova, što ravnomernije se oni raspoređuju u vodi, što duže se
održavaju i što češće se obnavlja granična površina mehurića vazduha, usled turbulencije.
74
Navedena konstatacija važi i u slučaju kada se umesto aeracije, kiseonik obezbeđuje putem
čistog kiseonika. Pri tome, u zadnjem slučaju, parcijalni pritisak kiseonika je za 4,8 puta veći nego
kod vazduha pri istom pritisku i temperaturi. Prema Henry-jevom zakonu, rastvorljivost gasova je
proporcionalna njihovom parcijalnom pritisku u gasnoj fazi:

p K c = ⋅
gde su:
p ......... parcijalni pritisak
K ........ konstanta koja zavisi od temperature i vrste gasa
c ......... koncentracija gasa u tečnosti

Povećanje rastvorljivosti predstavlja istovremeno i povećanje koncentracije zasićenja
kiseonika u vodi (c
s
). Time se povećava i deficit kiseonika u vodi (c
s
-c), što pozitivno utiče na
brzinu unošenja kiseonika, tj. pri istoj koncentraciji kiseonika u biološkom bazenu, unosi se veća
količina kiseonika u jedinici vremena, sa istim aeracionim sistemom.

9.1. Aeracioni sistemi i oblici bazena
Postoje razni sistemi za aeraciju bioloških bazena. Nasuprot njihovoj različitosti oni
pokazuju često indentično dejstvo. Optimalno dejstvo (kapacitet) bilo kog sistema aeracije, može se
obezbediti samo u bazenu koji je prilagođen njegovim potrebama.
Kako je već ranije navedeno, unos kiseonika svakog aeracionog sistema, zavisi od veličine
granične površine vazduh-voda, od brzine obnavljanja granične površine kao i od intenziteta
mešanja i raspodele unetog vazduha po zapremini bazena. Navedeni faktori deluju različito na unos
kiseonika kod pojedinih aeracionih sistema. Tako na primer, ista efektivnost unosa kiseonika, tj.
odnos unosa kiseonika i bruto utroška energije, kgO
2
(kWč), kao pokazatelj ekonomičnosti, kod
nekih sistema potiče od velike specifične granične površine, a kod drugih od brzog obnavljanja
granične površine.
Poznata je činjenica, da se unos kiseonika u otpadnu vodu pod pogonskim uslovima,
razlikuje od unosa u čistu vodu. Otpadna voda utiče negativno na unos kiseonika, što se uglavnom
pripisuje površinsko-aktivnim materijama ali i drugim materijama.
Izloženi uticaj izražava se faktorom unosa kiseonika:

čistu vodu u kiseonika unos
du otpadnu vo u kiseonika unos
= α

Vrednost α kreće se između 0,5 i 1,0 u zavisnosti od otpadne vode i tipa aeratora.
Maksimalna vrednost 1,0 se postiže samo retko, u izuzetnim slučajevima. Prema nekim
istraživanjima, pored navedenih faktora, na α vrednost utiču još i način mešanja i turbulencija vode.
Kod proračuna, pored α, često se uvodi još jedan korekcioni faktor, naznačen kao β, koji obuhvata
uticaj prisutnih rastvorenih materija na koncentraciju zasićenja kiseonika, a preko toga i na njegov
unos. Pored navedenih, treba imati u vidu hemijske i biohemijske reakcije, koje teku paralelno sa
unošenjem kiseonika i koje imaju obično pozitivan efekat na unos kiseonika.
Imajući u vidu navedene uticaje, osnovna jednačina unosa kiseonika, može se napisati u
sledećem obliku:
( ) OV c c a k
dt
dc
s L
− − × β × α × × =
gde su:
k
L
- koeficijent prenosa gasa - m/č
a - granična površina po zapremini - m
2
/m
3

α - faktor korekcije unosa kiseonika u otpadnu vodu u odnosu na čistu vodu
75
β - faktor korekcije uticaja prisutnih materija na koncentraciju zasićenja kiseonika
c
s
- koncentracija zasićenja kisonika u čistoj vodi - gO
2
/m
3

c - aktuelna koncentracija kiseonika - gO
2
/m
3

OV - disanje aktivnog mulja - g/m
3
č

U zavisnosti od načina unošenja kiseonika, aeracioni sistemi se dele na sledeće vrste:

− aeracija sa komprimiranim vazduhom
− površinska aeracija
− mlazni aeratori
− kombinovana aeracija
− aeracioni sistemi sa odvojenim mešanjem otpadne vode

9.2. Aeracija sa komprimiranim vazduhom
Kod ovog sistema aeracije u biološki bazen uduvava se komprimirani vazduh. Pri tome se
unošenje kiseonika u vodu ostvaruje preko mehurića vazduha, koji se dižu sa dna bazena prema
gore. Ovo je najstarija vrsta aeracionih sistema u tehnici prečišćavanja otpadnih voda, koja se još i
danas široko primenjuje. U zavisnosti od veličine i oblika mehurova, dubine uduvavanja vazduha,
oblika bazena i položaja aeratora u njima, razlikuje se više vrsta aeracije sa komprimiranim
vazduhom.

9.3.Oblik bazena i položaj aeratora
Biološki bazeni sa aeracionim sistemima na komprimirani vazduh, imaju pretežno
pravougaonu osnovu i duboki su od 2,5 do 5,0 m, a u izuzetnim slučajevima čak do 10,0 m.
Kod ”bazena sa brazdama” dno bazena je podeljeno rebrima, visine 30-50 cm, na više
podužnih brazda, koja su poklopljena pločom od poroznog materijala, ili se u njih postavljaju
perforirane cevi, na odstojanju 30 cm od dna. Mehurići raspoređeni po celom dnu bazena dižu se
gore izazivajući pri tome turbulentno mešanje sadržaja bazena. Kod drugih sistema, aeracija se vrši
aeracionim pločama, položenim na dno bazena bez rebara.
Veoma se često grade tzv. ”cirkulacioni bazeni”, kod kojih se vazduh uvodi u bazen
aeratorima duboko postavljenim po dužoj strani bazena, ili po njegovoj sredini. Ovakav način
uduvavanja vazduha izaziva cirkulaciono strujanje vode po poprečnom preseku bazena, stvarajući
jednu ili više struja. Zaobljavanje uglova bazena i ugradnja određenih usmerivača pospešuje
cirkulaciju. Već relativno mala količina uduvanog vazduha od 0,5 do 1,0 Nm
3
/m
3
bazena, obično
obezbeđuje potrebnu brzinu za održavanje smeše u suspenziji, odnosno sprečava njeno
istaložavanje. Kod ovog sistema, uduvana količina vazduha se podešava isključivo prema
potrebama kiseonika za odvijanje procesa. Potrebna energija za mešanje smeše je manja nego kod
”bazena sa brazdama”.
α

v
r
e
d
n
o
s
t
1.0
0.8
0.6
0.4
0.2
0.0
Stepen pre~i{ }avanja

76
0.2
α

v
r
e
d
n
o
s
t
0.0
0.6
0.4
0.8
1.0
Intenzitet me{ anja otpadne vode

Slika 9.1. Uticaj osobina otpadne vode i načina mešanja na α vrednost.


Slika 9.2. Prazan ”bazen sa pločama”. Aeracija se odvija putem perforiranih plastičnih ploča.


Slika 9.3. Cirkulacioni bazen u radu.
77


Slika 9.4. Biološki bazen aeriran sa komprimiranim vazduhom.

U zavisnosti od potrebne količine kiseonika, aeratori se postavljaju paralelno po dužoj strani
(podužni raspored), ili poprečno u odnosu na dužu stranu biološkog bazena. Kod poprečnog
rasporeda aeratora, čija dužina treba da se kreće između 0,25-0,30 širine bazena, veći deo sadržaja
bazena je zahvaćen zavesom vazdušnih mehurova. Slobodan razmak između aeratora je od 0,20 do
0,60 m.
Kod postrojenja većeg kapaciteta racionalniji su bazeni veće širine, jer se sa smanjenjem
broja pregradnih zidova snižavaju troškovi izgradnje. Kod ovih bazena, postavljanjem više redova
aeratora postiže se veći unos kiseonika pri istoj količini unetog vazduha nego kod jednog reda
aeratora. Postavljanjem više od dva reda aeratora, pokrivenost dna približava se pokrivenosti dna
”bazena sa brazdama”.

Slika 9.5. Poprečni presek aeracionog bazena sa dva reda aeratora.

78
9.4.Dubina uduvavanja
Duboko postavljeni aeratori predstavljaju najcelishodnije rešenje položaja aeratora. Kod
ovog rešenja, aeratori se postavljaju neposredno na dno bazena (aeracione ploče), ili u visini do 30
cm od dna (cevasti aeratori).
U cilju kontrole i mogućnosti čišćenja, aeratori se često postavljaju na posebne konstrukcije
koje omogućuju njihovo vađenje iz bazena.
Kod duboko postavljenih aeratora komprimirani vazduh se obezbeđuje odgovarajućim
kompresorima, tj. duvaljkama.
Visoko postavljeni aeratori uronjeni su u vodu do 80 cm. Ova dubina omogućuje primenu
ventilatora, umesto spomenutih duvaljki, sa radnim pritiskom do 1 bara.
U zadnjem slučaju, zbog male visine dizanja vazdušnih mehurova u otpadnim vodama sa
sadržajem tenzida ne razvija se potrebna brzina strujanja za sprečavanje istaložavanja aktivnog
mulja na dnu bazena.
Pošto koncentracija zasićenja kiseonika raste linearno u zavisnosti od apsolutnog pritiska,
kod duboko postavljenih aeratora, deficit kiseonika u vodi je veći u dnu nego na površini, što
pospešuje prenos kiseonika. Istovremeno, veća koncentracije kiseonika po jedinici granične
površine kod malih mehurova pod većim pritiskom, izjednačava se sa povećanjem mehurova, a
time i granične površine, prilikom dizanja nagore, u zone sa manjim pritiskom.
Slika 6. pokazuje uticaj dubine uduvavanja, veličine mehurova i količine unetog vazduha, na
unos kiseonika. Nakon formiranja mehurova, unos kiseonika raste približno linearno sa dubinom
uduvavanja.
( ) vazduha Nm / gO d OC OC
spec
3
2
⋅ ⋅ =
gde su:
OC

.. unos kiseonika ............................................................ gO
2
/Nm
3
vazduha
OC
spec
.. specifičan unos kiseonika, po dubini uduvavanja
od 1 m za određeni tip aeratora ................................... gO
2
/Nm
3
m
d .. dubina uduvavanja ...................................................... m
0
15
30
45
60
75
1 2 3 4 5
Dubina aeriranja
O

-

d
o
v
o
d

(
g
O

/
N
m

)
2
2
3

Slika 9.6. Uticaj dubine uduvavanja i količine vazduha na unos kiseonika u čistu vodu.

79
9.5.Veličina mehurova
Ako se određena zapremina vazduha podeli na mehurove, njena površina će porasti, a time
raste i granična površina voda-vazduh i to utoliko više ukoliko su manji nastali mehurovi. Baš iz tog
razloga jedan od ciljeva kod aeracije je, raspodeliti uneti vazduh u što veći broj mehurova.
Prečnik mehurova vazduha na ulazu u vodu, zavisi od veličine otvora na aeratoru, preko
kojeg se uvodi. U zavisnosti od veličine, mehurovi se dele na sledeće grupe:

− fini mehurovi, loptastog oblika, prečnika d<1,5 mm, koji se dižu pravolinijski.
− mehurovi srednje veličine, sočivastog oblika prečnika 1,5<d<18 mm, koji se dižu
vijugavo, ljuljajući ili klacajući.
− veliki mehurovi, oblika pečurke, čiji prečnik se može kretati do 120 mm.
Kod mehurova različitog prečnika i oblika, razvija se različita brzina isplivavanja. Tako kod
mehurova prečnika između 1 i 15 mm brzina dizanja se kreće od 20 do 30 cm/s.
Opšte posmatrajući, u jednom aeracionom bazenu, prisutni mehurovi nisu iste veličine.
Naime, tokom dizanja dolazi do spajanja manjih mehurova u veće, ili pak kod većeg protoka
vazduha, pod istim uslovima stvaraju se mehurovi većeg prečnika.
Pojava spajanja fino dispergovanih mehurova, zapažena u čistoj vodi, naziva se
koalescencijom. Materije prisutne u otpadnoj vodi mogu pospešiti, ali i sprečavati koalescenciju.
Veći mehurovi mogu se deliti na manje mehurove, pod uticajem cirkulacije i turbulencije
smeše u bazenu. To se javlja posebno u slučaju smanjenja površinskog napona vode, usled prisustva
određenih materija u vodi (npr. tenzida).

9.6. Aeracija sa finim mehurovima
Fini mehurovi stvaraju se aeratorima od porozne keramike ili plastične mase (spužvaste), sa
raznovrsnim veličinama pora u obliku cevi, platna, zvona, pečurke, folije, ploča i sl. Neki primeri
rešenja prikazani su na sledećim slikama.

Slika 9.7. Sklop aeracionog sistema od porozne cevi.


Slika 9.8. Šema postavljanja aeracionog sistema od porozne cevi.
80

Slika 9.9. Membranski aerator u obliku pečurke.
a) vertikalni poprečni presek u mirovanju i u radu b) namontirano na dovodni vazdušni vod
a)
b) c)
d)
Slika 9.10. Raspored aeratora u zavisnosti od oblika bazena.
a) aeracioni bazen pravougaone osnove b,c) aeracioni bazen kružne osnove d) aeracioni bazen elipsaste osnove

81

Slika 9.11. Unos kiseonika membranskog aeratora u obliku pečurke.
















a) b)

c) d)
Slika 9.12. Aeracione ploče sa perforiranom plastičnom folijom.
a) izgled ploče u mirovanju
b) funkcionalna šema aeratora
c) ugrađene ploče u mirovanju
d) ugrađene ploče u radu

82

Slika 9.13. Moguće varijante postavljanja aeracionih ploča u aeracioni bazen.



83

Slika 9.14. Efekat unosa kiseonika aeracionih ploča u zavisnosti od specifičnog protoka vazduha.

perforirana guma-membrana, L= 500mm
250 mm
razvodni cevovod

Slika 9.15. Konstrukcija cevnih aeratora


Slika 9.16. Šema postavljanja cevnih aeratora

84
Kod ove vrste aeratora ukoliko su pore manje, utoliko su i nastali mehurovi manji, a otpor
(pad pritiska) aeratora veći. Mehurovi prečnika manjeg od 1 mm, samo se retko ostvaruju u praksi.
Otpor aeratora, ako pore nisu začepljene, pri uobičajenim dubinama uduvavanja preko 2 m i
kod uobičajenog protoka vazduha, nisu od posebnog značaja, u odnosu na ukupan potreban pritisak
vazduha, za savlađivanje statičkog pritiska vode i gubitke vazduha na cevovodima.
Kod aeracije sa finim mehurovima, širina otvora na aeratorima kreće se od 0,2 do 0,3 mm.
Veće dimenzije otvora dovode do smanjenja stepena iskorišćavanja kiseonika.

9.6.1. Pogonske karakteristike
Kod aeratora sa finim porama preti opasnost od začepljavanja, čiji uzrok može biti:
− od strane vode, zbog specifičnih osobina vode (tvrdoća, pH, masnoće, metali, fini pesak i
ostalo), zbog rasta mikroorganizama na aeratoru, ili prodiranja čestica aktivnog mulja
prilikom prekida aeracije (na pr. zbog prekida u napajanju električnom energijom).
− od strane vazduha usled nečistoća u vazduhu (prašina, gar i sl.), kapljica ulja iz
kompresora, čestica od korozije cevovoda.

U cilju sprečavanja začepljavanja aeratora od strane vode, kod aeratora sa fiksnim otvorima,
treba preduzeti mere da ne dođe do prekida u dovođenju vazduha. Zato, u slučaju kada radi samo
jedna duvaljka, pre njenog zaustavljanja, treba uključiti drugu, rezervnu duvaljku. Iz istih razloga
treba instalisati prstenaste cevovode za napajanje vazduhom, što omogućuje dvostrano napajanje, a
u slučaju intervencije, popravku treba vršiti po segmentima. Izuzetak od ovoga čine aeratori od
elastične folije, kod kojih se nečistoća, naročito kamenac od tvrdoće vode, uklanja, prekidom rada
aeracionog sistema za kratko vreme. Začepljavanje aeratora sa unutrašnje strane, sprečava se
ugradnjom odgovarajućih filtera za prašinu i ulje, a korozija cevovoda se izbegava primenom
antikorozivnog materijala.
Vek trajanja aeratora je ograničen i treba računati sa njihovom zamenom, nakon izvesnog
roka. Delimična popravka aeratora se izbegava, jer može dovesti do neravnomerne raspodele
vazduha, što se teško može korigovati.
Za proizvodnju komprimiranog vazduha treba odabrati duvaljke, koje ne bacaju ulje. Na
usisnu stranu duvaljke, treba postaviti filter za vazduh, odgovarajućih tehničkih karakteristika.
9.6.2. Unos kiseonika i režim strujanja vode u bazenu
Na unos kiseonika, kod aeracije sa finim mehurovima, najviše utiče formiranje mehurova.
To naročito dolazi do izražaja kod manjih protoka vazduha, pri kojim se mehurovi dižu prema
površini vode postepeno, uz povećanje njihovih dimenzija.
Uticaj površinsko-aktivnih materija, na formiranje mehurova, posebno je izraženo kod
aeracije sa finim mehurovima. U prisustvu tih materija, usled smanjenog površinskog napona vode,
formiraju se vazdušni mehurovi manjeg prečnika, a time raste njihov broj, što doprinosi povećanju
dodirne površine između vazduha i vode. Mali mehurovi umesto vijugave imaju pravolinijsku
putanju, manja je i sila smicanja na površini mehurova, što rezultira slabije obnavljanje površina, a
time se smanjuje koeficijent prenosa kiseonika. Mali mehurovi prilikom isplivavanja ponašaju se
kao čvrste kugle. Od navedenih pozitivnih i negativnih uticaja, preovladavaju ovi poslednji.
Orijentacione tehničke karakteristike aeracije sa finim mehurovima, prikazane su u tab. 9.1.

Tabela 9.1. Orijentacione vrednosti unosa kiseonika kod aeracije sa finim mehurovima.
povoljni uslovi umereni uslovi
unos O
2
efektivnost unos O
2
efektivnost
g/Nm
3
m kg/kWč g/Nm
3
m kg/kWč
Čista voda 12 2,2 10 1,7
Pogonski uslovi 10 1,8 8 1,3
85
Izloženi podaci, odnose se na aeracione bazene dubine između 2 i 5 m, sa poprečnim
rasporedom aeratora i odnosom (b : H = 1), odnosno sa više redova aeratora i uz optimalni protok
vazduha. Pri tome pod pogonskim uslovima, sa jednim redom aeratora (maksimalno 4 kom.
aeratora na dužnom metru bazena) i dubinom uduvavanja od 3 m i protokom vazduha od 60 Nm
3
po
dužnom metru bazena na čas, unos kiseonika iznosi 1,5 kg/mč (poprečna površina aeracionog
bazena 10 m
2
), odnosno 150 g/m
3
aeracionog bazena na čas ili 3,6 kg na dan.
Potrošnja energije (bruto vrednost uključujući i gubitke) za uobičajene uslove, iznosi 6,0
Wč/Nm
3
, pri dubini uduvavanja od 1 m, a za optimalne uslove 5,5 Wč/Nm
3
m.
Faktor unosa kiseonika u čistoj vodi i prečišćenoj otpadnoj vodi, varira u zavisnosti od
koncentracije tenzida, između 0,5 i 1,0. Kod primarno, mehanički prečišćene otpadne vode
domaćinstava, nalazi se između 0,2 i 0,6. Promena koncentracije aktivnog mulja u opsegu između
0,3 i 6,0 kg/m
3
ne pokazuje značajniji uticaj na vrednost α. Pošto dubina uduvavanja bitno utiče na
unos kiseonika, isti se obično prikazuje po 1 m
3
vazduha pri dubini uduvavanja od 1 m.
Ekonomičnost unosa prikazuje se u vidu efektivnosti unosa (kgO
2
/kWč).
Kod aeracije sa finim mehurovima, uz korišćenje pločastih aeratora, postavljenih na dno
aeracionog bazena, pri malim protocima vazduha, preti opasnost od istaložavanja mulja, zbog
nedovoljnog mešanja i slabe cirkulacije smeše.

9.7. Aeracija sa mehurovima srednje veličine (duboko postavljeni aeratori)
Kod ove vrste aeracije, koriste se aeratori sa rupama prečnika 1 do 5 mm, obično od
perforiranih cevi, ploča, ili raspodelnih cevi, sa unakrsno postavljenim perforiranim cevima.

9.7.1. Pogonske karakteristike
Učestalost pojavljivanja začepljenja slična je kao i kod aeratora sa finim mehurovima, ali se
ovde lakše uklanja. Zbog manjeg izlaznog otpora vazduha, postoji veća opasnost neravnomerne
raspodele kao posledica postavljanja aeratora na nejednaku visinu. Iz tog razloga, treba obavezno
predvideti mogućnost regulacije protoka kiseonika na glavnim razvodnim cevima, mada zatvarači
predviđeni za tu namenu pružaju mali otpor strujanju, a time i slabu mogućnost regulacije unosa
vazduha. Prečišćavanja vazduha većeg stepena, kod ovog sistema može se zanemariti. Zadovoljava
se sa pletenom mrežom, određene gustine.
Sistem se gradi od antikorozivnog materijala.

9.7.2. Unos kiseonika i režim strujanja vode u bazenu
Kod aeracije sa mehurovima srednje veličine, nastaju mehurovi prečnika 1,5 do 20 mm, koji
se dižu nagore u obliku povezanih karika lanca.
Unos kiseonika i kod ovog sistema raste linearno sa dubinom uduvavanja. Ukupna granična
površina mehurova, zbog većeg prečnika mehurova, manja je nego kod aeracije sa finim
mehurovima. Nasuprot tome, usled veće turbulencije, javlja se veća učestalost obnavljanja granične
površine. Količina vazduha po aeratoru, kao i veličina otvora na njima, malo utiče na specifičan
unos kiseonika. Širina otvora od 1 do 4,5 mm i izlazna brzina između 3 i 100 m/s, daju jednaki unos
kiseonika po Nm
3
vazduha. Principi dimenzionisanja i raspoređivanja, izloženih kod sistema
aeracije sa finim mehurovima, važe i u ovom slučaju.
Uticaj koncentracije površinsko-aktivnih materija, verovatno zbog učestalijeg obnavljanja
granične površine nije tako velik kao kod aeracije sa finim mehurovima. Za unos i efektivnost
unosa kiseonika, za sistem aeracije sa srednjim mehurovima, i duboko postavljenim aeratorima,
važe aeracione vrednosti iz tabele 9.2.



86
Taela 9.2. Orijentacione vrednosti unosa kiseonika, kod duboko postavljenih aeratora, sa srednjom veličinom
mehurova
povoljni uslovi umereni uslovi
unos O
2
efektivnost unos O
2
efektivnost
g/Nm
3
m kg/kWč g/Nm
3
m kg/kWč
Čista voda 7 1,4 6 1,1
Pogonski uslovi 5,5 1,1 4,5 0,8

Specifičan unos kiseonika, manji je nego kod aeracije sa finim mehurovima, što kod tehno-
ekonomske analize ukupnih troškova, samo delimično kompenziraju manji troškovi izgradnje i
održavanja sistema.
Sa većim protokom vazduha (oko 150 Nm
3
po m dužine bazena na čas), i pri povoljnom
rasporedu aeratora (po širini ili dužini), pod pogonskim uslovima, unos kiseonika se može povećati
na 2 kg/mč (poprečna površina bazena 10 m
2
), odnosno 200 g/m
3
č, ili 4,8 kg/m
2
dan.
Potrošnja energije je 5,5 odnosno 5,0 Wč/Nm
3
m (za uobičajene, odnosno optimalne uslove),
tj. manja nego kod aeracije sa finim mehurovima, usled manjeg otpora kod izlaza vazduha.
Pošto se uduvavanje vazduha vrši u blizini dna aeracionog bazena, prisutne površinski
aktivne materije ne remete mešanje smeše u bazenu i ne postoji opasnost od istaložavanja mulja na
dnu.

9.8. Aeracija sa mehurovima srednje veličine (visoko postavljeni aeratori-Inka
sistem)
Ovaj sistem je razvijen u Švedskoj i sastoji se od aeracionih rešetki, od perforiranih cevi
(prečnik otvora ø 2,5 do 4,5 mm), ili ploča od nerđajućeg čelika, odnosno plastične materije. Ovi
aeratori su postavljeni na jednu stranu bazena, 80 cm ispod vodenog ogledala, stim da pokrivaju
polovinu njegove poprečne površine. U sredinu bazena postavljen je jedan podužni vertikalni
potopljeni zid, čija se donja ivica nalazi 80 cm od dna bazena, što obezbeđuje cirkulaciju smeše u
bazenu, koja zahvata njenu celu poprečnu površinu.

Slika 9.17. Vertikalni presek aeracionog bazena sa Inka sistemom aeracije

9.8.1. Pogonske karakteristike
Radi sprečavanja začepljavanja, ovaj sistem zahteva efikasno primarno prečišćavanje. Radi
ravnomerne raspodele vazduha, treba posebnu pažnju posvetiti potpunom horizontalnom
postavljanju kompletnog sistema, a u slučaju više bazena za aeraciju, obezbeđenju istog nivoa vode
u svim bazenima. Za prečišavanje vazduha dovoljna je samo pletena žica. Vazduh se obezbeđuje
ventilatorima, koji se smatraju jednostavnim mašinama i naročito veće jedinice, obezbeđuju visok
stepen dejstva. Zbog malih apsolutnih pritisaka, radi izbegavanja visokih gubitaka kod transporta,
treba predvideti razvodnu mrežu velikog poprečnog preseka.
87
9.8.2. Unos kiseonika i režim strujanja vode u bazenu
Zbog male dubine urona, za isti unos kiseonika, potrebno je oko pet puta više vazduha, nego
kod aeracije sa finim mehurovima. Međutim, odvija se intenzivna turbulencija i brzo obnavljanje
granične površine. Kod veoma malog protoka vazduha po aeratoru ili po metru dužine aeracionog
bazena, unos kiseonika je nepovoljan, što je verovatno posledica smanjene turbulencije. Pod
pretpostavkom širine aeratorske rešetke od 1,50 m, optimalne dimenzije aeracionog bazena su,
širina 3 m, a dubina 3 do 3,5 m.
Orijentacione vrednosti unosa i efektivnosti unosa kiseonika, za visoko postavljene aeratore,
sa srednjom veličinom mehurova, prikazane su u tabeli 3. Izložene vrdnosti se odnose na dubinu
uduvavanja od 0,8 m i potrošnje energije 5,5 odnosno 5,0 Wč/Nm
3
m. U slučaju povećanja pritiska
usled začepljavanja aeratora, smanjuje se stepen dejstva ventilatora, a paralelno stim i unos
kiseonika.
Kod otpadnih voda usled smanjenja površinskog napona vode, zbog prisustva tenzida ili
nekih drugih materija, usled slabije cirkulacije kod velikog protoka vazduha, postoji opasnost
istaložavanja mulja. Ako se radi poboljšanja cirkulacije, donja ivica razdelnog zida približi više od
80 cm, to dovodi do smanjenja unosa kiseonika.

Tabela 9.3. Orijentacione vrednosti unosa kiseonika, kod visoko postavljenih aeratora, sa srednjom veličinom
mehurova
povoljni uslovi umereni uslovi
unos O
2
efektivnost unos O
2
efektivnost
g/Nm
3
m kg/kWč g/Nm
3
m kg/kWč
Čista voda 9 1,8 8 1,5
Pogonski uslovi 7,5 1,5 6,5 1,2

9.9. Aeracija sa grubim mehurovima
Kod ovog rešenja, aeratore čine perforirane cevi ili ploče, sa širinom otvora preko 5 mm, ili
otvorene cevi na pr. sa otvorima od 25 mm. Na njih se mogu namontirati ploče za raspodeljivanje ili
statički mešači, koji dele grube mehurove na manje delove. Takva raspodela se može ostvariti i
hidrauličkim putem. U tom cilju kraj navedenih cevi, uvodi se u jednu kutiju sa gornje strane, a
vazduh sa donje strane, što dovodi do njihovog intenzivnog mešanja.

9.9.1. Pogonske karakteristike
Od svih sistema sa komprimiranim vazduhom, kod ovog sistema postoji najmanja opasnost
od začepljavanja. Kod otvorenih cevi je to praktično isključeno. Sa tog apekta pouzdanost rada
sistema, ne zavisi od kvaliteta otpadne vode. Zbog malog izlaznog otpora vazduha treba posvetiti
posebnu pažnju njegovoj ravnomernijoj raspodeli, što zahteva polaganje cevi u isti nivo, a pored
toga treba obezbediti i mogućnost podešavanja položaja cevi. Razvodne cevi vazduha iznad
aeracionog bazena, treba tako dimenzionisati, da gubici u njima budu minimalni. Održavanje i
popravke kod ovog sistema odnose se samo na duvaljke i na razvodnu mrežu vazduha. Zbog malog
obima održavanja, sistem je posebno pogodan za aeraciju razdelnih objekata i kanala za mešanje.
Kod ovog sistema primarno prečišćavanje otpadne vode nije neophodno.

9.9.2. Unos kiseonika i režim strujanja vode u bazenu
Sistem sa grubim mehurovima, postiže najmanji unos kiseonika od svih sistema sa
komprimiranim vazduhom. Primenom raspodelnih ploča ili hidrauličkog mešanja, unos se može
približiti unosu kod duboko postavljenih aeratora sa mehurovima srednje veličine. Uticaj
površinsko-aktivnih materija, sličan je kao kod prethodno spomenutih sistema. Specifičan unos
88
kiseonika, kod dubine uduvavanja koja se tehnički primenjuje, menja se približno linearno u
zavisnosti od dubine uduvavanja, ali ne zavisi od protoka vazduha po aeratoru. Za dimenzionisanje
bazena i raspored aeratora, važe ista pravila kao kod aeracije sa finim mehurovima srednje veličine.
Orijentacione vrednosti unosa i efektivnosti unosa kiseonika sa grubim mehurovima uz
primenu raspodelnih ploča, prikazan je u tabeli 4.

Tabela 9.4. Orijentacione vrednosti unosa kiseonika sa grubim mehurovima
povoljni uslovi umereni uslovi
unos O
2
efektivnost unos O
2
efektivnost
g/Nm
3
m kg/kWč g/Nm
3
m kg/kWč
Čista voda 6 1,2 6 0,9
Pogonski uslovi 4,5 0,9 4,0 0,7




































89
10. POVRŠINSKI AERATORI

Unos kiseonika kod površinskih aeratora postiže se mehaničkim uticajem aeratora na
površinu vode. Pri tome dolazi do mešanja smeše aktivnog mulja i zagađene otpadne vode, što
sprečava istaložavanje mulja.
Odmah nakon početka primene postupka sa aktivnim muljem 1916 godine, Haworth iz
Engleske, dokazao je da se potrebna količina kiseonika za proces može obezbediti i aeracijom
površine vode. Prema njegovom rešenju, to se odvijalo u podužnom plitkom odvodnom i dovodnom
kanalu, širine od 1 m, dubine 1 do 1,5 m, u kojima se voda kretala napred brzinom strujanja od 0,5
m/s, pomoću brodskih točkova prečnika 2 m. Pri uronu točkova od 0,2 m, dolazio je do unosa
vazduha u otpadnu vodu. Naravno kapacitet unosa je bio mali. Sledeću fazu razvoja aeracije činio je
oksidacioni odnosno aeracioni jarak, kod kojeg je aeracija i pokretanje otpadne vode vršena brzo
rotirajućim rotorima (valjcima). U daljem delu teksta biće prikazani razni tipovi površinskih
aeracionih sistema.

10.1. Cilindrični (horizontalni) aeratori
U ovu grupu aeratora spadaju aeracione četke, cilindrični aeratori sa štapićima i mamut
rotori, kod kojih četke ili metalni štapovi, pričvršćeni na horizontalnu osovinu, prilikom rotacije,
udaraju po površini vode i stvaraju usisno strujanje iza aeracionog elementa, stvarajući na taj način
jako turbulentno mešanje vode i vazduha. Istovremeno nastaje i strujanje vode.
Kod podužnih bazena, valjci se postavljaju na dužu stranu bazena, iznad vodenog ogledala.
Kod ovih bazena kao rezultat horizontalnog kretanja vode i vertikalnog mešanja, javlja se spiralno
strujanje smeše, kao kod aeracije sa komprimiranim vazduhom. Ovakvo rešenje samo se retko
primenjuje danas.
Kod bazena sa kružnim kretanjem vode, cilindrični aeratori vrše aeraciju i obezbeđuju
kružno kretanje vode po sličnom principu kao brodski točak u Haworth-ovom jarku. Tehničkim
usavršavanjem cilindričnih aeratora, njihova oblast primene je znatno proširena.
Postoje razna tehnička rešenja opremanja valjaka za aeraciju. Umesto prvobitno od strane
Kessener-a korišćenih Passavant-četaka (otuda je naziv ”aeracione četke”), danas se pretežno
koriste metalni profili u obliku češlja (pljosnato gvožđe, ugaono željezo i sl.) postavljeno radijalno
(štapni aeratori) ili osno-paralelno (kalotasti valjci).
U upotrebi su štapni i pločasti cilindrični aeratori, prečnika 0,5 mm, za oksidacione jarkove i
manje biološke bazene, kalotasti valjci i mamut rotori, prečnika 1,0 m za veće biološke bazene i
bazene sa kruženjem vode.
Cilindrični aeratori, proizvode se i u plivajućoj izvedbi, za primenu kod aeriranih laguna.
Ležajevi i pogon su osetljivi delovi cilindričnih aeratora. Na to se nadovezuje i podmazivanje
ležajeva. Važno je dovoljno visoko postavljanje uležištenja, što treba ispitati tokom probnog rada,
sa opterećenjem.
Pored podmazivanja ležajeva, ova vrsta aeratora ne iziskuje tokom eksploatacije drugo
održavanje. Životni vek postavljenih štapova je danas prilično dugačak.
Kod velikih postrojenja za prečišćavanje, veći broj pogonskih jedinica i među-ležajeva ne
idu u prilog ovom rešenju. Ovaj problem je rešen spajanjem višeštapnih cilindričnih aeratora u
jednu jedinicu većeg kapaciteta, u obliku mamut rotora. Mamut rotori se proizvode do dužine od 9,0
m.
Mišljenja da cilindrični aeratori sa štapovima, dovode do usitnjavanja aktivnog mulja, usled
mehaničkog dejstva na njega, nisu jednoznačno dokazana.
Oko cilindra, usled intenzivnog obnavljanja granične površine, kiseonik se uvodi u vodu, i
strujanjem se raspoređuje po bazenu. Unos kiseonika raste sa dubinom urona i sa perifernom
brzinom (broj obrtaja) aeratora. Podešavanje urona se vrši automatski, putem podesivnog prelivnog
praga, na osnovu merene aktuelne koncentracije kiseonika u bazenu ili promenom broja obrtaja
preko polova elektromotora.
90
10.1.1. Podužni bazen
Poprečni presek ovih bazena razvijen je na osnovu ispitivanja u dve varijante, sa površinom
2,5 m
2
i 15 m
2
, kao što je prikazano na slikama 18 i 19.
Promena režima strujanja bitno utiče na unos kiseonika pod pogonskim uslovima. Pri tome,
taj uticaj dolazi do znatnijeg izražaja kod dubokih bazena, na pr. sa kvadratnim poprečnim
presekom, nego kod plitkih. Kod dubokih bazena bez zida za usmeravanje, kod velikog broja
obrtaja aeratora, usled prisustva tenzida, stvara se laka smeša voda-vazduh, koja kruži samo u
gornjem delu bazena i ne meša se sa ostalim delovima bazena. U tom slučaju dolazi do
istaložavanja mulja na dnu bazena. Ugradnjom dva zida za usmeravanje, jedan usisni ispod valjka i
jedan potisni na suprotnoj strani, ili pak jedan potisni, može se ostvariti povoljniji režim strujanja i
kod dubokih bazena.

Tabela 10.1. Orijentacione vrednosti unosa kiseonika cilindričnim aeratorom sa štapićima
povoljni uslovi umereni uslovi
efektivnost efektivnost
kg/kWč kg/kWč
Čista voda 1,9 1,9
Pogonski uslovi 1,6 1,4

Podaci iz tabele 10.1. se odnose na cilindričan aerator, sa štapovima, prečnika 52 cm.


Slika 10.1. Podužni bazen sa pločastim cilindrima prečnika 50 cm, pokriven pločom.


Slika 10.2. Poprečni presek podužnih bazena, površine 2,5 m
2
i 15 m
2



91
Maksimalni unos kiseonika po 1 m dužine bazena (ravno 5/6 unosa kiseonika po 1 m dužine
sa štapovima), pri optimalnoj perifernoj brzini (v
p
=2,4 m/s) i uronu od 14 cm, iznosi 1,5 kg/mč,
odnosno 150 g/m
3
č (poprečni presek 10 m
2
), ili 3,6 kg/m
3
d. Unos kiseonika po m
3
zapremine
bazena, može se podesiti po potrebi, izborom poprečnog preseka bazena.

10.1.2. Bazeni sa kružnim kretanjem vode
Bazeni sa kružnim kretanjem vode, sastoje se od dva podužna povezana kanala. Širina
kanala podešava se prema uobičajenoj dužini cilindričnog aeratora, između 3 i 9 m. Dubina bazena
kreće se do 4 m (sl.10.3. i sl.10.4). Radi se o tzv. bazenima sa potpunim mešanjem, čije su osobine
obrađene u okviru postupaka za biološko prečišćavanje i koje samo u maloj meri zavise od
karakteristika aeratora. Mogućnost povećanja unosa i efektivnosti unosa kiseonika, postiže se putem
koso postavljenih zastora koji usmeravaju vodu, obogaćenu kiseonikom, od mamut rotora prema
dnu bazena. I kod ovih bazena je zapaženo negativno dejstvo sadržaja površinsko-aktivnih materija
u vodi, na režim strujanja pri dnu bazena, naročito kod bazena dubine preko 3 m. Na osnovu
prethodno izloženih pogonsko-tehničkih spoznaja, može se kod ovakvih uređaja, celishodnim
izborom oblika i dubine bazena, kao i odgovarajućim razmeštajem mamutrotora sprečiti
istaložavanje mulja na dnu bazena.

Slika 10.3. Oblik bazena za mamutrotor ø 1m.

Nasuprot ponašanju cilindričnih aeratora sa pločama kod podužnih bazena, hidraulički
odnosi u bazenima sa kružnim kretanjem vode, dozvoljavaju povećanje optimalne periferne brzine
sa 2,4 m/s na 3,7 m/s; pri tome se unos kiseonika može održavati na konstantnoj vrednosti i iznad
praktičnih dubina urona.


Slika 10.4. Bazen sa kružnim kretanjem vode, sa 4 kom. mamutrotora ø 1 m u pogonu

Kod povećanja periferne brzine mamut rotora, značajni su veličina oblik i raspored
pojedinih elemenata za rasprskavanje vode (štapići). Povećanje unosa i njegovog efekta, kao i
92
kapaciteta mešanja, koji se na taj način ostvaruju, dozvoljavaju primenu ovih mašina u svim
oblastima opterećenja.
Rezultati ispitivanja, sprovedenih na postrojenju Wien-Blumental, pokazuju veoma dobro
poklapanje unosa kiseonika u čistu i otpadnu vodu.
Rezultati ispitivanja sprovedeni na raznim postrojenjima u tehničkoj razmeri, uglavnom sa
čistom vodom, prikazani su u tabeli 10.2

Tabela 10.2. Rezultati ispitivanja mamutrotora u čistoj vodi
Dubina
vode
Broj
obrtaja
Vođica Brzina
pri dnu
OC
kod urona 30 cm
O
N

bruto
Faktor ispitivanja
m o/min cm/s kg/mč kg/kWč
1.Osnovna postavka
udvojeno
Solo jednostruko
4 65 bez
22-27
12-15

5,61
6,94

1,6-1,8
1,8
2.Vođica
Povezano
Semi-Solo pola-jednostruko
4 65 sa
21-25
13-24

6,70
8,82

1,8
2,1-2,6
3.Manji uron
Povezano udvojeno
Semi-Solo pola-jednostruko
3 65 sa
21-27
20-40

6,00
6,58

1,6-1,8
1,7-2,1
4.Veći broj obrtaja
Povezano udvojeno
Semi-Solo pola-jednostruko
3 72 sa
23-30

8,20
10,20

1,7-1,8
2,0-2,2

Moguće šeme rada ukazuju na mogućnost raspodele unetog kiseonika po celom bazenu.
Automatskom regulacijom unosa kiseonika, prema stvarnim potrebama, navedene šeme rada
omogućuju uštedu energije. U tom cilju posebno je važna mogućnost regulacije unosa kiseonika
mamut rotora. To se ostvaruje sa intermitentnim radom aeratora, primenom elektromotora sa
varijabilnim polovima rada za pogon i promenom dubine urona cilindričnih aeratora.
Odgovarajućim izborom šeme rada cilindričnih aeratora može se obezbediti potrebna brzina
strujanja za sprečavanje istaložavanja mulja.

Slika 10.5. Šema rada bazena sa kružnim kretanjem vode.


Slika 10.6. Mamutrotori u proširenom bazenu za aeraciju, sa zvučnom izolacijom i pokrivačem za sprečavanje širenja
aerosola
93


Slika 10.7. Nivo buke mamut rotora.

Srednja brzina strujanja, raste sa povećanjem gustine snage, izražene kao W/m
3
. Na
postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda Wien-Blumental, pri gustini snage od 10 W/m
3
,
postignuta je srednja brzina od 25 cm/s, a kod 55 W/m
3
merena je 55 cm/s.
Pri povoljnoj kombinaciji rasporeda rotora, potrebna brzina mešanja može se ostvariti već
pri gustini snage 4-6 W/m
3
. Moguće su i povoljnije vrednosti.
Širenje buke i aerosola, može se sprečiti jednostavnim merama, kao što su proširenje
betonskog mosta, postavljanjem zaštitnog zida na pogonski deo ili postavljanjem ploča za obaranje
aerosola.
Rezultati zaštite od širenja buke prikazani su na slici 10.7.

10.2. Kružni (vertikalni) aeratori
Nasuprot cilindričnim aeratorima, kružni aeratori rotiraju se oko vertikalne ose. Obično se
postavljaju u sredinu bazena, podužne osnove. Proizvode se i u plivajućoj izvedbi.
Kružni aeratori različite konstrukcije, rade na istom principu, koji se sastoji u centralno-
simetričnom mešanju, pri kojem se voda u sredini aeratora usisava iz dubine, a na površini se
radijalno razbacuje.
Kod svakog tipa kružnog aeratora kiseonik se prvenstveno unosi u turbulentnoj zoni,
stvorenoj na površini vode. Tu usled direktnog dodira između vode i vazduha, uz stalno obnavljanje
dodirne površine između mehurova vazduha i vode usled turbulencije, stvaraju se povoljni uslovi za
intenzivan unos kiseonika. Kružni aeratori izazivaju i strujanje vode, usled čega se uneti vazdušni
mehurovi raspoređuju po vodi, i strujom stvorenoj uz zidove bazena vertikalno nadole, prema dnu
bazena, prenose se i u dublje slojeve. Sve to doprinosi dodatnom unosu kiseonika kod kružnih
aeratora, što zavisi od količine, veličine i vremena zadržavanja stvorenih mehurova u vodi.
Različiti tipovi aeratora koji se nude na tržištu razlikuju se po njihovoj konstrukciji kao i po
načinu dejstva. Razvoj kružnih aeratora u osnovi, bio je usmeren u pravcu da se dobija sistem sa što
intenzivnijim mešanjem vode pri što manjoj visini dizanja vode (i stvaranja površine za predaju
kiseonika). Neki kružni aeratori, pokazuju konstruktivne karakteristike, koje su sa strujno-tehničkog
aspekta poznate kod radnih kola nekih crpki i turbina. Rade slično crpkama sa lopaticama koje
izbacuju vodu na površinu, uz minimalnu visinu dizanja. Ovi sistemi su često snabdeveni sa
dovodom vazduha, u delu rotora sa podpritiskom. Transportovana struja vode usmerava se preko
usisnog otvora rotora, i na taj način njena veličina je određena.
Kod nekih tipova kružnih aeratora transport, ubrzanje, uzburkavanje vode postiže se
postavljanjem u donji deo rotora lopatica za mešanje.
94
Oba navedena tipa aeratora zahtevaju odgovarajući pogon, sa brojem obrtaja od 20 do 70
o/min. Periferna brzina ovih aeratora, kreće se između 3 i 6 m/s, u zavisnosti od prečnika i broja
obrtaja.
Radi eliminacije troškova pogonskog mehanizma, razvijeni su aeratori sa rasprskavanjem,
kod kojih se voda transportuje propelerskim crpkama sa velikim brojem obrtaja, oko 1000 o/min, a
nastali mlaz vode se razbija na paralelno postavljenim tanjirima a mehuri koji pri tome nastaju,
obezbeđuju unos kiseonika. Nedostatak ove vrste aeracije je niska vrednost unosa kiseonika i
nemogućnost kontinualne regulacije unosa kiseonika.
Pregled različitih tipova kružnih aeratora prikazan je na slikama 10.8 i 10.9.


Slika 10.8. Razne konstrukcije kružnih aeratora
a) Razni Symplex – kružni aeracioni sistemi
b) Gyrox – površinski aeratori Lurgi Apparate-Techink Gmbh Frankfurt/M
c) BSK – Turbinen Norm A.M.C.A.G. Buochs (CH)
d) Hamburg – Rotor, Maschienenfabrik H. Geiger, Karlsruhe
e) OS – Kreiselbelüfter Typ K, Oswald Schulre KG, Gladbeck

10.2.1. Pogonske karakteristike
Sa navedenih slika se vidi, da se kružni aeratori sastoje od rotora, pogonskog mehanizma,
ležišta poluge i elektromotora. Pogonski mehanizam sa prenosnikom snage nalazi se iznad vodnog
ogledala, i treba da budu zaštićeni od kvašenja vodom. Ležaj i prenosni mehanizam, treba da bude
dimenzionisan u skladu sa uslovima opterećenja. Naime, zbog mehaničkog uticaja kružnih aeratora
na vodenu masu, ležaj i reduktor su već pri normalnom radu izloženi jakim vibracijama i udarima.
95
Zato kod njihovog izbora treba računati sa faktorom sigurnosti 2,0. To se često zanemaruje, usled
čega se kod nekih postrojenja za prečišćavanje, nakon nekoliko meseci rada sistema aeracije, javlja
teško oštećenje pogonskog dela. Kod većine kružnih aeratora, prilikom rada, javlja se vertikalna
sila. Ove sile, jačine 100 do 200 N prema gore, moraju preuzimati krajevi pogonskog dela.
Aeratorski rotori se proizvode prečnika od 0,5 do 5 m. U cilju mirnog rada zahteva se velika
tačnost izrade i dobra izbalansiranost. Kod nedovoljno prethodno obrađene otpadne vode, mogu se
zakačiti vlakna i grudve na lopatice rotora, što dovodi do neravnomernog transporta vode. Slično se
dešava i zimi usled smrzavanja vode na lopaticama. Kao posledica toga, rotor dolazi u debalans što
izaziva dodatna opterećenja na ležajevima. U cilju lakšeg održavanja, kod nekih tipova aeratora,
dovodni kanali su lako pristupačni. Kod projektovanja aeracionih bazena treba obratiti pažnju na to,
da se formiranje leda na mostu i stalku može sprečiti obezbeđenjem dovoljnog odstojanja od
vodenog ogledala, odnosno aeratorskog rotora.

Slik 10.9. Razne konstrukcije kružnih aeratora
a) Biorotor, vercinigte Kesselwerke, Düsseldorf b) HD – aeratori, Passavant Werke c)Simear – kružni aeratori
d) Agna – Lator – SEM Cachan (F)

96
10.2.2. Unos kiseonika
Unos kiseonika, u kg/m
3
d, za stvaranje turbulencije i mešanje vode, kod svih mehaničkih
površinskih aeratora raste sa povećanjem snage aeracionog sistema. Pri tome, unos kiseonika zavisi
od unete količine vazduha u vodu, transportovane i rasprskane količine vode i brzine rasprskavanja
vode.
Unos kiseonika raste sa kapacitetom kružnog aeratora, što zavisi od njegovog prečnika,
oblika, smera kruženja, dubine urona i broja obrtaja. Visok efekat unosa, kg/kWč, opšte uzevši
postiže se malom visinom dizanja, sa perifernom brzinom 3 do 6 m/s u zavisnosti od oblika i
prečnika,i intenzivnim mešanjem jakom turbulencijom vode. Usaglašavanje unosa kiseonika sa
potrebom u kiseoniku sprovodi se kod kružnih aeratora uglavnom promenom dubine urona, što se
postiže varijacijom visine nivoa vode u bazenu ili promenom dužine pogonske poluge, kao i
promenom broja obrtaja i smera obrtanja aeratorskog rotora. Sa aspekta regulacije unosa kiseonika,
povoljni su kružni aeratori kod kojih se unos menja linearno u funkciji dubine urona. Mogući opseg
regulacije putem dubine urona menja se od 2:1 do 3:1.
Regulacija unosa kiseonika putem promene dubine urona kružnih aeratora, sprovodi se
putem podesive prelivne ivice, na izlazu iz aeracionog bazena. Radi sprečavanja preopterećenja
naknadnog taložnika, spuštanje nivoa vode u aeracionom bazenu treba sprovoditi postepeno.
Unos kiseonika kružnih aeratora, može se prikazati sledećom jednačinom:
( )
3
p
2
R
v D E b 1 OC ⋅ ⋅ + ⋅ α =
gde su:
OC
R
- specifičan unos O
2
u čistu vodu u kg/m
3
d
D - prečnik rotora u m
v
p
- periferna brzina rotora aeratora u m/s
E - dubina urona rotora aeratora u cm
α - konstanta koja zavisi od kružnog aeratora i bazena u kg s
3
/č m
3

b - konstanta koja zavisi od tipa kružnog aeratora u cm
-1


Prema tome, unos kiseonika, a naročito efekat unosa kiseonika određenog kružnog aeratora
zavisi i od oblika i veličine aeracionog bazena, odnosno kako je isti ugrađen u njega.
U bazenima, gde odstojanje kružnog aeratora od zida bazena iznosi samo 2 do 4 m, postižu
se povoljnije vrednosti unosa kiseonika, nego kod bazena sa odstojanjem 5 do 10 m, jer kod manjeg
odstojanja mehurići stvoreni na površini vode usled radijalno usmerenog strujanja prema zidu
bazena, usmeravaju se u većem obimu prema dubljim slojevima vode. Kod većeg odstojanja
mehurovi vazduha rasformiraju se na putu prema zidu bazena. Unošenje vazdušnih mehurova u
masu vode aeracionog bazena pospešuje se i putem intenzivnog strujanja, što raste sa povećanjem
gustine snage, u W/m
3
, u bazenu.
U tabeli 10.3 su prikazane orjentacione vrednosti unosa kiseonika, koje se odnose na većinu
poznatih tipova kružnih aeratora.

Tabela 10.3. Orijentacione vrednosti unosa kiseonika kružnih aeratora.
povoljni uslovi srednji uslovi
efektivnost efektivnost
kg/kWč kg/kWč
Za čistu vodu i
pod pogonskim uslovima
1,8 – 2,2 1,3 – 1,8

Kod svih kružnih aeratora putem transportnog kapaciteta aeratora, nastaje na površini vode
radijalno ili blago spiralno strujanje u pravcu zida bazena, što se usmerava prema dnu bazena, duž
njegovog zida odatle usled usisnog dejstva aeratora, usmerava se prema sredini bazena. Strujanje
što nastaje pri tome na dnu bazena, treba da ima brzinu, koja sprečava istaložavanje mulja. Prema
raspoloživim podacima, brzina strujanja za postizanje tog cilja, u slučaju prethodno taložene
97
otpadne vode, treba da se kreće od 15 do 20 cm/s. Strujna slika i brzina strujanja, naravno zavise od
kapaciteta kružnih aeratora ali i od oblika i veličine aeracionog bazena.
Brzina strujanja pri istoj gustini snage po jedinici zapremine bazena (W/m
3
), raste sa
porastom veličine bazena. Tu naravno važi, Froude-ov zakon. Prema izvršenim merenjima, za
zadovoljavajuće mešanje i vrtloženje vode u aeracinom bazenu, u zavisnosti od oblika i veličine
bazena, potrebna je snaga koja je prikazana na slici 10.10, i pri kojoj se na dnu bazena sa čistom
vodom, postiže brzina strujanja od 25 do 30cm/s.

Slika 10.10. Potrebna snaga za zahtevanu brzinu strujanja na dnu aeracionog bazena.

Sastojci otpadnih voda, koji smanjuju površinski napon vode, mogu negativno delovati na
režim strujanja vode u aeracionom bazenu i kod kružnih aeratora. Pri smanjenom površinskom
naponu vode, unose se u vodu više finijih mehurova koji prikoče cirkulaciju vode. Smanjenje brzine
strujanja može dovesti do istaložavanja mulja na dnu bazena, naročito kod bazena veće dubine.
Kružni aeratori moraju izmešati vodu do dna i kod dubokih bazena. Slika 10.11. pokazuje zavisnost
brzine strujanja na dnu bazena, u zavisnosti od sadržaja tenzida, utvrđenu u jednom bazenu
zapremine 400 m
3
.

Slika 10.11. Brzina strujanja na dnu bazena u zavisnosti od sadržaja tenzida.

98
Kružni aeratori uglavnom se koriste kod bazena sa potpunim mešanjem, kod kojih se, u
slučaju otpadnih voda domaćinstava, sadržaj tenzida kreće između 0,5 i 2 mg/l. U slučaju da
navedena koncentracija dovodi do smanjenja brzine strujanja na dnu bazena za 30% u odnosu na
čistu vodu, to nominalno iznosi smanjenje sa 25 do 30 cm/s na 17 do 21 cm/s. Pri tome još ne
nastupa istaložavanje. Kod industrijskih otpadnih voda, zbog sadržaja raznih materija, mogu se
javiti mali površinski naponi a usled toga i kritične brzine strujanja, ispod 15 cm/s, kod kojih se
javlja istaložavanje mulja, i zato u tim slučajevima primena kružnih aeratora uobičajene
konstrukcije nije moguća.

Slika 10.12. Vertikalne i horizontalne ploče za smanjenje rotacije i talasanja vode u aeracionom bazenu

Kod određenog oblika, broja obrtaja i dubine urona aeratora, može doći do cirkulacionog
kretanja vode u aeracionom bazenu, oko ose osovine aeratora, ili pak nastaju stojeći valovi, sa
udubljenjima i ispupčenjima u uticajnom prostoru kružnog aeratora. Ove pojave, pored toga što
dovode do neravnomernog unosa kiseonika, do prelivanja i rasprskavanja vode, dovode i do
dodatnih mehaničkih opterećenja pogonskog mehanizma aeratora, što može prouzrokovati fizička
oštećenja. Iz tog razloga povoljno je, već u fazi projektovanja predvideti, postavljanje vertikalnih ili
horizontalnih ploča, radi smanjenja navedene rotacije ili talasanja vode. Na slici 10.12. prikazan je
iskustveni raspored ploča za sprečavanje rotacije i talasanje vode u bazenima pravougaone i kružne
osnove.

Slika 10.13. Nivo buke kružnih aeratora bez zaštite, u zavisnosti od udaljenosti.

99
Kod podužnih bazena, sa više kružnih aeratora, postavljenih u red, jedan iza drugog, iz
hidrauličkih razloga, pojedine bazene ne treba razdvajati zidom. Između aeratora formiraju se
granične linije same od sebe koje oslikavaju podelu mase vode po kružnim aeratorima. Naime, u
slučaju zastoja nekog aeratora, razdelni zidovi bi delovali nepovoljno, jer pripadajući deo vodene
mase ne bi bio izložen dejstvu ostalih aeratorskih jedinica.
Slika 10.13. pokazuje intenzitet buke sa kojom treba računati kod mehaničkih aeratora.
Smanjenje širenja buke i nastalog aerosola, može se postići, delimičnim ili potpunim pokrivanjem
aeracionog bazena, ili izdizanjem zidova bazena, kao i postavljanjem zvučnih barijera.










































100
11. MLAZNI AERATORI

11.1. Mlazni aeratori sa diznama
Pod pojmom mlaznih aeratora sa diznama, podrazumevaju se dizne sa dve materije, kao što
su ejektori, injektori, mlaznice i venturi sapnice, kod kojih se putem mlaza vode bogate energijom
uvlači vazduh kroz sapnice za mešanje i raspoređuje se po vodi. Vazduh se može uvlačiti pod
vakuumom, koji nastaje kod suženja sapnice, usled povećane brzine ubrizgane tečnosti ili pak
uduvavati u sapnicu pod pritiskom pomoću kompresora. Na slici 31. prikazani su razni sistemi
mlaznih aeratora sa diznama.
Mlazni aeratori sa diznama su posebno efikasni, slično aeratorima sa finim mehurovima
komprimiranog vazduha, ako se stvori velika površina za razmenu materija u vidu fino
dispergovanih mehurića vazduha i smeša vode i vazduha putem velike turbulencije se raspoređuje
po aeracionom bazenu.
Kod većine tehničkih rešenja mlaznih aeratora sa diznama, pojedine jedinice aeratora,
postavljaju se na dno bazena. U zavisnosti od sistema kod mlaznih aeratora sa diznama dobija se
vertikalno, koso ili horizontalno usmeren mlaz, po mogućnosti u obliku mlazne površine. U slučaju
intenzivnog horizontalnog mlaza, u kružnim bazenima i bazenima sa kružnim kretanjem vode,
uspostavlja se istovremeno i kruženje vode. Pravilnim rasporedom mlaznih aeratora sa diznama po
površini dna bazena i usmeravanjem mlaza, obezbeđuje se dovoljna turbulencija ili kružno
strujanje vode, za sprečavanje istaložavanja mulja. Zato potrebna gustina snage i odgovarajući
raspored aeratora po dnu, zavisi od odabranog sistema, i treba tražiti od isporučioca opreme.
Mašinska instalacija mlaznih aeratora sa diznama sastoji se od duvaljki za komprimirani
vazduh, crpke za vodu i razvodne mreže za vazduh i vodu. Odnos ubrizgane vode i vazduha iznosi
1:5. Mlazni aeratori sa relativno velikim otvorom, reda veličine cm, nisu skloni začepljavanju.
Prethodno taloženje vode je ipak potrebno.
Dimenzije aeracionog bazena se odabiraju proizvoljno. Povoljne su dubine bazena od 6 m i
preko toga. Na taj način se smanjuje potrebna površina za gradnju aeracionog bazena. Po visokom
stubu vazdušnih mehurova, postiže se visok stepen apsorbcije kiseonika, kao i kod aeracije sa
komprimiranim vazduhom. Na taj način treba uduvavati manje vazduha, što pri finoj raspodeli
izaziva manje izvetravanje gasova neugodnog mirisa.
Unos kiseonika mlaznih aeratora sa diznama, zavisi od odabranog sistema, od odnosa
količine vode koja kruži i vazduha i rasporeda po bazenu. Potopljeni aeratori u obliku potopljenih
crki (sl.31.), sa radijalno postavljenim diznama, postižu efekat unosa kiseonika od 1,1 do 1,4
kg/kWč, pri dubinama vode od 5 m. Opšte uzevši daju vrednosti, koje su blizu vrednostima aeratora
sa finim mehurovima. Pod pogonskim uslovima, pri jako smanjenom površinskom naponu otpadne
vode, postižu se čak bolji rezultati.
Mlazni aeratori sa diznama, koji u užem opsegu usled veće gustine energije stvaraju veoma
fine mehurove, pokazuju pri serijama ispitivanja, naročito pri visokim stubovima vode, povoljne
vrednosti efekta unosa kiseonika, koje međutim važe samo u uskom opsegu pogona.
Mlazni aeratori sa diznama, u prošlosti su pretežno primenjivani kod postrojenja za
prečišćavanje industrijskih otpadnih voda.

11.2. Obični mlazni aeratori
Rad mlaznih aeratora, zasniva se na spoznaji, da mlaz vode upućen na površinu vode, unosi
u vodu i mehurove vazduha. Povoljne vrednosti efektivnosti unosa kiseonika se postižu, ako
mehurovi uneti sa mlazom vode, dospevaju što dublje u vodenu masu, i tamo se dugo zadržavaju.
Unos kiseonika se može varirati jačinom i oblikom mlaza, uglom uduvavanja, visinom mlaza i
optimizirati režim strujanja. Unos kiseonika reguliše se količinom (protokom) rasprskane vode.
Mehaničke delove jednog sistema mlaznog aeratora čine jedna ili više crpki i cevni razvod sa više
101
mlaznica od čelika, iz kojih se voda u blago kosom obliku upućuje na površinu vode aeracionog
bazena.
Sistematska ispitivanja uticaja parametara mlaza na unos kiseonika, sa prečnikom dizni 20 i
40 mm, su pokazala da se primenom više dizni manjeg prečnika efektivnost unosa kiseonika može
povećati. Ali ista ne prekoračuje vrednost istog pokazatelja ostalih tipova aeratora. Razna
ispitivanja pokazala su vrednosti 1-2 kg/kWč.

Slika 11. 1. ABS – potopljeni aerator sa duvaljkom.


Slika 11.2. Šema funkcionisanja mlaznih aeratora sa ejektorom.


102

Slika 11. 3. Šema postavljanja mlaznih aeratora u zavisnosti od oblika aeracionog bazena.
































103
12. KOMBINOVANI AERATORI

Kombinovani aeratori su sistemi kod kojih se uduvavani vazduh u bazen mehaničkim putem
raspoređuje po bazenu. Istovremeno sa strujom vazduha, vrši se mešanje vode u bazenu sa krilnom
ili drugom vrstom mešalica.

12.1. Aeracija sa finim mehurovima sa mehaničkim mešanjem
Kod nisko opterećenih postrojenja samo manji deo uduvanog vazduha je potreban za
potrošnju kiseonika mikroorganizama, dok veći deo služi za potrebe mešanja. Zato je Imhoff već
1926. godine, na prvom nemačkom postrojenju za prečišćavanje u Essen-Rellinghausen-u, došao na
ideju, da uvodi samo toliko vazduha, u obliku finih mehurova, koliko zahteva potrošnja kiseonika
mikroorganizama, a mešanje kao i pospešivanje stvaranja flokula obezbedi sporo rotirajućim
mešalicama sa krilima. Mešalice se kreću u suprotnom smeru strujanja usled uduvavanja vazduha, i
na taj način produžavaju vreme kontakta između mehurova i vode i povećavaju učestalost
obnavljanja površine, što doprinosi poboljšanju iskorišćenja kiseonika iz komprimiranog vazduha.
Aeracija sa finim mehurovima je već ranije opisana. Ako se striktno održavaju tamo izloženi
zahtevi u vezi primarnog prečišćavanja otpadne vode, pre svega radi uklanjanja vlaknastih materija,
kod rada krilatih mešalica neće doći do posebnih poteškoća.
Ispitivanja u čistoj vodi su pokazala da aeracija sa finim mehurovima i mešanjem sa krilatim
mešalicama pod određenim pogonskim uslovima predstavlja ekonomično rešenje aeracije. Jedino
zahteva veću pažnju kod održavanja. Pri pogonskim uslovima, za 1 m dužine aeracionog bazena,
može se računati sa maksimalnim unosom kiseonika od 1,5 kg/m
2
č. Oblast primene ovog sistema,
poklapa se sa oblašću primene aeracije sa finim mehurovima, stim da ovaj sistem iziskuje veće
investicione troškove. Prednost sistema je u tome, što se mešanje obezbeđuje mehaničkim putem,
bez uduvavanja vazduha, što omogućuje stvaranje zone bez kiseonika potrebne za odvijanje
denitrifikacije. Umesto krilatih mešalica sa horizontalnom osovinom, mogu se koristiti i kružne
mešalice, sa vertikalnom osovinom, koje se postavljaju neposredno iznad dna aeracionog bazena.

12.2.Turbinski aeratori
Kod turbinskih aeratora, uvođenje vazduha i mešanje, odnosno obnavljanje površine,
sprovodi se odvojeno, putem dva uređaja. Pri tome, komprimirani vazduh se uvodi pri dnu
aeracionog bazena, putem jednog prstena, u vidu grubih mehurova. Iznad otvora za ulaz vazduha
nalazi se kružni mešač postavljen na vertikalnu osovinu koji vrši finu raspodelu mehurova vazduha
po vodi i obezbeđuje potrebno strujanje u aeracionom bazenu.

Slika 12.1. Turbinski aerator System Dorr-Oliver.

Kao mešalice mogu se koristiti i kružni aeratori, uobičajene konstrukcije.
104
Pošto se radi o aeraciji sa grubim mehurovima, sistem obično radi bez začepljavanja.
Unos kiseonika zavisi od unete količine vazduha, prečnika rotora i njegove periferne brzine,
i tokom rada može se podešavati promenom količine vazduha i broja obrtaja rotora.
Ukupna potrošnja energije sistema sastoji se od potrošnje duvaljke i rotora, stom razlikom
da se uduvavanje vazduha reguliše nezavisno od usisne aeracije rotora i zato se mogu postići
povoljniji efekti unosa kiseonika.
Prema sprovedenim ispitivanjima u Americi, u biološki prečišćenoj otpadnoj vodi, prema
tome pod pogonskim uslovima, sa turbinskim aeratorima snage 30 kW (φ 1,22 m, 106 o/min) i
protokom vazduha 720 m
3
/č, izmeren je unos kiseonika 51 kg/č, pri potrošnji energije 23,7 kWč za
rotor i 12 kWč za aeraciju. To daje efektivnost unosa kiseonika od 1,4 kg/kWč. Rezultati novijih
ispitivanja, po redu veličina, poklapaju se sa navedenim vrednostima.
Intenzitet strujanja je dovoljan za održavanje smeše u suspenziji, čak i kod većih bazena.
Ovaj sistem je posebno povoljan kod prečišćavanja industrijskih otpadnih voda, sa
varijacijom BPK
5
opterećenja, jer se unos kiseonika može podesiti prema potrebama na već raniji
izloženi način. Aeracioni bazen se može pokriti, nastale gasove odvesti na prečišćavanje, što je
potrebno kod industrijskih otpadnih voda sa neugodnim mirisom, radi sprečavanja aerozagađenja.
Kombinovani sistemi aeracije mogu se dalje razvijati, ako se umesto komprimiranog
vazduha koristi čist kiseonik, što im daje poseban značaj. Inače ovo će biti opisano detaljnije, u
jednom od sledećih delova.































105
13. AERACIONI SISTEMI SA ODVOJENIM MEŠANJEM

Kod postupaka sa niskim specifičnim organskim opterećenjem, naročito simultanom
denitrifikacijom, u cilju racionalnog unošenja kiseonika i potrebnog mešanja za sprečavanje
istaložavanja mulja, potrebno je obezbediti odvojeno mešanje od aeracije, nezavisno jedno od
drugog.
Putem mehaničkih uređaja za mešanje, pomoću krilatih, propelerskih, cevastih ili kružnih
aeratora u bazenima sa kružnim kretanjem vode stvara se horizontalno, a u kružnim i pravougaonim
bazenima pored toga i vertikalno strujanje vode. Pri pojedinačnom radu racionalni mehanički
sistemi za mešanje, pri gustini snage od 3 do 6 W/m
3
aeracionog bazena, stvaraju dovoljno veliku
brzinu strujanja za mešanje od 0,1 do 0,3 cm/s, pri dnu bazena, ili kružnu turbulenciju za pokretanje
eventualno istaloženog mulja.
Za unošenje kiseonika kod ovih sistema, pretežno se koriste aeratori sa finim mehurovima,
koji se postavljaju u vidu traka ili na veliku površinu. Ali se koriste i mehanički aeratori
namontirani na pokretni kružni most, koji služe kako za unošenje kiseonika tako i za mešanje.
Eksploatacione prednosti navedenih sistema su u tome što se aeracija i mešanje mogu
odvojeno regulisati i podesiti datim uslovima.
Aeracioni sistemi sa odvojenim mešanjem često se nazivaju sistemom sa suprotnim tokom,
jer se uduvani vazduh, raspodeljen na mehurove ne diže vertikalno, nego usled horizontalne ili
vertikalne cirkulacije, pojedini mehurovi prevaljuju duži put i isplivavaju praktično po kosoj
putanji. Na taj način se produžava vreme kontakta između mehurova i vode, a time raste unos
kiseonika kao i njegova efektivnost.
Kod Schreiber-ovog kružnog bazena sa suprotnim tokom, pri brzini kruženja mosta od 60
cm/s, stvara se istosmerno horizontalno strujanje brzine 30 cm/s. Stacionarno postavljene, ili na
most namontirane aeracione rešetke izazivaju strujanje od 30 cm/s. Aeracija je sa finim
mehurovima i raspoređena površinski.
U kružnim bazenima, sa kružnim kretanjem vode, za aeraciju se mogu koristiti i kružni
aeratori, namontirani na kružeći most, a za mešanje se postavljaju dodatne mešalice.

Slika 13.1. Kružni bazen sa suprotnim tokom (Prema crtežu firme Schreiber).

106

Slika 13.2. Primena OS-kružnih aeratora kod aeracionih bazena kružnog oblika.

Kod bazena sa kružnim kretanjem vode tipa Menzel kao i kod OMS kombinovanih bazena,
za mešanje se koriste propelerske mešalice, koje obezbeđuju dovoljno mešanje za sprečavanje
istaložavanja mulja, dok aeratori raspoređeni po dnu, sa finim mehurovima, rade delimično ili samo
povremeno.
Cevne propelerske mešalice uglavnom se koriste kod cirkulacionih ovalnih ili bazena sa
kružnim kretanjem vode.
Odvojena regulacija unosa kiseonika i mešanja, može se sprovesti i primenom cevastih
propelera i mešalicama sa vertikalnom osovinom.

Slika 13.3. Menzel-ov kanalni bazen sa cirkulacijom i denitrifikacijom.

107

Slika 13.4. Propelerska mešalica za bazen sa kružnim kretanjem vode.


Slika 13.5. IBO sistem aeracije sa suprotnim tokom.


Slika 13.6. OS-kombinovani aeracioni sistem.

108
14. AERACIONI SISTEMI U POSEBNOJ IZVEDBI

U cilju poboljšanja efektivnosti unosa kiseonika, i snižavanja troškova eksploatacije,
razvijene su razne izvedbe aeracionih sistema.
Tzv. Carrusel-System sastoji se od kombinovanog bazena sa kruženjem vode , kod kojih su
na glavnom kraju postavljeni kružni aeratori. Ovi aeratori usled visoke gustine snage, između 80 do
100 W/m
3
, u navedenoj zoni, razvijaju intenzivan unos vazdušnih mehurova i strujanje vode, što
stvara povoljan unos kiseonika. Istovremeno postiže se i intenzivno mešanje. Kod kombinovanih
bazena, prilikom smanjenja ulaznog organskog zagađenja, zaustavljanjem nekih od aeratora, može
se postići ušteda u energiji. Pokrivanjem aeriranog dela kombinovanog bazena, može se sprečiti
širenje aerosola i stvaranje leda na objektima i mašinskoj opremi.

Slika 14.1. Šematski prikaz jednog Carrusel-Systema.

Kod duboko-strujnih aeracionih sistema od ICI, otpadna voda teče dole-gore, u dubokom
šahtu, koji je izgrađen u obliku U-cevi. Komprimirani vazduh se uduvava u struju usmerenu nadole
na određenoj dubini. Smeša vode i vazduha cirkulira brzinom 1-2 m/s. S obzirom da je brzina
tonjenja otpadne vode znatno veća od brzine penjanja vazdušnih mehurova, oni budu ponešeni
nadole i pri tome potpuno rastvoreni. U delu šahta u kom se voda diže izdvajaju se produkti
respiracije, azot i ugljendioksid u vidu mehurova, koji se u gornjem, blago proširenom delu šahta,
tzv. bazenu za ozračivanje, raspucaju. Zatim, prečišćena voda zajedno sa flokulama mulja se iz
ozračnog bazena preliva u naknadni taložnik.
Vreme zadržavanja vazdušnog mehura u dubokom šahtu, kreće se oko 3 min. naspram 30 s
kod konvencijalnog sistema aeracije sa komprimiranim vazduhom. Za potpuno mešanje otpadne
vode i vazduha u šahtu i poboljšanja prenosa kiseonika, potrebna je jaka turbulencija vode. Zbog
oblika bazena u vidu šahta, dubine čak do 20 m, potrebna površina za aeracioni bazen je mala. Niski
troškovi gradnje ove vrste bazena zahtevaju odgovarajuće geološke uslove.
Firme Bayer i Höchst razvile su dve varijante postupka sa aktivnim muljem, tzv. biološki
toranj i visoki biološki reaktor, koji su posebno povoljni za prečišćavanje otpadne vode hemijske
industrije. Njihove zajedničke i specifične karakteristike sastoje se u tome, da su potpuno
zatvorenog tipa i u njima voda struji nagore, a visina rezervoara kreće se od 12 do 30 m. Usled
velike visine vodenog stuba, postiže se intenzivno iskorišćenje kiseonika iz vazduha, koji se unosi
injektorskim aeratorima. Iskorišćenje kiseonika može biti čak iznad 65 %, a efektivnost unosa je
isto visoka.

109

Slika 14. 2. ICI – duboko-strujni postupak aeracije.

Iz navedenih razloga mala je količina otpadnih gasova, što se lako zbrinjava. Smanjenjem
porvršine u odnosu na površinu konvencionalnih postupaka preko koje se mogu osloboditi gasovi
neugodnog mirisa, dovodi se, kod ovog sistema, do povoljnijeg odnosa površina-zapremina, sa
aspekta emisije smrada.
Injektorski aeratori, koji su postavljeni na dno reaktora, razvijaju buku malog intenziteta. S
obzirom na njihovu visinu, reaktori se izgrađuju pretežno od čelika. Oni zahtevaju relativno malu
površinu.

Slika 14.3. Tok postupka prečišćavanja zajedničkog postrojenja
Leverkusen-a sa Bayer-ovim biološkim tornjem

110


Slika 14.4. Šema visokog biološkog tornja.

























111
15. KORIŠĆENJE ČISTOG KISEONIKA

Kiseonik za potrebe biomase, umesto vazduha, može se obezbediti i putem čistog
kiseonika. Čist kiseonik se u svetu koristi na velikom broju postrojenja za prečišćavanje, postupkom
aktivnog mulja. Razvoj ovog postupka započet je početkom četrdesetih godina, a tehnička
realizacija sredinom sedamdesetih godina. Prema Henry-jevom zakonu koncentracije zasićenja
kiseonika u vodenoj fazi direktno zavisi od parcijalnog pritiska kiseonika u gasnoj fazi. Ovaj
poslednji zavisi od udela kiseonika u gasnoj fazi, što kod atmosferskog pritiska iznosi 21%, a u
tehničkom kiseoniku 90-98 % zapreminskog udela. Prema tome veći parcijalni pritisak daje veću
koncentraciju zasićenja, a preko toga i veći unos kiseonika. To kod sistema za biološko
prečišćavanje aktivnim muljem, omogućuje primenu većeg prostornog opterećenja i obezbeđenje
dovoljne količine kiseonika u aeracionom bazenu.
Koncentracija kiseonika u biološkom bazenu obično se postavlja na veću vrednost nego
kod aeracije sa komprimiranim vazduhom. Dok se efektivnost unosa kiseonika pri aeraciji sa
vazduhom kreće od 1,5 do 2,0 kg/kWč, kod korišćenja čistog kiseonika u praksi je tri puta veća
(teorijski 4,8 puta). Potrebno je istaći, da proizvodnja čistog kiseonika traži posebno angažovanje
energije. Kod korišćenja čistog kiseonika, zapremina gasa je znatno manja nego u slučaju vazduha.
Normalni kubni metar vazduha, pri 20ºC i pritisku od 1013 mbar-a, sadrži 280 gO
2
. Od toga, pri
srednjoj dubini uduvavanja od 3,0 m sa savršenim sistemom aeracije, rastvara se oko 10%.
Normalni kubni metar gasa čistog kiseonika, sa sadržajem kiseonika od 90%, pri temperaturi od
20ºC i normalnom pritisku (gustina 1331,3 g/m
3
), sadrži 1198gO
2
. Za unošenje iste količine
kiseonika, kao u slučaju aeracije sa vazduhom, uz stepen iskorišćenja čistog kiseonika od 90%,
potrebna zapremina čistog kiseonika iznosi (0,1x280):(0,9x1198)x100=2,6% u odnosu na vazduh,
pod istim fizičkim uslovima.
Kod unetog vazduha, rastvorena količina kiseonika od 28 gO
2
, odgovara zapremina od 21
l, a ostatak od 979 l je otpadni gas. Kod korišćenja čistog kiseonika, sa 26 l gasa unosi se 31,2 gO
2
,
uz 2,3 l otpadnog gasa, koji sadrži 3,1 gO
2
. Taj otpadni gas sadrži 50 zapr. % kiseonika. Ukupna
količina otpadnog gasa kod čistog kiseonika čini svega 0,5 % zapremine gasa, koji nastaje kod
aeracije vazduhom. Tome još treba dodati zapreminu ugljendioksida, koji nastaje kao produkt
biološke razmene materija, koji se u zavisnosti od pH sredine, delimično rastvara i ostaje u vodi. Pri
manjem stepenu iskorišćenja, od navedenog 90 %, raste zapremina nastalog otpadnog gasa,
srazmerno smanjenju tog stepena. Na osnovu dosadašnjih ispitivanja i iskustvenih podataka u
praksi, u vezi korišćenja čistog kiseonika, kod postupka sa aktivnim muljem, mogu se istaći sledeće
prednosti:
- Zbog većeg parcijalnog pritiska kiseonika u čistom kiseoniku, u odnosu na vazduh,
teoretski za 4,8 puta sa ekonomičnim sistemom unošenja, obezbeđuje se u biološkom bazenu, veća
koncentracija kiseonika.
- Zbog veće raspoložive količine kiseonika, može se povećati koncentracija aktivnog mulja
u biološkom bazenu, bez opasnosti da kiseonik postaje limitirajući faktor procesa prečišćavanja. To
stvara mogućnost većeg opterećenja i kapaciteta razgradnje po jedinici zapremine biološkog bazena.
Pored toga, korišćenje čistog kiseonika, omogućuje prilagođavanje unosa kiseonika varijacijama
ulaznog opterećenja, u širokom opsegu, primenom jednostavnih tehničkih zahvata.
- Kod korišćenja tehničkog kiseonika, može se ostvariti stepen iskorišćenja od 90 %. To,
bez daljnjeg, dovodi do korišćenja znatno manje zapremine gasa, a kao rezultat toga, količina
otpadnog gasa iznosi svega 1 % u odnosu na konvencionalni sistem aeracije sa komprimiranim
vazduhom, a time se smanjuje emisija u vazduh, tj. opasnost od aerozagađenja, odnosno smanjuju
se troškovi prečišćavanja otpadnih gasova.
- U slučaju korišćenja čistog kiseonika umesto vazduha, postiže se, pored niže specifične
produkcije mulja i manji indeks mulja u većini slučajeva.
- Za korišćenje odnosno unošenje čistog kiseonika nudi se veći broj tehničkih rešenja.
Glavna razlika među njima javlja se u zavisnosti od toga da li se čist kiseonik unosi u otvoreni ili
zatvoreni biološki bazen. Kod zatvorenog bazena postoji mogućnost recirkulacije neiskorišćenog
112
gasa, radi povećanja stepena iskorišćenja. Za unošenje čistog kiseonika u vodu, uglavnom se koriste
konvencionalni sistemi aeracije.

Slika 15.1. Skica sistema sa korišćenjem čistog kiseonika.

Potreban čist kiseonik može se proizvoditi na licu mesta, ili pak dovesti u gasnom ili
tečnom stanju. Nabavka čistog kiseonika sa strane jedino se isplati u slučaju manjeg postrojenja, ili
ako u blizini prolazi transportni cevovod kiseonika.
Troškovi izgradnje postrojenja za prečišćavanje razlikuju se od troškova izgradnje
postrojenja koja se aeriraju sa komprimiranim vazduhom, naročito u biološkom delu. Razlike su
moguće i kod naknadnog taloženja i obrade mulja. Investicioni troškovi biološkog dela su obično
veći usled potrebe pokrivanja bazena zbog dodatnih mašinskih instalacija, merno-regulacione
opreme, i zbog nabavke uređaja za proizvodnju čistog kiseonika. Sa druge strane javljaju se manji
troškovi zbog manjih dimenzija biološkog bazena, a često i zbog manje količine nastalog mulja.
Kod eksploatacionih troškova javljaju se velike razlike. Dok je kod aeracije sa
komprimiranim vazduhom odlučujući faktor potrošnja energije kompresora, kod čistog kiseonika
energija se troši za proizvodnju kiseonika ali i za njegovo unošenje.
Opše uzevši mogu se izvesti sledeći zaključci:
- Primena čistog kiseonika tehničkog kvaliteta kod biološkog postupka sa aktivnim
muljem, zbog veće količine raspoloživog kiseonika, može povećati količinu biomase u biološkom
bazenu. Iz tog razloga primena čistog kiseonika je posebno povoljna kod prečišćavanja otpadnih
voda sa visokim organskim opterećenjem, odnosno u slučaju jakih varijacija opterećenja.
- Prečišćavanje uz primenu čistog kiseonika, u principu se odvija u zatvorenim sistemima,
tako da se emisija u vazduh od strane postrojenja može sprečiti. Naime, ako se to zahteva , iz
relativno male količine otpadnih gasova, opasne komponente se mogu ukloniti manjim zahvatima.
Iz tog razloga primena čistog kiseonika posebno je opravdana na postrojenjima za prečišćavanje
koja se nalaze u gusto naseljenim predelima, i u slučaju prečišćavanja otpadnih voda sa sadržajem
lako isparljivih komponenata, kod kojih preti opasnost od širenja neugodnih mirisa.
- Mogućnost većeg specifičnog organskog opterećenja mulja dovodi do manjih dimenzija
biološkog dela postrojenja i linije za obradu mulja. Zato primena čistog kiseonika ima i tu prednost,
da omogućuje povećanje kapaciteta preopterećenih postrojenja, gde prostorni uslovi ne omogućuju
fizičko širenje postrojenja, tj. nema slobodnih površina za gradnju novih objekata.
- Zbog relativno niskih troškova proizvodnje, u slučaju velike potrošnje kiseonika na
postrojenjima velikog kapaciteta, primena čistog kiseonika može biti ekonomična, nezavisno od
ranije izloženih stavova.
- Nasuprot dosada navedenim prednostima, treba navesti i neke mane, kao što su veći
građevinski i pogonsko-tehnički zahvati, kao i složenije sigurnosne mere.
Opšte posmatrajući, biološki postupak prečišćavanja sa aktivnim muljem uz primenu
čistog kiseonika predstavlja tehnologiju koja, pod određenim uslovima, pruža prednosti u odnosu na
uobičajene biološke postupke prečišćavanja otpadnih voda.
113
16. ZAKLJUČCI I KRITERIJUMI ZA IZBOR

Optimalno rešenje aeracionog sistema i postrojenja za biološko prečišćavanje otpadnih
voda postupkom aktivnog mulja, sa konstruktivnog i eksploatacionog uslova, može se ostvariti
samo odgovarajućim izborom postupka prečišćavanja, oblika bazena i izborom aeracionog sistema.
Postupak prečišćavanja određuje zahtevani kvalitet prečišćene vode, vrstu i karakteristike sirove
otpadne vode. Od toga zavise potrebni pogonski uslovi, koji nameću primenu jednostepenog ili
dvostepenog prečišćavanja ili reaktore sa potpunim mešanjem, protočne, kaskadne i sa kružnim
kretanjem vode. Ovi različiti sistemi zahtevaju različite efekte unosa kiseonika, određenu raspodelu
kiseonika po biološkom bazenu kao i određene uslove mešanja i strujanja vode.
Iskorišćavanje kapaciteta jednog aeracionog sistema može se ostvariti samo pod uslovima
obezbeđenja svih potrebnih tehničkih i ekonomskih zahteva koji predstavljaju osnovnu
pretpostavku za bezbedan rad postrojenja za prečišćavanje. Energo-ekonomičnost izražena kao
efektivnost unosa kiseonika u kg/kWč, služi samo kao uporedna vrednost za izbor aeracionog
sistema. Većina danas postojećih aeracionih sistema ima efektivnost unosa kiseonika od 1,5 do 2,0
kg/kWč. Pošto efektivnost unosa kiseonika ne zavisi jedino od sistema aeracije, nego i od oblika i
veličine biološkog bazena, zatim od kvaliteta otpadne vode, pogonskih uslova, svaki sistem aeracije
treba ispitati u tehničkoj razmeri, pod uslovima sličnim pogonskim ulovima. O raznim
mogućnostima merenja unosa kiseonika aeracionih sistema, u čistu odnosno otpadnu vodu, kao i za
njihovu ocenu, može se naći uputstvo u odgovarajućoj literaturi.
Pored efektivnosti unosa kiseonika, kg/kWč, važan uporedni pokazatelj sistema je i unos
kiseonika u kg/č. Odabrani sistem aeracije treba da obezbedi pod svim uslovima rada, za predviđeni
kvalitet otpadne vode, odabrani sistem rada i načina funkcionisanja, zahtevani unos kiseonika i
potrebno mešanje smeše u biološkom bazenu.
Prvi zadatak kod izbora aeracionog sistema je utvrđivanje očekivanih uslova rada i
zahtevani opseg regulacije. Zatim se preispituje koji sistem aeracije daje pod tim uslovima povoljnu
efektivnost unosa kiseonika. Sa povećanjem vremena zadržavanja, a stime često nižom potrebom
kiseonika po jedinici zapremine biološkog bazena, kombinacijom različitih sistema, konkretno
povezano sa mehaničkim mešanjem, dobija se energetski povoljnije rešenje, uz obezbeđenje
potrebnih uslova mešanja. Hidraulički odnosi, koji se postižu u biološkom bazenu aeracijom ili
kombinovanim sistemom, predstavljaju isto važan kriterijum za izbor. Mešanje ili strujanje mora
biti tako intenzivno, da se aktivni mulj, biomasa, supstrat i kiseonik ujednačeno pomeša i da se
spreči istaložavanje mulja na dnu taložnika. Brzina strujanja, čak pri minimalnoj gustini snage,
W/m
3
, mora biti dovoljna za sprečavanje istaložavanje. Kad su tehnološki zahtevi zadovoljeni,
ostaje provera rada sistema aeracije pod datim pogonskim uslovima. Sigurnost i neprekidnost rada
sistema aeracije uglavnom zavisi od sadržaja otpadnih voda, pogonskih i klimatskih uslova i samo u
manjem obimu od loše tehničke izvedbe, odabramog materijala duvaljke, pogonskog mehanizma,
motora, ležajeva, cevovoda, vazdušnih filtera, zaštitnika buke i rasprskavanja vode. Tu treba
posebno istaći naklonost ka začepljavanju pora i rupa aeratora kod aeracije sa komprimiranim
vazduhom ili namotavanje vlaknastih materija na krila kružnih aeratora. Sistem aeracije ne sme da
bude osetljiv na različito sleganje delova objekata. Sistem treba da bude otporan na mehaničke i
hemijske uticaje. Na kraju treba istaći neminovnu sigurnost u radu duvaljki, aeratora, pogonskog
mehanizma i motora uz minimalno održavanje.
Za svaki sistem aeracije treba zatražiti od isporučioca sve potrebne pogonske i tehničke
podatke za zadate vrednosti unosa i efektivnosti unosa kiseonika i garancije za bezbedan rad, radi
obezbeđenja potrebnih podataka za gradnju i za analizu troškova. Sa porastom troškova materijala i
osoblja, raste obim održavanja i popravke u godišnjim troškovima. Kod malih postrojenja daje se
prednost bezbednosti i sigurnosti u radu. Kod postrojenja srednjeg i većeg kapaciteta potrošnja
električne energije za aeraciju predstavlja važan faktor troškova i zato efektivnost unosa kiseonika
pod očekivanim pogonskim uslovima predstavlja jedan od odlučujućih pokazatelja za izbor. Ali kod
uporedne analize važnu stavku čine i ukupni investicioni troškovi u sistem aeracije, sa svim
pripadajućim uređajima i opremom.
114
Zbog stalno rastućih zahteva prema zaštiti životne sredine, kod izbora sistema aeracije,
treba obezbediti potrebne mere za eliminaciju emisije aerosola, buke i neugodnog mirisa. Ovi
zahtevi su posebno izraženi ako je okolina postrojenja gusto naseljena. Treba posebno preispitati da
li sastav otpadne vode, odabrani postupak prečišćavanja vode i mulja mogu biti razlozi za širenje
neugodnog mirisa. Naknadno rešavanje smanjenja emisije neugodnog mirisa je veoma složeno, i
nikako se ne može svesti na sistem ventilacije. Svakako je povoljnije odabrati takvo tehničko
rešenje, koje pod datim uslovima rezultira povoljnije uslove prečišćavanja, nego kasnije imati brigu
oko zaštite životne sredine.










































115
17. PRILOZI
17.1. Prospekti o membranskim aeratorima – ROEFLEX – ROEDIGER
17.1.1. Prednosti ROEFLEX membranskog aeratora
Prednosti ovog tipa aeratora su:
~ Mogućnost prekida dovoda komprimiranog vazduha. Zbog dvostrukog zaptivanja
nema prodiranja vode u cevovod i aerator.
~ Otporan je na uobičajene materije u otpadnoj vodi.
~ Plastični prsten osigurava od spadanja membrane pri izuzetnom naprezanju.
~ Izrada od plastike. Tanjirasti aerator od termoplasta ojačanog staklenim vlaknima, a
membrana od EPDM-a.
~ Raspored po želji. Moguća je primena za površinsku i linijsku aeraciju u bazenima
svih oblika.
~ Fleksibilan kapacitet protoka vazduha. Varijacije protoka vazduha su u odnosu 1:5.
Ekonomičan rad u svim područjima.
~ Dve različite veličine proreza. Uski prorez sa protokom vazduha od 2-10m
3
/h za
biološki tretman visoko opterećenih postrojenja (sa površinskom aeracijom i
linijskom aeracijom). Široki prorezi sa protokom vazduha od 1-5m
3
/h za biološki
tretman slabo opterećenih postrojenja.
~ Jednostavna montaža, a eratori se direktno uvrću u plastične ili čelične raspodelne
cevi.
~ Utični moduli. Moguće postavljanje utičnih modula od plastike sa po 3 aeratora na
svakoj strani raspodelne cevi.
~ Jednostavna zamena membrane se vrši bez alata i bez demontažne tanjiraste ploče.
~ Mali gubitak pritiska. Tačnim određivanjem forme, prednaprezanja i materijala se
postiže maksimalna ekonomičnost (vidi dijagram).
~ Optimalna veličina mehurića sa srednjim prečinkom od 2mm (ispitivanja su rađena
od strane fakulteta Darmstadt).
~ Dobar unos kiseonika. Unos kiseonika zavisi od dubine uranjanja, protoka vazduha i
gustine polaganja aeratora (ispitivali na fakultet Darmstadt i udruženje Emscher, vidi
dijagram).
~ Dobra iskorišćenost kiseonika. U čistoj vodi pri dubini uduvavanja od 4m, i pri
gustom postavljanju aeratora, vrednosti iznose više od 4.5kgO
2
/kWh. U praktičnom
radu, sa otpadnom vodom unos kiseonika je oko 3 kgO
2
/kWh.
~ Optimalna ekonomičnost. Investicioni i pogonski troškovi su mali.


Slika 17.1. Membranski aerator.
116
17.1.2. Funkcija ROEFLEX-a
ROEFLEX – membranski aerator ima jednostavnu i kompaktnu konstrukciju. Sastoji se od
tanjiraste ploče sa konveksno zaobljenom gornjom stranom na koju je navučena elastična
perforirana membrana sa prorezima. Membrana obuhvata rub tanjiraste ploče i dodatno je osigurana
jednim prstenom. Zbog konveksnog zaobljenja ploče prilikom dovoda vazduha dolazi do blagog
odizanja membrane koja se rastegne toliko da u finim mehurićima propusti vazduh kroz proreze.
Optimalan prečnik mehurića je oko 2mm. Manji mehurići mogu da dovedu do neželjenog
flotacionog efekta. Dve različite veličine proreza omogućuju primenu kako u biološkom tretmanu
visoko, tako i nisko opterećene vode. Protok vazduha iznosi od
3
2 10 / m h − odnosno
3
1 5 / m h − , sa
čime je omogućeno velike površine dna bazena. Zbog mogućeg variranja unosa 1:5, količina
vazduha uvek može da se prilagodi potrebom za kiseonikom kako bi se postigla visoka
iskorišćenost. Kada se dovod vazduha prekine, stub tečnosti iznad ploče pritiska membranu na
tanjirastu ploču. Zbog dvostrukog zaptivanja otpadna voda ne može da prodre u aerator i raspodelne
cevi. Ovo omogućava da se pojedini delovi aeracione celine isključe iz celine, tj. da pojedine zone
rade po izbodu, kao oksične ili aonksične.


Slika 17.2. Parametri za projektovanje ROEFLEX membranskog aeratora.

17.1.3. Sistem utičnih modula
Pomoću sistema utičnih modula (šematski prikaz je na sledećoj slici), membranski aeratori
mogu da se postave i sa strane priključne cevi. Sa strane se montira od 6 do (najčešće) 4 aeratora.
Na ovaj način je moguće postavljanje aeratora na uske deonice dna bazena. Kod postavljanja
aeratora na dužim stranama bazena se postiže linijska aeracija sa mešanjem. Ovde je takođe moguće
isključivanje vazduha.

Slika 17.3. Rastojanje između utičnih modula.
117

Slika 17.4. Dispozicija ROEFLEX membranskih aeratora.

17.1.4. Predlozi za postavljanje aeratora kod površinke aeracije
Pošto su ROEFLEX – membranski aeratori pričvršćeni na raspodelni cevovod, treba voditi
računa da se iz cevovoda odstrani izdvojeni kondenzat. Specijalno razvijene posude za kondenzat se
postavljaju na najnižu tačku iz kojeg se injektorskim delovanjem komprimiranog vazduha
kondenzat izduvava. Ovaj postupak se izvodi povremenim otvaranjem jedne slavine.


Slika 17.5. Dispozicija površinskih aeratora.
118
17.2. Primer proračuna aeracionog sistema sa membranskim aeratorima oblika
pečurke – ROEFLEX
17.2.1. Aeracioni bazen
Aeracioni bazen pomoću aerobnih bakterija vršibiološko prečišćavanje. Otpadna voda u aeracionom
bazenu teče kontinualno i koja sa sobom nosi organsku materiju koju mikroorganizmi koriste kao
hranu. Na ovaj način mikroorganizmi stvaraju nove mikroorganizme istovremeno vršeći oksidaciju
organske materije. U ovom primeru se usvaja biološko prečišćavanje sa aktivnim muljem sa
nitrifikacijom i denitrifikacijom.

Merodavni podaci za dimenzionisanje aeracionog bazena
Merodavni podaci za proračun su:
~ Proticaj 7200m
3
/dan
~ Organsko opterećenje 3600kgBPK
5
/dan
~ Koncentracija 490g BPK
5
/ m
3

Dimenzionisanje ovog dela postrojenja će se uraditi prema smernicama za dimenzionisanje
jednostepenih bioloških uređaja za prečišćavanje otpadnih voda kapaciteta iznad 5000ES
(BEMESSUNG VON EINSTUFIGEN BELEBUNGSANGEN AB 5000 EINWONNERWERTEN,
REGELWERK-ABWASSER-ABFALL-ARBEITSBALTT A131, FEBRUAR 1991.) .
17.2.2. Zapremina aeracionog bazena
Dnevno organsko opterećenje je poznato i iznosi
5
3600 / kgBPK dan .
Minimalna starost mulja za opisani postupak pri temperaturi od 15ºC iznosi 10 dana.
Odnos suve suspendovane materije i
5
BPK je
570 /
1.16.
490 /
mg l
mg l
=
Za temperaturu 15 T C =

, starost mulja 10
ss
t d = i odnos suve suspendovane materije i
5
BPK
1.16, višak mulja je
5
1.12kgSM kgBPK .
Usvaja se koncentracija mulja u bazenu od
3
4 / kgSM m .
Specifično organsko opterećenje mulja je
5
5
Specifično organsko
1 1
0.089
opterećenje mulja višak mulja starost mulja
1.12 10d
kgBPK
kgSM
kgSM
kgBPK
= = =


.
Ukupna korisna zapremina aeracionog bazena je
3 5
5
3
Ukupna korisna 3600 dnevno organsko opterećenje
10112
specifično organsko koncentracija zapremina bazena
0.089 4
opterećenje mulja mulja u bazenu
kgBPK d
m
kgBPK kgSM
kgSM m
= = =
| | | |


| |
\ ¹ \ ¹

Usvajaju se četiri aeraciona bazena sledećih dimenzija:
~ dubina vode h=4.5m
~ širina bazena b=15m
~ dužina bazena L=37.5m
Stvarna zapremina jednog bazena iznosi
3
Stvarna zapremina
dubina bazena dužina bazena širina bazena = 2531.3m
jednog bazena
= ⋅ ⋅
Ukupna korisna zapremina je
119
3 3
Ukupna korisna
broj bazena stvarna zapremina jednog bazena 4 2531.3m 10125m
zapremina bazena
= ⋅ = ⋅ =
Hidrauličko vreme zadržavanja:
3
3
ukupna korisna zapremina 10125m
50.6
200 /
srednje
h
Q m h
= = ,
3
3
max,
ukupna korisna zapremina 10125m
33.7
300 /
d
h
Q m h
= = ,
3
3
max,
ukupna korisna zapremina 10125m
21
480 /
h
h
Q m h
= = .

17.2.3. Potrebna količina kiseonika
Za ovaj postupak je potrebno obezbediti kiseonik za razgradnju organskog ugljeničnog zagađenja i
za oksidaciju azotnih jedinjenja.
Kiseonik za razgradnju organskog ugljeničnog zagađenja, za temperaturu od 15 T C =

i starost
mulja od 10
ss
t d = , iznosi 1.30kgO2/kgBPK5.
Kiseonik za oksidaciju azotnih jedinjenja je
( )
5
2
2
sadržaj nitrata nitrat uklonjen
4.6 1.7
Kiseonik za razgradnju u efluentu denitrifikacijom
azotnih jedinjenja koncentracija BPK u sirovoj vodi
4.6 15 / 1.7 33 15 /
0.23
490 /
mg l mg l
kgO kgBPK
mgO l
| | | |
⋅ + ⋅
| |
\ ¹ \ ¹
= =
⋅ + ⋅ −
= =
5

Zbog neravnomernog masenog protoka zagađenja se usvaja koeficijenti neravnomernosti
~ (za 10 ) 1.2,
C ss
f t d = =
~ (za 6000ES i 10 ) 2.0
N ss
f t d = =
Specifična potrošnja kiseonika je
2
5
kiseonik za kiseonik za
Specifična potrošnja kiseonika razgradnju organskog oksidaciju azotnih
ugljeničnog zagađenja jedinjenja
10
1.2 1.3 2.0 0.
10 2
S
C N
S X
C
f f
C C
kgO
kgBPK
( | | | |
( | |
= ⋅ ⋅ + ⋅ =
( | |

| |
(
\ ¹ \ ¹ ¸ ¸
= ⋅ ⋅ + ⋅

2 2
5 5
23 2.53
kgO kgO
kgBPK kgBPK
(
=
(
¸ ¸
gde su
S
C − koncentracija zasićenja kiseonika na temperaturi od 15 T C =

, 10 /
S
C mg l = ,
X
C −koncentracija kiseonika u aeracionom bazenu, 2 /
X
C mg l = .
Maksimalna časovna potrošnja kiseonika je
5 2
5
2
dnevno organsko specifična potrošnja
Maksimalna časovna opterećenje kiseonika
potrošnja kiseonika 24
3600 2.53
380 /
24
kgBPK kgO
d kgBPK
kgO h
h
| | | |

| |
\ ¹ \ ¹
= =

= =


120
Dimenzionisanje sistema za unos kiseonika
Broj aeratora se određuje iterativno primenom dijagrama za unos kiseonika po aeratoru. Dijagram
unosa kiseonika je dat na sledećoj slici.

Slika 17.6. Parametri za dimenzionisanje sistema za unos kiseonika.

Usvaja se protok vazduha od 4
3
.
n
m h kom.
Prva pretpostavka:
~ gustina polaganja 1.0m
2
/kom
Za usvojen protok i predpostavljenu gustinu polaganja se sa dijagrama očita unos kiseonika
3
2
15.3 .
n
k gO m m = .
Korisna dubina H
k
se dobija kada se od dubine vode u aeracionom bazenu oduzme visina ∆ na
kojoj su aeratori postavljeni,
4.5 0.4 4.1
k
H H m = − ∆ = − = .

Slika 17.7. Korisna dubina membranskih aeratora.

Visinu ∆ zadaje proizvođač aeratora. Ukupan unos za usvojenu gustinu polaganja je
2 2
3 3
4.1 15.3 43.9
k
n n
gO gO
A H k m k
m m m
= ⋅ = ⋅ = .
Efektivni unos kiseonika iznosi
2 2
3 3
Efektivni unos kiseonika 0.7 4.1 15.3 43.9
k
n n
gO gO
k H m
m m m
α = ⋅ ⋅ = ⋅ ⋅ =
Koeficijent efektivnog unosa kiseonika je 0.7 α = , a potrebna količina kiseonika u aeracionom
bazenu (časovni unos) je ranije sračunat i iznosi 380kgO
2
/h. Protok vazduha je
3 2
3
2
380 / potrebna količina kiseonika u aeracionom bazenu
Protok vazduha 8656 /
efektivni unos kiseonika 43.9 /
n
n
kgO h
m h
gO m
= = = .
Potreban broj aeracionih membrana je
3
3
8656 / protok vazduha
2164
protok po aeratoru
4
.
n
n
m h
n kom
m
h kom
= = =
Površina aeracionog bazena je broj aeracionih bazena B L ⋅ ⋅ =2250m
2
. Sračunata gustina polaganja
2
površina aeracionog bazena 2250
Sračunata gustina polaganja 1.0
potreban broj aeracionih membrana 2164
m
kom
= = =
Sračunata gustina polaganja je jednaka pretpostavljenoj pa je sa ovime proračun završen.
121
17.3. Prospekti pločastih membranskih aeratora – HAFI ENGINEERING

122

123


124

17.4. Primer proračuna aeracionog sistema sa pločastim aeratorima HAFI
17.4.1. Uvodna razmatranja
Naselje u severozapadnom delu Vojvodine se nalazi u neposrednoj blizini značajnih resursa
površinskih voda. Okružen je prirodnim vodotokom i hidrosistemom Dunav-Tisa-Dunav. Ove vode
predstavljaju jedine resurse površinskih voda u neposrednom okruženju grada. Ovi vodotoci ujedno
predstavljaju i vodoprijemnike suvišnih voda sa gradskog područja (atmosferske i otpadne vode
stanovništva i industrije grada). Intenzivnom urbanizacijom naselja i razvojem industrijskih
kapaciteta, problematika suvišnih voda je postala sve izraženija.
Atmosferske vode, kao uslovno nezagađene, direktno dospevaju u okolne kanale sliva i kanalsku
mrežu DTD. Pošto su ove vode nezagađene, ne uzrokuju štetne posledice na vodoprijemnik.
Otpadne vode naselja i industrije, prikupljene separatnim sistemom kanalizacije dospevaju u _____,
kao neposredni vodoprijemnik, odnosno u kanal DTD, kao krajnji vodoprijemnik ovih voda. Kako
bi se zaštitio kvalitet vode vodoprijemnika, grad _______ je još 1964. godine preduzimao mere na
prečišćavanju otpadnih voda. Tada je izgrađeno prvo postrojenje kapaciteta 20000ES.
Zb0og nedovoljnog efekta prečišćavanja, usled povećanih količina otpadnih voda, pristupilo se
realizaciji dugoročnog razvoja rešenja prečišćavanja otpadnih voda. Tokom 1976. i 1977. godine se
125
u sklopu obimnih prethodnih istražnih radova izvršila karakterizacija otpadnih voda, i utvrđen je
potreban kapacitet postrojenja za prečišćavanje. Postrojenje je građeno u periodu između 1981. i
1985. godine, a od 1985. godine je u neprekidnom radu.

Karakteristike postrojenja za prečišćavanje
Postrojenje za prečišćavanje je izvedeno po dokumentaciji UPOV izrađene maja 1981. godine od
strane Instituta za građevinarstvo SAPV Subotica, odnosno po izdatom Odobrenju za građenje od
strane Sekretarijata za komunalno stambene poslove _______ pod brojem 351-1-462/81-23/II od
28.08.1981. godine.
Osnovne karakteristike sirove vode koje dospevaju na postrojenje po ovoj dokumentaciji su:
~ količina otpadnih voda 16000
3
/ m d
~ organsko opterećenje 11000
5
/ kgBPK d
~ broj ekvivalentnih stanovnika 180000ES
Osnovne karakteristike kvaliteta prečišćene vode su:
~ organsko opterećenje 20
5
/ mgBPK l
~ suspendovane materije 30mg/l
Postrojenje za prečišćavanje se sastoji od dve celine, linije vode i linije mulja. Lonija vode se sastoji
od sledećih elemenata:
~ crpna stanica

414
2 /
207
Q l s = ⋅
7.15 H m =
~ mehanička rešetka
3 1.5 B m = ⋅
20 Otvor mm =
~ peskolov – separator masnoća
10min T =
~ prethodni taložnik

3
853 V m =
40min T =
~ aeracioni bazen

3
2 4400 Q m = ⋅
8 T h =

2
2 366 / OC kgO h = ⋅
~ naknadni taložnik

3
2 3200 V m = ⋅
5 T h =
~ crpke recirkulacije

276
2 /
138
Q l s = ⋅
5.6 H m =
Linija mulja se sastoji od sledećih elemenata
~ prethodni zgušnjivač

3
763 V m =
2 T d =
~ digestor

3
2 3000 V m = ⋅
25 T d =
126
~ naknadni zgušnjivač

3
763 V m =
2 T d =
~ rezervoar plina

3
500 V m =
~ mehanička dehidracija

3
14 / Q m h =
2.5 B m =

Tehnološki parametri rada postrojenja
U periodu 1993-1997. godine uređaji za prečišćavanje otpadnih voda (UPOV), su prema dnevniku
rada radili sa sledećim, najučestalijim parametrima:
~ ulazno opterećenje
hidrauličko opterećenje 8000
3
/ m d
organsko opterećenje 25000
5
/ kgBPK d
Zbog nesavršenog separatnog sistema kanalizacije se u vreme padavina javljaju i veća hidraulička
opterećenja. Najčešće vrednosti karakterističnih parametara rada pojedinih objekata su bili
~ peskolov vreme zadržavanja 20min
~ prethodni taložnik vreme zadržavanja 60min
površinsko opterećenje 2m/h
~ aeracioni bazen vreme zadržavanja 13h
spec. prost. org. opt. 0.45
3
/ kg m d
koncentracija SM 3.5
3
/ kg m
spec. org. opt. mulja 0.13 / kg kgd
~ naknadni taložnik vreme zadržavanja 3h (za jedan taložnik)
površinsko opt. 0.5 / m h (za jedan taložnik)
Napomena:
U pogonu se dominantno nalazi jedna komora aeracionog bazena.

Tehnološki parametri rada postrojenja
Sistem za prečišćavanje je u neprekidnom radu od 1985. godine. Problemi u radu postoje ali se
ranije nisu mogli rešiti zbog finansijskog stanja. U najznačajnije probleme u radu spada fizičko
stanje hidromašinske opreme za aeraciju. Preduzete su mere za poboljšanje fizičkih karakteristika
opreme za aeraciju pri čemu se investitor opredelio za sistem aeracije sa komprimiranim vazduhom
i pločastim aeratorima.
Navode se tehničke karakteristike novog sistema za aeraciju, za jednu komoru:
~ unos kiseonika 366kg/h (u čistu vodu)
~ specifična potrošnja energije 3.30kg/kWh

17.4.2. Prikaz sistema aeracije
Potrebna količina kiseonika u biološkom bazenu se obezbeđuje sistemom dubinske aeracije
sa komprimiranim vazduhom uz primenu pločastih aeratora. Ovaj sistem je odabran zbog njegove
energetske efikasnosti i pouzdanosti u radu u odnosu na druge vrste aeracionih sistema, što
potvrđuje i donja tabela gde su upoređene karakteristike raznih vrsta aeratora.




127
Tabela 17.1. Pregled karakteristika različitih sistema aeracije.
Vrsta i tip
aeratora
Br.
ispiti-
vanja
Br.
serije
Dubina
urona (m)
( )
10
3
/ .
OC
g m h

( )
2
/
p
OC
kg O kWh

( )
3
2
/ .
L
OC
gO N mm

P
BB

(W/m
3
)
Elektronski 2 10 3.1-7.1 28.1-67.9 1.29-1.88 9.5-13.8 22-45
Površinski
Horizontalni 2 21 0.15-0.31 31.5-170.2 1.44-2.36 - 17-84
Vertikalni 4 26 0-0.4 16.3-138.5 1.34-1.78 - 11-85
Dubinska aeracija sa finim mehurovima
Spužvasti 1 15 2.8-4.3 37.8-163.8 1.41-2.04 5-10.6 39-
116
Tanjirasti 3 6 3.6-3.9 58.9-103.9 2.45-3.25 11.8-14.6 14-40
Cevni 2 5 3.5-5.1 42-82 2.25-2.87 11-14.2 18-37
Pločasti –
široke ploče
1 4 2.9-6.1 21.3-75.8 2.83-3.76 18.2-29.7 6-21
Pločasti – HAFI 1 1 3.1 170.1 3.78 21.9 44.9

Dubinska aeracija sa komprimiranim vazduhom se sastoji od kompresorske stanice za
vazduh, cevnog razvoda komprimiranog vazduha i aeratora za unos vazduha u smešu otpadne vode
i aktivnog mulja.
Kompresorska stanica obuhvata kompresore za vazduh i uređaje za njihovo upravljanje. U
konkretnom slučaju, pošto se traži relativno mali pritisak vazduha za proizvodnju komprimiranog
vazduha, odabrane su duvaljke, i to dva komada (sa mogućnošću instaliranja još jedne jedinice), sa
rotirajućim klipovima, na električni pogon. Na duvaljkama se nalaze dvobrzinski elektromotori, koji
omogućuju promenu kapaciteta duvaljki u dva stepena. Duvaljke su smeštene u posebnoj zgradi,
koja se izgrađuje specijalno za ovu namenu.
Transport komprimiranog vazduha od kompresorske stanice do mesta potrošnje se odvija
odgovarajućim cevovodom. Glavna dovodna i razvodna cev potisnog cevovoda se izrađuje od
nerđajućeg čelika. Glavna razvodna cev se postavlja duž duže strane biološkog bazena. Povezivanje
aeratora sa glavne razvodne cevi se vrši razdelnim cevovodom – fleksibilnim plastičnim cevima
odgovarajućih dimenzija. Aeratori se povezuju grupno od po četiri komada na jednoj cevi. Vazduh
se unosi u biološki bazen putem pločastih aeratora (HAFI). Ovi aeratori se postavljaju neposredno
na dno biološkog bazena.
U cilju racionalizacije eksploatacije sistema aeracije, unos kiseonika tokom rada se podešava
stvarnoj potrošnji u biološkom bazenu. Regulacija unosa kiseonika se odvija aztomatski na osnovu
merene koncentracije kiseonika u biološkom bazenu. Pormena unosa se ostvaruje promenom broja
obrtaja kompresora i uključivanjem ili isključivanjem kompresora. Pravilnim izborom specifičnog
unosa vazduha, po jedinici zapremine biološkog bazena, odabrani sistem aeracije pored
obezbeđenja potrebne količine kiseonika, obezbeđuje i potrebno mešanje za održavanje smeše
bazena u suspendovanom stanju.

17.4.3. Tehnološki deo
Potrošnja kiseonika
Sistem aeracije se dimenzioniše na osnovu maksimalne časovne potrošnje kiseonika ( )
2 . maks h
PO


biološkog bazena. Iz tehnološkog proračuna proizilazi da ta potrošnja na predmetnom postroenju
iznosi (u jednoj komori bazena i uslovima otpadne vode)
2 . 2
256.20 /
maks h
PO kgO h

= .
Poznata je činjenica da se istim sistemom aeracije postiže manji unos kiseonika kod otpadne nego
kod čiste vode. U tehnici aeracije se ovo smanjenje obuhvata korekcionim faktorom unosa
kiseonika a, koji predstavlja odnos unosa kiseonika u otpadnu vodu u odnosu na isti za čistu vodu.
Prema literaturnim podacima se ova vrednost kreće u opsegu 0.5-1, u zavisnosti od vrste
128
zagađujućih materija u otpadnoj vodi i odabranog sistema aeracije. Posebno se ističe nepovoljno
dejstvo površinsko aktivnih materija u vodi na unos kiseonika.
Prema raspoloživim podacima, veći deo zbirnih otpadnih voda koje stižu na postrojenje,
čine otpadne vode industrije čiji je sadržaj tenzida nizak. Istovremeno, raspoložive tehničke podloge
pokazuju da odabrani aeratori obezbeđuju povoljan unos kiseonika i u otpadnu vodu. Na osnovu
toga, u daljem proračunu se usvaka a=0.7.
Služeći se do sada izloženim podacima, maksimalna časovna potrošnjamkiseonika, svedena
na čistu vodu ( )
2 .
čista voda
maks h
PO

(
¸ ¸
iznosi:
( )
2 . 2
0.7 256.20 /
maks h
PO kgO h α

= = ,
( )
2
2 . 2 . 2
256.20 /
čista voda / 366.69 /
0.7
maks h maks h
kgO h
PO PO kgO h α
− −
= = = .

Potreban broj aeratora
Proračun potrebnog broja aeratora se zasniva na smernicam za projektovanje i tehničkim
podlogama AQUA CONSULT – a. Pošto broj ugrađenih aeratora i njihovi eksploatacioni uslovi
bitno utiču na visinu investicionih i eksploatacionih troškova, pre pristupa proračunu treba usvojiti
osnovnu filozofiju projektovanja, koja se zasniva na sledećim postavkama:
~ Niski troškovi investicije
stepen pokrivenosti dna, SPD=5-10%
opterećenje vazduhom, OV=60-80Nm
3
/h.m
2

~ Niski eksploatacioni troškovi
stepen pokrivenosti dna, SPD=10-30%
opterećenje vazduhom, OV=15-30Nm
3
/h.m
2

Polazeći od izloženih postavki, projektovanje je izvršeno po sledećim principima:
~ usvaja se sistem aeracije koji obezbeđuje minimalne investicione troškove, uz blago
povećane eksploatacione troškove
~ pošto se radi o konvencionalnom (pravougaonom) biološkom bazenu, mešanje
sadržaja i aeracija se vrše istim sistemom
~ za unošenje vazduha se usvaja pločasti aerator (HAFI tipa T)
Prema već postojećim tehničkim podlogama, proračun potrebnog broja aeratora, zasniva se
na sledećoj jednačini
2 2
UO SUO L L N FSPD FGBB = ⋅ ⋅ ⋅ ⋅
gde su
2
UO − unos kiseonika u kgO
2
/h
2
SUO L − spec. unos kiseonika po dužnom metru aeratora pri SPD=100% u kgO
2
/h
L − dužina aeratorske ploče u m
N −ukupan broj ploča
FSPD−korekcioni faktor za slučaj SPD<100%
FGBB − korekcioni faktor za geometriju biološkog bazena.

U cilju obezbeđenja potrebne količine kiseonika u biološkom bazenu, sistem aeracije treba
da udovolji sledećem uslovu:
( )
2
2 . 2
čista voda
maks h
kgO
PO UO
h

| |
=
|
\ ¹

Shodno tome se dobija
( )
2 . 2
čista voda
maks h
PO SUO L L N FSPD FGBB

= ⋅ ⋅ ⋅ ⋅
2
SUO L se dobija kao standardna vrednost iz tabele.

129
Tabela 17.2. Pločasti aerator – tip T – membrana EU, Specifična standardna efikasnost unosa kiseonika pri
pokrivenosti dna od 100% (SUO
2
L)


Proizvod LN se određuje iz navedene jednačine, i predstavlja ukupnu potrebnu dužinu
aeratorskih ploča, odabranog tipa T, i standardne širine d=15cm.
FSPD zavisi od SPD i odabira se u funkciji dubine vode koja se aerira u (d
v
), odnosno u
zavisnosti od rastojanja između aeratorskih ploča (a) i dubine vode iz sledeće tabele.

Tabela 17.3. Korekcioni faktor stepena pokrivenosti dna i dubine vode
a/id 0 0.05 0.1 0.15 0.2 0.25 0.3 0.35 0.4 0.45 0.5 0.55
FBC 0.894 0.892 0.889 0.885 0.879 0.871 0.86 0.847 0.83 0.81 0.788 0.765

a/id 0.6 0.65 0.7 0.75 0.8 0.85 0.9 1. 1.1 1.2 1.3
FBC 0.742 0.72 0.7 0.683 0.67 0.659 0.651 0.641 0.636 0.633 0.631

Gde su: a − razmak između dve ploče, l − razmak između dve ploče,
d
i − dubina vode

FGBB zavisi od šeme rasporeda aeratorskih ploča po površini dna biološkog bazena. Naime,
šema rasporeda koja izaziva cirkulaciju vode iznad aeratorskih ploča, smanjuje unos kiseonika jer
povećava brzinu dizanja mehurova. Za taj slučaj se uzima FGBB=0.9, u suprotnom, kada
cirkulacije nema, uzima se FGBB=1.0.
130
Zbog navedenog uticaja šeme rasporeda ploča na unos kiseonika, šema se formira prema
određenim projektantskim smernicama. Uticaj zavisi od broja nizova ploča u biološkom bazenu
(m), kao i od broja ploča u jednom nizu (n), odnosno od rastojanja među pločama (a) i razmaka
među nizovima (b). Sličnu ulogu ima i odstojanje između nizova ploča i zidova biološkog bazena
(b/2). Prema pomenutim smernicama za projektovanje, razmak između nizova (b), kao i njihovo
odstojanje od zidova biološkog bazena, određuje se u funkciji od „a”. Naime „b” treba da je manje
od „a”. Pri tome „a” ne sme da prekorači 2.5m. Preporučuje se 0.5 b m ≅ , odnosno / 2 0.25 b m = .
Opšta šema postavljanja ploča je prikazana na sledećoj slici. Vrednosti „a” i „b” se
izračunavaju po sledećim obrascima:
( ) ( )
a / , b /
BB
D dn n Š m m = − = −
Gde su:
a −rastojanje između aeracionih ploča u m
b − rastojanje između nizova ploča u m
BB
D − dužina biološkog bazena u m
Š− širina biološkog bazena u m
d − širina aeracionih ploča u m
L − dužina aeracione ploče u m
n − broj aeracionih ploča u nizu
m− broj nizova u biološkom bazenu


Slika 17.8. Smernice za razmeštaj aeratorskih ploča.

Vrednost „a” može se dobiti iz sledeće tabele koja obuhvata konverziju SPD u vrednost „a”,
kao i razmaka između ose dve susedne aeratorske ploče (I).

Tabela 17.4. Konverzija između stepena pokrivenosti dna i „a“
BC (%) 7.5 7.7 7.9 8.1 8.3 8.6 8.8 9.1 9.4 9.7 10. 10.3
l (m) 2 1.95 1.9 1.85 1.8 1.75 1.7 1.65 1.6 1.55 1.5 1.45
a (m) 1.85 1.8 1.75 1.7 1.65 1.6 1.55 1.5 1.45 1.4 1.35 1.3

BC (%) 10.7 11.1 11.5 12 12.5 13 13.6 14.3 15 15.8 16.7 17.6
l (m) 1.4 1.35 1.3 1.25 1.2 1.15 1.1 1.05 1.0 0.95 0.9 0.85
a (m) 1.25 1.2 1.15 1.1 1.05 1.0 0.95 0.9 0.85 0.8 0.75 0.7


131

BC (%) 18.8 20 21.4 23.1 25 27.3 30 33.3 37.5 42.9 50 60 75
l (m) 0.8 0.75 0.7 0.65 0.6 0.55 0.5 0.45 0.4 0.35 0.3 0.25 0.2
a (m) 0.65 0.6 0.55 0.5 0.45 0.4 0.35 0.3 0.25 0.2 0.15 0.1 0.05

Zbog izložene složene međusobne veze između navedenih veličina, proračun optimalnog
broja aeratorskih ploča ne može se sprovesti u jednom koraku. Zato se isti odvija iteracijom,
ponavljajući proračun potreban broj puta, po sledećoj opštoj šemi rada:
- Utvrđuje se osnovna geometrija biološkog bazena, kao i njegove osnovne dimenzije (kod
postojećih postrojenja podaci su zadati).
- Pretpostavlja se vrednost stepena pokrivenosti dna biološkog bazena (SDP), u smernicama
zadatom opsegu, u zavisnosti od usvojene filozofije projektovanja. Služeći se tim podatkom
kao i podatkom o površini dna biološkog bazena (P
BB
), izračunava se ukupna potrebna
površina aeratorskih ploča (PuAP), a na osnovu toga, poznavajući standardnu širinu ploča
(d), izračunava se njihova ukupna potrebna dužina (Lu).
- Odabira se jedna od standardnih dužina aeratorskih ploča (L), vodeći računa o geometriji
bazena, i na osnovu već utvrđene ukupne potrbne dužine (Lu) izračunava se potreban broj
aeratorskih ploča. Do istog rezultata se može doći deljenjem ukupne potrebne površine
aeratorskih ploča (PuAP) sa površinom jedne aeratorske ploče (PAP), usvojene dužine
(nalazi se u tehničkim podlogama).
- Imajući u vidu geometriju biloškog bazena, pretpostavlja se šema rasporeda aeratorskih
ploča po dnu, određujući broj nizova ploča (m) kao broj ploča u jednom nizu (n). Nakon
toga izračunavaju se rastojanje između aeratorskih ploča (a) i razmak među nizovima ploča
(b).
- Služeći se vrednošću količnika razmaka između aeratorskih ploča i dubine aerisane vode
(a/dv) odabira se iz odgovarajuće tabele vrednost korekcionog faktora (FSPD) za slučaj
SPD<100%. Na osnovu tako utvrđene šeme rasporeda aeratorskih ploča, odabira se
korekcioni faktor za geometriju bazena (FGBB).
- Služeći se osnovnim obrazcem za izračunavanje unosa kiseonika, koristeći ranije izložene
podatke, izračunava se specifičan unos kiseonika po dužnom metru aeratorske ploče
(SUO
2
L). Zatim koristeći tabelu standardnih vrednosti SUO
2
L u zavisnosti od dubine
aerisane vode (dv), utvrđuje se potrebno specifično opterećenje vazduhom aeratorskih ploča,
po dužnom ili kvadratnom metru (OV).
- Utvrđena vrednost specifičnog opterećenja vazduhom (OV), upoređuje se sa zadatim
vrednostima iz smernica za projektovanje, u zavisnosti od usvojene filozofije projektovanja.
U slučaju potrebe, promenom vrednosti stepena pokrivenosti dna (SPD) i novom iteracijom,
vrši se optimizacija rešenja, u skladu sa osnovnom filozofijom projektovanja.

Kod optimizacije rešenja treba imati u vidu, da smanjenje stepena pokrivenosti dna dovodi
do povećanja specifičnog opterećenja vazduhom ploča. To za rezultat ima smanjenje investicionih
troškova. Ali zbog manjeg stepena iskorišćenja kiseonika iz vazduha pod tim uslovima, dolazi do
povećanja eksploatacionih troškova. Povećanje stepena pokrivenosti dna ima suprotan efekat
navedenom.
Projektovanje sistema aeracije u konkretnom slučaju izvršeno je uz tehničku podršku
odabranog isporučioca opreme, HAFI-ENGINEERING, odnosno njegovog stručnog konsultanta
AQUA-CONSULT-a.
Optimizacija rešenja je izvršena putem odgovarajućeg računskog programa, prema već
navedenoj opštoj šemi rada. U daljem delu projekta izlažu se konačni rezultati sprovedene računice.

Osnovni podaci o biološkom bazenu

- Oznaka u projektu BB
132
- Broj bazena NBB=1 (kom)
- Oblik Prvougaoni
- Dimenzija
o Dužina D
BB
= 60 (m)
o Širina Š
BB
= 20 (m)
o Dubina vode dv = 3,7 (m)
o Površina dna P
BB
= 1200 (m
2
)
o Zapremina V
BB
= 4440 (m
3
)

Usvojena vrednost stepena pokrivenosti dna:
SPD = 7,0 %
Na osnovu izloženih podataka izračunava se ukupna površina aeratorskih ploča – PuAP:
( )
( )
( )
2
2
1200
7, 0 %
1200 0, 07 84
AB
BB
P m
SPD
PuAP P SPD m
=
=
= ⋅ = ⋅ =

Dobijena vrednost se umanjuje sa ukupnom površinom priključaka na pločama, pa se dobija
kao konačna vrednost
PuAP = 83,5 (m
2
)
Usvaja se sledeći tip aeratorske ploče:
Tip ploče: T4
Ova ploča ima sledeće osnovne dimenzije:
Dužina L = 4005 (mm)
Širina d = 150 (mm)
Aktivna površina PAP = 0,580 (m
2
)
Prema tome potreban broj ploča dobija se po sledećem:
PuAP = 83,5 (m
2
)
PAP = 0,580 (m
2
)

N = PuAP / PAP = 83,5 / 0,580 = 144 (kom)

Pretpostavlja se raspored aeratorskih ploča po površini dna u četiri niza pa se dobija:
Broj nizova m = 4 (kom)
Broj ploča u nizu n = 36 (kom)
Na osnovu ovih podataka izračunavaju se rastojanja između aeratorskih ploča i razmak
između nizova po sledećem:
d = 15 (cm)
D
BB
= 6000 (cm)
n = 36 (kom)
Š
BB
= 2000 (cm)
L = 400,5 (cm)
m = 4 (kom)

( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( )
6000 15 36 36 151, 6
2000 4 400, 5 4 99, 5
BB
BB
a D d n n cm
b Š m L m cm
= − ⋅ = − ⋅ =
= − ⋅ = − ⋅ =

Računski odnos rastojanja između aeratorskih ploča i dubine vode koja se aerira iznosi
a = 151,6 (cm)
dv = 3,7 (m)

151, 6 370 0, 41 a dv = =
133

Na osnovu te vrednosti iz tabele „Korekcioni faktor stepena pokrivenosti dna i dubine vode”
se očitava vrednost za slučaj SPD<100%, (interpolacijom) i ona iznosi
FSPD = 0,85
Istovremeno kao korekcioni faktor za geometriju biološkog bazena usvaja se
FGBB = 0,9
što predstavlja nižu preporučenu vrednost i ide u prilog sigurnosti rešenja.
Polazeći od izloženih podataka specifičan unos kiseonika po dužnom metru aeratora,
izračunava se po sledećem:
2 . . 2
2 2 . .
maks č
maks č
PO SUO L L N FSPD FGBB
SUO L PO L N FSPD FGBB


= ⋅ ⋅ ⋅ ⋅
= ⋅ ⋅ ⋅


PO
2-maks.č.
= 366,69 kg O
2
/h
L = 4 m
N = 144 kom
FSPD = 0,85
FGBB = 0,9

2
366, 69 4 144 0, 85 0, 9 0, 832 . SUO L kg h m = ⋅ ⋅ ⋅ =
Iz tabele „Specifična standardna efikasnost unosa kiseonika pri pokrivenosti dna od 100%
(SUO
2
L)” se vidi, da pri dubini vode od 3,7 m, za obezbeđenje izračunatog specifičnog unosa
kiseonika po dužnom metru aeratorske ploče, potrebno je približno sledeće specifično opterećenje
vazduhom:
OV = 58 Nm
3
/h.m
2


Potreba količina vazduha, stepen iskorišćenja kiseonika i efikasnost unošenja kiseonika
Služeći se ranije izloženim podacima o specifičnom opterećenju vazduhom, kao i ukupnom
efikasnom površinom aeratorskih ploča, potrebna maksimalna časovna potrošnja vazduha dobija se
po sledećem:
OV = 58 Nm
3
/h.m
2

PuAP = 83,5 m
2


3
. .
58 83, 5 4843
v maks h
Q OV PuAP Nm h

= ⋅ = ⋅ =
Dobijena vrednost maksimalne časovne potrošnje vazduha, služi za izbor odgovarajućih
duvaljki. Specifično opterećenje vazduhom po dužnom metru (SUVL) iznosi:
Lu = 576 m

3
. .
4843
v maks h
Q Nm h

=
3 . .
4843
8.41 .
576
v maks h
Q
SULV Nm h m
Lu

= = = ,
odnosno, prevedeno u odgovarajuću zapreminu kiseonika (SULVO
2
):

2
20.94 %
O
C V =
3
8.41 / . SULV Nm h m =
3
2
8.41 0.2094 1.76 .
2
2 O
SULVO SULV C Nm O h m = ⋅ = ⋅ = .
Prevedeno u masu kiseonika (SULMO
2
), dobija se:
22.42 /
mol
V l mol =
2
32 /
O
M g mol =
3
2
1.76 .
2
SULVO Nm O h m =
2 2
32 22, 42 2512 .
2 2 O mol
SULVO SULVO M V 1760 gO h m = ⋅ = ⋅ =
134
Računajući u odnosu na unos kiseonika u čistu vodu, stepen iskorišćenosti kiseonika (SIO
2
)
dobija se po sledećem:
SULMO
2
= 2512 gO
2
/h.m
UO
2
= 366,69 kgO
2
/h
Lu = 576 m
( ) ( )
2 2 2
100 366, 69 576 2512 100 25% SIO UO Lu SULMO = ⋅ ⋅ = ⋅ ⋅ =
odnosno po dužnom metru dubine vode:
dv = 3,7 m
SIO
2
= 25 %
2 2
25 3, 7 6, 76 %/ SIO D SIO dv m = = =
Služeći se podacima o unosu kiseonika i očekivane angažovane snage odabranih kompresora
sa strane mreže dobija se podatak o efikasnosti unosa kiseonika (EUO
2
) po sledećem:
UO
2
= 366,69 kgO
2
/h
Pi = 54,75 kW
N
k
= 2 kom
2 2 2
366, 69 54, 75 2 3, 35 /
k
EUO UO Pi N kgO kWh = ⋅ = ⋅ =
Prema smernicama za projektovanje za efikasno mešanje smeše otpadnih voda – aktivni
mulj u biološkom bazenu, potrebno je obezbediti sledeći specifičan unos vazduha, po jedinici
površine dna biološkog bazena:
SUVP
BB
= 1,8 Nm
3
/h.m
2
U konkretnom slučaju isti iznosi:
Q
v-maks.h
= 4843 Nm
3
/h
P
BB
= 1200 m
2

3 2
.
4843 1200 4, 0 / .
BB v maks h BB
SUVP Q P Nm h m

= = =
Pošto je stvarna vrednost veća od tražene, to znači da usvojeni sistem aeracije, pored
obezbeđenja potrebne količine kiseonika, obezbeđuje i potrebno mešanje u biološkom bazenu.

Regulacija unosa kiseonika
Za optimalno vođenje procesa prečišćavanja otpadne vode, postupkom aktivnog mulja,
preporučuje se koncentracija rastvorenog kiseonika u biološkom bazenu, u opsegu između 1 i 2
mgO
2
/l. Pošto opterećenje otpadne vode varira, kako u kraćem tako i u dužem vremenskom
intervalu, preporučena koncentracija kiseonika može se obezbediti usaglašavanjem unosa kiseonika
sa njegovom stvarnom potrošnjom. To se postiže regulacijom unosa vazduha u biološki bazen.
Regulacija unosa vazduha, odnosno kiseonika, u konkretnom slučaju, obezbeđuje se
promenom broja obrtaja duvaljki i brojem duvaljki u radu. Pošto odabrane dve radne duvaljke, obe
sa dve brzine rada, regulacija unosa se može odvijati u četiri stepena.
Regulacija unosa kiseonika odvija se automatski, na osnovu merenja koncentracije
rastvorenog kiseonika u biološkom bazenu, odgovarajućim mernim sistemom. Na odgovarajući
merni signal sistema, menja se broj obrtaja duvaljki ili njihov broj u radu, u zavisnosti od konkretne
potrebe. Raspored uključivanja ili isključivanja pojedinih stepena regulacije posebno se programira,
unutrašnjim programom sistema.
Za regulaciju unosa odabran je merni sistem koji se sastoji od senzora kiseonika i pretvarača
mernog signala.
Kao senzor kiseonika odabran je sistem TriQximatic 700, i pretvarač TecnoLine Oxi 171,
oba iz proizvodnog programa WTW (Wissenschaftlich – Technische Werktätten GmbH -
Weilheim).
Senzor TriOximertic je sistem sa tri elektrode, na bazi potenciostatičkog principa rada.
Navedene tri elektrode smeštene su u jedinstvenu mernu glavu. Jedna elektroda je od zlata i ona je
tzv. radna elektroda. Druge dve elektrode su obe od srebra. Jedna od tih služi kao protiv-elektroda, a
druga kao referentna.
Sa aspekta korišćenja i održavanja, ističu se sledeće osobine navedenog senzorskog sistema:
135
- samostalna kalibracija, pomoću sistema OxiCal, pritiskom na jedno dugme
- automatska kontrola regeneracije elektrolita sa pokazivačem tog procesa (SensReg)
- automatska kontrola ispravnosti membrane
- automatska korekcija promene vazdušnog pritiska
- rad pri izuzetno malom strujanju vode (min. 0,005 m/s)

TechnoLine Qxi 171 je pretvarač signala, ranije navedenog senzorskog sistema, primenom
savremene mikroprocesorske merne tehnike, razvijen posebno za potrebe prečišćavanja otpadnih
voda. Ovaj pretvarač u stvari omogućuje obavljanje funkcija senzorskog sistema, i to pored merenja
koncentracije kiseonika obezbeđuje i sopstvenu kontrolu, uz ispisivanje kvara na ekranu pretvarača.
Komunikacija sa instrumentom je jednostavna i zasniva se na dijalogu između korisnika i
instrumenta.
Pretvarač je izuzetno fleksibilan i omogućuje optimalno podešavanje osega merenja, u
zavisnosti od postavljene vrednosti koncentracije kiseonika.
Postavljanje željene vrednosti parametra i izbor konfiguracije rada zaštićen je određenim
kodnim sistemom, što isključuje pristup neovlašćenima.
Pomoću pretvarača podešavaju se uslovi, specifični za svako konkretno postrojenje, kao što
su jačina izlaznog signala, min.-maks. vrednosti koncentracije kiseonika, vremenski interval
izračunavanja srednje vrednosti merenih podataka, učestalost regulacionog signala i ost. Merene i
izračunate vrednosti mogu se arhivirati u memoriji pretvarača, sa trajanjem od 4 dana.
Paralelno sa merenjem koncentracije kiseonika navedeni merni sistem meri i temperaturu
vode, i pokazuje je na ekranu instrumenta, potpuno nezavisno od kiseonika.
Detaljne tehničke karakteristike izloženog sistema mogu se naći u tehničko-informativnom
materijalu proizvođača koji se nalazi u prilogu.
Pošto konkretni biološki bazen radi na principu tzv. protočnog reaktora, orijentaciona
lokacija senzorskog sistema se predviđa u prvoj trećini bazena, računato od ulaska sirove vode u
bazen. Konačno mesto postavljanja senzorskog sistema će se odabrati tokom probnog rada
postrojenja nakon snimanja šeme koncentracije kiseonika u bazenu.
Pretvarač se smešta u blizini senzorskog sistema, u prostor pored biološkog bazena.

Garancija i njena provera
Prema raspoloživim tehničkim podlogama od isporučioca se zahtevaju sledeće garancije:
Unos kiseonika (čista voda) UO2 = 367±10% kgO
2
/h
Efektivnost unosa kiseonika EUO
2
= 3,35±15% kgO
2
/kWh
Navedenu garanciju treba regulisati ugovorom o kupovini opreme. Shodno tome, nakon
izvršene ugradnje i puštanja u rad opreme preuzeta garancija od strane isporučioca opreme i
izvođača radova, treba da se proveri posebnim ispitivanjima. U nedostatku odgovarajuće domaće
(JUS) standardne metode, predlaže se provera prema važećem austrijskom standardu ÖNORM
M5588, koji je već korišćen u domaćoj praksi (UPOV - Vršac).
Suština metode odnosi se na eksperimentalno određivanje konstante aeracije k
T
, na datoj
temperaturi T, za dati određeni sistem. Zatim u posedu vrednosti k
T
izračunava se kapacitet
unošenja kiseonika (UO
2T
) konkretnog sistema aeracije, po sledećem obrascu:
2 , T s T T
UO c k = ⋅
gde su
c
s,T
– koncentracija zasićenja kiseonika u čistoj vodi i na temperaturi T (mg/l)
k
T
– konstanta aeracije na temperaturi T (h
-1
)
c
s,T
je standardna vrednost i uzima se iz odgovarajuće literature.
U cilju eksperimentalnog određivanja k
T
na konkretnom sistemu za prečišćavanje, biološki
bazen treba napuniti do date dubine, čistom vodom, sa internog vodovoda. Ovo se radi neposredno
pre odabranog termina za merenja (dan ili dva ranije).
136
Na početku merenja, prvo se potpuno uklanja rastvoreni kiseonik iz vode u bazenu,
hemijskom redukcijom. Za tu svrhu dodaje se u vodu potrebna količina natrijum-sulfata (Na
2
SO
3
)
ili natrijum-vodonik-sulfida (NaHSO
3
).
Pretpostavljajući da voda u bazenu ima temperaturu 10˚C i da je ona zasićena kiseonikom
(c
s,10˚C
= 11,33 gO
2
/m
3
), za potpunu redukciju kiseonika u bazenu do koncentracije 0 gO
2
/m
3

potrebno je 0,09 kg Na
2
SO
3
ili 0,074 kg NaHSO
3
po 1 m
3
vode u biološkom bazenu. Radi
sigurnosti ove teoretske vrednosti uvećavaju se u praksi 20%. Shodno tome u konkretnom slučaju,
za svaku seriju merenja potrebno je:
V
vode
= 4440 m
3
doza (Na
2
SO
3
) = 0,09 kg/ m
3
doza (NaHSO
3
) = 0,074 kg/ m
3
f
sig
= 20%

( )
2 3
4440 0, 09 1, 20 480 / M Na SO kg seriji = ⋅ ⋅ =
ili
( )
3
4440 0, 074 1, 20 394 / M NaHSO kg seriji = ⋅ ⋅ =
Izračunate količine odnose se na hemikalije bez nečistoća, bez vlage i vezane (kristalne)
vode. U slučaju da dostupna hemikalija sadrži ove supstancije, izračunatu količinu treba uvećati
srazmerno njihovom sadržaju.
Paralelno sa dodavanjem nevedene hemikalije za redukciju kiseonika, dodaje se vodi i
kobalt (II) – hlorid (CoCl
2
), koji služi za ubrzanje (katalizator) tog procesa. Doza čistog CoCl
2

iznosi 3,3 g po m
3
vode. Shodno tome potrebna količina za seriju merenja iznosi:
V
vode
= 4440 m
3
doza (CoCl
2
) = 3,3 g/ m
3
( )
2
4440 0, 0033 14, 7 / M CoCl kg seriji = ⋅ =
Merenja treba da sprovodi stručna institucija, osposobljena i ovlašćenja za ovu vrstu
delatnosti.
Merenje se sprovodi striktno prema datom uputstvu iz navedenog standarda. Radi pregleda,
ovde se navode glavni koraci postupka merenja.
Na početku merenja, pre dodavanja hemikalija, sistem aeracije treba da radi najmanje 2 sata.
Nakon toga sledi dodavanje već navedenih hemikalija.
Za vreme celog trajanja eksperimenta, počev od trenutka uključivanja duvaljki, meri se
koncentracija kiseonika u vodi i temperatura vode istovremeno.
Koncentracija kiseonika meri se odgovarajućom mernom opremom koja obavezno obuhvata
elektrode i registrator. Merenje se vrši na najmanje dva mesta bazena istovremeno, što znači da se
koriste najmanje dve elektrode. Kao registrator može da se koristi pisač ili računar. Pre početka
merenja mernu opremu treba obavezno kalibrisati.
Merna mesta u biološkom bazenu odabiraju se neposredno pre merenja, u zavisnosti od
strujne slike bazena, na dodirnoj liniji struje vode bogate i siromašne kiseonikom.
Temperatura vode se meri odgovarajućim termometrom. Savremene elektrode vrše merenje
oba parametra paralelno.
Nakon dodavanja hemikalija, sistem aeracije ostaje još izvesno vreme u radu, radi
homogenizacije sadržaja bazena. Zatim se sistem aeracije isključi i to je u stvari početak merenja.
Od tog momenta prati se koncentracija kiseonika u vodi. Kada ona padne na 0 g/m
3
, i zadržava se
na toj vrednosti 5 minuta, uključi se sistem aeracije, sa punim kapacitetom. Od tog trenutka pa
nadalje se registruju koncentracija kiseonika i temperatura vode u određenim i jednakim
vremenskim intervalima. Ovo traje sve dok se ne postigne koncentracija zasićenja, odnosno dok
koncentracija kiseonika ne bude konstantna najmanje 20 minuta.
Paralelno sa merenjem navedenih parametara meri se i potrošnja električne energije duvaljki
u radu, odnosno angažovana snaga za vreme eksperimenta.
137
Obrada rezultata merenja u prvom koraku obuhvata konstruisanje grafikona deficita
kiseonika u datim trenucima vremena, u semilogaritamskom koordinatnom sistemu. Pri tome na y
osu, sa logaritamskom skalom, nanose se vrednosti deficita kiseonika. Istovremeno, na x osu sa
aritmetičkom skalom se postavljaju pripadajuća vremena. Koeficijent pravca dobijene prave
predstavlja k
T
. Njegova vrednost proizilazi iz standarda i izračunava se iz sledećeg obrasca:
90%
138,18
T
k
t
=
gde je
t
90%
- vremenski interval za koji je deficit kiseonika pao na 90% u minutima.

U posedu vrednosti k
T
izračunava se kapacitet unošenja kiseonika sistema UO
2T
, uz
određene temperaturne korekcije prema ranije navedenom obrascu. Efektivnost unošenja kiseonika
dobija se kao
2
2
UO
EUO
P
=
gde su UO
2
unos kiseonika u kgO
2
/kWh, P je angažovana snaga sistema aeracije u kW.
Prema propozicijama standarda, za pouzdano utvrđivanje garantovanih vrednosti, potrebno
je sprovesti najmanje dve serije ispitivanja. Pošto se merenje vrši sa najmanje dve elektrode
istovremeno, kod svakog eksperimenta se dobija četiri serije podataka. Ove serije se obrađuju
posebno (svaka za sebe) pa se dobija najmanje četiri podataka garantovanih parametara. Odstupanje
pojedinačnih vrednosti od srednje vrednosti ne sme da bude veće od 10%, u suprotnom, merenje se
mora ponoviti u celosti. Za pravilno određivanje OC potrebno je najmanje četiri podatka navedene
tačnosti. Vrednost EUO
2
se izračunava posebno za svaku važeću vrednost UO
2
i kao krajnji podatak
uzima se njihova aritmetička sredina.



























138
17.5. Prospekti o cevastim membranskim aeratorima – OTV


Slika 17.9. Cevasti membranski aeratori.
139



Slika 17.10. Parametri za projektovanje sistema sa cevastim membranskim aeratorima.






140
17.6. Prospekti o cevastim membranskim aeratorima - OTT





141

142


143


144
17.7. Prospekti aeratora u obliku diska sa poroznom keramikom ili elastičnom
membranom – NOPOL



145

146

147

148

149

150

151

152

153
17.8. Prospekti mlaznih aeratora - EMU

154


155

156


157


158



159
17.9. Prospekti mlaznih aeratora - ABS

160

161


162





163
17.10. Prospekti potopljenih aeratora – ABS


164


165


166


167


168


169


170