You are on page 1of 320

Ikona Sabor Svetih Srba

храм Сабора Светих Срба у Штутгарту

Posvećujem ovu kwigu svojim roditeqima ocu Zvonimiru,
majci Qiqani i sestri Tamari. Sa qubavqu i poštovawem

Autor

Dimitrije Z. Ple}evi}

SRPSKI
SVETA^NIK
Sabornik `ivotopisa svetiteqa, svetiwa i
~udotvornih ikona u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi

Beograd, 2008.

Печата се по благослову Његовог Високопреосвештенства
Архиепископа цетињског,
Митрополита црногорско-приморског,
зетско-брдског и скендеријског и егзарха Свештеног трона Пећког
др Амфилохија

Друго, исправљено, измењено и допуњено издање
Издавач: Храм Светог Вазнесења Господњег Београд
Аутор: Димитрије З. Плећевић
Рецензент: протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо
Графичка припрема: Синиша Митровић и Небојша Човић
Тираж: 1000
Штампа: Штампарија Топловић, Ваљево
Пласман: 064/179-12-87

Ни један део ове књиге не може бити репродукован или прекопиран у било
којој форми или на било који начин, електронски или механички, укључујући
шапирограф, фотокопир апарат, магнетне записе, оптички диск или било
који информациони систем за смештај и коришћење података без одобрења
аутора.

Ikona Sabor Mu~enika i Novomu~enika Srpskih
храм Светих новомученика Момишићких, Подгорица

Svetorodna loza Nemawi}a
манастир Високи Дечани

PREDGOVOR

S

а радошћу дочекујемо објављивање књиге Српски све­та­ч­ник
и то из више разлога. Први је, што употпуњује бого­слов­скопрактичну страну, мисли и дела, теорију и практикум у нашој Цркви
као начина на коме и кроз кога Црква у црквено-саборној димензији
егзистира. И други, што нам на видан и недвосмислен начин доказује
да овај труд и каталог књига припадају породици Житија Светих
као природном наставку Дела апостолских и јеванђелске речи. На
животном опиту личности оних који испуњавају календар Цркве,
као на ђерданској нисци, све драгуљ до драгуља, све свети до светог,
све достојнији од достојнијега који су се причислили и примакли
хоривској светлости у њој да пребивају. Истински образ и подобије
Божије је био и остао првозначајан принцип и начин њиховог
живота. Љубав према Христу и целосност њиховог живота показује
максиму живота свих нас дајући прави одговор на вредност, каквоћу
и смисао људског постојања. Ово је истовремено и буквар почетница
и енциклопедија која говори како се од обичног и пролазног човека
постаје свети човек, од обичног радника свети радник, од обичног
земљоделца свети тежак, од учитеља свети учитељ, од интелектуалца
облагодаћени свети мислилац...

P

осебно нас радује, па нека то буде и налик на неку Црквену
ускогрудост, што је ова књига посвећена Србима светитељима
и то по први пут на овакав начин. Она ће недвосмислено сведочити
о једној богоцентричности каква је била и остала као водиља и
опредељење вековног искуства наших предака ка царству небеском ма
колико нам се то некада чинило другачије. Осим тога, показујемо свој
допринос Цркви Христовој попут других хришћанских, православних
народа да се са њима можемо достојно назвати заједничарима у
прослављању Имена Божијег. Стога напомињемо да су у садржају
српског светачника унета имена Срба светитеља, светитеља који су
рођени у другом народу али су своју и животну и духовну плодност 

остварили у нашем народу, и не мали број светитеља који су,
припадајући истоверној браћи, долили снагу вере у нашем народу.
Њихова имена у календару или њихове свете мошти као очевидан
знак Божјег печата су најбоља награда и благодарност какву ми
смртни људи нити можемо нити знамо исказати. Али знамо да им се
дивимо, да им се молимо и да их прослављамо. У том боготрудивом
осећају препознајемо и име Димитрија Плећевића који нас везује
свим осећањима за ове свете мужеве и мајке Цркве Христове на чему
му топло благодаримо.
Протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо 

Uvod

P

оучавајући нас својим богомудрим речима, апостол народа
Свети Павле, између осталог сведочи: „Сећајте се својих
старешина, који вам проповедаше реч Божију; гледајући на свршетак
њихова живота угледајте се на веру њихову“ (Јев. 13,7). Ова апо­сто­
лова порука представља истинску меру љубави ка онима који нас
од­­не­­говаше у светој вери, јер сећајући се тих духовних сведока
Васкрслог Христа у евхаристијској заједници, потврђујемо верност
Светоотачком предању. Иштући молитвено заступништво светитеља
нашега рода испуњавамо Заповести Божије, преко пророка Мојсија
предате древном Израиљу.
Према својој улози и служењу у Цркви светитеље можемо
поделити на:
• Мученике – они који су пострадали за име Христово
• Свештеномученике – епископи, свештеници и ђакони који су
страдали мученичком смрћу
• Преподобномученике – монаси који су пострадали за име
Христово
• Новомученике – сви који су пострадали за име Христово од
пада Цариграда до данас
• Светитеље – епископи који су својим врлинским животом
угодили Богу
• Исповеднике – сви који су мучени за име Христово, али нису
мученички пострадали
• Благоверне – владари који су својим животом и делом достигли
светост
• Преподобне – они који су у монашком смирењу и тиховању
угодили Богу
• Праведне – старозаветни свети, свети племићи и људи из
народа
Животописи српских светитеља приказани су по датумима
њиховог спомена у Цркви по јулијанском календару и обрађени су у
првом поглављу Светачника. 

У другом и трећем поглављу описани су животописи светитеља,
чији свештени спомен дубоко живи у срцима верних, а који нису
званично прослављени и уписани у диптихе светих. Постојање
таквих животворних спомена представља печат православности и
христоносности једнога народа.
Четврто поглавље Светачника обрађује спомене светитеља који
су својим врлинским животом засијали светлошћу Христовом. О
њиховом богоугодном животу сведоче благодатна знамења која се
пројављују на њиховим гробовима, а њихова имена скривена од нас,
позната су само живоме Богу који их је прославио.
Након ових, следи поглавље о утихнулим споменима светитељских личности у српском народу. Оваквих поштованих личности било
је доста кроз историју, а у Cветачнику ћемо навести само оне који су
чињенично и историјски потврђени.
У поглављу о светињама у Српској Цркви приказане су светиње
које се чувају у нашим светим црквама и манастирима, а којима већ
вековима са великом вером притичу како православни тако и неправославни народи.
Последње поглавље књиге посвећено је светим иконама, које су се
кроз историју, а и у данашње време прославиле чудесним знамењима.
Циљ овога поглавља је у томе да читаоце упозна са континуитетом
поштовања чудотворних икона у Српској Цркви, као и да прикаже
мало познате поштоване иконе наших цркава и манастира.
Потребно је на овом месту заблагодарити труду великих и славних богослова и историчара, који су у својим богонадахнутим радовима, оставили дивне податке о светитељима српскога порекла, а то
су: митрополит Српски Михаило, епископ Жички др Николај Велимировић, архимандрит др Јустин Поповић, др Леонтије Павловић,
епископ Шумадијски др Сава Вуковић, др Слободан Милеуснић и
други, чије смо изворе у овом саборнику навели.
Такође, са аспекта науке Српски Светачник може бити користан
прилог у проучавању српске историје, хронологије и повезаности догађаја, јер су већином српски светитељи као појединачне личности
веома значајни у нашој националној историји.
Остајемо у нади да ће читаоци из Српског Светачника боље упознати личности светитеља нашега рода и допунити знања о историји и
устројству Српске Православне Цркве, кроз историју и данас.

10

I

Životopisi
Srpskih
svetiteqa

Ikona Sveti knez Lazar i Georgije Kratovac
манастир Хиландар

Kontinuitet poštovawa svetih
u srpskom pravoslavnom narodu

P

оштовање светитељских личности одувек је било веома живо у
Српском народу, што нам показују многобројни лепи обичаји
који су кроз историју сачувани све до наших дана, као на пример,
постојање крсних слава.
Просвећивањем Срба у периоду од VI до IX века, поред основних хришћанских учења, новокрштени су усвајали и поштовање светих личности, већином са истока. Поред спомена светитеља који су
заживели уз помоћ мисионара (Кирило и Методије су спомен светитеља Климента папе Римског, успоставили и раширили међу словенским народима), Срби су примали и култове локалних светитеља,
што је био случај са cирмијумским, сингидунумским, улпијанским,
наисуским и далматинским ранохришћанским мученицима, великомучеником Прокопијем, чије су свете мошти вековима почивале у
епископској цркви града Ниша, као и Светим Трифуном (Котор) и
мученицима Сергијем и Вакхом. Са сигурношћу се може рећи да су
Срби од примања Хришћанства, иако је оно обављано у више етапа,
почињали да поштују, већ живе спомене светитеља на просторима
које су насељавали. У XI и XII веку већ долази до појаве првих локалних светитеља као што су краљ мученик Јован Владимир, преподобни
подвижници Прохор Пчињски, Јоаким Осоговски, Гаврил Лесновски и други. Њихово свештено поштовање у народу почињало је да
живи спонтано, у току њиховог живота или извесно време по упокојењу. Рађање првог великог светитељског имена у српству дошло
је почетком XIII века, када је прослављен преподобни Симеон Мироточиви (велики жупан Стефан Немања). Читав XIII век дао је велики
број светитеља углавном краљева и архиепископа, почев од светитеља
Саве Српског, што се наставило и кроз читав XIV век. У време владавине кнеза Лазара у Србију из поробљених јужних делова балканског полуострва долазе подвижници познати под именом Синаити,
чијим плодним монашким трудом и молитвом оживљавају стари и
утемељују се многи нови манастири. Сви познати преподобни синаити до данас су непрекидно поштовани као велики заступници и молитвеници пред Богом.
Падом Смедерева и деспотовине 1459. године, српска деспотска
породица Бранковић се преко Албаније и Италије сели у јужну
Угарску, примајући покровитељство краља Матије Корвина. Чла­но­
13

ви деспотске породице Бранковић у Војводини (митрополит Мак­
сим, деспот Јован, мајка Ангелина) многоструко су се трудили на
очувању православне вере међу Србима, због чега су као светитељи
поштовани и за живота и по смрти. У то време (XVI век), почињу се
јављати и многи мученици пострадали од турске руке, међу којима су
најпознатији светитељ Теодор епископ Вршачки, као и новомученик
Георгије родом из Кратова. У XVII веку међу српским светитељима
већином се јављају чувари и бранитељи вере, као што су митрополит
Ердељски Сава и патријарх Пећки Јован, али и велики молитвеници
и учитељи народни, монаси, међу којима су најпознатији Рафаило
Банaтски, Стефан Пиперски и светитељ Василије Острошки.
Архијереји и свештенство Карловачке митропoлије трудили су
се да у тешком ропству Србије под Турцима оснаже и учврсте веру
народа, живо прослављајући спомен светих и великих предака. Са
тим циљем у два наврата је издаван Србљак (1714 и 1761. године) у
који су убележена имена свих до тада познатих српских светитеља. Од
новијих светитеља пројављених у XVIII веку најпознатији су мученици
Теодор Комоговински и Висарион Сарајски, сведоци вере.
Прва половина XIX века протекла је већим делом у борби Срба за
ослобођење од турског ропства. У то тешко и бурно време засијали су
многи знани и незнани духовни великани који су својим животима
осведочили непрекидну борбу за крст часни и слободу златну. Велики
хероји, властела духа и непоколебљивости били су свештеномученици
Пајсије и Авакум који су набијени на колац у Београду, ревнујући за
истину. У поменутом периоду засијао је и један велики светитељ међу
Србима у Црној Гори, Петар Цетињски, епископ и владар, молитвеник
и миротворац.
У XX веку, када је Србија коначно ослобођена од ропства и када
се ујединила Црква, почео је рад на прослављењу не прослављених, а
поштованих светитеља.1 У време патријарха Димитрија 1927. године,
потврђена је одлука о прослављењу благоверног деспота Стефанa
Високoг, великог владара и песника Српског.2
Административно прослављање светитеља заживело је тек након
Другог светског рата, када је на Светом архијерејском сабору (4. јуна
1 

првим вековима Српске државе и касније, кроз читав средњи век није постојало
У
званично (административно) прослављење светитеља, већ је светитељем сматран
онај чији је култ спонтано заживео и развијао се у народу, што је прихватала и
црквена јерархија. Павловић Л. Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево,
1965, стр. 296
2 
Канонизацију деспота Стефана Високог извршену од стране патријарха Димитрија
није признао Свети архијерејски сабор, јер је извршена без знања архијереја. На
заседању Светог архијерејског сабора 1961. године, у време блаженопочившег
патријарха Германа, име деспота Стефана званично је прибројано светима Српске
Православне Цркве. Прим. аутора
14

1958. године) митрополит загребачки Дамаскин, предложио да се
формира „Комисија за израду именика српских светитеља или икоса
који би се додао служби српским светитељима”. Сам митрополит
Дамаскин је поменутој комисији 21. јуна 1961. године доставио
педесет имена српских светитеља и десет имена јужнословенских
светитеља.3 На Светом архијерејском сабору 1961. године установљен
је празник Новомученика српских од времена Kосовског боја па све
до данашњих дана пострадалих.
У именослов светих су 1962. године унета имена свештеномученика
Висариона Сарајског и преподобног Рафаила Банатског, чије је
поштовање већ дуго времена живело у народу. На предлог патријарха
Германа у календар светих уведено је 1965. године и име архиепископа
српског Евстатија II. Епископ горњокарловачки Симеон је 1966. го­­ди­
не поднео предлог за прослављење новомученика Теодора Ко­мо­го­
вин­ског, а 1973. године је међу српске светитеље убројан и последњи
Немањић, преподобни Јоасаф Метеоритски. Пет векова након
мученичког страдања 1994. године, прослављен је и свештеномученик
Теодор епископ Вршачки.
У мају 2000. године, прослављени су и нови свештеномученици
српски, пострадали у време Другог светског рата, од непријатељске
и братске руке: митрополити Петар Дабробосански, Јоаникије Црно­
гор­ско-приморски и са њиме пострадали свештеномученици и му­
ченици, Доситеј Загребачки, епископи Платон Бањалучки и Сава Гор­
њо­-карловачки, игуман Рафаило Шишатовачки, свештеници Бранко
Вељунски и Ђорђе Нашички, као и новомученик Вукашин из Клепаца.
У мају 2003. године, на радост читавог cрпског православног народа
у именослов светих уведено је име светитеља Николаја епископа
Жичког.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора 2005. године
лику светих су прибројани нови свештеномученици: Дабробосански,
Милешевски, Гламочки и Куленвакуфски, по­ст­радaли у Првом и
Другом светском рату, као и епископ Варнава Хвостански, који је
много пострадао од комуниста.
У предходном излагању показали смо да је континуитет по­
што­вања светитеља у православном српском народу не­пре­ки­дан
почев од времена примања хришћанства, па све до данас и да је као
такав потпуно мерило канонског и историјског устројства Српске
Православне Цркве, на свим њеним просторима.

3 

Подаци о прослављењима српских светитеља од Другог светског рата па надаље су
преузети из: Даница, српски народни илустровани календар за 2004. годину, Београд,
2003. стр. 367-370.
15

Kratka istorija srpske hagiografije4

S

а сигурношћу се може рећи да српска хагиографија спада
у најстарије међу словенским народима. Она представља
културолошко и књижевно благо немерљивих вредности.
Њеним претечама можемо сматрати словенске просветитеље
Кирила и Методија са ученицима, посебно архиепископом Климентом
и монахом Наумом.5 Њихов просветитељско-описмењујући рад у
великој мери је допринео да се српски, па и уопште словенски рани
списи сачувају лексиколошки разумљивим и до наших дана. Велики
историчар и хагиограф из тога времена је свакако и извесни поп
Дукљанин, који је у свом Летопису обрадио животописе зетских и
приморских краљева, међу којима изузетно живот и страдање краља
Јована Владимира.
На ову ниску племенитих и учених, али углавном заборављених
хагиографа, надовезује се рад светитеља Саве првог архиепископа
Српског, који је, са сигурношћу можемо рећи, зачетник српске
хагиографије. Његово Житије Светог Симеона Немање, које нал­а­
зи­мо у тексту Студеничког типика (око 1207. године), представља
прототип хагиографског склопа, који је служио каснијим српским
животописцима.
И Житије Стефана Немање од краља Стефана Првовенчаног
такође је непроцењиви српски хагиографски траг у историји, који
се, нажалост, данас чува у Паризу, далеко од Србије и манастира
Хиландара.
Од свештеномонаха Теодосија и Доментијана и њихових Житија
Светога Саве, Светог Симеона и Петра Коришког почиње да живи
велика хиландарска хагиографска школа, чији су плодови до дана
данашњег веома значајни. Живот Светога Саве, према Теодосију
и Доментијану, врсна је паралела богословских и књижевних
вредности, при чему се ни једна од њих не утапа у другу и не нестаје,
4 

вом приликом је направљен само мали историјски пресек најупечатљивијих
О
српских хагиогарафа и њихових дела. Прим. аутора
5 
Будући да су ученици Свете браће прешли велики пут из моравске земаље до
Охрида, у великој мери је извесно да су се они на том путу, сусретали са именима
локалних светитеља, посебно ранохришћанских мученика, којих је на поменутом
простору било много. Они су сигурно били обавештени и о локалним словенским
подвижницима, којих је у то време већ било. Прим. аутора
16

већ се обе прожимају, допуњујући се складно међу собом. Славни
(можда и највећи) списатељ у средњовековној Србији, мера укуса и
префињености, јести учени племић и смирени монах, светитељ Данило
II архиепископ Српски. У своме делу Животи краљева и архиепископа
српских плодно је описао трудове и подвиге својих предходника, као
и благоверних владара српских. Данилов животопис право је ремек
дело српског и уопште средњовековног списатељства и представља
непроцењиви допринос историји књижевности уопште, као и
историји Српског народа и Цркве.
За Данилом, понесени његовим делом, хитају настављачи који
су надоградили рад овога племенитог архиепископа, али који нису
успели да досегну висину литерарног остварења којим је он сликао.
Ипак њихов рад доста доприноси проучавању историје српских
хагиографа и хагиографије.
У време великих турских надирања у Србију, појавио се непознати
преписивач-калиограф, који је својом руком преписао Пролог у сти­
хо­вима 1370. године, спис који јасно потврђује већ увелико изграђени
смисао српских учених људи за хагиографију и писану реч уопште.
Следујући примеру свога светог имењака, патријарх Српски
Данило Млађи написао је животопис благоверног краља Милутина,
који прилагођен модерном језику срећемо и данас.
Епископ Пећки Марко, понесен врлинским животом својих
предходника, описао је живот и подвиге светитеља Ефрема патријарха
Српског. За епископом Марком, јавља се учени Григорије Цамблак,
који је описао живот и мучеништво краља Стефана Дечанског.
Велики међу подвижницима, преподобни Григорије Ћутљиви
описао је живот свога учитеља преподобног Ромила Раваничког,
који нам доста користи у проучавању деловања исихаста у Српској
Цркви.
Велики у знању и красан у изразу јесте Константин Философ,
који описује живот српског деспота Стефана Високог, приказујући
на прави начин тако ретку и изванредну личност, као што је деспот
Стефан прослављени песник, мудри владар и богоугодни светитељ.
У тешко доба турског ропства, српски хагиографи неуморно су
делали пишући и преписујући животе ранијих српских светитеља
чувајући их од заборава, и сведочећи описивали су страдања и животе
нових светитеља најчешће мученика, који су од Турака постарадали.
Најпознатији међу њима, именом и делом јесте свакако презвитер
софијски Петар (поп Пеја), који је описао страдање новомученика
Георгија Кратовца.
Чувени српски хагиограф је и велики патријарх пећки Пајсије
Јањевац, љубитељ књига и писац. Од његових хагиографских списа
17

познати су кратки животописи Стефана Првовенчаног и цара
Уроша.
Издавачи Србљака из 1714. и 1761. године, вредно су сакупили,
по потреби прерадили, допунили и одштампали животописе срп­
ских светитеља, чиме су поставили темеље модерној српској хаги­о­
графији.
Неуморни боготражитељ и делатељ митрополит београдски Ми­
хаи­ло Јовановић, плодно се бавио питањем српских светитеља. Његов
рад је превасходно велики у тој мери што је обрађивао и откривао
животописе српских светитеља просијалих у руској земљи, такође,
написао је и Службу светитељу Петру Цетињском.
Двадесети век дао је врсне хагиографе, захваљујући чијем труду
можемо да обликујемо проучавања везана за српску хагиографију.
Највећи међу њима су светитељи Николај Жички и Јустин Ћелијски,
који су својим неуморним радом од заборава истргли велики број
светих српских имена.
Питањем Српских светитеља, а посебно њиховим светим моштима
бавио се професор Леонтије Павловић.
На чврстим коренима свој рад су наставили и јеромонах Хризостом
Хиландарац (данашњи епископ Жички), који је у свом Православном
Светачнику посебно обрадио животописе светогорских светитеља,
међу којима има и велики број Срба, као и епископ Шумадијски др
Сава Вуковић који је у својим делима: Српски јерарси од деветог до
двадесетог века и Гробна места српских архијереја, у великој мери
помогао осавремењавању и допуњивању животописа светих српских
архиепископа, патријарха и епископа.
У књизи Свети Срби, др Слободан Милеуснић сакупио је и на
једном месту обрадио седамдесет житија светих Срба, почев од XI
до XX века, што нам даје јасну слику континуитета хагиографије на
нашим просторима.
Велики хагиолози данашњице су и неуморни трудбеници на њи­ви
Господњој, Архиепископ цетињски и митрополит црногорско-при­
морски др Амфилохије Радовић и умировљени епископ др Атанасије
Јевтић.

18

ЈАНУАР
4. јануар
Svetiteq Evstatije I, arhiepiskop Srpski

S

ветитељ Евстатије рођен је крајем
XII века у благочестивој породици у
Будимљанској жупи. Као младић замонашио
се у манастиру Светог Архангела Михаила на
Превлаци у Зети, у данашњој Боки Которској.
Вођен подвижничким духом прешао је на
Свету Гору, где је временом постао игуман
манастира Хиландара. Ходочастио је Светом
Гробу у Јерусалиму. Са положаја хиландарског
игумана изабран је за зетског епископа, а
потом и за архиепископа Српског. Животописац сведочи да је био
муж високо добродетељан и управљао је стадом Христовим ревносно
и са љубављу. Упокојио се мирно у манастиру Жичи 1286. године где
је првобитно био сахрањен. Мошти су му касније пренете у манастир
Пећку Патријаршију, а одатле су 1737. године ношене у манастир
Црну Реку. Данас су оне похрањене у ђаконикону храма Пресвете
Богородице у Пећкој Патријаршији.6

Prepodobnomučenik Onufrije Hilandarski

U

младости преподобни Онуфрије, понесен гневом, који је
изазвала родитељска казна, а услед своје детиње неразумности,
изјави пред Турцима да ће примити ислам. Покајавши се, отишао
је у манастир Хиландар, где се замонашио. Схвативши величину
учињеног греха, са благословом свога духовника отишао је у Трново,
где је изашао пред Турке, објавио себе хришћанином и наругао се
6 

Плећевић Н. З. Свети Превлачки мученици, тајна пројављена мироточењем,
Превлака, 2007. стр. 48.
19

Мухамеду. Због тога је посечен мачем 4. јануара 1818. године у 32.
години живота.7
У манастиру Хиландару и данас постоји обичај да тројица монаха
у братству носе имена хиландарских отаца-мученика Онуфрија,
Дамаскина и Кирила.

8. јануар
Svetiteq Grigorije, episkop Ohridski

S

ветитељ Григорије био је епископ у XI веку у граду Охриду.
У једном натпису у цркви Свете Софије у Охриду назива се
Григоријем Премудрим, који премудро поучава народ богописаним
законима. Упокојио се у миру 1012. године.8

14. јануар
Svetiteq Sava, prvi arhiepiskop Srpski

S

ветитељ Сава био је најмлађи син великог жупана српског
Стефана Немање. Рођен је у граду Расу, али тачна година
његовог рођења није поуздана, јер се у списима помињу 1169. и 1171.
година. Као седамнаестогодишњак добио је од
оца на управу Захумље, због чега се ова област до
данас назива Војводство Светог Саве. Међутим,
млади кнез је жудео за подвижничким животом
и са групом монаха Светогораца побегао је на
Атос. Најпре се подвизавао у манастиру Ватопеду,
где му се после неколико година придружио и
отац, који је оставио престо млађем сину Стефану
и примио монаштво под именом Симеон. Два
српска монаха, некадашњи владари, откупили
су рушевине старог манастира Хиландара, који су потом обновили.
7 

ошти преподобног Онуфрија нису сачуване, јер су их безбожни Турци бацили
М
у море. Уопште посматрано, бацање моштију мученика у море од стране Турака
бивало је често, управо у тежњи да се спречи рађање њиховог спомена у нараду, који
је углавном био повезан са тежњом за ослобођењем. Прим. аутора
8 
Неко време пре упокојења светитељ Григорије се преселио у Солун, где се и
представио.
20

Свети Сава је над моштима свога светога оца измирио завађену браћу
Стефана и Вукана.
У Никеји је 1219. године од цара Теодора I Ласкариса (1204 – 1222)
и патријарха Манојла Сарантена Харитопула (1215-1222) издејствовао
независност Српској Цркви, поставши њен први архиепископ.
Мудро је управљао црквом, и био је велики миротворац међу зе­
мља­ма на Балкану, па су га сви владари и народи његовог времена, још
за живота поштовали и сматрали светитељем. Два пута је ходочастио
Светом Гробу, и на повратку са другог путовања у Свету Земљу,
упокојио се у Трнову 1236. године, у време цара Јована II Асена (12181241). Мошти су му почивале у манастиру
Милешеви до 1594. године, када их је
Синан-паша спалио на Врачару.
Постоје индиције о томе да су сачувани
делови моштију Светога Саве.9 Народно
предање посебно везује нетрулежну руку
светитеља у манастиру Свете Тројице код
Рука Светог Саве
Пљеваља за име Св. Саве.10

15. јануар
Prepodobni Gavrilo Lesnovski

P

реподобни Гаврило био је српског порекла и живео
је у време преподобних: Прохора Пчињског и
Јована Рилског. Подвизавао се у XI столећу код Кратова на
Лесновској гори, где је саградио храм посвећен Арханђелу
Михаилу. Господ га је пројавио чудотворством у време
земаљскога живота, а и по смрти. Упокојио се у Господу
крајем XI века. Садашњи храм на месту његових подвига
подигао је војвода цара Душана, Јован Оливер.
Много година мошти Преподобног почивале су у Лесновском
манастиру, дајући онима који су им са вером притицали, исцељења и
духовно окрепљење. У страху од Турака пренете су у Трапезир, у храм
Светих Апостола у коме до данас почивају.
 9 

О томе опширније видети у радовима: Трухелка Б. Старохришћанска сећања Николе Бошковића, Београд, 1930. стр. 90-95; Ћоровић В. Свети Сава у народном
предању, Београд, 1927. стр. 170-171; Павловић Л. Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево, 1965, стр. 65-66.
10 
Свети Сава, принц и просветитељ, Цетиње, 2007, стр. 112; Богата ризница манастира Свете Тројице у Певљима ускоро пред очима јавности, http://arhiva.glasjavnosti.co.yu/arhiva/2004/04/22/srpski/R04042102.shtml
21

Prepodobni Prohor Pčiwski Mirotočivi

R

одитељи преподобног Прохора, Јован и Ана дуго годи на били
су бездетни и на усрдне молитве Богу тек у старости добили су
сина коме су на крштењу дали име Прохор. Када је дечаку било осам
година, родитељи су га дали да се учи књизи у чему је добро напредовао.
Следујући речима Христовим: „Који љуби оца или
матер више него мене, није мене достојан; и који ме
љуби нека узме крст свој и иде за мном“11, Прохор је
укрепљен Духом Светим, оставио свет и посветио
се служењу Богу. Дуго година подвизавао се у
пустињи Нагоричанској у малој пећини. Док је
ловио у нагоричанском крају, срео га је будући
византијски цар Диоген, и преподобни му је том
приликом прорекао да ће постати цар. По наредби
анђела Божијег преподобни Прохор се преселио у
планину Козјак, где се након тридесет година строгог подвизавања
упокојио у Господу у XI веку. На месту његовог упокојења, цар Диоген
подигао је храм.12

16. јануар
Sveštenomučenik Damaskin, iguman Hilandarski

P

реподобни Дамаскин рођен је у месту Габрову у Бугарској. Из
љубави према монаштву као младић дошао је у Свету Гору, где
је примио монаштво, подвизавајући се у манастиру Хиландару. Због
своје верности и љубави према Богу био је посвећен у чинове ђакона
и свештеника, поставши на послетку игуман манастира Хиландара.
Одбивши да се потурчи, обешен је у Свиштову, 16. јануара 1771.
године.

Prepodobni Romilo Ravanički Sinait

P

реподобни Ромило, Србин пореклом, рођен је у граду Видину.
У младости био је ученик и саподвижник преподобног
Григорија Синајског. Подвизавао се на Светој Гори и у Албанији.
11
12

Мт 16; 24. 
Милеуснић мр С, Водич кроз манастире у Србији, Београд, 1995, стр. 318.
22

Пред турском најездом склонио се са својим
ученицима у Србију код кнеза Лазара. До своје
смрти живео је у испосници надомак манастира
Раванице, где се и упокојио 1375. године. Житије
овог прослављеног подвижника написао је његов
ученик преподобни Григорије Ћутљиви.

18. јануар
Svetiteq Maksim, mitropolit Beogradsko-sremski

A

рхиепископ Максим (пре монашења Ђорђе Бранковић)
син је благоверног кнеза Стефана Слепог и мајке Ангелине.
Рођен је у Албанији 1462. године. Васпитаван је на двору
својих родитеља, од учитеља свештеномонаха, који су при
дворском храму вршили дужности духовника.

Угарски краљ Матија Корвин (1458-1490) поставио је
Ђорђа за деспота српског 1486. године. Поставши деспот,
Ђорђе је са мајком, братом и моштима оца дошао у град
Купиник који је одредио за своју престоницу. Године
1487. оженио се Изабелом, рођаком угарске краљице
Беатриче, али брак није био дугог века, па се замонашио
у манастиру Манасији, добивши име Максим. У чинове
јерођакона и јеромонаха рукоположио га је софијски митрополит
Калевит. Док је боравио у Влашкој, хиротонисао га је за епископа,
збачени патријарх цариградски светитељ Нифонт (1488-1489). Након
дипломатске мисије у Будиму 1508. године,13 архи­епи­скоп Максим је
дошао у Срем где је постао митрополит београдско-сремски. Зидао је
и помагао манастире како у својој епархији тако и изван ње. Упокојио
се мирно у манастиру Крушедолу 18. јануара 1516. године.
Многи аутори архиепископу Максиму остављају пређашњу
титулу архиепископа влахо-запланинског. Епископ Сава га са правом
назива митрополитом београдско-сремским.14 Гробница са његовим
светим моштима отворена је око 1532. године, када су му се мошти
показале нетрулежним и почивале су отворене у крушедолској цркви
све до великог паљења манастира 1716. године, када су већим делом
изгореле. Од светитељевих моштију до данас је сачуван део руке.
13 

Митрополит Максим био је велики дипломата свога времена. Измирио је завађене
војводе Радула и Богдана. Прим. аутора
14
Сава, епископ Шумадијски, Српски јерарси, Крагујевац, 1996, стр. 299.
23

ФЕБРУАР
3. фебруар
Svetiteq Jakov, arhiepiskop Srpski

S

ветитељ Јаков наследио је на архиепископском трону светитеља
Евстатија 1286. године. Био је велики градитељ и приложник
храмова Божијих. Управљао је црквом шест година. У његово
време седиште српске архиепископије премештено је из манастира
Жиче у Пећку Патријаршију. Упокојио се у миру 3. фебруара 1292.
године. Његови биографи бележе да је био кротак, смирен и велики
доброчинитељ.

8. фебруар
Svetiteq Sava II, arhiepiskop Srpski

S

ветитељ Сава II син је краља Стефана Првовенчаног, а
братанац светитеља Саве Српског. Родио се око 1200. године
и пре монашења звао се Предислав.15 Следећи пример свога стрица,
Предислав се замонашио и ревносно предао подвигу.
Подвизавао се дуго година у манастиру Хиландару,
одакле је ходочастио у Свету Земљу где се поклонио
Гробу Христовом.
Из Хиландара био је најпре по­став­љен за епи­ско­
па хум­ског, а потом и за архиепископа српског, по
смрти светитеља Арсе­ни­ја 1266. године.
Управљао је црквом
са великом преданошћу
и љубављу, знајући, како говори његов
биограф светитељ Данило, „да ће свако
од­го­варати за дани му талант, и зато се
неослабљено бринуо за Богом му даровану
паству стада Христовог”.16 Упокојио се у
Гробница архиепископа
миру 1271. године.
Саве II

15
16

Јовић М, Радић К, Српске земље и владари, Крушевац, 1990, стр. 40-41.
Поповић др Ј. Сп. Житија светих за фебруар, Ваљево, 1991, стр. 183.
24

11. фебруар
Novomučenik Georgije Kratovac17

G

еоргије (Ђорђе) Нови родио се у граду Кратову. Његови
родитељи Димитрије и Сара били су благочестиви и побожни
хришћани. Када је Ђорђе напунио шест година родитељи су га дали да
изучава читање и писање. Будући веома даровит, учио је са великим
успехом. Када се описменио, изучио је и кујунџијски занат. Будући
необичне лепоте и духовног богатства, бојао се
да остане у родном граду да га не би силом узели
на султанов двор и приморали да прими ислам.
Из тог разлога отпутовао је у Софију, где се
настанио у дому свештеника Петра, допунивши
и уобличивши своја знања о вери, утврдио се
у љубави и хришћанској ревности. Убрзо по
доласку у Софију Ђорђе је пао у очи Турцима,
који су увидели његове карактерне особине,
мудрост и ученост. Имао је осамнаест година
када су га хтели потурчити. Свим наваљивањима
софијских Турака да прими ислам Ђорђе је одолевао, остајући истрајан
у правоверју. Видевши да не пристаје, Турци су га мучили на свирепе
начине. На послетку су га живог спалили на ломачи. Пострадао је
за Господа Христа у време султана Селима I 1515. године. Његово
страдање и животопис описао је споменути презвитер Петар. Спомен
му се врши и треће недеље по Духовима.

13. фебруар
Prepodobni Simeon Mirotočivi

S

тефан Немања (у монаштву преподобни Симеон) рођен је у
Рибници у близини Подгорице, где је првобитно био крштен
у латинској, а потом и у православној цркви.18 Био је велики владар,
ујединитељ српских земаља, бранитељ пра­во­сла­в­ља и прогонитељ
богохулних јереси.
17 

Грчки и руски синаксари, овога новомученика наводе као Георгија Србина.
Поповић др Ј. Сп. Житија светих за фебруар, Ваљево, 1991, стр 224.
18
Јовић М, Радић К, Српске земље и владари, Крушевац, 1990, стр. 36.
25

У старости, када је уредио стање у држави
и учврстио своје границе, напустио је престо
и замонашио се у манастиру Студеници 1195.
године, добивши на постригу име Симеон. Након
две године подвизавања у Студеници, повукао се
на Свету Гору. Ту се наста­нио најпре у манастиру
Ватопеду, заједно са својим сином монахом
Савом. Отац и син су проводили дане и ноћи у
молитвама и у манастиру Ватопеду су сазидали
шест параклиса, које су посветили Спаситељу,
светим Бесребреницима, светом Ге­ор­гију, све­том Теодору, светом
Јовану Претечи, и светом Николају.
Од манастира Ватопеда одкупили су
рушевине манастира Хиландар који су
обновили и у коме је преподобни Симеон поживевши само осам месеци, предао
дух Богу. Када је био на издисају, Сава га
је, по његовој жељи, положио на просту
Гробница
рогозину. Са очима упереним у икону
преподобног Симеона
Богородице, блажени старац је узвикнуо:
„Све што дише нека хвали Господа”! И преселио се у Царство Небеско
13. фебруара 1200. године.19

14. фебруар
Prepodobni Kiril Slovenski, ravnoapostolni

O

вога дана црква се сећа спомена на преподобног Кирила
(Константина Философа), који је заједно са братом Методијем
христијанизовао словенске народе. Његов главни празник је 11. маја,
када му је и описано житије.

19

Владика Николај, Охридски пролог, Ваљево, 2001, стр.105-106.
26

МАРТ
2. март
Svetiteq Arsenije, episkop Tverski

S

ветитељ Арсеније рођен је у граду
Тверу на западу Русије. Година његовог
рођења, као и имена родитеља нису познати,
али се зна да је био српског порекла.20 По смрти
родитеља раз­дао је имање сиромашнима и
ступио је у Ки­је­вопештерску лавру у време
светитеља Ки­при­јана (+1406.) митрополита
Кијевског.
Након свргавања епископа Евтимија са
тверске катедре, за епископа је изабран све­
ти­тељ Арсеније, 24. јула 1390. године. За време његовог свештеног
руковођења паством, не­ми­ри у граду Тверу, које беше изазвао
предходни епископ Евтимије, у потпуности су се смирили. Епископ
Арсеније сијао је врлинама и прославио се чудотворством. Упокојио
се у току Великог поста 1409. године. Свете мошти су му откривене
1483. године и до данас почивају у манастиру Желтикову.

4. март
Spomen prenosa moštiju blagovernog mučenika Vjačeslava
(Vaclava) kneza Češkog
Oвога дана врши се спомен пре-

носа моштију кнеза Вјачеслава,
унука кнегиње Људмиле, у храм светог мученика Вита у Прагу.

Гробница кнеза Вацлава
20

Митрополит Михаило, Месецослов, Београд, 1898, стр. 26.
27

5. март
Svetiteq Nikolaj, episkop Žički

E

пископ Николај (пре монашења Никола) рођен је у селу Лелићу
код Ваљева 1880. године од оца Драгомира и мајке Катарине
(монахиње Екатерине). Од малена је тежио подвижничком и духовном
животу. Након завршене гимназије у Ваљеву и богословије у Београду,
млади Никола одлази у Берн, у Швајцарску, на студије,
где је 1908. године одбранио докторску дисертацију
на тему Вера у Христово васкрсење, као основна дог­
ма апостолске цркве. Замонашен је 1909. године у
ма­на­стиру Ра­ко­вици и убрзо потом рукоположен
је у чинове јерођакона и јеромонаха. У време Првог
светског рата боравио је у Енглеској и Америци где је
упознао западни свет о страдању Срба у току рата. За
епископа жичког изабран је 1919. године, а већ 1920.
прелази у Охрид, где на дужности
епархијског архијереја остаје до
1936. године. До почетка Другог светског рата
био је на катедри жичке епархије. У току рата
заточен је у манастире Љубостиња и Војловица, а
1944. године одведен је са патријархом Гаврилом
Дожићем у злогласни логор Дахау.
Након ослобођења живео је у Америци, у
руском манастиру Светог Тихона, где се и упокојио
18. марта 1956. године. Иза себе је оставио велики
Мошти
број духовно просветитељске литературе. Српска светитеља Николаја
Жичког
Православна Црква прославила га је у лику светих
21
11. маја 2003. године.

21

Плећевић Н. З, Акатист и молбени канон светитељу Николају епископу Жичком,
Београд, 2006, стр. 57.
28

АПРИЛ
6. април
Svetiteq Metodije ravnoapostolni,
arhiepiskop Moravsko-sremski

N

а данашњи дан се, вероватно у Сир­ми­ју­
му22 упокојио епископ Методије рав­­­но­­
апостолни, просветитељ словенских на­ро­да. Његов
главни празник је 11. маја, када му је описано
житије.

7. април
Blagoverni Teodor I Ivanovič, car Moskovski

B

лаговерни Теодор, млађи син цара Ивана
IV Грозног, рођен је у Москви 11 маја 1557.
године. Царски престо наследио је по смрти оца
1584. године. Био је честитог живота и владао је
у веома тешко време за руски народ. Упокојио се
у миру 7. априла 1598. године. Према сведочењу
светитеља Јова патријарха Московског у тренутку
цареве смрти читав двор се испунио миомирисом.
Сахрањен је у Арханђелском Сабору у Кремљу.23 

Хипотеза америчког научника I. Boba, која је све више прихваћена међу
научницима. Поповић В, Sirmijum град царева и мученика, Сремска Митровица, 2003, стр. 297-299.
23 
Међу српске светитеље убрајамо и благоверног цара Теодора, јер је његов
отац, цар Иван Грозни, по мајци био српског порекла. Туркан З. М, Хиландар кроз векове, Београд, 2002, стр 52.
22

29

20. април
Prepodobni Atanasije, iguman Meteoritski

P

реподони Атанасије Метеоритски рођен
је 1305. године у Грчкој. Пореклом је био
24
Србин. Подвизавао се у Цариграду и на Светој Гори.
Управљао је богомудро манастирима на Метеорима,
где се у миру и упокојио.

Prepodobni Joasaf, iguman Meteoritski

P

реподобни Јоасаф (пре монашења Јован Урош V Немањић),
родиo се од оца Симеона Синише, сина Стефана Дечанског,
и мајке Томаиде око 1350. године. Отац му је владао Епиром и
Тесалијом. Његовом заслугом, у Трикали, подигнут је храм Светог
Спиридона у време епископа лариског Нила.
Блажени Јован растао је у побожном дому, где се напојио љубављу
ка духовном животу. Необично бистар и даровит, умом својим увек је
хитао ка Богу и вечним добрима на небесима. У младости је ревносно
посећивао црквена богослужења и манастире, у којима је проводио
доста времена. Особито је волео да борави на Светој Гори срећући се
са тамошњим подвижницима.
Oко 1369. године упокојио се благоверни цар Симеон, а свој престо и власт предао је сину Јовану Урошу. Вест о томе да је постао цар
Јован је примио на Светој Гори. Дошавши у своју престоницу Трикалу трудио се да се ослободи царске порфире и брига овога света,
желећи да се посвети монашком животу. У то време већ
се упознао са преподобним Атанасијем, игуманом метеоритским, кога је изабрао за свога духовног оца и вођу
на путу спасења. Владавину над земљом Јован је предао
своме сроднику Алексију Анђелу, а сам се повукао у манастир на Платилитосу (Великом Метеору) код преподобног Атанасија, где је примио монаштво под именом
Јоасаф. Иако је још увек био цар, преподобни се у свему
смирено и кротко потчињавао старцу и свој манастирској братији, проводећи строги киновијски живот, какав
је установио игуман Атанасије. У монашком животу и подвизима толико се усавршио, да га је Атанасије на самрти оставио себи за наследника и игумана манастира.
24 

Трагови српских средњовековних владара ван Србије. http://p083.ezboard.com/
fbalkansfrm58.showMessage?topicID=43.topic
30

Преподобни Јоасаф подигао је и украсио храмове Христа Спа­си­
теља и Пресвете Богородице, а постојећу цркву Светог Преображења је
увећао и опремио потребним иконама и богослужбеним предметима.
Метеоритски манастири су у време његовог настојатељства највише
процветали јер их је он као мудри игуман чувао и помагао.
Када су Турци заузели Тесалију, преподобни је био принуђен да
бежи за неко време на Свету Гору (1384. год) где је живео у манастиру
Ватопеду. Око 1401. године, вратио се на Метеоре. Упокојио се у
пећини-испосници 1403. године. Мошти му почивају у његовом
манастиру Светог Преображења, заједно са моштима преподобног
Атанасија.

Spomen prenosa moštiju Svetiteqa Nikolaja,
episkopa Žičkog

O

вога дана врши се спомен преноса
моштију светитеља Ни­ко­лаја Жичког
из манастира Светог Саве у Либертвилу у
Србију (у ма­на­стир Светог Николаја у Ле­ли­
ћу), који је обављен на данашњи дан 1991.
године.

Кивот светитеља
Николаја Жичког

22. април
Sveštenomučenik Platon, episkop Bawalučki

E

пископ Платон рођен је 1874. године у
Бео­граду. Хришћанско васпитање добио
је у дому својих побожних родитеља. Основну
школу и гимназију завршио је у Врању и Нишу,
а богословију у Београду. Монашки чин примио
је као ученик богословије. Духовну академију у
Москви завршио је 1901. године. У октобру 1936.
године хиротонисан је за викарног епископа срп­
ског патријарха. За епархијског ар­хи­јереја Ох­
рид­ско-битољске епископије изабран је 1938.
године, где је остао нешто више од годину дана, а крајем 1939.
године изабран је за епископа Бањалучког. На тој дужности епископа
Платона затекао је Други светски рат. Почетком рата усташе су од
њега тражиле да напусти епархију, свештенство и паству, што је он
одлучно одбио. Ухапшен је у ноћи између 4. и 5. маја 1941. године,
31

за­једно са протојерејем Душаном Су­бо­
тићем. Одвезли су их десетак ки­ло­метара
узводно уз реку Врбању и у најстрашнијим
мукама уморили и бацили у набујалу реку.
Унакажена тела оба свештеномученика Вр­
ба­ња је изнела у Врбас и после седамнаест
дана блажени епископ је без опела нечујно
Кивот свештеномученика
сахрањен на бањалучком војничком
Платона Бањалучког
гробљу. Мо­шти су му 1973. године пренете
у Саборну цркву у Бања Луци, у којој данас откривено почивају.

24. април
Svetiteq Sava II, mitropolit Erdeqski

S

ветитељ Сава (пре монашења Симеон) родио се у угледној
породици Бранковић.25 Поред Саве II, ова породица је дала
још три епископа: Саву I, Матеја и Лонгина. Његов рођени брат био
је чувени историограф гроф Ђорђе Бранковић.
За митрополита Ердељског Сава је изабран после повлачења
митрополита Лонгина 1656. године. Одмах након хиротоније ус­по­
ста­вио је добре односе са Пећком патријаршијом. Боравио је 1668.
године у Москви, где је цара молио да утиче на побољшање положаја
православних верника у Банату које су угњетавали протестанти. Услед
организоване завере митрополит Сава је 1680. године утамничен.
Ослобођен је заузимањем влашког кнеза Шербана. Упокојио се 1681.
године измучен тешком и неравноправном борбом коју је водио да
би заштитио православне у Банату.

Sveštenomučenik Branko Vequnski

S

вештеномученик Бранко рођен је у Скадру код Војнића.
Службовао је на парохијама у Бувачи, Радовици и Вељуну.
Одликовао се многим врлинама. Ухапшен је од стране усташа 6. маја,
на дан своје крсне славе. Са њим је ухапшен и његов син Небојша,
студент медицине, који је од усташа нарочито био мучен. Проту
Бранка су натерали да своме сину живоме чита опело. Сутрадан 7.
маја 1941. године, одведени су и поубијани код Хрватског Благаја, у
шуми званој Кестеновац.
25 

Не треба мешати светородну породицу Бранковић, са овом породицом, јер су се
они доселили у Банат из Херцеговине. Прим. аутора
32

После рата, 1946. године, њихове свете мошти пренете су у
заједничку гробницу у Вељуну где им је подигнут споменик. Одлуком
Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве, у мају 2000.
године, свештеномученик Бранко прибројен је лику светих.

26. април
Spomen otkrivawa moštiju prepodobnog
Joanikija Devičkog

O

вога дана врши се спомен пројављивања светих
моштију преподобног Јоаникија. Његов главни
празник је 2. децембра. Под тим датумом му је и описано
житије.

Spomen prenosa moštiju Svetiteqa Joanikija I,
arhiepiskopa Srpskog

N

а заузимање краљице Јелене Анжујске
мошти светитеља Јоаникија пренете су из
Пилота (Хум) у манастир Сопоћане 1282. године.
Главни празник светитеља је 28. мај, када му је и
описано житије.

27. април

Гробница светитеља
Јоаникија I

Spomen spaqivawa moštiju Svetiteqa Save,
prvog arhiepiskopa Srpskog

N

а овај дан, Српска Православна Црква се сећа догађаја из 1495.
године, када је да би застрашио и умирио Србе, Синанпаша
пренео мошти Светога Саве из манастира Милешево у Београд и
спалио их на Врачару.26
26 

На овај дан се у митрополији Црногорско-приморској помесно прославља Спомен
обретења моштију Светих Превлачких свештеномученика и мученика, када бива
уприличена свенародна литија са моштима мученика од Превлаке до Тивта. Пле­
ћевић Н. З. Свети Превлачки мученици, тајна пројављена мироточењем, Пре­
влака, 2007. стр. 145
33

29. април
Svetiteq Vasilije Čudotvorac,
mitropolit Zahumsko-hercegovački

S

ветитељ Василије родом је из Попова Села у Херцеговини, од
благочестивих родитеља. Од малена био је испуњен љубављу
према Цркви Божијој, а када је одрастао, отишао је у манастир Завалу,
а потом у требињски манастир Успења
Богородице где је примио монашки постриг.
Као монах убрзо се прочуо због свог озбиљног
и ретког подвижничког живота. Касније је
био изабран и посвећен за епископа захумског
и скендеријског, мимо своје воље. Као
митрополит, најпре је боравио у манастиру
Тврдош. Када је Тврдош разорен од стране
Турака, Василије се преселио у Острог, где
се истрајно под­ви­завао, ограђујући верне
непрестаним и
топлим моли­
твама. Представио се мирно у Господу 29.
априла 1671. године у својој келији изнад
Острошке испоснице. Из стене поред Мошти светитеља Василија
које се упокојио касније је израсла винова
Чудотворца
лоза на тлу на коме нема ни мало земље.

Svetiteq Sava IV, patrijarh Srpski

S

ветитељ Сава замонашен је у манастиру Хиландару. Више
од двадесет година био еклисијарх, а потом и игуман. За
патријарха је изабран по смрти светитеља Јоаникија I, 1354. године.
Као патријарх, тесно је сарађивао са царем Урошем. У његово време
отпчео је рад на измирењу Српске и Цариградске Цркве. Упокојио се
у миру 1375. године.

34

Novomučenik Stanko Čobanin

D

ечака Станка,
чобанина из ни­
кшићког краја, убили
су Турци док је чувао
ов­це, за веру Христову,
15. септембра 1712. го­
дине. Његове свете и
не­трулежне руке по­чи­
вају у Острошком ма­
на­стиру.27

27

Мошти новомученика
Станка 

Запис о његовом мученичком страдању чува се у кивоту са његовим нетрулежним
рукама. Павловић Л. Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево, 1965, стр
35

МАЈ
1. мај
Prepodobni Simeon Uroš, kraq Srpski

B

лаговерни краљ Урош, трећи је по реду син
краља Стефана Првовенчаног. Као владар
умногоме је учврстио,
проширио и ојачао Срп­
ску земљу. Као своју
гробну задужбину по­
ди­гао је манастир Со­по­
ћане. Изгубивши пре­
сто од стране сина Драгутина, замонашио
Гробница краља Уроша
се до­бив­­ши име Си­меон. Упокојио се у
миру 1277. године.

5. мај
Svetiteq Evtimije, episkop Maditski Čudotvorac

S

ветитељ Ефтимије рођен је у месту Епивату у близини
Цариграда. Време његовог рођења остало је непознато, али
се зна да је живео је у X веку. Пореклом је био Србин, рођени брат
преподобне Параскеве. Примивши монаштво строго се подвизавао
око тридесет година у манастиру Студион у Цариграду. Против
своје воље, изабран је за епископа Мадитског. Због својих подвига
и светог живота би удостојен од Бога даром чудотворства. Мирно се
представио у Господу око 990. године.

6. мај
Spomen prenosa moštiju
Svetiteqa Save Srpskog

Z

а овај дан врши се спомен на пренос мо­
шти­ју Светога Саве из Трнова у Ми­ле­шево
36

1237. године. Овај пренос часних моштију обавио је српски краљ
Владислав, на молбу архиепископа Арсенија и верног народа.28

Prepodobni Jov Sinait

P

рема предању преподобни Јов живео је у месту Прекопечи
у Шумадији у старом манастиру Драчи. Ту се упокојио и
био је сахрањен. Када је стара манастирска црква срушена, мошти
преподобног Јова монаси су 1735. године пренете у нови манастир
Драчу.

11. мај
Svetiteq Metodije, arhiepiskop Moravsko-sremski

S

ветитељ Методије рођен је у Солуну од
богатих и знаменитих родитеља. Десет
година је као официр провео међу словенским
народима научивши добро њихов језик. Потом
се повукао у гору Олимп где се замонашио. На
позив кнеза Растислава, Методије са млађим
братом Кирилом одлази у Моравску да међу
словенима проповеда и утврђује Христову веру.
Упокојио се 885. године.

Prepodobni Kirilo ravnoapostolni

S

вета браћа Кирило и Методије рођени
су од знаменитих и богатих родитеља у
Солуну. Као свештеник Константин (Кирило)
је провео доста година у царској служби, при
Великој цркви у Цариграду. Био је веома учен и
цењен. Саставио је словенско писмо глагољицу и
на народни словенски језик превео је најважније
богослужбене књиге. Као прослављени про­
28 

Интересантно је напоменути да је на молбу бугарског народа, цара, свештенства и
патријарха, краљ Владислав Немањић, у Трнову на благослов оставио један прст са
Светитељеве руке. Богата ризница манастира Свете Тројице код Пљеваља ускоро
пред очима јавности, чланак, интернет издање, http://arhiva.glasjavnosti.co.yu/arhiva/2004/04/22/srpski/R04042102.shtml
37

по­ведник учествовао је у чувеној хазарској полемици. Са братом
Методијем проповедао је Христову веру међу Словенима. Упокојио
се у Риму 14. фебруара 869. године, где му до данас почивају часне
мошти у цркви Светог Климента.
Овај заједнички празник Свете Браће установљен је 1863. године у
Русији, када је прослављена 1000. годишњица словенског језика.

Svetiteq Nikodim, arhiepiskop Srpski

S

ветитељ Никодим рођен је крајем XIII века. У младости се
замонашио и подвизавао у манастиру Хиландару на Светој
Гори, где је временом постао игуман.
По смрти архиепископа Саве III, 1317.
го­дине, изабран је за архиепископа Срп­­­
ског. Крунисао је благоверног кра­ља
Ми­лутина 1321. године. Истакао се као
врстан преводилац. Превео је Је­ру­са­лим­
ски Типик на српски језик. Искрено је
Мошти архиепископа
волео подвижнички живот и трудио се
Никодима
да га утврди у Српској земљи. Борио се
против богумилске јереси и бранио је веру Православну. Упокојио се
у Господу 1325. године.

Blagoverni mučenik carević Dimitrije Moskovski
Čudotvorac29

C

аревић Димитрије син је руског цара
Јована (Ивана) Васиљевича Грозног.
Рођен је 1582. године. У време владавине сво­
га брата Теодора Ивановича живео је у гра­
ду Угличу, где су га као деветогодишње дете
заклали завереници по наређењу Бориса
Годунова, 1591. године.

29 

Међу српске светитеље убрајамо и благоверног царевића Димитрија, јер је
његов отац, цар Иван Грозни, по мајци био српског порекла. Туркан З. М,
Хиландар кроз векове, Београд, 2002, стр 52.
38

16. мај
Sveštenomučenik Teodor, episkop Vršački

S

ветитељ Теодор први је историјски по­зна­
ти епископ Вршачки. Живео је у време
злогласног везира Синан-паше. По записима са­
вре­меника за овога светитеља се зна да је био бла­
ге нарави, скроман, искрено побожан и велики
заштитник страдалног српског рода. Када је из­
би­ла буна у Банату 1594. године, епископ Теодор
је свестрано помагао и штитио устанике. Због
тога су га Турци живог одрали и од његове коже
направили бубањ. У страху од турске освете са­
хра­њен је тајно. Место његовог гроба до данас је остало непознато.

Novomučenik Vukašin iz Klepaca

N

овомученик Вукашин рођен је у Хер­це­го­
ви­ни, у селу Клепцима, које се налази на
источној обали Неретве. Као младић отишао је
у Сарајево, одакле се под старост вратио у родно
село, почетком Другог светског рата. На самом
почетку рата, усташе су му побиле целу породицу,
као и многе у селу, а њега су са неких шумских
радова одвели у злогласни логор Јасеновац, за­јед­
но са другим православним Србима.
Погубљен је у јануару 1943. године од стране
Жила Фригановића. Злогласни кољач, видевши старца Вукашина,
како спокојно посматра страшно клање своје православне браће,
довео га је преко реда пред ископану јаму где су клали и бацали
невине жртве. Решен да му разбије мир и спокојство, затражио је од
њега да викне: „Живео Павелић”. Како Старац није одговарао, него је
мирно и спокојно ћутао, убица му је ножем секао једно по једно ухо
и нос. Када му је мучитељ запретио да ће му извадити срце из груди
ако не викне похвалу Павелићу, блажени мученик Вукашин га мирно
погледа, созерцавајући Божију неизмерност и полако и разговетно
рече „Ради ти, дијете, свој посао”! Овакав одговор и небески мир на
лицу Новомученика разбеснео је убицу, па му је у бесу ископао очи,
исекао срце, преклао му грло, и онда га ногама сјурио у јаму. Потом

39

је убица полудео и све испричао у болници доктору Неду Зец, који је
ово сведочанство записао.

17. мај
Novomučenik Nikolaj Sofijski

Z

а овога светитеља се у житију наводи да је родом
из Далмације30 и да је у Софију дошао из Јањине
по смрти родитеља. Када се описменио, изучио је
обућарски занат. Животописац сведочи да га је красила
мудрост, духовна и телесна лепота, као и да је својим
богомудрим животом био узор софијским хришћанима.
Живео је и радио при двору војводе Мирче Чобана. На
силу је потурчен 1554. године. Када се одрекао Мухамда
и прославио Христа, жестоко је био мучен од софијских
Турака, који су га живог затрпали у бунар 17. маја 1555.
године. Мошти му почивају у Софији у цркви Свете Марије, заједно
са моштима новомученика Георгија Кратовца и Георгија Новејшег.31

18. мај
Sveštenomučenik Damjan Grahovski

S

вештеномученик Дамјан (Штрбац), рођен је 19. фебруара
1912. године у Плавну код Книна. По завршетку цетињске
богословије, рукоположен је за свештеника 1934. године. Службовао
је у Жегару и Босанском Грахову. Ухапсиле су га усташе 14. јуна 1941.
године. Пре убиства, живог су га одрали. Убијен је на Велебиту и
бачен у јаму Јадовно.

30
31

Л. Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево, 1965, стр. 140. 
О новомученику Николају Софијском видети опширније у: Житие на свети
мъченик Николай Нови Софийски, електронска документација, pravoslavie.
domainbg.com/11/bulgarski_novomucenici/nikolaj_sofijski.html; Софийските
светци, електронска документација, http://www.sofia.bg/history.asp?lines=1

168&nxt=1&update=all

40

20. мај
Prepodobni Stefan, iguman Piperski

P

реподобни Стефан родио се у селу
Жупи у близини Никшића, у по­
ро­дици сиромашних али побожних ро­­ди­­
теља, Радивоја и Марије. Од ране мла­­до­
сти одликовао се мирном нарави, скро­мно­­
шћу и повученошћу. Када се у њему као
младићу, пробудило питање о смислу жи­
вота и света, поготово о смислу човека, на­­
пустио је родитељски дом и отишао у ма­
настир Морачу. У манастиру Стефан се пре­
дао строгом животу, истрајавајући у великим подвизима, посту и
молитви. Дуго година се подвизавао у Морачи, где је примио ђаконски
и презвитерски чин, поставши на послетку игуман манастира, мудро
руководивши братију. Пошто су Турци често нападали манастир,
преподобни Стефан се удаљио у планински предео Ровци где се
настанио у малој пећини. Провевши на том месту седам година у
строгом подвигу прешао је у скендеријске пределе,
у племе Пипери, и настанио се на усамљеном
месту изнад села Црнци. Ту крај извора, подигао је
цркву у част Пресвете Богородице и уз њу келије,
окупивши око себе неколико монаха. (По једном
сачуваном запису из тога времена, предпоставља
се да је преподобни у те крајеве дошао око 1660.
године).
Племенски кнез из Пипера Ананије Лалић по­
клонио је светом испоснику један део свога имања,
да би монаси имали од чега да се издржавају. Кивот преподобног
У Пиперском манастиру преподобни Стефан Стефана Пиперског
провео је тридесет и седам година, развивши многоструку пастирску
делатност. Одлазио је често у народ, учио га истинама вере и лечио
од греха и порока. Због свега тога народ га је веома волео као свог
родитеља и Богом посланог учитеља. Преподобни Стефан упокојио
се у Господу 20. маја 1697. године. Поред данашњег датума, спомен му
се врши и у Недељу свих светих.

41

Spomen čuda isceqewa blagovernog kraqa Stefana
Dečanskog

O

вога дана у Српској Пра­во­сла­вној
Цркви врши се спомен ис­це­љења
краља Стефана Дечанског у манастиру
Пантократору у Цариграду. Благоверном
краљу вид је повратио светитељ Николај
Мирликијски.

21. мај
Prepodobna Jelena Dečanska

P

реподобна Јелена (пре монашења Ана или Неда), била је млађа
сестра краља Стефана Дечанског, а кћи благоверног краља
Милутина, удата за бугарског краља Михаила
Шишмана (976-1025). По смрти супруга, као
монахиња под­визавала се у манастиру Високим
Дечанима. Упокојила се око 1350. године.

У летопису манастира Високи Дечани записано
је да се јавила чудом 1692. године, када су Турци
хтели да претворе манастир у џамију. У великом
пустошењу татарског хана заузет је и манастир
Високи Дечани. По заузећу манастира Турци
су опустошили келије, намеравајући да цркву
претворе у џамију. Када је хоџа кренуо у храм из гроба преподобне
Јелене сукнуо је пламен који га је на месту усмртио. Престрашени
Турци су истог момента побегли оставивши манастир.

22. мај
Blagoverni kraq mučenik Jovan Vladimir

B

лаговерни Јован Владимир рођен је у Захумљу у кнежевској
породици. Хроничари његовог времена пишу да је био мудар
владар, милостив, кротак, девствен и храбар. Поред свега овога краљ
је био усрдни молитвеник и велики градитељ и обновитељ цркава
Божијих. Унутар своје државе водио је битку са богумилима и
42

јеретицима, а споља се борио против завојевача,
царева Самуила (976-1014) и Василија II Македонца
(976-1025). Цар Самуило га је на превару заробио
и затворио у тамницу. У време тамновања јавио
му се анђео Божији и предсказао му је скоро
ослобођење, али и мученичку смрт. Упознавши
га боље, цар Самуило га је заволео и дао му је
своју кћерку Косару за жену. По смрти Самуила
на престо је дошао његов син Радомир, кога је
убио властољубиви брат од стрица Владислав.
На превару је дозвао и краља Владимира и посекао га мачем 1015.
године.32 Мошти краља мученика нетрулежне почивају у манастиру
његовог имена код града Елбасана у Албанији.

26. мај
Novomučenik Georgije Sofijski Novjejši

N

овомученик Георгије, Србин пореклом, по­
стра­дао је у Софији од Турака 1534. године не
пристајући да прими ислам. Мошти му почивају у
Софији.33

Spomen pronalažewa i prenosa moštiju vnovomučenika
Georgija Kratovca

O

вога дана врши се спомен на проналажење и пренос моштију
новомученика Георгија Кратовца.

Sveštenomučenik Milan Drvarski

S

вештеномученик Милан (Бањац), рођен је 1886. године у
Дрвару. По завршетку призренске богословије, рукоположен
је у Бања Луци у чин ђакона, а потом и презвитера 1910. године. Усташе
су га 14. јуна 1941. године после силног мучења зверски убили.

32

33

Банашевић Н; Летопис попа Дукљанина, Београд, 1971, стр.189. 
Недељковић М. Српски обичајни календар за просту 1999. годину, Београд, 1998,
стр. 223.
43

Sveštenomučenik Milan Drvarski

S

вештеномученик Милан (Голубовић) био је парох чађевачки
и васпитач у шегртском дому у Дрвару. Убијен је 16. јуна 1941.
године код села Рисовац, заједно са свештеномучеником Миланом
Бањцем.

27. мај
Spomen otkrivawa moštiju
svetiteqa Kiprijana Čudotvorca,
mitropolita Kijevskog i
Moskovskog

U

Кивот светитеља
Кипријана

Успењском храму у Московском
Кремљу, на данашњи дан 1472.
године, откривене су приликом по­п­
равке темеља мошти светитеља Ки­при­
јана.

28 мај
Svetiteq Joanikije I, arhiepiskop Srpski

S

ветитељ Јоаникије био је пети по реду
архиепископ Српски. Управљао је црквом
од 1272. до 1276. године. Будући веома одан
краљу Урошу I, по његовом свргавању напустио је
архиепископски престо. Упокојио се у месту Пилоту
(Хум) 1279. године. Три године по упокојењу, његово
нетрулежно тело краљица Јелена Анжујска пренела
је у манастир Сопоћане.

44

29. мај
Blagoverni mučenik Konstantin XI Paleolog, car Romejski

B

лаговерни Константин син је ви­зан­тиј­
ског цара Манојла II и српске племкиње
Јелене Драгаш. Деспот Мореје постао је 1443.
године, а након смрти брата Јована VIII Палеолога
и цар Византије. Године његовог владарства
би­ле су изразито тешке за православне земље,
ка којима су надирале Османлије. Храбро је
положио живот бранећи Цариград од султана
Мехмеда II, 29. маја 1454. године. Након битке,
тело му никада није пронађено, па се сматра да
је погребен у некој од заједничких гробница.34 Празнује се и III недеље
по Духовима.

34 

Константинова мајка Јелена била је кћи српског обласног господара Константина
Драгаша, који је владао територијама источне Македоније. Поред тога важно је
напоменути да је она директан потомак српског краља Стефана Дечанског. Прим.
аутора
45

ЈУН
3. јун
Spomen otkrivawa i prenosa časnih moštiju blagovernog
mučenika carevića Dimitrija Moskovskog

M

ошти царевића Димитрија от­
кри­вене су нетрулежне 1606. го­
ди­не у граду Угличу, одакле су свечано
пре­нете у Архангелски Сабор у Кремљу.
У време отаџбинског рата 1812. године мо­
шти благоверног ца­ре­­вића спашене су тру­
дом свештеника Јо­ва­на Вениминовича,
који их је под својом оде­ждом тајно
пренео и положио у олтар саборног храма
Вазнесењског манастира где је обављао ду­
жност свештенослужитеља. Након француског пораза мошти су
свечано враћене у Архангелски сабор.35

4. јун
Sveštenomučenik Joanikije,
mitropolit Crnogorsko-primorski

M

итрополит Јоаникије рођен је 16. фебруара 1890. године у
Столиву у Боки Которској, од родитеља Спиридона и Марије
Липовац. Основну школу завршио је у Прчњу, класичну гимназију
у Котору, Православни богословски завод у Задру и Филозофски
факултет у Београду. Рукоположен је у чин ђакона 8. новембра, а у
чин презвитера 10. новембра 1912. године. Од 1925. до 1940. године
био је професор катихетике у Првој мушкој гимназији у Београду.
Као удовац протојереј изабран је за викарног епископа будимљанског
крајем 1939. године. Хиротонисан је за епископа у београдској Саборној
цркви 11. фебруара 1940. године. Исте године на ванредном заседању
Светог архијерејског синода изабран је за митрополита Црногорско35

С 
вятой благоверный царевич Димитрий Углический, електронска докумен­та­ци­
ја, http://www.eparhia-saratov.ru/index.php?option=com_content&task=view&id=336
2&Itemid=261
46

приморског. Ми­­тро­­по­лит Јоаникије управљао
је својом епархијом за време Другог светског
рата под врло тешким околностима. Његовим
заузимањем и гарантовањем код окупационих
италијанских власти спасено је од погибије и
интернације мно­го душа. Са седамдесет својих
свештеника покушао је да избегне из земље
пред налетом комуниста, али није успео. Сви
свештеници су стрељани у Зиданом Мосту у
Словенији, а митрополит Јоаникије је доведен у
Аранђеловац, где је стрељан у лето 1945. године. Гроб му је до данас
остао непознат.36

Sabor sveštenomučenika i novomučenika
mitropolije Crnogorsko-primorske

O

вога дана заједно са свештено­муче­ни­ком
Јоаникијем про­слав­љају и други све­ште­но­му­
ченици и мученици Црно­гор­ско-­при­морски по­стра­
дали у току Другог светског рата.

Sveštenomučenik Petar, paroh Cetiwski

S

вештеномученик Петар (Уско­ко­вић) рођен је на Лучиндан
1908. године у Новом Селу код Даниловграда. Цетињску
Богословију завршио је са изузетним успехом 1928. године. Обављао
је дужности секретара Епархијског Управног одбора, вероучитеља
Цетињске гимназије и био је члан Црквеног суда, као и парох
Цетињски. Са Митрополитом Јоаникијем, свештенством и народом
повукао се ка Словенији, где је и пострадао 17. маја 1945. године.

Sveštenomučenik Luka Crmnički

S

вештеномученик Лука (Вукмановић) један
је од истакнутијих српских богослова XX
века. Рођен је у Црмници 14. октобра 1907. године у
породици сиромашних родитеља Николе и Марије.
Пред сам почетак Другог светског рата докторирао је
на Богословском факултету у Београду на тему Ма­те­
36 

Џомић В. В, Голгота митрополита црногорско-приморског Јоаникија, Цетиње,
1996, стр. 26-27.
47

ри­јалистичко и хришћанско схватање света. Радио је као наставник
у цетињској гимназији. Убијен је са групом свештеника у околини
Марибора, у лето 1946. године.37

Sveštenomučenik Petar Drušićki

S

вештеномученик Петар (Вујовић) рођен је 21. јуна 1896.
године у Жупи Добрској. По завршетку основне школе
и гимназије, уписао је Богословију на Цетињу, коју је са успехом
завршио. Рукоположен је за презвитера на Петровдан 1925. године,
када је и постављен за пароха Метеришко– друшићког. Убијен је у
мају 1942. године.

Sveštenomučenik Filip Cetiwski

S

вештеномученик Филип (Поповић) рођен је у Вуковцима 1902.
године. Налазио се на дужности судског тужиоца епархијског
Црквеног суда на Цетињу.

Sveštenomučenik Blažo Cetiwski

S

вештеномученик Блажо (Поповић) рођен је у Стијени 1909.
године. Обављао је дужност економа Цетињске богословије.
Убијен је од стране комуниста у Словенији 1945. године, са другим
свештеномученицима и мученицима митрополије Црногорскоприморске.

Sveštenomučenik Luka Cetiwski

S

вештеномученик Лука (Вучинић) рођен је у Дупилу у Црмници
1912. године. Био је наставник веронауке у Цетињској гим­
назији. Убијен је од стране комуниста у Словенији 1945. године, са
другим свештеномученицима и мученицима митрополије Црно­
горско-приморске.

37 

По благослову Митрополита Амфилохија Радовића, у Црмницама се сваке године
11. августа по новом календару служи Света Литургија у спомен свештеномученика
Луке. Прим. аутора
48

Sveštenomučenik Mihailo Kosjerejsko-bokovski

O

свештеномученику Михаилу (Буш­ко­вић) зна се да је био
парох Косјеревско-боковски. Убијен је од стране комуниста
у Словенији 1945. године, са другим свештеномученицима и му­че­
ницима митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Radule Cetiwski

S

вештеномученик Радуле (Шћепановић) рођен је у Доњем За­
га­рачу 1916. године. Био је писар Црквеног суда на Цетињу.
Убијен је од стране комуниста у Словенији 1945. године, са другим
свештеномученицима и мученицима митрополије Црногорско-при­
морске.

Sveštenomučenik \uro Dowoqubotiwski

S

вештеномученик Ђуро (Радоман) рођен је у Пенсилванији САД
1913. године. Био је парох Доњољуботињски. Убијен је од стране
комуниста у Словенији 1945. године, са другим свештеномученицима
и мученицима митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Pavle Dupiosko-trnovski

S

вештеномученик Павле (Радоман) рођен је 1917. године. Био
је парох Дупиоско-трновски. Убијен је од стране комуниста у
Словенији 1945. године, са другим свештеномученицима и му­че­ни­ци­
ма митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Stanko Sotonićko-bukovski

S

вештеномученик Станко (Радуновић) рођен је у Про­гоно­ви­
ћима 1908. године. Био је парох Сотонићко-буковски, као и
администратор парохије бречеоске. Убијен је од стране комуниста
у Словенији 1945. године, са другим свештено-мученицима и му­че­
ницима митрополије Црногорско-приморске.

49

Sveštenomučenik Jovan Gluhodoqski

S

вештеномученик Јован (Лукић) рођен је 1903. године. Био је
парох Глуходољски. Убијен је од стране комуниста у Словенији
1945. године, са другим свештеномученицима и мученицима митро­
полије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Radoje Podgorički

S

вештеномученик Радоје (Божовић) рођен је 1894. године. Био
је парох четврте подгоричке парохије. Убијен је од стране
комуниста у Словенији 1945. године, са другим свештеномученицима
и мученицима митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Aleksa Stijenski

S

вештеномученик Алекса (Живковић) рођен је 1909. године.
Био је парох стијенски. Убијен је од стране комуниста у
Словенији 1945. године, са другим свештеномученицима и муче­ни­
цима митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Mihailo Rogamsko-đurkovićki

S

вештеномученик Михаило (Драговић) рођен је 1910. године.
Био је парох рогамско-ђурковићки. Убијен је од стране
комуниста у Словенији 1945. године, са другим свештеномученицима
и мученицима митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Boško Vukovački

S

вештеномученик Бошко (Драговић) рођен је 1989. године. Био
је парох вуковачки. Убијен је од стране комуниста у Словенији
1945. године, са другим свештеномученицима и мученицима ми­тро­
полије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Andrija Qeškopoqski

S

вештеномученик Андрија (Лаковић) рођен је 1906. године.
Био је парох љешкопољски. Убијен је од стране комуниста
50

у Словенији 1945. године, са другим свештеномученицима и муче­
ницима митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Qubomir Kosovoluški

S

вештеномученик Љубомир (Јововић) рођен је 1905. године.
Био је парох косоволушки. Убијен је од стране комуниста у
Словенији 1945. године, са другим свештеномученицима и муче­ни­
цима митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Krsto Spuški

S

вештеномученик Крсто (Павићевић) рођен је 1904. године. Био
је парох спушки. Убијен је од стране комуниста у Словенији
1945. године, са другим свештеномученицима и мученицима ми­тро­
полије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Niko Martinićki

S

вештеномученик Нико (Павићевић) рођен је 1907. године.
Био је парох мартинићки. Убијен је од стране комуниста у
Словенији 1945. године, са другим свештеномученицима и муче­ни­
цима митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Savić Jelenački

S

вештеномученик Савић (Поповић) рођен је 1908. године. Био
је парох јеленачки. Убијен је од стране комуниста у Словенији
1945. године, са другим свештеномученицима и мученицима ми­тро­
полије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Vuko Kolašinski

S

вештеномученик Вуко (Поповић) рођен је 1896. године. Био
је архијерејски намесник Колашински и парох у Колашину.
Убијен је од стране комуниста у Словенији 1945. године, са другим
свештеномученицима и мученицима митрополије Црногорско-при­
мор­ске.

51

Sveštenomučenik Milorad Nikšićki

S

вештеномученик Милорад (Кљајић) рођен је 1902. године. Био
је парох друге никшићке парохије и архијерејски намесник у
Никшићу. Убијен је од стране комуниста у Словенији 1945. године,
са другим свештеномученицима и мученицима митрополије Црно­
горско-приморске.

Sveštenomučenik Nikica Nikšićki

O

свештеномученику Никици (Јововић) рођеном 1907. године
се зна да је био вероучитељ у Никшићу. Убијен је од стране
комуниста у Словенији 1945. године, са другим свештено-мученицима
и мученицима митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Milosav Ozrinićki

S

вештеномученик Милосав (Вулановић) рођен је 1901.године.
Био је парох озринићки. Убијен је од стране комуниста у Сло­
венији 1945. године, са другим свештеномученицима и муче­ни­цима
митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Miloš Praški

S

вештеномученик Милош (Васиљевић) рођен је 1907. године.
Био је парох прашки код Никшића. Убијен је од стране ко­му­
ниста у Словенији 1945. године, са другим свештено-мученицима и
мученицима митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Stojan Doqožupski

S

вештеномученик Стојан (Костић) рођен је 1906. године. Био је
парох дољожупски. Убијен је од стране комуниста у Словенији
1945. године, са другим свештеномученицима и мученицима ми­тро­
полије Црногорско-приморске.

52

Sveštenomučenik Savo Gorwopoqski

S

вештеномученик Саво (Кустудић) рођен је 1907. године.
Био је парох горњопољски. Убијен је од стране комуниста у
Словенији 1945. године, са другим свештеномученицима и муче­ни­ци­
ма митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Tomaš Riđanski

S

вештеномученик Томаш (Николић) рођен је 1901. године. Био
је парох риђански. Убијен је од стране комуниста у Словенији
1945. године, са другим свештеномученицима и мученицима митро­
полије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Dragomir Bogetićki

S

вештеномученик Драгомир (Мијушковић) рођен је 1902.
године. Био је парох богетићки. Убијен је од стране комуниста
у Словенији 1945. године, са другим свештеномученицима и му­че­
ницима митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Simo Trepačko-borački

S

вештеномученик Симо (Лалатовић) рођен је 1904. године.
Био је парох трепачко-борачки. Убијен је од стране комуниста
у Словенији 1945. године, са другим свештеномученицима и муче­ни­
ци­ма митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Ilija Lipovski

S

вештеномученик Илија (Дедић) рођен је 1902. године. Био је
парох липовски. Убијен је од стране комуниста у Словенији
1945. године, са другим свештеномученицима и мученицима митро­
полије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Nikola Riječki

S

вештеномученик Никола (Милошевић) рођен је 1905. године
у Лијевој Ријеци. Убијен је од стране комуниста у Словенији
53

1945. године, са другим свештеномученицима и мученицима ми­тро­
полије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Savo Rečinski

S

вештеномученик Саво (Вуксановић) рођен је 1906. године. Био
је парох речински. Убијен је од стране комуниста у Словенији
1945. године, са другим свештеномученицима и мученицима митро­
полије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Savo Rakočević

S

вештеномученик Саво (Ракочевић) рођен је 1905. године.
Убијен је од стране комуниста у Словенији 1945. године, са дру­
гим свештеномученицима и мученицима митрополије Црно­горскоприморске.

Sveštenomučenik Radowa Andrijevički

S

вештеномученик Радоња (Јукић) рођен је 1904. године. Био је
парох друге андријевачке парохије и архијерејски намесник
андријевички. Убијен је од стране комуниста у Словенији 1945.
године, са другим свештеномученицима и мученицима митрополије
Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Marijan Andrijevički

S

вештеномученик Маријан (Марсенић) рођен је 1908. године.
Био је парох други андријевички. Убијен је од стране ко­му­
ниста у Словенији 1945. године, са другим свештено-мученицима и
мученицима митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Aleksandar Kraqski

S

вештеномученик Александар (Лабовић) рођен је 1908. го­ди­
не. Био је парох краљски. Убијен је од стране комуниста у
Словенији 1945. године, са другим свештеномученицима и муче­ни­
цима митрополије Црногорско-приморске.

54

Sveštenomučenik Dmitar Šekularski

S

вештеномученик Дмитар (Дубак) рођен је 1914. године. Био је
парох шекуларски. Убијен је од стране комуниста у Словенији
1945. године, са другим свештеномученицима и мученицима ми­тро­
полије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Tomica Polički

S

вештеномученик Томица (Пантовић) рођен је 1913. године.
Био је парох полички код Берана. Убијен је од стране
комуниста у Словенији 1945. године, са другим свештено-мученицима
и мученицима митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Danilo Zaostro-štitarski

S

вештеномученик Данило (Нишавић) рођен је 1911. године. Био
је парох заостро-штитарски. Убијен је од стране комуниста у
Словенији 1945. године, са другим свештено-мученицима и му­че­ни­
цима митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Jovan Pošćenski

S

вештеномученик Јован (Тодоровић) рођен је 1908. године.
Био је парох пошћенски. Убијен је од стране комуниста у
Словенији 1945. године, са другим свештеномученицима и муче­ни­
цима митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik \orđije Šavnički

S

вештеномученик Ђорђије (Ивановић) рођен је 1902. го­ди­
не. Био је парох и архијерејски намесник шавнички. Уби­
јен је од стране комуниста у Словенији 1945. године, са другим све­
штеномученицима и мученицима митрополије Црногорско-при­мор­
ске.

55

Sveštenomučenik Borivoje,
iguman manastira Ćelije Piperske

S

вештеномученик Боривоје (Томовић) био је настојатељ ма­
на­стира Ћелије Пиперске. Убијен је од стране комуниста у
Словенији 1945. године, са другим свештеномученицима и муче­ни­
цима митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Visarion, sabrat manastira Vrawine

S

вештеномученик Висарион (Вулићевић) рођен је 1906. године.
Био је сабрат ман. Врањине. Убијен је од стране комуниста
у Словенији 1945. године, са другим свештено-мученицима и муче­
ницима митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Pavle, iguman manastira Ždrebaonika

S

вештеномученик Павле (Павићевић) рођен је 1906. године.
Био је настојатељ ман. Ждребаоника. Убијен је од стране
комуниста у Словенији 1945. године, са другим свештено-мученицима
и мученицима митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Nikodim, sabrat manastira Ostroga

S

вештеномученик Никодим (Поповић) рођен је 1901. године
у Подгорици. Био је сабрат ман. Острога. Убијен је од стране
комуниста у Словенији 1945. године, са другим свештено-мученицима
и мученицима митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Irinej Krstić

S

вештеномученик Иринеј (Крстић) био је вероучитељ Ник­
шићке гимназије. Убијен је од стране комуниста у Словенији
1945. године, са другим свештеномученицима и мученицима ми­тро­
полије Црногорско-приморске.

56

Sveštenomučenik Damjan, iguman manastira Kosjerevo

S

вештеномученик Дамјан (Томић) био је старешина манастира
Косјерево. Убијен је од стране комуниста у Словенији 1945.
године, са другим свештеномученицима и мученицима митрополије
Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Radojica Stabansko-golijski

S

вештеномученик Радојица (Перишић) рођен је у Казанцима
1906. године. Био је парох стабански и голијски и четнички
командант. Убијен је од стране усташа на Левче Пољу 4 априла 1945.
године, где је и сахрањен.

Sveštenomučenik Božidar Šumski

S

вештеномученик Божидар (Даниловић) био је избегли парох
шумски-Требиње. Убијен је од стране комуниста у Словенији
1945. године, са другим свештеномученицима и мученицима ми­тро­
полије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Savo Zubački

S

вештеномученик Саво (Даниловић) био је избегли парох
зубачки-Требиње. Убијен је од стране комуниста у Словенији
1945. године, са другим свештеномученицима и мученицима ми­тро­
по­лије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Aleksa Berislavačko-bjelopoqski

S

вештеномученик Алекса (Живковић) рођен је у Матагужима
1909. године. Био је парох бериславачко-бјелопољски. Уби­јен
је од стране комуниста у Словенији 1945. године, са другим све­­ште­
номученицима и мученицима митрополије Црногорско-при­морске.

Sveštenomučenik Božina Minić

S

вештеномученик Божина (Минић) рођен је 1885. године. Уби­
јен је од стране комуниста у Словенији 1945. године, са другим
57

свештеномученицима и мученицима митрополије Црногорско-при­
мор­ске.

Sveštenomučenik Vuko Dedić

S

вештеномученик Вуко (Дедић) рођен је 1910. године. Убијен
је од стране комуниста у Словенији 1945. године, са другим
свештеномученицима и мученицима митрополије Црногорско-при­
морске.

Sveštenomučenik Velimir Lubnički

S

вештеномученик Велимир (Божовић) рођен је 1895. године у
Заграду Беранском. Био је парох лубнички. Убијен је између
Зиданог моста и Трбовља од комуниста, маја 1945. г.

Sveštenomučenik Golub Bučičko-vinicki

S

вештеномученик Голуб (Чукић) рођен је 1919. године. Био је
парох бучичко-виницки. Заробљен је од комуниста 1944. го­ди­
не у планини Градина код Краљева и стрељан.

Sveštenomučenik Gavrilo Crkvički

S

вештеномученик Гаврило (Кецојевић) рођен је у Боричју
(Шав­ник) 1904. године. Био је парох црквички. Убијен је од
уста­ша на Левче Пољу у априлу 1945. године.

Sveštenomučenik Nikodim, iguman manastira Župa

S

вештеномученик Никодим (Јањушевић) рођен је 1875. године
у Озринићима. Био је настојатељ манастира Жупе. Убијен је
29. јуна 1941. године у манастиру Жупи.

Sveštenomučenik Teofan, sabrat manastira Kosijereva

S

вештеномученик Теофан (Бејатовић) рођен је 14. октобра
1890. године у селу Бодежишту код Гацка. Са херцеговачким
устаницима прешао је у Црну Гору 1908. године, одакле је 1912. године
отишао у САД. Тамо је радио при Црвеном крсту. У руски манастир
58

Светог Тихона у Пелсиванији ступио је 1919. године. Монаштво и
јерођаконски чин примио је 1921. године. Вративши се у отаџбину
1939. године бива упућен од стране патријарха Гаврила Дожића
у Црну Гору. Био је сабрат манастира Косијерева. Комунисти су га
ухапсили на Бадњи дан 1942. године. Одведен је из манастира, убијен
и бачен у јаму Видно код Вучедола.

Sveštenomučenik Varnava Lastvanski

P

ротосинђел Варнава (Бућан) рођен је 8. јуна 1896. године у
Сарајеву. По завршетку гимназије у Карловцу и богословије
у Сремским Карловцима, уписао је Философски факултет у Загребу
(историјско-географски смер) на коме је дипломирао 1922. године.
Као учитељ и наставник радио је све до 1933. године, када је примио
монаштво у манастиру Врднику, а ускоро потом и ђаконски чин.
Као духовник и предавач боравио је извесно време у богословским
школама у Битољу и Цетињу, где је и примио презвитерски чин.
У митрополији Црногорско–приморској живео је у манастиру
Прасквици, чији је настојатељ био. Непосредно пред мученичку смрт
именован је за настојатеља манастира Подластве. Убијен је 24. јануара
1942. године у близини манастира Прасквице.

Sveštenomučenik Gavrilo, iguman Župski

S

вештеномученик Гаврило (Дабић) рођен је 30. септембра 1904.
године у Путинцима у Срему. Основну школу и два разреда
гимназије завршио је у Сремским Карловцима, а монашку школу у
манастиру Раковици. Замонашен је у манастиру Савини 27. септембра
1927, а рукоположен је за ђакона 16. октобра исте године. Служио је
у Которској епархијској консисторији. За презвитера је рукоположен
1. априла 1928. године и постављен је за администратора парохије
Будванске. Опслуживао је и парохије Петровачку и Режевићку. Био
је настојатељ манастира Режевића, а касније је служио у манастирима
Морачи, Дуги и Жупи. Својом чврстом и непоколебљивом вером у
Бога и љубављу, зрачио је према свима који су се у то смутно ратно
време држали истине. Безбожницима и богоборцима је сметао и они
су га одвели из манастира Жупе „у штаб” на Благовести 1942. године.
Његово унакажено тело пронађено је у Драговољићима у јами званој
Плоча.

59

Sveštenomučenik Manojlo Danilovgradski

\

акон Манојло (Шошкић) рођен је 1914. године. Био је нас­тав­
ник веронауке у Даниловграду. Убијен је од стране ко­му­ниста
у Словенији 1945. године, са другим свештено-мученицима и му­че­
ницима митрополије Црногорско-приморске.

Sveštenomučenik Lazar Kolašinsko-rečinski

S

вештеномученик Лазар (Радоњић) рођен је 3. априла 1873.
го­­дине у Маинама код Будве. Завршио је шесторазредну ги­
м­на­зију и Богословију у Задру. Свештенички чин примио је у сеп­
тембру 1901. године. Био је парох колашинско-речински. Убили су га
комунисти у Пећи 1942. године.

Sveštenomučenik Risto Kosjerevski

S

вештеномученик Ристо (Јарамаз) рођен је 1906. године у месту
Кљаковци у близини Никшића. Завршио је богословску школу
у Сремским Карловцима. Презвитерски чин примио је 9. јануара
1931. године. Као парохијски свештеник службовао је у више места у
Србији и Херцеговини. По сопственој жељи прешао је у завичај, где
га је Други светски рат затекао на дужности парохијског свештеника
у Косјереву. Отац Ристо је био угледан и поштован свештеник и
неуморни проповедник и писац. Видевши погубност нове власти,
дошао је у сукоб са партизанским командантом Петром Комненићем.
Убијен је на Јовандан 1942. године, а сахрањен је сутрадан покрај
цркве у Почековићима.

Sveštenomučenik Novo Planinopivski

S

вештеник Ново (Делић) рођен је 2.
фебруара 1901. године у месту Кома­р­
ници код Шавника. По завршеној основној
школи и пљеваљској гимназији, уписао је
цетињску богословију, у којој је са успехом
матурирао 1926. године. Рукоположен је у
свештенички чин 1927. године и до почетка
рата службовао је на парохијама у епархији
Далматинској.
60

Страхујући од власти новоформиране НДХ, са породицом је
пребегао у родни крај. У јулу 1941. године постављен је за пароха у
Плаву, одакле је убрзо премештен на парохију Планинопивску. Убијен
је у ноћи 3. априла 1942. године у Беришиној Луци код Шавника.
Убице су му пре стрељања ископале очи, приморавајући га да након
тога чита Свето Еванђеље. Тело му је пронађено у једном бунару и
сахрањено 5. јула 1942. године.

Sveštenomučenik Pavić Pavkovićki

S

вештеномученик Павић (Кековић) рођен је 2. јула 1897. године
у Горњем Загарачу. Цетињску богословију завршио је 1928.
године, а свештенички чин примио је на Бадњи дан наредне године.
Био је парох павковићки. Убијен од комуниста 2. јуна 1942. г. у селу
Капавица. Сахрањен је у родном месту.

Sveštenomučenik Rade Velički

S

вештеномученик Раде (Поповић) рођен је 15. маја 1885. го­
дине у Велики. Био је учитељ па свештеник и носилац Оби­
лића медаље. Пензионисан је почетком 1941. године. Убили су га
комунисти 1942. године на Сињајевини у Мученичкој Шпиљи. Ње­
гово унакажено тело пронађено је после неког времена и достојно
сахрањено.

Sveštenomučenik Bogdan Žabqačko-jezerski

S

вештеномученик Богдан (Церовић) био је парох жабљачкојезерски. Убијен је од комуниста са сином јединцем Драганом,
5. децембра 1941. у Жабљаку.

Sveštenomučenik Vaso Vučedolski

S

вештеномученик Васо (Поповић) рођен је 3. маја 1914. године
у Баошићу у Боки. Цетињску богословију завршио је са
одличним успехом, а свештенички чин примио је 1939. године. био
је парох вучедолски. Убили су га комунисти почетком јануара 1942.
године, а потом су га бацили у јаму. Остао је упамћен његов узвик
упућен убицама „Платићете за ово пред Богом и људима“.

61

Sveštenomučenik Vasilije Rogamsko-đaurkovački

S

вештеномученик Василије (Божарић) рођен је 14. јануара
1895. године. Био је парох рогамско-ђаурковачки. Убили су га
комунисти 15. новембра. 1941. Леш му пронађен у јануару 1942. г. у
Вуковцима у Зети поред реке Мораче.

Sveštenomučenik Stanko Tepački

S

вештеномученик Станко (Шаулић) рођен је 1895. године. Био
је парох тепачки. Стрељали су га комунисти у Никшићу 30.
децембра 1944. године. Гроб му до данас није пронађен.

Sveštenomučenik Mihailo Krtolski

S

вештеномученик Михаило (Барбић) рођен је 1899. године у
Порт Саиду у Египту. Био је парох кртолски. Ухапшен је у
новембру 1944. године и крајем истог месеца издахнуо је которском
затвору.

Sveštenomučenik Tihomir Bjelopoqski

S

вештеномученик Тихомир (Балшић) рођен је 1906. године.
Био је бивши парох бјелопољске парохије. Осуђен је на смрт и
стрељан у фебруару 1945. године у Новом Пазару.

Sveštenomučenik Gojko Trešwevski

S

вештеник Гојко (Кривокапић) рођен је 13. октобра 1908. го­ди­
не у месту Трешњево у близини Цетиња. Богословију Светог
Петра Цетињског завршио је са примерним успехом 1931. године.
Рукоположен је за ђакона 20. јуна 1931. године, а за презвитера 27.
септембра исте године у Књажевцу из руку епископа тимочког
Емилијана. У митрополију Црногорско–приморску прешао је 1935.
године, где је именован на дужност пароха трешњевског. Убијен је 7.
маја 1945. године.

62

Sveštenomučenik Vladimir Brskutski

S

вештеномученик Владимир (Секуловић) рођен је 1910. го­
ди­не. Био је парох брскутски. Стрељали су га комунисти у
Подгорици комунисти 17. септембра 1945. године.

Sveštenomučenik Milisav Orahovski

S

вештеномученик Милисав (Дракуловић) рођен је 1901. го­
ди­не. Био је парох ораховски. Много је био гоњен од стране
комуниста и да му не би побили породицу извршио је самоубиство у
јами на Коритима-Кучи 12. јула 1946. године.

Sveštenomučenik Miloš Čevski

S

вештеномученик Милош (Турчиновић) рођен је 1907. године
у Велестову чевском. Био је парох чевски. Био је војни
свештеник зеленашке катунске бригаде Крста Зрнова Поповћа од
почетка 1944. године. Убијен од ОЗНА-е као одметник 7. марта 1947.
године са групом одметника у пећини на планини Пустом Лисцу.

Sveštenomučenik Miloš Pavinopoqski

S

вештеномученик Милош (Јоксимовић) рођен је 1907. године.
Био је парох павинопољски (код Бијелог Поља). Ухапшен
је и убијен у Бијелопољском затвору 17. децембра 1947. године по
наређењу иследника УДБА-е.

Sveštenomučenik Savo Poborsko-lastvanski

S

вештеномученик Саво (Пејовић) рођен је 1899. године. Био
је парох поборско-ластвански. Убијен је из заседе 26. августа
1943. године.

Sveštenomučenik Krsto Oraško-štitarski

S

вештеномученик Крсто (Марковић) рођен је 1901. године у
Буроњима. Био је парох орашко-штитарски. Убили су га ко­му­
нисти 1944. године.
63

Sveštenomučenik \uro Prošćenski

S

вештеномученик Ђуро (Томовић) рођен је 1903. године у
Колашинским Пољима. Био је парох прошћенски. Убили су га
комунисти из заседе 17. априла 1944. године. Мошти су му пронађене
и сахрањене 1996. године.

Sveštenomučenik Miloš Bjelopoqski

S

вештеномученик Милош (Поповић) рођен је 1893. године у
Азани. Био је парох парох бјелопољски, архијерејски намесник,
одликован орденом Св. Саве IV степена. Убили су га комунисти 1945.
године.

Sveštenomučenik Ilarion, iguman manastira Pive

S

вештеномученик Иларион (Мијатовић) био је настојатељ ма­
на­стира Пиве. Немци са га живог спалили из одмазде у јуну
1943. године.

Sveštenomučenik Joko Pivski

S

вештеномученик Јоко (Сочица) пензионисани парох пивски
жив је спаљен у Стабни са породицом од Немаца из одмазде у
јуну 1943. године.

Sveštenomučenik Vasilije, sabrat manastira Ostrog

S

вештеномученик Василије (Драговић) био је сабрат манастира Острог. Пострадао је од савезничког бобмардовања 1944. године.

Novomučenik Branko Cetiwski

N

овомученик Бранко (Мустур) био је професор Цетињске бо­
го­словије. Убијен је од стране комуниста у Словенији 1945.
године, са другим свештеномученицима и мученицима митрополије
Црногорско-приморске.

64

Novomučenik Spasoje Cetiwski

N

овомученик Спасоје (Беговић) био је суплент Цетињске бо­го­
словије. Убијен је од стране комуниста у Словенији 1945. го­
дине, са другим свештеномученицима и мученицима митрополије
Црногорско-приморске.

Novomučenik Spasoje Cetiwski

N

овомученик Спасоје (Павићевић) рођен је 1908. године. Био је
суплент Цетињске богословије. Убијен је од стране комуниста
у Словенији 1945. године, са другим свештено-мученицима и му­че­ни­
цима митрополије Црногорско-приморске.

Novomučenik Spasoje Međuriječki

N

овомученик Спасоје (Илинчић) рођен је 1925. године. Био
је богослов. Убијен је од стране комуниста у Словенији 1945.
године, са другим свештеномученицима и мученицима митрополије
Црногорско-приморске.

Novomučenik Boško Policki

N

овомученик Бошко (Губеринић) рођен је 1915. године на
Полици (Горажде). Био је богослов. Убијен је од стране усташа
на Левче Пољу 1945. године.

Novomučenik Obrad Danilović

N

овомученик Обрад (Даниловић) био је студент Богословског
факултета. Убијен је од стране комуниста заједно са оцем
Савом 1945. године у Славонији.

Novomučenik Vlajko Danilović

N

овомученик Влајко (Даниловић) био је богослов. Убијен је од
стране комуниста заједно са оцем Савом и братом Обрадом
1945. године у Славонији.
65

Novomučenik Petko Međuriječki

N

овомученик Петко (Јовановић) рођен је 1903. године у Ме­ђу­
ријечју. Био је теолог. Убијен је од стране комуниста 1945. го­
ди­не у Славонији.

Novomučenik Janko Međuriječki

N

овомученик Јанко (Шћепановић) рођен је 1904. године у
Међуријечју. Био је богослов. Убијен је од стране комуниста
1944. године.

Novomučenik Sekule Padežki

N

овомученик Секуле (Секуловић) родом је био из села Падеж.
Био је професор Богословије. Убијен је од стране комуниста
у Словенији 1945. године, са другим свештено-мученицима и муче­
ницима митрополије Црногорско-приморске.

Novomučenik Petar Kolašinski

N

овомученик Петар (Грдинић) рођен је 1921 године у Пољима
Колашински. Био је богослов. Убијен је од стране комуниста
1942. године.

Novomučenik Mato Dowolipovski

N

овомученик Мато (Грујић) рођен је 1909. године у у селу Улица
(Прекобрђе). Био је богослов. Убијен је 1941. године.

Novomučenik Batrić Dowolipovski

N

овомученик Батрић (Шћепановић) рођен је 1904. године у
Доњем Липову. Био је пратилац митрополита Јоаникија. Уби­
јен је од стране комуниста у Словенији 1945. године, са другим све­
штеномученицима и мученицима митрополије Црногорско-при­
морске.

66

Novomučenica Gordana Crmnička

N

овомученица Гордана (Горде) Црмничка
рођена је 1868. године у Бајицама код
Цетиња од родитеља Митра и Иве Мартиновић.
Из послушности родитељима удала се у црм­ни­
чко село Томиће за Марка Ђоновића са којим
је родила две ћерке. Оставши млада удовица и
одгајивши кћерке Горде се стремећи монаштву
као искушеница повукла у манастир Дуљево.
Због честих напада комуниста на манастир
Горде се вратила у Томиће у кућу кћерке Данице
и зета Риста Ђоновића.
Пострадала је на Божић 1947. године од комуниста, заједно са
зетом Ристом. Сахрањена је у порти цркве Пресвете Богородице у
Томићима.

Novomučenica Jaglika Pivska

J

аглика (Аџић) рођена је у селу Плужинама 1926. године од оца
Крсте и мајке Стоје. Као православну хришћанку, убили су је
Немци 1943. године у родном селу. О њеном страдању сведочио је
касније њен брат Павле Аџић.

Sveštenomučenik \orđe Našički

S

вештеномученик Ђорђе (Богић) рођен је 6. фебруара 1911.
го­дине у месту Суботској код Пакраца. Нижу гимназију за­вр­
шио је у Новој Градишки, а богословију у Сарајеву. Рукоположен је у
Пакрацу 25. маја 1934. године. Службовао је на парохијама у Мајару
и Боломачама, одакле је 1940. године премештен у Нашице, где га
је затекао рат. За убиство свештеника Богића крив је католички
капелан Сидоније Шолц из Нашица. У ноћи 17. јуна 1941. године упао
је у стан свештеника Богића усташа Феликс Лахнер, са још двојицом
усташа и позвао га да пође са њима на саслушање. Свештеник Ђорђе
се покорио тој наредби и ушао је у кола која су чекала пред његовим
станом и одмах кренула у правцу поља. Тамо је довезен до једног
пашњака изван Нашица, код капеле светог Мартина, где је и убијен.
Усташе су га везале ту за дрво и резали му уши, језик, нос и браду са
кожом. После овога ископали су му очи, псујући га најпогрднијим
изразима. На крају му је један усташа распорио груди и стомак и
67

извадивши црева, замотао му их је око врата. Тада је тек свештеник
Богић потпуно клонуо, па су му усташе пресекле конопац којим је
био везан за дрво и он је пао на земљу, где су га дотукли из пушке.
Тело свештеника остало је на месту убиства целу ноћ и тек сутрадан
око 16 часова Цигани, којима је то било заповеђено, одвезли су га у
колонију Брезик и сахранили на гробљу.

5. јун
Prepodobni Petar Koriški Čudotvorac

P

реподобни Петар био је родом из хвостанског краја. Рођен је у
селу Уњемир, почетком XIII века. Родитељи су му били побожни
и честити хришћани, који га по рођењу крстише и када је одрастао
дадоше да се учи светим књигама. Млади Петар се особито трудио
у посту, молитви и похађању служби Божијих. По смрти родитеља,
са млађом сестром која је живела девствено и
у чистоти, повукао се из свога села и отишао у
оближњу цркву Светих апостола Петра и Павла,
где је примио монашки постриг од старца монаха
који је при тој цркви живео. Крај цркве преподобни
је саградио посебне келије себи и сестри, да би се
у њима обоје ревносно подвизавали, трудећи се у
посту и молитви. Храном су их снабдевали рођаци
из села, али преподобни није тиме био задовољан,
желећи још већи подвиг. По упокојењу сестре
успео се високо у оближње планине и тамо се
истрајно подвизавао у мрачној и влажној пећини.
Хранио се дивљим биљем и корењем. Када је своје
подвиге наставио на месту данашњег манастира
Црна Река, око њега се скупило мноштво монаха
које је духовно руководио. У старости упокојио се
у својој пећини у Кориши око 1270. године. Оне
ноћи када се представио, видела се светлост од
много свећа у његовој пећини, и чуло се анђелско
појање. Мошти су му до 1572. године почивале у
Кориши одакле су пренете у манастир Црну Реку.
Мошти Петра
Коришког

68

6. јун
Prepodobnomučenik Jovan Stjenički

N

акон доласка са Свете Горе у Србију преподобни
Јован се подвизавао у селу Лешију код Параћина.
По жељи благоверног деспота Стефана Високог преписао
је панегерик 1412. године (ова рукописна књига дуго вре­
ме­на је чувана у светогорском манастиру Свети Павле,
где је изгорела у пожару 1901. године). Због честих на­
пада Турака, преподобни се удаљио у манастир Стјеник
на Јелици. Ту се подвизавао у пећини изнад манастира.
Страдао је мученички 6. јуна 1462. године.

10. јун
Svetiteq Jovan, mitropolit Tobolski

S

ветитељ Јован (Максимовић), Србин пореклом рођен је
1651. године од оца Максима и мајке Ефросиније у граду Пе­
жи­ни у Русији.38 Монаштво је примио 1680. го­
дине у Кијево-пештерској лаври, где је вр­шио
послушање проповедника. Чувши о ње­го­вим
врлинама патријарх Московски Јоаким, по­
ставио га је 1685. године за намесника Бра­нскосвенског манастира, који је био метох Велике
кијевске лавре. Одредивши Јована за сво­га
наследника, светитељ Теодосије архиепископ
Черњиговски, поставио га је за архимандрита
Черњи­гов­ско-елецког манастира 1695. године.
По смрти архиепископа Теодосија, ар­
хи­­­мандрит Јован изабран је за ње­го­
вог на­следника. Хиротонисао га је са
са­браним архијерејима патријарх мос­
ков­­ски Адријан, у Успењском сабору
у Кремљу 10. јануара 1697. године. Као
ар­хи­епископ Черњиговски истакао се
плод­ним мисионарским радом. Будући
Гробница светитеља Јована
по­знат проповедник и мисионар пре­
Тоболског
38

С 
вети Јован Шангајски - житија, чуда, беседе и поуке, Београд, 1998, стр. 29.
69

ме­штен је 1711. године не чело Тоболско-сибирске епархије. Не­
умо­рно је деловао, проповедајући Христа, па се са правом сматра
просветитељем Сибира. Извесни летописац, његов савременик
опи­сао га је као скромног, тихог, милостивог, праворасуђујућег и
старатеља бедних. По одслуженој Литургији, и након обеда на коме
је сам послуживао сиромахе светитељ Јован се упокојио 10. јуна 1715.
године. Сабор архијереја Руске Православне Цркве прославио га је
у лику светих 1916. године. Свете мошти му почивају откривене у
Покровском храму у граду Тоболску.

15. јун
Velikomučenik knez Lazar Kosovski

B

лаговерни кнез Српски Лазар, родио се око 1329. године у граду
Прилепцу код Новог Брда. Према сведочењима хроничара
био је благе нарави, оштроуман и добродушан.
Васпитан је од стране родитеља у хришћанској
вери и побожности. Чисте нарави, кротког ума,
храброг и племенитог срца брзо је напредовао у
сваком добру и мудрости. Својом даровитошћу,
привукао је на себе пажњу цара, због чега би узет
на царски двор у Скопљу и уведен у државне
послове.

На двору цара Стефана Душана, млади Лазар постао је веома славан и уважаван због своје честитости, витештва и искрене побожности. Ускоро је постао царски зет, јер му је Душан дао за супругу
своју племениту рођаку, ћерку великог кнеза Вратка.39 Након женидбе, Лазар би уведен у достојанство кнеза, поставши војвода царске
војске. По смрти царева Душана и Уроша, српско царство се разбило на многобројна властелинства. Кнез Лазар био је мирољубив и тежио је уједињењу разбијеног царства, како би окупио и оснажио Србе
на борбу против османске војске која је све
више освајала европске земље. Добивши
под своју власт Ново Брдо, Топлицу и Рудник, а затим и области Браничево и Мачву
са Београдом, ускоро је преместио своје седиште у моравску област у град Крушевац.
Његове области је често нападао великаш
Мошти кнеза Лазара
39 

Веселиновић А, Љушић Р; Српске династије, Нови Сад, 2001, стр. 74.
70

Никола Алтомановић, кога је благоверни кнез поразио са краљем
Твртком I Котроманићем (1353-1391), стављајући под своју власт његове поседе. Као велики молитвеник, Лазар је у многоме помагао Цркву Божију, зидао је нове и обнављао порушене манастире и храмове.
Његовим великим утицајем и жељом, са Српске Цркве и народа скинута је анатема Васељенске Патријаршије.
Благочестиви кнез се у неколико наврата борио са Турцима, али
највећа његова битка одиграла се на Косову, 15. јуна 1389. године, када
је примио мученичку смрт. Пред почетак битке, кнезу се јавио анђео
Господњи и питајући га ком се жели приволети царству, да ли царству земаљском или царству Небеском? Помоливши се најпре у себи
кнез је одговорио Анђелу Божијем: „Ако ћу се приволети царству земаљскоме, оно је за малена, тренутно и пролазно, а небеско царство је
увек и до века”.40 Помоливши се, благоверни Лазар је примио мучеништво и наследио Царство Непропадљиво.41

Svetiteq Efrem, patrijarh Srpski

K

ао свештенички син, светитељ Еф­
рем је од малена тежио за ду­хов­
ним и подвижничким животом. Када
су родитељи хтели да га ожене, побегао
је на Свету Гору, где се у манастиру Хи­
лан­­дару замонашио. По повратку у Ср­
би­ју подвизавао се у Ибарској клисури и
де­чан­ским испосницама. Изабран је за Гробница патријарха Ефрема
патријарха, по смрти предходника Саве 1375. године. Жељан усам­
љеништва повукао се са патријаршијског положаја 1380. године,
предавши престо епископу Спиридону. По смрти патријарха Спи­
ридона, 1389. године, кнез Стефан Високи,42 умолио је Ефрема да
се поново прихвати дужности Српског патријарха. По други пут
управљао је црквом до 1400. године, када се упокојио у 88. години
живота.

40 

пископ жички Николај. Царев завет, Београд, 1933, стр.27
Е 
Мошти кнеза Лазара су неколико пута преношене из манастира у манастир. Од
1989. год., почивају у Раваници. Манастир Раваница, Ћуприја 2000, стр. 23.
42 
До 1204 године, Стефан је имао титулу кнеза. Ћоровић В, Историја Срба, Под­го­ри­
ца и др, 2005, стр. 319.
41

71

Svetiteq Spiridon, patrijarh Srpski

N

акон повлачења патријарха Ефрема, саборно је
за четвртог патријарха Српског изабран епископ
Спиридон 1380. године. Мудро је управљао црквом
и био је велики ослонац кнезу Лазару у обављању др­
жав­них послова. После погибије Лазареве и осталих
српских великаша на Косову, скрхан тугом, патријарх
Спиридон се упокојио 11. августа 1389. године.

Novomučenik Teodor Komogovinski

N

овомученик Теодор Сладић родом из Курзара био је пастир
у манастиру Моштаници. Када су Турци спалили манастир,
међу многим Србима ухватили су и Теодора приморавајући га да
прими ислам. Када мученик то неустрашиво одби, непријатељи му
исекоше десну руку, а њега живог спалише 1788. године. Његова света
рука чувана је једно време у цркви у Костајници, одакле је пренета у
Комоговину, али јој се за време рата у Хрватској изгубио сваки траг.
Спомен новомученика Теодора, врши се у Српској Цркви на дан
Теодорове суботе и према томе је покретан празник.43

Sabor novomučenika Srpskih

N

а овај дан, у Српској Православној
Цркви, врши се спомен свих но­во­му­
ченика српских, који су своје животе поло­
жили за Господа Христа и православље од
времена Косовског боја па све до наших
дана.44

43 

рва субота Великог поста (Теодорова) је покретан празник и зависи искључиво
П
од датума празновања Васкрса. Из тог разлога житије новомученика Теодора Ко­мо­
говинског наведено је под 15. јуном. Прим. аутора
44 
Само се у помесној Српској Цркви, у новомученике, убрајају они који су по­стр­
адали након Косовске битке (1389). Остале помесне цркве, новомученицима сма­
трају пострадале од пада Цариграда (1453. године). Епископ Данило, епископ Ам­
фи­лохије, Нема лепше вере од Хришћанске, Вршац, 1988, стр.77.
72

19. јун
Svetiteq Jovan, arhiepiskop Sanfranciskanski Čudotvorac

A

рхиепископ Јован (Максимовић), по­ре­
клом Србин, рођен је у Русији у граду
Адамовски. На крштењу добио је име Михаил
у част светог арханђела Михаила. По избијању
грађанског рата у Русији са родитељима прелази
у Југославију где се уписао на Београдски уни­
верзитет и завршио Богословски факултет 1925.
године. Замонашен је и рукоположен у чин све­
штеника 1926. године. До избора за епископа
Шангајског 1934. године предавао је у Битољској
богословији. У Шангају је преосвештени Јован зидао храмове, ми­си­
она­рио и старао се о сиромашнима и болеснима. На катедру епископа
Западно-европских премештен је 1951. го­ди­не, са седиштем у Паризу,
где је обновио поштовање месних ра­но­хри­шћанских светитеља. Из
Европе прелази у Америку, на трон архиепископа Сан Франциска. На
овој дужности као добри пастир остао је до упокојења 1966. године.
Православни у Кини, Србији и Америци још за живота су га сматрали
светитељем. Његове часне мошти обретене су 1993. године и почивају
у Саборном храму у Сан Франциску.

20. јун
Prepodobni Naum Ohridski Čudotvorac

N

а данашњи дан врши се спомен пре­по­доб­
ног Наума Охридског у његовом ма­на­­
стиру на Охридском језеру, где бива велики црк­
ве­нонародни сабор.

73

21. јун
Prepodobna Anastasija, majka svetog Save

A

на (у монаштву Анастасија) била је кћи
византијског цара и супруга великог срп­
ског жупана Стефана Немање, са којим је родила
три сина Вукана, Стефана и Растка (Саву). Са
својим супругом Стефаном подигла је женски
Богородичин манастир, на левој обали Топлице,
на ушћу реке Косанице и ту се замонашила
добивши име Анастасија. Представила се у миру
21. јуна око 1200. године.

24. јун
Svetiteq Nikita, episkop Remesijanski

S

ветитељ Никита био је словенин
по­­ре­клом (вероватно Србин)45 из­
Ремезијане.46 Истакао се као велики бо­го­
слов­ски мислилац, проповедник еванђеља
међу паганским српским племенима и ва­
тре­ни борац против аријеве јереси. Био је
друг светитеља Павлина епископа Нолског.
Упокојио се у миру 22. јуна 420. године.
Свете мошти му почивају у Венецији.

45 

ветог Никиту као Србина пореклом наводи Милојевић М. С. у студији, Наши маС
настири и Калуђерство. На симпосиону под називом „Свети Никита Ремезијански“, одржаном 27. маја 2006. године у Белој Паланци, такође су изнете могућности
српског порекла светитеља. Прим. аутора
46 
Савремени археолози древну Ремезијану убицирају на простору данашње Беле
Паланке
74

26. јун
Prepodobni David Solunski

P

реподобни Давид Солунски под­ви­за­
вао се у прво време у скромној ко­ли­
би направљеној од бадемеовог дрвета у бли­­
зини града Солуна, да би потом своје под­
виге наставио у Тесалији. Имао је велико
смирење и благодат Духа Светога. Нашавши
се у Цариграду неким послом код цара Ју­сти­
нијана, узео је у руку жар и тамјан и окадио цара без икаквих повреда.
Упокојио се у миру око 548. године.47

28. јун
Sabor novomučenika Dabrobosanskih i
Mileševskih

S

аборни празник ових мученика, као и му­че­
ника Гламочких и Куленвакуфских ус­та­­­нов­
љен је на редовном заседању Светог архи­јерејског
сабора Српске Православне Цркве у мају 2005.
године.

Sveštenomučenik Petar, mitropolit Dabrobosanski

O

вога дана спомиње се свештеномученик Пе­
тар са свим другим свештеномученицима
Дабробосанске епархије. Његов главни спомен је
4. септембра, под којим датумом му је и описано
житије.

47 

Према житију порекло овога преподобног оца, није познато. Међутим у студији
Наши манастири и калуђерство, Милојевић М. у личности преподобног Давида
Солунског препознаје христијанизованог српског краља Будимира Дрванића?
Није искључена ни могућност да је личност споменутог краља Будимира истоветна
са личношћу краља који се чудесно пројавио преподобном Симеону Дајбабском.
Такође се може узети у обзир да је Давид Солунски, потпуно независна личност.
75

Prepodobnomučenici Žitomislićki

O

сам монаха манастира Житомислић,
међу којима јеромонаси Константин
(Вучуровић), Доситеј (Вукићевић), Макарије
(Пејак) бачено је од стране усташа у јаму у
Другом светском рату. Њихове свете мошти
биле су похрањене у гробници поред олтара
манастирске цркве. У току рата у Босни ма­на­
стир и гробница мученика су разорени. Но­
вомученици Житомислићки свечано су при­
бројани диптисима светих 15. маја 2005. године,
када је обновљени манастир Житомислић
освештан.

Sveštenomučenik Momčilo Čelebićki

S

вештеномученик Момчило (Гргуревић)
рођен је 1906. година у месту Србиње
(Фоча). Завршио је Богословију у Сарајеву
1928. године, а рукоположен је у чинове ђакона
и презвитера 1929. године. Служио је као па­
ро­­хијски свештеник у Челебићима све до му­
че­ничке смрти 29. новембра 1945. године. По­
чет­ком Другог светског рата био је одређен за
ликвидацију неколико пута, али је милошћу
Божјом избегао све покушаје. У новембарској
но­ћи 1945. године, када је рат већ био завршен, ухватила га је тро­
члана потера. Постоје две верзије његовог мучеништва: Прва да му
је живом претестерисан врат и друга да му је муслиман из потере
одсекао главу. Познато је да су главу свештеномученика Момчила
однели као трофеј у зграду Општине у Челебићима. После 45 година
син Василије пренео је очеве земне остатке и сахранио их поред
цркве у Челебићима. Православни мештани Челебића годинама су на
свештеномучениковом гробу виђали чудесну небеску светлост. Данас
се мошти свештеномученика Момчила чувају у цркви Светог Николе
у засеоку Рјеци у Челебићима.

76

Sveštenomučenik Dobrosav Dowevakufski

S

вештеномученик Добросав (Блажевић) рођен је 1916. године у
Високом. Основно образовање стекао је у родном месту, док је
богословију завршио у Сарајеву. За ђакона и свештеника рукоположен
је 1939. године у Сарајеву, одакле је упућен у Доњи Вакуф на парохију.
У јуну 1941. године ухватиле су га усташе, водивши га везаног и
окованог за запрежна кола. Зверски је убијен на путу за Бугојно. Тело
му није никада пронађено.

Sveštenomučenik Mihailo, sabrat manastira Žiče

J

еромонах Михаило (Ђусић) рођен је у селу Гледићу, изнад
Љубостиње, 1911. године. Завршио је Богословски факултет у
Београду. Замонашен је 6. јануара 1934. године, а исте године примио
је јерођаконски и јеромонашки чин. Партизани су га ухватили, заједно
са протосинђелом Јованом Рапајићем, у мају 1945. године, и стрељали
у Блажују код Сарајева.

Sveštenomučenik Jovan, sabrat manastira Žiče

P

ротосинђел Јован (Рапајић) рођен је 1910. године. Завршио
је Богословију 1931. године, а затим је апсолвирао на Бо­го­
словском факултету Српске Православне Цркве. У мају 1945. године
партизани су га ухватили заједно са јеромонахом Михаилом Ђусићем.
Били су у затвору ОЗНА-е, где су их партизани изгладњивали и мучили.
Стрељан је у Блажују код Сарајева у мају 1945. године. Очевидци су
касније говорили да су ова два свештеномученика сами себи копали
јаму.

Sveštenomučenik Jovan Vozućki

S

вештеномученик Јован (Зечевић) рођен је 1895. године у
Босанском Новом. Завршио је Богословију у Сарајеву, а тамо
је био у групи Гаврила Принципа, због чега су га аустријске власти
осудиле на четворогодишњу робију. Рукоположен је за ђакона и све­
штеника 1922. године. У јуну 1941. године, одведен је са групом Срба у
теретном вагону у Копривници. Страшно је мучен и на крају убијен.

77

Ispovednik Božidar Biqeševski

S

вештеномученик Божидар (Јовић) рођен је 1912. године у
Бусовачи. Завршио је богословију у Сарајеву, а рукоположен
је за ђакона и свештеника 1937. године. Умро је 9. маја 1951. године
у казнено-поправном заводу у Зеници, где је иако невин издржавао
казну од осам година.

Sveštenomučenik Bogdan Sarajevski

P

ротојереј Богдан (Лалић) рођен је 8. јуна 1889. године у
Сарајеву. Завршио је богословско-учитељску школу у При­
зрену. Рукоположен је за свештеника 25. априла 1924. године. Као
парохијски свештеник службовао је на парохијама у Цикотама,
Мокром, Палама и Врањану. На дужности вероучитеља затекао га је
Други светски рат. Ухапшен је половином јуна 1941. године, заједно са
својим сином који је био ученик богословије, а чије име није сачувано.
Обојица су убијени на Велебиту и бачени у јаму Јадовно.

Sveštenomučenik Trifun Ilijaški

S

вештеномученик Трифун (Максимовић) рођен је 1873. године
у селу Зенику код Сарајева. Завршио је богословију у Раљеву,
након чега је рукоположен за ђакона и свештеника 1899. године.
Прогоњен је од стране аустријских власти. Почетком Првог светског
рата је утамничен. Стрељан је у Семизовцу у септембру 1914. године.

Sveštenomučenik Velimir Košutički

S

вештеномученик Велимир (Мијатовић) рођен је 1901. године
у Сокоцу. Завршио је сарајевску богословију након чега је
ру­ко­положен за ђакона и свештеника 1923. године. Био је парох
кошутички. За време Другог светског рата протеран је у Србију, где је
стрељан од стране партизана у марту 1945. године.

Sveštenomučenik Božidar Kolašinski

S

вештеномученик Божидар (Минић) рођен је 1901. године у
Колашину. Завршио је Богословију у Сарајеву, а рукоположен
78

је за ђакона 1926 године, а за свештеника 1927. године. Партизани су
га стрељали 1945. године.

Sveštenomučenik Miladin Biqeševski

S

вештеномученик Миладин (Минић) рођен је 15. новембра
1913. године у Пљевљима. Сарајевску богословију завршио је
1935. године. До рукоположења 17. октобра 1937. године, радио је у
Црквеном суду. Био је парох Брежичански и Биљешевски. Ухапшен
је 27. априла 1941. године. Убио га је бивши фратар из Бусоваче, Еуген
Гујић.

Sveštenomučenik Marko Kupreski

S

вештеномученик Марко (Поповић) рођен је 1876. године у
Купресу. Завршио је раљевску богословију, а свештенички
чин је примио 1901. године. За време Првог светског рата аустријске
власти су га дуже време држале као таоца. Усташе су га ухапсиле 6.
јуна 1941. године у Купресу. У Бугојну је неколико дана био затворен.
Заклан је у шуми Јусуфа Спајића 24. јуна 1941. године.

Sveštenomučenik Dimitrije Nišićki

S

вештеномученик Димитрије (Рајановић) рођен је 2. феб­
ру­ара 1909. године у Новој Вароши. Основну школу и гим­
назију завршио је у Пријепољу, а богословију у Призрену 1931.
године. Рукоположен је 1932. године и постављен је за парохијског
свештеника у Соколовићима. Почетком 1939. прешао је у село Нишић
код Сарајева. Убијен је у околини Илијаша, у августу 1941. године, са
једном групом Срба.

Sveštenomučenik Budimir Dobrunski

S

вештеномученик Будимир (Соколовић) рођен је 1910. године
у Тегарама, код Сре­бре­нице. Цетињску богословију завршио
је 1931. године. Свештенички чин примио је наредне 1932. године.
Стрељали су га партизани у Миљевини 1945. године.

79

Sveštenomučenik Reqa Blažujski

S

вештеномученик Реља (Спахић), рођен
је 1906. године у Рогатици. Завршио је
сарајевску богословију. Рукоположен је за ђакона и
свештеника 1927. године. Био је парох рогатички,
а потом и блажујски. Усташе су га стрељале 10.
августа 1941. године, заједно са 26 парохијана у
шуми код Бутмира.

Ispovednik Lazar Aradski

S

вештеник Лазар (Ћулибрк) рођен је 1847. године у Војевци.
Рукоположен је за ђакона и свештеника 1874. године. За време
Првог светског рата интерниран је у Арад, где је и умро 12. марта
1915. године.

Sveštemomučenik Savo Brezanski

S

вештеномученик Саво (Шиљак) рођен је 1909. године у селу
Лађанима код Пљеваља. Призренску богословију завршио је
1931. године, а следеће 1932. године, рукоположен је за свештеника.
Убијен је 1945. године у Славонији.

Sveštenomučenik Savo Sarajevski

S

вештеномученик Саво (Шкаљак) рођен је 1881. године у
Ступини. Завршио је раљевску богословију, након чега је
примио свештенички чин 1907. године. У време Првог светског рата,
аустријске власти су га узеле за таоца. После многобројних мука умро
је у болници за умоболне у Сарајеву 1918. године.

Sveštenomučenik Milorad Ilinobrdski

S

вештеномученик Милорад (Вукојичић) рођен је 1917. године у
Пљевљима. Завршио је сарајевску богословију и рукоположен
је за свештеника 1940. године. Војни суд у Пљевљима осудио га је као
четника на смрт. Стрељан је 1945. године.

80

Sveštenomučenik Ratomir Dubočki

S

вештеномученик Ратомир (Јанковић) рођен је 1915. године у
Пљевљима. Сарајевску богословију завршио је 1937. године, а
свештенички чин примио је 1938. године у Сарајеву. Стрељали су га
Италијани 4. децембра 1941. године у Пљевљима.

Sveštenomučenik Mihailo Pribojski

S

вештеномученик Михаило (Јевђевић) рођен је 1891. године
у селу Жирчи. Свештенички чин примио је 1913. године.
Стрељали су га партизани у Новом Пазару 1945. године.

Sveštenomučenik Dušan Bučevski

S

вештеномученик Душан (Пријовић), рођен је 1906. године у
Пљевљима. Призренску богословију завршио је 1928. године.
Свештенички чин примио је наредне 1929. године. Стрељан је од
стране партизана 1946. године у Пљевљима.

Sveštenomučenik Dobrosav Sjeverinski

S

вештеномученик Добросав (Соковић) рођен је 1915. године
у селу Мокронози код Вишеграда. По завршетку сарајевске
богословије, примио је свештенички чин 1939. године. Убиле су га
усташе у Сарајеву, у лето 1941. године.

Sveštenomučenik Nestor, iguman Mileševski

N

естор (Тркуља), рођен је 1899.
године у Црном Лугу. Након
завршетка монашке школе, замонашен је
у манастиру Ра­ко­ви­ца 1924. године. Исте
године примио је и свештенички чин. Пред
почетак Другог светског рата постављен
је за старешину манастира Милешеве.
Стрељали су га пар­ти­зани у октобру 1941.
године.
81

Кивот свештеномученика
Нестора

Sveštenomučenik Serafim, iguman Trojicki

A

рхимандрит Серафим (Џарић), ро­ђен је 1875. године у селу
Оће­ви­ни код Пљеваља. Замонашен је 1897. године у манастиру
Свете Тројице код Пљеваља. За јерођакона је рукоположен 1898.
године, а за јеромонаха 1900. године. Био је дугогодишњи старешина
манастира Свете Тројице код Пљевља. Стрељали су га партизани у
Пљевљима 1. децембра 1941. године.

Sveštenomučenik Andrija Pqevaqski

S

вештеномученик Андрија (Шиљак) рођен је 1898. године у
Пљевљима. По завршетку призренске богословије, руко­по­
ложен је за свештника 1922. године. Стрељали су га Италијани 4. де­
цем­бра 1941. године у Пљевљима.

Sveštenomučenik Slobodan Pqevaqski

S

вештеномученик Слободан (Шиљак) рођен је 1881. године
на Илином брду код Пљеваља. По завршетку призренске
богословије, рукоположен је за свештеника 1903. године. Стрељали
су га партизани 5. децембра 1945. године.

29. јун
Spomen prenosa moštiju blagovernog
kraqa Stefana Dečanskog

O

вога дана црква се сећа преноса мо­
штију благовернога краља Сте­фа­
на из Звечана где је мученички скончао у
манастир Високи Де­чани. Овај пренос се
збио 1336. године.
Кивот Стефана Дечанског

82

Spomen prenosa moštiju prepodobnog Petra Koriškog

N

а овај дан вероватно 1572. године пренете су мошти пре­по­
добног Петра из његовог манастира у Кориши у манастир
Црну Реку.

30. јун
Sveštenomučenik Milan Rmawski

S

вештеномученик Милан (Поповић) ро­
ђен је 1874. године. По завршетку шесто­
годишње гимназије и рaљевске богословије, руко­
положен је за свештеника 1899. године. У време
Првог светског рата доста је мучен од аустријских
власти, које су га интернирале у Арад. Службовао
је у Паланчишту, Хашанима и у манастиру Рмањ.
Ухапсиле су га усташе у јулу 1941. године. Бачен је
у неку од јама у близини Бушевића.

83

ЈУЛ
1. јул
Spomen drugog prenosa moštiju prepodobnog Jovana Rilskog

N

а данашњи дан су по други пут пренете мо­
шти преподобног Јована из Трнова у Рил­
ски манастир. Овај пренос се догодио 1470. го­ди­
не.

2. јул
Spomen otkrivawa moštiju svetiteqa Arsenija,
episkopa Tverskog

N

а данашњи дан празнује се спомен откривања моштију све­
титеља Арсенија, који се збио 1483. године.

4. јул
Sveštenomučenik Sava, episkop Gorwokarlovački

E

пископ Сава (Трлајић) рођен је 6. јула 1884.
године у Молу, добивши на крштењу име
Светозар. Дипломирао је на Правном факултету
у Београду. Ђаконски и свештенички чин примио
је 1909. године, од када је до 1927. године био па­
рохијски свештеник у Башаиду. По смрти супруге
примио је монаштво у манастиру Крушедолу, где
је био настојатељ до 1934. године, када је изабран за
викарног епископа. За епископа Горњокарловачког
изабран је 1938. године од стране Светог архијерејског сабора. Уха­
пси­ле су га усташе 17. јуна 1941. године. Убијен је половином августа
1941. године на путу за Велебит.

84

9. јул
Sabor novomučenika Glamočkih i Kulenvakufskih
Sveštenomučenik Simo Glamočki

S

вештеномученик Симо (Бањац), рођен је 1871. године у Гор­
њем Рибнику. Рељевску богословију завршио је 1893. го­
дине. Од 1894-1896. године био је учитељ у Кључу и Доњем Вакуфу.
Свештенички чин примио је 1897. године. Служио је у парохијама
Смољани, Камену и Гламочу. Заклале су га усташе, уочи Илиндана
1941. године у Гламочу.

Sveštenomučenik Mirko Glamočki

S

вештеномученик Мирко (Стојисављевић), рођен је у Отишићу
код Сења 1885. године. По завршетку задарске богословије,
рукоположен је за свештеника 1909. године. Служио је у гламочкој
цркви. Са двадесетједногодишњим сином Новицом бачен је у јаму
Корићни, 30. јула 1941. године.

Novomučenik Novica Glamočki

N

овомученик Новица, био је син гламочког свештеника Мирка
Стојисављевића. У својој двадесет првој години са оцем
и многим другим Србима, бачен је у јаму Корићни, 30. јула 1941.
године.

Sveštenomučenik Rodoqub Kulenvakufski

S

вештеномученик Родољуб (Самарџић) рођен је 16. марта 1907.
године у Рогатици. По завршетку богословије, рукоположен
је за свештеника у марту 1931. године. Службовао је у Дрнишу,
Метковићу, Трепљуху и Гламочу. Убијен је заједно са женом и децом
у јуну 1941. за време великог покоља Срба у Куленвакуфу. Убили су га
тек пошто је гледао клања супруге и деце.

85

Ispovednik Vukosav Kulenvakufski

P

ротојереј Вукосав (Милановић) рођен је 1865. године у селу
Суваја, код Босанског Петровца. По завршетку рељевске
богословије, рукоположен је за свештеника 1892. године. Служио је у
Куленвакуфу, где је и пензионисан.
Ухапшен је крајем јула 1941. године са децом и унучићима. Пошто
је био слеп, усташе су га натерале да слуша како му кољу децу. Од туге
и жалости умро је касније у Лици.

13. јул
Prepodobni Hilandarski oci

O

вога дана врши се спомен преподобних
отаца који су се подвизавали у ма­на­
стиру Хиландару. То су преподобни Симеон Ми­
роточиви и светитељ Сава ктитори манастира,
епископ Иларион Зетски, архиепископи Сава II,
Јоаникије I, Евстатије I, Сава III, Никодим, Данило
II, патријарси Ефрем и Макарије, преподобни
Сисоје Синаит, Никодим Тисмански, Рафаило
Банатски и Пајсије, преподобномученици Кирил
и Онуфрије и свештеномученик Дамаскин, као
и многи други преподобни оци, чија је светост
позната само Богу. Овај саборни празник
установљен је 1980. године.

16. јул
Prepodobnomučenik Kiril Hilandarski

P

одвизавао се у манастиру Хиландару у XVI веку. Мученички је
пострадао 1566. године од стране Турака. Спомиње се и II и III
недеље по Духовима.

86

17. јул
Sabor Svetih Sedmočistlenika Slovenskih48

K

рајем XIX века установљено је да се на овај
дан врши спомен на Седмочистленике Сло­
венске; Методија Моравско-сремског, Кирила равно­
апо­столног, Наума Охридског, Климента Охридског,
Ангелара Словенског, Горазда Моравско-сремског и
Саву Словенског. Будући да су житија Кирила и Ме­
тодија, као и Климента и Наума наведена под другим
датумима, када су им главни празници, у даљем тексту
ће бити описани животописи светитеља Горазда и
преподобних отаца Ангелара и Саве.

Prepodobni Angelar Slovenski

P

реподобни Ангелар ученик је свете браће Кирила и Методија,
апостола Словенских. Будући прогоњени од Немаца, ученици
свете браће, међу њима и Ангелар, напустили су Моравску и населили
су се у Охрид. Мошти му почивају у граду Берату у Албанији.

Svetiteq Gorazd, episkop Moravsko-sremski

S

ветитељ Горазд био је ученик свете браће
Кирила и Методија. на епископском трону
наследио је светог Методија 885. године.49 Са оста­
лим ученицима свете браће, населио се у граду
Охриду. Упокојио се у Господу 896. године. Мошти
му почивају у Берату у Албанији.

48 

Житија Словенских Седмочистленика, унета су у ову књигу да би се потврдио
историјски континуитет поштовања светитеља у Српској Православној Цркви.
Прим. аутора
49 
Према хипотези I. Boba, Методије je умро у Сирмијуму као епископ Сремски.
У том случају Горазд је од Методија могао наследити једину Сремску, а не и
Моравску катедру. Упореди Поповић В, Sirmium град царева и мученика, Сремска
Митровица, 2003, стр. 297-299.
87

Prepodobni Sava Slovenski

P

реподобни Сава био је један од уче­
ни­ка равноапостолних Кирила и Ме­
тодија, који су се населили у граду Охриду.

19. јул
Blagoverni despot Stefan Visoki

D

еспот Стефан Високи син је кнеза
Ла­за­ра и кнегиње Милице. Родио се
на двору свога оца у Крушевцу, крајем 1377.
године. У част његовог рођења, кнез Лазар је у
својој престоници Крушевцу, сазидао цркву у
спомен Првомученика Стефана. Родитељи су
Стефана одгајили у побожности и чистоти. Као
младић деспот Стефан је проучавао световне
и духовне књиге. Имајући велику жељу за
знањем, постао је један од најумнијих људи
свога времена. Посебно је волео да изучава
књиге Светога Писма. Када је Стефан напунио
шеснаест година, 1393. године мајка Милица
му је предала власт у кнежевини. Стефан
је био добар и мудар владар. Неговао је добре односе са суседним
државама, посебно са Угарском и Турском, чији је вазал био. После
битке код Ангоре 1402. године, у којој се Деспот показао као велики
јунак, Српска земља је ослобођена вазалства према Турској. Видевши
Стефанову ревност у очувању Православља, византијски цар му је
даровао круну и деспотску титулу, као и царичину сестру Јелену за
жену.
Иако је владао у тешком времену, Стефан је обнављао, подизао
и помагао манастире у Србији и на Светој Гори. Обновио је град
Београд, који су му даровали Мађари и у њега је из Крушевца пренео
своју престоницу. Као љубитељ књига и сам деспот је био даровит
писац. Његово најпознатије дело је Слово љубве. Упокојио се у миру
19. јула 1427. године. Деспотов животопис написао је мудри и учени
Константин Философ. Прослављен је у лику светих у време патријарха
Германа, 1963. године. Мошти су му пронађене испод ктиторске
фреске у манастиру Копорину 1977. године.50
88

Prepodobna Evgenija Milica, knegiwa Srpska

B

лаговерна кнегиња Милица (у монаштву Евгенија), била је
кћерка војводе топличког Вратка, који је водио порекло од
Вукана, најстаријег сина Стефана Немање. Као
царева рођака, често је боравила на Душановом
двору где је и упознала кнеза Лазара, за кога се
касније удала. Живећи часно и богоугодно са
Лазаром у браку, родила је најпре пет кћери:
Мару, Драгану, Јелену, Теодору и Оливеру, а
затим и три сина: Стефана, Вука и Добривоја
(који је по рођењу убрзо умро). Хришћански је
васпитала сву своју децу, учећи их и корисним
световним наукама. У васпитавању деце, посебно
јој је помагала монахиња Ефимија, бивша српска деспотица Јелена,
супруга мученички пострадалог деспота Јована Угљеше.
Након Косовске битке, Милица је преузела власт у земљи, јер је
деспот Стефан још увек био малолетан. У време своје владавине,
обезбедила је сигурност Српској Цркви, од султана Бајазита. Као
ревносна хришћанка, подизала је и обнављала манастире. Предавши
власт сину Стефану, на државном сабору 1393. године, одлази у
манастир Жупањевац у коме прима монашки постриг. Неколико
година касније прешла је у своју задужбину манастир Љубостињу.
Њеним заузимањем код султана Бајазита, у Србију су пренете мошти
преподобне Параскеве.51 Пред упокојење преподобна Евгенија
примила је велику схиму, добивши име Ефросинија. Преселила се ка
Господу 11. новембра 1405. године.

50 

У археолошким истраживањима манастирске цркве у Манасији крајем 2006.
године, пронађен је гроб за који су вође истраживања претпоставили да припада
деспоту Стефану. Извршена је ДНК анализа узорака пронађеног скелета и узорка
моштију кнеза Лазара. Добијени резултати су са великом вероватноћом утврдили
први степен сродства између покојника чије су мошти пронађене у Манасији и
кнеза Лазара. Један број научника изнео је могућност да пронађене мошти не
припадају деспоту Стефану, већ његовом брату Вуку. Прим. аутора
51 
Мошти преподобне Параскеве, пренете су у Србију око 1404. године. Прим. аутора
89

Prepodobni Pajsije Hilandarski

P

реподобни Пајсије рођен је 1722. године у
месту Банско, у благочестивој породици.
У младости одлази у Рилски манастир где је
извесно време боравио као послушник. Одатле
је прешао у манастир Хиландар на Светој Гори,
где му је рођени брат Лаврентије био игуман.
У Хиландару је примио монашки и све­ште­
нички чин и вршио је дужности проигумана. Под
утицајем патријарха Српског Јована Ра­ји­ћа који
је 1758. године боравио у манастиру Хиландару,
преподобни Пајсије се почео бавити проучавањем историје. Његово
познато историјско дело „Словенско-бугарску историју” почео је
пи­сати у манастиру Хиландару, а завршио је у манастиру Зографу,
где је боравио сакупљајући библиографију. Време упокојења пре­по­
добног Пајсија није са сигурношћу познато, мада постоји један по­
да­так по коме се преподобни упокојио 3. јула 1798. године.52 Свети
синод Бугарске Православне Цркве, унео је име преподобног Пајсија
Хиландарског у диптихе светих 1962. године.

26. јул
Svetiteq Sava III, arhiepiskop Srpski

S

ветитељ Сава III замонашио се и по­
дви­завао у манстиру Хиландару. Као
игу­ман Хиландарски изабран је за епископа
При­­зренског. На архиепископском трону за­
ме­­нио је светог Евстатија II 1309. године. Кр­
аљ Милутин се са њим саветовао око по­ди­зања
ма­настира Бањске. По сведочанству ње­го­вог
на­сле­дника архиепископа Никодима, ис­пу­ња­
ва­јући аманет светог Саве, он је редовно давао
помоћ манастиру Хиландару. Исто је захтевао и
од својих наследника. Упокојио се 26. јула 1316.
године.

52 

Голубинский Е. История славянских церквей, Москва, 1871, стр. 709-710
90

27. јул
Svetiteq Kliment, arhiepiskop Ohridski

S

ветитељ Климент био је један од ученика равноапостолне
браће Кирила и Методија. По смрти светитеља Методија
гоњени од немачког свештенства Климент, Наум, Ангелар, Горазд и
Сава, прешли су Дунав, и населили су се у граду Охриду. Климент је
по доласку у Охрид основао манастир у Белици, где му је било прво
епископско седиште. Тек касније седиште архиепископије преместио
је у Охрид, одакле је развио велику архипастирску и просветитељску
делатност. Имао је много ученика,
који су писали и преводили књиге
на словенски језик. Упокојио се у
Господу 916. године. Његове све­
те мошти почивају у старом Ох­
риду у цркви великомученика Пан­
телејмона. Спомен му се врши и 25.
новембра.
Кивот светитеља Климента

28. јул
Prepodobni Pavle Ksiropotamski53

P

реподобни Павле (пре монашења Прокопије)
био је син цара Михаила Куропалата. Красила
га је велика мудрост, лепота духа и тела и ревност
према светој вери. Не желећи људску славу и светска
достојанства, као младић побегао је у Свету Гору,
где је обновио опустели манастир Ксиропотам и
подигао манастир Свети Павле. Проповедао је еван­
ђеље у Србији и Македонији. Био је велики борац и
страдалник за свете иконе. Упокојио се у манастиру
Светога Павла 820. године. Мошти су му почивале
у Цариграду, одакле су након пада града пренете у
Венецију.
53 

Преподобни Павле није пореклом Србин, али је српске крајеве просвећивао
еванђељском науком крајем VIII и почетком IX века, па је његово име из тог разлога
уведено међу Србе светитеље. Владика Николај, Охридски пролог, Ваљево, 2001,
стр. 535.
91

30. јул
Prepodobna Angelina Krušedolska, despotica Srpska

P

реподобна Ангелина била је кћи албанског
великаша Аријанта, рођака албанског
кне­­­­за Ђорђа Скендербега и жена благоверног
де­­с­­­пота Стефана Слепог, сина деспота Ђурђа
Бра­­н­­­ковића. Хришћанским смирењем трпела
је изгнанство са својим мужем и делила са њим
сваку горчину живота, како у Албанији, тако у
Србији и Италији. Васпитавала је своје синове
Ђорђа и Јована у хришћанском духу. Замонашила
се у својој задужбини, у женском манастиру у
селу Крушедолу, где се и упокојила 30. јула 1520.
године.54

Spomen otkrivawa moštiju blagovernog kraqa Vladislava

M

ошти благоверног краља Вла­
ди­слава откривене су у време
вла­­давине његовог брата, краља Уроша
Немањића, од када откривено почивају у
манастиру Милешеви.
Кивот краља Владислава

54 

Од моштију мајке Ангелине, сачувана је само лева рука, јер је остатак изгорео 1617.
године, када су Турци запалили манастир Крушедол. Поповић др Ј. Сп, Житија
светих за јули, Ваљево, 1991, стр. 735.
92

АВГУСТ
7. август
Prepodobni Sisoje Sinait

P

реподобни Сисоје био је ученик преподобног Ромила Рава­
ничког у чије време је дошао у Србију. Био је игуман ма­на­стира
Хиландара и духовник кнезу Лазару. Помиње се у повељи кнегиње
Милице 1398. године. Ктитор је манастира Сисевца у Помо­рављу, у
коме је и сахрањен.

8. август
Prepodobni Zosim Tumanski

P

реподобни Зосим се подвизавао у испосници
у близини манастира Туман. Био је велики
молитвеник и духовник. Мошти су му откривене 8.
августа 1936. године, од када откривено почивају у
цркви манастира Туман.

Novomučenik Atanasije (Spasa) Radoviški

N

овомученик Атанасије био је родом из села Радовишта. Учио
је занат у Солуну. Видевши његову младост и лепоту, солунски
Турци су га присиљавали да прими ислам. Одлучно одбивши да се
потурчи, био је страшно мучен и на крају обешен 29. августа 1794.
године.

93

16. август
Prepodobni Joakim Osogovski

P

реподобни Јоаким родом је из околине данашњег Врања.
Подвизавао се у другој половини једанаестога века, у планини
Осоговској код Криве Планине, на месту званом Сарандапор, због
чега се назива и Сарандапорски. Желећи још од младости строжији
подвижнички живот, прешао је из свога родног краја у Осоговску
пустињу. Настанио се у малој пећини у Сарапандору, где се и упокојио
око 1105. године. Његове мошти до данас почивају у манастиру
саграђеном на том месту.

Prepodobni Rafailo Banatski Čudotvorac

P

реподобни Рафаило живео је у XVI и
XVII веку. Замонашио се у манастиру
Хи­ландару, где је примио свештенички чин. У
ње­гово време манастир је имао у Србији доста
метоха, међу којима и један метох у Банату на
простору данашњег Зрењанина. По манастирском
послушању Рафаило је из Хиландара прешао у
банатски метох и настанио се на месту где се данас
налази црква Ваведења Пресвете Богородице.
Живео је у једној малој колиби направљеној од
обичне трске, и у њој се и упокојио. Због његових
многих и само Богу познатих подвига и врлина,
прослављен је благодатним даром чудотворства.55

Prepodobni Roman \uniski (Sinait)

I

сторијски није потпуно потврђено време у
коме је живео преподобни. О томе постоји
више претпоставки. По једној, био је ученик светог
Климента Охридског, док други сматрају да је живео
у време Синаита, што одговара XIV веку. Његов
гроб стециште је многих ходочасника, који моле
благодатну помоћ преподобног.
55 

Преподобни Рафаило сахрањен је у капели његовог имена поред Ваведењске цркве
у Зрењанину. Поповић др Ј. Сп, Житија светих за август, Ваљево, 1991, стр. 289.
94

Svetiteq Evstatije II, arhiepiskop Srpski

S

ветитељ Евстатије II наследио је на архиепископском престолу
архиепископа Јакова. Управљао је Српском Црквом од 1292.
до 1309. године. Евстатије је био велики подвижник и ревносан пастир
у управљању црквом. За његово време Српска Црква се увећала за три
епископије: Звечанску, Лимску и Скопску. Поживевши богоугодно,
мирно се упокојио у Господу 16. августа 1309. године. Одмах по
престављењу почео је бити поштован као светитељ.

17. август
Prepodobni Nestor Sinait

P

рема предању преподобни Нестор је био рођени брат пре­по­
добног Романа Синаита. Подвизавао се у околини данашњег
Алексинца, где је подигао манастир и посветио га мученику Нестору
Солунском.

18. август
Preopodobni Jovan Rilski

P

реподобни Јован поре­клом је био Словен
и родио се у месту Скрину у бли­зини Со­
фи­је, у време цара Бо­ри­са
(852-889). Од младости је био
велики подвижник и мо­ли­
тве­ник. Подвизавао се у Рил­
ском крају и око себе је оку­
пио велики број братије. У
миру се упокојио на данашњи
дан 946. године. Прослављен Мошти преподобног
је Господом као велики чудо­
Јована Рилског
творац.

95

21. август
Sveštenomučenik Rafailo, iguman Šišatovački

S

вештеномученик Рафаило рођен је у српској земљорадничкој
породици у Бачкој 23. априла 1875. године. На светом крш­
тењу добио је име Георгије. Након завршене основне школе отац
га одводи у манастир Ковиљ, где је био искушеник. Са ковиљским
игуманом Мироном прешао је у манастир Ресаву где је и замонашен.
Презвитерски чин примио је 1898. године, након чега га митрополит
Михаило шаље у Москву да изучи иконопис и служи у тамошњем
Српском подворију. Из Русије, где му клима није одговарала, Рафаило
је прешао у Италију, где се у иконописној школи усавршавао годину
дана. По повратку у Србију живео је у манастирима: Раковици,
Ковиљу и Букову. У Шишатовац је прешао 1935. године, и после неко­
лико година постао је игуман.
Ухапшен је 25. августа 1941. године са монасима Димитријем,
Германом и Теофаном, и одведен у Славонску
Пожегу, где су га усташе тукле и почупале му
браду. Са четристо ухапшених Срба одведен
је у оближњи логор испред кога је до несвести
претучен. Остали заробљеници су морали трчећи
прелазити преко Рафаила да би ушли у логор.
У несвести је после три дана превезен возом у
београдску болницу у којој је од задобијених
рана издахнуо 21. августа. Место његовог гроба
до данас је остало непознато.

23. август
Sveštenomučenik Gorazd, episkop Češki

S

вештеномученик Горазд рођен је у ка­то­
лич­кој породици у Чешкој. По завршетку
студија био је заређен за римо­ка­то­личког свеште­
ника. Спознавши истинитост православља, обра­
тио се за помоћ Српској Цркви. Монашки чин
при­мио је у манастиру Крушедолу, а за епископа је
хи­ротонисан у Саборној цркви у Београду по бла­
гослову патријарха Српског Димитрија. Као епископ
96

Чешки мудро је руководио својом епархијом, и на народни језик је
превео све потребне богослужбене књиге
Ухапшен је од стране Немаца под оптужбом да је поткопавао
њихову власт. Стрељан је 4. септембра 1942. године у прашком пред­
грађу Кобилиси, а потом спаљен у крематоријуму. Прослављен је у
лику светих 1961. године.

24. август
Prepodobni Arsenije Konevski

P

реподобни Арсеније рођен је у Москви од знаменитих руских
родитеља, крајем XIII века. Као младић замонашио се у
Лаври преподобног Сергија. Дуго година се
подвизавао на Светој Гори у српском манастиру
Хиландару.
У старости желе­
ћи молитвено тиховање повукао се у ко­
невску шуму, где се и
упокојио 1550. године.56

Кивот преподобног Арсенија

28. август
Prepodobni Sava Kripecki

P

реподобни Сава је почетком XV века
из Србије као монах дошао у Русију у
град Псков у манастир Сњатогорски. Братство
манастира и народ су га веома ценили, због
врлинског живота. Бежећи од славе људске прешао
је на реку Толву у манастир старца Ефросина.
Преподобни Еф­ро­син га је примио и поверио му
послове манастирског слуге. Монах Сава обављао
је поверено послушање ревносно и са смирењем.
После неколико година, са благословом старца
56 

Иако је пореклом био Рус, житије преподобног Арсенија наводимо у Светачнику
јер се дуго година подвизавао у манастиру Хиландару. Свт. Димитрий Ростовский.
Жития святых, месяц август, Барнаул, 2003-2004, стр. 228.
97

Ефросина, отишао је у пустињу, на језеро Крипец, и ту се настанио. На
том месту подигао је цркву у име светог Јована Богослова, саградио је
келије и основао манастир у који се сабрао велики број монаха. Слава
о његовим подвизима брзо се раширила свуда, па је за њега дознао
и псковски кнез Јарослав Васиљевич који га је изразито поштовао.
Преподобни Сава поживео је до дубоке старости. Упокојио се 1495.
године 28. августа. Мошти су му откривене 1554. године.

30. август
Sabor svetih Srpskih prosvetiteqa i učiteqa

N

а овај дан у Српској Цркви врши се
спомен само неколико архиепископа и
патријараха: Саве ра­вно­­апостолног, Арсенија
Сремца, Саве II, Ни­ко­дима, Евстатија, Јакова,
Данала, Саве III, Ефрема, Спиридона, Макарија,
Никона, Јо­ва­на и Григорија епископа Рашког,
а не свих Срп­ских светитеља. Будући да су
животописи ве­ћине поменутих светитеља већ
описани, под овим датумом описаћемо животе
само оних који немају свој појединачни спомен
у току календарске године, већ се спомињу само
на данашњи дан.

Svetiteq Kiril, patrijarh Srpski

S

ветитељ Кирил наследио је патријарха Данила IV, али се не зна
тачна година његовог устоличења. Његова титула пре избора
за патријарха, такође није сачувана. Претпоставља се да је пре избора
за патријарха био игуман манастира Хиландара, јер се око 1401.
године помиње игуман хиландарски Кирил. О њему скоро и да нема
писаних података. Познато је да је, по завршетку градње, освештао
манастир Манасију, на Духове, 15. маја 1418. године. Упокојио се 27.
децембра исте године.

Svetiteq Nikon, patrijarh Srpski

P

атријарх Никон наследио је на трону патријарха Кирила.
Први помен о њему датира из 1420. године. Попут својих
98

претходника столовао је у манастиру Жичи, из које се око 1428. године
морао склонити у Подунавље са већим бројем бегунаца, у време када
је Мурат II пустошио Српску земљу. Том приликом настанио се на
двору деспота Ђурђа Бранковића.
Светитељ Никон заслужан је за наш црквени, уметнички, а осо­
бито књижевни живот, јер је по његовом захтеву Константин Фи­ло­
соф написао житије деспота Стефана. Упокојио се око 1435. године у
Смедереву.

Svetiteq Makarije, patrijarh Srpski

S

ветитељ Макарије био је први патријарх
обновљене Пећке Патријаршије. Уз помоћ
свога брата Мухамеда (Мехмеда) Соколовића,
доста је унапредио и средио стање у Српској Црк­
ви. Обновио је трпезарију пећког манастира и
основао је неколико нових епископија. Штампао
је богослужбене књиге, и много се трудио на
васкрсавању духовности српскога рода. Упокојио
се 1574. године.

Sveštenomučenik Jovan, patrijarh Pećki

S

ветитељ Јован изабран је за патријарха
Српског 1592. године. У његово време пре­
пи­сиване су богослужбене књиге и обнављани ма­
на­стири и цркве. Његовим трудом обновљена је
Пећка Патријаршија, а манастири Света Тројица
код Пљеваља и Хопово су живописани. На упра­
жњене епархије постављао је нове епископе и бо­
рио се за очување Српске Цркве којој је претило
расуло. Са народом је организовао буне и устанке
око Пећи и Призрена. Сазнавши за то Турци су
га обесили у Цариграду 14. октобра 1613. године.
Сахрањен је код Јеникапије у Цариграду.

Svetiteq Grigorije II, episkop Raški

P

ре избора за епископа Григорије је био сабрат манастира
Хиландара. За епископа Рашког изабран је после епископа
Филипа око 1305. године. Као епископ Рашки преписао је Номоканон
99

за манастир Хиландар и замолио је манастирско братство да га упише
у поменик. Из записа се такође види да је живео у Расу при храму
Светих апостола Петра и Павла.57 Епископ Рашки Григорије помиње
се још у натпису на крсту који је дарован цркви Светих Апостола у
Расу, који се данас налази у доминиканском манастиру у Дубровнику.
Није познато где се овај светитељ упокојио.58

31. август
Sabor novomučenika Jasenovačkih,
Dowogradinskih i Glinskih

V

ише од седам стотина хиљада православних
Срба страдало је од усташке руке за време
Другог светског рата у логорима у Јасеновцу, Доњој
Градини и Глини.
Заједно са овим мученицима Српска црква про­
сла­вља и многе друге мученике пострадале у Пребиловцима, јамама Јадовну, Ржанима и другим
местима само Богу познатим.59

57

Стојановић Љ, Стари српски записи и натписи I, Београд, 1984, стр. 40. 
Л. Павловић износи мишљење да је овај светитељ идентична личност са пре­по­доб­
ним Григоријем Куманичким.
59 
Празник Јасеновачких новомученика означен је у црквеном календару у епархији
Аустралијско-новозеландској, по дозволи Светог архијерејског синода, те их из тог
разлога убрајамо у канонизоване светитеље, иако се помесно прослављају. Прим.
аутора
58

100

СЕПТЕМБАР
3. септембар
Svetiteq Joanikije, prvi patrijarh Srpski

O

светитељу Јоаникију не зна се много пре
него што је постао архиепископ Српски.
Сигурно је да је рођен негде у околини Призрена,
у властелинској породици. Јоаникије је био врло
способан и учен, што се види из тога да га је Стефан
Душан изабрао за свога логотета.60 Изабран је за
архиепископа по смрти архиепископа Данила. Сав
архипастирски труд и рад Јоаникије је посветио
добробити цркве и спасењу своје пастве.
На црквеном сабору у Скопљу 1346. године,
на коме су поред српских епископа учествовали и патријарх Бу­гар­
ски Симеон, архиепископ Охридски Николај, светогорски прот са
монаштвом, српска Архиепископија уздигнута је на степен Па­три­
јаршије, а српски архиепископ постао је патријарх. Одлуке овога
сабора није признала васељенска патријаршија, која је анатемисала
српског Цара, Патријарха и Цркву.
Поживевши у миру, светитељ Јоаникије починуо је у Господу 3.
септембра 1354. године.

4. септембар
Sveštenomučenik Petar, mitropolit Dabrobosanski

M

итрополит Петар рођен је 24. јуна 1866. године у Грахову,
у породици чувеног свештеника и војводе Богдана Зи­
мо­њића, јунака херцеговачке буне из 1875. године. Богословију је
завршио 1887. године у Раљеву, а Богословски факултет 1893. године
у Черновцима. Монашки и свештеномонашки чин примио је у
манастиру Житомислић. На трон епископа захумско-херцеговачких
устоличен је 23. маја 1903. године. На тој дужности је остао све до
60 

Логотет (logos - рачун, tithemi - састављати). У овом случају реч означава канцелара
у византијском царству и у средњовековној српској држави. Вујаклија М. Лексикон страних речи и израза, стр. Београд, 2003, стр. 498.
101

7. новембра 1920. године. Његово држање представљало је утеху за
српски народ у време анексије Босне 1908. године.
Други светски рат га је затекао на дужности дабробосанског
митрополита у Сарајеву. Митрополита је почетком маја 1941. године
телефоном позвао католички фратар Божидар Брале, који је био
именован за усташког повереника за Босну и Херцеговину, и саопштио
му наредбу да у току истог дана нареди свим својим свештеницима и
црквеним општинама да више не употребљавају ћирилично писмо и
да промене печате на латиницу, а ако то не изврши у наведеном року,
биће позван на одговорност. Митрополит му је на то одговорио:
„Ћирилово писмо се не може укинути за 24. часа,
а осим тога, рат није завршен”! Због одбијања да
изврши овакву наредбу, митрополит је ухапшен
12. маја, а у Загреб је приведен 17. маја и затворен
у полицијски затвор. Одатле је после неколико
дана спроведен у логор Керестинац код Сомобора.
У логору су му обријали браду, скинули мантију
и страшно га мучили. Место и време његовог
страдања није познато, премда постоји мишљење
да је убијен у Јасеновцу.

15. септембар
Svetiteq Josif Novi, mitropolit Temišvarski

S

ветитељ Јосиф родио се у Дубровнику 1568. године, од родитеља
Јована и Екатерине Фуско. На крштењу је добио име Јаков.
Врло рано, по завршетку школе, отишао је у Свету Гору у манастир
Пантократор, у коме се замонашио добивши име Јосиф. Затим је
живео и подвизавао се у манастирима Ватопеду, Хиландару, Великој
Лаври, Ксиропотаму и Кутлумушу, у коме је постао игуман. Јосиф
је био смирен монах и велики молитвеник. Његове одличне особине
запазио је патријарх пећки Гаврило, и изабрао га је за митрополита
темишварског.61 Руководивши мудро својом епархијом, митрополит
Јосиф се у дубокој старости повукао у манастир Патрош у Банату, где
се упокојио 15. септембра 1656. године. Његове свете мошти данас
почивају у катедралном храму у Темишвару.

61 

Јосиф је изабран и посвећен за епископа 1643. године. Српски јерарси, Крагујевац,
1996, стр. 254.
102

16. септембар
Svetiteq Kiprijan, mitropolit Kijevski i Moskovski
Čudotvorac

S

ветитељ Кипријан, пореклом Србин, ро­ђен
је у граду Трнову62. Замонашио се и под­ви­
завао у манастиру Хиландару. За митрополита га је
хиротонисао патријарх цариградски Филотеј, упу­
тивши га у Кијев. Као архипастир изразито се трудио
у обраћењу многобожаца. Упокојио се 16. септембра
1406. године. Свете мошти му почивају у Успењској
цркви у Москви.

Blagoverna mučenica Qudmila, knegiwa Češka

B

лаговерна Људмила била је пореклом Српкиња, „кћи срп­
ског кнеза” (вероватно кнеза Мутимира).63 Просвећена је
Хри­шћанском вером са својим супругом кне­
зом Боривојем, од стране
светитеља Методија Мо­рав­
ског. Живела је хришћански
скромно, просветивши мно­
ге незнабожне Словене, ева­
н­ђељском науком. По на­
логу своје снахе, кнегиње
Драгомире, Људмила је уда­
вљена на данашњи дан у
граду Течину 917. године.
Мошти јој почивају у цркви
Гробница кнегиње
светог Георгија у Прагу.
Људмиле

62

Ј еромонах Хризостом Хиландарац, Православни Светачник I, Крагујевац, 1988,
стр. 43.
63 
Свт. Димитрий Ростовский. Жития святых, Месяц сентябрь, Барнаул, 2003-2004,
стр. 182.
103

24. септембар
Prepodobni Simon monah, kraq srpski Stefan Prvovenčani

B

лаговерни краљ Стефан био је син великог жупана Стефана
Немање, и брат светога Саве равноапостолног. Након очевог
повлачења са престола, постао је велики жупан
српски, примивши власт на Благовести 1196. године.
Био је ожењен принцезом Евдоксијом, кћерком
Алексија III Анђела (1195-1203) византијског цара
и са њом је од Бога добио четири сина: Радослава
(у монаштву Јован), Владислава, Уроша и Пре­
дислава. По смрти оца, преподобног Симеона,
великог жупана Стефана нападао је старији брат
Вукан, одузевши му
за неко време вла­ст.
Ожалошћен због свађе, Стефан је за­мо­
лио брата Саву да очеве мошти пре­не­
се у Србију, што је Сава са радошћу учи­
нио, измиривши браћу над моштима
оца. Стефан је руком архиепископа Са­­ве
крунисан за кра­ља Србије 1221. го­ди­не.
Примивши на са­мрти монаштво и име
Симон, краљ Стефан се упокојио 1224. го­
Кивот преподобног
Симона
ди­не.64

Blagoverni Vladislav, kraq Srpski

B

лаговерни Владислав био је други по реду син
краља Стефана Првовенчаног. Саградио је ма­на­
стир Милешеву у коју је из Трнова пренео мошти ар­хи­
епи­скопа Саве, свога стрица. Одликовао се необичном
милосрдношћу према сиромасима. Владао је од 1233. до
1243. године. На новцу његовог времена налази се потпис
„раб Христов Владислав”. Мирно се упокојио на рукама
синовца краља Милутина.

64 

Због сигурности, његове мошти су доста пута преношене по разним манастирима
Србије. Данас почивају у манастиру Студеници. Прим. аутора
104

Prepodobni David Dimitrije Nemawić, knez Srpski

D

имитрије је био најмлађи син кнеза Вукана и
унук Стефана Немање. Саградио је манастир
Давидовицу у Бродареву на Лиму, где се и замонашио
добивши име Давид. Путовао је на поклоништво у
Свети Град Јерусалим. Мирно се упокојио у Господу и
од њега је прослављен као чудотворац.65

28. септембар
Blagoverni mučenik Vjačeslav (Vaclav), knez Češki

B

лаговерни кнез Вјачеслав унук је кнегиње
чешке Људмиле, а син кнеза Вратислава
и кнегиње Драгомире. Био је мудар и побожан
владар, препун свете ревности за истиниту
веру. Куповао је незнабожачку децу од трговаца
робљем и васпитавао их је у Христовој вери. На
чешки језик је превео Свето еванђеље по Јовану.
Убијен је по налогу свога брата кнеза Болеслава
935. године.

29. септембар
Spomen otkrivawa i prenosa moštiju svetiteqa Jovana,
arhiepiskopa Sanfranciskanskog

M

ошти светитеља Јована откривене
су нетљене (нетрулежне) и на да­
наш­њи дан су пренете из крипте у Саборни
храм у Сан Франциску, 1993. године.

Мошти светитеља
Јована Шангајског
65 

Не зна се тачна година и место упокојења преподобног Давида. М. Благојевић
наводи да се Давид упокојио око 1286. године. Благојевић М. Србија у доба Немањића, Београд, 1989, стр. 226.
105

ОКТОБАР
4. октобар
Blagoverni knez Stefan Štiqanović

B

лаговерни кнез Стефан Штиљановић родом је био из српског
племена Паштровићи, на приморју. Рођен је и одгајан у
благочестивој породици. Као младић показао се веома богољубивим
и човекољубивим. Отишавши из свог родног
краја у Срем, постао је деспот Српски и добио је
на управу место Моровић, где му је било седиште.
Стефан се као кнез, клонио зла и чинио је своме
народу многа добра. Јуначки се борио против
Ту­рака, који су после Мохачке битке, све дубље
залазити у Срем. У време велике глади поделио је
народу жито без икакве надокнаде. Поживевши
часно и богоугодно, преставио се мирно у Господу
1543 године.66

Prepodobna Jelisaveta Jelena Štiqanović

P

реподобна Јелена, родом из породице Богдановић67 била је
супруга благоверног кнеза Стефана Штиљановића, Након
смрти супруга преселила се у Немачку, где до ње стиже глас о
откривању светих моштију кнеза Стефана. Испунивши се Духом
Светим, она се вратила у српске земље, где је у манастиру Шишатовцу
примила монаштво добивши име Јелисавета. Удаљивши се недалеко
од манастира, предала се труду, посту и молитви и након три
године (око 1546 године), представила се у Господу. Њене свете
мошти сахранили су монаси манастира Шишатовца, крај моштију
благоверног Стефана. За њено име везује се ктиторство манастира
Петковице на Фрушкој Гори.
66 

Као годину упокојења кнеза Стефана 1543. наводи Милеуснић С. Свети Стефан
Штиљановић - ратник и светитељ, Будва, 2005, стр. 28; док у Житијима Светих
архимандрита Јустина Поповића за октобар, стр. 109. налазимо наведену 1540.
годину. На кивоту са кнежевим моштима стоји уписана 1515. година.
67 
Милеуснић С. Свети Стефан Штиљановић - ратник и светитељ, Будва, 2005, стр.
39.
106

8. октобар
Sabor novomučenika Kragujevačkih

O

ви новомученици јесу грађани и ђаци,
Крагујевчани, побијени од стране Немаца 8.
октобра 1941. године. Помесно се поштују у епар­хији
шумадијској.

9. октобар
Blagoverni despot Stefan Slepi

B

лаговерни Стефан био је син деспота
српског Ђурђа Бран­ковића и деспотице
Ирине.68 Ро­ђен је око 1417. године. Стекао је
велики разум, мудрост и побожност, тако да
је својим даровима пре­ва­зи­лазио многе. Са
братом Гргуром, ос­леп­љен је у Цариграду, на дан
Васкрса 1441. године, без знања њихове сестре
султаније Маре. У Ср­би­ју су после дугогодишњег
заточеништва враћени 1444. го­ди­не. По смрти
оца и брата Лазара, Стефан је миропомазан
и уведен у трон деспота Српских. Без икакве кривице протеран са
престола, праведни деспот се склонио код сестре Катарине, одакле је
прешао у Албанију, где се оженио побожном девојком Ангелином,
рођаком Ђорђа Скендербега. Божијим благословом они су родили
троје деце, Ђорђа, Јована и Мару. Због сиромаштва и немаштине,
а и због блиске опасности од Турака, блажени Стефан и Ангелина
прешли су из Албаније у Фурланију (Италија), у град Београд, где се
Стефан упокојио 9. октобра 1476. године.

68 

Ирина је била потомак властелинске породице Кантакузин из Солуна. Јовић М.
Радић К. Српске земље и владари, Крушевац, 1990, стр. 101.
107

13. октобар
Novomučenica Zlata Meglenska

N

овомученица Злата рођена је у селу Слатини у Мегленској
области од сиромашних родитеља. Била је кротка и побожна
девојка. Када су Турци, видевши њену лепоту
покушали да је потурче, она је неустрашиво
исповедила веру Христову. Турци су је три
месеца држали у тамници, мучећи је свакога
дана. На послетку су је обесили о дрво и исекли
у комадиће 1796. године. Комаде њених светих
моштију разнели су околни хришћани ради
благослова. Спомен јој се врши још и треће
недеље по Духовима.

14. октобар
Prepodobna Paraskeva Srpska (Beogradska)

P

реподобна Параскева рођена је у граду Епивату надомак
Цариграда. Према предању родитељи су јој пореклом били
Срби и осим ње имали су и сина Евтимија, који
се за живота родитеља замонашио и касније по­
стао епископ ма­ди­тски. По смр­ти родитеља,
дев­стве­ница Параскева, же­лећи самоћу, на­пу­
с­тила је свој дом, одакле је отишла нај­пре у
Цариград, а потом у Јорданску пустињу, где
се подвизавала до дубоке старости. Неколико
година пред смрт, јавио јој се анђео Господњи,
који јој је наредио
да се врати у родни
крај, у коме се и упокојила. Мо­шти су
јој неколико пута преношене из јед­ног
места у друго. Од 1402. до 1521. године по­
чивале су у Београду, због чега се и назива
Београдском. Данас почивају у Саборној
Мошти преподобне Пераскеве
цркви града Јаши у Румунији.

108

Svetiteq Evtimije, episkop Maditski

S

ветитељ Ефтимије празнује се 5. маја када му је и описано
житије. Данас се спомиње заједно са преподобном Па­ра­
скевом.

18. октобар
Svetiteq Petar, mitroplit Cetiwski Čudotvorac

S

ветитељ Петар рођен је 1. априла 1749. године у селу Његушима,
поред Цетиња. Замонашио се у својој 12. години. По смрти
ми­тро­полита Саве 1782. године, архимандрит Пе­
тар постао је митрополит и господар Црне Горе.
Читав живот посветио је своме народу. Унутра је
радио свом снагом да измири завађена племена,
а споља да одбрани земљу и народ од грабљивих
нападача. Успео је да искорени
сурови обичај крвне освете, и
да смртне непријатеље речју
Божијом помири. Прославио
се победом над Наполеоновом
војском у Боки и Далмацији. Према себи је био
суров, а према свима другима благ. Живео је у
једној тескобној келији као прост монах, иако
је био владар једнога народа. Причестивши се
Светим Тајнама, мирно је предао душу Богу 18. Кивот светитеља
октобра 1830. године.69
Петра

69 

етири године након упокојења митрополит Петар II је извадио светитељево тело
Ч
из земље, чиме је успостављено његово поштовање. Кратка историја митрополије
Црногорско-приморске са шематизмом за 1999. годину, стр. 37.
109

19. октобар
Spomen prvog prenosa moštiju prepodobnog
Jovana Rilskog

N

а данашњи дан су 1238. године мошти
преподобног Јована пренете из Софије у
Трново.

Spomen otkrivawa moštiju prepodobnog
Prohora Pčiwskog

O

вога дана у Српској Православној Црк­
ви врши се спомен откривања мош­тију
преподобног Прохора. Његово житије описано
је под 15. јануаром, када му је и главни празник.

21. октобар
Svetiteq Ilarion, episkop Meglenski

S

ветитељ Иларион замонашио се у осамнаестој години и
основао је манастир са уставом преподобног Пахомија Ве­
ликог. Сматра се да је био српског порекла, јер му се име помиње међу
српским светитељима у једном рукописном Зборнику из XVII века.70
За епископа мегленског рукоположио га је архиепископ трновски
Евстатије 1134. године. Епископ Иларион водио је велику борбу против
богумила и монофизита. Својом духовном ученошћу и светошћу све
их је посрамио, многе од њих привевши Православљу. Упокојио се у
миру 1164. године. Мошти светога пренете су из Меглена у Трново
1204. године, а нешто касније у Цариград где до данас почивају.

Sveštenomučenik Visarion Sarajski

P
70

реподобни Висарион Сарајски рођен је 1714. године у месту
Мајдан у Босни, у православној породици од побожних ро­ 

Стојановић Љ, Каталог рукописа и старих штампаних књига, Београд, 1901, стр.
180.
110

дитеља Максима и Марије. Крштено име било
му је Никола. Од детињства је био наклоњен
повученом и мо­литвеном жи­воту. У својој
осамнестој години отишао је у Свету Земљу, где
се у манастиру пре­подобног Саве Освештаног
замонашио добивши име Ви­са­рион. По повратку
из Свете Земље посетио је светогорске манастире.
Вративши се у отаџбину, ступио је у манастир
Пакру у Славонији, где је као ђакон служио седам
година. Ту је рукоположен у чин свештеника. Због
свога светог и врлинског живота брзо се прочуо међу православнима
у Славонији. Покренут љубављу према местима земаљског живота
Господа Христа, преподобни је још једном обишао Света места, након
чега се вратио међу свој православни народ да сведочи и проповеда
истину. По благослову патријарха Арсенија IV Јовановића отишао
је у Банат и Трансилванију, да тамо својим проповедима и светлим
примером подржи православне у одупирању унијатском насиљу. Око
1744. године Висариона су ухапсиле хабзбуршке власти. После многих
мучења Преподобни је предао душу Господу. Румунски Свети синод
унео је Висариона у календар својих светитеља 28. фебруара 1950.
године. Српска Црква га је прославила 1962. године.

28. октобар
Svetiteq Arsenije Sremac,
drugi arhiepiskop Srpski

S

ветитељ Арсеније, родом из Срема, био је на­
следник Светога Саве на архиепископском тро­
ну. Као младић дошао је у манастир Жичу, где је за­мо­
нашен и рукоположен у чин ђакона
и свештеника. Пре другог одласка у
Свету Земљу, архиепископ Српски
Сава хиротонисао га је за епископа
и поставио себи за наследника.
У време свога архипастирства подигао је манастир Пећку Патријаршију и у њој цркву Светих
Апостола која је касније постала ново седиште ар71

Мошти светитеља
Арсенија 

Мошти светитеља Арсенија, преношене су неколико пута. Данас се находе у
манастиру Ждребаонику у Црној Гори. Кратка историја митрополије Црногорско-приморске са шематизмом за 1999. годину, стр. 131.
111

хиепископије. Мудро је управљао црквом око тридесет година. Упокојио се у Господу 28. октобра 1266. године.71

30. октобар
Blagoverni Milutin, kraq Srpski

B

лаговерни краљ Милутин био је млађи син краља Уроша
I и краљице Јелене Анжујске. На сабору у Дежеви 1282.
примио је власт од старијег брата Драгутина.
У време његове владавине Српска земља је
те­риторијално и економски значајно на­пре­
довала. Борио се про­
тив унијаћења пра­­­
во­­­слав­них на­ро­да и
био је велики за­­дуж­­
би­нар. Хро­ни­ча­ри ње­
го­вог вре­­мена бе­ле­же
да је подигао пре­ко
че­тр­­десет цр­ка­ва и ма­настира. Данашња
Саборна цр­к­ва у Хи­­­лан­дару ње­го­ва је за­
дуж­бина. Упо­­ко­јио се 19. ок­то­бра 1320.
године. Ње­го­ве не­тру­лежне мо­шти данас Мошти краља Милутина
почивају у цркви Свете Недеље у Софији.

Prepodobni Teoktist Dragutin, kraq Srpski

B

лаговерни краљ Драгутин (у монаштву
Теоктист) старији је син краља Уроша
I Немањића. У детињству је васпитаван у пра­
вославном духу. Био је ожењен принцезом Ка­та­
рином, кћерком угарског краља Стефана. Збацио
је са власти свога оца 1276. године и постао је краљ
Српских земаља. Владао је правично и богоугодно,
подижући свете цркве и манастире. Сломивши
ногу, 1282. године, на сабору у Дежеви предао је
власт млађем брату Милутину, а сам се повукао у
Београд кога је на дар добио од угарског краља. Неколико година пре
смрти, следујући прецима, краљ Драгутин је примио ангелски образ
добивши име Теоктист. По упокојењу на његовом телу нађена је
112

оштра монашка хаљина. Преподобни монах Теоктист предао је душу
Богу 12. марта 1316. године.

Prepodobna Jelisaveta Jelena,
kraqica Srpska

S

упруга благоверног краља Српског Уро­
ша Првог, Јелена је по пореклу би­ла
Францускиња, из познате племићке по­ро­ди­це
Анжуја. Живот је провела као узорна и бо­го­
мудра хришћанка, васпитавајући своје си­но­
ве Милутина и Драгутина. По смрти су­пру­га
Уроша, Јелена се замонашила, добивши име Је­
лисавета. Поживевши богоугодно, преподобна
Јелисавета се упокојила 1314. године у двору у
Брњацима на реци Ибру. Сахрањена је у својој
задужбини манастиру Градац.

Ispovednik Varnava, episkop Hvostanski

I

споведник Варнава (у свету Војислав)
Настић, рођен је 31. јануара 1914. године
у Сједињеним Америчким Државама. Када је
имао осам година са родитељима се преселио
у Сарајево, где је завршио основну школу и
гимназију. Са одличним просеком оцена, ди­
пло­мирао је на Богословском факултету у Бе­о­
граду 1937. године. Након дипломирања био је
вероучитељ у учитељској школи и гимназији у
Сарајеву. Замонашен је 1940. године у манастиру
Милешеви, где је примио ђаконски чин. По
завршетку Другог светског рата, рукоположен је
за свештеника
На првом послератном заседању Светог архијерејског сабора,
протосинђел Варнава је изабран за викарног епископа Хвостанског.
Био је страховито мучен и злостављан од комуниста. Умро је под
врло чудним околностима 12. новембра 1964. године и сахрањен је
у фрушкогорском манастиру Беочину. Прослављен је у лику светих
2005. године

113

НОВЕМБАР
9. новембар
Prepodobni Evtimije, iguman Dohijarski

P

реподобни Евтимије био је пореклом Србин.72 Подвизавао
се на Светој Гори заједно са преподобним Атанасијем Атон­
ским. Када је преподобни Атанасије устројио општежиће Велику
Лавру, преподобни Евтимије вршио је послушање манастирског
економа-дохијара. Стремећи ка усамљеништву и већим подвизима,
преподобни Евтимије се повукао у градић Дафни који се такође
налази на Светој Гори и ту је основао мали манастир, који је посветио
Николају Чудотворцу. У знак сећања на своје задужење у Великој
Лаври, преподобни је ново устројени манастир назвао Дохијар.
Недуго након оснивања, манастир су напали Сарацени, потпуно
га разоривши. Духом Светим видевши опасност, преподобни се
са братијом склонио у густу шуму и тако су избегли сигурну смрт.
Након повлачења пљачкаша Евтимије је поново устројио манастир,
али овога пута даље од обале, да не би био лака мета нападачима. Пред
смрт се повукао у потпуно усамљеништво. Упокојио се 990. године.

Prepodobni Neofit, iguman Dohijarski

P

реподобни Неофит (Никола) био је сестрић преподобног
Евтимија Дохијарског. Од малена желећи монашки живот, по
смрти родитеља напустио је положај царског саветника и повукао се
на Свету Гору код свога ујака у манастир Дохијар, где је и замонашен.
Видевши његов врлински живот, преподобни Евтимије га је оставио
за свога наследника на игуманском месту. Будући мудар руководитељ
братији, преподобни Неофит је уз помоћ цариградских великаша
утврдио и проширио манастир. Упокојио се почетком XI века.

72 

Владика Николај, Охридски пролог, Ваљево, 2001, стр. 818, Поповић др Ј. Сп, Житија светих децембар, Ваљево, 1991, стр. 196.
114

11. новембар
Blagoverni kraq Stefan Dečanski

B

лаговерни Стефан био је син краља Милутина. У
младости је ослепљен по очевом наређењу. При
ослепљењу јавио му се светитељ Николај Мирликијски
у храму на Овчем пољу, и показао му је његове очи
рекавши: „Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме
длану, у своје време ја ћу ти их вратити”. Пет година
је са породицом провео у Цариграду као заточеник,
у манастиру Пантократору. Својом мудрошћу, уче­
ношћу, подвигом, кротошћу, благочешћем и тр­пе­­
љивошћу Стефан је задивио не само монахе у ма­на­
стиру, већ и читав Цариград. Када се навршило пет година, јавио
му се поново свети Николај рекавши „Дошао сам да испуним своје
обећање”. Благодатном помоћи светитеља Николаја, краљ Стефан
је поново прогледао. По смрти свога
оца наследио је краљевски престо. У
знак благодарности Богу за исцељење,
подигао је манастир Високе Дечане, по
Мошти краља Стефана
којима је и прозван Дечански. Удављен је
у Звечанској тврђави, 1336. године.

Prepodobni Stefan Urošica
Mirotočivi, knez Srpski

B

лаговерни Урошица био је млађи син
краља Драгутина. Иако се оженио у бра­
ку је сачувао девственост. Упокојио се као монах
под именом Стефан 1316. године. Мошти му
почивају у манастиру Папраћа код Зворника,
где су пренете из манастира Светог Ахилија у
Ариљу.

Prepodobni Evtimije, Efrem i Nestor, podvižnici Dečanski

N

а данашњи дан врши се спомен на преподобне дечанске
подвижнике. Њихов главни празник прославља се 30. де­цем­
бра, под којим датумом су и описана њихова житија.

115

14. новембар
Blagoverni Justinijan Veliki, car Romejski

C

ар Јустинијан пореклом је Словен (ве­
роватно Србин) из околине Скоп­ља.73
Пре примања светог крштења звао се Управда.
Царски престо наследио је по смрти стрица
Ју­стина. Био је храбар војник и верујући вла­
дар. Ратовао је са варварским племенима на
обали Дунава и у Бугарској. Сазвао је Пети
васељенски сабор 553. године. Саградио је цр­
кву Премудрости Божије (Свету Софију) у
Цариграду, као и неколико цркава у Равени. У
миру се упокојио на данашњи дан 565. године.

22. новембар
Svetiteq Kliment, arhiepiskop Ohridski

N

а данашњи дан се у граду Охриду врши спомен
преподобног Климента. Сматра се да су на да­
наш­њи дан обретене његове свете мошти.

Svetiteq Sava i prepodobni Simeon Mirotočivi

O

вога дана светитељ Сава и преподобни Симеон
празнују се само у манастиру Хиландару као
манастирски ктитори, на појутарију празника Ва­ве­
дења.

73 

Јеромонах Хризостом Хиландарац, Православни Светачник I, Крагујевац, 1988,
стр. 147.
116

ДЕЦЕМБАР
2. децембар
Blagoverni car Uroš Nejaki

S

ин цара Душана, благоверни Урош владао
је у тешко време распада Српског царства.
Будући кротак, побожан и благ, он није хтео
силом потчинити српске великаше, међу којима
је најнеобузданији био Вукашин Мрњавчевић. Бла­
говерни цар подигао је, заједно са мајком Јеленом
манастир Матејчу. Мученички је скончао 1371.
године у 31. години живота. Првобитно је био
сахрањен у манастиру Матејчи.74

Prepodobna Evgenija Jelena, carica Srpska

P

реподобна Јелена, мајка је цара Уроша
и супруга цара Душана. Побожна, пра­
вославна, христољубива и човекољубива, пре­ста­
вила се у миру као монахиња Јелисавета у својој
задужбини манастиру Матејчи код Ку­ма­нова,
примивши пред смрт велики мо­наш­ки образ са
именом Евгенија. Још за живота од Светогораца
је сматрана за светитељку.75

Prepodobni Joanikije Devički

P

реподобни Јоаникије био је родом из Зете. Живео је и
подвизавао се у време деспота српског Ђурђа Бранковића.
Имена ње­го­вих родитеља ни­су позната, али се зна да су били Срби
православне вере. Преподобни је од детињства волео усамљеност и
побожну повученост. Као младић оставио је дом родитеља и кренуо
74 

До 1705. године, мошти цара Уроша почивале су у Богородичином манастиру код
Призрена. Одатле су из страха од Турака, пренете у манастир Јазак на Фрушкој
гори. Јовић М, Радић К, Српске земље и владари, Крушевац, 1990, стр. 84.
75 
Упокојила се 1376. године и сахрањена је у манастиру Матејча. Део њених светих
моштију, послат је у Русију 1643. године. Десна рука јој се од 1759. године, чува у
манастиру Савини. Поповић Ј, Житија светих за децембар, Ваљево, 1991, стр. 52.
117

у источне крајеве земље, где се настанио у близини реке Ибар,
на месту које се зове Црна Река. Подвизавао се истрајно у маленој
пећини преподобног Петра Коришког. Чувши за његову ревност,
око њега се окупило бројно братство, па је преподобни Јоаникије
малену пећину претворио у манастирску цркву. Када
је глас о његовој слави дошао до њега самог, удаљио
су у Дреницу у пусту девичку шуму. Преподобни
Јоаникије је на том месту провео много година у
ћутању, молитви и самоћи. Чувши за његове подвиге
и велику светост, деспот Ђурађ Бранковић довео
је к њему своју болесну кћерку и Преподобни је
молитвама својим исцелио. Из захвалности, деспот
је на том месту подигао цркву Ваведења Пресвете
Богородице, а затим и читав манастир, познат до
данас под именом Девич. Преподобни Јоаникије,
упокојио се у манастиру Девичу 2. децембра 1430.
године.

5. децембар
Prepodobni Nektarije Karejski

P

реподобни Нектарије родио се у Битољу.
Родитељи су му били побожни и праведни.
На светом крштењу добио је име Никола. Са оцем,
који је примио монаштво под именом Пахомије,
подвизавао се неколико година у манастиру Светих
Козме и Дамјана код Битоља. Из овога манастира
Никола је отишао на Свету Гору. Тамо је упознао
искусног и врлинског старца Дионисија, званог
Јагари, који је био родом из Цариграда. Старац
Дионисије примио је код себе Николу и привео га
је на благослов своме духовном оцу старцу Филотеју, који је имао дар
прозорљивости. Чим је Никола ступио пред њега, старац Филотеј га
је назвао по имену, говорећи: „Ти си, чедо, Николај, син Пахомијев,
и ти желиш да останеш да живиш са нама“. Задививши се старчевом
прозорљивошћу, Никола је остао да се подвизава са њима. Замонашен
је од преподобних стараца, добивши име Нектарије. Преподобни
се са старцима и након њихове смрти истрајно подвизавао, водећи
непрестану борбу против искушења. Упокојио се 5. децембра 1500.
године. Његове свете мошти почивају у келији у којој се подвизавао.
118

7. децембар
Prepodobni Grigorije Gorwački, Sinait

P

реподобни Григорије Исихаст пореклом је
Србин. Рођен је крајем XIII или почетком
XIV века. У младости је био ученик преподобног
Григорија Синајског, а касније и преподобног
Ромила Раваничког, чије је житије написао. Дуго
година се подвизавао на Светој Гори, одакле је
пред налетом Турака прешао у Србију.
Подвизавао се на месту Ждрело у подножју
Хомољских планина на левој обали реке Млаве.
Изнад реке у стени била је једна пећина, где се
Преподобни настанио и тамо молитвено тиховао. Ову пећину претворио је у цркву, коју је посветио Светом Николају Чудотворцу. Заједно са кнезом Лазаром, преподобни је испод пећине у којој се подвизавао саградио манастир, који је посветио Пресветој Богородици.
Тако је основан манастир, који до данас постоји у Браничеву под именом Горњак. Није познато тачно када и где се упокојио овај преподобни Синаит. По некима, он се пре свог упокојења вратио поново на
Свету Гору и тамо се мирно представио у Господу око 1406. године.
Други сматрају да се упокојио у својој испосници у манастиру Горњаку.76

Prepodobni Grigorije Kumanički Čudotvorac

P

рема предању име преподобног Григорија
Куманичког везују за ктиторство манастира
Григоријата на Светој Гори,77 као и за породицу
Немањића.78 Упокојио се 1406. године. Српски
монаси су 1761. године његове мошти и житије
из Григоријата пренели у Србију, највероватније
у Куманицу, где су се мошти услед рушења цркве
раздробиле на честице. Један део моштију чуван
76 

Део његових светих моштију, послат је из Горњака у манастир Григоријат на Светој
Гори, 1977. године. Поповић Ј. Ст, Житија светих за децембар, Ваљево, 1991, стр.
259.
77 
Л. Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево, 1965, стр. 203.
78 
Цвијетић Б, Записи у цркви светог Николе у Никољцу код Бијелог Поља, Зборник
за историју јужне Србије, 1, стр. 245.
79
Медојевић мр Ј, Манастир Куманица, Бијело Поље, 1997, стр. 24 -25.
119

је у кући Антонија Симоновића у Бијелом Пољу, док је други део са
натписом из XVIII века нађен у манастиру Драговићу.79 Велики је
новојављени чудотворац.80 Спомен му се врши заједно са Григоријем
Горњачким. Многи историчари сматрају да су Григорије Горњачки и
Григорије Куманички уствари иста личност.

10. децембар
Blagoverni despot Jovan Sremski

B

лаговерни Јован (Бранковић) млађи је син Стефана Слепог и
мајке Ангелине. Родио се у Албанији, а одрастао је у Италији. У
дому својих родитеља стекао је добро хришћанско васпитање и лепо
световно образовање, којем су доста допринели монаси, којих је увек
било у дому деспота Стефана.
По смрти Стефановој, деспотица Ангелина са синовима Ђорђем
и Јованом преко Беча прешла је у Угарску, носећи са собом мошти
светога деспота. Мађарски краљ Матија подарио им је градове
Купиник и Сланкамен у коме је била престоница деспота Јована.
Због честих напада Турака на Срем деспот Јован је своју престоницу
преместио у град Беркасово.
Као деспот Српски у Срему, праведни Јован је водио с једне
стране витешку борбу против Турака који су са југа нападали, а са
друге стране борио се против римокатолика који су покушавали да
поунијате његов народ. Свети деспот је са својом мајком Ангелином
и братом архиепископом Максимом, богато даривао светогорске,
далматинске и сремске манастире. Веома млад по годинама, али стар
по искуству благоверни Јован се упокојио у Господу 10. децембра
1502. године.81

80 

Његове свете мошти (вероватно део који је чуван у кући А. Симоновића) откривене
су приликом археолошких испитивања рушевина куманичке цркве 1998. године.
Прим. аутора
81 
Од моштију деспота Јована после спаљивања Крушедола 1617. године, сачуван је
део левог стопала. Поповић др Ј. Сп, Житија светих за децембар, Ваљево, 1991,
стр. 306.
120

13. децембар
Sveštenomučenik Gavrilo, patrijarh Pećki

S

вештеномученик Гаврило (Рајић), наследио је Пећког
патријарха Пајсија. Управљао је Српском Црквом од 1648 до
1655. године. У тешко време турске владавине над Србијом, боравио
је у Русији, где је учествовао на православном сабору у Москви 1655.
године. По повратку са сабора, прогласили су га за велеиздајника.
Уз то, против њега подигли су тужбу и неки Јевреји зато што их је
неколико превео у православну веру. У својој тужби су навели како
Гаврило покрштава и Турке. Одбивши да се потурчи, обешен је у
Бруси 1659. године.

17. децембар
Sveštenomučenik Pajsije, iguman Trnavski82

S

вештеномученик Пајсије био је игуман
манастира Бла­го­ве­штења у Трнави код
Чачка, у време Карађорђевог уста­нка. Када је
угушена Хаџи Проданова буна, Турци су заробили
и побили многе Србе, међу њима и игумана
Пајсија и његовог сабрата јерођакона Авакума.
Ова два свештеномученика набијени су на колац
на Калемегдану 17. децембра 1814. године.83

Sveštenomučenik Avakum,
sabrat manastira Trnave

J

ерођакон Авакум био је
сабрат Благо­ве­ште­нског ма­
настира у Трнави код Чачка. По­
стра­дао је заједно са игуманом
Пајсијем. Носећи свој колац кроз

Крст на месту
страдања ђакона Авакума
82 

Новомученике Пајсија и Авакума у литератури најчешће називају Београдским.
Међутим ни један од њих није био, као, на пример, светитељ Максим митрополит
Београдски, па их стога треба правилно називати Трнавским. Прим. аутора
83 
Пострадали су на месту данашњег Народно позоришта у Београду. Прим. аутора
121

београдске улице, Авакум је песмом славио Бога. Када му је везир
понудио да се потурчи свештеномученик је громогласно узвикнуо:
”Срб је Христов, радује се смрти”. Не зна се тачно место на ком су
погребене мошти овога мученика Христовог, који представља дивни
симбол јунаштва и вере.84

Sabor novomučenika Beogradskih

U

освети због Хаџи-Проданове буне,
поред Пајсија и Авакума страдало
је око две стотине православних Срба. Сви
они прослављени су у лику новомученика
и на данашњи дан врши им се заједнички
спомен.

20. децембар
Svetiteq Danilo II, arhiepiskop Srpski

A

рхиепископ Данило био је син бо­га­
тих и богољубивих родитеља. Као
уче­ног, краљ Милутин га је узео на свој
двор, али је он из велике љубави према Богу,
побегао са краљевог двора и замонашио се у
манастиру Кончул крај Ибра. Касније је био
дугогодишњи игуман манастира Хиландара
и претрпео је многа страдања од крсташа.
Био је епископ Бањски, потом Хумски и
најзад архиепископ српски. До блажене кон­
чине строго се подвизавао. Имао је нарочити дар суза умиљења.
Измирио је посвађану браћу краљеве Драгутина и Милутина, потом
Милутина и Стефана Дечанског. Борио се крепко против Латина
и против богумила. Под његовим надзором зидани су манастири
Бањска и Дечани. Обновио је и сазидао многе цркве и манастире.
Такође се светитељ Данило показао и као веома плодан писац. Његов
Родослов српских краљева и архиепископа представља веома вредан
и значајан документ за проучавање српске историје и хагиографије.
Неуморан у служби Богу био је до краја живота. Упокојио се у миру,
84 

Није искључена могућност да су Турци мошти овога свештеномученика бацили у
Дунав, бојећи се буне народа и рађања култа новог светитеља. Прим. аутора
122

у време владавине краља Душана, у ноћи између 19. и 20. децембра
1338. године.

23. децембар
Prepodobni Naum Ohridski Čudotvorac

P

реподобни Наум Охридски је­
дан је од ученика свете браће Ки­
ри­ла и Методија. Са словенским про­све­
титељима, путовао је у Рим где се про­сла­
вио великом ученошћу и по­зна­вањем
многих језика. При пов­рат­ку из Рима, са
осталим ученицима словенских апостола
настанио се на обалама Ох­рид­ског језера,
Гроб преподобног Наума
где је основао велики ма­на­стир, у комe
је сабрао мноштво монаха са читавог Балкана, којима је био мудар
учитељ и духовни руководитељ. Особито се бавио превођењем бого­
службених књига са грчког на словенски језик. Упокојио се у првој
половини X века. Његове свете мошти почивају у његовом манастиру
на Охридском језеру, дајући исцељење онима који им са вером
притичу.

26. децембар
Prepodobni Nikodim, iguman Tismanski

P

реподобни Никодим (Грчић) био је родом из средишњих
крајева Македоније. Мајка му је пореклом била Српкиња,
а отац Грк. Од ране младости одгајан у побожности и честитости,
истакао се великом даровитошћу за учење.
Упознавши неке монахе из манастира Хиландара, Никодим је са
њима отишао на Свету Гору где се ревносно и истрајно подвизавао.
По смрти тадашњег игумана хиландарског, братија на његово
место поставља преподобног Никодима, који је био чувен по свом
врлинском животу. Напустивши Атос, због честих турских упадања,
преподобни се настанио у источним крајевима српске земље, у
близини места Кладова на Дунаву. Чувши за његов подвижнички
живот, око њега се окупила бројна братија, и на том месту устројише
123

манастир са црквом Свете Тројице. По откровењу Божијем, Пре­
подобни је прешао реку Дунав и настанио се у северинском Банату,
где је подигао манастир Водицу и посветио га преподобном Антонију
Великом, утемељитељу монаштва. Када је благоверни кнез Лазар
послао групу монаха на челу са старцем Исаијом у Цариград, ради
измирења Српске и Цариградске патријаршије, са њима је ишао и
преподобни Никодим, јер је био одличан зналац грчког језика.
По повратку из Цариграда, преподобни је подигао манастир
Тисман у Румунији. У подизању манастира доста су му помогли
Срп­ски кнез Лазар и влашки војвода Раду I. После великих трудова
земаљских, преподобни Никодим предао је душу Господу 26. децембра
1406. године. Православни румунски народ поштује преподобног
Никодима, као свога просветитеља, називајући га „Никодим Ос­ве­
ћени”.

28. децембар
Prepodobni Simon Mirotočivi, iguman manastira
Simonopetra

P

реподобни Симон је према предању био српског порекла.85
Подвизавао се на Светој Гори Атонској, где је подигао манастир
Симонопетру. Био је прослављен међу подвижницима свога времена.
Упокојио се 1257. године.

30. децембар
Prepodobni Evtimije, podvižnik Dečanski

P

реподобни Евтимије подвизавао се у испосницама надомак
манастира Дечана. Био је савременик преподобног Нестора.
Живео је у побожности и чистоти. Спомиње се у натпису на једном
дечанском крсту. Подигао је цркву манастира Брезојевице код Плава.
Упокојио се у миру.86
85 

Митрополит Амфилохије, Основи православног васпитања.
http://­www.­mitro­­polija.cg.yu/dvavoda/knjige/aradovic-vaspitanje/aradovic-vaspitanje3_l.ht­ml
86 
Преподобни Ефтимије и Нестор Дечански спомињу се у опшој стихири Србима
све­­­титељима.
124

Prepodobni Efrem, podvižnik Dečanski

P

реподобни Ефрем се подвизавао заједно са преподобним
Ефтимијем и Нестором у дечанским испосницама.

Prepodobni Nestor, podvižnik Dečanski

P

реподобни Нестор био је један од стараца Белајске пустиње. О
њему нема много података, само се зна да је живео у XVI веку,
када и преподобни Евтимије.

31. децембар
Svetiteq Teofilakt, arhiepiskop Ohridski

S

ветитељ Теофилакт био је родом са острва Еврипу, а васпитан
је у Цариграду код најзнаменитијих учитеља свога времена.
Као клирика Велике Цркве, мимо његове воље изабрали су га за
епископа Охридског, где је столовао вероватно у периоду од 1082
до 1108. године. Хоматијан Охридски назива га „најмудријим
архиепископом”. Теофилакт је био човек велике учености, светске и
богословске, византијског укуса, меланхоличан и осетљив. У Охриду,
међу Словенима, осећао се као изгнаник међу варварима. Написао
је тумачења сва четири Еванђеља. Његова тумачења представљају
најбоље дело те врсте после Златоустовог. У старости се повукао у
град Солун, где се у миру и упокојио.

Ispovednik Dositej, mitropolit Zagrebački

M

итрополит Доситеј (Васић) рођен је у Београду 5. децембра
1887. године. Гимназију и богословију завршио је у своме
родном граду, а потом Кијевску духовну академију, са степеном
магистра богословља, 1904. године. Монашки постриг примио је још
као ученик богословије, определивши се за подвижнички живот у
Христу коме је у тим младим данима служио као јерођакон.
Ценећи Доситејево богољубље, ревност за Дом Божији и љубав
према свом народу, Свети архијерејски сабор Краљевине Србије
изабрао га је за епископа Нишког у мају 1913. године. Доношењем
новог устава Српске Православне Цркве 1931. године, од делова
125

одузетих од Горњокарловачке и Пакрачке епархије створена је
Загребачка епархија. На молбу чланова Светог архијерејског сабора
епископ Доситеј се примио избора првог митрополита Загребачког.
Његов рад, као православног јерарха у Загребу, био је разноврстан,
достојно је представљао Православље у средини где је вековима
било прогоњено. Администрирао је епархијама Горњокарловачком
и Бањалучком и више година је помагао престарелом епископу
Пакрачком Мирону у вршењу епископске службе. У време болести
патријарха Српског Варнаве, као најстарији члан Синода, управљао
је пословима Српске Православне Цркве, а после патријархове
смрти, до избора патријарха Гаврила 1938. године, администрирао је
архиепископијом Београдско-карловачком.
Одмах после избијања Другог светског рата митрополит Доситеј
је ухапшен од стране усташа и затворен у Загребу. У затвору је
малтретиран и зверски претучен, а у тим злоделима учествовале су и
римокатоличке часне сестре, које су му требале пружити медицинску
помоћ. Митрополит је у бесвесном стању, очупане браде, донет у
манастир Ваведење у Београд, где је брижљиво негован од стране
сестринства манастира. Не долазећи више к свести, умро је 13. јануара
1945. године у манастиру Ваведење у Београду, где је и сахрањен.
Његове свете мошти обретене су 12. маја 2008. године.

Sveti Sinaiti

P

оред преподобних Синаита чија су житија у предходном
поглављу описана, у Србији се у време владавине кнеза Лазара,
подвизавало велики број монаха ученика преподобног Григорија
Синајског. Они су се најчешће настањивали у скривеним крајевима,
далеко од људи, где су се у миру молили. Најпознатији међу њима су
преподобни Андреј, Вавил, Мартирије, Николај и Јоша. У тексту који
следи описаћемо њихова житија.

Prepodobni Andrej Sinait

P

реподобни Андреј се подвизавао у једној пећини у близини
манастира преподобног Романа.

126

Prepodobni Vavil Sinait

P

реподобни Вавил подвизавао се у пећини у близини манастира
Раванице у време преподобног Ромила Раваничког, чији је
ученик био.

Prepodobni Grigorije Vojlovački

P

ретпоставља се да је припадао Синаитима, ученицима пре­по­
добног Григорија Синаита или Ромила Раваничког. Под­ви­
завао се и сахрањен је у манастиру Војловица.87 Неки аутори га без
већих основа поистовећују са Григоријем Горњачким.88

Prepodobni Danilo Sinait

P

реподобни Данило дошао је у Србију заједно са другим уче­
ницима преподобног Григорија. Подвизавао се у манастиру
Благовештење у близини Горњака где је и сахрањен. Спомиње се у
шишатовачком октоиху петогланику бр. 182.

Prepodobni Joša Pustiwak

P

рема предању, преподобни Јован (Јоша?) се подвизавао у
шумама у близини манастира Јошанице. Предање каже да га је
приликом лова у околини Јошанице ранио кнез Лазар. Од задобијене
ране Преподобни је преминуо и сахрањен је у манастиру Јошаници.

Prepodobni Martirije Sinait

P

реподобни Мартирије један је од синаита,
који су бежећи од Турака, нашли уточиште
у Србији, код благоверног кнеза Лазара. О овоме
Мартирију не зна се ништа, сем да је сахрањен у
цркви манастира Рукумије.
87 

Л. Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево, 1965, стр.197 и
198.
88 
Као прилог томе да су Григорије Војловачки и Григорије Горњачки две различите
личности, Л. Павловић наводи запис који је у XIX веку уписан у Апостол штампан
у Москви 1719. године. Прим. аутора.
89
Мирковић П. Светиње браничева, Београд, 2005, стр. 100-103.
127

128

II

Svešteno poštovawe u
kalendar ne upisanih,
a Bogom proslavqenih
svetih

Freska Svetih Save i Simeona
манастир Високи Дечани

T

ема овог поглавља су животописи светих чија имена нису
званичном одлуком Светог архијерејског сабора уведена у дип­
тихе светих неке од помесних Православних цркава, а поштовани су
у верном народу.
Да би неко био поштован као светитељ Цркве није једини услов да
буде званично признат од стране Светог архијерејског сабора, односно
да буде уписан у календар, јер светитељство је благодатни дар Духа
Светога и препознаје се према томе да ли спомен одређене личности
живи у верном народу, односно, да се молитвеном обраћању Господу
Христу, а заузимањем светога, догађају чудесна свештена знамења.
Прослављење (канонизација) светитеља, представља само давање
сагласности Цркве, на поштовање светитеља чији култ већ живи у
народу и новијег је датума.
Основни услови званичног прослављења су:
1. постојање свештеног поштовања у народу
2. благодатна помоћ светитеља (чудотворство)
3. нетрулежност моштију.
У Српској Православној Цркви, особито у Митрополији Црно­
горско-приморској, постоји развијено тако звано месно поштовање
светитеља, које живи у једној епархији по благослову надлежног
епископа.
Месни култови веома су постојани, а у календар не уписани уго­
дници Божији поштовани су у читавој Српској Цркви, па и изван ње
(Превлачки мученици, преподобни отац Јустин Ћелијски, преподобни
Симеон Дајбабски), што је у сваком случају признати глас светости.

131

Ikona Sabor @i~kih svetih
манастир Жича

132

Blagoverni Budimir (Vlastimirović?), kraq Srpski

O

благоверном краљу Будимиру Српском нема историјских
података, осим чудесног виђења о њему преподобног Симеона
Дајбабског. Наиме светитељ се два пута јавио преподобном старцу,
откривајући му своје име, време владавине и место гроба (манастир
Дајбабе).90

Svetiteq Ilarion, prvi episkop Zetski

S

ветитељ Иларион био је пореклом из Зете. Под­
ви­завао се у манастиру Светог Михаила на Пре­
вла­ци и у манастиру Хиландару на Светој Гори. Када су
мошти преподобнога Симеона, по доношењу у Студеницу
престале да мироточе, светитељ Иларион је по благослову
Светог Саве, донео писмо и прочитао га пред кивотом
Преподобног и миро је поново потекло.
По добијању аутокефалности цркве архиепископ
Сава је Илариона поставио за првог епископа зетског у
Светоарханђелском манастиру на Превлаци. Епископ Ила­
рион ктитор је манастира Врањине на Скадарском језеру, где се и
упокојио.

Prepodobna Efimija Qubostiwska91

P

реподобна Ефимија (пре монашења Јелена) била је кћи војводе
Војихне, господара Драме и супруга деспота Јована Угљеше
Мрњавчевића. По смрти сина и погибији мужа примила је монаштво.
Живела је при двору своје рођаке кнегиње Милице, којој је помагала
у васпитању деце. Након Косовског боја, са кнегињом Милицом
(монахињом Евгенијом) повукла се у манастир Љубостињу, где се и
упокоjила. Она је блистав пример српског песништава средњег века.
У молитвеном тиховању извезла је покров за мошти кнеза Лазара и
катапетазму за манастир Хиландар.

90 

остоје индиције да је овај владар истоветан са српским кнезом Мутимиром, који
П
је владао у другој половини IX века (претпостављено од око 860. до 891. године).
Никчевић Весна, Света мученица Људмила, кнежевна србска и кнегиња чешка, покровитељица земље Чешке, Светигора бр. 168, стр. 20,21.
91 
Ефимија је као преподобна фрескописана у манастиру Клисури код Ивањице.
Види Манастир Клисура http://www.arilje.org.yu/manastirklisura.html
133

Blagoverna Jelena, knegiwa Zetska

K

негиња Јелена (Балшић) рођена је око 1368. године, као тре­
ће дете великомученика кнеза Лазара и кнегиње Милице.
Васпитавана у православном духу, била је велики
борац и љубитељ светих књига. Била је удата за
кнеза зетског Ђурђа Стратимировића Балшића.
По смрти супруга помагала је у обављању вла­
дар­ских дужности, своме сину кнезу Балши III.
Крајем 1411. године поновно се удала за великог
војводу Сандаља Хранића, господара Захумља.
По смрти војводе Сандаља, повукла се у свој двор
на Скадарском језеру. Имајући велику љубав ка
православним скадарским светињама, обновила
је цркву великомученика Георгија на острву Бешки, и саградила
поред ње цркву у част Благовести Пресвете Бого­ро­дице. Духовник
јој је био чувени Ни­кон Јерусалимски
састављач Горичког зборника (1441.1442.). Упокојила се 1443. године, и
сахрањена је у својој задужбини, цркви
Пресвете Богородице на Бешки. Мошти
су јој обретене из земље и свечано, на
Благовести 2006. године положене у нову
гробницу. Део њених светих моштију
архиепископ цетињски и митрополит
црно­горско-приморски Амфилохије да­
Мошти кнегиње Јелене
ри­вао је цркви Лазарици у Крушевцу.

Sveštenomučenici i mučenici Prevlački Mirotočivi92

O

ви свети мученици били су монаси
манастира Светог арханђела Михаила
на Превлаци, као и верни народ који је са њи­
ма пострадао. Превлачки манастир је у сред­­­
њем веку био веома знаменит, у њему је би­
ло седиште светосавске Зетске епископије.
Запустео је средином XV века, када је побијено
манастирско братство са окупљеним народом на
дан манастирске славе. О том страдању постоје
веома оскудни подаци.
134

Наиме, повод и само страдање монаха и манастира, веродостојно
је описао Стефан Митров Љубиша у приповеци „Проклети кам”.
Према предању, мајка Марина Друшка, трговца которског,
завештала је Превлачком манастиру два звона да би јој свети Михаило
био на помоћи у смртном часу. Мајчино завештање Друшко никако
није хтео испунити, па су превлачки калуђери били приморани да га
туже млетачком суду на коме звона и добију. Которски провидур,
који је годинама смишљао како да разори превлачку архимандрију,
дао је Друшку звона и обећао је њему и потомству млетачко племство
и четвртину Превлаке до века, ако пристане да на дан манастирске
славе у рибљу чорбу сипа отров. У време Свете Литургије, на дан
манастирске славе, када је кувар био на служби Божијој, Друшко
је у чорбу сипао садржину кутије коју је добио од провидура. По
манастирском реду за столом су јели сви присутни у исто време.
Након пола часа, под дејством отрова, присутни монаси и гости
су у најстрашнијим мукама почели умирати. Научен провидуром
Друшко је викао „Куга, куга, спасавај се ко може”, присутни народ
се у свеопштем метежу почео газити и бежати што је искористила
млетачка војска, која је са бродова гранатирала манастир. Људе
који су остали живи, млетачка војска је, усидривши бродове побила
хладним оружјем. Од манастирског братства, које је према предању
бројало седамдесет монаха, познато је пет имена, проигуман Рувим и
јеромонаси Димитрије, Василије, Максим и Михаило. Ови мученици
светога олтара Христовог, пострадали су на дан арханђела Михаила
1452. године. Удовица Контеса Екатерина
Властелиновић обновила је превлачку
оби­тељ 1833. године, и у њеном лику бе­
ше прво прослављење светих мученика.
Мироточиве мученичке мошти откри­
вене су 23. новембра 1996. године у време
ми­трополита црногорско-приморског
Део моштију Превлачких
Ам­­­фи­­лохија и намесника манастира јеро­
мученика
мо­на­ха Илариона Ђурице.93

92 

О историји Превлачке светиње, страдању мученика и чудесном пројављењу
њихових светих моштију опширније видети у књизи Плећевић Н. З. Свети Превлачки Мученици - тајна пројављена мироточењем. Превлака, 2007.
93
Превлака Светог архангела Михаила-зборник, Превлака, 2000, стр. 93.
135

Sveštenomučenik Pajsije, mitropolit Budimqanski

M

итрополит Пајсије се по први пут спомиње 1639. године у
натпису у цркви Светог Николе у манастиру Морачи. Синод
српских архијереја који је заседао у манастиру Морачи фебруара 1648.
године, донео је одлуку да митрополита Пајсија пошаље у Рим да
моли помоћ за Српску Цркву, која је била у тешким приликама. Како
планирани одлазак није остварен, црквени сабор у Будимљу је 1653.
године поново одредио митрополита Пајсија за пут у Рим. Када су
сазнали за одлуке сабора, Турци су митрополита живог одрали 1654.
године.

Novomučenici Momišićki

N

овомученици Момишићки били су деца из села
Момишића (данас насеље у Подгорици), као и
два учитеља свештеника. Њих 42-је спалили су Турци
у једном осветном походу у момишићкој школи 1688.
године. Свете мошти су им пренете у момишићку
цркву која је посвећена њиховом светом спомену.

Prepodobnomučenici Serafim, Avakum i Mardarije
Medqanski

O

ви свети мученици пострадали су у непознато
време од турских руку. Низом чудесних јав­
љања, открили су место на
коме се налазио манастир
и њихове свете мошти.
Бла­гословом епископа би­
хаћ­ко-петровачког Хри­зо­
стома, мошти су обретене
11. октобра 2006. године и
Мошти Медљанских
почивају у храму Пресвете
мученика
Богородице у Медној.

136

Novomučenik Stefan, đak manastira Slanci

O

животу сланачког ђака Стефана не зна се готово ништа. Једино
је познато да је у XVI веку у једом походу Турака у манастиру
убијен игуман и тридесет ђака. Након неког времена тело најстаријег
ђака Стефана откривено је нетрулежно. У страху од поновног на­
па­да Турака, манастирско братство се носећи мошти светога ђака,
преселило у банатски манастир Војловицу код Панчева.94

Prepodobni Isaija Onogoštski

O

вај врлински старац подвизавао се веома строго и богоугодно,
у једној пећини изнад Горњег манастира Острога, чији је
игуман био. Када се представио, Господ је његове свете мошти
прославио нетрулежношћу и чудотворством, али су их Турци убрзо
нашли и спалили. У његовој келији, касније се подвизавао светитељ
Василије Острошки.

Pravedna Anastasija, majka Svetiteqa Vasilija Ostroškog

O

ва благочестива хришћанка, родом из братства Ђурица, удата
у Јовановиће из Попова Села, живела је у XVII веку. Свога
сина Стојана (потоњег Василија епископа Захумско-херцеговачког)
васпитавала је у хришћанском духу, учећи га страху Божијем. Место
њеног гроба, било је дуго година непознато, док чудом није објављено
Трифку Милутиновићу 1937. године, мештанину Поповог Села, коме
се јавио светитељ Василије.

94 

манастирској цркви у Војловици чува се кивот са нетрулежним моштима
У
светитеља. Богослови и историчари углавном сматрају да мошти припадају ма­
нас­тирском подвижнику Григорију Синаиту. Међутим, много је вероватнија
пре­тпоставка да мошти из Војловице припадају управо сланачком ђаку Сте­
фану. У прилог овој чињеници иде и податак да су мошти преподобног Гри­
го­рија почивале у Војловици у гробу, а не откривено, што сведочи запис из
1771. године. Митрополит Амфилохије, Основи православног васпитања.
http://www.mitropolija.cg.yu/dvavoda/knjige/aradovic-vaspitanje/aradovic-vaspitanje3_l.html
137

Stjenički novomučenici

V

ерни народ који су Турци спалили
заједно са манастиром Стјеником у
XVIII или XIX.95 Њихове нагореле свете мошти
пронађене су током истраживања вршених на
простору манастира.

Мошти Стјеничких
новомученика

Nikoqski novomučenici

N

икољски новомученици били су ђаци и монаси-учитељи
школе која је радила у манастиру Никољу Рудничком.
Предање говори да је мученички пострадало четрдесет ђака са два
монаха учитеља. Спаљени су са школом 1803. године.

Prepodobni Kirilo Dalmatinsko-bokeqski

P

ротосинђел Кирило (Цвјетковић) рођен је
1781. године у месту Баошићи. Са петнаест
година одлази у манастир Савину, где је примио
монаштво. Ђаконски и свештенички чин примио је
у Шибенику. Претрпео је велика страдања бранећи
православне од унијаћења. После двадесет четири
године тамновања интерниран је у Румунију, где
се упокојио 1856. године. Сахрањен је у манастиру
Бездину.

Svetiteq Nikodim, episkop Dalmatinski

S

ветитељ Никодим рођен је 4. априла 1845.
године у Шибенику у породици Трифуна и
Марије Милаш. Основну школу завршио је 1856.
године код фрањеваца, а нижу приватну гимназију
код доминиканаца и језуита у Дубровнику. На­кон
завршене задарске гимназије и карловачке бо­го­сло­
вије уписао се на кијевску духовну академију 1867.
године. Вративши се као магистар богословља по­
95 

Постоји и мишљење да су стјанички мученици били монаси који су пострадали
заједно са Преподобномучеником Јованом Стјеничким. Видети: Биорац В, Ава­
кумовић јеромонах Г. Манастир Стјеник, Преподобни Јован Стјенички и Леш­
јански, Чачак, 2007, стр. 24.
138

стављен је за суплента задарске богословије 1871. године. Монаштво и
јерођаконски чин примио је 1873. године, а свештенички чин две године
касније. За Далматинског епископа хиротонисан је 16. септембра 1890.
године. Био је велики чувар православља на просторима на којима је
оно увек било прогоњено. Као велики борац за истину и пастирско
богословље претрпео је велика мучења од непријатеља православља,
али и од своје браће. Насилно је пензионисан 1912. године. Све до
смрти бавио се научним радом. Велики допринос дао је у области
црквеног и канонског права. Упокојио се 2. априла 1915. године у
Дубровнику и сахрањен је у приватној гробници. По жељи верника
далматинске епархије мошти су му 4. октобра 1930. године сахрањене
у капели поред успењске цркве у Шибенику.

Prepodobni starac Simeon Novi, iguman Dajbabski

P

реподобни Симеон био је родом са Цетиња.
Завршио је Духовну академију у Кијеву и
класичну философију у Паризу. Дуго година се
подвизавао крај кивота светог Василија у Острогу.
У једној пећини, која је била ранохришћанска
богомоља, у близини Подгорице, подигао је
манастир и посветио га Успењу Пресвете Бого­
ро­дице. Био је велики подвижник, духовник и
молитвеник. Упокојио се у дубокој старости 1941.
године.

Prepodobni Vasilije Karejski

S

хи монах Василије, подвизавао се богоугодно у карејској
испосници Светога Саве. Упокојио се 1943. године. Братство
манастира Хиландара и Светогорски монаси поштују га као
новојављеног светитеља. Мошти му се чувају у костурници карејске
испоснице.96

Prepodobni Justin Ćelijski

P

реподобни Јустин рођен је на Благовести,
1894. године у Врању. На крштењу је
добио име Благоје. Од малих ногу ходочастио је
преподобном Прохору Мироточивом, крај чијег
кивота се учио свакој хришћанској врлини.
139

Као ученик богословије упознао се са
светитељем Николајем Жичким који му је
постао родитељ и руководитељ у духовном
узрастању. Замонашен је 31. децембра
1915. године у Скадру. Докторирао је у
Атини 1921. године.
Био је професор Богословског фа­
кул­тета у Београду. Од 1948. године пре­
Гроб Аве Јустина
подобни Јустин је живео у манастиру Ће­
лије, где се и упокојио на Благовести 1979. године.

Novomučenica Milica Batajnička

T

рогодишња девојчица из Ба­тај­ни­
це жртва је НАТО агресије на нашу
земљу. Убијена је 17. априла 1999. године.
Српска Православна Црква покренула
је иницијативу да се име новомученице
Милице унесе у диптихе светих. Њен лик
је фрескописан у припрати манастира
Тврдош код Требиња.

Prepodobnomučenik Hariton Arhangelski

O

тац Харитон (Лукић) био је монах
Све­­тоархангелског манастира код
При­­­­зрена. Средином јуна 2000. године при­
па­дни­ци озлоглашене те­ро­
ристичке ор­га­ни­зације ОВК
зауставили су возило у коме
се налазио отац Харитон и
одвели су га у непознатом
правцу. Поред свих напора
цркве да пронађу монаха
Харитона, о њему се ништа више није чуло, све док
га није пронашла Комисија за ексхумацију у једном
импровизованом гробу у албанском насељу Тусус у
Гроб преподобнопредграђу Призрена. Идентификација је извршена
мученика Харитона
на основу личне карте пронађене у џепу мученика.
96 

Загољев А, Благословена Света Гора - Пустињак, путопис, електронска
документација, http://manastir- lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/blagoslovena_sveta_gora_pustinjak/
140

Аутопсија је показала да је смрт оца Харитона била насилна, јер је уз
остатке тела нађена глава, док је неколико костију било сломљено. На
мантији и џемперу се у пределу срца види неколико убода ножем, док
је предњи део џемпера распорен очигледно оштрим предметом. Тело
му је сахрањено у манастиру Црна Река.

Sveštenomučenik Stefan, duhovnik manastira Budisavci

J

еромонах Стефан (Пурић) био је духовник манастира у
Будисавцима. Отели су га терористи 19. јула 1999. године
испред манастира. Одведен је у непознатом правцу и убијен.

141

142

III

Na glasu svetosti

Detaq `itijske ikone Svetog kraqa
Stefana De~anskog
Манастир Високи Дечани

P

равославни хришћани, Духом Светим вођени, умеју да
препознају врлинске и искрене боготражитељске душе, које су
постајале источници спасоносних поука и небозарни столпови вере.
Таквих светитеља, без насликаних икона и написаних тропара
и служби, а живих у молитвеном сећању верног народа, као бого­чо­
вечанског тела Свете Цркве има много.
У српском православном народу живи успомена на врлинске
епископе, свештенике, монахе, лаике и друге учеснике вечне пасхе
Христове. Постојаност њихових спомена у Цркви доказ је да је својим
Васкрсењем Христос победио смрт и отворио двери Вечног Живота.

145

146

Prepodobni Gerasim Svetopavlovski

P

реподобни Герасим (пре монашења Никола Радоња) нај­ста­
рији је син севастократора Бранка Младеновића и брат Вука
Бранковића. Био је ожењен са Јеленом, сетром Угљеше и Вукашина
Мрњавчевић. По прераној смрти супруге и две кћери повлачи се у
Свету Гору, у манастир Хиландар, где прима монашки постриг под
именом Роман. Велику схиму примио је 1376. године у манастиру
Хиландару, а тиме и ново име Герасим. Био је велики дипломата
свога времена и за манастир Хиландар је обезбедио бројне поседе
и друге дарове. Добио је дозволу да обнови манастир Светог Павла
1380. године. Устројивши цркву, келије и опасавши манастир зидом,
преподобни Герасим се упокојио 1399. године.

Mučenica Jelica

P

рема предању Јелица је била девојка, коју су браћа растргла,
због љубоморе њене снахе. Према народној песми, коју је
забележио Вук Стефановић Караџић „Бог никад дужан не остаје”,
жена Јелициног брата Павла, била је веома љубоморна, на своју
заову Јелицу. У намери да брата посвађа са сестром снаха је убила
мужевљевог коња, сокола и дете у колевци. За почињене злочине,
оптужила је заову Јелицу, коју је брат везао коњима за репове који су
је у галопу растргли. Гроб младе Јелице, према народном веровању
је чудотворан и налази се у манастиру Заова код Пожаревца. Култ
мученице Јелице, био је веома јак током XVI века, када и налазимо
прве податке о манастиру Заови, у турским пописима. Мученица
Јелица је веома поштована у браничевском крају, где се манастир
Заова и налази. У манастирском летопису
у скорије време убележена су многобројна
чудесна исцељења која су се догодила на
молитве мученице.
Рука која је њој приписивана чувана је
у манастиру Рукумија до Првог светског
рата.97
97

Мирковић П. Светиње браничева, Београд, 2005, стр. 114.
147

Novomučenica Nikolina Nimnička

P

рема предању девојчица Николина стра­
да­ла је од Турака јер није желела да им по­
каже пут за манастир Нимник који су хтели да оп­
љач­кају. Њен гроб, познат под именом Светиња,
стециште је многобројних ходочасника.98

Novomučenik Grigorije Pećki

O

новомученику Григорију (свештенику или монаху из Пећи)
зна се да је на силу потурчен, а када се одрекао Мухамеда да је
убијен. Време када је живео и подаци о његовом животу нису познати.
Гроб му се налазио на српском гробљу које је од 1927. године било
у дворишту Пољопривредног института у Пећи. Над гробом је била
подигнута капела, која је срушена 1929. године. Приликом рушења
откопан је гроб у коме су на дубини од три метра пронађене кости,
што је једина могућа потврда о истинитости његовог постојања.
Поштован је у Пећи како од стране хришћана, тако и од муслимана.

Novomučenik Vasilije Pećki

N

овомученик Василије пекар из Пећи пострадао је од Турака,
када су они силом хтели да му обечасте ћерку. Према предању,
које је до данас живо у Пећи, Турци су га распорили код Раушитске
трешње у месту Бело Поље. Одатле је смртно рањен отишао на
место звано Ћушка где је умро и сахрањен. Касније, на његовом
гробу подигнута је црква, чији су остаци и данас видљиви.99 Детаљи
о његовом животу, као и у случају новомученика Григорија нису
познати. Развој и постојање њихових култова, први је стручно оценио
проф. Ђ. Радојичић.

98 

Историјско постојање мученице Николине никада није доказано. Постоји доста
аргументованија предпоставка, да је у гробу у нимничкој капели сахрањен
преподобни Николај Синаит. погледати фусноту 89
99
То место се данас налази иза железничке станице у Пећи. Прим. аутора
148

Iveričke novomučenice

P

рема предању Турци су поред манастира Иверац, сахранили
дванаест живих девојака, јер нису хтеле да се одрекну Христа
и приме ислам.

Prepodobni Mardarije, iguman Bogovađski

P

реподобни Мардарије живео је у XVI веку. Родом је из
Херцеговине, а замонашен је у манастиру Свете Тројице код
Пљеваља. Вероватно је прешао у Србију и обновио манастир Боговађу.
О његовом светом животу постоје и данас побожне приче у народу из
околине манастира. Гроб му се налазио са леве стране у манастирској
припрати, одакле су му мошти пренете у кивот.

Svetiteq Mihailo, mitropolit Kratovski

M

итрополит Михаило (Бојичић) рођен је крајем шеснестог или
на самом почетку седамнаестог века, у знаменитој породици
у Кратову. Школовао се под надзором патријарха пећког Пајсија,
који га је вероватно замонашио и рукоположио у презвитерски
чин. Епископску хиротонију примио је из руку патријарха Гаврила
1648. године. Веома је био поштован од стране својих епархиота,
светогорских и руских монаха. Неколико пута је путовао на ходочашћа
у Руске манастире и Свету земљу. Упокојио се у хиландарској келији
Светог Николаја код Кареје 1669. године, где је и сахрањен. Његова
лобања највреднија је светиња Николајевске келије.

Svetiteq Maksim, patrijarh Pećki

P

атријарх Максим (Скопљанац), рашки митрополит, изабран
је за патријарха у време када се патријарх Гаврило Рајић
налазио у Русији. Био је велики љубитељ писане речи. Доста је
путовао и утврђивао веру у народу. Зна се да је 1666. године посетио
манастир Шишатовац, где се поклонио моштима кнеза Стефана
Штиљановића. Упокојио се 1680. године у Пећком манастиру, где је
уз цркву Светог Николе и сахрањен. Његова икона на којој се назива
светим Максимом патријархом српским чува се у Народном музеју у
Смедереву (инв. бр. 1/13).100
100

Л. Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево, 1965, стр. 207.
149

Blažena kontesa Ekaterina Prevlačka

K

онтеса Екатерина (Властелиновић) рођена
је 1777. године у Скадрину од оца Филипа
и мајке Јоване Сундечић. Красила је како телесна
тако и духовна лепота. Удала се за рисанског
племића Илију Властелиновића, који је будући
доста старији од ње убрзо умро. Оставши млада
удовица без деце, контеса се сва предала молитви
и обнови древне Немањићке лавре на Превлаци.
Упокојила са под врло чудним околностима
1847. године. Приликом отварања њеног гроба
установљено је да су јој мошти у целости сачу­
ване. Срби у Боки Которској поштују је као све­
титељку.

Гроб контесе
Екатерине

Prepodobni Pahomije Svetogorski

P

реподобни Пахомије био је родом из Србије. Монаштво је
примио у манастиру Хиландару. Подвизавао се истрајно на
местима где нико други није могао. На Светој Гори провео је око
тридесет година. Упокојио се у миру 1870. године.

Prepodobni Vasilije, arhimandrit Blagoveštewski

A

рхимандрит Василије рођен је у селу
Страгарима. Монашки постриг је примио
из руку владике шабачког Герасима. Намесник
манастира Благовештења Руничког постао је 1835.
године, а 1837. архимандрит и стални старешина.
Ухапшен је због политичких превирања 1886.
године, иако у потпуности невин. Умро је изненада
у затвору, у октобру 1886. године, па се верује да
је отрован. Његовом гробу притичу болесници и
други невољници, молећи се за исцељење.

Гроб архимандрита
Василија

Prepodobna Kasijana Mileševska

P

реподобна Касијана била је сестра манастира Милешеве.
Изразито су је поштовали као велику молитвеницу и Срби
и Муслимани у околини манастира. Њен живот и подвиге описао је
150

Свети Николај Жички у роману који носи њено име „Касијана– стослов
о љубави”. Сахрањена је покрај манастрске цркве у Милешеви.

Prepodobna Efimija Nova

P

реподобна Ефимија, у народу позната као блажена Стојна,
подвизавала се богоугодно у манастиру преподобног Јоа­ни­
кија Девичког. Упокојила се 1895. године. Сахрањена је поред цркве
Светих апостола у Расу.

Novomučenica Bosiqka Gwilanska

O

страдању новомученице Босиљке постоји живо предање, које
је у своме извештају Светом архијерејском синоду записао
епископ рашко-призренски Павле (садашњи патријарх Српски):
„На храмовне славе служио сам и проповедао у Неродимљу, Кошу,
Штрпцу, Великој Хочи, Пасјану и Липљану, а у Бабљаку освештао
цркву и звоник. Црква је завршена и утвари набављене још пре рата,
али до сада није била освећена. У селу Пасјану код Гњилана, где сам
служио на Преображење, чуо сам историју страдања „Свете Босиљке“
једне младе девојке из тог села коју су шиптари, пред крај турске
власти, уграбили и на силу хтели да потурче, но она је цепала димије
које су јој навлачили и одбијала храну. Када су видели да са њом не
могу да изађу на крај, на комаде су је исекли и бацили на пут. Сељаци
су покупили делове које кучићи нису развукли и у цркви сахранили.
Мајка јој, из познате породице Рајчића, кад је чула да је Босиљка
погинула, рекла је: „Кад је тако чувала образ и веру своју, немам
разлога да кукам, но да певам!“101

Sveštenomučenik Vikentije, mitropolit Skopski

M

итрополит Викентије (на светом крштењу Василије Крџић)
рођен је у месту Ушћу 1853. године. Основно и богословско
образовање стекао је у манастиру Студеници и Београду. Замонашен
је 1873. године у манастиру Студеници, убрзо примивши ђаконски
чин. За свештеника је рукоположен 1875. године и десет година је
био свештенослужитељ у Студеници. Вршио је дужности игумана
овчарских манастира Свете Тројице и Сретења. Од 1900. до избора
за епископа био је сабрат манастира Хиландара. На скопском
101

Архив Светог аријерејског синода, Синбр. 121/1967.
151

митрополитском трону наследио је митрополита Севастијана 1905.
године. Убијен је и потом спаљен од стране Бугара 1915. године.

Ispovednik Varnava, patrijarh Srpski

P

атријарх Варнава (пре монашења Петар Росић) рођен је 29.
августа 1880. године у Пљевљима. Основну школу завршио
је у родном месту, а богословију у Призрену 1899. године. Након
богословије, под менторством Светог синода Руске Православне
Цркве, уписао је Петроградску духовну академију, коју је успешно
завршио 1905. године. Монаштво је примио 30. априла 1905. године
у Петрограду из руку ректора академије епископа Сергија, а убрзо
потом и ђаконски и свештенички чин. До избора за епископа служио
је као свештеник при српском посланству у Цариграду. Свети синод
Цариградске Патријаршије изабрао га је за епископа Дебарсковелешког. Хиротонисан је 10. априла 1910. године у патријаршијском
храму Великомученика Георгија на Фанару. За епископа Скопског
изабран је 1920. године.
По смрти патријарха Димитрија изабран је за другог патријарха
обновљене Патријаршије 12. априла 1930. године. У време његовог
патријарховања у многоме је решена ситуација у Српској Цркви, а и
донети су законски и административни акти. У врме конкордатских
превирања патријарх Варнава био је велики бранитељ Православља.
Умро је под веома чудним околностима (верује се да је отрован) у
Београду 23. јула 1937. године. Сахрањен је у малом храму Светог
Саве у Београду.

Blažena Stefanida Skadarsko-bitoqska

O

ва мало позната монахиња и велика савремена подвижница
родом је из околине Скадра. Крштено име јој је било Стевка
Ђурчевић. Када су Срби 1933. године протерани из Албаније,
преселила се на Косово. Монаштво је примила у Николајевом
битољском сиротишту Богдај, где се и упокојила 1945. године, од рана
задобијених од немачких батина. Њено житије и исповести издао је
манастир Ћелија Пиперска у књизи „Христе мој животу“.

Ispovednik Gavrilo, arhiđakon Dečanski

A

рхиђакон Гаврило рођен је у српској православној трговачкој
породици у Мостару. Замонашен је и рукоположен пред
152

почетак Другог светског рата у манастиру Дечани. Много је пострадао
од стране комуниста. Умро је у затвору у Сремској Митровици 1946.
године.

Prepodobni Makarije, duhovnik manastira Jovawa

P

реподобни Макарије (Миловановић) рођен је 1907. године у
селу Закуте у Гружи. Замонашио га је и рукоположио светитељ
Николај Жички. Од 1944, па све до упокојења живео је као духовник
у манастиру Јовању. Био је велики аскета и молитвеник, високог
духовног живота. Упокојио се 29. јуна 1949. године. Приликом
пресељења манастира Јовања мошти су му откривене нетрулежним.

Prepodobni Georgije Hilandarski

O

тац Георгије (пре монашења Бранко Витковић) рођен је 24.
септембра 1920. године у месту Милуши у близини Билеће.
Основну школу завршио је у Билећи, а потом и војномашинску
школу. Почетком Другог светског рата заробљен је и спроведен у
један од италијанских логора, одакле је после две године пребачен у
Француску.
По ослобођењу одлази у Немачку, где 1946. године завршава осми
разред гимназије и наредне 1947. године уписује Електротехнички
факултет у Минхену, где је показао запажен успх. Призван благодаћу
Божијом 1954. године прекида студије и одлази у Париз, где је уписао
Православни институт Светог Сергија.
Желевши више од академског образовања повукао се 1954. године
на Свету Гору у манастир Хиландар где је и замонашен. Духовни
руководитељ био му је чувени подвижник нашег времена старац
Софроније (Сахаров). Живео је при параклису светог Саве Српског у
манастиру Стари Русик, где се и упокојио 21. септембра 1972. године.
Мошти су му пренете у манастир Хиландар у јуну 2005. године.

Prepodobni Nikanor, proiguman Hilandarski

S

тарац Никанор рођен је у месту Дивцима код Ваљева. Као
младић отишао је у манастир Хиландар где се деценијама
подвизавао. Дуго година је био епитроп и проигуман манастира.
Упокојио се 1990. године у Аустралији. Сахрањен је у манастиру
Светог Саве, Илајн код Мелбурна. Гроб му посећују православни целе
Аустралије, ради утехе и исцељења.
153

Svetiteq Danilo, episkop Budimski

E

пископ Данило (Крстић) рођен је 13. маја 1927. године у Новом
Саду. Дипломирао је књижевност на Сорбони 1952. године.
Докторску дисертацију одбранио је на Хардварском универзитету
1960. године. За викарног епископа Српског патријарха, са титулом
епископа Моравичког изабран је 1969. године. Од 1984. године
администрирао је епархијом Будимском чији је епархијски архијереј
постао 1988. године. Као неуморни молитвеник и пастир иза себе је
оставио велики број духовних дела. Упокојио се у миру 20. априла
2002. године у Сент Андреји. Сахрањен је у манастиру Ваведење у
Београду. Његовом гробу као духовној ризници притичу његова
духовна чада и ученици молећи утеху и исцељења.

Prepodobni Tadej, arhimandrit Vitovnički

A

рхимандрит Тадеј (Штрбуловић) рођен је на
Томиндан 1914. године у селу Витовници у
близини Петровца на Млави. Од раног детињства
сијао је љубављу према Богу и ближњима.
Замонашен је у манастиру Горњаку у марту 1935.
године, да би убрзо потом примио ђаконски
чин. У манастиру Раковици рукоположен је за
свештеномонаха 1938. године, одакле је прешао
у манастир Пећку Патријаршију. Подвизавао се
истрајно у многим манастирима Србије окупљајући
око себе велики број боготражитељских душа. Био је старешина
манастира Покајнице и Витовнице. Уснуо је у Господу у априлу 2002.
године. Његов свети гроб данас је место молитве и живоносни сведок
васкрсења.

Novomučenici Branko Grdelički, Bojana Merdarska, Dejana
Raqevska, Dragana Prištinska, Julija Murinska, Oqa
Murinska i Stefan Raqski

N

овомученици Бранко Грделички, Бојана Мердарска, Дејана
Раљевска, Драгана Приштинска, Јулија Муринска, Оља Му­
рин­ска и Стефан Раљски јесу деца невино пострадала у току Нато
агресије 1999. године.

154

IV

Spomeni svetih
čija imena
nisu sačuvana

Milo{ Obili}

иконописао Милан Цвјетичанин

P

оштујући све што је Божије и свето, православни Српски
род није заборављао ни непознате светитеље чији су гробови
чудесним знамењима објављивани. Верни, осећајући присуство
благодати Духа Светога, вековима се окупљао око гробница угодника
заборављених имена, славећи у њима име Христово.
У првом поглављу ове књиге наведена су три безимена Синаита,
чији су гробови вековима поштовани и са чашћу спомињани. Ово
поглавље биће намењено управо светима заборављених имена, чији
гробови указују на њихове врлинске и богоугодне животе.

157

Detaq `itijske ikone Svetog kraqa
Stefana De~anskog
Манастир Високи Дечани

Nepoznati Svetiteq iz Botuwa

U

цркви у селу Јовановац код Крагујевца, налази се гроб не­по­
знатог светитеља.

Nepoznati Svetiteq iz manastira Vujan

U

манастирској цркви налази се гроб светитеља, према предању
манастирског монаха испосника (Синаита?), који је обновљен
1921. године.

Nepoznati Svetiteq iz manastira Svetih Arhanđela
u Gruži

U

манастиру Светих Арханђела под Борачким Кршом налази
се гроб непознатог светитеља, коме ходочасте верници из
Гружанског краја.

Nepoznati Svetiteq iz Leskovca u Gruži

U

селу Лесковцу налази се гроб познат по имену „Светиња”
(мештани верују да је то гроб свештеника који је убијен од
стране Турака), на који и данас долазе верници молећи се за исцељење
и благослов.

Nepoznata Sveta Devojka iz manastira Divostin

U

манастиру Дивостин налази се гроб, који према предању
припада светој девојци из тога краја. Налази се у јужном делу
цркве и зна се да је обновљен кад и црква 1837. године.

159

Nepoznata Svetiteqka iz Dobrote

P

риликом откопавања једне гробнице ради сахрањивања у
месту Доброта поред Котора, откривено је нетрулежно и
миомирисно тело непознате девојчице. Данас није познато шта се са
моштима збило.

Nepoznati Svetiteq iz manastira Naupare

U

манастиру са јужне стране цркве налази се гроб непознатог
светитеља, на коме се и данас околним мештанима читају
молитве за здравље.

Nepoznati Svetiteq iz manastira Pavlovac

U

капели манастира Павловац, чувају се у једном кивоту мошти
непознатог светитеља за кога се верује да је био сабрат
манастира.

Nepoznati Svetiteq iz Pajsijevića

U

Пајсијевићу код Крагујевца, на месту данашње цркве људи су
у старини виђали светлост од упаљеног кандила. Верујући да
се на том месту налази гроб светитеља подигли су цркву од трошног
материјала, која је 1917. године срушена. На њеним темељима сазидана
је нова црква. У јужном делу до данас се налази плоча испод које је
према предању сахрањен непознати светитељ.

Nepoznato Sveto Dete iz Sarajeva

M

ошти светога детета чувају се у кивоту у Старој цркви у
Сарајеву. Није познато време у коме је живело. У Сарајеву
живи предање да мошти припадају девојчици Ани која је мученички
пострадала.

Nepoznati Sveti podvižnik iz manastira Sibnica

M

есто гроба овога светога подвижника чудесно је пројавила
преподобна Параскева Српска, Влајку Милосављевићу из
160

Сибнице. Иако невин, он је од стране послератних власти ухапшен, као
сарадник четника. Из затвора је чудесно спасен након светитељкиног
јављања. У виђењу му је речено да копа на месту Сеони све док не
пронађе рушевине манастира и гроб светог подвижника. На реченом
месту, пронађене су рушевине и мошти подвижника, над којима је
Влајко сазидао капелицу. Данас пронађене свете мошти почивају у
манастиру Преподобне Параскеве у Сибници.

Nepoznati Svetiteq iz Siqevice

P

оред цркве преподобне Параскеве у Сиљевици налази се гроб
непознатог светитеља, за кога мештани и посетиоци сведоче
да је објављен низом чудесних знамења.

Nepoznati svetiteq iz Srbobrana

U

Србобрану се до данас сачувао „Свети гроб”, кога локално
предање приписује невино пострадалом младићу Николи
(кога је убио друг чобанин Јован). На гробу је вековима виђана
чудесна светлост.

161

162

V

Utihnulo poštovawe
svetih
u Srpskoj
Pravoslavnoj Crkvi

K

ао што постоје светитељи чији спомени живе у светој Цркви,
а нису званично прослављени од стране Светих архијерејских
сабора помесних цркава, тако постоје и светитељи чије је поштовање
живело у одређеном временском периоду, па је након тога, због
знаних или не знаних разлога, утихнуило.
Гашење спомена светитеља никако не значи промену стања
личности поштоване личности у вечности, већ је последица најчешће
тешких временских услова, услед којих је народ морао да се сели
из једног краја у други, а веома важно је напоменути, да су култови
светитеља најјасније изражени у крајевима где им се налазе мошти,
или где постоје цркве посвећене њима. Заборављених, а некад
поштованих светих у Српској Православној Цркви постојало је много,
али су се до наших дана сачували малобројни подаци, због многих
ратних сукоба у српским земљама, као и честом спаљивању наших
цркава и манастира, богослужбених књига, као и записа у њима.

165

Ivan Kosan~i}

иконописао Милан Цвјетичанин

Vukan Nemawić, kraq Zetski

V

укан Немањић је најстарији син жупана српског Стефана
Немање и старији брат светитеља Саве Српског. Био је краљ
Зете од 1186 до 1202. године, велики жупан Српски од 1202. до 1204.
године и поновно краљ Зетски од 1204. до 1208. године. Упокојио се
у Зети 1208. године, а сахрањен је у манастиру Студеници. Да је кроз
читав средњи век поштован у неким крајевима Србије као светитељ,
а и на Светој Гори, сведочи његов лик приказан на икони светог Саве
и светог Симеона (насликана почетком XX века), која се чува у музеју
на Опленцу.102

Stefan Vukanović, veliki knez Zetski

V

елики кнез Стефан млађи је син краља Зетског Вукана, а
унук Стефана Немање, родоначелника династије Немањића.
Владао је у XIII веку Зетом и познат је по својој задужбини манастиру
Морачи, који је подигао 1252. године и посветио га Успењу Пресвете
Богородице. Кнез Стефан је сахрањен у својој задужбини, са десне
стране одмах по улазу у наос цркве. Постоји
предање у народу, да су Турци не­ко­лико пута
покушали да отворе његов гроб, али намера
им никада није успевала, јер су се увек при
покушајима онесвешћивали.103 Морачки мо­
на­си су свога ктитора у XVI веку називали
краљем, а у XVIII и XIX веку светим, што
потврђује да је његов култ постојао и живео
међу православнима у Зети. У прилог томе иде
и сачувана икона сликара Јована, насликана
око 1645. године, на којој је са светитељем Савом, преподобним
Симеоном Мироточивим и преподобним Кирилом Философом,
приказан и кнез Стефан Вукановић.104
102

Из прошлости манастира Хиландара - зборник, Београд, 1998, стр.16. 
Архимандрит Нићифор Дучић, Записи о Црној Гори, Старој Херцеговини и Србији, еликтронска документација. http://www.patriotmagazin.com/arhiva/0126/media/003.htm
104
Петковић др С. Манастир Морача, Београд, 1987, стр. 5.
103

167

Konstantin Nemawić, kraqević Srpski

K

раљевић Константин је син краља Милутина, убијен у борби
око престола са полубратом Стефаном Дечанским. Сахрањен
је у звечанској тврђави, где његове свете мошти, помиње неколико
летописаца.105

Stefan Uroš IV Dušan, car Srba i Grka

C

ар Стефан Душан Силни рођен је
1308. године у Цариграду, где је његов
отац краљ Стефан Урош III Дечански живео у
изгнанству. Био је изразито учен и веома мудар
и вешт војсковођа. Крунисан је 1322. године
као „млади краљ” са својим оцем Стефаном. За
јединог владара Србије, крунисан је 1331. године,
након битке на Велбужду, када је збацио са власти
оца. Проширио је значајно Српску државу на југ,
држећи под својом управом територије све до
Коринта. Српску краљевину прогласио је царевином, а архиепископију
патријаршијом у граду Серу 1346. године. Донео је чувени „Душанов
законик” 1354. године. Умро је изненада 1355. године у Скопљу. Био
је сахрањен у својој задужбини, манастиру Свети Арханђели код
Призрена, а данас почива у цркви Светог Марка у Београду.106
Важи за јединог великог владара из династије Немањића који није
проглашен за светитеља. Према народном предању за то постоје два
разлога. Први је убиство оца Стефана, а други је самовољно увођење
супруге Јелене на Свету Гору.
Постоје индиције да је светитељски култ цара Душана живео кратко време у његовој задужбини на Косову, посебно након пада Србије
под турску власт.107

105

Л. Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево, 1965, стр 237. 
Дурковић-Јакшић др Љ. Митрополија Црногорска никада није била аутокефална, Цетиње, 1991, стр. 8.
107 
Делови његових моштију су у XVI веку у доба патријарха Пајсија били разнети у
Призрен, Грачаницу и на друга места. Л. Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево, 1965, стр. 237.
106

168

Starac Isaija Hilandarski

S

тарац Исаија рођен је у српској властелинској породици у
првој половини XIV века. Замонашио се у манастиру Лесново,
одакле је ради усавршавања прешао у српски манастир Хиландар на
Светој Гори. По молби хиландарске братије и српског кнеза Лазара и
патријарха Саве, отишао је са делегацијом у Цариград где је успео да
од патријарха Филотеја измоли скидање анатеме са Српске Цркве.108
Поштован је по смрти као велики молитвеник и угодник Божији,
али му се култ до наших дана није сачувао. Познат је не само као
помиритељ него и као преводилац списа Св. Дионисија Ареопагита

Starac Makarije sa Gorice

S

тарац Макарије највероватније је био ктитор и сабрат ма­на­
стира Старчеве Горице у близини Подгорице. Живео је ве­ро­
ватно крајем XIV века.

Novomučenik Miloš Obilić

P

рема предању Милош је био војвода кнеза Лазара
Српског. Истакао се у свим борбама које је кнез
водио са Турцима. На Косову пољу убио је султана Мурата
због чега је и погубљен. У покосовском времену поштован
је као светитељ, а посебно почетком 19. века.109 Лик му је
приказан у припрати манастира Хиландара и у црквама
Га­бро­вачког манастира и Гомионице.110 Иако никада није
потврђено да је Милош Обилић заиста историјска личност,
митрополит црногорски Петар II Петровић Његош по­што­
вао га је као великог националног витеза.

Starac Spiridon Dečanski

O

моштима овога старца, које су се чувале у манастиру Високим
Дечанима приповедао је биограф патријарха Ефрема, епископ

108 

Поред Исаије у делегацији су били хиландарски монаси Силвестар и Неофит,
бивши светогорски прот Теофан и јеромонах Никодим Грчић. Бурковић Т. Ј, Хиландар у доба Немањића, Краљево, 2005, стр. 57.
109
Радовановић В. Свети Милош Обилић, Београд, 1929, стр. 7
110 
Медаковић Д, Манастир Хиландар у XVIII веку, Беград, 1974, стр 65.
169

пећки Марко. Овај подвижник благородног је порекла и једно време
је живео при двору цара Душана. Данас није познато шта се догодило
са његовим моштима.111

Pajsije Jawevac, patrijarh Pećki

P

атријарх Пајсије рођен је око 1542. године
у свештеничкој породици у Јањеву, због
чега је касније назван Јањевац. Био је велики љу­
би­тељ писане речи. Постављен је за митрополита
Грачаничког 1612. године. Изабран је за патријарха
Пећког по смрти свештеномученика Јована 1614.
године. Био је познат црквени биограф. Написао је
житије цара Уроша и Службу цару Урошу. Упокојио
се у Пећи 1647. године, где је и сахрањен. Његов лик
приказан је на једној средњовековној икони.

Arsenije III Crnojević, patrijarh Pećki

P

атријарх Арсеније рођен је у цетињском
племену 1663. године. Рано се замонашио и
постао игуман Пећког манастира. За патријарха је
изабран 1672. године, по смрти патријарха Максима.
Бранио је српски народ, манастире и цркве од
турског насиља, у више наврата ризикујући живот.
Предводио је Велику сеобу Срба 1690. године. У
Аустроугарској је издејствовао аутономију Српској
Цркви. Умро је у Бечу 1706. године под врло сумњивим
околностима, те се сматра да је отрован. Сахрањен је
у манастиру Крушедолу, у гробници светог архиепископа Максима.
Да је култ патријарха Арсенија постојао међу Србима у Угарској, и да
је поштован као светитељ, сведочи и чињеница да су његове мошти
омивене и да су том водом кропљени учесници сабора у Хопову 1721.
године.112 Такође у прилог постојања светитељског култа патријарха
Арсенија иде и постојање његове чудотворне иконе у Сремским
111 

. Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево, 1965, стр 242.
Л 
У време одржавања поменутог сабора, мошти патријарха Арсенија су вероватно
отворено почивале у Крушедолу, чим су могле бити омивене водом. Сава, епископ
шумадијски, Српски јерарси, Крагујевац, 1996, стр 32.
113 
Велича душа моја Господа. Овоземаљски живот и чудотворне иконе Пресвете
Богородице (приредио Илијић Т. С.), Београд, 2002, стр. 276.
112

170

Карловцима, која је насликана 1745. године.113 Из непознатих разлога,
култ патријарха Арсенија се угасио и до сада није обновљен.114

Iguman Pajsije Vinčanski

I

гуман Пајсије, дошао је из Русије у Србију 1721. године, када
је донео чудотворну икону Пресвете Богородице „Винчанскобездинску”. Обновио је запустели манастир Винчу код Београда.
Недуго после смрти написан му је тропар у једној рукописној књизи
која се данас чува у манасиру Војловици.

114 

Сасвим је могуће да је спомен патријарха Арсенија избледео пред много јачим
култом сремских Бранковића. Прим. аутора
171

Milan Toplica

иконописао Милан Цвјетичанин

VI

Svetiwe srpskih
crkava i manastira

174

U

предстојећем поглављу описаћемо места, тачније мана­сти­
ре и парохијске храмове, у којима се налазе мошти рано­хри­
шћанских, свеправославних и српских светитеља.
Места у којима су чуване светитељске мошти, одувек су била
посебно поштована и веома жива у српском народу. Њима су ходо­
частили сви који су имали некакву невољу или су желели да се поклоне
светињама. Помоћ угодника Божијих, кроз историју, а и данас брза је
и благодатна и зависи од јачине вере онога који им са поштовањем и
љубављу притиче.
Нека молитвама светих угодника, који почивају у светој Српској
Цркви, свака боготражитељска душа, оснажи и утврди своју веру.
Манастири и цркве, као и светиње у њима, приказани су по
азбучном реду у оквиру епархија у којима се налазе.

175

Detaq `itijske ikone Svetog kraqa
Stefana De~anskog
Манастир Високи Дечани

176

АРХИЕПИСКОПИЈА
БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКА
Saborna crkva Svetog arhangela Mihaila

U

Саборној цркви у Београду чу­ва­
ју се мошти благоверног кне­за
Стефана Штиљановића и његове су­пру­ге
преподобне Јелисавете (Јелене) Шти­ља­
новић.
Мошти светога деспота Стефана пре­
нете су у Београд са Фрушке Горе, заједно
Кивот кнеза Стефана
са моштима кнеза Лазара и цара Уроша
14. априла 1942. године у страху од уни­штења. Мошти преподобне
Јелисавете налазе се у мањем ковчегу, у кивоту све­то­га деспота
Стефана.115

Hram Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu

U

храму Светог Александра Невског на Дорћолу чува се честица
моштију патрона благовернога кнеза Александра, добијена из
православне Русије.

Manastir Vavedewe u Beogradu

U

манастиру Ваведењу Београдском чува се прст светитеља
Петра митрополита Московског. Ове свете мошти донеле су
руске монахиње, које су након револуције пребегле у Србију, где су
се настаниле у фрушкогорском манастиру Кувеждину, одакле су у
Другом светском рату прешле у манастир Ваведење на Сењаку.
У олтару манастирске цркве чувају се и честице моштију: че­тр­
десет мученика Севастијских, царице Јелене равно­апо­столне, пре­
115 

старој митрополитској цркви у Београду која је била посвећена Успењу Пресвете
У
Богородице чувале су се целокупне мошти царице Теофаније и преподобне
Параскеве Српске. Ове свете мошти кнегиња Милица добила је на дар од турског
султана Бајазита. Оне су око 1402. године пренете у Београд где су почивале све
до 1521. године. У овој древној цркви чуван је и део моштију благоверног цара
Константина Великог. Павловић Л. Преглед светих моштију кроз историју у Српској Православној Цркви, Београд, 1954, стр. 237-238.
177

подобног Евтимија Великог, Јована Хо­
зевита, Ге­ра­си­ма Јорданског, Романа чу­
дотворца, кнеза Александра Невског,
кнеза Данила Московског, кне­за Пе­тра
Муромског, кнеза Василија Нов­го­род­
ског, светитеља Јоне Кијевског и Мос­ков­
ског, преподобног Мојсија Уг­ри­на, пре­
по­доб­ног Германа Аљаског, пре­подобног
Гроб исповедника Доситеја
Серафима Саровског, као и му­ченика Сер­
Загребачког
гија, Јована и Патрикија, кне­за Лазара,
Превлачких новомученика, преподобног Симеона Дајбабског, и ло­ба­
ња једног од новомученика из јаме Јадовно.
У манастирској порти сахрањен је новопрослављени исповедник
Доситеј За­гребачки, исповедници митрополити Арсеније Црногорскоприморски и Јо­сиф Скопски, као и епископ Данило Будимски.

Hram Svetog arhangela Gavrila u Beogradu

U

Светоархангелском храму у Београду чува се део моштију
великомученика Пантелејмона, којима притичу многи вер­ни­
ци молећи исцељење. Ове свете мошти донете су са Свете Горе 1946.
године.

Paraklis Svetog Jovana Bogoslova pri
Bogoslovskom fakultetu SPC

U

параклису на Богословском факултету чува
се честица моштију светитеља Амвросија
архиепископа Миланског, коју је Српском пат­ри­
јар­ху даровао надбискуп милански Карло Марија
Мартини, као и део моштију Синајских мученика.
Мошти великомученика
Пантелејмона

Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene na Voždovcu

U

овоме храму чува се честица Часног и Животворног крста,
дар блаженопочившег патријарха Германа.

178

Hram Svetog kneza Lazara u Beogradu

U

овоме светоме храму чува се честица моштију великомученика
кнеза Лазара, дар патријарха српског Германа, као и део
моштију светог Мине.116

Hram Svetog Nikolaja u Zemunu

U

овоме светоме храму чува се део моштију
апостола Андреја Првозваног. Ове све­
те мошти доспеле су из Москве у манастир
Острог у XV или XVI веку. Ту су чуване све до
1765. године, када су их приликом напада на
манастир однели Турци. Две године касније
манастирско братство упутило је монаха Пајсија
у Београд код трговца Гаврила Мартиновића да
заједнички пронађу отете свете мошти. Недуго
потом Пајсије и Гаврило отишли су код епископа
Кивот апостола
Јеремије, кога су упознали са проблемом и уз
Андреја
његов благослов су почели потрагу за моштима.
Након три године неуспешног трагања, 1770. године Гаврило Мар­
тиновић сазнаје од трговца Саве Ерића да се мошти налазе код неког
турског бега у Београду, који је за њихов откуп тражио велику своту
новца. Да се мошти налазе у Београду сазнало се на тај начин што
се жена споменутог бега поверила слушкињи да у кући имају вредну
хришћанску светињу. Мартиновић је по траженој цени откупио
мошти апостола Андреја и чувао их је као велику светињу у своме
дому. Пред смрт 1780. године позвао је свештеника Анастасија из
Николајевске цркве, коме је предао мошти за спасење своје душе.

Hram Pokrova Presvete Bogorodice

U

храму се чувају честице моштију бесребреника Козме и
Дамјана. Ове мошти откупио је архимандрит Мирон Ђор­
ђевић од извесног паше. Првобитно су се налазиле у манастиру Пећка
Патријаршија.

116

Црква 2006. Београд, 2006, преглед 14.
179

Manastir Rakovica

U

Светоарханђелском манастирском храму чувају се честице
моштију светих великомученика Прокопија и Теодора
Тирона, светитеља Нектарија Егинског и честица Часног крста.

Crkva Ružica na Kalemegdanu

U

калемегданској цркви Ружици чува се део руке преподобне
Параскеве Српске (овај део моштију донет је 1. септембра
1950. године на Калемегдан из манастира Петковице код Шапца),
која се сваког петка износи верницима на поклоњење.
У олтару се такође чувају честице моштију свете Елефтерије,
великомученика Пантелејмона и свештеномученика Харалампија.
Ове свете мошти даровао је архимандрит Серафим из Одесе 1944.
године.

Ruska crkva u Beogradu

U

руском подворију Свете Тројице чувају се честице моштију
светих: Јована Крститеља, великомученика Пантелејмона и
апостола Луке, апостола Андреја Првозваног, светитеља Григорија
Богослова, бесребреника Козме и Дамјана и мученика Мамонта. Ове
свете мошти донео је из манастира Светог Пантелејмона на Атосу
протојереј Петар Беловидов 1934. године.
У икони Пресвете Богородице Ахтирске налазе се честице моштију
апостола Јакова брата Господњег, Свештеномученика Јермолаја,
светитеља Амвросија Медиоланског и светитеља Тарасија патријарха
Цариградског.

Hram Svetog Save u Beogradu

U

храму Светог Саве на Врачару чува се икона преподобног
Серафима Саровског у коју је уграђена честица његових
светих моштију. Ова икона добијена је на дар од патријарха руског
Алексија II као благослов страдалном српском народу.

180

Paraklis Prepodobnog Simeona Mirotočivog
pri patrijaršiji SPC

U

патријаршијском параклису чувају се честице моштију пре­
по­добног Филимона и светитеља Спиридона, као и не­ко­лико
честица моштију непознатих светих.

Manastir Svetog Stefana u Slancima

U

манастирском храму од 1971. године, чува се део моштију
архиђакона и првомученика Стефана, који је добио на дар
блаженопочивши патријарх Герман од руског патријарха Алексија I.

ЕПАРХИЈА АУСТРАЛИСКО-НОВОЗЕЛАНДСКА
Manastir Novi Kalenić u Kamberi

N

а дан свога устоличења за епископа аустралијско-но­во­зеланд­
ског 30. децембра 2004. године, преосвештени епископ Г.
Милутин даривао је манастиру Нови Каленић део моштију светитеља
Николаја епископа Жичког.

ЕПИСКОПИЈА БАНАТСКА
Manastir Vojlovica

U

Светоарханђелском храму манастира Војловице чува се кивот
са моштима новомученика Стефана Ђака?.

Episkopska kapela u Vršcu

U

капели епископског двора у Вршцу чува се део лобање
свештеномученика Артемона.

181

Manastir Mesić

U

манастиру Светога Јована Крститеља у Месићу чувају се
че­стице моштију свештеномученика Артемона,117 вел­ико­
му­ченика Георгија Победоносца, мученика Кирика, преподобног
Пахомија Великог, преподобног аве Агатона и преподобног Амвросија
Оптинског.

Kapela prepodobnog Rafaila Banatskog u Zrewaninu

U

капели преподобног Рафаила, која се налази у порти Ва­ве­
дењске цркве у Зрењанину, налази се гроб преподобног
Рафаила Хиландарца.

ЕПАРХИЈА БАЊАЛУЧКА
Saborna Crkva u Bawa Luci

U

Светотројичком саборном храму у Бања Луци почивају
мошти свештеномученика Платона епископа Бањалучког,
које су откривене 2000. године у част светитељевог прослављења.

Manastir Svetog Ilije u Krupi

U

манастирској цркви чува се честица моштију праведне
Матроне Московске.

Manastir Lipqe

U

манастирској цркви чувају се честице моштију светитеља
Николаја Мирликијског, светитеља Николаја Жичког,
првомученика Стефана и великомученика Трифуна.

182

Crkva Svetog arhanđela Mihailau Bosanskoj Kostajnici

U

овом храму у ручном сребрном крсту налазе се честице
мо­штију: пророка Данила, апостола Андреја Првозваног,
све­титеља Јована Златоустог, светитеља Василија Великог, све­ти­
теља Николаја Мирликијског, великомученика Прокопија и вели­
комученице Варваре.

ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА
Crkva Rođewa Presvete Bogorodice u Mednoj

U

овој цркви чувају се недавно чудесно откривене мошти
четворице новомученика Медљанских, од којих су позната
имена Авакума, Мардарија и Серафима.

ЕПАРХИЈА БРАНИЧЕВСКА
Manastir Blagoveštewe u Ždrelu

U

рушевинама цркве благовештењског манастира у Ждрелу
налази се гроб преподобног Данила Синаита.

Manastir Vitovnica

U

манастирском храму налази се гроб непознатог синаита, који
се подвизавао у околини манастира. У манастирској порти
сахрањен је архимандрит Тадеј Витовнички.

Manastir Gorwak

U

Ваведењској цркви манастира Горњак почивају мошти
ктитора преподобног Григорија Ћутљивог, које су обретене
1900. године и смештене у кивот.
183

Manastir Zlatenac

U

олтару манастирске цркве чувају се честице моштију светих
бесребреника Козме и Дамјана.

Crkva u Klewu

U

Богородичином храму у Клењу чува се део прста преподобног
Саве Освештаног.

Manastir Koporin

U

манастиру Копорину почивају мошти
благо­вер­ног деспота Стефана Високог,
које су от­кри­вене испод ктиторске фреске
1977. године.118 Поред моштију благоверног
Стефана у манастиру Копорину се чува икона
светога Јована Крститеља у коју је уграђен део
Светитељевог прста. Икону је из Свете земље
донео блаженопочивши епископ браничевски
Хризостом.

Мошти деспота
Стефана

Manastir Lešje

U

манастирској цркви чува се честица моштију севастијских
мученика и честица Светога Крста.

Manastir Nimnik

U
118

капели манастира Нимник која се у народу зове Светиња
налази се чудотворни гроб испосника синаита Николаја. 

најновијим археолошким истраживањима манастирске цркве у Манасији
У
откривене су мошти, за које постоји предпоставка да припадају благоверном
деспоту Стефану Лазаревићу. Док аутентичност тих моштију не буде потврдио
Свети архијерејски сабор СПЦ, ми ћемо се у овом раду држати досадашњег
мишљења по коме деспотове мошти почивају у манастиру Копорин. Прим. аутора
184

Manastir Svete Petke kod Paraćina

U

манастирској цркви сахрањен је непознати синаит који се у
околини манастира повизавао.

Manastir Ravanica

U

Вазнесењском храму манастира
Раванице почивају мошти кнеза
Лазара. Мошти светог кнеза први пут
су у Раваницу донете из цркве Светог
Ва­зне­сења у Приштини 1390. године.
Из Раванице су 1690. године у Великој
сеоби раванички монаси мошти однели
у Сентандреју. Након седам година из
Кивот кнеза Лазара
Сентандреје су пренете у манастир Вр­д­
ник у Срему. На заузимање митрополита Јосифа кнежеве мошти се
из Врдника преносе у Београд 1942. године, из страха од уништења. У
Раваницу су враћене 1989. године.
У манастирској припрати налази се гроб преподобног Ро­ми­ла
Раваничког, а у ризници део моштију апостола Варнаве и ве­ли­ко­
мученика Георгија.

Manastir Rukumija

U

припрати рукумијске цркве налази се гроб преподобног
Мартирија Синаита.

Manastir Svetog Sisoja Sinaita

U

овом манастиру налази се гроб ктитора преподобног Сисоја
Синаита.

Manastir Tuman

U

овом манастиру чувају се мошти
преподобног Зосима Синаита, које
су откривене 1934. године, од када почивају
у кивоту испред иконостаса.
Кивот преподобног Зосиме
185

ЕПАРХИЈА БРИТАНСКО-СКАНДИНАВСКА
Crkva Svetog Vasilija Velikog u Helsingborgu

U

храму се чува честица моштију патрона светитеља Василија
Великог.

Crkva Svetih Kirila i Metodija u Malmeu

Q

убављу руске православне браће српској цркви у Малмеу
дароване су следеће светиње: делови моштију просветитеља
словенских Кирила и Методија,119 светог Јована Крститеља и честица
Часног крста.120

ЕПАРХИЈА БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКА
Saborni hram Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću

U

саборном храму у Никшићу чувају се следеће светиње: честица
Часнога крста, честица моштију Превлачких мученика, као и
јастук светог Василија Острошког.

Manastir \urđevi Stupovi kod Berana

U

манастирској цркви, чува се рука непознатог светитеља.

Manastir Župa Nikšićka

U

храму овога манастира, чувају се чес­
тице моштију апостола Луке, светог Нек­
тарија Егинског и Превлачких мученика.
У порти је сахрањен свештеномученик Га­
Мошти апостола Луке
ври­ло Жупски.
119
120

Извор за ове податке је http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=7285 
Мошти преподобног Кирила просветитеља Словенског данас се налазе у цркви
Светог Климента у Риму, док се за мошти светитеља Методија не зна где почивају,
нити постоји писани траг да су икада откривене, те није потпуно јасно да ли
наведене мошти светог Методија припадају баш словенском просветитељу или
неком његовом имењаку. Прим. аутора
186

Manastir Kaludra

U

новообновљеном манастиру Светог Луке налазе се делови моштију небеског покровитеља апостола Луке, великомученика
Артемија, великомученика Евстатија Плакиде и преподобног мученика Игњатија Ивиронског.

Manastir Kosjerevo

U

овом манастиру чува се стопало
апостола и евангелисте Луке и део
моштију архиепископа Арсенија Сремца.
Мошти светог Луке вероватно су припадале
делу моштију који је деспот Ђурaђ Бран­ко­
вић пренео у Смедерево 1453.

Стопало апостола Луке

Manastir Nikoqac

U

манастирској цркви чува се део руке свештеномученика
Харалампија.121

Manastir Piva

U

манастирској цркви чувају се делови моштију све­ти­те­
ља Григорија Јерменског, Григорија Богослова и све­ште­
номученика Елефтерија Илирског, као и рука краља Уроша Не­ма­њи­
ћа.

Manastir Podvrh

U
121

манастиру се чува део моштију светог свештеномученика
Харалампија. 

Ако се узме у обзир предање о томе да су током средњег века мошти Светог
Харалампија чуване у манастиру Куманица, онда се може предпоставити да су
честице његових моштију у околне манастире доселе још тада, Прим. аутора
187

ЕПАРХИЈА БУДИМСКА
Crkva Svetog velikomučenika Georgija u Budimu

U

храму великомученика Георгија у Будиму, чува се честица
његових светих моштију.

Manastir Grabovac

U

манастирској цркви чува се честица моштију великомученице
Варваре, добијена на дар из Јерусалима од јеромонаха хаџи
Симеона 1649. године.

ЕПАРХИЈА ВАЉЕВСКА
Manastir Bogovađa

U

манастиру се налазе мошти ктитора преподобног Мардарија
Боговађског, као и део моштију великомученице Марине.

Crkva Svetog Georgija u Vaqevu

U

овој цркви чува се честица моштију
великомученика Георгија Победоносца.
Мошти светог
Георгија

Manastir Svetog Georgija na Ravnoj Gori

U

манастирској цркви се од 2000. године чува део моштију
великомученика Георгија Победоносца, који је на дар добијен
из православне Русије.

Crkva Gračanica kod Vaqeva

U

ваљевској Грачаници чувају се мошти новомученика ма­на­
стир­ских монаха који су пострадали од Турака.
188

Crkva Svete velikomučenice Marine u Bawi Vrujci

U

овоме светоме храму чува се честица моштију светитеља Ни­
колаја Жичког.

Crkva velikomučenika Pantelejmona na Divčibarama

U

овој цркви чувају се честице моштију великомученика Пан­
телејмона, преподобне Параскеве Српске, светитеља Ни­ко­
лаја Жичког.

Manastir Lelić

U

храму светитеља Николаја Мирли­киј­
ског од 1991. године чувају се мошти
светог Николаја Жичког. На светом престолу
такође се чува честица моштију благоверног
кнеза Александра Невског, дар руских мо­на­
ха.

Мошти светитеља
Николаја

Hram Prepodobne Paraskeve u Obrenovcu

U

овом новоустројеном храму од 2004. године чува се део
моштију преподобне Параскеве, који је из манастира Каоне
донет по благослову епископа шабачко-ваљевског Лаврентија.

Crkva u Petnici

U

Петничком храму чува се нетрулежна рука, за коју, по предању
верују, да припада апостолу Луки.122 Ова света рука је до 1820.
године била у манастиру Рачи на Дрини. Мештани Петнице са својим
свештеником Алимпијем Самоуковићем украли су руку из манастира
и сместили у своју цркву. Потера из манастира Раче сазнала је где
се рука налази, па је враћена у манастир. Петничани су се са својим
свештеником поново организовали и по други пут украли руку из
манастира. Тада су је на чување поверили Игњату Васиљевићу, код
кога је рука чувана око годину и по дана. Када се за крађу заборавило
рука је пренета у Петничку цркву, где се и до данас налази.
122 

У народу, у петничком крају такође постоји предање, према коме ова света рука
припада непознатом Косовском јунаку. Прим. аутора
189

Manastir Ćelije kod Vaqeva

U

Ћелијама се чувају честице моштију светог Јована Кр­сти­
теља, преподобног Арсенија Кападокијског, светог Јована
Шан­гајског, великомученика Артемија, великомученика Прокопија,
светог Николаја Мирликијског, Хозевитских мученика, светог Ни­
колаја Жичког, светог Јована Златоустог, светог Нектарија Еги­н­ског,
преподобне Теодоре Солунске, кнеза Лазара и Превлачких му­че­
ника.
У манастирској порти налази се гроб преподобног Јустина Ће­лиј­
ског.

Hram Svete Petke u Urovcima

U

храму у Уровцима чувају се честице моштију светог Јована
Крститеља, и бесребреника Козме и Дамјана.

ЕПАРХИЈА ВРАЊСКА
Manastir Sveti Prohor Pčiwski

U

Пчињском манастиру чувају се мироточиве
мошти преподобног Прохора, као и део
моштију великомученице Марине.
Гробница преподобног
Прохора

ЕПАРХИЈА ГОРЊОКАРЛОВАЧКА
Crkva Presvete Bogorodice u Glini

U

Богородичиној цркви у Глини чува се део моштију вели­ко­му­
ченика кнеза Лазара Косовског.

190

МИТРОПОЛИЈА ДАБРОБОСАНСКА
Stara crkva u Sarajevu

U

Старој сарајевској цркви чува се
рука великомученице Текле, коју
је у Србију са другим моштима донео
свети Сава са путовања у Свету Земљу.
Аутентичност ове руке потврдио је па­
три­јарх Арсеније IV Јовановић својим
писмом од 27. априла 1730. године. Та­
ко­ђе се чува честица од прста мученика
Јакова Персијанца, дар митрополита
Христифора. Хаџи Гаврило и хаџи Соф­
роније поклонили су цркви 1682. године
део моштију великомученика Трифуна,
док је извесни Дмитар 1690. даровао део
вилице преподобне Макрине.123 У цркви
постоји и кивот са моштима вели­ко­
мученика Пантелејмона. У пљачки цркве
која се збила 1697. године, однето је једно
еванђеље и неке од светих моштију,
које су Срби из Ђура откупили за 345
форинти. Сарајлије су мошти за своју
цркву поновно откупили за 70 дуката
1725. године.
У цркви се налазе и мошти непознатог
светог детета (могуће новомученице
Ане?), пред којим се читају молитве суп­
ру­жницима без деце.

Мошти преподобне Макрине

Рука првомученице Текле

Мошти великомученика
Пантелејмона

Мошти Јакова Персијанца

Crkva Rođewa Presvete Bogorodice u Zenici

U

Богородичиној цркви у Зеници
чу­вају се мошти ново­про­слав­
љеног свештеномученика Миладина Би­
ље­шевског.
Кивот свештеномученика
Миладина
123 

У најновије време делови моштију мученика Јакова Персијанца су почели да
мироточе. стр. 72-92
191

Crkva Svetog Nikole u Čelebićima

U

Челебићима се чувају свете мошти новопрослављеног све­ште­
но­мученика Момчила Гргуревића.

ЕПАРХИЈА ДАЛМАТИНСКА
Manastir Krka

U

манастирској цркви чувају се честице моштију следећих
светитеља: великомученика Трифуна, свештеномученика
Харалампија, светитеља Василија Великог, светитеља Николаја
Мирликијског, светитеља Антипе и великомученика кнеза Лазара.

Manastir Krupa

U

манастиру Крупи чувају се честице моштију преподобног
Јеротеја. Ове свете мошти донете су 1875. године из манастира

Рмањ.

Saborna crkva u Šibeniku

U

овоме светоме храму чуве се део моштију мученика Модеста.

ЕПАРХИЈА ЖИЧКА
Manastir Blagoveštewe
Ovčarsko-kablarsko

U

манастирској цркви испред ико­но­
стаса чува се део моштију велико­
мученика Георгија Победоносца.

Мошти великомученика
Георгија Победоносца
192

Manastir Vavedewe Ovčarsko-kablarsko

U

храму овога манастира чувају се честице
моштију: прво­му­че­ни­ка Стефана, пр­во­му­
че­нице Текле, све­­ште­­­номученика Ха­ра­лам­пија,
ве­лико­му­че­ника Пантелејмона, великомученика
Теодора Тирона, преподобног Тео­до­сија Великог,
кнеза Стефана Штиљановића, преподобног Јована
Румуна, великомученика кнеза Лазара, светитеља
Теодосија Черњиговског и преподобног Лаврентија
Черњиговског.

Manastir Veluće kod Trstenika

U

Кивот са моштима
манастира
Ваведење

манастиру Велуће чува се честица моштију великомученика
Теодора Тирона.124

Manastir Vraćevšnica

U

манастирском храму чува се део моштију великомученика
Георгија Победоносца. Ове свете мошти донео је из Јерусалима
блаженопочивши патријарх Герман 1961. гoдинe и поклонио их је
манастиру Враћевшници.125

Manastir Vujan

U

припрати манастирске цркве налази се гроб непознатог светог
подвижника. Молитвеним заступништвом овог непознатог
светитеља исцелио се 1944. године искушеник Гојко (садашњи
патријарх Српски Павле).

Manastir Gradac

U

манастиру Градцу почивају честице моштију преподобне
Јелисавете (Јелене Анжујске) и преподобног Теоктиста Срп­

ског.
124 

Према предању које негују данашње сестре манастира Велуће, споменуте мошти
припадају великомученику Теодору Стратилату. Прим. аутора
125 
Ове свете мошти недавно су украдене и до данас нису пронађене. Прим. аутора
193

Manastir Žiča

U

манастирском Саборном храму чувају се честице моштију
светога Јована Крститеља, првомученика и архиђакона Сте­
фана, свештеномученика Харалампија и преподобне Анастасије
Српске.

Manastir Jovawe Ovčarsko-kablarsko

U

манастирској цркви чува се честица моштију светитеља Ни­
колаја Жичког.

Manastir Qubostiwa

U

манастирској цркви налази се гро­
бница са нетрулежним мо­шти­
ма преподобне Евгеније Српске, као и
кивот са деловима моштију пре­по­доб­ног
Прохора Пчињског, архи­епи­скопа Ни­ко­
дима и Данила.126
Гробница преподобне Евгеније

Manastir Moravice kod Qiga

U

манастиру Моравице који је данас парохијска црква чува се
део моштију апостола Томе. Ове мошти је са поклоничког
путовања из Цариграда донео Хаџи Герасим, манастирски игуман.

Paraklis Svetog Nikolaja Žičkog u Kraqevu

U

параклису Светог Николаја Жичког чува се честица његових
светих моштију.

126 

На поклоцу поменутог кивота са моштима насликани су архиепископи Никодим
и Данило, као и преподобни Прохор Пчињски (због чега се предпоставља да су
три делића свитих моштију њихови). Знајући да се тело архиепископа Данила
налази у манастиру Пећка Патријаршија, у гробници која није отварана, поставља
се питање да ли један од три делића моштију припада архиепископу Данилу? Л.
Павловић износи могућност да се можда ради о моштима патријарха Данила III.
Павловић Л. Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево, 1965, стр.110.
194

Hram Svetog Nikolaja u Brusnici

U

овом храму чува се честица Светога Крста, дар јеромонаха
Кирила Хиландарца.

Manastir Nikoqe Ovčarsko-kablarsko

U

овој светој обитељи чувају се честице моштију светитеља Ни­
колаја Мирликијског, Атанасија Великог (Александријског),
Никодима архиепископа Српског, као и мученика Христофора.

Manastir Rača

U

Рачи се чува надлактица Теоктиста Српског, ктитора овог
манастира као и део лобање непознатог светитеља. Део мо­шти­
ју светог Теоктиста манастиру је даровао патријарх Српски Павле.

Manastir Studenica

U

Богородичиној цркви у Студеници
почивају мошти пре­по­доб­не Ана­
ста­сије мајке светог Саве, преподобног
Симона монаха и преподобног Симеона
Мироточивог.
Интересантно је напоменути да су
Кивот преподобног Симона
мо­шти преподобног Симона око че­тр­
де­сет пута преношене по многим ма­на­сти­рима Србије. Првобитно
су сахрањене у гро­бни­ци у близини моштију преподобног Симеона
Мироточивог. Након обретења пре­нете су у његову задужбину
манастир Жичу, након чега су по­ново враћене у Студеницу. Због
честих напада Турака мошти су пренете у Сопоћане, где су чак биле
скриване под земљом. Летописци бележе да се сам преподобни јавио
1629. године патријарху Пајсију и рашком митрополиту, па су га
они свечано изнели из земље. Мошти су потом пренете у манастир
Светих Арханђела у Црну Гору, да би 1701. године биле враћене у
Студеницу. Због честих сукоба Турака и хајдука мошти су поново
преношене у Краљево, Јагодину, Гроцку, Београд, манастир Војловицу
и Рајиновац, па су 1792. године по други пут враћене у Студеницу. У
време Карађорђевог устанка монаси су мошти светога краља у страху
од турске освете пренели у манастир Враћевшницу, потом у Срем,
195

Земун, манастир Фенек и Беочин. У време кнеза Милоша Обреновића
мошти су из Срема кратко време биле пренесене у манастир Каленић,
да би након 1839. године биле враћене у Студеницу где почивају до
данас.
У манастиру се још налазе и честице моштију цара Уроша Нејаког,
преподобне Параскеве Српске, мученика Евстратија, апостола Томе,
свештеномученика Харалампија, великомученика Пантелејмона.
У једној дводелној икони уграђене су мошти: светог Јована Пре­
тече, свештеномученика Антипе, великомученика Георгија, ве­ли­
комученика Димитрија, великомученика Прокопија, бе­сре­бреника
Кира и Јована, свештеномученика Ахилија, ве­ли­ко­мученика Мер­ку­
рија, мученика Јована Персјанина и бесребреника Козме и Дамјана,
као и миро преподобног Симеона и Николаја Чудотворца.

Manastir Stjenik

U

манастирској цркви чувају се мошти пре­по­
доб­номученика Јована Синаита, као и мошти
Стјеничких новомученика.
Гробница
преподобномученика Јована

Manastir Uspewe Ovčarsko-Kablarsko

U

манастирској цркви чувају се честице моштију светог Јована
Крститеља, Марије Магдалине, ве­ли­комученика Димитрија
Со­лун­ског, светитеља Јована Златоустог, светитеља Николаја Мир­
ли­кијског, светитеља Григорија Богослова и преподобне Марије
Египћанке.

МИТРОПОЛИЈА ЗАГРЕБАЧКО-ЉУБЉАНСКА
Manastir svetog Serafima Sarovskog u Italiji

U

овоме манастиру који припада митрополији загребачкољубљанској налазе се честице моштију преподобног Се­ра­
фима Саровског и преподобног Антонија Великог.

196

ЕПАРХИЈА ЗАПАДНО-АМЕРИЧКА
Manastir Svetog Germana

U

овом светом манастиру који је под јуриздикцијом СПЦ налазе
се мошти преподобног Серафима Платинског (Роуза).

Manastir Svetog Pajsija u Arizoni

U

манастирској капели чува се честица моштију преподобне
Анастасије Српске.

ЕПАРХИЈА ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКА
Manastir Dobrićevo

U

манастирској цркви чува се рука
не­познатог светитеља, коју ме­шта­
ни околних села сматрају великом све­
тињом.
Рука непознатог светитеља

Manastir Žitomislić

U

новобновљеном манастиру Житомислићу чувају се мошти
осам монаха новомученика Житомислићких.

Manastir Tvrdoš

U

манастирској цркви чува се део руке преподобне Јелисавете
(краљице Јелене Анжујске), као и делови моштију Превлачких
новомученика и преподобног Јоасафа Метеоритског.

197

ЕПАРХИЈА ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКА
Manastir Svetog Vasilija Ostroškog u Bjeqini

U

манастиру Светог Василија чува се део моштију преподобног
Сисоја Великог, кога православни сматрају заштитником
деце, као и честица моштију заштитника манастира светитеља
Василија Острошког.

Manastir Ozren

U

манастиру Светог Николаја на Озрену чува се рука вели­ко­
мученице Марине, као и честице моштију краља Драгутина
(преподобног Теоктиста) и великомученика кнеза Лазара Косовског.

Manastir Papraća

U

манастиру Папраћа код Зворника налази се гроб преподобног
Стефана (Урошице) Немањића, за кога се сматра да је својим
благочестивим животом толико угодио Господу, па му је из гроба
потекло свето миро.

Manastir Svete Petke u Bjeqini

U

овој новооснованој светој обитељи чува се честица моштију
преподобног Сергија Радоњешког.

ЕПАРХИЈА КАНАДСКА
Manastir svetog Preobražewa u Miltonu

U

Преображењском манастиру чувају се честице моштију светих
Игњатија Богоносца, Поликарпа из Смирне, Василија Великог,
великомученика Харалампија, великомученика Пантелејмона, Ата­на­
сија Великог, великомученице Ирине и Нектарија Егинског.

198

ЕПАРХИЈА МИЛЕШЕВСКА
Manastir Kumanica

U

археолошким ископавањима која су 1999. године вршена на
црквишту манастира Куманице, у десном ђаконикону нађене
су мошти за које се верује да припадају преподобном Григорију
Куманичком. Манастир је обновљен и у њему данас почивају његове
свете мошти.

Manastir Mileševo

U

манастирској цркви чува се кивот
са моштима ктитора благоверног
Владислава краља Српског, као и део мош­
тију од руке светог Саве.127
Гробница светог Саве

Manastir Svete Trojice kod Pqevaqa

U

Светотројичком манастиру чува се рука Светога Саве, део
моштију светих Козме и Дамјана, згрушана крв Севастијских
мученика, стопало првомученице Текле и честица Часног крста.

ЕПАРХИЈА НИШКА
Manastir Ajdanovac

U

манастиру се чува део моштију светог Наума (Нишког?).

Manastir Vavedewe u Sićevačkoj klisuri

U
127

манастиру Сићево чувају се мошти новомученика из сиће­вач­
ког краја који су пострадали од Турака. 

У старини манастир Милешево поседовао је мошти светих мученика Сергија и
Вакха, оне су током XVI веке пренете у Венецију. Павловић Л. Преглед светих моштију кроз историју у Српској Православној Цркви, Београд, 1954, стр. 247.
199

Crkva Svetog Georgija u Kruševcu

U

овом новоподигнутом храму чува се честица моштију великомученика Георгија, која је донета од дела моштију који се
чува у храму Светог Прокопија у Прокупљу.

Manastir Divqane

U

манастирској цркви чувају се делови моштију рано­хриш­ћан­
ских мученика Кирика и Јулите, као и честица светога Крста.
Ове свете мошти, манастиру је даровао светитељ Николај Жички,
1935. године.

Jašuwski manastir

U

манастиру се чувају делови моштију непознатих светитеља.

Crkva Lazarica u Kruševcu

U

цркви Лазарици од Видовдана 2002. године, чува се део мо­
штију великомученика кнеза Лазара, и од 2006. године део
моштију благоверне кнегиње Јелене Балшић, као и мошти патрона
храма првомученика и архиђакона Стефана.

Manastir Gorwi Matejevac

U

манастирској цркви чува се део моштију Саваитских мученика,
које је из Свете Земље донео блаженопочивши игуман Илија
Милинковић.

Hram Svetog Pantelejmona u Nišu

U

Пантелејском храму у Нишу чува се део моштију препо­доб­
номученика Саваитских.

Hram Svetog Prokopija u Prokupqu

U

храму у Прокупљу чувају се нетрулежне мошти светог вели­ко­
мученика Прокопија. Постоји предање да је ове свете мошти
200

равноапостолна царица Јелена донела у
град Ниш родно место свога сина цара
Константина.128
У овом храму чува се такође и део
моштију великомученика Георгија Побе­
до­носца. Ове свете мошти чувале су се
у старини у цркви Светог Ђорђа у селу
Гробница великомученика
Лопиже надомак Сјенице. Након пада
Прокопија
српских земаља под турске руке, мештани
Лопижа су своју светињу, у страху од скрнављења и уништења сакрили
побожно је чувајући у својим домовима, водећи рачуна да се историја
светиње и њено пребивалиште сачувају од заборава. Међу многим
христољубиим породицама, посебно се истакла породица Пешић,
која је генерацијама са страхом Божијим и љубављу чувала светињу
и аманет да се она преда најближој цркви у ослобођеној Србији.
Чувајући завештање предака Сава Пешић је морајући да бежи из
Сјенице кивот са моштима предао сину Милу који се настанио у
месту Пребрезу у подножју планине Јастребац.
Да би обезбедио светињу Миле је положио у ковчег са девојачком
спремом. Запамћено је чудо мученика, да кад год би неко сео на тај
ковчег, у домаћинству је угињавало нешто од стоке. Да би спречио
даље страдање домаћинства, а будући да се испунила и пунота вре­
мена (ослобођена је Србија) Миле Пешић је кивот са моштима предао
цркви у Прокупљу осамдесетих година XIX века. Историјат моштију
испричао је сам Миле Пешић приликом посете цркви прокупачкој
1929. године. Такође је и Милов унук Слава сведочио да је приликом
прославе хиљадугодишњице прокупачке цркве, када су у граду бо­ра­
вили патријарх српски Варнава и краљ Александар Карађорђевић
долазио да се поклони моштима светог Георгија.
Мошти (делови костију шаке и кожа са светитељеве лобање са
косом) чувају се у малом кивоту пресвученом сомотом. Мошти у
кивоту су обавијене ватом. На поклопцу су приказане сцене из житија
светог Георгија, пропраћене црквенословенском сигнатуром што
управо упућује на то чије су мошти у питању.

Manastir Svetog Romana u \unisu

U
128

капели која је у саставу манастирске цркве налази се гроб
преподобног Романа Синаита. 

Питања везана за транслацију моштију великомученика Прокопија у град Ниш,
а потом у Прокупље обрађена су у раду: Плећевић Д. Свети великомученик Прокопија заштитник града Ниша, Ниш 2008.
201

Saborna crkva u Nišu

U

нишкој Саборној цркви чува се део моштију великомученика
Артемија. Ове мошти су доспеле у Ниш са Свете Горе.

МИТРОПОЛИЈА НОВОГРАЧАНИЧКА
Manastir Nova Gračanica

U

манастиру Нова Грачаница чува се честица Часног Крста, коју
је на дар приликом освећења манастира донео проигуман
хиландарски Никанор.

ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА
Manastir Svetih Arhanđela kod Prizrena

U

капели Светоарханђелског манастира чува се део моштију
светитеља Николаја епископа Жичког, који је на благослов
манастиру даровао епископ Артемије.

Manastir Gračanica

U

манастирској цркви чувају се де­­
лови моштију преподобног Сте­­­­­
фана Новог, првомученика и архи­ђа­­­­
кона Стефана, ве­лико­мученика Ха­ра­лам­­
пија, светитеља Теодосија и пре­по­доб­ног
Лаврентија Черњиговских, вели-ко­му­
ченика Георгија Победоносца и пре­по­
добног Петра Коришког.

202

Кивот преподобног Стефана

Manastr Devič

U

храму Ваведења Богородичиног у манастиру
Девичу налази се гроб преподобног Јоаникија
Девичког.
Гробница преподогног
Јоаникија

Manastir Visoki Dečani

U

Дечанској саборној цркви чу­
вају се нетрулежне мошти бла­го­
верног краља Стефана, као и мошти пре­
подобне Јелене Дечанске.
У манастирској капели, чувају се
честице моштију светитеља Григорија
Ниског, лева рука мученика Никите Гот­
ског, делови мо­шти­ју: новомученика Гео­
ргија Кратовског, преподобног Тео­­кти­ста
(краља Драгутина), Кира бесребреника,
апостола Томе, пре­по­добног Алимпија
Стол­пника, бесребреника Козме и Дам­
јана, ве­ли­комученика Пантелејмона, као
и неколико делова моштију непознатих
светитеља.

Рука великомученика Никите

Мошти светитеља
Григорија Ниског

Manastir Draganac

U

манастирској цркви чува се део моштију мученика Јакова Пер­
сијанца.

Manastir Duboki Potok

U

манастирској цркви чувају се делови моштију Светих бе­
сре­бреника Козме и Дамјана, као и рука мученика Никите
Готског.

203

Manastir \urđevi Stupovi

U

новообновљеном манастиру великомученика Георгија чува се
део моштију великомученика Харалампија.

Manastir Zočište

P

риликом освештавања обновљеног манастира Зочишта 2007.
године у њега су из Сопоћана враћени делови моштију бесребреника Козме и Дамјана.

Manastir Končul

U

манастирској цркви светитеља Николаја Чудотворца, чува се
честица моштију мученика Јакова Персијанца.

Hram Svetih Apostola Petra i Pavla u Rasu

U

храмовној порти сахрањена је преподобна Ефимија Нова у
народу позната као блажена Стојна.

Manastir Pećka Patrijaršija
Crkva Svetih Apostola

U

храму Светих Апостола чувају се мошти све­
ти­теља Јоаникија првог патријарха Срп­ског,
светитеља Саве II, архиепископа Српског, као и часне
главе Петозарних мученика.
Кивот архиепископа Саве III

Crkva Presvete Bogorodice

U

храму Пресвете Богородице нала­
зи се кивот са моштима светитеља
Данила II, архиепископа Српског, и кивот
са моштима архиепископа Саве III.
Кивот архиепископа Данила II
204

Crkva Svetog Dimitrija Solunskog

U

храму Светог Димитрија почивају ки­
воти са моштима архиепископа Ни­ко­
дима, патријараха Ефрема, Спиридона и Саве
IV.
Кивот патријарха
Саве IV

Crkva Svetog Nikole

U

олтару цркве чувају се мошти непознатих светитеља.129

Manastirska priprata

U

пећкој припрати сахрањен је светитељ Макарије Соколовић
патријарх Српски.

У манастиру постоји реликвијар са делом моштију светог Ев­стра­
тија и неколико честица моштију непознатих светитеља.

Manastir Sopoćani

U

манастиру Сопоћани чува се део моштију краља Уроша (Си­
ме­она монаха) и светитеља Јоаникија архиепископа Српског,
као и честице моштију бесребреника Козме и Дамјана.

Manastir Crna Reka

U

манастирској цркви чува се ки­вот
са моштима преподобног Пе­тра
Коришког, честица Часног крста и чес­
тица моштију великомученика Ар­те­мија.
У манастирској порти налази се гроб
новомученика Харитона Архангелског.
Кивот преподобног Петра

129 

У манастиру постоји предање да део тих моштију припада неком Григорију,
могуће новомученику Григорију из Пећи. Прим. аутора
205

ЕПАРХИЈА СЛАВОНСКА
Manastir Svetog Jovana Krstiteqa u Jasenovcu

U

манастиру Светога Јована Крститеља по­
чи­вају делови моштију Јасеновачких и
Доњоградинских новомученика.
Поред моштију светих српских но­во­му­
че­­ника у манастирској цркви у кивотима ис­­
пред иконостаса чувају се честице мо­шти­ју:
ве­ликомученика Пантелејмона, ве­ли­ко­му­­че­ни­
це Анастасије Узоришитељице, пре­по­добног
Гри­го­рија Декаполита, ве­ли­ко­му­че­ника кнеза
Лазара, преподобног Григорија Вој­ловачког,
Нектарија Егинског и светитеља Јована Шан­
гајског Чудо­творца. Ове свете мошти налазиле
су се у ма­на­стиру Ораховица, али су због обнове
пре­нете у манастир Јасеновац.

Кивот са честицама
моштију манастира
Јасеновац

ЕПАРХИЈА СРЕДЊЕ-ЕВРОПСКА
Crkva Svetog \orđa u Osnabriku

U

овоме светоме храму чува се честица Светог и Животворног
Крста Господњег.

Crkva Svetog Save u Diseldorfu

U

овом храму чува се икона са честицом
моштију новомученика Георгија Кра­
тов­ца, дар дечанског братства.

206

ЕПАРХИЈА СРЕМСКА
Manastir Bešenovo

U

манастиру почива део моштију ранохришћанских мученика
Кирика и Јулита.130

Manastir Vrdnik

U

манастиру у Врднику чувају се чес­
тице моштију великомученика
кне­за Лазара, великомученика Теодора
Ти­рона, преподобне Параскеве Српске,
ве­ли­комученице Анастасије Римљанке,
као и неколико честица моштију не­по­
знатих светих.
Кивот великомученице Анастасије

Manastir Grgeteg

U

манастирској цркви чувају се честице моштију велико­му­че­
ника Пантелејмона, великомученика Теодора Тирона и све­
ште­номученика Харалампија.131

Manastir Jazak

U

манастирском храму почивају мо­
шти благоверног цара Уроша Не­
јаког. По представљењу цареве мошти
су сахрањене у Успењском манастиру у
Неродимљу. На чудесан начин су обретене
око 1584. године, када је манастир био
без монаха. Пресвета Богородица се том
приликом јавила неком побожном пас­ти­
130

Кивот цара Уроша 

Јеромонах Хризостом Столић наводи да се делови моштију које су чуване у
манастиру Бешенову, пренете у парохијску цркву села Бешенова након Другог
светског рата, када је манастир разрушен. Православни Светачник II, Крагујевац,
1988, стр. 556.
131 
У старини је манастир поседовао стопало првомученице Текле (могуће да се ради
о стопалу које се данас чува у манастиру Свете Тројице код Певаља), као и честице
моштију светог Георгија и мученика Јована Новог.
207

ру из околине благословивши му да манастирске рушевине очисти
и открије мошти благоверног цара Уроша. Мошти су се показале
нетрулежним и миомирисним. Положене су у нови дуборезни кивот.
У страху од Турака мошти је 1705. године из Неродимља у Јазак
пренео монах Христофор. Мошти су у време ратова преношене
неколико пута у манастире Врдник и Крушедол и поново враћане у
Јазак. У страху од усташа мошти су 14. априла 1941. године пренете у
Београд. По одлуци Светог архијерејског сабора поново су враћене у
Јазак 2000. године, где и сада почивају.
Испред иконостаса чувају се и честице моштију великомученице
Анастасије Римљанке и светитеља Николаја Жичког.

Manastir Krušedol

U

Крушедолу се чувају остаци час­
них моштију светих Бра­нко­ви­
ћа Стефана, Максима, Ангелине и Јо­ва­
на, као и честице моштију светитеља
Арсенија Сремца, великомученика Тео­
дора Тирона, преподобног Теофана, про­
рока Захарије, пророка Јеремије, пророка
Наума, крв великомученика Георгија,
крв Јована Крститеља и згрушана крв
мученика Нестора, као и честица Светога
Крста.

Кивот светих Бранковића

Crkva Svetog Nikolaja u Šidu

U

храму Светог Николаја Чудотворца чува се честица моштију
великомученика кнеза Лазара.

Manastir Petkovica na Fruškoj Gori

U

манастиру Петковица чува се део моштију преподобне
Параскеве Српске.

208

Manastir Rakovac

U

манастиру Раковцу чува се део моштију великомученика
Прокопија.132

Manastir Velika Remeta

U

манастиру Велика Ремета чувају се честице моштију светитеља
Теофана Затворника и Игњатија Брјанчанинова, преподобних
Серафима Саровског, Георгија Хозевита, Амвросија Оптинског, као
и праведног Јована Кронштатског.

Manastir Mala Remeta

U

цркви Покрова Богородичиног у Малој Ремети чува се честица
моштију новомученика Георгија Кратовца. Ове свете мошти
нађене су у једној аналоји приликом сређивања храма.

Hram Rođewa Presvete Bogorodice u Sremskoj Kamenici

U

овом парохијском храму од 2002. године чува се део моштију
преподобне Параскеве Српске.

Saborna crkva u Sremskim Karlovcima133

U

Светониколајевском саборном храму чува се део моштију
светитеља Арсенија Сремца, као и део моштију архиђакона и
првомученика Стефана.

Manastir Fenek

U

храму манастира Фенек чува се
честица моштију преподобне Па­
ра­скеве Српске.

Мошти преподобне Параскеве 
итање ових моштију обрађено је у раду: Плећевић Д. Свети великомученик
П
Прокопија заштитник града Ниша, Ниш 2008. стр. 92-93.
133 
У некадашњем женском манастиру у Сремским Карловцима чувана је лобања
првомученице Текле, којој је данас изгубљен сваки траг. Павловић Л. Преглед
светих моштију кроз историју у Српској Православној Цркви, Београд, 1954,
стр. 244.

132

209

Manastir Novo Hopovo

U

манастиру Ново Хопово од 1555.
године чувају се нетрулежне мо­
шти великомученика Теодора Тиро­на.
Ове свете мошти пренели су у Хопово
монаси манастира Ходош из Румуније.
Због турских напада на манастир монаси
су 1683. године, кивот са моштима пре­
Мошти Теодора Тирона
нели у град Шабац, а потом и у ма­на­
стир Радовашницу. Одавде су 1684. го­ди­не мошти Великомученика
враћене у Срем у Иришку цркву, јер је манастир Хопово био спаљен.
Након четири године, када је манастир обновљен, мошти су свечано у
њега враћене. По други пут мошти су 1690. године у страху од Турака,
пренете у Сентандреју, одакле су након неколико месеци враћене у
манастир. Трећи пут, мошти су закопане на имању манастира 1716.
године, приликом једног великог турског похода на Срем. Када је
поход прошао хоповски монаси су из земље извадили свето тело и
пренели га у Саборну цркву у Нови Сад, где је почивао око годину
дана, када је враћено у Хопово.
У време Другог светског рата, на Велики Четвртак 1943. године,
манастир су похарали партизани. Том приликом тело светог Теодора
пренето је у Иришку цркву, где је почивало све до 1984. године, одакле
је 14. октобра са литијом враћено у манастир Ново Хопово.

ЕПАРХИЈА ТЕМИШВАРСКА
Manastir Bazjaš

U

манастиру је сахрањен непознати синаит.

Manastir Svetog Georgija na Brzavi

U

манастирској цркви чува се део моштију великомученика
Георгија, које је у Палестини откупио митрополит Влахо­за­
планински Максим.134

134

Православље, новине Српске Патријаршије бр. 933, стр. 45.
210

МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА
Manastir Bawa kod Risna

U

манастирској цркви чува се део прста великомученика Геор­
гија Победоносца. Ове свете мошти су током XVII века пре­
ношене у манастире Косјерево, Тврдош и Савину, да би почетком XX
века поново биле враћене у манастир Бању где се до данас налазе.

Crkva Svete velikomučenice Varvare na Mokrinama

U

цркви великомученице Варваре на Мокринама код Херцег
Новог чува се рука непознатог детета (вероватно мученички
пострадалог) која се поштује као велика светиња.

Manastir Vrawina

U

манастиру Врањини сахрањен је светитељ Иларион први
епископ Зетски.

Crkva Svetog Georgija u Podgorici, Momišići

U

овом храму чувају се мошти 2 све­
штеномученика и 40 ђака Мо­ми­
шићких новомученика.
Митрополит Црногорско-приморски
Амфилохије
пред моштима Момишићких новомученика

Crkva Svetog Georgija u Štrpcima

U

овом светом храму чувају се мошти непознатог светитеља, које
је на благослов бањским братствима Килибарде и Ераковићи
даровао светитељ Петар Цетињски.

211

Manastir Gorwe Brčele

U

храму Пресвете Богородице у манастиру Брчелима чува се
честица моштију великомученице Анастасије Римљанке.

Manastir Dajbabe

U

пећинској цркви у Дајбабама чувају се мошти
преподобнога Симеона Новог, ктитора
манастира, које су откривене 1995. године.
Мошти преподобног Симеона

Manastir Duga Moračka

U

манастирској цркви чувају се честице моштију светог Јована
Крститеља, бесребреника Козме и Дамјана, преподобног
Сергија Радоњежског и праведне Матроне Московске.

Manastir Duqevo

U

манастирској цркви чува се честица моштију мученика Пре­
влачких.

Manastir Ždrebaonik

U

храму манастира Ждребаоника, похрањене су нетрулежне
мошти светог Арсенија Сремца другог архиепископа Срп­
135
ског. У кивоту светитеља Арсенија, чува се и лобања велико­муче­
нице Февроније.
У манастиру се такође чува икона праведне Матроне Московске
са честицом њених светих моштију, као и крст са честицом моштију
светитеља Николаја Мирликијског и честица преподобног Серафима
Саровског.

135 

не су 1737. године склоњене из Пећке Патријаршије, и преко многих других
О
манастира доспеле су у Ждребаоник, где се и данас чувају. По благослову Српског
патријарха Варнаве, део моштију светог Арсенија однет је у Кину. Поповић др Ј.
Сп, Житија светих за октобар, Ваљево, 1991, стр. 598.
212

Jovan Do, skit manastira Ostroga

U

храму скита, чува се део моштију Јасеновачких ново­муче­
ника.

Hram Svetog Luke u Kotoru

U

храму Светог Луке чувају се честице моштију Петозарних
мученика и део стопала апостола Луке.

Manastir Morača

U

храму манастира Мораче чува
се лева рука свештеномученика
Харалампија. Она је из манастира отета
у време једног од турских напада. Паша
који је отео руку преспавао је једном
приликом у кући свештеника Саве Ко­при­
Рука свештеномученика
вице, који је свету руку од њега откупио.
Харалампија
Света рука је у дому Копривица остала
све док је у њему било свештеника. По завештању свештеника Саве
предата је манастиру Морачи 1920. године.

Manastir Ostrog

U

цркви Ваведења у Горњем мана­
сти­ру почивају чудотворне и
не­тру­лежне мошти светог Василија Ос­
тро­шког. Мошти светитеља Василија
први пут су склоњене из манастира 1714.
године у време страшних напада Ну­
ман-паше Ћуприлића. Том приликом
су их монаси сакрили у земљу на обали
реке Зете, подно манастира. Мошти су у
Кивот светитеља Василија
влажној земљи остале око годину дана,
када су откривене. На чудесан начин је утврђено да их се вода није ни
дотакла. Други пут мошти светитељеве су пренешене на Цетиње 1852.
године у време напада Омер-паше на Острог. Трећи пут су склоњене

213

испред турских напада 1876. године по наређењу краља Николе. Када
су борбе престале мошти су враћене у манастир Острог 1877. године.
У храму Часнога Крста, такође у Горњем манастиру, чувају се свете
и нетрулежне руке новомученика Станка Чобанина, честица Часног
крста, као и део моштију Петозарних мученика.

Srpska sveštena carska lavra Svetog Mihaila na Prevlaci

U

овом новообновљеном манастиру чувају се мироточиве
мошти свештеномученика и мученика Превлачких, које су
обретене 1996. године.

Мошти Превлачких
мученика

У манастирском олтару под Светим Пре­
сто­лом чувају се мошти вероватно древног ра­
но­хришћанског мученика пострадалог на Пре­
влаци Светог Ми­ха­
ила.
Мошти су про­
на­ђене у олтарској
ап­­сиди (трећег) нај­
ста­ријег Превлачког
Мошти ранохришћанског
храма.136
мученика

Hram Svetih apostola Petra i Pavla u Risnu

U

овоме светоме храму чувају се честице моштију апостола
Андреја Првозваног, мученика Трифуна и мученика Мо­

деста.

Manastir Savina

U

Савини се чува рука преподобне Јелене царице Српске,
део прста апостола Томе, делове моштију великомученика
Пантелејмона, великомученика Димитрија и великомученика Геор­
гија.

136 

Превлачком ранохришћанском мученику опширно видети: Плећевић Н. З.
О
Свети Превлачки мученици тајна пројављена мироточењем, Превлака, 2007,
стр. 31-35.
214

Crkva Svetog apostola Tome u Bečićima

U

цркви Светог Томе у Бечићима родном месту благоверног
кнеза Стефана Штиљановића чува се део светих моштију
светог кнеза Стефана.137

Manastir Ćelija Piperska

U

Пиперском манастиру чувају се
мошти преподобног Стефана.
Мо­­шти су извадили из гроба монаси са
под­­горичким протом Лаиновићем 1701.
године.
У манастиру се такође чувају честице
моштију Светог Јована Крститеља, све­ти­
теља Григорија Богослова, великому­че­
ни­ка Прокопија, мученика Агатангела,
апостола Луке и мученика Лазара Новог.

Кивот са честицама моштију
манастира Ћелија Пиперска

Cetiwski manastir

N

а Цетињу у манастирској цркви
чувају се десна рука Јована Пре­
тече, честица Часног крста и кивот са
моштима светитеља Петра Цетињског.
У келији светог Петра чувају се че­
стице моштију великомученика Тео­дора
Стратилата, Јасеновачких новому­че­ни­
ка, Саваитских мученика и Превлачких
ново­мученика
У манастирској ризници чува се икона
великомученика Трифона са честицом
његових моштију

Десна рука Јована Крститеља

Део Часног Крста

137 

Део светих моштију кнеза Стефана донео је из Београдске Саборне цркве Висо­ко­
преосвештени архиепископ Амфилохије у Бечиће 16. октобра 2007. године. Прим.
аутора
215

ЕПАРХИЈА ШАБАЧКА
Crkva u Borini

U

боринској цркви недалеко од Малог Зворника чува се део
моштију светитеља Николаја Жичког.

Manastir Kaona

U

храму манастира Каоне чува се део светих моштију преподобне
Параскеве Српске.

Manastir Petkovica

U

манастиру Петковици чува се део моштију преподобне
Параскеве Српске.138

Manastir Radovašnica

U

манастиру Радовашници чува
се део ребра великомученика
Тео­­до­ра Тирона. Ове мошти добијене
су на дар од браће манастира Новог Хо­
по­ва 1965. године. Честице моштију Ге­
о­р­­гија Победоносца и светог Нико­ла­
ја Мирликијског добијене су из Беча, а
чес­тицу моштију Превлачких му­че­ни­­
ка донео је отац Николај игуман Ра­до­
ва­шнице са Превлаке 1998. године. У
ма­настиру се налазе и честице моштију
преподобномученице кнегиње Јелисавете
и преподобномученице Варваре.

Ребро великомученика
Теодора Тирона

Мошти Превлачких мученика

Manastir Svetog Nikolaja Žičkog kod Soko grada

U
138

манастирској цркви чува се део моштију светитеља Николаја
епископа Жичког. 

ве свете мошти недавно су украдене из манастира и до данас нису пронађене.
О
Прим. аутора
216

Manastir Tronoša

U

манастирској цркви чува се честица моштију великомученика
Пантелејмона.

ЕПАРХИЈА ШУМАДИЈСКА
Manastir Bošwani

U

манастиру се чувају честице мо­
шти­ју апостола Луке, вели­ко­му­­­­
че­ника кнеза Лазара, Витлејемских мла­­­­
де­наца, преподобне Анастасије Срп­ске,
Александре Дивјејевске, Марте Див­је­јев­
ске, као и честица Светога Крста.

Manastir Voqavča

U

Кивот са моштима
манастира Бошњани

манастирској капели чува се честица моштију преподобног
Киријака Отшелника.139

Manastir Divostin

U

манастирској порти налази се гробница у којој су сахрањене
монахиње мученице, које су приликом једног разарања
манастира побили Турци, као и гроб непознате Свете Девојке. Према
сведочењу сестринства, Господ молитвама ових мученица исцељује
болеснике који са вером долазе у манастир.

Manastir Drača

U
139

храму манастира Драче налази се гроб преподобног Јова
Синаита. 

Вредно је споменути да је током обнове манастирског комплекса у Вољавчи,
приликом преуређивања стазе, отворен гроб са главом Танаска Рајића, Карађорђевог устаника. Када је глава извађена из гроба пројавила се миомирисом који
је испунио читаву порту. Прим. аутора
217

Manastir Jošanica

U

храму светог Николаја чувају се
мошти великомученика Пан­те­леј­
мона, преподобног Јоше, бе­сре­бре­ника
Козме и Дамјана, и део појаса Пре­све­те Бо­
го­родице.

Мошти преподобног Јоше

Crkva u selu Leskovcu

U

лесковачкој цркви налази се гроб непознатога светитеља.

Manastir Nikoqe Rudničko

U

манастиру Никољу чувају се честице моштију Раитских му­
ченика и светитеља Николаја Мирликијског.

Manastir Pavlovac

U

манастирској капели почивају мошти непознатога све­ти­
теља.

Hram Svetog velikomučenika Pantelejmona

U

овоме храму у насељу Станово у Крагујевцу, чува се честица
моштију великомученика Пантелејмона. Честицу моштију је
приликом освећења, храму даровао епископ шумадијски Јован.

Crkva Svete Petke u Petki kod Lazarevca

U

овом светом храму чува се честица моштију преподобне
Параскеве.

Manastir Svete Petke u Sibnici

U

манастиру у Сибници сахрањен је непознати средњовековни
подвижник.
218

Crkva Svete Petke u Siqevici

P

оред ове цркве налази се гроб непознатог светитеља.

Manastir Preradovac

U

манастирској цркви чува се део моштију великомученице
Анастасије Сирмијумске.

Manastir Raletinac

U

манастиру Ралетинац чува се део моштију великомученика
Пантелејмона.

Srpska Carska lavra manastir Hilandar na Svetoj Gori

U

манастиру Хиландару чува се много
светих моштију и других реликвија, ко­
је изискују посебно проучавање. У овом ра­ду
набројаћемо само оне најзначајније.
Друга по значају светиња манастира Хи­лан­
дара (након Бого­ро­дичине чудотворне ико­­
не Тројеручице) јесу два дела Часног и Жи­во­
творног Крста Господњег. Једна од две честице
Светог Крста, највећа је од свих које се чувају
у манастирима Свете Горе, а добио ју је на дар
Део Часног Крста
светитељ Сава од солунског егзарха Михаила
Трећег Ватаца, о чему је у Хиландару постојала даровна повеља која
је непажњом Грка уништена. У манастиру се такође чува крст од
горског кристала у коме се налази честица крви Христове, затим део
Трновог венца, и честица смирне од дарова Светих мудраца.
Од светих моштију најзначајније су део лобање великомученика
Артемија, део моштију великомученика Пантелејмона, вели­ко­му­
че­­ника Евстратија, великомученице Марине, светитеља Григорија
Бо­го­слова, преподобног Симеона Столпника, светитеља Евтихија
Ца­­ри­градског, светитеља Никифора, патријарха Цариградског,
пре­­­по­добне Анастасије Српске, благоверног кнеза Стефана Шти­
ља­­новића, и део лобање пророка Исаије, као и делови моштију:
светог Јована Крститеља, Јована Дамаскина и Јована Златоустог, део
лобање великомученика Прокопија, великомученице Екатарине, ве­
219

ли­комученице Варваре, цара Јустинијана Великог, светитеља Теоне
Солунског и великомученика Трифуна.

Katedrala Svetog Trifuna u Kotoru

U

которској катедрали од 809. године чувају се
мошти великомученика Трифуна.

Лобања великомученика
Трифуна
Кивот великомученика
Трифуна

Katedrala u Sremskoj Mitrovici

U

митровачкој катедрали чува се
део моштију великомученице
Ана­стасије Узоришитељице, која је по­
стра­дала у овом граду 304. године. Део
њених светих моштију донет је из Задра у
Сремску Митровицу 1976. године.140
Кивот са делом моштију
великомученице Анастасије

140 

еђу светињама у Српској Цркви наводимо и мошти ранохришћанских мученика
М
Трифуна и Анастасије, које се данас чувају у римокатоличким црквама, јер се ови
светитељи са великом чашћу прослављају у Православној Цркви. Прим. аутора
220

VII

Čudotvorne ikone
u Srpskoj
Pravoslavnoj Crkvi

Detaq `itijske ikone Svetog kraqa
Stefana De~anskog
Манастир Високи Дечани

P

оштовање светих икона присутно је у Православљу још од
апостолских времена, јер је, као што свето предање Цркве каже,
прве иконе насликао апостол и еванђелист Лука. Раздобље у коме су
свете иконе и њихови поштоваоци гоњени назива се иконоборство и
оно је било последица јеретичких и других отпадних учења.
Православни хришћани поклањајући се и целивајући свете иконе
не клањају се и не обожавају дрво и боје, нити материјалну појаву иконе,
већ се поклањају Живоме Богу, Пресветој Богородици и Светитељима
у Христу посвећенима, а на светим иконама изображенима.
Поштовање светих икона у српском народу живи у континуитету
од деветог века (икона Свете Ане) па све до данашњих дана када
Господ милошћу својом објављује на чудесан начин велики број
чудотворних икона.
Најбројније чудотворне иконе у свету, па самим тим и у Српској
Православној Цркви, јесу иконе Пресвете Богородице. Разлог за то
налазимо у великој вери православних народа у покровитељство
Богомајке које је непрекидно.
У Српској Цркви постоји око осамдесет чудотворних икона које
се чувају у манастирима и парохијским храмовима. Најпознатијемеђу
њима су Иконе Пресвете Богородице Тро­је­ручица, Млекопитатељница,
Богородица Пећка, Чајничка Кра­сница, Лепавинска и Филермска.
Посебност овог поглавља чине подаци о мало познатим, а веома
значајним чудотворним иконама које се чувају у Српској Православној
Цркви.

223

224

Čudotvorna ikona velikomučenice Anastasije Sirmijumske
(Uzorešitelnice)

I

кона великомученице Анастасије донесена је из православне
Украјине на дар манастиру Прерадовац. Поштује се као
чудотворна, јер се пред њом догодило доста исцељења, посебно
су карактеристични случајеви да су након молитава код иконе
проговорила нема деца.

Čudotvorna ikona Svete Ane

I

кона Свете Ане чувана је најпре у цркви на Превлаци Светог
Гаврила, одакле је у XI веку пренета у манастирску цркву
Светог Михаила, на суседном острву. У манастиру на Михољској
Превлаци налазила се све до његовог разарања у XV веку. Данас се
чува у ризници катедрале Светог Трифуна у Котору.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Avramiotisa

O

ва Богородичина литијска икона, насликана је 70-их година
XIV века. На њеној полеђини приказан је лик пророка Илије.
Чува се у ризници манастира Хиландара.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Akatistna

A

катистна икона чува се на десној стра­
ни иконостаса у хиландарској Са­бор­
ној цркви. Приликом пожара који је за­хва­
тио иконостас 1837. године, она је остала
неповређена. Име је добила по томе што је на
њој изображен комплетан Благовештењски
акатист. У Хиландару до данас живи правило
да манастирски еклисијарси, пред њом сва­
кодневно читају акатист и молебни канон
Богородици. Спомен Акатистне иконе врши
се 12. децембра.

225

Čudotvorna ikona
Presvete Bogorodice Ahtirska

U

Миљковом манастиру у епархији Бра­
ничевској чува се чудотворна икона
Пресвете Богородице Ахтирске, иконописана
1739. године. У Србију су је донели руски
монаси емигранти 1928. године.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Beogradska

^

удотворна икона Пресвете Богородице која је чувана у
митрополитској цркви била је главна светиња средњовековног
Београда од XI века (1073. године). Предање настанак ове иконе везује
за личност апостола Луке. У својој посети Београду око 1315. године,
њој се поклонила српска краљица Симонида. Претпоставља се да
је однета из Београда у Цариград 1521. године, заједно са моштима
преподобне Параскеве и царице Теофаније.141

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Beočinska

^

удотворна икона Пресвете Богородице са
Богомладенцем донета је у манастир Беочин
у време Велике сеобе Срба 1690. године. Њој притичу
многобројни болесници и бездетни родитељи, на
чије усрдне молитве Пресвета Богородица одговара
брзом и благодатном помоћи.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Beočinska
(ikonostasna)

O

ву свету икону као део иконостаса насли­као је
Јанко Халкозовић 1758. године. Про­слављена
је чудотворством.

141 

елича душа моја Господа. Овоземаљски живот и чудотворне иконе Пресвете БоВ
городице, (приредио Илијић Т. С.), Београд, 2002, стр. 212.
226

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Bibliotekarska

B

иблиотекарска икона насликана је руком непознатог руског
сликара у XIII веку. Чува се у библиотеци манастира Хиландара
и једна је од манастирских чудотворних икона.

Čudotvorna ikona presvete Bogorodice
Blagoveštewska

N

а иконостасу у манастиру Благовештење
Рудничко, чува се чудотворна икона Пре­
свете Богородице, пред којом је краљ Петар Ка­ра­
ђорђевић исцелио руку. У знак благодарности краљ
је руку Пресвете Богородице на икони опточио
сребром.

Čudotvorna Ikona Presvete Bogorodice
Blagoveštewska

U

манастирској цркви у Благовештењу Каб­
лар­ском чува се чудотворна икона Пресвете
Богородице Одигитрије из XVI века. Насликао ју је
зограф Митрофан 1602. године.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice sa Bogomladencem i
Arhanđelima

P

остојање ове свете иконе бележи у своме раду о Превлаци
Младен Црногорчевић, наводећи је као највећу светињу
Превлаке у своје време, која је чудом остала неповређена, након удара
грома у храм Свете Тројице 1881. године.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Bođanska

O

ва света икона чува се у бачком манастиру
Бођани. Чувена је по својој благодатној
помоћи благочестивим молитељима. Спомен јој
се врши 21. новембра.
227

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Velikoremetska

V

еликореметска икона насликана је око 1678.
године. Поштована је као главна светиња
манастира Велике Ремете на Фрушкој Гори. Пре­
дање говори да је донешена из Русије и да је прво­
битно чувана у манастиру Раковица. Данас се
налази у Патријаршијском музеју у Београду. Њене
чудотворне копије чувају се у манастиру Великој
Ремети и парохијској цркви у Бановцима. Спомен
јој се врши 24. августа, а празник је установио
епископ Сремски Андреј 1938. године.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Vinčansko-bezdinska

U

манастиру Бездину налазила се чудо­тво­
рна икона Пресвете Богородице Вин­
чанско-Бездинска. Ову икону донео је монах
Пајсије из Русије 1727. године. Сликана је у
барокном стилу и припада владимирском типу
икона. Неколико година боравила је у манастиру
Винча код Београда по коме је и добила име.
Око 1737. године пренета је у манастир Бездин.
Благословом патријарха Арсенија Јовановића
Ша­кабенте боравила је извесно време у пат­
ри­јаршијској капели у Сремским Карловцима, одакле је 1748. го­
дине поново враћена у Бездин. Њене копије чувају се у манастиру
Бездин, епископској капели у Вршцу, Саборном храму у Сремским
Карловцима, цркви у Бечеју и у Ваведењском храму у Зрењанину.
Оригинална икона се данас налази у музеју СПЦ при патријаршији.
Спомен јој се врши 2. јула.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Vojlovačka

U

манастиру Војловица код Панчева чува се чудотворна икона
Пресвете Богородице која је посебно поштована у Банату
током XVII века.

228

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Vratna

^

удотворна икона из манастира Вратне на­
сли­кана је у XVII веку и дело је непознатог
руског иконописца.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Gradačka

O

вој светој икони био је посвећен манастир Пресвете Богородице
Градачке код Чачка. Икона је поштована у периоду од XIV до
XVIII века, а култ јој је био најразвијенији у XV веку.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Dečanska

P

остоји предање по коме је кроз читав
сред­њи век живео култ чудотворне иконе
Пресвете Богородице у манастиру Високи Дечани
и да су јој верници ходочастили чувши за њена
чудеса.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Divqanska

B

огородичина икона из манастира Дивљане
потиче из XIV века и као велика светиња,
чува се у манастирској цркви.

Čudotvorna ikona Svetog velikomučenika Dimitrija
Solunskog

O

ва икона налази се у храму Свете великомученице Марине у
бањи Врујци. Чудотворством се објавила у време пожара у
храму, који је пред иконом чудесно угашен.

229

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Donska

K

опију Донске чудотворне иконе на­сли­као је на Светој Гори
1984. године схимонах Михаило. Ходочастивши на Атос
икону је купио хаџи Његош Вуковић из Минхена. Икона се пројавила
мироточењем 2002. године у дому хаџи Његоша. Потврда пројаве ове
чудотворне мироточиве иконе је и сновиђење новосађанке Милице
Вуиновић, којој се јавила сама Пресвета Богородица рекавши јој да
се у једном православном дому у Минхену налази Донска чудотворна
икона. Поред Донске иконе у дому Вуковића мироточењем су се об­
јавиле и иконе: копија хиландарске Млекопитателнице, Еван­ге­листе
Луке (дарована манастиру Бошњани), светитеља Николаја Мир­
ликијског и преподобне Параскеве.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Dostojno Jest

U

цркви манастира Месић чува се чудо­тво­рна икона Пресвете
Богородице, ко­пи­ја светогорске иконе Достојно Јест. Ова
ико­на насликана је 1803. године, док оригинална све­то­горска икона
потиче из X века.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Dostojno Jest Pirotska

O

ва икона копија светогорске иконе Дос­
тојно Јест, донета је са Свете Горе 1923.
године као дар руских монаха из скита Светог
Јована Златоустог на Светој Гори. Чува се у
Саборном храму у Пироту.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Dohijarska

O

ва хиландарска чудотворна икона чува се у мана­стир­ској
дохији у којој се налази храна и намирнице за манастирско
братство.

230

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Drniška

O

ва света икона представља руски рад из
XVII века. Прослављена је чудотворством и
поштована је и од стране римокатолика и муслимана.
Чува се у храму Успења Пресвете Богородице у
Дрнишу.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Evergetida

^

удотворна Богородичина икона Евергетида (Добро­чини­
тељка), чувана је непосредно после оснивања Студенице
као главна манастирска светиња. У јужној капели Радосављеве при­
прате на фресци „Пренос моштију преподобног Симеона“ (око
1235. године) приказано је како студенички монаси дочекују мошти
Симеонове држећи чудотворну икону Евергетиду. Временом икони
се изгубио траг.142

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Eklisijarska

^

удотворна икона Еклисијарска, про­
сла­вила се чудом ура­зум­љења непо­
слуш­ног хиландарског еклисијарха. Кандило
пред овом светом иконом често се гасило због
велике промаје у цркви. Обнављајући фитиљ
у кандилу поменути еклисијарх је изговорио
неколико недоличних речи. Истог момента је
онемео. Тек након искреног покајања и дуге
молитве и метанисања пред иконом по­вра­
тила му се моћ говора. Спомен ове свете иконе
врши се 15. августа.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Žička

@

ича је кроз читав средњи век била прослављена као значајно
место хо­до­чашћа, јер се у манастирској цркви нала­зила
чудотворна икона Богородице. Сачуван је запис о томе да се овој
светој икони поклонио српски краљ Душан 1335. године.
142

Благојевић М. Србија у доба Немањића, Београд, 1989, стр. 226.
231

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Zvornička

^

удотворна икона Пресвете Богородице Живоносни источник
(непресушни извор), пројавила се у граду Зворнику, по коме
је и добила име. Икона се данас налази у Бјељини.

Čudotvorna ikone Presvete Bogorodice
Zografska

U

храму манастира Ваведење у Београду
чува се чудотворна икона Пресвете Бо­
го­родице, копија Зографске иконе. У манастир
је ову свету икону донела блаженопочивша игу­
манија Ангелина.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Jašuwska

J

ашуњска чудотворна икона била је саставни део старог
манастирског иконостаса (који је нестао 1815. године). Припада
типу Богородичиних икона Одигитрија и настала је у XV веку. До
1963. године чувана је у манастирској цркви, одакле је пренета у Музеј
црквених старина у Нишу, где се и данас налази.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Jerusalimska

O

ва света икона налази се у манастиру
Дајбабе код Подгорице. Њу је пре­по­доб­
ном Симеону на чување поверио јеромонах Сер­
гије из Скопља 1915. године.143

Čudotvorna ikona Jerusalimska
(Haxijska)

O

ву икону на којој је у средини
приказан храм Светог Гроба, а
око њега Господ, Богородица, Страшни
суд, сцене из хришћанске историје, као
143

Манастир Дајбабе, Подгорица, 1999, стр. 11.
232

и фигуре неколицине светитеља, донео је према натпису на њеној
полеђини, извесни Никола из Свете Земље 1853. године. Икона се чува
у цркви брвнари посвећеној Светом Илији у Смедеревској Паланци.

Čudotvorna ikona Svetog Jovana Preteče

^

удотворна икона Светог Јована Крститеља
налази се у манастиру његовог имена у
Горњем Матејевцу и саставни је део иконостаса.
Чудотворством се прославила у новије време.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Jovawska

U

манастиру Јовању Овчарско-кабларском
налази се чудотворна икона Пресвете Бо­
го­родице Скоропослушнице, која је насликана око
1640. године. У манастир Јовање донели су је три­
десетих година XX века руски монаси.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Kazawska

K

азањска икона Пресвете Богородице
насликана је у XVI веку. Откривена
је чудесним виђењем девојчици Матрони
1579. године. Чувана је као велика светиња у
Троице-Сергејевој лаври. Спасла је Москву
у нападу Татара 1612. године, у нападу
Наполеонове војске 1812. године, у нападу
Немачке војске 1942. године. У току рата
1999. године икону је послао на благослов
православном Српском народу патријарх
Руски Алексије II. Спомен ове иконе врши се 8. јула и 22. октобра.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Karlovačka

O

ва икона чува се као велика драгоценост и светиња у Саборној
цркви у Сремским Карловцима.

233

Čudotvorna ikona PresveteBogorodice
Končulska

O

ва света икона Пресвете Богородице Ми­ло­
стиве насликана је у XIX веку. Чувана је у
манастиру Свете Тројице код Мушутишта где је
чудесно сачувана након минирања манастирске
цркве. Чува се у манастиру Кончул.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Kosinica

O

ва света икона чува се у Ваведењском
саборном храму манастира Хиландара и
насликана је у XIV веку.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Kurska

U

капели манастира Туман код Голупца чува
се чудотворна икона Богородице Курске.
Њу је из манастира Миљкова у Туман донео игуман
Лука Родионов.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Lepavinska

^

удотворна икона Пресвете Богородице Ле­
павинска насликана је почетком XVI века и
по стилу рада припада италокритској иконописној
школи. Име аутора нија познато. У манастирском
летопису из осамнаестог века постоје записана
бројна сведочанства о чудима од ове иконе. У време
бомбардовања манастира Лепавине 1943. године,
икона је неоштћена про­нађена у рушевинама
цркве. Од краја рата па све до 1967. није се знало где се она налази.
Пронашао је лепавински игуман Симеон Шакуљ на тавану загребачке
митрополије. Након рестаурације, 1969. године икона је враћена
у манастир Лепавину где се и данас налази. Спомен јој се врши 15.
августа и 8. септембра.
234

Čudotvorna ikona Svetog Luke

U

новооснованом манастиру Светог Луке
у Бошњанима налази се мироточива
икона апостола Луке, коју је манастиру даровао
православни Србин Његош Вучковић из Не­ма­
чке, у чијем је дому ова икона и почела да ми­
роточи.

Čudotvorna ikona Svetog Mine

^

удотворна икона великомученика Мине чува
се у цркви кнеза Лазара у Београду.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Sveta Marija
Odigitrija

O

ва икона чувана је у манастиру Мушутиште код Призрена
(манастир је миниран и до темеља срушен од стране албанских
терориста) и насликана је у XIV веку. Изразито је била поштована од
стране мештана Мушутишта.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Mlekopitateqnica

^

удотворна икона Пресвете Бого­ро­
дице Млеко­пи­та­те­љни­ца до три­на­
естог века чувана је у палестинском мана­
сти­ру преподобног Саве Освештаног. По
за­ве­штању самог оснивача манастира, пре­
по­добног Саве икона Млекопитатељница и
његов игумански штап предати су светитељу
Сави Српском. Икона се чува у испосници
Светог Саве у Кареји и стоји са десне стране
иконостаса, што је уобичајено место за
икону Господа Христа. Према синаксарима
источних цркава спомен јој се врши 12.
јануара, 3. јула и 26. децембра.

235

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Mlekopitateqnica
Pirotska

K

опија чудотворне иконе Млекопитатељнице,
дар руских светогорских монаха Србима,
донета је у Пирот 1923. године и чува се са леве
стране олтара Саборног храма. Икона је насликана
и освештана 1914. године, у руском скиту Светог
Јована Златоустог у време настојатеља јеромонаха
Кирила.

Čudotvorna ikona Svetiteqa Nektarija
Eginskog

^

удотворну икону светитеља Нектарија да­
ровао је манастиру Ваведењу Београдском
преподобни Јустин Нови. Икона је рад ћелијских
монахиња.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Neoboriva Stena

O

ва литијска икона настала је 70-их година
XIV века. На њеној полеђини насликан је
лик светитеља Саве Српског. Чува се у ризници
манастира Хиландара.

Čudotvorna ikona Gospoda Hrista
Nerukotvoreni Obraz

I

кона Нерукотвореног Образа (Ман­
ди­­ли­он) насликана је у XVIII веку. По­
шту­је се као чудотворна и чува се у кивоту са
моштима благоверног краља Стефана Де­чан­
ског.144

144 

чудотворним иконама у манастиру Дечани опширније видети: Тодић Б; ЧанакО
Медић М. Манастир Дечани, Београд, 2005, стр. 34, 54, 55.
236

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Nesagorivša u
požaru

O

ва хиландарска икона прослављена је након великог пожара
1722. године, када је чудесно сачувана у потпуно изгорелом
манастирском подруму.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Neštinska

N

ештинску икону Пресвете Бого­ро­дице насликао је свештеник
Ра­фа­ило Милорадовић из Бачке Паланке 1724. године. На
икони су се јавиле сузе 8. септембра 1753. године. Чува се у цркви
Светих лекара Козме и Дамјана у Нештину.

Čudotvorna ikona Svetiteqa Nikolaja Mirlikijskog
(Vavedewska)

P

оред чудотворне иконе Пресвете Бо­го­
родице у манастиру Ваведењу на Топ­чи­
деру чува се и чудотворна икона светога Николаја,
коју је овом манастиру поклонио преподобни
Јустин Нови. Према сведочењу сестара када је
донета у Ваведење икона је у потпуности била
тамна. Данас је на њој лепо уочљив лик светог
Николе, који се сам обновио.

Čudotvorna ikona Svetiteqa Nikolaja Mirlikijskog
(Pačetinska)

U

селу Пачетин у Славонији чува се мироточива икона светитеља
Николаја Мирликијског, која се пројавила у новије време.

Čudotvorna ikona Svetiteqa Nikolaja
Mirlikijskog (Prevlačka)

O

ва света икона сликана је вероватно у
XV веку и једина је остала сачувана у
рушевинама манастира. Пронађена је приликом

237

отварања крипте са моштима Превлачких мученика, 1996. године и
трајно се чува у ризници манастира.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Odagnaj moju tugu

O

ва свештена икона налази се у Николајевском
храму у Москви. Пројавила се чудотворењем
у XVII веку. Њену верну чудотворну копију даровали
су руски свештеници манастиру Папраћи код Звор­
ника. Њен спомен се врши 25. јануара.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Odigitrija

O

ва света икона чува се у манастиру Хи­
лан­дару. Настала је у XI веку и урађена је
у веома сложеној мозаичној техници. Према В.
Ђурићу са овом иконом на грудима се упокојио
преподобни Симеон Мироточиви. Пред овом
светом иконом врши се чин постављања мана­
стир­ског економа и еклисијарха. Спомен јој се
врши 26. јуна и 15. августа.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Odigitrija Žawička

O

ва света икона насликана је половином XV века и рад је
цариградских мајстора. Била је главна светиња манастира
Пресвете Богородице на Жањицу. Њој су молитвено прилазили и
дарове остављали путници и поморци. Свету икону су из Ваведењског
манастира пренели Фрањевачки монаси у самостан Госпе од анђела на
Пељешцу. Постоји предање у народу Боке Которске, које каже да се
ова света икона два пута чудесно враћала у свој манастир на Жањицу,
све док је фрањевачки монаси нису оковали.

238

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Odigitrija Krušedolska

I

кона је насликана 1545. године и до
Другог светског рата чувана је у манастиру
Крушедолу на Фрушкој Гори, где су јој се верници
са усрђем поклањали. Икона се данас чува у
Патријаршијском музеју у Београду.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Odigitrija sa Hristom

O

ва икона представља изузетно леп приказ
Пресвете Богородице са Богомладенцем.
Припада италокритској иконописној школи
и потиче из XVI века. Чува се у храму Светог
Марка у Београду.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Oplakivawe Hrista

P

лач Богородице приказан је на дводелној
икони Пре­свете Богородице, заједно
са Богородичином иконом Пела­го­ни­ти­сом.
Потиче из друге половине XIV века.

Čudotvorna ikona Gospoda Isusa Hrista
Osnabrikska

O

ва света икона чудесно се пројавила ми­
ро­точењем у храму Светог Ђорђа у Ос­на­
брику, у време када је у храм на дар из Ру­си­је
стигла честица Светога Крста Господњег.

239

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Pakraška

O

ва света икона рад је руских иконописаца
и потиче из XVI века. чувана је у цркви
манастира Пакре све до разарања. Данас се
налази у манастиру Светог Јована Крститеља
у Јасеновцу. Постоје сведочанства о њеној
чудотворности.

Čudotvorna ikona Gospoda Isusa Hrista
Pantokrator Hilandarski

I

кона Господа Христа Пантократор Хи­лан­
дарски настала је у XIII веку и представља
једну од најлепших Христових икона уопште. Ико­­
на Господа Христа је једна од чудотворних хи­лан­
дарских икона и чува се у манастирској ризници.

Čudotvorna ikona Prepodobne Paraskeve Srpske

^

удотворна икона преподобне Параскеве чува се у месту Глава
у Босни где је донета у XVI веку.

Čudotvorna ikona Prepodobne Paraskeve
Srpske

O

ва икона налази се у женском манастиру
Света Петка код Лепосавића. Потиче из
Грчке, а манастиру Свете Петке дата је на дар од
братства манастира Црна Река.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Pelagonitisa

O

ва света икона насликана је у XIV веку и чува
се у манастиру Високи Дечани.

240

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Pećka

P

рема предању ову Богородичину икону
насликао је апостол Лука у Гетсиманији
48. године. Из Јерусалима је 460. године пренета у
Цариград. На благослов кнезу руском Владимиру
послата је 988. године од стране васељенског
патријарха. Од 989. године чувана је у Великом
Новгороду, одакле је касније враћена у Никеју.
Поред многих дарова за Српску Цркву добио ју је
светитељ Сава 1219. године у Никеји. Првобитно
је чувана у Жичи, да би касније била пренета у
Пећку Патријаршију, по којој је и добила име. Спомен јој се врши у
петак по Вазнесењу.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Pivska

O

Пивској чудотворној икони се зна да је у манастир Пиву
стигла на дар 1659. године из Москве, од војводе Стефана
Властелиновића, као знак благодарности игуману пивском Герасиму
Ивановићу.145

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Popska

P

опска икона чува се у Саборном храму
у манастиру Хиландару. Насликана је
седамдесетих година XIV века. Носи се увек у
литијама због чега је и добила име Попска. Њено
чудесно прослављење везује се за случај када је
у манастир Хиландар дошао извесни јеретик
са лошим намерама. Примивши свештенички
чин своје намере није могао остварити јер је
учествујући у освештавању воде, када је ношена
и ова света икона упао у море и удавио се. На
крају богослужења чредни свештеници изговарају пред њом возглас
Молитвама светих отаца наших, Господе Исусе Христе Боже наш,
помилуј нас. Спомен јој се врши на појутарију Ваведења и у петак по
Вазнесењу.
145 

Радовић К. Дурмитор (Пива) у дјелу Јована Дучића
http://­www.­­ko­munikacija.org.yu/komunikacija/casopisi/Stvaranje/LVI_1-3/d10/document
241

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Popšička

I

кона Пресвете Богородице Брзо­по­моћнице чува се у манастиру
Светог ар­хан­ђела Гаврила, који се налази на обронцима
Сврљишких планина. Икона је у манастир Попшицу донета из Ру­му­
није. Верници јој притичу као чудотворној молећи утеху и исцељења.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Prevlačka

O

ва света икона вековима је чувана у
манастиру Светог Михаила на Превлаци.
Након разарања манастира чудом је спасена из
мора. Данас се чува у цркви у Ораховцу.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Prizrenska

P

ризренска чудотворна икона насликана је на Светој Гори
одакле је пренета у Србију. Чувана је као најдрагоценија
светиња Саборне цркве Светог Георгија у Призрену. Након пустошења
и разарања призренских цркава икона је пренета у новообновљени
манастир Бањску, где се и данас налази.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Pustiwska

N

а овој икони приказана је Пресвета Богородица са Бого­мла­
денцем на престолу. Насликана је средином XVII века и налази
се на иконостасу Ваведењске цркве у манастиру Пустиња.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
sa Bogomladencem

P

ретпоставља се да је ова икона Пресвете
Богородице насликана у XIII веку. Доста
оштећену икону рестауратори су пренели на нову
даску, мањих димензија, 1953. године. Икона се
чува у ризници манастира Хиландара.

242

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Ravanička

U

опису из 1567. године који је на путу за Цариград за собом
оставио Марко Пагафета о раваничкој чудотворној икони
говори се следеће „На предњем делу цркве у оквиру хора постоји
ризница где постоји икона Благословене Дјеве Марије, коју је како
ми кажу, насликао свети Лука, тамна је и величине је оне у Лорету и
наводе да је чудотворна”.146

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Rainovačka

U

манастиру Раиновцу налази се икона
Пресвете Богородице са Христом за коју се
верује да је чудотворна, јер су после молитава пред
њом уследила многобројна чудесна исцељења.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Reževićka

O

ва света икона по стилским одликама приписује се руским
иконописцима. Насликана је у XVII веку. Чува се у манастиру
Режевићи.

Čudotvorna ikona Svetiteqa Save i prepodobnog Simeona

^

удотворна икона светитеља Саве и пре­
по­добног Симеона Мироточивог чува се
у музеју краља Петра на Опленцу. Икона је рад
непознатог руског иконописца из манастира
Светог Пантелејмона на Светој Гори. Њу је кра­
љу Петру Карађорђевићу даривало братство ма­
на­стира Хиландара, за сећање на његово ступање
на престо, 12. јуна 1903. године. Верује се да је
захваљујући овој светој икони опленачка црква
Светог Георгија била спасена од рушења у току
Другог светског рата.

146

В 
елича душа моја Господа. Овоземаљски живот и чудотворне иконе Пресвете Богородице (приредио Илијић Т. С.), Београд, 2002, стр. 276.
243

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Sveta Riza

P

рема предању, ова чудотворна икона једна је од чудесно
спасених икона из манастира Михољске Превлаке, где је
првобитно боравила. Данас се чува у цркви Пресвете Богородице у
Бијелој.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Savinska

I

кона се налази у манастиру Савини код
Херцег Новог. Посебно се поштује од
1762. године, када је Герман Лагумани чудесно
спречен да минира манастир. Спомен јој се
врши 15. августа.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Sivačka

S

ивачка Богородица настала је средином
XVIII века у Војводини. Чувана је у храму
Светог оца Николаја у Сивцима до Другог светског
рата, када је пренета у Галерију Матице Српске у
Нови Сад, где се и данас налази.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Sićevačka

U

манастиру Сићево чува се чудотворна икона Пресвете Бого­
родице, коју је у манастир, по сведочењу сестара, Бого­ро­ди­
чиним указањем донео неки благочестиви хришћанин.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Sukovska

S

уковска икона Пресвете Богородице рад
је руских мајстора и потиче из XIX века.
У манастир Суково донели су је руски монаси,
након Октобарске револуције. На њој је приказано
крунисање Пресвете Богородице.
244

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Temska

O

ву чудотворну икону су тридесетих година два­
десетог века у манастир Темску донеле мо­на­
хиње из Русије.

Čudotvorna ikona Arhanđela Mihaila
Tešawska

I

кона потиче из XVII века и има све карактеристике венецијанске
италокритске школе иконописа. На раму постоји запис
да је ову икону наручио кир Константин Грк. На њој се данас виде
оштећења, јер су верници који су се пред њом молили, скидали боју
и мешали је са водом, коју су ради благослова пили. Икона припада
познатој збирци Тешањских икона.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Tihvinska

O

ва света икона насликана је око 1900.
године у иконописној ради­о­ници мана­
стира Светог Пантелемона на Атонској Гори.
Икону је српском краљу Петру Карађорђевићу
поклонио руски генерал Черњајев. Чува се у
музеју краља Петра на Опленцу и према све­до­
чењима посетиоца она је пројављена чудесним
знамењима.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Trojeručica

P

рема предању чудотворна икона Пре­
свете Бого­ро­дице Тројеручица при­
па­­дала је преподобном Јо­ва­ну Дамаскину,
који је пред њом исцелио исечену руку.
Пре­ма Јовановом завештању, икона је пре­
дата светитељу Сави Српском, заједно са
игуманским штапом преподобног Саве Осве­
штаног. Извесно време икона је боравила у
дому Немањића одакле је чудесно нестала и
обрела се на Светој Гори. До данас се чува
на игуманској стасидији у Саборној цркви
245

манастира Хиландара. Према синаксарима источних цркава спомен
јој се врши 13. јула.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Trojeručica Dečanska

I

кону је насликао дечански сликар Але­
ксије Лазовић у XIX веку. О њеном по­
што­вању говори чињеница што се од времена
настанка, па све до данас чува у олтару цркве,
на горњем месту.

Čudotvorna Ikona Presvete Bogorodice
Trojeručica Slanačka

U

манастиру Сланцима код Београда
чува се копија чудотворне иконе Тро­
је­ручице, коју су свом метоху послали хи­
лан­дарски монаси. По сведочењу верника и
монаштва ова икона је проплакала 1990 године,
пред почетак рата у Босни и Херцеговини.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Umiqewe Jovawsko

I

кона Пресвете Богородице Уми­љеније
Јованско чува се у манастиру Јовања код
Ваљева. По сведочењу братства манастира и
верног народа икона је чудотворна. Пред њом
се догодило неколико чудесних исцељења и
излечења ђавоиманих.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Umiqewe Sočaničko

O

ву свету икону Пресвете Богородице насликала је мати Ма­
ка­рија, игуманија манастира Соколице. Икона се прво­бит­но
налазила у цркви Светог пророка Илије у месту Смиће. Споменута
Богородичина икона, као и иконе Господа Христа и Светог Јована
Крститеља из исте цркве, оштетили су Шиптари, када су цркву ми­ни­
рали. Богородичину икону су чак секиром исекли на две половине.
246

Иконе су оштећене у рушевинама храма
пронашли епископ Атанасије (Јевтић) и отац
Сава (Јањић). Након проналажења иконе су
враћене ауторима, мати Макарији и монахињи
Антонини.
Игуманија Макарија поклонила је иконе
мученице ново­об­но­вље­ном манастиру Светог
Јована Крститеља у Сочаници. На чудесан
начин иконе су постављене на већ предходно
направљен иконостас манастирске цркве. На
удивљење верујућих кандило пред иконом
Пресвете Богородице дуго времена се чудесно кретало, док се на њој у
време читања молитава, посебно акатиста, појављивало свето миро у
виду росе, чије благоухање је испуњавало читав храм. Постоје дирљива
сведочанства верујућих о благодатној помоћи молитава изговорених
пред овом светом иконом.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Fenečka

U

цркви манастира Фенек чува се чудотворна икона Пресвете
Богородице која је изразито била поштована у Срему у XVII
веку. Викентије Ракић у историји Фенека (написана у Трсту 1798.
године) пише да се ова икона првобитно налазила на Криту и да је
у руке Турака доспела 1760. године, када су са ње скинути украси од
племенитог метала. Турци су икону продали Тршћанским трговцима,
од којих су је откупили чувени новосадски трговци Настас Полак и
Јанко Георгијевић, који су је приложили манастиру Фенеку.

Čudotvorna ikona Prepodobne Paraskeve Srpske (Fenečka)

O

ва света икона била је изразито поштована на просторима
Карловачке митрополије током XVIII века. Позната је само по
сачуваним записима о њој. Не зна се где се данас налази.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Filermska

P

рема сачуваним записима и предању ве­рује се да је Филермску
икону Бого­ро­дице насликао апостол Лука у Јерусалиму. Лик
Богородице је насликан на платну, па је тек накнадо инпрегниран на
дрво. Њена историја поуздано се може пратити од XI века. Ова икона,
иначе заштитница острва Родос, из Јерусалима је пренета на острво
247

око 1000. године од стране реда Јованита. На
Родосу је икона остала све до 1523. године када
су га освојили Турци. У Италији је боравила
од 1523. године до 1527. године, када је однета
на Малту. Када је Наполеон окупирао Малту
икона је са Претечином руком и честицом
Часног крста доспела на двор руског цара
Павла I. Након велике Октобарске револуције
икона је боравила у Копенхагену до 1928.
године, када је доспела до краљевског двора
у Београду. Почетком Другог светског рата склоњена је са осталим
драгоценостима у манастир Острог, одакле су је однеле комунистичке
власти 1951. године. Данас се чува у Плавој сали у Народном музеју на
Цетињу. Спомен јој се врши 10. октобра.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Hvostanska

U

манастиру Богородице Хвостанске (у близини Пећи), који је
некада био седиште епископије, чувана је чудотворна икона
Пресвете Богородице, о којој данас нема података.

Čudotvorna ikona Gospoda Isusa Hrista Hopovska

O

ва света икона била је изразито поштована на просторима
Карловачке митрополије током XVIII века. Позната је само по
сачуваним записима о њој. Изгубљен јој је сваки траг.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Čajnička Krasnica

^

ајничка икона донета је у Србију са истока
од стране краља Уроша Немањића. Најпре
је чувана у двору одакле је краљ поклонио својој
задужбини манастиру Бањи на Лиму. Одатле је
после великог пожара пренета у Чајничку цркву.
Када је обновљен манастир Бања 1863. године,
мештани Чајнича нису дозволили да се икона
врати манастиру. Икону је у ризу оковао Ристо
Андрић 1868. године. У току Другог светског
рата чувана је у кућама православних хришћана
и пећинама у околини Чајнича. Од 1946. године поново се чува у

248

Чајничком храму, где се и данас налази. Спомен јој се врши 15. августа
и 8. септембра.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Čerwigovska

O

ва света икона рађена је у бакрорезу и копија је чудотворне
иконе Богородице Черњиговске. Објавила се сузоточењем.
Чува се у храму у Српском Ковину.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodica
Čokešinska

U

храму манастира Чокешине чува се чу­
до­творна икона покрова Пресвете Бого­
родице.

Čudotvorne ikone Gospoda Hrista i Presvete Bogorodice u
Crkvi Rođewa Presvete Bogorodice u Zvečki

N

а иконостасу парохијског храма Рођења Пресвете Богородице
у селу Звечка, налазе се две чудотворне иконе Пресвете
Богородице са Богомладенцом и Господа Исуса Христа. Насликане
су у другој половини у XIX века и налазиле су се првенствено на
иконостасу старе цркве брвнаре, на чијим темељима је сазидана
садашња црква.

Čudotvorna ikona Prepodobnih otaca Kijevopešterskih

N

а икони су приказани преподобни оци који почивају у
пештерама кијевске лавре. Икона је руски рад и у Србију је
донео монах Данило (Синко). Чува се у манастиру Вети.

Čudotvorna ikona Velikomučenika Pantelejmona
Isceliteqa

^

удотворна икона Великомученика Пантелејмона чува се у
манастиру Пресвете Богородице у месту Лепчинцима.

249

250

Azbu~nik Srpskih
Svetiteqa

252

АЗБУЧНИК СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА
A
Авакум Медљански – преподобномученик, месно се поштује у Бихаћко-петровачкој епархији

Авакум, сабрат манастира Трнаве – свештеномученик, 15. јун, 17.
децембар

Алекса Бериславачко-бјелопољски – свештеномученик, 4. јун. 15.
јун

Алекса Стијенски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Александар Краљски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Анастасија, мајка Светитеља Василија – праведна, месно се поштује
у Захумско-херцеговачкој епархији

Анастасија, мајка Светитеља Саве – преподобна, 21. јун
Ангелар Словенски – преподобни, 17. јул
Андреј Синаит – преподобни, месно се поштује у Браничевској
епархији

Андрија Љешкопољски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Андрија Пљеваљски – свештеномученик, 15. јун, 30. јун
Ангелина Крушедолска – преподобна, 30. јул
Арсеније Коневски – преподобни, 24. август
Арсеније Сремац, архиепископ Српски – светитељ, 30. август, 28. октобар

Арсеније, епископ Тверски – светитељ, 2. март
Атанасије, игуман Метеоритски – преподобни, 20. април
Атанасије Радовишки – новомученик, 15. јун, 8. август

B
Батрић Доњолиповски – новомученик, 4. јун. 15. јун
Београдски новомученици, 15. јун, 17. децембар
253

Блажо Цетињски – свештеномученик, 4. јун, 15. јун
Богдан Жабљачко-језерски – свештеномученик, 4. јун, 15. јун
Богдан Сарајевски – свештеномученик, 15. јун, 30. јун
Божидар Биљешевски – свештеномученик, 15. јун, 30. јун
Божидар Колашински – свештеномученик, 15. јун, 30. јун
Божидар Шумски – свештеномученик, 4. јун, 15. јун
Божина Минић – свештеномученик, 4. јун, 15. јун
Боривоје, игуман манастира Ћелије Пиперске – свештеномученик, 4.
јун, 15. јун

Бошко Вуковачки – свештеномученик, 4. јун, 15. јун
Бошко Полицки – новомученик, 4. јун. 15. јун
Бранко Вељунски – свештеномученик, 22. април, 15. јун
Бранко Цетињски – новомученик, 4. јун. 15. јун
Будимир Добрунски – свештеномученик, 15. јун, 30. јун
Будимир, краљ Српски – благоверни, месно се поштује у Црногор­
ско-прим. митрополији

V
Вавил Синаит – преподобни, месно се поштује у Браничевској епар­
хи­ји

Варнава, епископ Хвостански – исповедник, 30. октобар
Варнава Ластвански – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Василије, митрополит Захумско-херцеговачки – светитељ, 29. април
Василије Карејски – преподобни, поштује се у манастиру Хиландару
и на Светој Гори

Василије, сабрат манастира Острог – свештеномученик, 4. јун, 15.
јун

Василије Рогамско-ђаурковачки – свештеномученик, 4. јун, 15.
јун

Васо Вучедолски – свештеномученик, 4. јун, 15. јун
Велимир Кошутички – свештеномученик, 15. јун, 30. јун
Велимир Лубнички – свештеномученик, 4. јун. 15. јун

254

Висарион, сабрат манастира Врањине – свештеномученик, 4. јун.
15. јун

Висарион Сарајски – свештеномученик, 15. јун, 21. октобар
Вјачеслав (Вацлав), краљ Чешки – благоверни мученик, 4.март, 28.
сеп­тембар

Владимир Брскутски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Владислав, краљ Српски – благоверни, 30. јул, 24. септембар
Влајко Даниловић – новомученик, 4. јун. 15. јун
Вукашин из Клепаца – новомученик, 16. мај, 15. јун
Вуко Дедић – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Вуко Колашински – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Вукосав Куленвакуфски – исповедник, 9. јул

G
Гаврило, игуман Жупски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Гаврило Лесновски – преподобни, 15. јануар
Гаврило патријарх Пећки – свештеномученик, 15. јун, 13. де­цем­
бар

Гаврило Црквички – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Георгије Кратовац – новомученик, 11. фебруар, 26. мај, 15. јун
Георгије Софијски Новјејши – новомученик, 26. мај, 15. јун
Глински новомученици, 15. јун, 31. август
Гојко Трешњевски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Голуб Бучичко-виницки – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Горазд, епископ Моравско-сремски – светитељ, 17. јул
Горазд, епископ Чешки – свештеномученик, 15. јун, 23. август
Гордана Црмничка – новомученица, 4. јун. 15. јун
Григорије Војловачки – преподобни, месно се поштује у Банатској
епархији

Григорије Горњачки – преподобни, 7. децембар
Григорије Куманички – преподобни, 7. децембар
Григорије II, епископ Рашки – светитељ, 30. август
Григорије, епископ Охридски – светитељ, 8. јануар
255

D
Давид Димитрије Немањић, кнез Српски – преподобни, 24. сеп­тем­
бар

Давид Солунски – преподобни, 26. јун
Дамјан Граховски – свештеномученик, 18. мај, 15. јун
Дамаскин, игуман Хиландарски – свештеномученик, 15. јануар, 13.
јул

Дамјан, игуман манастира Косјерево – свештеномученик, 4. јун. 15.
јун

Данило II, архиепископ Српски – светитељ, 13. јул, 30. август, 20.
децембар

Данило Синаит – преподобни, месно се поштује у Браничевској
епар­хији

Данило Заостро-штитарски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Димитрије, царевић Московски – благоверни мученик, 15. маја, 3.
јуна

Димитрије Нишички – свештеномученик, 15. јун, 28. јун
Дмитар Шекуларски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Добросав Доњевакуфски – свештеномученик, 15. јун, 28. јун
Добросав Сјеверински – свештеномученик, 15. јун, 28. јун
Доњоградински новомученици, 15. јун, 31. август
Доситеј, митрополит Загребачки – исповедник, 31. децембар
Драгомир Богетићки – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Душан Бучевски – свештеномученик, 15. јун, 30. јун

\
Ђорђе Нашички – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Ђорђије Шавнички – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Ђуро Доњољуботињски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Ђуро Прошћенски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун

256

E
Евгенија Милица, кнегиња Српска – преподобна, 19. јул
Евгенија Јелена, царица Српска – преподобна, 2. децембар
Евстатије I, архиепископ Српски – светитељ, 4. јануар, 13. јул
Евстатије II, архиепископ Српски – светитељ, 16. август
Ефимија Љубостињска – преподобна, месно се поштује у Жичкој
епархији

Евтимије Дечански – преподобни, 11. новембар, 30. децембар
Евтимије, игуман Дохијарски – преподобни, 9. новембар
Евтимије, епископ Мадитски – светитељ, 5. мај, 14. октобар
Ефрем Дечански – преподобни, 11. новембар, 30. децембар
Ефрем, патријарх Српски – светитељ, 15. јун, 13. јул, 30. август

`
Житомислећки новомученици, 15. јун, 28. јун

Z
Злата Мегленска – новомученица, 15. јун, 13. октобар
Зосим Тумански – преподобни, 8. август

I
Иларион, епископ Зетски – светитељ, месно се поштује у Црногорскоприм. митрополији

Иларион, епископ Мегленски – светитељ, 21. октобар
Иларион, игуман манастира Пиве – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Илија Липовски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Иринеј Крстић – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
257

Исаија Оногоштски – преподобни, месно се поштује у Црногорскоприм. митрополији

J
Јаглика Пивска – новомученица, 4. јун. 15. јун
Јаков, архиепископ Српски – светитељ, 3. фебруар
Јанко Међуријечки – новомученик, 4. јун. 15. јун
Јасеновачки новомученици, 15. јун, 31. август
Јелена Дечанска – преподобна, 21. мај
Јелена, кнегиња Зетска – благоверна, месно се поштује у Црногорскоприморској митрополији и Нишкој епархији

Јелисавета Јелена, краљица Српска – преподобна, 30. октобар
Јелисавета Јелена Штиљановић – преподобна, 4. октобар
Јоаникије I, архиепископ Српски – светитељ, 24. април, 28. мај, 13.
јул

Јоаникије Девички – преподобни 24. април, 2. децембар
Јоаникије, први патријарх Српски – светитељ, 3. септембар, 30.
август

Јоаникије, митрополит Црногорско-приморски – свештеномученик,
4. јун, 15. јун

Јоаким Осоговски – преподобни, 16. август
Јоасаф, игуман Метеоритски – преподобни, 20. април
Јован Владимир, краљ Српски – благоверни мученик, 22. мај
Јован Возућки – свештеномученик, 15. јун, 28. јун
Јован Глуходољски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Јован, патријарх Пећки – свештеномученик, 15. јун, 30. август
Јован Рилски – преподобни, 1. јул, 18. август, 19. октобар
Јован, деспот Сремски – благоверни, 10. децембар
Јован, сабрат манастира Жиче – свештеномученик, 15. јун, 30. јун
Јован Пошћенски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Јован Стјенички – преподобномученик, 6. јун, 15. јун
Јован, архиепископ Санфранцискански – светитељ, 19. јун, 29. сеп­тем­
бар
258

Јован, митрополит Тоболски – светитељ, 10. јун
Јов Синаит – преподобни, 6. мај
Јоко Пивски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Јосиф Нови, митрополит Темишварски – светитељ, 15. септембар
Јоша Пустињак – преподобни, месно се поштује у Шумадијској
епархији

Јустин Нови – преподобни, месно се поштује у Ваљевској епархији
Јустинијан Велики, цар Ромејски – благоверни, 14. новембар

K
Кипријан, митрополит Кијевски и Московски – светитељ, 27. мај, 16.
септембар

Кирил, патријарх Српски – светитељ, 30. август
Кирило равноапостолни – преподобни, 14. фебруар, 11. мај, 17.
јул

Кирил Хиландарски – преподобномученик, 15. јун, 16. јул
Климент, архиепископ Охридски – светитељ, 17. јул, 22 новембар
Константин, цар Ромејски – благоверни мученик, 29. мај, III недеље
по Духовима

Крагујевачки новомученици, 15. јун, 8. октобар
Крсто Орашко-штитарски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Крсто Спушки – свештеномученик, 4. јун. 15. јун

L
Лазар Колашинско-речински – свештеномученик, 4. јун, 15. јун
Лазар Косовски, кнез Српски – великомученик, 15. јун
Лазар Арадски – исповедник, 30. јун
Лука Цетињски – свештеномученик, 4. јун, 15. јун
Лука Црмнички – свештеномученик, 4. јун, 15. јун

259

Q
Љубомир Косоволушки – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Људмила, кнегиња Чешка – благоверна мученица, 16. септембар

M
Максим, митрополит Београдско-сремски – светитељ, 18. јануар
Макарије, патријарх Српски – светитељ, 13. јул, 30. август
Мардарије Медљански – преподобномученик, месно се поштује у
Бихаћко-петровачкој епархији

Маријан Андријевички – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Манојло Даниловградски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Марко Купрески – свештеномученик, 15. јун, 30. јун
Мартирије Синаит – преподобни, месно се поштује у Браничевској
епархији

Мато Доњолиповски – новомученик, 4. јун. 15. јун
Методије, архиепископ Моравско-сремски – светитељ, 6. април, 11.
мај, 17. јул

Миладин Биљешевски – свештеномученик, 15. јун, 30. јун
Милан Дрварски – свештеномученик, 26. мај, 15. јун
Милан Дрварски – свештеномученик, 26. мај, 15. јун
Милан Рмањски – свештеномученик, 15. јун, 30. јун
Милисав Ораховски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Милица Батајничка – новомученица, месно се поштује у Захумскохерцеговачкој епархији

Милорад Илинобрдски – свештеномученик, 15. јун, 30. јун
Милорад Никшићки – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Милосав Озринићки – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Милош Бјелопољски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Милош Павинопољски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Милош Прашки – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Милош Чевски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
260

Милутин, краљ Српски – благоверни, 30. октобар
Мирко Гламочки – свештеномученик, 15. јун, 9. јул
Михаило, сабрат манастира Жиче – свештеномученик, 15. јун, 28.
јун

Михаило Косјерејско-боковски – свештеномученик, 4. јун, 15. јун
Михаило Кртолски – свештеномученик, 4. јун, 15. јун
Михаило Прибојски – свештеномученик, 15. јун, 28. јун
Михаило Рогамско-ђурковићки – свештеномученик, 4. јун, 15.
јун

Момишићки новомученици, месно се поштују у Црногорскоприм. митрополији

Момчило Челебићки – свештеномученик, 15. јун, 28. јун

N
Наум Охридски – преподобни, 20. јун, 17. јул, 23. децембар
Нектарије Карејски – преподобни, 5. децембар
Неофит, игуман Дохијарски – преподобни, 9. новембар
Непознати Синаит из манастира Базјаша – преподобни, месно
се поштује у Темишварској епархији

Непознати Синаит из манастира Витовнице – преподобни, мес­
но се поштује у Браничевској епархији

Непознати Синаит из манастра Свете Петке – преподобни, мес­
но се поштује у Браничевској епархији

Нестор Дечански – преподобни, 11. новембар, 30. децембар
Нестор, игуман Милешевски – свештеномученик, 15. јун, 30. јун
Нестор Синаит – преподобни, 19. август
Никита, епископ Ремесијански – светитељ, 24. јун
Никица Никшићки – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Нико Мартинићки – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Никодим, архиепископ Српски – светитељ, 11. мај, 13. јул, 30. август
Никодим, епископ Далматински – светитељ, месно се поштује у Дал­
ма­тинској епархији

Никодим, игуман манастира Жупа – свештеномученик, 4. јун. 15.
јун
261

Никодим, сабрат манастира Острога – свештеномученик, 4. јун. 15.
јун

Никодим, игуман Тисмански – преподобни, 13. јул, 26. децембар
Никола Ријечки – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Николај, епископ Жички – светитељ, 5. мај, 20. април
Николај Синаит – преподобни, месно се поштује у Браничевској
епархији

Николај Софијски – новомученик, 17. мај, 15. јун
Никољски новомученици, месно се поштују у манастиру Никољу
и Шумадијској епархији

Никон, патријарх Српски – светитељ, 30. август
Новица Гламочки – новомученик, 15. јун, 9. јул
Ново Планинопивски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун

O
Обрад Даниловић – новомученик, 4. јун. 15. јун
Онуфрије Хиландарски – преподобномученик, 4. јануар, 13. јул

P
Павић Павковићки – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Павле Дупиоско-трновски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Павле, игуман манастира Ждребаоника – свештеномученик, 4. јун.
15. јун

Павле Ксиропотамски – преподобни, 28. јул
Пајсије, митрополит Будимљански – свештеномученик, месно се по­
штује у епархији Будимљанско-никшићкој

Пајсије, игуман Трнавски – свештеномученик, 15. јун, 17. децембар
Пајсије Хиландарски – преподобни, 13. јул, 19. јул
Параскева Српска – преподобна, 14. октобар
Петар, парох Цетињски – свештеномученик, 4. јун, 15. јун

262

Петар, митрополит Дабробосански – свештеномученик, 15. јун, 28.
јун, 4. септембар

Петар Друшићки – свештеномученик, 4. јун, 15. јун
Петар Колашински – новомученик, 4. јун. 15. јун
Петар Коришки – преподобни, 5. јун, 29. јун
Петар, митрополит Цетињски – светитељ, 18. октобар
Петко Међуријечки – новомученик, 4. јун. 15. јун
Платон, епископ Бањалучки – свештеномученик, 22. април
Превлачки новомученици, месно се поштују у Црногорско-прим.
митрополији

Прохор Пчињски – преподобни, 15. јануар, 19. октобар

R
Раде Велички – свештеномученик, 4. јун, 15. јун
Радоје Подгорички – свештеномученик, 4. јун, 15. јун
Радојица Стабанско-голијски – свештеномученик, 4. јун, 15. јун
Радоња Андријевички – свештеномученик, 4. јун, 15. јун
Радуле Цетињски – свештеномученик, 4. јун, 15. јун
Ратомир Дубочки – свештеномученик, 15. јун, 30. јун
Рафаило Банатски – преподобни, 13. јул, 16. август
Рафаило Шишатовачки – свештеномученик, 15. јун, 21. август
Реља Блажујски – свештеномученик, 15. јун, 30. јун
Ристо Косјеревски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Родољуб Куленвакуфски – свештеномученик, 15. јун, 9. август
Роман Синаит – преподобни, 16. август
Ромило Раванички – преподобни, 16. јануар

S
Сава I, архиепископ Српски – светитељ, 14. јануар, 27. април, 6. мај,
13. јул, 30. август, 22. новембар

263

Сава II, архиепископ Српски – светитељ, 8. фебруар, 13. јул, 30. ав­
густ

Сава III, архиепископ Српски – светитељ, 13. јул, 26. јул, 30. август
Сава, епископ Горњокарловачки – свештеномученик, 15. јун, 4. јул
Сава II, митрополит Ердељски – светитељ, 24. април
Сава IV, патријарх Српски – светитељ, 29. април, 30. август
Сава Крипетски – преподобни, 28. август
Сава Словенски – преподобни, 17. јул
Саво Брезански – свештеномученик, 15. јун, 30. јун
Саво Горњопољски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Саво Зубачки – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Саво Поборско-ластвански – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Саво Ракочевић – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Саво Речински – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Саво Сарајевски – свештеномученик, 15. јун, 30. јун
Савић Јеленачки – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Секуле Падежки – новомученик, 4. јун. 15. јун
Серафим Медљански – свештеномученик, месно се поштује у
Бихаћко-петровачкој епархији

Серафим, игуман Тројицки – свештеномученик, 15. јун, 30. јун
Симо Гламочки – свештеномученик, 15. јун, 9. јул
Симеон Нови, игуман Дајбабски – преподобни, месно се поштује у
Црногорско-прим. митрополији

Симеон Мироточиви – преподобни, 13. фебруар, 13. јул, 22.
новембар

Симеон Урош, краљ Српски – преподобни, 1. мај
Симо Трепачко-борачки – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Симон монах – преподобни, 24. септембар
Симон Мироточиви – преподобни, 28. децембар
Сисоје Синаит – преподобни, 13. јул, 7. август
Слободан Пљеваљски – свешптеномученик, 15. јун, 30. јун
Спасоје Међуријечки – новомученик, 4. јун. 15. јун
Спасоје Цетињски – новомученик, 4. јун. 15. јун
Спасоје Цетињски – новомученик, 4. јун. 15. јун
264

Спиридон, патријарх Српски – светитељ, 15. јун, 30. август
Станко Сотонићко-буковски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Станко Тепачки – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Станко Чобанин – новомученик, 29. април, 15. јун
Стефан Високи, деспот Српски – благоверни, 19. јул
Стефан Дечански, краљ Српски – благоверни, 20. мај, 29. јун, 1. но­
вем­бар

Стефан Ђак – новомученик, месно се поштује у манастиру Сланци
Стефан Нови, духовник манастира Будисавци – свештеномученик,
месно се поштује у Рашко-призренској епархији

Стефан Пиперски – преподобни, 20. мај
Стефан Слепи, деспот Српски – благоверни, 9. октобар
Стефан Урошица, кнез Српски – преподобни, 11. новембар
Стефан Штиљановић, кнез Српски – благоверни, 4. октобар
Стојан Дољожупски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Стјенички новомученици, месно се поштују у манастиру Стје­ни­
ку

T
Теодор, епископ Вршачки – свештеномученик, 16. мај, 15. јун
Теодор Иванович, цар Московски – благоверни, 7. април
Теодор Комоговионски – новомученик, 15. јун
Теоктист Драгутин, краљ Српски – преподобни, 30. октобар
Теофан, сабрат манастира Косијерева – свештеномученик, 4. јун. 15.
јун

Теофилакт, архиепископ Охридски – светитељ, 31. децембар
Тихомир Бјелопољски – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Томаш Риђански – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Томица Полички – свештеномученик, 4. јун. 15. јун
Трифун Илијашки – свештеномученик, 15. јун, 30. јун

265

U
Урош Нејаки, цар Српски – благоверни, 2. децембар

F
Филип Цетињски – свештеномученик, 4. јун, 15. јун

H
Харитон Архангелски – преподобомученик, месно се поштује у
Рашко-призренској епархији

Хиландарски оци – светитељи, свештеномученици, препо­доб­но­
мученици и преподобни, 13. јул

266

Saborni praznici u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi
Сабор Београдских новомученика, 17. децембар
Сабор новомученика Гламочких и Куленвакуфских, 9. јул
Сабор новомученика Дабробосанских и Милешевских, 28. јун
Сабор новомученика Јасеновачких, Доњоградинских и Глинских, 31.
август
Сабор новомученика Српских, 15. јун
Сабор Седмочистленика Словенских, 17. јул
Сабор Крагујевачких новомученика, 8. октобар
Сабор Светих Српских просветитеља и учитеља, 30. август
Сабор Свештеномученика и новомученика митрополије Црно­горскоприморске, 4. јун

267

Spomeni događaja u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi
Спомен откривања моштију светитеља Арсенија, епископа Твер­
ског, 2. јул
Спомен откривања моштију благоверног краља Владислава Срп­
ског, 30. јул
Спомен проналажења и преноса моштију новомученика Георгија
Кратовца, 26. мај
Спомен откривања и преноса моштију благоверног мученика ца­
ре­ви­ћа Димитрија Московског, 3. јун
Спомен преноса моштију светитеља Јоаникија I, архиепископа
Срп­ског, 24. април
Спомен откривања моштију преподобног Јоаникија Девичког, 24.
април
Спомен првог преноса моштију преподобног Јована Рилског, 19.
октобар
Спомен другог преноса моштију преподобног Јована Рилског, 1.
јул
Спомен откривања и преноса моштију светитеља Јована, архиепи­
ско­па Санфранцисканског, 29. септембар
Спомен откривања моштију светитеља Кипријана митрополита
Кијевског и Московског, 27. мај
Спомен преноса моштију светитеља Николаја епископа Жичког,
20. април
Спомен преноса моштију преподобног Петра Коришког, 29. јун
Спомен откривања моштију преподобног Прохора Пчињског, 19.
октобар
Спомен преноса моштију светитеља Саве Српског, 6. мај
Спомен спаљивања моштију светитеља Саве Српског, 27. април
Спомен чуда исцељења благоверног краља Стефана Дечанског, 20.
мај
Спомен преноса моштију благоверног краља Стефана Дечанског,
29. јун

268

Na glasu svetosti
Бојана Мердарска – новомученица, месно се поштује у месту стра­
да­ња.

Босиљка Гњиланска – новомученица, месно се поштује у месту
стра­дања.

Бранко Грделички – новомученик, месно се поштује у месту стра­
дања.

Варнава патријарх Српски – исповедник, месно се поштује у Архи­
епископији Београдско-карловачкој.

Василије Пећки – новомученик, месно се поштује у граду Пећи и
око­лини.

Василије Благовештењски – преподобни, поштује се у шумадијској
епархији.

Викентије Скопски – свештеномученик, месно се поштује у месту
страдања.

Гаврило, архиђакон Дечански – исповедник, поштује се у Рашко–
призренској епархији.

Георгије Хиландарски – преподобни, поштује се у манастиру Хи­
лан­дару и на светој Гори.

Герасим Светопавловски – преподобни, месно се поштује на Све­
тој Гори.

Григорије Пећки – новомученик, месно се поштује у граду Пећи и
око­лини.

Данило, епископ Будимски – светитељ, поштује се у манастиру Ва­ве­
дењу где је сахрањен и у епархији Будимској.

Дејана Раљевска – новомученица, месно се поштује у месту стра­
дања.

Драгана Приштинска – новомученица, месно се поштује у месту
страдања.

Екатерина Превлачка – блажена, поштује се у митрополији
Црногорско-приморској.

Ефимија Нова – преподобна, месно се поштује у Рашко-призр. епар­
хији.
269

Иверичке новомученице – месно се поштују у нишкој епархији.
Јулија Муринска – новомученица, месно се поштује у месту стра­
дања.

Јелица мученица – месно се поштује у Браничевској епархији.
Касијана Милешевска – преподобна, месно се поштује у Ми­ле­шев­
ској епархији.

Кирило Далматинско-бокељски – преподобни, месно се поштује
у Црногорско – прим. митрополији.

Макарије Јовањски – месно се поштује у манастиру Јовању.
Максим, патријарх Пећки – светитељ, месно се поштује у манастиру
Пећка Патријаршија.

Мардарије Боговађски – преподобни, месно се поштује у манастиру
Боговађи.

Михаило, митрополит Кратовски – светитељ, месно се поштује у
манастиру Хиландару и на Светој Гори.

Никанор Хиландарски – поштује се у епархији Аустралијсконовозеландској и на Светој Гори.

Николина Нимничка – новомученица, месно се поштује у Бра­ни­
чевској епархији.

Оља Муринска – новомученица, месно се поштује у месту свог стра­
дања.

Пахомије Светогорски – преподобни, поштује се на Светој Гори и
у ман. Хиландару.

Рувим Боговађски – свештеномученик, месно се поштује у Ва­љев­
ској епархији.

Стефан Раљски – новомученик, месно се поштује у месту свог стра­
дања.

Стефанида Скадарско-битољска – преподобна, посебно се
поштује у околини Битоља и у Црногорско-прим. митрополији.

Тадеј Витовнички – преподобни, поштује се у Браничевској епар­
хији.

270

Spomeni nepoznatih svetiteqa
Непознати Светитеља из Ботуња
Непознати Светитеља из манастира Вујан
Непознати Светитељ из манастира Светих Арханђела у Гружи
Непознати Светитељ из Лесковца у Гружи
Непозната Света Девојка из манастира Дивостин
Непозната Светитељка из Доброте
Непознати Светитељ из манастира Наупаре
Непознати Светитељ из манастира Павловац
Непознати Светитељ из Пајсијевића
Непознато Свето Дете из Сарајева
Непознати светитељ из Србобрана
Непознати светитељ из Сибнице
Непознати светитељ из Сиљевице

271

Svetiteqi čije je svešteno poštovawe utihnulo
u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi
Арсеније Чарнојевић, патријарх Пећки – посебно је био поштован
у Карловачкој митрополији

Вукан Немањић, велики кнез Српски – био је поштован у
Херцеговини и Полимљу.

Исаија Хиландарски, јеромонах – био је поштован у манастиру
Хиландару и на Светој Гори.

Константин Немањић, краљевић Српски – био је поштован у
околини Звечана, на Косову и Метохији и у неким средњовековним
српским манастирима.

Макарије са Горице, јеромонах – био је поштован у манастиру
Старчева Горица.

Милош Обилић, мученик – био је поштован на Косову и Метохији
и у Црној Гори

Пајсије Винчански, игуман – био је поштован у манастирима
Винча и Војловица

Пајсије Јањевац, патријарх Пећки – био је поштован на Косову и
Метохији.

Спиридон Дечански, подвижник – био је поштован у манастиру
Високи Дечани.

Стефан Вукановић, велики кнез Зетски - био је поштован у Зети.
Стефан Душан, цар Срба и Грка – био је поштован на Косову и
Метохији и у Македонији

272

Azbučnik svetiteqa čije se svete mošti čuvaju u Srpskoj
Pravoslavnoj Crkvi

A
Преподобномученик Авакум Медљански – његове свете мошти
чувају се у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Медној

Мученик Агатангел – честица његових моштију чува се у манастиру
Ћелија Пиперска

Преподобни ава Агатон – честица његових моштију чува се у мана­
стиру Месић

Благоверни кнез Александар Невски – честице његових светих
моштију чувају се у храму Светог Александра Невског у Београду
и у манастирима Ваведењу Београдском и Лелић.

Преподобна Александра Дивјејевска – честица њених моштију
чува се у манастиру Бошњане

Преподобни Алимпије Столпник – честица његових светих
моштију чува се у манастиру Високи Дечани

Светитељ Амвросије архиепископ Медиолански – честице ње­
гових светих моштију чувају се у капели апостола Јована Бого­
слова на Богословском факултету у Београду и Руској цркви на
Ташмајдану

Преподобни Амвросије Оптински – честице његових моштију
чувају се у манастирима Месић и Велика Ремета

Великомученица Анастасија Римљанка – честице њених светих
моштију чувају се у манастирима Врднику, Горњим Брчелима и
Јаску

Великомучница Анастасија Сирмијумска (Узорешителнице)
– честице њених светих моштију чува се у манастирима Јасеновац
и Прерадовац.

Преподобна Анастасија Српска – њене свете мошти почивају у
манастиру Студеници, а честице мошију чувају се у манастирима
Светог Пајсија у Аризони, Бошњанима, Жичи и Хиландару.
273

Преподобна Ангелина Крушедолска – њена света рука почива у
манастиру Крушедол на Фрушкој Гори.

Апостол Андреј Првозвани – честице његових светих моштију
чу­вају се у храму Светог оца Николаја у Земуну, у храму Светих
апостола Петра и Павла у Рисну, у Руској цркви у Београду и у
цркви у Босанској Костајници.

Великомученик Антипа – честице његових светих моштију чувају
се у манастирима Крки и Студеници

Преподобни Антоније Велики – честица његових светих моштију
чува се у манастиру Преподобног Серафима Саровског у Италији

Светитељ Атанасије Велики – честице његових светих моштију чу­
вају се у манастирима Никоље у Овчар Бањи и Светог Преображења
у Милтону

Преподобни Арсеније Кападокијски – честица његових светих
моштију чува се у манастиру Ћелије.

Светитељ Арсеније Сремац – његове свете мошти почивају у ма­на­
стиру Ждребаоник, а честице моштију се чувају у Саборној цркви у
Сремским Карловцима и у манастирима Косјереву и Крушедолу.

Великомученик Артемије – честице његових светих моштију чувају
се у Саборној цркви у Нишу, у манастирима Калудра, Хиландар,
Црна Река и Ћелије

Свештеномученик Артемон – честице његових моштију чувају се
у манастиру Месић и епископској капели у Вршцу

Свештеномученик Ахилије – честица његових светих моштију
чува се у манастиру Студеница

B
Великомученица Варвара – честице њених светих моштију чувају
се у манастирима Грабовац, Хиландар и у цркви у Босанској Ко­
стај­ници

Преподобномученица Варвара Московска – честица њених
светих моштију чува се у манастиру Радовашница

Апостол Варнава – честица његових светих моштију чува се у ма­на­
стиру Раваница

274

Светитељ Василије Велики – честице његових светих моштију
чувају се у манастирима Светог Преображења у Милтону и Крки,
као и у црквама у Босанској Костајници и Хелсингборгу.

Благоверни Василије Новгородски – честица његових светих мо­
шти­ју чува се у манастиру Ваведењу Београдском

Светитељ Василије Острошки – његове свете мошти почивају у
Ваведењској цркви манастира Острог, а честица моштију се чува у
манастиру Светог Василија у Бјељини.

Витлејемски младенци мученици – честица њихових светих
моштију чува се у манастиру Бошњане

Благовени Владислав краљ Српски – његове свете мошти почивају
у манастиру Милешеви.

G
Свештеномученик Гаврило Жупски – његове свете мошти почи­
вају у манастиру Жупа код Никшића

Новомученик Георгије Кратовац – честице његових светих
моштију чувају се у манастирима Високи Дечани, Мала Ремета и
Студеница, као и у цркви Светог Саве у Диселдорфу

Великомученик Георгије Победоносац – део његове свете шаке
чува се у храму Светог Прокопија у Прокупљу, а честице све­тих
моштију у манастирима Бањи код Рисна, Благовештењу Каб­
ларском, Враћевшници, Светог Георгија на Брзави, Грачаници,
Крушедолу, Месићу, Раваници, Радовашници, Равној Гори, Са­
ви­ни, Студеници, Ћелијама и у храмовима у Будиму, Ваљеву и
Крушевцу.

Преподобни Георгије Хозевит – честица његових светих моштију
чува се у манастиру Велика Ремета.

Преподобни Герасим Јордански – честица његових светих мо­шти­
ју чува се у манастиру Ваведење Београдско

Преподобни Герман Аљаски – честица његових светих моштију
чува се у манастиру Ваведење Београдско

Светитељ Григорије Богослов – честице његових светих моштију
чувају се у манастирима Пива, Ћелија Пиперска, Успење и Хи­лан­
дар, као и у Руској цркви у Београду

275

Преподобни Григорије Војловачки – свете мошти му почивају у
манастиру Војловица, а честица моштију у манастиру Јасеновац.

Преподобни Григорије Горњачки – свете мошти му се чувају у
манастиру Горњаку.

Преподобни Григорије Декаполит – честица његових светих
моштију чува се у манастиру Јасеновац.

Светитељ Григорије Јерменски – честица његових светих моштију
чува се у манастиру Пива.

Преподобни Григорије Куманички – свете мошти му се чувају у
манастиру Куманица.

Светитељ Григорије Ниски – честица његових светих моштију
чува се у манастиру Високи Дечани.

D
Преподобни Данило Синаит – свете мошти му се чувају у ма­на­сти­
ру Благовештењу у Ждрелу.

Бесребреник Дамјан Лекар – честице његових светих моштију чу­
вају се у манастирима Дуга, Златенац, Јошаници, Високим Де­ча­
нима, Дубоком Потоку, Свете Тројице код Пљеваља, Сопоћанима,
Студеници, Зочишту, Покровској цркви и Руској цркви у Београду
и храму у Уровцима.

Даровна смирна – честица смирне се чува у манастиру Хиландару
Светитељ Данило Други – свете мошти му се чувају у манастиру
Пећка Патријаршија, а део моштију у манастиру Љубостиња?

Преподобни Данило Московски – честица његових светих мо­шти­
ју чува се у манастиру Ваведење Београдско

Великомученик Димитрије Солунски – честице његових светих
мо­штију чувају се у манастирима Савина, Студеница и Успење

Исповедник Доситеј Загребачки – његове свете мошти почивају у
манастиру Ваведење Београдско

276

E
Преподобна Евгенија Јелена, царица Српска – њена света рука
чува се у манастиру Савина

Преподобна Евгенија Милица, кнегиња Српска – свете мошти
јој се чувају у манастиру Љубостињи

Великомученик Евстатије Плакида – честице његових светих мо­
штију чувају се у манастиру Калудра

Великомученик Евстратије – честице његових светих моштију
чувају се у манастирима Пећка Патријаршија, Студеница и
Хиландар

Преподобни Евтимије Велики – честица његових светих моштију
чува се у манастиру Ваведење Београдско

Светитељ Евтихије, патријарх Цариградски – честица његових
светих моштију чува се у манастиру Хиландару

Великомученица Екатерина Синајска – честица њених светих
моштију чува се у манастиру Хиландару

Мученица Елефтерија – честица њених светих моштију чува се у
црк­ви Ружици на Калемегдану

Свештеномученик Елефтерије Илирски – честица његових
светих моштију чува се у манастиру Пива

Светитељ Ефрем патријарх Српски – свете мошти му се чувају у
манастиру Пећкој Патријаршији

`
Житомислићки новомученици – свете мошти им се чувају у
манастиру Житомислићу

Z
Пророк Захарија – честица његових светих моштију чува се у ма­на­
стиру Крушедол

277

Преподобни Зосим Тумански – свете мошти му се чувају у мана­
стиру Туман код Голупца

I
Свештеномученик Игњатије Богоносац – честица његових светих
моштију се чува у манастиру Светог Преображења у Милтону.

Светитељ Игњатије Брјанчанинов – честица његових светих мо­
штију чува се у манастиру Велика Ремета.

Преподобномученик Игњатије Ивиронски – честица његових
светих моштију чува се у манастиру Калудра

Великомученица Ирина – честица њених светих моштију се чува у
манастиру светог Пребражења у Милтону.

Пророк Исаија – део његових светих моштију чува се у манастиру
Хиландару.

J
Апостол Јаков, брат Господњи – честица његових светих моштију
чува се у Руској цркви у Београду

Мученик Јаков Персијанац – честице моштију му се чувају у
манастирима Драганац и Кончул, као и у Старој цркви у Сарајеву

Јасеновачки новомученици – свете мошти им се чувају у манастиру
Јасеновац, а честице моштију у манастиру Цетиње и острошком
скиту Јован До

Преподобна Јелисавета Јелена краљица Српска – честице њених
светих моштију чувају се у манастиру Градац и Тврдош

Преподобномученица Јелисавета кнегиња Московска – честица
њених светих моштију чува се у манастиру Радовашница

Преподобна Јелисавета Јелена Штиљановић – свете мошти јој се
чувају у Саборној цркви у Београду

Преподобна Јелена Деченска – свете мошти јој почивају у
манастиру Високи Дечани

Благоверна Јелена, кнегиња Зетска – свете мошти јој почивају у
манастиру Пресвете Богородице на Бешки, а део моштију у цркви
Лазарици у Крушевцу
278

Благоверна Јелена Равноапостолна – честица њених светих
моштију чува се у манастиру Ваведење Београдско

Пророк Јеремија – честица његових светих моштију чува се у
манастиру Крушедол

Свештеномученик Јермолај Исцелитељ – честица његових светих
моштију чува се у Руској цркви у Београду

Светитељ Јеротеј – честице његових светих моштију чувају се у
манастиру Крупи.

Светитељ Јоаникије архиепископ Српски – свете мошти му се
чувају у манастиру Сопоћани

Преподобни Јоаникије Девички – свете мошти му се чувају у ма­
на­стиру Девичу

Светитељ Јоаникије патријарх Српски – свете мошти му се чувају
у манастиру Пећка Патријаршија

Преподобни Јоасаф Метеоритски – честице његових светих мо­
шти­ју чувају се у манастиру Тврдош

Преподобни Јов Синаит – свете мошти му се чувају у манастиру
Драча

Мученик Јован – честица његових светих моштију чува се у мана­
стиру Ваведење Београдско

Мученик Јован Бесребреник – честица његових светих моштију
чува се у манастиру Студеница

Преподобни Јован Дамаскин – честице његових светих моштију
чувају се у манастиру Хиландар

Светитељ Јован Златоусти – честице његових светих моштију
чувају се у манастирима Ћелије, Успење и Хиландар, као и у цркви
у Босанској Костајници

Праведни Јован Кронштатски– честица његових светих моштију
чува се у манастиру Велика Ремета

Благоверни Јован деспот Сремски – део његових светих моштију
чува се у манастиру Крушедолу

Праведни Јован Крститељ – часна десница му се чува у Цетињском
манастиру, а честице светих моштију у манастирима Дуга, Жича,
Ко­по­рин, Крушедол, Студеница, Ћелија Пиперска, Ћелије, Ус­пе­
ње, Хиландар у Руској цркви у Београду, храму у Уровцима, као и
у цркви Светих Кирила и Методија у Малмеу

Мученик Јован Персјанин – честица његових светих моштију чува
се у манастиру Студеница
279

Преподобни Јован Румун – честица његових светих моштију чува
се у манастиру Ваведење Овчарско-кабларско

Преподобомученик Јован Стјенички – свете мошти му се чувају
у манастиру Стјенику

Преподобни Јован Хозевит – честица његових светих моштију
чува се у манастиру Ваведење Београдско

Светитељ Јован Шангајски – честице његових светих моштију чу­
вају се у манастирима Јасеновац и Ћелије

Светитељ Јона Кијевски и Московски – честица његових светих
моштију чува се у манастиру Ваведење Београдско

Мученица Јулита – делови њених светих моштију чувају се у
манастиру Дивљане, као и у парохијској цркви у Бешенову

Преподобни Јустин Нови – свете мошти му се чувају у манастиру
Ћелије

Благоверни Јустинијан Велики – честица његових светих моштију
чува се у манастиру Хиландар

K
Мученик Кир Бесребреник – честице његових светих моштију
чувају се у манастирима Дечани и Студеница

Мученик Кирик Младенац – делови његових светих моштију
чувају се у манастиру Дивљане и Месић, као и у парохијској цркви
у Бешенову.

Преподобни Киријак Отшелник – честица његових светих мо­
шти­ју чува се у манастиру Вољавча

Преподобни Кирил просветитељ Словенски – честица његових
светих моштију чува се у цркви Светих Кирила и Методија у Мал­
меу

Бесребреник Козма Лекар – честице његових светих моштију
чувају се у манастирима Високи Дечани, Дуга, Златенац, Јошаници,
Сопоћанима, Студеници, Дубоком Потоку, Светој Тројици код
Пљеваља, Зочишту, Покровској и Руској цркви у Београду и храму
у Уровцима

Часна крв Господња – чува се у манастиру Хиландару

280

L
Преподобни Лаврентије Черњиговски – честице светих моштију
се чувају у манастирима Ваведењу Овчарско-Кабларском и Гра­ча­
ници

Мученик Лазар Нови – честица његових моштију чува се у мана­
стиру Ћелија Пиперска

Великомученик Лазар кнез Српски – нетрулежне мошти му се
чу­вају у манастиру Раваници, а честице моштију у манастирима
Бошњане, Ваведењу Овчарско-Кабларском, Врднику, Јасеновцу,
Калудри, Крки, Озрену, Ћелијама, црквама Пресвете Богородице
у Глини, Светог кнеза Лазара у Београду и Светог Николе у Шиду,
као и у цркви Лазарици у Крушевцу.

Апостол Лука – свештена рука му чува у цркви у Петници, стопало у
манастиру Косјерево, а чесице моштију у манастирима Бошњане,
Жупа код Никшића, Калудра, Ћелија Пиперска, цркви Светог
Луке у Котору и Руској цркви у Београду.

M
Светитељ Макарије патријарх Српски – свете мошти му се чувају
у манастиру Пећка Патријаршија.

Преподобна Макрина – честица њених светих моштију чува се у
Старој цркви у Сарајеву.

Светитељ Максим Београдски – део његових светих моштију чува
се у манастиру Крушедолу

Мученик Мамант – честица његових светих моштију чува се у Руској
цркви у Београду

Преподобни Мардарије Боговађски – мошти му се чувају у мана­
стиру Боговађи

Преподобни Мардарије Медљански – мошти му се чувају у храму
Пресвете Богородице у Медној

Преподобна Марија Египћанка – честица њених светих моштију
чува се у манастиру Успење

Равноапостолна Марија Магдалина – честица њених светих мо­
шти­ју чува се у манастиру Успење
281

Великомученица Марина – честице њених светих моштију чувају
се у манастирима Боговађа, Озрен, Прохор Пчињски и Хиландар.

Преподобна Марта Дивјејевска – честица њених светих моштију
чува се у манастиру Бошњане.

Праведна Матрона Московска – честице њених светих моштију
чувају се у манастирима Дуга, Ждребаоник и Светог Илије у Кру­
пи.

Преподобни Мартирије Синаит – свете мошти му се чувају у ма­
на­стиру Рукумија.

Великомученик Меркурије – честица њених светих моштију чува
се у манастиру Студеница.

Светитељ Методије Словенски равноапостолни – честица
његових светих моштију чува се у цркви Светих Кирила и Методија
у Малмеу.

Свештеномученик Миладин Биљешевски – свете мошти му се
чувају у храму Пресвете Богородице у Зеници.

Великомученик Мина – честица његових светих моштију чува се у
храму Светог кнеза Лазра у Београду.

Мученик Модест – честица његових светих моштију чува се у храму
Светих апостола Петра и Павла у Рисну и у цркви у Шибенику.

Момишићки новомученици – свете мошти им почивају у цркви
њиховог имена у Подгорици.

Преподобни Мојсије Угрин – честица његових светих моштију
чува се у манастиру Ваведење Београдско.

Свештеномученик Момчило Челебићки – свете мошти му се
чувају у цркви Светог Николе у Челебићима.

N
Пророк Наум – честица његових светих моштију чува се у манастиру
Крушедол.

Свети Наум Нишки? – честица његових светих моштију чува се у
ма­на­­стиру Ајдановац.

Мученик Нестор – честица његових светих моштију чува се у мана­
стиру Крушедол.

282

Мученик Никита Готски – свете руке му се чувају у манастиру
Дубоки Поток и манастиру Високи Дечани.

Светитељ Никифор, патријарх Цариградски – честица његових
светих моштију чува се у манастиру Хиландару.

Светитељ Никодим архиепископ Српски – свете мошти му се
чувају у манастиру Пећка Патријаршија, а честице моштију у
манастирима Љубостиња и Никоље Овчарско-кабларско.

Светитељ Николај Жички – свете мошти му почивају у манастиру
Лелићу, а честице моштију у манастирима Свети Арханђели код
Призрена, Јазку, Јовању Овчарско-кабларском, Новом Каленићу
у Камбери, Липљу, Соко Граду, Ћелијама, црквама у Борини, на
Дивчибарама и Бањи Врујци, као и параклису Светог Николаја у
Краљеву.

Светитељ Николај Мирликијски – честице његових светих
моштију чувају се у манастирима Ждребаонику, Крки, Липљу,
Никољу Овчарско-кабларском, Никољу Рудничком, Радовашници,
Ћелијама, као и у цркви у Босанској Костајници.

Преподобни Николај Синаит – свете мошти му почивају у
манастиру Нимник.

Светитељ Нектарије Егински – честице његових светих моштију
чувају се у манастирима Жупи код Никшића, Јасеновцу, Светог
Преображења у Милтону, Раковици и Ћелијама.

P
Великомученик Пантелејмон Исцелитељ – честице његових
све­тих моштију чувају се у манастирима Ваведењу код Чачка,
Гргетегу, Дечанима, Јасеновцу, Јошаници, Светог Преображења у
Милтону, Ралетинцу, Савини, Студеници, Троноши, Хиландару,
у храму Светог архангела Гаврила У Београду, на Дивчибарама, у
храму великомученика Пантелејмона у Крагујевцу, у Старој цркви
у Сарајеву и Руској цркви и Ружици у Београду.

Преподобна Параскева Српска – честице моштију се чувају у
мана­стирима Врднику, Петковици (Фрушкогорској), Петковици
(Шабачкој) и Каони, Студеници, Фенеку, цркви Свете Петке у
Обреновцу, Ружици на Калемегдану, Богородичиној цркви у
Сремској Каменици, цркви на Дивчибарама, цркви у селу Петки
код Лазаревца.
283

Мученик Патрикије – честица његових моштију чува се у манастиру
Ваведење Београдско.

Преподобни Пахомије Велики – честица његових моштију чува се
у манастиру Месић.

Преподобни Петар Коришки – свете мошти му се чувају у
манастиру Црна Река, а честица моштију у манастиру Грачаница.

Светитељ Петар Московски – свештени прст му се чува у манастиру
Ваведење у Београду.

Благоверни Петар Муромски – честица његових моштију чува се
у манастиру Ваведење Београдско.

Светитељ Петар Цетињски – свете мошти му се чувају у Цетињском
манастиру.

Петозарни мученици – часне главе им се чувају у манастиру Пећка
Патријаршија, а честице светих моштију у манастиру Острогу и
храму Светог Луке у Котору.

Свештеномученик Платон Бањалучки – свете мошти му почивају
у Саборној цркви Свете Тројице у Бања Луци.

Свештеномученик Поликарп из Смирне – честице његових
светих моштију чувају се у манастиру Светог Преображења у Мил­
тону.

Новомученици Превлачки – свете мошти им почивају у Царској
Лаври на Превлаци, а честице моштију у манастирима Ваведење
Београдско, Дуљево, Жупи, Радовашници, Тврдошу, Ћелијама,
Цетињу и у храму Светог Василија у Никшићу.

Великомученик Прокопије – свете мошти му се чувају у храму
Светог Прокопија у Прокупљу, а честице моштију у манастирима
Раковац, Раковици, Студеници, Ћелији Пиперској и Ћелијама,
Хиландару и у цркви у Босанској Костајници.

Преподобни Прохор Пчињски – мироточиве мошти му почивају
у манастиру Свети Прохор Пчињски, а део моштију у манастиру
Љубостињи.

284

R
Преподобномученици Раитски – честица његових моштију чува
се у манастиру Никоље Рудничко.

Преподобни Рафаило Банатски – свете мошти му почивају у
капели Светог Рафаила у Зрењанину.

Преподобни Роман Синаит – свете мошти му почивају у манастиру
Светог Романа у Ђунису.

Преподобни Роман Чудотворац – честица његових моштију чува
се у манастиру Ваведење Београдско.

Преподобни Ромило Раванички – свете мошти му почивају у
припрати манастира Раванице.

S
Света крв Господа Исуса Христа – чува се у крсту од горског
кристала у манастиру Хиландару.

Светитељ Сава I архиепископ Српски – свештена рука му се чува
у манастиру Свете Тројице код Пљеваља, а честица моштију у
манастиру Милешево.

Светитељ Сава II, архиепископ Српски – свете мошти му се чувају
у манастиру Пећкој Патријаршији.

Светитељ Сава III, архиепископ Српски – свете мошти му се чувају
у манастиру Пећкој Патријаршији.

Светитељ Сава IV, патријарх Српски – свете мошти му се чувају у
манастиру Пећкој Патријаршији.

Преподобни Сава Освештани – свештени прст му се чува у
Богородичином храму у Клењу.

Саваитски преподобномученици – честице њихових светих
моштију чувају се у манастирима Матејевцу и Цетињу, као и
Пантелејској цркви у Нишу.

Севастијски мученици – делови њихових светих моштију чувају се
у манастирима Ваведење Београдско, Лешије и Хиландару, а део
њихове згрушане крви у манастиру Свете Тројице код Пљеваља.

Преподобномученик Серафим Медљански – свете мошти му се
чувају у цркви Пресвете Богородице у Медној.
285

Преподобни Серафим Саровски – честице његових светих мо­
штију чувају се у храму Светог Саве у Београду и манастирима
Ваведење Београдско, Велика Ремета, Ждребаоник и Светог Се­ра­
фима у Италији.

Мученик Сергије – честица његових светих моштију чува се у
манастиру Ваведење Београдско.

Преподбни Сергије Радоњешки – честице његових светих моштију
чувају се у манастирима Дуга и Свете Петке у Бјељини.

Преподобни Симеон Нови Дајбабски – његове свете мошти
почивају у манастиру Дајбабе, а честица моштију у манастиру
Ваведење Београдско.

Преподобни Симеон Мироточиви – његове свете мошти почивају
у манастиру Студеници.

Преподобни Симеон Столпник – честица његових светих моштију
чува се у манастиру Хиландару.

Преподобни Симеон Урош, краљ Српски – делови његових
светих моштију чувају се у манастирима Сопоћани и Пива.

Преподобни Симон монах – његове нетрулежне мошти почивају у
манастиру Студеница.

Преподобномученици Синајски – честица његових светих моштију
чува се у параклису апостола Јована Богослова у Београду.

Преподобни Сисоје Велики – део његових светих моштију чува се
у манастиру Светог Василија у Бјељини.

Преподобни Сисоје Синаит – његове свете мошти чувају се у
манастиру Сисевцу код Ћуприје.

Сићевачки новомученици – њихове свете мошти почивају у
манастиру Ваведење у Сићеву.

Светитељ Спиридон патријарх Српски – његове свете мошти
почивају у Пећкој Патријаршији.

Светитељ Спиридон Тримитунтски – део његових светих моштију
чува се у патријаршијској капели у Београду.

Новомученик Станко Чобанин – његове свете нетрулежне руке
почивају у манастиру Острог.

Архиђакон и првомученик Стефан – честице његових светих
моштију чувају се у манастирима Ваведењу Овчарско-кабларском,
Грачаници, Жичи, Липљу и Сланцима, као и у Саборној цркви у
Сремским Карловцима и цркви Лазарици у Крушевцу.
286

Благоверни Стефан Високи деспот Српски – свете мошти му
почивају у манастиру Копорину.

Благоверни Стефан Дечански краљ Српски – његове нетрулежне
мошти почивају у манастиру Високи Дечани.

Мученик Стефан Нови – део његових светих моштију почива у
манастиру Грачаници.

Преподобни Стефан Пиперски – његове нетрулежне мошти
почивају у манастиру Ћелија Пиперска.

Благоверни Стефан Слепи деспот Српски – део његових светих
моштију почива у манастиру Крушедолу.

Преподобни Стефан Урошица, кнез Српски – његове свете
мошти почивају у манастиру Папраћи код Зворника.

Благоверни Стефан Штиљановић кнез Српски – његове свете
мошти почивају у Саборној цркви Светог Михаила у Београду, а
честице моштију у манастирима Ваведењу код Чачка и Хиландару,
као и у цркви Светог Томе у Бечићима.

Стјенички новомученици – њихове свете мошти почивају у
манастиру Стјенику.

T
Светитељ Тарасије Цариградски – честица његових светих
моштију чува се у Руској цркви у Београду.

Преподобна Теодора Солунска – честица њених светих моштију
чува се у манастиру Ћелије.

Великомученик Теодор Стратилат – честице његових светих
моштију чувају се у Цетињском манастиру.

Великомученик Теодор Тирон – његове свете мошти почивају
у манастиру Ново Хопово, а део светог ребра у манастиру Радо­
ваш­ници, а честице моштију у манастирима Ваведење Овчарскокабларко, Велуће, Врдник, Гргетег, Крушедол и Раковица.

Преподобни Теодосије Велики – честица његових светих моштију
чува се уманастиру Ваведење Овчарскокабларско.

Светитељ Теодосије архиепископ Черњиговски – честице
његових светих моштију чувају се у манастирима Ваведењу Ов­чар­
ско-кабларском и Грачаници.
287

Преподобни Теоктист Драгутин, краљ Српски – његова света
надлактица чува се у манастиру Рачи, а честице моштију у
манастирима Дечани, Градац и Озрен.

Светитељ Теона митрополит Солунски – честица његових светих
моштију чува се у манастиру Хиландар.

Светитељ Теофан Затворник – честица његових светих мош тију
чува се у манастиру Велика Ремета.
Преподобни Теофан – честица његових светих моштију чува се у
манастиру Крушедолу.

Првомученица Текла – њена света рука чува се у Старој цркви у
Сарајеву, а честице моштију у манастирима Ваведење Београдско
и Света Тројица Пљеваљска.

Апостол Тома Близанац – честице његових светих моштију чувају
се у манастирима Дечани, Моравице, Савина и Студеница.

Великомученик Трифун – честице његових светих моштију чувају
се у манастирима Крка, Липље, Хиландар и Цетиње, као и у
храму Светих апостола Петра и Павла у Рисну и у Старој цркви у
Сарајеву.

Трнов венац Христов – део трновог венца чува се у манастиру
Хиландару.

U
Благоверни Урош Нејаки – његове свете мошти почивају у
манастиру Јазак на Фрушкој Гори, а честица моштију у манастиру
Студеница.

F
Великомученица Февронија – њена часна лобања почива у кивоту
светитеља Арсенија у манастиру Ждребаоник.

Преподобни Филимон – честица његових светих моштију чува се у
патријаршијској капели у Београду.

288

H
Свештеномученик Харалампије – његова свештена рука чува се
у манастиру Морачи, а честице моштију у манастирима Ваведење
Овчарско-кабларско, Грачаница, Гргетег, Ђурђеви Ступови, Жича,
Никољац, Подврх, Светог Преображења у Милтону Студеници и
Крки, као и у цркви Ружици на Калемегдану.

Хозевеитски мученици – честица њихових светих моштију чува се
у манастиру Ћелије.

Мученик Христофор – честица његових светих моштију чува се у
манастиру Никоље Овчарско-кабларско.

^
Часни Крст Господњи – честице Светог Крста чувају се у
манастирима Бошњане, Дивљане, Нова Грачаница, Крушедол,
Лешје, Острог, Раковица, Светој Тројици код Пљеваља, Хиландару,
Цетињу и Црној Реци, као и у храмовима Светог Василија у
Никшићу, Светог цара Константина и царице Јелене на Вождовцу
и Светог Николе у Брусници код Горњег Милановца, у цркви
Светих Кирила и Методија у Малмеу, и у цркви Светог Ђорђа у
Оснабрику.

289

Azbučnik čudotvornih ikona u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi
Чудотворна икона великомученице Анастасије Сирмијумске
(Узорешителнице) – чува се у манастиру Прерадовац.
Чудотворна икона Свете Ане – до средине XV века чувана је у
манастиру на Превлаци, а данас се налази у катедрали Светог
Трифуна у Котору.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Аврамиотиса – чува се у
манастиру Хиландару.
Чудотворна икона пресвете Богородице Акатистна – чува се у
манастиру Хиландару.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Ахтирска – чува се у
манастиру Туман.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Београдска – ова икона
била је главна светиња града Београда у коме је чувана до половине
XVI века, није познато где се данас налази и да ли је сачувана.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Беочинска – чува се у
манастиру Беочину на Фрушкој Гори.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Беочинска (иконостасна)
– налази се на иконостасу цркве у манастиру Беочину на Фрушкој
Гори.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Библиотекарска – чува се
у библиотеци манастира Хиландара.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Благовештењска – чува се
у манастиру Благовештење у Овчарско - кабларско.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Благовештењска – чува
се на иконостасу у манастиру Благовештење Рудничко.
Чудотворна икона Пресвете Богородице са Богомладенцем и
Aрханђелима – чувана је у манастиру на Превлаци током XIX
века.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Бођанска – чува се у
манастиру Бођани.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Великореметска – до
Другог светског рата ова икона чувана је у манастиру Великој
Ремети, а данас се налази у музеју Српске Православне Цркве у
Београду.
290

Чудотворна икона Пресвете Богородице Винчанско-бездинска –
чува се у музеју Српске Православне Цркве у Београду.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Војловачка – чува се у
Светоархангелском храму манастира Војловице.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Вратна – чува се у манастиру
Вратни код Неготина.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Градачка – чувана је у
манастиру Свете Богородице Градачке у Чачку.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Дечанска – чува се у
манастиру Високи Дечани.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Дивљанска – чува се у
манастиру Дивљане.
Чудотворна икона Светог великомученика Димитрија Солунског
– чува се у цркви Свете Марине у Бањи Врујци.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Донска – чува се у дому
хаџи Његоша Вуковића у Минхену.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Достојно Јест – копија је
чувене светогорске иконе Достојно Јест, чува се у манастиру
Месић.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Достојно Јест Пиротска
– копија светогорске иконе чува се у Саборном храму у Пироту.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Дохијарска – чува се у
манастиру Хиландару.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Дрнишка – чува се у цркви
Пресвете Богородице у Дрнишу.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Зворничка – чува се у
Бјељини.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Зографска – налази се у
манастиру Ваведењу на Топчидеру.
Чудотворна икона Пресвете богородице Евергетида – била је у
средњем веку главна светиња манастира Студенице.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Еклисијарска – чува се у
Саборној цркви манастира Хиландара.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Жичка – чувана је у
манастиру Жичи.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Јашуњска – чува се у Музеју
црквених старина у Нишу.
291

Чудотворна икона Пресвете Богородице Јерусалимска – налази се у
манастиру Дајбабе.
Чудотворна икона Јерусалимска (Хаџијска) – чува се у цркви
Светог Илије у Смедеревској Паланци.
Чудотворна икона Светог Јована Претече – чува се у манастиру
Матејевцу код Ниша.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Јовањска – налази се у
манастиру Јовању код Чачка.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Казањска – налази се у
храму Светог Саве на Врачару.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Карловачка – чува се у
Саборној цркви у Сремским Карловцима.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Кончулска – чува се у
манастиру Кончул.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Косиница – чува се у
Саборној цркви манастира Хиландара.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Курско-Коренаја – је
копија Курско-Коренајске иконе и чува се у манастиру Туман.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Лепавинска – чува се у
српском манастиру Лепавина у Хрватској.
Чудотворна икона Светог апостола Луке – чува се у манастиру
Бошњанима.
Чудотворна икона Светог великомученика Мине – чува се у храму
Светог Лазара у Београду.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Света Марија Одигитрија
– данас спаљена, чувана је у манастиру Мушутиште.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Млекопитатељница –
чува се на десној страни иконостаса у Типикарници Светог Саве
у Кареји.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Млекопитатељница
Пиротска – чува се у Саборном храму у Пироту.
Чудотворна икона Светог Нектарија Егинског – чува се у манастиру
Ваведењу Београдском.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Необорива Стена – чува се
у манастиру Хиландару.
Чудотворна икона Господа Христа Нерукотворени Образ – чува се
у манастиру Високи Дечани.
292

Чудотворна икона Пресвете Богородице Не сагоривша у пожару
– чува се у манастиру Хиландару.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Нештинска – чува се у
нештинском храму бесребреника Козме и Дамјана.
Чудотворна икона Светог Николаја Мирликијског (Ваведењска)
– чува се у манастиру Ваведењу Београдском.
Чудотворна икона Светог Николаја Мирликијског (Пачетинска)
– чува се у храму у Пачетину.
Чудотворна икона Светог Николаја Мирликијског (Превлачка)
– чува се у манастирској ризници на Превлаци.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Одагнај моју тугу – чува се
у манастиру Папраћа код Зворника.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Одигитрија – рађена је у
мозаик техници и чува се у ризници манастира Хиландара.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Одигитрија Жањичка
– чува се у фрањевачком самостану Госпе од Анђела у Оредићу
(Пељешац).
Чудотворна икона Пресвете Богородице Одигитрија Крушедолска
– чува се у Патријаршијском музеју у Београду.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Одигитрије са Христом
– чува се у храму Светог Марка у Београду.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Оплакивање Христа –
чува се у манастиру Високи Дечани.
Чудотворна икона Господа Исуса Христа Оснабрикска – чува се у
храму Светог Ђорђа у Оснабрику.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Пакрашка – чува се у
манастиру Јасеновац.
Чудотворна икона Господа Исуса Христа Пантократор Хиландарски
– чува се у ризници манастира Хиландара.
Чудотворна икона Преподобне Параскеве Српске – чува се у месту
Глава у Босни.
Чудотворна икона Преподобне Параскеве Српске – чува се у
манастиру Света Петка код Липљана.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Пелагонитиса – чува се у
манастиру Високи Дечани.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Пећка – чува се у манастиру
Пећкој Патријаршији.
293

Чудотворна икона Пресвете Богородице Пивска – чува се у манастиру
Пиви.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Попска – чува се у Саборној
цркви манастира Хиландара.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Попшичка – чува се у
манастиру Попшица код Сврљига.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Превлачка – чува се у
цркви у Ораховцу.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Призренска – чува се у
манастиру Бањска.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Пустињска – чува се у
манастиру Пустињи.
Чудотворна икона Пресвете Богородице са Богомладенцем –
чува се у манастиру Хиландару.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Раваничка – чува се у
ризници манастира Раванице.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Раиновачка – чува се у
манастиру Раиновац.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Режевићка – чува се у
манастиру Режевићи.
Чудотворна икона Светитеља Саве и Симеона – чува се у кући
краља Петра Карађорђевића на Опленцу.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Савинска – чува се у
манастиру Савини у Боки.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Света Риза – чува се у храму
Полагања Богородичине Ризе у Бјелој.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Сивачка – чува се у галерији
Матице Српске у Новом Саду.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Сићевачка – чува се у
манастиру Ваведење у Сићеву.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Суковска – чува се у
манастиру Суково.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Темска – чува се у манастиру
Светог Георгија у Темски.
Чудотворна икона Арханђела Михаила Тешањска – чува се у
православној цркви у Тешњу.

294

Чудотворна икона Пресвете Богородице Тихвинска – чува се у кући
краља Петра Карађорђевића на Опленцу.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Тројеручица – главна је
светиња манастира Хиландара.
Чудотворна икона Пресвете богородице Тројеручица Дечанска –
чува се у манастиру Високи Дечани.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Тројеручица Сланачка
– копија је Тројеручице и чува се у манастиру Сланци код
Београда.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Умиљење Јовањско – чува
се у манастиру Јовањи.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Умиљење Сочаничко –
чува се у манастиру Сочаница.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Фенечка – чува се у
манастиру Фенеку код Београда.
Чудотворна икона Преподобне Параскеве Српске (Фенечка) –
чувана је у манастиру Фенек.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Филермска – сматра се
заштитницом острва Родос. Данас се чува у Плавој капели у
Народном музеју на Цетињу.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Хвостанска – чувана је у
манастиру Богородице Хвостанске код Пећи.
Чудотворна икона Господа Исуса Христа Хоповска – чувана је у
манастиру Ново Хопово на Фрушкој Гори.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Черњиговска – рађена у
бакрорезу и чува се у Српском Ковину.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Чајничка Красница – чува
се у Успенској цркви у Чајничима.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Чокешинска – чува се у
манастиру Чокешини.
Чудотворне иконе Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице
– чувају се на иконостасу цркве у Звечки.
Чудотворна икона Преподобних отаца Кијевопештерских – чува
се у манастиру Вета.
Чудотворна икона Великомученика Пантелејмона Исцелитеља
– чува се у манастиру Лепчинци.

295

Blagoslovi Gospode sluge Tvoje:
Високопреосвештеног Архиепископа Цетињског др Амфилохија,
преосвештеног епископа Шумадијског Јована, високопреподобног
протосинђела Јована (Јеленкова), високопреподобне игумане: Луку
(Анића) и Стефана (Вучковића), јеромонаха Илариона (Ђу­ри­цу),
високочасне: протојереја Драгомира (Санда), јереја Арсенија (Арсе­
нијевића), јереја Ивана (Теодосића), јереја Александра (Миловановића),
је­реја Јовицу (Ћетковића), јереја Јована (Пламенца), часне ђаконе:
Са­­шу (Ђурђевића), Предрага (Шћепановића), високопреподобну мо­­­
на­­хињу Стефаниду (Бабић), благочестиву браћу: Александра Га­ври­­­
ловића, Радомира Матејића, Небоjшу Човића, Слободана Ђор­ђе­ви­
ћа, мр Драгна Савкића, Саву Добића, Марка Радивојевића, Рад­ми­ла
Милошевића, Момира Лазића, Синишу Митровића, Предрага Ми­
тро­вића, Марка Јанковића, Милана Кеџића, Николу Крсмановића,
мр Владимира Алексића, Ђорђа Михаиловића, уважене сестре: Јелену
Теодосић, Драгану Добић, Звездану Обрадовић, Јању Тодоровић, Марију
Хочевар, Тијану Матејић, Јасмину Марковић, Сању Станковић, Наду
Петронијевић, Људмилу Јовановић, Драгану Вуковић и +Душанку Во­
ји­­новић без чије усрдне помоћи ова књига не би угледала светлост
дана.
Аутор

296

Biografija autora
Димитрије З. Плећевић (на светом крштењу Невен) рођен је
1983. године у Јагодини. Као гимназијалац обрео се у славној Царској
Лаври, манастиру Светог Арханђела Михаила на Превлаци, где је под
благословеним окриљем Светих Превлачких мученика открио свој
списатељски дар. Своје прве стихове посветио је управо тајновитом,
свештеном спомену поменуте Лавре и њених мученика. Писањем у
оквиру литургијско-богослужбених и хагиографских темата бави се
неколико протеклих година.

У чин чтеца и ипођакона рукопроизведен је од стране Висо­
ко­преосвештеног Архиепископа Цетињског, Митрополита Цр­нo­
гор­ско-приморског др Амфилохија 10. маја 2007. године у ма­на­­
стиру Михољска Превлака, када прима име Димитрије у част вели­
комученика Димитрија Солунског.

Објављени радови:
1. Акатист и молбени канон Светитељу Николају Жичком,
издање аутора, Београд 2005.
2. Српски Светачник - саборник животописа светитеља, светиња и чудотворних икона у Српској Православној Цркви,
Словенско слово, Београд, 2006.
3. Свети Превлачки мученици - тајна пројављена мирото-чењем,
Манастир Светог арханђела Михаила на Превлаци, Превлака,
2007.
4. Свети великомученик Прокопије заштитник града Ниша,
Центар за Црквене студије, Ниш, 2008.

Књиге у припреми:
1. Свети свештеномученик Авакум Београдски и његово време
2. Литургијско поштовање светитељских моштију

Богослужбени радови:
1. Акатист свештеномученику Јоаникију митрополиту Црно­гор­
ско-приморском
2. Акатист свештеномученику Авакуму Београдском
3. Акатист преподобном Ромилу Раваничком
297

4. Акатист Пресветој Богородици у част Њене свете Иконе Уми­
ље­ње Јовањско
5. Акатист Пресветој Богородици у част Њене свете Иконе Уми­
љење Сочаничко
6. Житије, служба и акатист Светим новомученицима Моми­
шићким, Подгорица, 2008.
7. Акатист Свештеноисповеднику Кирилу Далматинско-боке­
љском

Чланци и студије:
1. Свети свештеномученик Јоаникије Црногорско-приморски, ча­
со­пис Православље, 2000.
2. Обезбожење крсне славе, Политика - Магазин, 2003.
3. Светитељи и светиње епархије шумадијске, Каленић. 2007.
4. Свештеномученик Јоаникије сведочитељ живота непролазног,
Апостолски весник бр.1, Аранђеловац, 2007.
5. Првоврховни апостоли Петар и Павле еванђељски примери
покајања и спознања Апостолски весник бр.1, Аранђеловац,
2007.
6. Свети арханђели и анђели Божији, Апостолски весник бр.2,
Аранђеловац, 2008.
7. Светитељ Николај Мирликијски Чудотворац. Апостолски
весник бр.2, Аранђеловац, 2008.

Прикази и предговори књигама:
1. Педесетница - огњиште Духа Светога (приказ књиге Педе­
сетница, саборник лудости проповједања, аутора јеромонаха
Илариона Ђурице)
2. У љубави, радости и нади - Преподобни Јустин Сведочитељ
Васкресења (предговор збирци песама о преподобном Јустину
Новом, аутора јеромонаха Илариона Ђурице)
3. Вама је отац ђаво, јер је он лажа и отац лажи (предговор књи­
зи Ујед за Душу, аутора Ивана Ивановића)
4. Свештени миомирис Великог Григорија (предговор српском
издању Дијалога, светитеља Григорија Великог; издавач: Ambrozijana Serbica, 2007.)

298

ДОДАТАК
У време када је књига припремљена за штампу, милошћу Божијом,
пројавило се још неколико светих обитељи и храмова у којима се као
бесцен благо чувају честице моштију многих великих светитеља.

ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА
Manastir Rmaw

U

манастирској цркви чувају се честице моштију вели­кому­
ченика Георгија Победоносца (део лобање), великомученика
Теодора Тирона и кнеза Лазара.

ЕПАРХИЈА БРИТАНСКО-СКАНДИНАВСКА
Crkva Svetog Vasilija Velikog u Helsingborgu

P

оред моштију светитеља Василија Великог које су наведене у
поглављу Светиње српских цркава и манастира (стр. 202), у
овом светом храму чувају се и честице моштију благоверних кнеза
Лазара и деспота Стефана Високог. Ове свете мошти дар су епископа
браничевског Игњатија.

299

ЕПАРХИЈА ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКА
Crkva Svetog Dimitrija u Nevesiwu

U

овоме светоме храму чувају се честице моштију великому­
ченика Димитрија Мироточивог и новомученика Жи­то­мис­
лићких.

ЕПАРХИЈА ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКА
Manastir Sase

U

манастирској цркви чувају се честице моштију благоверног
краља Уроша Немањића (дар епископа будимљанско-ник­шић­
ког Јоаникија) и благоверног цара Уроша Нејаког (дар патријарха срп­
ског Павла).

ЕПАРХИЈА СРЕМСКА
Manastir Grgeteg

P

оред споменутих (стр. 225) у манастиру се чувају честице мо­
штију свете Ане, Теодора Тирона, Георгија Победоносца и
преподобног Прохора Пчињског.

Hram Rođewa Presvete Bogorodice u Sremskoj Kamenici

P

оред моштију преподобне Параскеве Српске које су наведене
у поглављу Светиње српских цркава и манастира (стр. 227), у
овом светом храму чувају се и честице моштију првомученице Тек­
ле, преподобног Сисоја Великог, као и великомученика Георгија и
преподобног Антонија Великог – дар Јерменске цркве.

300

Manastir Staro Hopovo

U

овоме манастиру чува се честица Часног Крста, као и
честице моштију светог Јована Крститеља, апостола Петра и
Павла, Јустина Философа, Георгија Победоносца, Василија Велоког,
Григорија Богослова, Јована Златоустог, Николаја Чудотворца,
Антониоја Великог, Макарија Египатског, Бенедикта Нурсијског и
Саве Освештаног.147

147

А 
тос на Фрушкој Гори - Нови млади људи, Вечерње новости, 15. новембар

2007, стр. 31

301

Библиографија
1. Аврамовић Д. Света Гора, Београд, 1848.
2.Акатист икони Пресвете Богородице Тројеручице. Шид
3.Анастасијевић проф. С. Историја Ниша, Ниш, 1940.
4. A 
ндрејић Ж. Престоно место Рас. Рача, 2001.
5. А 
рсений, игум. Архиепископы и патриархи Сербские с
начала XIII до второй половины XVIII столетия. Москва,
1868.
6. Архиепископ Данило (превод Мирковић др Л.) Животи кра­
љева и архиепископа српских. Београд, 1935.
7. А 
рхиепископ Филарет (Гумилевским). Жития святых. Сре­
тен­ский монастырь, 2000.
8. Архимандрит Алексеј, Извештај епископу о мироточењу
иконе, Каленић бр. 2, Крагујевац, 2006.
9. Архимандрит Нићифор Дучић, Записи о Црној Гори, Старој
Херцеговини и Србији, еликтронска документација. http://
www.patriotmagazin.com/arhiva/0126/media/003.htm
10. Бајић Д. Речник православља. Нови Сад, 2002.
11. Банашевић Н. Летопис попа Дукљанина и народна пре­да­
ња. Београд, 1971.
12. Билинац протојереј Р. М. Дуг пут до истине, Православље
бр. 913, Београд, 2005.
13. Биорац В, Авакумовић јеромонах Г. Манастир Стјеник,
Преподобни Јован Стјенички и Лешјански, Чачак, 2007.
14. Благојевић М. Србија Немањића и Хиландар. Београд,
1998.
15. Благојевић М. Србија у доба Немањића. Београд 1989.
16. Богата ризница манастира Свете Тројице код Пљеваља
ускоро пред очима јавности, http://arhiva.glasjavnosti.co.yu/
arhiva/2004/04/22/srpski/R04042102.shtml
17. Богдановић Д. Каталог ћириличних рукописа манастира
Хиландара. Београд, 1978.
302

18. Б 
огићевић архимандрит А. Хиландарски монаси у управи
српске цркве од 1200. до 1346. године. Манастир Хиландар,
2002.
19. Б 
огосављевић Н. Манастир Златица - Дољани код Под­го­­ри­
це, http://www.mitropolija.cg.yu/ustrojstvo/manastiri/manastir_
zlatica.html
20. Б 
ожић И. Немирно Поморије XV века. Београд, 1979.
21. Бранковићи и хришћанство, http://forum.krstarica.com/
show­thread.php?t=100714
22. Б 
ранковић Т. Црква Свете Петке Уровци, http://www.
obrenovac.org/crkva/urovci/urovci.htm
23. Б 
рковић Б. Сви црногорски свеци, http://www.b92.net/
invboard/lofiversion/index.php/t20373.html
24. Б 
урковић Т. Ј. Хиландар у доба Немаљића. Краљево, 2005.
25. Б 
ухарев И. Чудотворные иконы Превятой Богородицы.
Москва, 2002.
26. В 
асић М. О Данилу Другом - монах и уметник. Прилози за
језик, историју, књижевност и фолклор, VI, 1928.
27. В 
еликий типик. Москва, 2002.
28. Велича душа моја Господа. Овоземаљски живот и чудо­твор­­
не иконе Пресвете Богородице. (приредио Илијић Т. С.).
Београд, 2002.
29. В 
еселиновић А, Љушић Р; Српске династије. Нови Сад,
2001.
30. В 
еселиновић М. В. Српске калуђерице, Глас 80. Београд,
1909.
31. В 
еселиновић Р. Патријарх Јоаникије. Гласник српске
православне цркве бр. 9, Београд, 1946.
32. В 
ячеслав (Винчеслав, чеш. Вацлав) Чешский, http://drevo.
pravbeseda.ru/index.php?id=2157
33. В 
ладика Николај. Охридски Пролог. Ваљево, 2001.
34. Владика Николај, Српски народ као Теодул, http://www.
svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/SrpskiNarodKaoTeodul/
Nikolaj0901.htm
35. В 
ладика радник, Православље бр. 964, Београд, 2007.

303

36. Владика Теодосије и дечански монаси у посети црк­ве­ној
општини Диселдорф, http://www.google.com/search?q=c
ache:2aWLuH0w7ywJ:www.kosovo.net/news/archive/2006/
November_14/1.html+deo+mo%C5%A1tiju&hl=en&ct=clnk&
cd=21
37. Војиновић Љ. Светитељи браничевске епархије. Брани­чев­
ски весник, Пожаревац, 1936.
38. Воскобойников В. Энциклопедический православный
словарь. Москва, 2005.
39. Вујаклија М. Лексикон страних речи и израза. Београд,
2003.
40. Вуковим трагом - зборник, Аранђеловац, 1999.
41. Вуковић др С. Гробна места српских архијереја. Крагујевац,
1999.
42. Вуксан Д. Епископ Марко (непознати биограф XV века),
Ловћенски одјек бр. 2 и 3, Цетиње, 1925.
43. Вуксан Д. Петар I Петровић Његош и његово доба. Цетиње,
1951.
44. Вучетић В. Манастир Петковица, Православље бр. 935,
Београд, 2006.
45. Вучетић В. Манастир Чокешина, Православље бр. 936,
Београд, 2006.
46. Гаврић М. Милош Обилић. Београд, 1912.
47. Глишић Л. Манастир Озрен, Православље бр. 950, Београд,
2006.
48. Глишић Л. Ново чудо у Медној, Православље бр. 967,
Београд, 2007.
49. Голубинский Е. Е. История славянских церквей. Москва,
1871.
50. Голубинский Е. Е. История канонизаций святих в Руской
церквий. Москва, 1903.
51. Господ је с нама, чуда Божја, данас и овде, Београд, 2004.
52. Грубачић Б. Томић М. Српске славе. Београд, 1994.
53. Г 
рујић Р. Азбучник српске православне цркве. Београд,
1993.
54. Група аутора. Иконе. Београд, 1983.
55. Група аутора. Хиландар. Београд, 1978.
304

56. Д 
авидов Д. Српска графика XVIII века. Нови Сад, 1978.
57. Даница, српски народни илустровани календар за 2004. го­ди­
ну. Београд, 2003.
58. Д 
аничић Ђ. Службе свецима Србима. Сремски Карловци,
1925.
59. D 
emus O. Die byzantinischen Mosaikikonen, Wien, 1991.
60. Д 
ивац Р. Нове похаре старе Куманице, беседа на Савиндан.
Пријепоље, 1997.
61. Д 
имитријевић Ст. М. Документација Хиландарске архиве
до XVIII века. Споменик САН-55, 1952.
62. Д 
инић-Кнежевић Д. Сремски Бранковићи, Нови Сад, 1975.
63. Д 
инић М. Српске земље у средњем веку, Београд, 1978.
64. Д 
рагићевић Ј. Р. Канонизација црногорског митрополита
Петра I Петровића Његоша, Нови Источник. Сарајево,
1935.
65. Д 
руга казивања о Светој Гори, Београд, 1997.
66. Дурковић-Јакшић др Љ. Митрополија Црногорска никада
није била аутокефална. Цетиње 1991.
67. Д 
урковић-Јакшић др Љ. Платон Јовановић, епископ Бања­
лучки. Еџворт 1978.
68. Духовна стража, часопис за духовну просвету, монашки и
црквени живот, VI годиште, бр. 3, III четврт, 1933.
69. Ђ 
оровић В. Света Гора и Хиландар, Београд, 1985.
70. Ђураков Хаџи Н. Манастир Савина, прошлост и садашњост.
Херцег-Нови, 1997.
71. Ђ 
урђевић Б. Васић М. Југословенске земље под турском
владавином. Загреб, 1962.
72. Ђ 
урић В. Антологија српских народних јуначких песама.
Београд, 1991.
73. Ђ 
урић В. Ј. Иконе из Југославије. Београд, 1961.
74. Ђ 
урић В. Ј. Мозаичка икона Богородице Одигитрије из
манастира Хиландара. Зограф 1, Београд,1966.
75. Ђ 
урић В. Портрети владара у хиландарској припрати.
Хиландарски зборник бр. 7, Београд, 1989
76. Ђ 
урић В, Српска православна црква у Независној држави
Хрватској 1941-1945. Ветерник, 2002. год.
305

77. Ђурица јеромонах И. Педесетница, саборник лудости про­по­
вједања. Бања Лука, 2005.
78. Епископ Данило. Епископ Амфилохије. Нема лепше вере од
Хришћанске. Вршац, 1988.
79. Епископ Николај. Блажена Стојана (монахиња Ефимија)
из Девича. Црква и живот бр. 7 и 8. Скопље, 1926.
80. Епископ Николај. Живот Светог Саве. Шабац, 1986.
81. Епископ жички Николај. Царев завет. Београд, 1933.
82. Есфигменска повеља деспота Ђурђа. Смедерево, 1989.
83. Ж 
ивојиновић М. Најстарији период манастира Хиландара
и његови преписи. Хиландарски зборник бр. 8, Београд,
1991.
84. Житие на свети мъченик Николай Нови Софийски,
pravoslavie.domainbg.com/11/bulgarski_novomucenici/
nikolaj_sofijski.html
85. Жития на българските светии. Зограф, 2002.
86. Журнал Московской Патриархии NN 2, 3, 7, 12. Москва,
1983.
87. Загољев А, Благословена Света Гора - Пустињак, путопис,
електронска документација, http://manastir-lepavina.org/no­
vo­sti/index.php/weblog/detaljnije/blagoslovena_sveta_gora_
pustinjak/
88. Зеремски И. Из историје Пећске Патријаршије. Сремски
Карловци, 1931.
89. Зеремски И. Српски манастири у Банату - њихов постанак,
прошлост и одношај према Румунима. Сремски Карловци,
1907.
90. Ивић А. Историја Срба у Војводини. Нови Сад, 1929.
91. Ивић А. Историја Срба у Угарској. Загреб, 1914.
92. Из прошлости манастира Хиландара - зборник, Београд,
1998.
93. История южных и западных славян. Москва, 1969.
94. Историја народа Југославије. Београд 1960.
95. Јагић В. Изгнаници из моравске после смрти Методијеве.
Загреб, 1948.

306

96.  Јакшић М. Јесу ли патријарси Арсеније III и Арсеније
IV отровани? Глас Српске православне Патријаршије.
Сремски Карловци, 1922.
97.  Јанковић М. Епископије и митрополије Српске Цркве у
средњем веку. Београд, 1985.
98.  Јањић Ј. Где деспот Стефан почива? http://www.srp­ska­po­
litika.com/Tekstovi/Komentari/2007/092.html
99.  Јиречек К. Историја Срба, I-II. Београд, 1952.
100. Јовић М. Радић К. Српске земље и владари. Крушевац,
1990.
101. Ј еромонах Антоније Светогорац. Атонски подвижници
деветнаестог века. Манастир Хиландар, 1993.
102. Како су прошли мучитељи хришћана, http://www.sveto­
savlje.org/biblioteka/vlNikolaj/Duhovnepouke/print/28.doc
103. К 
алањ игуман П. Манастир Градиште. М. Градиште, 1998.
104. Карцева Т.Г. Русские святые, 1000 лет русской свято.
Москва, 2000.
105. К 
ратка историја митрополије Црногорско-приморске са
шематизмом за 1999. годину. Цетиње, 1999.
106. Кой е забравеният Свети Георги Стари Софийски?
http://journey.bg/bulgaria/bulgaria.php?gtype=6&gsubtype
=200&city=9
107. К 
олесникова В.С. Крестный путь православных святых.
Москва, 2005.
108. К 
омар др Г. Светоуспенски манастир Савина у Мељинама
код Херцег Новог. Херцег Нови, 2001.
109. К 
ондаков Н. П. Споменик хришћанског искуства на Ато­
ну. С. Петербург, 1902.
110. Константин XI Палеолог Драгаш, http://www.hrono.ru/
biograf/bio_k/kostantin11.html
111. К 
онстантин Порфирогенит (превод Ферјановић. Б.) Спис
о народима. Београд, 1959.
112. К 
орсунский И. Н. Высокопреосвященный Михаил, ми­тро­
полит Сербский. Москва, 1898.
113. К 
остић В. Светосавска озареност невјесте Јадрана (Култ
Светог Саве у Боки). Нови Сад, 1999.

307

114. Лазић Ј. Манастир Ваведења Пресвете Богородице, Право­
славље бр. 965, Београд, 2007.
115. Лазић Ј. Црква Великомученика косовског кнеза Лазара,
Православље бр. 952, Београд, 2006.
116. Лазић Ј. Црква Покрова Пресвете Богородице, Право­
славље бр. 948, Београд, 2006.
117. Лазић Ј. Храм Светог Александра Невског, Православље
бр. 953, Београд, 2006.
118. Лазић Ј. Црква Светог архангела Гаврила, Православље
бр. 957, Београд, 2007.
119. Лазић Ј. Црква Светог цара Константина и Јелене,
Православље бр. 951, Београд, 2006.
120. Левкиски еп. П. Жития болгарских святых. София, 1974.
121. Лексикон српског средњег века, Београд, 1999.
122. Луковић-Пјановић др О. Срби народ најстарији. Београд,
1990.
123. Лучић др Ч. М. Митрополит Петар Први Петровић. Ти­то­
град, 1991.
124. Љубинковић М. Археолошка ископавања у Давидовици.
Саопштења 4, Београд, 1961.
125. Мамалаки П. Света Гора кроз векове. Солун, 1971.
126. Манастир Дајбабе. Подгорица, 1999.
127. Манастир Добрићево, http://www.eparhija-zahumskohercego
vacka.com/?q=node/400
128. Манастир Јасеновац, http://soz-rs.org/forum/showthread.
php?p=12512
129. Манастир Калудра, http://www.kaludra.org.yu
130. Манастир Клисура http://www.arilje.org.yu/manastirklisura.
html
131. Манастир Раваница, Ћуприја 2000.
132. М 
андић С. Манастир Милешева. Београд, 1999.
133. М 
арјановић др Ч. Свети Јован Владимир, Подгорица,
2003.
134. Марковић В. Православно монаштво и манастири у
средњовековној Србији. Сремски Карловци, 1920.

308

135. М 
едаковић Д. Манастир Хиландар у XVIII веку. Хи­лан­
дарски зборник бр. 3, Београд, 1974.
136. М 
едаковић Д. Манастир Савина. Београд, 1977.
137. М 
едојевић мр Ј. Манастир Куманица. Бијело Поље, 1997.
138. Месецослов Православне Хришћанске, опште и српске
цркве. Београд, 1898.
139. Мијушковић С. Летопис попа Дукљанина. Београд, 1988
140. М 
илеуснић мр С. Водич кроз манастире Србије. Београд,
1995.
141. М 
илеуснић С. Манастир Крка. Београд, 2001.
142. Милеуснић С. Свети Срби. Београд, 1989, 2000.
143. М 
илеуснић С. Свети Стефан Штиљановић- ратник и
светитељ, Будва, 2005.
144. М 
илојевић М. С. Наши манастири и калуђерство, http://
knigite.abv.bg/serb/mm4/milojevich_nashi_manastiri.pdf
145. М 
илојевић М. С. Путопис дела Праве – Старе – Србије. I.
Свеска, http://knigite.abv.bg/serb/mm1/mm1_6.htm
146. М 
илошевић Д. Нешковић Ј. Ђурђеви Ступови у Старом
Расу. Београд, 1987.
147. Милошевић Д. Срби светитељи у старом сликарству. О
Србљаку. Београд, 1970.
148. М 
иљанић Ж. Задужбина Милоша Обилића, Православље
бр. 927, Боград, 2005.
149. М 
ирковић Л. О руци светог великомученика Прокопија,
Летопис Матице српске, 231, Нови Сад, 1906.
150. М 
ирковић др Л. Старине фрушкогорских манастира.
Београд, 1933.
151. М 
ирковић Л. Типик архиепископа Никодима из 1319.
Гласник Српске Православне Цркве. Београд, 1946.
152. М 
ирковић Л. Уврштање деспота Стефана Лазаревића у
ред светитеља. Богословље 2-3, Београд, 1927.
153. М 
ирковић П. Светиње Браничева, Београд, 2005.
154. Мистерије Београда, http://www.kombeg.org.yu/komora/
udr_turizma/osnovna_str/misterije_bgd.htm
155. М 
итрополит Амфилохије, Основи православног вас­пи­та­
ња. http://www.mitropolija.cg.yu/dvavoda/knji­ge/arado­vicvas­
pita­nje/aradovic-vaspitanje3_l.html
309

156. Михаљчић Р. Крај српског царства. Београд, 1989.
157. М 
ихаљчић Р. Лазар Хребељановић, историја, култ, пре­да­
ње. Београд, 1989.
158. М 
ишев Р. Повест о манастиру Светог Луке, КрагујевацБошњане, 2007
159. Молитва у част свете Матроне Московске, http://www.
krajinacafe.net/rsk/modules/newbb/print.php?form=1&topic_
id=1574&forum=20&order=ASC&start=0
160. Мон. Иулиания (Самсонова) Собор Московских святых,
Москва 2006
161. Монахиня Таисия. Руссие святые. Санкт-Петербург, 2001.
162. Морозкина Е.Н. Псковская земля. Москва, 1986.
163. Москва при царе Феодоре Иоанновиче, http://www.kuluar.
ru/Moscow/moscow8.htm
164. Московский Кремль, Москва, 2000.
165. М 
ошин др В. Пурковић др М. Хиландарски игумани, Ско­
пље, 1940.
166. Мошти Светог Ђорђа у Прокупљу, http://www.politika.
co.yu/detaljno.php?nid=26361
167. Највећа светиња Средњо-европске епархије, http://www.
ihtus.us/ihtus/viewtopic.php?p=49&sid=56d5333e630af362bee
678056ba91d42
168. На трагу открића моштију деспота Стефана Лазаревића,
http://forum.krstarica.com/printthread.php?t=126436&
page=6&pp=15
169. Наши свеци, http://www.pakibitija.com/nasisvedci.htm
170. Н 
едељковић М. Српски обичајни календар за 1999. годи­
ну. Београд, 1998.
171. Н 
енадовић С. Богородица Љевишка. Београд, 1963.
172. Н 
ешић Б. Тајна манастира Копорина и Светог деспота
Стефана, Православље бр. 645-946, Београд, 2006.
173. Николић Н. Седамнаест векова светог Теодора Тирона,
Православље бр. 941, Београд, 2006.
174. Николић Р. Ново датовање иконе св. Саве и св. Симеона
Немање. Београд, 1969.
175. Никон Јерусалимац- зборник радова, Цетиње, 2004.
310

176. Н 
икчевић В. Света мученица Људмила, кнежевна српска и
кнегиња чешка, покровитељица земље Чешке, Светигора бр.
168, Цетиње, 2006.
177. Н 
ови свештеномученици и мученици Православне Цркве
просијавши у православном српском народу. Цетиње,
2000.
178. Н 
овомученики Балканские. Паломник, Москва, 1999.
179. О 
брадовић Б. Васкрс Житомислића, Православље бр. 917,
Београд, 2005.
180. О 
бреновић М. Милош Обреновић или поглед на историју
Србије од 1813-1839. године. Београд, 1891.
181. Острог, (приредио Шарановић Р.), Београд, 1997.
182. П 
авлов П, Темелски Х. Светци и духовни водачи от
Македония, http://www.makedonskatribuna.com/Bulg_Svet­
ci_Makedonija.pdf
183. П 
авловић Л. Култови лица код Срба и Македонаца.
Смедерево, 1965.
184. П 
авловић Л. Преглед светих моштију кроз историју у
Српској Православној Цркви, Зборник ПБФ бр.3, Београд
1954.
185. П 
ејовић Т. Манастири на тлу Црне Горе. Београд, 1995.
186. П 
ејчић Б. Где се налазе мошти деспота Стефана, Пра­во­
славље бр. 953, Београд, 2006.
187. П 
етковић В. Преглед црквених споменика кроз повјесницу
српског народа. Београд, 1950.
188. П 
етковић Г. Кроз српску Свету Гору; овчарско-кабларски
манастири. Чачак, 2002.
189. П 
етковић С. Иконе манастира Хиландара. Манастир
Хиландар, 1997.
190. П 
етковић С. Манастир Морача. Београд, 1987.
191. Петковић С. Манастир Свете Тројице код Пљеваља.
Београд, 1974.
192. П 
етковић С. Опис рукописа манастира Шишатовца,
Споменик 110, Београд 1951.
193. Петковић С. Хиландар. Београд, 1989.
194. Петровић Д. Фрушкогорски манастири. Београд, 1990.
311

195. Пиголь игумен П. Преподобны Григорий Синаит и его
духовные преемники, http://www.krotov.info/history/14/
pigol/pigol_bibl.htm
196. Плећевић Н. З. Акатист и молбени канон Светитељу
Николају епископу жичком. Београд, 2005.
197. Плећевић Н. З. Свети Превлачки мученици - тајна про­јав­
љена мироточењем, Превлака, 2007.
198. Прођох левач, прођох Шумадију, http://rekovac.50webs.
com/kalenic/levac_rekovac-kalenic.pdf
199. Проналазак Светих моштију у Медној, http://www.glas­
srpske.com/cyrl/page=&kat=&vijest=10209&PHPSESSID=4d7
f32b114da20a023a31e20145c570b
200. Плећевић Н, Радивојевић М. Светитељи и светиње шу­ма­
дијске епархије, Каленић бр 1-2, Крагујевац, 2007.
201. Попов Н. Нынешнее состояние Православной Церкви в
Сербии. Москва, 1874.
202. Поповић М. Поменик шабачко-ваљевске епархије. Бео­
град, 1940.
203. Поповић В. Sirmium - град царева и мученика. Сремска
Ми­тровица, 2003.
204. Поповић Д. Српски владарски гроб у средњем веку.
Београд, 1992.
205. Поповић др Ј. Житија Светих, јануар- децембар. Ваљево,
1991.
206. Превлака Светог архангела Михаила - зборник. Београд,
2000.
207. Преподоби Петар Коришки, Ибарски Колашин, 2005.
208. Приложци агиолошки. Српски Сион, Сремски Карловци,
1898.
209. Просвета-мала енциклопедија, I-III. Београд, 1986.
210. П 
ротић М. Д. Његош, владар-првосвештеник-песник. Глас­
ник Српске православне Цркве. Београд, 1951.
211. Пурковић М. Ал. Кнез и деспот Стефан Лазаревић. Бео­
град, 1978.
212. Пурковић М. Ал. Светитељски култови у старој Српској
др­жа­ви према храмовним посвећењима. Богословље, Бео­
град, 1939.
312

213. Пурковић М. Ал. Српски Владари. Виндзор, 1958.
214. Пурковић М. Ал. Српски патријарси средњега века. Ди­сел­
дорф, 1976.
215. П 
утовање у манастир Јасеновац, http://www.sozeb.org/
novo.php?subaction=showfull&id=1165935870&archive=&sta
rt_from=&ucat=8&
216. Р 
аденковић М. Обнова манастира Дивљане, Православље
бр. 927, Боград, 2005.
217. Р 
адовановић В. Свети Милош Обилић (култ народног
хероја). Часопис Живот и рад. Београд, 1929.
218. Р 
адовић А, епископ банатски, Значај манастира Студенице
за српску просвету, http://avala.yubc.net/abakus-s/latinica/
Znacaj.htm
219. Р 
адовић јеромонах А. Синаити и њихов значај у животу
Србије у XIV и XV веку. Београд, 1981.
220. Р 
адовић К. Дурмитор (Пива) у дјелу Јована Дучића, http://
www.komunikacija.org.yu/komunikacija/casopisi/Stvaranje/
LVI_1-3/d10/document
221. Р 
адојчић С. Иконе Србије и Македоније. Београд, 1962.
222. Р 
адојичић С. Српске иконе од XII века до 1459. године.
Београд, 1960.
223. Р 
адојичић С. Старо српско сликарство. Београд, 1966.
224. Радојичић Сп. Ђ. Светитељски ликови Милоша Обилића.
Пут 1, Београд, 1933.
225. Р 
адојичић Сп. Ђ. Српске архивске и рукописне збирке на
Светој Гори. Архив 2, Београд, 1955.
226. Р 
адојичић Сп. Ђ. Хагиолошки прилози о последњим
Бранковићима. Гласник Историјског друштва Нови Сад
бр. 12. Нови Сад, 1939.
227. Р 
адосављевић А. Нови Златоуст. Лелић, 1991.
228. Радосављевић архимандрит Ј. Српски манастир у Аризони,
Каленић бр. 6, Крагујевац, 2004.
229. Р 
адуловић О. Сребрни кивоти чувају тајне, http://www.
politika.co.yu/ilustro/2515/4.htm
230. Р 
акоција М. Манастир Светог оца Прохора Пчињског.
Врање, 1997.
231. Р 
анковић Љ. Вековник. Београд, 1996.
313

232. Ранковић Љ. Владика Николај у служби Богу и народу.
Ваљево, 1991.
233. Руварац Д. О преносу светих моштију Стефана Прво­вен­
чаног 1813. године, Српски Сион, 1905.
234. Сава, епископ шумадијски. Гробна места Српских архи­је­
ре­ја. Крагујевац, 1999.
235. Сава, епископ шумадијски. Српски јерарси од деветог до
двадесетог века. Крагујевац, 1996.
236. Савићевић М. Свети Василије Острошки Чудотворац.
Београд, 1971.
237. Святой благоверный царевич Димитрий Углический,
http://www.eparhia-saratov.ru/index.php?option=com_conten
t&task=view&id=3362&Itemid=261
238. Святой благоверный Феодор I Иоаннович , царь
Московский, http://www.eparhia-saratov.ru/index.php?opti­
on=com_con­tent&task=view&id=2954&Itemid=153
239. Свт. Димитрий Ростовский. Жития святых. Барнаул, 20032004
240. Свети владика Николај. Служба новомученицима српским.
Манастир Рукумија, 1998.
241. Свети владика Николај охридски и жички – зборник ра­до­
ва. Краљево, 2003.
242. Свети исповедник
.  протосинђел Кирило Цвјетковић,
Светигора бр. 178, Цетиње, 2007.
243. Свети Јован Шангајски. Београд, 1998.
244. Свети кнез Лазар и косовски завет, Цетиње, 2007
245. Свети Сава (превод Богдановић Д.) Сабрани списи, 1986.
246. Свети Сава принц и просветитељ, Цетиње, 2007.
247. Свети српски новомученици, http://www.vidovdan.org/
modules.php?name=Forums&file=viewtopic&p=2085&session
id=f575432f156580e1064aedaa1fab92a7
248. Синђелић Николић Љ. Духовне поуке о вери, нади и
љубави. Београд, 2005.
249. Сланкаменац П. Легенде о јужнословенским анахоретима.
- Гласник СНД, 1, 1925.
250. Слијепчевић др Ђ. Историја Српске Православне Цркве
I-III. Београд, 1991.
314

251. С 
лужебник. Београд, 1998.
252. Софийските светци, http://www.sofia.bg/history.asp?lines
=1168&nxt=1&update=all
253. С 
рбљак I-III. Београд, 1970.
254. Србски свети. Манастир Рукумија, 2000.
255. Сремски Карловци – значајни објекти, http://www.sremski
-karlovci.org.yu/znacajni_objekti-cir.html
256. С 
рпска Црква у Малмеу богатија за мошти просветитеља,
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=7285
257. С 
рпски светитељи, године знамените по Србе, (приредио
Гаврић Т.), Београд, 2003.
258. Станојевић С. Сви српски владари. Београд, 1989.
259. С 
танојевић С. Српски архиепископи од Саве II до Данила
II. Глас српске краљевске академије. Београд, 1933.
260. С 
тефановић Д. О Србљаку. Београд, 1970.
261. Стијепчевић И. Превлака. Загреб, 1930.
262. Стојановић Љ, Каталог рукописа и старих штампаних
књи­га, Београд, 1901
263. С 
тојановић Љ. Стари српски натписи и записи I - VI.
Београд, 1984
264. С 
толић јеромонах Х. Православни Светачник I-II. Kра­гу­
јевац, 1988.
265. Т 
анасијевић С.Т. Историјске знаменитости и прошлост
града Прокупља, Прокупље, 1961.
266. Т 
арнанидис Ј. Култ св. Саве и св. Симеона код Грка.
Хиландарски зборник бр. 5. Београд, 1983.
267. Т 
имотијевић М. Сузе и звезде: О плачу Богородичиних
чудотворних икона у бароку, http://www.rastko.org.yu/rastkoukr/au/timotijevic_cudotv.html
268. Т 
одић Б; Чанак-Медић М. Манастир Дечани, Београд,
2005.
269. Т 
одоров П. Новомученики болгарского народа, http://
www.pravoslavie-islam.ru/todorovrus.htm
270. Т 
олстој гроф М. В. Историја руске православне цркве,
Шибеник, 2005.
271. Т 
омић М. П. Мошти кнеза Лазара. Република 7/XI, Београд,
1954.
315

272. Т 
рагови српских средњовековних владара ван Србије.
http://p083.ezboard.com/fbalkansfrm58.showMes­sa­ge?to­
picID=43.topic
273. Тричковић Р. Српска црква средином XVII века. Београд,
1980.
274. Трухелка Б. Старохришћанска сећања Николе Бош­ко­
вића, Београд, 1930.
275. Туркан М. З. Хиландар кроз векове. Београд, 2002.
276. Ћирковић С. Историја српског народа I-III. Београд, 1982.
277. Ћ 
ирковић С. Срби у средњем веку. Београд, 1995.
278. Ћирковић С. Средњовековна српска држава. Загреб,
1959.
279. Ћоровић В. Историја Срба, Подгорица-Београд-Нови Сад,
2005.
280. Ћоровић В. Свети Сава у народном предању, Београд,
1927.
281. У Бечиће стигле мошти Светог Стефана Штиљановића,
Светигора бр. 178, Цетиње, 2007.
282. Уврштење деспота Стефана Лазаревића у ред светитеља,
Богословље бр. 3, Београд, 1927.
283. Фајфрић Ж. Византијски зографи и барокни молери,
http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-l/1998/08/article-13.html
284. Федотов Г. Светитељи старе Русије, Београд, 2005.
285. Филарет, архиеп. Святые южных славян. Москва, 1894, С.
Петербург, 1894.
286. Хиландарска чуда, http://www.srpskoogledalo.co.yu/pub­/­ 73­/
g_ngo­spoda.htm
287. Ц 
арска Лавра-манастир Високи Дечани, http://www.ko­so­
vo.net/decani.html
288. Ц 
вијетић Б, Записи у цркви светог Николе у Никољцу код
Бијелог Поља, Зборник за историју јужне Србије, 1
289. Црква 2000. Београд, 1999.
290. Црква 2006. Београд, 2006.
291. Црквени православни календар за 2003. годину. Москва,
2002.

316

292. Ц 
рногорчевић М. Михољски збор у Боци Которској. Ста­
ри­нар X. Београд, 1893.
293. Ц 
рњански М. Свети Сава. Шабац, 1988.
294. Чанак-Медић М. Свети Ахилије у Ариљу. Београд, 2002.
295. Чудесно обретеније моштију светих мученика, Пра­во­
славље бр. 955-956, Београд 2007.
296. Џ 
омић В. В. Голгота митрополита црногорско-примор­
ског Јоаникија. Цетиње, 1996.

317

318

Sadr`aj


I
II
III
IV
V
VI
VII

Предговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Животописи Српских светитеља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 
Свештено поштовање у календар неуписаних, а Богом
прослављених светитеља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
На гласу светости . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
Спомен светих чија имена нису сачувана . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 
Утихнуло поштовање светих у Српској Православној Цркви . . . 163
Светиње српских цркава и манастира . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
Чудотворне иконе у Српској Православној Цркви . . . . . . . . . . . . 220

Азбучник српских светитеља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251
Саборни празници у Српској Православној Цркви . . . . . . . . . . . . . . . . 267
Спомен догађаја у Српској Православној Цркви . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268
Азбучник светитеља чије се свете мошти чувају
у Српској Православној Цркви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273
Азбучник чудотворних икона у Српској Православној Цркви . . . . . 290
Биографија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297
Додатак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299
Библиографија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301

319

Штампу књиге помогли су:
Министарство Вера републике Србије
„Екоток” Београд
„Омладинска задруга” Београд
Златара „Ђуран” Аранђеловац
„Здравствени центар” Аранђеловац
Ексклузивни ресторан „Александар” Аранђеловац
СУР „Јанковић” Аранђеловац
„Ауто стар” Аранђеловац

320