Visoka poslovna škola strukovnih studija

Novi Sad

SEMINARSKI RAD

ORGANIZACIJA PREDUZEĆA
Organizacija rada JKP “Novosadska toplana”

Prof.dr Miletić Ljiljana Jevtić Slavica 68/07 FR

Novi Sad, 25.05.2008.

 I
UVOD

Javno komunalno preduzeće “Novosadska toplana” je osnovano 1961. godine.

Osnivač je Skupština Grada.
Sedište preduzeća je u Novom Sadu, Vladimira Nikolića 1 a obuhvata područje
Novog Sada, Petrovaradina i Sremskih Karlovaca. Vizijom i misijom ovog Preduzeća
stavljaju se u prvi plan kvalitetno i profesionalno obavljanje osnovne delatnosti, ako i
razvoj Toplane, odnosno obima i vrste delatnosti.
Osnovna komunalna delatnost je proizvodnja i isporuka toplotne energije za
grejanje i pripremu tople potrošne vode. Osnovni energent koji se koristi u tehničkom
sistemu je prirodni gas, čime se značajno doprinosi zaštiti životne sredine. Toplana greje
150.000 građana, odnosno 65% novosađana. Struktura potrošnje je sledeća 69% konzuma
stambeni, 31% poslovni potrošači.
U cilju uspešnog obavljanja delatnosti Preduzeća na osnovu podela poslova i
nadležnosti utvrđene Statutom Preduzeća, u preduzeću se organizuje odeljenska podela, a
kao niži organizacioni oblici organizuju se odseci, a u okviru odseka brigade, referade.
U sastavu tehničkog sistema Toplane nalazi se 7 gradskih reonskih toplana,
Gradska razdelna stanica, vrelovodna mreža dužine cca 182.1 km i toplotne podstanice u
zgradama (oko 3310 podstanica). Tehnički sistem obuhvata daljinski sistem grejanja.
Tehničko - tehnološku celinu sistema čini i termoelektrana-toplana TE-TO “Novi Sad”
koja je sa sistemom povezana preko Gradske razdelne stanice. Svih 7 reonskih toplana i
TE-TO “Novi Sad” su toplotni izvori.
Toplana je jedino preduzeće za proizvodnju i isporuku toplotne energije, i tople
potrošne vode u Novom Sadu, a konkurenciju predstavljaju drugi oblici grejanja (drvo,
ugalj, nafta...), tako da se može reći da je nivo konkurencije nizak.

2
 II ISTORIJSKI RAZVOJ PREDUZEĆA

Osnova za budući nastanak i razvoj toplifikacionog sistema Novog Sada stvorena

je davne 1916. godine, kada je izgrađena stara električna centrala snage 5,3 MW. Parni
kotlovi ove termoelektrane iskorišćeni su 1961. godine za grejanje novih višestambenih
zgrada na području naselja Grbavica. Toplana je osnovana iste godine, ali u sastavu
“Elektrovojvodine”.
Izgradnja daljinskog sistema grejanja zgrada u Novom Sadu, u južnom delu
grada, pod zajedničkim nazivom “Sistem Jug”, započeta je 1963. godine. Zbog
intenzivne izgradnje više stambenih i javnih objekata na severnom gradskom području, u
blizini nove Železničke stanice,1964.god. počinje i izgradnja pripadajuće vrelovodne
mreže i kotlarnice. Naredne godine formiran je sistem Toplane “Sever”, kao drugi
gradski sistem grejanja.
Odluka o izgradnji Telmoelektrane-toplane “Novi Sad” je doneta 1974, u okviru
“Elektrovojvodine”, a pripreme za izgradnju počele su tri godine kasnije. Ovaj objekat
namenje je kombinovanoj proizvodnji električne energije, toplotne energije za grejanje i
tehnoliške pare za industrijsku zonu grada. Kao gorivo korišćen je prirodni gas, dok je
alternativno gorivo mazut.
Generalni projekat daljinskog snabdevanja toplotom Novog Sada završen je 1978.
godine,čime je konačno usvojeno da se na TE-TO “Novi Sad” priključe gradska područja
toplana “Sever”, “Jug”, “Istok”, sa ukupno 650MW toplotnog konzuma za grejanje i
pripremanje tople potrošne vode.
Prva faza izgradnje TE-TO završena je 1981. godine, a već naredne je izgrađen
tranzitni vod i priključena je Toplana “Istok”. Toplana “Zapad” puštena je u pogon 1983.
godine, kao četvrti gradski sistem. Iste godine je u pogon puštena i Toplana
“Petrovaradin” na desnoj obali Dunava. Druga faza izgradnje Telmoelektrane-toplane
zavrsena je 1984. godine.
Godine 1987. “Novosadska toplana” je preuzela Toplanu “Dudara” u Sremskim
Karlovcima i to u delu proizvodnje i snabdevanja građana toplotnom energijom i u delu
održavanja pogona i mreže.
Elektroenergetski sistem u Srbiji je 1991. godine objedinjen, a Termoelektranu-
toplanu “Novi Sad”(TE-TO) je preuzela Elektroprivreda Srbije. Ovim je Novi Sad
izgubio pravo raspolaganja značajnim toplotnim kapacitetom za potrebe grejanja Grada.
U periodu od 1992. do 2000. godine TE-TO je radila, ali sa prekidima, a njen režim rada
diktirao je EPS. Time je narušen projektovani osnovni koncept toplifikacionog sistema
Novog Sada i ekonomske prednosti koje daje kombinovana proizvodnja energije.
U decembru 2000. godine na snagu je stupio novi Generalni urbanistički plan
Grada do 2021. godine.
2001. godine, u okviru KfW programa, u dve faze, izvršene je revitalizacija
sistema daljinskog grejanja u Novom Sadu. U periodu od tri godine rekonstruisano je i
izgrađeno preko 10 km vrelovodne mreže.
2004. godine izgrađen je kotao 5 na Toplani "Јug".

3
 III OSNOVE POSLOVNE POLITIKE PREDUZEĆA U
PROIZVODNJI I REALIZACIJI ROBA
I USLUGA

Javnom komunalnom preduzeću “Novosadska toplana” je poverena izgradnja,

odrzavanje i eksploatacija toplifikacionog sistema Novog Sada, namenjenog za
snabdevanje toplotnom energijom za grejanje zgrada i pripremu sanitarne tople potrošne
vode.To je, ujedno, osnovna delatnost Toplane.
U proizvodnim delatnostima preduzeća obavlja se:
 Proizvodnja i isporuka toplote za grejanje stanova i poslovnoh prostorija
 Proizvodnja i isporuka vodene pare, tople vode i toplote za tehnološke i privredne
potrebe
 Distribucije gasa stambenim potrošačima, poslovnim i tehnološkim potrošačima
U neproizvodnim delatnostima preduzeća obavljaju se poslovi razvoja, prodaje,
nabavke, računovodstveni i finansiski poslovi, kadrovski, pravni i opšti poslovi.

JKP “Novosadska toplana” svoju organizaciju prilagođava sadašnjim i razvojnim

potrebama na bazi društvene uslovljenosti delatnosti u cilju obezbeđenja kvalitetnog
stručnog izvršavanja zadataka, kako tekuće, tako i razvojne politike, kao što su:
 kvalitetno snabdevanje potrosača toplotnom energijom,
 optimalno i ekonomično korišćenje energetskih kapacteta konzumnog područja u
jedinstvenom postupku isporuke toplotne energije,
 racionalnu investicionu izgradnju u interesu skladnog razvoja toplifikacionog
sistema, njegovu pravremenu, efikasnu i ekonomski opravdanu reprodukciju u
skadu sa razvojem potrošnje toplotne energije i materijalnim mogućnostima
Grada, odnosno Preduzeća.

4
 IV TEKUĆA KOMPLEKSNOST PREDUZEĆA I
CENTRALIZACIJA

Viši stepen ili višegodišnju specijalizovanu obuku ima od 76% do 100%

zaposlenih. Pored, naravno, Direktora, Pomoćnika Direktora, Šefova odeljenja i
Rukovodilaca odseka viši stepen ili višegodišnju specijalizovanu obuku moraju imati
inženjeri, poslovođe, rukovaoci ATK, brigadiri, električari, ekonomisti odeljenja,
savetnici... Direktora od izvršnih radnika odvaja 5 vertikalna nivoa. To su: direktor,
pomoćnik direktora (2), šefovi odeljenja (6), rukovodioci odseka (10) i poslovođe
toplana(5).
U Toplani postoji veliki broj zanata (električar, monter, bravar, varilac, strugar...).
Preko 75% ukupne radne snage je locirano u isturenim jedinicama, jer se u njima
vrši osnovna delatnost organizacije odnosno proizvodnja i isporuka toplotne energije za
grejanje i pripremu tople potrošne vode. To su: gradske reonske toplane “Sever”, “Jug”,
“Istok”, “Zapad”, “Petrovaradin”, toplana u Sremskim Karlovcima, dok je sedma toplana
“Mišeluk” nakon bombardovanja van pogona, i Sedište. Znači reč je o 8 geografskih
lokacija.

Koliki je nivo centralizovanosti ovog preduzeća moze se zakuljuciti na osnovu

visine odgovornosti i obaveza različitih nivoa menadžmenta. Pa tako: top-menadžment je
velikim delom uključen u prikupljanje informacija za donošenje odluka, u velikoj meri
učestvuje u interpretiranju ulaznih informacija i direktno kontoliše izvršenje odluka.
Tipični srednji menadžer u određenoj meri ima slobodu u odlučivanju u
planiranju svog budžeta (znači utiče na visinu svog budžeta, ali ga samostalno i
neograničeno ne može planirati). On ima slobodu u vrednovanju svoje jedinice, utiče u
zapošljavanju i davanju otkaza personalu, a ima veliki uticaj i u osnivanju novih
projekata i programa. Takođe, srednji menadžment utiče kako na odluke o dodeli
priznanja tako i na sankcionisanje zbog neispunjenih zadataka.

5
 V GLOBALNA ORGANIZACIONA ŠEMA

UPRAVNI NADZORNI
.
ODBOR ODBOR

DIRETOR

Pomoćnik direktora za Pomoćnik direktora za

proizvodnju, predaju i pravne kadrovske i
prenos toplotne opšte poslove
energije

Odeljenje za Odeljenje za Odeljenje za

investicione informatičke pravne, kadrovske i
poslove poslove opšte poslove

Odeljenje za Odeljenje za Odeljenje za

proizvodnju, predaju i komercionalne ekonomsko-finansijske
prenos toplotne poslove poslove
energije
Odsek energetike, Odsek za Odsek
razvoja i analize prodaju toplotne računovodstva
procesa energije i
odnose sa Odsek finansijske
Odsek proizvodnje javnošću operative
toplotne energije
Odsek nabavke Odsek plana, analize
Odsek prenosa i i računovodstvenog
predaje toplotne nadzor
energije

Odsek za merenje,
tehnološki nadzor i
upravljanje

Odsek za
elektrotehničke
poslove

6
 VI ŠEMA ORGANIZOVANJA MANJIH
ORGANIZACIONIH JEDINICA
(ODELJENJE ZA PROIZVODNJU, PREDAJU I PRENOS
TOPLOTNE ENERGIJE)

Pomoćnik direktora za
proizvodnju, predaju i
prenos toplotne energije

Šef odeljenja za
proizvodnju, predaju i
prenos toplotne energije

Rukovodilac odseka
Rukovodilac odseka Rukovodilac odseka prenosa i predaje
energetike, razvoja i proizvodnje toplotne toplotne energije
analize procesa energije

Rukovodilac odseka za Rukovodilac odseka za

merenje,tehnološki elektrotehničke poslove
nadzor i upravljanje

Odeljenje u osnovnoj delatnosti obavlja funkciju grejanja Grada, i to:

 transformacijom primarne energije (gasa) u sekundarnu vrelu ili toplu vodu
 preuzimanjem sekundarne energije (vrele vode) od TE-TO
 transportom sekundarne energije do korisnika

U okviru odeljenja se obavljaju sledeći poslovi (po odsecima) :

1. Odsek energetike, razvoja i analize procesa

-Obrada predloga za izdavanje prethodnih i energetskih saglasnosti

-Izrada planova i prognoze proizvodnje i potrošnje toplotne energije na nivou
Preduzeća
-Učešće u izaradi, korišćenje i ažuriranje baze podataka informacionog sistema

7
 -Saradnja sa obrađivačima investiciono tehničke dokumentacije, te definisanje
predloga za izradu iste u delu: tipizacje opreme, standardizacije i primene tehničkih
dostignuća

2. Odsek proizvodnje toplotne energije

-Proizvodnja topotne energije

-Koordinacija rada toplotnih izvora - mreže
-Obezbeđivanje jedinstvene tehnologije rada u proizvodnji toplotne energije
-Praćenje propisa iz oblasti tehnologije rada u proizvidnji toplotne energije
-Vođenje i evidencija rada (pogonski izveštaj) postrojenja za proizvodnju
-Staranje o pogonskoj ispravnosti postrojenja za proizvodnju toplotne energije,
obavljanje remonta i održavanja
-Praćenje pouzdanosti rada posrojenja za proizvodnju toplotne energije (TE-TO)
-Prijem i učešće u puštanju u rad postrojenja za proizvodnju toplotne energije

3. Odsek prenosa i predaje toplotne energije

-Preuzimanje od toplotnih izvora i predaja toplotne energije potrrošačima

-Obezbeđenje jedinstvene tehnologije rada i eksploatacije u oblasti prenosnog
sistema
-Učešće u izradi baze podataka u delu prenosni sistem, kao podloga
informacionom sistemu
-Praćenje pouzdanosti rada prenosnog sistema uz evidenciju kadrova
-Učešće u formiranju podloge za rekonstrukciju starih i izradu novih prenosnih
sistema
-Održavanje ispravne, funkcionalne službe prijema reklamacija potrošača
-Staranje o pogonskoj spremnosti postrojenja, stanju opreme, materijala i alata za
održavanje prenosnog sistema, uključujući i sistem radio veza
-Učešće u formiranju podloge za rekonstrukciju starih i izradu novih prenosnih
sistema, te delova istih
- Prijem i puštanje u rad postrojenja za predaju i prenos toplotne energije

4. Odsek za merenje, tehnološki nadzor i upravljanje

-Merenje energetskih veličina relevantnih za optimalan rad kotlovskih jedinica

(proces sagorevanja i nosioc toplote) i prenosnog sistema (cirkulacione pumpe, primarna
mreža, sekundarna mreža u objektima i toplotne podstanice)
-Saradnja sa odsekom za proizvodnju toplotne energije i odsekom za prenos i
predaju toplotne energije , kao i sa drugim odsecima kod formiranja smernica i
kriterijuma za izradu planova razvoja sistema daljinskog grejanja
-Ispitivanje funkcionalnosti mernih uređaja i provera tačnosti mernih uređaja

8
 -Praćenje razvoja i tehnologije u oblasti tehničkog sistema upravljanja
Preduzeća
-Predlaganje odgovarajućih rešenja, izrada i obezbeđenje potrebnih podloga, na
osnovu kojih se donosi odluka o realizaciji projekata tehničkog sistema upravljanja
-Iznalaženje parametara za obračun toplotne energije kod potrošača za slučaj
neispravnosti merača utroška toplote

5. Odsek za elektrotehničke poslove

-Praćenje rada postrojenja u preduzeću i optimizacija njihovog rada

-Praćenje zakonskih dokumenata, propisa, standarda, preporuka i sl. iz oblasti
elektrotehnike
-Učešće u izradi tehničkih podloga za izgradnju novih ili rekonstrukciju
postojećih postrojenja ili njihovih delova
-Učešće u uvođenju informatičke opreme za praćenje rada tehnoloških i
elektropostrojenja, kao i u ugovaranju radova odnosno isporuka opreme i usluga iz
oblasti elektrotehnike
-Učešće u obuci radnika , prijemu i puštanju u rad postrojenja za proizvodnju
toplotne energije
-Remont elektroenergetskih i učešća u remontu postrojenja za proizvodnju,prenos
i isporuku toplotne energije
-Popravka i izrada elektroenergetske i merne opreme, kao i montaža
-Praćenje rada elektrotehničkih i postrojenja za proizvodnju, prenos i isporuku
toplotne energije putem praćenja parametara merenjem i akvizicijom podataka

 Odeljenjem rukovodi Šef odeljenja

 Odeljenja se sastoje od odseka. Svaki odsek obavlja poslove iz određene
tehnološke celine sa utvrđenim međusobnim granicama.
 Na čelu odseka su rukovodioci odseka. U saradnji sa Šefom odeljenja, kome
su odgovorni, obavljaju poslove odseka i izvršavaju najsloženije poslove u
okviru odseka.
.

VII OSNOVNI PROBLEMI ORGANIZOVANJA I FUNKCIONISANJA

PREDUZEĆA KAO CELINE

Tokom poslednjih deset godina Toplana se našla u raskoraku između

godinama ustanovljavane prakse kvalitetnog rada i realnih prepreka koje su to
onemogućavale.
Jedan od hroničnih problema na čije rešavanje Toplana nije imala ni jednog
stvarnog načina da utiče bila je cena isporuke toplotne energije. Konačnu cenu (koju
određuje Upravni odbor Toplane, a saglasnost na nju daje Izvršni odbor Grada) u stvari je
određivalo Ministarstvo za trgovinu Republike Srbije na osnovu Uredbe o merama za

9
sprečavanje i otklanjanje poremećaja na tržištu izazvanih zloupotrebom monopolskog
položaja. Cena isporuke toplotne energije ni u jednom momentu nije pokrivala više od
60% planske cene.Uprkos nelogičnosti nastale situacije napori Toplane i Grada da se ova
apsurdna situacija promeni godinama su ostajali bez rezultata,a pogubni efekti primene
neekonomske cene doveli su do nagomilavanja duga i kamate na dug Toplane za
energent, što je, opet, imalo za posledicu blokadu servisiranja sistema, odnosno
paralisanje i onih ostataka normalnog rada koji je pre blokade funkcionisao.
Drugi veliki problem je bio opadanje naplate potraživanja od potrošača, pre
svega stambenih, ali i od pojedinih kategorija poslovnih potošača. Problem dugovanja
stambenih potrošača svodio se na tri uzroka: činjenicu da naplatu nije vršila sama
toplana, već JP”Informatika”, koja nije omogućavala čak ni precizan uvid u
dokumentaciju o dugovanjima Toplane;neefikasnost sudskih organa da se pravosnažna
sudska rešenja i realizuju, i činjenica da Toplana nije imala tehničkih mogućnosti da sa
sistema dužnička domaćinstva u višestambenim zgradama. Naplata potraživanja od
poslovnih potrošača, koja je u nadležnosti Toplane, bila je suočena sa problemima, kao
što je nemogućnost da se naplate potraživanja od najvećih dužnika -institucija koje se
finansiraju iz budžeta Republike.
Treća grupa problema se može zbirno obuhvatiti ''stagnacija tehničkog
sistema''. Osnovni razlog za stagnaciju bio je nedostatak sredstava,kao i
nezainteresovanost zajednice za održavanje jednog od najvećih tehničkih sistema u
gradu. Disproporcija između instalisane snage izvora ''Novosadske toplane'' i veličine
konzuma rezultat je dinamičkog razvoja konzuma, koji nije bio praćen adekvatnim
razvojem instalisane snage toplana.
Veliki tehnički problem je održavanje sistema. Održavanje izvora, kao i
održavanje toplotnih podstanica vrelovodne mreže, godinama je ispod neophodnog
minimuma.Kao rezultat toga broj havarija je rastao iz godine u godinu, a troškovi zbog
curenja na mreži evidentirani su u hiljadama nemačkih maraka.
Četvrta grupa problema bi se mogla nazvati ''opštim'', jer se radi o
poremećajima u funkcionisanju velikih sistema, koji su se reflektovali i na rad Toplane.
To su , pre svega, ograničenja u isporuci prirodnog gasa do kojih je dolazilo nezavisno od
visine dugovanja prema dobavljaču i restrikcije električne energije, koje su u značajnoj
meri uticale na broj reklamacija u vezi sa toplotnim podstanicama.

VIII PREDLOG MERA ZA POBOLJŠANJE

ORGANIZACIJE I FUNKCIONISANJE PREDUZEĆA

Pred Toplanom su, globalno gledano, pre svega , oni osnovni, prioritetni zadaci na
revitalizaciji sistema, što podrazumeva revitalizaciju izvora i usklađivanje njihovog
kapaciteta sa kapacitetom konzuma (što, između ostalog, zahteva i izgradnju poveznog
voda između Toplane ''Sever'' i ''TE-TO''); revitalizaciju i modernizaciju vrelovodne
mreže mrerže i sistematsku rekonstrukciju i modernizaciju toplotnih podstanica.Značajnu
ulogu u realizaciji ovog cilja imaće strane donatorske institucije i šire zajednice.

10
 Paralelno s tim mora se rešiti problem duga za energent.Prelazak na novi model
obračuna i inovacije u ukupnoj komunikaciji sa potrošačima može biti jedan od predloga
za rešenje ovog problema, i poboljšanja funkcionisanja preduzeća.
Međutim Toplana ima i druge, već dugo planirane korake. Prvi je merenje
isporuke toplotne energije u toplotnim podstanicama potrošača, čime bi trebalo doprineti
preciznijem obračunu isporučene toplotne energije, i koji bi bio polazište za štednju
energije od strane samih potrošača.
Drugi je planiranje proširenje delatnosti, kako u pogledu obima poslova
(projektovanje, izgradnja toplotnih izvora i vrelovodne mreže; nadzor nad izgradnjom
toplotnih izvora,vrelovodne mreže i kućnih podstanica;ispitivanje, merenje iregulacija
termoenergetske opreme i postrojenja, kućnih podstanica i instalacija; zastupništvo,
promet i prodaja proizvoda i opreme za toplotnu i gasnu tehniku...), tako i u pogledu
korisnika. Toplana se priprema da u skrijoj budućnosti deo usluga ponudi i
zainteresovanima u Vojvodini, a kasnije i na drugim područjima Republike Srbije, SR
Jugoslavije, kao i bivšim jugoslovenskim republikama.
Kao predlog za racionalnu potrošnju energije Toplana vidi ugradnju toplotnih
brojila, merenje utrošene toplotne energije, uz regulisanje temperature vode u kućnoj
instalaciji prema temperaturi spoljnog vazduha, i regulaciju temperature u prostoriji uz
pomoć termostatskih ventila na grejnim telima (i ugradnja ''detalja'' na svako grejno telo),
uz adekvatnu tarifnu politiku i stvaranje navike štednje. Korak dalje predstavlja i
isporuka toplotne energije tokom cele godine, uz pomoć apsorpcionih rashladnih mašina
pokretanih toplotnom energijom.
Rešenje dela problema nedostajuće instalisane snage izvora može se rešiti i kroz
kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, čime se povećava efikasnost
korišćenja energije goriva. U pogledu prenosa toplotne energije,opredeljenje Toplane su
predizolovane cevi, čijim korišćenjem se smanjuju gubici toplote i gubici vode, ugrađeni
su indikatori curenja, a same cevi su jeftinije, što važi i za njihovo polaganje.
Što se tiče problema visine cena isporuke toplotne energije,njegovo rešenje je već
počelo.Toplana je sa Gradom sačinila dogovor o sukcesivnoj korekciji cena isporuke
toplotne energije u skladu sa zajedničkom procenom i uslovima u okruženju.Realizacija
ovog dogovora bi trebala da dovede do naše ekonomske stabilizacije.
Problem naplate potraživanja od potrošača Toplana ne može sama da reši, bez
pratećih sistemskih promena (efikasno sudstvo, eliminisanje pritisaka da se tolerišu veliki
dužnici, rešavanje problema finansiranja budžetskih institucija...) i finansijske discipline
kao opšteg pravila ponašanja , jednakog za sve.

11
 SADRZAJ:

I. Uvod......................................................................................................................1
II. Istorijski razvoj preduzeća....................................................................................2
III. Osnove poslovne politike preduzeća u proizvodnji i realizaciji roba i usluga.....3
IV. Tekuća kompleksnost i centralizacija...................................................................4
V. Globalna organizaciona šema..............................................................................5
VI. Šema organizovanja manjih oraganizacionih jedinica.........................................6
VII. Osnovni problemi organizovanja i funkcionisanja preduzeća kao celine..........10
VIII. Predlog mera za poboljsanje organizacije i funkcionisanja preduzeća.............11

12
LITERATURA:

1. http://www.ekof.bg.ac.yu/info_paketi/organ_preduz.htm
2. http://www.azd.cz/sr/o-firmi/menadment-i-organizacija-preduzeca/
3. http://www.globalnoselo.com/tag/organizacija-preduzeca/

13