oblici naucnog rada 2 spoljasnje odlike naucnog rada 3 apstrakt i rezime 4 eksplikativna napomena i kad je koristimo 5 napisi fusnotu

6 napisi odrednicu po apa sistemu 7 sta je parafraziranje 8 sta je plan rada i sta sadrzi 9 sta je bitno za firmulisanje teme 10 sta su izvori sta literatura 11 koja je poslijeddnja faza u izradi naucnog rada 12 sta je radna sta konacna bibliografija 13 objasni fise,bibliografska dokumentarna metodoloska 14kada i zasto se koristi dugi citat 15 sta je uvod i sta se u njemu pise 16 sta je zakljucak i u kakvom je odnosu sa drugim poglavljima Ostalih se stvarno ne mogu sjetiti,a rekao je da ce dati isti test i na drugom roku:) 17 kriticko izdanje 18 atributi naucnog rada 19 sta je citat i kada se primenjuje

1. Oblici naunog rada. 2. Spoljanje odlike naunog rada. 3. ta nauni rad ini naunim ili tako nekako? 4. ta je kritiko izdanje? 5. ta su eksplikativne napomene? 6. Navedi jednu bibliografsku jedinicu u fusnoti? 7. ta je citat i kad se primjenjuje? 8. ta je svrha duih citata? 9. Koji su dijelovi plana rada? 10. ta su izvori a ta literatura? 11. Navedi odrednicu APA stila. 12. Razlika izmeu apstrakta i rezimea. 13. Kad se pie uvod i zato? 14. ta se pie u zakljuku i u kakvoj je vezi sa drugim dijelovima rada? 15. Koja je posljednja faza u izradi rada? 16. Bibliografske fie: dokumentarne, bibliografske, metodoloke. Objasni svaku od njih.

1. Oblici naunog rada. Marija Kleut naune radove deli na: originalni (izvorni ) nauni rad, monografsku studiju, pregledni lanak i naunu kritiku, polemiku i osvrte. Postoje i drugaije podele. 2. Spoljanje odlike naunog rada. U naunom radu mogu da se budu vidljivi sledei elementi: autor, naslov (moe i podnaslov), apstrakt (nekad se izostavlja), predgovor (nekad se izostavlja), uvod, glavni deo teksta sa naunom aparaturom, zakljuak, konana bibliografija, rezime, kljune rei. U nekim veim radovima oekuju se i sadraj, podela glavnog dela teksta na poglavlja, tampani indeksi imena i pojmova. Rad treba kucati odreenim fontom i veliinom slova (obino Times New Roman ili Arial 12) sa proredom, vodei rauna o marginama. 3. Atributi naunog rada. Nauni rad treba da bude originalan i inovativan, to se moe ogledati u izboru nove teme, dolaenjem do novih zakljuaka, primenom novih pristupa, novim injenicama, itd). Takoe, rad mora da bude pouzdan (baziran na dobro odabranim injenicama koje su skupljene u dovoljnom broju i pravilno interpretirane i proverljive), raen u skladu sa odabranom naunom metodom, dosledan, skladan, koherentan, jasan, precizan i jezgrovit, iscrpan, te pisan akademskim stilom. Nauni rad treba da predstavlja rezultate

naunog istraivanja, primenom naunih metoda, da otkriva dotad nepoznate injenice i odnose, te objanjava zakonitosti meu njima. 4. ta je kritino izdanje? Kritiko izdanje je rezultat svestranog prouavanja dela nekog autora. Ako ima vie verzija dela teksta, jedna se predoava u celosti sa nepromenjenim jezikom, interpunkcijom i ortografijom. Obuhvata i sve druge verzije dela, u celosti ili navodei razlike. Sadri i bibliografiju i biografiju autora, predgovor i-ili pogovor o njegovom delu i obiman kritiki aparat. 5. ta su eksplikativne napomene? Ekplikativne napomene su vrsta fusnota koje pruaju dopunsko objanjenje neke misli i injenice iz teksta. Mogu biti u formi suprotnih shvatanja, skepse prema sopstvenom stavu, poreenja, kritikih primedbi, drugih varijanata teksta, itd. 6. Navedi jednu bibliografsku jedinicu u fusnoti. 1 Karl Gustav Jung , ovek i njegovi simboli, Prosveta, Beograd, 1975, str. 45 7. ta je citat i kada se primenjuje? Citat je deo teksta prenesen iz izvora u vidu doslovnog navoenja, parafraziranja ili rezimiranja. Slui kao ilustracija izlaganja, a moe i kao dokaz (ovo treba izbegavati jer dokazi treba da se sastoje od sopstvenih argumenata). Citat treba navoditi iz prve ruke, a iz druge ruke samo ako je primarni izvor nepristupaan. Svojim sadrajem, oblikom i tonom, citat treba da se uklopi u tekst. 8. ta je svrha duih citata? Duim citatom se omoguuje verno prenoenje bitnog teksta u sluajevima kada bi parafraziranjem ili rezimiranjem tekst izgubio svoja bitna svojstva (npr. definicija nekog termina, o nekom izuzetno vanom stavu ili potreba da se sauva stil pisanjastih). Ako se citira vie od etiri reda, citat se prenosi u drugi red uz grafiki smanjenu veliinu slova. 9. Koji su delovi plana rada? Plan treba da slui kao orijentir pre i u toku izrade, kao i po zavretku rada. Treba da pokae da li su svi elemente teme uzeti u obzir, da li je svakom aspektu dato dovoljno prostora i da li je dobro predviena sukcesija izlaganja. Plan treba da predstavlja strukturu sa delovima i njihovim odnosima. Njime predviamo uvod, razradu i zakljuak, koje je potrebno dalje organizovati u poglavlja u obimnijim delima. Poglavlja, kojima s en emora odmah dati naslov, mogu se obeleavati arapskim, rimskim brojevima ili njihovim kombinacijama. Naslovi poglavlja se mogu tampati velikim i malim slovima. Ovde treba voditi rauna o hijerarhiji velika slova su nadreena malim, a rimski brojevi arapskim. 10. ta su izvori, a ta literatura? Izvori su primarna graa, tj. ono to je predmet istraivanja, a literature je sekundarna graa o temi (studije, nauni lanci, enciklopedije, itd). 11. Navedi odrednicu APA stila.
Jaobi, J. (2000): Psihologija arla Gustava Junga: Uvod u celoupno delo. Sa nemaog preveo Zoran R. Jovanovid. Beograd: Dereta. (Originalni rad objavljen 1959). 12. Razlika izmeu apstrakta i rezimea. Funkcija apstrakta i rezimea je da omogudi potencijalnom itaocu da se opredeli da li de rad itati ili ne. Apstrakt i rezime, koji saimaju teskt u manju celinu, razlikuju se po poziciji u tekstu i jeziku. U nekim publikacijama, rezime je prevod apstrakta, a u nekim se saimaju razliiti elementi osnovnog teksta.

Apstrakt se nalazi na poetku rada, ispod imena autora i naslova rada. Pie se jezikom kojim se pie rad. Ako se razlikuje od rezimea, u njemu se predstavlja osnovna teza rada, svrha i predmet istraivanja, bez zakljuaka. Rezime se pie na kraju rada, na nekom od svetskih jezika jer mu je cilj da stranu javnost upozna sa novim mislima, primenjenim metodom, zakljucima i rezultatima naunog istraivanja. Pored toga, sadri ime i prezime autora u gornjem levom uglu, prevod naslova rada I prevod rei rezime (eng. summery). U naunim monografijama publikuje se samo rezime, na kraju knjige. 11. Kad se pie uvod i zato? Cilj pisanja uvoda je da se italac uvede u temu rada i zainteresuje. U uvodu se iznosi precizira problem, daje kratak istorijat pitanja, te ukazuje na obim i granice linog istraivanja, kao i na razloge koji su podtakli autora da predmet obrauje. Definiu se eventualni termini i primenjeni metod i ukazuje na osnovne izvore informacija. Najede uvod zamenjuje predgovor i obrnuto retko se pie i jedno i drugo.