SRPSKI DOBROVOQCI IZ HERCEGOVINE I BOSNE 1912-1918

Ilija Petrovi}

Ilija Petrovi} Srpski dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918 a. Prekomorske zemqe
Samostalni izdava~ Ilija Petrovi} Urednik Milorad Predojevi} Recenzent Vaso Vojvodi} Lektor Elena D. Kapustina Kompjuterska obrada sloga i prelom Nemawa Petrovi} [tamparija “Piperi” Novi Sad, Arse Teodorovi}a 11 Tira` 100 primeraka ISBN 978-86-87845-02-2

Gde je {to
Srpski dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918 - 7-77 Pojam - 7; Vremenski pregled - 7; Dobrovoqci u balkanskim ratovima - 15; Dobrovoqci u Velikom ratu - 15; Solunski front u ranoj fazi 17; Dobrovoqci iz iseqeni{tva - 17; Dobrovoqci i proboj Solunskog fronta - 19; Poreklo i nacionalni sastav srpskih dobrovoqaca - 19; Neposredno posle dobijenog rata - 21; Naknadni slom srpskih dobrovoqaca- 22 Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa : Nepotpuni spiskovi, po op{tinama - 29-77 Bawa Luka - 29; Bile}a - 29; Biha} 34; Velika Kladu{a - 36; Gacko - 37; Glamo~ - 42; Gradi{ka 42; Grahovo - 42; Drvar 42; Dubica - 43; Kalinovik - 45; Kqu~ - 45; Kowic - 45; Krupa - 45; Kupres - 51; Lakta{i - 51; Lijevno 51; Qubiwe - 52; Qubu{ki - 53; Mostar - 53; Nevesiwe - 54; Novi Grad - 56; Pale 58; Petrovac - 58; Prijedor - 61; Rogatica - 62; Sanski Most - 62; Sarajevo - 63; Skender Vakuf - 64; Srbiwe (Fo~a - to je srpska re~!) - 64; Srebrenica - 64; Stolac - 64; Trebiwe - 65; Trnovo - 74; Tuzla - 74; Cazin - 74; ^ajni~e - 76; ^elinac - 76; Neodre|eno otkud - 76 Izvori i literatura - 78 Bele{ka o prire|iva~u - 79-82.

Srpski dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne
1912-1918
Pojam. Sa gledi{ta srpske vlade, formulisanog u manifestu od 25. jula 1914. godine, na nekoliko dana pre izbijawa Velikog rata, samo mobilisanima pripadala je obaveza da ra tuju: “Ako budemo napadnuti, vojska }e vr{iti svoju du`nost, a gra|anima koji nisu pozvani pod zastavu, savetujemo da ostanu kod svojih domova i mirno rade svoje poslove”. Po istoj logici, oni koji nisu poslu{ali savet da “gledaju svoja posla” ve} su odabrali da se u srpskoj (ili crnogorskoj) vojsci bave “tu|im poslovima”, odnosno da ratuju, moraju se smatrati dobrovoqcima. Tokom prethodnih vekova, srpski dobrovoqci bili su poznati pod raznim imenima: hajduci, uskoci, frajkor, dragovoqci, svojevoqci, usta{i, ~etnici, komite, ustanici, prekobrojni, gerilci, dobrovoqci... Pojmovno, ciq je svima bio zajedni~ki, jer oni su u ratove ulazili vo|eni samo svojom sve{}u o pripadnosti Srpstvu i srpskom pravoslavqu. Vremenski pregled. Iako Srbi svoje ratne do brovoqce naj~e{}e dovode u vezu s vojnim operacijama na Solun skom frontu, srpsko dobrovoqa{tvo nije nastalo tada. Stotinama godina, i pre oslobodila~kih ratova 1912-1918, u borbi protiv Turaka u~estvovao je velik broj Srba s raznih strana Srpske Zemqe. Po celom srpskom prostoru vo|en je pravi mali rat, danas zvan gerila, a u~esnike u brojnim takvim ratovima, koliko-toliko organizovane, naj~e{}e znamo iz srpskih narodnih pesama, nekad kao hajduke a ne kad kao uskoke. Mada je “potpadawem pod tursku vlast, srpski narod mogao izgubiti nadu u potowi `ivot”, nije mu se to desilo. Iskonski naslu}uju}i da “nema izvesnijeg puta koji vodi i{~ezavawu jednog naroda od saznawa beznade`nosti”, on se ponajpre oslonio na svoje tradicionalne institucije, na crkvu i mesnu samoupravu, a potom i na sve ono {to je smatrao svojim preda~kim nasle|em. Potla~eni, u rajinskom polo`aju, bez sopstvene vlastele, pod nadzorom gr~ke crkve, Srbi su jo{ u prvim decenijama turske vladavine po~eli da se osipaju, naro~ito po rubovima, ali je izvesno da im se i jezgro odr`avalo s prevelikim naporima. I tu, onaj “ponos svojim nasle|em” nagnao ih je da se obrate svojim tradicijama i da opstanu uz oslonac na wih. Iako bez one vertikale koja bi narod u celini usmerila ka usponu, “Srbi su se duhovno prilagodili neprekidnim podse}awem na svoju nekada{wu veli~inu i slavu. Wihova istorija, od ~ije su gra|e stvarali svoje ep-

8

I. Petrovi}

ske pesme, u{la je u osnove wihove borbe za opstanak... Kakvo mu je nekada bilo carstvo, i {ta su izgubili, svedo~ili su srpskom narodu i oni manastiri i crkve koje im Turci nisu poru{ili... Predawe odr`avano i preno{eno pesmom bilo je u potpunom skladu s onim {to se moglo videti u obliku starih zdawa i fresaka na wihovim zidovima. Skromni letopisci, kojih je bilo me|u kalu|erima, trudili su se da prema starim kwigama i legendarnom predawu sa~uvaju istoriju od zaborava. Nije bilo nemogu}e da iz wihovih spisa po neka ideja ili kakav podatak prodru do onih koji su pesmom stvarali istoriju”, a lako je mogu}e da je i me|u monasima bilo onih koji su na raspolo`ivim istorijskim podacima gradili srpsku epsku poeziju. Tu isprepletenost istorijskog i epskog u srpskom predawu, ali i mnoge praznine u usmeno preno{enoj srpskoj povesti, Radovan Samarxi} opravdava trudom epskih peva~a da doprinesu o~uva wu sa mosvesti svojih slu{alaca u obi~nom puku. U izvesnoj meri, takav se stav dodiruje sa [afarikovim obja{wewem da se “nepristrasni istori~ari davno sla`u u tome, da se i narodnoj sagi da za pravo, da ona mora da popuwava neophodno prazninu, tamo gde su nas napustili spomenici od gvo`|a, kamena ili pergamenta. Ovo pravo joj ukazuju Grci i Rimqani; i ako ~ak Tukidid ne odbacuje Homerovu sagu i Tit Livije Romulovu i pri~e o legendarnom kraqu Numu sa istim poverewem i jednakom pouzdano{}u, kao {to pri~aju dela Scipia i Fa biusa; onda je dozvoqeno da to isto pravo sebi dozvole i na{i (slovenski) istori~ari, pri ~emu ne `ele da pru `e nepotpune pripremne radove, ve} zaokru`enu istorijsku celinu, s punim pravom. U tom pogledu su Nemci sa svojim primerom ve} oti{li ispred Slovena i za o~ekivati je, da }e i Sloveni pokloniti vi{e pa`we svojim narodnim sagama i da }e ulo`iti vi{e truda u prikupqawe nacionalnih predawa. Da se pri tome mora primeniti najve}a opreznost, da se ponu|eni materijal strogo proveri, da se mora nacionalna i prvobitna su {tina i sadr`aj odvojiti od kasnijih ~ak stranih zaodevawa i oblika, da se tu podrazumeva iscrpno studirawe, sloboda od predrasuda svake vrste, a posebno pravi smisao, razume se samo po sebi”. Zvani~ni srpski istori~ari morali bi pro~itati i dobro upamtiti ove [afarikove re~i, naro~ito zbog toga {to oni srpskom predawu uop{te ne veruju, jo{ mawe onome {to o srpskoj starini svedo~e brojni pisci, hroni~ari, geografi sa strane; ona je predawa smatrala prosta~kom i bezvrednom pri~om neukog seqa~kog sveta, a sva svoja saznawa, oslawaju}i se na “vrednosne” zamisli nordijske {kole, podredila je stavu da su Srbi, za tu priliku nazvani Slovenima, do{li na Balkan tek u 6. i 7. veku po Hristu.

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

9

Bave}i se, dakle, revnovawem epskih peva~a da doprinesu o~uvawu samosvesti svojih slu{alaca u obi~nom puku, Samarxi} konstatuje da je “bilo i u naj{irim slojevima one mudrosti kad se zna da `ivot prestaje gubitkom pam}ewa. Zbog toga se (usmeni) hroni~ar trudio da uspostavi i o~uva vertikalu, sa~iwenu od istorijskih, moralnih i pesni~kih primesa, usled koje }e se vasceli srpski rod dr`ati uspravno. Za wega je poredak ~iwenica, po~ev{i od hronolo{kog, bio mawe zna~ajan od snage poruke wegove pesme. Na istoj sceni kod wega se ponekad na|u li~nosti iz raznih epoha ili iz nepremostivo udaqenih mesta. On je ~esto nameravao da prosto razonodi slu{aoce, pa im je pevao ili kazivao o raznim zgodama koje su se de{avale iza kulisa va`nijih doga|aja. Jer, da bi podu~ila, istorija mora i da zabavi. I u takvim slu~ajevima, hroni~ar se prepu{tao ma{ti, ne vode}i uvek ra~una o verodostojnosti svoje fabule. Uprkos svemu, iako epskim pam}ewem i pevawe m nije uspostavqena celina srpske istorije (bar do zavr{etka napora golorukog naroda da stvori svoju dr`avu i prepusti sre|ivawe nasle|a drugima), obrazovani su tokom vremena tematski ciklusi pesama ko ji se jedan na drugi nadovezuju i daju poetsku iluziju te celine. Ne samo zbog spoqa{wih smetwi nego i zbog `eqe samoga puka, na ~elu s peva~ima, da istoriju prilagodi svojim potrebama, nestalo je iz kolektivnog se}awa ~itavih razdobqa, a kamoli zbivawa i znatnijih li~nosti, ali je - u naknadu za to - ostala predstava pro{losti jednog naroda u velikoj meri saglasna wegovim duhovnim zahtevima, `eqama i mogu}nostima. A u tome je, upravo, dokaz da srpska usmena hronika nije samo istorija jednog naroda u stihovima nego i podsticaj tom narodu da pre`ivi i da se, vi{e od to ga, stalno up ravqa ka slobodnijoj budu}nosti. Epska pesma je bila ona snaga koja je uzdizala srpsku vertikalu”. A kad je 1557. godine, s osloncem i na tako epski uzdignutu srpsku vertikalu, vaspostavqena Pe}ka patrijar{ija, taj ~in osobito je doprineo duhovnom uravnote`ewu srpskog naroda: na osnovama svog pravoslavqa, istorijskih predawa i ustaqenih pravila moralnog `ivota i dru{tvenog pona{awa, i ne odstupaju}i od sopstvenih tradicionalnih vrednosti, Srbi su sebi stvorili jednu prividno novu patrijarhalnu civilizaciju. Podrazumeva se da je i ta nova civilizacija (~iji su izraz u wenom “vite{kom delu” bili hajduci i uskoci, dobrovoqci u odbrani potla~enog srpskog naroda) na{la svoje mesto u epskoj poeziji, pro`etoj jednom zaista samosvojnom idejom, “nemirewem sa ropstvom, `udwom za slobodom, te`wom za stvarawem na cionalne dr`ave”. I podrazumeva se da su neki od onih koji su u{li

10

I. Petrovi}

u pesmu i narodno predawe hajdukovali po raznim stranama Srpske Zemqe; jedan od wih bio je Starina Novak, poznat i kao Baba Novak i Novak Debeqak, quti i neustra{ivi turski protivnik na gori Romaniji, po isto~noj Bosni, u isto~noj Srbiji, u ustanku banatskih Srba iz 1594. godine, onaj koji je “kadar sti}i i ute}i / i na stra{nu mjestu postojati”. I u 17. veku “srpsko dru{tvo ostalo je privr`eno tradicijama, kao ishodi{tu narodnog bi}a”, iako su wegovi novi razvojni oblici vrlo ~esto bili zasnovani na ne{to izmewenim duhovnim obele`jima. I pored toga, odnos srpskog naroda prema sopstvenoj nacionalnoj ba{tini nije se mewao, a “istorijske tradicije, preno{ene letopisima i, vi{e, epskom pesmom, koje su samo oja~ale ulaskom novih junaka, uskoka i hajduka, u svet predawa, ostale su bliske svakom Srbinu” Bilo je dobrovoqaca i u Morejskom ratu (1684-1699), kad se, zapisano je, osamsto porodica iz Kola{ina i Mora~e odmetnulo i pridru`ilo hercegova~kim Nik{i}ima u borbi protiv Turske. Ruske novine iz 1768. pi{u da je po~etkom iste te godine, u o~ekivawu da bi Turska, sa ciqem da otkloni uticaj samozvanog [}epana Malog na oslobodila~ke namere ne samo pravoslavnih ve} i katoli~kih turskih podanika, mogla napasti na Crnu Goru, “vi{e od 200 qudi pohitalo da napusti Stambul” i vratilo se da pomogne u odbrani srpske stvari. Bilo je to pitawe li~ne i porodi~ne ~asti, jer “onaj ko se ne bi odazvao pozivu da se vrati i u~estvuje u bojevima nije mogao biti ka`wen od strane dr`ave, ali zato je odgovarao plemenu ili bratstvu”. Decembra 1787. godine, uo~i rata izme|u Austrije i Turske, od izbeglica iz Srbije (koji su u~estvovali u neuspelom poku{aju da se Beograd zauzme na prepad) formiran je prvi srpski dobrovoqa~ki odred, frajkor (na nema~kom: freikorps). Zadatak frajkora, zvanih i dragovoqci, bio je prvenstveno da budu prethodnica austrijskoj vojsci. I kad austrijska vojska opseda i za uzima Beograd (1789), i dok se otud povla~i, vojne operacije po Srbiji izvode frajkori. Wihov je zna~aj u tome {to su imali izrazito nacionalno-oslobodila~ki karakter i {to }e svoja ratni~ka iskustva na najboqi na~in iskoristiti u Prvom srpskom ustanku 1804-1813. U svojim Memoarima, Prota Mateja pi{e da juna 1804. godine “iz Turskih susednih oblasti povrve mnoga bra}a, bra}i u pomo}”. Drugi hroni~ar zabele`io je, tako, da je Kara|or|e tokom ustanka “jednako vojsku umno`avao i dolaze}e dobrovoqce iz raznih srpskih krajeva Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Bugarske i Albanije u vojsku uzimao”. Ne mo`e se sumwati u ~iwenicu da je

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

11

rodoqubqe bilo ono {to je “dolaze}e dobrovoqce” odvelo u Srbiju da pomognu ru{ewu turske tiranije. Wihova logika bila je vrlo jednostavna: oslobo|ewem Srbije i istovremenim slabqewem turske vojne sile, oni }e doprineti {to skorijem oslobo|ewu ostalih krajeva u kojima su Srbi `iveli, {to je tako|e zna~ilo da bi Turska mogla biti istisnuta s evropskog tla. O sopstvenoj `rtvi niko od wih nije razmi{qao. Tako se i moglo desiti da dobrovoqci Zeke Buquba{e (Jovana Gligorijevi}a, ro|enog kod Nevesiwa, u Hercegovini, oko 1785), nazvani “goli sinovi”, u boju na Ravwu (1813), “dok je trajalo baruta ustavqali su Turke vatrom iz pu{aka, a kad toga nestane oni povade no`eve svoje, jo{ po jednom pogledaju u naobla~eno nebo nad Srbijom, osvrnu se na lepe ravni Ma~vanske, pa pomenu Boga i svoj narod, juri{e sa golim no`evima u Turke i tu, seku}i se no`evima, biju}i se pu{~anim kundacima i u ko{tac vataju}i se go lim rukama sa Turcima, svi do jednog izginu”. Po prirodi stvari, ta je `rtva morala na}i mesto u narodnoj pesmi, kao specifi~nom obliku srpskog narodnog predawa. Ili, u danima velikog pokreta za obnovu srpske dr`avnosti, istorijsko predawe najlak{e je svoj put do srca srpskih ustanika i wihovih saboraca sa strane, dobrovoqaca iz Crne Gore i Hercegovine, iz srpskih prekodrinskih, prekosavskih i prekodunavskih krajeva, iz Arbanije i Bugarske, nalazilo kroz epsko pevawe. “Mo`da nije bilo ustani~kog logora bez svoga guslara. Oni su pratili vojsku u bojeve i, zabavqaju}i je na no}i{tima pesmama o nekada{wim junacima, dodavali ovima najnovije. Ustani~ki doga|aji odmah su ulazili u istoriju i produ`avali wen tok... Povrh toga, epsko pesni{tvo do`ivelo je... svoj najbujniji procvat i dalo svoje najboqe tvorce: pesma je dospela do krajwih granica mogu}nosti svoga razvitka, iskazom je postala savr{ena, moralnim porukama izrazito ozbiqna, (a) kao narodna istorija u stihovima ve} raspore|ena po hronolo{kim i tematskim krugovima”. Sna`na istorijska tradicija, o~uvana narodna svest i nesputana `eqa za slobodom, kao i `iv ustani~ki i hajdu~ki duh srpskog naroda zate~enog pod turskom vla{}u, ostavili su neizbrisiv trag na doga|awa tokom narednih godina i decenija. Bokeqski pomorci i Crnogorci su, primera radi, u~estvovali u ratu za oslobo|ewe Gr~ke (1821-1828). Uo~i bitke na Grahovcu (1858), u uslovima kad je mnogo Crnogoraca bilo na “privremenom” radu u Carigradu, kwaz Danilo ih je pozvao da se vrate u Otaxbinu i prikqu~e oslobodila~koj borbi; avgusta te godine o~ekivao se povratak bar 1.200 wih, a do tada se iz Srbije vratilo i 400 iseqenika. U ratu protiv Omer-pa{e Latasa (1861) “hrabro

12

I. Petrovi}

se ponio i bataqon (crnogorskih) iseqenika iz Carigrada, koji je brojao oko pet stotina boraca”. Bilo je dobrovoqaca i u zbivawima tokom 1848. i 1849. godine, u zvani~noj istorijskoj nauci nazvanih “revolucionarnih”. Ne zna se ta~no koliko je dobrovoqaca iz Kne`evine Srbije stiglo tada u Vojvodinu Srpsku, ali ih je morala biti koja desetina hiqada; prema pisawu Milo{a S. Milojevi}a, istori~ara srpske istorijske {kole i vo|e ibarskih dobrovoqaca u srpsko-turskim ratovima 1876 -78. godine, poginulo ih je izme|u 10 i 15.000. Ustanci u Hercegovini i Bosni i ratovi Srbije i Crne Gore tokom sedamdesetih godina 19. veka, tako|e su imali svoje dobrovoqce. Prve ve sti o srpskom ustanku u Hercegovini uzburkale su duhove u Srbiji: stvaraju se odbori za prikupqawe pomo}i, pojavquju se dobrovoqci i sakupqaju ~ete za odlazak u pobuwene krajeve. Na ~elu Glavnog odbora za pomagawe ustanicima nalazio se mitropolit Mihailo Jovanovi}, a osnovni zadatak bio mu je da “poma`e {irewu ustanka u Bosni i staroj Srbiji, kao i uop{te u oblastima koje vatra jo{ nije bila zahvatila”. Mada je bio saglasan da ustanike treba pomagati, knez Milan Obrenovi} bio je odlu~no protiv rata: ako bi pomo} ustanicima zna~ila i ulazak Srbije u rat, s izvesno{}u da se sve zavr{i propa{}u Srpstva, on je bio spreman da se sasvim povu~e. Jovan Risti}, ministar spoqnih poslova, smatrao je da stawe nije beznade`no, te se opredelio za pomo} ustanicima: uveren da Srbija ima istorijsku ulogu na Balkanu i za budu}nost Srpstva, on je prenebregao savete velikih sila da se uzdr`i od bilo kakve pomo}i ustanicima. Posle svega, srpska vlada odlu~ila je da celu stvar podvrgne svojoj kontroli i da se izbegne svaka improvizacija. Mada je zabranila javno okupqawe dobrovoqaca po Srbiji i wihovo prebacivawe u ustani~ka podru~ja, na Drinu je poslat |eneral Ranko Alimpi}, sa javnim zadatkom da ~uva mir na granici, a stvarno da prikupqa dobrovoqce i “pretura ih u Bosnu”. Pri~u o tim doga|awima smestio je Vaso ^ubrilovi} u uvodnih tridesetak redova svog nevelikog teksta o dobrovoqcima u srpsko-turskom ratu 1876. godine: “Uzbu|ewe nastalo u Srbiji u leto 1875 povodom ustanka u Hercegovini i Bosni, dalo je najjasnijeg izra`aja skupqawem dobrovoqaca da idu Hercegovcima i Bosancima u pomo}. Vlada Danila Stefanovi}a nije pre~ila organizovawe dobrovoqa~kih odreda; {ta vi{e, ona ih je snabdevala oru`jem iz dr`avnih magacina. Dobrovoqci su se vrbovali me|u crnogorskim, hercegova~kim i bosanskim emigrantima u Srbiji; bilo ih je dosta iz Hrvatske i Vojvodine. Oskudica Srbije u oficirima prisilila

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

13

je srpsku vladu da dovla~i sa Vojne Granice {to vi{e Srba austriskih oficira. Ali to prela`ewe na{ih qudi u Srbiju nije se dopadalo Austriji. Wene vlasti ne prestaju da izdaju naredbe, da se pripazi na srpske oficire koji vrbuju dobrovoqce i spre~i odlazak Srba preko Save i Dunava u Srbiju. Dobrovoqa~ki logor bio je u leto 1875 u Rakovici kod Beograda. Po austriskim izve{tajima, ve} oko polovine avgusta bilo ih je tamo oko 800. Broj im se stalno uve}avao. »U Beogradu broj dobrovoqaca ra~unao se na 2000; skoro na svakom koraku mogao se sresti ~ovek sa pu{kom i jataganom«. Prve dobrovoqa~ke grupe slate su preko Austrije u Hercegovinu. Putem su se pona{ale tako upadno i bu~no, da se Austrija prepala da ne uzbune i weno ju`noslovensko stanovni{tvo i zabranila im prelaz. Neke ~ete imale su da upadnu neposredno iz Srbije u Bosnu i Novopazarski Sanxak. Oti{le su samo dve - ~ete vojvode @arka Qe{evi}a u Sanxak i Pani}a u Bosnu. U to je palo Stefanovi}a ministarstvo. Akciono ministarstvo Stev~e Mihailovi}a i Jovana Risti}a nastavilo je skupqawe dobrovoqa~kih ~eta i to sad kod [apca a da ih organizuje i prebacuje u Bosnu poslat je na Drinu |eneral Ranko Alimpi}. Ali osim pojedinaca i mawih grupa koje su slate u pomo} bosanskim i hercegova~kim usta{ima, ve}inom preko Austrije, velike ~ete ne prelaze vi{e granicu. Iza pada akcionog ministarstva u jesen 1875 dobrovoqa~ka akcija u Srbiji zamire”. Kad je Srbija u{la u rat (1876), do{li su joj u pomo} brojni dobrovoqci iz Hercegovine, Bosne, Vojvodine Srpske, Crne Gore, Ma}edonije i Bugarske; od wih je, sredinom maja, u [apcu, formiran Dobrovoqa~ki korpus, a tokom juna na Drini se na{lo i oko 2.350 dobrovoqaca, uglavnom iz pobuwene Bosne. ^ubrilovi} pi{e da “bosanski begunci u Austriji, koji nisu i{li u ~ete, po|o{e raznim putevima u Srbiju”, te da su “mnoge ~ete, koje su ve} bile u Bosni, povu~ene iz planina Vu~jaka, Motajice i Kozare i poslate u [abac”. Sve su to bili qudi “od prvoklasnog ratnog materijala”, puni nacionalnog ponosa i odu{evqewa, s velikim ratni~kim iskustvom iz ~etovawa po Bosni. Novosadska Zastava od 30. jula/11. avgusta 1876. godine pi{e da “u Drinskoj vojsci ima sedam dobrovoqa~kih bataqona (oko 5.050 ratnika), koje Bosanaca, koje Srba iz Austro-Ugarske, me|u wima i nekoliko Francuza, Talijana, Poqaka, ^eha, Nemaca pa i po nekoji Ma|ar”. Dva dana kasnije, Zastava prenosi pisawe ruskog vojnog lista Ruski invalid da je u srpskoj vojsci, posle samo mesec dana ratovawa, dakle sredinom jula, bilo izme|u 2025.000 dobrovoqaca. Povelik broj dobrovoqaca stigao je iz Rusi-

14

I. Petrovi}

je, a samo u okr{ajima kod \unisa, od oko hiqadu wih poginulo ih je ravno dve tre}ine. Ne pomiwe se u srpskoj istoriografiji da su u Bosni ratovali dobrovoqci iz Rusije, a mi }emo ovde preneti samo dva zapisa koji joj protivre~e. Prvi, iz novosadske Zastave: Grupa od ~etrdesetak gostiju iz Rusije, kako su po~esto nazivani dobrovoqci s isto~ne strane, me|u wima po jedan pukovnik, potpukovnik i major, preko dvadeset kapetana i petnaest poru~nika i potporu~nika, do{la je u Beograd 12/24. avgusta, narednog dana preobu~ena je u vojne uniforme i naoru`ana, posle ~ega je odmah krenula na Drinu, najverovatnije u okolinu Bratunca. Ta vest pro{irena je i najavom da bi dva dana kasnije mogli sti}i novi gosti. Drugi, iz novosadskog Srbskog naroda: Kad je ruski |eneral Mihail ^erwajev govorio o ukupnom broju dobrovoqaca iz Rusije u Srpsko-turskom ratu 1876. godine, on u svoje cifre nije svrstao onih 2.000 Rusa poslatih u Bosansku krajinu kao pomo} pukovniku Mileti Despotovi}u, ruskom oficiru, poreklom Srbinu, koji je glavnu komandu nad bosanskim ustani~kim ~etama primio 27. jula/8. avgusta 1876, istog dana kad je i ^erwajev preuzeo komandu nad jedinicama sjediwene Moravske i Timo~ke vojske. Pukovnik Despotovi} je, dakle, “dobio podkrepqewe od dve hiqade Rusa, koji su se do wega probili iz Srbije”, da bi ubrzo, “po `estokom boju oteo varo{ Petrovac na juri{, zarobio 100 nizama, a vi{e topova i xebane oteo”. Kada je po~etkom 1877. godine, opet prema zapisu Vase ^ubrilovi}a, srpska vlada odlu~ila da “po{aqe neke dobrovoqa~ke bataqone, 3-3500 qudi, na Deligrad, bojalo se da oni - ve}inom Bosanci, ne}e hteti i}i sa granice Bosne. Ali kad su poslani, i{li su na Moravu vrlo rado, samo, dok su tamo do{li bio je ve} i mir sklopqen, pa i ne sudelova{e u nijednoj borbi”. Na razme|i 19. i 20 veka u Ma}edoniji trajao je jedan podu`i period ~etovawa. ^etnici su se pojavili kao dobrovoqci u borbi protiv turske vlasti, da bi se docnije hrabro suprotstavili bugarskim poku{ajima da zavladaju Ju`nom Srbijom. I takozvani Ilindenski ustanak (1903) bio je spremqen po planu iz Sofije, za ra~un velikobugarske ideje, a bugarski “revolucionari”, po{to su se pred turskom vojskom i Arnautima morali povu}i u Srbiju, s prole}a naredne godine vratili su se u Ma}edoniju i otpo~eli borbu, “uglavnom ne vi{e protiv Turaka, nego protiv Srba, srpskih sela i srpskih prvaka”; u tom svom “oslobodila~kom” pohodu oni su pobili mnoge ugledne Srbe, najpre u~iteqe, sve{tenike i seoske kmetove.

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

15

U mnogim vojnim aktivnostima srpske i crnogorske vojske tokom oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine, a naro~ito na Solunskom frontu, wegovom proboju i daqem nastupawu, izuzetnu ulogu imali su dobrovoqci. Ovi su ratovi upam}eni u srpskoj istoriji i po sna`nom dobrovoqa~kom pokretu, izniklom iz bi}a i prirode srpskog naroda, wegove sna`no iskazane potrebe za slobodom, samostalno{}u i sopstvenim izborom kako `iveti i na koji na~in odlu~ivati o svojoj sudbini. Jer, na{av{i se u jednoj od ovih dveju vojski, po svojoj dobroj voqi, iz patriotskih i nacionalnih pobuda, dobrovoqci su se u balkanskim ra tovima, pod srpskom zastavom, odu{evqeno borili za kona~no oslobo|ewe od Turske, a kasnije, u Svetskom ratu, i za oslobo|ewe svih Ju`nih Slovena iz Austrougarske i za wihovo ujediwewe sa Srbijom i Crnom Gorom; mnogi od wih dali su u toj borbi i svoje `ivote. Dobrovoqci u balkanskim ratovima. Srpskom dobrovoqa~kom pokretu tokom balkanskih ratova malo je posve}ivano pa`we, zbog ~ega podatke o broju dobrovoqaca i u srpskoj i u crnogorskoj vojsci istorijska literatura u Srbiji pomiwe tek uzgredno ili ih, kao {to to, na primer, ~ine istori~ari Vladimir ]orovi} i Vladimir Dedijer, pre}utkuje. Ipak, u tim je ratovima bilo najmawe 73.200 dobrovoqaca, {to prekobrojnih, {to ustanika, {to ~etnika, {to onih sa strane. Jer, i strani dopisnici izve{tavali su o nevi|enom odu{evqewu za rat, dubokom patriotizmu i svesti o velikoj du`nosti srpskog naroda. Jedan od wih pisao je da “radnici-pe~albari koji su nedeqama `iveli samo od hleba i luka, nisu ~ekali isplatu, ve} su odmah po{li na zbori{te”, a drugi da je “vide}i ovaj duboki patriotizam i svetu vatru koja je buknula u sva~ijoj du{i... postao svestan neminovnosti pobede balkanskih naroda”. [to se ti~e dobrovoqaca u crnogorskoj vojsci, wih je bilo ne mawe od 33.000, ne ra~unaju}i je dan neodre|eno velik broj `ena, sestara, majki i k}eri crnogorskih ratnika, koje su u crnogorskoj vojsci bile jedina “komora” i, vrlo ~esto, jedina sanitetska pomo}; wihovim su starawem mnogi rawenici previjeni jo{ u toku neke od bitaka, izvu~eni sa boji{ta i, samo zahvaquju}i tome, ostali u `ivotu. Dodamo li tome i preko 700 lekara i drugog medicinskog osobqa sa strane, mo`emo zakqu~iti da se u balkanskim ratovima borilo najmawe 106.900 srpskih dobrovoqaca. Dobrovoqci u Velikom ratu. S prebacivawem dobrovoqaca iz srpskih krajeva zapadno od Drine i severno od Save i Dunava

16

I. Petrovi}

po~elo je od trenutka kad je postalo izvesno da }e Austrougarska objaviti rat svome ju`nom susedu, a najve}i deo te nove dobrovoqa~ke mase ~inili su austrougarski vojni obveznici. Kad je izbio rat, takvu praksu prihvatili su i brojni Srbi iz redovnog sastava austrougarske vojske, kao i oni koji su bili upravo mobilisani u vojsku; ne `ele}i da idu u rat protiv jednokrvne bra}e, oni su nastojali da svaki bliski susret sa srpskom, crnogorskom ili ruskom vojskom iskoriste za “promenu zastave”. Na wihov smi{qe ni prelazak u srpsku ili crnogorsku vojsku samo se formalno-pravno moglo gledati kao na dezerterstvo. U su{tini, wihov prelazak u jednu od tih dveju vojsaka (naj~e{}e u srpsku) bio je dug svekolikom Srpstvu i retka prilika da se u~e{}em u oru`anoj borbi protiv dotada{wih austrijskih i ugarskih okupatora doprinese kona~nom oslobo|ewu sve Srpske Zemqe, i isto~no i zapadno od Drine, i severno i ju`no od Dunava i Save. Iz jednog spisa koji je 1. novembra 1917. godine potekao iz kancelarije Dobrovoqa~kog odeqewa u Odesi (u slu`bi Srpskog dobrovoqa~kog korpusa), saznajemo da je uo~i samog rata i prvih ratnih meseci “iz osvojenih bosansko-hercegova~kih oblasti pre{lo na teritoriju Srbije do 50.000 Bosanaca i Hercegovaca... I uputi{e se gotovo svi... u pozadinsku slu`bu vojske i u gra|anske du`nosti”, a od jednog dela formiran je ve}i broj dobrovoqa~kih odreda i samostalnih bataqona. Znaju}i da je najvi{e mogu}nosti za be`awe pru`ao austro-ruski front, i da je najve}i broj vojnika u ruskom zarobqeni{tvu poticao iz reda onih koji su se predali dobrovoqno, srpska vlada bila je naro~ito zainteresovana da za svoju nacionalnu ideju pridobije te takozvane ruske zarobqenike. Rusi su pokazali razumevawe za srpsku stvar, te je dopu{teno “da se puste zarobqenici iz srpskih zemaqa Austro-Ugarske” spremni za dobrovoqno stupawe u srpski vojsku. Poslovi oko kupqewa dobrovoqaca tekli su sporo, tako da su wihove prve ve}e grupe preba~ene u Srbiju, Dunavom, tek krajem septembra 1915. godine. Narednih meseci ta je misija nastavqena poja~anim intenzitetom, te je krajem marta 1916. po~elo formirawe prvog, a koji dan kasnije i drugog dobrovoqa~kog puka Prve srpske dobrovoqa~ke divizije. Na dan kad je ta Divizija formirana (16/29. april 1916), od ukupno 9.904 dobrovoqca, bilo je Hrvata 84, Slovenaca 14, ^eha 25, Rusa 8, pripadnika drugih narod 22, dok su svi ostali (9.751, odnosno 98,4 posto) bili Srbi. Prema izve{taju poslatom srpskom prestolonasledniku Aleksandru, dan uo~i osnivawa Divizije, bili su me|u vojnicima “na prvome mestu Bosanci i Hercegovci, a odmah iza wih Vojvo|ani (13, 203).

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

17

Ne zna se ta~no koliko je zarobqenika pristupilo Srpskom dobrovoqa~kom korpusu u Odesi, ali treba ra~unati da ih je bio 53-60.000. Pored toga, Rusi su prihvatali brojne dobrovoqce koje nisu upu}ivali u Odesu, ve} su ih, ne obave{tavaju}i o tome srpsku komandu, “pre~icom” ukqu~ili u vojne operacije ruske vojske protiv boq{e vika. Ipak, nesumwivim se mo`e smatrati da je sa te strane, u bojevima na Dobruxi i na Solunskom frontu u~estvovalo najmawe 30.880 dobrovoqaca. Ne upu{taju}i se u to kako su stvarane dobrovoqa~ke jedinice u Rusiji, kako je skoro jedna tre}ina prijavqenih dobrovoqaca, uglavnom Hrvata i Slovenaca, dezertirala iz Korpusa i na koji je na~in pribli`no 24.760 dobrovoqaca iz Odese preba~eno na Solunski front, kaza}emo samo da su borbe u Dobruxi bile `esto ke: od tri bugarske divizije, koje su stajale naspram srpske (ja~ine oko 18.400 ratnika), dve su bile rasturene. Srpska Prva dobrovoqa~ka divizija ostala je bez 53% svog sastava. Solunski front u ranoj fazi. Vojne operacije u ranoj fazi Solunskog fronta bile su pra}ene velikim qudskim `rtvama (pribli`no 33.000 vojnika i stare{ina izba~eno je iz stroja), tako da je srpska vojska morala biti reorganizovana; na samom po~etku 1917. godine rasformirani su Tre}a armija i svi ~etvrti divizijski pukovi, a broj ~eta u bataqonima sveden je na tri. Naredbom srpske Vrhovne komande “ukinuti” su i “dobrovoqci, na{i poda nici, sposobni za vojnu slu`bu”, {to zna~i da su i prekobrojni pukovi, dobrovoqa~ki dakle, prestali da postoje. Rasformiran je i Dobrovoqa~ki odred, a razme{tawem wegovih pri padnika uklowen je jo{ jedan trag o srpskim dobrovoqcima. Samo se iz jedne naredbe pukovnika Krste Smiqani}a, komandanta Drinske divizije, napisane 18. marta 1917. godine, vidi da su dobrovoqci u{li u sastav Dri nske divizije 28. septembra 1916. godine, po novom kalendaru, da su odmah stali u prvi borbeni red i da su, po prirodi stvari, bili “nameweni” za prve `rtve. Me|u wima, uz ostale “slavne dobrovoqce” od “Divne Dalmacije... do Velike i Plemenite Rusije”, on najpre pomiwe “hrabre i juna~ke sinove Tu`ne Bosne i i Kr{ne Hercegovine”. Kako su srpske `rtve na Solunskom frontu bile velike, a Srbija ostala bez sopstvene osnove za vojni~ku popunu, jedina mogu}nost za opstanak srpske vojske na solunskom rati{tu vi|ena je u kupqewu dobrovoqaca u iseqeni{tvu, pre svega u Sjediwenim Dr`avama. Da bi se pridobili potencijalni dobrovoqci, srpska vlada je 17. novembra 1916. donela uredbu o naseqavawu u “novim krajevima”, po kojoj }e se dobrovoqcima dodeqivati dr-

18

I. Petrovi}

`avna zemqa. Budu}i da se tada ra~unalo samo s vojni~kim porazom Austrougarske a ne i s wenim rasturawem, Srbija se sma trala obaveznom da, u granicama svojih mogu}nosti, svim dobro voqcima iz prekodrinskih, prekosavskih i prekodunavskih krajeva, onima koji se ne bi vra}ali u Ameriku a ne bi im bilo povratka ni u zavi~aj, obezbedi prostor za naseqavawe i najosnovniji uslovi za zasnivawe novoga doma. U toj odluci nazna~eno je da }e svakom Jugoslovenu koji iz Amerike do|e u srpske dobrovoqa~ke trupe dodeliti pet hektara plodne zemqe u Makedoniji radi naseqa. “Zemqa je wihova ako ostanu `ivi, ako pak poginu u borbi pravo svojine prelazi na naslednika, koji moraju biti: Srbin, Hrvat ili Slovenac”. Odlukom Ministarskog saveta od 9/. januara 1917. godine to pravo pro{ireno je na sve dobrovoqce. Dobrovoqci iz iseqeni{tva. Iz raspolo`ivih podataka nedvosmisleno se mo`e zakqu~iti da je tokom oslobodila~kih ratova od 1912. do 1918. godine u srpsku i crnogorsku vojsku krenulo najmawe 58.500 dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa. Od toga, treba ra~unati da je bilo do 2.000 lica izvan prostora prethodnih dveju Jugoslavija, ne vi{e od 1.000 Hrvata i Slovenaca, a svi ostali bili su Srbi iz svih srpskih krajeva pod austrougarskom okupacijom, iz Crne Gore, Ju`ne i Stare Srbije. Izuzmemo li oko 400 poginulih u brodolomu “Brindizija” u luci Medovo, na Badwi dan 1916 (me|u wima pribli`no 60 iz Hercegovine i, mo`da, dvojica iz Bosne), 1.000 pripadnika Pivkovog bataqona, 315 zaro bqenika oslobo|enih iz No}ere Umbre, 2.000 dobrovoqaca koji su posle pada Crne Gore ukqu~eni u savezni~ke vojske i 2.000 dobrovoqaca pristiglih u Solun posle propasti Austrougarske, na srpskom i crnogorskom rati{tu tokom oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine pojavilo se najmawe 52.800 lica iz prekomorskih zemaqa. Bez 16.200 onih koji su do{li u balkanske ratove (ukqu~uju}i i medicinsko osobqe) i oko 1.700 osoba iz stranih medicinskih misija, u Prvom svetskom ratu na{lo se, dakle, oko 40.800 dobrovoqaca iz iseqeni{tva u Americi, Australiji, Novom Zelandu, Francuskoj, Maloj Aziji, Carigradu, Ju`noj Africi i Egiptu, najve}im delom, i u mawem broju iz zarobqeni{tva u Italiji i Francuskoj. Na samom kraju 1917. godine, prema izjavi Milenka Vesni}a, vrlo kvalifikovanog da pru`i takvu informaciju, na Solunskom frontu nalazilo se oko 20.000 dobrovoqaca iz Amerike. Pridru`e li se tom broju dobrovoqci iz Italije, Egipta i Francuske, wih oko 3.600 i, po prilici, 6.600 dobrovoqaca iz Amerike koji su kroz Bizertu pro{li tokom po-

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

19

sledwih dvanaest ratnih meseci, proizilazi da je u proboju Solunskog fronta u~estvovalo oko 30.200 dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa. Dobrovoqci i proboj Solunskog fronta. Ne{to vi{e od polovine ukupnog sastava srpske vojske u zavr{nim operacijama na Solunskom frontu i u wegovom proboju ~inili su dobrovoqci. Jer, od ukupno oko 140.000 vojnika u sastavu srpske vojske, a mo`da i svih 150.000 - prema nekim drugim izvorima, u proboju Solunskog fronta i u zavr{nim operacijama za oslobo|ewe Srbije i Crne Gore i prekodrinskih, prekosavskih i prekodunavskih srpskih krajeva u~estvovalo je najmawe 82.600 dobrovoqaca, od toga oko 76.600 izvan Kraqevine Srbije, uglavnom iz krajeva koji su se pre Velikog rata nalazili pod austrijskom i ugarskom okupacijom. Relativno malobrojno u~e{}e vojnika iz Kraqevine Srbije u proboju Solunskog fronta neposredna je posledica srpskog povla~ewa preko Arbanije i Crne Gore, posle vojni~kog poraza u okr{ajima sa nema~kom, austrougarskom i bugarskom vojnom silom na samom kraju druge ratne godine. Prakti~no, nivo fizi~ke i moralne spremnosti srpskih vojnika bio je nedovoqno visok za sve ono {to se de{avalo tokom austro-nema~ko-bugarske ofanzive u Srbiji: “Bilo je i u srpskoj vojsci vojnika, podoficira i oficira koji su u trenutcima qudskih slabosti napu{tali borbu; bilo ih je koji su se i predavali neprijatequ u borbi kada drugog izlaza nije bilo da se sa~uva `ivot; bilo ih je koji su samovoqno napu{tali svoje jedinice, ...fizi~ki izmu~eni do krajwih granica... podlegli ose}awima napu{tenosti... poti{teni brigama za ostavqenim porodicama, ...u nadi da }e uspeti da se probiju kroz obru~ neprijateqa i da se vrate svojim domovima, oni su polazili u susret tragi~noj sudbini... Po pravilu no}u, oni su izostajali za svo jim jedinicama, a zatim naj~e{}e u grupama sastavqenim od ro|aka, suseda i prijateqa iz istoga mesta ili kraja, kretali svojim ku}ama. Mo`da je bilo i onih kojima je to po{lo za rukom; ostale je hvatao neprijateq, ubijao kao bandite ili slao u zarobqeni{tvo”. Poreklo i nacionalni sastav srpskih dobrovoqaca. Od ukupnog broja svih dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa, obuhva}enih datom klasifikacijom (58.500), svega oko 9.200 osoba identifikovano je i wihova imena objavqena u kwizi I. Petrovi}a, Pomenik svetih srpskih ratnika, Novi Sad 2005. U tom Pomeniku sabrana su imena srpskih dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa

20

I. Petrovi}

(ukqu~uju}i Italiju i Francusku), prispelih na rati{ta u Srbiji i Crnoj Gori (1912-1915) i na Solunski front (1916-1918). Jedan mawi deo wih, mo`da dve-tri stotine, stigao je u balkanske ratove, a stotinak wih dolazilo je iz Amerike dva puta, najpre u balkanske ratove, a potom u Veliki rat; svi oni nalaze se u istoj vrsti: borci, neborci, sanitetsko i tehni~ko osobqe u medicinskim misijama ili pojedina~no; ovi posledwi uvr{teni su u Pomenik bez obzira na to iz koje su zemqe do{li. Po{to su ispu{teni dobrovoqci iz Pivkovog bataqona (709) i iz stranih medicinskih misija koje su u balkanskim ratovima (142 osobe) i Velikom ratu (561 osoba, me|u wima i trinaest s iskustvom iz balkanskog rata) delovale u sastavu srpske ili crnogorske vojske na nekom od wihovih rati{ta, ukqu~uju}i i ono na Dobruxi, obradom su obuhva}ena samo imena 7.820 srpskih dobrovoqaca, ~iji je zavi~aj ovde odre|en po regionalnom principu, azbu~nim redom, kako sledi:
Austrougarska 25 Boka i Pa{trovi}i 407 Bosna 862 Vojvodina Srpska 439 Gorwa Krajina 2676 Italija 19 Kosovo i Metohija 242 Ma}edonija 23 Rumunija 38 Rusija 42 Sjediwene Ameri~ke Dr`ave 13 Slavonija 267 Slovenija 34 Kraqevina Srbija 101 Hercegovina 1019 Hrvatska 292 Crna Gora 1038 Neodre|eno poreklo 283 Svega 7820 Srbi 7640 Hrvati 52 Slovenci 34 ^esi 13 Rusi 42 Italijani 19 Amerikanci 6 Ostali 14 Svega 7820

Po nacionalnom sastavu, bili su to:
97,699 0,664 0,434 0,166 0,537 0,244 0,077 0,179 100

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

21

Izra~unati odnosi ne mogu se u potpunosti primeniti na celu statisti~ku masu (sve dobrovoqce u srpskoj i crnogorskoj vojsci) ali se mo`e smatrati izvesnim da su u srpskim oslobodila~kim ratovima 1912-1918. godine Srbi ~inili iznad 98,5 procenata ukupnog broja dobrovoqaca. Neposredno posle dobijenog rata. Raspolo`ewe stvoreno probojem Solunskog fronta nagove{tavalo je da bi dobrovoqci svoj status “za posle rata” mogli urediti bez te{ko}a. Najpre, Uredbom o dobrovoqcima od 18. decembra 1919. godine bilo je predvi|eno da }e se dobrovoqcem smatrati svaki dr`avqanin novostvorenog Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca koji je u srpsku vojsku stupio dobrovoqno, zakqu~no s 18. novembrom 1918. godine, te da }e se “dobrovoqcima zemqoradnicima” razdeliti plodna zemqa radi naseqewa, “tamo gde se naseqavawe bude vr{ilo prema planu”. Tako|e, bilo je odlu~eno da }e se zemqa dodeqivati samo onim siroma{nim dobrovoqcima koji }e je sami obra|ivati. Ako bi se kontrolom doznalo da se dodeqena zemqa koristi druk~ije, ona }e se oduzeti. Nepuna dva meseca kasnije donesena je i Uredba o delimi~noj eksproprijaciji zemqi{ta velikih poseda za javne interese i o kolonizaciji, a krajem avgusta 1920. godine, izdata je naredba da se pristupi privremenom naseqavawu dobrovoqaca iz pasivnih krajeva “u jednu sno{qiviju situaciju od ove u kojoj se sada bez zemqe i bez sredstava za `ivot nalaze”. Posle nekoliko dana dato je i uputstvo za izvr{ewe ove naredbe, a jedna od najzna~ajnijih odredaba predvi|ala je da }e se naseqavati samo dobrovoqci koji su ratovali na Solunskom frontu i koji o tome imaju uverewe Ministarstva za socijalnu politiku ili do 1. aprila naredne godine pribave odgovaraju}u objavu vojnih vlasti. Zainteresovani dobrovoqci, po zanimawu zemqoradnici ili zanatlije, morali su svoj status dokazati uverewem nadle`nih vlasti. Zbog toga {to su i neki nezemqoradnici ve} bili zaposeli zem qu pre dono{ewa Uredbe o dobrovoqcima, svi oni, smatraju}i se o{te}enim, protestovali su. Da bi se izbegle mogu}e neprijatnosti, ministar za agrarnu reformu doneo je 23. oktobra 1920. godine re{ewe kojim se zemqa za naseqavawe mo`e dati i dobrovoqcima drugih zanimawa, ako bi oni izjavili da }e tu zemqu obra|ivati i svojim radom doprinositi ure|ivawu naseqeni~kih kolonija. Ta je odredba omogu}ila brojne malverzacije i {pekulacije sa dobrovoqa~kim statusom i dobrovoqa~kom zemqom, ali je mnogo ve}i nedostatak bio sadr`an u odredbi da se zemqa mo`e dodeqivati samo onim dobrovoqcima koji su ratovali na Solunskom

22

I. Petrovi}

frontu. Na to su odmah reagovali dobrovoqci iz Vojvodine Srpske koji nisu dospeli do Solunskog fronta, ve} su svoje ratovawe okon~ali na Dobruxi; samo se mo`e pretpostaviti da se tu, jednim delom, radilo o dobrovoqcima koji su posle rawavawa na Dobruxi ostali negde u Rusiji na du`em le~ewu ili su iz Srpskog dobrovoqa~kog korpusa istupili pre wegovog odlaska na Solunski front; na protestnoj skup{tini oni su zahtevali “da se i dobru~anima odmah deli zemqa za ovu ekonomsku godinu i da i oni osete blagodati za svoje po`rtvovawe”. Krajem jula 1924. godine formirana je politi~ka koalicija (“Opozicioni blok”) antisrpski raspolo`enih demokrata Qube Davidovi}a i Radi}e ve Hrvatske republikanske seqa~ke stranke, a Davidovi}eva vlada, smatra ju}i to najpre~om merom, odmah je krenula s revizijom dobrovoqa~kih uverewa i su`avawem i oduzimawem dobrovoqa~kih prava. Koji dan kasnije, novosadska Zastava to je ocenila sasvim prirodnim: “Antisrpski osvetni duh pokojne Austrije najpre kesi svoje zube na one, koji su toj Austriji iskopali grob. Dana{woj vladi je zato prva briga, da lupi po glavi izdajice - srpske dobrovoqce”. Prvog decembra 1926. godine donesen je novi Pravilnik za izvr{ewe Zakona o dobrovoqcima, kojim su ukinuta dobrovoqa~ka prava svim Crnogorcima izme|u osamnaest i pedeset godina starosti, ~ak i onima koji su pristigli iz prekomorskih zemaqa, ra~unaju}i tu i poginule. Na`alost, status srpskih dobrovoqaca nije vaqano re{avan ni narednih godina. Zbog toga, na godi{woj skup{tini Saveza ratnih dobrovoqaca odr`anoj maja 1938. godine, jednoglasno je zakqu~eno da se 1. decembra iste godine u Beogradu odr`i “veliki javni protestni zbor dobrovoqaca Jugoslavije zbog neizvr{ewa zakona o re{avawu dobrovoqa~kog pitawa s tim, da se u negativnom slu~aju po ovim pitawima dobrovoqci javno odreknu dobrovoqa~kih zakonskih prava uz povra}aj primqenih dobrovoqa~kih uverewa i dobijenih ratnih odlikovawa”. Vlasti nisu dopustile da se nameravani skup odr`i, a nema pisanog traga o tome da li je dobrovoqa~ka organizacija nastavila svoj pritisak na vladu. Naknadni slom srpskih dobrovoqaca. A onda, Kraqevina Jugoslavija uvu~ena je u novi svetski rat i razdrobqena. ^im se to desilo, Ante Paveli}, u ime Hrvata koji su cele ~etiri ratne godine gradili svoju “ratnu” i nacionalnu politiku na ciglih hiqadu-dve dobrovoqaca hrvatske nacionalnosti, u vremenu dok je pod nema~kom za{titom stvarao svoju Nezavisnu Dr`avu Hrvat-

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

23

sku (NDH), 18. aprila 1941. godine doneo je “zakonsku odredbu” kojom “sva zemqi{ta, {to su bila podijeqena t. zv. dobrovoqcima na podru~ju Nezavisne Dr`ave Hrvatske progla{uje(m) dana{wim danom hrvatskom narodnom imovinom. Nitko od dosadawih vlasnika i posjednika nema pravo na bilo kakovu od{tetu za tu zemqu niti za bilo {to, na toj zemqi izgra|eno”. To samo kao pravni okvir, a prakti~ni deo te procedure bili su usta{ki pokoqi srpskog `ivqa u Lici, po Kordunu i Baniji, po Hercegovini, Slavoniji i Sremu, svuda u granicama novouspostavqene usta{ke NDHr; srpski dobrovoqci bili su meta u svim tim krajevima, delom zbog toga {to su smatrani srpskim nacionalistima, a delom zbog toga {to je biolo{ko uni{tewe srpskog nacionalnog bi}a otvaralo mogu}nost katoli~koj crkvi ne samo da uve}a svoje prihode, ve} i teritorijalnu nadle`nost. U tom zlo~iwewu nisu “popustqiviji” bili ni Maxari; oni su posle upada u Barawu i Ba~ku, polovinom aprila 1941. godine, pobili oko 3.500 lica, dok je broj uhap{enih, zlostavqanih i opqa~kanih prema{io i deset hiqada. Istovremeno, oko 56.000 “nedomicilnih”, odnosno onih koji nisu ro|eni u Ba~koj, bili su proterani; najve}om delom, to se odnosilo na srpske dobrovoqce iz oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine. A da bi se odr`ao (o~uvao) “pravni kontinuitet” s takvom antisrpskom logikom hrvatskih i maxarskih vlasti, Nacionalni komitet oslobo|e wa Jugoslavije, ~iji je predsednik bio Josip Broz, pod brojem 343 od 6. marta 1945. godine, dok je rat jo{ trajao, doneo je Odluku o privremenoj zabrani vra}awa kolonista u wihova ranija mesta `ivqewa. Ne bi li se tom ~inu dao du{ebri`ni~ki i pokajni~ki karakter, jer su kolonisti uglavnom bili Srbi, odluku je potpisao Srbin, raspop Vlada Ze~evi}, poverenik unutra{wih poslova; tekst ove odluke, objavqen u Slu`benom listu Demokratske Federativne Jugoslavije broj 13 od 16. marta 1945. godine, glasi: “U posledwe vreme, bez odobrewa narodnih vlasti prime}uje se vra}awe i preseqavawe kolonista (naseqenika) koji su ranije bili naseqeni u Makedoniji, Kosovu, Metohiji, Sremu i Vojvodini. Budu}i da se ovim nanosi {teta samim kolonistima, jer se izla`u tro{kovima, po{to jo{ nisu stvoreni uslovi za wihov povratak u ranija naseqa, to s obzirom na sve predwe, a da bi za {titio same naseqenike od nepotrebnog puta i izli{nih tro{kova Re{avam: 1. Privremeno se ne dozvoqava vra}awe kolonista u wihova ranija mesta `ivqewa i neka svi ostanu na svojim mestima, s tim

24

I. Petrovi}

{to }e im Narodno-oslobodila~ki odbori ukazivati i daqe svaku pomo}; 2. Po{to }e pitawe kolonista biti re{eno posebnom Uredbom, to }e biti blagovremeno obave{teni ko }e, kada i u koji kraj dr`ave mo}i da se preseli”. Kako to pi{e na jednom mestu, “tim aktom samo na Kosmet spre~en je povratak oko 12.000 doma}instava sa oko 60.000 ~lanova - kolonista, me|u kojima je bio veliki broj ratnih dobrovoqaca i wihovih porodica. Istom Odlukom, mnogo ve}em broju ratnih dobrovoqaca i wihovih porodica zabrawen je povratak u Barawu i Ba~ku”. Mora biti da su kolonisti, najve}im delom srpski dobrovo qci, na pravi na~in shvatili smisao te odluke, jer je raspop Vlada, ovoga puta kao ministar unutra{wih poslova, 4. jula potpisao re{ewe (objavqeno u Slu`benom listu DFJ broj 48 od 10. jula 1945) kojim se “zabrawuje do daqe naredbe svaka prodaja, kupovina i zadu`ivawe poqoprivrednih zemqi{ta, {u ma, poqopri vrednih zgrada i objekata, koji se nalaze na poqoprivrednim gazdinstvima bez obzira da li su one vlasni{tvo pojedinaca, ustanova ili privatnih preduze}a”. Onima koji re{ewe ne budu po{tovali, zapre}eno je Zakonom o suzbijawu nedopu{tene {pekulacije i privredne sabota`e. I daqe “brinu}i” o kolonistima (najve}im delom srpskim dobrovoqcima), ve} 3. avgusta iste godine, Predsedni{tvo Antifa{isti~kog ve}a narodnog oslobo|ewa Jugoslavije (Avnoj) donelo je Zakon o reviziji dodeqivawa zemqe kolonistima i agrarnim interesentima u Makedoniji i Kosovsko-metohijskoj oblasti (Slu`beni list DFJ broj 56 od 5. avgusta 1945). Polaze}i od stava da su predratni kolonisti dobili zemqu “kao nagradu za usluge nenarodnim re`imima”, novi za konodavac smislio je vrlo jednostavnu zakonsku odredbu: korisnici agrarne reforme izvr{ene pre 6. aprila 1941. godine na teritoriji Ma}edonije, kao i naseqenici na Kosovo i Metohiju, “gube pravo na zemqu ako im je bila dodeqena zemqa privatnih vlasnika, smatraju}i takvim vlasnikom svakog zemqoradnika koji je radio svoju zemqu, bez obzira da li je na wu imao ili nije imao tapiju” ili je na woj radio kao ~iv~ija (kmet, bezemqa{) ili stal ni zakupac, a naro~ito ako je odnosni vlasnik, Ma}edonac ili [iptar, bio “politi~ki” emigrant. U novouspostavqenim “oslobodila~kim” odnosima, to je zna~ilo da je svaki [iptar (makar i tek prispeo iz Arbanije) ili Ma}edonac, obi~nom izjavom da je oduzeta kolonisti~ka zemqa (i dobrovoqa~ka, dakle) do 1918. godine bila wegova svojina, bez bilo kakvih pravnih smetwi postajao vlasnik te zemqe.

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

25

Godinu i po dana kasnije, 22. februara 1947, zakonodavac se dosetio da je neki od predratnih kolonista mogao izbe}i sve zamke upravo pomenutog Zakona o reviziji, te je formulisao nov Zakon o postupawu s napu{tenom zemqom kolonista u Autonomnoj Kosovsko-metohijskoj oblasti (Slu`beni glasnik Narodne Republike Srbije broj 9 od 28. februara 1947). Prividno vode}i ra~una o pravu, Prezidijum Narodne skup{tine NRS (Srbije, dakle, ne Jugoslavije!) poslu{ni~ki je obznanio slede}e: “Kolonisti i agrarni interesenti kojima je dodeqena zemqa u Kosovsko-metohijskoj oblasti pre 6. aprila 1941. godine a nije im oduzeta revizijom izvr{enom na osnovu ~l. 4 i 5 Zakona o reviziji dodeqivawa zemqe kolonistima i agrarnim interesentima u Makedoniji i Kosovsko-metohijskoj oblasti od 3 avgusta 1945 godine - gube pravo na istu ako se do 30 septembra 1947 godine ne vrate na svoja imawa i otpo~nu sa obradom”. Bilo je to vreme kad je velik broj nekada{wih kolonista odnosno srpskih dobrovoqaca, i agrarnih interesenata bio nepismen, kad su wihove mogu}nosti da saznaju {ta to sve pi{e u nekakvim slu`benim novinama bile nikakve i kad mnogi od wih nisu ni pre`iveli rat, tako da je ovaj Zakon jedino imao za ciq da zemqu oduzme i onim kolonistima kojima, ko zna iz kojih razloga, zemqa do tada jo{ nije bila oduzeta. Da se zaista smi{qeno radilo na uni{tewu srpskog nacionalnog bi}a u Ju`noj i Staroj Srbiji pokazuje i Zakon o likvidaciji agrarne reforme vr{ene do 6. aprila 1941. godine na velikim posedima u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini (objavqen u Slu`benom glasniku NRS broj 9 od 28. februara 1947), ~iji 2. i 3. ~lan nedvosmisleno svedo~e da je odnos nove vlasti prema kolonisti~kom `ivqu u Vojvodini Srpskoj bio druk~iji od onoga koji je zadesio predratne koloniste u Ma}edoniji i na Kosovu i Metohiji: “Lica koja su u svojstvu utvr|enih agrarnih subjekata dobila zemqu i uvedena u posed do 6 aprila 1941 godine smatraju se vlasnicima dobijenog zemqi{ta, bez obzira da li je to zemqi{te upisano u zemqi{nim kwigama na wihova imena, ako to zemqi{te sami obra|uju. Lica koja su do 6 aprila 1941 godine sama obra|ivala dobijeno zemqi{te, pa su usled rata bila prinu|ena da to zemqi{te napuste, smatra}e se vlasnicima dobijenog zemqi{ta ako se u roku od {est meseci po obnarodovawu ovog Zakona nasele na dobijenom zemqi{tu”. A onda, u preure|enoj dr`avi, u uslovima produ`ene hrvatske okupacije srpskih krajeva (i srpskog naroda) u Brozovoj Jugoslaviji, Ministarstvo unutra{wih poslova Federativne Narod-

26

I. Petrovi}

ne Republike Jugoslavije, pod Pov. IV br. 11057/46 od 18. februara 1947. godine, donelo je re{ewe kojim se Savezu ratnih dobrovoqaca iz oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine zabrawuje rad, a imovina udru`ewa konfiskuje u korist dr`ave. Naslawaju}i se na podatke da je “samo u Narodnoj Republici Crnoj Gori ka`weno preko 15 biv{ih ~lanova Saveza, i to na du`e vremenske kazne li{ewa slobode zbog saradwe s neprijateqem”, a u Bosni i Hercegovini “vi{e od 12” ~lanova Saveza zbog izdaje i u~e{}a “u fa{isti ~kim, usta{kim i ~etni~kim odredima”, Ministarstvo je ocenilo da je “ovakav protivnarodni i izdajni~ki rad ~lanova Saveza dao Savezu kao organizaciji profa{isti~ko obele`je”, wegov rad bio je “u svojoj su{tini protivnarodni i izdajni~ki”, ~ime je “jasno obele`io profa{isti~ki karakter ove organizacije”. Pod PO br. 1802/47 od 24. marta 1947. godine potvr|uju}i re{ewe svog Ministarstva unutra{wih poslova, Vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije ocenila je da “okolnost {to je bilo ~lanova Saveza, koji su bili na strani narodnooslobodila~kog pokreta... nema upliva na prosu|ivawe profa{isti~kog obele`ja Saveza kao organizacije, jer nije rezultat direktiva ili bilo kakvih akcija te organizacije. (Jednako kao {to ni onih “vi{e od 12” i “preko 15” nisu oti{li “na drugu stranu” po direktivi istog tog Saveza, ali to Vladi nije bilo bitno - IP). Naprotiv, Savez kao organizacija nije ispunio svoj zadatak i nije svoj rad uskladio sa interesima naroda, a svojim pasivnim stavom u ~asu okupacije potvrdio je svoj profa{isti~ki karakter... Po{to je... re{ewem (Ministarstva unutra{wih poslova) pravilno utvr|en profa{isti~ki karakter organizacije, koji je u punoj meri do{ao u ~asu i tokom okupacije, to nema nikakvog upliva eventualni raniji antifa{isti~ki stav organizacije”, na koji se Savez ratnih dobrovoqaca iz oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine pozivao i zbog ~ega se `alio. Srpski dobrovoqci osu|eni su, tako, na }utawe o sebi. ]uti se o wima i danas, iako ve} podugo deluje Udru`ewe ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca, u Beogradu. To se Udru`ewe (obnovqeno na Vidovdan 1969. godine, zalagawem akademika Radivoja Ka{anina, srpskog dobrovoqca rodom iz Barawe, i zahvaquju}i razumevawu Branka Pe{i}a, onda{weg predsednika Skup{tine Grada Beograda), koje je, ko zna zbog ~ega, izbeglo da u svoj naslov upi{e re~ “srpskih”, dr`i spiskova sa~iwenih u Saveza ratnih dobrovoqaca Kraqevine Jugoslavije, po kojima je od 1928. godine, od kada je donesen novi zakon o ratnim dobrovoqcima, do aprila 1941. godine, izdato

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

27

43.628 novih dobrovoqa~kih uverewa, a stara uverewa izdata od 1919. do 1928. su ogla{ena neva`e}im. Na tom se spisku nalaze samo dobrovoqci koji su nadeqeni zemqom ili su umesto zemqe dobili dr`avne obveznice na odre|enu nov~anu sumu. I u me|uvremenu, i kasnije, brisani su mnogi dobrovoqci iz ~isto administrativnih razloga: najve}eg broja poginulih dobrovoqaca nema u spiskovima (primera radi, u dobrovoqa~koj koloniji Lipar nadeqeno je zemqom ukupno 257 nosilaca dobrovoqa~kih prava, a ne{to vi{e od 500 u dobrovoqa~koj koloniji Stepanovi}evo. U onom prvom me stu na{la se samo jedna udovica poginulog dobrovoqca, u drugom ih je bilo ~etiri ili pet, dok su svi ostali bili pre`iveli dobrovoqci); velik broj poginulih dobrovoqaca, mladih i ne`ewenih, nije se smatrao ne~ijim hraniocem, zbog ~ega je odmah otpao kao dobrovoqac; mnogi dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa vratili su se posle rata u dr`avu iz koje su stigli u rat; oni koji nisu do odre|enog roka naseqeni na nadeqenu zemqu; oni koji su ostali bez naslednika; oni koji nisu uspeli da savladaju najrazli~nije administrativne formalnosti. Pri tome mora se imati u vidu da se na dobrovoqa~ka imawa nije primewivalo gra|ansko pravo, ve} je za wih izmi{qeno posebno “dobrovoqa~ko pravo”, po kome je svaki dobrovoqac, u svakom trenutku, mogao izgubiti svoj dobrovoqa~ki status. A da se srpski dobrovoqci ne broje po administrativnom naho|ewu ve} po doprinosu oslobodila~kim ratovima 1912-1918. godine, po vi{egodi{wim istra`ivawima ovog autora bilo bi ih u balkanskim ratovima najmawe 106.900, a u Velikom ratu najmawe 214.200; ukupno, dakle, preko 321.000. U ovoj samo naizgled visokoj cifri nema neodre|eno velikog broja ratnika iz takozvanog Murmanskog odreda koji se u Srbiju vratio po okon~awu ratnih operacija. Nema ni onih 5.402 dobrovoqca iz bataqona Rusa i 306 ^eha koje u Narodnoj skup{tini pomiwe ministar vojni Du{an Trifunovi}. Nema ni onih Pomoravaca za koje jedan francusk i oficir pi{e da je “svaki... istovremeno i nedosti`ni i nevidqivi vojnik”, te da se neprijateqi “u panici jedva spasavaju... od ustanika koji su se ugnezdili na liticama i koji su bili ne milosrdni”. I nema onih “oko 25.000 zarobqenika iz Italije pripravnih da stupe u dobrovoqce”, koje engleski general Planket pomiwe u razgovoru sa generalom Fran{e d’Epe reom, a koje Italijani “u mawim skupovima upotrebqavaju na raznim odsecima fronta u italijanskoj uniformi i pod wihovim zapovedni{tvom” ili ih razmewuju za svoje sunarodnike u austrougarskom ropstvu i {aqu u ~ehoslova~ku legiju i u rumunske “izvidni~ke ~ete”.

28

I. Petrovi}

Skoro svi dobrovoqci, preko 99 odsto, bili su u svom zavi~aju zemqoradnici; tek po izuzetku, me|u wima se na{lo ne{to zanatlija i tek po koji inte lektua lac. S ovima posledwim druk~ije nije ni moglo biti, ako se zna da je Ar~ibald Rajs, veliki prijateq srpskog naroda, nepunih deset godina kasnije zapisao da je inteligencija u srpskom narodu “postajala sve gordija i kod we su se sve vi{e gubila ona lepa narodna svojstva. Pre velikog rata ona jo{ nije bila zarazila omladinu, pa je ~ak i univerzitetska omladina, budu}i ~lanovi »inteligencije«, jo{ bila rodoqubiva... Naduvana »inteligencija« se tokom rata isticala kukavi~lukom, a, {to je jo{ gore, neki intelektualci su iskoristili neda}e svog naroda za li~no boga}ewe... Izdavali su se za predstavnike prosve}ene Srbije... Zahvaquju}i pa`wi i po~astima kojima su je obasipali a koje su bile namewene hrabrim braniocima Srbije... postala je jo{ mnogo gordija, nadu venija i zavidqivija nego pre rata... Odmorna, zahvaquju}i zabu {avawu tokom rata, »inteligencija« je iskoristila taj umor onih koji su gradili veli~inu svoje zemqe... Istinske vrednosti srpskih zemaqa... istisnute su”. I, na samom kraju: S obzirom na zlehudu sudbinu koja ih je zadesila u Brozovoj Jugoslaviji i ~ije tragi~ne posle dice jo{ nisu uspeli da otklone, Srbi imaju mnogo razloga za nezadovoqstvo politi~kim rezultatima svoje vojni~ke pobede nad Austrougarskom i wenim saveznicima. Posebno moraju biti nezadovoqni srpski dobrovoqci, poznati nekad kao sveti srpski ratnici a ponegde kao Vernici Otaxbine, kojima ne bi su|eno da istinu o sebi vide zapisanu i ~uju za `ivota.

Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa 1912-1918
Nepotpuni spiskovi, po op{tinama Abramovi}, Milan Jovin - Kostajnica bravar Baki}, Simo Ilijin - 1888, Novoselci zemqoradnik Brankovi}, \uro Jovin - 1893, Bijele Vode zemqoradnik Devi}, Spasoje Jovin - 1888, Kola zemqoradnik Mijatovi}, Vaso Jovin - 1871, Slatina zemqoradnik Plav{i}, Bogdan Ilijin - Bawa Luka |ak Cviji}, Ostoja Te{in - 1880, Bawa Luka stolar...

Bawa Luka

Albijani}, Blagoje - 1882, Bile}a Albijani}, Vasiq Mirkov - 1895, Baqci zemqoradnik Albijani}, Jovan Mi}kov - 1898, Baqci zemqoradnik Albijani}, Kosta Simin - Bile}a Albijani}, Novica Blagojev - Deleu{a Andri}, Novak - Bile}a Andri}, Cvetko - 1878, Bile}a An|eli}, Janko - Bile}a Babi}, \or|o [pirov - 1897, Grijavica zemqoradnik Babi}, Igwat Andrijin - 1897, Seli{ta zemqoradnik Babi}, Lazar \urin - 1890, Seli{ta zemqoradnik Babi}, Mile Trifkov - 1881, Seli{ta *4 Babi}, Mitar Nikolin - 1884, Hoxi}i Babi}, Naum Gajov - 1889, Trnovica Babi}, Novica Ristin - 1882, Hoxi}i Babi}, Pavle Petrov - 1895, Plana zemqoradnik Babi}, Panto A}imov - 1892, Seli{ta zemqoradnik Babi}, Peko Filipov - 1883, Seli{ta zemqoradnik Bajovi}, Milan Jovanov - 1894, Bloki trgova~ki pomo}nik Biberxi}, Drago Stojanov - 1890, Vrawska zemqoradnik Bjeleti}, Adam Stojanov - 1868, Preraca zemqoradnik Bjeleti}, Akim Andrijin - 1892, Preraca zemqoradnik Bjeleti}, Bori{a Spasojev - 1881, Golobr|e zemqoradnik Bjeleti}, Vladimir Adamov - 1897, Preraca zemqoradnik Bjeleti}, Gligor Andrijin - 1896, Preraca zemqoradnik Bjeleti}, Ilija Simov - 1881, Preraca zemqoradnik Bjeleti}, Milovan Lazarev - 1897, Preraca zemqoradnik

Bile}a

30

I. Petrovi}

Bjeleti}, Novak Spasojev - 1896, Golobr|e zemqoradnik Bobot, Rade Krstov - 1892, Panik zemqoradnik Bo{wak, Krsto \ukanov - 1884, Bile}a Brati}, Blagoje Lukin - 1872, Brestice zemqoradnik Brati}, Todor Joksimov - 1896, Brestice zemqoradnik Budali}, Blagoje Radev - 1892, Kova~i zemqoradnik Budali}, Mitar - 1888, Preraca Budali}, Obrad Antov - 1891, Preraca zemqoradnik Budali}, Simo Milo{ev - 1869, Preraca zemqoradnik Vojnovi}, Luka Gligorov - 1886, Podosoje zemqoradnik Vojnovi}, Tripo Gligorov - 1890, Podosoje zemqoradnik Vujevi}(Vujovi}?), [}epan Matov - 1878, Preraca zemqoradnik Vujovi}, Bori{a - Golobr|e Vujovi}, Jovan Todorov - 1889, Todori}i zemqoradnik Vujovi}, Kosta G. - 1891, Panik Vujovi}, Marko Gojkov - 1891, Preraca zemqoradnik Vujovi}, Mato Mitrov - 1884, Simijova zemqoradnik Vujovi}, Nikola Novakov - 1894, Preraca zemqoradnik Vujovi}, Obren Simin - 1887, Simijova zemqoradnik Vujovi}, Radovan Jovin - 1891, Vrawska zemqoradnik Vujovi}, Risto Simin - 1891, Baqci zemqoradnik Vujovi}, Todor - 1887, Bile}a Vukovi}, Andrija Petrov - 1877, Meka Gruda zemqoradnik Vukovi}, Gligor Jovanov - 1900, Hoxi}i zemqoradnik Vukovi}, Ilija Krstov - 1878, Hoxi}i zemqoradnik Vukovi}, Jevto - Bile}a Vukovi}, Kosta Todorov - Meka Gruda Vukovi}, Mihajlo Todorov - 1889, Meka Gruda zemqoradnik Vukovi}, Petar Vasin - 1896, Popov Do zemqoradnik Vukovi}, Petar Vukanov - 1891, Hoxi}i zemqoradnik Vukovi}, Radoje Vasin - 1886, Meka Gruda - zemqoradnik Vukovi}, Risto Jovanov - 1785, Hoxi}i *3 potopqen Vukovi}, Simo Ristov - 1888, Meka Gruda zemqoradnik Vukovi}, Stefan Todorov - Bile}a *3 potopqen Vukovi}, Tomo Ristov - 1897, Leskovac zemqoradnik Vukoje, Pavle Radojev - 1885, Pa|ani zemqoradnik Vukojevi}, Blagoje Todorov - 1885, Meka Gruda zemqoradnik Vukojevi}, Spasoje Markov - 1881, Hoxi}i zemqoradnik Vu~ini}, Andrija Jovanov - 1893, Orah Vu~ini}, Jovan Simin - 1875, Zavo|e Vu~kovi}, \uro - 1884, Bogda{i}i Ga}inovi}, Vladimir - 1890, Galac Dabovi}, Luka \urin - 1885, Vuk{i}i rudar

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

31

Dangubi}, Spasoje Savin - 1884, Zvijerina zemqoradnik Deli}, Petar - 1885, Simijova *3 potopqen Denda, Andrija Gavrilov - 1887, Mirilovi}i Denda, \uro Kostin - 1880, [obadine Denda, Jovan Kostin - 1882, [obadine Denda, Stevan Jakovov - Mirilovi}i *3 potopqen Denda, Tripo Obrenov - 1893, Mirilovi}i Dugi}, Rade Obrenov - 1895, Miru{e livac Dumni}, Gavrilo Tomin - 1889, Korita zemqoradnik Dumni}, Rade Obrenov - 1895, Miru{e Dumni}, Stanko \okin - 1881, Korita zidar Dutina, Spasoje \or|ov - 1889, Davidovi}i |ak Dutina, Stanoje - 1885, Miru{e Du~i}, Bo`o - 1882, Fatnica @drale, Aleksa Milutinov - 1889, Baqci zemqoradnik @drale, Petar \. - 1888, Baqci @drale, Risto Andrijin - 1876, Vu~ji Do zemqoradnik Ivkovi}, Petar - Bijela Rudina Ili}, Bogdan Milutinov - 1888, Deleu{a zemqoradnik Ili}, Jovan Mitrov - 1881, Miru{e zemqoradnik Ili}, Marko Vasiqev - 1889, Miru{e zemqoradnik Ili}, Mihailo - Bile}a Ili}, Risto Todorov - 1891, Dola Ili}(Ini}?), Trifko Perkov - 1889, Deleu{a zemqoradnik Ini}, Jefto Jovi~in - 1881, Deleu{a zemqoradnik Ini}, Jefto Akimov - Deleu{a Ini}, Milovan Jovi~in - 1883, Deleu{a zemqoradnik Jak{i}, Andrija Vulev - 1895, Korita zemqoradnik Jak{i}, Krsto Stevanov - 1891, Korita zemqoradnik Jak{i},Maksim Vulev - 1898, Korita zemqoradnik Jak{i}, Novak Stanojev - 1881, Korita trgovac Jak{i}, Spasoje Matov - 1877, Korita zemqoradnik Jak{i}, [}epan \okin - 1880, Korita zemqoradnik Jankovi}, Vidak Mi}ov - 1894, Bile}a zemqoradnik Jaramaz, Simo Todorov - 1889, Miru{e zemqoradnik Jokanovi}, Andrija Tomin - [obadine zemqoradnik Jokanovi}, Lazar Tomin - [obadine zemqoradnik Jokanovi}, Risto - 1882, [obadine Jokanovi}, Tripo Perin - 1890, [obadine zemqoradnik Kapetani}, Andrija Krstov - 1894, Baqci zemqoradnik Kapetani}, Andrija Todorov - 1894, Baqci zemqoradnik Kapor, Bo`o - 1882, Bile}a Kapor, Bo`o Jeftov - 1890, Mirilovi}i *3 potopqen

32

I. Petrovi}

Kapor, Vidak Jovi~in - 1892, Bu{lovi}i zemqoradnik Kapor, Mirko Lazov - 1894, Mirilovi}i *3 potopqen Kapor, Mirko Lazarev - 1894, Mirilovi}i Kapor, Risto Peri{in - 1893, Mirilovi}i *3 spasen Kapor, Risto Simin - 1892, Lipovi Do *3 spasen Kapor, Risto - 1891, ^epelica Kapor, Tomo Savin - 1898, Mirilovi}i zemqoradnik Kapor, Filip Savin - 1886, Mirilovi}i zemqoradnik Kapor, [piro - 1884, Mirilovi}i Ka{ikovi}, Trifko Savin - 1889, Vrawska Ke{eq, Kosta Tomi~in - 1885, Vrawska trgovac Ke{eq, Lazo Savin - 1888, Vrawska zemqoradnik Kisi}, Krsto Nikolin - Zvijerina Kisi}, Pero Pavlov - 1892, Bile}a zemqoradnik Kova~, Maksim Stevanov - 1877, Qubomir zemqoradnik Kova~evi}, Vaso \urov - Vrawska *3 potopqen Kova~evi}, Stevan Mitrov - 1893, Bile}a kuvar Kozjak, Petar Lukin - 1879, Plana zemqoradnik Komneni}, \urica Jovanov - 1888, Miru{e radnik Komneni}, Jovan Bo`idarov - 1886, Miru{e zemqoradnik Komneni}, Rade Jovin - 1892, Miru{e zemqoradnik Koprivica, Damjan M. - Meka Gruda(?) *3 potopqen Kotur, Mato Jovanov - 1889, ^epelica zemqoradnik Kuki}, \or|e - 1887, Baqci Kuki}, Milovan \or|ov - 1886, Baqci Kuqi}, Stevo Bo`in - 1891, Rogojevina zemqoradnik Kurdulija, Igwat Jankov - 1893, Korita zemqoradnik Kurdulija, Andrija Savin - 1899, Korita zemqoradnik Kurdulija, Jovan Jankov - 1898 Korita zemqoradnik Lero, Novica Stevanov - 1893, ^epelica zemqoradnik Madunovi}, Luka Pantov - 1891, Bile}a zemqoradnik Milidragovi}, Gajo Tripov - 1888, Vrawska zemqoradnik Milini}, Rade \okov - 1888, Podosoje rudar Mili}evi}, Ga{o Milo{ev - 1893, Bile}a mesar Mili}evi}, Igwat Todorov - 1886, Zvijerina pekar Mili}evi}, Ilija \okin - 1896, Zvijerina zemqoradnik Mili}evi}, Jovan Vukanov - 1899, Zvijerina zemqoradnik Mili}evi}, Nikola Ristov - 1894, Granica rudar Mili}evi}, Simo - Vrawska *3 potopqen Mili}evi}, [piro Golubov - 1887, Brezov Dol zemqoradnik Milojevi}, Blagoje Mitrov - 1886, Vrawska zemqoradnik Milo{evi}, Ga{o Antov - 1900, Gruda obu}ar Milo{evi}, Gojko - Bile}a(?) *3 potopqen

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

33

Milo{evi}, Jovo P. - Bile}a(?) *3 potopqen Milo{evi}, Luka Tomin - 1887, Davidovi}i Mi}unovi}, Nikola Mitrov - 1888, Podosoje {ofer Mi{eqi}, Jovo Savin - 1891, ^epelica zemqoradnik Mi{eqi}(Mi{~evi}?), Novak Trifkov - 1893, Bile}a kelner Nosovi}, Baja Radev - 1883, Korita zemqoradnik Nosovi}, Jovan Milutinov - 1897, Korita zemqoradnik Nosovi}, Pavle - Korita *4 Nosovi}, Petar Milutinov - 1890, Korita zemqoradnik Papi}, Jovan - 1872, Vlahiwa Pare`anin, Gajo Ja{in - 1890, Panik zemqoradnik Pare`anin, \oko Lazarev - 1885, Panik zemqoradnik Pare`anin, Todor - 1892, Zavo|e Pare`anin, [}epan - Panik Peri{i}, [piro Simov - 1890, Vrawska zemqoradnik Popadi}, Jovan Todorov - 1888, Todori}i zemqoradnik Popadi}, Panto Todorov - 1888, Todori}i zemqoradnik Popovi}, Novica \okov - 1889, Vlahiwa zemqoradnik Popovi}, Petar Ilijin - 1885, Bile}a Radan, Ilija - Hoxi}i(?) *3 spasen Radmilovi}, Drago \okin - 1894, Baqci zemqoradnik Radovanovi}, Mato Spasojev - 1892, Podgorje zemqoradnik Savovi}, Kosta Novi~in - 1892, Vrawa Dubrava kelner Savovi}, Mitar Perov - 1894, Baqci zemqoradnik Salati}, Ilija - 1890, Bile}a Samarxi}, \or|o Vidakov - 1883, La|evi}i ma{inist Samarxi}, Ilija Mitrov - 1890, Krsta~e zemqoradnik Samarxi}, Jago{ Simin - 1878, Plana zemqoradnik Samarxi}, Kosta Markov - 1893, La|evi}i kroja~ Samarxi}, Petar Radev - 1888, Bile}a zemqoradnik Svorcan, Bogdan Tomin - 1893, Bile}a zemqoradnik Svorcan, Bo`o Spasojev - 1889, Korita zemqoradnik Svorcan, Vaso @ivkov - 1896, Korita zemqoradnik Svorcan, Grujo Tomin - 1896, Korita zemqoradnik Svorcan, Drago Andrijin - 1892, Korita zemqoradnik Svorcan, Jovan Ilijin - 1894, Korita zemqoradnik Svorcan, Jovan Novakov - 1898, Korita zemqoradnik Svorcan, Krsto Jovanov - 1893, Korita zemqoradnik Svorcan, Lazar Ilijin - 1892, Korita zemqoradnik Svorcan, Mitar Jovanov - 1897, Korita zemqoradnik Svorcam, Mihajlo Jovanov - 1896, Korita zemqoradnik Svorcan, Panto Spasojev - 1896, Korita zemqoradnik Svorcan, Petar Andrijin - 1873, Korita zemqoradnik

34

I. Petrovi}

Svorcan, Petar Jeftov - 1899, Korita zemqoradnik Svorcan, Rade Dragov - 1895, Korita zemqoradnik Svorcan, Stevan Blagojev - 1894, Korita zemqoradnik Svorcan, Tomo Blagojev - 1898, Korita zemqoradnik Stija~i}, Maksim Gavrin - 1885, Bijela Rudina zemqoradnik Stolica, Janko Pavlov - 1891, Granica zemqoradnik Tabakovi}, Blagoje Vidakov - 1893, Mre`ica zemqoradnik Tabakovi}, Bo`o Gajin - 1886, Todori}i zemqoradnik Tabakovi}, \uro Jovin - 1891, Mre`ica Tabakovi}, Nikola - Bile}a Tabakovi}, [piro [akov - 1894, Mre`ica zemqoradnik Tomovi}, A}im Jovin - 1886, Podgorje zemqoradnik Tomovi}, Todor Andrijin - 1893, Podgorje zemqoradnik Trkqa, Blagoje Radev - 1889, Mirilovi}i Trkqa, Radovan - Korita *3 potopqen Trkqa, [piro Radev - 1892, Mirilovi}i ]uk, Nikola Lazarev - 1890, Ugarci zemqoradnik Uqarevi}. \uro Sovrenov - 1882, Vrbica zemqoradnik Uqarevi}, Nikola Trifkov - 1897, Vrbica zemqoradnik Uqarevi}, Stevan Lazarev - 1890, Vrbica zemqoradnik ^okorilo, Gavrilo Spasojev - 1893, Miru{e zemqoradnik ^omi}, Jovan Pejin - 1884, Dubqe zemqoradnik ^omi}, Jovan Filipov - 1891, Dubqe zemqoradnik Xeletovi}, \or|e Obrenov - 1886, ^epelica ko~ija{ Xeletovi}, Novica Blagojev - 1894, ^epelica zemqoradnik [arenac, Luka Jovin - 1894, Davidovi}i zemqoradnik [arenac, Petar Ilijin - 1883, Davidovi}i zidar [krivan, Risto [}epanov - 1894, Ko~ela zemqoradnik [utowa, Vaso Perov - 1891, Miru{e zemqoradnik...

Balaban, Vid Jovanov - 1884, Teo~ak radnik Balabanovi}, Luka Simin - Teo~ak zemqoradnik Bubalo, \uro Vidov - 1884, Doqani zemqoradnik Vuka{inovi}, Ilija Milin - 1887, Grmu{a zemqoradnik Vuwak, Ilija Radev - 1884, Ra~i} zemqoradnik Vuwak, Jovan Nikolin - 1889, Ra~i} zemqoradnik Grbi}, \uro Lukin - 1894, Ra~i} zemqoradnik Grbi}, \uro Radev - 1892, Ra~i} zemqoradnik Grbi}, Lazo Lukin - 1870, Ra~i} zemqoradnik Grbi}, Petar Nikolin - 1870, Lipa zemqoradnik Grgi}, Joso Andri(ji)n - 1894, Kraqe zemqoradnik

Biha}

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

35

Davidovi}, Vlajko Aleksin - 1892, Hadrovci zemqoradnik Deli}, Danilo Manojlov - 1893, Vrka{i} zemqoradnik Do{en, Ilija Milin - 1893, Teo~ak zemqoradnik Dra`i}, Milo{ Radev - 1884, Bugar zemqoradnik Dubaji}, \uro Milanov - 1891, Gorwa Jata zemqoradnik Durakovi}, Lazo Todorov - 1880, Gorjevac zemqoradnik \uki}, Stanko Simin - 1895, Grmu{a zemqoradnik \uri}, Mile Savin - 1879, Biha} opan~ar \uri}, Petar \urin - 1890, Pritoka zemqoradnik \uri}, Todor [pirov - 1884, Rajinovci zemqoradnik In|i}, Milo{ Danin - 1888, Jata berberin Jawi}, Nikola Petrov - 1873, Vrto~e radnik Kantarevi}, Milan Lukin - 1892, Gorjevac ma{inist Kesi}, Bogdan Stojanov - 1890, ^erkezovac radnik Kecman, Dako Gavrilov - Rajinovci zemqoradnik Kecman, Dako Perin - Rajinovci zemqoradnik Kne`evi}, Nikola Jankov - 1894, ^ekrlije zemqoradnik Kne`evi}, Nikola Stojanov - 1888, Lipa zemqoradnik Kova~evi}, Petar Pavlov - 1896, Radi}i zemqoradnik Kova~evi}, Stevan Nikolin - 1886, Grmu{a zemqoradnik Kopawa, Nikola Milanov - 1885, Vrto~e zemqoradnik Mandi}, Kojo Nikolin - 1888, Zlopoqac zemqoradnik Matijevi}, Bo`o Nikolin - 1890, Doqani zemqoradnik Melatovi}(?), Luka Jevtov - 1888, Prisvara pekar Mr|a, Vid Nikolin - 1889, Ra{inac zemqoradnik Novakovi}, Trivo Milijin - 1893, Grmu{a zemqoradnik Pemac, Lazar Stevanov - 1888, Kalati zemqoradnik Pepi}, Nikola Kojin - 1885, Hrgar zemqoradnik Pilipovi}, Milan Perin - 1891, Rajinovci zemqoradnik Pilipovi}, Mi}o Milin - 1894, Srpska Gata zemqoradnik Pjevi}, Petar Ilijin - 1881, Lipa zemqoradnik Pjevi}, Stevan Todorov - 1895, Lipa zemqoradnik Polovina, Stanko Kojin, 1894, Doqani zemqoradnik Rado{evi}, \uro Nikolin - 1888, Vrto~e zemqoradnik Radulovi}, Mile Milin - 1884, Lipa zidar Rami}, Jovan Todorov - 1892, Teo~ak zemqoradnik Rodi}, Nikola Dmitrov - 1891, O~igrije zemqoradnik Simi}, Simo \urin - 1892, Pritoka zemqoradnik Stankovi}, Petar Milo{ev - 1879, Doqani fabri~ki radnik Stoisavqevi}, Stojan Radev - 1885, Doqani radnik Stoji}, Trivo Radev - 1895, Pritoka zemqoradnik Stupar, Petar Nikolin - 1888, Teo~ak zemqoradnik Surla, Janko Radev - 1888, Vrto~e zemqoradnik

36 Trbi}, \ukan \ur|ev - 1888, Kalati zemqoradnik Trbojevi}, Savo Nikolin - 1873, Bugar zemqoradnik Trnini}, Simo Davidov - 1892, Kamenica zemqoradnik ]ali}, Jovo Tonin - 1897, Vrto~e zemqoradnik ]ur~i}, Jovo Savin - 1882, Biha} ba{tovan Filipovi}, Ilija \urin - 1884, Lipa zemqoradnik Tomi}, Janko Todorov - 1889, Todori} zemqoradnik [a{i}, Ilija Petrov - 1893, Teo~ak zemqoradnik [kori}, Milan Mihajlov - 1897, Vrka{i} zemqoradnik [krbi}, Marko Nikolin - 1896, Grmu{a zemqoradnik...

I. Petrovi}

Babovi}, Stanko Jovanov - 1892, Glinica zemqoradnik Bara}, Jovan Ilijin - 1888, Glinica zemqoradnik Berowa, Vid Kojin - 1888, Glinica zemqoradnik Bijele, Mitar \urov - Glinica zemqoradnik Bjeli}, Pero Milin - 1889, [iqkova~a zemqoradnik Bojaxija, Stanko Mijakov - 1889, Glinica zemqoradnik Vukovi}, Mihailo Bogdanov - 1888, Glinica zemqoradnik \ilas, Stanko Milanov - 1884, Glinica zemqoradnik \uki}, Jovo Mitrov - 1897, Glinica zemqoradnik Ergarac, Nikola \urin - 1889, Glinica zemqoradnik @ivkovi}, Ilija Milin - 1896, Crvarevac zemqoradnik Kesi}(Kosi}?), Marko Stankov - 1894, Glinica zemqoradnik Kova~evi}, Jovo Markov - 1891, Glinica zemqoradnik Kosi}(Kesi}?), Stevo Petrov - 1893, Glinica zemqoradnik Vukovi}, Mihailo Bogdanov - 1888, Glinica zemqoradnik Lovri}, Pero \urin - 1881, Glinica zemqoradnik Luki}, Petar Lukin - 1889, Podzvizd zemqoradnik Novakovi}, Lazar Jovanov - 1890, Glinica zemqoradnik Oreq, Janko Todin - 1891, Glinica zemqoradnik Oreq, Stevo Milin - 1894, Glinica zemqoradnik Pazdan, Jovan Perin - 1877, Jahovica zemqoradnik Petrovi}, Mile Petrov - 1880, Glinica zemqoradnik Romani}, Mile Stojanov - 1898, Glinica zemqoradnik Stevi}, Rade Petrov - 1893, Glinica zemqoradnik ]eran, Stanko Ilijin - 1887, Glinica zemqoradnik [a{o, Stevo Adamov - 1880, Glinica zemqoradnik [evi}, Mihajlo Markov - 1882, Glinica zemqoradnik [kori}, Lazo Jovanov - 1893, Jahovica zemqoradnik [trbac, Marko Bla`ov - 1888, Glinica zemqoradnik [trbac, Nikola Bla`ov - 1889, Glinica zemqoradnik...

Velika Kladu{a

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

37

Ami}, Trifko Ga{in - 1882, Kokorina zemqoradnik Andrija{evi}, Marko Jeftov - 1884, Stepen zemqoradnik Antonovi}, Lako - Kazanci Baqanovi}, Vule Dukin - 1874, Dani}i zemqoradnik Bana{, Jovan Jeftov - 1888, Gacko zemqoradnik Batini}, Jovo Petrov - 1879, Gacko zemqoradnik Beatovi}, Vaso Vulev - 1890, Kokorina zemqoradnik Beatovi}, Novak Grujin - 1892, Kokorina zemqoradnik Bjeleti}, Ilija Nikolin - 1899, Bode`i{te zemqoradnik Bjelogrli}, \oko Ristov - 1886, Lipnik zemqoradnik Bjelogrli}, Risto Obradov - 1888, Lipnik zemqoradnik Bobanovi}, Simat Radojev - 1876, Daki}i zemqoradnik Bojovi}, Milutin Savin - 1889, Gareva zemqoradnik Bojovi}, Petar Aleksin - 1900, Gareva zemqoradnik Boqanovi}, Gavrilo Joksimov - 1891, Dani}i Boqanovi}, Gligor - Dani}i Boqanovi}, Gojko Bo`in - 1898, Dani}i zemqoradnik Boqanovi}, Milovan - Dani}i Boqanovi}, Mitar Filipov - 1889, Dani}i Boqanovi}, Nikola Gligorov - 1888, Dani}i Borisavqevi}, Paja Lukin - 1896, @awevica zemqoradnik Brati}, \uro Jakovov - 1886, Gradina zemqoradnik Buha, Blagoje Antov - 1896, Domrke zemqoradnik Buha, Vaso Stani{in - 1888, Domrke zemqoradnik Buha Marko Stankov - 1896, Domrke zemqoradnik Buha, Mile Pavlov - 1881, Domrke zemqoradnik Buha, Rade Pavlov - 1894, Domrke zemqoradnik Buha, Spasoje Todorov - 1894, Domrke zemqoradnik Buha, Tomo Zelenov - 1889, Domrke zemqoradnik Vasiqevi}, Duka Jevtov - 1891, Stepen zemqoradnik Vasiqevi}, Stanko - Gacko Vidakovi}, \or|e Perkov - 1885, Jani}i zemqoradnik Vi{wevac, Aleksa Matov - 1882, Vi{wev Do zemqoradnik Vi{wevac, Bori{a - Vi{wevo Vi{wevac, Bo`o Jovanov - 1891, Vi{wevo zemqoradnik Vi{wevac, \uro \urin - 1889, Vi{wevo zemqoradnik Vi{wevac, \uro Matov - 1891, Vi{wevo zemqoradnik Vi{wevac, Tomo Andrijin - 1879, Vi{wevo zemqoradnik Vukajlovi}, Lazar Perin - 1881, Zagradci zemqoradnik Vukovi}, Bo{ko Kikov - 1887, Muqa zemqoradnik Vukovi}, Mitar Ristov - 1881, Uliwe ~inovnik Vukovi}, Nikola Spasin - 1890, Izgori zemqoradnik

Gacko

38

I. Petrovi}

Vu~kovi}, Obrad Trifkov - 1889, Fojnica zemqoradnik Glogovac, Vasiq \or|ev - 1892, Dra`qevo zemqoradnik Glumac, Tomo Lukin - 1899, Toru{e zemqoradnik Govedarica, Ilija Novakov - 1888, Gacko Gojkovi}, Mi}o - Rudo Poqe Gojkovi}, Trifko Vasiqev - 1890, Rudo Poqe zemqoradnik Grgur, Jole Stanojev - 1896, Beru{ica zemqoradnik Grgur, Petar \okin - 1888, Beru{ica Gruba~i}, Bo`o Lazin - 1881, Vrba zemqoradnik Gr~i}, Milan Obrenov - 1893, Nadini} Guzina, Vaso Jankov - 1885, Fojnica Guzina, Ilija Tomin - 1895, Fojnica zemqoradnik Guzina, Jakov Lazarev - 1893, Fojnica Guzina, Marko - Fojnica Guzina, Tomo Bo{kov - 1888, Fojnica Guzina, Filip Stevanov - 1894, Fojnica Gutovi}, Vaso Savin - 1881, Bode`i{te zemqoradnik Gutovi}, Nikola Aleksin - 1891, Bode`i{te zemqoradnik Davidovi}, A}im N. - 1890, Samobor student Divqan, Maksim Novakov - oko 1885, Kravarevo *3 potopqen Divqan, Maksim Josimov - 1890, Mioqa~e zemqoradnik Doder, Lazar Obrenov - 1889, Kokorina zemqoradnik Doder, Pavle Obrenov - 1893, Kokorina zemqoradnik Dra{kovi}, Jovan - Fojnica *3 spasen Dra{kovi}, Novica - Slivqa *3 spasen \ekli}, Blagoje Lazarev - 1893, Slivqa \ekli}, Vidak Lazrev - 1891, Slivqa \ekli}, Dragutin Ristov - 1895, Slivqa \ekli}, Ilija - Slivqa \ekli}, Milovan Lazarev - 1895, Slivqa \eri}, Rade Perin - 1892, [ipa~no zemqoradnik Elez, Andrija Lazin - 1896, Izgori zemqoradnik Elez, A}im Simin - 1895, Izgori zemqoradnik Elez, Gavrilo Markov - 1898, Izgori zemqoradnik @arkovi}, Stani{a - 1888, Bode`i{te Zelenovi}, Ilija Tomin - 1881, Avtovac pekar Zirojevi}, Blagoje - Braji}evi}i Zirojevi}, Vidak Stojanov - 1894, Braji}evi}i zemqoradnik Zirojevi}, Krsto Savin - 1883, Braji}evi}i zemqoradnik Zirojevi}, Obren Perin - 1892, Dubqevi}i Zirojevi}, Obren T. - Gacko Jak{i}, Jole Blagojev - 1893, Stepen zemqoradnik Jak{i}, Trifko Dragov - 1894, Stepen zemqoradnik

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

39

Jegdi}, Petar Lazarev - 1898, Gareva zemqoradnik Kasalica, \or|o Simin - 1886, Lazari} zemqoradnik Kova~evi}, Gligorije Ristin - 1892, Sr|evi}i zemqoradnik Kova~evi}, **Lazar Bujov - 1893, Sr|evi}i zemqoradnik Kova~evi}, Nikola Stevin - 1885, Rudo Poqe zemqoradnik Kova~evi}, Stani{a - 1889, Sr|evi}i Kova~evi}, Stevan Savin - 1891, Rudo Poqe ma{inist Kova~evi} **[}epan \. - 1886, Sr|evi}i Koprivica, Trifko Lukin - 1880, Gradina Ko{uti}, Tomo Mitrov - 1893, Lazari} zemqoradnik Kurdulija, Jovan Golubov - 1871, Wivice zemqoradnik La`eti}, Jovan @ivkov - 1891, Dobreqi zidar La`eti}, Luka M. - 1898, Dobreqi La`eti}, Simo Mihajlov - 1898, Dobreqi zemqoradnik La`eti}, Spasoje M. - 1885, Dobreqi zemqoradnik La`eti}, Trifko M. - 1882, Dobreqi zemqoradnik Lisov, Blagoje Ristov - 1882, Nadini}i Lisov, Tomo Ristov - 1888, Nadini}i Lojovi}, Bogdan Stanojev - 1893, Lipnik zemqoradnik Lojovi}, Nikola Stanojev - 1898, Lipnik zemqoradnik Mazluman, Veqa Dragov - 1895, Duli}i zemqoradnik Makera, Lazar [}epanov - 1880, Koprivice zemqoradnik Maqevi}, Simo Ristov - 1894, Uliwe zemqoradnik Mandi}, Janko Ba{ov - 1892, Novi Duli}i Mandi}, Janko Bogdanov - 1893, Novi Duli}i zemqoradnik Mandi}, Mirko Radev - 1895, Duli}i Mandi}, Mitar Savin - 1889, Ruda Glavica Mandi}, Mihajlo \or|ijin - 1888, Duli}i Mandi}, Tomo Maksimov - 1888, Duli}i zemqoradnik Mandi}, Trifko Radev - 1890, Duli}i zemqoradnik Manojlovi}, Damwan [}epanov - 1895, Bode`i{te zemqoradnik Manojlovi}, Novica Stevanov - 1894, Bode`i{te zemqoradnik Mastilovi}, Gligor Simin - 1896, Izgori zemqoradnik Mastilovi}, [ule Vidakov - 1879, Izgori zemqoradnik Milenkovi}, Petar Mijailov - 1894, Lipnik zemqoradnik Mileti}, Anto Stevin - 1896, Vrba zemqoradnik Milinkovi}, Bo{ko Mali{in - 1894, Lipnik zemqoradnik Milinkovi}, Jovan Piqin - 1894, Lipnik Milinkovi}, Jovan Stevanov - 1896, Lipnik zemqoradnik Milinkovi}, Maksim Milanov - 1889, Lipnik zemqoradnik Milinkovi}, Todor Lazarev - 1894, Lipnik zemqoradnik Milovi}, Vasiq Petrov - 1891, Zagradci zemqoradnik Milovi}, Jovan - Zagradci/Gacko(?) *3 potopqen

40

I. Petrovi}

Milovi}, Marko Petrov - 1898, Zagradci zemqoradnik Milovi}, Todor Obradov - 1896, Zagradci zemqoradnik Milo{evi}, Jovan Gli{in - 1895, Lipnik zemqoradnik Milo{evi}, Rajko - Rudo Poqe *3 spasen Miri}, Risto Jevtov - 1884, Domrke zemqoradnik Nenadi}, Ilija Lalev - 1894, Duli}i zemqoradnik Nikoli}, \or|o Stojanov - 1886, Duli}i zemqoradnik Nikoli}, Jefto Lukin - 1894, Duli}i zemqoradnik Nikoli}, Lazo Aleksin - 1896, Duli}i zemqoradnik Nikoli}, Mirko Lukin - 1898, Duli}i zemqoradnik Nikoli}, Pero Grujin - 1894, Duli}i zemqoradnik Nikoli}, Pero Ilijin - 1898, Duli}i zemqoradnik Nikoli}, Stani{a Jolev - 1894, Duli}i zemqoradnik Odalovi}, Petar Mijailov - 1880, Stepen zemqoradnik Okiqevi}, Mihajlo Markov - 1864, Jasenik zemqoradnik Okiqevi}, Novak Pavlov - 1887, Platice Okiqevi}, Petko \okin - 1895, Platice zemqoradnik Okiqevi}, Simat Simin - 1892, Platice zemqoradnik Peri{i}, Ilija - Gacko(?) *3 potopqen Perovi}, @ivko - Dani}i(?) *3 spasen Petkovi}, Jovan Mijajlov - 1889, Bode`i{te zemqoradnik Pikula, Jovan Pantov - 1892, Slivqa Popadi}, Filip Bo`in - 1895, Bode`i{te zemqoradnik Popovac, Blagoje Jokov - 1893, Sr|evi}i zemqoradnik Popovi}, Aleksa - Gacko *3 potopqen Popovi}, Andrija Mitrov - 1894, Dra`qevo {ofer Popovi}, Marko Gligorov - 1881, Dra`qevo zemqoradnik Popovi}, Petar - Gacko *3 potopqen Pudar, Lazar Mitrov - 1896, Uliwe zemqoradnik Pu{ara, Milan Petrov - 1885, Jasenik zemqoradnik Pu{ara, Nikola Stojanov - 1871, Uliwe zemqoradnik Rebi}, Janko Jankov - 1883, Jasenik ekonom Rebi}, Rade Joksimov - 1900, Jasenik zemqoradnik Ron~evi}, Vidak Jovanov - 1895, @awevica Ron~evi}, Ivan - @awevica *4 Ron~evi}, Mitar M. - 1887, @awevica Ron~evi}, Nikola - @awevica *4 Rudovi}, Damjan Drekov - 1891, @awevica zemqoradnik Savi}, Andrija Krstov - 1894, @awevica zemqoradnik Savi}, Ilija Todorov - 1888, @awevica zemqoradnik Salati}, \or|o Spasojev - 1893, Slivqa zemqoradnik Salati}, Risto Spasojev - 1895, Slivqa kova~ki pomo}nik Salati}, Spasoje \okov - 1850, Slivqa zemqoradnik

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

41

Semi}, Nikola \okin - 1896, Duli}i zemqoradnik Sipi}, Novica Radev - 1879, ^emerno zemqoradnik Slijep~evi}, Aleksa Bogdanov - 1885, Samobor zemqoradnik Slijep~evi}, Gligor - 1895, Samobor Slijep~evi}, \or|o Petrov - 1896, Samobor Slijep~evi}, Krsto Bogi}ev - 1864, Samobor Slijep~evi}, Krsto Lazin - 1894, Samobor Slijep~evi}, Pero - 1888, Samobor istori~ar (Enc Ju) Slijep~evi}, Simo Pajin - 1898, Samobor Stani}, Ilija Ristin - 1886, Dubqevi}i Stani}, Spasoje \okin - 1888, Dubqevi}i Starovi}, A}im Milutinov - 1898, Samobor zemqoradnik Starovi}, Milutin Ristov - 1868 Samobor zemqoradnik Starovi}, Risto Krstov - 1894, Samobor zemqoradnik Starovi}, Filip Blagojev - 1896, Samobor zemqoradnik Suboti}, Bo`o Novi~in - 1873, ^emerno zemqoradnik Suboti}, Ilija Novi~in - 1884, ^emerno zemqoradnik Suboti}, Milovan Radev - 1893, Vrba zemqoradnik Suboti}, Mitar Radev - 1894, Vrba zemqoradnik Suboti}, Mihajlo [}epanov - 1894, Vrba zemqoradnik Suboti}, Rade \ur|ev - 1890, ^emerno zemqoradnik Supi}, Blagoje Mikov - 1891, ^emerno zemqoradnik Supi}, Marko Ma{ov - 1896, ^emerno zemqoradnik Supi}, Radoje Jovanov - 1888, ^emerno zemqoradnik Supi}, Rajkoi Radev - 1892, ^emerno zemqoradnik Supi}, Risto Ristov - 1880, ^emerno zemqoradnik Su{i}, Todor Dmitrov - 1887, Gareva zemqoradnik Tau{an Milan B. - Kokorina(?) *3 potopqen Tepav~evi}, Marko Jovanov - Kazanci Tepav~evi}, Filip Tomin - 1893, Kazanci zemqoradnik Terzi}, Mitar - Gacko ]ori}, Bo`o Tomin - 1888, Kozlica zemqoradnik U{}umli}, Vasiq Gajov - Uliwe zemqoradnik Crnogorac, Jevto Stankov - 1876, Kozlica zemqoradnik [orevi}, Blagoje Stankov - 1890, Pr`ine zemqoradnik [kiqevi}, Mitar Vojislavov - 1874, Izgori zemqoradnik [kiqevi}, Mi}o Obradov - 1870, Izgori zemqoradnik [kiqevi}, Risto Stevanov - 1892, Izgori zemqoradnik [olaja, Rade Jovanov - 1892, Lazari} zemqoradnik [olaja, Tomo [}epanov - 1891, Moqa~a zemqoradnik [ukovi}, Blagoje [}epanov - 1882, Stepen zemqoradnik [ukovi}, Bogdan Bo{kov - Cernica [ukovi}, Lazar Bo{kov - Cernica

42

I. Petrovi}

[ukovi}, Marko Bo{kov - 1890, Cernica zemqoradnik [ukovi}, Mihajlo Jovanov - 1896, Cernica zemqoradnik...

Ninkovi}, Dmitar Perin - 1884, Popovi}i zemqoradnik *4 Tolimir, Pero Stevanov - 1890, Isakovci zemqoradnik...

Glamo~

Bjelovuk, Mile Mitrov - 1887, Jablanica zemqoradnik Bjelovuk, Sava \okin - 1895, Jablanica zemqoradnik Vuji}, Sava Jovi~in - 1891, Bistrica zemqoradnik Jakovac, Pavle \or|ev - 1890, Trnova Nova zemqoradnik Kremenovi}, Teodor Mitrov - 1877, Jazovac zemqoradnik Laji}, Panto Pajin - 1881, Sovjak zemqoradnik Marjanovi}, Trifun Spasojev - 1895, Vrba{ka zemqoradnik Mihaq~i}, Aleksa - Jurkovci/Turjak Pajali}, Mile Nikolin - 1886, Karezovci zemqoradnik Stoji}, Pavle Dragojev - Jablanica zemqoradnik Suboti}, Ilija Jakovov - 1888, Greda zemqoradnik [e{um, Gavro Davidov - 1892, Jablanica zemqoradnik [uvak, \or|e Manojlov - 1892, Ra{telica zemqoradnik ^ubrilovi}-Bokowi}, dr Staka - 1875, Gradi{ka lekar *1*2...

Gradi{ka

Bursa}, Mitar Ilijin - Isjek Vidovi}, Nikola \ur|ev - 1893, Vidovi}i zemqoradnik Vidovi}, Stevan Milanov - 1888, Vidovi}i Kesi}, Du{an Nikolin - 1895, Grahovo Radlovi}, \uro \urin - 1897, Radlovi}i (do{ao iz Italije) Radlovi}, Jovan Ilijin - 1899, Radlovi}i...

Grahovo

Grubi{i}, Mile Ja{in - 1893, Mali Cvjetni} zemqoradnik Zori}, Mi}o Jevin - 1893, Boboqusci zemqoradnik Pilipovi}, Cvijo Nikolin - 1894, Boboqusci zemqoradnik Radi}, A}im Obradov - 1894, Trubar zemqoradnik Radi}, \uro Todin - 1887, Trubar zemqoradnik Radi}, Sava Lukin - 1880, Trubar zemqoradnik

Drvar

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

43

Reqi}, Milan Lazarev - 1892, Martin Brod zemqoradnik Tankosi}, Milan Tomin - 1885, Veliko O~ijevo Tankosi}, Mile Jovin - 1890, Malo O~ijevo Trnini}, Jovo Radev - Kamenica...

Avduq, Jovan Savin - 1892, Strigova zemqoradnik An|eli}, Antonije Vujin - 1889, Strigova zemqoradnik An|eli}, Petar Vujin - 1893, Strigova zemqoradnik Bawac, Milan Jeftov - 1882, Brekiwa zemqoradnik Bera, Mile Perin - 1884, Strigova zemqoradnik Blagojevi}, Mihajlo Stevanov - 1885, Me|e|a zemqoradnik Bolta, Jovo Markov - 1886, Koturovi zemqoradnik Borojevi}, Milan Jovin - 1889, Tukqu~ani zemqoradnik Burazer, Nikola \uri}ev - 1886, Sreflije zemqoradnik Vasi}, Mile Todin - 1885, Dvori{te zemqoradnik Vidovi}, Nikola Petrov - 1886, Guwevci zemqoradnik Vidovi}, Rade Stevanov - 1877, Guwevci zemqoradnik Vitkovi}, Du{an Jovin - 1897, Dubica zemqoradnik Vitkovi}, Simo - Dubica *4 Vlajni}, Marko Jocin - 1893, Drakseni} zemqoradnik Vrane{, Nikola Dragojev - 1882, Vrioci fabri~ki radnik Vrban, Milan Jovanov - 1891, Sreflije zemqoradnik Gara~a, Mirko Milin - 1896, Strigova zemqoradnik Gligi}, Vasa Milin - 1883, Pucari zemqoradnik Gligi}, Jovo Perin - 1899, Kriva Rijeka zemqoradnik Da{i}, Aleksa \ur|ev - 1888, Dvori{te zemqoradnik Demi}, \uro Jovin - 1888, Komnenac zemqoradnik Draga{, Bo`o Mitrov - 1896, Klekovci zemqoradnik Drqa~a, Mile Ilijin - 1890, Strigova zemqoradnik Drqa~a, Rade Ostojin - 1886, Slabiwa zemqoradnik Drqi}, Marko \ukanov - 1886, Dvori{te zemqoradnik \uri}, Stojan Nikolin - 1882, Mirkovac zemqoradnik @abi}, Petar Nikolin - 1892, Dowa Gradina zemqoradnik Zaklan, Milo{ Mihajlov - 1877, Dubica zemqoradnik Zec, \uro Vasilijev - 1893, Strigova stolar Zmijanac, Ilija Mi}in - 1892, Me|e|a zemqoradnik Zmijanac, Marko - Me|e|a *4 Zmijanac, Nikola Ilijin - Me|e|a zemqoradnik Zori}, Lazo Simin - 1867, Gorwoselci zemqoradnik Ili}, Marko Jevtov - 1893, Klekovci zemqoradnik Jankovi}, Rade Savin - 1879, Klekovci zemqoradnik

Dubica

44

I. Petrovi}

Karlica, Stojan Stevanov - 1893, Dvori{te zemqoradnik Ka{i}, Jovan Milin - 1881, Strigova zemqoradnik Kova~evi}, Jovan Ostojin - 1891, Demirovac zemqoradnik Komnenovi}, Mile Radev - 1879, Komlenac zemqoradnik Kondi}, Mijajilo Gavrin - 1877, Tukqu~ani zemqoradnik Kos, Mirko Radev - 1891, Mali Jelovac zemqoradnik Kos, Mihajlo Ostojin - 1889, Ba~vani zemqoradnik Kreji}, Stojan Jovin - 1881, Me|e|a zemqoradnik Kresti}, Vasa Nikolin - 1889, Mirkovac zemqoradnik Krneta, Jovo Todin - 1863, Sreflije zemqoradnik Krwaji}, \uro Bo`in - 1886, Me|e|a zemqoradnik Krwaji}, Mi}o Pajin - 1876, Guwevci zemqoradnik Lalo{, Milo{ Aronov - 1892, Drakseni} zemqoradnik Li~anin, Mile Adamov - 1894, Novoselci zemqoradnik Marjanovi}, Bo{ko Jovanov - 1888, Strigova zemqoradnik Marjanovi}, Bo{ko Aleksin - 1866, Strigova zemqoradnik Marjanovi}, Mile Simin - 1869, Podbr|ani zemqoradnik Mile{i}, Pantelija Markov - 1888, Vojskova zemqoradnik Milo{evi}, Vladimir Stojanov - 1889, Hajderovci zemqoradnik Miri}, Dane Isin - 1880, Aginci zemqoradnik Miri}, Du{an Milin - 1895, ^piqa zemqoradnik Nikoli}, Marko Simin - 1893, Podbr|ani zemqoradnik Nikoli}, Petar \urin - 1888, Dubica zemqoradnik O`egovi}, Mile Savanov - 1888, Strigova zemqoradnik Pavkovi}, Jovo \ur|ev - 1892, Demirovac zemqoradnik Plavanac, Simo Obradov - 1896, Klekovci zemqoradnik Plav{i}, \uro Prokin - 1881, Dubica zemqoradnik Plav{i}, Petar Milin - 1888, Dizdarlije zemqoradnik Pralica, Gligo Lazin - 1869, Tukqu~ani drvodeqa Pralica, \uro Nikolin - 1880, Tukqu~ani zemqoradnik Pralica Mirko - 1885, Jelovac Kadin Prvovac, Nikola Pavlov - 1893, Drakseni} zemqoradnik Prtqaga, Jovo Kojin - 1874, Dubica zemqoradnik Radak, Milan Ostojin - 1865, Drakseni} zemqoradnik Rikalo, Vaso Ilijin - 1874, Slabiwa zemqoradnik Ru`i~i}, Savo Milovanov - 1889, Me|e|a zemqoradnik Saxak, Stevan Ostojin - 1886, Strigova zemqoradnik Sirovina, Stojan Milin - 1882, Pucari zemqoradnik Stankovi}, Stojan Lazarev - 1875, Dubica zemqoradnik Stojakovi}, Bo`o \uranov - 1889, Tukqu~ani zemqoradnik Stoji}, Sumrak(?) Stojanov - 1884, Me|e|a zemqoradnik Strika, Marko Ilijin - 1887, Murati zemqoradnik Trivi}, Milan Panin - 1890, Me|e|a stolar

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

45

Tubi}, Milan Gavrin - 1890, Strigova zemqoradnik Ugrinovi}, Tomo Savin - 1889, Drakseni} zemqoradnik Crnogorac, Bo`o Ilijin - 1896, Klekovci zemqoradnik ^a|o, Stojan Gavrin - 1889, Drakseni} zemqoradnik ^enagija, \uro Stevanov - 1885, Jelovac zemqoradnik ^ibi}, Mile \ur|ev - 1884, Jove zemqoradnik Xakula, Rade Mihailov - 1887, Parnice zemqoradnik [amal, Nika Jovin - 1893, Drakseni} zemqoradnik [a{i}, Ilija Radev - 1893, Me|e|a zemqoradnik [kari}, \or|e Milanov - 1889, Me|e|a zemqoradnik...

Nogo, Trifko - Borija [krkar, Nikola Tomin - 1884, Kalinovik...

Kalinovik

Baqac, Reqa Stevanov - 1894, Korjenovo zemqoradnik Bo`i}, Savo - Kqu~ *3 spasen Gvozden Mile Stojanov - 1880, Bravsko zemqoradnik Grabe`, Marko Danin - 1892, Velagi}i zemqoradnik \uri}, Sre}ko - 1897, Bukovi}i/Sanica *4 Kri~kovi}, Jovo Bo`in - 1895, Sanica zemqoradnik Mi{kovi}, Dimitrije \urin - 1890, Dowe Radkovo kalajxija Petrovi}, Bogdan Nikolin - 1890, Kqu~ trgova~ki poslovo|a...

Kqu~

Jani}(Jawi}?), Stanko - Kowic *3 potopqen Jani}(Jawi}?), Trifko - Kowic *3 potopqen Jawi}, Vukan Ristov - 1887, Ostro`ac zemqoradnik Magazin, An|eo - Xepi *4 ]e}ez, An|elko Ristov - 1881, Dowe Selo zemqoradnik ]e}ez, Ilija - Dowe Selo *4 U}ukalo(]ukilo?), Vladan Jovin - 1893, Kowic kazanxija...

Kowic

Agbaba, Stojan - Mali Radi} Adamovi}, Jovo Jovanov - 1894, Zalin zemqoradnik Adamovi}, Obrad Lazin - 1883, Pu~enik

Krupa

46

I. Petrovi}

Anu{i}, Rade Savin - 1899, Vrelo zemqoradnik Babi}, Du{an Jovanov - 1899, Pi{taline zemqoradnik Babi}, Jovo Dmitrov - 1895, Potkaliwe zemqoradnik Babi}, Lazo Petrov - 1891, Pi{taline zemqoradnik Bawac, Mijailo Jakovov - 1894, Stabanxa zemqoradnik Bawac, Mihajlo Radev - 1885, Pu~enik zemqoradnik Bawac, Stojan Nikolin - 1888, Stabanxa zemqoradnik Basari}, \ura| Lukin - 1888, Vrawska zemqoradnik Berowa, Gavro Savin - 1886, Veliki Radi} zemqoradnik Besla}, Stevan Radev - 1887, Benakovac zemqoradnik Besla}, Stojan Ilijin - 1870, Ba{tra zemqoradnik Blanu{a, Trifun Ilijin - 1890, Zbori{te zemqoradnik Bo`i~i}, \uro Jovanov - 1883, Zbori{te zemqoradnik Bo`i~i}, Ilija Jovanov - 1891, Zbori{te zemqoradnik Bo`i~i}, Stevo Lazin - 1887, Stabanxa zemqoradnik Bokan, \uro Ilijin - 1895, Perna zemqoradnik Brankovi}, Milo{ Mili}ev - 1887, Ivawska zemqoradnik Bundalo, Jovo Dmitrov - 1884, Ha{ani zemqoradnik Bun~i}, Mile \ur|ev - 1880, Stabanxa zemqoradnik Vajagi}, \uro Vasilkov - 1881, Bawani zemqoradnik Vajagi}, \uro Stevanov - 1892, Dobro Selo zemqoradnik Vajagi}, Luka Stojanov - 1877, Zbori{te zemqoradnik Vajagi}, Marko Jovetin - 1885, Zbori{te zemqoradnik Vajagi}, Mirko Todorov - 1893, Bawani zemqoradnik Vajagi}, Mihajlo Todorov - 1882, Dobro Selo Vajagi}, Petar Stevanov - Ivawska Vajagi}, **Risto Vajkanov - 1878, Dobro Selo zemqoradnik Vajagi}, Simo Vajkanov - 1889, Dobro Selo zemqoradnik Vajagi}, Stevan Lazin - 1895, Dobro Selo {ofer Vajagi}, Trivo Ilijin - 1888, Zbori{te zemqoradnik Vasiqevi}, Jovo Nikolin - 1878, Kre~ana zemqoradnik Vrawe{, \or|e - Krupa *3 spasen Vrawe{, Mile Stojanov - 1888, Dubovik zemqoradnik Vukmanovi}, Pajo Jovanov - 1897, Gudavac zemqoradnik Gavrilovi}, Petar Todorov - 1893, Mali} zemqoradnik Gakovi}, Nikola Jovanov - 1896, Zbori{te zemqoradnik Gakovi}-Gak, Milan Stevanov - 1884, Bawani zemqoradnik Ga}e{a, Jovo Lazin - 1873, Zbori{te zemqoradnik Gvozdenovi}, Stevan Jovanov - 1891, Vrawska zemqoradnik Grandi}, \or|e Stankov - 1892, Glavica zemqoradnik Grandi}, Milan Milin - 1893, Ivawska zemqoradnik Grbi}, Vid Bla`ov - 1867, Kr~ina zemqoradnik Grbi}, Mi}a Jovin - 1894, Bu{evi} zemqoradnik

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

47

Grbi}, Sr|an Simin - 1885, Petrovi}i zemqoradnik Grbi}, Stevan Milijin - 1887, Pi{taline zemqoradnik Grmu{a, Obrad Stankov - 1895, Bu{evi} zemqoradnik Gr~in, Lazo \urov - 1886, Dubovik zemqoradnik Davidovi}, \uro Nikolin - 1886, Ha{ani zemqoradnik Daki}, \ukan Stojanov - 1882, Bule}ani zemqoradnik Daki}, Ilija Nikolin - 1890, Ivawska mlekar Daki}, Jovo Mijajlov - 1890, Bule}ani zemqoradnik Daki}, **Jovo Perin - 1887, Bawani zemqoradnik Daki}, Mile Nikolin - 1896, Bawani zemqoradnik Daki}, Stevo Lukin - 1894, Bawani zemqoradnik Daki}, Trivo Milin - 1887, Ivawska zemqoradnik Damjani}, Pero Nikolin - 1883, Raka{ zemqoradnik Dacijar, \ura| Todev - 1888, Crkvina/Stabanxa zemqoradnik Dacijar Petar - Crkvina/Stabanxa Dejanovi}, Stojan \ur|ev - 1891, Stabanxa zemqoradnik Deli}, Milan Danin - 1888, Mali Radi} zemqoradnik Desnica, \uro Stojanov - 1896, Goriwa zemqoradnik Desnica, Jovo Milin - 1888, Ha{ani obu}ar Desnica, Nikola Savin - 1884, Goriwa zemqoradnik Dmitra{inovi}, Janko Isin - 1893, Otoka trgova~ki pomo}nik Dondur, Mile Damjanov - 1885, Stabanxa zemqoradnik Drqa~a, Nikola Stojanov - 1883, Blatina trgovac Drqa~a, Pero Martin - 1875, Dowa Suvaja zemqoradnik Drqa~a, Stojan Nikolin - 1889, Ivawska zemqoradnik Drobac, Nikola Stojanov - 1888, Stabanxa zemqoradnik Drobac, Rade Jovanov - 1887, Zbori{te radnik Drobac, Stevan Todorov - 1894, Bawani zemqoradnik \eki}, Spaso Mitrov - 1885, Mali}a Breg zemqoradnik Erceg, Milkan Stojanov - 1882, Petrovi}i zemqoradnik @ivkovi}, Stevan Vidov - 1881, Stabanxa zemqoradnik @uvi}(?), \uro Mihajlov - 1890, Bu{evi} zemqoradnik Zec, Lazar Bo`in - 1887, Ba{tra zemqoradnik Zec, Milan Ilijin - 1875, Stabanxa zemqoradnik Zec, Petar Ostojin - 1887, Stabanxa zemqoradnik Zori}, Milan Milo{ev - 1888, Krupa zemqoradnik Zori}, Nikola Stevanov - 1885, Krupa zemqoradnik Ili{evi}, Jovo Nikolin - 1896, Mrazovac zemqoradnik Ili{evi}, Nikola Milin - 1884, Stabanxa zemqoradnik Jazi}, Simo Jovanov - 1879, Dowi Petrovi}i Jak{i}, Mile \ur|ev - 1885, Dubovik zemqoradnik Japunxa, Jovo Stankov - 1882, Jezerski zemqoradnik Jari}, Jovan Perin - 1880, Pu~enik zemqoradnik

48

I. Petrovi}

Jarkovi}, Petar Savin - 1891, Vojevac zemqoradnik Je`, Lazo Jakovov - 1886, Mali}a Breg zemqoradnik Jelisavac, Mili} Jovin - 1888, Stabanxa berber Jeli~i}, Lazo Simin - 1883, Radi} zemqoradnik Jerkovi}, Mile Jovin - 1890, Dowa Suvaja zemqoradnik Jovanovi}, Dmitar Jovin - 1886, Bu{evi} zemqoradnik Jovi}, Simo Jovin - 1880, Petrovi}i zemqoradnik Jovi~i}, **Simo Miladinov - 1894, Ivawska zemqoradnik Jovi~i}, Trivo Davidov - 1894, Perna zemqoradnik Kalini}, Trifun Perin - 1888, Kowoder zemqoradnik Kondi}, Jovo Jovanov - 1890, Mali}a Breg zemqoradnik Karan, Kosta Savin - 1888, Krupa zemqoradnik Karanovi}, Stojan Ostojin - 1882, Gorwi Petrovi}i zemqoradnik Ka~avenda, Petar Trivunov - 1876, Benakovac zemqoradnik Ka~avenda, Stojan Lukin - 1893, Goriwa zemqoradnik Kerkez, Mile - Bawani Kerkez, Milo{ Simin - 1873, Jezerski zemqoradnik Kecman, Mi{o Jovanov - 1886, Dobro Selo zemqoradnik Klaji}, Mile Ostojin - 1885, Glavica zemqoradnik Klaji}, Ostoja Lazin - 1860, Glavica zemqoradnik Kne`evi}, Luka Panin - 1892, Jasenica zemqoradnik Kne`evi}, Mile Jovin - 1897, Dobro Selo zemqoradnik Kova~evi}, Kosta Davidov - 1896, Pu~enik zemqoradnik Kova~evi}, Marko Milin - 1885, Perna zemqoradnik Koki}, Stevan Nikolin - 1885, Dobro Selo zemqoradnik Krajnovi}, Ilija Nikolin - 1894, Jasenica zemqoradnik Krivokapi}, Krsto Ristin - 1906, Pu~enik zemqoradnik Krivoku}a, Jovo Nikolin - 1885, Mali}a Breg zemqoradnik Krneti}, Vlajko Markov - 1893, Dowi Petrovi}i zemqoradnik Krneti}, \uro \ukanov - 1893, Gorwi Petrovi}i zemqoradnik Krneti}, Stevo - Petrovi}i Kr~mar, Vuko \ukanov - 1887, Suvaja zemqoradnik Kr~mar, Mile Stojanov - 1892, Goriwa zemqoradnik Lan~in, Milo{ Stojanov - 1889, Ba{tra zemqoradnik Latkovi}, Gajo Milanov - 1873, Mali} zemqoradnik Latkovi}, Du{an Sokin - 1893, Vrawska zemqoradnik Latkovi}, Stojan Petrov - 1884, Mali}a Selo zemqoradnik Li~ina, Petar - Bu{evi} Li~ina, Petar Lazin - 1881, Mali}a Breg zemqoradnik Li~ina, Petar Stani{in - 1885, Blatna zemqoradnik Qepoja, \uro Todorov - 1889, [evi} zemqoradnik Majki}, Mihajlo Cvijin - 1876, Petrovi}i zemqoradnik Maksi}, \uro Petrov - 1883, ]ojluk zemqoradnik

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

49

Malini}, Simo Mitrov - 1890, Pu~enik zemqoradnik Mandi}, Vido \ur|ev - 1897, Vojevac zemqoradnik Mandi}, \uro Mili}ev - 1870, Goriwa zemqoradnik Mandi}, Nikola Cvijin - 1892, Dvori{te zemqoradnik Mandi}, Petar \ukin - 1885, Vrawska zemqoradnik Mandi}, ^edomir Perin - 1898, Ba{tra zemqoradnik Mari~i}, \uro Simin - 1893, Ha{ani zemqoradnik Marjanovi}, Stojan Ilijin - 1895, Stabanxa Markovi}, Ilija \ur|ev - 1892, Dowi Petrovi}i zemqoradnik Ma~ki}, Trivun Perin - 1895, Dowi Petrovi}i zemqoradnik Mevi}(Medi}?), Lazo Lukin - 1902, Dowi Petrovi}i zemqoradnik Medi}, Nikola Stojanov - 1886, Stabanxa zemqoradnik Medi}, Pero Markov - 1875, Raka{ zemqoradnik Miganovi}, Marko Petrov - 1889, Dobro Selo zemqoradnik Miji}, Marko Bo`in - 1887, Qusina zemqoradnik Miji}, Savo Gli{in - 1889, Qusina zemqoradnik Miqevi}, Bo`o Andrijin - 1888, Perna zemqoradnik Miri}, Jovo Trivunov - 1891, Vrawska zemqoradnik Mirkovi}, Marko \urin - 1893, Krupa zemqoradnik Mitovi}, \uro Milenkov - 1884, Krupa zemqoradnik Mi{kovi}, Jovo Milin - 1889, Dobro Selo zemqoradnik Mr|a, \uro \urin - 1888, Ha{ani zemqoradnik Nedimovi}, Du{an Dakin - 1894, Qusina zemqoradnik Nikoli}, Mile Davidov - 1882, Glavica zemqoradnik Ninkovi}, Petar Milin - 1877, Perna zemqoradnik Novakovi}, \ura| Stevanov - 1885, Mrazovac zemqoradnik Novakovi}, Jovan Perin - 1896, Dowi Petrovi}i zemqoradnik Novakovi}, Milan Vajkanov - 1884, Bu{evi} zemqoradnik Novakovi}, Stevan Stankov - 1882, Drenova Glavica zemqoradnik Novakovi}, Trifun Stevanov - 1892, Mrazovac zemqoradnik Ogwenovi}, \uro Savin - 1894, Pu~enik zemqoradnik Oqa~a, Ilija Pavlov - 1893, Ivawska zemqoradnik Oqa~a, Petar Nikolin - 1895, Ivawska zemqoradnik Oqa~a, Rade \urin - 1889, Ivawska zemqoradnik Ostoji}, \uro Gaji~in - 1891, Zbori{te zemqoradnik Pavlovi}, \uro Stevanov - 1884, Mrazovac Pa|en, Petar Stevanov - 1884, Stabanxa zemqoradnik Pali}, \uro Jovin - 1889, Stabanxa zemqoradnik Pili}, Milo{ \ur|ev - 1874, Zbori{te zemqoradnik Pinter, Ilija Nikolin - 1891, Stabanxa zemqoradnik Pipi}, Ostoja Lukin - 1889, Stabanxa zemqoradnik Pono}ko, Ilija Stankov - 1867, Perna zemqoradnik Pono}ko, Jovo Markov - 1891, Perna zemqoradnik

50

I. Petrovi}

Popovi}, \uro Lazin - Bawani Popovi}, Jovan Simin - 1892, Jasenica zemqoradnik Popovi}, Petar Nikolin - 1889, Mali Radi} zemqoradnik Popovi}, Rade Trivunov - 1892, Dobro Selo zemqoradnik Prgomeqa, Mito Bo`in - 1894, Dobro Selo zemqoradnik Predojevi}, Damjan - Krupa Pustiwak, Jovo Petrov - 1885, Bawani zemqoradnik Radi}, Rade Radev - 1894, Stabanxa zemqoradnik Radmanovi}, Jovan Nikolin - 1890, Vrawska zemqoradnik Radowi}, Spaso Jovin - 1892, Mali Radi} zemqoradnik Radusin, Risto Nikolin - 1883, Dowi Petrovi}i zemqoradnik Ra|enovi}, \uro Jovin - Pi{taline Rapaji}, \ura| Danin - 1880, Mali Radi} zemqoradnik Rastovi}, \uro Milin - 1891, Gariwa zemqoradnik Ra{eta, Jovan Lazin - 1873, Pu~enik zemqoradnik Ra{eta, **Lazar Stevanov - 1892, Ba{tra zemqoradnik Ra{eta, Mile Ilijin - 1884, Pu~enik zemqoradnik Ribi}, Mile \ur|ev - 1879, Pe}i zemqoradnik Rokvi}, Stevan Te{in - 1888, Perna zemqoradnik Rok(o)vi}, Bogdan Nikolin - 1892, Pi{taline zemqoradnik Romi}, Marko Nikolin - 1884, Perna zemqoradnik Rudi}, \uro Milanov - 1891, Bu{evi} zemqoradnik Ru`i}, Milan Mi}in - 1894, Veliki Radi} zemqoradnik Santra~, Janko Bo`in - 1885, Vrawska zemqoradnik Santra~, Stojan Milin - 1888, Vrawska zemqoradnik Skenxi}, Trivun Radev - 1893, Perna zemqoradnik Soviq, Lazo Danin - 1878, Jasenica zemqoradnik Srbac, Marko Stojadinov - 1892, Ivawska kova~ Srdi}, Pero Ilijin - 1896, Perna zemqoradnik Stanisavqevi}, Ilija Stojanov - 1891, Glavica zemqoradnik Stani}, Mitar Ilijin - 1876, Potkaliwe zemqoradnik Stankovi}, Trifun Nikolin - 1890, Bu{evi} zemqoradnik Stan~i}, Nikola Jovin - 1888, Mitanica zemqoradnik Stoisavqevi}, Lazo T. - Bawani Stoisavqevi}, Rade Lazin - 1889, Bawani zemqoradnik Stupar, Vid Aleksin - 1890, Goriwa zemqoradnik Stupar, Ilija Milin - 1894, Bawani zemqoradnik Stupar, Mihajlo Spasin - 1890, Dobro Selo zemqoradnik Stupar, Nikola Milin - 1884, Goriwa zemqoradnik Stupar, Rade Milin - 1891, Dobro Selo zemqoradnik Tati}, Mile T. - Stabanxa Tati}, Trivo Mi{kov - 1888, Ba{tra zemqoradnik Tintor, Jovo Ilijin - 1890, Stabanxa zemqoradnik

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

51

Todi}, Nikola Sr|anov - 1889, Perna zemqoradnik Todi}, Stanko Simin - 1893, Perna zemqoradnik Trbi}, Jovo Simin - 1875, Gorwi Petrovi}i zemqoradnik Trubar, \uro \urin - 1888, Zbori{te ]eran, Nikola Milin - 1899, Stabanxa zemqoradnik ]ulibrk, \or|e Mijailov - 1892, Perna zemqoradnik ]ulibrk, \or|e Ostojin - 1891, Glavica zemqoradnik ]ulibrk, Ilija Antov - 1892, Glavica zemqoradnik ]ulibrk, Mile Radev - 1890, Glavica zemqoradnik ]ulibrk, Pero trivin - 1882, Perna zemqoradnik ]urguz, Jovan Mihailov - 1890, Zalin zemqoradnik Ugar~ina, \uro \urin - 1873, Petrovi}i zemqoradnik Ugar~ina, Stanko Jovanov - 1890, Dowi Petrovi}i zemqoradnik Ugar~ina, Stojan Perin - 1884, Dowi Petrovi}i zemqoradnik Uzelac, Ilija Markov - 1894, Jasenica zemqoradnik Cveti}anin, Jovo Danin - 1891, Gorwi Petrovi}i zemqoradnik Cvijanovi}, Petar Danin - 1892, Gorwi Petrovi}i zemqoradnik [a{o, Jovan Lazin - 1888, Bu{evi} zemqoradnik [evi}, Jovan Obradov - 1888, Dowi Petrovi}i zemqoradnik [ijak, **Lazo Dmitrov - 1877, Ba{tra zemqoradnik [iki}, Todor Stevanov - 1890, Mali Radi} zemqoradnik [kori}, Lazo Nikolin - 1888, Ivawska zemqoradnik [trbac, Kosta Jovanov - 1896, Ivawska zemqoradnik [trbac, Marko Vasin - 1883, Goriwa zemqoradnik [trbac, Mijat Ilijin - 1874, Ivawska zemqoradnik [trbac, Petar Jovin - 1893, Ivawska zemqoradnik [trbi}, Ostoja Stankov - 1887, Stabanxa zemqoradnik...

Bojani}, Jovo - Kupres(?) *3 spasen Bojani}, Mitar - Kupres(?) *3 spasen Duvwak, Jefto - Malovan *4 ...

Kupres

Lakta{i
Spaseni}, Todor Simin - Lakta{i...

Bo{kovi}, Jovo Lazin - 1892, Goliwevo zemqoradnik Kozomora, Janko Jovin - 1894, Bogda{e

Lijevno

52 Kozomora, Rade Jovin - 1885, Bogda{e Krsti}, Stevo Milin - 1891, Grahovo(?) zemqoradnik Kujunxi}, Lazar Simin - 1881, Lijevno trgovac Maqkovi}, Petar Trivunov - 1878, Provo lon~ar Novakovi}, Tanasija Tanasijin - 1888, Ugarci kova~ Pa`in, Ilija Arsenov - 1891, Goliwevo zemqoradnik Petrovi}, Mirko Jocin - 1891, Lijevno pekar Radeta, Jovan Nikov - 1889, Gubin zemqoradnik Radeta, Mihajlo Bojanov - 1892, Gubin zemqoradnik Radeta, Stanko Tomin - 1891, Gubin zemqoradnik Radi}, Vaso Mijakov - 1894, Gubin zemqoradnik Simi}, \uro Jovin - 1889, Glavica zemqoradnik Stojanovi}, Nikola Jovanov - 1888, Rujani zemqoradnik [uwka, Jovo Ga{in - 1887, Bujlunte zemqoradnik...

I. Petrovi}

Bajat, Trifko Ilijin - 1892, @rvaw zemqoradnik Bajat, Trifko Savin - 1887, @rvaw zemqoradnik Baq, Spasoje Spasojev - 1884, @abica zemqoradnik Bogdanovi}, Stevo Vidojev - 1897, Obor zemqoradnik Brbori}, Jovan Lazarev - 1871, Pustipusi zemqoradnik Budim~i}, Janko Vidojev - 1892, Ban~i}i zemqoradnik Vigwevi}, Lazo Milin - Ubosko {ofer Vrtikapa, Maksim Milanov - 1887, Ivica zemqoradnik Dabi}, Todor Bo`in - 1889, @rvaw zemqoradnik Dangubi}, Milan ]etkov - 1888, @rvaw zemqoradnik Dangubi}, Mirko Stevin - 1886, @rvaw zemqoradnik Dutina, Milan - 1876, Pocrwe \ogo, Milan Nikolin - Qubiwe *3 potopqen \ogo, Mitar - Qubiwe *3 spasen \ogo, Risto - Ubosko \orovi}(]orovi}?), Petar Lazin - 1886, Qubiwe kelner Ka{ikovi}, Spasoje Bo{kov - 1886, Vlahovi}i ma{inist Kozi}, Du{an \urin - 1888, Krajpoqe radnik Kolak, Todor Tripov - 1877, Vlahovi}i fabri~ki radnik Kruq, Milan Ristov - Vitowe *3 spasen Le~i}, Mihajlo Kojin - 1893, @rvaw zemqoradnik Mili}, Jovo - Veli~ani Milo{evi}, Novica Jovin - 1888, Ubosko Mi}i}, Uro{ Stankov - 1884, Qubiwe zemqoradnik Mi{i}, Mitar Tomin - Drotevo zemqoradnik No`ica, Risto-Riva Stankov - 1897, Gali~i} zemqoradnik

Qubiwe

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

53

Peri{i}, Milan Perin - 1888, Vlahovi}i kwigovo|a Peceq, Du{an - 1881, Qubiwe *3 potopqen Popovi}, Vladimir Ristov - 1892, Bjelo{ev Do ma{inist Popovi}, Gavrilo Mihajlov - 1900, Kru{evica Popovi}, Pero Ilijin - 1898, Kru{evica Popovi}, Stevan Lazin - 1891, Bjelo{ev Do zemqoradnik Rudan, Jovan R. - 1888, Ban~i}i Rudan, \or|o - Ban~i}i Rudan, Petar - Ban~i}i *3 potpoqen Sikimi}, Ga{o Antov - 1895, @rvaw zemqoradnik Sikimi}, Stevan Lazin - 1888, Dubo~ica zemqoradnik Slijep~evi}, Risto Petrov - 1892, Ivica trgova~ki pomo}nik Stjep~evi}(Slijep~evi}?), Petko Jovin - 1894, Ivica zemqoradnik ]orovi}, A}im Jovin - 1879, Kru{evica ]uk, Nikola Lazarev - 1882, @rvaw zemqoradnik [ari}, Todor Ristov - 1887, Vlahovi}i [i{i}, Vojislav Vasiqev - 1878, Kotezi [kori}, Danilo Radev - 1891, Kapavica [quka, \uro - 1891, Krpiwe [u{i}, \or|ije - Pustipusi *3 spasen...

Bojka, Josip - Qubu{ki in`ewer Jeli}, Bogoqub \or|ev - 1882, Qubu{ki hotelijer Lojpur, Jovo Andrijin - 1887, Qubu{ki zemqoradnik...

Qubu{ki

Babi}, Vako Ristov - 1897, Trnovica zemqoradnik Vukovi}, \ole Ristov - 1894, Jasenik zemqoradnik Vukovi}, Uro{ Spasojev - 1892 Hodbina zemqoradnik Guti}, Savo Blagojev - 1883, Mostar stolar Do{lo, Risto - 1895, Hodbina Zurovac, Bo`o Lazarev - 1891, Mostar zemqoradnik Zurovac, Risto Lazarev - 1891, Mostar zemqoradnik Kari{ik, \uro M. - Mostar (do{ao iz Francuske) Komnenovi}, Du{an - Hodbina *3 potopqen Mari}, Blagoje Milo{ev - 1888, Hodbina zemqoradnik Milu{i}, \or|e Petrov - 1893, Mostar mesar Palavestra, Branko - Mostar Palavestra, Luka - Mostar

Mostar

54 Palavestra Tatko(?) - Mostar Radi}, Maksim Simin - Mostar {ofer Radulovi}, Branko - Mostar Renduli}, Josip S. - Mostar (do{ao iz Australije) Sari}, Du{an Petrov - 1892, Mostar obu}ar ^aleta, Trifko Todorov - 1887, Blagaj trgovac [anti}, Branko - Mostar [koro, Milan Lazarev - Ba}evi}i...

I. Petrovi}

Avdalovi}, Mato \urin - 1893, Gorwi Dre`aw *4 Andrija{evi}, Jovo \okin - 1893, Lukavac zemqoradnik Bjeloglav, Vladimir Jovin - 1889, Slivqa zemqoradnik Bo{wak, Vladimir Savin - 1888, Boji{ta zemqoradnik Bo{wak, Qubo Savin - 1892, Boji{ta kasapin Braki}(?), Milan Lazarev - 1896, Crgovo lo`a~ Brati}, Milan Lazarev - 1895 Kole{ko Budali}, Simo Matov - 1883, Lukavac Buha, Aleksa Trifkov - Kole{ko zemqoradnik Buha, Krsto Lazarev - 1892, Balabani Buha Spasoje Jovanov - 1879, Ribari zemqoradnik Vuji~i}, dr Stevan - Nevesiwe lekar *2 Vukovi}, Vaso Obrenov - 1882, Roga~e zemqoradnik Vukovi}, Du{an Todorov - 1886, Jugovi}i zemqoradnik Vukovi}, \uro - Nevesiwe *3 spasen Vukovi}, Lazar Blagojev - 1870, Roga~e zemqoradnik Vukovi}, Mirko Obrenov - 1894, Roga~e zemqoradnik Glogovac, Jovan Lukin - 1881, Drami{evo zemqoradnik Glogovac, Risto Lukin - 1887, Drami{evo zemqoradnik Golijanin, \uro Ilijin - 1883, Grabovica Grahovac, Luka - Nevesiwe *3 potopqen Grahovac, Miro - Nevesiwe *3 potopqen Grahovac, Petar Ilijin - 1894, Lukavac radnik Grahovac, Petar Radev - 1896, Brata~ zemqoradnik Gudeq, Jovo Nikolin - 1886, [umi}i zemqoradnik Dabar~i}, Drago Jeftov - Kifino Selo Dobrilovi}, \uro Trifkov - 1889, Bijeqani kuvar @eraji}, dr Milan - Miqevac (umro 1937) lekar *2 @eraji}, dr Risto - Miqevac (do{ao iz Rusije) lekar *2 Ivezi}, Mato Ostojin - 1893, Kqu~anik pekar Ivkovi}, Milan \urin - 1893, Jugovi}i zemqoradnik Ivkovi}, Nikola Savin - 1891, Dre`aw zemqoradnik

Nevesiwe

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

55

Ivkovi}, Nikola Simin - 1888, Dre`aw radnik Ivkovi}, Todor Radev - 1892, Dre`aw zemqoradnik Ivkovi}, Tomo Jovin - 1890, Dre`aw zemqoradnik Ke{eq, Spasoje Markov - 1894, Zovi Do zemqoradnik Kova~, Obren \urin - 1894, Zovi Do zemqoradnik Kova~, Petar Aleksin - 1895, Strane zemqoradnik Kova~evi}, Anto ]etkov - 1891, Kole{ko trgova~ki pomo}nik Kova~evi}, Bo{ko Todorov - 1888, Kole{ko zemqoradnik Kova~evi}, Nikola Lazin - 1890, Riqa zemqoradnik Kokotovi}, Bo`o Antov - 1894, Biograd zemqoradnik Kokotovi}, Vaso ]etkov - 1892, Biograd zemqoradnik Kokotovi}, Vidak ]etkov - 1897, Biograd zemqoradnik Kokotovi}, Todor Ristov - 1892, Biograd Kuqi}, Blagoje Mi}in - 1889, Biograd Kuqi}, Jovo Vasin - 1889, Biograd Kuqi}, Simo Novi~in - Biograd Mili}, Todor Golubov - 1861, Vranoku}e zemqoradnik Milovi}, Milan Jeftov - 1893, Nevesiwe |ak Miqanovi}, Bo{ko - Nevesiwe(?) *3 potopqen Mrkovi}, Mirko Savin - 1893, Nevesiwe tipograf Mu~ibabi}, Milan Antov - 1892, Biograd zemqoradnik Mu~ibabi}, **Petar Trifkov - 1888, Biograd rudar Parovi}, Todor Radev - 1892, Biograd zemqoradnik Pa{ajli}, Savo Antov - Zovi Do Popovi}, Vuksan Krstov - 1892, Nevesiwe zemqoradnik Prodanovi}, Mitar Jovanov - 1892, Zalu`je zemqoradnik Prodanovi}, ]etko \urin - 1893, Zalom zemqoradnik Radulovi}, Simo \urin - 1881, [umi}i Rajanovi}, Mitar - Nevesiwe Repovi}, Nikola Perin - Paplevine Savi}, Risto Jovanov - 1891, Krekovi Do zemqoradnik Soldo, Ilija Nikolin - 1886, Miqevac zemqoradnik Spremo, Blagoje Todorov - 1892, Biograd oglasiteq Spremo, Mirko Obradov - 1894, Roga~e Spremo, Radovan Vidakov - 1891, Biograd zemqoradnik Spremo, Te{an - Biograd Stevanovi}, Nikola \urin - 1892, Zovi Do zemqoradnik Stevanovi}, Kosta Jovanov - 1886, Lukavac zemqoradnik Tau{an, Nikola Radin - 1893, Plo~nik zemqoradnik ^alija, Nikola \urin - 1895, Trusina ^orlija, Nikola Joksimov - 1889, [umi}i [ipovac, Nikola Milkov - 1889, Grabovica...
Mu~ibabi}, **\or|e - 1887, Qeskovi Do zemqoradnik

56

I. Petrovi}

Novi Grad
Babi}, \uro Todorov - 1888, Vitasovci zemqoradnik Babi}, Stojan Ilijin - 1869, Vitasovci zemqoradnik Baji}, Jovo Todorov - 1897, Prusci zemqoradnik Balti}, \uro Tomin - 1890, Maslovare zemqoradnik Basrak, Krsto Gavrin - 1893, Vitasovci zemqoradnik Bera, \uro \ur|ev - 1887, Ahmetovci zemqoradnik Bera, \uro Petrov - 1894, Ahmetovci zemqoradnik Bijelac(Bijeli}?), Cvijo \or|ev - 1888, Petriwa zemqoradnik B(i)jeli}, Ostoja Perin - 1877, Petriwa Bogunovi}, Cvijo Stevanov - 1889, Ahmetovci zemqoradnik Borojevi}, Damjan Simin - 1887, ^itluk zemqoradnik Borojevi}, **Mikan Milin - 1892, ^itluk zemqoradnik Bosan~i}, Simo \urin - 1877, Ahmetovci zemqoradnik Bundalo, Lazo Vasin - 1882, ^a|evica zemqoradnik Bundalo, Ostoja Markov - 1894, Podbr|ani zemqoradnik Bundalo, Stevan Jovin - 1878, Podbr|ani zemqoradnik Vasi}, Stojan Ostojin - 1876, ^a|evica zemqoradnik Vrane{evi}, Jakov Ilijin - 1887, Agi} zemqoradnik Vukadinovi}, Petar Milanov - 1888, Kr{qe zemqoradnik Gakovi}, Milan Jovin - 1891, Velika Ruji{ka zemqoradnik Goj(Ga)kovi}, Luka Jovanov - 1887, Velika Ruji{ka zemqoradnik Grubqe{i}, Qubomir Mi}in - 1881, Mrakodol zemqoradnik Dalmacija, \uro Todorov - 1880, Poqavnice radnik Damqanovi}, Ilija Stojanov - 1888, Raka{ zemqoradnik Desanovi}, Jovo Stankov - 1893, Prusci zemqoradnik Drobac, Marko Ostojin - 1895, Velika Ruji{ka zemqoradnik \enadija, Du{an Ristov - 1894, ^itluk zemqoradnik \uki}, \ura| Ostojin - 1883, Poqavnice zemqoradnik \ur|evi}, Gligo \urin - 1888, ^a|evica zemqoradnik \ur|evi}, Jovan Perin - 1887, ^a|evica berber \ur|evi}, Milan Jovanov - ^a|evica \ur|evi}, Milo{ Jovin - 1893, ^a|evica zemqoradnik \ur|evi}, Nikola Markov - 1893, ^a|evica zemqoradnik \ur|evi}, Stojan Jovin - 1889, Gorwe Vodi~evo zemqoradnik \uri}, Milan Simin - 1886, Gorwe Vodi~evo zemqoradnik \uri}, Mile Lazarev - 1877, Gorwe Vodi~evo zemqoradnik Erceg, Milan Todorov - 1892, Raka{ zemqoradnik Zgowanin, Du{an Nikolin - 1896, Ahmetovci zemqoradnik Zdelar, Mihailo Markov - 1888, Ahmetovci zemqoradnik Zdelar, Todor Simin - 1884, Adranovci Zec, Bo`o Perin - 1893, Rakovac zemqoradnik Ivanovi}, Lazo Antov - 1889, Mala [umovica zemqoradnik

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

57

Jaj~anik, Milan Nikolin - 1894, Velika Ruji{ka zemqoradnik Japunxa, Ilija Lukin - 1881, Raka{ zemqoradnik Japunxa, Mitar \urin - 1892, Raka{ zemqoradnik Japunxa, Trivun Ilijin - 1890, Raka{ zemqoradnik Jovankovi}, Nikola Damqanov - 1876, Kalender zemqoradnik Jovi~i}, Jovo Lazin - 1895, Velika Ruji{ka zemqoradnik Kesi}, Mihajlo Vukanov - 1888, Kr{qe zemqoradnik Kqaji}, Stojan Markov - 1880, Novi Grad zemqoradnik Kolunxija, Dobre Radowin - 1894, Kr{qe radnik Kolunxija, Mile Milo{ev - 1875, Kr{qe zemqoradnik Kolunxija, Simo Lazin - 1893, Gorwe Vodi~evo zemqoradnik Kraguq, Du{an Simin - 1892, Svodna zemqoradnik Kre}a, Lazar Simin - 1878, Paqevnice zemqoradnik Kukrika, Joveta \or|ev - 1888, Markov Dol zemqoradnik Kukrika, Mihajlo Lazin - 1878, Markov Dol zemqoradnik Laj{i}, Marko Nikolin - 1892, Svodna zemqoradnik Luka~, Nikola Bo`in - 1894, Raka{ zemqoradnik Mazalica, Cvijo Stojanov - 1888, Velika Ruji{ka zemqoradnik Marin, Jovo Milin - 1882, ^itluk zemqoradnik Marin, Marko Jovin - 1889, Podbr|ani zemqoradnik Marin, Nikola Milin - 1868, ^itluk zemqoradnik Marin, Stojan Milin - 1885, ^itluk zemqoradnik Marinkovi}, Nikola \urin - 1880, Kuqani zemqoradnik Mijatovi}, Vaso \ur|ev - 1895, Petriwa zemqoradnik Mijatovi}, Nikola Trifunov - 1894, ^a|evica elektri~ar Mijuk, Janko Todorov - 1889, ^itluk zemqoradnik Miletovi}, \ukan Perin - 1887, Velika Ruji{ka zemqoradnik Mile{i}, Mile Stojanov - 1888, Matavazi zemqoradnik Milo{evi}, Marko Jovin - 1876, Velika Ruji{ka obu}ar Milo{evi}, Marko Stojanov - 1872, Velika Ruji{ka zemqoradnik Pa|en, Mihajlo Nikolin - 1886, Velika Ruji{ka zemqoradnik Petrovi}, Nikola Markov - 1889, Matavazi zemqoradnik Popovi}, Jakov Jovanov - 1893, Dowe Vodi~evo zemqoradnik Prosi}, Stanko Savin - 1880, Dobrqin zemqoradnik Rabat, Vaso Cvijin - 1894, Podbr|ani zemqoradnik Ra|enovi}, Du{an Jovanov - 1888, Crna Rijeka zemqoradnik Semi}, Marko Simin - 1885, Raka{ elektri~arski radnik Signi}, Mile Ilijin - 1893, ^a|evica zemqoradnik Signi}, Simo Milin - 1887, ^a|evica radnik Slavuj, Mile Todorov - 1870, Velika Ruji{ka zemqoradnik Slijepac, Gojko Gligin - 1883, ^itluk zemqoradnik Slijepac, Jovo Vukov - 1890, ^itluk zemqoradnik Smiqani}, Jovo Stojanov - 1887, Dobrqin zemqoradnik

58

I. Petrovi}

Soldat, Marko Perin - 1884, ^itluk zemqoradnik Srdi}, Jovan Perin - 1891, Velika Ruji{ka zemqoradnik Stijak, Milan Todorov - 1883, Tavija zemqoradnik Stijak, Stevo Simin - 1888, Petriwa zemqoradnik Stjep~evi}, Ostoja Stevanov - 1891, ^itluk zemqoradnik Stojakovi}, Mijailo Pajin - 1876, Matavazi kova~ Stojanovi}, Mile Bo`in - 1885, Velika Ruji{ka zemqoradnik Stupar, Bo`o Cvijin - 1894, Velika Ruji{ka zemqoradnik Stupar, Petar Mi}in - 1887, Velika Ruji{ka zemqoradnik Todi}, Vid Milin - 1873, Matavazi zemqoradnik Todi}, \uro Milin - 1888, Matavazi zemqoradnik Todi}, Milo{ Jovanov - 1894, Matavazi zemqoradnik Todi}, Petar Simin - 1885, Matavazi zemqoradnik ]eli}, Petar Stevanov - 1889, Vitasovci zemqoradnik ]ulibrk, Ilija Trivunov - 1895, Velika Ruji{ka zemqoradnik ]ulibrk, Jovo Pejin - Velika Ruji{ka *4 ]ulibrk, Lazo Ostojin - 1893, Velika Ruji{ka zemqoradnik ]ulibrk, Luka Perin - 1888, Velika Ruji{ka zemqoradnik ]ulibrk, Nikola Perin - 1893, Velika Ruji{ka zemqoradnik ]ulibrk, Nikola Simin - 1892, Velika Ruji{ka zemqoradnik Umi}evi}, \oko Igwatijin - 1892, Adranovci zemqoradnik [arac, Mile Vasiqev - 1893, Svodna bravar [kundri}, Mile Jandrijin - 1888, Petriwa zemqoradnik [urleta, Marko Petrov - 1883, Devetaci zemqoradnik...

Pan~evi}, Jovan Pejin - 1893, Pale zemqoradnik...

Pale

Adamovi}, Luka Trivunov - 1893, Vranovina zemqoradnik Adamovi}, Petar Vujin - 1882, Vaganac Adamovi}, Todor Simin - 1893, Vranovina zemqoradnik Atlagi}, Luka Stojanov - 1884, Krweu{a zemqoradnik Bala}, Ilija Nikolin - 1895, Kestenovac zemqoradnik Ba{i}, Stevan Savin - 1895, Gorwe Vrto~e zemqoradnik Bjeli}, Stevan Perin - 1899, Vo|enica zemqoradnik Blazmut, Dane Jovin - 1884, Suvaja zemqoradnik Brdar, Jovan Lazin - 1885, Mali Ste{aq zemqoradnik Brkqa~, Milan Radev - 1893, Dreni} zemqoradnik Bulaji}, Vukan Lukin - 1894, Brestovac zemqoradnik

Petrovac

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

59

Bulaji}, Ilija Milanov - 1888, Brestovac zemqoradnik Bulaji}, Lazo Milanov - 1892, Brestovac zemqoradnik Bulaji}, Nikola Vidov - 1892, Brestovac zemqoradnik Bulaji}, Petar-Pejo Vukadinov - 1889, Brestovac zemqoradnik Vojvodi}, \ukan Vasin - 1886, Ora{ko Brdo zemqoradnik Vu~kovi}, Vu~en Jovanov - 1875, Krweu{a Vu~kovi}, Mile Petrov - 1880, Krweu{a zemqoradnik Vu~kovi}, Obrad Petrov - 1861, Krweu{a ugqokopa~ Vu~kovi}, Stevan Markov - 1890, Krweu{a zemqoradnik Gabi}, Simo Jovanov - 1886, Suvaja zemqoradnik Galowa, Janko Ilijin - 1891, Vrto~e zemqoradnik Galowa, Jovo Savin - 1895, Vrto~e zemqoradnik Galowa, Savo \urin - 1877, Vrto~e zemqoradnik Glu{ica, Dane Lukin - 1897, [trpci zemqoradnik Graovac, Marko Gavrin - 1896, Bastasi zemqoradnik Grbi}, Savo Vidov - 1894, Suvaja zemqoradnik Grubi{a, Jovo Ja}imov - 1893, Kapquh zemqoradnik Daqevi}, Petar Stevin - 1892, Vranovina zemqoradnik Dobri}, Bo`o Milin - 1894, Vaganac(?) zemqoradnik Dragi}, Stevan Vasi} - 1892, Vo|enica zemqoradnik Dragi}, Tomo Nikolin - 1892, Vo|enica zemqoradnik Dragi{i}, Mile Todorov - 1885, Krwa Jela zemqoradnik Duki}, Stojan Lazin - 1889, Koloni} zemqoradnik \akovi}, Iso Jevtov - 1888, Suvaja zemqoradnik \akovi}, Mile Panin - 1883, Suvaja zemqoradnik \ilas, Jovan Davidov - 1891, ^igra zemqoradnik \ilas, Stanko Vasin - 1885, Kestenovac zemqoradnik Egeqa, Petar \urin - 1895, Vo|enica zemqoradnik Zori}, Nikola Miletin - 1876, Ora{ko Brdo zemqoradnik Zori}, Petar Andrijin - 1891, Krweu{a zemqoradnik Ivani{, Ilija Petrov - 1896, Kestenovac zemqoradnik Iveti}, Bo`o Nikolin - 1887, Bastasi Ili}, Jovo Ilijin - 1885, Suvaja zemqoradnik Jari}, Ilija Dmitrov - 1896, Medeno Poqe zemqoradnik Jari}, Andrija Jovanov - Koloni}(?) zemqoradnik Jeli~i}, Marko Tomin - 1887, Vranovina zemqoradnik Karaka{, Mirko Jovanov - 1895, Ora{ko Brdo zemqoradnik Karanovi}, \uro Ostojin - 1892, Krweu{a zemqoradnik Karanovi}, Stevan Milin - 1880, Krweu{a zemqoradnik Ka~ar, Jovo Mihajlov - 1894, Lastve zemqoradnik Kerkez, Vaso Stevanov - 1892, Suvaja zemqoradnik Kerkez, Mile Dmitrov - 1892, Bjelaj zemqoradnik Kerkez, Mile Nikolin - 1881, Vranovina zemqoradnik

60

I. Petrovi}

Kerkez, Mile Radev - 1895, Vo|enica zemqoradnik Kerkez, Obrad Vasin - 1875, Vo|enica zemqoradnik Kerkez, Pane Lazin - 1891, Prkosi zemqoradnik Kecman, Stevo Mirkov - 1889, Suvaja zemqoradnik Kne`evi}, \uro Markov - 1886, Cime{e zemqoradnik Kne`evi}, Petar Trivunov - 1895, Mali Cvjetni} zemqoradnik Kova~evi}, \uro Savin - 1879, Prkosi zemqoradnik Krajnovi}, Jovo Nikolin - 1894, Vo|enica zemqoradnik Lazarevi}, Marko Mijailov - 1885, Drini} zemqoradnik Latinovi}, Jovan Davidov - 1893, Kapquh zemqoradnik Latinovi}, Jole Simin - 1887, Smoqana zemqoradnik Latinovi}, Lazo Simin - 1885, Smoqana zemqoradnik Latkovi}, Lazo Vu~enov - 1885, Krweu{a zemqoradnik Lon~ar, Simo \ur|ev - 1892, Krweu{a zemqoradnik Luka~, Dako Savin - 1892, Koloni} zemqoradnik Luka~, Mile Simeonov - 1887, Koloni} zemqoradnik Majstorovi}, Milan Radev - 1883, Kestenovac zemqoradnik Majstorovi}, Petar Milin - 1883, Kestenovac zemqoradnik Mari}, Mile Stojanov - 1894, Koloni} zemqoradnik Mari}, Stevan Ilijin - Smoqana Marjanovi}, \ukan \urin - 1893, Suvaja zemqoradnik Marjanovi}, Mile Ilijin - 1889, Krwa Jela zemqoradnik Marjanovi}, Simo \ukin - 1884, Smoqana zemqoradnik Marjanovi}, Stojan Lukin - 1890, Smoqana kafexija Milanovi}, Jovo Perin - 1876, Krweu{a zemqoradnik Milanovi}, Milan Milin - 1882, Krweu{a zemqoradnik Miqu{, \uro Miletin - 1888, Cime{e zemqoradnik Mi{~evi}, Dmitar Jovin - 1886, Medeno Poqe zemqoradnik Mi{~evi}, Lazar Mirkov - 1894, Medeno Poqe zemqoradnik Mi{~evi}, Todor Jovin - 1895, Medeno Poqe zemqoradnik Mom~ilovi} \ukan Stani{in - 1891, Krweu{a zemqoradnik Novakovi}, Aleksa Mi}in - 1890, Krweu{a zemqoradnik Novakovi}, \uro Trifunov - 1889, Risovac zemqoradnik Novakovi}, Ilija Jovin - 1885, Koloni} zemqoradnik Novakovi}, Nikola Petrov - 1892, Risovac zemqoradnik Novakovi}, Nikola Cvijin - 1893, Risovac zemqoradnik Novakovi},Stevan Trivin - Risovac zemqoradnik Opa~i}, Petar Stani{in - 1895, Kestenovac zemqoradnik Pavlovi}, Rade Milin - 1893, Ora{ko Brdo zemqoradnik Peri}, \uro Savin - 1894, Koloni} zemqoradnik Pilipovi}, Milo{ Petrov - 1888, Begluci zemqoradnik Pilipovi}, Pero - Petrovac (do{ao iz Italije) Ple}a{, Mile Petrov - 1890, Busije zemqoradnik

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

61

Pozni}, Andrija Petrov - 1892, Risovac zemqoradnik Predojevi}, Trivun Milin - 1890, Kestenovo zemqoradnik Radakovi}, Stevo Danin - 1895, Vranovina zemqoradnik Radi}, Obrad \ur|ev - 1895, Bastasi rudar Radi}, Rade Stevanov - 1895, Cvjetni} zemqoradnik Rado{evi}, Vujo Nikolin - 1876, Suvaja zemqoradnik Rado{evi}, Gli{o Jovin - 1872, Suvaja zemqoradnik Rado{evi}, Stojan Stevanov - 1892, Suvaja zemqoradnik Rado{evi}, Uro{ Ninin - 1893, Vo|enica zemqoradnik Ra|enovi}, Nikola Jovin - 1893, Risovac zemqoradnik Reqi}, Jovo Vasilijev - 1888, Bastasi zemqoradnik Reqi}, Milun Davidov - 1889, Romen manastir zemqoradnik Repac, Stevo Dmitrov - 1889, Vo|enica zemqoradnik Repi}, Vaso Mitrov - 1873, Koloni} zemqoradnik Rodi}, Petar Jevrosimov - 1894, Gorwe Vrto~e zemqoradnik Romi}, ]uro Simin - 1893, Ora{ko Brdo zemqoradnik Saloman, Simo \urin - 1874, Smoqana kova~ki pomo}nik Santra~, Bla`o Savin - 1887, Suvaja zemqoradnik Santra~, Mi}o Todorov - 1890, Risovac zemqoradnik Seizovi}, Milan Nikolin - 1882, Rajkovci zemqoradnik Soviq, Savo Panin - 1894, Lastve zemqoradnik Stupar, Petar Nikolin - 1868, Lastve zemqoradnik Surla Petar Savin - 1894, Vranovina zemqoradnik Trbulin, Ilija Petrov - 1891, Begluci zemqoradnik ]ulibrk, Luka Vasin - 1893, Skakavac zemqoradnik ]ulibrk, Milutin Mijatov - 1885, Risovac zemqoradnik ]ur~i}, Marko Vu~enov - 1883, Skakavac zemqoradnik [arac, Todor Mihailov - 1884, Cime{e zemqoradnik [a{i}, Jovo Petrov - 1880, Busije zemqoradnik [a{i}, Rade Bo`in - 1895, Bjelaj zemqoradnik...

Bo{kovi}, Bo`o Stankov - 1895, Brezi~ani zemqoradnik Brdar, Milorad \ur|ev - 1890, Marini zemqoradnik Brdar, Trivo Andrijin - 1892, Marini zemqoradnik Bukva, Mile Te{in - 1888, Marini zemqoradnik Bukva, Milovan Simin - 1890, Marini zemqoradnik Vila, Luka Gavrin - 1880, Dragotiwe zemqoradnik Voji}, Mijat Todin - 1870, Palan~i{te zemqoradnik Vujinovi}, \uro Simin - 1880, Slabiwa zemqoradnik Egi}, Jovo Lazin - 1888, Dragotiwe zemqoradnik Zgowanin, Pavle \urin - 1892, Dragotiwe zemqoradnik

Prijedor

62

I. Petrovi}

Zgowanin, Stojan Simin - 1882, Dragotiwe zemqoradnik Karlica, Jovan Lakin - 1883, Marini zemqoradnik Kesar, Mile Milo{ev - 1889, Marini zemqoradnik Kecmanovi}, dr Vojislav - 1881, ^itluk lekar (EncJu) Kremi}, Petar Simin - 1888, Miqakova~a zemqoradnik Mandi}, Jovo Vasin - 1885, Marini zemqoradnik Marjanovi}, \uro Jovanov - 1892, Marini zemqoradnik Marjanovi}, Nikola Ristin - 1887, Bo`i}i zemqoradnik Martija{, Vaso Jovanov - 1882, Bo`i}i zemqoradnik Mr|a, Mi}o Perin - 1886, Ba{inac zemqoradnik Poli}, Nikola Milin - 1892, Dragotiwe zemqoradnik Pribi}, Simo Nikolin - 1896, Marini zemqoradnik Simatovi}, Ostoja Damqanov - 1872, Velika Palanka zemqoradnik Srdi}, Stevan - Prijedor Staki}, Rade Stojanov - 1873, Brezi~ani zemqoradnik Stanivukovi}, Vaso Milin - 1986, Brezi~ani opan~ar Topi}, Mile Simin - 1885, Ga~ani zemqoradnik Tubin, Gajo Ristin - 1870, Brezi~ani zemqoradnik Turudija, Stojan Petrov - 1895, Marini zemqoradnik Crni}, Du{an Vu~enov - 1896, Prijedor trgova~ki pomo}nik [eli}, Milan Trivunov - 1891, Marini zemqoradnik [obak ([obot?) Ilija Stevanov - 1887, Orlova~a zemqoradnik [ormaz, Stojan Lakin - 1894, Jelovac zemqoradnik...

Budimirovi}, Jovan Stevanov - 1864, Rogatica bakalin Jovanovi}, Rade @ivanov - 1896, Rogatica pekar Stani{i}, Nikola Ilijin - 1892, Vra`alice zemqoradnik...

Rogatica

Bara}, Petar Budin - 1893, Majki} Japra zemqoradnik Bubuq, Mitar Jovanov - 1895, Tomina zemqoradnik Bundalo, Nikola Ja{in - 1894, Majki} Japra zemqoradnik Vojnovi}, Iso Vojin - 1895, Brdo Antoni}a zemqoradnik Vukojevi}, Marko Petrov - 1888, Majki} Japra zemqoradnik Davidovi}, Vid Jovin - 1888, Boji{te zemqoradnik Davidovi}, Jovo Trivin - 1875, Mrkaqi zemqoradnik Davidovi}, Nikola Danin - 1896, Kozin ma{inist Davidovi}, Simo Danin - 1893, Lipnik zemqoradnik Dobrivojevi}, Maksim Milin - 1896, Jela{inovci pekar Do{enovi}, Mihajlo Petrov - 1889, Fajtovci zemqoradnik

Sanski Most

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

63

Ze~evi}, Stevan Jovanov - 1876, Lipnik zemqoradnik Zori}, Petar Vojkanov - 1872, Dabar zemqoradnik Kecman, Petar Vidov - 1889, Majki} Japra zemqoradnik Kujunxija, Marko Nikolin - 1884, Mrkaqi zemqoradnik Kuki}, Nikola \or|ev - 1884, Mrkaqi zemqoradnik Majki}, Despot Lazin - 1875, Majki} Japra zemqoradnik Majki}, Marko - Majki} Japra *4 Majki}, Petar Markov - 1894, Majki} Japra zemqoradnik Marjanovi}, Petar Jovin - 1892, Palanka zemqoradnik Milanovi}, \uro Vasin - 1896, Majki} Japra zemqoradnik Milinkovi}, Duman \urin - 1889, Eminovci zemqoradnik Milinkovi}, Obrad Todorov - 1887, Dabar zemqoradnik Milo{evi}, Mile Spasin - 1893, Miqevci zemqoradnik Mla|enovi}, Jovan Stevanov - 1887, Dabar zemqoradnik Moli}, Veqko Stevanov - Xevar Mr|a, Vaso Vlajkov - 1877, Lipnik zemqoradnik Novakovi}, Lazo Ilev - 1893, Kozin zemqoradnik Novakovi}, Pero Stevin - 1888, Stari Majdan opan~ar Pavi}, Marko Simin - 1886, Budimli} Japra zemqoradnik Povani}, Simo Milin - 1894, Mrkovi zemqoradnik Pra{talo, Bogdan Milin - 1897, Lu{ci Palanka podoficir. {kola Radakovi}, Andrija Stojanov - 1887, Podvida~a zemqoradnik Radi}, Trivo Nikolin - 1894, Fajtovci zemqoradnik Rado~aj, \ura| Danin - 1892, Lipnik zemqoradnik Rado~aj, Milan Danin - 1895, Lipnik zemqoradnik Rado~aj, Mile Radev - 1895, Lipnik zemqoradnik Ra{i}, Mitar Tomin - 1882, Jela{inovci zemqoradnik Rodi}, Gojko Simin - 1883, Gorice zemqoradnik Rodi}, Nikola Tomin - 1892, Kqevci zemqoradnik Stevani}, Tomo Jovin - 1883, Kruhari zemqoradnik Stojakovi}, Simo Grujin - 1896, Klepci zemqoradnik Stri~i}, Pero Vasin - 1885, Kozin ugqar Todorovi}, Lazar Jovin - 1881, Koprivna zemqoradnik Crnomarkovi}, Petar Lukin - 1881, Koprivna zemqoradnik ^amber, Trifun Vasiqev - 1893, Krkojevci radnik ^ankovi}, Mile Simin - 1885, Kijevo zemqoradnik Xodan, \uro Bo`in - 1895, Eminovci zemqoradnik...

Jak{i}-Radula{ka, dr Katarina - Sarajevo lekarka *1*2 Jovanovi}, dr Stevan - Sarajevo lekar *1 Savi}, Petar Nikolin - 1889, Glinica zemqoradnik...

Sarajevo

64

I. Petrovi}

Mili}, Bo{ko Stankov - 1884, Vlatkovi}i zemqoradnik...

Skender Vakuf

Vuja~i}, Spasoje Jeftov - 1891, Vrbnica rudar \erem, Janko Ristov - 1887, [qivare zemqoradnik Malovi}, Vido Ristov - 1887, Srbiwe zemqoradnik Milanovi}, Jovo Ilijin - 1898, Zavajit zemqoradnik Fundup, Vidak Spasojev - 1870, Veleni}i zemqoradnik...

Srbiwe (Fo~a - to je srpska re~!)

Bawac, Ilija - 1884, Dimni}i *3 potopqen Stevanovi}, Igwat Nikolin - 1888, Crv~ica Stepanovi}, Rade - Srebrenica *3 ostao na le~ewu...

Srebrenica

Antonovi}, Petar Mitrov - 1889, Berkovi}i zemqoradnik Bajovi}, Milan Jovanov - 1894, Stolac ~asovni~ar Belovi}, Grujo - Hrgud *3 potopqen Belovi}, \uro - Hrgud *3 potopqen Bjelica, Maksim \urin - 1892 (do{ao iz Italije) Bjelica, Rade - 1884, Blace Bukvi}, Milo{ \urin - 1885, Gorwe Hrasno zemqoradnik Grbo, Nikola Manojlov - 1889, Kuba{ zemqoradnik Grk, Mi}o Ristov - 1885, Strupi}i rudar Dabi}, Jovo Mihajlov - 1889, Dowi Poplat zemqoradnik Dula}, Nikola Ristov - 1892, Opli~i}i zemqoradnik \ogo, Diman Jovin - 1891, Pobr|e zemqoradnik \ogo, Milo{ - Berkovi}i *3 potopqen \ogo, Mitar - Hrasno *3 potopqen \ogo, Petar - Berkovi}i *3 potopqen \urica, \oko Kojin - 1886, Suzina zemqoradnik Joki}, An|elko Ristov - 1890, Dowi Poplat zemqoradnik Joki}, Stojan Ristov - 1885, Dowi Poplat zemqoradnik Joki{i}, Simat-Simo Spasojev - 1892, Poplat zemqoradnik Kari}, Branko Jovanov - Dowi Poplat *3 potopqen Kari}, Risto \. - Dowi Poplat *3 potopqen Komad, Du{an Perin - 1886, Gorwe Hrasno Komad, \oko Gligorijev - 1886, Gorwe Hrasno Kujunxi}, Ante Matin - 1873, Prew zemqoradnik

Stolac

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

65

Lojpur, Vuko(Vuksan?) Ilijin - 1897, Gabela zemqoradnik Mili}evi}, Blagoje Markov - 1899, Hrgud zemqoradnik Mili}evi}, Nikola Lazarev - 1884, Stolac zemqoradnik Mili}evi}, Pajo Markov - 1881, Hrgud (do{ao iz Italije) Novakovi}, Jovo Spasojev - 1891, Dabrica zemqoradnik Pavi}, Mitar Nikolin - 1880, Grude kafexija Pani}, Nikola Bo{kov - 1892, Klepci zemqoradnik Peri{i}, Krsto Ristov - 1884, Bituwa zemqoradnik Peri{i}, Luka Trifkov - 1890, Predoqe zemqoradnik Popovi}, Nikola Simin - 1887, Prebilovci stolar Ru`i}, \or|o - Dowi Poplat Ru`i}, Ilija Mihov - 1889, Dowi Poplat Samarxi}, Janko Simin - 1895, Trusina zemqoradnik Samarxi}, Nikola Mitrov - 1891, Potkom *4 Sikimi}, Gavrilo - 1871, Stolac Smiqi}, Vlado \urin - 1892, Stolac sajxija Tau{anovi}, Veqko Nikolin - 1892, Stolac |ak...

An|eli}, Luka Vidakov - 1895, Dubo~ani zemqoradnik An|eli}, Nikola Stevanov - 1898, Vrbno zemqoradnik An|eli}, Sava Jevtov - Dubo~ani An|eli}, Simo Vidakov - 1886, Gorwe Vrbno zemqoradnik Asanovi}, Krsto Jovin - 1883, Zupci rudar Asanovi}, Milo{ \uri~in - 1880, Zupci zemqoradnik Ateqevi}, \or|o Todorov - 1881, Vla{ka A}imovi}, \or|o Trifkov - 1888, Qubomir A}imovi}, Lazar - 1878, Qubomir A}imovi}, Tomo Pajin - 1887, Vrpoqe zemqoradnik Babi}, Nikola Ilijin - 1886, Poqice rudar Babi}, Trifko Nikolin - 1880, Poqice *3 spasen Bakmaz, Milan - Bobani (do{ao iz Argentine) Batini}, Mihajlo Bo{kov - 1886, ^vaqina zemqoradnik Ba{i}, \or|o Mitrov - 1879, Lug Ba{i}, Mirko - Trebiwska [uma Ba{i}, Mitar - Tale`a Ba{i}, Obren Ristov - 1894, Lug mesar Ba{i}, Risto - Cerovac Ba{i}, Stevo - Bobani *3 potopqen Begeni{i}, Mi}o Markov - 1894, Lastva zemqoradnik Belo{, Dim{o - Trebiwe (do{ao iz Italije) Belo{, Cvetko Dimitrijin - 1878, Lastva (do{ao iz Italije)

Trebiwe

66

I. Petrovi}

Bendera}, **Jak{a Nikolin - 1867, Klobuk Bijedi}, Abaz - Bihovo Bo`i}, Marko - Zupci Boki}, Gavrilo Petrov - 1886, Doma{evo zemqoradnik Boki}, Mirko Pajin - 1897, Doma{evo zemqoradnik Boki}, Stojan Jovanov - 1872, Doma{evo zemqoradnik Bokowi}, Jovan Simin - 1882, Poqice Bo{kovi}, Milovan Milo{ev - 1879, Volujac trgova~ki pomo}nik Bo{kovi}, Savo - 1890, Ora{je Popovo(?) *3 potopqen Braji}, Jovan Trifkov - 1888, Grbe{i ma{inist Brstina, Risto Vukanov - 1881, Dra~evo (do{ao iz Italije) Bubalo, Jovan Ristin - 1898, Mijoni}i Bubalo, Todor Gavrilov - 1891, Mijoni}i Bubre{ko, \uro - 1882, Trebiwe Bu|an(Bu}an?), A}im - 1891, @akovo Bu|an(Bu}an?), Lazo - @akovo Bumba, Mitar - Dra~evo Bun~ica(Burlica?), Petar - 1897, Lastva zemqoradnik Burlica, Trifko Savin - 1888, Dra~evo zemqoradnik Butulija, Krsto Lazin - 1890, Mosko zemqoradnik Vaskovi}, Milo{ - Uvje}a (do{ao iz Francuske) Vaskovi}, Stojan - Lastva (do{ao iz Francuske) Vido~i}, Lazar Radev - 1883, Pijavice zemqoradnik Vico, Nikola - 1884, Zupci *3 potopqen Vlatkovi}, Lazar \urin - 1888, Ko~ela zemqoradnik Vla~i}, Lazar Lazov - 1885, Poqice Vla~i}, [}epan Lazov - 1892, Poqice *3 potopqen Vojnovi}, Marko Tanin(?) - 1893, Kijev Do zemqoradnik Vuji}, Vaso - Zupci Vuji}, \uro Krstov - Volujac Vuji}, \uro - Zupci Vuji}, Petar - Zupci Vujovi}, Nikola Savin - Lapje Vukalovi}, Lazar Mihajlov - Bogojevi} Selo Vukalovi}, Mato - 1872, Bogojevi} Selo Vukasovi}, Vaso - @akovo (do{ao iz Italije) Vukasovi}, Kosta - 1872, @akovo Vukasovi}, Krsto - 1884, @akovo *3 potopqen Vukasovi}, Obren - 1882, @akovo Vuka{inovi}, Marko Jakovov - 1886, Potkraj zemqoradnik Vuki}evi}, Marko Simin - 1892, Pridvorci zemqoradnik Vukovi}, Jovan Jokov - 1894, Dolovi zemqoradnik Vukovi}, Luka Savin - 1891, Zagora zemqoradnik

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

67

Vukovi}, Savo Bo{kov (1) - 1885, Zagora {ofer Vukovi}, Savo Bo{kov (2) - 1886, Zagora Vuleti}, Simo Jovin - 1891, Mijoni}i zemqoradnik Vuleti}, Simo S. - Mijoni}i Vule{evi}, \or|o - 1881, Ju{i}i Vule{evi}, Risto Milanov - Ju{i}i Vu~kovi}, Du{an - 1880, Bogojevi} Selo (do{ao iz Francuske) Vu~kovi}, Jovo [}epov - 1882, Bogojevi} Selo (?) *3 potopqen Vu~kovi}, Lazo \urov - 1885, Bogojevi} Selo(?) *3 potopqen Vu~kovi}, Ma{o - Bogojevi} Selo (do{ao iz Francuske) Vu~kovi}, Obren - 1887, Bogojevi} Selo Vu~kovi}, Rade - Zupci Vu~ur, Risto - Orah Vu~urevi}, Bo`o Jakovov - 1894, Presjeka zemqoradnik Vu~urevi}, Bo`o [. - 1870, Bogojevi} Selo Vu~urevi}, Vaso Boji~in - 1890, Bogojevi} Selo radnik Vu~urevi}, Nikola - Grab Vu~urevi}, Nikola Obrenov - 1892, Presjeka zemqoradnik Vu~urevi}, Panto Obrenov - 1872, Trebiwe ko~ni~ar Vu~urevi}, Pero Spasov - Pra{we Rupe Vu~urevi}, Simo - Bogojevi} Selo Vu~urovi}, Krsto-Karo Krstov - 1896, Grab zemqoradnik Gabovi} (Gobovi}?), Gavrilo - Aran|elovo (do{ao iz Francuske) Gavrilovi}, Mi}a Tomin - 1879, Bogojevi} zemqoradnik Galeb, Todor - 1868, Volujac Gali}, Bo`o - 1885, Goj{ina *3 potopqen Ga{i}, Ilija Jovanov - 1892, Trebiwska [uma Gerun, Stevo - 1887, Tale`a (do{ao iz Italije) Glogovac, \or|e \uri~in - 1896, Mosko poslu`iteq Gobovi}(Gabovi}?), Gavrilo Lukin - Aran|elovo Gradinac, Marko B. - 1882, Aran|elovo *3 potopqen Grahovac, Tomo - Trebiwe Grkavac, \urica Vu~kov - 1892, Grkavci Grkavac, Radovan - Grkavci Grkavac, Spasoje \. - 1881, Grkavci *3 potopqen Grkavac, Tomo Ilijin - Brda Grkavac, Tomo M. - Grkavci Gruba~, A}im Pajin - 1877, Orahovac zemqoradnik Gruba~, Dragoje Trifkov - 1888, Orahovac zemqoradnik Gruba~, Lazar Trifkov - 1896, Orahovac zemqoradnik Gruba~, Nikola Obrenov - 1899, Orahovac zemqoradnik Gruba~, Petar - 1887, Orahovac - 1982, Nik{i} *3 spasen Gr~e, Risto Jovin - 1892, Dra~evo zemqoradnik

68

I. Petrovi}

Gubaq(?), Todor Gavrilov - 1893, Mijoni}i zemqoradnik Gudeq, Milo{ Pajin - 1888, Rapti mesar Gurovi}, Luka Todorov - 1889, Zasad zemqoradnik Gurovi}, Uro{ Todorov - 1892, Zasad zemqoradnik Dabovi}, Luka Andrijin - 1888, Tuli pekar Dabovi}, Tomo Bo`in - 1897, Tuli zemqoradnik Danilovi}, Nikola Markov - 1883, ^i~evo novinar Da{i}, Vule Stjepanov - 1866, Lokvice zemqoradnik Do{lovi}, Gojko Obrenov - 1883, Zupci kuvar Deli}, Vule [}epanov - Lokvice Dereti}, Du{an Vasiqev - 1888, Orahovac zemqoradnik Dereti}, Du{an Todorov - 1898, Orahovac zemqoradnik Dereti}, Igwat Lukin - 1860, Orahovac (do{ao iz Francuske) Dereti}, Ilija Vidakov - 1888, Orahovac zemqoradnik Dereti}, Mato Radov - Orahovac *3 spasen Dereti}, Todor Vukov - 1880, Orahovac zemqoradnik Dereti}, Todor Matov - Orahovac (do{ao iz Francuske) Dereti}, Tomo Perov - Orahovac *3 spasen Dereti}, [}epan Vasiqev - 1879, Orahovac Dragi}, Luka - 1878, Popovo Poqe Du~i}, Jovan I. - 1872, Poglivqa diplomata (EncJu) \aji}, Duka - Orahovac (do{ao iz Francuske) \aji}, Du{an \. - Orahovac \aji}, Jovan - Orahovac \aji}, Maksim Jokov - 1891, Klobuk zemqoradnik \aji}, Milan - Orahovac *3 spasen \eri}, Obren - Pridvorci \ura{evi}, Krsto - Uskopqe \ura{evi}, Niko - Trebiwe \uri}, Anto - Carevo Selo \uri}, Milo{ Tomin - 1869, Zupci zemqoradnik Elakovi}, \urica - Uskopqe Elakovi}, Risto - 1880, Uskopqe @ivan(ov)i}, Jo{o Savin - 1892, Kremeni Do Zotovi}, Tripo - Mosko Jela~i}, Jole - 1875, ^i~evo Jeli}, Jovo - Ora{je *3 spasen Jokanovi}, Luka - Trebijovi Jokanovi}, Mi}o - 1871, Trebijovi Jokanovi}, Stevan - Trebijovi Jokovi}, Niko - Dikli}i(?) *3 potopqen Kijac, Ga{o Simanov - 1890, Doma{evo Kijac, Qubomir Jovanov - Doma{evo

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

69

Kijac, Qubomir Ostojin - Doma{evo Kijac, Ostoja Gajov - 1888, Doma{evo Kisin, Andrija - 1889, Zupci *3 potopqen Kisin, Lazo - Tuli Kisin, Lako - Zupci Kisin Todor Spasov - Tuli Klimovi}, \uro - Zupci Kne`evi}, \oko \. - Glavska *3 potopqen Kne`evi}, Luka - 1882, Popovo Poqe Kne`evi}, Risto Mi}in - 1893, Glavska zemqoradnik Kova~ina, Jovo - 1871, Sedlari Koki}, \or|o - Grbe{/Trebiwska Brda Kolak, Vaso - Trebiwska [uma Kolakovi}, Simo Todorov - 1883, Kova~ina Kruq, Bogdan - Zavala *4 Kruq, \or|o - Zavala *3 potopqen Kruq, Mrdan - Zavala *3 potopqen Kruni}, Marko - Jasen Kujunxi}, \or|o Ilijin - 1892, Bobovi{ta zemqoradnik Kukuri}, \or|e Savin - 1895, Poqice kelner Kukuri}, Risto - Poqice (do{ao iz Francuske) Kurili}, Jovo Perov - 1897, Krajkovi} *4 Kurili}, Aleksa - Dra~evo *3 potopqen Kurtovi}, Simo - Za~ula Lali}, Gavrilo Perin - 1895, Ora{je trgova~ki pomo}nik Lali}, Du{an - Zupci Lali}, Milo{ Jeftin - 1889, Ora{je kova~ Lali}, Nikola Bo`in - 1894, Ora{je zemqoradnik Lali}, Stevan \urin - 1879, Ora{je mehani~ar Le~i}, Blagoje Pajin - 1888, @drijelovi}i zemqoradnik Le~i}, Spasoje - 1883, Qubomir *3 potopqen Le~i}, [piro Ja{in - 1889, Qubomir zemqoradnik Lon~ar, Bo`o Jovin - 1890, ^i~evo zemqoradnik Lu~i}, Bo`o Perov - Lu~i}i Lu~i}, Vlado Bo{kov - Mrkowi}i Lu~i}, Milan - Mrkowi}i Lu~i}, Mirko \urov - Lu~i}i Qubenko, Du{an Jokov - 1890, Trnovac/Trebiwska Brda Qubibrati}, Ilija Ristov - 1887, Qubovo (1912, do{ao“sa dve ~ete”) Maksimovi}, Stojan - Vu~ije Maksi}, Savo Manojlov - 1884, Ora{je zemqoradnik Mari}, Blagoje Tomin - 1891, Zasad zemqoradnik Mari}, Jovo - 1884, Gomiqani *3 potopqen

70

I. Petrovi}

Mari}, Jovo Simin - 1891, Struji}i zidar Mari}, Mitar - Gomiqani *3 potopqen Masle{a, Ilija Jevtov - 1894, Tuli Masle{a, Krsto - 1885, Mrkowi}i Masle{a, Stevan Savin - 1892, Tuli Mati}, Lazar Savin - 1877, Grmqani zemqoradnik Matovi}, Vidak - Bogojevi} Selo Medar, Mijo - Trebiwe Medar, Mihajlo Jovin - 1887, Dra~evo zemqoradnik Mijanovi}, Vaso Gavrilov - 1893, Vrpoqe zemqoradnik Mijanovi}, Lazar Gavrilov - 1889, Vrpoqe zemqoradnik Mijanovi}, Nikola - Qubomir Mijanovi}, Nikola Stevin - 1888, Uk{i}i zemqoradnik Mijanovi}, Savo - 1885, ^i~evo *3 potopqen Mijanovi}, Todor - Qubomir Mijovi}, Branko - Kowsko(?) *3 potopqen Miladinovi}, Krsto - Zupci Miladinovi}, Marko - Turmenti Miladinovi}, Nikola - Turmenti Milanovi}, \uro - Drenovi Do Mileti}, Lazar - Vlaka Mileti}, Petar - 1886, Bobani Milivojevi}, \uro Dragov - 1895, Drenovi Do Milini}, Krsto - Trebiwska [uma Mili}evi}, Luka - Nenovi}i Mili}evi}, ]etko Ristov - 1888, Nenovi}i zemqoradnik Mili{a, Milo{ Jovanov - 1880, Tuli Mili{i}, Savo - Glavska Milojevi}, \uro Dragov - 1895, Drenovi Do zemqoradnik Milojevi}, Ilija Gajov - 1886, Grbe{i vrtar Milojevi}, Joko Radev - 1888, Kuwa Glavica kuvar Milojevi}, Savo - Grbe{i Milo{evi}, Risto Petrov - Turani (do{ao iz Francuske) Miqanovi}, [piro Vulev - 1885, Podvori zemqoradnik Miqkovi}, Igwat - Krupjela Miqkovi}, Qubo - Zasad Misita, @ivko Jevtov - 1885, Zavala zemqoradnik Miskin, Savo - Mosta}/Ora{je Mi}anovi}, Stevan - Zupci Mi}evi}, Gavrilo Stevanov - 1896, Bogojevi} Selo zemqoradnik Mi}evi}, Jovan Stevanov - 1892, Bogojevi} Selo zemqoradnik Mi{, Jovo Ristov - 1866, Bobani zemqoradnik Mi{, Risto - 1886, Bobani *3 potopqen

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

71

Mrdi}, Mihajlo ]etkov - 1898, @upa zemqoradnik Mulina, Petar Manojlov - 1893, Uk{i}i zemqoradnik Muni{i}, Mitar Tomov - Dra~evo Naran~i}, \uro Nikolin - 1895, Grbe{i zemqoradnik Nenadi}, Pavo - Grkavci *3 potopqen Ninkovi}, Jovan Tripkov - 1880, Gorwe Vrbno *3 spasen Ninkovi}, Qubo - 1871, Necvije}e *4 Ninkovi}, Milan Milutinov - 1888, Dowe Vrbno zemqoradnik Ninkovi}, Milovan Milutinov - 1883, Dowe Vrbno Ninkovi}, Novak Stojanov - 1893, Necvije}e zemqoradnik Ninkovi}, Spasoje Tripkov - 1891, Gorwe Vrbno zemqoradnik Ninkovi}, Tomo - 1888, Necvije}e *3 potopqen Noguli}, Du{an Bosin - 1896, Tvrdo{ zemqoradnik Obradovi}, Savo - Sedlari Obradovi}, Cvetko Savin - 1893, Sedlari Odavi}, Mitar - 1889, Trebiwska [uma Pa`in, Jefto - Zupci *4 Pa`in, Lazar Jovin - 1892, Zupci zemqoradnik Pa`in, Stojan - Zupci *4 Paliku}a, Vlado - Zasad Pantovi}, Lazar - 1889, Zupci *3 potopqen Papi}, Jovan Jeftov - 1890, Doma{evo trgova~ki pomo}nik Pezirep, Tripko - Trebiwe Pejanovi}, Ilija Pejov - Orahovac Pendo, Du{an Petrov - 1883, ^vaqina zemqoradnik Pendo, Nikola - ^vaqina Petrovi}, Lazo Ristov - 1894, Zagora travar Petrovi}, Radovan - Zagora Petrovi}, Savo - 1884, Zagora Pe{ko, Obren Ristov - Dubqani Pi~eta, \or|e Vasin - 1889, Dikli}i zemqoradnik Pi~eta, Krsto - Dikli}i *3 potopqen Pi{tiwat, Milo{ Lazarev - 1871, Ograda *4 Pjani}, Milo{ R. - Grmqani Popovi}, Milan Petrov - 1897, Vlasa~e kasapin Popovi}, Obren Ristov - 1895, Mesari mesarski pomo}nik Porobi}, Jovo - Goroga{a Pravica, Simo Petrov - 1882, Bjela~ Pravica, Simo S. - Bjela~ Pribi{i}, Jova{ Savin - 1891, Dra~evo zemqoradnik Pribi{i}, Jovo Ilijin - 1889, Dra~evo *3 spasen Pribi{i}, Mihajlo Ilijin - 1886, Dra~evo zemqoradnik Pribi{i}, Sava Mi}in - 1898, Dra~evo zemqoradnik

72

I. Petrovi}

Pribi{i}, Todor Ilijin - 1887, Dra~evo *3 potopqen Prwat, Bo`o Nikolin - 1894, Kutina pekar Prwat, Jo{o - Kutina Prwat(ovi}), Simo - Kutina Prcovi}, Drago - Pridvorci *3 spasen Prcovi}, Pero - Pridvorci *3 spasen Puji}, Jovo Nikolin - 1892, Pridvorci zemqoradnik Pupi}, Tomo L. - Zaplanik Putica, \or|o - Orah Putica, Stevan Nikolin - 1886, Volujac hotelijer Putica, [}epo - Orah Radanovi}, Vidak - Turmenti Radanovi}, Du{an - Zupci Radovi}, Petar Andrijin - 1882, Zagora zemqoradnik Radoji~i}, Luka S. - Volujac Radoji~i}, Milan Lukin - 1889, Volujac Radoji~i}, [piro Simin - Volujac Radowa, Milan Jovin - 1873, Poqice rudar Radulovi}, Marko M. - Bobani *3 potpopqen Radulovi}, Petar - Bobani *3 potopqen Radulovi}, Petar - 1892, [}enica Ratkovi}, Du{an [}epanov - 1882, Baqevac (do{ao iz Italije) Ratkovi}, Petar - 1869, Ora{je Ratkovi}, Risto - 1889, Zupci *3 potopqen Ratkovi}, Tomo [}epanov - Baqevac Ri|e{i}, Marko Trifkov - Tuli Rikalo, Risto - 1885, Popovo Poqe Rikalo, Savo Ilijin - 1884, Dodanovi}i zemqoradnik Rikalo, Petar Simov - Dodanovi}i Roganovi}, Milo{ - Trebiwe Rosandi}, Risto Trifkov - Grbe{i zemqoradnik Ruwavac, Luka Jovov - 1891, Zgowevo Rute{i}, Nikola Markov - 1884, Klobuk *3 potopqen Savovi}, Vladimir Nikolin - 1892, Zagora ma{inist Selani}, Vaso Lukin - 1891, Dra~evo zemqoradnik Seten~i}, Lazo Vasin - Dra~evo Seten~i} Savo Jovin - 1882, Dra~evo Simanovi}, Ja{o Bogdanov - 1873, Vojkovi} zemqoradnik Simovi}, Vidak Petrov - 1895, Bogojevi} Selo zemqoradnik Simovi}, Marko - 1885, Zupci *3 potopqen Skender, Savo - Qubomir Skuli}, Petar - ^i~evo/Xivar(?) *3 potopqen Spaji}, Vule V. - 1885, Zupci *3 potopqen

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

73

Spaji}, Krsto V. - 1890, Zupci *3 potopqen Spaji}, Andrija - Zupci Spaji}, Krsto M. - 1871, Zupci Spaji}, Milo{ - Zupci Spaji}, Mitar - Zupci Spaji}, Rade - Zupci Spaji}, Stevan [}epanov - 1865, Zupci elektri~ar Sparavalo, Du{an - \edi}i Sredanovi}, Vidak Savov - 1867, Vu~ije Sredanovi}, Du{an Milutinov - 1899, Vu~ije Sredanovi}, Du{an Vasov - Vu~ije (do{ao iz Francuske) Sredanovi}, Obren Mitrov - Lastva Sredanovi}, Radovan Petrov - 1897, Vu~ije (do{ao iz Francuske) Stani}, Simo [. - Za~ula *3 potopqen Stija~i}, Akim Obrenov - 1887, Dobri Dub *3 potopqen Stija~i}, Du{an @ivkov - 1888, Dobri Dub Stija~i}, Ivan Vidakov - 1880, Klobuk Stija~i}, Maksim Stojanov-Serdarov - 1878, Dobri Dub zemqoradnik Stija~i}, Manojlo Obrenov - 1885, Dobri Dub *3 potopqen Stija~i}, Matija Vidakov - 1888, Klobuk - 1941, Jadovno Stija~i}, Nikola Obrenov - 1888, Dobri Dub Stija~i}, Spasoje - Dobri Dub Stija~i}, Tripko Stojanov-Serdarov - 1891, Dobri Dub Su{i}, Jakov - 1879, Qubomir Su{i}, Simo - Qubomir Tarana, Luka - Zasad Tarana, Savo - Staro Slano Tasovac, Bo{ko Jo{ov - 1891, Trijebovi zemqoradnik Tasovac, Krsto - Trijebovi Tomi}-Ruwevac, Du{an \urin - 1894, Zgowevo Tripi}, Petar - 1890, [}enica Trkqa, Vaso T. - Trebiwe Trkqa, Danilo Petrov - 1891, Qubomir Trkqa, Joksim - Podosoje Trkqa, Stevo Tripkov - 1888, Zasad stolar Trkqa, Todor Ga{ov - Borilovi} zemqoradnik Tubi}, Risto - 1894, Ora{je Turni}(?), Obren Mitrov - 1889, Doma{evo zemqoradnik ]etkovi}, \uro Mi}in - 1882, Bawevac ]uk, Jovan Simin - 1895, [}enica trgova~ki pomo}nik ]uk, Jovo - Qubomir *3 spasen ]uk, Milan - Qubomir ]uri}, Anto P. - Kowsko

74

I. Petrovi}

]uri}, Milo{ - Kowsko (do{ao iz Francuske) ]uri}, Risto - Kowsko (do{ao iz Francuske) ^i~kovi}, \uro - Bobani ^olovi}, Jovo Trifkov - 1893, Turmenti ^u~kovi}, Anto Ilijin - 1882, Dubo~ani ^u~kovi}, Luka Milo{ev - 1894, Dubo~ani zemqoradnik Xomba, **Nikola Lazarev - 1887, [}enica zemqoradnik Xomba, Petar Manojlov - 1881, Qubomir Xoxo, A}im Lazarev - \edi}i (do{ao iz Francuske) Xoxo, \uro Jovi~in - 1892, Dra`in Do rudar Xoxo, Jovan-Joko \. - \edi}i *3 spasen Xoxo, Anto - Dra`in Do Xoxo, Milan - \edi}i *3 potopqen [akoti}, \or|o Perkov - Orahovac [akoti}, Kosta Gavrilov - 1878, Orahovac (do{ao iz Francuske) [akoti}, Rade Igwatov - 1898, Orahovac zemqoradnik [akoti}, Rade Tomi~in - 1868, Orahovac - zidar [araba, Milo{ - Zupci [ari}, Savo Ristov - 1875, Popovo Poqe [egrt, Trifko ]etkov - 1870, Korjeni} zemqoradnik [erovi}, Risto Mi}in - 1888, Tale`a zidar [erovi}, Savo Mi}in - 1879, Tale`a (do{ao iz Francuske) [i{i}, \uro Jovanov - 1863, Orahov Do zemqoradnik [i{i}, Mitar Vukanov - 1871, Orahov Do zemqoradnik [i{i}, Todor \urin - 1897, Orahov Do zemqoradnik [kero, Milo{ - Trebiwe [quka, Obren Milo{ev - 1892, Vrpoqe zemqoradnik [o{o, Veqko - Dra~evo [o{o, Mihajlo Ilijin - 1892, Dra~evo zemqoradnik [}epanovi}, Luka Tomin - Kova~ina [upqeglav Savo Perkov - Uvje}a (do{ao iz Italije)...

Sokolovi}, Simo - Trnovo...

Trnovo

Gavrovi}, Duman Vasin - 1898, Dowa Tuzla kelner...

Tuzla

Anu{i}, Marko Jovin - 1896, Bojna

Cazin

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

75

Bogunovi}, Ilija Jovanov - 1879, Vrelo zemqoradnik Bogunovi}, Jovan \urin - 1891, Vrelo zemqoradnik Bogunovi}, Mile \urin - 1888, Vrelo zemqoradnik Bo`i}, Mile Petrov - 1894, Crnaja zemqoradnik Vajagi}, Bo{ko Petrov - 1897, Bojna radnik Vajagi}, \ura| Lazin - 1896, Bojna gvo`|ar Vajagi}, Jovo \ur|ev - 1893, Bojna obu}ar Vajagi}, Obrad \ur|ev - Bojna Vajagi}, Sava Obradov - 1885, Bojna zemqoradnik Vajagi}, Simo \ur|ev - 1889, Bojna radnik Vuka{inovi}, Gojko Davidov - 1894, Vrelo zemqoradnik Vuka{inovi}, Trivun Petrov - 1891, Vrelo zemqoradnik Vukovi}, Mitar Krstov - 1891, ^amov Do zemqoradnik Vukovi}, Simo \urin - 1888, Osredak zemqoradnik Gluvani}, Jovan Milin - 1887, Jata zemqoradnik Grbi}, Simo Stevanov - 1877, Osredak zemqoradnik Devi}, Jovo Mihailov - 1892, Drenovac zemqoradnik Do{en, Stanko Radev - 1890, Bojna \uki}, \uro Milin - 1885, Vrelo zemqoradnik \uki}, Jovo Ilijin - 1887, Ilitovina zemqoradnik \uki}, Luka Trivin - 1887, Miostrah zemqoradnik @iga, \uro Stevanov - 1886, Rujnica zemqoradnik @iga, Manojlo Stevanov - 1883, Rujnica zemqoradnik Zeqkovi}, Pero Andrijin - 1881, Cazin zemqoradnik Zec, Lazo Nikolin - 1893, Jata tramvajski radnik Zec, Mile Simeunov - 1890, M. Most(?) zemqoradnik Zori}, \uro Jovin - 1893, Jata zemqoradnik Zori}, Mile Trivunov - 1884, Jata zemqoradnik Ili}, Mitar Vajin - Rujnica Jak{i}, Mihajlo Markov - 1893, Jata zemqoradnik Karanovi}, Obrad Vidov - 1878, Gorwa Barska zemqoradnik Kesi}, Rade Petrov - 1892, Seli{te Kne`evi}, \uro A}imov - 1885, Vidovska zemqoradnik Kne`evi}, Petar Jovin - 1895, Jata zemqoradnik Kne`evi}, Todor Bo`in - 1889, Vrelo zemqoradnik Kon~ar, Milovan Savin - 1875, Rujnica zemqoradnik Latinovi}, @arko Perin - 1892, Gradina zemqoradnik Latinovi}, Nikola Milin - 1889, Gradina zemqoradnik Latinovi}, Petar Ilijin - 1889, Gradina zemqoradnik Leti}, Pavle Perin - 1880, Bojna Majstorovi}, Drago Nikolin - 1889, Vrelo pekar Mandi}, Du{an Mikanov - 1880, Vrelo zemqoradnik Mandi}, Jovo Milin - 1889, Vrelo zemqoradnik

76

I. Petrovi}

Mare{, Vladimir \urin - 1895, Miostrah zemqoradnik Mari}, Bo`o \urin - 1896, Osredak zemqoradnik Mari}, Milan Vitin - 1897, Bojna zemqoradnik Medi}, Mile Ilijin - 1894, Rujnica zemqoradnik Medi}, Stevan Perin - 1874, Rujnica zemqoradnik Mijatovi}, Lazar \urin - 1888, Rujnica zemqoradnik Miqevi}, Marko Jovin - 1891, Vrelo zemqoradnik Pilipovi}, Nikola Stankov - 1889, Bojna zemqoradnik Pjevac, Milan Jovanov - 1886, Cazin zemqoradnik Pjevac, Nikola Jovanov - 1891, Tr`a~ka Ra{tela zemqoradnik Pobunovi}, Petar Gavrin - 1885, Bukovica zemqoradnik Potkowak, Luka Novakov - 1884, Rujnica zemqoradnik Pu|a, \uro Maletin - 1889, Rujnica zemqoradnik Rajak, Jovo Spasin - 1895, Jata zemqoradnik Rebi}, Jovan Bo`in - 1870, Drenovac zemqoradnik Savi}, Petar Stani{in - 1877, Rujnica zemqoradnik Savi}, Trifun Milin - 1890, Rujnica zemqoradnik Skuhar(?), Aleksa Stojanov - 1894, Rujnica ko~ija{ Smiqani}, Jovo Markov - 1868, Osredak trgovac Xoli}, Lazar Stojanov - 1889, Osredak zemqoradnik [evi}, Nikola Markov - 1878, Bojna zemqoradnik [krbi}, Rade Simin - 1896, Rujnica zemqoradnik [tikovac, Luka Jovanov - 1891, Pivnice zemqoradnik [u{ilovi}, Petar Petrov - 1894, Vrelo zemqoradnik

Karaxi}, Milan - ...

^ajni~e

@igi}, Petar Radev - 1889, Balte Stojanovi}, Ostoja Petrov - 1895, Balte/Jaruge zemqoradnik...

^elinac

Buha, Blagoje Buha, Marko Gavrilovi}, Jovan Grahovac, Budimir - publicist Dedijer, Anto Deli}, Kosta Dutina, Rade -

Neodre|eno otkud

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

77

Kqaji}, \or|e Kolakovi}, Risto Kuqi}, Krsto Kuqi}, Petar Milo{evi}, Stojan Nenadi}, \uro Nenadi}, Kosta - *4 Nenadi}, Mitar - *4 Nenadi}, Simo Peceq, Du{an - *4 Popovi}, Pero - (?) *3 spasen Pudar, Vladimir - *4 Samarxi}, Du{an Mitrov Spaji}, Jovo Supi}, Obrad ]uk, Trifko - *4 Xelet(ovi}), Tripo Damjanovi}, Vu~en N. - (?) *3 potopqen. Napomene:
*1 - lekar u balkanskim ratovima; *2 - lekar u Velikom ratu; *3 potopqen - u brodolomu “Brindizija”, na Badwi dan 1916; *3 spasen - iz brodoloma “Brindizija”, na Badwi dan 1916; *3 ostao na le~ewu - iz bataqona stradalog na “Brindiziju”; *4 - pripadnik Pivkovog bataqona; ** - vitez Kara|or|eve zvezde.

***Osnovni tekst i spiskovi dati su 24. decembra 2008. godine profesoru Radu Mihaq~i}u iz Bawe Luke, koji namerava da uredi Enciklopediju Republike Srpske; on }e spiskove razdeliti po op{tinama, ne bi li tamo prepoznali svoje pretke i, mo`da, ako ima gre{aka, ponekom imenu, prezimenu ili mestu ro|ewa “vratili” pravi oblik. Kako posle skoro godinu i po dana nije stigla bilo kakva ispravka, ~ak ni poruka da li vaqa il’ ne vaqa, ovaj rad {tampa se kao kwi`ica.

1. Zastava Novi Sad, broj 123 od 15/27. avgusta 1876; 2. Srbski narod Novi Sad, broj 73 od 16/28. oktobra 1876. 3. Veliki rat za oslobo|ewe i ujediwewe Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd 1927; 4. Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918 - Srbija, Ju`na Amerika, Severna Amerika, Australija, Francuska, Italija, Solunski front, Zbornik dokumenata, priredio Nikola B. Popovi}, Beograd 1980; 5. Jugoslovenski dobrovoqci u Rusiji 1914-1918, Zbornik dokumenata, priredio Nikola B. Popovi}, Beograd 1977; 6. Vaso ^ubrilovi}, Dobrovoljci u srpsko-turskom ratu 1876 godine, Pregled knjiga V sveska 78, Sarajevo 1930; 7. Vojislav \uri}, O narodnim epskim pesmama, Predgovor Antologiji narodnih epskih pesama I, Novi Sad/Beograd 1969; 8. Borislav Ratkovi}, Mitar \uri{i}, Petar Skoko, Srbija i Crna Gora u balkanskim ratovima 1912-1913, Beograd 1972; 9. Radovan Samarxi}, Ideje za srpsku istoriju, Beograd 1989; 10. Ilija Petrovi}, Pomenik svetih srpskih ratnika : a. Prekomorske zemqe, Novi Sad 2005; 11. Ilija Petrovi}, Srpski dobrovoq~ki pokret 1912-1918, Novi Sad 2008; 12. Ilija Petrovi}, Brodolomnici pod Medovo, Novi Sad 2007; 13. Nikola Radoj~i}, O`ivela Vojvodina, Zbornik Matice srpske za istoriju broj 51, Novi Sad 1995.

Izvori i literatura

Ilija Petrovi} (1938, Kosor, kod Podgorice), istori~ar i publicista. Ceo radni vek proveo u PTT saobra}aju. Posledwih petnaestak godina bavi se srpskom istorijom novijega vremena.
1. Me|unarodna po{tanska slu`ba, Novi Sad 1966, str. 157; 2. Me|unarodni po{tanski promet, Zagreb 1968; 3. Zmajevo 1973, Zmajevo 1974, str. 65-85; 4. Zmajevo - Prilozi za monografiju , Zmajevo 1979, str. 9-15, 48-66. i 77-136; 5. Planinari o planinarewu - Od Fru{ke gore do Monblana (u koautorstvu sa Borivojem Veqkovi}em), Novi Sad 1990, str. 286; 6. Prisajediwewe Srema Srbiji 1918. godine, Ruma 1994, str. 80; 7. Srpsko nacionalno vije}e Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema, Novi Sad 1994, str. 264; 8. Slavonija, Barawa i Zapadni Srem - Od Vije}a do Republike, Novi Sad 1996, str. 373; 9. Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996, str. 374; 10. Srpska Zemqa - Prilozi za odgovor na srpsko pitawe, Novi Sad 1997, str. 309; 11. Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998, str. 436; 12. .Levica i Srpstvo 1848-1919, Novi Sad 1999, str. 397; 13. Sveti srpski ratnici i pro~i, Novi Sad 1999, str. 214; 14. Srem 1918 - Od Sirma do Srbije, Novi Sad 1999, str. 192; 15. Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}evo (u koautorstvu sa Vasom Kolakom), Novi Sad 1999, str. 126; 16. Starinci i novci, Novi Sad 2000, str. 175; 17. Stepanovi}evo - Prilog za monografiju, Novi Sad 2000, str. 310; 18. Srpski dobrovoqci 1912-1918 - Brojke i sudbina, Novi Sad 2001, str. 151; 19. Vremenik Telekijeve vlade - 16. februar 1939-3. april 1941, Novi Sad 2001, str. 120; 20. Kerci u Pa{i}evu - Prilog za monografiju, Novi Sad 2002, str. 556; 21. Lastari somborskog u~iteqi{ta, Novi Sad 2003, str. 133; 22. Srpska Krajina - Mart-jun 1992, Novi Sad 2003, str. 427; 23. Kerski imenoslov, Novi Sad 2003, str. 169; 24. Nepoznati 27. mart (u koautorstvu sa Vasilijem Mati}em), Novi Sad 2004, str. 5-172; 25. Spomenica novosadske PTT {kole, Novi Sad 2004, str. 248; 26. Brodolomnici pod Medovo, Novi Sad 2004, str. 95; 27. Obzorja - Spomenica Planinarskog dru{tva “Po{tar” Novi Sad, Novi Sad 2005, str. 544; 28. Pomenik svetih srpskih ratnika 1912-1918, str. 308; 29. Sa svih strana srpski dobrovoqci 1912-1918, str. 298; 30. Novosadska gimnazija Zmaj-Jovina - Nara{taj 1951-1956; Nastavnici, Novi Sad 2006, str. 224; 31. Prilozi za Enciklopediju Novog Sada, Novi Sad 2006, str. 331;

Bele{ka o prire|iva~u

Objavqene kwige:

80

I. Petrovi}

32. Demokratija s nali~ja (u koautorstvu sa Dragoqubom Petrovi}em), Vaqevo/Beograd/Srbiwe 2006, str. 348; 33. Srpska Krajina - Jul-oktobar 1992, Novi Sad 2007, str. 429; 34. Brodolomnici pod Medovo (drugo pro{ireno i popravqeno izdawe), Novi Sad 2007, str. 142; 35. Stranputice srpskoga pitawa, Novi Sad 2007, str. 370; 36. Srpski dobrovoqa~ki pokret 1912-1918, Beograd 2007, str. 501; 37. Medicinske misije na srpskim rati{tima 1912-1918, Novi Sad 2008, str. 138; 38. Ka poreklu Drekalovu : Po kwigama starostavnim, Novi Sad 2009, str. 301; 39. Stepanovi}evo 1919-1945 (Drugo popravqeno izdawe), Novi Sad 2009, str. 318; 40. Nastavnici novosadske gimnazije 1731-1960, Novi Sad 2010, str. 382; 41. Crnogorska pohara Ku~a, Podgorica 2010, str. 296; 42. [kotske `ene uza Srbe 1914-1918, Novi Sad 2010, str. 123; 43. Dobrovoqci iz Rusije u Srpsko-turskom ratu 1876, Novi Sad 2010, str. 137; 44. Srpski dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918 : a. Prekomorske zemqe, Novi Sad 2010, str. 82.

Pripremqeno za {tampu: Sitniji prilozi:

45. Srpska Krajina - Novembar 1992-februar 1993.

1. Barawa i Zapadni Srem na putu ka Srpskoj Zemqi, Prisajediwewe Vojvodine Kraqevini Srbiji 1918, Zbornik radova sa nau~nog skupa odr`anog 25. novembra 1992. godine u Novom Sadu povodom sedamdeset ~etvrte godi{wice prisajediwewa Vojvodine Kraqevini Srbiji 1918, Novi Sad 1993, 141-158. 2. Izbegli{tvo bez povratka, Godi{wak Istorijskog muzeja Vojvodine, Novi Sad 1993, 29-39. 3. O autorstvu kwige “Hrvati u svetlosti istoriske istine”, Rad Muzeja Vojvodine broj 36, Novi Sad 1994, 159-171. 4. ^vor srpsko-italijanskih odnosa, beseda na osniva~koj skup{tini Dru{tva srpsko-italijanskog dru{tva u Novom Sadu 15. maja 1994 (objavqeno u autorovoj kwizi Srpska zemqa - Prilozi za odgovor na srpsko pitawe, Novi Sad 1997, 258-271). 5. Jedan zabraweni Zbornik Matice srpske, Zbornik za istoriju Matice srpske broj 51/1995, Novi Sad 1995, 137-211. 6. Srpska Zemqa, prilog za Drugi kongres srpskih intelektualaca u Beogradu 22-23. aprila 1994, Srpsko pitawe danas, Beograd 1995, 183-188. 7. Srem - iskonska Srpska Zemqa, Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma broj I/1997, Ruma 1997, 29-45. 8. Vojvodinu Srpsku i danas treba braniti, ^asopis za kulturu, umetnost i nauku “Lu~a” Subotica sveska 9/98, Subotica 1998, 112-117. 9. Srpski dobrovoqci u Prvom balkanskom ratu 1912-1913, saop{tewe na Me|unarodnom nau~nom skupu Prvi balkanski rat - iskustva i pouke, u Domu Vojske Jugoslavije, Beograd, 15. oktobar 1997 (zbornik radova nije objavqen).

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918

81

10. Dragutin J. Risti} - uzorni srpski ratni komandant, Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma broj II/1998, Ruma 1998, 141-171 11. Srpskim dobrovoqcima ne da se da u|u u istorijski okvir, saop{tewe na “okruglom stolu” u Arhivu Srbije, Beograd, 5. novembar 1998 (zbornik radova nije objavqen). 12. Re~nik tu|ica i mawe poznatih rije~i, Milorad Predojevi} Moj Brskut, Novi Sad 1998, 470-479. 13. Da li je umorstvo srpskog jezika ve} naru~eno, Glasilo Matice srpske za kulturu usmene i pisane re~i “Jezik danas” br. 7, Novi Sad 1998, 14-16. 14. Sremski dobrovoqci u Prvom svetskom ratu, Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma broj III-IV, Ruma 2001, 159-206. 15. Srbi su stariji no {to smo mislili, Jozef [afarik, O poreklu Slovena, Arhiv Vojvodine i Slovenski institut, Novi Sad 1998, objavqeno u ~asopisu Srpski Sion, godina 110, sveska 1, Sremski Karlovci 2001, strane 52-54. 16. Biv{i Srbi crnogorski (predato za Letopis Matice srpske u Novom Sadu i za suboti~ku “Lu~u”, ali je pre}utano; objavqeno u autorovim kwigama Starinci i novci, Novi Sad 2000, 81-107. i Stranputice srpskoga pitawa, Novi Sad 2007, 341-367). 17. Srpski dobrovoqci 1912-1918. iz Sremskih Karlovaca, Karlova~ke novine, broj 10, Sremski Karlovci januar 2002, 11-12. 18. Hram i sve{tenici u Zmajevu, Glasnik Srpske pravoslavne crkve Beograd, broj 4/2002, 96-108. 19. Ni pismo, ni polemika, Pogovor za spis Milorada Predojevi}a Brskutski inkvizitori, Novi Sad 2002, 81-84. 20. Tri veka srpske {kole, Norma, ~asopis U~iteqskog fakulteta u Somboru, posve}en 225. godi{wici osnivawa U~iteqske {kole u Somboru, broj 10/2003, 45-60). 21. Pripovest o Aleksiju Vezili}u, Sveske Matice srpske broj 40, Novi Sad 2003, 55-72. 22. Re~nik nepoznatih i mawe poznatih rije~i, M. Predojevi}, Pile ^ondola, Beograd 2003, 117-127. 23. Povijest o Brskutu i Brsku}anima, predgovor za kwigu M. Predojevi}a Moj Brskut, drugo izdawe, Novi Sad 2004, 7-14. 24. Re~nik tu|ica i mawe poznatih rije~i, M. Predojevi} Moj Brskut, drugo izdawe, Novi Sad 2004, 301-310. 25. Kerski imenoslov 18. veka, Onomatolo{ki prilozi Srpske akademije nauka i umetnosti, Odeqewe za jezik i kwi`evnost - Odbor za onomastiku, broj 17, Beograd 2004, 421-455. 26. Strano medicinsko osobqe u srpskim oslobodila~kim ratovima 1912-1918, Dobrovoqa~ki glasnik broj 25, Beograd 2005, 80-86. 27. Srpski dobrovoqci iz iseqeni{tva u oslobodila~kim ratovima 1912-1918, Dobrovoqa~ki glasnik broj 5, Beograd 2005, 193-201. 28. Pomenik medovskih stradalnika (Dato za Dobrovoqa~ki glasnik u Beogradu; jo{ nije objavqeno, a da li }e, ne zna se). 29. Srpski dobrovoqci iz rumunskog Banata 1914-1918, Temi{varski zbornik Matice srpske broj 4, Novi Sad 2006, 211-219. 30. Srpski dobrovoqci iz sredi{we Ba~ke 1912-1918 (Dato za Zbornik Muzejske zbirke u Vrbasu; jo{ nije objavqeno).

82

I. Petrovi}

31. Srpski dobrovoqci iz novosadske op{tine 1912-1918 (Dato za Zbornik Muzeja grada Novog Sada; jo{ nije objavqeno). 32. Koreni srpskog dobrovoqa{tva (Dato za suboti~ku “Lu~u”, jo{ nije objavqeno). 33. Novo doba (u koautorstvu sa Dragoqubom Petrovi}em), “Slovo”, ~asopis za srpski jezik, kwi`evnost i kulturu broj 12, Nik{i} 2007, 168-221. 34. \or|e Nato{evi} i obrazovawe mladih Srpkiwica, Zbornik radova sa nau~no-stru~ne konferencije s me|unarodnim u~e{}em “Zdravstveno vaspitawe u savremenim osnovnim {kolama”, Sombor 2007, 153162; objavqeno u autorovoj kwizi Stranputice srpskoga pitawa, Novi Sad 2007, 313-332). 35. Pomenik brodolomnika sa Brindizija, pod Medovo, Prilog u knjizi: Marijan Milji} - Ilir ^apuni, Medova 1916-2008 - U spomen potopljenim crnogorskim dobrovoljcima, Podgorica 2008, 41-57 ; 36. Nije dobro pisati hvalospeve francuskim generalima, Srpske internetske novine “Istina”, broj 228, Be~ 21. septembar 2008. 37. Vladika Rade i Ku~i (Septembra 2008. dato za nau~ni skup o Petru II Petrovi}u Wego{u, odr`an sredinom marta 2009. godine u Matici srpskoj u Novom Sadu, u okviru Wego{evog odbora; rad nije uzet u obzir, po{to se wegov sastavqa~ prijavio ne znaju}i da je to pozivni skup. Potom je tekst dat za Mati~in Zbornik za istoriju, ali do kraja 2009. godine nije objavqen niti je nagove{teno {ta }e se dogoditi s wim. Kako je autor na samom po~etku 2010. godine pripremio za {tampu svoju kwigu Crnogorska pohara Ku~a, ovaj je rad, neznatno izmewen, u wu ukqu~en kao posebno poglavqe pod naslovom Ku~i i vladika Rade). 38. Za istinu o srpskoj pro{losti od po~etka. (Dato za nau~ni skup “Faktori odnosa snaga u srpsko hrvatskom sukobu”, u organizaciji Udru`ewa rezervnih vojnih stare{ina Srpske Krajine u Srbiji, Bawa Junakovi}, kod Apatina, 28-29. novembar 2009).

CIP - Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 94(4970:355.087.2(=163-41)”1912/1918” 94(4):355.087.2(=163.41”1912/1918” Srpski dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918 : Prekomorske zemqe / Ilija Petrovi}. - Novi Sad : I. Petrovi}, 2010 (Novi Sad : “Piperi”). - 82 str. ; 21 cm
Tira` 100. - Bibliografija. ISBN 978-86-87845-02-2

PETROVI], Ilija

a) Balkanski ratovi 1912-1913 - Srpski dobrovoqci - Bosna i Hercegovina b) Prvi svetski rat 1914-1918 - Srpski dobrovoqci

COBISS.SR-ID 251312391

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful