You are on page 1of 17

Transportni model

Skup relevantnih podataka, indikatora, parametara i simulacionih modela iskazanih u prostoru i vremenu, na takav nain da se mogu:
- rekonstruisati osobenosti i ponaanje transportnog sistema u prolosti - utvrditi odreene zakonomernosti transportnih zahteva i ponude sa jedne strane i socio-ekonomskih i prostornih parametara sa druge strane - iskazati i oceniti postojee stanje transportnog sistema - proceniti, prognozirati ili projektovati funkcionisanje transportnog sistema ili njegovih delova u budunosti - vrednovati pojedina, postojea ili scenarijima razvoja definisana stanja primenom elemenata Transportnog modela

Transportni model
Jednom uspostavljen, otvoren je za dopune i nadogradnju.

Razvija se kao to se razvija transportni sistem, odnosno urbani sistem.

- Transportni modeli gradova - Nacionalni transportni modeli

Transportni modeli
Nacionalni transportni model Velike Britanije vedski nacionalni alat za predvianje zahteva za putovanjem Razvoj regionalnog transportnog modela u Norvekoj Transportni model kotske Transportni model Beograda

Nacionalni transportni model Velike Britanije

SAMPERS vedski nacionalni alat za predvianje zahteva za putovanjem


Opti cilj Sampers projekta bio je: -da se razvije kompjuterski sistem za prognozu saobraaja koji e biti lak za upotrebu - da se razviju novi modeli koji e pokrivati sva putovanja u vedskoj Modeli koji su procenjeni u projektu su: - regionalni modeli - modeli za putovanja na dugim relacijama - meunarodni modeli

SAMPERS vedski nacionalni alat za predvianje zahteva za putovanjem


regionalni modeli modeli za domaa putovanja na d dugim gim relacijama

meunarodni modeli

Razvoj regionalnog transportnog modela NORVEKE

Razvoj regionalnog transportnog modela NORVEKE


Izvor podataka: Nacionalno istraivanje o putovanjima iz 2001. godine - intervjuisano 20 000 osoba Dopuna podataka: podaci iz ankete o putovanjima u regionu Osla, 8 000 ispitanih Istraivanja sadre: dnevnike putovanja tano i precizno kodirane izvore i ciljeve putovanja Uoeno je: znaajna razlika izmeu mukaraca i ena u pogledu: izbora vida transporta i raspodele duine putovanja ene: ee putnici u automobilu, mnogo ee koriste javni prevoz, ee peae objanjenje: potpuno drugaiji izbor zanimanja ena u odnosu na mukarce

Transportni model KOTSKE

Transportni model KOTSKE

Prikaz obima saobraaja na linkovima

Prikaz analize ruta

Prikaz izohronih vremena putovanja

Transportni model KOTSKE

Analize uticaja na ivotnu sredinu

Predvianje demografskih podataka i namene zemljita

TRANSPORTNI MODEL BEOGRADA B T M d BeTraMod


Poslednjih godina Beograd je pristupio znaajnim aktivnostima u razvoju transportnog sistema grada. I d Transportnog Izrada T t modela d l Beograda B d zapoeta t je j krajem k j 2002 godine. 2002. di Prva faza Transportnog modela Beograda (BeTraMod) zavrena je 2003. godine. Noveliranje Transportnog modela Beograda 2004/2005. godine Noveliranje Transportnog modela Beograda 2007. godine Svaka dopuna, dorada ili promena u elementima Transportnog modela, unesena kao promena postojeeg ili budueg stanja, ini da se tako inoviran Transportni model Beograda koristi kao jedini validni, a da prethodne verzije modela ostaju kao istorijska dokumentacija.

TRANSPORTNI MODEL BEOGRADA BeTraMod 2003.


Za ulinu i putnu mreu je karakteristino sledee: - nedovoljno izgraena - funkcionalno neprilagoena - primarni saobraajni pravci se meusobno povezuju u podruju centralne zone

Zonski sistem: - usaglaen l je j sa statisti i ikim ki krugovima k i - korigovane su izvesne neloginosti uoene u ranijem zonskom sistemu 127 saobraajnih zona 119 zona unutar podruja Generalnog plana 8 zona van podruja Generalnog plana

TRANSPORTNI MODEL BEOGRADA BeTraMod 2007.


Unapreenje modela BeTraMod 2007 u odnosu na prethodne verzije: Model je napravljen u verziji VISUM-a 9.4 U Modelu postoji 545 saobraajnih zona 345 zona unutar podruja Generalnog plana 200 spoljnih zona

Mrea sadri 6.626 linkova i 2.640 vorova Mrea linija j j javnog gp prevoza se sastoji j od 152 linije j

ta nam govori poreenje transportnih modela?


Modeli su slini po: - podacima koje koriste - po nainu na koji se do podataka dolazi - po strukturi (uslovno reeno) Modeli se razlikuju u pogledu : - karakteristinih pitanja kojima se bave - nivoa agregacije tj. disagregacije Model jedne zemlje ne moe se preslikati i koristiti u nekoj drugoj zemlji Mogue je koristiti znanja i iskustva drugih zemalja Bez detaljnog upoznavanja sa transportnim problemima i strukturom transportnog sistema odreenog podruja nemogue je stvoriti k lit t transportni kvalitetan t t i model d l