1. Navedite kada i zasto je prestao da vazi Zakon o preduzecima iz 1996.godine.

Stupanjem na snagu Zakona o privrednim drustvima, 2004.godine, prestao je da vazi Zakon o preduzecima. Razlog za donosenje novog oblika regulative bila je obaveza uskladjivanja zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije. 2. Navedite i objasite cilj obaveze uskladjivanja zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije. Obaveza uskladjivanja zakonodavstva RS sa pravnim tekovinama EU imala je za cilj formiranje prepoznatljivog standarda kompanijske regulative. Posle Akcionog plana iz 2003.god.ova obaveza se prvi put primenjuje u Rezoluciji o pridruzivanju EU donetoj 2004.god. U njoj se navodi da ce uskladjivanje propisa biti prioritet pri cemu harmonizacija ne sme biti potpuna unifikacija zakona. 3. Objasnite zbog cega racunovodstvena profesija i menadzment kompanija treba da prihvate Nacela korporativnog upravljanja OECD-a. Menadment kompanija i racunovodstvena profesija treba da prihvate Nacela koprporativnog upravljanja OECD-a jer je to za dobrobit nasih kompanija koje su, ili tek treba da budu, deo nacionalnog i medjunarodnog finansijskog trzista. Odgovornost kompanija koje treba da budu generator razvoja, tj.njihovog menadzmenta, nije samo usmerenje prema akcionarima i poveriocima, vec prema drustvu i drzavi u celini. 4. Objasnite novine Zakona o privrednim drustvima koje se ticu osnovnih odredbi. Novine ovog Zakona koje se odnose na osnovne odredbe su sledece: - ogranak pravnog lica, osnivacki akt - nistavnost upisa osnivanja u Registar, dejstvo upisa i objavljivanje - autonomna procena novcanih uloga (osim kod otvorenog a.d.) - delatnost (svaka dozvoljena zakonom i bez sifri, osim za grane) - transparentnost poslovnih propisa - princip lojalnosti drustvu - resavanje sporova (trgovinski sud, vanparnicni sporovi) - tuzbe (individualne i derivatne) 5. Objasnite novine Zakona o privrednim drustvima koje se odnose na ortacko privredno drustvo. Novine ovog Zakona koje se odnose na ortacko privredno drustvo su sledece: - osnivaci mogu biti i fizicka i pravna lica (sa ogranicenjima) - uredjenje odnosa izmedju clanova - pravilo samostalnog poslovodstva i zastupnistva - nema organa (zastupnik) - poslovno ime ne mora biti licno - nije propisan obavezan ulog

- jedan osnivacki akt Clanovi ortackog drustva odgovorni su solidarno za sve obaveze drustva celokupnom svojom imovinom. 6. Objasnite komanditno drustvo prema odredbama Zakona o privrednim drustvima. Komanditno drustvo je privredno drustvo u kome najmanje jedno lice odgovara neograniceno za obaveze drustva (komplementar) a najmanje jedno lice odgovara ograniceno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor). U ovom Zakonu, novine koje se ticu komanditnog drustva su: - komplementari mogu biti i fizicka i pravna lica sa ogranicenjima - nema propisanih organa - nije propisan obavezni ulog - poslovno ime ne mora biti licno - sloboda uredjenja odnosa - jedan osnivacki akt. 7.Objasnite drustvo sa ogranicenom odgovnoscu prema odredbama Zakona o privrednim drustvima. D.o.o.je privredno drustvo koje osniva jedno ili vise pravnih ili fizickih lica, a odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. Clan drustva ne odgovara za obaveze drustva osim do iznosa ne unetog uloga u imovinu drustva; maksimalan broj clanova je 50. Novine ovog Zakona su sledece: - limit broja clanova, 50 - jedan osnivacki akt za Registar - ulog moze biti u vidu rada i usluga drustvu; troskovi osnivanja su deo uloga - osnovni kapital je 500 evra u dinarskoj protivvrednosti - upis u Registar vrsi se jednom godisnje zbog povecanja i smanjenja kapitala - nema ogranicenja za sopstvene udele (uslov solventnost) - dividende se mogu deliti clanovima drustva u svako doba (uslov solventnost) - sudsko sazivanje skupstine i jacanje njenih ovlascenje - odlucivanje bez sednice za drustvo do 10 clanova - pobijanje odluka skupstine i zastita trecih lica - obavezni organi, direktor ili upravni odbor - pravilo samostalnog istupanja clanova uprave - mogucnost kumulativnog glasanja za izbor i razresenje skupstine; fleksibilnost razres. - izbor internog revizora ili odbora revizora - drzanje, cuvanje i pristup aktima (otvorenost) - sudsko iskljucenje clana drustva - prestanak drustva po tuzbi manjinskih akcionara - izmena osnivackog akta vecinom glasova

8. Objasnite akcionarsko drustvo prema odredbama Zakona o privrednim drustvima. Najveci broj novina ovog Zakona odnosi se na akcionarska drustva; neki pravni instituti su znatno drugacije odredjeni. Novine su sledece: - jedan osnivacki akt za Registar; troskovi osnivanja su deo uloga - razgranicenje osnivanje nejavnim putem (zatvoreno drustvo do 100 akcionara) i javnim putem (otvoreno drustvo) - nepostojanje akcija na donosioca; akcije sa i bez nominalne vrednosti; izdate i neizdate - ogranicenje prenosa akcija kod zatvorenog drustva i precizan razlog za to - emisiona vrednost koja je trzisna vrednost - pravo preceg upisa akcionara - osnovni kapital, dividende mogu se deliti u svako dobra (uslov, solventnost) - sticanje sopstvenih akcija (ako ima rezerve nema limita) - uslovno povecanje kapitala, zamena zamenljivih obveznica - obavezno preciziranje dana dividende i dana placanja - istovremeno povecanje i smanjenje kapitala -sudsko sazivanje skupstine, obavezno sazivanje, prosireno ovlascenje skupstine, pobijanje odluka skupstine i zastita trecih lica -organi drustva: zatvoreno, direktor ili upravni odbor, otvoreno, obavezan upravni i izvrsni odbor - kumulativno glasanje za izbor i razresenje clanova upravnog odbora; nezavisni clanovi upravnog odbora sa jednogodisnjim mandatom - kotirano drustvo, interni revizor, nadzorni odbor ili odbor revizora - nezavizne komisije otvorenih drustava (za imenovanje clanova upravnog, izvrsnog odbora i komisije za naknade i nagrade) - imenovanje strucnog poverenika, sekretara drustva - korporacijski kodeks o upravljanju (kodeks ponasanja) - mogucnost osnivackog akta od strane upravnog odbora ili vecine skupstine - preciziranje slucajeva glasanja akcionara sa povlascenim akcijama - drzanje, cuvanje, pristup aktima drustva (otvorenost) - prestanak akcionarskog drustva po tuzbi manjinskih akcionara Zakon o privrednim drustvima pravi razliku izmedju dva tipa akcionarskog drustva: - zatvoreno a.d.- akcije se izdaju samo njegovim osnivacima ili ogranicenom broju osoba, moze imati najvise 100 akcionara, prerasta u otvoreno ako se broj akcionara poveca i odrzi iznad te granice u periodu od godinu dana; minimalni novcani ulog osnovnog kapitala za njegovo osnivanje je 10000evra. - otvoreno a.d.- ako su upis i uplata akcija javni u vreme osnivanja drustva, koje moze, ali ne mora biti kotirano na berzi; za osnivanje minimalni novcani ulog je 25000evra.

9. Objasnite novine u Zakonu o privrednim drustvima koje se ticu likvidacije privrednih drustava. U delu Zakona o privrednim drustvima koji se ticu likvidacije privrednog drustva ima novina koje se odnose na: - pravilo likvidacije od strane vlasnika solventnog drustva - nepostojanje skracenog postupka - zastitu poverilaca - sudsku likvidaciju kao izuzetak - prioritet kod podele likvidacionog viska 10. Objasnite novine u Zakonu o privrednim drustvima koje se ticu reorganizacije privrednih drustava. U delu reorganizacije privrednih drustava, Zakon je doneo vazne novine: - u delu stastusnih promena: spajanje, podela, odvajanje i kombinacija ovih promena - u delu promene pravne forme: prelazak iz jedne forme u drugu, promena pravne forme u postupku likvidacije. 11. Objasnite novine u Zakonu o privrednim drustvima vezane za prelazne i zavrsne odredbe. U prelaznim i zavrsnim odredbama novine se odnose na sledece: - u delu privatizacije i prestanka drustvenog kapitala - tranzicioni status javnog preduzeca - korporativizacija javnog preduzeca - ogranicenje osnivanja ortackog i komanditnog drustva od pravnih lica sa vecinskim drustvenim i drzavnim kapitalom. 12. Objasnite aktivnosti merdzera i akvizicija. Proces globalizacije svetske privrede odvija se kroz neprekinuti niz preuzimanja, spajanja, pripajanja tj. aktivnosti koje se jednim imenom zovu merdzeri i akvizicije. Ove aktivnosti obelezile su poslednje godine 20. i pocetak 21.veka. Savremeni svet je shvatio da sintagma “malo je lepo” mora biti zamenjena sintagmom “veliko je neophodno”. Mnoge kupovine i preuzimanja poslednjih godina navele su poslovne ljude da izjave da ce se dobar biznis uvek isplatiti. Istrazivanje i razvoj, nova tehnologija, radna snaga, trzisna ekspanzija u procesu globalizacije svetske privrede, uslovljava aktivnosti merdzera i akvizicija. 13. Navedite koje pitanje, vezano za aktivnosti merdzera i akvizicija nas dovodi do due diligence-a? Pri aktivnostima merdzera i akvizicija pitanje koje se namece je: kako smanjiti rizik pogresnih odluka u ovim aktivnostima? Odgovor na ovo pitanje vodi do due diligence-a vrhunske aktivnosti racunovodstvene profesije, u privrednim drustvima.

14. Objasnite pojam termina due diligence i navedite definicije due diligence. Due diligence je engleski termin koji se kod nas koristi u izvornom obliku tj. za njega nema adekvatnog prevoda (najblize adekvatnom prevodu, duzna paznja ili dubinsko snimanje). Za ovaj pojam date su sledece definicije: - to je briga da razumna osoba izvrsi odredjenu radnju tako da ne nanese stetu drugim osobama ili njihovoj imovini - to je istrazivanje ili analiza kompanije ili organizacije radi pripreme poslovne transakcije (npr.poslovno spajanje ili kupovina hartija od vrednosti). - to je proces u kome, kupac ili investitor u odredjenu kompaniju ili odredjeni biznis istrazuje evidencije predmeta kupovine radi saznavanja da li postoje “skriveni kosturi u ormaru”. Due diligence je duzna paznja pri analizi finansijskih izvestaja; to je ocena finansijskog i ekonomskog kredibiliteta privrednog drustva. 15. Navedite koja podrucja delovanja i ispitivanja bi za kupca trebao ukljuciti due diligence? Due diligence bi za kupca trebao da ukljuci razlicita podrucja ispitivanja, a najmanje 4: 1.potvrdu strategije pristupa transakciji, tj. da li je ciljna kompanija upravo ta koja ce ispuniti ciljeve kupca i da li uopste pristupiti transakciji 2.potvrdu informacija o poslovanju ciljne kompanije, tj. da li ona stvarno ima one karakteristike koje su i opredelile transakciju 3. potvrdu da li je poslovni plan izvodljiv tj. da li ciljna kompanija ima realne i izvodljive planove i kako se oni uklapaju u planove kupca 4. procenu mogucnosti poboljsanja izvrsenja transakcije. 16.Objasni due diligence akcionarskog drustva. Due diligence a.d-a je jednostavniji od onog za d.d.o.dok je u grupi a.d.-a to lakse uraditi za javna nego za privatna a.d-a. Javna a.d. su obavezna da: - finansijske izvestaje dostavljaju Komisiji za hartije od vrednosti ili berzi - objavljuju skracenu verziju finansijskog izvestaja sa misljenjem nezavisnog eksternog revizora o finansijskom izvestaju - objave sve dogadjaje od posebnog uticaja na njihovu poslovnu i finansijsku poziciju. Due diligence se u privatnim kompanijama mora uraditi sa posebnom paznjom zato sto a.d.koja ne kotiraju na berzi nisu u obavezi objavljivanja svojih finansijskih izvestaja, ne moraju ih dostavljati Komisiji za hartije od vrednosti ili berzi, i ne moraju imati misljenje nezavisnog eksternog revizora o svojim finansijskim izvestajima.

17. Objasni logiku po kojoj anglosaksonski pravni sistem stiti interese investitora. Anglosaksonski, posebno americki, pravni sistem stiti interese investitora po logici funkcionasanja trzista kapitala, gde su propisi, po definiciji, u funkciji obezbedjenja zastite investitora. To se najbolje potvrdjuje porukom ispisanom iznad ulaza u prostorije Komisije za hartije od vrednosti (SEC), koja glasi:”Mi smo advokati investitora”. Suprotno tome, kontinentalni pravni sistem stiti interese ciljane kompanije, tj.prodavca. 18. Objasni tipove due diligence-a. Postoje tri tipa due diligence: finansijski, trzisni (komercijalni) i pravni. I drugi aspekti mogu biti njegov predmet, kao sto su npr.: ljudski resursi, covekova okolina, informaticke tehnologije i dr. Medjutim, prva navedena tri tipa su osnovni; oni su medjusobno tesno povezani, a najcesca je veza izmedju finansijskog i trzisnog jer je finanijskim obuhvacen najveci deo trzisnog. Ono po cemu se oni razlikuju je karakter informacija koje obradjuju: finansijski, interne a trzisni eksterne. 19. Objasni sta sadrzi pravni due diligence. Pravni due diligence sadrzi regulatorni okvir finansijskog i trzisnog. U njemu se postepeno tretiraju imovinski odnosi i vlasnicka struktura kapitala ciljane kompanije, intelektualna prava, ugovori sa posebnim partnerima, prava zaposlenih. Zbog svega toga, pravni due diligence je zahtevniji od finansijskog i trzisnog. 20. Objasni razliku izmedju pravnog i finansijskog due diligence-a. Izlozenost pravnim rizicima je veca nego finansijskim sto znaci da moguci previdi u pravnom due diligence-u mogu imati teze posledice. Zato se finansijski eksperti trebaju upoznati sa metodologijom i sadrzajem istrazivanja drugih aspekata due diligence-a. Pravni tretira tretira pravnu formu organizovanosti, vlasnicku strukturu, imovinske odnose, prava zaposlenih, a finansijski tretira finansijske izvestaje ciljane kompanije. 21. Objasni zasto je vazno znati analizirati finansijski izvestaj. Osnovni finansijski izvestaji (bilans stanja, bilans uspeha, cash flow, racun kapitala i racunovodstvene politike) prikazuju “krvnu sliku”privrednog drustva koja moze biti dobra ili ukazivati na neko zariste koje upucuje na potrebu dodatnih analiza poslovanja privrednog drustva. S obzirom da nedostaci kompanije mogu biti prikriveni i da ih je tesko identifikovati, izuzetno je vazno znati citati i analizirati finansijske izvestaje koji su osnova za finansijski due diligence. On ima najvecu tezinu jer se njime iskazuje poslovanje privrednog drustva.

22. Navedite sta predstavlja najvecu pretnju kvalitetnom due diligence-u. Najveca pretnja kvalitetnom due diligence-u su finansijske prevare i obmane, koje se definisu kao namerno nerealno (iskrivljeno) prikazivanje osnovnih elemenata finansijskih izvestaja privrednih drustava. Krecu se od bezazlenih, umerenih promena racunovodstvenih procena, do vrlo opasnih preterivanja u iskazivanju lazne dobiti. 23. Navedite na koje dve osnovne strategije se odnosi manipulisanje racunovodstvom. U postupku finansijskog due diligence-a posebno treba obratiti paznju na dve osnovne strategije manipulisanja racunovodstvom: 1.strategija hipertrofirane dobiti u tekucem periodu, precenjivanjem prihoda i/ili podcenjivanjem troskova, s ciljem da se ucini dopadljiva investitorima i kreditorima. 2. strategija iskazivanja nizeg iznosa dobiti u tekucem periodu, podcenjivanjem prihoda i/ili precenjivanjem troskova, s ciljem da se tekuca dobit odlaze za naredni period i finansijski rezultati tekuceg perioda prezentiraju losijim od realnih. 24. Objasnite smisao revizije, revizorskog znanja prema americkoj Komisiji za hartije od vrednosti (SEC). Americka Komisija za hartije od vrednosti (SEC), provela je, pre nekoliko godina, posle prvih finansijiskih skandala, postupak revizije revizorskih znanja, posebno tadasnjih Big Five svetskih revizorsko-konsultantskih kuca, od kojih je jedna (“Arthur Anderson”) kasnije bankrotirala. Neprihvatljiva racunovodstvena praksa je, prema SEC-u, doprinosila ulepsavanju finansijskih izvestaja na osnovu kojih su onda profesionalni posrednici promovisali hartije od vrednosti, posebno one cijom trgovinom su dobijali ogromnu posrednicku proviziju. 25. Navedi i objasni “sedam smrtnih grehova u racunovodstvu”. Ovi grehovi su standardne racunovodstvene nepravilnosti koje rezultiraju prevarama i obmanama investitora i poverilaca. Obradio ih je Howard Schilit u knjizi “Financial Shenanigans”. Na njih posebnu paznju trebaju obratiti revizori i racunovodje pri finansijskom due diligence-u. Njihova struktura je sledeca: 1. obuhvatanje prihoda sumnjivog kvaliteta – prihod proknjizen a usluga nije izvesena, prihod proknjizen iako kupac nema obavezu placanja, kompenzacija kao prihod i dr. 2. knjizenje laznog prihoda – gotovina primljena iz kredita knjizena kao prihod, prinos na investiciju proknjizen kao prihod, rabat dobavljacu vezan za buduce kupovine kao prihod 3. povecanje prinosa jednokratnim zaradama – povecanje profita prodajom podcenjene imovine, ukljucivanje prinosa ili zarade od investicije kao dela prihoda i dr.

4. prikazivanje tekucih troskova u narednim ili u prethodnom poslovnom periodu – razgranicenje normalnih operativnih troskova, promena racunovodstvenih politika, sporo amortizovanje troskova, izbegavanje smanjenja vrednosti ili otpisa ostecene i imovine van upotrebe. 5. izbegavanje knjizenja obaveza ili njihovo adekvatno smanjenje – ne knjizenje troskova i obaveza koji se moraju pokriti tj.izmiriti, prikazivanje sumnjivih rezervi kao prinosa (prihoda), kreiranje laznih rabata. 6. prikazivanje tekuceg prihoda u narednom poslovnom periodu – stvaranje rezervi i njihovo prikazivanje kao prinosa, nepravilno drzanje prihoda pred preuzimanje (akvizic.) 7. prikazivanje buducih troskova u tekucem poslovnom periodu kao posebnih troskova – naduvavanje iznosa posebnih troskova, nedgovarajuce prikazivanje troskova istrazivanja u vezi sa struktuiranjem privrednog drustva. 26. Nabrojte mogucnosti za manipulacije racunovodstvom. U postupku due diligence-a posebnu paznju treba obratiti na sledece mogucnosti manipulisanja racunovodstvom: - slozeni poslovni aranzmani se cine nedovoljno razumljivim i imaju nedovoljnu prakticnu vrednost (namerno komplikovanje procedura i mera). - velike transakcije se obavljaju u poslednji cas sa znacajnim uticajem na periodicne i godisnje finansijsko izvestavanje o prihodima - promena revizora zbog neslaganja sa menadzmentom i angazovanje revizora koji ce imati pozitivno misljenje o finansijskim izvestajima - preoptimisticne prognoze menadzmenta o perspektivi kompanije - finansijski rezultati koji se prikazuju tako dobri i mnogo bolji od konkurencije, a da su malo verovatni - veoma disperzivne poslovne jedinice sa decentralizovanim upravljanjem i nedovoljnim sistemom internog izvestavanja - insistiranje generalnog ili finansijskog menadzera da prisustvuje svim sastancima Odbora za reviziju sa internom kontrolom ili eksternim revizorom - dosledna podudarnost planiranih i ostvarenih finansijskih rezultata - ogranicenja u direktnoj komunikaciji izmedju interne kontrole i Odbora za reviziju - racunovodstvene metode preferiraju formu u odnosu na sadrzaj poslovne transakcije - insajderska trgovina akcijama kompanije i sl. 27. Objasnite ko ima kljucnu ulogu u praktikovanju finansijskih prevara u kompanijama. Kljucnu ulogu u praktikovanju finansijkih prevara u kompanijama imaju racunovodje i revizori, a mogu ih obavljati pod pritiskom menadzmenta (najcesce), ili iz licnih pobuda u vlastitom aranzmanu ( pri cemu je njihova odgovornost veca, a stetne reperkusije za profesiju znatno teze). Da bi se sprecile ili svele na minimum racunovodstvene manipulacije, kompanije, posebno javne, moraju formirati odelenje interne kontrole i odbore za reviziju.

28. Objasnite sta pokazuje bilans stanja. Bilans stanja (balance sheet) pokazuje imovinsku snagu kompanije, tj. sta ona poseduje (imovina, sredstva), s jedne strane, kao i cime to i kao finansira (izvori sredstava), s druge strane. Ovaj finansijski izvestaj se iskazuje na odredjeni dan. Strukturu imovine kompanije cine: tekuca (gotovina, hartije od vrednosti, potrazivanja i zalihe) i stalna imovina (zemljiste, gradjevinski objekti, oprema). Deo imovine moze se nalaziti u formi intelektualnih prava, dugorocnih investicija u drugim kompanijama, odgodjenih troskova. Dugovi i trajni sopstveni izvori su osnovni izvori sredstava za finansiranje. Promeni vrednosti podlozne su sve pozicije bilansa stanja osim gotovine (i ona pri inflaciji), zbog cega ih treba procenjivati. Procenu vrednosti vrse investitori i kreditori. 29. Objasnite sta pokazuje bilans uspeha. Bilans uspeha (profit and lost account) indicira kako je kompanija napravila i potrosila novac. Postoje tri kljucne komponente, i to: prihodi od prodaje i/ili pruzanja usluga, troskovi (operativni i kamate) i dobit (pre poreza, nakon poreza, neto i zadrzana dobit, tj. ona posle izdvajanja za dividende). Svi rashodi i prihodi mogu biti redovni, vanredni ili finansijski. 30. Objasnite sta pokazuje cash flow. Cash flow je pregled priliva i odliva gotovine kompanije. On daje sliku izvora finansijskih sredstava i njihovog koriscenja. Postoje tri osnovna tipa gotovinskih tokova, i to: operativni (poslovne aktivnosti kompanije), investicioni (ulaganja u realna dobra i hartije od vrednosti) i finansijski (finansijske transakcije kompanije). Investitori daju prednost prilivima ostvarenim poslovnim aktivnostima. 31. Osnovnim alatom analize finansijske situacije smatraju se brojni indikatori poslovanja kompanije; nabrojte ih. Brojni indikatori poslovanja kompanije i njihove razlicite klasifikacije postoje u racunovodstvenoj i finansijskoj literaturi, a smatraju se osnovnim alatom analize finansijske situacije (racio analiza). Mogu se klasifikovati u tri grupe, i to: I grupa – finansijski indikatori koji se dobijaju kao rezultat odnosa velicina iz bilansa stanja-indikatori likvidnosti i zaduzenosti II grupa – finansijski indikatori koju su rezultat odnosa velicina iz bilansa uspehaindikatori uspesnosti, bruto i neto profitna marza, pokrice kamata i sl. III grupa – kombinovani, hibridni indikatori koji se racunaju iz velicina i bilansa stanja i uspeha-obrt imovine, povrat na imovinu, povrat na kapital i sl.

32. Pojam korporativnog upravljanja. Pojam korporativnog upravljanja javlja se pocetkom 80-ih godina u SAD-u, kao reakcija na akvizicije od strane drugih kompanija. Radi se o generickom pojmu koji govori o nacinu podele prava i odgovornosti korporativnih ucesnika, posebno akcionara i menadzmenta. Njihov odnos je pitanje svih pitanja. U drzavama clanicama OECD-a iskazana je posebna briga prema korporativnom upravljanju kao kljucnom instrumentu za povecanje efikasnosti kompanija. Pocetkom 90-ih o njemu se govori kao o “pravilima igre za odnose izmedju akcionara i menadzmenta”, a prvu definiciju OECD usvaja ’92.god. Prema njoj korporativno upravljanje je sistem upravljanja i kontrole a.d.-a kojim se utvrdjuju i rasporedjuju prava i odgovornosti medju clanovima a.d.-a, kao sto su uprava, akcionari i drugi poverioci (drzava, finansijske institucije, dobavljaci, zaposleni); sastavljaju pravila i postupci za donosenje odluka o dogadjajima u drustvima i utvrdjuje struktura kroz koju se postizu ciljevi. Ona definise i sredstva za postizanje ciljeva i kontrolu izvrsenja. Ono ima sledece ciljeve: zastitu investitora, stabilizaciju i razvoj finansijskih trzista i trzista kapitala, razvoj ekonomije i drustva u celini. 33. Objasnite principe korporativnog upravljanja. Za razvoj finansijskih trzista i nacionalnih ekonomija u celini veoma vaznu ulogu ima prihvatanje Principa korporativnog upravljanja OECD-a koji polaze od razlicitih koncepata razvoja korporativne strukture.OECD je 1994. definisao a 1999.objavio Principe. U svetskim monetarnim, finansijskim i racunovodstvenim krugovima prihvaceni su do kraja 2002.godine. Njihova osnovna svrha je: - razvijanje i poboljsanje legalnog okvira korporativnog upravljanja - pruzanje vodica, saveta za razvoj finansijskih trzista, korporacija i svih ucesnika u razvoju korporativnog upravljanja - poboljsanje ekonomske efikasnosti i rast poslovnih subjekata Ima ih sest, i to: I obezbediti osnov za efikasan okvir korporativnog upravljanja II prava akcionara i bitne vlasnicke funkcije III fer tretman akcionara IV uloga poverilaca u korporativnom upravljanju V obelodanjivanje i transparentnost VI odgovornost menadzmenta

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful