HIGIJENA SMEŠTAJA I DRŢANJA GOVEDA Uvod Gajenje goveda zahteva posebne organizacione i higijenske mere.

Ove mere treba da budu zasnovane na naučnim saznanjima. Pri njihovom sprovoĎenju treba da se vodi računa o fiziološkim karakteristikama goveda u različitim fazama reprodukcionog procesa, proizvodnje mleka i tova. Na farmama je potrebno izdvojiti odvijanje pojedinih faza proizvodnje mesa i mleka i time stvoriti mogućnost specijalizacije odgovarajućih zahvata koji su usmereni na sprovoĎenje higijenskih mera. Tehnološki proces proizvodnje Tehnološki proces reprodukcije, odnosno proizvodnje teladi, započinje prirodnim parenjem ili veštačkim osemenjavanjem junica i krava. Posle oplodnje plotkinje se vraćaju u svoju proizvodnu jedinicu, gde se zadrţavaju sve do na 3-5 dana pred poroĎaj. Krajem 7. meseca graviditeta krave se zasušuju i prebacuju u staju za zasušene krave. U ovoj staji formiraju se dve grupe krava, i to prva sa kravama od 7 do 8 meseci, a druga sa kravama od 8 do 9 meseci graviditeta. Na osnovu evidencije o izvršenom osemenjavanju, utvrĎenom graviditetu i orijentacionom danu poroĎaja, krave iz druge grupe se na 3 do 5 dana pred poroĎaj prebacuju iz staje za zasušene krave u porodilište. Dolaskom u porodilište plotkinje se najpre peru i dezinfikuju u posebnoj kabini, a zatim se uvode u boksove za poroĎaj u samom porodilištu. Kada se završi poroĎaj i izbaci posteljica, krave se prebacuju iz boksa na leţište porodilišta. U porodilištu one ostaju 10 do 15 dana, a zatim se vraćaju u svoju proizvodnu jedinicu. Telad se po roĎenju odvajaju od majke i posle pranja i dezinfekcije specijalnim kolicima odvoze u profilaktorijum i stavljaju u individualne boksove, u kojima se najpre hrane kolostrumom, a kasnije mlekom. Posle 7 do 15 dana telad se iz profilaktorijuma prebacuju u telićarnik i po 5 do 7 u grupi stavljaju u grupne boksove. Iz grupnih boksova se telad 2 do 3 puta dnevno puštaju u zajedničko napajalište, gde se hrane mlekom odnosno zamenom za mleko, a prihranjivanje senom i koncentratima vrši se u boksovima. U uzrastu od oko 100 dana telad se sa farme otprema u tovilište ili u druge pogone za dalje gajenje priplodnog podmlatka. Osnovni higijenski principi gajenja goveda Za uspešno gajenje u govedarstvu veoma je značajno očuvanje zdravstvenog stanja, odnosno sprečavanje pojave bolesti kod teladi. Profilaksa bolesti teladi počinje higijenom smeštaja i ishrane krava u zadnja 3 meseca, kada je razvoj fetusa posebno intenzivan, uz dnevno povećanje mase 600 -800 g. Ranije je već naglašeno da krave treba da se zasuše 6-8 nedelja pre teljenja. U periodu zasušenja krave treba da se hrane kao da daju 10 L mleka na dan, uz obezbeĎenje odgovarajućih količina makro - i mikroelemenata i vitamina. Posle roĎenja, sušenja i dezinfekcije pupka tele treba da konzumira kolostrum najkasnije do 6 sati. Neophodno je o ovome voditi računa zbog toga što se sastav kolostruma menja iz časa u čas, kao i propustljivost crevnog zida za imunoglobuline. Propustljivost crevnog zida za krupne molekule, kao što su imunoglobulini, drastično se smanjuje 24 sata posle roĎenja. Kako sirište još nije dovoljno razvijeno tele moţe odjednom da konzumira samo 1,0-1,5 L kolostruma. Zbog toga tele u prvoj nedelji treba napajati 3 puta na dan, sa ukupno 3-4 L kolostruma odnosno mleka. Na početku druge nedelje količina mleka se povećava na 6-7 L na dan, a sirište se razvija u dovoljnoj meri da moţe primiti ovu količinu u dva puta. Relativno dobro je poznato da vreme zgrušavanja mleka u sirištu zavisi od temperature mleka. Pored temperature značajna je i maksimalna higijena kod pripreme mleka. Higijensko-dijetetski propusti u prvim danima ţivota rezultiraju pojavom proliva. Loši higijenski uslovi smeštaja izazivaju u teladi afekcije respiratornog trakta, koje se manifestuju u starosti od 3 nedelje i dalje. Loši mikroklimatski uslovi generalno pogoduju razvoju respiratornih afekcija, primarno virusne etiologije, uz kasnije zapaljenje pluća pri sekundarnoj bakterijskoj infekciji. Osnovni predisponirajući faktori za pojavu respiratornih bolesti kod teladi su nedovoljna ventilacija, povećana vlaţnost i koncentracija amonijaka u klasičnim stajama. U 1

poluotvorenim stajama i u nadstrešnicama telad su često izloţena nepovoljnom delovanju atmosferskih padavina, direktnog udara vetra i sunčevih zraka, kao i vlaţnog leţišta. Najveći higijenski nedostaci utvrĎuju se u raznim, adaptiranim objektima u kojima se različiti negativni klimatski faktori često udruţuju sa promajom. Kao što je ranije naglašeno povećana temperatura sredine i tela nadraţuje preko receptora CNS, odnosno hipotalamus, posle čega slede različite promene u organizmu koje rezultiraju smanjenjem uzimanja hrane, količine mleka i prirasta. Savremena proizvodnja mleka i mesa ekonomična je samo u termički neutralnoj zoni. Termički neutralna zona, prema navodima brojnih autora, iznosi od 14,4 do 15,5 C. Proizvodnja mleka kod krava počinje da se smanjuje ako temperatura vazduha preĎe 20 C. Sa druge strane, mnogi podaci upućuju na to da niske temperature i ispod 0 C uz izdašnu ishranu ne moraju izazvati znatnije smanjenje proizvodnje mleka. Pri tome dolazi i do povećanja masnoće u mleku. Smeštaj goveda, a posebno teladi i junadi, na rešetkastim podovima iznad kanala za tečni stajnjak, uz neodgovarajuću ventilaciju i promaju, dovodi do prehlade i pogoduje pojavi afekcija respiratornih organa zarazne etiologije. To je posebno često u jesen i u proleće, odnosno u periodu visoke vlaţnosti vazduha. Treba imati u vidu da jaka i duţetrajnija izloţenost suncu moţe negativno delovati na spermatogenezu bikova. Osnovni elementi smeštaja muznih krava Staje za muzne krave treba da omoguće odgovarajući smeštaj krava i njihovog podmlatka sa povoljnim mikroklimatskim i drugim uslovima koji obezbeĎuju odgovarajuću dobrobit, ishranu, muţu i uklanjanje ekskremenata. Staja za muzne krave treba u prvom redu da zaštiti ove ţivotinje od loših vremenskih uslova. Načinom izgradnje leţišta i drugih površina u ovim stajama treba da se svede rizik od povreda na najmanju moguću meru. Uvek treba imati u vidu da dekubitis, šepavost, oštećenja vimena i sisa, kukova i druge povrede mogu nastati zbog klizavih podova, uskih leţišta, neodgovarajućih kanala za osoku, kao i manipulativnih prostora. Za ishranu i napajanje krava treba obezbediti adekvatan prostor i odgovarajuće ureĎaje. Pored toga, treba opremiti poseban prostor za lečenje, pripust ili osemenjivanje krava, korekciju papaka, kao i druge intervencije. Osnovni cilj u gajenju muznih krava je proizvodnja kvalitetnog i higijenski ispravnog mleka. Za raspodelu hrane, muţu i uklanjanje ekskremenata u staji se nalaze odgovarajući ureĎaji i oprema. Manipulativne prostore, u prvom redu hodnike koji sluţe za kretanje krava, treba na odgovarajući način sagraditi, da bi se izbeglo formiranje nepotrebnih uglova, prepreka, uskih grla, stepenica i klizavih podova. Farma se mora graditi u skladu sa zakonskim propisima, koji se odnose na mogućnosti izgradnje u blizini naseljenih mesta, vodotokova i zahteva zaštite prirodne sredine. S obzirom na velike količine otpadnih voda i drugih efluena ta, farma treba na odgovarajući način da ima rešeno pitanje kanalizacije. Farma treba da se nalazi na oceditom terenu radi lakšeg oticanja atmosferske vode. TakoĎe, ona treba da je dobro locirana s obzirom na saobraćajnice. Od izuzetnog značaja je obezbeĎenje odgovarajućih ratarskih površina za proizvodnju stočne hrane u neposrednoj okolini farme radi postizanja adekvatne rentabilnosti. Pri planiranju izgradnje treba voditi računa o mogućem proširenju farme ili uvoĎenju nove tehnologije. U svakom slučaju, dobro je projektovati objekte bez stubova, jer se time omogućava da se izgraĎena staja moţe koristiti za mnoge druge svrhe u slučaju napuštanja proizvodnje mleka. Bez obzira na tip staje, moraju se razmotriti najbitniji elementi tehnološkog procesa proizvodnje, kao što su muţa, skladištenje mleka i sistem za odrţavanje higijene opreme za muţu, ishrana, uklanjanje ekskremenata i skladištenje stajnjaka, gajenje podmlatka i dr. Na muţu otpada najmanje 3-4 časa od ukupnog radnog vremena. Dobijanje kvalitetnog mleka i njegovo odrţavanje u tom stanju su glavni faktori koji utiču na izbor i kvalitet opreme za muţu. U procesu proizvodnje mleka ishrana je veoma značajna. Za organizaciju i sprovoĎenje ishrane od značaja su skladišta hrane, linije za uzimanje i distribuciju, lokacije hranilišta i dr. Rukovanje stajnjakom uključuje kako opremu za sakupljanje tako i za obradu i korišćenje za fertilizaciju poljoprivrednih površina. Poteškoće oko uklanjanja ekskremenata iz staja, skladištenja i korišćenja stajnjaka 2

naročito dolaze do izraţaja pri povećanju stada muznih krava i zauzetosti zemljišta usevima. Ovde se nadovezuju i potrebe poštovanja propisa u pogledu zaštite ţivotne sredine. Kod izgradnje farme treba obavezno predvideti prostorije za posebne tretmane, mesta i površine za odmaranje krava, pomoćne objekte, koridore, puteve za snabdevanje hranom, hodnike za kretanje ţivotinja i dr. Najzad treba sagledati staje, opremu i ureĎaje za gajenje podmlatka, teladi i junadi u tovu, kao i junica za remont stada. Sve ove elemente treba ukomponovati u skladnu celinu, koja će omogućiti efikasno funkcionisanje celog sistema. Danas se pred one koji se opredeljuju za proizvodnju mleka najčešće stavljaju tri alternative: 1. proizvoditi u već postojećim objektima, zatim 2. izvšiti adaptiranje, proširenje i modernizovanje postojećih objekata i 3. graditi sasvim novu farmu za proizvodnju. Ako je proizvodnja rentabilna u postojećim objektima, logično je da se ista nastavi u njima. Zbog toga, teţište razmatranja problema izgradnje je pri adaptaciji ili podizanju novih objekata. Mnogo je lakše izvršiti projektovanje i izgradnju nove farme nego adaptirati staru, budući da njena postojeća organizacija i dimenzije objekata ograničavaju mogućnosti primene standarda koji se uvode za nove objekte i opremu u njima. Odluka o tome koji sistem i stepen mehanizacije treba prihvatiti, zavisi prvenstveno od klime, veličine stada, sistema ishrane, radne snage, ekonomske moći i ličnih ciljeva vlasnika farme. Mikroklimatski uslovi Goveda su kao vrsta znatno otpornija na nepovoljne klimatske uslove od ostalih domaćih ţivotinja. I pored toga, potrebno je nastojati da se i njima obezbede što je moguće bolji mikroklimatski i drugi uslovi smeštaja. Mikroklimatski uslovi pre svega utiču na zdravstveno stanje i proizvodnju ţivotinja. Najznačajniji od ovih uslova su: temperatura, sadrţaj vlage u vazduhu, brzina kretanja vazduha i koncentracija nadraţujućih gasova. Goveda su sposobna da podnesu veliki raspon temperature, odrţavajući pri tome konstantnom svoju telesnu temperaturu. Ako je temperatura izmeĎu 10 i 20°C, smatra se da se nalazi u okviru termičkog komfora. Na temperaturama izmeĎu +10°C i -4°C goveda se lako adaptiraju, ako imaju mogućnost kretanja i adekvatnu ishranu. MeĎutim, adaptacija na visoku temperaturu je teţa, a adaptacioni mehanizmi se aktiviraju već iznad 22°C. Sposobnost prilagoĎavanja je uvek oteţana pri visokom sadrţaju vlage u vazduhu, bilo da su u pitanju visoke ili niske temperature. Optimalne temperature za muzne krave kreću se od 10 do 15°C, a zona komfora iznosi od 5 do 21°C. Porastom temperature sredine povećava se stepen respiracije, koji je primarni mehanizam kojim evropska goveda odaju toplotu. Na primer brzina respiracije postaje pet puta učestalija kada se temperatura sredine poveća sa 10 na 40°C. Kada je temperatura spoljne sredine iznad 24°C, smanjeno konzumiranje hrane praćeno je opadanjem proizvodnje mleka. Na pribliţno -15°C konzumiranje hrane se povećava, a proizvodnja mleka se smanjuje. Pri visokim temperaturama, proizvodnja mleka i konzumiranje hrane se automatski smanjuju, jer se aktivnosti organizma usmeravaju na odavanje toplote. U stvari, smanjeni apetit je primarni uzrok niţe proizvodnje mleka. Toplotni stres utiče u većoj meri na visoko proizvodne krave nego na nisko produktivne, a naročito je štetan na vrhuncu laktacije. Proizvodnja mleka kod krava rase holštajn i smeĎeg švajcarskog govečeta se smanjuje kada temperatura spoljne sredine preĎe 27°C. Procenti mlečne masti i suve nemasne materije u mleku najveći su zimi, a najmanji leti. Krave koje se tele u jesen ili zimu proizvode više masti i suve materije bez masti od onih koje se tele u proleće i leto. Pri vrlo visokim temperaturama (iznad 30°C) proizvodnja mleka se često znatnije smanjuje od proizvodnje masti, što moţe dovesti do relativnog povećanja procenta masti mleka. Pri navedenim visokim temperaturama nastaje povećanje hlorida i smanjenje sadrţaja laktoze i proteina u mleku. Kada temperature padnu ispod 24°C, procenat masti i suve materije bez masti se povećava. ObezbeĎenje senke, korišćenje ventilatora, tuševa i rashlaĎenog vazduha smanjuju termalni stres u goveda. Poznato je da se pri povećanju relativne vlaţnosti vazduha pojačava uticaj hladnoće na organizam ţivotinja. Kada vazduh sadrţi znatne količine vlage, smanjuje se kapacitet apsorpcije vodene pare. Na niskim 3

MeĎutim. tretiranje lekovima. naročito u pogledu mehanizacije i humanizacije rada.165 L/h i . odnosno da obezbedi relativnu vlaţnost od 50 do 75%. Krave se mogu hraniti individualno. Staje za vezano drţanje Staje za vezano drţanje su klasične staje.8 m3. kako za krave tako i za radnike. a takoĎe su pristupačne za osemenjavanje. a leti 5. zatvor i dr. lakše se kod njih uočavaju poremećaji zdravstvenog stanja (prestanak uzimanja hrane. ugljen-dioksida 3000 ppm i sumpovodonika 0.5-5 ppm. kako je već ranije navedeno. mesta za vezivanje). U principu. centralnim hodnikom za hranjenje i hodnicima za opsluţivanje krava. Krave se sve vreme hrane.odavanje CO2 . kao što su sadrţaj kiseonika. od 10-20 ppm.). Kod proračuna obima i intenziteta ventilacije u objektima za krave. sve dok se ne pojave problemi kod ţivotinja ili u stajama. Vazduh kod relativne vlaţnosti ispod 50% suši sluzokoţe respiratornih puteva.odavanje vodene pare po grlu .proizvodnja toplote . povećava se sanitarni rizik.temperaturama i visokoj vlaţnosti voda osloboĎena putem koţe ima tendenciju da vlaţi dlačni pokrivač. Pored kiseonika. pri tome uvek ostaje osnovni cilj koji se ogleda u povećanju rentabilnosti proizvodnje i efikasnosti iskorišćavanja mašina. potrebno su sledeći pokazatelji (za kravu telesne mase 500 kg): . U takvoj situaciji gubici toplote putem provodljivosti su značajni. Oni uglavnom potiču od metaboličkih procesa preţivara i fermentacije otpadaka. S druge strane. negu ili druge zahvate. a ventilacija se ostvaruje preko prozora i ventilatora. Tokom većeg dela dana ili stalno krave su vezane na svom leţištu tako da im je moguće posvetiti maksimalnu individualnu paţnju. danas u svetu postoje dva osnovna tipa staja za muzne krave i to staje sa vezanim i staje sa slobodnim drţanjem. prema navodima većine autora. Najznačajniji problemi su oni koji su povezani sa povećanom vlaţnošću. Zaštita od loših vremenskih uslova je maksimalna. temperatura vazduha. čime se povećava rizik za pojavu zaraznih bolesti. Putem ventilacije se regulišu vaţni parametri mikroklimata u stajama.7 m3 u minuti. kao i sistem drţanja krava. S obzirom na način drţanja. Idealno bi bilo da ventilacija funkcioniše tako da ne omogući povećanje relativne vlaţnosti u staji iznad 75-80%. azota i ugljen-dioksida. povećanje relativne vlaţnosti vazduha omogućuje preţivljavanje većine infektivnih agenasa. toplota koju odaju krave koristi se za odrţavanje povoljne 4 . muzu i borave na stajalištu. Preporučuje se da brzina ventilacije po kravi telesne mase 454 kg zimi iznosi 2. Većina ovih staja ima dva ili više redova stajališta (leţišta. U toku hladnog vremena.4318 KJ/h. zbog čega se smanjuje moć filtriranja vazduha u njima. Tipovi staja za krave Tehnologija proizvodnje mleka se stalno usavršava. i spadaju u grupu iritirajućih. proliv. Simultano dolazi do smanjenja otpornosti respiratornih organa prema delovanju patogenih uzročnika. IzmeĎu ova dva osnovna tipa postoji niz kombinacija i prelaznih oblika. . u vazduhu staja prisutni su i drugi gasovi. sadrţaj vodene pare i koncentracija štetnih gasova u vazduhu. Dopuštene koncentracije amonijaka iznose. Vaţnost ventilacionog sistema često se zanemaruje. Efikasni sistem izmene vazduha u objektima je jedan od vrlo značajnih zahteva koji se mora obezbediti kod izgradnje objekata za goveda. smeštaj teladi i skladišta za kabastu i zrnastu hranu. Staja je obično zatvorenog tipa. a silosi za hranu se nalaze u blizini. Povećana temperatura uz veću vlaţnost vazduha od 80% uslovljava respiratorne teškoće i povišenje telesne temperature ţivotinje. ^esto se u istoj staji nalaze boksovi za teljenje. opreme i radne snage. Smatra se prihvatljivim da relativna vlaţnost vazduha u stajama za mlečne krave iznosi 50-75%. jaslama ili stolom za ishranu. sa kanalom za izĎubravanje.450 g/h. Priručna mlekara je smeštena neposredno uz staju. ako je vlaţnost vazduha iznad maksimalnih ili ispod minimalnih granica.

Ako je potrebno krave se mogu u ovim stajama grupisati prema mlečnosti. i u područjima hladnog klimata. Mnogo vremena se troši na odvezivanje krava i teranje u ispust i ponovno vezivanje radi muţe. leţište. Naime. U slučaju četvororedne staje raspored je identičan i za drugu polovinu. pojilice za vodu. zatim kao potomstvo nekog bika i sl. prikolicom sa bočnim istovarom (mikser) i vagonetom sa programiranim količinama. osvetljenje (iznad muzačkog mesta).00 m. Troškovi za opremu su znatno veći nego u stajama sa slobodnim sistemom gajenja. pregrada izmeĎu leţišta i hodnika za hranjenje 0. hlaĎenja i skladištenja mleka. hodnik za hranjenje. U odnosu na dispoziciju kabaste hrane moţe se koristiti prikolica sa zadnjim automatskim istovarom. manipulativni hodnik 1. muţa uključuje bar 6 saginjanja u toku rada oko jedne krave. potrebna su znatna ulaganja za adaptaciju. leţište 2. bojleri i šuko utikači. moţe biti ručno i potisnom gredom i kosim transporterom.50 m i manipulativni hodnik 1. instalacije za muţu. prostiranje slame. koji je redovno betoniran. ali i da u stojećem stavu izbacuje feces u kanal za izĎubrivanje i na taj način odrţi čistoću tela i vimena. kako sa stanovišta troškova izgradnje. leţište 2. Dimenzije za vezano drţanje krava po širini dvorednih staja iznose: manipulativni hodnik 1. IzĎubravanje čvrstih ekskremenata. koji se. uklanjanja stajnjaka.temperature kako za njih tako i za telad. u vidu lanaca ili trake. a hraniva se često ručno moraju ubacivati u jasle. za timarenje. ako je pod u celini betonski. potrebno je da krava ima dovoljno prostora da legne. a kod tečnih ekskremenata i rešetkastog poda moţe se primeniti prelivanje u jamu. Pored toga postoje odeljenja za vakuum pumpe. Kao maksimalna duţina staje preporučuje se 80 m.25 m (po kravi u redu). šolje za minerale. Naime.50 m.50 m.0 m (sa branicima sa svake strane) i visine bar 3 m. Mehanizacija procesa muţe i uklanjanje stajnjaka su obično skuplji nego u stajama sa slobodnim sistemom gajenja. pregrada izmeĎu leţišta i hodnika za hranjenje 0. odnosno jasle 4.25 m). Postoji nekoliko tipova vezova. brojnijih pojilica. muţe. koji je opravdan za mala stada kod kojih većinu radova obavljaju članovi porodice. Alternativne mogućnosti u klasičnoj staji mogu biti u pogledu smeštaja. kanal za izĎubravanje 0. Na primer. uključujući pregrade 1.10 m. U pogledu smeštaja krave mogu biti postavljene „‟glavom u glavu‟‟ ili „‟repom u rep‟‟. odnosno za prelazak na drugi sistem. hladionik za mleko. zatim ručnim istovarom i prikolica sa bočnim automatskim istovarom. Veličina površine stajališta je veoma značajna.50 m. ima različite nivoe. bojler i pumpa za pretakanje mleka u cisternu mlekare. Mnogi poslovi u stajama sa vezanim sistemom drţanja su fizički teški za radnika. ramovi za Grabner-ov vez.50 m (dubina 0. raspodele hrane. u kojoj se nalaze reliser. za krave holštajn-frizijske i simentalske rase preporučuje se izgradnja stajališta dimenzije 200 x 125 cm. ako se drţe u istoj staji. ogledaju u slabijem iskorišćavanju radne snage. zatim za elitna stada. za rekuperaciju toplote. uglavnom zbog neodgovarajućih stajališta. To je veoma intenzivan sistem proizvodnje mleka. čeoni i zatiljačni zidovi 0.00 m (10 cm iznad nivoa stajališta). Radi lakšeg ispuštanja krava moguće je automatsko grupno odvezivanje krava. Za dimenzije stajališta u zavisnosti od telesne mase krava preporučuje se: za krave telesne mase ispod 550 kg duţina 175 cm i širina 120 cm. čišćenje jasala i manipulativnih hodnika. U klasičnoj staji. Na jednom kraju staje je mlekara. zbog izdataka za vezove. mobilna sa individualnim kolicima i polustabilna sa muţom direktno u mlekovod. ureĎaji za pranje sistema. pre svega. Nagib stajališta prema kanalu za izĎubrivanje treba da iznosi 2%. U klasičnim stajama obično se predviĎa ugradnja sledeće opreme: kapije. kanal za izĎubravanje 0. dodatne opreme za ventilaciju i pregrade izmeĎu stajališta. Muţa moţe biti polustabilna sa individualnim kantama. 5 . ali se kod nas najčešće koristi Grabner-ov.10 m. Kompletan obrok se moţe raspodeliti prikolicom tipa mešalice sa bočnim istovarom. HlaĎenje i skladištenje mleka moţe biti u hladioniku za celu farmu i u hladioniku za normu. Budući da njihov pod. izĎubrivači (uzduţni i poprečni za podiznim transporterom). Dimenzije po duţini staje iznose za manipulativni hodnik 1. tako i sa gledišta komfora krave. širine 4. kompjuterska soba i sanitarni čvor. klasične staje je teţe korist iti za druge svrhe po prestanku proizvodnje. Raspoloţiva površina staje po kravi iznosi 7. Klasične staje imaju i nedostatke. radi efikasnog rada ureĎaja za izĎubravanje.00 m. Prema tome.60 m. krave su podloţnije povredama skočnog zgloba i sisa. uključujući i sto za hranjenje. laboratorija. Dispozicija koncentrovane hrane se moţe vršiti ručno iz kolica. za krave telesne mase 650 kg duţina 185 cm i širina 125 cm i za krave preko 650 kg duţina 200 cm i širina 125 cm.60 m2.00 m.

Za poroĎaj krava kod slobodnog sistema gajenja boksovi se mogu graditi i u vidu posebnih odeljaka koji imaju komunikacije sa porodilištem. OgraĎeni su punim pregradama do visine skapulo-humerusnog zgloba krava. Pod leţišta treba da bude topao. krave se u ovom delu porodilišta drţe 2-3 dana. normalno odvijanje poroĎaja i pruţanje stručne pomoći u toku i posle partusa. leţišta se grade u tipu dugog ili srednje dugog leţišta sa nagibom prema kanalu za izĎubravanje od 1. U ovom objektu temperatura ne sme da padne ispod 7 C u toku zimskog perioda. namenjena kravama u zadnjim danima graviditeta. Jasle u ovim boksevima treba da budu niske. na poroĎaju i 10-14 dana posle poroĎaja. odeljenje za deţurnog porodiljca i prostoriju koja sluţi kao priručni magacin. čist i uvek suv. najzad. Taj broj obično iznosi 12% od ukupnog broja krava na farmi. zavisno od broja krava na farmi. U porodilištu treba da se na odgovarajući način reši pitanje ventilacije sa koeficijentom ventilacije 4 do 5. površine oko 8 m2. Prirodno osvetljenje se obezbeĎuje putem dvostruko zastakljenih prozora uz koeficijent osvetljenja 1:10. jedan do tri boksa za poroĎaj. oprati i dezinfikovati odgovarajućim dezinficijensom. podom od nabijenog betona i odgovarajućom kanalizacijom. odgovarajući broj leţišta sa ureĎajima za hranjenje i napajanje. odgovarajuća kanalizacija. Kao što je pomenuto. i to: dela koji sluţi za smeštaj i drţanje krava u visokom graviditetu sa 20% leţišta od ukupnog kapaciteta porodilišta. funkcionalnu povezanost sa drugim stajama. Kao što je već pomenuto. jer se njima gravidne ţivotinje oslobaĎaju nečistoće i sa njom raznih 6 . Porodilište treba da omogući optimalne higijenske uslove drţanja i smeštaja krava i novoroĎene teladi. Hodnik koji u porodilištu sluţi za pomoć pri teljenju i za izĎubravanje treba da ima najmanju širinu 2 m. manipulativni prostori i komunikacije sa izolatorom (za krave čiji je puerperijum poremećen) i sa profilaktorijumom. Boksevi za poroĎaj grade se na početku redova leţišta. gde se ona zadrţavaju 5-7 dana. u njemu se krave zadrţavaju 10-14 dana. i dela porodilišta koji sluţi za kolostralnu ishranu teladi. porodilište u uţem smislu je odeljenje u kome se obavlja poroĎaj krava i obezbeĎuje njihov smeštaj za vreme puerperijuma. a veštačko osvetljenje treba da iznosi 60-100 luksa. Postupak sa plotkinjama pre poroĎaja Krave se 3 do 5 dana pred poroĎaj prebacuju iz staje za zasušene krave u porodilište. sa dobrim termoizolacionim sposobnostima poda. Na ulazu porodilišta gradi se kabina za čišćenje. Na sredini kabine ugraĎen je specijalni boks sa ručnim tušem za pranje i dezinfekciju krava. Leţišta u porodilištu mogu da se grade i u tipu kratkih leţišta sa delimično rešetkastim podom. zaštitu novoroĎenih teladi od infekcija. Prethodno se moraju dobro mehanički očistiti. a u trećem delu od 7 C. sa srednje dugim ili dugim tipom leţišta. Ove higijenske mera su od velikog preventivnog značaja. sa ulaznim i izlaznim vratima. i to: kabinu za pranje i dezinfekciju krava. Broj leţišta u porodilištu zavisi od broja krava na farmi i duţine njihovog boravka u njemu. Porodilište u širem smislu obuhvata pored same staje porodilišta i pomoćna odeljenja. dela koji sluţi za negu krava posle partusa i njihovih teladi sa 80% leţišta od ukupnog kapaciteta porodilišta. Zidovi ovog odeljenja su presvučeni cementnim malterom i gletovani do crnog sjaja. U prvom i drugom delu porodilišta treba obezbediti najniţu temperaturu vazduha od 10 C. Treba imati u vidu da kroz porodilište u toku jedne godine od ukupnog br oja krava prolazi njih 85-90%. uspešnu borbu sa različitim puerperalnim bolestima kod krava. pranje i dezinfekciju krava pre njihovog ulaska u samo porodilište.5-2%. Kapacitet leţišta u porodilištu iznosi oko 12% od ukupnog broja mlečnih krava na farmi. IzmeĎu redova leţišta postavlja se hodnik širine 180 do 200 cm. To je odeljenje. zidova i tavanice-krova. U uţem smislu porodilište se sastoji iz tri dela. Posle pranja krave se uvode u boksove predviĎene za teljenje u porodilištu. jednostavno odrţavanje higijene i. U porodilištu treba da se izgrade. a njihova širina iznosi 180 cm. Gradi se u tipu solidne klasične zatvorene staje.Porodilište Porodilište je posebna klasična staja. odgovarajuću higijenu ishrane i napajanja krava.

Posle završenog čišćenja i dezinfekcije. Prostirka od slame se unosi onog momenta kada se nova plotkinja uvede u kabinu za pranje. a pranje obavezno sa četkom za ribanje. oprani i dezinfikovani pogodnim dezinfekcionim sredstvom. Zapaţeno je da plotkinje vrlo dobro podnose tretman pranja u kabini. pri pruţanju pomoći ili neposredno posle poroĎaja na leţištu boksa. Profilaktorijum Za gajenje teladi od roĎenja do uzrasta od 15 dana koristi se profilaktorijum. 7 . Tele se nakon poroĎaja prihvata u specijalna metalna kolica sa perforiranim dnom koja su obavezno dezinfikovana. Ove mere se preduzimaju da bi se tele oslobodilo patogenih mikroorganizama. smeštenim u čiste i dezinfikovane boksove za teljenje. Ona se pušta kroz perforirane metalne cevi i prska sa bočne strane sve do ramenog zgloba krava. Osim toga. krava se prebacuje na jedno od leţišta u porodilištu. koji omogućava da upotrebljena voda odmah otiče zajedno sa prljavštinom. U njima se vrši masaţa i kupanje novoroĎenog teleta toplom vodom sa dodatkom blagog dezinficijensa. kod nastupa trudova pere se temeljno zadnji deo tela. potencijalno opasnih za novoroĎenčad. ^išćenje se vrši pomoću češagije i to samo u pojedinim slučajevima. a zadrţavanje iste preko 12 časova smatra se patološkim stanjem. kvaternerno amonijumovo jedinjenje i sl. Voda za pranje je obavezno zagrejana na temperaturu tela. Okupana ţivotinja posipa se insekticidom. vagine. a dolazi iz bojlera koji se nalazi u ambulantnom delu reproduktivno-uzgojnog čvora. Boks za poroĎaj je izgraĎen tako da posle upotrebe moţe da se podvrgne najoštrijoj dezinfekciji. Broj leţišta u izolatoru prema ukupnom broju krava treba da iznosi 1. Posle poroĎaja krava se zadrţava u boksu za telenje do izbacivanja posteljice.). Kravama. Kabina za pranje ima odvodni šaht.5%. u krava za 1 do 5 časova. ţivotinja se iz kabine uvodi u porodilište na leţište ili boks koji su prethodno temeljno očišćeni. Ako u toku boravka u porodilištu doĎe do pojave puerperalne infekcije. a na kraju kreče.fakultativno i obligatno patogenih mikroorganizama. jodni preparati i dr. Na tom mestu krava ostaje do 15 dana (period babinja odnosno puerperijuma). Zbog toga se u porodilištu predviĎa specijalna kabina i boks u njoj za čišćenje. Osim tople vode koristi se kalijumov sapun i odgovarajuće dezinfekciono sredstvo (jodni preparat. cink-sulfat. trbuha i repa. Posle kupanja i dezinfekcije tele se odmah odvodi iz porodilišta u profilaktorijum. a onda se prebacuje u svoju proizvodnu jedinicu. vimena. pranje i dezinfekcija pomoću odgovarajućih ureĎaja i pribora. i higijensko napajanje teladi kolostrumom i mlekom. pranje i dezinfekciju krava. postoji poseban ureĎaj sa fiksnim tušem za pranje lumbo-sakralnog dela plotkinja i ručni tuš za pranje vimena i abdomena. naročito okolina polnih organa. drţanje teladi u individualnim boksovima. čišćenje i pranje hodnika i kanalizacionog sistema i dezinfekciju svih površina. a da se susedna leţišta ne kvase. Nakon temeljnog pranja i čišćenja pod i pregrade boksa se ribaju uz primenu deterdţenta i dezinfikuju 2% rastvorom NaOH. U porodilištu je neophodno odrţavanje maksimalne higijene koja podrazumeva redovno čisćenje leţišta. tj. Ako posteljica krava ne bude izbačena 6 do 12 časova posle poroĎaja smatra se da je njeno izbacivanje oteţano. krava se sa svog leţišta prebacuje u izolator radi preduzimanja potrebne terapije. koja dolaze na svet nedovoljno zaštićena.). koje se u odreĎenim koncentracijama nalazi u posebnom rezervoaru od 10 L iznad ţivotinje. i to jedino ako se dovodi u zapat sa strane. Normalno je da placenta bude izbačena iz uterusa kratko vreme posle poroĎaja. Temeljno se čiste papci korišćenjem drvenih i metalnih noţeva a vrši se i njihova dezinfikcija (bakar-sulfat. Pomoć u toku poroĎaja pruţa se čistim rukama i dezinfikovanim i/ili sterilisanim porodiljskim priborom. koji ima zadatak da. Posle toga. obezbedi: maksimalne higijenske uslove smeštaja i drţanja teladi posle roĎenja. Pranje počinje od skapulo-humerusnog zgloba i nastavlja se prema zadnjem delu tela sa posebnom paţnjom na predeo vulve. primenom odreĎene tehnologije. Visoko gravidne ţivotinje ulaze najpre u boks gde se vrši čišćenje. kojima se eventualno kontaminiralo na putu kroz poroĎajne organe.

Telićarnik i zajedničko napajalište Telićarnik sluţi za smeštaj i drţanje teladi uzrasta od 15 dana do 3 odnosno 4 meseca. prirodnog osvetljenja.3 m/s. a manjim delom takoĎe u staje za tov. Mnogobrojna istraţivanja su pokazala da je najbolje koristiti pokretne boksove. Pored obezbeĎenja mogućnosti sprovoĎenja svih higijenskih mera i kontinuiranog odrţavanja higijenskih uslova na visokom nivou individualni boksovi treba da spreče meĎusobni kontakt teladi. U njemu treba da se obavezno odrţavaju optimalni mikroklimatski uslovi. Ovi boksovi treba oblikom i upotrebljenim graĎevinskim materijalom da omogućavaju temeljno mehaničko čišćenje. podvrgavaju temeljnom mehaničkom čišćenju.1 do 0. U toku zime temperatura vazduha u ovom objektu ne sme da padne ispod 6 C. 8 . Ako su u pitanju pokretni boksovi. a ţenska većim delom u staje za gajenje reproduktivnog stada. optimalne brzine strujanja vazduha. U njima se postavlja funkcionalna oprema za ishranu teladi kolostrumom i mlekom. Ishrana teladi moţe u potpunosti ili samo jednim delom da se obavlja u telićarniku (ishrana senom i koncentratima). pranju. Kapacitet profilaktorijuma zavisi od kapaciteta porodilišta i duţine vremena koje telad provodi u individualnim boksevima. Površina poda profilaktorijuma presvlači se slojem bitumena. s tim da se izmeĎu redova boksova predviĎaju prolazi širine oko 100 cm. pranje i dezinfekciju. kada se muška telad sa farme prevodi u staje za tov. pranje i dezinfekciju individualnih boksova kada se telad posle 15 dana premeštaju u grupne boksove telećarnika. Prethodno oprani i dezinfikovani sudovi omogućavaju da telad direktno piju ili sišu kolostrum ili mleko pomoću veštačke gumene sise. Postoji različita oprema za napajane teladi. koja treba da iznosi od 0. U profilak torijumu se postavljaju 3 ili 4 reda boksova za individualno drţanje teladi. a ima mogućnost da izlazi u ispuste kada vremenski uslovi dozvoljavaju. dezinfikovati odgovarajućim dezinficijensom i ostaviti izvesno vreme slobodnim do sledeće upotrebe. Smatra se da površina poda treba da omogući smeštaj 50% više individualnih bokseva od ukupnog broja leţišta u porodilištu. koja kod ove kategorije iznosi 15-20 C. Nagib poda profilaktorijuma od 56% treba da bude usmeren prema slivniku za prihvatanje otpadnih voda. Uglavnom se koriste sudovi za kolostrum i mleko. Naročita paţnja u profilaktorijumu posvećuje se obezbeĎenju: optimalne temperature. pranja i dezinfekcije površina profilaktorijuma. Pod profilaktorijuma treba da bude topao. putem dvostruko zastakljenih prozora. Posle dezinfekcije treba omogućiti sušenje individualnih boksova. Osnovno je da oprema za napajanje teladi obezbedi što prirodniji način konzumiranja kolostruma i mleka i da moţe lako da se čisti.Profilaktorijum je odeljenje koje je funkcionalno povezano sa porodilištem. Za provetravanje telićarnika koriste se dovodni i odvodni ventilacioni kanali. U telićarniku se telad drţi u grupnim boksovima. pere i dezinfikuje. čiji je pod uzdignut od poda profilaktorijuma oko 25 cm. oprati. Na zidu profilaktorijuma predviĎa se točeće mesto sa slavinom. oni se iznose napolje i na. a onda se oni unose u profilaktorijum i koriste posle 7 dana. ribanju i dezinfekciji sa 2% rastvorom natrijum hidroksida. pranje i dezinfekciju. koji se postavljaju na odreĎeno mesto u zidu boksa. betonsku ploču. sa koeficijentom osvetljenja 1:10 i veštačkog osvetljenja u iznosu 50-60 luksa. Telićarnik se gradi kao solidan objekat sa zidovima i krovom dobrih termoizolacionih sposobnosti. zatim da omogućava temeljno mehaničko čisćenje. koja treba da iznosi 70-75%. Ovaj broj individualnih boksova se predviĎa zato što bi trebalo svaki boks posle upotrebe temeljno mehanički očistiti. Na raspolaganju su različiti tipovi individualnih boksova. optimalne relativne vlaţnosti. koji odgovaraju navedenom uzrastu teladi. posebnu paţnju treba obratiti na čišćenje. Osim redovnog čišćenja. a u većim objektima vrši se ugraĎivanje električnih ventilatora. na koju se po potrebi uključuje crevo za pranje. dok se ishrana mlekom najčešće vrši u posebnom zajedničkom odeljenju. obavezno treba da bude topao i da ima nagib 2-3% prema kanalizaciji. Pod telićarnika moţe biti pun ili rešetkast. za tu svrhu predviĎenu.

U telićarnicima većeg kapaciteta za ishranu teladi mlekom koristi se zajedničko napajalište. ostavljaju se prolazi. ogledaju u prevelikom utrošku ljudske radne snage po ţivotinji (1 radnik za 20-30 krava) i u većim investicijama za objekte i ureĎaje.5-2. pre svega. Telad se odvodi 2-3 puta dnevno po starosnim grupama iz svojih grupnih bokseva u zajedničko napajalište radi uzimanja mleka. To je posebno odeljenje koje se nastavlja na telićarnik.5-3.0-2. jedno do dva točeća mesta sa slavinom. a delom i kod teladi u tovu. Napajanje teladi mlekom moţe se vršiti u samom telićarniku. koji je podeljen na onoliko delova koliko ima grupnih boksova. U zajedničkom napajalištu postavlja se red specijalnih malih boksova u vidu stajališta za telad koja treba neometano da dolazi na napajanje. Na kraju zajedničkog napajališta gradi se odeljenje u vidu kuhinje. koje sluţi za pripremu mleka ili zamena za mleko. Grupno drţanje goveda. Pri pojedinačnom drţanju na odreĎenom leţištu ili stajalištu u objektu govedima je omogućeno individualno ponašanje. Pored valova postavljaju se automatske pojilice. Veličina pojedinih grupnih bokseva zavisi od uzrasta teladi. U unutrašnjosti objekta nalazi se potreban broj grupnih boksova. a vlaţnost vazduha ne treba da prelazi 80%. postavlja postolje sa otvorima za smeštaj kofa iz kojih telad. Pod zajedničkog napajališta se gradi od betona sa nagibom od 4-5% prema kanalizaciji. Uz red bokseva. i to lotre za ishranu senom i valovi za ishranu koncentrovanim delom obroka. Smeštaj i drţanje odraslih goveda Odrasla goveda se mogu drţati pojedinačno ili grupno. stajama za slobodno drţanje. broj teladi koji se smešta u jedan grupni boks kreće se od 5-10. Smatra se da kapacitet telićarnika treba da iznosi 20% od ukupnog broja krava na farmi. i to: za tele uzrasta od 30 dana treba obezbediti površinu poda boksa od 1. Za pregrade grupnih bokseva koriste se metalne cevi ili drvene zaobljene letve. 9 . Na prednjem delu ovih boksova postavljaju se ureĎaji u koje se stavljaju odgovarajući sudovi sa mlekom. zavisno od njegove veličine. za tele uzrasta od 90 dana treba obezbediti površinu poda boksa od 2. kao i za pranje i čuvanje sudova za napajanje teladi. ţivotinje je potrebno gr upisati po polu. Prirodno osvetljenje obezbeĎuje se na bazi koeficijenta osvetljenja od 1:10.0 m. Pod ispusta je betoniran. U zidu napajališta se ugraĎuju. stručnjaka stočarske ili veterinarske sluţbe. Električno osvetljenje treba da ima jačinu 40-50 luksa. za tele uzrasta od 60 dana treba obezbediti površinu poda boksa od 2. smeštaja i eksploataciji. koji se najčešće postavljaju u dva reda sa prolazom izmeĎu njih dovoljne veličine. i širina prolaza izmeĎu boksova treba da iznosi 1. koja omogućava pričvršćivanje gumenog creva za temeljno pranje svih površina. a u drugom starija telad od 2 meseca. u tzv. čime se stvaraju uslovi za kvalitetno napajanje teladi. uzrastu. Gradnjom zajedničkog napajališta postiţe se obavljanje jednog veoma značajnog posla na jednom mestu. odnosno socijalno izolovano ponašanje prema dnevnom ritmu drţanja. se odvija po pravilima socijalnog rangiranja.0 m2 . U većim farmama grade se obično 2 odeljenja telićarnika. Nedostaci ovog načina drţanja se. Da bi se hijerarhija po rangu svela na najmanju moguću meru. a njegova površina po teletu treba da iznosi 3 m2.5 m2. uz samu njihovu ogradu. uz koeficijent osvetljenja 1:10. Prednosti ovakvog načina drţanja su obezbeĎen mir ţivotinjama i mogućnost individualne obrade ţivotinja od strane vlasnika. Na pregradama izmeĎu boksova postavljaju se dupli ureĎaji za ishranu teladi. Zbog toga se pojedinačno drţanje goveda primenjuje za visokovredna grla u proizvodnji mleka i završnom tovu. Tada se u hodniku po duţini grupnih bokseva. Svako odeljenje ispusta je povezano sa odgovarajućim grupnim boksom. Na juţnoj strani telićarnika nalazi se ograĎeni ispust. a električno treba da ima jačinu od 60 luksa. Individualno drţanje je uslovljeno kod teladi koja siše.0 m2. sa jedne i sa druge strane. konzumira mleko. Zajedničko napajalište treba da bude graĎeno u tipu solidnog objekta od odgovarajućeg graĎevinskog materijala.5-2.Prirodno osvetljenje u telićarniku postiţe se dvostruko zastakljenim prozorima. proturanjem glave kroz otvore ograde. Temperatura u njemu u toku zimskog perioda ne sme da padne ispod 6 C. U prvom odeljenju se drţi telad do uzrasta od 2 meseca.

iza kojeg se nalazi ploča ili kanal u koji direktno defeciraju i uriniraju. mada postoji mogućnost i poprečnog postavljanja. naročito ako nemaju na raspolaganju dovoljno prostora. što se znatno reĎe koristi. a teţe je na njemu odrţavati i čistoću. Uz ovaj tip leţišta postavljaju se visoke jasle. Od nedostataka se pominju moguće socijalne konfliktne situacije meĎu ţivotinjama. Ovo leţište je vezano za korišćenje prostirke. što u visoko produktivnih rasa moţe izazvati smanjenje mlečnosti i prirasta. četiri i više redova leţišta. Kao što je već istaknuto. Muţa krava se obavlja u zajedničkim izmuzištima po grupama krava u higijenski pogodnijim uslovima za ţivotinje i muzače. smeštene uz zid staje.2 m. Unutrašnje ureĎenje staje ogleda se u pravilnom rasporedu leţišta. Hranilišta se nalaze uz skladišta hrane i time otpada transport hrane. redovi leţišta postavljaju se paralelno sa duţom osom staje. Dvoredne staje obično imaju jedinice sa 50-60 krava. Dvoredna leţišta. zbog toga što su potrebne velike količine prostirke. susreću se najčešće u unutrašnjem ureĎenju staja za krave. krave se u prvih 100 dana laktacije drţe pojedinačno na vezu. MeĎutim. po duţini staje postavljene redove leţišta. Za to vreme krava se pomera napred za oko 60 cm i jedino tada moţe da defecira na 10 . dugi tip leţišta ima niz nedostataka. ţivotinja u staji bira mesta koja joj odgovaraju. Duţina ovog tipa leţišta iznosi 190-210 cm (prema drugim podacima 210-230 cm). jer ţivotinje defeciraju i uriniraju na samo leţište. Dugo leţište u prednje dve trećine ima nagib od 1%. Najčešće su jednom svojom stranom ove staje prislonjene uz ostale objekte na farmi. ureĎaja i opreme. Ovaj tip leţišta ima. Staje za krave mogu da se grade sa jednim. U širim stajama pri paralelnom smeštaju po duţini staje u više od dva reda ima teškoća u vezi sa obezbeĎenjem adekvatne ventilacije i odgovarajućeg osvetljenja. U celini posmatrano.7-3. postavljena paralelno sa duţom osom staje. a širina 1. Jednoredne staje za drţanje ţivotinja na vezu upotrebljavaju se za stada do 15 krava. Dugi tip leţišta sreće se u stajama individualnih proizvoĎača i ponekad u porodilištima kod intenzivne proizvodnje.3 m. Pri tome. Naime. a širina 110-130 cm. Uzduţni raspored leţišta i hodnika omogućuje mehanizaciju ishrane i uklanjanja izmeta. Prednost grupnog drţanja goveda se sastoji u rentabilnom korišćenju prostora. hodnika za čišćenje i kanala za sakupljanje fecesa i mokraće. Telad se neposredno posle roĎenja drţi pojedinačno u tzv. Grupno drţanje mlečnih krava primenjuje se na gazdinstvima sa više od 30 grla.mlečnosti i stadijumu graviditeta. prema kanalu za feces i mokraću. na rubu jasala. Pri pojedinačnom drţanju ţivotinja na vezu postoje razlike u tipu i duţini leţišta. Duţina pojedinih redova leţišta i hodnika najčešće iznosi 30-40 m. Socijalne konfliktne situacije meĎu ţivotinjama su najizraţenije u hranidbenom prostoru. investicije u staje i ureĎaje pri grupnom sistemu drţanja goveda su manje od investicija pri pojedinačnom drţanju. kao i hodnika za čišćenje. uz različito rasporeĎene hodnike za hranjenje i čišćenje. Kada je ovaj ureĎaj (ram) zatvoren. Srednje dugi tip leţišta predstavlja kombinaciju dugog i kratkog tipa leţišta uz iskorišćavanje njihovih prednosti i otklanjanje nedostataka. Nagib leţišta prema kanalu za feces iznosi 2%. kao što je pomenuto. Smatra se da jedan muzač moţe u toku muţe pomusti bez vidnog napora 40-50 krava. a ostale ţivotinje grupno u staji za slobodno drţanje. što je naročito povoljno za gravidne ţivotinje u poslednjoj trećini graviditeta. S obzirom na duţinu postoji tri tipa leţišta. Dvoredne i višeredne staje imaju. što je veoma bitno sa stanovišta utroška radne snage. u prvoj fazi tova. Duţina dugog tipa leţišta iznosi 2. Pri slobodnom sistemu drţanja oteţana je veterinarska kontrola. Ţivotinje koje su u estrusu ili se nalaze neposredno pred partus treba obavezno izdvojiti iz grupe. Na zadnjem kraju leţišta nalazi se uzan kanal za mokraću. Na leţištu se koristi prostirka u količini 5-7 kg po ţivotinji dnevno. Kada se govori o tipu leţišta kod drţanja vezanih krava. na preseku ovalnog ili četvrtastog oblika. tri. grupno. U ovom sistemu drţanja. sa padom po duţini od 1%. izbor junica i krava za veštačko osemenjavanje i merenje telesne mase ţivotinja. ureĎaj čijim se zatvaranjem sprečava da krave proturaju glavu iznad jasala. individualnim boksovima. a kasnije.1-1. hodnika za hranjenje. Za visoko produktivna stada krava primenjuje se kombinovano drţanje. čija širina obično iznosi 15 cm i dubina 5 cm. otpada ručno uklanjanje ekskremenata. UreĎaj se otvara samo za vreme hranjenja ţivotinja. uz samo leţište podrazumeva se i izgradnja ureĎaja za hranjenje i kanala za sakupljanje fecesa i mokraće. moguće je pojedinačno drţanje ţivotinja na vezu i grupni smeštaj u stajama uz slobodno drţanje. u prvom redu. Pored toga. Krave na ovim leţištima imaju veće mogućnosti pokretanja i udobnijeg leţanja. krave zadnjim nogama stoje na samom kraju leţišta. postoji mogućnost da su ţivotinje okrenute glavom prema sredini staje ili prema uzduţnim zidovima. a u zadnjoj trećini od 2%. dva. U odnosu na duţinu staje.

Treća varijanta je izgradnja kanala odmah iza leţišta koji se pokriva rešetkama. Postoji i varijanta sa ureĎajem za ručno grupno vezivanje i oslobaĎanje ţivotinja. Kanal ispod rešetke je na preseku oblika pravougaonika ili dubljeg korita sa iskošenim stranama i zaobljenim dnom. Kratki tip leţišta sa delimično rešetkastim podom danas dobija sve veći značaj. što moţe dovesti do raznih lezija i bolesti ovog organa. Kao što je pomenuto. što kasnije moţe da pogoduje pojavi ispadanja materice. Uz kratki tip leţišta obavezno se grade niske jasle koje omogućavaju drţanje glave ţivotinje iznad njih u toku leţanja. nalazi se ploča za feces. Kratki tipovi leţišta imaju prednosti. Drugi način vezivanja ţivotinje je njihovo vezivanje uz električni ureĎaj (eng. Vertikalno vezivanje Grabnerovim lancem je najčešći način. Kod njih je potrebno srazmerno manje prostirke i omogućavaju bolje odrţavanje čistoće u odnosu na duţe tipove leţišta. Zbog kratkoće leţišta krave često zadnjim nogama propadaju u kanal za feces. sa padom 2-4% prema kanalu za urin. Feces ostaje na ploči. širine 40-60 cm i dubine 8-25 cm. ovaj kanal je četvrtastog oblika. Njegova primena je sve učestalija zbog eliminisanja korišćenja prostirke i prelaska na gazdovanje sa tečnim stajnjakom. 11 . Kod gravidnih krava za vreme leţanja plod vrši pritisak svojom masom prema zadnjem karličnom otvoru. čija duţina iznosi 96-100 cm. Ţivotinje na leţištu stoje zadnjim nogama neposredno uz samu ivicu kanala za sakupljanje fecesa i mokraće. a širina 110-130 cm. Donje učvršćenje ureĎaja za vezivanje u pod leţišta udaljeno je od zadnjeg ruba jasala 5-15 cm. oprema za vezivanje treba da pruţa mogućnost lakog odvezivanja ţivotinja. Prema konstrukciji postoje tri varijante ovih kanala. Pri tome. a urin se odvaja i otiče u predviĎeni kanal za njega. koji posle hranjenja treba da se očisti. koje pokreće elektromotor. ali se ona danas sve manje primenjuje. što moţe da dovede do povreda i raznih bolesti papaka. tako da defeciraju i uriniraju direktno u kanal. a dubina 60-90 cm. u toku prvih 100 dana laktacije. kao i za smeštaj visokovrednih krava u slobodnom drţanju. U stajama većeg kapaciteta mogu se koristiti mehanički ureĎaji za vezivanje. ali i nedostatke u odnosu na druge tipove leţišta. vime krava kod leţanja dolazi u kontakt sa ivicom leţišta. Ispod rešetkastog dela poda nalazi se kanal u kome propadaju feces i urin. U principu. IzmeĎu dva susedna leţišta postavljaju se branici. što je potrebno pri raznim manipulacijama sa njima. a na njega se nastavlja rešetkasti pod. Širina ovog kanala iznosi 80-100 cm. Postoje tri načina vezivanja ţivotinja. Kratki tip leţišta je pogodan za primenu u područjima sa pašnjacima i tamo gde nema dovoljno slame za prostirku. Rešetka predstavlja produţetak leţišta. U suštini. što u krajnjem slučaju doprinosi nastajanju prolapsusa vagine i materice.zadnji deo leţišta. najčešće neposredno posle poroĎaja. koji omogućavaju da se sa jednog mesta vrši grupno odvezivanje krava. Visina zadnjeg ruba (ruba do ţivotinje) ne sme da bude veća od 30 cm. a R duţina trupa ţivotinja u metrima. Zbog toga se koriste naročito za muzne krave. Krave defeciraju i uriniraju direktno na rešetku kroz koju propadaju feces i urin u kanal. Nedostatak im je što znatno ograničavaju pokretljivost ovih ţivotinja. čime se onemogućava zauzimanje kosog poloţaja krava pri leţanju. Najzad. Vremenom usled toga dolazi do popuštanja i olabavljenja mišića oko vagine. Duţina punog poda iznosi 125-130 cm. a nalazi se uz rub ploče. tetiva i zglobova. 10 -20 cm niţe od njega. a naročito u slučaju elementarne nesreće. Da bi se obezbedila zadovoljavajuća termoizolacija rešetkastog dela poda i sprečile ozlede papaka.10 m. Kratki tip leţišta sa punim podom je uobičajen u današnjoj gradnji staja. Kada je u pitanju puni pod moţe da se koristi prostirka. Ova leţišta se takoĎe mogu koristiti za visoko gravidne krave. odmah iza leţišta. cow-trainer) koji ţivotinju pri grbljenju leĎa (pri ulasku u valov ili defekaciji) prisiljava da se pomakne unazad. Kod prve varijante kanal sluţi za istovremeno sakupljanje fecesa i mokraće. duţina leţišta uz postojanje kanala za feces i urin u nastavku izračunava se iz relacije: L = R + 0. gde je L duţina leţišta u metrima. širine 40-60 cm. fiksni okvir za vrat je učvršćen lancem gore iznad glave ţivotinja i dole za pod ispred jasala. Treći način vezivanja ţivotinja je vezivanje uz pomoć vratnih okvira. s obzirom da se grade podovi sa dobrim termoizolacionim sposobnostima. Osnovna karakteristika ovog tipa leţišta ogleda se u tome da se na istom nivou nalaze topli puni pod i rešetkasti pod. čija širina iznosi 20-25 cm. nalazi se na istom nivou sa njim ili 10-15 cm niţe. U preseku. U kanalu se postavljaju mehanički ureĎaji za izĎubravanje na principu lančastih ili sličnih transportera. Na leţištima ovog tipa zadnji deo tela krava često visi iznad kanala za odlaganje fecesa. letvice rešetki se oblaţu gumenim profilima. neposredno iza ovih leţišta nalazi se kanal za sakupljanje fecesa i mokraće. Ovaj pod ima obično nagib od 3% prema kanalizaciji. Kod druge varijante. Duţina kratkog tipa leţišta iznosi 150-180 cm.

a za grupu ţivotinja sa kraćom duţinom tela. moţe da se pribliţi jaslama.80 m).75 m. Ako se primenjuje prostirka u količini od 2-5 kg slame po ţivotinji na dan. u prvom redu. Materijal koji se koristi za njihovu gradnju treba da je nepropustljiv i da omogućava lako sprovoĎenje mehaničkog čišćenja. Leţišta je potrebno prekriti kvalitetnim termoizolacionim podom ili gumenim pločama. Kratko leţište sa kanalom za feces i urin je pogodno. a zajedno sa jaslama 120-130 cm. Za hranjenje krava sluţe jasle i stolovi. gde je L duţina leţišta u metrima. Ako se primeni Grabnerov lanac za vezivanje sa horizontalno podešenim gornjim delom. Pri tome je potrebno duţini tela pojedinih ţivotinje prilagoditi i opremu za vezivanje. jer duţina trupa krava u okviru jednog stada moţe veoma varirati. Kod drugog načina. Širina ovog stola za hranjenje iznosi 65-75 cm. a R duţina trupa ţivotinja u metrima. zbog potrebe da smeša fecesa i urina ostane tečna. Iz prakse je poznato da su odstupanja po duţini tela krava najčešće veća od 15 cm. pa je zbog toga najbolje krave podeliti u dve grupe. koliko joj to dozvoljava oprema za vezivanje. razumljivo uz uslov da se duţina leţišta odredi prema duţini krave sa najduţim telom. Njihova širina zavisi od toga da li sluţe samo za krave jednog reda leţišta ili su zajednička za dva naspramna reda leţišta. a hodnici za hranjenje mogu biti i viši.0 m zavisno od toga da li su za jedan ili dva reda leţišta. Kod prvog načina prednji rub jasala prelazi prema hodniku za hranjenje u betonsku ploču sa nešto uzdignutim rubom na kraju. tada duţina leţišta iznosi 1. Rameni zglob je krajnji deo tela krave. čija duţina tela iznosi do 1.50 m. U odnosu na leţišta hodnici mogu da budu postavljeni u istom nivou. Takvo leţište je najčešće dugo samo 1. Kod jednorednih leţišta širina otvora jasala iznosi 60 cm. Pri tome je potrebno obezbediti da zadnji deo tela ţivotinje bude do rešetkaste ploče da bi bilo moguće propadanje fecesa i urina. pranja i dezinfekcije. odrţavanje čistoće i obavljanje veterinarskih i zootehničkih zahvata. Naime. odnosno u dva reda leţišta. kao i o visini njihovog dna u odnosu na nivo leţišta. Hodnici za čišćenje u zatvorenim stajama treba da omoguće izĎubravanje. Visina dna jasala kod oba tipa leţišta iznosi 5-10 cm iznad nivoa leţišta.10 m (najčešće oko 0.65 i do 1. t ako da svaka krava nema strogo odreĎeni deo jasala.0-2. Ovi tehnički normativi zavise od dijagonalne duţine izmeĎu ramenog zgloba i vrha gubice krava kod vrata ţivotinje ispruţenog u valov u toku uzimanja hrane.Duţina kratkog leţišta uz postojanje rešetkaste ploče za propadanje fecesa i urina izračunava se iz izraza: L = R . Kod hranjenja. odnosno redu.40 m. Razumljivo je da ovaj način nije najadekvatnije rešenje u higijenskom pogledu zbog realne mogućnosti 12 . kao i od horizontalne duţine izmeĎu vertikala koje prolaze kroz rameni zglob i vrh gubice kod ispruţenog vrata krava pri stajanju. nije moguće koristiti prostirku. Izvodi se u varijantama sa prostirkom i bez nje. kojim ona. kabasta hrana moţe da ispada iz jasala ako ona nisu dovoljno velika. zavisno od toga da li se radi o kratkom ili srednje dugom leţištu. ako se koristi za krave jednog reda leţišta. širina kanala za tečni stajnjak se kreće od 0. moţe se odrediti fukcionalna duţina leţišta prema ţivotinji sa najduţim telom u grupi. 110-120 cm. Pri korišćenju ovih relacija treba biti oprezan. i to na dva načina. ima blagi pad prema otvoru jasala.30-1. Za grupu ţivotinja sa duţim trupom.0. Druga mogućnost je horizontalno pomicanje rešetkastog dela poda prema duţini tela ţivotinja. Jasle mogu da se grade i sa šupljinom dugačkom koliko i sami redovi leţišta. kao sto za hranjenje sluţi hodnik izmeĎu dva reda jasala koji se gradi uzdignut do visi ne ruba jasala. Zbog toga se uz jasle grade i stolovi za hranjenje. već zahvata hranu sa jedne i druge strane. duţina leţišta odgovara prosečnoj duţini tela krave (oko 1. Ako se primeni kratko leţište sa rešetkom na ploči za feces i urin. a kod dvorednih jasala. Način izgradnje jasala u velikoj meri zavisi od tipa leţišta i načina vezivanja krava. Naime. U principu. duţina leţišta iznosi 1. Ovaj hodnik tada istovremeno sluţi kao sto za hranjenje i kao hodnik za donošenje i rasporeĎivanje hrane. Betonska ploča. U tom slučaju duţina kratkog leţišta se odreĎuje prema ţivotinji sa najmanjom duţinom tela u grupi.65 m). kao i od toga da li se za obavljanje pojedinih poslova koristi mehanizacija ili ne. koja sluţi kao sto za hranjenje. ili su niţi 10-15 cm. Grabnerovim lancem moguće je korigovati odstupanja u duţini tela za ±15 cm. Oni treba da odgovaraju anatomskim i fiziološkim karakteristikama krava. ograničena ureĎajem za vezivanje.05 m.60 m. koji sprečava ispadanje hrane. za muzne krave. Visina jasala kod kratkog tipa leţišta iznosi 25-30 cm. objektivnim merenjima duţine trupa krava simentalske rase utvrĎene su razlike i do 63 cm. Njihova širina iznosi 1. U toku gradnje jasala treba voditi računa o njihovoj širini. a kod srednje dugog tipa 40-50 cm.

2-2. koji omogućavaju da se sa jednog mesta krave grupno odvezuju.5 m. U intenzivnoj proizvodnji u govedarstvu moţe da se govori o tehnološkom procesu proizvodnje mleka i teladi i tehnnološkom procesu proizvodnje mesa. Pitanje ventilacije se rešava izgradnjom dovodnih i odvodnih ventilacinih otvora. klasičnim. koriste se specijalni ureĎaji i vezovi ugraĎeni na rubu jasala.da su krave jednog i drugog leţišta okrenute glavama prema uzduţnom zidu. . vezivanje horizontalnim ili vertikalnim lancima i sp ecijalnim ramovima. U suštini. Dvoredna leţišta sreću se najčešće u unutrašnjem ureĎenju staja za krave.da su krave okrenute glavama prema sredini staje gde se nalaze sastavljene jedne i druge jasle. način izgradnje stolova za hranjenje zavisi od načina dopremanja hrane u staju i načina rasporeĎivanja (ručno. .5 m2 svetlosne površine prozora). optimalna relativna vlaţnost 70-80%.3%. i . Osim prirodnog treba obezbediti i veštačko osvetljenje koje treba da iznosi najmanje 100 luksa. Pod zatvorenom stajom podrazumeva se solidan graĎevinski objekat sa četiri spoljašnja zida i tavanicom-krovom od materijala sa odgovarajućim termoizolacionim sposobnostima. Time se obezbeĎuje napajanje ţivotinja po volji. Kod trećeg načina drţanja stvaraju se uslovi koji pogoduju širenju kapljičnih infekcija. vagonetima na koloseku. NH3 100 ppm i H2S 20-50 ppm. odgovarajuće prirodno osvetljenje.da predstoji isti razmeštaj kao u prethodnom. maksimalna dozvoljena koncentracija CO2 0. samo što na obe strane izmeĎu jasala i zida postoji hodnik za hranjenje. ambijentni i higijenski uslovi u kojima se odvija prozvodnja treba da budu optimalni.50 m. Zapremna staje po kravi treba da iznosi 15-20 m3. Drugi način omogućava slobodno kretanje krava u staji. Oprema za vezivanje treba da pruţa mogućnost lakog odvezivanja krava. u kojem ne sme da bude većih koncentracija štetnih gasova i čestica prašine. Prvi način podrazumeva drţanje vezanih krava na leţištima.kontaminacije hodnika (time i stola) i jasala kod donošenja i rasporeĎivanja hrane. s tim što se izmeĎu jasala nalazi centralni hodnik za hranjenje. a hodnik po sredini sluţi za čišćenje. i u otvorenim stajama. Montiraju se automatske napajalice na vodovodnu instalaciju uz jasle na visini od 40 cm.0 m.5 m. i to tako: . a u većim stajama se reguliše i uz pomoć električnih ventilatora. Za vezivanje krava. ako se muţa obavlja u staji. Za smeštaj i drţanje vezanih muznih krava na farmama se izgraĎuje više zatvorenih staja koje su povezane u jednu funkcionalnu celinu. U savremenim stajama ugraĎuju se individualna pojilišta za svaku ţivotinju ili zajedničko pojilište za susedne krave.3-0. napajanja.5 m i više. bez posebnog hodnika za hranjenje. kao što je već pomenuto. Vezivanje krava u stajama na njihovim leţištima u praksi se sreće kao najčešći način smeštaja i drţanja.25 -1. U odnosu na duţinu staje. U stajama za muzne krave potrebno je. hodnika za čišćenje i kanala za sakupljanje fecesa i mokraće. 13 . već se sredinom staje izmeĎu redova leţišta gradi zajednički hodnik za čišćenje i donošenje hrane.da postoji razmeštaj kao u prethodnom slučaju. čist i sveţ vazduh. visećim vagonetima ili traktorom sa specijalnom prikolicom). hodnika za hranjenje. jer se one drţe nevezane. Staje za krave mogu da se grade sa dva. U zatvorenim stajama treba da se obezbedi racionalno i uspešno obavljanje procesa hranjenja. sastoji se u rasporedu lešišta. a širinu 1.2 m. Od tih ureĎaja poznati su Grabnerovi lanci. Vrata u manjim stajama treba da imaju visinu 2. Mogu da se izgraĎuju na četiri načina. Koeficijent osvetljenja u stajama treba da bude 1:10-1:15 (svakoj kravi pripada 0. Smeštaj i način drţanja krava u laktaciji moţe se rešiti na dva načina. a uz svaki uzduţni zid nalazi se zajednički hodnik za čišćenje i za donošenje hrane. U stajama većeg kapaciteta mogu da se koriste mehanički ureĎaji za vezivanje. a širina 1. Nedostaci prvog načina drţanja su nepostojanje posebnog hodnika za hranjenje. Oba ova procesa mogu da se obavljaju u zatvorenim. Visina staje treba da bude 2. četiri i više redova leţišta uz različit raspored hodnika za hranjenje i čišćenje. redovi leţišta postavljaju se paraleleno sa duţom stranom staje.3-2. U zatvorenim satajama potrebno je da se obezbedi optimalna temperatura i vlaţnost. što je vaţno pri raznim manipulacijama sa njima ili u slučaju elementarne nesreće. muţe krava i procesa izĎubravanja. Pored toga. dok u većim stajama visina istih treba da iznosi 2. Unutrašnje ureĎenje staje. Normativi za mikroklimatske uslove u zatvorenim stajama za krave su: optimalna temperatura 12-14 C. Za svaku kravu treba da se obezbedi površina poda od 8 -10 m2.83. tri. a u stajama većeg kapaciteta 2.

Najveća prednost izmuzišta se ogleda u tome što radnik obavlja muţu u stojećem poloţaju. MeĎutim. Nedostaci kod staja sa slobodnim drţanjem takoĎe postoje. a u slučaju promene ili napuštanja proizvodnje. ali prostorno razdvojeno. uvode se automatske hranilice povezane sa računarskim sistemom. Uklanjanje ekskremenata je takoĎe mehanizovano. U naporima da se krave individualno tretiraju po pitanju ishrane koncentrovanim delom obroka. Ovaj način drţanja ima odreĎenih prednosti. Krave se teraju na muţu u zajedničko izmuzište iz odeljenja za krave u laktaciji. što povlači za sobom povećano korišćenje elektronske opreme. pošto zahtevaju manje vodovodnih instalacija i mehaničke ventilacije. i to na dubokoj prostirci i sa leţajnim boksovima. U stajama za drţanje nevezanih krava potrebno je da se obezbede optimalni mikroklimatski uslovi. MeĎutim. meĎutim. imaju komunikaciju sa izmuzištem. Pri kretanju krava sa leţajnog prostora ka hranilištu i ka izmuzištu i nazad u prostorije za leţanje. a ogledaju se u grupnom. kao i od toga da li se ishrana kabastom hranom vrši po volji ili obročno. ove staje mogu da budu i skuplje od klasičnih staja. kretanje i hranjenje. porodilište. Zastrta površina kod staja sa dubokom prostirkom. a radi potrebe odrţavanja suvog leţišta napajanje se vrši izvan leţišta i hranilišta. kao i većim mogućnostima širenja uzročnika zaraznih bolesti zbog zajedničkog korišćenja hranilica i pojilica. Broj krava se moţe povećati i bez dogradnje staje. Krave za slobodni sistem drţanja treba obavezno da budu obezroţene. jer se tečni ekskrementi izbacuju dnevno. što moţe povoljno da utiče na zdravlje ovih ţivotinja. a čvrsti 3 do 4 ili više puta godišnje kod duboke prostirke. IzĎubrivanje se vrši na dva nivoa i vremenski je razdvojeno. a ne obratno. Prednosti staja sa slobodnim drţanjem ogledaju se u visokoj produktivnosti rada usled mehanizovanosti većeg dela procesa proizvodnje. postoje velike razlike u ureĎenju staja za ovo drţanje krava. u zavisnosti od stepena automatizacije.8-7. staje halskog tipa se mogu lakše preurediti i koristiti za druge svrhe. iznosi 5. MeĎutim. porodilištu ili odeljenju za obolele ţivotinje. Kod oba sistema postoje odeljenja za muţu (izmuzišta) i odeljenja za ishranu i odmor ţivotinja. nailazi se na klizave podove i prolaze. Staje su obično ekonomičnije za izgradnju. Pri muţi. a time i racionalizaciju procesa ishrane. Zato se kod unutrašnje izgradnje i ureĎenja ovakvih staja zahtevaju odvojene površine za leţišta. Kada nisu u laktaciji krave borave u odeljenju za zasušene krave. čija veličina se odreĎuje prema broju krava u stadu. pod jednim krovom. a u većem broju slučajeva kompletnim obrocima. uz manje korišćenje prostirke nego u klasičnoj staji. što moţe dovesti do povreda. gradi odreĎeni broj odeljenja za krave u laktaciji. U ovom slučaju osim smeštaja. 3 do 4 puta godišnje. ^išćenje duboke prostirke se obavlja obično mehaničkim utovarivačem.Staje za slobodno drţanje U stajama krave mogu da se drţe i nevezane (slobodno se kreću i biraju mesto gde stoje ili leţe). Kod slobodnog načina drţanja obično se primenjuju dva sistema. Za muţu i imobilizaciju u cilju različitih tretmana (dijagnostika. Sličan je prirodnom slobodnom načinu drţanja. Drţanje nevezanih krava omogućava znatnu uštedu rada i troškova uz veće korišćenje mehanizacije i primenu principa samoishrane. Slobodne staje omogućavaju veću fleksibilnost. odeljenje za zasušene krave. Osnovna karakteristika ovog sistema drţanja je da se u jednoj graĎevinskoj celini. pri dubokoj prostirci. Grupno se hrane kabastim hranivima. prostirke i čestica stajske prašine. Pošto se muţa odvija u posebnom zajedničkom izmuzištu. zajedničko izmuzište. 14 . odnosno znatno manje se zamara nego pri saginjanju i čučanju u klasičnoj staji. kvalitet mleka je bolji nego pri muţi u klasičnoj staji. Način ureĎenja unutrašnjih površina zavisi od toga kako su postavljena i izgraĎena leţišta u odnosu na hranilište i komunikacije. Leţajni boksovi omogućavaju kravama da budu čistije. telićarnik i odeljenje za obolele krave. koncentrat krave mogu da dobijaju i u toku muţe u izmuzištu. Staje sa leţajnim boksovima mogu biti dvoredne i četvoredne. količina potrebne prostirke je dva puta veća nego u klasičnoj staji. izolovano od hrane. krave se kreću do čoveka i mašine. Sistem omogućava pakovanje stajnjaka na celom prostoru za leţanje tokom nekoliko meseci.4 m2 po kravi. umesto individualnom tretmanu krava. To znači da i ovde vaţe svi oni ranije pomenuti osnovni principi u izgradnji staja. u stajama se vrši ishrana kabastom hranom i koncentratom. čije je dopremanje mehanizovano. Prostor za ishranu i odmor je zaštićen od nepovoljnih vremenskih uslova. a to znači mogućnosti leţanja i slobodnog kretanja.

02 m. mada su u tom pogledu utvrĎene značajne razlike izmeĎu pojedinih rasa. Odeljenje za lečenja krava. ureĎaj za naterivanje krava u izmuzište.00 m. koje se često vrši iz organizacionih razloga.10 m. obrezivanje papaka i druge veterinarske i zootehničke zahvate locirano je obično blizu izmuzišta. plus jedna od zasušenih krava. Uspostavljanje nove hijerarhijske dominacije utiče na skraćenje vremena leţanja. Poznato je da krave imaju potrebu da se izdvajaju iz grupe i da ne podnose da leţe sasvim blizu jedna pored druge. Ostale prostorije za oba sistema slobodnog drţanja krava su izmuzište sa mlekarom. obrazuju se 3 do 4 proizvodne grupe. su staja sa dubokom prostirkom i staja sa leţajnim boksovima. pumpa za prepumpavanje mleka u cisternu). ureĎaji za identifikaciju krava i elektronski ureĎaji za kontrolu mlečnosti. pregrada 0.07 m. hvatači (pregrade) izmeĎu obora za leţanje i hranilišta. ograde duţ koridora za komunikaciju sa izmuzištem. Dimenzije leţajnih boksova zavise od telesne mase krava. Za krave od 550 kg dimenzije leţajnih boksova iznose 1. mlekare (hladionici. Slobodno drţanje krava podrazumeva grupisanje. organizacija prostora je slična. hodnik za hranjenje 4.00 m.10 m. U ovom sistemu. Time je površina leţišta po kravi od 10-12 m2 smanjena na 5-6 m2. Alternativne mogućnosti kod staja sa slobodnim drţanjem. uobičajena je od 50 do 60 krava. Veličina grupe treba da bude takva da krava ne ostane duţe od dva časa u čekalištu i izmuzištu.10 m. Na primer. leţajni boks 2. koje se sastoji od čekališta. laboratorija. Jedno od osnovnih pitanja pri drţanju krava u slobodnom sistemu je veličina grupe. stajalište za hranjenje sa pregradom 3. odeljenje za rekuperaciju toplote. osemenjavanje. kao što je već naglašeno. a dnevne potrebe u prostirci po kravi sa 10-15 kg smanjene su na 5-7 kg.14 m i za krave od 730 kg 1. Ako se daju potpuno mešani obroci. 2. guranje.5 m. Prva etapa razvoja drţanja na dubokoj prostirci je slobodno drţanje na nasteljenom grupnom leţištu. stajalište za hranjenje sa pregradom 3.50 m.) treba obezbediti posebne prostorije.10 m. za krave telesne mase 450 kg širina ovih boksova iznosi 1. hodnik za hranjenje sa stolom 4.20 i 1. Površina po kravi kod ovog sistema iznosi 10.10 m i leţišta sa dubokom prostirkom 7. s tim da nema leţajnih boksova.osemenjavanje. a preporučuje se i grupa od visoko steonih junica. visine 3. širine 4. Postoje uglavnom dve varijante staje sa leţajnim boksovima i to sa betonskim podom i evakuacijom stajnjaka skreperom i sa rešetkastim podom i evakuacijom stajnjaka gravitacijom. 15 . duţina 2. Kretanje krava zatim mleka. redom. graničnik prema stajalištu 0.20 m. Od ugraĎene opreme u stajama sa slobodnim drţanjem obično se predviĎaju kapije (viseće. klizajuće).15 m i 1. odeljenje za vakuum pumpe. muzne jedinice. U stajama za slobodno drţanje krava na dubokoj prostirci. 2.30 m i 1. odnosno povećava period stajanja i znatno smanjuje dnevnu proizvodnju mleka pojedinih krava. meĎutim.00 m. jake nagibe i kapije koje se moraju otvarati i zatvarati. gde je ţivotinjama pruţeno odvojeno nenasteljeno hranilište i izdašno nasteljeno leţište. Površina po kravi u staji sa leţajnim boksovima iznosi 9.00 m. Primer mogućeg rasporeda u takvoj staji bio bi sledeći: leţište sa dubokom prostirkom 7. poseban problem predstavlja pregrupisavanje. 2.10 m.10 m. manipulativni hodnik 3.00 m.50 m. timarenje i dr. za krave od 630 kg 1. hrane. stajalište hranilišta 3.0 m. ekskremenata i stajnjaka vaţno je da se vrši pravolinijski. Situaciju olakšava mogućnost uvoĎenja automatskih hranilica.10 m. Ovakvo grupisanje krava se u praksi retko dosledno sprovodi zbog brojnih poteškoća. leţajni boks 2. ureĎaji za pranje. tako da se krava moţe tamo usmeriti odmah po izlasku sa muţe. vodovi za mleko i vakuum.0 m. pregrada 0. koje omogućava precizniju ishranu (naročito ako se ishrana vrši potpuno mešanim obrocima). što znači da treba izbegavati uglove. olakšava otkrivanje estrusa i obezbeĎuje ujednačenije izmuzanje. a radi tih postupaka krave se moraju izdvajati.26 m2. graničnik prema stajalištu 0. okretnice. Po širini staje prostor se deli na leţajni boks u iznosu 2. Mada maksimalna veličina grupe nije definisana. Ispoljavanje agonističkih pojava (ritanje.00 m.82 m2 .10 m.10 m. kojima se raspodela koncentrovane hrane vrši prema visini proizvodnje krava. a visina pregrade 1. zdravstvenog stanja i dr.20 m. stajalište hranilišta 3. boksovi izmuzišta (prema izboru tipa).00 m. leţajni boks 2. a njihov odnos sa smanjenjem raspoloţivog prostora pokazuje signifikantnost.20 m. izbegavanje tretmana i borba) povećava se linearno sa veličinom grupe. U čekalištu i izmuzištu ugraĎuje se sledeća oprema: ograde i kapije u čekalištu. manipulativni hodnik 3. kompjuterska soba i sanitarni čvor.15 m. pojilice (termo-pojilice) za napajanje vodom i električna i vodovodna instalacija. izmuzišta. u zavisnosti od visine proizvodnje.

odnosno ostalih hodnika. Hranilište je uključeno u stajski prostor. To se odnosi na veterinarske intervencije. Pregrade boksa su od čvrstog metala visine 1. Za ovaj sistem drţanja ne dolazi u obzir duboka prostirka. Na boks se moţe priključiti rampa za utovar. oni treba da su funkcionalni nastavak hranilišta. Da bi se izbeglo delovanje promaje visina tavanice kod ovih staja je smanjena na 2. Izmet se uklanja u prisutnosti ţivotinja automatski strugačem brzinom oko 5 cm/s. tandem sa bočnim otvaranjem i „‟riblja kost‟‟.3 m. merenje telesne mase i utovar ţivotinja. U protivnom. Ako taj rastresiti materijal prodre u tečni stajnjak. Pri grupnom slobodnom drţanju nuţno je postaviti opremu za individualnu obradu ţivotinja. a automati im. traktorskim skreperom ili prelivanjem (oticanjem) u slučaju korišćenja rešetkastog poda. Leţišta se mogu umereno posut i peskom. Oprema se sastoji od boksa (stojnica) do kojeg ţivotinje ulaze levkasto suţenom ogradom duţine 4-5 m. piljevinom. u hladioniku za svaku normu i putem pločastog hladionika i cisterne. Rotaciona izmuzišta mogu biti rotacioni tandem. ali samo u toj meri da ih ţivotinje ne mogu razneti na deo sa rešetkastim podom. Najzad. rotaciona „‟riblja kost‟‟ i radijalno izmuzište. odnosno ishranu uz fiksiranje u boksovima za leţanje ţivotinja. Temperatura vazduha u ovim stajama ne sme da padne ispod 5 C. Višestrana izmuzišta mogu biti trigon ili poligon. muţa se moţe obavljati u paralelnom sistemu izmuzišta. 16 . Iz boksa vodi povratni put prema staji za slobodno drţanje.85 m. Muţa se moţe obavljati u raznim tipovima izmuzišta. betona ili drveta ţivotinje izbegavaju zbog tvrdoće. daju impulse za doziranu ishranu. Površine u leţajnim boksovima treba da se grade sa posebnom paţnjom jer je praksa pokazala da ih ţivotinje koriste samo ako im odgovaraju. obrezivanje papaka. neminovna je pojava socijalnog rangiranja i agresije. svakih 3-4 meseca. prikolicom mešalicom sa bočnim istovarom. Redukcija broja hranilišta na 2 -3 ţivotinje po hranidbenom mestu moguća je samo u stadima sa slabijom mlečnošću. što za krave iznosi 0. Izmuzišta sa dvorednim stajalištima mogu biti tandem sa prednjim otvaranjem. zatim ručno i prikolicom sa bočnim istovarom. jer biohemijski procesi u prostirci zahtevaju velike količine kiseonika. Pregrade na valovima sprečavaju meĎusobno ometanje ţivotinja i rasipanje hrane. U suštini. kao i u prvoj fazi tova. U leţajnim boksovima ţivotinje leţe tako da izmetom ne mogu onečistiti leţište. Širina hodnika izmeĎu redova leţajnih boksova iznosi 2. zavisno od klimatskog područja. Drugo rešenje je primena hodnika sa betonskim podom. automatskom prikolicom za svaki boks-obor i delom u izmuzištu a delom automatskom hranilicom. Za gradnju kvalitetnog i udobnog leţišta moţe se upotrebiti savremena termoizolacona ili gumena masa. već same biraju leţišta i hranilišta. U fazi su istraţivanja rešenja hranilišta sa boksovima za hranjenje. Ţivotinje se hrane na betoniranom ispustu. Raspodela kabaste hrane moţe se vršiti prikolicom sa zadnjim istovarom. Zbog toga je potrebno. stajnjak gubi tečnu konzistenciju. Na taj način se izbegava socijalno rangiranje ţivotinja pri uzimanju hrane.20 m. Pri ovom načinu drţanja u zatvorenoj staji leţajni boksovi se nalaze u redovima uz hodnike za kretanje i hranilište. Tu ţivotinje nisu na vezu. seckanom slamom ili tresetom. Naznačena širina hodnika obezbeĎuje nesmetano izlaţenje i ulaţenje ţivotinja. vodena para. Potpuno mešani obrok se moţe davati prikolicom mešalicom sa bočnim istovarom. amonijak i drugi gasovi.5 širine grudi. Hranidbeni prostor odreĎuje se prema broju ţivotinja. ako su markirane oscilatorima različitih frekvencija.5-3.5 m. Širina hranilišta se odreĎuje na osnovu 1. Leţišta sagraĎena samo od asfalta. Sledeći način drţanja goveda je slobodno drţanje u stajama sa leţajnim boksovima. HlaĎenje mleka moţe se vršiti u hladioniku za celu farmu ili više staja. Uklanjanje čvrstog stajnjaka se vrši utovarivačem u prikolicu. za gradnju staja za slobodno drţanje goveda u leţajnim boksovima primeniti različite termoizolacione materijale. Tečni stajnjak se uklanja sklapajućom strugalicom. a istovremeno se izdvajaju toplota. uzdignuta 20 cm iznad hodnika. Tu u celini otpada korišćenje prostirke ili se ona primenjuje ograničeno. Stojnica je natkrivena i popločana kao i svi manipulativni hodnici. Treba voditi računa da hodnici ne završavaju slepo.Ţivotinjama se na taj način stvara mekano i toplo leţište nezavisno od spoljašnje temperature. Ograda izmeĎu leţajnih boksova izgraĎena je od metalnih cevi izmeĎu kojih je razmak od 0. Leţišta u leţajnim boksovima grade se po merama za srednje duga leţišta. U svetu postoje različita automatska rešenja grupnog slobodnog drţanja krava.0 m. Ovaj način drţanja moguć je samo u otvorenim stajama. Koncentrovana hrana se moţe rasporeĎivati ručno iz kolica.

5 cm. naročito onih izazvanih stafilokokama i streptokokama. uništavaju uzročnike mastitisa i ispoljavaju produţeno delovanje na najčešće uzročnike mastitisa krava. danas. Sadrţaj amonijaka u vazduhu staja je u tolerantnoj granici. jer neki komercijalni preparati mogu biti neefikasni. Pre ručne ili mašinske muţe. U svim postojećim programima preventive mastitisa krava. mleko je veoma izloţeno zagaĎivanju prašinom i mikroorganizmima iz vazduha. za junad od 6-12 meseci širina prečki iznosi 12.5 do 3. kao i sagledavanje efekta sprovoĎenja dezinfekcije u mlekarskoj proizvodnji u celini. U tom smislu. Iz ekonomskih razloga tandemski raspored se primenjuje za stada manja od 20 do 30 krava uz muţu od 15 do 16 krava po muzaču na sat. a razmak izmeĎu prečki prema veličini ţivotinja 3. Izmuzišta Higijenski uslovi u izmuzištu treba da obezbede dobijanje mleka sa što manjim početnim brojem bakterija. gde se ţivotinje drţe vezane. Posle muţe sise treba dezinfikovati uranjanjem u odgovarajući rastvor pogodnog dezinficijensa ili nanošenjem istog na sise putem prskanja.0 do 3. To je povezano sa higijenom muţe. ne oštećuju koţu papila. potrebno je da su izgraĎene od termoizolacionog materijala. u našoj zemlji. retko se utvrĎuje. Postoje i rotaciona izmuzišta za veća stada od 17 . Budući da prečke sluţe i kao leţište.U zatvorenim stajama moguće je sagraditi leţište sa celorešetkastim podom sa kanalima za oticanje tečnog stajnjaka i odgovarajućim deponijama za njegovo skladištenje. Na raspolaganju su brojni preparati. Tip stajališta i plan rada u izmuzištu različit je i zavisi od broja mlečnih krava u stadu. Gust smeštaj sprečava agresiju i meĎusobno uznemiravanje junadi u tovu.5 cm.0 do 5. Širina prečki iznosi 10-12 cm. kao i nečistoće sa površine sisa. U intenzivnim uslovima gajenja krava. pranjem i dezinfekcijom vimena i ureĎaja za mehaničku muţu. koja obuhvata mešanje i hlaĎenje na 4 C.5 cm. Muţa krava koje se drţe slobodno u otvorenim stajama ili u zatvorenim stajama sa odeljcima obavlja se u izmuzištima.5 cm. Odavde se mleko posebnim tankovima odvozi u mlekaru na sekundarnu obradu. ali širu primenu su imala sredstva na bazi jodofora. hlorheksidina i dodecil benzen sulfonske kiseline. efekat dezinfekcije u mlekarskoj proizvodnji. pre svega. Telad i junad odrţavaju čiste prečke ako nemaju više od 1. a širina razmaka izmeĎu prečki 3.0 cm. Preventivno uranjanje sisa u rastvor dezinficijensa. iako se on preporučuje.0 cm. prema brojnim istraţivanjima. za junad od 1 do 2 godine širina prečki iznosi 12. a širina razmaka izmeĎu prečki do 3.4-4. sprovodi se dezinfekcija vimena krava i aparata za muţu posle muţe krava. daje odlične rezultate u sprečavanju pojave novih infekcija mlečne ţlezde. za 600 krava potrebna su 32 stajališta u obliku dvostruke kosti sa dva kanala i sa po 4 muzača. a širina razmaka izmeĎu prečki 2. Zato pre svakog praţnjenja kanala ili deponije za tečni stajnjak ţivotinje treba isterati iz staje. Mleko se cevovodima odvodi u mlekaru za primarnu obradu.5 do 3. vime treba temeljno oprati toplom vodom i potpuno ga osušiti čistim platnenim ili papirnim ubrusom. osim posle manipulacije sa tečnim stajnjakom. Ako se radi o farmi sa većim brojem muznih krava.5 do 4. Za ovu dezinfekciju koriste se dezinficijensi koji. značajno mesto ima dezinfekcija sisa vimena i aparata za muţu. Taj način drţanja zbog skliskosti rešetki nije prikladan za mlečne krave. U nacionalnim programima preventive mastitisa brojnih zemalja predviĎa se ispitivanje efikasnosti primene dezinfekcije sisa vimena i aparata za muţu. za mlečne krave od 500 do 600 kg širina prečki iznosi 12. izmuzišta se grade u nekoliko redova. izmeĎu kojih je niţe postavljen kanal za muzače. bilo zbog slabijeg delovanja na pojedine uzročnike mastitisa bilo zbog primene neodgovarajućih razreĎenja rastvora za dezinfekciju vimena. uključujući i delove fecesa i prostirke.0 cm. muţa u zatvoreni sistem cevovoda sigurnija je od one u prenosne kante. imaju dozvolu za upotrebu pri proizvodnji hrane za ljude. U toku muţe krava u klasičnoj staji. Za rešetkasti pod od drveta ili armiranog betona za pojedine kategorije goveda daju se sledeće vrednosti: za telad do uzrasta od 6 meseci širina prečki iznosi 10 cm.5 m2 prostora po grlu. Pri tome. a širina razmaka izmeĎu prečki od 4. na primer. U našoj zemlji.5 cm. Takva izmuzišta su konstruisana sa stajalištima za krave. kvaterernih amonijumovih jedinjenja. treba posebnu paţnju obratiti na izbor dezinficijensa i na koncentraciju dezinfekcionog sredstva u rastvoru.

Naročito se to odnosi na deo koji se nastavlja neposredno na otvorenu stranu staje. Poseban značaj ima izgradnja poda staje. Letnji deo ispusta trebalo bi da je 2 puta veći u odnosu na zimski. Drţanje krava u otvorenim stajama Da bi otvorena staja mogla da obezbedi potrebne zoohigijenske uslove trebalo bi da udovolji sledećim zahtevima: . Postoji mogućnost da vetar nanosi padavine u otvorenu staju i da onemogućava odrţavanje potrebne suvoće leţišta.0 m2 površine poda.nekoliko stotina krava.da bude dovoljno velika za predviĎeni broj krava u njoj. Sa veličinom ispusta ne treba preterivati iako veći ispust ima prednosti. a sam pod izgraĎen od betona sa padom 4-5% prema ispustu. da iznosi 10-12 m. a time i povoljni higijenski uslovi. . a čišćenje letnjeg dela ispusta obavlja se jednom nedeljno. Kod izgradnje redova boks-leţište u stajama situacija je nešto drugačija. slobodno kretanje krava i pruţanje ţivotinjama prirodnog mikroklimata. a ako se na ovu odmah nadovezuje i senjak tada se ispust produţava i za njegovu duţinu. i slobodnu komunikaciju izmeĎu staja i ispusta. Ovo se pitanje najbolje rešava istovremenom izgradnjom zimskog i letnjeg dela ispusta.da su krave u njoj dovoljno zaštićene od vremenskih nepogoda. Kod suvog vremena vrata na ogradi koja deli dva ispusta se otvaraju i krave mogu da koriste i letnji. koji su meĎusobno razdvojeni ogradom i vratima.da izgradnja pojedinih delova naročito podova. U otvorenim stajama mogu da se kao leţišta koriste i individualni boksovi. Njihova uloga je značajna u odrţavanju suvoće leţišta u stajama. 18 .da omogući kravama slobodno kretanje i biranje mesta za stajanje ili leţanje. kao i da omogući sveţ i čist vazduh. Najbolje je da se strana koja gleda prema ispustu postavi prema jugu. i . Na takvo leţište svakodnevno se nabacuje nova prostirka (slama) i stvara tzv. u novije vreme se češće grade rešetkasti podovi. duboka prostirka. suv i da mu je deo površine popločan. Pod u boksu-leţištu mora da se izgraĎuje kao topli pod i treba da je nešto viši od saobraćajnice izmeĎu redova boksova. Ispusti omogućavaju delimičnu dekoncentraciju. Kod veće širine staja teško je obezbediti zadovoljavajuće provetravanje. Otvorena staja u našim klimatskim područjima trebalo bi da se gradi kao solidan objekat od čvrstog materijala sa tri zida i jednom otvorenom stranom. Kod izgradnje poda paţnju zasluţuje učvršćivanje ulaznog ruba prema ispustu radi sprečavanja nanošenja blata na samim ulazima. Staja ima slobodan izlaz u ispust koji omogućava slobodno kretanje ţivotinja u staji ili ispustu. nepopločani deo ispusta. Nivo poda treba da bude uzdignut od okolnog terena za oko 10 cm. Saobraćajnice mogu da se izgraĎuju kao puni podovi. Objektima koji se na njima izgraĎuju ili na njih nadovezuju stvaraju se uslovi za uvoĎenje i primenu racionalnog tehnološkog postupka u ishrani i napajanju. kao i prodiranje spoljašnjih otpadnih voda na leţište. Ovakav način izgradnje i korišćenja omogućava da se na ispustima odrţava čistoća i suvoća. jer se time u staji obezbeĎuju povoljni mikroklimatski uslovi. Naziv otvorena staja govori da se radi o pokrivenim objektima bez tavanice i jednog ili više zidova. koji treba da bude popločan betonskim pločama. Na samu staju nadovezuje se zimski deo ispusta. Zbog toga je neophodno da širina staje bude nešto veća. omogućava suvoću leţišta u staji. . Ako postoje zimski i letnji deo tada bi trebalo da se po kravi obezbedi najmanje 8-10 m2 površine ispusta. a njegova širina moţe da bude različita. Visina ovakvih staja kreće se do 3. Ispust redovno po duţini odgovara duţini otvorene staje.5-6.5 m. Istraţivanja su pokazala da je dovoljno da se po kravi obezbedi 4.da se za izĎubravanje moţe da koristi mehanizacija. . što omogućava upotrebu mehaničkog utovarivača u izĎubravanju. kao i u stvaranju povoljnih higijenskih uslova. ^išćenje zimskog ispusta vrši se svakodnevno uz upotrebu odgovarajuće mehanizacije. naročito u slučajevima gde se njegova čitava površina koristi kao leţište. Mlekara za primarnu obradu treba biti prostorno odvojena od staje i izmuzišta. Ispust mora da bude dovoljne veličine. gde krave pristupaju u odeljke za muţu i napuštaju ih po taktu koji odreĎuje pokretna traka. Leţišta u otvorenoj staji moraju da predstavljaju jedinstvenu površinu bez ikakvih unutrašnjih ureĎaja i prepreka. š to je jedan od osnovnih principa u slobodnom uzgoju. tj.

Najbolje je da ureĎaji za napajanje budu u ispustu u blizini fronta hranjenja senom da bi se tim e izbeglo nepotrebno kretanje krava. u prostirci dolazi vrlo brzo do razvijanja fermentativnih procesa. a sluţi za bikove u eksploataciji. a noseći stubovi staje moraju da budu meĎusobno razmaknuti najmanje 4 m. Boks se sastoji iz prostora za kretanje i leţišta. Za svaku proizvodnu jedinicu od 50 do 60 krava potrebno je 4-5 napajalica. a silosi se grade kao zajednički objekti na periferiji bloka otvorenih staja. silosi i senjaci se grade kao zajednički objekti za čitavu farmu i to na periferiji bloka staja. kojim se stajnjak zahvata i ubacuje u traktorsku prikolicu.0 kg slame po kravi dnevno. prostirka predstavlja za krave udobno i toplo leţište. pa se odatle seno i silaţa dovoze u krug. Slobodno drţanje je naročito značajno za bikove u razvoju.25-1. Za sprečavanje smrzavanja vode u zimskom periodu postavljaju se termonapajalice koje imaju električna grejna tela. odnosno u valove i na krmne stolove svake osnovne proizvodne jedinice. respiratornih i reumatskih bolesti. 19 . naročito pri uzgoju teladi i junadi. u njihovoj unutrašnjosti ne sme da bude nikakvih prepreka. Da ne bi onemogućavale rad mehanizacije otvorene staje moraju da budu dovoljno visoke.0 m. iznosi iz staja direktno na njive. za češće pojavljivanje mastitisa. primenjuje se princip potpune samoishrane senom.0 m. ^išćenje otvorenih staja na farmama vrši se uz pomoć traktora i visokih utovarivača.5 m i širine 1. Individualni boks za slobodno drţanje bikova u klasičnoj zatvorenoj staji je duţine 4. Za ulazak u boks koriste se vrata čija širina iznosi 1. Visina valova od poda iznosi 40 cm. pored toga. a za ishranu zelenom hranom jasle sa krmnim stolovima. Vlaţno leţište naprotiv stvara vrlo nepovoljan ambijent za ţivotinje. Pitanje udobnog leţaja u otvorenim stajama moţe uspešno da se rešava sa 3. a gore 50 cm. U takvoj prostirci nema pravilnog odvijanja fermentativnih procesa i stvaranja toplote. Na taj način visina prostirke neprestano raste do 80 cm odnosno čak i 150 cm. Ako je suva. Stajnjak se dva puta godišnje. Otvorene staje se ne čiste svaki dan. Pri slobodnom drţanju goveda na dubokoj prostirci proizvode se velike količine kvalitetnog stajnjaka. Drugi način drţanja bikova je na vezu u klasičnoj staji.5 m. 2. Oni se najčešće drţe slobodno u boksovima u zatvorenim stajama sa ispustima. a senjaci se podiţu kao zajednički objekti za potrebe čitave farme i to na periferiji bloka otvorenih staja.5-5 m i širine 4. Kod dobre izgradnje poda u otvorenoj staji i sprečavanja unošenja vlage iz spoljne sredine. Kvalitet duboke prostirke ima ekonomski i higijenski značaj. Kod ovakvog smeštaja.30 cm. ili se ugraĎuje na jednom mestu odreĎen broj automatskih napajalica. Duţina valova polustola je 110 cm.U slučaju da krave slobodno konzumiraju hranu po volji u krugu svake osnovne proizvodne jedinice (50 krava) moraju da se izgrade odgovarajući senjaci i površinski silosi. Leţište je duţine 3. pa se senjak izgraĎuje u krugu svake osnovne proizvodne jedinice. Tu se postavljaju veliki valovi sa priticanjem vode. primenjuje se princip potpune samoishrane silaţom za koju se izgraĎuju silosi u krugu svake osnovne proizvodne jedinice. a širina 50 cm. zapaljenja papaka. Zbog toga se stvaraju povoljni uslovi za širenje parazitskih bolesti.0 m i širinu 3. ObezbeĎivanje dovoljnih količina slame predstavlja značajan problem u slobodnom uzgoju krava. u jesen i proleće. uz korišćenje dovoljnih količina slame. što je znatno bolje. Higijena drţanja i smeštaja bikova Bikovi za priplod se drţe isključivo u centrima za veštačko osemenjavanje. a širina istog po ţivotinji treba da iznosi 80 cm.0-4. Prostor za kretanje se zastire peskom. Opšte pravilo koje treba slediti je da se bikovima u stajama mora obezbediti mir. digestivnih. u znatnoj meri onemogućeno je odrţavanje čistoće krava. Ukoliko se prihvati delimična samoishrana tada postoje tri varijante za rešenje ovog pitanja: 1. a time i do stvaranja toplote koja doseţe 40 C. i 3. a za leţanje slamom. već se na staru prostirku svakodnevno dodaju nove količine sveţe slame. Pojilice se postavljaju na visini od 50 cm. Slobodno drţanje u otvorenim i poluotvorenim stajama na čistom vazduhu uz kretanje daje robustnu konstituciju ţivotinja. Otvor na rešetki za hranjenje dole iznosi 25 cm. Individualni boks za mladog bika moţe imati duţinu 4. Osnovni zahtev koji treba da zadovolji duboka prostirka jeste da ona stvara za krave suv i topao leţaj naročito u zimskom periodu. Visina pregradnih ograda iznosi 2 m.

Širina jasala za dva reda leţišta iznosi zavisno od telesne mase junadi 70 -100 cm. imajući pri tome u vidu neke specifičnosti i druge tehnološko-tehničke normative.1-0.5 m2 površine poda boksa. kao kod krava u laktaciji. U svim ovim slučajevima za izgradnju leţišta i jasala u staji mogu se primeniti normativi kao za krave u laktaciji. Sa svake strane hodnika za hranjenje grade se zajedničke jasle. sa periodom odmora objekta u trajanju od najmanje 7 dana izmeĎu praţnjenja i ponovnog punjenja. uzdignutost dna od poda 5-10 cm i visina 40-45 cm. Naime. naročito u pogledu sadrţaja CO2. Duţina ovog tipa leţišta se kreće od 180 -210 cm. Ovaj sistem drţanja primenjuje se i kada su u pitanju jalove junice. U svakom boksu postavljaju se jedna do dve automatske napajalice za vodu. telad i junad u tovu se smeštaju u boksove u grupama od po 10 do 20 grla koje ne napuštaju do završetka tova.Higijena smeštaja i drţanja junadi u tovu Tov junadi moţe da se odvija u zatvorenim klasičnim stajama i u poluotvorenim stajama na principu slobodnog gajenja. U zimskom periodu temperatura vazduha u stajama za tov teladi i junadi ne bi trebalo da bude niţa od 10 C. mada je danas daleko češća gradnja leţišta sa delimično rešetkastim podom. MeĎutim. visina jasala iznosi 20-40 cm. moţe se obavljati i u poluotvorenim stajama.5 m/s) i odgovarajući hemijski sastav vazduha. U boksu treba da se obezbedi po svakom junetu površina poda od 3 do 4 m2. na isti način kako je to opisano u delu o gradnji staja za krave u laktacionom periodu.5 m2 površine poda boksa po junetu.0 -2. Unutrašnje ureĎenje ovakvih staja za tov goveda zavisi od toga da li se tovljenici drţe vezanim ili slobodnim načinom. U velikim stajama za tov goveda zatvorenog tipa adekvatno provetravanje se postiţe primenom električnih ventilatora. optimalne relativne vlaţnosti vazduha (60-75%). Nevezani način drţanja moţe da se primenjuje kod obezroţenih individua. u tovu mlade junadi mnogo češće se primenjuje slobodni. sve napolje‟‟. U principu. NH3 i H2S. Pod leţišta ima nagib od 3-5% prema kanalizaciji. Odmah treba naglasiti da je potrebno izbegavati zajedničko drţanje različitih starosnih kategorija teladi i junadi i da se u korišćenju objekata po mogućnosti usvoji princip „‟sve unutra. Kod ovakvog sistema drţanja goveda u tovu leţište se moţe graditi u vidu punog toplog poda. odnosno nevezani sistem drţanja. s tim da 50-60 cm od ove duţine otpada na puni topli pod. Ako su mikroklimatski uslovi u staji neodgovarajući nastaju bolesti respiratornih organa. Naime. Staje za tov teladi i junadi se.5-3. takoĎe grade na sličan način kao i staje za krave u laktaciji. 10 do 20 grla junadi. a ostalih 130-150 cm na rešetkasti pod. U stajama za tov teladi i junadi treba obezbediti optimalne mikroklimatske uslove. kao što su volovi i škartirane krave. Primarno se to odnosi na obezbeĎenje optimalne temperature vazduha (12-20 C). U boksevima se postavlja puni topli pod sa nagibom od 3-4% prema kanalizaciji ili danas veoma često rešetkast pod. što se postiţe dobrim termoizolacionim sposobnostima upotrebljenog graĎevinskog materijala. zavisno od uzrasta. Relativna vlaţnost vazduha u stajama za tov teladi i junadi ne bi trebalo da bude veća od 75%. s tim da se po svakom grlu obezbeĎuje 2. Vezani sistem drţanja goveda primenjuje se skoro redovno kod tova starijih goveda. u vidu slobodnog sistema drţanja. U svakom boksu drţi se. s tim da se graĎevinski i tehnološki normativi usklaĎuju prema starosti tovljenika. U principu. odgovarajuće brzine strujanja vazduha (0. u tovu teladi i junadi primenjuju se isti sistemi drţanja i smeštaja. Pri t ome se ima u vidu da junad u tovu ima velike adaptacione mogućnosti prema niskim i prema relativno visokim temperaturama spoljašnje sredine. u prvom slučaju u stajama za tov ove vrste ţivotinja postavljaju se dva reda ili reĎe više redova leţišta. 20 . Veliki značaj u stvaranju optimalnih mikroklimatskih uslova u stajama za tov goveda i u odrţavanju relativne čistoće vazduha u njima ima ventilacija. Naime. Pri tome se u tovilištu postavljaju dva reda grupnih bokseva izmeĎu kojih se pruţa hodnik za hranjenje. a dno šupljine jasala se postavlja 5-10 cm iznad nivoa leţišta. ovaj sistem drţanja reĎe se koristi u tovu „‟baby-beef-a‟‟. Tov goveda. Širina leţišta po svakom grlu iznosi 100 cm. Postoje različite mogućnosti i rešenja u zavisnosti od toga da li se ţivotinje u tovu u stajama drţe vezane ili nevezane u boksevima. koţe i digestivnog trakta. za smeštaj tovne junadi u poluotvorenim stajama i za njihovu izgradnju vaţi sve ono što je rečeno kod smeštaja i drţanja krava mlečnog tipa u ovakvim objektima. U slučaju rešetkastog poda kao normativ za gustinu naseljenosti uzima se 2. odnosno valovi čije dimenzije iznose: širina 80-100 cm.

a prema visokim temperaturama neposredno po šišanju. a tek u kasnu jesen da dolaze u objekte koji nose naziv zimovnici. Izuzetak su ovce i koze u primorskim područjima. U vreme pašnog perioda ovce i koze se drţe pod otvorenim nebom.3 do 1. Intenzivni sistem gajenja ovaca i koza primenjuje se kod visoko-produktivnih rasa. Intenzivna proizvodnja u ovčarstvu usmerena je na dobijanje vune i mesa. Objekti za smeštaj i drţanje ovaca i koza bili su slabog kvaliteta i male trajnosti. u odnosu na nivo primenjene tehnologije proizvodnje. Do veće osetljivosti ovaca prema niskim temperaturama dolazi u periodu jagnjenja. Ekstenzivni sistem gajenja se uglavnom primenjuje kod nisko-produktivnih rasa ovaca i koza u brdskoplaninskim predelima. odnosno gde gajenje ovaca i koza ima odreĎenih prednosti u odnosu na gajenje drugih vrsta domaćih ţivotinja.HIGIJENA SMEŠTAJA I DRŢANJA OVACA I KOZA Uvod Objekti za ovce i koze danas se grade u područjima gde postoje odgovaraju}i uslovi za gajenje ovih vrsta domaćih ţivotinja. ali su zato više osetljive prema visokim temperaturama. Proizvodnja se bazirala preteţno na gajenju nisko-produktivnih rasa i primeni ekstenzivnih metoda gajenja. vezano za područja sa povoljnim klimatskim uslovima. i u tim periodima vlasnici treba da obrate posebnu paţnju. Iako ovce i koze. Najznačajniji su oni faktori koji se odnose na veličinu i kvalitet raspoloţivih zemljišnjih površina koje sluţe za 21 . Radi pravilne fertilizacije zemljišta torovi se svakih nekoliko dana premeštaju na drugo mesto. Zastupljen je u područjima gde se moţe obezbediti kvalitetna ishrana i primena savremenih tehnoloških rešenja u proizvodnji. Ova situacija uslovljava različita rešenja smeštajnih prostora. Poznato je da su u prošlosti ovčarstvo i kozarstvo uglavnom tretirane kao ekstenzivne grane stočarstva. moţe biti ekstenzivni i intenzivni. Ovi uslovi podrazumevaju prirodne resurse hrane u vidu kvalitetnih pa{njaka i mogućnosti da se oni koriste {to duţe tokom godine. Drţanje ovaca i koza u ovom sistemu gajenja je najčešće kombinovano. Objekti za gajenje ovaca i koza Zbog obraslosti vunom. U novije vreme sve više se primenjuje intenzivni tov jagnjadi i jaradi uz korišćenje koncentrovanih hraniva. u odnosu na druge vrste domaćih ţivotinja. sasvim jednostavna ili improvizovana graĎevinska rešenja. Ovce i koze su vrste koje se veoma uspešno prilagoĎavaju različitim sistemima gajenja i uslovima ţivotne sredine. Zahteva znatno veća investiciona ulaganja koja imaju opravdanja zbog toga što su i ekonomski efek ti primene ovog sistema po jedinici proizvodnog kapaciteta znatno veći nego kod primene ekstenzivnog sistema gajenja. a u manjoj meri na proizvodnju mleka. najčešće. odnosno i stajsko i pašnjačko. što je. Za letnji period mogu se graditi improvizovane nadstrešnice. zatvorene samo preko noći u torove ograĎene pokretnim ogradama.6 m. Kod izgradnje objekata za smeštaj ovaca i koza korišćen i su uglavnom najjeftiniji graĎevinski materijali i. imaju skromnije zahteve u pogledu smeštaja ipak je za zimski period potrebn o graditi odgovarajuće objekte. Visina ograde torova treba da iznosi 1. Ovaj sistem gajenja zahteva znatno niţa investiciona ulaganja za izgradnju objekata i organizovanje proizvodnje. pa čak i onima koji su prilično nepovoljni za ostale vrste domaćih ţivotinja. koje ostaju čitavu godinu na paši. S tim u vezi govori se o objektima za proizvodni zapat i objektima za tov jagnjadi i jaradi. Izbor lokacije za izgradnju staja Brojni različiti faktori direktno ili indirektno utiču na izbor lokacije i veličinu farme za ovce i koze. Sistemi gajenja ovaca i koza Sistem gajenja ovaca i koza. Trebalo bi da ovce i koze borave veći deo godine na pašnjacima. ovce dobro podnose niske temperature. u suštini.

Raspored saobraćajnica unutar farme treba da obezbedi najkraće puteve transporta. Ovce i koze podnose nešto niţe temperature od drugih domaćih ţivotinja. koje su predviĎene za farmu ove namene. njenim ograĎivanjem na odgovarajući način. Iznad ove vrednosti vlaţnost veoma nepovoljno utiče na organizam svih kategorija ovaca i koza. jer se samo tako mogu izbeći ozbiljni problemi do kojih moţe doći u pogledu zdravstvenog stanja zapata ovaca ili koza i realizacije proizvodnih ciljeva. Druga grupa faktora koji su od značaja u ovom pogledu odnose se na klimatske uslove. Ako su pašnjaci za letnju ispašu ovaca i koza suviše udaljeni od farme onda je potrebno da se tamo podignu nadstrešnice za zaštitu ovaca i koza od vremenskih nepogoda i letnjih ţega. i pored toga. Pravilan izbor lokacije za farmu ovaca ili koza i optimalan razmeštaj objekata u krugu farme imaju izuzetan značaj za njeno uspešno poslovanje. Niţa temperatura od 5 C u ovim objektima deluje vrlo nepovoljno na sve kategorije. Gornja granica podnošljive relativne vlaţnosti takoĎe za sve kategorije ovaca i koza iznosi 85%. naročito u prvim danima ţivota. Farma ne sme da bude suviše udaljena od poljoprivrednih površina na kojima se proizvodi kabasta stočna hrana za potrebe ishrane ovaca ili koza. nešto uzdignutom u odnosu na okolno zemljište. Brzina strujanja vazduha u porodilištu treba da iznosi oko 0. sa temperaturom od najmanje 5 C. Potrebno je nastojati da se farma gradi u blizini odgovarajućih saobraćajnica. One moraju biti dobro osvetljene i provetravane. Optimalna temperatura u porodilištu treba da se kreće od 18-22 C. moţe se veoma mnogo postići na planu zdravstvene zaštite ovaca i koza. U područjima sa oštrim zimama ovcama i kozama treba obezbediti dobru zaštitu od padavina i vetrova i povoljne temperaturne uslove za vreme poroĎaja. Ovo je od izuzetnog značaja. ali ne i suviše daleko. Najpovoljnija relativna vlaţnost za porodilište je 60%. a produktivna od 8-28 C. Pravilnim izborom lokacije.napasivanje ovaca i koza i proizvodnju kabaste stočne hrane za zimski period ishrane. Mikroklimatski uslovi ispoljavaju značajan uticaj na zdravstveno stanje ovaca i koza. Pri projektovanju i izgradnji farme za ovce ili koze treba poštovati sve higijensko-sanitarne i druge veterinarske propise. kao i stranu objekta sa vratima koja vode u ispuste. Odrasle ovce i koze relativno dobro podnose niske temperature. Treba voditi računa da se objekti postave tako da sa najmanjom površinom budu izloţeni delovanju dominantnih hladnih vetrova u zimskom periodu godine. Optimalna temperatura u stajama za odrasle ovce i koze iznosi 8-18 C. 22 . ne suviše blizu naseljenog mesta. a posebno na mladunčad. zbog relativno velike površine tela i male telesne mase vrlo osetljiva na njih. a produktivna od 5-28 C. Zato je potrebno staje za ovce i koze graditi kao zatvorene objekte i od tvrdog materijala. Ispuste uz objekte. Za izgradnju farme treba izabrati podesnu lokaciju i teren koji ni u kom slučaju ne sme da bude sa visokim nivoom podzemnih voda. izgradnjom dezinfekcionih barijera na ulazu i sprovoĎenjem svih higijensko-sanitarnih i drugih veterinarskih mera. a produktivna od 14-28 C. Pravilan raspored pojedinih objekata unutar farme je veoma vaţan za njihovu funkcionalnost. Optimalna temperatura za stariju jagnjad i jarad kreće se od 10-18 C. koja omogućava organizovanje racionalne proizvodnje u uslovima normalne trţišne ekonomije. To je ujedno i donja granica u pogledu veličine stada. Optimalna relativna vlaţnost za sve kategorije ovaca i koza iznosi 50-80%. pri izradi projekta ili rekonstrukciji smeštajnih objekata na farmi potrebno je značajnu paţnju posvetiti obezbeĎenju što povoljnijih ambijentalnih uslova za sve kategorije ovih vrsta. zaštićena od hladnih vetrova u zimskom periodu godine. Mikroklimatski i smeštajni uslovi Već je pomenuto da su ovce i koze znatno otpornije na nepovoljne uslove ţivotne sredine u odnosu na druge vrste domaćih ţivotinja. proizvodne rezultate i ukupne ekonomske efekte. kao i zootehničke normative. Najpovoljnije je da to bude juţna strana padine. MeĎutim.1 m/s. Pored ovih faktora izvesnu ulogu imaju mogućnost obezbeĎenja vode. raspoloţiva radna snaga i trţišni faktori. Dosadašnja iskustva su pokazala da jedan radnik moţe opsluţiti stado od 300 -350 ovaca ili koza sa podmlatkom. Farmu treba graditi na suvom i ocednom terenu. a naročito na podmladak. dok su jagnjad i jarad. treba okrenuti prema jugu ili jugoistoku.

5 do 1 kg po odraslom grlu za jedan dan. Maksimalna dozvoljena koncentracija CO2 u vazduhu staja za ovce i koze iznosi 3500 ppm.0 m2. vlaţnosti i strujanja vazduha. Visina objekta za ovce i koze kreće se 2. U zimskim uslovima sistemom ventilacije u staju treba uneti 12 m3 sveţeg vazduha u toku jednog časa po odraslom grlu ovih vrsta.6 m.8 m2.5 m3 vazdušnog prostora. Površina ispusta treba da je oko 2 puta veća od površine objekta. za priplodni podmladak 0.25-0. Za jagnjad i jarad treba obezbediti 2. za šiljeţad 0. Širina staja za ovce i koze sa dubokom prostirkom obično iznosi 8-10 m. Radi obezbeĎenja odgovarajućeg prirodnog osvetljenja u objektima potrebno je predvideti da ukupna površina prozora iznosi 1/20-1/25 od ukupne površine poda u objektu. Kod većih farmi.5 m3. staje za smeštaj priplodnoh ovnova i jarčeva. za ovcu ili kozu sa dva mladunčeta potrebno je obezbediti 1. nakon ispadanja iz pogona sistema za veštačku ventilaciju. konstrukcionog rešenja i drugih faktora.2 m. U zavisnosti od klimatskih uslova. u zavisnosti od organizacije tehnološkog procesa proizvodnje i kategorije ţivotinja. mikroklimat u objektima redovno postaje znatno nepovoljniji nego u onim objektima koji su raspolagali samo sa prirodnom ventilacijom.8 m. Prema osnovnoj nameni svi objekti na farmama za ovce i koze mogu se podeliti na dve osnovne grupe: proizvodni (smeštajni) i pomoćni (infrastrukturni). U našim uslovima sistem veštačke ventilacije pomoću ventilatora obično kratko traje zbog korozivnog delovanja vodene pare i amonijaka. Da bi se omogućili normalni uslovi za smeštaj ţivotinja i sporovoĎenje planirane tehnologije.30 m. Radi obezbeĎenja normalnih uslova za pravilnu ishranu svih grla u objektu potrebno je obezbediti odgovarajuću širinu pristupa jaslama. Postavljanjem odgovarajućeg broja dovodnih i odvodnih otvora za ventilaciju.6-0.3-0.Ventilacija u objektima za smeštaj ovaca i koza treba da obezbedi da vlaţnost vazduha i koncentracije štetnih gasova ne premaše maksimalno dopuštene granice. Kod manjih stada. za tovnu jagnjad 0. moţe se dovoljno efikasno rešiti pitanje ventilacije u objektima i to samo na bazi prirodne ventilacije. veličine stada. namene. Za ovcu sa jagnjetom i kozu sa jaretom do zalučivanja potrebno obezbediti je 1. veličine 200-300 ovaca i koza. Od velikog značaja je obezbediti suvu prostirku u količini od 0. staje za smeštaj priplodnog podmlatka. Objekti za ovce i koze se grade sa različitim kapacitetom.4 m i za ovcu sa jagnjetom 0.0 m. a za ovna ili jarca 2. Ovo konstrukciono rešenje je uobičajeno kod individualnih porizvoĎača. proizvodni objekti na farmama za ovce i koze se mogu razvrstati na više načina. 23 . obima ventilacije i broja izmena vazduha u jednici vremena.0-3. Za jagnjad i jarad je potrebno obezbediti 0. punkt za osemenjavanje ovaca i koza. za šiljeţad 3 m3 i za ovna i jarca 4. Veći kapaciteti nisu poţeljni zbog opasnosti od pojave i širenja zaraznih i parazitskih bolesti.2-1. Odgovarajuća ventilacija postiţe se uspostavljanjem pravilnog odnosa izmeĎu broja ovaca ili koza po površini odnosno zapremini objekta. Veštačko osvetljenje u objektima za ovce i koze treba da ima intenzitet 40-60 luksa.4-0. ambulanta i stacionar za lečenje i objekat za muţu koza i ovaca ako se ona vrši. u zavisnosti od tipa primenjene konstrukcije i vrste leţišta. NH3 30 ppm i H2S 5 ppm. Gustina naseljenosti ovaca ili koza u objektima zavisi od rase i primenjenog sistema gajenja. Prema kategoriji koja je u njima smeštena razlikuju se sledeći proizvodni objekti: porodilišta. Ovcama i kozama u objektima treba obezbediti dovoljno podne površine i vazdušnog prostora. U takvim slučajevima. za smeštaj svih kategorije najčešće se koristi jedan zajednički objekat. proizvodnog pravca. Njegov unutrašnji prostor se putem sistema ograda deli za potrebe svake pojedinačne kategorije. njihovim pravilnim rasporedom i veličinom.8 m2. a visina oko 4 m. Intenzitet veštačkog osvetljenja u porodilištu treba da iznosi 80-100 luksa.25 m2. Za jedno odraslo grlo potrebno je obezbediti 0. koriste se objekti koji se namenski grade za svaku kategoriju posebno.7-3. dok duţina zavisi od broja ovaca ili koza. Kod leţišta u vidu duboke prostirke planira se porast nivoa za oko 0. potrebno je u objektima predvideti odgovarajuće površine poda.5 m2.5 -0. kapaciteta više hiljada ovaca i koza. Istovremeno treba istu zapreminu vazduha i izvesti iz staje s tim da ne doĎe do značajnijih promena temperature.5-0. za jagnje ili jare 0.5 m duţine jasala. staje za smeštaj ovaca sa jagnjadima ili koza sa jaradima. U principu sistem ventilacije treba da omogući ulazak u objekat dovoljnih količina sveţeg vazduha bez stvaranja promaje.

Staje za smeštaj ovaca i koza Ove staje sluţe za smeštaj ovaca sa jagnjadima odnosno koza sa jaradima posle premeštanja iz porodilišta.5 do 3. Gravidne ţivotinje se uvode u ovaj obj ekat 2-3 dana pre poroĎaja. Unutrašnje površine zidova treba da su ravne.5 do 2. ali oteţavaju zadrţavanje toplote kod veoma niskih spoljnih temperatura. Starija jagnjad. ili u vidu duboke prostirke. Kapacitet porodilišta se obično proračunava za mogućnost prihvatanja 20 do 30% od ukupnog broja odraslih plotkinja. Dalje sniţavanje temperature na -3 do -5 C u toku 3 do 4 dana dovodi do uginuća starije jagnjadi Merino rase. ali takav pristup ima svoje opravdanje naročito kod visokoproduktivnih rasa ovaca i koza. Pod od betona nije poţeljan za ovce i koze. On se u objektima za ovce i koze koristi za manipulativne hodnike. koja moţe biti od slame ili piljevine. što zavisi od materijala i korišćenog tehničkog rešenja. Dimenzije ovih objekata variraju u zavisnosti od kapaciteta i odabranih tehničkih rešenja. a visina do slemena od 3. Poţeljno je da grupe u boksovima ne budu veće od 10-12 ovaca.5 m.5 do 4. Zidovi mogu biti manje ili više termoizolovani. Posle poroĎaja ovce ili koze ostaju u njemu 3-5 dana. Mnogi literaturni podaci ukazuju da se kod novoroĎene jagnjadi kod temperatura ispod 5 C javlja drhtanje. Veći broj boksova sa manjim grupama poskupljuje izgradnju objekta. Zidovi i krovna konstrukcija su po pravilu termički izolovani. radi lakšeg pranja i dezinfekcije objekata.Porodilište Porodilište sluţi za jagnjenje ovaca ili jarenje koza. poluzatvorene i otvorene. U ravničarskim regionima. U principu zatvorene i poluzatvorene staje se najčešće grade u planinskim regionima sa oštrijim zimama. Unutrašnji prostor u objektu je podeljen na boksove za smeštaj ovaca. takoĎe. Ventilacija u porodilištu mora biti izvedena na način koji omogućava efikasno provetravanje objekta bez stvaranja promaje i suvišnog gubitka toplote. U stajama za ovce i koze površina za leţanje moţe da bude od nabijene zemlje. ali su ambijentalni uslovi znatno nepovoljniji od ambijentalnih uslova u zatvorenim stajama. Osim što bolje odrţavaju toplotu u stajama. Kod temperatura ispod 5 C i relativne vlaţnosti iznad 80% dolazi do poremećaja termoregulacionih mehanizama. Ovaj objekat je najčešće potpuno zatvorenog tipa i bez ispusta. ali i nekih drugih faktora vezanih za proizvodnu namenu objekta i visinu investicionih ulaganja.0 m. Prostirka mora biti uvek čista i suva. jer to olakšava kontrolu i ishranu ţivotinja. duţ kojih se pruţa manipulativni hodnik. U zavisnosti od konstrukcionog rešenja spoljnih zidova sve staje za smeštaj ovaca i koza mogu se razvrstati u tri osnovne grupe: zatvorene. a zatim se zajedno sa mladunčadima premeštaju u staju za odrasle ţivotinje.7 m. ali su zato i gubici toplote u zimskom periodu znatno veći. Veće visine obezbeĎuju veću zapreminu i uslove za povoljniji mikroklimat. Duţina i širina objekta su diktirani potrebnim kapacitetom. Njihova izgradnja je znatno jeftinija. Kapaciteti ovih specijalizovanih objekata mogu biti različiti. kao i u područjima gde je razvijena 24 . pošto su jagnjad i jarad u prvim danima ţivota veoma osetljiva na niske temperature. Visina zidova u porodilištu se kreće od 2. U ravničarskim regionima. Veoma je korisno da se iznad svakog boksa instalira nekoliko priključnih mesta za infracrvene grejalice koje sluţe za sušenje i zagrevanje jagnjadi i jaradi. Visine bočnih zidova staja se obično kreću od 2. Najpovoljniji leţajni prostor za ovce i koze je sa prostirkom. pokrivene cementnom košuljicom ili premazane nekom plastificiranom bojom. Koje će se rešenje primeniti na farmi prvenstveno zavisi od klimatskih uslova u odreĎenom regionu. zidovi sa boljim termoizolacionim sposobnostima dopuštaju manju kondenzaciju vodene pare. jedva kompenzuju temperaturu ispod 5 C. Ovo je od posebnog značaja za novoroĎenu jagnjad. rešetkasta. kao i kod gajenja manje otpornih rasa koza i ovaca. odnosno manje orošavaju. Veća visina zidova i zapremina staje doprinosi stvaranju povoljnih mikroklimatskih uslova u objektu. kao i u područjima gde su zime blaţe i bez hladnih vetrova mogu se graditi i poluotvoreni ili otvoreni objekti. mada se uobičajeno grade za smeštaj 300-500 odraslih ţivotinja sa podmlatkom. Veliki značaj ima mikroklima tokom jagnjenja i jarenja i u prvoj nedelji posle poroĎaja. Objekat treba da poseduje dobra termička svojstva. Podne površine su najčešće od nabijene zemlje na koju se nastire slama ili druga prostirka. Rezerve energije kod njih se brzo utroše ukoliko je okolna temperatura manja od opt imalne.

postavljaju se ispusti ili solarijumi. Broj i veličina grupnih boksova mogu biti različiti. Vrata na čeonim zidovima treba da imaju dimenzije koje omogućavaju ulazak odgovarajuće mehanizacije za dopremanje hrane i ukanjanje stajnjaka iz objekta. Njihova površina je najčešće zemljana i ima odgovarajući nagib radi brţeg oticanja vode. Kada su vremenski uslovi povoljni gornji deo vrata se otvara radi poboljšanja ventilacije staja. da se ne bi kvasile i unosile vlagu u objekat. Time se formira duboka prostirka koja se uklanja 2 do 3 puta godišnje. U ovčarniku se uglavnom preporučuje gravitaciona ventilacija uz postrane dovode vazduha kroz prozore ili kroz poduţne otvore široke 10-15 cm duţ poduţnih zidova ispod krova. One imaju duţinu 2 m a visinu 1 m. Površina ispusta za ovna treba da iznosi 5 m2. za hranu. One mogu biti izraĎene od metalnih montaţnih elemenata ili u vidu pokretnih lesa od zaobljenih drvenih letava. Unutrašnji prostor u objektima ovog tipa i namene najčešće je podeljen na dva reda grupnih boksova. Oni se formiraju za gravidne ovce. Kod većih objekata za smeštaj ovaca i koza. Jedna automatska napajalica moţe da sluţi za 25 ovaca. formirati boksovi. a visine 2. Na njega se stavlja prostirka kojoj se svakodnevno dodaje nova. za ovce sa mladunčadima i za jagnjad. ali mogu biti dugačke i do 4 m. Širina manipulativnog hodnika. Unutrašnjost staje predstavlja jedinstvenu prostoriju u kojoj se prema potrebi mogu. To zahteva nešto veća investiciona ulaganja. što zavisi od primenjenog tehnološkog rešenja. a broj ovaca ili koza u grupi što manji. U unutrašnjosti staja nalaze se pokretne jasle koje. Vrata se izraĎuju od masivnijeg drveta. U poduţnim zidovima staje postavljaju se vrata radi povezivanja boksova unutar objekta sa spoljnim ispustima. Objekat se po potrebi moţe podeliti na manje odeljke pletenom ţicom visine 2 m. Vrata mogu biti klasična ili klizna. mogu da sluţe i za pregraĎivanje.2-2. mogu se postaviti i betonski valovi za silaţu i drugu kabastu hranu. U njima se moţe vršiti ishrana ovaca tokom suvih zimskih dana. U novije vreme koriste se metalne-plastificirane rešetke. Ograde boksova mogu biti fiksne ili pokretne. Za vreme kišovitih dana ovce se ne puštaju u ispust. paralelno sa spoljnim zidovima. Najpogodnije su dvostruke jasle koje istovremeno sluţe za kabastu i koncentrovanu hranu. Pod i duboka prostirka moraju biti suvi. Oni su podeljeni na isti broj boksova kao i unutrašnja površina staje i u stvari predstavljaju produţetak unutrašnjih boksova. jer se njima oteţava mehanizacija izĎubravanja staja. Ovčarnik po izgledu i načinu gradnje predstavlja graĎevinu sličnu stajama za krupne ţivotinje. zbog bolje pokretljivosti. Jasle za seno se izraĎuju od drvenih letvica ili metalnih šipki.5 m. 25 .5 do 4 m. Treba obezbediti odgovarajuću dovodnu i odvodnu ventilaciju. Uz ovčarnik je potrebno izgraditi odeljenja za smeštaj čuvara.2 do 2. uz mogućnost podešavanja preseka. duţ obe strane krmnog hodnika. Poţeljno je da budu podeljena popreko u odnosu na visinu na dva dela. Ovnovi se drţe u grupama (4 -6 grla). radi lakšeg sprovoĎenja odgovarajuće dezinfekcije. Pod staje se pravi od čvrstog materijala.8 m. Vazduh treba da se odvodi duţ krovnog slemena odvodnim termoizolovanim kanalom preseka oko 30 cm. Oni se postavljaju na juţnoj strani i trebalo bi jednim delom da budu popločani. odnosno u istom smislu i za koze. osim za hranjenje. U tom slučaju nivo poda hranilišta mora biti fiksan u odnosu na visinu jasala. koji se pruţa po sredini cele duţine staje. u planinskim regionima često to nije slučaj. Ispod jasala za seno obično se postavlja valov za koncentrovanu hranu u koji upada i seno iz jasala. ReĎe se izgraĎuju nepokretni boksevi. prostoriju za veštačko osemenjavanje ovaca i prostoriju za ovčarske pse. uz pomoć pokretnih pregrada. Tamo se mogu primenjivati podovi od nabijene zemlje i od drvenih rešetki. Pregradama se vrši grupisanje pojedinih kategorija ovaca ili koza. s tim da su ova druga funkcionalnija. Koeficijent prirodnog osveljenja treba da iznosi 1/15 do 1/20. a njihov broj odgovara broju boksova. Uz staje za ovce i koze obavezno se grade ispusti. Njihova duţina iznosi 2 m i na njima sa jedne i druge strane moţe istovremeno da konzumira hranu 10 ovaca ili koza. Osim toga u staji se mogu postaviti i ureĎaji za napajanje. Površina ispusta treba da bude do dva puta veća od površine unutrašnjih boksova. obično se kreće od 2. MeĎutim.drvna industrija obično su na raspolaganju dovoljne količine prostirke. Vrata treba da budu širine 3. Povoljnije je da broj grupnih boksova bude što veći. ali je znatno povoljnije za zdravstveno stanje ţivotinja. jer vlaţan pod pogoduje nastanku šepavosti i raznih parazitskih bolesti kod ovaca. izmeĎu kojih se pruţa manipulativni hodnik. kao i pokrova protiv prodora padavina u staju. za bolesne ovce. računajući za svakog ovna 2-3 m2 podne površine. Sa spoljne strane objekta.

a u prihvatnoj mlekari oprema za prihvatanje i hlaĎenje mleka do momenta isporuke ili prerade. Ove pojilice omogućavaju bolju higijenu napajanja. Valovi za napajanje mogu biti metalni. u staje istih dimenzija kao za odrasla grla. Jagnjad i jarad se obično drţe u grupnim boksovima do 100 grla na rešetkastom podu. Po jagnjetu ili jaretu treba obezbediti 0. moţe se na početku smestiti pribliţno trostruki. Kod staja otvorenog tipa obavezno se primenjuju termopojilice ili drugi ureĎaji koji regulišu temperaturu vode za napajanje i sprečavaju njeno zamrzavanje u toku zimskog perioda. Staje za smeštaj ovnova i jarčeva Staje za smeštaj ovnova i jarčeva se kao zasebni objekti grade samo na većim farmama. IzĎubrivanje ovih objekata vrši se putem šlepera. ali se ovce i koze teţe navikavaju na uzimanje vode. prihvatne mlekare. dok se na manjim farmama nalaze kao delovi staja u kojima su smeštena grla drugih kategorija. Ukoliko se tov jagnjadi i jaradi vrši samo putem peletirane hrane treba obezbediti automate za ishranu. Zbog manje potrebe za smeštajnim prostorom. Za tov jagnjadi i jaradi grade se objekti koji omogućavaju stvaranje optimalnih mikroklimatskih uslova za ove kategorije. Valovi treba da budu sa fiksnom visinom od 50 cm u odnosu na nivo poda hranilica. Za napajanje ovaca i koza mogu se primenjivati i valovi u vidu plastične cevi promera 15 -20 cm sa isečenim otvorima sa gornje strane. Na većim farmama gde se primenjuje veštačko osemenjavanje ovaca i koza ovaj objekat se moţe graditi i u sklopu punkta za veštačko 26 . Ovčarnici za tov jagnjadi i jaradi Intenzivan tov jagnjadi i jaradi predstavlja industrijsku proizvodnju sa velikom koncentracijom grla na uskom prostoru. a kod duboke prostirke treba da postoji mogućnost podizanja u zavisnosti od porasta nivoa poda. U pogledu organizacije unutrašnjeg prostora objekti su podeljeni na grupne boksove na sličan način kao i kod odraslih grla. Objekat se najčešće sastoji od: čekališta. Danas se najčešće koriste automatske pojilice koje rade na principu pritiska ili u vidu sisaljke. ali takoĎe i za tov jagnjadi odnosno jaradi. Izgradnjom zasebnog objekta obezbeĎuju se znatno povoljniji uslovi za muţu. a problemi mogu nastati i kod njihovog oštećenja. Prisutne razlike se odnose samo na neke detalje u izvoĎenju pregrada. Sve prostorije. pogonskog odeljenja i sanitarnog čvora.Napajanje ovaca i koza se obavlja iz valova ili pomoću automatskih pojilica. Ove staje se mogu koristiti za smeštaj priplodnog podmlatka. U izmuzištu je instalisana oprema za mašinsku muţu koza ili ovaca. Izmuzište Na većim farmama za koze i onim farmama gde se vrši muţa ovaca gradi se poseban objekat za tu namenu. drveni ili betonski. a razmak izmeĎu njih 2 cm. U stajama za podmladak obavezno se mora izvršiti razdvajanje po polovima. a obezbeĎuje i povoljniji sanitarno-higijenski kvalitet mleka. jasala i pojilica i sl. dimenzija valova. Ovi objekti se grade bez ispusta sa kapacitetom do 2000 jagnjadi ili jaradi. jedino što je broj grla u boksovima srazmerno veći nego kod odraslih jedinki. Izmuzište omogućava znatno veći učinak kod muţe uz manje fizičke napore.4 m2. Staje za smeštaj podmlatka Staje za smeštaj podmladka se u principu grade prema istim tehnološko-tehničkim rešenjima kao i staje za odrasla grla. a posebno izmuzište i prihvatna mlekara moraju biti uraĎene uz strogo poštovanje higijenskosanitarnih standarda i propisa. Za ovu svrhu pokazali su se kao najbolji podovi metalne konstrukcije presvučeni polietilenskom podlogom pri čemu širina letvi iznosi 6 cm. izmuzišta. prihvatanje i hlaĎenje namuţenog mleka. a kasnije dvostruko veći broj jagnjadi ili jaradi nego odraslih grla.

izolaciju i oporavak ţivotinja. Broj ovih objekata. nadstrešnice za seno. spoljna ograda i dr. U prvom redu u stajama ne zadovoljavaju količina i kvalitet vazduha. magacina za lekove. što se negativno odraţava na zdravstveno stanje konja. Pored toga. bazen za kupanje ovaca. Ambulanta i stacionar za lečenje ţivotinja Radi obezbeĎenja odgovarajućih uslova za veterinarske intervencije na većim farmama ovaca ili koza gradi se poseban objekat za lečenje. Pojedinačni slobodni sistemi smeštaja i drţanja su znatno povoljniji od prethodnih sistema. vrsta i tehnološko-tehničke karakteristike uslovljeni su veličinom i proizvodnom namenom farme. saobraćajnice. U pojedinačnom sistemu ţivotinje se mogu drţati vezanim ili slobodnim načinom drţanja. Kod izgradnje zasebnih staja za smeštaj ovnova i jarčeva koriste se ista tehnološko -tehnička rešenja kao i kod izgradnje objekata za odrasle ovce i koze. uz obezbe|enje većih količina i boljeg kvaliteta vazduha u stajama. prostorije za doktora veterinarske medicine. 27 . sanitarno -tehnički objekti. Veličina ovog objekta se usklaĎuje sa kapacitetom farme. magacin za koncentrovanu hranu. dezinfekcione barijere. U ovim sistemima uglavnom se konjima ne obezbe|uje kretanje što se nepovoljno odraţava na lokomotorne. disajne i kardiovaskularne organe. sanitarnog čvora i stacionara za obolela grla. U okviru grupa razlikuju se pojedinačni i grupni sistem drţanja. prostorija za uzimanje sperme. Po jednom odraslom grlu se obično predviĎa 3-4 m2 prostora u objektu i pribliţno dvostruko veća površina ispusta izvan objekta. utovarno-istovarna rampa. Stacionar se gradi u vidu manje staje sa individualnim ili manjim grupnim boksovima za prihvatanje i tretman obolelih ovaca ili koza. U okviru grupa razlikuju se po dve podrupe smeštaja i drţanja ovih ţivotinja. U sklopu ovog objekta nalaze se: laboratorija. samo što se dimenzije ovih objekata prilagoĎavaju manjem kapacitetu. Ovaj objekat se sastoji od: prostorije za pregled i tretman ţivotinja. trafostanica. sanitarni čvor i spoljni ispust. Grupni sistem smeštaja i drţanja moţe se primenjivati bez ili sa korišćenjem ispusta. Objekti infrastrukture Da bi se omogućilo normalno funkcionisanje predviĎenog tehnološkog procesa proizvodnje na svakoj farmi se pored opisanih proizvodnih objekata gradi i jedan broj pomoćnih objekata. kolska vaga. Pojedinačni vezani sistemi smeštaja i drţanja još uvek su veoma rašireni iako su najnepovoljniji od svih ostalih sistema. pomoćna radionica. objekti za njihov smeštaj ne zahtevaju isti stepen termoizolacije. u ovim sistemima izlazi se u susret nekim socijalnim potrebama konja. laboratorije. Punkt za veštačko osemenjavanje Objekat za veštačko osemenjavanje obično se gradi u neposrednoj blizini staja za smeštaj ovaca i koza. HIGIJENA SMEŠTAJA I DRŢANJA KONJA Sistemi smeštaja i drţanja U principu razlikuju se dve osnovne grupe sistema drţanja i smeštaja konja. bunar za vodu. Pošto su ovnovi i jarčevi znatno otporniji na niţe temperature od ostalih kategorija. naročito na njihove respiratorne organe. Oni čak mogu da budu i poluotvorenog tipa. Ovi sistemi pruţaju odre|enu mogućnost kretanja. U ovim sistemima smeštaja i drţanja obično vladaju nepovoljni mikroklimatski uslovi zbog neadekvatnih izgradnji staja.osemenjavanje. Od pomoćnih objekata na farmama za ovce i koze grade se sledeći: horizontalni silosi za silaţu. pre svega u pogledu radoznalosti.

5 m za izduţeni oblik do 3. najpovoljniji sistem smeštaja i drţanja konja je grupni sa korišćenjem ispusta. pre svega u pogledu ishrane.3 m za kvadratni oblik. U principu.3 x 3.uvida u okolinu. dok se druga polovina prostora pod krovom deli na tri dela. Dimenzije boksova se kreću od 2. Pored toga u većoj meri se zadovoljavaju socijalne potrebe konja. suvim i toplim stajama konji re|e oboljevaju. Nehigijenske staje pomaţu širenju tzv. Drugi podsistem. sunce. iako je povoljnije grupi konja omogućiti korišćenje većih površina. U principu. Kod većih grupa. Uslovi smeštaja i drţanja konja Značajan deo ţivota konji provode u stajama gde se uglavnom odmaraju od rada ili sportskih aktivnosti i konzumiraju hranu. stacionarnih infekcija kod konja. po pravilu. sigurnijem i lakšem rešavanju mikroklimatskih uslova. Ovaj sistem smeštaja i drţanja je pogodniji za robustne rase konja. prostor za ishranu i prostor za lagerovanje hrane i prostirke. U ovom sistemu smeštaja i drţanja povoljno je što se konji izlaţu delovanju klimatskih uslova (toplo i hladno vreme.2 x 4. dovoljno svetlim. Njegova osnovna prednost u odnosu na prvi podsistem se sastoji u boljem. kao i veći broj pojedinačnih mesta za ishranu senom. vetar. za smeštaj i drţanje konja treba graditi odgovarajuće objekte koji nisu skupi. na primer do 20 konja. stajskih. Grupa konja se drţi u jednom odeljenju ili objektu sa odgovarajućom površinom. Ţdrebad i male rase konja (poni) drţe se slobodno u boksovima na prostirci uz izdašan ispust. čak i sa manjim dimenzijama od 3 x 3 m. Po najnovijim normama površina boksa ne bi trebalo da bude manja od 11 m2. Ovo rešenje je jeftino i u najvećoj meri prilago|eno potrebama konja. pastuve i kobile pri ţdrebljenju. U ispustima se. Grupno drţanje bez ispusta podrazumeva formiranje grupa od po 5-10 konja. osim kretanja. Pojedinačni boksovi predvi|aju se i za jahaće konje. ako su staje sa zoohigijenske tačke gledišta odgovarajuće. Prvi podsistem je najrašireniji način smeštaja i drţanja. obavezno se koristi automatska stanica za koncentrovanu hranu. Za primenu ovog sistema potrebno je obezbediti odre|ene tehničko-tehnološke uslove. U prvom redu to zavisi od broja konja. ishrane i socijalnog ponašanja konja. kretanja. u prvom redu. i to: sa boksovima u staji i boksovima izvan staje. računa sa površinom od 10 m 2 po konju. a visokovredni priplodni konji i njihov podmladak u boksovima. U suštini. One lakše formiraju ujednačenije grupe i sa manje izraţenim rangiranjem. i to na prostor za odmor. Drţanje priplodnih pastuva je često kombinovano kao pojedinačno slobodno. U hladnijim klimatskim zonama oni treba da budu gra|eni od materijala koji pruţa zadovoljavajuću toplotnu izolaciju. Takvi ispusti pruţaju i neke mogućnosti slobodnog kretanja. ako su sa optimalnom 28 . Konji se drţe u zatvorenim gra|evinski solidno izgra|enim stajama. Staje treba konjima primarno da pruţe zaštitu od vremenskih nepogoda. ali sa odgovarajućom ventilacijom. Ovi objekti treba da zadovoljavaju u pogledu obezbe|enja mikroklimatskih uslova. Me|utim. U pogonima gde se gaji ţdrebad grade se boksovi za slobodno drţanje kobila i ţdrebadi. Tada se. Deo podloge ukupnog prostora ispusta i padoka trebalo bi da bude od peska. u značajnoj meri zadovoljavaju potrebe radoznalosti i socijalnog kontakta. U dobro sagra|enim. delimičnog druţenja i dr. Boksovi se u ovom podsistemu postavljaju u toplim stajama i to u jedan ili dva reda. koje nanose velike ekonomske štete konjarstvu. U umerenim klimatskim zonama objekti mogu biti jednostavni i toplotno neizolovani. sa boksovima izvan staje ocenjuje se kao povoljniji. Za slobodno grupno drţanje konja nameće se veliki broj praktičnih rešenja objekata i opreme. Za manju grupu (do 4 konja) sa ili bez automatskih stanica za koncentrovanu hranu predvi|a se da polovinu prostora (oko 12 x 10. Kod ovih sistema smeštaja i drţanja razlikuju se dva podsistema. Radni konji se najčešće drţ e u stajama na leţištima. često je nedovoljna veličina boksova. Ovaj sistem smeštaja i drţanja konja se ističe usaglašenim socijalnim ponašanjem u grupi i stalnim mogućnostima neograničenog kretanja.5 m) zauzima ispust. čistim. kiša) koji doprinose očvršćivanju njihovog organizma. Sve to doprinosi svakodnevnoj boljoj ugodnosti i obezbe|enju ukupnog boljeg zdravstvenog stanja konja. velikih hladnoća i vrućina. ali sa odre|enim ispustom ili padokom površine od bar 20 m2.

u prvom redu. telesne mase 500 do 600 kg. a najviša relativna vlaţnost ne treba da prelazi 85%.5 m 20-40 m3 1. Optimalna temperatura u stajama za konje iznosi 10-15 C. Za gradnju staja za konje upotrebljava se gra|evinski materijal koji je najjeftiniji. omadi i ţdrebadi. Na ergelama se gradi više tipova staja za konje.0 m 2. a za priplodne i visokovredne ergelske konje treba obezbediti znatno prostraniji ispust. U stajama za konje temperatura ne sme u zimskom periodu da padne ispod 7 C. Staja za konje treba da bude pročeljem i jednom duţom stranom okrenuta na jug. Staje za konje treba da budu dobro izolovane. čije ure|enje zavisi od namene (radni. Ispust za manji broj konja (3 -5) ne bi trebalo da bude manji od 10 x 40 m.6-1. što se. sportsko-rekreativni ili ergelski konji). Kao što je pomenuto.5 m 2.5 m što zavisi od njene površine i zapremin e. staje za konje ni u kom slučaju ne treba da budu vlaţne i sa promajom. U ispustu obavezno treba da bude postavljeno napajalište. radnu i priplodnu kondiciju. onda na istok kako bi udarcima vetra bila izloţena uţa strana zgrade. Prvi se uglavnom koristi za plemenita. Danas se za konje obično grade staje u kojima se mogu smestiti: 20 do 40 odraslih konja.8-2. Osnovne dimenzije staja za konje Parametar visina staje zapremina staje po jednom grlu širina vrata u manjim stajama visina vrata u manjim stajama širina vrata u većim stajama visina vrata u većim stajama prozori u manjim stajama prozori u većim stajama duţina leţišta širina leţišta širina hodnika jednoredna leţišta dvoredna leţišta širina jasala Vrednost 2.6-3. konji mogu očuvati svoju telesnu otpornost. trajan i funkcionalan.0 m 0. Treba izbegavati skupu gradnju staja. a drugi za radna grla konja. Visina staje za konje se kreće od 2. 20 do 40 ţdrebadi i 20 do 40 plemenitih sportskih konja.8-3. U ergelskom načinu smeštaja i drţanja odraslih konja. Tabela 1. Radnim konjima dovoljan je i manji ispust (20-30 m2 po grlu). Najbolje je da ispust ima oblik pravougaonika jer konji. kao i od podneblja lokacije.8 do 3. Osim toga. Mesto za gradnju staja za konje mora biti uzdignuto od okolnog zemljišta i imati dovoljno prostora za ispust.8 m od poda 2.8 m 1. Treba imati u vidu da kod suviše visokih tavanica staje postaju hladne u zimskom periodu jer se teško zagrevaju toplotom koju odaju tela ţivotinja. postoji ergelski i stajski sistem smeštaja i drţanja konja. Male staje i staje u područjima sa oštrim zimama obično su niţe od velikih staja tamo gde su blage zime. uz staje je neophodno obezbediti prostrane ispuste ili pašnjake. grade se posebne staje za ţdrebad i omad. dovoljno čvrst.8 m 1.4-0.8-2.8-3. Površina staja treba da odgovara veličini tela konja i njihovom broju. U njima se vrši razdvajanje prema kategoriji. 20 do 40 grla podmlatka radnih konja. Osim staja za pastuve i kobile. naročito mladi.5 m 29 .5 m 2. kod vezanog načina drţanja navedene su u tabeli 1. često galopiraju za šta im je potrebna duţa staza. a relativna vlaţnost 6570%. Pašnjaci se najčešće koriste na pregonski način. Svaka od ovih grupa konja ima specifične potrebe i zahteve u pogledu smeštaja i drţanja. a u letnjem ne suviše tople.0-2.temperaturom i vlaţnošću vazduha i sa adekvatnom ventilacijom.2 m od poda 2.2 m 2. a uz pašnjake treba sagraditi letnje jednostavne staje. a ako su na lokaciji zastupljeni snaţni severni vetrovi. 4 do 40 plemenitih pastuva. kako bi u zimskom periodu bile u dovoljnoj meri zagrejane.3-2.0 m 1. odnosi na odvajanje podmlatka od starijih konja. Osnovne dimenzije staje za srednje krupne rase konja.

0-3.8 m. Prikladnija su vrata na klizanje. a u stajama za plemenite rase konje 2. prozor sa strane mora da ima štitnike koji vazduh usmeravaju ka tavanici. radnim konjima. a u većim dva reda leţišta sa hodnikom po sredini. Staje za konje treba da imaju vrata odgovarajuće veličine. ali da pri tome ne moţe da uznemirava susedno grlo.0 m.4 m. Iza leţišta i boksova postavlja se kanal ovalnog oblika. Koeficijent osvetljenja u staji za konje treba da iznosi 1:10 do 1:15. Sistem pričvršćivanja mora biti takav da omogućuje lako skidanje u slučaju potrebe. Razumljivo je da su pogodnija nešto prostranija leţišta. koja se otvaraju prema spolja. Leţište za jednog konja ima širinu 1. Vrata se prave od tvrdog drveta. ispred njega moraju biti rešetke da bi ga zaštitile od lupanja i da se konj eventualno ne bi povredio. U stajama za konje nije preporučljivo graditi dublje kanale sa oštrim ivicama zbog mogućih povreda kopita.2 m. koja treba da bude u saglasnosti sa visinom staje. Najednostavniji način odvajanja leţišta postiţe se glatkom. koje se koriste kod nemirnih i plemenitih rasa konja.Zapremina staje po jednom grlu treba da iznosi 20-40 m3. Visina zaštitne pregrade u prvoj polovini leţišta treba da 30 . Obično se postavljaju dvokrilna vrata. Kada je otvoren. Izraţeno u luksima osvetljenje na leţištu staje treba da iznosi najmanje 25-30 luksa. Za gornji sloj poda leţišta moţe da se upotrebi dobro pečena cigla.5 m i za četiri konja najmanje 5. Konji se vezuju na način koji obezbe|uje da su njihove glave okrenute prema zidu staje. Plemenitim rasama konja. U principu.3-0. koji veći deo dana provode izvan staje.6-1.8 do 3.3 -2. tako da ne mogu doći u kontakt sa susednim konjem. ako konj legne na motku ili je prekorači.24. Na svakih 6 leţišta predvi|a se po jedan boks za poro|aj kobila. dubine 4-5 cm. Motke ili grede se postavljaju na visini od 80 -100 cm. za tri konja najmanje 4.5 m2. a u prednjem delu mogu biti i veće. Ular mora dozvoliti konju da neometano legne i ustane. na njih ne ozlede. i to 20-25 m3. Najbolje je ako su konji vezani sa dva ulara. a visina 2.00 m. dovoljno debelom pokretnom motkom ili gredom (prečnica. za dva konja najmanje 3. Kanal za mokraću mora biti plitak i zaobljenih rubova. Na kraj ulara se stavljaju drvene kugle koje opterete ular i drţe ga stalno napetim. U principu. Samo njihova gornja polovina treba da se otvara i to prema unutra. Širina leţišta odre|uje se za svakog konja pojedinačno ili češće za par radnih konja. Prozori staje mogu biti različiti po obliku i funkciji. U principu. moguće je obezbediti manju zapreminu staje. Najbolje je da prozori budu izra|eni od metalnog okvira i armiranog stakla. Nagib leţišta prema kanalu za mokraću treba da iznosi 1.8-2. Razdvajanje leţišta za jednog ili za par konja vrši se pregradama koje treba da obezbede da se konji me|usobno ne uznemiravaju.20 m. Njihova visina iznosi 130 cm. odnosno obezbe|enjem optimalnih mikroklimatskih uslova u staji. Drugi način odvajanja leţišta postiţe se postavljanjem stalnih nepokretnih drvenih pregrada od jasala do kraja leţišta. Za jedno odraslo grlo u staji treba obezbediti površinu prozora od 0. kao i priplodnim grlima potrebno je obezbediti veću zapreminu staje. Smatra se da na svakih 20 radnih odnosno 10 plemenitih konja treba postaviti po jedna vrata.2 m iznad poda. koje su specijalnim ure|ajima pričvršćene za prednju ivicu jasala i za stub na zadnjem delu leţišta. Radni konji drţe se obično na vezu razdvojeni pregradnim motkama. Ako staklo nije armirano. Izme|u dva poro|aja ove staje se mogu koristiti za smeštaj drugih kategorija konja.0 do 2. Širina vrata u manjim jednorednim stajam a treba da iznosi 1.2 m. duţina leţišta (stajališta) za radne konje iznosi 2. Vezivanje konja se vrši ularom o karike pričvršćene za jasle ili za zid pored hranilice. Poduţni nagib kanala za mokraću iznosi 2%. Širina prozora iznosi 1.5 m. a visina 1. ako to dozvoljava raspoloţiva podna površina. Oni se postavljaju na frontalnim stranama staje na gornjoj trećini zida čime se izbegava mogućnost da sunčeva svetlost direktno upada u oči konja. Unutrašnjost staje deli se na leţišta i hodnik koji sluţi za čišćenje i unošenje hrane. U manjim stajama nalazi se jedan red leţišta i iza njih hodnik. Radi sprečavanja pojave i suzbijanja uzgojnih bolesti ţdrebadi staje ne treba da budu kontinuirano korišćene za poro|aj kobila. odnosno da se prilikom udaranja zadnjim nogama ili prilikom valjanja. odnosno treba da se primenjuje njihovo kruţno iskorišćavanje. U stajama za radne konje prozori se postavljaju 1.0-5. Površina boksa za poro|aj kobila treba da iznosi 15-20 m2.0 m. štrajpan. vrata i hodnici moraju biti takvih dimenzija da se dva konja mogu normalno mimoići.8 m. čime ne dozvoljavaju da se konji upletu u njih. Na zadnjem delu motku treba obloţiti guţvama slame ili nekim drugim materijalom koji ublaţava udarce nogama i sprečava povrede konja. U većim stajama širina vrata treba da iznosi 2. koji omogućava oticanje mokraće.5-2%. Pod leţišta gradi se u obliku pločnika. durunga ili doronga). a njihova visina 2.8 m. a ne direktno na telo ţivotinja.

odnosno površina poda boksa 13. Za individualnu ishranu konja u boksovima mogu se koristiti gvozdene.5 do 4 x 4 m. Za ţdrebljebnje kobila. za godišnjake 6-8 m2 i za dvogoce najmanje 10-12 m2 površine po grlu. s tim da se za ishranu senom mogu koristiti posebne korpe ili lestve. Mogu biti zajedničke za više konja ili pojedinačne koje sluţe za ishranu jednog konja. iznosi 70 -90 cm. staja mora obezbediti dovoljno prostora za kretanje svim kategorijama konja. a kasnije se uklanjaju. a u stajama sa dva reda leţišta hodnik sa dva kanala za tečne ekskremente ima širinu 2. za odbijenu ţdrebad 4-6 m2.5 x 3. Za jahaća grla konja potrebno je obezbediti površinu poda boksa u iznosu 10. a 70 cm iznad toga nalazi se rešetkasti zid od letava ili gvoţ|a.0-20. Za odrasle radne konje širina boksa obično iznosi 3. dimenzije boksova se kreću od 3. Jasle se postavljaju uz uzduţne zidova staje. emajlirane ili glinene posude. jer konji o njih često taru zube. Asfalt je nešto teţi za čišćenje. ali daje bolj i oslonac ekstremitetu.2-3. dok su pokretne hranilice one koje se samo prilikom hranjenja postavljaju na zid ili vrata boksa.2 m. potrebno je obezbediti 4. Oni predstavljaju idealan sistem drţanja konja. Zavisno od tipa staje. odnosno od individualnog ili grupnog (ergelski način) drţanja.0 m. kao i nesmetani izlazak ţivotinja. Korpe ili lestve ne bi trebalo da budu postavljene suviše visoko. Visina jasala za odrasle konje. Nagib hodnika prema kanalu za tečne ekskremente treba da iznosi 2%.6-3.5 m. Boksovi su u principu veći od leţišta. betona ili cigle i opeke. zavisno od visine konja.0 do 11. konji se hrane iz jasala ili iz hranilica. Korpe za seno grade se od drvenih letvica ili gvozdenih šipki. Nagib poda prema kanalu za mokraću treba da iznosi 2%. Jasle se obično grade od betona ili dasaka.0 m2. Njihova širina u gornjem delu je nešto veća i iznosi 60 cm. što je kod konja posebno vaţno. kao što je već pomenuto. ukoliko konj u njemu provodi više vremena. Visinom (oko 115 cm) ili širinom (oko 40 cm) 31 .0-12.8-2. Površina poda boksa za radne konje kreće se od 9. a za starije 6. treba da se nalaze posebne hranilice za ţdrebad.0 m2. U ergelama se grade boksovi za konje u kojima se oni obično drţe slobodno. U zajedničkom boksu za podmladak konja na svako ţdrebe. Za podmladak konja jasle su niţe i njihova visina iznosi 50-70 cm. Zidovi boksa mogu se graditi od dasaka do visine od 1. a duţina 2. Za ţdrebad na sisi potrebno je obezbediti 2. Drvo je svakako najbolje. Pravljene su od metala ili od plastične mase. Hodnik u staji za konje treba da obezbedi nesmetano unošenje hrane i iznošenje čvrstih ekskremenata. Stalne hranilice su pravljene po istim principima kao i jasle. Betonska podloga hodnika je laka za odrţavanje.7 m. od poda do njihovog gornjeg ruba.5 m2. odnosno oko 13 m2 površine poda boksa. Širina jasala iznosi 40-50 cm. a kod zajedničkih jasala za podmladak na svako ţdrebe otpada po 50-60 cm. ali je hladna i klizava. Mogu biti izgra|ene od drveta i obloţene limom da konji ne mogu da ih grizu. Kada je reč o slobodnom drţanju. Za kobile sa ţdrebetom neophodan je boks širine 3. Posebno je značajno što kod ţdrebadi suviše visoko postavljene korpe ili lestve mogu da prouzrokuju nepravilan razvoj kičmenog stuba.0-16. Izme|u boksova postavljaju se pregradni zidovi visine 2 m. Ovi ure|aji sluţe za i shranu konja sa koncentrovanom hranom i senom. zbog toga što čestice prašine iz sena mogu upadati konjima u oči i izazvati pojavu konjunktivitisa.5 m i duţine 3.5 m. Za podmladak je potrebno oko 12 m2 površine poda. Zato korpe za ishranu konja senom treba postavljati tako da se njihovo dno nalazi u visini gornjeg ruba jasala. Širina kanala za mokraću u boksu iznosi 12-14 cm.5-4. odnosno ome od 6 meseci pa do uzrasta od jedne godine.3 m (puni donji deo). Hranilice mogu biti fiksirane (stalne) ili pokretne. U slučaju individualnog drţanja odraslih konja. odnosno bez vezi vanja. Za plemenite rase i priplodne konje širina boksa treba da iznosi 3. ispusta ili ogra|enog pašnjaka. pa su vrlo praktične za odrţavanje higijene.7 m. koje treba čistiti i prati posle upotrebe.0 m2. U staji sa grupnim drţanjem ili u boksu.iznosi 180 cm da bi se sprečili me|usobni ugrizi konja. Individualne jasle su dugačke najmanje 60 cm.6 m. Stubovi koji drţe zadnji deo pregrada često sluţe za ostavljanje zapreţnog pribora. a dubina 25 cm.0 m2.8-3. a duţina 3.0 m2 površine poda. Boks treba da je utoliko veći. Zidovi boksa mogu biti od drveta. Uski hodnici su znak pogrešne ekonomije. U stajama sa jednim redom leţišta njegova širina iznosi 1. Ove hranilice se postavljaju u jedan ugao staje. potreban je boks sa površinom od 15. ali ako nije zaštićeno konji ga grizu i vremenom oštećuju. Osnovni zahtev je da hranilice svojim oblikom ne pruţaju mogućnost da se konj povredi o njihove oštre ili isturene ivice.0 m2. Jasle od betona nisu najpogodnije.

ovaj materijal treba da obezbedi da se na njemu ne kondenzuje vodena para. Oni su dimenzija 40 x 40 cm završavaju se iznad krova i deluju kao sisaljke. a pored toga. uz pad od oko 2%. Za izvlačenje onečišćenog vazduha mogu se postaviti i višebrzinski ventilatori odgovarajuće snage. Automatske pojilice smanjuju upotrebu radne snage. a ostatak lagerovati odvojeno od staje u senjaku. Za gradnju tavanice i krova treba koristiti materijal koji pruţa dobru izolaciju od spoljašnjih temperatura. Ove pojilice se postavljaju na suprotnom zidu od hranilica da konji za vreme konzumiranja hrane ne piju vodu. Najveći izvori prašine su seno i slama. U stajama za konje podovi se grade od različitih materijala. NH3 i H2S i količina vodene pare u vazduhu staja. Leti je potrebno stalno drţati vrata i prozore otvorenim. U ovim stajama konji se uz valove i jasle veţu samo prilikom konzumiranja hrane.5-2 m3 po grlu. Kvarovi mehanizma. Na mestu gde kanal ulazi u jamu za stajnjak postavljaju se rešetke koji zaustavljaju delove prostirke i druge čvsrte partikule nečistoće. Na tavanu postoji pokretni zasun kojim se moţe regulisati otvor. sumporvodonika i ugljen-dioksida u vazduhu staja moraju biti ispod maksimalno dozvoljenih nivoa. umanjujući njihove odbrambene sposobnosti. tvrdi ili klizavi. Prašina je sledeći ozbiljan problem u mnogim stajama. Ovakvi podovi su suviše hladni. U stajama sa vezanim načinom drţanja feces i urin se odvode otvorenim. umesto staja sa klasičnim stajalištima. U tom 32 . oko 4-5 cm dubokim i 20 cm širokim kanalima. ali zahtevaju svakodnevno čišćenje i proveravanje funkcionalanosti. Nekada je bio vrlo popularni pod od pobijenih kočića od tvrdog drveća. drvenih i kamenih kocki i drugih sličnih materijala. nalaze se slobodne staje. da bi se uklonili eventualno prisutni uzročnici infektivnih i parazitskih bolesti. najčešća greška koja se pravi prilikom izgradnje staje. jer je on umereno vlaţan. U boks se stavlja posebna hranilica iz koje ţdrebe moţe da jede dok je kobila vezana. Ovaj vazduh najčešće se odvodi kroz otvore za vertikalnu ventilaciju postavljene na najvišem delu tavanice po sredini staje. na zidovima staja se postavljaju ventilacioni otvori dimenzija 15 x 15 cm. Odraslom grlu je potrebno 50-70 m3 sveţeg vazduha tokom 1 časa. Pored toga. a ponekad konji kopaju i stvaraju udubljenja koja se moraju popravljati. Pneumonija. verovatno. Disanjem konja i osloba|anjem iz ekskremenata stalno se povećava koncentracija CO2. Po uslovnom grlu koje godišnje proizvede oko 5000-10000 L mokraće. Zbog toga u staji treba drţati samo minimalne količine sena i slame. Pod se pravi i od cigala pore|anih „‟na kant‟‟. jer se istrošeni topao vazduh podiţe uvis. Kapacitet osočne jame zavisi od broja konja. planira se osočna jama od oko 2 m3. sakuplja i zadrţava neprijatne mirise. a t ime i intenzitet vertikalnog provetravanja. Koncentracije amonijaka. Neposredno ispod tavanice. a inače se slobodno kreću po prostoru čija površina iznosi 7-8 m2 po grlu. Za takvo drţanje treba obezbediti veće količine prostirke (4-5 kg na dan po grlu). teţak za čišćenje i dezinfekciju. a po potrebi voda se moţe u zimskim mesecima i zagrejati. količina popijene vode. Sloj ilovače se prema mogućnosti skida jedanput godišnje i zamenjuje novim slojem. razmaknuti 1-1. jer se na taj način proverava odnosno drţi pod kontrolom čistoća vode i kofe. a računa se oko 1. Veličina jame za stajnjak zavisi od kategorije i namene konja (radna ili priplodna grla) i od načina drţanja (preteţno pašno ili stajsko drţanje). Godišnje. pa duga izloţenost ovakvim uslovima stvara predispoziciju za pojavu pneumonije. vrata i kroz ventilacione otvore. Ventilacija staja je od velike vaţnosti. Toplota i vodena para koje proizvode konji moraju se izbaciti napolje da bi se sprečile pojave kondenzacije i osloba|anja neprijatnih mirisa. Zimi se. Nedovoljno ventilisane staje su idealno mesto za pojavu respiratornih bolesti. ali na taj način da se u staji ne stvara promaja. Sistemi za napajanje konja su predmet mnogih rasprava. smrzavanje i poplavljivanje su najčešći problemi koji se kod njih javljaju. asfalta. Na njima se moraju stavljati veće količine prostirke da bi se ublaţili pomenuti nedostaci. kao primarna patološka manifestacija ili posledica nekih respiratornih bolesti prouzrokuje uginuća u oko 30% ţdrebadi. Nedostatak ovakvog poda je što je klizav. Mnogi vlasnici i treneri više vole napajanje iz kofe. zatim od betona. Staje za konje se ventiliraju kroz prozore. Amonijak negativno deluje na respiratorni trakt mlade ţdrebadi. prema potrebi. To moţe biti i 25-30 cm debela nabijena ilovača pomešana sa plevom. Neadekvatna ventilacija je.2 m jedan od drugoga. Smatra se da se na takvom podu veoma uspešno odrţavaju kopita. neki od otvora zatvaraju šublerom ili slamom.ulaza kobile se onemogućuju da u|u u ogra|en prostor gde se nalaze ove hranilice. Negativna strana je što vlaţna glina predstavlja klizavu podlogu. U ergelama. uslovno grlo proizvede 5000-7000 kg stajnjaka.

Uslovi koji treba da budu ispunjeni da bi se to ostvarilo su pravilno postavljanje duţe strane staje prema izvoru sunčevih zraka i ravnomeran raspored prozora po duţini u gornjoj trećini na duţim stranama staje.smislu kao materijali mogu da posluţe drvo i veštački izolatori. vuče i trčanja. Pri njihovoj izgradnji posebnu paţnju treba posvetiti ventilaciji i kvalitetu podloge. U tom pogledu od značaja je korišćenje odgovarajućih ispusta. Ponekad se tu drţe trofeji sa takmičenja.1-0. posebno zimi. U prirodnim uslovima konji se kreću čak 2/3 od ukupnog dnevnog vremena. Pored toga. Šetalice se mog u nalaziti i ispod nadstrešnice. vlaţnost i brzina strujanja vazduha. Bazen za kupanje i trening konja u vodi postaje sve popularniji u svetu. kao i pašnjaka. zglobove i ligamente nogu. Skladišta za hranu moraju biti čista. Tavanica moţe biti i od nekih drugih materijala. Na sličan način treba nastojati da se ispune i drugi uslovi mikroklime. prozori staja ne treba da budu zaklonjeni drvećem ili drugim zgradama. One štede ljudsku radnu snagu. ćebad i friţider za neophodne lekove. odnosno „‟šupe‟‟ za drţanje konja. Optimalna brzina strujanja vazduha u stajama za konje iznosi 0. U njima se nalaze metalni sanduci za hranu. gde se konji. Minimalne dimenzije jahaonica su 20 x 30 m. kolica za raznošenje hrane i vaga za merenje iste.). Za letnji period treba graditi odgovarajuće nadstrešnice. kofe. zimi se na njima kondenzuje vodena para koja se stalno sliva odnosno kaplje. Zatvorene jahaonice omogućuju rad sa konjima bez obzira na vremenske prilike. vile. Objekti za smeštaj i drţanje sportsko-rekreativnih konja trebalo bi da imaju ukupnu površinu prozora od oko 1:15 do 1:10 u odnosu na površinu poda staje da bi prirodna svetlost prodirala u odgovarajućem obimu. Kod slobodnog sistema smeštaja i drţanja redovno se formiraju grupe u vidu familija oko jednog pastuva i grupe sa redosledom ili rangom gde predvodnika i jače konje slede slabiji. a brzina šetanja konja se moţe podešavati. odnosno do 16 časova dnevno. Omogućavanjem svakodnevnog kretanja ostvaruje se jedan od najvaţnijih opštih uslova smeštaja i drţanja konja. dobro ventilisana i slobodna od insekata. Konjima treba obavezno da se omogući svakodnevno kretanje. a osim toga. tako da vremenski uslovi nisu ograničavajući faktor za njihovu upotrebu. Ishrana konja uglavnom počiva na kabastoj stočnoj hrani. treninga ili trka. Betonske tavanice su hladne. Tavanica moţe biti od drvenih dasaka koje su odozgo premazane sa nekoliko santimetara blata. Na zdravlje. Drţanje konja u ovim objektima u toku leta povoljno utiče na njihovo zdravstveno stanje i radnu sposobnost. ali se ne sme zaboraviti da je to radna prostorija. četke. Prostor za opremu mora biti tako|e čist i skladno ure|en. Ovaj način treninga je pogodan za konje koji imaju problema sa nogama. alat za potkivanje. od kojih najveći značaj imaju temperatura. Uz staje za konje grade se odgovarajuće nusprostorije: skladišta za hranu i prostorije za drţanje zapreţnog i jahaćeg pribora. Kod konja češće uzimanje manjih količina hrane ima izrazito povoljan uticaj. 33 . kao i za čuvanje ostalog stajskog pribora (lopate. Ta količina kreće se od oko 50 m3/h zimi pa do čak 500 m3/h leti po odraslom konju. češagije i dr . Manje količine koncentrovane stočne hrane su neophodne u fiziološkom smislu radi podmirenja potreba i treba ih raspore|ivati prema diurnalnoj dinamici konzumiranja hrane radi boljeg iskorišćavanja. U nekim stajama postoje i posebna kupatila. U svetu se danas veoma intenzivno izučava socijalno ponašanje konja koje je od velikog značaja za njihov smeštaj i drţanje. miševa i pacova. Plivanje odrţava kondiciju i povećava izdrţljivost bez štetnih efekata na tetive. peru nakon dolaska sa rada ili treninga.3 m/s. Šetalice su mehaničke sprave koje vode konje ukrug i omogućuju mu da se ohladi posle napornog rada. Da bi se konji stalno odrţavali u stanju visoke kondicije kod smeštaja i drţanja treba obezbediti svakodnevno višečasovno kretanje od koga veći deo treba da bude izvan staja ili hala. Sve navedene vaţnije grupe uslova moraju se uzeti u obzir kod razmatranja objekata i tehničkotehnoloških rešenja. Time se kod konja stvaraju i navike u pogledu tačnosti vremena konzumiranja hrane. U ovom pojmu poseban značaj ima količina vazduha. Konj ima izraţene sposobnosti z a velike fizičke napore u kratkom vremenskom periodu u pogledu nošenja. Sportsko rekreativni konji imaju veće zahteve u pogledu mikroklimatskih uslova. plodnost i ukupnu sposobnost konja veliki značaj ima svetlost. Pri tome se nastoji da se svi činioci i uslovi podjednako tretiraju i ispunjavaju. ali za javne priredbe one moraju biti bar dva puta veće. Tu se nalazi jahaća i oprema za prezanje. koja se mora obezbediti kao uslov za odrţavanje zdravlja i kondicije konja. Optimalna vrednost relativne vlaţnosti vazduha u stajama za ove konje kreće se od 60 i 70%. Temperatura vazduha u stajama za sportsko-rekreativne konje treba da je što bliţa optimalnoj vrednosti koja iznosi 10-15 C.

Oprema i ureĎaji za ishranu konja Ponašanje konja kod grupnog sistema smeštaja i drţanja u momentu unošenja hrane karakterišu dve grupe parametara. Prva grupa parametara se odnosi na nagon, ţelju ili potrebe konja izraţene čak do poţude za hranom koja izaziva me|usobno uznemiravanje i konfliktne sitauacije. Druga grupa parametara odnosi se na potrebu da se hrana konzumira bez ometanja ili opterećenja, odnosno da se vreme ishrane obezbedi kao faza korisnog i mirnog zaposlenja konja. Na osnovu ovih grupa parametara proizilazi da se konjima moraju obezbediti uslovi za pojedinačnu ishranu. Vezivanje konja za vreme ishrane je sve teţe prihvatljivo iz bar dva razloga. Prvo, vezivanje ne odgovara konjima zbog manjeg broja obroka i većih količina hrane po obroku. Drugi razlog se odnosi na znatno veća ulaganja rada kod vezanog načina drţanja konja. Zbog toga se sve više grade i koriste pojedinačna mesta u vidu stajališta za ishranu konja. U ovom pogledu se nameću dva rešenja istog sistema. Prvo rešenje podrazumeva ručnu individualnu raspodelu sena i koncentrovane hrane. Broj mesta za ishranu treba da odgovara broju konja. Osnovne dimenzije stajališta (duţina, širina, visina pregrada) iznose 2,5 x 0,8 x 2,0 m. Pregrade izme|u stajališta treba da budu dovoljno guste radi sprečavanja me|usobnog fizičkog kontakta i uznemiravanja, ali omogućavanja me|usobnog vizuelnog komuniciranja konja. Pregrade stajališta od punog materijala nisu odgovarajuće, jer konji nerado ulaze i često izlaze u toku uzimanja hrane. Jednostavna izrada pojedinih mesta za ishranu je moguća samo kod vrlo ujednačenih grupa mirnijih rasa konja. Drugo rešenje podrazumeva individualnu raspodelu hrane sa elektronskim registrovanjem i prepoznavanjem grla. Ovde se pojavljuje veći broj rešenja, najčešće za pojedinačnu racionalnu podelu koncentrovane stočne hrane. Koncentrovana hrana je znatno skuplja od kabaste i daje se u manjim količinama. Zbog toga je vaţno da se daje u količinama koje se precizno odmeravaju prema potrebama svakog grla. Pored toga, ove količine treba da se daju u većem broju obroka manjih porcija. Za ovaj sistem raspodele hrane potrebno je obezbediti mesta za ishranu u koja staje po jedno grlo. Grla imaju senzor ili transponder za individualno raspoznavanje u vidu predajnika. Pristup hrani se reguliše preko pokretnih vrata ili pregrada, čije se otvaranje i zatvaranje najčešće vremenski podešava. Koncentrovana hrana se daje prema pojedinačnom odmeravanju za svako grlo uz pomoć pomenutih senzora. U stočarstvu, pre svega kod smeštaja i drţanja konja, goveda i svinja, odavno se u praksi koristi elektronsko raspoznavanje pojedinih grla. Elektronsko raspoznavanje grla podrazumeva korišćenje računara i odgovarajućih programa. Neposrednu opremu čine predajnici i prijemnici. Predajnik u vidu transpondera ili injektata nalazi se na svakom grlu. Transponder se nosi na vratu ili na glavi. Poslednjih godina predajnik se sve češće i skoro redovno koristi u vidu injektata. To su male ampule duţine oko 3 cm i prečnika oko 3 mm. Ubacuju se veoma jednostavno pomoću injekcionog pištolja pod koţu na vratu neposredno iza glave. Prijemnik se nalazi na mestima gde treba svako grlo „‟raspoznati‟‟. Najčešće je to na mestu podele koncentrovane hrane ili merenja telesne mase konja. Prijemnici trenutno reaguju na signale predajnika preko kojih se u stvari identifikuje i „‟saopštava‟‟ broj pojedinih grla. Na osnovu raspoznavanja grla odmah sledi sledeća naredba, kao što je na primer, merenje mase konja u prolazu preko vage. Ipak, najčešće korišćenje ovog sistema za identifikaciju konja je kod automatskih stanica za ishranu. Po prvobitnoj konstrukciji one su namenjene za individualnu višekratnu podelu koncentrovane stočne hrane. Danas se, me|utim, ovaj sistem koristi i za podelu briketa odnosno peleta sena. Automatske stanice imaju opremu za stočnu hranu, opremu za elektronsko raspoznavanje i opremu i ure|aje za ulaţenje i izlaţenje konja. Opremu za stočnu hranu čine rezervoar sa dozatorom i hranilica. Iz rezervoara hrana se pomoću dozatora, koji je najčešće sa puţnim mehanizmom, ubacuje u hranilicu. Količina hrane se odmerava na osnovu usaglašenog vremena rada dozatora i njegovog kapaciteta u jedinici vremena. Prethodno opisana oprema za elektronsko raspoznavanje sastoji se od predajnika na konjima, prijemnika na automatskim stanicama, računara i odgovarajućih programa. Opremu za ulaţenje i izlaţenje konja čine prolazni ogra|eni prostori u vidu mesta ili stajališta za ishranu. U principu, automatske stanice rade veoma jednostavno. Količina i broj obroka hrane unapred se programiraju za svako grlo, uključujući i vremenski razmak izme|u pojedinih obroka. Po dolasku u automatsku 34

stanicu grlo biva odmah identifikovano. Ako po programu ima pravo na porciju hrane uključuje se dozator i u hranilicu se spušta zadata količina hrane. Ispuštanje hrane u hranilicu je postepeno, usaglašeno sa brzinom konzumiranja (100 g hrane u minuti) i sa razmakom od po 1 minut izme|u svakog ubacivanja naznačene količine hrane. Ako grlo nema pravo na porciju hrane ono se tako|e identifikuje, ali se dozator ne uključuje. Ovaj sistem je stariji i sa značajnim nedostacima. Osnovni su da neka grla često dolaze u automatsku stanicu, ili u njoj duţe ostaju, iako ne dobijaju hranu u hranilici. Najnovije konstrukcije automatskih stanica za ishranu imaju dva nova dodatka koji uklanjaju ove nedostatke. Prvi dodatak se odnosi na to da se prijemnik postavlja ispred vrata automatske stanice. Time se identifikacija grla vrši pre ulaska u stajalište za ishranu. Na osnovu izvršene identifikacije ulazna vrata na automatskoj stanici se otvaraju ili ostaju zatvorena, čime se grlu dozvoljava ili onemogućava ulazak u automatsku stanicu. Drugi dodatak čini “elektronski bič‟‟ koji vrši isterivanje konja iz automatske stanice. Ovim ure|ajem se konj isteruje iz automatske stanice neposredno posle konzumiranja hrane ili neposredno nakon što se utvrdi da nema pravo na hranu. Automatske stanice, uključujući i elektronsku identifikaciju grla, u svetu se danas već standardno proizvode i koriste. Jedna automatska stanica moţe da opsluţi do 20 konja. Neki podaci od većeg broja istraţivanja u vezi korišćenja automatskih stanica, koji se odnose na ponašanje konja, zasluţuju posebnu paţnju. Istraţivanja su pokazala da su automatske stanice najčešće zauzete izme|u 8 i 18 časova sa po oko 30 do 52 minuta u toku jednog časa. Broj poseta pojedinih konja odnosno ulaza u automatsku stanicu ili dolaska do stanice je veoma različit i kreće se od samo jedne posete pa do 165 poseta nekog grla u toku jednog dana. Neki konji kod skoro svake posete imaju pravo na hranu dok drugi u više poseta nemaju pravo na hranu. Razlike u duţini zadrţavanja konja u automatskoj stanici su tako|e velike i kreću se od samo 10-20 minuta do čak preko 120 minuta dnevno. Ograničenja ishrane senom Kod ishrane konja senom poţeljna je tako|e odre|ena kontrola ili ograničavanje količine i vremena konzumiranja. U tom pogledu na raspolaganju su tri tehnička rešenja. Prvo tehničko rešenje za te svrhe ima elektronsku pregradu. Koriste se individualna mesta za ishranu, uz identifikaciju svakog grla i otvaranje ili neotvaranje pregrade prema senu. Vreme zadrţavanja grla kada se uzima seno (otvorena pregrada) podešava se na osnovu brzine uzimanja sena koja iznosi oko 16-18 g/minut i ukupne količine svake porcije sena. Ukupna dnevna količina sena po grlu, koja je odre|ena na osnovu potreba, deli se na odre|eni broj porcija ili uzimanja i raspore|uje u toku celog dana. Drugo tehničko rešenje se zasniva na pojedinačnoj ishrani cele grupe. Kod ovog rešenja svako grlo ima svoje mesto za ishranu. Pomoću satnog mehanizma pregrada prema senu se otvara 3 -4 puta dnevno i drţi otvorenom odre|eno vreme. Ceo ure|aj je najčešće tako pokretan da ga grla guraju prema senu onako kako se seno troši. Treće tehničko rešenje ima poseban prostor za ishranu senom. Ovde se vrši elektronska identifikacija grla kojima se potom omogućava ili sprečava ulazak u prostor za ishranu senom. Iz tog prostor a grla izlaze „‟dobrovoljno‟‟ posle 30-45 minuta, najčešće radi uzimanja vode. Ograde za konje Pri podizanju ograda na ispustima i pašnjacima osnovni zahtevi koji se postavljaju odnose se na obezbe|enje bezbednosti i sigurnosti konja. Kao što je više puta naglašeno, konji bi trebalo da provode što više vremena na pašnjacima ili u ispustima, pa su stoga pomenuti zahtevi sasvim razumljivi. Kao što je poznato, konji su, po prirodi, nomadi i stalne lutalice. Uz to, oni vrlo radoznalo i sistematski pretraţuju prostor, ali lako padaju u paniku, pa mogu uspaničeno odjednom da zagalopiraju bez nekog stvarnog razloga. Iz tih razloga ograde za konje moraju biti jake, dovoljno visoke i dobro uočljive. Ako su ograde takve moţe se očekivati da će konj skrenuti i da će odustati od namere da pro|e. Ograda mora biti sigurna u toj meri da spreči ovu snaţnu ţivotinju pri pokušaju da pro|e iznad, ispod ili kroz nju samu. 35

Već je pomenuto da ograde moraju biti dovoljno visoke, minimalno 140 do 150 cm i posebno dobro uočljive. Njihova sigurnost se postiţe upotrebom materijala odre|enih dimenzija. Posebno su vaţni stubovi u uglovima, na vratima i prolazima. Uglovi ograde na ispustima i pašnjacima treba da budu zaobljeni, jer ako to nisu predstavljaju potencijalnu opasnost za povre|ivanje. Ako se radi o ţičanoj ogradi, otvori na njoj moraju biti mali da konj ne moţe proturiti nogu, ili dovoljno veliki da je lako moţe, u slučaju da je zakoračio, vratiti nazad. Smatra se da su drvene ograde, različitog oblika, najsigurnije za čuv anje konja, pa se stoga sve druge ograde upore|uju sa njima. Upotreba ograda od ţice je moguća, ali ni u kom slučaju to ne sme biti bodljikava ţica. Ako nisu na raspolaganju drugi materijali mogu se primeniti improvizovani tipovi ograda, kao na primer, od nareĎanog kamenja. Daske se smatraju tradicionalnim materijalom za ograde za konje. Ograde od dasaka su veoma funkcionalne, a uz to i lepo izgledaju. Dovoljno su jake i elastične, i što je vrlo vaţno, dobro su uočljive. Nedostaci su im što su skupe za podizanje i odrţavanje. Konji ih grizu, a pri jačem udarcu mogu da se slome ili puknu. Bele daščane ograde zahtevaju farbanje svake dve godine, što predstavlja dodatni trošak. Daske za ogradu trebalo bi da su od tvrdog drveta. Njihova širina iznosi 15-20 cm, a debljina 1,5-2,5 cm. Stubovi mogu biti četvrtasti, poluokrugli ili okrugli. Razmak izmeĎu stubova ne bi trebalo da bude veći od 2,5 metara. Obično se ograda gradi od četiri daske, odnosno njena visina iznosi 140-150 cm. Ponekad se dodaje i peta daska, pa ukupna visina ograde iznosi oko 180 cm. Donja daska se postavlja na oko 12-17 cm od tla, a svaka sledeća na razmaku od po 20 cm. Kod korišćenja pet dasaka za ogradu, prva daska se postavlja na samom tlu. Ograde po principu šina deluju veoma dekorativno i lakše su za izgradnju, ali nisu toliko trajne i jake kao daščane ograde. One i ne traju toliko dugo, jer otvori koji se prave u stubovima za prolaz poprečnica često pucaju. Uzimajući u obzir ove slabosti, ovakve ograde se ne preporučuju za padoke, mesta gde su pastuvi ili za mesta gde je velika koncentracija konja. Ţice za ograĎivanje konja moraju biti posebno pravljene za ovu namenu, a mogu biti od ţičane mreţe ili sajle. Ţičane ograde su jeftinije, brţe se postavljaju i ne zahtevaju skoro nikakvo odrţavanje. Otvori ţičane mreţe za konje mogu biti kvadratnog ili romboidnog oblika. Dimenzije otvora su 5-10 cm, pa konj ne moţe da proturi i zaglavi nogu. Postavljena daska povrh ţice daje ogradi još veću sigurnost. Sistem ţičanih ograda od dobro zategnutih sajli se već dugo (preko 30 godina) primenjuje u mnogim zemljama (Australija i Novi Zeland) i predstavlja vrlo prihvatljivo rešenje. Za ovakve ograde potrebno je znatno manje stubova, jer oni mogu da se postavljaju na razmaku i do 20 m. Nedostatak ovih ograda je što su slabo uočljive, ali pošto su vrlo elastične, povrede konja su retke. Električna ograda je tip ţičane ograde koja moţe biti primenjena sama ili u kombinaciji sa nekom drugom vrstom ograde. Ovaj tip ograde se danas uspešno koristi kod konja, naročito kod pregonskog napasivanja. Električne ograde su veoma ekonomične, s obzirom na cenu stubova i provodnika, izuzetno se lako i brzo postavljaju, meĎutim, konji se moraju navikavati na ovakvu ogradu zbog njene slabije vidljivosti. Na trţištu ima plastičnih traka, širokih oko 2,5 cm, u kojima se nalaze električni provodnici. Trake su vrlo upadljivih boja, pa se lako uočavaju. Ograde za konje se mogu praviti i od PVC materijala, koji imitira izgled daske ili drveta. Ove ograde su dugovečne i ne zahtevaju skoro nikakvo odrţavanje. Osim toga, ograde se mogu praviti i od starih cevi za navodnjavanje, od lanaca i sličnih materijala, s tim da uvek treba imati u vidu obezbeĎenje sigurnosti konja, odnosno sprečavanje njihovog povreĎivanja. Najčešće bolesti ţdrebadi i odraslih konja Ţdrebad često oboljeva i uginjava od uzgojnih bolesti. Uzroke ovim bolestima treba traţiti prvenstveno u greškama pri gajenju ove kategorije. Od ovih bolesti često se javljaju dispepsije i intoksikacije, odnosno ţeludačno-crevni katari, koji se ispoljavaju u vidu proliva. Do pojave ovih bolesti najčešće dolazi usled grešaka u ishrani, drţanja i smeštaja. Pojave zaraznih bolesti i uginuća ţdrebadi mogu biti posledica infekcije raznim vrstama mikroorganizama, i to, najčešće, fakultativno patogenim mikroorganizmima, koji dolaze do izraţaja u 36

s obzirom da zahvataju mahom sportske konje. kao i negovanje i smeštaj u odgovarajuće staje. najveći problem predstavljaju sportske povrede i tzv. zatim brojna hronična oboljenja. često uslovljena neodgovarajućim lečenjem akutnih bolesti. sportske bolesti ubrajaju se mnogi poremećaji izazvani prvenstveno povećanim fizičkim naprezanjem. zavisno od duţine perioda sisanja prasadi. U ovom objektu nazimice i krmače se drţe u grupne ili češće individualne boksove radi lakšeg ustanovljavanja estrusa. kao što su deficit joda. Sledeći veliki problem kod sportskih konja su mnogobrojni patološki poremećaji gornjih disajnih puteva. veoma česta raĎanja slabovitalnih ţdrebadi. Kod najvećeg broja krmača smeštenih u bukarište estrus se javlja. zatim. zglobova. Nivo zdravstvene zaštite konja se veoma razlikuje od sredine do sredine. skoro podjednake učestalosti na lokomotornom i respiratornom sistemu. a tada se po principu “sve unutra . Da bi ţdrebad bila vitalna na roĎenju treba voditi računa o njihovim roditeljima. zatim na herpesvirusne infekcije i na infekcije drugim respiratornim virusima poput adeno-. prvenstveno vi rusne etiologije. koja u velikom procentu uginjavaju tokom prve nedelje ţivota. prvenstveno u zavisnosti od nivoa razvoja konjarstva. mekog nepca. reprodukciju i lečenje konja. 5 do 10 dana posle zalučenja. kao i poremećaji transfera kolostralnih imunoglobulina. danas sve češće u individualne. neposredno pre i posle partusa. Kod mlaĎih kategorija konja često se javljaju akutne virusne i bakterijske infekcije respiratornih puteva. Kod ţdrebadi se uočava pojava neonatalne septikemije (E. kao što su različite anomalije nosnih i sinusnih šupljina. To znači da treba briţljivo sprovoditi negu i ushranu kobila u vreme graviditeta.nepovoljnim uslovima drţanja. gde ostaju 108-110. kod svih rasa i kategorija konja. Sa izuzetkom sportskih konja. cinka ili selena. Kod punokrvnih konja posebnu paţnju privlače poremećaji reprodukcije: sterilitet. Zdravstveni problemi kod sportskih konja imaju neke specifičnosti. Profilaksa bolesti ţdrebadi sastoji se prvenstveno u obezbeĎenju njihove pravilne i briţljive nege od samog roĎenja. U tzv.). Od ovih bolesti zadnjih godina učestalo se javlja krvarenje iz pluća. Kod starijih konja češće se javljaju kolike. burzi i ligamenata. sportske bolesti. dok je pojava hroničnih bolesti. najveći problemi se mogu videti upravo u sredinama gde je konjarstvo nerazvijeno. Zastupljeni su i brojni nasledni poremećaji. zatim miopatije izazvane povećanim fizičkim naprezanjem. Kod trkačkih grla. rino-. ishrane i nege konja. jer samo zdravi i genetski neopterećeni roditelji mogu dati zdrav odnosno vitalan podmladak. koji mogu biti razlog smanjenoj vitalnosti ţdrebadi. Krmače se u bukarištu osemenjavaju putem prirodnog pripuštanja ili veštačkog osemenjavanja. coli. Tu se drţe u grupne boksove. i gde se još uvek ne moţe uočiti motiv vlasnika da ozbiljnije ulaţu u negu. dana graviditeta. ^im se utvrdi da je nastupio graviditet krmače se iz bukarišta prebacuju u čekalište. ishranu. HIGIJENA SMEŠTAJA I DRŢANJA SVINJA Tehnološki proces proizvodnje Tehnološki proces proizvodnje prasadi započinje uvoĎenjem nazimica u bukarište i prebacivanjem zalučenih krmača iz prasilišta u bukarište. ţdrela i grkljana. Posmatrano u celini. Kada je u pitanju lokomotorni aparat čini se da posebnu paţnju zasluţuju poremećaji kopita zbog neadekvatne nege. Za sprečavanje pojave bolesti kod novoroĎenih ţdrebadi od velike vaţnosti je način njihovog prihvatanja neposredno po roĎenju. 37 . poremećaji metabolizma. Kod brdskih i radnih konja u vrlo velikom broju slučajeva ustanovljavaju se hronični plućni alveolarni emfizem ili hronični bronhitis i hronični deformiteti na nogama.sve napolje” prebacuju u prasilište. a naročito lošeg potkivanja. U bukarištu se drţe i nerastovi u individualnim boksovima. Uglavnom zbog loših trkačkih staza veliki problem predstavljaju traumatska oštećenja tetiva. Salmonella spp. generalno posmatrano. Kod odraslih konja kao posledica loših uslova drţanja. Tu se pre svega misli na influencu. abortusi. Istoj grupi bolesti pripadaju i mnoge respiratorne infekcije. ishrane i eksploatacije najčešće nastaju akutne bolesti. reoviruse i parainfluenca viruse. gotovo u svim krajevima. značajan problem predstavljaju parazitske invazije. koţna oboljenja. i dr.

Svinje su u tovu smeštene u grupne boksove po principu podnog načina drţanja. Aktom zalučenja prasilište se prazni po principu “sve unutra . kao i izmeĎu susednih redova boksova izgraĎuju se hodnici koji sluţe za raznošenje hrane po boksovima.davaoca sperme. premeštaju se u odgajivalište. Bukarište U intenzivnoj proizvodnji svinja značajno je da se stvore uslovi za pospešivanje. ili gradnjom dva odeljenja. a to je slučaj kada se vrši veštačko osemenjavanje. U bukarište se drţe polno zrele nazimice. Odeljenja treba da budu dobro ventilisana pomoću električnih ventilatora koji funkcionišu na principu stvaranja podpritiska. Za nerastove se izgraĎuju individualni boksovi koji zavisno od njihovog broja. Unutrašnje ureĎenje bukarišta sastoji se u razmeštaju boksova za krmače i nerastove i odgovarajućih komunikacija. a tada se po principu “sve unutra . osim odeljenja za smeštaj koncentrata. U poslednjem slučaju. gde se drţe grupno u boksovima na podnom sistemu ili u jednoetaţnim kavezima. Krmače kod kojih se estrus ponavlja tri puta za redom. gde se drţe u individualne boksove sa mogućnošću ograničenja kretanja krmača. doje prasad. do postizanja telesne mase 20 do 40 kg. depoom za spermu. odnosno do utvrĎivanja graviditeta . Puni 38 . hrane se i napajaju sve do zalučenja prasadi. Broj i vrsta pratećih prostorija zavisi od potrebe farme i od toga da li se osemenjavanje krmača vrši prirodnim ili veštačkim putem.4 m2).5 m. U intenzivnoj proizvodnji zalučenje prasadi vrši se najčešće u starosti od 3 do 5 nedelja. U prasilištu krmače se prase. u nastavku redova boksova za krmače. sve se više koriste individualni boksovi.5 m3/h na 1 kg telesne mase. Dimenzije boksova se kreću od 200 x 330 . U ovom objektu ostaju još i one krmače kod kojih se 21 dan posle osemenjavanja ponovo javi estrus. U nekim slučajevima proces tova razdvaja se na predtov do postizanja telesne mase 40 do 60 kg i na završni tov do 90 odnosno 115 kg. U bukarištu krmače ostaju u toku estrusa i osemenjavanja. mogu da se postave u sredini odeljenja izmeĎu redova grupnih boksova za krmače. Smeštaj krmača i nerastova moţe da se rešava gradnjom unutar bukarišta zajedničkog odeljenja. ukoliko to nije mehanizovano. Boksovi se obično grade sa delimično rešetkastim podovima i bez korišćenja prostirke. Obim ventilacije u letnjem periodu treba da iznosi 1-1. Ako se u bukarištu grade dva odeljenja. U zajedničkom smeštajnom prostoru krmača i nerastova grade se dva ili više redova boksova od kojih manji broj sluţi za drţanje nerastova. Brzina strujanja vazduha u odvodnom ventilacionom kanalu treba da iznosi 7 m/s. a veći broj za smeštaj zalučenih krmača. Krmače dolaze u bukarište iz prasilišta posle zalučenja. odeljenjem za sterilizaciju i sanitarnim čvorom. Nerastovi ostaju u bukarištu u toku čitavog njihovog eksploatacionog perioda. a u zimskom periodu 1/10-1/6 od obima ventilacije u letnjem periodu. Prasad izlaze iz prasilišta sa 21 do 35 dana uzrasta.sve napolje” prebacuju u tovilište. Veštačko osvetljenje rešava se električnim sijalicama jačine 6-8 W/m2 površine poda. Prirodno osvetljenje obezbeĎuje se izgradnjom dvostruko zastaklj enih prozora na bazi koeficijenata osvetljenja 1:20. zalučene krmače i nerastovi. a odatle se prebacuju u prasilište. Radi specifičnih potreba u odeljenju za smeštaj nerastova i zalučenih krmača gradi se tavanica-krov sa visinom zidova oko 2. a na ulazu dovodnih ventilacionih kanala 3-5 m/s. Umesto grupnih boksova za smeštaj i drţanje krmača. dezinfekciju i dezinsekciju.sve napolje”. s tim da na rešetkasti pod otpada 2-2. IzmeĎu zidova i redova boksova. U toku 5-10 dana kod njih treba da se javi estrus. gradi se punkt za veštačko osemenjavanje sa odeljenjem za uzimanje sperme. ili se postavljaju na jednom kraju odeljenja. Krmače se iz prasilišta prebacuju u bukarište gde započinje novi reproduktivni ciklus.sve napolje”.200 x 400 cm (6.5-8 m2 površine poda. i to manjeg za smeštaj i drţanje nerastova i većeg za smeštaj i drţanje zalučenih krmača. laboratorijom. i najmanje još 21 dan posle osemenjavanja.kada se prebacuju u čekalište.Krmače se na 5 do 7 dana pre prašenja iz čekališta odvode najpre u kabinu za pranje. tada se u manjem odeljenju izgraĎuju dva ili više redova boksova za individualno drţanje nerastova . pravovremeno i lakše otkrivanje estrusa. Pored toga značajno je pravovremeno osemenjavanje radi postizanja veće plodnosti nazimica i krmača. Za oko 120-150 dana uz dnevni prirast 600-650 g dostiţe se završna telesna masa u tovu kada se tovilište prazni po principu “sve unutra . a ne ostanu gravidne isključuju se iz priploda.

Danas se u intenzivnoj proizvodnji čekališta najčešće grade za individualni smeštaj krmača. nalazi rešetkasta ograda visoka 80 cm. na visini 70-80 cm. izgraĎuje se automatska klinasta napajalica. U letnjem periodu temperatura ne treba da prelazi 26 C. česte ozlede krmača. Drugi način individualnog smeštaja i drţanja krmača je njihovo vezivanje na leţištu. uz obaveznu upotrebu ventilatora. Individualni boksovi za drţanje krmača sastoje se od metalnih rešetkastih postranih ograda. zbog čega čekalište treba da ima dobre termo-izolacione sposobnosti i dobro rešeno pitanje ventilacije. Individualni način drţanja krmača u čekalištu moţe da se rešava izgradnjom dva ili više redova individualnih boksova ili redova boksova -leţišta sa vezivanjem krmača. Obim ventilacije u toku letnjeg perioda treba da iznosi 11.2 m2. u duţini od 100 cm. Pod boksova je najčešće delimično rešetkast. U drugom odeljenju koje je veće rešava se pitanje individualnog smeštaja zalučenih krmača i nerastovaprobača. tada se sa svake strane leţišta. Krmače se u ovim leţištima vezuju vratnim ili grudnim vezovima. Unutrašnjost objekta podeljena je na veći deo koji sluţi za smeštaj krmača i manji za pomoćne prostorije. ugraĎuje se automatska klinasta napajalica. Unutrašnje ureĎenje čekališta čini raspored boksova za smeštaj krmača i komunikacija. Ukoliko se u ovom periodu krmačama ne obezbede zadovoljavajući smeštajni uslovi. Treba da ima dvostruko zastakljene prozore sa koeficijentom osvetljenja 1:20. dok je zadnja strana slobodna. na visini 60-70 cm. od prednje rešetkaste ograde sa valovom i zadnjeg branika koji onemogućava kretanje krmače u natrag. a prema valovu ograĎeno rešetkama.deo poda prema rešetkastom delu treba da ima pad 2-3%. Boksovi se ograĎuju jakim metalnim rešetkastim ogradama visokim 120 cm sa vertikalnim prečagama rešetki. širina 60-70 cm. Leţište je sa zadnje strane slobodno. U pregradi boksa. do 108. IzmeĎu redova odeljenja i redova boksova.2 m3/kg telesne mase. dana posle osemenjavanja. Postoje različiti tipovi individualnih boksova. Osnovna njihova karakteristika je da smanjuju kretanje krmača na minimum. a visina 60-70 cm. ukoliko se ne vrši hranjenje sa poda. moţe doći do većeg procenta embrionog mortaliteta i nepravilnog razvoja fetusa. a visina pregrada 100 cm. Za krmače smeštaj se obezbeĎuje izgradnjom dva ili više redova individualnih boksova za uklješteno drţanje ili izgradnjom redova leţišta za drţanje vezanih krmača. Na farmama manjeg kapaciteta u bukarištu se moţe primeniti i grupno drţanje krmača u odgovarajućim boksovima čije su dimenzije niţe navedene. U boksovima se najčešće izgraĎuje delimično rešetkasti pod. a smanjuje se i potrebna površina poda po krmači na 1-1. a na ogradi iznad rešetkastog dela pod a. odnosno prirodnog svetla. Puni delovi poda grade se u duţini od 1 m sa padom prema rešetkastim delovima od 1-2%. a zimi 1/6-1/10 od letnjeg obima. zavisno od toga da li je dopremanje hrane mehanizovano ili ne i da li se u boksovima koristi prostirka ili ne. Duţina ovih leţišta iznosi 160-170 cm. kao i izmeĎu pojedinih redova boksova izgraĎuje se hodnik za hranjenje širine 150-160 cm. Za gravidne krmače treba obezbediti prosečnu temperaturu od 16 C. Širina hodnika iznosi oko 100-150 cm. U njima se postavljaju valovi za hranjenje. povećan embrionalni mortalitet. Sa svih strana zatvoreni su metalnim rešetkastim pregradama ili branicima. čime se otklanjaju nedostaci grupnog drţanja (meĎusobno uznemiravanje ţivotinja. ali se gradi i bez prozora. s tim da se ono pomoću uklopnog sata programira na izmenjivanje tame i svetla. da krmača pri leţanju moţe ispruţiti noge ispod njih. Veštačko osvetljenje ima jačinu 6-8 W/m2 površine poda. a širina 60-70 cm. Nerastovi se drţe u boksovima dimenzija 310-320 cm2. Prema hodniku za hranjenje postavlja se valov. Duţina bočnih pregrada iznosi 100-120 cm. Boksovi su poreĎani u dva ili više redova sa hodnicima za hranjenje i izĎubravanje i sa poprečnim komunikacijama. koje je spreda i sa obe strane po duţini ograĎeno rešetkastim pregradama. Donje prečage postranih rešetkastih pregrada treba da su uzdignute od poda 15 cm. Čekalište Čekalište sluţi za smeštaj krmača u graviditetu od 21. Duţina i širina ovakvog leţišta su iste kao kod prethodnih boksova. kada se krmače prebacuju u prasilište. Ukoliko se primenjuje drţanje vezanih krmača. nemogućnost da se krmače hrane prema individualnim potrebama). ili 110. a kod većih pogona češće sa tavanicom-krovom. Čekalište se gradi sa tavanicom. Duţina takvog boksa zavisi od veličine krmače i iznosi 190-210 cm. Na 39 .

danas se više koriste koţni grudni vezovi. hodnika za balegu najmanje 1.5 W/m2K. krmače i mlada prasad. prašenje. U njegovom iskorišćavanju primenjuje se princip “sve unutra . zatvorena staja sa dobrom termoizolacijom. ventilacijom.10 m.5-0. Svaki od slojeva upotrebljenog materijala pruţa drugačiji otpor prolazu toplote. Širina boksa zavisi od broja krmača. U njemu se odvajaju najosetljivije faze proizvodnog ciklusa. Kod izgradnje prasilišta postavljaju se specifični zahtevi u vezi sa obezbeĎenjem toplotnih i drugih mikroklimatskih uslova. Prasilište je. pri čemu najveću ulogu imaju smeštajni kvaliteti prasilišta i ishrana krmača i prasadi.. Boks se sastoji od dela za leţanje i dela za hranjenje. Duţina hranilišta u kome je postavljen valov iznosi 2. Hranilište se pregraĎuje rešetkastom ogradom. a pruţa uslove za pojedinačnu ishranu. Na farmama kapaciteta do 50 krmača u bukarištu i čekalištu se moţe primeniti i grupno drţanje krmača. Krmače se vezuju vratnim vezovima. dojenje i gajenje prasadi na sisi. U intenzivnoj proizvodnji. Tehnološko-tehnički parametri za izgradnju prasilišta mogu da variraju. Tu se takoĎe postavlja pitanje ekonomičnosti izgradnje i iskorišćavanja prasilišta. IzmeĎu leţišta i hranilišta je hodnik za balegu koji se pomičnom postranom pregradom za vreme mehaničkog čišćenja moţe odeliti od hranilišta i leţišta. unutrašnjim ureĎenjem.50 do 0. ali zbog čestih povreda koje krmačama nanose ovi vezovi. Veći broj ţivotinja u grupnom boksu onemogućava kontrolu estrusa i povećava opasnost od embrionalne smrtnosti i abortusa. Razni graĎevinski materijali koji se upotrebljavaju u njihovoj izgradnji imaju različitu sprovodljivost toplote. Ovaj otpor za svaki upotrebljeni sloj u graĎenju zida. što ukupno iznosi najmanje 5.7 W/m2K. poda i tavanice jednak je količniku izmeĎu debljine sloja (d) i koeficijenta toplotne spovodljivosti materijala ( ): Oz = d1 1 d2 2 d3 3 . te je potrebno da njihov izbor bude optimalan i usklaĎen sa potrebama intenzivne proizvodnje. Pod je i ovde najčešće delimično rešetkast.80 m. Pri grupisanju krmača vodi se računa o meĎusobnoj podnošljivosti.prednjem delu leţišta prema hodniku za hranjenje postavlja se valov duţine 40-50 cm po krmači. koje se bitno razlikuju po fiziološkom statusu i zahtevima organizma u odnosu na ambijentne uslove smeštaja. specijalnim boksovima i posebnom opremom. jer od njegovih kvaliteta u velikoj meri zavise proizvodni rezultati na farmi.55 m. Zidovi.3-0. “k” vrednost tavanice: 0.. kanalizacijom. inače.20 m i leţišta 2. a time i različitu toplotno-izolacionu sposobnost.50 m. svakoj krmači i njenoj prasadi obezbeĎuje se individualni smeštaj.sve napolje”. kao i ureĎajima za opšte i lokalno grejanje. 40 1 (W/m2K) Oz ranije m2 h C/kcal . U prasilištu se drţe 2 kategorije svinja. Prasilište Prasilište ima značajnu i delikatnu funkciju u toku proizvodnog ciklusa. + dn n Oz = m2 K / W Recipročna vrednost otpora prolazu toplote kroz materijale je faktor (vrednost) K K= Optimalne vrednosti tehnološko-tehničkih parametara za prasilište treba da se kreću u sledećim granicama: “k” vrednost zidova: 0. odnosno boks. U grupnim boksovima se drţi najčešće 8-12 krmača. odnosno jednaka je umnošku broja krmača i širine hranilišta od 0. prašenje i smeštaj krmača i prasadi odvija se u zatvorenim objektima. Upravo u tim fazama mogu da se stvore uslovi za pojavu raznih anomalija kod prasadi i posledičnih gubitaka. koji su na udaljenosti 25 cm od valova lancem pričvršćeni za alku na podu. a to su poslednji dani graviditeta krmače. Na leţištu se moţe koristiti prostirka ili je ono termoizolovano. pod i tavanica imaju vrlo vaţnu ulogu u formiranju toplotnih uslova u staji.

Zapremina moţe da se koriguje smanjenjem visine prasilišta do dozvoljene granice. relativna vlaţnost: 60-70%.7 dana. tri ili četiri reda sa odgovarajućim hodnicima izmeĎu njih. obim ventilacije po krmači leti: 180 m3/h. Pomoćne prostorije su kabine za pranje i dezinfekciju krmača pre njihovog uvoĎenja u prasilište. koji se priljubljuju jedan uz drugi. a izmeĎu svakog reda boksova i zida postoji poseban hodnik za čišćenje iste širine. čime se formiraju dva hodnika od kojih svaki sluţi i za hranjenje i za čišćenje.5-5. širina hodnika za hranjenje: 80-100 cm. dva. površina poda boksa: 3. Prasilište se sastoji od proizvodne i pomoćnih prostorija. koji zimi mogu da budu suviše hladni i da prasadima oduzimaju znatne količine toplote. obim ventilacije po krmači zimi: 18 m3/h. zapremina prasilišta po boksu: 25-28 m3. Hodnik sluţi za hranjenje. duţina perioda sisanja prasadi: 3-5 nedelja. jer se u njima odvija prašenje i gajenje prasadi na sisi. 4 nedelje 170-180 g. čišćenja i odrţavanja higijenskih uslova. U srednje velikim pogonima. Hodnici za čišćenje završavaju vratima. Boksovi mogu da se postavljaju u jedan. Drugi način rasporeda boksova je sa centralnim hodnikom širine 130-150 cm za hranjenje. 4 nedelje starosti 6-7 kg.0-10. kao i negativno delovanje hladnih zidova na prasad. odeljenje za smeštaj hrane i prostorija za ostavu i potrebe radnika.0 m2. Treći način kod dvorednih prasilišta je postavljanje dva reda boksova po sredini prasilišta. Na farmi se moţe nalaziti više proizvodnih prostorija. Prasilište ima najvaţniju funkciju na farmi koja u mnogo čemu zavisi od njegove unutrašnje izgradnje i ureĎenja. boravak gravidne krmače u prasilištu pre prašenja: 5 . prosečna telesna masa odlučenog praseta sa: 3 nedelje starosti 4. prosečna telesna masa oprašenog praseta: 1. Kod izgradnje ovakvih prasilišta potrebno je.visina prasilišta : 2. osnovna temperatura prasilišta: 18-20 C. Sa higijenskog stanovišta ovaj način ima prednosti nad već pomenutim. Jednoredni boksovi koriste se na manjim individualnim gazdinstvima. širina hodnika za izĎubravanje: 120-150 cm. intenzitet veštačkog osvetljenja: 60 luksa. vreme trajanja odmora objekta za temeljno čišćenje i dezinfekciju posle prašenja: 5-7 dana. Ov aj 41 . odnosno prasilišta u uţem smislu reči. 5 nedelja 180-206 g. meĎutim. prosečan broj oprašene prasadi po leglu: 10. U prvom načinu boksovi se postavljaju u redove uz oba duţa zida prasilišta sa hodnikom u sredini izmeĎu redova boksova. s tim da se oni mogu na različite načine razmestiti. zbog povećanja njihove površine. koeficijent osvetljenja preko prozora: 1:15. Izbegnuto je ukrštanje puteva za hranjenje i čišćenje.2-2. temperatura u toplom gnezdu: 32-22 C. što se negativno odraţava na njihov porast. čišćenje i za uvoĎenje i izvoĎenje krmača. Nedostatak ovog načina se sastoji u tome što su boksovi jednom svojom stranom direktno priljubljeni uz zidove. Zajednički hodnik za hranjenje i za čišćenje sa higijenskog stanovišta ne zadovoljava. Razmeštaj boksova i komunikacija u prasilištu u velikoj meri utiče na organizaciju poslova ishrane. 5 nedelja starosti 8-9 kg.5.5-5 kg.2 kg. prasilište se izgraĎuje sa dva reda boksova. prosečan dnevni prirast prasadi na sisi u starosti: 3 nedelje 155-170 g. voditi računa o zapremini smeštajnog prostora da ne bi bilo suviše hladno.8 m.

a ukrštaju se i putevi hranjenja i čišćenja. Druga varijanta ima isti raspored boksova samo što se izmeĎu duţih zidova prasilišta i reda boksa ostavlja hodnik za čišćenje. a pored njega na visini od oko 70 cm automatska klinasta napajalica za vodu. Ovi zahtevi doveli su do velikog smanjenja površine boksova za prašenje u odnosu na veličinu u ekstenzivnoj proizvodnji. Umesto 8 do 9 m2. Donje prečage ograda uzdignuta su od poda 25 do 33 cm. Kod treće varijante formiraju se dva dupla reda boksova sa centralnim redom boksova izmeĎu duplih redova i sa po jednim hodnikom izmeĎu duţih zidova i duplih redova boksova. Kao prigovor stavlja im se nešto lošija preglednost krmača i legla. jer je pomenutom prečagom u odeljenju za uklještenje krmače obezbedjen slobodan prolaz prasadi iza zadnjeg kraja krmače. a u drugom odeljenju na suprotnoj strani uklješenja postavlja se valov za prihranjivanje prasadi. Način rasporeda 4 reda boksova zavisi od tehnike hranjenja. U drugom tipu boksova uklještenje se zamenjuje vezivanjem krmača. naročito prvih 14 dana posle prašenja kada dolazi do najvećeg procenta gnječenja prasadi. gde se na 20 cm od ulaznih vrata nalazi i poprečna prečaga koja sprečava pomicanje krmače do kraja boksa. sa jedne i sa druge strane. Kod njega je oteţano obezbeĎenje prirodnog osvetljenja boksovima u dovoljnoj meri. branicima i ogradama. ugraĎuje se klinasta napajalica za prasad. s tim da sa svake strane ovog dvostrukog reda postoji hodnik za hranjenje i čišćenje. Visina donje prečage od poda omogućava da prasad moţe slobodno da doĎe do vimena. priljubljena jedan uz drugi. što omogućava da se prasad pravovremeno skloni i izbegne gnječenje. Jedna od tih koncepcija jeste izgradnja stabilnih boksova u kojima se krmače drţe u punom smislu reči uklještene.način zadovoljava u odnosu na toplotnu zaštitu prasadi.3 do 3. hranjenje i napajanje krmača i njihove prasadi. u duţini od 120 cm. odnosno od načina raspodele hrane. uz svaki duţi zid prasilišta izgraĎuje se jedan red boksova a ostala dva. Pri tome mogu da se primene tri varijante. Gradnja ovakvog boksa je manje sloţena u odnosu na prethodni tip. a razmaci izmeĎu drugih prečaga iznose 30 cm. visina 10 cm. meĎusobno odvojenih površina. U prvom slučaju. Sa svake strane uklještenja za krmaču nalazi se odeljenje za prasad širine 30 do 40 cm koje je od susednih boksova odvojeno punom ogradom visine 60 cm.9 m2. S toga on treba da bude funkcionalan i sa optimalnim smeštajnim uslovima. da kretanje krmača svede na minimum uz neometano kretanje prasadi. Krmača se u uklještenju ograničeno se pokreće. Zbog toga se neki boksovi izgradjuju tako da se 14. U srednjem delu je leţište za krmaču. ograĎeno metalnim rešetkama ili lukovima visine 60 do 80 cm. Duţina od vala do kraja boksa iznosi 210 do 220 cm. Ovakvi boksovi pokazali su se kao funkcionalni u odnosu na čišćenje i odrţavanje higijene. Širina valova za prasad iznosi 25 cm. postavljaju se sredinom prasilišta. U nekim slučajevima mogu da se sretnu boksovi sa srednjim odnosno uklještenim delom za krmaču. da svede na najmanju moguću meru gaţenje i gnječenje prasadi. ili se pak radi o pomičnim pregradama uklještenog dela. Na kraju leţište je slobodno bez 42 . Širina leţišta za krmaču iznosi 60 do 65 cm. da omogućava normalno odvijanje prašenja. Boks se sastoji od tri. Prema hodniku za čišćenje. Danas postoje uglavnom dve osnovne koncepcije tehničkih rešenja za prasilište. Uklještenje krmače je mera koja je neophodna. Zbog relativno uskog prostora krmača leţi vrlo oprezno. Mnogo češće u velikim prasilištima boksovi se postavljaju u četiri reda. U boksu prasad moţe slobodno da se kreće iz jednog odeljenja u drugo. a duţina 25 cm po prasetu. Nema većih razlika u dimenzijama boksa. na visini od 20 cm. U srednjem delu nalazi se uklješteno leţište za krmaču sa bočnim ogradama od metalnih cevi visine 90 do 100 cm. koje je. Kod leţanja krmači su noge isturene ispod donje prečage ograda. Na prednjem delu šireg odeljenja za prasad formira se toplo gnezno. postavljenim dijagonalno u odnosu na duţu osu boksa. koji se mogu podizati i spuštati. da ima topao i suv leţaj i da pruţa nesmetano čišćenje i odrţavanje higijenskih uslova u njemu. a širina 150 do 180 cm. kako napred tako i nazad. Po svojoj veličini treba da odgovara razvijenosti krmača i veličini legla prasadi. U boksu se vrši prašenje. Krmača se u njima uklještava uz znatno ograničavanje površine njenog leţišta i mogućnosti kretanja uz slobodno kretanje prasadi. dana posle prašenja jedna pregrada uklještaljke podiţe ili potpuno uklanja da bi se dobio veći prostor za kretanje krmače. Prema hodniku za hranjenje postavljen je valov 40 cm širok i 50 cm dugačak. Pokretljivost krmača kod ovog tipa boksova je nešto veća. koliko su imali klasični duboki boksovi površina savremenih boksova svedena je na 3. da omogućava odvojeno hranjenje i napajanje prasadi. Postavljanje boksova u tri reda reĎe se primenjuje.

u kojem se nalazi mlada prasad. dana ţivota 23 C. na mestu gde se formira toplo gnezdo za prasad. Uz to. od 15. koja je vrlo dobar toplotni izolator. prasilište mora da se zagreva. Kada je u pitanju temperature sredine za prasad najvaţnije je da se ona spušta postepeno. Naročito je značajno da se preseljavanje prasadi iz prasilišta u odgajivalište vrši usaglašeno sa potrebnom temperaturom sredine. ili nepravilne ishrane i 43 . od 3. a po drugim do 37 C u prvih nekoliko časova ţivota.ikakvih branika. To zagrevanje se deli na osnovno i dodatno. ispod kojeg se nalazi kanal dubine 30 cm za sakupljanje fecesa i mokraće. a naročito prvih dana posle roĎenja i neposredno posle zalučenja. Treba još samo pomenuti da upotreba ovih podova zahteva višu temperaturu prasilišta koja treba da iznosi 20 C. Mlada prasad zahteva znatno više temperature koje. Pri tome se lampa kako prasad raste. Na rešetkasti pod. Ovu temperaturu je u zimskom periodu teško obezbediti samo termoizolacionim sposobnostima objekata. Umesto ovih moţe da se koristi perforirani nerĎajući čelični ili aluminijumski lim sa otvorima 10x20 mm. do 35. Krmače se vezuju koţnim vratnim ili grudnim vezovima. dana ţivota 28 C. i 2. sa gredicama širokim 25 cm. postepeno podiţe i tako reguliše potrebna temperatura. do 14. ili pletena mreţa od 5 do 6 mm debele pocinkovane čelične ţice sa otvorima 10x50 mm. električnim ili gasnim grejalicama. Na velikim farmama sve više se u prasilištima prelazi na celorešetkasti pod bez upotrebe prostirke. jer se na takvim podovima često javljaju ozlede koţe i papaka kod prasadi. što je posledica nasledne opterećenosti roditelja. Rešetke mogu da budu metalne. koji se pruţa hodnikom za čišćenje duţ reda boksova sa spoljašnje strane njihovih ograda. Sa svake strane leţišta i iza njega postoji prostor za k retanje prasadi. Boks je ograĎen rešetkastom ogradom visine 70 cm. Na punom delu poda moţe se stavljati manja količina slame. odnosno da se ne prelazi naglo iz viši u niţi temperaturni status. zavisno od njihovog uzrasta iznose: 1. a u zadnjem i do 5% prema kanalu za sakupljanje osoke. Ranije je rečeno da optimalna temperatura u prasilištu treba da iznosi 16 do 18 C. Upotrebom infracrvene lampe moguće je znatno smanjiti procenat uginjavanja prasadi i postići bolji razvoj i veći prirast prasadi. jer je on u najuţoj vezi sa obezbeĎivanjem odgovarajućih toplotnih odnosa u boksu. Dodatno se zagreva samo toplo gnezdo. Posebnu paţnju zasluţuje kvalitet lima i pletene ţice. od velikog značaja je način izgradnje poda. Osnovno zagrevanje se postiţe zagrevanjem vazduha celog prasilišta termogenom. Čim počne prašenje lampa se uključuje i ona greje prasad praktično do odlaska iz prasilišta. Lampa treba da ima štitnik i ţičanu korpu zbog zaštite od razbijanja i postavlja se iznad toplog gnezda na visini od 70 cm. U kanal se ugraĎuje mehanički ureĎaj za izĎubravanje. postavljenim u pravcu uzduţne ose boksa i procepom izmeĎu njih širokim 8 do 9 mm. i od 22. a iza njega. Vrši se infracrvenim lampama da bi se postigla napred navedena temperatura koja odgovara mladoj prasadi. stavlja se gumena tabla ili neka izolaciona ploča na kojoj leţi prasad. Osnovnim zagrevanjem treba da se u zimskom periodu obezbedi temperatura od 16 do 20 C u čitavoj unutrašnjosti prasilišta. a sa celorešetkastim podom i 20 C. prema hodniku za čišćenje pruţa se 100 cm rešetkastog poda. Zagrevanje obično počinje u novembru i nastavlja se u zimskom periodu. što je veoma bitno za mladu prasad. Takvi boksovi su sa punim toplim podom koji u prednjem delu ima pad 2 do 3%. U boksovima za prašenje koristi se i delimično rešetkasti pod. do 21. Prednji deo poda boksa u duţini od 120 cm izgraĎuje se kao puni pod sa padom 2 do 3%. U boksovima prasilišta na pod se stavlja slama. Za uspešnu primenu pomenutih tipova boksova. Da bi se obezbedile navedene temperature. Vez je pričvršćen lancem za pod. na udaljenosti 25 cm od valova. Tu se jednim delom radi o prasadima koja su došla na svet nedovoljno razvijena i zbog toga veoma neotporna. ove temperature odgovaraju krmačama. ali moţe i bez nje. dana ţivota 25 C. Higijena gajenja i profilaksa uslovnih bolesti prasadi Oboljevanja i uginjavanja prasadi nastaju u toku čitavog njihovog razvoja. Infracrvena lampa je jačine 250 W. dana ţivota iznad 32 C po jednim autorima do 34 C.

S toga način gajenja. Ova mera je potrebna da bi se sprečilo da krmače pojedu mrtvu prasad ili posteljicu. Teške posledice mogu da imaju i postpartalni poremećaji kod krmača koji dovode do prestanka ili inhibicije sekrecije mlečnih ţlezda. koje one nastoje da nadoknade ingestijom kostiju i mesa prasadi. Takva prasad u najvećem broju ugine u prvim danima svog ţivota. mesecu graviditeta. koja nastaje za vreme prašenja i neposredno po prašenju ako nije obezbeĎeno napajanje ad libitum. dolazi ne samo do većeg procenta oboljenja i uginjavanja nego i do pojave krţljavaca. posle čega ponekad jedu i svoju ţivu prasad. naročito u poslednjem mesecu graviditeta. smeštajni uslovi i tehnološki postupak. pa i intrauterinom razvoju. posteljica i načista slama. nepovoljno se odraţava na vitalnost prasadi. klostridijalne infekcije i druge bolesti. Vime treba često prati blagim dezinficijensom i brisati čistom krpom. Do toga moţe dovesti i velika ţeĎ krmača.5 C i više ukazuje na pojavu pomenutih poremećaja. Treba imati u vidu i to da mlado prase kada dolazi na svet nema potpuno razvijene organe za varenje. Ako se ne sagledaju fiziološke karakteristike i potrebe mladih organizama u ranom ekstrauterinom ţivotu. a naročito nedostatka u hrani mineralnih materija i vitamina. Zbog toga treba već od prvog dana posle partusa kontrolisati temperaturu krmača. zadnjeg dela tela i vimena. Pri tome se posebna paţnja posvećuje pranju nogu. Zbog toga posebnu paţnju treba obratiti ishrani krmača u poslednjem mesecu bremenitosti. u prvom redu. Krajem trećeg meseca graviditeta dostiţe tek 50% svog razvoja. Postupci i mere sa prasadima 44 . Posle prašenja iz boksova mora da se izbaci mrtvoroĎena prasad. jer od toga u velikoj meri zavisi da li će se raĎati dobro razvijena prasad. Naročitu paţnju zasluţuje pranje krmače pre stavljanja u boksove za prašenje i neposredno pred prašenje. a ostalih 50% razvoja završi se u 4. ima izvanredan značaj. što redovno dovodi do uginjavanja legla prasadi. Značajna je i nega vimena radi pravovremenog ustanovljavanja i sprečavanja zapaljenja vimena. neadekvatan smeštaj i drţanje. partusa i dojenja prasadi a s druge strane na smeštajne uslove i niz higijenskih i uzgojnih mera koje treba preduzimati u odnosu na samu prasad. mineralnih materija (naročito Ca) i vitamina. prehlade i dr. veći procenat gnječenja od strane majke. Ovaj poremećaj u ponašanju krmača moţe da bude posledica nepravilne ishrane. Tek posle toga se krmača uvodi u čist i dezinfikovan boks prasilišta. Nedovoljno razvijeni organi za varenje i neuravnoteţeni termoregulacioni sistem predstavljaju u prvim časovima ţivota vrlo osetljiva mesta mladog organizma. Iskustvo pokazuje da se najveći gubici javljaju kod slabije razvijene prasadi. Krmače mlekom izlučuju velike količine proteina. Ova pojava se susreće i u krmača koje se hrane većim količinama sveţeg mesa i krvi. Ishrani treba obratiti paţnju i za vreme laktacionog perioda. Palpiranjem vimena treba kontrolisati da li postoje otvrdnuća ili drugi znaci zapaljenja.drţanja gravidne majke. a u prvom redu. Postupci sa krmačama Brigu za zdravlje prasadi treba započeti već sa parenjem nazimica i krmača. ishranu i negu majke za vreme graviditeta. U nepovoljnim uslovima gajenja kod prasadi se susreću hipoglikamija. Za priplod treba koristiti dovoljno razvijene nazimice. kome naročito pogoduju loši smeštajni uslovi. u pranju gravidnih i oprašenih krmača i u brizi o njihovim vimenima. Ona se sastoji. Drugi vaţan faktor za pravilan razvoj fetusa a kasnije i prasadi je ishrana majki. Veliko učešće u tim pojavama imaju greške u gajenju. Za gajenje prasadi i sprečavanje uzgojnih bolesti značajna je i nega krmača. upala zglobova. Krmače se pre ulaska u prasilište peru toplom vodom i blagim dezinficijensom u kabini za pranje. jer povećanje temperature na 39. kolibaciloza. Brzo ustanovljavanje mastitisa i odgovarajuće blagovremeno tretiranje sprečava promenu kvaliteta kolostruma i mleka. Ishrana krmača za vreme graviditeta i posle prašenja mora da se vrši uvek u odreĎeno vreme. koja moţe da izazove kod prasadi ozbiljne poremećaje u procesu varenja. Fetus se razvija nejednako u pojedinim periodima graviditeta. Nedostatak pojedinih hranljivih elemenata. loša ishrana. Osnovne mere u borbi protiv uzgojnih bolesti prasadi sastoje se u postupcima koji se odnose s jedne strane na higijenu drţanja. jer se u suprotnom krmače frustriraju što se nepovoljno odraţava na razvoj fetusa i podmlatka. hladni i vlaţni podovi.

a zubi moraju biti isečeni. No. Poznato je da su prednje i srednje sise vimena krmače bolje razvijene i da daju više mleka nego zadnje sise. ili bolesti majke. a u vezi s tim do gubljenja apetita. Da bi se sprečila ova pojava treba davati preparate gvoţĎa prasadima u prvih 3 do 4 dana ţivota. To se obično čini posle uzimanja majčinog kolostruma. Instrument za sečenje zuba mora biti oštar. već sa 5 do 6 dana starosti prasad često ne mogu sa majčinim mlekom da podmiruju potrebe za mineralnim materijama i vitaminima. Dnevni prirast prasadi u 45 . Za vreme sisanja u prvoj ili drugoj nedelji ţivota. Ako se prasadima zubi odmah ne iseku po roĎenju. Naročitu paţnju zasluţuje higijena valova iz kojih se prasad hrani. naročito kod svinja u tovu. U gazdinstvima gde se ova mera ne primenjuje ima pojava povrede papile vimena majke oštrim sekutićima. slabije vitalnim odrediti prednje i srednje sise (prasad po navici kasnije sisa istu sisu). kod prasadi sa subnormalnim količinama glukoze u krvi. drhtanja. Sposobnost prasadi da apsorbuju imunoglobuline iz kolostruma već nakon 3 sata posle prašenja opada za oko 50%. Poznato je da u jednom leglu ima ponekad nejednako razvijene prasadi od kojih ona najslabija pre ili kasnije oboljevaju ili uginjavaju ili pak zaostaju u rastu i kao krţljavci predstavljaju permanentnu opasnost za gajenje prasadi. Istovremeno sa sečenjem sekutića seče se i 1/2 do 2/3 repa. Ako se kao zadovoljavajuća prosečna telesna masa prasadi na roĎenju uzme 1200 g tada bi lakšu prasad od 700 g trebalo likvidirati. u suštini. poseban značaj ima pravovremeno i pravilno prihranjivanje prasadi specijalnim hranljivim smešama sa početkom najkasnije 7 do 10 dana po prašenju. Rane koje ostaju posle ovih. koja je gotovo redovna prateća pojava intenzivne proizvodnje i jedan od uzroka povećanih gubitaka usled gnječenja prasadi. Od ostalih postupaka sa prasadima treba navesti sečenje sekutića. vrši se i kastracija muške prasadi. što moţe da dovede do proliva. Prasad treba prvi put da sisaju najkasnije jedan sat posle prašenja da bi iskoristila punu vrednost kolostruma majke. jer je to manja šteta nego ona koju bi ovakvi krţljavci mogli da nanesu u kasnijem toku proizvodnje. pa zato njuškaju i traţe hranu po podu. slabosti. jedno ili više prasadi mora da se stavi pod drugu krmaču. slabe pokretljivosti pa i uginuća. da bi mogla da iskoristi njen kolostrum. Treba da se ima u vidu da mleko krmače sadrţi vrlo malo gvoţĎa. Jedna od mera zaštite jeste uništavanje prasadi koja kod prašenja po svojoj telesnoj masi znatno odstupaju od uobičajenih srednjih vrednosti. Zbog toga je potrebno da se stalno kontroliše njihovo pojavljivanje. Kod prasadi mesnatih rasa svinja često u prvih 2 dana po prašenju dolazi do pojave hipoglikemije. veoma brzo se moţe uočiti učinjeni propust. Zato se radi suzbijanja krţljavca mogu. Kod ovih zootehničkih i profilaktičnih mera moţe da doĎe do štetnih posledica ako se ne vodi računa o principima antisepse. Prvih dana prasad sa majčinim mlekom dobijaju dovoljno hrane sa svim potrebnim elementima. mogu da postanu atrijum za infekciju organizma prasadi. koje postaju bolne. naročito u letnjem periodu. a ima manje leglo. U svakoj kasnijoj fazi proizvodnje sečenje zuba prasadima se znatno teţe obavlja. kod prvog stavljanja prasadi na sisu. što kod prasadi moţe dovesti do pojave anemije. Odgajivalište U ovom objektu prasad se drţi u kavezima od odlučivanja (uzrast 3-5 nedelja. Treba ih svaki dan čistiti i oprati od ostataka hrane. što predstavlja preventivnu meru protiv kanibalizma. koja se oprasila u pribliţno isto vreme. koje se vrši u prva 3 do 4 časa posle roĎenja. a ne slomljeni ili zdrobljeni. pa krmača ne dozvoljava prasadima sisanje. U stajama gde ne postoje zadovoljavajući toplotni uslovi. telesna masa 7-7 kg) pa do postizanja telesne mase od 20-25 kg. a posle 36 časova praktično se gubi. kada se premeštaju u predtov. Ima slučajeva da zbog velikog broja prasadi u leglu. stvaraju se uslovi za njeno razgraĎivanje i oslobaĎanje raznih hemijskih jedinjenja. Usled nastalih ozleda moţe da doĎe i do pojave mastitisa. odnosno tov. koja mogu kod prasadi izazvati teške gastrointestrinalne promene. niska temperatura povećava trošenje ograničenih zaliha glikogena i dolazi do pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja. izbrisati čistom krpom i odmah staviti u toplo gnezdo ispod infracrvene sijalice. Zadrţavanjem hrane u valovu. hirurških zahvata. Da bi se izbegle pomenute neţeljene pojave. intoksikacije i uginjavanja.Oprašenu prasad treba očistiti od sluzi. Prasad treba najmanje 2 dana da sisaju svoju majku.

2 m. nešto spuštena u odnosu na nivo poda boksa. Prasad se odreĎeno vreme ostavljaju bez vode da oţednu. Unutar objekta postavljaju se dva ili više kaveza u kojima se drţi prasad. osvetljenja i odrţavanja higijene. Veštačko električno osvetljenje sijalicama iznosi 6-8 W/m2 površine poda i programirano je uklopnim satom. a naročito troetaţnih baterija ima niz higijenskih nedostataka jer su one nepregledne.25-0. a kod prasadi do 40 kg duţina treba da iznosi 23 cm po prasetu. Najboljim su se pokazali jednoetaţni kavezi. Površina za 46 . Relativna vlaţnost vazduha treba da iznosi 60-70%.0-1.4-0. koji se rastvaraju u vodi za piće.60 cm. U njima se rastvara odreĎena količina medikamenta ili drugog preparata. teško je rešiti problem ventilacije.70 W/m2x C i za tavanicu 0. koji su najčešći uzročnici visokih stopa morbiditeta i mortaliteta kod ovih ţivotinja. Zbog teţnje da se što više iskoristi smeštajni prostor. uz “k” vrednosti za zidove 0. Kasnije se svake nedelje temperatura smanjuje za 1 C. Svako prase uzima odreĎenu količinu vode sa medikamentom ili drugim preparatom.10 m. U svakom boksu se montira po jedna automatska napajalica. s tim da se u zimskom periodu obim ventilacije moţe svesti na 1/10 od navedenog normativa. kao i način njegove izgradnje i unutrašnjeg ureĎenja. Uz sve to idu manja investiciona ulaganja po ţivotinji. Prirodno osvetljenje se ostvaruje putem dvostruko zastakljenih prozora i koeficijenta osvetljenja 1:20. koji reguliše smenu perioda svetlosti i tame.odgajivalištu iznosi 420-450 g. Pri automatskoj ishrani na jedan otvor hranilice dolaze dva praseta. Iskustvo je pokazalo da upotreba dvoetaţnih. U zadnjem delu boksa je površina za ekskremente. Odgajivalište treba da bude u funkcionalnoj vezi sa prasilištem.20 m2 podne površine. U kaveze se smešta 10-12 prasadi (za svako prase obezbeĎuje se 0. a na strani okrenutoj prema hodniku ugraĎuje se hranilica koja vrši i ulogu vrata kaveza.58-0. On treba da bude tako izgraĎen da kroz otvore na njemu lako propadaju feces i urin i da ne ozleĎuje koţu i papke prasadima. Izgradnja odgajivališta omogućava na farmama ostvarivanje kontinuirane grupne proizvodnje. Podizanje kaveza je potrebno radi sprečavanja kontakta prasadi sa podom. koji po potrebi svaraju prostor za majku sa prasadima i prostor za odbijenu prasad. Ono se izgraĎuje kao samostalan objekat ili pod istim krovom sa prasilištem. a zatim se pušta tečnost iz medikatora.6 W/m2x C. a eliminiše i upotreba prostirke. Na vodovodnoj mreţi u odgajivalištu montira se sistem za automatsko kurativno ili preventivno tretiranje prasadi sa medikamentima i drugim preparatima (medikator). Objekat treba da ima dobre termoizolacione sposobnosti. sa hodnicima za hranjenje izmeĎu redova kaveza. Smanjuje se i utrošak hrane i obim poslova. reĎe u tri.sve napolje” kod punjenja i praţnjenja objekata. čija širina iznosi 1. pa se tada prebacuju u tov. U odeljenjima za smeštaj prasadi treba da vlada relativno visoka temperatura. U ovim specijalizovanim objektima procenat uginjavanja prasadi smanjuje se na ispod 3%. U nekim slučajevima prasad se drţi u odgajivalištu i do telesne mase od 35-40 kg. Ispod rešetkastog poda kaveza izgraĎuje se kanal koji prihvata faces i urin i odvodi ih u kanalizaciju. U ovako formiranim boksovima prasad ostaju do 20 kg telesne mase.50-0. Hranilica za odlučenu prasad do 20 kg ima visinu 60 cm.30 m2 površine poda kaveza). Ventilacija treba da se reši putem električnih ventilatora uz mogućnost obezbeĎenja u letnjem periodu 2. U kavezima se ugraĎuje i klinasta automatska napajalica na suprotnoj strani od hranilice. U grupi moţe biti najviše 20 prasadi. Osim toga. Ekskrementi se mogu uklanjati iz staje kao tečni ili čvrsti. a duţina hranilice po prasetu 15 cm. kavezi se postavljaju u jedan ili dva etaţa. sve do postizanja temperature od 20 C. koja u uzrastu od tri nedelje treba na početku da iznosi 25-26 C. Tri stranice kaveza izgraĎuju se od gvozdenih rešetki visine do 65 cm. Kavezi su uzdignuti od poda 25-30 cm. čime se formiraju baterije kaveza. Pri tome vaţno je usklaĎivanje kapaciteta ovog objekta sa ostalim objektima farme. a time i sporovoĎenje principa “sve unutra . To su plastične ili limene posude sa poznatim volumenom. odnosno sa ekskrementima kao nosiocima najčešće uslovno patogenih mikroorganizama. Za ovaj način drţanja se koriste pokretne pregrade boksova za prašenje. Objekat ima jedno ili više odeljenja odnosno komora za smeštaj prasadi i pomoćne prostorije. a time i bez prirodnog osvetljenja. a za jedno prase se predviĎa 0. Posebnu paţnju zasluţuje pod kaveza koji je rešetkast ili mreţast od perforiranog aluminijskog ili čeličnog lima. širine 0. U novije vreme sve više se grade objekti bez prozora. koje se postavljaju na višem mestu u objektu.5 m3 vazduha na čas po kg mase prasadi. Maksimalna širina leţišta iznosi 1. koji su uzdignuti od poda oko 25 cm. širinu 30 cm i duţinu 18 cm po prasetu. u objektu treba predvideti dodatno zagrevanje plinskim grejalicama ili drugim izvorima toplote. Drugi način drţanja prasadi je podni u boksovima.

To je. Zidovi treba da imaju “k” vrednost 0. sluţi za defeciranje i uriniranje svinja. U zimskom periodu ovi otvori se zatvaraju. Pri unutrašnjem ureĎenju osnovno je voditi računa o funkcionalnosti. Kada postignu ovu telesnu masu svinje se iz predtova prebacuju u odeljenje za završni tov. Veći deo boksa predstavlja suvo leţište. vlaţni deo. Tov u dve faze ima prednosti te se danas sve više prihvata. Za odvijanje procesa tova veliki značaj imaju tip boksova i njihove karakteristike. Svinje u tovu se drţe u grupnim boksovima. vlaţnom hranom iz valova i ručnom ili mehanizovanom raspodelom hrane. sa većom širinom i manjom duţinom. u stvari.uklanjanje ekskremenata se pokriva rešetkom gredica koje su širine 3. pa ulogu tavanice kao toplotnog izolatora preuzima krov. Tovilište Tovljenici različite starosti imaju različite zahteve u pogledu uslova smeštaja. U zimskom periodu treba da se predvidi dodatno zagrevanje plinskim grejačima ili nekim drugim izvorima toplote.3 cm. tip kratkog boksa. Svinje se u predtovu i tovu drţe u boksovima. Koeficijent ventilacije iznosi leti 25-30. a u zimskom periodu iznosi 1/10 od letnjeg. rastavljena meĎusobno pregradom. mada se i danas koriste. Razlike postoje i u načinu hranjenja. koji mogu da budu vrlo različiti. uz korišćenje prostirke ili bez nje. ali se ovi objekti mogu graditi i bez prozora. U predtovu svinje se drţe obično od 20-25 kg do 35-40 kg.59-0. a manji. Tovilišta se izgraĎu ju sa dvostruko zastakljenim prozorima i koeficijentom osvetljenja 1:20. na kojoj se nalaze vrata. boksovima se delimično rešetkastim podom. bez obzira da li se suva ili tekuća hrana raspodeljuje u valove ili hranilice ručno ili uz korišćenje mehanizacije i bez obzira da li se u boksovima izgraĎuju puni ili rešetkasti podovi. U tovilištima je potrebno ugraditi grupne boksove u kojima se. sastoji se iz dva dela.46 W/m2x C. Premda su mikroklimatski zahtevi za svinje u tovu (temperatura 16-20 C i relativna vlaţnost 60-70%) nešto blaţi no u prasilištu i odgajivalištu. i boksovima sa celorešetkastim podom. mogućnostima boljeg i intenzivnijeg iskorišćavanja smeštajnog prostora. uz smeštaj. a tavanica 0. kada je korišćena prostirka. poreĎanim u redove sa odgovarajućim hodnicima izmeĎu redova i zidova i izmeĎu pojedinih redova. ali najčešće bez prostirke. kao i o mogućnostima korišćenja mehanizacije. postavljanju racionalnije organizacije i praktičnog rešavanja poslova oko hranjenja. Svinje slobodno i neometano prelaze iz jednog dela u drugi. iz valova ili automatskih hranilica. Ovakvi boksovi mogu da imaju ispuste koji su povezani sa otvorima na zidu. Sve ovo treba da se ima u vidu pri izgradnji tovilišta.70 W/m2x C. U odnosu na način hranjenja i postavljanja ureĎaja za hranjenje moţe se govoriti o: kratkim boksovima. Vrata na pregradi izmeĎu dva pomenuta dela stalno su otvorena prema vlaţnom delu boksa i odvajaju ovaj deo od susednog istog dela. Boksovi sa punim podovima poznati su iz ranije prakse. MeĎu ovim tipovima najpoznatiji je danski tip boksa. moţe se govoriti o: boksovima sa punim podom. tovilište mora da ima dobra termoizolaciona svojstva. Za vreme čišćenja tovilišta svinje se sateraju 47 .0-1. u kojima se hranjenje vrši iz dugih valova ili automatskih hranilica postavljenih paralelno sa hodnikom za hranjenje. suvom hranom. i to kao predtov i završni tov. Prema načinu izgradnje i korišćenja poda.2 m3 vazduha po 1 kg telesne mase na čas. Svaka od ovih faza odvija se u zasebnim odeljenjima. koje moţe da bude obročno ili po volji. sa većom duţinom i manjom širinom. dugim boksovima. Tovilišta se često grade bez tavanica. uklanjanja ekskremenata i odrţavanja higijenskih uslova. a u nekim slučajevima i do 50 kg telesne mase. Tov moţe da se odvija u jednoj fazi (naseljena prasad ostaju u istom smeštajnom prostoru do završetka tova) ili u dve faze. Obim ventilacije kreće se leti od 1. rešava i pitanje hranjenja i napajanja i način uklanjanja ekskremenata. a uz to postoje i različiti tehnološki procesi koji se primenjuju u tovu. Veštačko osvetljenje rešava se električnim sijalicama jačine 6-8 W/m2 površine poda.0 cm i razmaka 1. u kojima su valovi ili automatske hranilice postavljeni uz jednu od ograda boksova pod pravim uglom i sa ručnom ili mehanizovanom raspodelom suve ili tečne hrane.

Ograda boksova sastoji se od metalnih cevastih rešetki visine 90-100 cm. nivoi buke i vibracija.70 m2 podne površine. brzinu kretanja. najpre dolazi rešetkasti deo.45-0. Kavez je ograĎen jakom pocinkovanom ţicom. na visini od 45. Kada se kreću u preporučljivim optimalnim granicama mikroklimatski faktori deluju stimulativno na fiziološke funkcije organizma svinja. a dubina 330 cm. izgraĎuju i celorešetkasti podovi. Obično se radi o dugim. a 33 cm po grlu u završnom tovu. Danas se u tovilištima. a u poslednje vreme se u njih uključuju i vrsta i intenzitet mirisa. tada širina boksa za 10 tovljenika moţe da bude 225 cm. zavisno od toga da li se radi o predtovu ili završnom tovu. Organizam svinja nastoji da se prilagodi mikroklimatskim uslovima.30 m2 površine poda na leţištu. odnosno 34 cm po svakom grlu. U jednom slučaju puni pod se nalazi u prednjem delu boksa. a razmak izmeĎu gredica 2. Puni i rešetkasti deo poda nisu meĎusobno razdvojeni pregradom. Leţišni deo boksa izgraĎuje se kao topli pod sa padom od 3% prema vlaţnom delu. Njihova visina iznosi 85 cm. a na njega se nastavlja puni pod. U drugom slučaju nailazi se na obrnuti redosled. Ako se valov postavlja poprečno u odnosu na hodnik za hranjenje. slično kao što je to opisano kod drţanja prasadi u orgajivalištu. Donja prečaga rešetke uzdignuta je od poda 5-7 cm. Kod izgradnje ovakvih boksova postoje razne kombinacije. pod se moţe izgraĎivati od perforiranog nerĎajućeg lima ili jake ţičane mreţe. širina 40 cm.45-0. odnosno 0. pre svega njegovu temperaturu i vlaţnost. Duţina valova. Valovi ili automatske hranilice postavljaju se kao i u boksovima sa delimično rešetkastim podom. Mikroklimatski uslovi u objektima za svinje Mikroklimatski uslovi u objektima za svinje obuhvataju sve faktore njihove neposredne okolne sredine.70 m2.5 cm.55 m2 po tovljeniku. pod pravim uglom u odnosu na hodnik za hranjenje. Površina poda boksa u završnom tovu treba da iznosi 0. a naročito u završnom tovu. U delimično rešetkastim boksovima pod je jednim delom izgraĎen kao puni pod koji sluţi kao leţište. a dubina 200 cm. sadrţaj gasova. sa perforiranim metalnim podom. Na njegovoj prednjoj strani.60-0.50 m2. zavisno od toga da li su u boksu smeštene svinje u predtovu ili u završnom tovu.40 m2 površine čitavog boksa po svinji. prema hodniku za hranjenje. u kojih je širina manja nego duţina. automatska zdeličasta napajalica ili na visini od 55.60-0. a u završnom tovu 0.na leţišni deo i pomenuta vrata se zatvaraju. kao i nivoi jonizacije i radijacije. prisustvo mikroorganizama i čestica prašine. U jedan boks se smešta 10-12 tovljenika. a u predtovu i do 20. hranilicom i klinastom napajalicom. Ostale dimenzije odgovaraju danskom tipu boksa. prema hodniku za hranjenje. a drugim delom kao rešetkasti pod. Bolje je da se rešetke grade od nekorodirajućeg metala ili livenog gvoţĎa. ali i poprečno.70 m2 po tovljeniku. Automatske napajalice ugraĎuju se iznad rešetkastog dela poda. potreban je kavez dimenzija 240 x 170 cm. postavlja se valov sa otvorom širine 35-40 cm i visine 17 cm. Za deset prasadi u predtovu do 25 kg.60-0. Pri tome za grlo u predtovu treba da se obezbedi 0. odnosno 70 cm klinasta napajalica. iznosi 25. Time se u redu boksova od njihovih vlaţnih delova formira hodnik za čišćenje. Kod postavljanja valova paralelno sa hodnikom za hranjenje najmanja širina boksa za 10 tovljenika treba da iznosi 330 cm. intenzitet osvetljenja. iz kojeg se ručno ili mehanizovano vrši izĎubravanje objekata. ali mogu da imaju različiti nivo. Danas se češće grade objekti za tov sa boksovima koji imaju delimično rešetkast ili celorešetkast pod. a u predtovu 0. a za grlo u završnom tovu 0. Rešetkasti podovi grade se od betonskih gredica čija nagazna širina iznosi 10 cm. Pri tome kod svinja u predtovu otpada oko 55% površine na puni pod. a duţina 27 cm po grlu u predtovu. visine 80 cm. dubokim boksovima. a u završnom tovu oko 60%. koji je uzdignut od poda 20 cm. U vlaţnom delu boksa postavlja se. Umesto rešetki u predtovu. u našoj zemlji. najčešće mikroklimatski činioci nisu u optimalnim granicama i ispoljavaju neposredno 48 . Razlike postoje i u postavljanju opreme za hranjenje. u predtovu mogu da se koriste i jednoetaţni kavezi. Osim navedenih tipova boksova i njihovih karakteristika. a razmak izmeĎu prečaga iznosi 8-10 cm. kao što su: fizičke osobine i hemijski sastav vazduha. odnosno 60 cm. MeĎutim. a na njega se nastavlja rešetkasti deo poda. Boksovi sa delimično i celorešetkastim podovima ograĎuju se rešetkastim ogradama od metalnih cevi visine 90 cm. Automatske hranilice mogu se postavljati u prednjem delu boksa paralelno sa hodnikom za hranjenje. U ovim boksovima površina poda po tovljeniku u predtovu treba da iznosi 0.

jer se grejanjem poda efikasno zagrevaju prasad što povoljno utiče na njihov razvoj i preţivljavanje. Druga ispitivanja su pokazala da čak i na temperaturama većim od 21 C dolazi do smanjenja dnevnog prirasta kod prasadi telesne mase od 16-30 kg. uz smanjenje prirasta u odnosu na prasad koja je drţana na 20 C.8 C konzumiraju duplo veću količinu hrane. a u ekstremnim slučajevima i do uginuća ţivotinja. Osnovni uzroci uginuća prasadi u ovom periodu su izgladnelost. Zbog toga se prasad u prasilištu dodatno zagrevaj u. moţe biti prignječeno od majke. ozeblo prase je usporeno i nezainteresovano za okolinu. Kod mnogih uginuća često je teško odrediti koji je uzrok u pitanju. koja nisu ni u kom slučaju bez značaja u pogledu zdravstvenog stanja i proizvodnje svinja.5 C konzumiraju samo 50 g hrane dnevno. kao zaostajanje u porastu i uginuća. Da bi se efekti pomenutih stresora smanjili 49 . Ovo je vaţno znati zbog toga što gubici u proizvodnji prasadi ne nastaju samo usled uginuća. Sadrţaj masti u organizmu prasadi iznosi samo 1-2%. Njihov organizam opterećuje. prignječenje i razne organske i infektivne bolesti. pad telesne temperature. temperatura u ostalom delu prasilišta se moţe znatno smanjiti. čime se omogućava postizanje optimalne temperature za krmače u laktaciji koja iznosi 16 C. značajno povećanje konzumiranja i konverzije hrane. Često su indirektni gubici. a krajnje posledice se manifestuju kasnije. U uzrastu od oko 30 dana. Kada se izloţe niskoj temperaturi prasad vidno drhte i leţu u gomili. Prasad smanjuju zahtev za toplotnom energijom uporedo sa uzrastom i povećanjem njihove telesne mase. 39-40 C neposredno po roĎenju. Postoje različiti načini zagrevanja prasadi. Ovaj pad moţe biti izraţeniji ukoliko osnovna temperatura u objektima i dodatna u toplom gnezdu nisu u optimalnim granicama. a uz sve to poseduju i male zalihe energije. jer istovremeno ostaju bez majke. dolazi do smanjenja proizvodnih osobina. izgladnjuje i. higijenski veoma zapuštenih objekata utvrĎuju se ekstremna odstupanja u vrednostima pojedinih mikroklimatskih faktora. Ovo prilagoĎavanje iziskuje promene mnogih fizičko-hemijskih i biohemijskih procesa u organizmu. drţanih na četiri različita tretmana: konstantna temperatura 5 ili 20 C i ciklirajuća temperatura 5 12 i 20 12 C sa dnevnim maksimumom i minimumom u 12 i 20 časova.sve napolje. a glikogena u krvi 60 mg%. NovoroĎena prasad imaju veoma nepovoljan odnos mase i površine tela. prasad se u momentu zalučenja uvode u prazne. Jedno od novijih i znatno boljih rešenja je podno grejanje dela poda gde prasad leţi. pored kvalitativno različitih fizičkih faktora ţivotne sredine. Time se ona podvrgavaju delovanju više snaţnih stresora. prelaze u novu sredinu. Ova odstupanja deluju veoma nepovoljno i iziskuju posebne napore organizma svinja u cilju prilagoĎavanja uslovima sredine. U većini objekata ustanovljavaju se mala ods tupanja vrednosti mikroklimatskih činioca od optimalnih granica. nemaju dlačni pokrivač. U manjem broju. zalučena prasad se iz prasilišta premeštaju u odgajivalište. kod prasadi na 5 C ostvareno je visoko. Sa 4 kg telesne mase prasad drţana na temperaturi od 30. često nedovoljno zagrejane objekte odgajivališta. teško dolazi do sise. minimalni utrošak hrane i lekova kod svinja u tovu moţe se ostvariti samo ako su prasad dobro negovana i pripremljena za uslove u odgajivalištu. Na početku. Brz porast. zbog čega u manjoj ili većoj meri.i posredno nepovoljno delovanje na organizam svinja. MeĎutim. na novu hranu i uslove smeštaja. Zbog svega toga istraţivači se slaţu da je ambijentna temperatura osnovni tehnološki parametar koji treba zadovoljiti u prasilištu kod prasadi do tri nedelje starosti. narušavanja zdravlja. Za razliku od drugih sisara krmača ne liţe svoju mladunčad neposredno po roĎenju. koji se pri intenzivnoj razmeni materija naglo smanjuje. Istraţivanjima je ustanovljeno da oko 20-30% ţivoroĎene prasadi uginu pre zalučenja. sticajem okolnosti. zbog neracionalnog utroška energije ili zaostajanja prasadi u porastu. Ipak osnovni problemi kod novoroĎene prasadi nastaju zbog nerazvijenog termoregulacionog sistema i smanjenog metabolizma. posledice izloţenosti prasadi niskoj temperaturi su bolesti respiratornih organa u vidu čestih prehlada. Na primer. odnosno tovilištu. Radi poštovanja principa sve unutra . Pored toga raĎaju se bez potkoţnog masnog tkiva.8 kg. i nova mikroflora. Ukoliko se obezbedi dovoljno topao pod. nisu ustanovljene razlike izmeĎu odgovarajućih konstantnih i ciklirajućih temperatura. mnogo veći nego što su gubici zbog uginuća. Prasadima u prva dva sata po roĎenju u normalnim okolnostima rektalna temperatura pada za oko 2 C. Kod prasadi telesne mase 15. Odgajivači po tome mogu saznati da je prasadima hladno. koja znatno smanjuju rentabilnost proizvodnje. dok prasad na nešto niţoj temperaturi od 28.

Posledica toga je smanjeno lučenje mleka što dovodi do smanjenja telesne mase prasadi na zalučenju.11 do 0. Ovo je u skladu sa ustanovljenim rezultatima kod prasadi koja su odbijena sa 21 dan i drţana na 12. Ove. veliku ulogu ima i brzina strujanja vazduha. Suprotno od prasadi. da krmače zalučene u letnjem periodu. Zbog smanjenih rezervi energije. starije kategorije svinja su osetljivije na visoke temperature.6 kg.2 dana. povećava interval zalučenje .85 i 1. 18 i 25 C. Uz to znatno je i manji broj tovljenika sa promenama na plućima.4.0 na 12. Ako se prasad u periodu od 35 do 63 dana starosti drţi na temperaturi od 5 C u odnosu na onu koja se drţi na 25 C ostvaruje se manji dnevni prirast i manje deponovanje proteina.5 na 21 kg hrane kod krmača u laktaciji. 639 i 576 g i dnevno konzumiranje hrane 1. hladniji period godine. Zapremina ejakulata i procenat pokretljivih spermatozoida se smanjuje. u praksi je poznato. Svaki stepen povećanja temperature u prasilištu od 20 do 30 C. 3. 1.preporučuje se da temperatura u odgajivalištu bude u početku nešto veća od temperature u prasilištu. a kod krmača sa 80 na 57% u toplijem periodu godine od marta do avgusta u odnosu na preostali. Nerastovi su veoma osetljivi na temperaturni stres. Konzumiranje hrane kod krmača u laktaciji se smanjuje od 0. 1.37 kg dnevno i imaju za 150 g manji dnevni prirast. 0. takva prasad zaostaju u porastu i nakon zalučenja. redom u odnosu na temperaturu. telesne mase 90 kg. Kod prvopraskinja ovaj interval se u periodu april . Pored toga. odnosno one nastaju usled smanjenog lučenja gonadotropnog rilizing hormona.8 g/kg W0.1 do 0. Sa svakim stepenom povećanja temperature iznad 20 C. koja se ni kvalitetnim prihranjivanjem ne moţe nadoknaditi. Opseţna istraţivanja u Italiji.5 do 35 C u odnosu na tovljenike na konstantnoj temperaturi od 20 C konzumiraju manje hrane za 0. na početku nešto veće. anestrijom i u krajnjem slučaju izlučenjem krmača iz priploda. Kada se zalučena prasad u komori izlaţu strujanju vazduha od 0.40 m/s i temperaturi od 23.3% a pri temperaturi preko 28 C 81. pepela i vode za 3. a procenat prašenja veći za 8%. Visoka ambijentna temperatura ne ispoljava značajan uticaj na ukupnu veličinu legla i broj ţivoroĎenih prasadi u leglu.05. redom.3 dana. prirast 617.2 na 23. kao i kasnije optimalne temperature u odgajivalištu doprinose ostvarivanju bolje konverzije hrane i odgovarajućeg dnevnog prirasta. Ovaj pozitivni efekat se u tovnih kategorija produţava i rezultira u postizanju veće završne telesne mase. Zbog toga što nagla povećanja temperature ispoljavaju negativan uticaj najkvalitetniji nerastovi se u centrima za veštačko osemenjavanje drţe u objektima sa erkondišnom.estrus je kraći za oko 14 dana. a povećava se broj abnormalnih i mrtvih spermatozoida. Na primer. U uslovima vlaţne tropske klime u periodu hladne sezone.71 kg. Ona su ostvarila. reĎe su pojave proliva i respiratornih poremećaja kod prasadi u odgajivalištu. Na to ukazuje i činjenica da nazimice roĎene u jesen dostiţu polnu zrelost ranije od nazimica roĎenih u proleće. a povećava gubitak telesne mase sa 13. period zalučenje . a kod drugopraskinja sa 7. 13 drugih evropskih zemalja i 11 iz drugih delova sveta.2 na 4.5 i 11.1%. manji je broj uginuća. Tovljenici.7 dana. ako maksimalna temperatura dostigne 33 C.75. tovljenici smanjuju 50 .9 do 35 C registruje se smanjenje površine leţanja.2. kao i veterinarskih intervencija. su pokazala da se potpuno pravilno smanjuje visina koncepcije u toku toplih letnjih meseci. MeĎutim.21 kg.2 kg za svaki stepen porasta temperature iznad 18 C. Pored značaja ambijentalne temperature kod prasadi na sisi i odgoju. imaju prolongirani period od zalučenja do fertilnog estrusa. smanjuje dnevno konzumiranje sa 5. Visoke temperature smanjuju procenat prašenja kod krmača. u jednom istraţivanju je ustanovljeno da procenat prašenja kod krmača osemenjenih sveţim semenom pri temperaturi manjoj od 22 C iznosi 94. Povećanje ambijentne temperature u prasilištu sa 21 na 27 C. Uzrok ovih pojava leţi na relaciji hipotalamus-hipofiza-ovarijum. izazvan naglim povećanjem temperature.avgust u odnosu na preostali deo godine povećava sa 12.10. ona utiče na povećanje embrionalnih gubitaka tokom prve tri nedelje suprasnosti. koji se drţe na visokoj fluktuirajućoj temperaturi od 22. Izgladnele krmače nakon zalučenja ispoljavaju sindrom mršavih krmača. Procenat prašenja kod nazimica rase landras i veliki jorkšir se smanjuje sa 68 na 49%. Mada ova pojava moţe biti pod uticajem sezone (duţina fotoperioda). masti.18 i 1. konverziju 2. pri povećanju brzine strujanja vazduha i smanjenju temperature. koji se manifestuje oteţanim ulaskom u novi reprodukcioni ciklus. koja su prasad napustila.pripust za 0. Krmače u laktaciji su takoĎe osetljive na delovanje visoke temperature.

88 prema 3. mora obezbediti dodatno 16 KJ/kg W0.73). pneumonije.4 m/s. Brzina strujanja vazduha veća od 0.dnevni prirast za 17. jer se na niskim temperaturama retencija azota značajno smanjuje. Pneumonični oblik respiratornog sindroma. Aujeskijeve bolesti i reproduktivnog i respiratornog sindroma PRRS). Regulisanje ambijentnih uslova značajno je i sa aspekta utroška energije za grejanje i hlaĎenje objekata za svinje. veće konzumacije hrane (3. Treba imati u vidu. naročito za starije svinje. gde tok i ishod bolesti veoma često odreĎuju mikroklimatski faktori. meĎutim. Visoka fluktuirajuća temperatura od 28 do 34 C u odnosu na konstantnu od 24 C u trajanju od 4 nedelja kod tovljenika početne telesne mase 34. a kod svinja u tovu za 28 g kod zapata sa pleuritisom.7 kg dovodi do smanjenja dnevnog konzumiranja hrane za 0. tzv. abscesi) i u principu su odreĎeni vrstom primarnog uzročnika. U Francuskoj su tehnološki parametri ambijentnih uslova propisani zakonom od 1976. uz posledičnu pojavu odgovarajućih patomorfoloških promena. U zapatima sa učestalom pojavom pleuritisa konstatovan je značajno niţi dnevni prirast u odnosu na zapate slobodne od ovog pojavnog oblika bolesti. a pri temperaturi od 20 C dobijaju 41 g više masti dnevno pri jednakom nivou ishrane. Prema drugim podacima sa svakim stepenom kod ambijentne temperature izmeĎu 20 i 30 C dolazi do smanjenja konzumiranja hrane za 73 g. vezan je uglavnom za virusne infekcije (virus influence. Sadrţaj relativne vlage u objektima za svinje treba da se kreće od 50 do 60%. godine. Dnevni prirast je niţi kod prasadi u odgajivalištu za 24 g. kako sa gledišta zdravstvenih i proizvodnih uslova. Kod ovih radnika veoma su zastupljene akutne i hronične infekcije disajnih organa. Postoje i sloţeni ekspertski sistemi koji omogućava korisniku da utvrdi razlog nastanka ambijentnih problema u objektu. respiratornog sindroma. Pored direktnog uticaja na nivo proizvodnje i zdravstveni status svinja. misli i na energiju hrane. jer se za svaki stepen ispod donje kritične granice.3 do 0. ako doĎe do kvara ventilacije. U našoj zemlji postoje inicijative za donošenje zakonskih propisa koji bi regulisali sva pitanja ambijentnih uslova u objektima za ţivotinje. a njegovo lučenje iz organizma povećava. To se postiţe automatizovanom opremom. Niska fluktuirajuća temperatura od 5 do 8 C u odnosu na konstantnu temoneutralnu od 20 C u trajanju od 21 dan kod tovljenika od 84 kg dovodi do smanjenja dnevnog prirasta za 0. a njegova učestalost zavisi od učestalosti svake od pomenutih infekcija. Smatra se da pri drţanju na rešetkastom podu optimalna temperatura za tovljenike treba da se kreće izmeĎu 24 i 25 C. Tokom leta preporučuju se 2 do 3 puta veće vrednosti brzine strujanja vazduha. Sa gledišta utroška energije propisivanje parametara mikroklimatskih uslova je od interesa za društvenu zajednicu u celini. s obzirom da direktno i indirektno utiče na aktivnost svih odbrambenih mehanizama respiratornog sistema. Zaštita zdravlja od stresora iz okoline i dobrobiti svih kategorija svinja je od značaja kako za proizvoĎače tako i za potrošače. mikoplazmama ili odreĎenim serotipovima aktinobacilusa. ambijentni faktori utiču i na zdravstveno stanje radnika sa radnim mestom u objektima za svinje. što ukazuje da se pri niskoj temperaturi proteini koriste kao izvor energije.75.67 kg dnevno) i lošije konverzije hrane (5.8-17% komercijalnih zapata svinja. Za nerasta od 200 kg to pribliţno znači oko 65 g dodatne hrane dnevno. da se sa povećanjem brzine strujanja vazduha povećava i koncentracija prašine u 51 .28 kg.5 g. Temperatura predstavlja jedan od ključnih predisponirajućih faktora u nastanku bolesti organa respiratornog sistema. Ovim programima je moguća kalkulacija cene i troškova alternativnih sistema ventilacije ili projektovanje stanja parametara i šteta zbog uginuća ţivotinja. U mnogim zemljama postoje zakonske i druge preporuke i uputstva u vezi sa mikroklimatskim uslovima.6 g. Pri tome se. za svaki stepen ispod 20 C. kao i sistemske reakcije na toksičnost organske prašine. dok su u tovilištu i za odrasle svinje preporučljive vrednosti 0. Pleuriti se javljaju kao posledica infekcije pasterelama. a konzumiranje hrane za 43.33 prema 3. stafilokokama i drugim uzročnicima. pored energije za grejanje ili hlaĎenje objekta. To takoĎe znači štednju skupih i količinski limitiranih proteina. Ako se nerastovi drţe na temperaturi od 5 C gube 156 g. Prema istraţivanjima ovaj pojavni oblik respiratornog sindroma u Holandiji i zemljama Skandinavije javlja se kod 2. Relativna vlaţnost u stajama potencira uticaj visoke i niske temperature. Nisu retke ni sekundarne infekcije streptokokama. a dnevni prirast za 40 g.15 m/s tokom zime je nepovoljna za mlade kategorije svinja.19 kg i dnevnog prirasta za 84 g. koja za nerastove iznosi 20 C. od kojih temperatura vazduha predstavlja jedan od bitnih činilaca. tako i sa gledišta utroška energije. a u upotrebi su i računarski programi. Pojavni oblici ovog sindroma mogu biti različiti (pleuriti. a dopunjeni 1992.

a 52 . Maksimalno dozvoljena koncentracija ugljen-dioksida iznosi 0. načina i nivoa ishrane. u cilju samozagrevanja i odrţavanja temperature tela na 39 C. bolesti organa za disanje. Tabela 1. Ovi uticaji na dobrobit mogu se do dati onima koji nastaju kao rezultat povreda.donja kritična temperatura. transport. Najznačajniji problemi dobrobiti svinja uključuju one koji se odnose na fizičko zlostavljanje. Od bolesti koje remete dobrobit svinja u našoj zemlji najznačajnije su dizenterija svinja. Koncentracija štetnih gasova moţe biti znatno povećana ako staje za svinje nisu na odgovarajući način sagraĎene. kada su frustrirane ili podvrgnute neprijatnim situacijama. brojne zootehničke postupke i bolesti. Ako je pod rešetkast ili neizolovan i vlaţan.%. predstavlja granicu iznad koje svinje traţe način da smanje svoju telesnu temperaturu. MlaĎe kategorije svinja zahtevaju veće vrednosti temperature. Problemi dobrobiti kod ove vrste ţivotinja po pravilu nastaju kao posledica nemogućnosti kontrole zbivanja u njihovoj neposrednoj okolini. Svinje imaju veoma usku termoneutralnu zonu. zapostavljanje. premeštanje.vazduhu.gornja kritična temperatura. naročito kada su u pitanju sistemi kanalizacije i ventilacije. Problemi dobrobiti svinja Brojna etološka izučavanja pokazuju svu sloţenost ponašanja svinja i moţdanih mehanizama koji ga kontrolišu. temperatura sredine kod svih kategorija se mora povećati z a oko 2 C i suprotno. bolesti. U tabeli 1 su navedene vrednosti temperature za standardne uslove. u objektima sa optimalnim strujanjem vazduha i pri njegovoj optimalnoj relativnoj vlaţnosti. koja moţe da utiče na pojavu oštećenja respiratornog sistema direktno ili češće indirektno kao vektor različitih uzročnika bolesti. obima i koeficijenta ventilacije. problemi dobrobiti nastaju kod nemogućnosti da se izbegne agresivnost druge jedinke. Termoneutralna zona za odrasle kategorije svinja u intenzivnim uslovima gajenja kreće se izmeĎu 14 i 25 C. Svinje poseduju znatnu kognitivnu sposobnost i veoma razvijeno socijalno ponašanje. vrste poda i dr. hvatanje. Na primer. koncentracije ţivotinja. koja predstavlja interval izmeĎu donje i gornje kritične temperature. temperatura sredine se moţe smanjiti za 34 C. Optimalnu ambijentnu temperaturu u objektima za svinje teško je precizno preporučiti. a to postiţu smanjenjem količine konzumirane hrane i većim prljanjem poda boksa da bi mogle da se kaljuţaju. Preporuke vrednosti temperature ambijenta u C za razne kategorije svinja Kategorija/telesna masa DKT* GKT** Optimalna temperatura NovoroĎena prasad 35 41 37 Prasad od 2 kg 29 35 30 Nazimad od 20 kg 14 22 20 Tovne svinje od 60 kg 14 22 20 Tovne svinje od 100 kg 15 20 16 Suprasne krmače 18 20 18 Krmače u laktaciji 13 23 16 Nerastovi 18 20 18 *DKT . u kome se ne troši dodatna količina energije iz hrane za odrţavanje telesne temperature. MMA sindrom. kvalitetne ishrane i grupnog smeštaja svinja na punom podu. ako se koristi prostirka od slame u sloju 2-3 cm.3 vol. odnosno za uzdrţne potrebe. Veoma koristan u pogledu kontrole temperature i drugih kvaliteta vazduha u stajama je sistem koji koristi ventilatore za istovremeno ubacivanje i izvlačenje vazduha. jer ona zavisi od načina drţanja. **GKT . predstavlja granicu ispod koje svinje počinju da koriste energiju obroka za proizvodnju toplote. nanošenja drugih vrsta bolova ili fizičkih teškoća. sumporvodonika 5 ppm i amonijaka 10 ppm. da se odrţi telesna temperatura ili obezbedi adekvatno staranje o sebi ili svojim mladunčadima.

Problemi dobrobiti mogu nastati iz više razloga čime je oteţano detaljno razmatranje pojedinačnog udela. U komparativnim izučavanjima. Kvaliteti tehnološkog procesa proizvodnje i upravljanja su značajni faktori. odnosno prostirka od drugog materijala. znaci estrusa mogu biti tihi i zbog toga neotkriveni na vreme. kao i činjenica da li se koristi slama. grupno u boksovima sa valovima za hranu. grupno uz elektronski programiranu ishranu. a druge zbog toga što imaju mala legla. Objavljeno je da vezane nazimice dostiţu prvi estrus 4 dana kasnije od nazimica koje se gaje grupno u objektima. U najvećem broju izučavanja na prvom mestu se stavljaju problemi koji u tom smislu nastaju zbog načina drţanja i smeštaja. istaći da se kod grupnog sistema drţanja i smeštaja javlja drugi problem koji moţe doprineti sprečavanju pojave estrusa. Mnogi farmeri su uočili veće poteškoće u koncepciji nazimica i krmača kada se one gaje vezano ili uklješteno u individualnim boksovima. ali dosadašnja naučna sagledavanja nedvosmisleno ukazuju na veće probleme kod nazimica i krmača gajenih vezano i u uklještenjima od onih koje se gaje u dobro osmišljenom grupnom sistemu drţanja i smeštaja. PoreĎenja pojave MMA sindroma kod 53 . Većina izučavanja takvih problema su usloţnjena činjenicom da ugodnost krmača u toku graviditeta i poroĎaja moţe biti pod uticajem brojnih faktora. grupno uz ishranu sa poda ili putem zajedničkih hranilica. Neke informacije o dobrobiti mogu se ustanoviti pruţanjem ţivotinjama mogućnosti da biraju način smeštaja i ishrane. Uticaj uslova gajenja na pojavu estrusa mora se proučavati na način koji omogućava kontrolu svih značajnih varijabli. jer se podaci baziraju na srednjim vrednostima. tipa poda. Za zoohigijenu od posebnog značaja su problemi dobrobiti koji nastaju kao rezultat nepovoljnih uticaja sistema drţanja i smeštaja. meĎutim. MeĎusobna borba individua moţe biti u nekim situacijama veoma izraţena i u duţem vremenskom periodu stvarati ozbiljne probleme u pogledu pojave estrusa. U svetu se koristi nekoliko sistema smeštaja i drţanja gravidnih krmača i nazimica. Ako je tehnološki proces proizvodnje u nekom sistemu drţanja i smeštaja na odgovarajući način organizovan manja je mogućnost pojave problema dobrobiti kod svinja. U prvom redu. meĎutim. ali se najčešće on dovodi u vezu sa neodgovarajućim uslovima drţanja i smeštaja. Precizan mehanizam nastanka ovih poteškoća teško je sagledati iz više razloga. TakoĎe je ustanovljeno da se posle odbijanja estrus javlja kasnije kod krmača u individualnim boksovima nego u krmača koje se gaje grupno. Ovi reproduktivni poremećaji ili slabiji proizvodni rezultati nastaju zbog toga što su krmače podvrgnute nepovoljnim uslovima gajenja odnosno zbog toga što imaju poteškoće u pokušaju prilagoĎavanja na njih. a to je meĎusobna borba. Rast i proizvodnja prasadi Moguće je da nazimice sa teškoćama u polnom sazrevanju ili krmače sa veoma malim leglima imaju probleme koji zadiru u dobrobit mada brojni drugi faktori mogu doprinositi znatnim varijacijama u proizvodnji individua. Od posebnog značaja za ispoljavanje razlika u ponašanju svinja su sistem smeštaja i način drţanja. Ove ţivotinje se drţe kao privezane. Brojni su indikatori koji mogu ukazati na probleme dobrobiti svinja. grupno na pašnjaku ili u ograĎenom dvorištu i eksperimentalno u familijarnom farmskom sistemu. koji utiču na dobrobit svinja i uspeh proizvodnje. naročito u pogledu obezbeĎenja mikroklimata. Mora se. u individualnim boksovima. Postoje izvesne varijacije unutar svakog od nabrojanih sistema drţanja i smeštaja. korišćenja slame ili druge vrste prostirke. Drugi aspekti reproduktivnih problema mogu reflektovati lošu dobrobit u toku gestacionog perioda i na poroĎaju. Individualni način gajenja u poreĎenju sa grupnim rezultira u manjem broju gravidnih krmača posle prirodnog parenja ili veštačkog osemenjavanja. krmače koje imaju dobru proizvodnju i odgovarajuću dobrobit mogu maskirati druge koje su loše u tom pogledu.povremeno i klasična kuga svinja. Reproduktivni problemi Neke krmače se uklanjaju iz dalje proizvodnje zbog poremećaja u reprodukciji. Mnogi faktori dovode do pojave anestrusa. Ustanovljene su čak i veće razlike u vremenu dostizanja prvog estrusa izmeĎu nazimica koje se gaje u boksovima i onih koje se gaje grupno u objektima. obroka i učestalosti ishrane. Naime. često je teško otkriti koji broj individua ima probleme dobrobiti u nekom proizvodnom sistemu i u kom stepenu su ti problemi izraţeni.

Posebno je to izraţeno u manjim proizvodnim jedinicama u kojima su lošiji uslovi gajenja. povrede koje češće nastaju kod lošeg gajenja u grupi mogu imati ozbiljan štetan efekat po dobrobit krmača. mada kod donošenja ovakvog zaključka treba imati u vidu da na pojavu bolesti mogu uticati brojni drugi faktori. Bolesti i povrede Bolesti same po sebi remete dobrobit i zbog toga njihova pojava moţe biti pouzdan indikator loše dobrobiti. Ovaj problem je verovat no posledica manje aktivnosti ţivotinja i zbog toga manjeg uzimanja vode. a sugeriše se da krmače mogu biti znatno naklonjenije prema urinarnim poremećajima. Sličan odnos zabeleţen je i kada je u pitanju MMA sindrom kod krmača u različitim sistemima gajenja. Dobro gajenje. Detaljna izučavanja uticaja uslova gajenja na pojavu bolesti pokazala su da relativni udeo pojave bolesti u različitim sistemima gajenja moţe biti u znatnoj meri pod uticajem razlika u korišćenju antibiotika. Povrede kao rezultat agresije drugih individua mogu biti ozbiljne u uslovima grupnog načina drţanja. U intenzivnim sistemima gde su uslovi gajenja znatno bolji. naročito po pitanju smanjenja pojave šepavosti i time poboljšanja dobrobiti krmača. Neinfektivne ili manje infektivne bolesti. Ranije je smatrano da uslovi smeštaja i drţanja (ograničeni i slobodni način) ne utiču značajno na broj ţivoroĎene prasadi. znatno češće se uočava i ozbiljno šepanje kod krmača u uklještenju. Šepavost se u visokom procentu kod krmača javlja kod korišćenja mekane podloge. Ustanovljeno je dvostruko češće oboljevanje krmača na partusu kod gajenja u boksovima nego kod slobodnog gajenja. MeĎutim. Ako su krmače izloţene klasičnim infektivnim bolestima kao što su Aujeskijeva bolest ili klasična kuga svinja onda se mogu inficirati bez obzira na njihovu prethodnu dobrobit. Očigledno je da nedostatak kretanja ima nepovoljan uticaj na dobrobit krmača. Trajanje prašenja je signifikatno niţe (srednje 234 minuta) kod krmača u slobodnom sistemu gajenja od trajanja kod uklještenih (srednje 335-352 minuta). uklještenje i odsustvo kretanja uzrokuju pojavu šepavosti kod krmača. MeĎutim. te bakterije imaju mogućnost da duţe deluju u urinarnom traktu. Loše uraĎen i odrţavan pod rezultira u učestaloj pojavi povreda nogu i papaka i zbog toga čestom isključivanju sasvim mladih krmača iz reprodukcije. koje podrazumeva odgovarajuće postupke i mere. Novija istraţivanja sve više ukazuju da se kod ograničenog načina smeštaja i drţanja mrtvoroĎenja češće uočavaju. TakoĎe je utvrĎeno da vezane krmače manje piju vodu i reĎe uriniraju nego krmače u slobodnom sistemu gajenja. Znatnije uklještenje krmača doprinosilo je i duţem trajanju graviditeta i teţem prašenju. U Francuskoj je ustanovljeno da se učestalost pojave urinarnih poremećaja povećava kada se sve veći broj krmača sputava. torzije creva i ulkusi znatno češće su posledica uticaja uslova spoljašnje sredine i pokušaja ţivotinja da se prilagode njima. ako imaju mogućnost da leţe na svom fecesu.8% kod krmača koje se gaje slobodno u staji. i najmanje razlike u reprodukciji mogu ukazati na probleme dobrobiti. U jednom izučavanju ustanovljeno je 6. Ţivotinje koje često opterećuju koru nadbubreţne ţlezde slabe funkcije imunog sistema i povećavaju prijemljivost prema bolestima. tako da je urin kod prvih znatno koncentrovaniji. Krmače u uklještenju češće pate od urinarnih bolesti i problema nogu. čak i kod odgovarajućeg poda.1% traumatskih povreda kod krmača u uklještenju. Uočena je relativno visoka pojava takvih poremećaja u vezanih krmača. a samo 0. Danas je sasvim pouzdano utvrĎeno da slobodno drţanje. rane. Kod manjih proizvodnih jedinica uočavaju se individualne reproduktivne razlike koje ometaju donošenje zaključaka o uticaju sistema gajenja. Učestalost pojavljivanja i vrsta lokomotornih poremećaja zavisi u znatnoj meri od vrste poda. dok grupno drţane od povreda koje nanosi prasad. Znatno učestalije su i traumatske povrede kod krmača u ograničenom prostoru. a ponekad i od tereta parazita. U proizvodnim jedinicama gde se krmače drţe u uklještenju ili vezane velika je učestalost pojave koţnih lezija. Ustanovljeno je da su krmače u ograničenom individualnom prostoru znatno osetljivije na pojedine bolesti od krmača koje se gaje slobodno ili grupno. MeĎutim. vlasnika. U zapatima svinja gde 54 . odgovarajući pod i dobra prostirka u dovoljnoj količini povoljno utiču na zdravstveno stanje. razlike u reprodukciji svinja izmeĎu sputanog i slobodnog sistema gajenja nisu značajne. ishrane i uslova gajenja.krmača u uklještenju i krmača u boksovima bez uklještenja pokazala su veću incidencu ove bolesti kod prvih. adekvatnu ishranu i odrţavanje stabilnih grupa moţe minimizirati meĎusobnu borbu i konsekventne povrede krmača. koje se u nekim zapatima kreće i do 20%. Pored toga. prost irke i njene količine.

0%. Rezultati koji se dobijaju u takvim istraţivanjima zavise od efikasnosti metode praćenja. ali sa veoma malom prosečnom učestalošću pojavljivanja. Nazimice izraţavaju manje sterotipija u odnosu na krmače. laţno ţvakanje. odnosno ograničenog kontakta sa potomstvom u boksovima. griţe vulve i repa. 10-14% tokom 24 časa i 22% tokom njihovog budnog stanja. laţnog ţvakanja i različitih drugih aktivnosti koje se ponavljaju. MeĎutim. Mnogi izveštaji o maloj učestalosti stereotipija. stadijuma graviditeta i lokomotornih poremećaja u vidu šepanja. Svinje nastoje da se prilagode nepovoljnim uslovima ţivotne sredine. makar i za mali broj jedinki. vezane ili na drugi način sputane svinje u stajama nisu u mogućnosti da neometano timare same sebe. a moguća je i izvesno smanjenje ispoljavanja stereotipija kada su prisutni ljudi kao posmatrači. očigledno bez ikakve funkcije. Ishrana moţe uticati na pojavu stereotipija. jasno je loš u pogledu dobrobiti. U vrlo nepovoljnim uslovima neke svinje ispoljavaju stereotipno ponašanje u trajanju od 80% u toku 24 časa. Ustanovljene su razlike u nivoima aktivnosti svinja posle ogranićenja. redom. hranilica i napajalica. Većina istraţivača je ustanovila da pregradama ograničene u boksovima ili pak vezane krmače posle oslobaĎanja izraţavaju neaktivnost u duţem vremenskom periodu u odnosu na grupno drţane krmače. treba imati u vidu da su neke svinje veoma neaktivne. Posle hranjenja stereotipije kod svinja u boksovima angaţuju 11% vremena u toku 8 časova. ali seckana slama nema taj efekat. naročito od video rekordera. Sistem drţanja i smeštaja svinja u kome se u znatnoj meri ispoljavaju agresivnosti i meĎusobne borbe u vidu kanibalizma. Aktivnosti i reakcije krmača Kao indikatori loše dobrobiti kod svinja sluţe abnormalno mali nivoi aktivnosti i izostajanja njihove reakcije na dogaĎaje u ţivotnoj sredini. Ove razlike u aktivnosti ţivotinja su pod uticajem pariteta. kao i unutar jednog te istog sistema u veličini ispoljavanja stereotipija. Manji broj istraţivača nije ustanovio razlike ili je ustanovio suprotno. meĎutim. na bilo koji način sputane svinje u duţem vremenskom periodu neredovno konzumiraju hranu i obično u manjim količinama. Ovo ponašanje se ispoljava u vidu griţenja pregradnih šipki. Ponekad se takvo ponašanje uočava i kod svinja ko je se grupno drţe. Ako su neaktivnost uz prateće nereagovanje i stereotopno ponašanje alternativne strategije prilagoĎavanja nepovoljnim uslovima ukupno sagledavanje aktivnosti svinja u odreĎenim uslovima drţanja nije od velike koristi. Jedna od vrlo značajnih posledica sputavanja je da jedinke ne mogu nesmetano ispoljavati interakcije sa drugim jedinkama. ali postoje jasne znatne varijacije izmeĎu različitih sistema smeštaja i drţanja. Ako se hrani u obliku manipulativnog materijala doda neseckana slama nastaje znatno smanjenje pojave stereotipija. One mogu imati poteškoća u odrţavanju telesne temperature zbog narušavanja procesa termoregulacije. svinje u ovim uslovima gajenja ne mogu izbeći delovanje bilo kojih nepovoljnih faktora. Najzad. Posmatranja u trajanju od 2. Jedan od odgovora koji se ispoljava u takvim uslovima. kao i uticaj čoveka koji moţe biti štetan. a druge pokazuju izrazito stereotipno ponašanje. Mnogo je korisnije detaljno izučavanje individualnog ponašanja i sagledavanje reagovanja na precizan način. Stereotipije kod ovih kategorija nisu podjednako rasporeĎene tokom dana. U seriji eksperimentalnih istraţivanja ustanovljeno je da sputane svinje u boksovima izraţavaju manju reaktivnost prema hrani od svinja koje se grupno drţe u stajama. TakoĎe. rezultat su neuočavanja nekih vrsta stereotipija. znatna variranja u reagovanju kod svinja koje se grupno drţe u stajama. različitih manipulacija sa vezanim visećim lancima ili gumama na podu. Izraţavanje seksualnog ponašanja u vidu meĎusobnih kontakta izmeĎu ţenskih i muških jedinki u intenzivnim uslovima gajenja je potpuno onemogućeno. Dodavanje visoko kabastog materijala koncentrovanoj hrani uzrokuje redistribuciju 55 .se jedinke meĎusobno napadaju lezije koje pri tome nastaju treba na odgovarajući način sagledavati i procenjivati. Naročito to dolazi do izraţaja kod nemogućnosti nesmetanog izraţavanja materinske brige zbog uklještavanja krmača.5-29% vremena. gde ove ţivotinje imaju nedovoljnu kontrolu nad okruţenjem je stereotipno ponašanje. Postoje.8-28. kao što je npr. kada nastaju povrede. meĎutim. Stereotipije Uklještene. 9 i 24 časa kod vezanih svinja pokazala su da stereotipno ponašanje angaţuje 1. 15% i 14.

HIGIJENA ŢIVINARNIKA 56 .15 m2 za prosečnu telesnu masu prasadi do 10 kg. godine primenjivati nad svim objektima za smeštaj svinja. 0. naročito onih koje znatno sputavaju kretanje. koji ţivotinje koriste u cilju prilagoĎavanja nepovoljnim uslovima ili su patološka posledica pri pokušaju prilagoĎavanja. Noviji sistemi ishrane koji uključuju primenu elektronske opreme u velikoj meri sprečavaju pojavu agresivnog ponašanja kod svinja u grupi. Iako se agresivno ponašanje često javlja u boksovima ili stajama kod grupnog načina drţanja fizički efekti napada na individuama mogu biti mali. površina smeštajnog prostora ili boksa ne sme biti manja od površine koja se izračunava kvadriranjem duţine tela svinje.30 m2 za prosečnu telesnu masu grla izmeĎu 20 i 30 kg. 0. nijedna strana objekta ili boksa ne sme imati duţinu manju od 75% duţine tela svinje koja je tu smeštena. 0. koje često bivaju napadane i gonjene i kojima je kretanje znatno ograničeno zbog prisustva drugih dominantnih individua je svakako loša.25 kg/dan/nazimica). godine. kao i vezano ili uklješteno drţanje priplodnih grla ili se ovim zakonima rokupotrebe takvih objekata ograničavao do 1998.40 m2 za prosečnu telesnu masu grla izmeĎu 30 i 50 kg. Naredbom Evropske Unije EU 91/630/EEC odgajivač je u obavezi da ispuni sledeće uslove: svakoj svinji koja se drţi u ograĎenom prostoru mora da se obezbedi mogućnost da. Bez sumnje pojave stereotipija su indikator loše dobrobiti kod svinja. Mnoge debate vode se oko toga da li su stereotipije fiziološki mehanizam.stereotipija tokom dana.20 m2 za prosečnu telesnu masu prasadi izmeĎu 10 i 20 kg. ali ne i smanjenje njihovog trajanja. moţe da se okrene. Novi standardi za zalučenu prasad u odgajivalištu i tovljenike predviĎaju površinu smeštajnog prostora od: 0. ali će se od 2001. Često relativno niski nivoi ishrane kod gravidnih krmača doprinose pojavi loše dobrobiti. ali su ipak ograničenja i uklještenja glavni uzroci tome. Agresivno ponašanje nastaje u meĎusobnoj kompeticiji za hranu. Visok nivo ishrane (4 kg/dan/nazimica) rezultira u znatnom manjoj stopi ispoljavanja stereotipija u odnosu na niski nivo (1. U poglavlju o stresu.00 m2 za prosečnu telesnu masu iznad 110 kg. 0. 0.55 m2 za prosečnu telesnu masu grla izmeĎu 50 i 85 kg. da bez teškoća i u svako vreme. Bez obzira šta je u pitanju činjenica je da ako ţivotinje u duţem vremenskom periodu pokazuju stereotipije u pitanju je veoma abnormalno ponašanje. ponašanju i dobrobiti ţivotinja navedeni su podaci o propisima koje su usvojile neke članice Evropske Unije u vezi udobnosti svinja.65 m2 za prosečnu telesnu masu grla izmeĎu 85 i 110 kg. MeĎunarodni propisi u oblasti dobrobiti Većina novih zakona u evropskim zemljama zabranjuje izgradnju novih objekata zatvorenog tipa namenjenih gajenju svinja. Agresivno ponašanje Dobrobit svinja koje povreĎuju druge individue iste vrste. One se učestalo javljaju u većini staja ili boksova. Navedene odredbe Evropske Unije odnose se na sve objekte u izgradnji i na postojeće objekte u fazi rekonstrukcije. odnosno ograničavaju pokrete svinja. najčešće u toku 30 minuta od davanja hrane. i 1. bez obzira na datum izgradnje.

odnosno duţina perioda osvetljenosti objekta moţe se regulisati prema ţeljenom svetlosnom programu. što je najcešce u uzrastu od 72-76 nedelja. koji se nazivaju odgajivališta. U proizvodnji jaja za konzum postoje dve faze. Sa unutrašnje strane zidovi treba da su sagradeni na taj nacin da ih ţivina ne moţe oštetiti kljucanjem. operjao i uspostavio u dovoljnoj meri termoregulaciju. da bi mu se obezbedio neophodan ţivotni prostor. da bi omogucili sprovodenje adekvatnog sanitarnog pranja i dezinfekcije. vec ulogu zatvaranja smešt ajnog prostora i toplotnog izolatora vrši krov. Vec je naglašeno da se pod dubokom prostirkom podrazumeva prostirka koja se formira u ţivinarnicima na odredeni nacin i koja se ne uklanja svakodnevno. Sa stanovišta zoohigijene odgovarajuci pravac postavljanja objekata je sever . Nivo poda ţivinarnika treba da bude nešto viši od okolnog terena i dobro zašticen od prodiranja vode i glodara. ako su u pitanju kokoši nosilje. Prostor izmedu prve i druge pregrade se minimalno zagreva. najbolja smeša za duboku prostirku je kombinacija 1/3 treseta. Zidovi se grade od dobrog izolacionog materijala. Obezbeduje povoljnu toplotnu izolaciju poda i štiti ţivinu od rashladivanja i nagnjecenja nogu i grudi. a to je od 1450 do 1550 g. Takode je poznato da se odgajivališta mogu graditi i bez prozora. mada postoji mogucnost njihovog drţanja i u kavezima baterijskog sistema. Pilici u toku ovog proizvodnog procesa brzo rastu i zbog toga treba voditi racuna o velicini smeštajnog prostora. Naime. U odgajivalištu pilici borave od pocetka do završetka proizvodnog procesa ako se radi o brojlerima (brojlernici). uklanjaju se jedna po jedna pregrada. Kavezno drţanje ţivine je oblik intenzivnog drţanja pod kojim se podrazumeva individualno ili grupno drţanje ţivine u kavezima poredanim u jedan ili više spratova. Higijena smeštaja i drţanja pilica i brojlera Savremeni objekti za odgoj pilica su halskog tipa sa dobro rešenim sistemom za grejanje i provetravanje. što se postiţe primenom odgovarajuceg gradevinskog materijala za njihovu gradnju. Pema nekim autorima. Brojne varijante intenzivnog drţanja ţivine mogu se svesti na dva osnovna oblika: podni sistem drţanja na dubokoj prostirci i kavezni sistem drţanja. jer je podmladak vec odrastao. Unutrašnjost odgajivališta predstavlja prostoriju koja se moţe podeliti u manipulacione prolaze i odreden broj odeljenja. ali se najcešce smatra da na 1 m2 površine poda treba staviti 12-15 pilica. Optimalna telesna masa 18-nedeljnih kokoši treba da bude adekvatna predvidenim normama za odredeni hibrid. Gajenje kokoši za proizvodnju konzumnih jaja i brojlera je u pravom smislu reci vrhunac industrijske proizvodnje u ţivinarstvu. ona se formira pre pocetka proizvodnog procesa. U stajama bez prozora mikroklimat je neznatno pod uticajem spoljašnjih faktora. U principu. svaki od ovih sistema ima svoje prednosti. a posle uklanjanja druge pregrade obicno nije više potrebno dodatno zagrevanje. trajanje dana. i to: 1. Pri gajenju mladih pilica uglavnom se koristi podni sistem. oni treba da su glatki. Prirodno osvetljenje se obezbeduje postavljanjem prozora na frontalnim stranama objekta. Kako podmladak raste. a uklanja posle njegovog završetka. Za izgradnju poda koristi se beton. jer se podmladak u prvim danima ţivota smešta u jedan deo objekta i samo se on greje. faza gajenja kokoši u periodu proizvodnje. Ni u kom slucaju ne treba dopustiti suvišno nagomilavanje pilica. Preporuke za naseljenost pilica u objektima se razlikuju prema raznim autorima. Pored toga. od 18 nedelja uzrasta do iskljucenja iz procesa eks -ploatacije. Pomenuto je da osvetljenje moţe biti prirodno i veštacko. To se cini radi uštede energije. širina objekta krece se od 12-14 m. ili do prebacivanja u druge staje za ţivinu za obnavljanje jata. Smeštaj se rešava izgradnjom specijalizovanih objekata. U principu. a njegova duţina zavisi od broja planiranih pilica.Intenzivni nacin drţanja ţivine podrazumeva gajenje ţivine u objektu tokom cele godine. Koeficijent prirodnog osvetljenja treba da iznosi 1:15 do 1:25. koji omogucava dobru toplotnu zaštitu. Naglašeno je da sluţi za upijanje vlage iz fecesa i njegovo obavijanje. U ovim objektima cesto se ne gradi tavanica. U objektu se obicno postavljaju 2-3 pokretne pregrade kojima se njegova površina deli na 3 ili 4 dela. ali i nedostatke. 1/3 hoblovine i 1/3 secka ne slame. U objektima bez prozora sm anjuje se gubitak 57 . U principu. jer to moţe imati štetne posledice za proizvodnju. Oba sistema drţanja mladih pilica zahtevaju krakteristican nacin smeštaja. Objekti koji sluţe za smeštaj i drţanje pilica treba da imaju dobre termoizolacione sposobnosti. i 2.jug. faza odgoja kokoši do uzrasta od 18 nedelja.

da se sa povecanjem telesne mase pilica povecava i potrebna kolicina vazduha. Za zagrevanje veštacke kvocke koristi se elektricna energija. vec samo pilice. dana koja treba da iznosi od 30 do 36 C. Postoji više varijanti svetlosnih programa. gas. koja deluje u pravcu smirivanja pilica i smanjivanja pojave kanibalizma. Da bi se odrţali optimalni mikroklimatski uslovi uporedo sa rastom pilica potrebno je povecanje koeficijenta ventilacije. a kod brojlera u završnoj fazi proizvodnje od 0. Sa rastom pilica smanjuje se temperatura vazduha u objektu.5 m. U objektu se postavljaju na visinu od 40-70 cm od površine prostirke. treba imati u vidu. te se iz ekonomskih razloga ne preporucuju.toplote zimi i primanje toplote leti. Smatra se da za 200 pilica uzrasta do 35 dana treba obezbediti veštacku kvocku površine 1 m2. Ranije je vec izloţeno da se posebna paţnja posvecuje obezbedenju optimalnih temperatura pilicima u uzrastu od 1.5 W/m2 površine poda. 58 . Optimalan intenzitet veštackog svetla za naše klimatske uslove treba da iznosi 20 luksa. a leti 15 i nešto više izmena vazduha u toku 1 casa. te se zbog toga radi sprecavanja rizika od prekida elektricne energije moraju snabdeti sopstvenim agregatom za struju. koji reflektuju odnosno usmeravaju toplotu prema podu i na taj nacin obezbeduju optimalnu temperaturu. mazut ili gas. kao direktni suncevi zraci. Intenzivna svetlost deluje u pravcu uznemiravanja pilica. a najmanje 10 luksa. i to nedeljno za oko 2 C. u kojima se nalazi zagrejana voda ili para. Medutim. koeficijent ventilacije treba da iznosi 8 do 10. keratoko-njunktivitisa i drugih bolesti. Intenziteti osvetljenosti objekata preko 35 luksa ne ispoljavaju vidan uticaj na telesni razvoj. koje drţe 5000 do 25000 i više pilica po objektu. Jedna sijalica od 250 W je dovoljna za zagrevanje 60 do 100 pilica. Uz to. levka ili krova sa grejnim telom i usmerivaca toplote. koja se podešava prema potrebnoj temperaturi. a završavaju sa 0. Veštacke kvocke su obešene o tavanicu na odredenu visinu. Ove lampe ne greju okolni vazduh. Upotrebom duboke prostirke uz stvaranje vodene pare dolazi do nakupljanja vecih kolicina amonijaka. Adekvatnom ventilacijom odrţava se optimalna vlaţnost u brojlernicima. nedelje uzrasta pilica. Na taj nacin se duţ cele staje u širini od 150 do 160 cm oko cevi obezbeduje ambijent sa optimalnom temperaturom za pilice. Centralno grejanje moţe da obezbedi toplotu kroz toplu vodu (cev ili grejanje zracenjem) ili putem toplog vazduha (direktno ili indirektno). Navedene optimalne temperature u stajama za pilice treba obavezno obezbediti narocito u zimskom periodu. Za pilice u odgajivalištu postavljaju se veštacke kvocke ispod kojih je temperatura uvek viša od one u samom objektu.125 m/s. Radi sprecavanja stvaranje promaje treba voditi racuna o brzini strujanja vazduha u objektu. postoje zapaţanja da pri jacem intenzitetu svetlosti kod pilica dolazi u vecoj meri do pojave kanibalizma. Dalje. Uredaji za provetravanje u objektima bez prozora rade efikasnije. Sijalice u objektima za drţanje pilica ne treba da budu postavljene na vecoj visini od 2. Odrţavanje optimalne temperature moţe se postici ogradivanjem prostora ispod veštacke kvocke kartonom ili nekim drugim materijalom. širenja respiratornih infekcija. ili 5. Vecina od njih je visoko automatizovana. ali svi pocinju sa intenzitetom osvetljenja od 3 W/m2 površine poda. termostatski kontrolisana. Zbog toga se cesto prozorska stakla premazuju crvenom bojom. a cena objekta je manja zbog jednostavnih zidova. Centralno grejanje je cetvrti nacin zagrevanja prostora za odgoj pilica. Zbog toga optimalno provetravanje predstavlja u ovakvoj proizvodnji jedan od osnovnih zoohigijenskih zahteva. Velike komercijalne farme. ovi objekti su zavisni od stalnog obezbedenja elektricne energije za napajanje uredaja za provetravanje i osvetljenje. i sa pogonom na mazut. Nekoliko tipova centralnog sistema grejanja je razvijeno za takvo korišcenje. Ţivina ima veliki obim plucne ventilacije i izlucuje velike kolicine ugljen-dioksida i vodene pare. najcešce instališu centralni sistem grejanja.3 m/s. Moguce je i ventralno zagrevanje pilica. sve do temperature od 21 C na kraju 4. koja treba da iznosi 12-18 C. U suštini. do 10. ugalj ili elektricnu energiju. Ako se cevi postave 30 cm iznad poda obezbeduje se dorzalno zagrevanje pilica. pomocu ugradenih cevi u sam pod odgajivališta odnosno brojlernika. Prema preporukama broj-nih autora brzina strujanja vazduha kod jednodnevnih pilica ne bi smela da bude veca od 0. Najcešce se u objektima za pilice primenjuje princip dvojnog mikroklimata. Infracrvene lampe su druga mogucnost lokalnog zagrevanja. One se grade u obliku kape. a plava svetlost ih cini gotovo slepim. Sve to moţe dovesti do znatnih gubitaka kod pilica. Pilici u toku rasta zahtevaju razlicite temperature objekta u kome se nalaze. i to u uţem ambijentu pomocu veštacke kvocke (prenosivi grejaci) i u širem ambijentu putem centralnog zagrevanja citave staje. koja treba da iznosi 60-75%. U zimskom periodu ona treba da ima niţe vrednosti jer se u protivnom teško odrţava suvoca prostirke.

i za to vreme ostvare telesne mase od 1. Svaki red baterije sadrţi 3 ili 4 sprata kaveza. dvofazni i trofazni. Pri višoj temperaturi vazduha. Smatra se da je na svakih 100 pilica dovoljna jedna pojilica. U savremenoj komercijalnoj proizvodnji brojlera ţivina provede ceo ţivot u jednom objektu. suvu i komfornu sredinu za pilice tokom celog turnusa. smanjuje se opasnost od širenja zaraznih bolesti i poboljšava kontrola produktivnosti. Jedne su sa ugradenim grejacima. Prva faza u dvofaznom tovu do uzrasta od 4. a odvodni ispod same strehe.5 cm2 otvora odvodnih kanala i 9. U baterijskom nacinu drţanja pilici se stavljaju u kaveze. ali bez stvaranja uslova za promaju. Kolicine popijene vode u velikoj meri zavise od temperature vazduha i nacina ishrane. od kojih se formiraju baterije. Po jednom grlu predvida se oko 19. a kasnije se koriste automatske visece pojilice. kolicine vode koje se moraju obezbediti su 300-400 cm3 po grlu dnevno. Objekat za brojlere treba da obezbedi cistu. pilici uzimaju srazmerno vece kolicine vode. Za napajanje podmlatka u prvim danima ţivota koriste se tzv. U njima temperatura treba da iznosi 22 C preko dana i 24 C preko noci. zbog manjih troškova kod izgradnje. onda se na 1 m duţine racuna 30 pilica uzrasta 5 nedelja ili 20 starijih pilica. U baterijama sa ugradenim grejnim telima pilicima u prvim danima ţivota mora biti obezbedena temperatura od 32 do 35 C. nedelja i odvija se u baterijama u kojima gustina naseljenosti pilica iznosi 30 grla na 1 m2 površine poda.8-2. Ako se koriste duţinske hranilice.0 kg. Druga faza obuhvata pilice od 5 nedelja pa do kraja tova sa gustinom naseljenosti 20 pilica na 1 m2 površine poda. Dnevna potrošnja vode po piletu iznosi 150 250 cm3. nedelje pa do kraja tova u baterijama u kojima se smešta 20 pilica na 1 m2 površine poda. dobro osvetljeni. Pilici ostaju u baterijama sve do klanja. Brojlerski pilici danas se tove svega 42-45 dana. do 3. ovaj nacin drţanja brojlera od strane etologa se danas podvrgava oštroj kritici zbog ogranicavanja njihovih brojnih aktivnosti. a odvija se u baterijama bez ugradenih grejaca. Tov pilica u baterijskom nacinu drţanja moţe biti jednofazni.U brojlernicima najbolji efekti ventilacije postiţu se primenom elektricnih ventilatora. nedelje sa gustinom nase-ljenosti 60 pilica na 1 m2 površine poda. zavisno od uzrasta pilica. koje se u objektima redaju u nekoliko redova. Na svakih 100 pilica potrebno je obezbediti površinu za ishranu od 0. Visece hranilice se u pocetnom periodu postavljaju na visini od 4 -5 cm. Baterijski nacin drţanja koristi se u brojlerskoj proizvodnji. nedelje odvija se u baterijama sa grejacima i uz gustinu naseljenosti do 40 pilica na 1 m2 površine poda. nipl-pojilice ili valov-pojilice. Vecina novih objekata za brojlere koji se sada podiţu je širine 6 do 12 m sa krovom na dve vode. koji nisu velika smetnja kod cišcenja traktorom. a prostirka da bude u dovoljnoj meri suva.7 cm2 otvora dovodnih kanala. on treba da bude dovoljno topao (u skladu sa ranije iznetim podacima o temperaturi ţivotne sredine). Medutim. a kod pilica uzrasta 5 do 9 nedelja na 1 m duţine valov pojilica racuna se 10 do 40 pilica. pošto odredena kolicina vode ispari iz pojilica. do 6. Dovodni ventilacioni kanali postavljaju se na visini od 90-145 cm iznad poda. što ukljucuje i potrebe vode za odrţavanje higijene. Duţina objekata varira od 60 do 180 m.6 m2. Objekti u kojima se drţe baterije moraju biti solidno izgradeni. Druga faza tova obuhvata pilice uzrasta od 4. a u kasnijem periodu na nešto vecoj visini. Drveni ili celicni krovovi tipa rešetke se sve cešce zamenjuju sa jednim ili dva reda stubova. Njime se pored boljih higijenskih uslova postiţe veca proizvodnja i bolje korišcenje podne površine. Ishrana pilica do uzrasta od 7 dana obavlja se ispod veštacke kvocke upotrebom plitkih sudova. Za starije pilice koriste se automatske visece ili duţinske hranilice. i troši se za druge namene u objektu. jer nemaju ugradena grejna tela. dobrih termo izolacionih sposobnosti i dobro ventilirani. Dalje. Kapacitet varira. rucne pojilice od 3 ili 5 L. Treca faza tova odvija se od 7. Danas je proizvodnja brojlera maksimalno mehanizovana i automatizovana. Na cilindricnu hranilicu kapaciteta 7 kg hrane racuna se 45 mladih ili 30 odraslih pilica. uz relativnu vlaţnost 60-70%. a u druge se vrši centralno zagrevanje celog objekta. a vecina njih u proseku ima duţinu 90 do 120 m. Izmedu redova bat erija nalaze se manipulativni hodnici. prospe se prilikom napajanja. Prema tome da li su ugradeni grejaci ili ne. Sveţ vazduh u objektu treba da cirkuliše neprekidno. Medutim. ali u najnovijim objektima on se krece od 7200 do 20000 59 . razlikuju se dve vrste baterija. uz utrošak hrane ispod 2 kg za 1 kg prirasta. Jednofazni tov je sa gustinom naseljenosti 20 pilica na 1 m2 površine poda. U prvoj fazi u trofaznom tovu obuhvaceni su pilici uzrasta od 1.

kako bi pilici imali stalno vode na raspolaganju bez veceg kretanja. jer je grejanje vaţna stavka u troškovima proizvodnje brojlera. treba da je na raspolaganju sve vreme gajenja brojlera. 5-6 puta dnevno. uz odgovarajuci broj ventilatora. Pilici se ne vade iz kutija hvatanjem rukama. a ponekad i kutija u kojima su transportovani. Nase-ljavanje pilica pocinje uvek od kraja objekta i završava se poslednjim krugom. a i rasturanje hrane. jer su one iskljucivo za jednokratnu upotrebu. pri cemu se kontroliše njihovo opšte stanje. Kvalitetni pilici odmah staju na noge i traţe hranu i vodu. kao i prehlada u prvim danima ţivota. ali najnoviji trend je povratak gajenja u manjim jatima. svako nenormalno ponašanje. Kod lokalnog zagrevanja. Ostavljanje u tovu samo sposobnih pilica za normalni rast. Pojilice od 5 L su najprikladnije za pilice. moguce je koristiti za napajanje pilica vec od prvog dana ţivota. jer se propusti negativno odraţavaju na konacne rezultate tova. Brojleri se uvek hrane po volji. ali oni pruţaju ravnomerno snabdevanje pilica hranom i velike uštede u radnoj snazi. Na adekvatan nacin formirana i odrţavana prostirka znatno smanjuje zdravstvene probleme u tovu. koji je najbliţi vratima. kako bi se izbegla kontaminacija. visecih. Za vreme i posle završetka naseljavanja proverava se temperatura sredine u visini leda pilica i to na obodu kruga i u celoj prostoriji. Krugovi se formiraju od lesonita ili kutija u kojima su pilici transportovani. Silosi (binovi). Osim toga. ^ista voda. Krov. Svako nevitalno i slabo pile treba odmah odvojiti. Razmeštaj pojilica po objektu mora biti pravilan. Kasnije se prelazi na ishranu iz normalnih visecih hranilica ili podnog konvejera. takode treba redovno prijavljivati strucnim veterinarskim i zootehnickim sluţbama. Nipl-sistem. Od samog useljavanja pilica pocinje njihova nega i nadgledanje normalnog odvijanja tehnološkog procesa proizvodnje. kao i opšte stanje jata. a posebno onaj sa šoljom. Uginule pilice treba staviti u plasticnu kesu i sacuvati na odgovarajucem mestu da ih doktor veterinarske medicine pregleda. Mali pilici se mogu hraniti iz plasticnih tacni. napajanje i ventilaciju. a kasnije one treba da se zamene automatskim visecim pojilicama. Kontrola konzumiranja hrane takode je veoma znacajna. Unošenje pilica u nedovoljno zagrejan objekat. Ovim rasporedom postiţe se normativ: minimum 50 pilica na 1 m2 podne površine. da izdrţe cesto pranje i dezinfekciju. a uginule pilice tokom transporta evidentirati. Brojleri se danas gaje skoro iskljucivo u potpuno kontrolisanim objektima. Najcešce se ovi objekti grade bez pregradivanja na boksove. kijanja. Svaki savremeni ţivinarnik za proizvodnju brojlera mora biti opremljen sistemom za ventilaciju. u vidu krkljanja. cevastog tipa ili putem automatskih hranilica.brojlera. Osnovni svakodnevni zadatak radnika je obilazak celog objekta. uz visinu ograde od 20-30 cm. Dobra izolacija štedi mnogo energije. Broj uginulih pilica se svakodnevno evidentira. Oprema za grejanje brojlera je identicna opremi za odgoj pilica za podmladak. Izolacija objekta mora biti maksimalno korektno uradena. najprakticnije je da se formira odreden broj krugova ispod grejaca. nevitalni i škart pilici moraju se izdvojiti iz jata prvog dana. temperature 12-14 C. Prestanak ili slabije uzimanje hrane i vode treba odmah prijaviti doktoru veterinarske medicine. U ove krugove stavlja se 20 tacni hranilica i 10 malih pojilica za smeštaj oko 700 jednodnevnih pilica. u prvim danima ţivota. ima za posledicu veliku stopu smrtnosti. kao i znatno slabiji prirast preţivelih pilica. Oni su precnika oko 3 m. da su postavljene na odgovarajucu visinu. Danas se za brojlere koristi niplsistem napajanja. Treba nadgledati da pojilice ne cure. U prvim danima ţivota pilici se hrane davanjem manjih kolicina hrane. Od pocetka do kraja tova brojlera treba sistematski nadgledati funkcionisanje sistema za ishranu. Kontrola ambijentnih uslova u prvoj nedelji ţivota je od velikog znacaja. vec blagim izrucivanjem. konvejeri za raznošenje hrane i automatske hranilice su najskuplji deo opreme. 60 . Kada pilici rado uzimaju hranu i vodu to ukazuje na zdravo jato. zidovi i pod moraju biti glatki. Slabi. Pravilnim odrţavanjem pojilica sprecava se vlaţenje prostirke. i da se voda prilikom njihovog pranja ne prosipa. nakostrešenosti perja i slabog apetita. od 1200 do 2500 brojlera. isecenih kutija i uloţaka za jaja stavljenih na pod. kontrola pojilica i hranilica i izdvajanje uginulih pilica. izuzev u prvoj nedelji ţivota pilica. Voda se sipa u male prirucne pojilice i stavlja u krugove 2-3 casa pre njihovog naseljavanja da bi se malo ugrejala. na primer. prvi je korak za uspešnu proizvodnju. Na ovaj nacin oni se hrane samo prvih 10 dana. Kutije se iznose iz objekta i spaljuju. kada treba da bude za 1-2 C niţa od sobne temperature. U sledecem stadijumu brojleri se mogu hraniti iz valov-hranilica. Odmah po stavljanju u krugove pilici se hrane iz plitkih tacni ili cistih uloţaka za jaja.

ni duţi od 20 dana. Vaţno je da im se onemoguci nocenje u gnezdima. U objektima za podni sistem smeštaja podmlatka koristi se duboka prostirka. Takode. Gnezda treba obezbediti neposredno pred pronošenje. Smeštaj i način drţanja podmlatka Podmladak je kategorija ţivine uzrasta od 2 meseca. Ako se mlade kokoši prebacuju iz objekta za odgoj u objekat za nošenje.2 m2. Posle toga pilici se hvataju pri prigušenom svetlu i stavljaju u plasticne kaveze. od 3 do 4 meseca 0. kao i redovno odrţavanje dezinfekcionih barijera u funkcionalnom stanju. navlaţeni deo prostirke treba ukloniti iz objekta i zameniti je novom i suvom. on ima i brojne nedostatke. najdalje u toku sledeceg dana. kako bi se u što kracem vremenu objekti pripremili za prijem nove partije pilica. Hranilice i pojilice treba locirati tako da obezbeduju hranu i vodu podmlatku bez veceg kretanja od 4-5 m. U preventivnoj zaštiti od z nacaja je redovna vakcinacija prema programu koji propisuje i sprovodi veterinarska sluţba.5 m. U stajama za podmladak ţivine nema potrebe za dopunskim zagrevanjem. Takav nacin drţanja ima svoje prednosti. stvaranje mogucnosti da se u okviru jednog objekta gaji više starosnih grupa i najzad postojanje mogucnosti dobre kontrole i nadzora. Na 1 m duţine sedala dolazi 20 do 25 jedinki. Plasticni kavezi se moraju u kamionu pravilno sloţiti. danas se istice ogranicavanje kretanja i drugih aktivnosti kod podmlatka. Po završetku turnusa tova treba nastojati da se utovljeni pilici što pre isporuce na klanje.4 m2 podne površine. a na 1 m duţine napajalice 50 grla. Objekat se duţom osovinom postavlja u pravcu sever-jug. U kontroli funkcionisanja sistema za ishranu bitno je pratiti rad uredaja za hranjenje i utvrditi da li dovoljne kolicine hrane dospevaju u hranilice. Zato je dobro da udaljenost izmedu proizvodnih objekata i klanice ne bude veca od 100 km. Dug i neudoban transport moţe znatno uticati na povecanje kala i pojavu vece stope mortaliteta brojlera. Pri stavljanju u kaveze mora se voditi racuna o pravilnom rasporedu pilica. Za svako grlo podmlatka u uzrastu od 8 do 12 nedelja potrebno je obezbediti 0. Organizacija isporuke brojlera mora biti besprekorna. Valovi za mleveni kamen (grit) su prateca oprema koja se najcešce obezbeduje podmlatku u odgoju tokom perioda rasta. kao što su: maksimalno korišcenje prostora. Kako se pribliţavaju polnoj zrelosti treba uvesti dodatne valove za kalcijum. Na 1 m duţine hranilice racuna se 20 do 25 grla. ali i u baterijskim kavezima. a u prvom redu. što za-visi od njihove telesne mase. Ţivinarnik za podmladak je širine 12 do 14 m. vremenskih uslova i duţine transporta do klanice. smanjenje opasnosti od širenja infekcije putem fecesa. U kaveze se stavlja 12-17 brojlera. Transport do klanice se obavlja u što kracem vremenskom roku. visine oko 2. ali su ona poţeljna. Po završetku tova. Gajenje podmlatka vrši se najcešce u objektima sa dubokom prostirkom. Optimalni period izmedu dva uzastopna turnusa ne bi trebalo da bude kraci od 10. kada se mlade kokoši koriste za zamenu proizvodnog jata. pa do 5 meseci.Ako dode do vlaţenja prostirke i stvaranja pokorice. Smeštaj i nacin drţanja kokoši nosilja 61 . Postupak hvatanja i stavljanja u kavez mora biti blag da se pilicima ne lome krila i noge. svi pilici moraju biti isporuceni u klanicu. Medutim. Preseljenje mladih kokoši odgojenih u kavezima u objekte sa podnim sistemom deluje u vidu stresa koji moţe doprineti smanjenju nosivosti. ona povecavaju komfor ţivine u periodu toplog vremena i pomaţu da se stekne navika za sedenjem u periodu nošenja. Gajenje u kavezima ima svoje opravdanje samo ako podmladak boravi u kavezima za vreme citave proizvodnje. a njegova duţina zavisi od broja grla podmlatka. kako bi se one postepeno privikavale na njih. Ranije je u znatnoj meri u svetu primenjivano baterijsko drţanje podmlatka. Sedala se cesto ne koriste u odgajivanju podmlatka. Korisna su zbog lakšeg odrţavanja higijenskih uslova u objektima. Najmanje 12 casova pre isporuke pilicima se prestaje davati hrana. koji prethodno moraju biti oprani i dezinfikovani. mada se to moţe rešiti i izmenom recepture hrane. U njima se mogu stavljati sedala za spavanje. potrebno je obezbediti samo nekoliko gnezda.3 m2 i za stariji podmladak 0. kako bi se mlade kokoši postepeno navikavale da ulaze u njih.

dekadno. Unutrašnje strane krova moraju biti dobro termoizolovane. drugi sprat odnosno red kaveza i kasniji redovi se mogu postavljati direktno iznad niţih redova. U tom sistemu grede se postavljaju najcešce na 2/3 podne površine. a visine 2. Pod se gradi od betona sa dobro izolovanom podlogom. Ţivinarnik treba da bude dobro toplotno izolovan i dobro provetravan. celorešetkasti pod. Kada se koriste višespratni kavezi. ali i opremom montiranom na traktoru. kombinacija rešetki i duboke prostirke. U objek tu se postavljaju grede. omogucava bolju termoizolaciju objekta i pravilno podešavanje veštacke svetlosti u ţivinarniku. Uklanjanje izmeta se vrši posebnom opremom (skreperima). mali ţicani kavezi postavljeni su jedan do drugog. i to za proizvodnju konzumnih jaja i za reprodukciju. Do nedavno je to bio tip objekta za ekskluzivno gajenje nosilja. na pogodnoj radnoj visini za radnika. U ovom sistemu postoje dve osnovne kombinacije rešetkastog i punog poda. Objekti za nosilje se grade bez prozora što sma njuje troškove izgradnje. cija velicina nije standardizovana. U prvoj kombinaciji po jedna polovina rešetki postavlja se na svakoj strani a prostirka po sredini objekta. Za naše uslove 62 . Postavljaju se u jedan ili više redova. kombinacija rešetki i duboke prostirke. Pitanje smeštaja i nacina drţanja rešava se na slican nacin u oba pravca proizvodnje. posebno kod rasa i hibrida za meso. U kaveznom sistemu. Takav sistem omogucava dobru plodnost. Rešetke se postavljaju na razlicitoj visini od poda. Podni sistem drţanja kokoši nosilja ima tri varijante: 1. Sastoji se od prostirke koja pokriva ceo pod. Podni sistem drţanja kokoši nosilja Mesto na kome se gradi ţivinarnik treba da bude ocedito. i to poprecno od jednog do drugog duţnog zida na posebne nosace. Za gradnju staja sa podnim sistemom drţanja kokoši preporucuje se isti materijal kao za gradnju odgajivališta. da bi mogli da izdrţe teret ţivine. a podovi sa prostirkom do bocnih zidova objekta. Najstariji sistem je gajenje kokoši nosilja na punom podu sa dubokom prostirkom. Kokoši nosilje danas se drţe u tipskim objektima sa betonskim podovima. ili uvuceni za 1/2 dubine kaveza dajuci stepenasti izgled baterije. a gnezda su obicno poredana na jednoj ili obe strane objekta. Hranilice i pojilice su locirane na prostirci. što zavisi od tipa nosilja. Kombinacija rešetkastog i punog poda sa dubokom prostirkom je cesta kombinacija kod ţivine koja proizvodi jaja za nasad. dok se kod elitnih jata primenjuje drţanje u objektima sa dubokom prostirkom. Kod nosilja teškog tipa postavljaju se na visini 30 -50 cm. sa hranilicama i pojilicama lociranim na rešetkama. Na ceonim stranama ţivinarnika ostavljaju se dovoljno široka vrata. a jaja za nasad su cistija nego kod drugih sistema. Kao što je vec naglašeno podni sistem drţanja kokoši nosilja ima tri varijante: 1. cetiri ili maksimalno pet kokoši nosilja. Duţina ţivinarnika odreduje se prema broju kokoši koje treba smestiti. Ako su u objektima postavljeni prozori. onda se racuna sa koeficijentom osvetljenja 1:15. U prakticnim uslovima se cesto od punog poda do rešetki ukoso postavljaju letve u vidu merdevina kako bi se ţivina lakše obostrano kretala. 2. pod sa dubokom prostirkom. tri ili više spratova.0-2. 2. ^išcenje poda moţe biti nedeljno. Ako je objekat previše širok. obicno metalne ili drvene. i 3. uglavnom kao parni kavezi. Pri tome se kod gajenja kokoši za proizvodnju konzumnih jaja smeštaj rešava na dva nacina. Njegova duţa osovina postavlja se u prav cu sever-jug. ali se moţe cistiti i jednom na kraju svakog turnusa. s tim da sa svake strane ovakve baterije postoji manipulativni hodnik. Korišcenje rešetke ili ţicane mreţe nad celim podom je druga mogucnost gajenja nosilja. mogu se drţati tri. podnim ili kaveznim drţanjem. mesecno. a kod lakog na visini 60-80 cm. u nekoliko redova se postavljaju dodatni podupiraci.Gajenje kokoši usmerava se u dva pravca. Staje za kokoši su širine 12-14 m. u dugim redovima.2 m do strehe. širine 70-90 m. U drugoj kombinaciji rešetke se postavljaju po sredini. i 3. koja omogucavaju sve predvidene mehanizovane manipulacije. Mora se napomenuti da je sudbina kaveznog sistema drţanja ţivine u mnogim zemljama neizvesna. Baterije su postavljene na dva. Ovaj sistem zahteva minimalnu kolicinu opreme. Ostala trecina je puni pod koji je pokriven prostirkom. Eks-krementi se sakupljaju ispod rešetki i mogu se odstraniti mehanickim cistacem. Danas se više od 90% nosilja drţi u kavezima. celorešetkasti pod. jer se društvo za zaštitu ţivotinja u tim zemljama vec izborilo za prirodno drţanje ţivine. pod sa dubokom prostirkom. U kavezima.

75 m3 vazdušnog prostora. pre svega tokom zimskih meseci. ali jedan broj njih i van gnezda. U ventilacione kanale postavljaju se elektricni ventilatori. Ovakva gnezda grade se sa duţinom od 1. Sa druge strane. U objektima za nosilje odvijaju se tri osnovne radnje: sakupljanje jaja. ima slicno dejstvo kao i trajno svetlo. Ovaj sistem je danas uglavnom zastupljen u malom procentu.5 m. Optimalna temperatura u objektima za kokoši nosilje iznosi 12-20 C. Varijante programa svetlosnog dana opisane su ranije u ovom poglavlju. jata koja se drţe na podu imaju manju proizvodnju jaja od jata u kavezima. Veštacko osvetljenje se obezbeduje sijalicama. kao što je vec naglašeno. Postoji više varijanti programa osvetljavanja nosilja. pa je zasnivanje ove proizvodnje prihvatljivo za proizvodace sa manjim kapitalom. Svetlost deluje takode i na izlucivanje folikularnog hormona hipofize i na broj zrelih folikula. uz odgovarajuci intenzitet osvetljenja. jer smanjuje ocekivani pad nosivosti. Najbolja mogucnost za programiranje osvetljenja postoji u objektima bez prozora. krece se od 8 do 12. vec im se ulaz i izlaz nalaze sa strane. U proizvodnji komercijalnih jaja mnogo se cešce koriste zajednicka gnezda. u jednocasovnim razmacima. jer ne dozvoljava nosiljama da napuštaju sedala i na taj nacin ne dovodi do produţetka hranidbenog dana.5 W/m2 podne površine. Postoji mogucnost korišcenja osvetljenja u trajanju od 24 casa. Ako je pod delom sa rešetkama gustina naseljenosti se moţe povecati na 10-12 po 1 m2. Iako ovakvo osvetljenje deluje stimulativno na nosivost. mada nije iskljuceno da ce opet biti aktuelan. pa je veci procenat jaja sa prljavom ljuskom nego u baterijskom sistemu gajenja. Na jedno individualno gnezdo racuna se 4 do 5 kokoši ili oko 75 63 . Svetlost ima presudan uticaj na nosivost ţivine. Osim toga. Ovaj metod osvetljenja takode sluţi jedino za povecanje nosivosti tokom jeseni i zime. a postiţe se putem prozora sa koeficijentom osvetljenja 1:15-20. Individualna gnezda se obicno koriste u selekcijske svrhe radi kontrole nosivosti. Racuna se da je za jednu kokoš potrebno obezbediti 0. do nekoliko stotina grla. jer kasnije dovodi do opa-danja nosivosti. koja mogu biti individualna ili zajednicka. snabdevanje kokoši hranom i vodom i odrţavanje i cišcenje duboke prostirke. Iskorišcavanje objekta je 2-3 puta manje nego pri drţanju nosilja u baterijama. a sluţe za 60 kokoši. Pored uticaja na izlucivanje hormona svetlost odvaja period kretanja i ishrane od perioda mirovanja ţivine. Drugi vaţan deo opreme ţivinarnika predstavljaju gnezda. Utrošak hrane po grlu takode je nešto veci nego u baterijama. Za vece proizvodace je taj sistem gajenja nosilja manje interesantan. Za gajenje nosilja na podu potrebna su manja ulaganja u opremu i objekte. kojim se moţe uticati na nosivost. Obicno se više ovakvih gnezda u dve etaţe povezuje u jedan zajednicki objekat. Zajednicka gnezda nisu spreda otvorena. jer je manje intenzivan od kaveznog sistema. Koristi se i šok ili blic osvetljenje. Iako odrasle kokoši imaju dobro izraţenu sposobnost prilagodavanja na uslove spoljašnje sredine. predstavlja vaţno sredstvo. Kokoši nose jaja u gnezdima. Intenzitet optimalnog prirodnog osvetljenja u objektima za nosilje iznosi 20 luksa. visoko 35 cm i široko 30 cm. Ovaj sistem je pogodan za gajenje manjih jata. zavisno od godišnjeg doba. ali kod vecine dolazi do maksimalnog produţenja dana na 15 casova. a koeficijent ventilacije. one se ipak moraju štititi od nepovoljnih mikroklimatskih uslova.kao standard moţe se uzeti 5 do 7 kokoši na površini poda od 1 m2. jer se društvo za zaštitu ţivotinja u mnogim zemljama. Sakupljanje jaja vrši se otvaranjem poklopca koji se nalazi sa strane ili odozgo. a optimalna relativna vlaţnost 60-75%. Za jednu kokoš potrebno je obezbediti 20 cm duţine sedala. u kojima je iskljuceno delovanje dnevnog svetla. Svako individualno gnezdo je duboko 35 do 38 cm. i organizam kokoši nije u stanju da izdrţi celodnevno osvetljenje tokom celog perioda nosivosti. zbog vece aktivnosti nosilja na podu. Pod ovim se podrazumeva postupak osvetljavanja sa intenzitetom svetlosti od 300 do 1500 W u kratkom vremenskom periodu (5 do 35 sekundi). ne sme se primenjivati na pocetku perioda nošenja. racunajuci 3. Plansko upravljanje svetlom putem razlicitih svetlosnih programa. U odnosu na druge programe osvetljenja “šok svetlo” ima prednosti. Ovakav sistem osvetljenja moţe se koristiti jedino u zimskim mesecima i na kraju perioda nošenja. koji tada normalno nastaje. Navedeno osvetljenje. Ritam svetla i tame stoji u neposrednoj vezi sa izlucivanjem luteinizirajuceg hormona hipofize za pokretanje ovulacije. Za odmor kokoši postavljaju se specijalna sedala koja mogu biti nepokretna i pokretna. izborilo za zabranu gajenja ţivine u kavezima.

Hranjenje kokoši vrši se iz hranilica koje su cilindricnog oblika ili u vidu valova. Kavez ima gvozdeni okvir ograden ţicom. kako bi se izbeglo vlaţenje duboke prostirke. kapljaste i nipl-pojilice. koji omogucavaju izuzetno veliku gustinu naseljenosti objekata. Treba voditi racuna o ravnomernom osvetljavanju baterija i kaveza u njima. Baterijski sistem drţanja kokoši U ovom sistemu kokoši se drţe individualno ili po više njih u kavezima svrstanih u baterije.kokoši na 1 m2 zajednickog gnezda. vrši se njegovo temeljno mehanicko cišcenje. Kod njihove konstrukcije vaţno je da je onemoguceno zagadivanje hrane ekskrementima. ovom sistemu smeštaja ozbiljni prigovori se stavljaju zbog krajnjeg ogranicenja kretanja i drugih aktivnosti kokoši nosilja. površina mora biti drenirana. Sa ove trake jaja se prebacuju u mašinu za sortiranje. Iznad kanala za sakupljanje jaja nalazi se valov za hranjenje. 64 . Redovi baterija se mogu postavljati paralelno sa duţim zidom ţivinarnika. napajanja. Ovaj sistem ima citav niz dobrih strana. a iznad njega valov za napajanje. jer ono deluje kao stresogeni faktor. sastavljena od 60 i više kaveza. dubine 45 cm i visine 45 cm. To se odnosi na svu opremu. Ţivinarnici za smeštaj baterija grade se u osnovi po istom principu. Snabdevanje kokoši vodom vrši se primenom automatskih pojilica razlicitog oblika. Više ovakvih baterija reda se u dva ili više redova sa odgovarajucim manipulativnim prolazima. Na ovom mestu moţe da se nalazi automatska neprekidna traka za sakupljanje jaja. Raspored baterija kaveza u ţivinarniku moţe se vršiti uglavnom na dva nacina. o cemu se govori na kraju ovog poglavlja. U drugom slucaju. Pored toga. koje se postavljaju u 2. a posebno na hranilice i pojilice. Za baterijsko drţanje kokoši koriste se kavezi širine 35. a na prednjem 12. Prebacivanje podmlatka u objekte za kokoši nosilje trebalo bi da se vrši ujutru ili rano popodne kako bi se mlade jedinke još u toku dana prilagodile na novi ambijent.0 do 37. a to se u znatnoj meri odraţava na proizvodnju jaja. manja ucestalost pojavljivanja zaraznih i parazitskih bolesti i kanibalizma. i to obicno svaki red sa tri ili cetiri etaţa kaveza. Baterijskom nacinu drţanja ţivine stavlja se kao prigovor velika investiciona ulaganja za opremu ţivinarnika. maksimalna gustina naseljenosti kokoši po 1 m 2 podne površine.5 cm. Hranilice su najcešce obešene i uzdignute iznad poda u visini ramenog zgloba kokoši. Veliku paţnju treba posvetiti i planiranju kapaciteta ventilacionih uredaja. 3 ili više redova u ţivinarniku. dobijanje cistih jaja. naslanjaju svojom zadnjom stranom jedan na drugi cime formiraju jednu bateriju. Pri tome se dobija jedan centralni uzduţni i dva bocna prolaza. Na taj nacin dobija se kanal koji sluţi za sakupljanje jaja.5 cm. Pod je na zadnjem delu uzdignut od podloge 22. povoljniji uslovi za rad i dr. Poţeljno je što manje uznemiravanje kokoši. Poţeljno je da se ţivinarnik posle cišcenja i dezinfekcije radi biološkog odmora ostavi 10 do 20 dana prazan. a odatle na pakovanje. kao i oni kod podnog sistema drţanja ţivine. automatizacija ishrane. Obicno se na svakih 10 do 15 kokoši racuna 1 m duţine valov-hranilice. U drugoj se broj snešenih jaja smanjuje na 75 do 80%. sanit arno pranje i dezinfekcija. Za prevoţenje podmlatka koriste se kavezi u kojima moţe stati 20 do 30 grla. Oko pojilica. što ukupno posmatrano smanjuje potrebne investicije za njihovu izgradnju.5 cm. automatske pojilice sa ventilom. Poznato je da najveci broj jaja kokoši snesu u prvoj godini iskorišcavanja. a to su: veca proizvodnja. jer je kod ovog sistema drţanja ţivine potreban znatno veci obim ventilacije. Najcešce se koriste protocne pojilice. To je i razlog što je u proizvodnji jaja danas prihvaceno drţanje kokoši samo godinu dana. Pod se završava 15 cm iznad kaveza i savijen je na gore. kao i ispod njih. lakše izdvajanje obolelih jedinki. Izmedu redova baterija ostavljaju se manipulativni hodnici koji su povezani sa dva prolaza izmedu duţih zidova ţivinarnika i redova baterija. sakupljanja jaja i cišcenja izmeta. redovi baterija se mogu postavljati paralelno sa širinom ţivinarnika. Tek posle toga prelazi se na formiranje nove duboke prostirke. a dalje proizvodnja jaja progresivno opada. pri cemu se uzima da se u gnezdima nalazi oko 24% kokoši. Ako je u ţivinarniku bilo ranije ţivine. Na dnu kaveza nalazi se koso poloţeni pod od ţice. Kod toga se obicno dva reda. ali treba imati u vidu i to da je za smeštaj kokoši kod ovog sistema potreban manji broj objekata.

pa se uz odredene mere predostroţnosti mogu u znatnoj meri ublaţiti štetni efekti. kada se privode klanju. Ako kokoši dolaze sa podnog sistema drţanja. davanje vitamina C nekoliko dana pred povecanje temperature. opravke ili tehnološke zahvate. U uslovima naše klime.5 do 5 meseci i ostaju godinu dana. cak i do 6 spratova. Ucenje se sastoji u tome što se štapicem provucenim kroz kavez dodirne vrh nipl-pojilica. Zanemarivanje bilo kog od ovih faktora negativno se odraţava na zdravstveno stanje kokoši. što znatno smanjuje potrebne investicije za izgradnju ovakvog sistema.Danas je usvojen princip drţanja po 2 ili 3 kokoši u jednom kavezu. odnosno gajbama direktno do objekta. povecanje koeficijenta ventilacije i dr. a prve kapi vode podstaknu kokoši koje su ţedne da piju. mada mogu da se koriste i druge kombinacije. a da to nema veoma loše posledice na proizvodnju jaja. Pri useljavanju mora se obratiti paţnja na kondiciju i opšti utisak o zdravstvenom stanju jedinki u jatu. sveţije su noci. dehidriranost nosilja. cak i do 33 C. kada su spoljne temperature visoke. Ekstremno niske ili visoke temperature imaju dalekoseţne negativne posledice po mlade nosilje. u zavisnosti od tipa kaveza. a procenat jaja sa slabom ljuskom naglo raste. Pored toga. kokoši se vade iz kaveza za transport i useljavaju u kaveze objekta. U svaki kavez u bateriji se stavlja 2-3 ili 4-5 kokoši. Svaku kokoš koja nije postigla odgovarajucu telesnu masu (1450 -1550 g) treba izdvojiti i naseliti samo odabrane jedinke u jato. oprati i dezinfikovati. ali dolazi do izraţaja samo ako su uslovi drţanja. Optimalna vlaţnost za kokoši nosilje iznosi 65 do 75%. U našoj zemlji visoke temperature su uglavnom u julu i u prvoj polovini avgusta. Smatra se da je optimalna temperatura u ţivinarniku za kokoši nosilje 18-22 C. smanjeno konzumiranje hrane i manja proizvodnja jaja. U uslovima naseljenosti oko 20-25 kokoši po 1 m2 podne površine objekta (60 grla po duţnom metru baterije). iako su letnje temperature visoke. vlaţnost i reţim osvetljenja. odnosno ekonomicnost drţanja jata. pa su prodori infekcija olakšani. Pre nego što se nasele u proizvodne objekte kokoši nosilje moraju biti vakcinisane prema odgovarajucem programu preventivne zaštite koji propisuje proizvodac datog hibrida. Da bi se ublaţili negativni uticaji visokih temperatura preduzima se: povecanje procenta proteina u smeši. cekanje do utovara u kamion. u kaveznom sistemu. koja idu u preradu ili prodaju po niţim cenama. dolazi do povecanja ambijentne temperature. Naseljavanje se vrši po spratovima paralelno. te je davanje vode prva i najvaţnija tehnološka mera nakon useljavanja. nakon use-ljavanja nije moguce izvoditi bilo kakve radove. Proizvodnja jaja je zavisna od duţine trajanja dana i izmene ritma dan-noc. a uz to je i vazduh koji se ubacuje ventilacijom topao. Preventivna zaštita u 65 . Mlade kokoši se moraju dopremiti kamionima u posebnim kavezima. pa i smanjenje nosivosti. Prevelika vlaţnost takode ima negativan uticaj na organizam kokoši. Reţim osvetljenja i mehanizam delovanja svetlosti na proizvodnju jaja kod kokoši nosilja je ranije objašnjen. kada je povecano odavanje telesne toplote. nege i zdravlja optimalni. kokoši provedu nekoliko casova bez vode (hvatanje. Kavezi i citav objekat moraju se posle ovakvog proizvodnog turnusa temeljno ocistiti. Transport 18-nedeljnih kokoši ne treba da se vrši po velikim vrucinama ili jakoj zimi. ulepljenošcu perja i opadanjem proizvodnje jaja. Vecinom su kratkotrajne. U proizvodnji konzumnih jaja danas se koriste uglavnom trospratne baterije. U tim periodima. ishrane. prevoz i cekanje na istovar). pa su toplotni udari i štete od visokih temperatura retke. pocevši od zadnjeg dela objekta. gde su koristile visece ili protocne pojilice. U letnjem periodu se transport obavlja u jutarnjim casovima ili uvece po zalasku sunca. i kod niţe i kod više vlaţnosti smanjuje se otpornost organizma. iskljucivo rucno. Najveca je šteta od povecanog procenta jaja s a mekom ljuskom. Ucenje kokoši na nipl-pojilicu traje 5-6 dana. Za postizanje odgovarajuce rentabilne proizvodnje od znacaja su pravilna ishrana i odgovarajuci ambijentni uslovi. U našim uslovima problemi u vezi sa temperaturom sredine nastaju u toku letnjih meseci. Visoka produktivnost linijskog hibrida je genetski uslovljena. Pracena je nervozom nosilja. a potrebno je proveriti svaki kavez u pogledu uzimanja vode. Bez obzira na duţinu trajanja i uslove transporta. polivanje krova hladnom vodom. odrţavanje maksimalne higijene. stvarajuci nervozu u jatu. Niska vlaţnost negativno deluje na nosilje. Kada se dovezu do objekta. Posledice delovanja ovih visokih temperatura su smanjeni apetit. U ovakve kaveze kokoši se stavljaju u starosti od 4. što je neophodno kako ne bi usled dugog neuzimanja vode dehidrirale. Ljuska je cesto meka. Kada jedna kokoš pocne uzimati vodu ostale joj se vrlo brzo pridruţuju. a svakako i na proizvodne rezultate. Od ambijentnih uslova od na-jveceg znacaja su temperatura. moraju se uciti na nipl-pojilicu.

Komercijalne nosilje danas u toku jednog proizvodnog ciklusa (jedne godine) proizvedu 280-300 jaja. Vadenje i stavljanje nosilja u plasticne kaveze i njihov utovar u kamione obavlja se rucno.periodu nošenja podrazumeva pravilnu is-hranu. Najdalje u toku 1-3 dana po završetku perioda nošenja sve izlucene kokoši moraju biti isporucene klanici. koji se navode u ovom udţbeniku. Posle isticanja perioda odmora objekat se još jednom dezinfikuje i provetri i tek nakon toga se pocinje sa useljavanjem jata 18 -nedeljnih kokoši za novi proizvodni ciklus. Domaca kokoš je najzastupljenija vrsta ptice u svetu sa oko 9-10 biliona jedinki. Smatra se da su kokoši najcešce podvrgnute patnji u procesu proizvodnje zbog neodgovarajucih postupaka ljudi u poredenju sa drugim vrstama ptica i sisara domacih ţivotinja. nedelje starosti. do 72. Naime. što covek danas koristi vrlo efikasno. a ne izaziva pojavu straha. Ona je veoma uspešna vrsta u proizvodnji. odnose se na kokoši. cini se. Ustanovljene su neke razlike u ponašanju izmedu divljih i odgovarajucih vrsta domacih ptica. samo neznatno objektivnih razlika u ponašanju ptica. ima znacajan uticaj na procenu koje uslove ove vrste ptica zahtevaju i koje veterinarske i odgajivacke tretmane one mogu podnositi. Primeri problema ocuvanja dobrobiti ţivine. ako su u skladu sa njihovim intelektualnim sposobnostima. Kada se individualno kokoši podvrgnu nekom eksperimentalnom tretmanu koji zahteva proces ucenja. coveka i domacih ţivotinja. Ovakav odnos prema kokošima. odrţavanje maksimalne higijene u objektu. cini se. Naucnici koji su detaljno izucavali domacu ţivinu zahtevaju da se veca paţnja posveti jedinkama ovih vrsta. Kokoši se za vreme mnogih aktivnosti cesto nalaze u situacijama u kojima dominira strah od ljudi. odnosno od 18. Radnici moraju obavljati poslove u zaštitnim mantilima i gumenim cizmama. razlike u dozivanju. a njihova socijalna organizacija je vrlo kompleksna i zahteva angaţovanje znacajnih psihickih procesa. Sistemi gajenja i problemi dobrobiti ţivine Odnos ljudi prema gajenju ţivine i naucnika u proucavanju ponašanja bitno se razlikuje od dosadašnjeg odnosa u tom smislu prema sisarima domacih ţivotinja. Po isporucivanju kokoši odmah se vrši detaljno cišcenje i sanitarno pranje objekta. a u slicnoj meri i prema drugoj ţivini. Da bi se sprecila pojava bolesti. paradiranju i drugim vrstama ponašanja izmedu odgovarajucih divljih i domacih vrsta ptica su veoma impresivne. Treba uvesti pravilo da u objekat za nosilje mogu da ulaze samo zaposleni radnik i strucno osoblje. zato što je najveci broj istraţivanja izvršen upravo na ovoj vrsti ptica i zato što je brojcano ona najzastupljenija. Zbog toga je danas dobrobit kokoši veoma znacajan predmet naucnih proucavanja. njegovo zatvaranje i odmor u trajanju 10-20 dana. uvek i jedino u odeci i obuci koja je prethodno dezinfikovana. Zbog toga farmeri nisu sposobni da pravilno procene sloţenost ponašanja kokoši i njihovu svesnost o ţivotnoj sredini. redovno napajanje kvalitetnom i bakteriološki ispravnom vodom. ^ulne sposobnosti ţivine su veoma dobro razvijene u poredenju sa senzornim sposobnostima ljudi i sisara domacih ţivotinja. Sistemi drţanja kokoši nosilja 66 . zbog toga malo naucnika opisivalo njihove više intelektualne sposobnosti. one ispune postavljene zahteve na sasvim odgovarajuci nacin. Na najmanju mogucu meru se moraju svesti posete lica koja ne rade u ţivinarniku. postoje brojni uzroci koji narušavaju dobrob it ove vrste ptica u toku procesa proizvodnje jaja ili mesa. ucenje i pamcenje. te je. delom cinjenice da se ljudi teţe poistovecuju sa pticama nego sa sisarima i. Ove ptice se retko posmatraju kao jedinke. Rangiranje ili hijerarhija sile kod ovih vrsta ţivine se uspostavlja putem kljucanja. u cilju odrţavanja iste. kao što su kognicija. U preventivnu zaštitu spada i povremeno davanje ţivini vitaminskih preparata kroz vodu za pice. uz potrošnju oko 40 kg koncentovane hrane. Nedovol jno poznavanje individualnog ponašanja ţivine delom je posledica drţanja veoma velikog broja jedinki ovih ptica na jednom mestu. na farmi se redovno moraju odrţavati dezinfekcione barijere u funkcionalnom stanju. Medutim. Oni smatraju da je paţnja prema grupi vec u dovoljnoj meri zastupljena. Poznato je da moderan koncept sagledavanja pojave rangiranja u socijalnoj grupi ţivotinja proizilazi iz radova na kokošima. Kokoši nosilje konzumnih jaja se u proizvodnim objektima uglavnom gaje 54 nedelje. Nakon toga se vrši temeljna dezinfekcija objekta.

vlaţnost i ventilacija u staji se mogu kontrolisati 67 . U skorašnje vreme. iznosi 1000 kokoši/ha. skoro isto kao i kod grupnog stajskog smeštaja. Medutim. opasnost od pojave bolesti takode raste. bolesti i predatore. koji omogucava 10 m2 po jedinki. Povecanjem efikasnosti proizvodnje. Uz to. prenošenje bolesti je dodatno limitirano. Zbog toga je Savet o dobrobiti farmskih ţivotinja u Velikoj Britaniji preporucio maksimalnu gustinu naseljenosti 375 jedinki/ha (26. i to najpre na dubokoj prostirci. Nakon navedene godine usledila je promena nacina gajenja i kokoši nosilje su uglavnom drţane u ţivinarnicima. gde su mikroklimatski uslovi u velikoj meri kontrolisani. Ovaj prostor. Ako se gustina naseljenosti kokoši poveca bez premeštanja na nove površine. Dalje smanjenje ucestalosti pojave bolesti posledica je primene principa „‟all -in allout‟‟ u sistemu gajenja. Zbog toga je potrebno da objekti koji se koriste kod slobodnog sistema gajenja budu u celini dobro sagradeni. Ako je gustina naseljenosti velika u slobodnom sistemu gajenja opasnost prenošenja parazitskih i zaraznih bolesti putem fecesa moţe poprimiti zabrinjavajuce razmere.Kokoši nosilje su uglavnom gajene slobodno u svim zemljama sveta do 1950. cena jaja je opala u poredenju sa drugim vrstama namirnica. najveci broj kokoši koristi i najmanju mogucnost da šeta. Medutim. kada se za to ukaţe potreba.7 m2 po jedinki). ugodnost ţivine moţe biti veoma loša u slobodnom sistemu gajenja. Zatvarane su u nekim vrstama staja za vreme noci. Medutim. tako da su konzumenti imali znatne beneficije u finansijskom smislu. kao što naglašavaju mnogi istraţivaci. vetra i hladnoce. Srednja temperatura. odnosno preko deflektora (skretaca). Domaca kokoš potice od tropskih vrsta. Slobodni sistem gajenja ţivine podrazumeva pristup otvorenom prostoru (dvorištu ili polju). a sve se uklanjaju u starosti od oko 72 nedelje. Loši vremenski uslovi bi s toga trebalo da efikasno sprecavaju izlazak kokoši iz staja. a u zemljama Severne Amerike cak i više. Naime. pocelo je u SAD u 1930. treba imati u vidu da se sve prednosti slobodnog sistema gajenja ţivine mogu ispoljiti jedino ako se uz slobodno kretanje koriste dobro izgradene staje. U toku zime. slican je onome koji je korišcen u proizvodnim jedinicama pre 1950. pod uticajem udruţenja za zaštitu prava ţivine. Kokoši cesto same ostaju u stajama kod slobodnog sistema gajenja u toku perioda kiše. trebalo bi uzeti u obzir kada se procenjuje stanje ugodnosti odnosno dobrobiti ţivine. Feces se moţe uklanjati pokretnom trakom ispod kaveza ili moţe upadati direktno. beleţi se pojedinacno vracanje na slobodni sistem i modifikovani sistem grupnog stajskog gajenja ţivine. ipak je potrebno predvideti mogucnost da se onemoguci njihov izlazak. Kod ovog sistema. godine. U evropskim zemljama se u kavezima cesto drţi 5 kokoši. ţivina u slobodnom sistemu gajenja nije zašticena od delovanja ekstremnih vremenskih prilika. ceprka. jer deo stanovništva u mnogim zemljama. leprša krilima. Nisu na raspolaganju sasvim pouzdana izucavanja koja bi pokazala cešci izbor kokoši izmedu boravka u polju i u velikim stajama. zbog cega se nošenje jaja moţe znacajno smanjiti. Kokoši se uvode u ciste prazne staje neposredno pre pronošenja. Redovi kaveza nazvani su baterije kaveza i termin baterijski kavezi postepeno je ušao u širu primenu. što ima velike prednosti kada je u pitanju kontrola zaraznih i parazitskih bolesti. pojava infestacije helmintima i kokcidioze najmanje je 10 puta cešca u slobodnom sistemu gajenja nego u baterijskim kavezima. a 10-15 godina kasnije u baterijskim kavezima pod strogo kontrolisanim uslovima. kako se sistem razvijao. kod ove gustine naseljenosti nastaju problemi koji se ogledaju u velikoj stopi zagadivanja jedinicnih površina izmetom jer se ne vrši njegovo uklanjanje. godini. kljuca ili da ispolji razne socijalne interakcije. gustina naseljenosti regulisana zakonskim propisima i u Evropskoj Uniji. godine. Oba faktora. Ova opasnost se moţe znatno smanjiti premeštanjem ţivine na novu površinu. Jasno je da se narušavanje ugodnosti kokoši moţe smanjiti na sasvim mali nivo kod slobodnog nacina gajenja. Uticaj loših vremenskih uslova moţe se smanjiti izgradnjom dobro izolovanih i ventilisanih staja. u sabirnu jamu. ne ţeli da kupuje jaja koja poticu od kokoši gajenih u baterijskim kavezima. U slobodnim sistemima gajenja cesto dolazi do uznemiravanja ţivine od strane ptica grabljivica. Zbog toga što je broj jedinki koji medusobno kontaktira u ovom sistemu ogranicen. Baterijski sistem drţanja ţivine Korišcenje redova kaveza za kokoši u stajama. Na primer. a u toku dana omogucavano je tumaranje po dvorištima razlicitih dimenzija ili cak i širim poljima. medutim. Moderni baterijski sistemi omogucavaju potpuno odvajanje ţivine od njihovog fecesa. zbog cega se u zimskim uslovima ne treba da izlaţe niskim temperaturama i drugim spoljašnjim opasnostima.

a cešce se javlja i hromost kod ptica u kavezu. Slobodno drţane kokoši znatno više šetaju nego kokoši koje se drţe u kavezima ili u grupama na ţicanom podu.uz veliku preciznost. perušati se u prašini ili kljucati po zemljištu. Razlike u nekim osobinama mišica ţivine u razlicitim sistemima gajenja su jasne na osnovu izucavanja kvaliteta mesa. ceprkati za hranom. Manja ucestalost pojave bolesti. u kavezima se kod sledecih 9. ali to ne mora obavezno da pruţa informacije o stanju njihove ugodnosti. Mahanje krilima u kavezima je potpuno spreceno. Pojava osteomalacije i osteoporoze je znacajno ucestalija kod ţivine u kavezima nego kod ţivine koja se gaji grupno na podnom ili u potpuno slobodnom sistemu. Medutim. One se ne mogu slobodno kretati. Alarmi i sistemi gašenja mogu pomoci u smanjenju šteta od ovog rizika. u istom sistemu.5% kokoši ustanovljava prelom kostiju posle klanja. Dobro je poznato. postoji i niz nedostataka. a neki od njih dozvoljavaju nadgledanje svih kaveza u sasvim prihvatljivoj meri. pojedini istraţivaci smatraju da donji redovi kaveza ne bi trebalo da budu malo odnosno površno nadgledani. Vadenje kokoši iz kaveza i vešanje na liniji klanja su oznaceni kao postupci koji najcešce dovode do povreda. vode ili finog spreja kapljica. graditi gnezda pre nošenja jaja. kao i kod pojave bolesti ili zaplitanja u ţicanu mreţu. medusobnog kljucanja i nekih abnormalnosti u rastu i obliku tela kokoši. Druga opasnost za ugodnost ţivine. konvejeri hrane mogu zatajiti u prenošenju hrane do nekih kaveza. Dugotrajno uskracivanje kretanja se odraţava na kostima i mišicima ţivine. jer ih odgajivaci ne mogu nadgledati bez saginjanja. Baterijski kavezi pruţaju malo prostora za ceprkanje nogama ili cišcenja kljunom. koja p redstavlja potencijalnu pretnju kod svih staja. Mnogi od problema koji nastaju kod kokoši u baterijskim kavezima su posledica aktivnosti koje one ne mogu da ispolje. Nadgledanje ţivine u mnogim baterijskim kavezima je relativno lako. Automatski sistemi napajanja. Jasno je da lepršanje krilima nastaje zbog prisutnog problema u ugodnosti. Posledice ovih ogranicenja su pojave frustracija. Nisu poznate sve pojedinosti o neposrednim efektima ogranicenog kretanja na organizam ptica. Medutim. Pored toga. Posle premeštanja iz baterijskih kaveza na vece površine. Pojilice mogu biti blokirane. mahati krilima. sistemi ventilacije i grejanja mogu prestati da funkcionišu efikasno. U Velikoj Britaniji je ustanovljen prelom kostiju kod 29% kokoši u baterijskim kavezima. Na primer. pored ovih nesumnjivih prednosti. Verovatno su najznacajniji dokazi loše ugodnosti pojave slomljenih kostiju koje se otkrivaju na klanju. ako se ima u vidu da postoje mnogi nacini postavljanja kaveza. U svakoj od ovih situacija. U jednom istraţivanju je ustanovljeno da se prelomi krilnih kostiju rede javljaju kod kokoši koje se slobodno krecu (0. Voda je uglavnom kontinuirano na raspolaganju putem pojilica. Medikacija se sprovodi putem hrane. Kokoši iz kaveza su znatno manje aktivne od kokoši koje koriste sistem sa sedalima ili Elsonov terasni sistem.5%) u odnosu na kokoši u kavezima (6. Ptice u kavezima imaju manju masu i vecu lomljivost kostiju od ptica koje imaju više slobode u kretanju.5%). medutim. s obzirom da danas cesto postoji opasnost od izbijanja poţara u baterijskim stajama. ishrane i regulisanja mikroklimatskih uslova mogu cesto iz raznih razloga zatajiti. 68 . je izbijanje poţara. u slucaju izbijanja poţara potreban je veoma dug period vremena za otvaranje svih kaveza u baterijskim stajama sa 100000 jedinki. To predstavlja ozbiljan nedostatak ovog sistema gajenja. zahteva se primena alarmnih sistema i paţljivo nadgledanje. Na primer. a hrana se daje redovno obicno automatski korišcenjem sistema pokretne trake ili lanca. zakljuciti koliko je ovaj problem izraţen. Dobri odgajivaci mogu redovno nadgledati sve jedinke u baterijskim stajama i blagovremeno identifikovati neki izraţeniji problem ugodnosti. Pored toga. Generalno. da je preglednost jedinki u donjim redovima kaveza manja. konstantna mogucnost korišcenja vode i redovno snabdevanje kvantitativno i kvalitativno izbalansiranom hranom su veoma znacajne prednosti baterijskog sistema gajenja u odrţanju dobre ugodnosti kokoši. Da bi se sagledali neposredni efekti bilo koje vrste ogranicenja koriste se testovi uskracivanja i sagledavanja obavljene aktivnosti posle razlicitih perioda trajanja uskracivanja iste. i to srazmerno duţini perioda gajenja u kavezima. samo na osnovu duţine ispoljavanja. dobri mikroklimatski uslovi. kokoši treba da se drţe na takav nacin da se mogu brzo evakuisati iz staja u slucaju izbijanja poţara. jedinke koje borave u kavezima u dugom periodu vremena rado ih ne napuštaju. kokoši u znatnoj meri ispoljavaju lepršanje krilima. Zbog toga je otpor lomljenju humerusa i tibije kod kokoši iz kaveza manji. kolicina popijene vode moţe se meriti posle razlicitih perioda uskr acivanja vode. ali je teško. ali to još uvek ostaje ozbiljan problem. Sugeriše se da se i slabost mišica znatno cešce javlja kod ţivine u kavezima. a postoje i znatna ogranicenja u ukupnom ispoljavanju komfornog ponašanja u poredenju sa grupnim i slobodnim drţanjem ţivine. sedeti.

Sve što dovodi do pojave preloma kosti ju predstavlja izrazit problem za dobrobit. Kokoši u kavezima ponekad perzistentno kljucaju predmete. Koncentracija kortikosterona se povecava pre samog nošenja jaja bez obzira da li postoji gnezdo ili ne. Ţivina u kavezima ima malo mogucnosti za ispoljavanje kljucanja. što sugeriše da je to povecanje verovatno posledica pripreme za nošenje jaja. Kod kokoši je izucavana ucestalost biranja poda od razlicitih vrsta metala. Kokošima u kavezima ne stoji na raspolaganju materijal za pravljenje gnezda i mirno tamno mesto na kome bi leţale. Kokoši koriste sedala ako su im na raspolaganju. Kada se obezbede sedala na nekoliko nivoa. Ova izucavanja obezbeduju informacije o stepenu izbora kokoši kada je u pitanju pod sa prostirkom. kada one cesto sede zajedno blizu jedna drugoj. ali kokoši ne koriste uvek dosledno vece prostore. Ako se posle drţanja u kavezima. Nije poznato u kojoj meri je potpuno ograniceno kretanje povezano sa pojavama osteomalacije i osteoporoze. a narocito u nacinu hvatanja ţivine. Oni nisu isti problem kod ţivine koja se slobodno krece i one koja se nalazi u kavezima. ali najjasniji indikator ponašanja pre nošenja jaja je stereotipno kretanje. Stepen uznemirenosti se smanjuje ako kokoši mogu da koriste sedala. ali koriste oba ako im stoje na raspolaganju. U vreme kada bi normalno trebalo da se gradi gnezdo kokoši šetaju tamo-amo po kavezu ponavljajuci putanju kretanja. Jasno je da postoji potreba za neke bitne promene u drţanju. kao i perušati se u prašini. kokoši biraju sedala koja se nalaze visoko iznad poda. 69 . u kome uglavnom ostaju u kavezima. Ovo moţe da ukazuje na vecu frustraciju. Kokoši koje su drţe napolju uvek biraju prostranije površine. ali nema sumnje da prelome kostiju prati snaţan bol. Izvesne stereotipije u vidu kljucanja su takode ustanovljene kod ţivine u kavezima. izlaze i kasnije se odlucuju za kretanje. Ponašanje u vidu kljucanja ne javlja se samo radi traţenja hrane. Mada u kavezima imaju na raspolaganju hranu i u njima su blizu drugih jedinki kokoši. Ako se kokošima iz baterijskih kaveza pruţi mogucnost izbora izmedu ostajanja u kavezima ili kretanja. Ako se skrati vreme za hranu u kavezima i stavi na raspolaganje pod sa prostirkom one biraju kavez i hranu. Ako kokoši mogu da biraju izmedu dva kaveza sa prethodnim podovima one cešce biraju kavez sa prostirkom. Kokoši radije ulaze u veoma male kaveze sa prostirkom nego u znatno vece sa ţicanom mreţom. ako se ţeli da izbegne ucestala pojava preloma nogu. Intenzitet oglašavanja je tri puta snaţniji ako se kokoši nalaze u baterijskim kavezima. Hvatanje i transport ţivine su najizrazitiji primeri u tom pogledu. u kojima tamno mesto ne postoji. Drugi nedostatak baterijskih kaveza koji sprecava izraţavanje normalnog ponašanja je ţicani pod. ^injenica da kokoši iz slobodnog sistema gajenja koriste znatne površine za šetanje u dobrim vremenskim uslovima je dokaz za radiji izbor vecih u odnosu na manje prostore. Kokoši u kavezima ne mogu ceprkati po tlu i traţiti hranu. kao što je slucaj sa izborom izmedu kaveza i slobodnog kretanja. Mada je jasno ustanovljeno da tamno mesto nije neophodno. Kokoši provode mnogo vremena na pretraţivanje njihove okoline.Kretanje je u korelaciji sa debljinom i cvrstinom kostiju kod kokoši. radije biraju kaveze sa ţicanim podom u kojima se nalazi hrana nego kaveze sa prostirkom bez hrane. ali ona zahtevaju kombinovanje sa uticajima uskracivanja prostirke. Podove sa prostirkom obicno biraju neposredno pre i u toku nošenja jaja i zbog toga najveci broj jaja se snese na prostirci. najveci deo vremena koriste za slobodno kretanje. Takode je kod iste vrste ispitivan izbor poda od ţicane mreţe i poda sa prostirkom. Domace kokoši grade i pretraţuju gnezdo. Sugeriše se da je glavni razlog kljucanja perja u baterijskim kavezima to što kokoši nemaju na raspolaganju druge stvari na kojima bi ispoljile ovo ponašanje. uostalom kao i kod drugih ţivotinja. ^injenica da se kljucanje ne vrši samo zbog traţenja hrane dokazana je nalazima da ptice kljucaju po okolini iako im hrana stoji na raspolaganju. što se obavlja putem kljucanja predmeta. a obezbedenje sedala doprinosi i povecanju cvrstine kostiju nogu. One cesto guraju na stranu zamišljeni materijal od planiranog mesta za nošenje jaja. Izbor vecine kokoši sugeriše da je obez bedenje sedala neophodno za poboljšanje dobrobiti. kokošima stavi na raspolaganje prašina za perušanje one izraţavaju ponašanje perušanja u prašini srazmerno trajanju vremena uskracivanja. medutim. Zbog uskracenog perušanja u prašini u kavezima se javlja abnormalno ponašanje u vidu pokušaja perušanja u hrani ili pokreta perušanja u vazduhu kaveza. perje i kloaku. ali one koriste i niţa sedala. na primer. a pokazuju i druga ponašanja pre nošenja jaja kao i mlade divlje kokoši. Kokoši kojima je uskracena hrana. Potrebno je uvek vršiti detaljnu analizu svakog izbora. one posle perioda u trajanju od 4 casa. Njihov kljun je bogato snabdeven senzornim receptorima. narocito nocu. postoje raznovrsni dokazi o pojavi frustracije kod kokoši u kavezima. vec to cine povremeno. Kokoši se karakteristicno oglašavaju neposredno pre nošenja jaja u vidu kokodakanja.

a cesto su i u znatnoj meri zaprljana. Glavni ekonomski problem predstavlja to što neke jedinke ne nose jaja u boksovima koji sluţe kao gnezda tako da je njihova jaja teško naci u prostirci. da je korišcenje sedala uglavnom univerzalno. a ne vertikalnih rešetki. Sistem sa dubokom prostirkom je raširen u celom svetu za gajenje ţivine i on je ge-neralno prihvatljiv za industrijsku proizvodnju u ţivinarstvu. Najcešce mesto upadanja ţivine je praznina izmedu deflektora izmeta i branika jaja. Ustanovljeno je. Strmi podovi. pocinje kod mladih kokoši u vidu kljucanja kloake i izazivanja ozbiljnih povreda. Pojava deformiteta moţe se znatno smanjiti obezbedenjem sedala u kavezima. medutim.18 m2 za teške rase i 0. ţivina ima na raspolaganju najveci deo raspoloţivog prostora u staji. Agresivnost pojedinih kokoši moţe izazvati znatne povrede kod manjeg broja kokoši. Takva upadanja odnosno uplitanja koja ocigledno remete dobrobit. korišcenjem ţicanih mreţa ne vecih od 25 x 35 mm i izbegavanjem korišcenja kaveza koji imaju oštre ivice izmedu strana i poda kaveza. neki problemi dobrobiti koji nastaju usled toga što je moguca veca pojava zaraznih i parazitskih bolesti. Postoje. 70 . Korišcenje duboke prostirke. prsti ili kandţi (15%). Mnoge druge povrede i deformiteti mogu se ispraviti poboljšanjem oblika. ako se koristi nagib ne veci od 12%. medutim. u stajama sa mnogo boksova gnezda. uz 0. U svakom od ovih sistema kokoši imaju znatnu slobodu kretanja. Jedan problem koji se javlja u stajama sa mnogo sedala odnosi se na to da neke mlade jedinke koje su dopremljene u staju ne koriste sedala. Treci sistem ovog opšteg tipa je pokriveni pod sa slamom. skocnih zglobova (13%) ili nekog drugog dela tela. ili delom na letvicama. Drugo cesto mesto uplitanja ţivine je prednji zid kaveza. verovatno zato što su jedinke u proseku starije i suviše dugo zajedno da bi ispoljile potpuno agresivno ponašanje. na primer.14 m2 za lake. Moguce je ispoljavanje razlicitih normalnih aktivnosti. korišcenjem horizontalnih. na primer. odnosno dizajna kaveza. Dobri odgajivaci treba da identifikuju kokoši sa problemima zdravlja i blagovremeno ih odvoje od grupe. generalno. što se moţe izbeci. kljun i kandţe mogu rasti do velicine koja ih ozbiljno deformiše. Površina poda po jednoj kokoši je bila najcešce 0. koje se ne javljaju u baterijskim stajama.27-0. pa cak i uginuca. ako je intenzitet svetlosti veliki i ako je pod napravljen od ţice. Ovaj sistem je jeftin za gradnju i u njemu se moţe smestiti oko 200 kokoši. Takvo kljucanje i agresivni napadi na druge jedinke uglavnom ne predstavljaju ozbiljan problem u baterijskim kavezima. korišcenjem deflektora izmeta bez praznine ili bez velike praznine u odnosu na postrane delove kaveza.27 m2 površine po ţivini u baterijskim stajama u celini. u kojima se veliki broj kokoši gaji zajedno na istoj vrsti prostirke. Ako ne postoji mogucnost da ih ţivina pohaba. Neka automatizacija sakupljanja jaja iz boksova koji sluţe kao gnezda je moguca ali.Kljucanje perja se javlja znatno cešce posle hranjenja i nošenja jaja. Sistem sa sedalima se razvio iz sistema sa dubokom prostirkom. vec se povremeno nalazi na nizu sedala razlicite visine u staji. a ponekad dovode i do uginuca. Postavljanje punih zidova smanjuje habanje perja za 15%. 1442 cm2 i 2888 cm2 po jedinki). sakupljanje jaja je znatno teţe nego u baterijskim kavezima. trebalo bi minimizirati uprošcavanjem prednje strane kaveza. Nekontrolisan rast kljuna i kandţi kod ţivine moţe biti problem u baterijskim kavezima. odnosno kljucanje koje se snaţno ispoljava.36 m2 ako ne postoje letvice. Medusobno napadanje ţivine zavisi i od raspoloţive površine (vece je kod 824 cm2 nego kod 412 cm2. Ţivina se uplice u ţicanu mreţu kaveza proturanjem glave ili vrata (29%). ako su sedala na raspolaganju kokošima od ranog uzrasta. na slami dubokoj 30 cm. U Holandiji 15% jaja dolazi iz sistema gajenja sa dubokom prostirkom i ona se prodaju 9-23% skuplje nego jaja koja poticu iz baterijskih kaveza. su bili veoma rašireni u svetu ranih šezdesetih godina. Ovo ponašanje je znatno ucestalije ako se hrana ogranici. Gubitak perja vodi gubitku toplote i povecanju konzumiranja hrane narocito pre mitarenja. Ova gustina naseljenosti je slicna velicini od 0. prostirke od slame i sistema sa sedalima Sistemi sa dubokom prostirkom. Obezbedenje abrazivnih traka u kavezima moţe rešiti ovaj problem. U sistemu sa dubokom prostirkom. sa nagibom od 23% dovode do visokog nivoa deformiteta nogu zbog klizanja i upadanja u ţicanu mreţu poda. izuzimajuci poteškoce u sakupljanju jaja. Vršena su istraţivanja takvih problema i sacinjene preporuke kako ih treba rešiti. a kljucanje perja je retko.27 m2 po kokoši. ako se daje peletirana hrana. medutim. U kavezima od ţicane mreţe cesto nastaje habanje perja. mada u njima postoje izvesna socijalna ogranicenja. Kanibalizam. ako su obezbedene letvice i 0. i u njemu ţivina nije uvek direktno na podu.18-0. tela ili krila (28%).

Kljucanje perja i druga agresivna ponašanja su veoma malo zastupljena u ovom sistemu. Postavljanje sedala u baterijskim kavezima takode je razmatrano. Inspekcija ţivine u ovim kavezima je cesto sasvim oteţana i svi problemi dobrobiti ţivine se ne mogu uvek i na vreme otkriti. Konstruisani su kavezi koji omogucavaju izbegavanje kljucanja. koji su konstruisani u Švajcarskoj. pojava agresivnih ponašanja se moţe smanjiti obezbedenjem uniformnog osvetljenja bez svetlijih prostora. Švajcarski etaţni volijeri su komercijalno raspoloţivi sa 590 cm2 podne površine po jedinki. a odvojena je elektricno kontrolisanim pregradnim kapcima. imaju gnezda. sedala i prostor sa peskom za perušanje. Konstrukcija ovakvih kaveza unapredena je u Holandiji. su imali velike probleme zbog pojave agresivnosti kod kokoši. Ova površina se otvara samo popodne. oni u Velikoj Britaniji. Dodatni prostor za ispo-ljavanje ceprkanja i lepršanja krila ţivine treba obezbediti u modifikovanim. Hans Kierove jedinice i vezane ţicane podne jedinice. Ako.Modifikovani kavezi Neke modifikacije baterijskih kaveza koje sma-njuju pojavu povreda ali ne daju ţivini više slobode u ispoljavanju normalnog ponašanja pomenute su ranije. Veliki kavezni sistemi i dobrobit kokoši nosilja Izmedu kaveza koji omogucavaju izvesno kretanje i staja sa sedalima nalaze se avijari. i drugim grupnim stajskim sistemima. postoje mogucnosti za modifikaciju kaveza koji mogu doprineti poboljšanju dobrobiti. Problemi dobrobiti egzistiraju kod nekih individua koje ne mogu da pronadu pojilice u obliku nipla ili koje napadaju druge jedinke. koje izbacuju feces i drţe niţi nivo vlaţnosti u objektima. U avijarijima. U svim ovim sistemima postoji kontakt sa izmetom. koja iznosi 20% od ukupne podne površine. Neki od ovih sistema omogucavaju korišcenje traka. onda se 71 . postoji malo uvecanje cene jaja. Avijari i volijeri poseduju dodatni pod od ţice ili tankih letvica. duţinske hranilice i pojilice. dobrobit i ekonomska osnova Dobrobit ţivine u higijenskim stajama sa sedalima. Pri tome treba imati u vidu da ako jedan sistem duplira cenu jaja nema šanse da se prihvati. Hans Kierov sistem ima 7 m2 ţicane podne površine sa nagibom i brojna sedala na visini od 5 cm. Prakticni nedostaci ovih kaveza manifestuju se velikim brojem razbijenih i zaprljanih jaja i poteškocama oko njihovog sakupljanj a. odnosno vecim kavezima sa podovima koji su malo prostraniji nego u konvencionalnim kavezima. Obezbedenje ukalupljenih mesta za gnezda izgleda da je od velikog znacaja. Savremeni razvoj u mnogim evropskim zemljama cini mogucim da ce neki od brojnih grupnih stajskih sistema biti uskoro sasvim prihvatljivi u prakticnom smislu i u pogledu dobrobiti. U jedinici u kojoj se nalazi 75 kokoši na raspolaganju je peskom pokrivena površina. kao na primer. imaju poboljšanja u pogledu toga. jer ce samo mali broj ljudi kupovati ta jaja. u kojima se kokoši sakupljaju i medusobno kljucaju. U švajcarskim etaţnim volijerima. U svakom avijaru na raspolaganju je najmanje 14 cm sedala po jedinki. prostranijim kavezima i avijarima je bolja nego u baterijskim kavezima. buduci da je osnovni problem kokoši u baterijskim kavezima nedostatak prostora koji omogucava da se izbegne medusobno kljucanje. Sistemi smeštaja. zbog cega je rizik od pojave kokcidioze znatno veci. mada mnogi autori preporucuju 1000 cm2. Medutim. volijeri. Medutim. medutim. dobrobit jedinki koje se cesto ometaju od drugih ili koje oboljevaju u ovim sistemima je lošija nego kod ţivine u baterijskim kavezima. ali noviji. holandskim vezanim ţicanim podnim jedinicama i danskim Hans Kierovim sistemima javlja se manji nivo agresivnog ponašanja medu jedinkama. Takode je znacajno da ne postoje oštri uglovi u kavezima koji bi dozvoljavali zaglavljivanje. Ovi kavezi sluţe za smeštaj oko 20 kokoši u dva nivoa. štale volijera i etaţni volijeri. ali moglo bi da bude teško obezbedenje materijala za gnezda. kao i gnezda u obliku boksa na podu. Stariji avijari.

prostranijim kavezima ili u stajama sa sedalima je prihvatljiv-kada je u pitanju dobrobit ţivine.prodaja jaja nece smanjiti. farmeri mogu ekonomski opstati. Moderni hibridi brojlera rastu veoma brzo i na-jveci broj se danas ekonomski iskorišcava sa 7 nedelja starosti. ali na kraju 7. Gajenje i dobrobit tovnih pilica U literaturi postoji mali broj podataka o dobrobiti brojlerskih pilica. 1985) Sistem Prostor* 2 Kavezi za nosilje 450 cm /jedinka Kavezi za nosilje 560 cm2/jedinka Kavezi za nosilje 750 cm2/jedinka Kavezi za nosilje 450 cm2/jedinka + sedalo Kavezi za nosilje 450 cm2/jedinka + sedalo + gnezdo Plitki kavezi za nosilje 450 cm2/jedinka Kavezi koji omogucavaju bekstvo. malo se zna o efektima takvog nagomilavanja brojlera po jedinici površine. Tipicna staja za brojlere je slicna staji za kokoši nosilje sa dubokom prostirkom. Prelazak na gajenje u avijarima. Iako predstavlja evidentan problem. Glavni problem kod sistema gajenja brojlera na dubokoj prostirci sastoji se u tome što je na jednom mestu prisutan veliki broj pilica. Tabela 1. Troškovi proizvodnje jaja u razlicitim sistemima gajenja (Elson. a dobrobit ţivine ce se znatno poboljšati. Pre useljavanja pilica ocišceni pod se pokriva prostirkom od drvene strugotine ili slame debljine oko 15 cm. staje sa sedalima i više povezane 20 jedinki/m2 površine Staje sa dubokom prostirkom 7-10 jedinki/m2 Slamena polja 3 jedinke/m2 Poluintenzivni 1000 jedinki/m2 Slobodni sistem 400 jedinki/m2 *Prostor oznacava: u kavezima podnu površinu kaveza. nedelje staje postaju prenaseljene. 2 reda Avijari 10-12 jedinki/m2 Avijari. Ako to nije moguce prošireni kavezi sa 4 ili 5 je-dinki sledeca je najbolja alternativa u pogledu dobrobiti. U tabeli 1 prikazani su dodatni troškovi proizvodnje jaja u razlicitim sistemima gajenja prema Elsonu (1985). gde se nagomilavaju i medusobno gnjece 72 .0 kg. koje omogucavaju nadgledanje. zbog cega je mala mogucnost nadgledanja. narocito kada se gustina naseljenosti pribliţava krajnjem nivou od 34 kg mase ţivine po 1 m2. u stajama podnu površinu staja. Gajenje brojlera je masovno tako da svaki problem dobrobiti ukljucuje mnogo individua. Ako se uplaše. bile bi poţeljne promene u broju jedinki gajenih u jednoj staji i u dizajnu staje. Slabije jedinke uginjavaju zbog gaţenja u borbi za prostor i hranu. za koji period vremena se postiţe telesna masa od 1. sistemima površinu zemljišta b ukljucuje i zakupninu zemljišta Troškovi. mnoge jedinke se krecu brzo do kraja staje.% 100 105 115 100 102 102 110 115 105-108 118 130 135 (140b) 150 (170b) u ekstenzivnim U osnovi postepene promene sistema gajenja ţivine u Evropi povecavaju cenu jaja do 15% što ne utice bitnije na prihode farmera. Druga negativna strana kod gajenja velikog broja pilica u jednoj staji dolazi do izraţaja kod naglih plašenja i pojave ponašanja u vidu histerije. Ako se to ima u vidu. povredeni ili bolesni pilici cesto ne otkrivaju na vreme.5-2. jer se pojava agresivnosti znatno smanjuje. tako da se slabi. Veliki broj ovih pilica uginjava i njihova tela ostaju u prostirci. Na pocetku perioda tova pilici imaju na raspolaganju izobilje prostora. Jednodnevni pilici se nase-ljavaju u staju u gustini koja ce na kraju perioda tova iznositi 34 kg/m2. Tipican broj brojlera u stajama je 10000-20000. To je pravougaona staja širine 20 m sa dobrim ventilacionim i temperaturnim kontrolnim sistemima.

Kao posledica toga. ali se uobicajeno sastoji od naglog hvatanja jedne ili više jedinki i stavljan ja u plasticne kaveze. jer se time znatno remeti njihova dobrobit. Jedna od posledica toga je da su noge brojlera krace.45 ng/ml i 4.30 ng/ml. što je dokazano brojnim histološkim izucavanjima. da hvatanje. Generalno. 73 . koje takode kauterizuje patrljak. tako da se prostirka sasvim pokriva fecesom pri kraju perioda tova. Ako se kokoši nalaze u baterijskim kavezima najpre se oni otvaraju. noge ne mogu da izdrţe masu tela pri kraju tova. i zbog toga nastaju brojne povrede ili cak i uginuca. Uticaj grubog hvatanja na dobrobit kokoši pre transporta moţe se pratiti preko reakcije adrenalne ţlezde i drugih stresnih reakcija. koji odseca jednu trecinu duţine kljuna pomocu zagrejanog seciva. Ova zapaljenja mogu biti veoma raširena u brojlerskim jedinicama. tako da brojleri koji duţe sede na podu. Ošteceni nervi se razvijaju u neuromasi. To je u svakom slucaju bilo pogrešno shvatanje. Pilici se veoma uznemiravaju pri neposrednom kontaktu sa ljudima i ţivotinjama. koja su senzorni receptori. gde stoji prevozno sredstvo i najzad se kokoši trpaju u korpe za transport. Ocigledno je da ove ozbiljne promene na koţi i zglobovima nogu mogu imati znatan uticaj na dobrobit ţivine. tako da pilici dugo pate posle secenja kljuna. zbog cega je potrebno menjat i nacin gajenja ili rasu ţivine. Feces i njegovi razgradni produkti imaju iritativni efekat na koţu. korpe ili gajbe. Selekcija treba da pospeši brţi rast nogu ili da smanji brzinu rasta mišica. Izucavanja ponašanja pri konzumiranju hrane i broja belih krvnih zrnaca posle secenja kljuna potvrduju ovaj zakljucak. neuromasa je osetljiva na bol. Da brojleri pate i da je njihova dobrobit ugroţena pokazuje abnormalna spontana aktivnost regenerisanih nerava. izvlace se iz kaveza. koja nastavlja da raste najmanje 10 nedelja posle operativnog zahvata. U izucavanjima u kojima je umereni postupak pri hvatanju uporedivan sa grubim. Sledeca posledica svega toga je da su mnogi trupovi brojlera degradirani do te mere da se ne mogu da koriste za dalju obradu. imaju oštecene grudi i noge. Ne iznenaduje stoga. hvatanje i transport ţivine Kod pilica koji se gaje grupno sprovodi se odsecanje kljuna. koje prethodi transportu. Ove korpe se pakuju u prevozna sredstva. Ranije se smatralo da je uklonjeni deo kljuna samo roţni materijal bez nervnih završetaka i da ţivina ne oseti bol pri secenju ili nešto kasnije. Odsecanje dela kljuna izaziva neregenerativni gubitak senzitivnosti dodira i osecaja toplote. Operativni zahvati. a primaju oko 15 jedinki. ima znatan uticaj na dobrobit ţivine. a negativni efekti u vidu gaţenja ako se postave pregrade u staji.do povreda. rastu sporije. U Francuskoj etiketa prirodno proizvedene hrane daje se samo slobodno gajenim pilicima. Postupak odsecanja kljuna ukljucuje stavljanje kljuna pileta u rezac. Nacin hvatanja zavisi od uslova gajenja ţivine. jer se ponekad javlja izraţeno kljucanje. a druga da se one moraju da odseku bliţe telu prilikom klanja. mišici rastu veoma brzo. hvata se jedna ili više kokoši za noge. takvo hvatanje vrlo cesto prati pojava preloma kostiju. narocito kosti nogu. u delu koji se odseca. Dokazano je da oţiljno tkivo ostaje na kraju patrljka i da se neke dermalne i nervne strukture ipak regenerišu u oţiljnom tkivu. iako postoji nekoliko tipova slobodnih sistema. a najcešce postaju vidljiva na klanici. Fekalne materije se nagomilavaju veoma brzo u brojlerskim stajama. Tada postoji mogucnost da slabije jedinke budu zgaţene ili da se kontakt njihovog tela sa prostirkom prolongira. Na taj nacin se cesto ne uocavaju promene na zglobovima i ne sagledava narušena dobrobit brojlera tokom ţivota. Pojava histerije se moţe smanjiti kontinuiranim dobrim gajenjem. Kao što je ranije pomenuto. koja poticu od regenerisanih nerava u neuromasi. dodaju se drugoj osobi-koja drţi 2 do 5 kokoši u svakoj ruci i nosi ih do izlaznih vrata staje. Brzi rast brojlera nije ravnomeran u svim delovima njihovog tela. a kosti. U svakom slucaju brojlere ne bi trebalo drţati na fecesom pokrivenoj prostirci. i mnogo slobodnih nervnih završetaka. Registruju se elektricni impulsi na primarnim aferentnim vlaknima. a izucavanja takvih sistema gajenja danas se vrše u Velikoj Britaniji i drugim razvijenim zemljama. Razliciti hibridi i linije se ispituju u pogledu podesnosti za slobodni sistem gajenja. ustanovljeno je da je koncentracija kortikosterona u plazmi znatno veca posle grubog postupka (1. redom). Povecanje koncentracije kortikosterona posle grubog utovara ukazuje na stresnu reakciju. Naime. pa i uginuca. Kljun pilica ima mnoga Herbstova i Merkelova telašca. narocito kada je u pitanju ţivina iz baterijskih kaveza. što se manifestuje u vidu pojave zapaljenja mišica i koţe grudi i skocnih zglobova. Veoma malo brojlera se gaji na neki drugi nacin.

5 ng/ml u krvi. Bolja dobrobit kada se koristi mašina za hvatanje naglašava adverzivni uticaj ljudi prilikom hvatanja ţivine. cak i ukoliko su oni odgovarajuci mogu nastati problemi u vidu preloma nogu. Hvatanje se moţe vršiti pomocu mašina koje poseduju rotirajuce gume za saterivanje brojlera na traku i dalje u korpu. Koncentracija glukoze se povecava nakon sekrecije kortikosterona. Kada brojleri dostignu telesnu masu oko 2 kg sakupljaju se u stajama.5 ng/ml. Uticaji transporta na ţivinu i fizickih faktora tokom transporta detaljno su opisani ranije. Novoizleţeni pilici zahtevaju odredene fizicke uslove. hvataju. ali to povecanje nije znatno zbog toga što se ona troši tokom transporta. omamljuju udarcem i kolju. koji nastaju tokom transporta. Postoji niz fizioloških reakcija organizma na hvatanje i transport. Duţetrajniji transporti i duga cekanja pre klanja imaju znatan adverzivni efekat na kvalitet mesa. Izucavanja pokazuju da hvatanje kokoši ima veci adverzivni efekat na dobrobit od kratkotrajnog transporta. Malo je podataka o problemima dobrobiti kod jednodnevnih pilica. ucvršcuju na karike. Noradrenalin je neurotransmiter koji se troši tokom hvatanja i transporta. Ustanovljeno je da ţivin a pre transporta ima nivo kortikosterona 1. stavljaju u korpe. 74 . Fizicki uslovi tokom transporta su veoma znacajni za dobrobit brojlera. dok se koncentracija istog hormona posle hvatanja i transporta.Transport u kamionu u trajanju od jednog casa dovodi do manjeg povecanja koncentracije kortikosterona nego grubi postupci pri utovaru. transportuju do klanice. glukoze i hipotalamusnog noradrenalina u krvnoj plazmi. Prvi put transport se vrši u veoma mladom uzrastu.6 ng/ml. podliva krvi ili smanjenja kvaliteta mesa. a posle transporta u trajanju od 4 casa na 5. kao jednodnevni pilici. narocito kada je u pitanju temperatura. Pri uobicajenoj proceduri u kojoj grupa radnika ulazi u staju i hvata brojlere za noge dolazi do znatne reakcije njihovog organizma. Brojleri sakupljani na ovaj nacin pokazuju brţe povecanje frekvencije pulsa od brojlera koji su hvatani od strane radnika. Loš kvalitet mesa je cesto u korelaciji sa preţivljenim stresnim reakcijama i abnormalnog ponašanja u toku nekoliko casova koji prethode klanju. u trajanju od 2 casa.0-1. Pored kokoši transportuju se i curke i patke. a drugi put posle tova kada se odvoze na klanicu. povecava na 4. iznose iz korpi. Brojleri se transportuju dva puta tokom ţivota. Duţetrajniji transport moţe stvoriti znatne probleme. Postupci pri utovaru i sam transport dovode do povecanja koncentracije kortikosterona.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful