Kriminologija

Glava prva
POJAM, PREDMET, PODELA I MESTO KRIMINOLOGIJE U SISTEMU DRUŠTVENIH NAUKA
I POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJE
Odrediti pojam kriminologije znaci odgovoriti na pitanje „šta se podrazumeva pod terminom kriminologija?”. Odgovarajuci na ovo pitanje, odmah možemo konstatovati da nema jedinstvenog i opšteprihvacenog gledišta o tome šta je kriminologija. Odredivanje pojma kriminologije staro je koliko i kriminologija kao nauka, ali jedna precizna, opšte prihvacena i jedinstvena definicija još uvek nije utvrdena. Svaki autor, a kriminologijom su se bavili strucnjaci razlicitih naucnih discipina: psihijatri, psiholozi, sociolozi, filozofi, pravnici, kriminalisti, imao je svoje shvatanje i definiciju kriminologije, zavisno od osnovnog teorijskog i metodološkog opredeljenja u izucavanju predmeta kriminologije. Razlike u shvatanjima postoje i medu kriminolozima u pogledu razumevanja pojma kriminologije, u tome šta je karakteriše i predstavlja njenu bit.1 Tako se može zakljuciti da ima onoliko koncepcija pojma kriminologije koliko ima kriminologa. Kompleksnost predmeta izucavanja, korišcenja znanja i dostignuca razlicitih naucnih oblasti u objedinjavanju tog predmeta, uticali su da pojedini autori smatraju da je "kriminologija kraljica bez kraljevstva", odnosno da su "kriminolozi kraljevi bez kraljevstva".2 Razmišljanja o kriminalitetu (zlocinu, prestupništvu), kao negativnoj društvenoj pojavi, poticu iz najranijeg perioda razvoja ljudskog društva. Medutim, izucavanja kriminaliteta u okviru posebne nauke, kao teorijsko-saznajne, prakticne, organizovane i planske istraživacke društvene delatnosti, javlja se tek krajem osamdesetih godina 19. veka. Francuski

Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

antropolog Pol Topinar (Paul Topinard) upotrebio je pojam "kriminologija" za oznacavanje nauke koja se bavi izucavanjem izvršenih krivicnih dela.3 Italijanski pravnik Garofalo (Raffaele Garofalo) upotrebio je ovaj pojam za naziv svoje knjige "Kriminologija" (1885.), podrazumevajuci pod kriminologijom nauku (ucenje, od grcke reci logos) o kriminalitetu, zlocinu (lat. crimen). Prilikom odredivanja pojma kriminologije autori se razlikuju po tome da li ovaj pojam shvataju šire ili uže. Šta je kriminologija? _ Disciplina koja se bavi proucavanjem kriminaliteta (Garofalo, Durkheim, E.).4 _ Nauka o kriminalitetu pojedinih ljudi i kulturnih naroda (Sauer, W.).5 _ Nauka koja proucava uzroke i zakone delinkvencije (Kinberg, O;

Marquiset, Stefani Levasseur; Jambu-Merlin, Cuche). _ Nauka o deliktu, kriminalitetu, zlocinu i delikventu (Lombroso).6 _ Nauka koja treba da proucava delinkventa jer je krivicno delo samo "indicija" licnosti delinkventa (Ferri, E.). _ Nauka koja treba da se bavi pitanjima procesa koji uticu na delinkvenciju, odnosno kriminogenezom (E. de Greff).7 _ Nauka koja empirijski istražuje zlocin i licnost izvršioca (Exner, Sauer, Mezger, Manheim, Geerdis, Pinatel, Kaufman, Würtenberger).8 _ Nauka koja proucava cinjenice o zlocinu i borbi protiv njega (Hans v. Hentig). _ Nauka o kriminalitetu (zlocinu) i njegovom sprecavanju (Middendorff). _ Nauka koja obuhvata celokupno proucavanje kriminaliteta, u koju ulazi kako sociološko, tako i biološko, odnosno kriminalno-politicko ucenje o kriminalitetu (Tahovic).9 _ Nauka o kriminalitetu i srodnim negativnim društvenim pojavama, koja naucnom metodologijom izucava pojavne oblike i uzroke kriminaliteta, kao i delotvornost nacina njegovog suzbijanja radi ostvarenja društvene samozaštite od kriminaliteta i drugih negativnih društvenih pojava (Šeparovic).10 _ Samostalna disciplina u sistemu nauka, koja svojim sistemom metoda proucava pojavne oblike i uzroke kažnjivih ponašanja (Horvatic).11 _ Naucna disciplina interdisciplinarnog i multimetodološkog karaktera koja se bavi proucavanjem uzroka prestupništva kao društvene pojave u cilju njegovog sprecavanja i suzbijanja” (Pešic).12 _ Nauka o kriminalitetu kao pojedinacnoj, masovnoj i društvenoj pojavi (Acimovic).13 _ Kompleksna nauka o kriminalitetu koja se bavi pitanjem pojavnih oblika, strukture i razvoja kriminalnog ponašanja (fenomenologija), uzroka i uslova kriminalnog ponašanja, tj. kako dolazi do kriminaliteta kao pojedinacnog ponašanja, masovne i društvene pojave (opšti uzroci-koreni kriminaliteta i kriminogeni faktori) (Milutinovic).14
Kriminologija

_ Humana i socijalna nauka koja empirijski istražuje individualne i društvene procese kriminaliziranja i dekriminaliziranja i svoja saznanja kao preporuke predaje zakonodavcu i onima koji primenjuju zakon (Schneider).15 _ Nauka koja proucava faktore i procese strategije i tehnike koje su najbolje za borbu protiv njega i ako je moguce za njegovo suzbijanje (Gassin).16 _ Ucenje o stvaranju zakona, kršenju zakona i odgovorima na kršenje zakona (Meier).17 Gotovo sve navedene uže i šire definicije kriminologije imaju odredenu naucnu vrednost i opravdanje. Kritika pojedinih shvatanja sigurno ne bi dovela do opšteprihvacene, jedinstvene definicije. Stoga smo na osnovu postojecih saznanja, odredili pojam kriminologije u užem smislu obuhvatajuci, po našem mišljenju, bitne elemente za definisanje. Kriminologija se može definisati kao samostalna, teorijskoempirijska,

interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave, sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. Odredivanje predmeta izucavanja kriminologije usko je povezano sa odredivanjem pojma kriminologije. Odrediti predmet kriminologije znaci utvrditi šta kriminologija izucava, kojim se pitanjima i problemima bavi, da bi se sagledalo njeno mesto u sistemu nauka i odnos sa srodnim naukama i naucnim disciplinama. Iako znacajno i osnovno, odredivanje predmeta kriminologije još uvek je sporno medu kriminolozima. Vec skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrduje predmet njenog izucavanja, što je svakako povezano i sa utvrdivanjem pojma kriminologije. Postoje razlicita shvatanja o širini predmeta koji kriminologija izucava i o tome da li kriminologija pripada društvenim, pravnim ili prirodnim naukama, da li je grupa nauka ili je samostalna, autonomna, sinteticka nauka.18 Medutim, skoro svim teorijskim definicijama predmeta kriminologije zajednicko je da kriminalitet cini najvažniji polazni elemenat za odredivanje predmeta kriminologije. Šta je predmet izucavanja kriminologije? Kriminološka shvatanja krajem 19. i pocetkom 20. veka bila su usmerena pretežno na coveka-delinkventa, koji je smatran osnovnim predmetom kriminološkog izucavanja (Lombroso, Ferri, Garofalo, Aschaffenburg i dr.). Francuski kriminolozi Lenjel-Levastin i Stanciju (Laignet-Lavastine i Stanciu) smatrali su da je kriminologija "kompletna nauka o coveku, odnosno da predstavlja kompletno i integralno proucavanje coveka sa stalnom preokupacijom boljeg upoznavanja uzroka i lekova za njegovu antisocijalnu aktivnost"19, a da je predmet kriminologije je "covek, tj. zlocinac", taj "prvi stožer kriminologije", jer je "žica zlocina usadena u coveka". Svodenje predmeta kriminologije na pojedinacnu aktivnost delinkventa bilo je jako izraženo i 50-tih i 60-tih godina 20. veka kod pojedinih
Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

autora, na primer kod E. de Grefa (Etienne de Greff), koji je razvio teoriju procesa "prelaska na delo", tzv. "dinamicku kriminologiju", dok je ucenje o uzrocima dovelo do nastanka "kriminalne etiologije" ili "etiološke kriminologije". Slicno Etjen de Grefu, francuski pravnik Pinatel i profesor Univerziteta u Rimu di Tulio (Benigno di Tullio), stavljaju u prvi plan proucavanje licnosti delinkventa i govore o klinickoj kriminologiji. Sa javljanjem shvatanja o društvenim uticajima kao kriminogenim faktorima, kriminološka izucavanja se proširuju, pa se navodi da predmet kriminologije, pored delinkventa, obuhvata i kriminalnu aktivnost. Americki kriminolozi Mejbl Eliot, Saderland, Kresi i Zauer (Mable Elliot, Sutherland, Cressey, Sauer) naglašavaju društvenu uslovljenost kriminalnog ponašanja, sagledavaju kriminalitet kao proizvod odredene društvene strukture, cime sadržina predmeta kriminologije dobija nove elemente i novu dimenziju.

kao i reakcija žrtve. ucenje o kršenju zakona (odnosi se na krivicnopravni sistem.Dalje proširivanje predmeta kriminologije ide u pravcu proucavanja mera protiv izvršioca krivicnih dela. vec sociološka analiza mehanizama društvene kontrole. Pojedini kriminološki pisci proširuju predmet kriminologije sociološkim proucavanjem krivicnopravnih normi (L. Metodi borbe se ne mogu poboljšati ako se dublje ne sagleda priroda zlocina". predmet proucavanja kriminologije je kriminalitet kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinacna . sudove i korekcione sisteme u pojedinim zemljama (kriminolozi proucavaju razne aspekte delovanja policije: diskreciona prava policije.20 Drugi pisci su isticali da predmet kriminologije sacinjavaju krivicno delo i krivicna sankcija. odnosno policiju). okoline i medija. njegove manifestacije i uzroci. kriminalistikom ili penologijom. Radzinowiz. po našem mišljenju.22 Kriminologija Iz navedenih razlicitih shvatanja predmeta kriminologije može se zakljuciti da pojedini autori isuviše proširuju predmet kriminologije ukljucujuci niz posebnih nauka i naucnih disciplina. kriminologija obuhvata i kriminalnu politiku jer je "korisno da društveno reagovanje protiv zlocina bude u tesnoj i stalnoj vezi sa krivicnim delom. veka javilo se shvatanje po kome "ne dovodi delinkvencija do društvene kontrole. Henting)."21 Pristalice ovog shvatanja smatraju da predmet kriminologije nije „prelazak na delo“. propuštanje od strane policije da uhapsi sumnjivo lice. Tako prema Hentigu (Hans v.) i odgovore na kršenje zakona. zatim rasprostranjenost kriminaliteta. svoj poseban predmet i metod izucavanja. korišcenje ilegalnih fizickih sredstava protiv gradana od strane policije i sl. Stoga. proucavanje njegovih posledica po društvo. sociologijom zakona. koja treba da pokaže kako krivicnopravni sistem "stvara" delinkventa. Sutherland. Cressey). ali one imaju svoju samostalnost. kao i kriminologija. od stvaranja krivicnog zakona do primene krivicnih sankcija. Predmet kriminologije po Majeru (Meier) obuhvata ucenje o stvaranju zakona (kao deo sociologije prava bavi se procesom po kome su neka pravila inkorporisana u zakone a neka nisu). Sve navedene nauke i niz drugih nauka i naucnih disciplina svojim znanjem svakako pružaju dragocenu pomoc prilikom proucavanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta. vec je društvena kontrola ta koja dovodi do delinkvencije. dovodi do nagomilavanja i razudenosti niza razlicitih cinjenica i pojmova što otežava sagledavanje i detaljno teorijsko i empirijsko proucavanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacnog ponašanja. opšta prevencija. U okviru socioloških shvatanja 60-tih godina 20. To su shvatanja predmeta kriminologije u najširem smislu i ona su najcešce povezana sa sagledavanjem kriminologije kao grupe nauka. Proširivanje predmeta kriminologije kriminalnom politikom.

Važno je napomenuti da proucavanje kriminaliteta u okviru kriminologije nije nešto apstraktno ili irelevantno.opšti i neposredni. Definicija kriminaliteta je zavisila od opštih shvatanja autora o uzrocima kriminaliteta. Da li ce jedno ponašanje postati kriminalno zavisi od politicara koji kreiraju zakon. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka koja bi važila za sve zemlje i sva vremena. žrtve. uslovi i povodi kriminalnog ponašanja). obim. pojedini pisci nastoje da nadu takvu definiiju kriminaliteta Glava PRVA – Pojam. Saglasno ovoj definiciji. u teorijskom pogledu još uvek nema jedinstvenog shvatanja o tome šta je kriminalitet. pa. Kriminalitet nije statican i fiksno odreden. devijantno ponašanje. govorio je da. okrivljenja ili prekora. pored zakonskog. Istorijski posmatrano rec zlocin. predmet neprekidnog interesovanja nauke i prakse. dok su drugi negirali mogucnost nalaženja jedinstvenih kriterijuma za definisanje. odnosno zlocin i da li je uopšte podesno naucno izucavati ovu pojavu. antisocijalno ponašanje i sl. Definicije kriminaliteta su razlicite. pojedinosti na koje se žali tužilac. on se stalno menja. delinkvencija. prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i kriminalnu etiologiju (uzroci . cesto medusobno suprotne uz upotrebu razlicitih sinonima: zlocin. struktura. predmet. Tako se razlikuje kriminalitet u odredenom vremenu i na odredenom prostoru zavisno od društvenog sistema i državnog uredenja. postoji i veliki broj definicija kriminaliteta. Ljudsko društvo od pocetka svog nastanka poznaje nacine ponašanja koji se nazivaju kriminalitetom ili zlocinom. "crimen". kasnije se taj termin koristi za oznacavanje neosnovane optužbe. Kasnije. II POJAM KRIMINALITETA Kriminalitet je negativna društvena pojava. razlikuju se makrokriminologija (proucava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proucava kriminalitet kao pojedinacnu pojavu) kroz dve oblasti izucavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici. _ Jedan od predstavnika pozitivne škole Garofalo. Medutim. . strukturalne promene. prestupništvo. kojim se se ugrožavaju osnovna moralna osecanja solidarnosti (izvršenjem krivicnih dela protiv licnosti) i poštenja (izvršenjem krivicnih dela protiv imovine). kako je teorija o uzrocima kriminaliteta bilo mnogo. društveno negativno ponašanje. dinamika. Sa razvojem društva i kulture menjao se broj i sadržaj kažnjivih ponašanja. one koji štite krivicnopravni sistem.pojava. zbog svoje rasprostranjenosti i društvene opasnosti. koja je. ali i na sve ostale gradane. sudija koji ga tumace i onih koji su odgovorni za sprovodenje zakona. vec ima veliki uticaj na delinkvente. upotrebljavali su najpre Rimljani za oznacavanje sudske odluke ili presude. postoji "prirodni kriminalitet".

_ Lagaš (Lagache) je isticao da je zlocin agresija u odnosu na vrednosti jedne društvene grupe koju vrše njeni pripadnici. koji je uvela klasicna krivicnopravna škola (nullum crimen sine lege) i omogucava sigurnost u pogledu obima i sadržaja ucinjene protivpravne radnje. Quinney. Ove dve definicije najcešce su zastupljene u naucnim radovima i najvažnije su za odredivanje predmeta kriminologije. smatra Dirkem. Würtenberger). U tom periodu krivicno pravo je imalo odredena kriminološka obeležja jer je posmatralo krivicno delo ne samo i iskljucivo kao pravni. Sauer. Tako se predmet kriminologije ogranicava na krivicna dela kao najtežu vrstu kažnjivih radnji. 1._ Feri (Ferri) je isticao da krivicno delo treba shvatiti kao radnju koja potice iz egoistickih i asocijalnih pobuda i kojom se vredaju uslovi života i moral jednog društva na odredenoj etapi razvitka. Pod kriminalitetom se podrazumeva svako protivpravno ponašanje . _ Selin (Seelin) formuliše definiciju kriminaliteta kao aktivnost clana jedne grupe koju osuduju ostali clanovi te grupe. kriminalitet cine ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivicnom zakonodavstvu kao krivicna dela. S obzirom na veliki broj i razlicitost definicija kriminaliteta.23 Krivicnopravna definicija zasniva se na principu zakonitosti. Pravne definicije kriminaliteta nastale su u vreme kada krivicnopravna i kriminološka izucavanja nisu bila jasno razgranicena i kada odnos izmedu krivicnog prava i kriminologije nije bio precizno odreden. a znatno kasnije kriminologije kao posebne nauke o kriminalitetu. koji prihvataju uže pravno definisanje. Kriminologija U okviru pravnog odredivanja pojma kriminaliteta postoji i šira pravna definicija po kojoj se pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. pretnja kaznom podesna je da nagovesti razliku izmedu zlocina i povrede moralnih i društvenih normi. vec i kao društveni fenomen. _ Francuski sociolog Dirkem Emil (Durcheim Emille) definiše kriminalitet kao povredu cvrstih i definisanih stanja kolektivne svesti. Smatralo se da predmet kriminologije i pojam kriminaliteta nije moguce odrediti bez krivicnog prava. Teškocu koja postoji u tom pogledu pokušacemo da savladamo polazeci od konstatacije da sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi i da se zavisno od toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta. Krivicnopravno definisanje kriminaliteta Izucavanje društveno opasnih ponašanja bilo je najpre predmet krivicnopravne nauke. Pritom. veoma je teško navesti i sistematizovati sve postojece definicije. Prema vecini pisaca (Mergen.

To je ponašanje kojim se povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je razlicitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora. U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta može se razlikovati: 1. individualno ponašanje za koje važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima. psihološku i drugu analizu odgovarajucih pravnih normi i kriminalnog ponašanja. posebno uže pravne definicije. To znaci da se prilikom definisanja kriminaliteta polazi od krivicnopravne definicije u širem smislu. tako da se kriminalitetom smatraju ne samo krivicna dela predvidena krivicnim zakonodavstvom jedne zemlje. Prema širem pravnom definisanju kriminalitet se odreduje i kao pojedinacno krivicnom sankcijom ugroženo ponašanje ili kao skup takvih ponašanja koji može biti prostrorno i vremenski ogranicen (Acimovic. koji se dogadaju u okviru pravno sankcionisanog sistema i ne predstavljaju kriminalitet sa pravnog stanovišta ili sa stanovišta "normativne grupe" koja donosi zakone i sankcioniše. vec i druge kažnjive radnje. koji je zbog svog društveno protivnog dejstva pravno zabranjeno i kaznom ugroženo. Ovako shvacen kriminalitet ima kvantitativno odredenje. M.). izvesna ponašanja u privrednom poslovanju kojima se krše administrativno-pravni propisi i sl."24 Pravno definisanje kriminaliteta. u društvu postoje takva ponašanja. kao i neuskladenosti inkriminacija u pojedinim zakonodavstvima. bile su kritikovane kao formalno-dogmatske. KRIMINALITET KAO MASOVNA DRUŠTVENA POJAVA predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima. pojave i procesi. nedovoljne da objasne kriminalitet sa šireg društvenog stanovišta zbog velike promenljivosti inkriminisanja u vremenu i prostoru. Uže pravno definisanje svodi kriminologiju na dopunsku krivicnopravnu disciplinu i potpuno zanemaruje socijalnu stranu kriminaliteta. preuske. uz sociološku. dok se sa stanovišta drugih grupa i slojeva smatraju posebno društveno opasnim ("kriminalitet belog okovratnika". odnosno isticanje da je zlocin "krivicno-duševno-telesno ponašanje coveka. struktura i .(cinjenje ili necinjenje) za koje po važecim propisima odredene zemlje nadležni organ može izreci sankciju. Interesantna je i Zeligova definicija kriminaliteta kao pojedinacne pojave. KRIMINALNO PONAŠANJE kao pojedinacno. Ovo shvatanje potice od Ferija. 2. koji je smatrao da je zlocin protivpravan akt kojim se povreduje neko pravo. njegov obim. Osim toga.).

Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: . Herman i Julia Švedinger (Herman i Julija Schwedinger) smatraju da je kriminalno ponašanje. Dela koja se definišu kao kriminalna postoje da bi se zaštitila vladajuca ekonomska klasa. bez obzira na svoj legalni status. . Odnos izmedu ove Glava PRVA – Pojam. Sociološko definisanje kriminaliteta Sociološke definicije kriminaliteta polaze od toga da se kriminalitet ne može u potpunosti sagledati u oblasti zakona. obicajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu. proucavanje normi ponašanja i suštinska komponetna kriminaliteta je konflikt izmedu kultura.prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih. Selin je tvrdio da je pravo kriminološko proucavanje.u okviru trece grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite (William Chambliss. kulturnih. daleko širi od okvira koje pruža krivicno pravo. napredak i potencijale. moralnih. 1990). kao i ponašanje gradana. pa je potrebno obuhvatiti i druga antidruštvena ponašanja. pa je . 2. posebnog i pojedinacnog. ne samo legalnih normi ponašanja. Krivicno delo.dinamika prate se na osnovu kriminalne statistike. sastoji se u napadu jednog ili više lica na najviše društvene vrednosti. Kriminologija treba da proucava šta ljudi smatraju nepoželjnim ponašanjem i ne sme biti ogranicena promenama zakona.druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. Tacnu prirodu te povezanosti teško je odrediti jer sažimanje pojedinacnih ponašanja u kolektivnu akciju predstavlja jedan vrlo kompleksan fenomen (Gassin. a ucinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva. To ponašanje može da se ispolji u formi propuštanja zakona da zabrani zagadivanje vazduha i vode ili u stavljanju van zakona mirnog protesta protiv vlade. . Kriminalitet je društveni fenomen. kao ljudska i društvena realnost. predmet.25 U okviru socioloških definicija postoji veliki broj razlicitih shvatanja. ponašanje koje ometa ljudski razvoj. Stoga se sociološki sadržaj kriminaliteta i njegove medusobne veze moraju proucavati kao suština kriminaliteta. Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju ponašanja koja odstupaju od pravnih. Izmedu kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave postoji tesna povezanost. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka dve pojave moguce je posmatrati kroz dijalekticku povezanost opšteg. 1978). Na taj nacin ponašanje vlade može biti smatrano kriminalnim ponašanjem.

Delay. istice se da samo pravna definicija omogucava sigurnost u pogledu obima i strukture sadržaja kriminaliteta. nacina ponašanja. Široki koncept sociološkog definisanja kriminaliteta dozvoljava arbitrarnost u odredivanju kriminalnog ponašanja. Širi koncept sociološkog definisanja koristi. vec se oslanja na njegov procesni razvoj. omogucava da se kriminalitetom proglasi svako društveno ponašanje suprotno odredenim pravilima (moralnim. Selin ne razlikuje kriminalno ponašanje od društvenih devijacija. obicajnim) u društvu. što se ne može postici sociološkim definicijama (Kaiser.29 Koncept socijalne uloge. Sociološke definicije kriminaliteta zasnivaju se i na novijim shvatanjima sociologije o položaju i ulozi pojedinca u društvu. koji po mišljenju sociologa (Stoetzek. Linton. Ljudi koji imaju moc stvaraju i uticu na zakone tako da oni odgovaraju njihovim interesima i nisu u stanju da ponašanje elite definišu kao kriminalno. pored pojmova kriminalitet i . Sociolog Džilin (Gillin). od njega ocekuje i preti odredenom sankcijom za neispunjenje ocekivane uloge. tako da se orijentiše na kriminalnu stvarnost i da kriminalitet ocenjuje ne samo kao krajnji proizvod. Sociološke definicije se kritikuju kao neodredene i konfuzne jer isuviše proširuju pojam kriminaliteta. G. To svakako unosi veliku nesigurnost u definisanju onih ponašanja koja se smatraju kriminalitetom. Svaka od ovih definicija može biti kritikovana. dovodi do uspostavljanja povezanosti izmedu sociološkog i pravnog razmatranja kriminaliteta.kriminalno ponašanje ponašanje koje je u skladu sa pozicijom jedne klase. Sem toga. a trecoj definiciji se može prigovoriti da govori o tome kako nastaju zakoni. Dahrendorf) obuhvata celokupnost stavova. vrednosti koju društvo za svaku licnost sa odredenim statusom u društvu propisuje. definisao je zlocin kao "ponašanje koje grupa koja poseduje neophodnu snagu da sprovede svoje mišljenje smatra za narocito društveno štetno"28. Švedingerovi pretpostavljaju da postoji pouzdan metod (razlicit od intuicije) za odredivanje šta jesu a šta nisu ljudska prava. na njegovo nastajanje.27 Suština ove definicije je u Kriminologija tome da uzima u obzir reakciju na kriminalitet. koji prihvata psiho-socio-dinamicku definiciju i istice da je zlocin ponašanje (cinjenje ili necinjenje) koje je putem interakcije u društvenim i individualnim procesima kriminaliziranja obeleženo kao kriminalno.). koji je znacajan za americku kriminalnu sociologiju.26 U sociološke definicije spada i definicija nemackog kriminologa Šnajdera.

30 Društvene devijantnosti i devijantna ponašanja predmet su izucavanja posebnih disciplina: socijalne patologije. On ova tri fenomena posmatra kao stepene odstupanja od pravila ili normi društva. sociologije devijantnog ponašanja i sociologije devijantnosti. Dirkem opisuje kompleksne odnose izmedu kriminaliteta. ili da se toleriše kao jedna od razlicitosti. U “Pravilima socioloških metoda”. Kriminalna fenomenologija . Definicije devijantnosti i kriminaliteta se oslanjaju na naucne analize datih društvenih uslova i situacija. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka predstavljaju kriminalitet u širem pravnom smislu. Devijantnost se zbog toga nalazi izmedu kriminaliteta i razlicitosti. Kriminalitet znaci društvenu zabranu na zvanicnom nivou.društvene devijantnosti i devijantnog ponašanja. ne mora uvek da bude i uocljivo. III PODELA KRIMINOLOGIJE 1. S druge strane. pojam devijantnosti . tj. iako nema za predmet izucavanja ostale oblike devijantnosti. telesne povrede). uglavnom sa sociološkog i medicinskog stanovišta. tamo gde pojedinci žive na ivici "normalnog" društva koje ne povlaci stalno pravne sankcije. Na primer. variraju od društva do društva. proucava povezanost ostalih oblika devijantnosti sa kriminalnim ponašanjem i kriminalitetom uopšte. Kriminalitet i devijantnost su zbog toga posledice društvenih razlicitosti koje postoje u svakom društvu. Ono što je devijantno. uslovljavaju ga ili cak prouzrokuju. devijantnosti i razlicitosti. prekomerno uživanje alkohola (alkoholizam) i opojnih droga (narkomanija). Senzibilnosti. i ono što je u tradicionalnom društvu neprihvatljiva razlicitost (npr. rasudivanja o tome šta je prihvatljivo. veca je i potreba za definisanjem pojma devijantnosti. Kriminalna fenomenologija i kriminalna etiologija 1.1. a šta nije. predmet. Medutim. krada i ubistava. Što su vece razlicitosti. Preterana upotreba alkohola u vezi je sa nasiljem u porodici (ubistvo. individualne razlicitosti su te koje cine samu suštinu ljudskog društva. dok je devijantnost najcešce zabranjeno ponašanje od strane društva. istraživanja pokazuju da su ovi oblici devijantnosti u vezi sa kriminalnim ponašanjem. Ove pojave izazivaju pažnju društvene zajednice.delikvencija. ostaju van dometa kažnjavanja i ne Glava PRVA – Pojam. homoseksualnost) može u postmodernom društvu da bude okarakterisano kao izbor nacina života. a nedostatak droge može da utice na izvršenje teških krada. a ne kroz zvanicne reakcije i norme ponašanja. Zbog toga kriminologija.

Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proucava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i cinjenice kroz koje se ispoljava pojedinacno kriminalno ponašanje. strukturu. Kriminologija prestupništvo kao individualnu i masovnu pojavu.). koji je opisivao pojedine kriminalne slucajeve31. Ž. F. posledice prestupništva. koja se sastoji u izucavanju pojavnih oblika krivicnih dela. koja je posvecena proucavanju spoljašnjih formi zlocina (kriminalna morfologija) i stvarnih formi zlocinca.Termin "fenomenologija" (od grcke reci "phainómenon" . strukturu i klasifikaciju prestupništva. Pinatel naglašava da izucavanje kriminalne stvarnosti obuhvata kriminalnu fenomenologiju.. falsifikovanja novcanica i sl. Zelig tvrdi da je kriminalna fenomenologija "opis specijalnih pojava oblika izvršenja zlocina .). U novijoj kriminološkoj literaturi istice se da predmet izucavanja kriminalne fenomenologije obuhvata pojavne oblike.32 Po Grosu (Gross). fenomenologija se bavi izucavanjem spoljašnjih simptoma na koje uticu unutrašnji dogadaji. nacin. nauka) oznacava deo filozofskog ucenja o pojavama. brojno stanje. To je enciklopedijsko znacenje ovog termina.ono što se vidi. odnosno kažnjivih radnji. Smatra se (Exner.tipovi delinkvenata. nacina izvršenja krivicnih dela. sredstva itd. njihovog ponašanja i tipologije. dinamiku prestupništva. nacina života delinkventa. rasprostranjenost. i "logos" . Kupcevic-Mladenovic.na primer. Kriminalna fenomenologija je definisana uglavnom kao "nauka o manifestaciji zlocina".). istraživanje. kao i uslova zlocina . tehnike provaljivanja.) da pocetak kriminalne fenomenologije treba tražiti još u radovima Pitavala (1734. etiološku . koji se razlikuje od posebnih znacenja u okviru pojedinih nauka.. što se ispoljava. M. R. prestupnike i oštecene. strukturalne promene i dinamiku kriminaliteta (Milutinovic.).ucenje. Izucavanjem kriminalne fenomenologije bavili su se najpre i najviše nemacki teoreticari u skladu sa svojim shvatanjima o predmetu i konceptu kriminologije. Grasberger (Grassberger) istice da fenomenologija obuhvata morfologiju zlocinstva i oblike egzistencije zlocina. oblici ispoljavanja profesionalnih prestupnika". Nemacki teoreticar klasicne krivicnopravne škole Fojerbah (Feuerbach) posvetio je dosta pažnje fenomenološkoj strani zlocina isticuci potrebu analize svih modaliteta izvršenih krivicnih dela (vreme. ponašanja (Horvatic.

mogu se posmatrati sa razlicitih aspekata: prema vrstama kažnjivih ponašanja. profesionalni kriminalitet itd. broju izvršenih krivicnih dela (primarni kriminalitet. prevare. vremenu. imovinski kriminalitet obuhvata krade. Kod odredivanja tacnog obima kriminaliteta kao nepremostiva prepreka javlja se "tamna brojka" kriminaliteta. imovinski kriminalitet. uzrastu izvršilaca (kriminalitet punoletnih lica i delinkvencija maloletnika). b) pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu.). kao i na broj izvršenih pojedinih vrsta krivicnih dela (na primer. imovine. broj izvršilaca. telesne povrede. prekršaji protiv javnog reda i mira. prinude. može se posmatrati struktura ukupnog kriminaliteta prema vrsti krivicnih dela i drugih kažnjivih ponašanja zavisno od pozitivnopravnih propisa jedne zemlje (krivicna dela protiv života i tela. krivicna dela protiv imovine. politicki kriminalitet. utaje. polu izvršilaca (kriminalitet muškaraca i kriminalitet žena). . prekršaji u saobracaju itd. punoletnih i maloletnih izvršilaca itd.(geneticku) povezanost prestupništva sa drugim društvenim pojavama. neevidentiran broj krivicnih dela i izvršilaca. privrede). privredni kriminalitet. objektu napada ili objektu krivicnopravne zaštite (kriminalitet nasilja. Iz navedenih definicija može se zakljuciti da su osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proucava: a) obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave. težini kažnjivih ponašanja. protiv života i tela. a odnosi se na ukupan broj izvršenih krivicnih dela na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu.). koji se prati na osnovu statistickih podataka iz statistickih evidencija o kriminalitetu. sredstvu i mestu izvršenja. poreklo i razvoj prestupništva (Pešic. struktura kriminaliteta prema polu izvršilaca posmatrana kroz odnos broja krivicnih dela koja vrše muškarci i krivicnih dela koja vrše žene itd. kao i morfologiju (oblik) i modus operandi (nacin izvršenja) kažnjivih ponašanja. v) struktura i strukturalne promene kriminaliteta pokazuju vrste i karakteristike ukupnog kriminaliteta i pojedinih kažnjivih ponašanja u okviru odredenih pojavnih oblika kriminaliteta. Na primer. nepoznat. krivicna dela protiv dostojanstva licnosti i morala. struktura kriminaliteta kod pojedinih pojavnih oblika: kriminalitet nasilja obuhvata krivicna dela ubistva. V. pri cemu ne treba kriminološki pojam modusa operandi smatrati identicnim pojmom u kriminalistici (Horvatic). nacinu. recidivizam).).

kao i na proces stvaranja novih inkriminacija ili proširivanje starih. stagnirao ili je bio u porastu. dinamiku kriminaliteta prema regionalnim i vremenskim karakteristikama. pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta). polu. Iako vecina autora istice da je kriminalna etiologija "centralno podrucje" kriminologije. ili. Pojavni oblici. društvenih prilika i okolnosti. u Srbiji opao. imovinskog. uz pomoc statistickih podataka posmatra se da li je kriminalitet Glava PRVA – Pojam. ucenje) izvorno .2. U okviru istraživackih studija o kriminalitetu ili primenjene kriminologije potrebno je posvetiti posebnu pažnju fenomenologiji kriminaliteta. predmet. vremena. politickog. pokazuje kako se menja kriminalitet zavisno od mesta. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka (ukupan broj izvršenih krivicnih dela) u periodu 2000-2005. strukturalne promene i dinamika kriminaliteta i kriminalnog ponašanja cine nerazdvojivu i jedinstvenu celinu sa kriminalnom etiologijom. 1. strukture i dinamike kriminaliteta ima višestruki znacaj: omogucava da se uvidi potreba za odredenom društvenom reakcijom i da se postojeca društvena reakcija shvati. cime se odustaje od dalje krivicnopravne represije u odnosu na to ponašanje (dekriminalizacija). Pored dinamike ukupnog kriminaliteta moguce je posmatrati i statisticki pratiti dinamiku pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta – privrednog. na pojedinim nacionalnim i državnim podrucjima. postojecih (kriminalizacija) i ukidanje ili izmenu odredenog krivicnog zakona. U okviru kriminalne fenomenologije izucava se regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta" ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. kriminalna fenomenologija nije ništa manje znacajno podrucje izucavanja.Strukturalne promene se odnose na promene pojavnih oblika kriminaliteta zavisno od promena socijalnih uslova i demografskih karakteristika. struktura. ukazuje da odredeni obim. maloletnicke delinkvencije. Na primer. u gradovima i selima. g) dinamika kriminaliteta odnosi se na promene u obimu kriminaliteta kao masovne društvene pojave u odredenom vremenskom periodu i na odredenom prostoru. Proucavanje obima. Kriminalna etiologija Termin "etiologija" (od grckog "aitía-uzrok i "logos"-nauka. starosti i sl. što je u pojedinim vremenskim i prostornim okvirima veoma dinamican proces. struktura i dinamika kriminaliteta u odredenoj užoj i široj društvenoj sredini mogu negativno i nepovoljno da uticu na stanje i razvoj manjih ili vecih društvenih grupa i pojedinaca. obim. kako se prilagodava uslovima života i dobija nove oblike ispoljavanja.

teško osakacenih. Nagela. ukazivali su mnogi pisci (agnosticisticke pozicije Mannheima.je oznacavao filozofsku nauku o uzrocima i posledicama stvari. starijih ljudi. mnoga pitanja iz ove oblasti ostala su i dalje nerazjašnjena. motivacija. kako je moguce da se u SAD. Pri tome. prakticna istraživanja su takode brojna. može se reci da se u okviru kriminalne etiologije neki opšti uzroci kriminaliteta i pojedinacni uzroci kriminalnog ponašanja mogu smatrati za otkrivene i utvrdene. Tako Lang (Lange. Uprkos razlicitim shvatanjima. uslovi koji doprinose njihovom javljanju i povodi koji do toga dovode. hvaljenoj zemlji kriminologije. namera) ili nabrajali niz cinilaca koji deluju na pojavu kriminaliteta. nije iskljuceno da izvesni neotkriveni uzroci mogu da se nalaze u oblasti nedovoljno proucene covekove licnosti. R. sila. poticaj. uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore). Danas se ovaj pojam upotrebljava izvan filozofije za oznacavanje dela nauke ili naucne discipline koja proucava uzroke i uslove javljanja pojave koja je predmet proucavanja te nauke. osnovna su pitanja kriminologije kao teorijske i empirijske nauke. Stefani. Wilkinsa. Jambu-Maerlin). što sve ukazuje na nedovoljnu razjašnjenost opštih uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i posebnih uzroka kriminalnog ponašanja. O uzrocima kriminaliteta postoji veliki broj teorija i shvatanja.) u knjizi "Zagonetka kriminalitet" postavlja sledeca pitanja. koja ukazuju na lutanje kriminalne etiologije: kako objasniti ogroman kriminalitet blagostanja i nasuprot tome mali obim kriminaliteta izbeglica. posebne. Uzrocnost javljanja kriminaliteta i kriminalnog ponašanja. kako dolazi do toga da je kriminalitet žena znatno manji od kriminaliteta muškaraca. stoji bespomocno pred ogromnim porastom kriminaliteta. Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proucava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacne. Medutim. zar ne mora agresivnofrustracioni mehanizam da dovede do povecanja kriminaliteta kod svih grupa ciji je status ucinjen nesigurnim ili marginalnim ili koji žive pod akutnim Kriminologija kulturnim konfliktom. dok su drugi insistirajuci na utvrdivanju uzroka. oznacavali pojam uzroka razlicitim terminima (faktor. Levasser. stranih radnika.33 Na neuspeh savremenog društva da suzbije kriminalitet zbog nemogucnosti otkrivanja uzroka kriminaliteta i socijalno patoloških pojava. Kriminalna etiologija se najcešce deli prema prirodi faktora koji deluju na . neposredne uzroke.

javljanje kriminaliteta, na dve oblasti: egzogenu etiologiju i endogenu etiologiju. Egzogena etiologija se odnosi na izucavanje uzroka kriminaliteta koji proizilaze iz odredene društvene kulture i strukture, uslova života, delovanje raznih kriminogenih faktora vezanih za porodicu, školu, grupu, sredstva masovne komunikacije, sukoba kultura, razlicitih shvatanja o vrednostima, druga devijantna ponašanja itd. Endogena etiologija izucava uticaj licnih osobina, psiholoških karakteristika, crta licnosti na javljanje kriminalnog ponašanja. U okviru endogene etiologije treba razjasniti kako se odvija proces "kriminalizacije licnosti", zašto pojedina lica vrše krivicna dela u odredenim socijalnim uslovima, a druga u istim tim uslovima to ne cine, kakav uticaj na kriminalitet imaju psihicki procesi (licni intelektualni procesi: mišljenje, ucenje, inteligencija, opažanje; emocionalni procesi ili osecanja i voljni procesi-motivacija) i psihicke osobine (navike, sposobnosti, temperament, potrebe, interesi). Osnovna pitanja koja razmatra kriminalna etiologija odnose se na utvrdivanje opštih uzroka (korena kriminaliteta) i kriminogenih faktora - neposrednih cinilaca kriminalnog ponašanja.34 Kriminalitet kao masovna društvena pojava ima opšte uzroke u raznim oblastima društvenog života - ekonomskoj, politickoj, pravnoj, moralnoj, kulturnoj. Kao pojedinacna pojava kriminalitet može da bude prouzrokovan nizom raznih kriminogenih faktora ili objektivnim i subjektivnim okolnostima koje dovode do njegovog javljanja. Medu kriminogenim faktorima moguce je razlikovati uzroke (sa vecim intenzitetom deluju na javljanje kriminaliteta, cesto presudno i neposredno izazivaju kriminalno ponašanje),35 uslove (doprinose javljanju kriminalnog ponašanja) i povode (spoljni uticaji i okolnosti koji su vezani za samu situaciju izvršenja krivicnog dela i doprinose donošenju odluke za izvršenje dela). Podele kriminogenih faktora razlicite su u kriminološkoj literaturi. Kriminogeni faktori se dele na: antropološke, fizicke ili kosmotelurne i društvene (Feri), društvene i individualne (Grispigni), endogene i egzogene (Tarde), objektivne i subjektivne, neposredne sociogene faktore i licnost delikventa (Milutinovic).
Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

Opšti uzroci kriminaliteta koji proizilaze iz odredene društvene strukture,

društveno-ekonomskog sistema i odnosa u svim sferama društvenog života, povezani su sa posebnim i pojedinacnim faktorima koji deluju u porodici, školi, profesionalnom, klasnom, društvenom statusu, u okviru pojedinih užih i širih društvenih grupa. Uzrocnost pojedinacnog kriminalnog ponašanja ne može se posmatrati i izucavati izvan opšte uzrocnosti, niti se u opštoj uzrocnosti mogu zapostaviti posebni i pojedinacni uticaji.

2. Opšta i klinicka kriminologija

2.1. Opšta kriminologija Podela na opštu i klinicku kriminologiju potice od francuskog kriminologa Pinatel Žana (Pinatel Jean). Na III Medunarodnom kongresu za kriminologiju (Beograd, 1973.) klinicka kriminologija je oznacena kao jedna od osnovnih tendencija u savremenoj kriminologiji, pored socijalnog interakcionizma i kriminalno politickog prilaza, ili kao poseban pravac u kriminologiji. Prema Pinatelu36 opšta kriminologija u suštini ima za predmet sredivanje, uporedivanje i suocavanje rezultata dobijenih od raznih kriminoloških nauka ili posebnih, tj. specijalizovanih kriminologija, kao i njihovo sistematsko izlaganje. Opšta kriminologija je enciklopedijska i sinteticka, razvija se u vertikalnoj ravni i nalazi se na vrhu piramide sastavljene od kriminoloških nauka ili posebnih kriminologija. Kao naucna kriminologija, opšta kriminologija treba da zbliži i uporedi podatke izdvojene od specijalnih (posebnih) kriminologija koje se odnose na manifestacije, uzroke i posledice kriminalne pojave (kriminalna biologija ili biološka kriminologija, kriminalna psihologija ili psihološka kriminologija, kriminalna sociologija ili sociološka kriminologija). Slicno Pinatelu, autori LenjelLevastin i Stanciju, smatrali su da ce se posebne kriminologije sjediniti u opštu kriminologiju "kao kakvu prostranu i plodonosnu deltu". Ovo tvrdenje je bilo cesto osporavano, pa je opštoj kriminologiji cak negiran svaki naucni karakter. Opšta kriminologija može imati razlicite pravce: istorijske, teorijske, deskriptivne i diferencijalne prirode. Pored istorijskog pregleda kriminoloških izucavanja i odredivanja operativnih pojmova kriminologije, opšta kriminologija obuhvata izucavanje osnovnih kriminoloških teorija i hipoteza, metoda i izvora kriminologije. 2.2. Klinicka kriminologija Klinicka kriminologija, prema jednoj od najrasprostranjenijih i najširih definicija, predstavlja jedan kriminološki pravac, koji se, za razliku od opšte kriminologije, sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slucaju, uz pomoc principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". Kroz

multidisciplinarni pristup treba oceniti proucavanog delinkventa, formulisati hipoteze o njegovom buducem ponašanju i izraziti program pogodnih mera koje mogu da odstrane eventualni povrat.37 Razvoj klinicke38 kriminologije može se pratiti pocev od Lombroza, italijanskog lekara, koji je medu prvima ukazao da treba izucavati zlocinca a ne zlocin.
Kriminologija

Garofalo je istakao važnost socijalne ankete, a Pende, profesor patologije i klinicke metodologije u Rimu, naglašavao je da treba ispitati da li kod zlocinca postoje kakve promene unutar sistema od koga zavisi njegovo ponašanje. Medu kasnijim teoreticarima klinicke kriminologije u Italiji posebno se isticao lekar, direktor Instituta za kriminalnu antropologiju Univerziteta u Rimu, Benigno Di Tulio, koji je smatrao da treba primeniti "klinicki kriterijum" pri izucavanju kriminaliteta, da treba proucavati covekovu licnost u svim aspektima, kao jedinstvo gde se široko ujedinjavaju nasledene i stecene snage, biološke, psihološke, socijalne i kulturne.39 Kanepa Dakomo (Canepa Giacomo) profesor kriminalne antropologije na Medicinskom fakultetu u Denovi, na Medunarodnom kongresu za kriminologiju u Beogradu 1973. u referatu "Kriminalna licnost i tipologija delinkvenata", istako je da problem licnosti spada u oblast nauka klinickog posmatranja i da "licnost proizilazi iz skupa elemenata sa fizickog i psihickog aspekta da bi smo je razlikovali od drugih".40 Za razvoj klinicke kriminologije u Francuskoj znacajni su LaignelLavastine, Stanciu, Pinatel, Favard; u Belgiji Versele i De Greff; u Švedskoj Kinberg. U Nemackoj se kriminolog i pravnik Mergen zalagao za kriminološku kliniku, dok su Lenc i Zeelig u okviru kriminalno-biološkog pravca predlagali biološko i psihološko proucavanje individualnog prestupnika. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru klinicke kriminologije su: opasno stanje, problem kriminalne licnosti (da li postoji i ako postoji cime se karakteriše) i tipologija delinkvenata, a metod koji koristi prilikom izucavanja pojedinacnog slucaja kriminalnog ponašanja je klinicki metod.41 Pojam opasnog stanja, kako tvrdi Pinatel, vlada klinickom kriminologijom. Definiciju pojma opasnog stanja ili temibiliteta dao je Garofalo, odredujuci ga ne kao pravni pojam, vec kao stvarnost koja se može klinicki posmatrati. Pojmom opasnog stanja Garofalo je oznacavao najpre postojanu i aktivnu izopacenost prestupnika i kolicinu zla od koga možemo strahovati sa njegove strane, odnosno kriminalnu sposobnost prestupnika. Kasnije je ovako odredenom pojmu opasnog

nutritivne i seksualne potrebe. razlika je samo u stepenu ispoljavanja. koji se od drugih ljudi razlikuje sklonošcu za prelazak na delo. predmet. on se trudi da to eliminiše povratkom ka . tako da je teorija o kriminalnoj licnosti samo "radna hipoteza". varijante upravljanja nacinima izvršenja dela.stanja dodao formulu o prilagodavanju. 6. Razmatranje problema kriminalne licnosti prošlo je kroz tri faze razvoja. 5. 3. instinkt odbrane. kriminalna licnost se opisuje pomocu psiholoških crta licnosti koje se grupišu u centralno jezgro i varijante. kako se u ovom izboru osuduje na samocu. koji deluje u vidu odricanja sebe samog i potpunog prihvatanja drugog. isticao je da. sklonost ka prelasku na delo izražava takvu strukturu licnosti koja se naziva kriminalnom licnošcu. bekstva. kada nešto radimo. Ljudskom psihom upravljaju dve kategorije instinkata: l. Medutim. zlocinac je covek kao i drugi. Gemellio. Pinatel je teoriju o kriminalnoj licnosti izložio u osam tacaka: 1. 2. koji doprinosi samoodržanju i ispoljava se putem straha. centralno jezgro upravlja prelaskom na delo. stupanj uspešnosti i motivaciju. Ali. Glava PRVA – Pojam. agresivnost i afektivnu ravnodušnost.42 U prvoj fazi naglašava se apsolutna specificnost kriminalne licnosti Lombrozo (Lombroso). ali i agresije. Pinatel) se tvrdi da je koncept kriminalne licnosti operacionalan i da nema suštinske razlike izmedu delinkvenata i nedelinkvenata. a varijante se odnose na fizicke. 2. labilnost. mi mislimo da to cinimo po svojoj volji. U dijalektickoj dinamici dveju kategorija instinkata. centralno jezgro obuhvata egocentrizam. Predmet klinicke kriminologije je prelazak na delo. 7. ta specificnost je negirana isticanjem da antisocijalne težnje latentnog karaktera postoje i kod delinkvenata i kod nedelinkvenata. osvetljavaju opšti pravac.43 Belgijski profesor Etjen de Gref zastupnik koncepcije prelaska na delo u okviru klinicke kriminologije. iz koje proizilaze teškoce i osecanje krivice. covek je sklon da izabere sigurnost nasuprot osecajnosti. intelektualne. tehnicke sposobnosti. u trecoj fazi (Di Tullio. u drugoj fazi. pod uticajem psihoanalize. odredene su našim instinktima (nagonima). kriminalna licnost je dinamicka struktura. koja se odnosi na istraživanje "mogucnosti prilagodavanja prestupnika" ili na uslove sredine za koju se može pretpostaviti da ce u njoj prestupnik prestati da bude opasan. instinkt simpatije. cak i radnje za koje smatramo da imaju najveci moralni znacaj. De Greff. 8. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka 4.

Medutim. znacajno doprinosi upoznavanju kriminaliteta kao pojedinacne pojave. istraživaca. ali nedovoljno sagledava sociološku stranu kriminaliteta. Univerzitetska kriminologija Podela na univerzitetsku (akademsku) i aplikativnu (primenjenu) kriminologiju zasniva se na shvatanjima kanadskog kriminologa Sabo (D. kao kriminološki pravac koji kroz multidisciplinarno pristupanje individualnom slucaju (mediko-psiho-socijalno i drugo ispitivanje) uz pomoc specificnih principa i metoda raznih kriminoloških disciplina. društvene faktore i okolnosti koje uticu kako na formiranje licnosti tako i na javljanje kriminalnog ponašanja. predvida njegovo buduce ponašanje i izraduje i ostvaruje program mera i staranja. Ova istraživanja se prema shvatanju Gibens (Gibbens) odnose na cetiri grupe pitanja: proucavanje društva (nesvesno kriminalno ponašanje i neevidentirano od strane vlasti ili javnosti. Klinicka kriminologija. stalnim porastom istraživackih instrumenata. klinickoj kriminologiji se mogu staviti odredene kriticke primedbe. proucavanje društvenih institucija (sociološko proucavanje o funkcionisanju sudova. ocenjuje proucavanog delinkventa. koji je uslovljen razvojem naucne tehnologije i metodologije. ali poremecaj karaktera i nedostatak inteligencije nece dozvoliti ispravljanje ponašanja i favorizovace prelazak na delo. ali ne i društva. policije. stav javnog mnjenja u odnosu na težinu zlocina i postupanje sa Kriminologija delinkventima.44 Klinicka kriminologija osvetljava psihološka svojstva licnosti delinkventa. metoda za osnivanje statistike o zlocinima i zlocincima). Univerzitetska (akademska) kriminologija razvija se na univerzitetima zapadnih zemalja zadovoljavajuci intelektualnu radoznalost univerzitetskih nastavnika.drugom . odeljenja za zaštiti dece. proucavanje delinkvenata (fenomenološka i psihološka proucavanja koja se narocito odnose na nove tipove delinkvenata. Univerzitetska istraživanja se karakterišu velikom raznolikošcu. medicinsko-psihološko odeljenje. Svesne i voljne funkcije imaju svoju ulogu u ovom pretvaranju osecanja i ponašanja. Univerzitetska i primenjena kriminologija 3. Szabo) i grupe kriminologa sa Departmana za kriminologiju u Montrealu (Kanada). sociologija medicinskih i sudskih odeljenja namenjenih zlocincima). 3.1. dejstvo ukidanja kazni.bližnjem. unidisciplinarnim karakterom. .

Zbog toga je došlo do osnivanja istraživackih službi u ministarstvima pravde u nekim zapadnim zemljama i do dogovora sa univerzitetskim centrima za realizaciju istraživanja sa prakticnim (aplikativnim) karakterom. kontrolu kriminaliteta. pravosudni. kriminologija se razvija u socijalnu. policijski i popravni sistem. koji je dao Sabo. u prevenciji kriminaliteta i tretmanu delinkvenata.) uz naglašavanje da "cista kriminološka istraživanja" nisu u stanju da doprinesu funkcionisanju administracije pravde. Od deskriptivne i akademske biopsihološke discipline. kriminološko istraživanje ima tri funkcije: prevenciju zlocina i rehabilitaciju zlocinca. važno je da se univerziteti opreme takvim akademskim strukturama kako bi udovoljili potrebama profesionalnog osposobljavanja i naucnog istraživanja. .2. razvijanje boljih sredstva za prevenciju. tipologija delinkvenata. centar za istraživanje represije i kontrola kriminalne aktivnosti. ciji bi cilj bio da se umanji potreba i želja za cinjenjem zlocina. Pošto je kriminologija sastavni deo humanitarnih nauka primenljivih u pravosudnoj upravi. Glavni cilj istraživanja je smanjenje ukupnih društvenih troškova koji prate kriminalitet. Model organizacije primenjene kriminologije može doprineti razvijanju racionalnije administracije pravosuda u okviru posebnih istraživackih instituta i centara. suzbijanje i kontrola kriminaliteta. karakteristike kaznenopopravnih zavoda i sredstva koja omogucavaju da se dobije ili izmeni ucinjena transformacija. proucavanje institucija za tretman (komparativno proucavanje tretmana. sudovi. Prema modelu primenjene kriminologije. ciji bi cilj bio da ucini težim izvršenje zlocina i poveca opasnost da bude uhvacen. ekonomsku i politicku disciplinu sa analitickom i dinamickom tendencijom.47 centar za izucavanje celokupnog sistema pravosudne administracije (policija. zatvorska administracija i dr. kao što su: centar za izucavanje prevencije i rehabilitacije. etiološka izucavanja nekog tipa delinkventa u odnosu na primenjeni tretman). Aplikativna (primenjena) kriminologija Aplikativna (primenjena) kriminologija odnosi se na koncepciju kriminologije kao primenjene nauke i njenu ulogu u kriminalnoj politici.46 3. uticaj postpenalne pomoci na efekt tretmana).45 Univerzitetska (akademska) kriminologija izazvala je otpor i primedbe od strane administrativnih organa (pravosude. policija. dužina tretmana.proucavanje kriminalnih karijera.

Zatim se pojavila kriminalna biologija u Nemackoj (Lenz. Tako je ista pojava .) koja je obuhvatila kako antropološka . povezanih sa politikom suzbijanja kriminaliteta. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka nezadrživo rastu finansijski troškovi namenjeni funkcionisanju sistema krivicnog pravosuda. pa se kriminologija najpre razvijala kao antropološka. cija bi dužnost bila da realizuju istraživacke poduhvate. posebno društvenih i pravnih nauka. ciji bi cilj bio smanjenje troškova operacija. biološka. tako i u oblasti kriminološke nauke. cineci sistem efikasnim. Drugi nacin za realizaciju primenjene kriminologije sastoji se u postojanju istraživaca u pojedinim administrativnim službama. psihološka. Kleinschmidt i dr. interesovanja i mogucnosti istraživaca. Glava PRVA – Pojam. Razvoj kriminologije kao samostalne nauke Istorijski posmatrano. bez integracije svih stecenih znanja na osnovu jedinstvenog metodološkog sistema i sa istim ciljem izucavanja. Sem toga.48 IV MESTO KRIMINOLOGIJE U SISTEMU DRUŠTVENIH NAUKA 1. kriminologijom su dominirale razlicite koncepcije u objašnjenju predmeta njenog izucavanja . Fundamentalna istraživanja treba da otvore put primenjenim istraživanjima. jer se obim kriminaliteta stalno povecava u zapadnim zemljama.kriminaliteta. sociološka kriminologija. povezati ih i usavršavati zavisno od potrebe. javno mnjenje neprestano ukazuje na potrebu efikasnije zaštite gradana od kriminaliteta. koja ce doprineti uspešnijem razvoju fundamentalnih istraživanja. predmet. Exner. Navedeni model primenjene kriminologije Sabo smatra racionalnim i prihvatljivim. nije odvojena od društva niti od uopštenog razvoja naucne misli. To je razumljivo jer je kriminalitet kompleksna pojava kojom se bavi niz nauka i naucnih disciplina. koja je proucavala kriminalitet polazeci od uticaja fizickih i organskih osobina coveka-delinkventa. pogrešno bi bilo iskljucivo prihvatiti jedan ili drugi oblik kriminološkog istraživanja. treba negovati fundamentalna i primenjena istraživanja. izucavana separatno. Kao i u oblasti drugih nauka. ona nije samo rezultat. vec proces razvoja specificnih znanja.). psihopatološka. Medutim.popravna služba itd. kriminologija kao i svaka druga nauka. Kriminološki problemi proucavani su u razlicitim naucnim granama i disciplinama. pri cemu je svaka od ovih disciplina težila izgradnji zaokruženog sistema na sopstvenoj osnovi. Mezger.kriminalitet. Na evropskom kontinentu najpre je došlo do autonomnog razvoja kriminalne antropologije.

proucavajuci psihološke osnove i manifestacije kriminalnog ponašanja. Osnovno stanovište kriminalne psihologije bilo je da su uzroci kriminaliteta u licnosti delinkventa. Exner i dr. doveo je do formiranja kriminalne psihopatologije. opštu) i pojedinacnu pojavu povezanu sa društvenim faktorima i uticajima. sve do prvih decenija 20. opšti pojam za više naucnih disciplina. Pristalice ovog shvatanja (Grassberger. zbog tesne povezanosti i zavisnosti telesnih i psihickih osobina coveka. U prvoj grupi su shvatanja po kojima kriminologija predstavlja zbir posebnih kriminoloških disciplina. negativan efekat separatnog prilaženja bio je taj što kriminalni fenomen nije proucavan celovito i sveobuhvatno. došlo je do razlika u shvatanjima oko samostalnosti kriminologije kao nauke.49 Razvoj navedenih disciplina u autonomnom pravcu doprineo je rasvetljavanju kriminalnog ponašanja sa razlicitih aspekata. koja proucava vezu izmedu mentalnih bolesti i poremecaja licnosti i kriminalnog ponašanja. Müller. U okviru kriminalne sociologije izucava se društvena uslovljenost kriminaliteta. tako i psihopatološka i psihološka stanovišta. karaktera i predmeta kriminologije i usaglašavanja na nivou naucno prihvatljivih zakljucaka. odnosno nekriminalno. Sva shvatanja o tome da li je kriminologija samostalna nauka ili ne. veka. Keunecke. da objasni kriminalitet u celosti. Frey. Sem toga. uslovi negativnog formiranja licnosti i drugi problemi koji su od posebnog znacaja za etiološku interpretaciju kriminaliteta kao društvene pojave". posebno psihijatrije. što je stvorilo niz teškoca oko odredivanja pojma. Kleinschmidt. Gross. koja je takode nastojala. tako da se jedino psihološkim i psihosocijalnim svojstvima licnosti može objasniti zašto se pojedinci u istoj društvenoj situaciji ponašaju kriminalno. mogu se podeliti u dve grupe. Medutim. Wulffen. bez obzira na druga izucavanja. ciji su zastupnici bili lekari-psihijatri.) nisu saglasni u tome koje .proucavanja uzroka kriminaliteta. ona je grupna (pluralisticka) nauka. Ova shvatanja. Prodor medicinske misli. javljala su se u okviru kriminalne psihologije zbog nejasne granice izmedu psihološki normalne licnosti i patologije psihe. Kriminologija Kriminalna sociologija kao autonomna disciplina ima za predmet izucavanja kriminalitet kao društvenu (socijalnu. "njegova društvena geneza u datim socijalnim strukturama. u oblast proucavanja kriminaliteta i devijantnog ponašanja. Nešto kasnije u Nemackoj pocinje da se razvija kriminalna psihologija.

Veci broj autora istice da kriminologija mora da se razvija na sintetickoj osnovi jer se sa pozicija posebnih kriminoloških disciplina ne mogu dobiti odgovori na sva pitanja koja se odnose na kriminalno ponašanje. Zbog toga je. Pinatel. formirajuci od toga deo svog sadržaja. Kriminologija u užem smislu svodi se najcešce na izucavanje individualnih i društvenih korena kriminaliteta. drugih pravnih i vanpravnih nauka (krivicnog prava. penologije. delio je na pravne i nepravne. ne može da se svede samo na sintezu rezultata postignutih u drugim naukama i naucnim disciGlava PRVA – Pojam. koji je pojam "kriminologija" upotrebljavao kao sinonim za krivicne nauke. ili sve nauke koje izucavaju krivicno delo. Mannhiem. kriminalne psihologije. koja se zasniva na zakljuccima posebnih disciplina o kriminalnoj aktivnosti i merama za njeno suzbijanje (E. kao samostalna. Bez obzira na . Grispigni. kriminalne psihopatologije. U pravne je ubrajao: krivicno pravo. kompleksna. cini se. Koncepcija kriminologije kao sinteticke nauke. antropologije. kriminalne politike. kriminologija se deli na teoretsku (kriminalna antropologija. kriminalne psihologije i psihopatologije. iako ima vece naucno opravdanje od pluralistickog. kriminalistika). Ovo je znacenje kriminologije u širem smislu. kriminalna sociologija. Sauer.50 Medutim. u nepravne kriminalnu sociologiju i kriminalnu antropologiju. kriminalna psihologija. najprihvatljivije shvatanje da kriminologija. krivca i krivicnu sankciju. predstavlja veliki napredak u odnosu na koncepciju kriminologije kao pluralisticke nauke. Niceforo. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka plinama.discipline sacinjavaju kriminologiju. Krivicne nauke ili kriminologiju kao sinonim za krivicne nauke. U drugoj grupi su shvatanja po kojima je kriminologija sinteticka nauka. sinteticko shvatanje kriminologije.). odnosno na kriminalnu etiologiju. kriminalne politike. profilakse kriminaliteta i penologije. Pluralisticko shvatanje kriminologije prihvatao je i zastupao poznati krivicnopravni pisac. viši opšti deo krivicnog prava.Ferri. dok preostali deo cini njen sopstveni sadržaj kao rezultat posebnog metodološkog sistema i cilja. kriminalne sociologije).). obuhvata znanja posebnih naucnih disciplina (kriminalne antropologije. akademik dr Toma Živanovic. predmet. sudske psihologije itd. kriminalna psihijatrija i penologija) i primenjenu (kriminalna politika. Shvacena tako. Carrol i dr. kriminalne biologije. krivicni postupak i kriminalnu politiku. po oceni mnogih autora. interdisciplinarna nauka o kriminalitetu. kriminalna profilaksa. Jedan broj pisaca istice da je kriminologija grupa više nauka i to: kriminalne antropologije.

Ove nauke proucavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naucnim ciljevima. jer je kriminalitet složena društvena pojava i pojedinacno ponašanje koje ulazi u predmet izucavanja brojnih nauka i naucnih disciplina. Kriminologiju i krivicno pravo povezuju predmet i cilj izucavanja. u cilju zaštite društvenog i ekonomskog uredenja odredene . Kao samostalna nauka. što je neophodno za teorijsko uopštavanje i zakljucivanje. penologija.51 Mada se u poslednje vreme javlja težnja za isticanjem i stvaranjem standarda u kriminologiji na teorijskoj ili empirijskoj osnovi. Njihov razvoj je zasnovan na medusobnoj interakciji i uslovljavanju. kriminologija je empirijska nauka. Odnos kriminologije i drugih nauka Kriminologija i krivicno pravo. smatramo da je potrebno posmatrati odnos kriminologije sa krivicnopravnim naukama (krivicno pravo. kriminologija se ne može izgradivati na bazi davanja prednosti jednom ili drugom elementu. a borba za suzbijanje kriminaliteta krajnji. Sem toga. Diferenciranje kriminološkog znanja na teorijsko i empirijsko ne oznacava svakako totalnu autonomiju jednog ili drugog. idu sa jednog nivoa na drugi. Krivicno pravo kao grana pozitivnog zakonodavstva je sistem zakonskih pravnih propisa kojima se.52 Proucavajuci razvoj kriminologije kao samostalne nauke zakljucili smo da kriminologija ima dodirnih tacaka sa nizom nauka i naucnih disciplina. osnovni cilj izucavanja.to što se kriminologija razvila iz drugih nauka. Radi razgranicenja predmeta kriminologije od predmeta nauke koji takode izucavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka. psihologija. Za kriminologiju nema apsolutnog znanja . tako da je kriminologija teorijskoempirijska nauka. vremenskih i drugih karakteristika kriminaliteta kao masovne društvene pojave. oni se stalno preklapaju. Empirijski nivo kriminologije ogleda se u prikupljanju konkretnog cinjenicnog materijala o kriminalitetu. sudska psihijatrija. 2. politika suzbijanja kriminaliteta. krivicno procesno pravo. kriminologija ima odredene teorijske koncepte o uzrocima kriminalnog ponašanja i razvija se na osnovu teorijskog izucavanja regionalnih.teorijskog ili empirijskog. nacionalnih. sociologija). kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija. njena nezavisnost je danas nesporna. Kriminalitet je predmet izucavanja obe nauke.

izlazi iz cisto pravnih okvira i primenjuje sociološki pristup. Kriminologija ima za predmet izucavanja kriminalitet kao ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. Nauka krivicnog prava ima za predmet izucavanja naucnu obradu krivicnog (materijalnog) prava. da proširuje krug svog interesovanja na individualne i socijalne probleme koji su u vezi sa krivicnim delima kao društveno najopasnijim kažnjivim radnjama. nauka krivicnog prava bavi se na specifican nacin borbom protiv kriminaliteta. sa stanovišta društvenih pojava i procesa koji ih uslovljavaju ili odreduju. Samostalnost kriminologije kao nauke bila je osporavana sve do pojave pozitivistickog pravca. utvrduju uslovi za primenu kazni i drugih krivicnih sankcija prema uciniocima krivicnih dela. jer se bez poznavanja uzroka kriminaliteta ne može utvrditi potreba za normativnim regulisanjem pojedinih ponašanja kao krivicnih dela niti se može ostvariti krajnji cilj nauke krivicnog prava .54 Povezanost izmedu kriminologije i krivicnog prava može se pratiti još od pojave prvih kriminoloških izucavanja u okviru nauke krivicnog prava. kriminologija proucava normativnu stranu kriminaliteta. kriminalna ponašanja za koja važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije i ona kojima se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima. jer savremena nauka krivicnog prava. Gramatika. . pored ostalog. pojavne oblike i strukturu krivicnih dela prema važecim nacionalnim krivicnim zakonodavstvima.suzbijanje kriminaliteta. Ideje pozitivistickog pravca (E. Prema tome.prava i sociologije. koristeci znanja nauke krivicnog prava. Medutim. Ferri) i škole društvene odbrane (Prins. To znaci da se krivicnopravne norme objašnjavaju sociološki. Samim tim. Rezultati izucavanja obeju nauka u velikoj meri su povezani i uslovljeni. Povezanost kriminologije i krivicnog prava ogleda se u oblasti kriminalne etiologije. nauka krivicnog prava mora da proucava i krivicna dela kao društvene kategorije. Zbog toga se opravdano tvrdi da je kriminologija most izmedu dva podrucja . proucavajuci krivicno delo kao društvenu pojavu.53 Krivicno pravo ima za predmet izucavanja. krivicnih dela i kazni.države. krivicna dela kao kriviKriminologija cnopravne institute normativno odredene. tako da je kriminologija smatrana delom krivicnopravne nauke (pojedini autori su isticali da je kriminologija "skromna službenica krivicnog prava").

Kriminologija kao samostalna nauka svojim rezultatima obogacuje nauku krivicnog prava.57 Kriminološka ekspertiza obuhvata socijalno. Shvatanja koja negiraju samostalnost i autonomiju nauke krivicnog prava i kriminologije svakako ne mogu biti prihvacena. na taj nacin što prilikom cinjenicnog i pravnog oformljenja krivicnog dogadaja. Krivicno procesno pravo kao grana zakonodavstva predstavlja sistem pravnih propisa kojima se odreduju krivicno procesni subjekti. organu krivicnog postupka pružaju odredenu pomoc saznanja iz ove oblasti (pojavni oblici.56 Glava PRVA – Pojam. dokaznog postupka i prilikom odlucivanja krivicnog suda. bile su sasvim suprotne navedenim shvatanjima jer su negirale samostalnost nauke krivicnog prava.55 Kriminologija i krivicno procesno pravo. struktura kriminaliteta). ali je ne može zameniti. psihološko. kriminologija i krivicno pravo predstavljaju dve posebne nauke.Ancel). Strucnjaci razlicitih nauka i naucnih disciplina primenjuju kriminološku ekspertizu u specijalizovanim ustanovama i rezultati njihove naucne analize znacajno . ali to ne znaci da je kriminologija deo ili pomocna nauka krivicnog prava. posebno endogene etiologije (proucavanje licnosti izvršioca krivicnog dela. psihopatološko i medicinsko izucavanje licnosti delinkventa u svim fazama krivicnog postupka od istrage do izvršenja kazne i drugih oblika krivicnih sankcija. Saznanja iz kriminalne etiologije. predvida sadržina i forma njihove delatnosti i regulišu krivicno procesni odnosi radi rasvetljenja i rešenja krivicnih stvari. Prema tome. srodne po svom predmetu i cilju izucavanja. naglašavajuci da krivicno pravo mora postati samo deo kriminologije. Krivicno procesno pravo kao nauka predstavlja naucni sistem znanja o krivicno procesnom pravu kao grani zakonodavstva. koje se ne mogu razvijati niti na bazi medusobne predominacije niti izolovano jedna od druge. Nauka krivicnog prava koristi rezultate kriminoloških izucavanja i istraživanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta. "kriminološke ekspertize". a samim tim ostvaruje krivicnopravna zaštita društva i države od kriminaliteta. tako i "situaciju prelaska na izvršenje krivicnog dela". podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka Krivicno procesno pravo je povezano sa kriminalnom fenomenologijom kao delom kriminologije. u toku istrage. Proucavanje licnosti delinkventa obuhvata kako proces "kriminalizacije"razvoj licnosti do prelaska na delo. predmet. Povezanost izmedu krivicno procesnog prava i kriminologije dolazi narocito do izražaja kroz primenu tzv. okrivljenog) koriste se u krivicnom postupku.

kakve su mu porodicne prilike. kada se prvi put saslušava. oficira ili vojnog službenika. kao i podatke o ranijim osudama okrivljenog. 95 st. a ako je maloletan. ime i prezime roditelja. 1 ZKP. ako i o drugim okolnostima koje se ticu njegove licnosti. U cl. ako nedostaju ili ih treba proveriti. godine u cl. istražni sudija ce pribaviti podatke o ranijem životu okrivljenog i o prilikama u kojima živi. da li je odlikovan.2008. Istražni sudija može odrediti medicinske preglede ili psihološka ispitivanja okrivljenog kada je potrebno da se dopune podaci o licnosti okrivljenog. da li je i kad je izrecenu kaznu izdržao. Po potrebi. kakve je škole završio. 58/2004 i 85/2005) ne sadrži odredbe o kriminološkoj ekspertizi. 95 st. a u cl. odnosno da li ima cin rezervnog podoficira. ako ga ima. dan. ali u cl. ciji je državljanin. Novi Zakonik o krivicnom postupku Republike Srbije58 cije je primena prema odluci Skupštine Republike Srbije odložena do 31. 68/2002 i „Sl. 70/2001. javni tužilac ce.glasnik RS” br. maticni broj.doprinose sagledavanju licnosti okrivljenog u krivicnom postupku. da li je pismen. a ako okrivljeni još izdržava kaznu ili drugu sankciju koja je vezana za lišenje slobode – podatke o njegovom ponašanju za vreme izdržavanja kazne ili druge sankcije.12. da li je. 89 u okviru odredbi o saslušanju okrivljenog. 255 predvidena je obaveza istražnog sudije da pre završetka istrage pribavi podatke o okrivljenom navedene u cl. kao i podatke o ranijim osudama okrivljenog. ko mu je zakonski zastupnik. kakvog je imovnog stanja. da li je. po . prema tekstu novog Zakona. nadimak. predvida da ce se okrivljeni. 89 st. gde je roden. 1 ako nedostaju ili ih treba proveriti. gde i kad služio vojsku. gde stanuje. devojacko porodicno ime majke. 1 predvida osnovna pravila saslušanja okrivljenog. kojeg zanimanja. da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivicno delo. Sada važeci Zakonik o krivicnom postupku ("Službeni list SRJ" br. podatke o njegovom ponašanju za vreme izvršenja kazne ili druge krivicne sankcije. 286 (podaci koji se pribavljaju pre završetka istrage) se navodi da ce javni tužilac pre završene istrage pribaviti podatke o okrivljenom navedene u cl. da li se vodi u vojnoj evidenciji i pri kom organu nadležnom za poslove odbrane. pitati za ime i prezime. a ako se prema okrivljenom još izvršava kazne ili druga krivicna sankcija koja se sastoji u lišenju slobode. kad i zašto osudivan. Za razliku od ranijeg zakonskog teksta po kome je istražni Kriminologija sudija imao ovu mogucnost. mesec i godinu rodenja.

specijalni pedagog) i ukoliko je potrebno. koja su najpodesnija da se otkrije i razjasni krivicno delo. ispitace se sredina u kojoj i prilike pod kojima maloletnik živi i druge okolnosti koje se ticu njegove licnosti. cinjenice potrebne za ocenu njegove zrelosti. Kriminologija i kriminalistika. istražnih i drugih sudskih radnji. tako i kriminologija koristi materijale primenjenog krivicno procesnog prava (sudske spise u kojima se nalaze zapisnici o ispitivanju okrivljenog. Posebno su znacajne odredbe Zakona o maloletnim uciniocima krivicnih dela i krivicnopravnoj zaštiti maloletnih lica koje se odnose na pripremni postupak prema maloletnim izvršiocima krivicnih dela. može da donese odluku o veštacenju zdravstvenog stanja. Zakon predvida (cl. pored cinjenica koje se odnose na krivicno delo. otkrije i privede krivicnoj sankciji ucinilac. pribaviti podatke o ranijem životu okrivljenog i o prilikama u kojima živi. tehnici i metodici operativnih. dobijajuci na taj nacin dragocene empirijske podatke za fenomenologiju i etiologiju kriminaliteta. obezbede i fiksiraju svi dokazi radi utvrdivanja (objektivne) istine. stepena zrelosti i drugih svojstava licnosti maloletnika. Kao što krivicno procesno pravo koristi dostignuca i saznanja kriminologije. to je nauka o taktici.). pronalazi i usavršava naucne i na prakticnom iskustvu zasnovane metode i sredstva. kao i o drugim okolnostima koje se ticu njegove licnosti. kao i odrediti medicinske preglede ili psihološka ispitivanja okrivljenog kada je potrebno da se dopune podaci o licnosti okrivljenog. kao i da se spreci izvršenje buducih planiranih i neplaniranih krivicnih dela. Kriminalistika je nauka koja proucava. oštecenog. posebno utvrditi uzrast maloletnika. Po potrebi ce se zatražiti izveštaj od organa starateljstva ili ce sudija za maloletnike zatražiti da podatke o licnosti maloletnika prikupi strucni radnik organa starateljstva (socijalni radnik. Podatke prikuplja sudija za maloletnike od roditelja ili staratelja maloletnika ili drugih lica koja mogu pružiti saznanja o odredenim cinjenicama. svedoka. nalaz i mišljenje veštaka itd.potrebi. 64) da ce se u pripremnom postupku prema maloletniku.59 Kriminalisticka tehnika proucava i primenjuje najpodesnije metode i sredstva iz oblasti prirodnih i tehnickih nauka pomocu kojih se obezbeduju i tumace tragovi i predmeti krivicnih dela (materijalni dokazi) da bi se razjasnile bitne okolnosti važne za rasvetljavanje krivicnih dela i identifikaciju ucinilaca ili drugih . kao i o sprecavanju kriminaliteta. Kratko receno.

njihova moralna shvatanja. obicaje. postoji i shvatanje da je kriminalistika dopunska kriminološka disciplina koja. za razliku od kriminologije. koristi saznanja kriminologije o pojavnim oblicima. Veliki broj sovjetskih kriminalista zastupa tezu da je kriminalistika pravna nauka. jer je kriminalisticki naucno istraživacki rad sastavni deo naucne kriminologije. Istice se da je kriminalistika nepravna nauka i da ima iskustveni (empirijski) karakter. dovodi do njene uloge kao pomocne discipline za kriminologiju.61 Povezanost izmedu kriminologije i kriminalistike uspostavlja se u okviru krivicnog postupka. vec utvrduje materijalne cinjenice i dokaze važne za krivicni postupak. prerušavanja. koja prikuplja i sistematiše pojavne oblike kriminaliteta i forme života prestupnika. a postoje i mišljenja (Grassberger. a nisu tehnicke prirode. sujeverje. psihologiju i tipologiju ucinilaca krivicnih dela. izucava i usavršava sva pravila i razne metode koje služe otkrivanju i razjašnjavanju izvršenih i sprecavanju buducih krivicnih dela. nacin izvršenja. strucna znanja. strukturi. presudivanje i sprecavanje odredene vrste krivicnih dela. shvatanja. Niceforo) da je kriminalistika kriminološka pomocna nauka. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka Postoje razna shvatanja o prirodi kriminalistike. Kriminalistika omogucava utvrdivanje pravno relevantnih cinjenica u krivicnom postupku što koristi kriminologiji prilikom proucavanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta. Predmet njenog opisivanja je tehnika i taktika izvršenja krivicnih dela (kriminalna morfologija . u okviru kriminalistike izdvaja se kriminalna fenomenologija. Kriminalisticka metodika proucava metode i pravila za otkrivanje. S druge strane. Kriminalisticka taktika proucava oblike krivicnih dela. žargon. Aleksic istice da kriminalna fenomenologija.). razrešenje.lica (žrtve). nacin života. predmet. Glava PRVA – Pojam. za razliku od kriminalisticke taktike koja se odreduje kao opšti deo kriminalistike. veštine. kao sastavni deo kriminalistike. lažna imena itd. situacionim okolnostima i ostalim .60 Pored navedenih shvatanja. Prema shvatanju Vodinelica i Aleksica. Seelig. prilikom otkrivanja krivicnih dela i njihovih izvršilaca. obicaji. nacin njihovog života i mišljenja. kriminalistika. veštine. Smatra se posebnim delom kriminalistike.tipovi i organizacije prestupnika. navike. strucna znanja. sredstva dogovaranja. ne ulazi u naucno proucavanje i analizu kriminaliteta kao masovne društvene pojave.

Tesna povezanost izmedu kriminologije i kriminalne politike uticala je na još uvek ispoljenu težnju da se kriminalna politika zadrži pod okriljem kriminologije. Politika suzbijanja kriminaliteta obuhvata. što je smatramo prihvatljivije. usavršavanjem krivicnog prava i svih drugih sredstava za suzbijanje kriminaliteta. Kriminalna etiologija. poznavanje kriminalno politickog vrednovanja (kaznena politika. njihova povezanost se narocito ispoljava u oblasti kriminalne etiologije i socijalne prevencije. rezultati empirijskih istraživanja kriminalne fenomenologije i kriminalne etiologije predstavljaju polaznu osnovu za kriminalno politicka vrednovanja i odlucivanja. pored krivicnog zakonodavstva i njegove primene (kriminalna politika u užem smislu). Istovremeno. kao i saznanja o delovanju kriminogenih faktora. kao i prognoziranja buduceg kriminalnog ponašanja. preventivni planovi i programi). Poznavanje uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacnog ponašanja.karakteristikama kriminaliteta. 62 S obzirom na ovako odreden pojam politike suzbijanja kriminaliteta. Politika suzbijanja kriminaliteta ili kriminalna politika u širem smislu definiše se kao racionalna i organizovana delatnost usmerena na suzbijanje kriminaliteta. društvena prevencija) i instrumenata za vodenje kriminalne politike (krivicne sankcije. S druge strane. kao deo kriminologije. Isto tako.63 Ukoliko se kriminologija i politika suzbijanja kriminala posmatraju kao samostalne nauke. kriminalno politicka vrednovanja i odlucivanja nisu moguca bez saznanja fenomenoloških karakteristika o obimu. Kriminologija i politika suzbijanja kriminaliteta. odnosno naucne discipline. pruža važna saznanja politici suzbijanja kriminaliteta o uzrocima i uslovima koji dovode do kriminaliteta i kriminalnog Kriminologija ponašanja. strukturi i dinamici kriminaliteta. sva druga sredstva koja se u nekom društvu koriste u suzbijanju kriminaliteta. Penologija je usko povezana sa kriminologijom. politika suzbijanja kriminaliteta je naucna disciplina jer se bavi naucnim ispitivanjem. jasno je da je teško zamisliti postojanje politike suzbijanja kriminaliteta kao naucne discipline i prakticne delatnosti bez njenog oslanjanja na kriminologiju. vrednovanjem. koristi kriminologiji prilikom fenomenološkog i etiološkog izucavanja kriminaliteta. . potrebno je prilikom izbora metoda i sredstava za sprecavanje kriminaliteta. Znaci. Ona je pre svega prakticna delatnost jer je njen krajnji cilj što efikasnija zaštita odredenih vrednosti i dobara u jednom društvu od društveno opasnih ponašanja. Kriminologija i penologija.

organizovanju i pružanju postpenalne pomoci. penološka praksa pomaže kriminologiji da dode do znacajnih saznanja o uzrocima kriminalnog ponašanja i da proveri postavljene . ispitivanje funkcije postojecih sankcija u resocijalizaciji osudenika.64 Danas je zastupljeno šire shvatanje penologije po kome penologija predstavlja naucnu disciplinu koja obuhvata izucavanje raznih penitencijarnih sistema. izbora korekcionih metoda i tehnika tretmana. Ipak. primeni pojedinih oblika tretmana (grupna psihoterapija. nauka. posmatranja i klasifikacije osudenih lica. odnosa medu osudenicima i njihovih veza i stavova prema formalnom sistemu. dok se fenomenološka saznanja o kriminalitetu odredenih kategorija (tipova) delinkvenata neposredno primenjuju u fazi izvršenja krivicnih sankcija i postupanja sa tim licima. kao i druga pitanja koja su od znacaja za postizanje uspeha u prevaspitavanju. izucavanje licnosti osudenih lica i njihove klasifikacije u ustanovi.66 Odredivanje odgovarajuceg tretmana (individualizacija tretmana) prema osudenom licu u penološkoj praksi moguce je jedino ako se prouci licnost delinkventa i saznaju uzroci njegovog kriminalnog ponašanja. grupno savetovanje). kazna.grc. primenu tretmana. primenu mera postpenalne pomoci i drugih oblika vaninstitucionog tretmana. Takode je znacajan doprinos kriminoloških izucavanja sociološkom i psihološkom izucavanju osudenicke zajednice.tako da su pojedini autori smatrali da je penologija deo kriminologije primenjena kriminologija. Penologija (poena . logos . Na taj nacin teorijska znanja i empirijska istraživanja kriminologije nalaze znacajnu primenu u penološkoj praksi prilikom ispitivanja. S druge strane. utvrdivanju njenog uticaja na proces resocijalizacije i sagledavanju odnosa izmedu formalnog i neformalnog sistema u penitencijarnoj ustanovi. nauka o kaznama) bila je najpre definisana kao naucna disciplina koja se bavi naucnim proucavanjem kazni.lat. 65 Povezanost kriminologije i penologije narocito se ispoljava u oblasti kriminalne etiologije. njihovom primenom i njihovim dejstvom (nemacki teoreticar Frans Liber 1848). izucavanje formalnog mehanizma i mera zavodskog karaktera i njegovog uticaja na resocijalizaciju. vecina autora smatra penologiju posebnom naucnom disciplinom koja ima svoj predmet izucavanja i primenjuje odgovarajuce metode za izucavanje tog predmeta.

cilj.hipoteze u praksi prevaspitanja. prikupljanje cinjenica o kriminalnom ponašanju u okviru kriminoloških istraživanja vrši se razlicitim metodama. zapisnicara. pa uopšte i za uspešnu primenu prava. psihicka zbivanja i njima odgovarajuca ponašanja ucesnika krivicnog postupka (okrivljenog. psihološke pojave kod lica lišenih slobode (zatvorska psihologija) i objašnjenja psiholoških pojmova iz krivicnog zakonodavstva (krivicno-pravna psihologija: vinost. sudije porotnika) i razvoj tog postupka kao celine. opasno stanje. sklonosti. Kriminologija i sudska psihologija. svedoka. psihološke pojave kod žrtve krivicnog dela. eksperimenti) primenjuju na populaciji koja se nalazi u penitencijarnoj ustanovi. predmet. odgovornost. motiv. Zbog ove povezanosti u literaturi se ponekad sudska psihologija ili psihologija krivicnog postupka smatra "dopunskom . namera. branioca. pretkrivicni postupak (psihologija pretkrivicnog postupka). pri cemu se neke od njih (posmatranje. svest. uporedenje. volja. tumaca. Sudska psihologija u širem smislu je nauka koja se bavi proucavanjem svih psihickih zbivanja cije je upoznavanje korisno za uspešno vršenje pravosudnih funkcija. Odnos psihologije krivicnog postupka prema kriminologiji je najizraženiji kada su u pitanju subjektivni uzroci kriminaliteta vezani za psihološke osobine i crte licnosti delinkventa (endogena etiologija). uz narocito obracanje pažnje na razvoj licnosti i prelazak na delo. navike. umišljaj. nehat. Predmet izucavanja psihologije krivicnog postupka su psihološke osnove i manifestacije kriminaliteta. osecanja. Sem toga. merenje. veštaka. Kroz penološku praksu kriminologija sagledava Glava PRVA – Pojam. psihološki problemi u vezi sa kaznom i njenom svrhom).67 U okviru sudske psihologije razlikuje se psihologija krivicnog postupka kao najobimniji i najznacajniji deo sudske psihologije. psihicka zbivanja prilikom preduzimanja od strane organa unutrašnjih poslova onih mera koje cine tzv. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka da li se primenjuju odgovarajuce metode resocijalizacije i u kojoj meri je neadekvatan tretman delinkvenata uzrok recidivizma kao posebno društveno opasnog oblika ispoljavanja kriminaliteta. Sudska psihologija u užem smislu je naucna disciplina koja proucava psihologiju pojedinih procesnih ucesnika i psihološki razvoj sudskog postupka kao celine. sudije.

koja se kao subjekt pojavljuje u krivicnopravnoj i gradanskopravnoj praksi. predlaže i preduzima odgovarajuce preventivne mere i aktivno ucestvuje u lecenju. Pošto se to cini kroz sudski postupak. etiketira. teratologije . njihovim poslovnim sposobnostima. U novijoj kriminologiji pojavio se još jedan oblik povezanosti izmedu ovih naucnih oblasti. koja istražuje. a narocito za potrebe krivicnoprocesnog i gradanskoprocesnog prava. nacina i sredstava izvršenja krivicih dela (na primer. sudska medicina i sudska psihijatrija. kao i njihovim sposobnostima rasudivanja i odlucivanja. Psihologija krivicnog postupka proucava. Za sudsku psihologiju postoji i naziv forenzicna psihopatologija koja se definiše kao primenjena nauka.68 Kriminologija.razni oblici nakaznosti i smrt usled toga).kriminološkom disciplinom" (Milutinovic). sudska psihijatrija proucava i probleme kriminalnog ponašanja osoba iz mentalno obolele populacije. bavi se dijagnostikom lica koja su predmet pravosudnog postupka. Saznanja iz sudske medicine koriste kriminologiji narocito prilikom empirijskog izucavanja pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta. Kriminologija Sudska psihijatrija je specijalna naucna grana psihijatrije koja obraduje i proucava problematiku duševnog zdravlja za potrebe pravne teorije i pravosudne prakse. obraduje i tumaci nenormalne duševne pojave i delatnosti nenormalnih ukoliko su od znacaja za odnos duševno nenormalnog prema normama pozitivnog prava. rehabilitaciji i resocijalizaciji mentalno obolelih izvršilaca .uzroci prirodnih obolenja i prirodne smrti. pored ostalog. Sem toga. ukazuje na moguce uzroke. odnosno. nozologije . psihologiju okrivljenog.69 Sudska psihijatrija proucava licnost. U kriminologiji postoji teorija etiketiranja (žigosanja) po kojoj jedno lice postaje zlocinac zato što ga društvo za takvog proglašava. Sudska medicina se odreduje kao specijalna grana medicine ciji je osnovni zadatak da vrši analizu i utvrduje odredene promene koje su nastale u vezi sa oštecenjem zdravlja i organizma i da ove promene tumaci za potrebe pojedinih grana prava. znaci da psihicka zbivanja kod ucesnika krivicnog postupka imaju veliki uticaj na ovaj navodni nacin kriminaliziranja. kod krivicnih dela protiv života i tela koriste saznanja iz traumatologije povrede i nasilna smrt usled povreda. stigmatizira. koga takode proucava kriminologija kao izvršioca krivicnog dela.

dinamika. delinkvencija) kao individualna i društvena pojava. samoubistva i njihove povezanosti sa kriminalitetom. distribuciji kriminaliteta po polu i starosti. _ Kriminologija se može definisati kao samostalna. strukturalne promene. opšte prihvacena i jedinstvena definicija još uvek nije utvrdena. Glava PRVA – Pojam. zbog cega sudska psihijatrija koristi saznanja o obimu. kao što su alkoholizam. nacinu. društvena kontrola. prestupništvo. Zavisno od stava autora prema navedenim pitanjima.70 Kriminologija koristi saznanja sudske psihijatrije narocito u etiološkom delu prilikom proucavanja uticaja mentalnih poremecaja i bolesti na kriminalno ponašanje. strukturi. ali jedna precizna. kao i prilikom izucavanja uzroka pojedinih devijantnih ponašanja. licnost kriminalca. mestu. pa se zavisno od .krivicnih dela u okviru mera bezbednosti medicinskog karaktera. _ Problem odredivanja pojma kriminlogije povezan je sa odredivanjem sadržaja njenog predmeta. prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i kriminalnu etiologiju (uzroci-opšti i neposredni. vremenu. neophodno je poznavati i fenomenološke karakteristike kriminaliteta. Zavisno od stava pojedinih autora. _ Sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi. predmetom kriminologije se obuhvata: kriminalitet (zlocin. kao i stepenom njene samostalnosti u sistemu nauka. pa se razlikuju makrokriminologija (proucava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proucava kriminalitet kao pojedinacnu pojavu). kroz dve oblasti izucavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici. _ Kriminalitet. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka SAŽETAK _ Odredivanje pojma kriminologije staro je koliko i kriminologija kao nauka. struktura. teorijsko-empirijska. kao predmet kriminološkog izucavanja. sve definicije pojma kriminologije možemo podeliti na uže i šire. represija. narkomanija. razlicitim ideološkim koncepcijama i pristupima u proucavanju prirodnih i društvenih pojava. sredstvima izvršenja krivicnog dela. interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. Za forenzicnu analizu i utvrdivanje forenzicnog znacaja pojedinih društvenih oboljenja i poremecaja. uslovi i uzroci kriminaliteta. što je svakako povezano i sa utvrdivanjem pojma kriminologije. prognoza kriminalnog ponašanja. tendenciji kretanja kriminaliteta. S druge strane. sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. obim. predmet. može se posmatrati kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinacna pojava. _ Vec skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrduje predmet njenog izucavanja. metodima koji se koriste prilikom proucavanja tog predmeta. prevencija. sudskoj psihijatriji izucavanja iz oblasti etiologije pomažu prilikom objašnjenja duševnog stanja delinkventa. uslovi i povodi kriminalnog ponašanja).

u okviru trece grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite. uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore). _ Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju sva ponašanja koja odstupaju od pravnih. Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima. kulturnih. kao i regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta" ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu. druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. u gradovima i selima. na pojedinim nacionalnim i državnim podrucjima. pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu. pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta). i. struktura i strukturalne promene kriminaliteta. Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih ne samo legalnih normi ponašanja. moralnih. obicajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu a ucinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva. Opšta kriminologija ima za predmet sredivanje. _ Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proucava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i cinjenice kroz koje se ispoljava pojedinacno kriminalno ponašanje. dinamika kriminaliteta. individualno ponašanje za koje važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima) kojim se Kriminologija povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je razlicitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora.toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta.. dok šira pravna definicija pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proucava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacne. _ Postoje tri podele kriminologije: kriminalna fenomenologija i kriminalna etiologija. _ Uže pravno definisanje odreduje kriminalitet kao ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivicnom zakonodavstvu kao krivicna dela. posebne. _ Podela na opštu i klinicku kriminologiju potice od francuskog kriminologa Pinatel Žana (Pinatel Jean). neposredne uzroke. uporedivanje i suocavanje rezultata dobijenih od raznih . U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta treba razlikovati: kriminalno ponašanje (pojedinacno. univerzitetska i primenjena kriminologija. opšta i klinicka kriminologija. Osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proucava su: obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave. odnosno društvenog kriminaliziranja (krivicnopravnih reakcija). krajnji proizvod procesa krivicnog zakonodavstva. koji predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu.

PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU 1. sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slucaju. psihologija. Dirkem. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka kriminologije su: opasno stanje. krivicno procesno pravo. Navedite podele kriminologije. Klinicka kriminologija predstavlja jedan kriminološki pravac. pri cemu je svaka od ovih disciplina težila izgradnji zaokruženog sistema na sopstvenoj osnovi. psihološka. biološka. ali ne i društva. Od cega zavisi odredivanje pojma kriminologije? 2. psihopatološka. . _ Kriminologija kao samostalna nauka ima dodirnih tacaka sa nizom nauka i naucnih disciplina koje proucavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naucnim ciljevima. Lagaš) definisali kriminalitet? 6. Feri. pa se kriminologija najpre razvijala kao antropološka. 3. 12. Radi razgranicenja predmeta kriminologije od predmeta nauka koje takode izucavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka. potrebno je posmatrati odnos kriminologije sa krivicnopravnim naukama (krivicno pravo. Šta znaci odredivanje predmeta kriminologije? Objasnite. uz pomoc principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". Objasnite odnos kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave. penologija. Na cemu se zasnivaju sociološke definicije kriminaliteta? 10. sudska psihijatrija. Navedite uže i šire definicije pojma kriminologije. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru klinicke Glava PRVA – Pojam. Navedite osnovna pitanja koja razmatra i proucava kriminalna fenomenologija. a metod koji koristi prilikom izucavanja pojedinacnog slucaja kriminalnog ponašanja je klinicki metod. Szabo-a i grupe kriminologa sa Departmana za kriminologiju u Montrealu (Kanada). istraživaca. Kako su pojedini kriminolozi (Garofalo. 5. Objasnite uže i šire krivicnopravno definisanje kriminaliteta. problem kriminalne licnosti (da li postoji i ako postoji cime se karakteriše) i tipologija delinkvenata. predmet. 7. _ Podela na univerzitetsku (akademsku) i aplikativnu (primenjenu) kriminologiju zasniva se na shvatanjima kanadskog kriminologa D. specijalizovanih kriminologija. za razliku od opšte kriminologije. 4. politika suzbijanja kriminaliteta. sociologija).kriminoloških nauka ili posebnih. Univerzitetska (akademska) kriminologija razvija se na univerzitetima zapadnih zemalja zadovoljavajuci intelektualnu radoznalost univerzitetskih nastavnika. koji se. Navedite razlicita shvatanja predmeta kriminologije. U cemu se sastoji kritika socioloških definicija? 11. kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija. Aplikativna (primenjena) kriminologija odnosi se na koncepciju kriminologije kao primenjene nauke i njenu ulogu u kriminalnoj politici. sociološka kriminologija. tj. Kako se dele sociološke definicije kriminalnog ponašanja? 9. 8. _ Kriminološki problemi proucavani su u razlicitim naucnim granama i disciplinama. kao i njihovo sistematsko izlaganje.

(1950) Kriminologie als reine und angewandte Wissenschaft. 7 E. kriminologija je teorijska nauka (opšta kriminologija) odvojena od krivicnog prava.uk/crimin _ Univerzitet u Kembridžu. Berlin. de Greff (1954) “La double irientation de la Criminologie” in Travaux de la Semaine internationale de Strasbourg. kriminalistike. Koja osnovna pitanja razmatra kriminalna etiologija? 15. M.cam. str. Kako je tekao razvoj kriminologije kao smaostalne nauke? 21. 1.com Glava PRVA – Pojam. Z. F. The Free Press 5 Sauer. 1 2 . Karlsruhe.uk/crim/CRIMLINK. Ko je izvršio podelu kriminologije na opštu i klinicku? 16. (1960) La Criminologie. 20).co. 34. kada njega sretnemo. ukljucujuci izvore referenci. Berlin. 22 13 Acimovic. str. 3 Topinard. G. Paris. 8 Obeležje ovih shvatanja je opisivanje opšteg kriminaliteta kao i pojedinacnih delikata kroz naucno izucavanje pojedinih slucajeva i šire studije (Keiser. prakticna nauka (klinicka kriminologija) koja se sastoji iz multidisciplinarnog pristupa pojedinacnom slucaju radi tretmana delinkventa i prevencije recidiva. C. Titograd: Univerzitet "Veljko Vlahovic". Rijeka: Liburnija. Beograd: Odbor za objavljivanje predavanja na Pravnom fakultetu. (1973) Kriminologie. prema Kuznecova. V. (1987) Kriminologie. Koje cetiri grupe pitanja izucava univerzitetska kriminologija? 19. Zagreb: Školska knjiga. 10 Šeparovic. Glencoe III. strukture i dinamike kriminaliteta? 14. H. 12 Pešic.(informacije o razlicitim izvorima. 3. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka NAPOMENE Gassin.law. P. istovremeno nailazimo na problem". cit. cit. II izdanje. (1989) Kriminologija. 13. tako definisan kriminalitet postaje predmet specijalne nauke – “kriminologije". Müller. str. Pinatel.35. str.Kriminologija 13. 4 "Pošto mi kriminalitetom nazivamo svako kažnjivo delo. N. KLJUCNE RECI kriminologija kriminalna etiologija kriminalitet opšta kriminologija devijantna ponašanja klinicka kriminologija društvene devijacije krivicno pravo kriminalna fenomenologija KORISNE INTERNET ADRESE _ Britanski casopis za kriminologiju www. U cemu se sastoji uloga aplikativne kriminologije u kriminalnoj politici? 20. R. (1981) Kriminologija i socijalna patologija. penologije. 13. de Greff smatra da "kriminologija treba prvenstveno da se bavi delinkventom jer. New York: Walter de Gruyter. statisticke podatke i informacije kategorisane po subjektima) www. Šta izucava opšta. Izdatelstvo Moskovskogo univerziteta. 11 Horvatic.refdesk. E. Beograd: Savremena administracija. R. Durcheim. U cemu je znacaj proucavanja obima. a šta klinicka kriminologija? 17. Seelin. vesti. Beograd: Savremena administracija. (1988) Psihologija zlocina i sudenja. str. J. Paris: Spes. Koja osnovna pitanja obuhvata klinicka kriminologija? 18. F. (1990) Criminologie. (1895) L Homme criminel. predmet.HTM _ The Reference Desk website . Paris: Alcan.: Criminologie. J. M. ali i primenjena. E. (1948) Kriminologija. str. (1879) Antropologie. (1981) Elementarna kriminologija. Verlag C. Dalloz: Paris. str. 14 Milutinovic. Po Pinatelu. Th. (1938) The Rules of Sociological Method. Ž.ac. str. W. prema Gassin. 15 Schneider. 8-9.3oup. J. Institut za kriminologiju http:/www. (1974) Savremena buržoaska kriminologija. Zagreb: Pravni fakultet. (1990) Kriminologija. str. 6 Lombroso. 9 Tahovic. Odrediti odnos kriminologije sa drugim krivicnopravnim naukama i drugim naukama. Kakvo je shvatanje kriminologije zastupao Toma živanovic? 22.

Berlin: Mezner Verlag. J.: op. 9. necinjenje) za koje po važecim propisima odredene države nadležni organi mogu izreci neku sankciju.: Pravci kriminalne psihologije. 3. social problem and social control. U razlicitim društvima mogu se razlikovati kategorije stanovništva koje imaju razlicite funkcije i položaje u društvu i od kojih se zahteva i ocekuje odredeno ponašanje.. (1945) Criminology and Penology. Pravne nauke i kriminologija se predaju ne samo na pravnom. Ovde treba pomenuti i monografske radove Hans v. razbojništva. objavio u Parizu delo "Poznati. 3 ed. krade. R: op. F.: Lehrbuch der Kriminologie. (1987) Psihologija zlocina i sudenja. 255. H. cit. M. Stanciu. 14-15. Kienreich. cit. New York. cit. Moskow: Progress publishers. cit. 34 Milutinovic. str. prema Gassen: op. R. 50-51. VIII izdanje. vec i na medicinskom fakultetu. 25 Avanesov. potice iz francuskog krivicnog zakonodavstva 1791. prekršaji. Nemacka zbirka slucajeva nosi naslov "Der neue Pitaval" . Meier.: op.Gassin. Heaton.. cit. podrazumevajuci pod uzrokom "agens koji svojom pojavom odreduje nastupanje neke nove sile ili novog predmeta".. 35 Na III Medunarodnom kongresu UN uzrok je definisan kao "neophodan uslov bez koga se izvesno ponašanje ne bi ispoljilo".. 22 Meier..: op. U Francuskoj je poznata zbirka "Veliki procesi u istoriji" Henri Robert-a i "Poznati krivicni procesi . (1981) The principles of Criminology. (1989) Osnovi socijalne psihologije. 7 18 Pristalice bio-socijalnog pravca u kriminologiji. slavni i zanimljivi slucajevi" u 20 svezaka i time zapoceo objavljivanje brojnih knjiga koje su se bavile slucajevima zlocina. kakve poslove obavljaju i kakvo se ponašanje od njih ocekuje. kada je bila usvojena trojna deoba na zlocine. 144. J.. str. (1972) Human deviance. E. 39-40. 30 Lawson. T. 28 Gillin.: op. i 1810. 1963. prvenstveno francuski. 68. M.: Zlocin-uzroci i uslovi.(1970) Das Rätsel Kriminalität. R. str. 22. I. str. Rot. 33 Lange. disciplinske povrede radne dužnosti.. str. Razlikovanje drugih kažnjivih radnji. zbirka "Zapažena britanska sudenja" (The Notable British Trials) sa više od 80 knjiga. pored krivicnuih dela. 1976. 9-10. Macmillan Press LTD. (1989) Crime and Society.ubistva. španski. ostvaruje se. prema Acimovic. str. str. 64-65. 21 Lemert. Beograd. str. cit."Pitaval sadašnjost" od Franka Rochera i Schmidt-a 1903. Graz. T. H. cit. Savremena administracija. Smatra se da kažnjive radnje predstavljaju svako protivpravno ponašanje (cinjenje. Oni odvajaju kriminologiju od krivicnog prava. Sarajevo: Veselin Masleša. str. R.: op. cit. 11. U Engleskoj. Socijalizacija u 16 17 Kriminologija svakom društvu znatnim delom se sastoji u usvajanju odredenog nacina ponašanja onoga koje se od strane društva ocekuje i onih koji imaju odredene pozicije i funkcije. Ova serija slucajeva nastavljena je pod nazivom " Pitaval der Gegenwart" .. 19 Laignet-Lavastine. Henting razlikuje pojam uzroka od pojma uslova. cit. str. a pod uslovom "prilike ili dopunske stimulanse koji dozvoljavaju da se osvetli jedan elemenat šanse koji ima svoje vrednosti u etiologiji . nemacki i latinoamericki autori. 20 Henting. 23 Pojam kažnjivih radnji širi je od pojma krivicnog dela. privredni prestupi. R. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. R. str. G.. L. s. v (1959). 24 Seelig. 27 Schneider. N.. 32 Milutinovic. cit..161. cit. prestupe i istupe. Hentiga o psihologiji pojedinih delikata . M. U važecem krivicnom zakonodavstvu kod nas mogu se kao kažnjive radnje odrediti: krivicna dela. str. italijanski.. cit. (1999) Crime and Deviance. prema Acimovic. i 1913. 11..Francuska" Maximilijan Jacta. 29 Veza izmedu kulture i društvene strukture s jedne i licnosti i ponašanja s druge strane. Boston:Allyn and Bacon. str. smatraju kriminologiju socijalno-prirodnom naukom. izmedu ostalog."Novi Pitaval" u izdanju Julius Hitzig i Georg Hearing. prema Lange. kroz položaje koje pojedinci zauzimaju u društvu i kroz ponašanja koja se vezuju uz odredeni položaj. M. predstavlja primer brižljivih i pouzdanih izveštaja o zlocinima. 26 Meier.: op. Beograd: Savremena administracija. str. str. Ljudi se u svakom društvu ponašaju vodeci racuna o tome kakav položaj zauzimaju. 31 Francuski pravnik Francios Gayot de Pitaval je 1734. am M. V.

44 Milutinovic. a u novije vreme se pod klinikom podrazumeva mesto ili organizacija u koju dolaze lica za individualne dijagnoze i lecenje nekog fizickog ili mentalnog poremecaja uz neposredno proucavanje individue kao jedinstvene celine. str. str.kliné). Beograd: Savremena administracija. M. 1. str. 47. 58 „Službeni glasnik Republike Srbije” br. cit. (1986) Sudska psihijatrija. (1973) “Kriminalna licnost i tipologija delinkvenata”. 56 Stevanovic. G. (1978) Criminologie et politique criminelle. 69 Jevtic. (1991) Politika suzbijanja kriminaliteta. Milutinovic. 53 Srzentic. str. str. 14. 40 Canepa.: op. cit.. cit.. 48 Milutinovic.. Lj. cit. (1988) Krivi cno procesno pravo SFRJ. M. str. 3. N. 113-114. Novi Sad: Pravni fakultet. Kriminologija 35 Glava druga METODE KRIMINOLOGIJE I OPŠTE NAPOMENE O METODU Pod metodom se uobicajeno podrazumeva nacin na koji se u nauci dolazi do saznanja predmeta koji se proucava. 64 Atanackovic. str. A. str. str. na nastavu uz bolesnicku postelju (grcki . 5. (1987) Kriminalistika . Beograd: Savremena administracija. br. 3-25. 19. 43 Pinatel. (1980) Uvod u psihologiju krivicnog postupka.. 39-43.. 46. str. Bavcon. Skalar. to je sa opasnošcu da bude otkriven. str.kriminaliteta". str. D. M. Normandeau.. prema Acimovic. M. str. 50 Milutinovic.: loc. 52 Milutinovic. (1967) Principes de Criminologie Clinique. str. cit. cit. Beograd: JRKKP. D. 32. M. Paris. 41 Više o klinickom metodu videti u odeljku o metodologiji. 70 Krstic.: op. 37 Pinatel. . cit. H. 47 Cesto je isticano da se potencijalni ucinilac najcešce ne odlucuje na vršenje krivicnog dela posle razumnog odmeravanja razloga "za" i "protiv". Lj.: op. Pravni fakultet. 23-24. Beograd: Savremena administracija. str. 46 Szabo.. str. str. B. str. 6. 139. B. J. . 117.: op. predmet. str. str. 82. str. J. 13-14. 42 Canepa. Ili...: op. to je postupak kojim se. Z. 25. cit. str. str. (1988) Penologija.: op. ako uopšte sa necim kalkuliše. Beograd: Naucna knjiga.... Glava PRVA – Pojam. 45 Szabo. C. str. 60 Aleksic. M. str. M.. 99. 3.: op. str. op. Lj. 13-20. Leblanc. K.: op.. cit.: op. 54 Horvatic. Centar za izdavacku delatnost. prema Stojanovic. 9. (1986) Krivi cno pravo SFRJ. Beograd: Savremena administracija. 38. (1960) Sudska psihopatologija. 419.. Henting. Cit. G. str. Z. cit.... cit. 38 Pojam "klinickog" ima starije i novije znacenje. cit. Cit. 3. 46/2006 59 Vodinelic. op. D. 55. 67 Acimovic. J. G. Montreal: Bibliothêque Criminologique. JRKKP. 66 Arnaudovski. str. M. drugim recima i nešto preciznije.. 37. Bibliothéque de Psychiatrie. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. 48. Beograd: Naucna knjiga.: op.. M. Presses Universitaires de France. 81. 419. Beograd: Naucna knjiga. cit. Skopje: Univerzitet "Kiril i Metodij". cit. na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke.: op. III izdanje. A. M. M. odnosno posle kalkulacije u vezi sa visinom odnosno strogošcu zaprecene kazne i koristi od izvršenog krivicnog dela. Milutinovic. op. (1976) Kriminalistika. M... cit. (1984) Kriminalna politika. M. v. 51 Avanesov. op. 2. Ž. str. cit. 57 Vodopivec.: op. Ranije se smatralo da je "klinicko" sve što se odnosi na kliniku.. (1985) Penologija. str. 18. Beograd: Savremena administracija. te da. Ž. str. (1971) Aktuelni problemi primenjene kriminologije. str. Beograd: Savremena administracija. Stajic. cit. cit. Lazarevic.. 36 Pinatel. 49 Milutinovic. (1976) Pravci kriminalne psihologije. 147-150. (1988) Penologija. M.: op. D. cit. M. II izdanje. 55 Milutinovic. 39 Di Tullio. V. 68 Acimovic. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka 62 63 Stojanovic. V. prema Acimovic. str. 3. 107. M. Gornji Milanovac: Privredna štampa. 61 Milutinovic. 65 Milutinovic. Kobal.

1 U tom smislu pravi se razlika izmedu metoda (u užem. ali u kombinaciji koja odgovara predmetu njenih procavanja. kao i predmet njenog proucavanja koji obuhvata. od posebnog znacaja za kriminološki metod jeste teorijsko-empirijski i interdisciplinarni. smislu) kao planiranog nacina proucavanja i tehnike istraživanja shvacene kao sredstvo koje pomaže ili omogucava to proucavanje. koristi naucnim metodama koje su zajednicke svim društvenim naukama. kriminologija se nekim tehnikama (na primer statistikom) koristi više. primenom metoda društvenih nauka u identicnom obliku. tako i kriminalitet kao masovnu pojavu. kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja.2 odnosno kao skup konkretnih postupaka koji omogucavaju organizovano prikupljanje podataka o kriminalitetu. U najširem smislu on obuhvata tri elementa: postupak dolaženja do saznanja. Tehnike koje se koriste za prikupljanje podataka u kriminologiji takode su preuzete od drugih društvenih nauka i to uz manje prilagodavanja nego kada se radi o metodama. kao i druge društvene nauke. ona te metode prilagodava izucavanju sopstvenog predmeta. s obzirom na specificnost svog predmeta. _ korišcenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. Glava DRUGA – Metode kriminologije 36 Medutim. delinkventu i žrtvi (pojavni oblici i faktori). . Pri tome. akademski i primenjeni karakter kriminologije. Pri tome. _ fundamentalna i primenjena istraživanja. potpunijeg znanja. kako pojedinacne slucajeve kriminalnog ponašanja. _ komparativni metod.3 U proucavanju svog predmeta kriminologija se. a nekima (na primer eksperimentom) manje u odnosu na druge društvene nauke. II KARAKTERISTIKE KRIMINOLOŠKOG METODA Osnovna obeležja kriminološkog metoda proisticu iz odredenja pojma i predmeta kriminologije. kriminologija je stvorila sopstveni metodicki sistem. uobicajenom.5 Kriminologija je u svom dosadašnjem razvoja posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja i kriminološku klinicku metodu kojima se proucavaju pojedini izvršioci krivicnih dela u svim aspektima. 4 Takode. Iz ovih karakteristika kriminologije proisticu sledeca obeležja metoda koje koristi: _ prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje.dolazi do daljeg. _ prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. kriminalitetu. znanje o predmetu i sredstva odnosno konkretizovane specificne postupke i materijalna sredstva uz pomoc kojih se otkrivaju one osobine predmeta cije saznavanje predstavlja cilj naucnog istraživanja.

Pri tome. _ kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti. zbog cega se stara teorija mora izmeniti ili zameniti novom teorijom. kao i u dijalektickom jedinstvu teorije i prakse naucnog saznanja. izmedu subjekta i objekta saznanja. tj. Ovaj karakter je posebno izrazit u odnosu izmedu teorije. induktivno deduktivne i drugih metoda izvršila njihovu naucnu interpretaciju i objašnjenje. nego je to složen dijalekticki proces koji se odigrava u mnogobrojnim i raznovrsnim interakcijama. odnosno pojmova i stavova. ona u svom proucavanju polazi od empirijskog cinjenicnog materijala . izmedu covekove prakticno-culne i teorijsko-misaone delatnosti. ona mora imati u vidu da stvarno ljudsko saznanje nije ni prosto odražavanje pojavnih cinjenica niti prosto ispredanje cistih misli. 1. Cinjenice se utvrduju i tumace sa odredenog teorijKriminologija 37 skog stanovišta. Dok su teorijska logicka i matematicka saznanja u svojoj osnovi i pretežno misaona. dotle društveno-naucna. s jedne strane. primenom analitickosinteticke.6 2. Fundamentalna i primenjena istraživanja S obzirom na to da je kriminologija istovremeno teorijska i primenjena nauka. a otkrice novih aspekata vec u izvesnom stepenu poznatih cinjenica kao i otkrice potpuno novih cinjenica nužno dovodi do protivurecnosti sa dotad važecom teorijom. s druge strane. izmedu percipiranja i mišljenja. Prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje S obzirom na to da je kriminologija teorijsko-empirijska nauka. logika kriminološkog istraživanja sadrži dva razlicita pravca: fundamentalno istraživanje i primenjeno istraživanje. Pod fundamentalnim istraživanjem podrazumeva se istraživanje koje ima za . teorija se uvek odnosi na odredenu vrstu cinjenica._ proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa.dakle od prikupljenih podataka o izvršenim krivicnim delima i delinkventima . Ljudsko saznanje se krece od neposrednog posmatranja ka apstraktnom mišljenju i od ovoga natrag ka praksi. _ korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad. u našem slucaju kriminološka saznanja imaju izrazit empirijsko-teorijski karakter. i empirijskih cinjenica.da bi na osnovu njih.

ciji cilj je saznavanje odredene pojave. efikasnijom. može biti kvalitativna (kad se odnosi na pojedinacna kriminalna ponašanja) ili kvantitativna. podrazumeva se istraživanje koje ima za predmet ocenu vrednosti postojecih sredstava borbe protiv kriminaliteta i otkrivanje novih sredstava. Na osnovu izvršene opservacije postavljaju se hipoteze a zatim se prikupljaju nove cinjenice radi verifikacije hipoteza. kada se istražuju numericki izrazi cinjenica i njihova zajednicka obeležja (kad se odnosi na kriminalitet kao masovnu pojavu). opažanje). cilj primenjenog istraživanja je akcija. Primarnost deskripcije poznati francuski kriminolog Pinatel s pravom smatra jednim od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji s obzirom na to da od njenog kvaliteta zavisi kvalitet svih ostalih etapa istraživanja.10 Opšti model primenjenog istraživanja u kriminologiji podrazumeva uspešno sprovodenje tri etape i to: prethodno upoznavanje pojave. metod istraživanja u empirijskim naukama pociva na sledecim etapama: opservacija (posmatranje.8 U fazi opservacije važnu ulogu igra deskripcija (opisivanje) cinjenica. s obzirom na to da se rezultati fundamentalnog istraživanja mogu. kada je u pitanju kriminologija.cilj saznavanje i razumevanje sveta koji nas okružuje i koje teži otvaranju novih perspektiva proširivanja sveukupnog objašnjenja stvarnosti. odnosno odredene mere za suzbijanje kriminaliteta (njen teorijski i prakticni aspekt).9 Pod primenjenim istraživanjem u kriminologiji. odnosno njene zamene drugom. na drugoj strani. iskoristiti za poboljšanje situacije koja u pogledu borbe za suzbijanje kriminaliteta postoji u praksi. menjanje i usavršavanje postojeceg stanja u oblasti borbe protiv kriminaliteta.7 Naime. a to se cesto i cini. Radi ostvarivanja tog cilja sledi se jedan opšti model koji je zajednicki svim društvenim naukama. Primenjeno istraživanje uvek polazi od postojecih saznanja o pojavi . Za razliku od fundamentalnog istraživanja. Granica izmedu fundamentalnog i primenjenog istraživanja nije tako oštra. hipoteze (pretpostavke) i verifikacija (proveravanje). dijagnosticiranje nedostataka mere i upucivanje na odredenu akciju u pravcu menjanja te mere. Pocinje se sa opservacijom cinjenica koja. tj.

Pri tome je neophodno voditi racuna o jednom od osnovnih metodoloških pravila koje je postavio Pinatel . S obzirom na brojnost faktora koji uslovljavaju razlicita kriminalna ponašanja kriminologiji je potrebna takva metodologija koja ce omoguciti utvrdivanje tih mnogobrojnih i raznovrsnih veza izmedu kriminalnog ponašanja. i to povezano sa ispitivanjem licnosti pojedinih delinkvenata. vec je. Stoga je moguce razlikovati metode izucavanja pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja (kvalitativne metode) i metode izucavanja kriminaliteta kao masovne pojave (kvantitativne metode). Prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. neophodno je da i metode i tehnike koje ona koristi u njegovom saznavanju budu prilagodene ispitivanju kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. i drugih društvenih pojava. izmedu prelaska na delo i globalnog društva itd.11 4.o pravilu tri nivoa interpretacije koje mora biti poštovano prilikom prikupljanja cinujenica: nivo kriminaliteta. Medutim. je heterogena društvena pojava s obzirom na to da obuhvata sva kriminalna ponašanja koja se vrše u odredenom vremenu i prostoru. delinkventu. dodaje se i cetvrti nivo – nivo žrtve. prikupljati cinjenice kako o pojavnim oblicima tako i o faktorima i znati ih grupisati prema grupama kojima odgovaraju. cije proucavanje predstavlja predmet kriminologije. izmedu licnosti i globalnog društva. Kvalitativna i kvantitativna istraživanja u kriminologiji S obzirom na dvostruki karakter predmeta kriminologije. Ta kriminalna ponašanja se u vecoj ili manjoj Glava DRUGA – Metode kriminologije 38 meri medusobno razlikuju kako po svojim pojavnim oblicima tako i po svojim neposrednim uzrocima. . kriminalitetu i žrtvi Kriminalitet.koju istražuje. poželjno u kasnijim etapama istraživanja saznati veze koje postoje izmedu prelaska na delo i licnosti. Pravilo striktnog odvajanja nivoa interpetacije mora biti obavezno poštovano pri prikupljanju cinjenica. i kriminaliteta kao masovne pojave. odnosno neposrednom uslovljenošcu i raznim drugim pojavama. 3. naprotiv. na drugoj strani. pretkriminalne i kriminalne situacije. na drugoj strani. Bitno je razlikovati ih. a do njih se. odnosno kriminaliteta. nivo delinkventa i nivo kriminalnog ponašanja. na jednoj strani. po pravilu. dolazi upravo fundamentalnim istraživanjem. nije zabranjeno. na jednoj strani. U novije vreme.

Poredenje izmedu eksperimentalne i kontrolne grupe (delinkvenata i nedelinkvenata) od posebne je važnosti prilikom verifikacije postavljenih hipoteza. Radi se o jednom vrlo nijansiranom i preciznom pristupu koji se zasniva na svedocenju delinkventa i drugih ucesnika kriminalnog ponašanja. kroz poredenje crta delinkvenata i nedelinkvenata. Kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti Pošto sve pojave ne stoje u istoj vezi sa drugim pojavama potrebno je izvršiti klasifikaciju na osnovu zajednickih obeležja. razvoj i kraj. etnografiji i statistici. 7. socijalni i psihološki cinioci koji vode prelasku na delo. Proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa Prema pravilu koje je postavio Pinatel. Na ovaj nacin ostvaruje se kriminološki pristup par excellence jer se njime nastoje dosegnuti u svojoj ukupnosti biološki. izdvajaju se upravo one crte licnosti i drugi faktori koji uslovljavaju kriminalno ponašanje. omogucuje posredno eksperimentisanje. Naravno. Ona je bazirana na istoriji.12 U kriminologiji se komparativni metod koristi sa ciljem poredenja kriminaliteta u razlicitim vremenskim periodima i u razlicitim zemljama.5.13 Jedno od osnovnih pravila metodologije kriminološkog istraživanja koje je postavio Pinatel jeste i pravilo uporednog proucavanja i poredenja grupe delinkvenata i grupe nedelinkvenatra. Ono zahteva proucavanje policijskih i sudskih dokumenata. ako se ovakav pristup može iskoristiti za poredenje delinkvenata i nedelinkvenata nema razloga da se na slican nacin ne vrši i poredenje mehanizama i faktora prelaska na delo kod raznih tipova delinkvenata. Pri tome je neophodno voditi racuna o "variranju zakonskih definicija i krivicnopravnih nomenklatura koje unose promene i novine u ceo sistem". U društvenim naukama postoje dva nacina klasifikovanja: kategorizacija ili klasifikacija u užem smislu koja pociva na pojmu "kategorije" i tipologija zasnovana na pojmu "tip".14 Na ovaj nacin. kriminalno ponašanje treba da bude proucavano bilo izolovano u životu ili u okviru kriminalne karijere pojedinih delinkvenata. Ono treba da bude shvaceno kao epizoda koja ima pocetak. Kriminologija 39 6. regionima i slicno. Kriminologija koristi obe vrste. Komparativni metod Da bi se kriminalitet naucno proucavao treba koristiti komparativnu metodu. koja. po Dirkemu. Dobra tipologija pretpostavlja da možemo razvrstati po jednom opštem i jedinstvenom .

lekara i drugih strucnjaka. Neki autori smatraju da rukovodilac tima treba da bude sociolog. osvetli pojavu koja je predmet istraživanja. socijalnog radnika. potpuno i uspešno izucavanje pojave kao i stvaranje integrisanih zakljucaka. .kriterijumu sve proucavane osobe u razlicite tipove uz rezervu atipicnih i mešovitih tipova. psihopatološke. njegovo proucavanje zahteva interdisciplinarni pristup i nužnost ekipnog rada strucnjaka razlicitog profila: sociologa. ove prednosti zaista se ostvaruju samo ukoliko uticaj pojedinih strucnjaka kao i metoda pojedinih nauka dolaze do izražaja u srazmeri koja odgovara prirodi predmeta proucavanja. statisticara i specijalnog pedagoga. Takav rad omogucava svestrano. Prednosti ekipnog rada u kriminologiji su mnogobrojne. kriminologija ima svoje posebne izvore podataka. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora. bez obzira na njegov strucni profil. pravnika. Zbog toga se rukovodenje istraživackim timom po pravilu poverava najiskusnijem istraživacu koji je istovremeno najkompetentniji za oblast u koju spada konkretni predmet istraživanja.17 III IZVORI PODATAKA U KRIMINOLOGIJI S obzirom na specificnost svog predmeta. svaki od angažovanih strucnjaka nastoji da sa aspekta svoje struke. Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani. Glava DRUGA – Metode kriminologije 40 jednostranih pa tako i nepotpunih saznanja o ispitivanoj pojavi. psihološke. psihijatra. Takode. Poželjno je da to bude strucnjak koji raspolaže najširim i najcelovitijim znanjem u odnosu na ispitivanu pojavu. psihologa. Pri tome. Korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad S obzirom na to da kriminalitet predstavlja složenu društvenu pojavu koja ima sociološke. upravo sociolog o njoj raspolaže najcelovitijim i najširim znanjem što u praksi nije uvek slucaj. a kod nekih istraživanja i ekonomista. s obzirom na to da je kriminalitet posebna društvena pojava. Medutim.15 8. odnosno primenom znanja iz sopstvene oblasti. U protivnom se dolazi do nezadovoljavajucih. upravo takve sklonosti su uglavnom dominirale tokom razvoja kriminološke nauke ne dozvoljavajuci joj da sagleda sve strane složene pojave kriminaliteta u njihovim stvarnim dimenzijama. Ekipom obicno rukovodi i njen rad koordinira i objedinjuje jedan od njenih clanova. pravne. biološke i druge aspekte. Nažalost.16 Oni polaze od pretpostavke da.

IV ETAPE KRIMINOLOŠKOG ISTRAŽIVANJA Empirijsko fundamentalno istraživanje kriminaliteta odvija se kroz više etapa. primarni izvori podataka. dok je statistika tipican sekundarni izvor podataka. Pri tome. odnosno svedoka ispitivanog kriminološkog fenomena dok se ostali izvori smatraju sekundarnim. Kriminologija 41 _ operacionalizacija – definisanje svih relevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživackog projekta). koji je više komplementaran nego suprotan prethodnom. posebno mišljenja prakticara (policajaca. skorašnji. iskazi delinkvenata i žrtava. izveštaji i elaborati službenih organa o kriminalitetu. Nepisani izvori podataka su: mišljenja strucnjaka. istraživacima su na raspolaganju dva modela: hronološki. Prema ovom modelu. Primarnim izvorima podataka smatraju se originalni dokumenti i iskazi neposrednih ucesnika. tužilaca.18 Tako su. njihovi dnevnici. policijski i zatvorski dosijei o delinkventima. autobiografski podaci o delinkventima. empirijsko istraživanje kriminaliteta odvija se kroz sledece faze: _ prethodna saznanja. Zbog vece rasprostranjenosti i bolje preglednosti toka istraživanja zadržacemo se samo na analizi hronološkog modela. postojeca istraživanja o kriminalitetu. napisi o kriminalitetu u štampi i sl. autobiografije delinkvenata i sl.19 Hronološki model odreduje razlicite operacije (intelektualne i materijalne) koje istraživac mora da izvrši sukcesivno da bi realizovao istraživanje. _ donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. _ pregled (“istraživanje”) postojece literature i utvrdivanje praznina u postojecim istraživanjima. policijski i zatvorski dosijei. . sudija.Pisani izvori podataka od znacaja za proucavanje predmeta kriminologije su: statistika kriminaliteta. skupštinski materijali. One su dakle grupisane prema vremenu preduzimanja. dok topološki model iste te operacije grupiše prema njihovoj srodnosti. hronološkim redom. delinkventima i žrtvama. advokata) o kriminalitetu. iskazi sadašnjih i bivših osudenika. sudski predmeti. na primer. sudski predmeti. koji je poznatiji i najcešce korišcen i topološki. iskazi žrtava i sl.

predstavlja opis buduceg istraživanja. _ odredivanje varijabli i indikatora (konkretnih pojava koje ce se istraživati). Istraživacki projekat i istraživacki izveštaj Da bi se pristupilo istraživanju neophodno je odrediti predmet i cilj istraživanja ali i unapred rešiti sva osnovna metodološka pitanja. _ ciljevi istraživanja. _ obuka lica koja ce vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno). odnosno od prirode istraživane pojave. _ naucno objašnjenje – teorije u svetlu kojih ce se objašnjavati dobijeni podaci. _ probno istraživanje (ako je potrebno i moguce). _ metod koji ce biti korišcen (kvantitativni ili kvalitativni). Ukoliko u nekom projektu nedostaje koji od ovih delova takav projekat ne može poslužiti za uspešno istraživanje pojave.20 Elementi koje mora da sadrži svaki istraživacki projekat su: _ autor projekta. s tim što njegov centralni deo cini opis i interpretacija . _ priprema i obrada podataka. _ odredivanje tehnika prikupljanja podataka koje ce se koristiti. najprostije receno. Medutim. _ predmet istraživanja. _ prikupljanje podataka. a bitni su zbog toga što cine suštinu kriminološkog projekta. _ analiza i interpretacija podataka. _ izrada i umnožavanje istraživackih instrumenata. _ opis uzorka._ obezbedivanje finansijskih sredstava za istraživanje – pisanje predloga projekta potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). Glava DRUGA – Metode kriminologije 42 Sve napred navedeno treba da bude sadržano i u istraživackom izveštaju koji se piše na kraju istraživanja. _ hipoteze koje ce biti proverene. institucija-organizacija. _ teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja. Njegova sadržina zavisi u svakom pojedinom slucaju od cilja istraživanja. _ prostorno i vremensko odredenje istraživanja. i njihovo naucno objašnjenje (pisanje istraživackog izveštaja). To su opšti i bitni delovi kriminološkog istraživackog projekta. Opšti su zato što postoje u svakom projektu. _ znacaj projekta za prevenciju/suzbijanje kriminaliteta. postoje delovi koje mora sadržati svaki istraživacki projekat koji pledira na naucni pristup istraživanoj pojavi. koji. U tu svrhu izraduje se istraživacki projekat. _ metode obrade i analize podataka (kvantitativne ili kvalitativne). _ opis istraživackih instrumenata. 1.

a kriminalitet zavisnu varijablu. zbog cega i sa kojim ciljem se želi istraživati.23 Odredivanje indikatora odnosi se na odredivanje konkretnijih pojava koje ce se istraživati kao pokazatelji neke šire pojave koja se ispituje kao zavisna ili nezavisna varijabla (npr. odnosno da se problematika elaborira u kontekstu opšte teorije i da se identifikuje polje posmatranja svakog postavljenog pitanja. a pojave ciji uticaj na njega se ispituje su nezavisne varijable. kao zavisna varijabla. Naime. ako jeste. nije iskljuceno ni ispitivanje povratnog uticaja koji kriminalitet vrši na društvene pojave koje ga inace uslovljavaju. Tako su neka novija americka istraživanja utvrdila uticaj koji kriminalitet. vrši na smanjenje odnosno promenu svakodnevnih aktivnosti ljudi. Kada se odredi predmet istraživanja potrebno je korektno postaviti problem. Uz to. odredivanje pojedinih krivicnih dela preko kojih ce se istraživati imovinski kriminalitet. odnosno kriminološki fenomen. Varijable i indikatori U kriminološkom istraživanju kriminalitet. Odredivanje predmeta i cilja istraživanja Odredivanje predmeta i cilja istraživanja predstavlja polaznu tacku svakog kriminološkog istraživanja. Medutim.dobijenih rezultata. da bi se utvrdilo koji aspekti nisu razjašnjeni ili su loše razjašnjeni. na primer. 3. da se identifikuju varijable21 i vrste cinjenica koje treba prikupiti. Elaboracija opsega istraživanja podrazumeva da su odredene granice istraživanja. odrediti skup pitanja koja se postavljaju i na koja se želi dobiti odgovor. To se najbolje postiže pregledom postojece literature radi saznavanja da li se radi o problemu koji je vec bio predmet istraživanja i. tj. posredstvom viktimizacije i straha od zlocina. migracije ce uvek predstavljati nezavisnu. odnosno njihov nacin života. U ovom slucaju ocito je da su kriminološke pojave posmatrane kao nezavisne a svakodnevna aktivnost ljudi. Tako. . ako se ispituje uticaj migracija na kriminalitet. 2.). je po pravilu zavisna varijabla. obicno se daje i predlog za dalja istraživanja. da bi se pristupilo istraživanju jedne pojave mora se tacno znati koja je to pojava. odredivanje broja ranijih osuda kao indikatora recidivizma itd.22 To zapravo znaci da se moraju identifikovati i precizirati kako kriminološki fenomen tako i pojave ciji uticaj na njega ce se ispitivati. tj.

Iako bi se najpouzdaniji rezultati dobili onda kada bi istraživanjem bili obuhvaceni svi slucajevi javljanja jedne pojave. Tada se prilikom formiranja uzorka vodi racuna da u njega udu jedinice iz svakog sloja i to u skladu sa svojom zastupljenošcu. Ti pojedinacni slucajevi odredene kriminološke pojave koji se neposredno ispituju nazivaju se uzorkom te pojave. god. recimo recidivizam. Definisanje skupa slucajeva koji ce se ispitivati može se ostvariti tako što ce se ispitivati svi Kriminologija 43 slucajevi jedne pojave (korišcenjem statistike). što ce se odrediti uzorak ili ce se proucavati jedan ili nekoliko interesantnih slucajeva. Razlikuju se prosti i stratifikovani uzorci. to bi bilo necelishodno jer bi dobijeni rezultati bili u nesrazmeri sa dužinom trajanja i cenom koštanja istraživanja. Stratifikovani uzorci koriste se kada se ispituju pojave koje su heterogene. istraživac ce se. po pravilu. odredenje da ce se neka kriminološka pojava. a zatim definisanje slucajeva. . Vremenski i prostorni okvir i uzorak istraživanja Odredivanje slucajeva koji ce biti predmet ispitivanja najpre obuhvata odredivanje prostora i vremenskog perioda u kome ce biti istraživana pojava koja je predmet istraživanja. Zbog toga se kriminološka istraživanja uglavnom ogranicavaju na manji broj pojedinacnih slucajeva pa se na osnovu podataka o njima izvode zakljucci o pojavi u celini. odnosno koje se sastoje iz više slojeva (stratuma). Odredivanje prostornih i vremenskih granica istraživanja bilo bi. orijentisati na prvi ili drugi nacin. Pre svega. odnosno znacajem u osnovnom skupu. istraživati na podrucju Republike Srbije i da ce biti uzeti u obzir ucinioci koji su krivicno delo izvršili u periodu 1985-1990.4. Uzorak mora na adekvatan nacin (s obzirom na obeležja i strukturu) i u adekvatnoj meri (broj obuhvacenih pojedinacnih slucajeva) da predstavlja proucavanu pojavu kako bi dobijeni rezultati mogli biti primenjeni na pojavu u celini. Pri formiranju i izboru uzorka moraju se poštovati odredena pravila. s obzirom na masovnost kriminoloških pojava.24 Pri proucavanju kriminaliteta kao masovne pojave. na primer. U kriminološkim istraživanjima cesto se koristi ispitivanje na uzorku. uzorak mora biti reprezentativan i adekvatan istraživanoj pojavi.

25 Kod uzorka koji se sacinjavaju po teoriji verovatnoce za svaku jedinicu u osnovnom skupu postoji ista verovatnoca da bude izabrana u uzorak. testova licnosti. Sastoji se iz veceg ili manjeg broja pitanja sistematizovanih po srodnosti.26 5. Upitnik se koristi za prikupljanje podataka putem ankete. To su slucajni uzorci za razliku od namernih uzoraka koji nisu odredeni na osnovu teorije verovatnoce. Pod hipotezom se podrazumeva hipoteticko-deduktivna konstrukcija postavljena na osnovu cinjenica saznatih prethodnom opservacijom sa ciljem da kasnije bude verifikovana (proverena). u slucaju hitnih i brzih istraživanja mogu pokazati neophodnim i korisnim. intervjua. Pravljenje instrumenata Pravljenje instrumenata podrazumeva stvaranje konkretnog "alata" kojim ce se prikupljati cinjenice. Upitnik predstavlja osnovni instrument za prikupljanje podataka. na osnovu prethodnog rasudivanja i izgradenih kriterijuma. tj. analize sudskih predmeta. policijskih i zatvorskih dosijea i sl. Glava DRUGA – Metode kriminologije 44 Radi provere valjanosti istraživackih instrumenata vrše se probna ili pilot istraživanja.Prema nacinu izbora jedinica u uzorku razlikuju se uzorak sa odredenom verovatnocom jedinica da budu izabrane u uzorak i uzorak bez te verovatnoce. orijentacioni uzorci koji nisu reprezentativni pa samim tim nisu ni pouzdani za zakljucivanje o ispitivanoj pojavi ali se. 6. Nakon sprovodenja ovog istraživanja analiziraju se preliminarne cinjenice i otklanjaju se uoceni nedostaci vezani za operacionalizaciju. U kriminološkim istraživanjima ponekad se koriste i tzv. mešoviti uzorci koji se formiraju jednim delom na bazi slucajnog a drugim delom na bazi namernog izbora jedinica. Formulisanje hipoteza i konstrukcija modela Nakon što je izvršeno kreiranje operacionog modela istraživanja pristupa se formulisanju polaznih pretpostavki ili hipoteza. Protokoli posmatranja obuhvataju spisak konkretnih manifestacija pojave koja je predmet posmatranja. U kriminološkim istraživanjima koriste se oba tipa uzorka.27 . Koriste se i tzv. Najcešce korišceni istraživacki instrumenti su razni upitnici i protokoli posmatranja pojava. izbor uzorka ili istraživacke instrumente. Koriste se za prikupljanje cinjenica neposrednim posmatranjem.

organske. pretpostavlja se postojanje odredene veze izmedu pojava koje se ispituju. psihicke. najraznovrsnijih pojava i to na veoma razlicite nacine. Predmet modelovanja može biti svaka stvar .28 Prema nivou opštosti razlikuju se opšte (odnose se na skup pojava. Da bi bila prihvatljiva. Bitna karakteristika hipoteze je. na osnovu prethodnog znanja. Svako takvo i slicno imitiranje bilo kog predmeta. odnosno njegova struktura i funkcionisanje. teorijski. da je odredena.30 Uopšte uzev. pored ostalog i teorijsko modelovanje pojava koja se istražuju. U savremenoj nauci modelovanje se shvata kao opšti metodski postupak predstavljanja svih.Drugim recima.proces ili pojava.29 Verifikacija hipoteze zasniva se na sistematskoj opservaciji i vrši se u tri etape: analiza varijabli na koje se odnose hipoteze. po pravilu sadržanog u teoriji od koje se pošlo i u rezultatima ranijih istraživanja. Savremena kriminološka istraživanja ne zadovoljavaju se samo postavljanjem hipoteza vec se sve cešce koriste i konstrukcijom modela. model je svaki. tj. Dobro su nam poznate sheme i makete naselja. Saderlandova teorija diferencijalne asocijacije) i posebne hipoteze (stvaraju se da bi se pretpostavila veza izmedu dve serije pojava. Tri glavna izvora hipoteza su: nužnost proširenja saznanja. da se može proveriti. procesa ili pojave kao i delatnosti i ponašanja. dakle. predstavlja modelovanje. njihovom analizom i interpretacijom radi verifikacije hipoteze. npr. u skladu sa njihovim . konstrukcija eksperimentalnog modela i primena tog modela sakupljanjem novih cinjenica. U kriminologiji se za verifikaciju koristi poredenje izmedu eksperimentalne i kontrolne grupe (delinkvenata i nedelinkvenata). nužnost prevazilaženja nedostataka vec stecenog saznanja i potreba stalnog proveravanja valjanosti stecenog saznanja. Svaka teorijsko-misaona delatnost predstavlja. U okviru razlicitih naucnih teorija. stvari. odnosno svaki predmet fizicke. društvene i misaone stvarnosti. npr. izmedu maloletnicke delinkvencije i razorene porodice). pojmovni ili stavni ili prakticni realni. da ona ima odredenu verovatnocu. da je precizna. hipoteza mora da ispunjava sledece uslove: da se odnosi na pojavu koja se može posmatrati. modeli geometrijskih tela itd. predmetu istraživanja analogni sistem pomoci koga se istražuje izvestan osnovni predmet ili sistem.

32 Sl. a izbor konkretne tehnike zavisice od predmeta istraživanja i izabranog metoda. nijedan od tih modela ne može se upotrebiti kao gotov model istraživanja bilo koje društvene pojave: u stvari svaki od ovih modela može poslužiti samo kao opšta polazna Kriminologija 45 teorijska skica odnosno kao opšte teorijsko uputstvo ili opšte teorijsko rukovodstvo istraživanja odredene pojave. U proucavanju kriminaliteta kao masovne pojave koriste se kvanititativni. a preporucuju se i uvodenje varijabli posrednika ili medijatora. u njegovom istraživanju važno mesto zauzimaju tehGlava DRUGA – Metode kriminologije 46 .osnovnim postavkama konstruisani su i razliciti modeli. Modeli se po pravilu sastoje od komponenti koje obuhvataju skupove srodnih varijabli za koje je ranijim istraživanjima utvrdeno postojanje povezanosti sa kriminološkom pojavom koja se istražuje. Prikupljanje cinjenica (podataka) Za prikupljanje cinjenica u kriminologiji koristi se veci broj istraživackih tehnika koje se stalno razvijaju i dopunjuju novim. Medutim. 1. 1 koji je primenjen u istraživanju "Uticaj razvoja. Primena modela je od posebnog znacaja pri proucavanju kauzalnih veza izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. Model uticaja razvoja. koje se sprovodilo u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje 7. Medijatori deluju izmedu nezavisne i zavisne varijable i korisni su za istraživanje interakcija izmedu varijabli. socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje". S obzirom na to da je kriminalitet masovna pojava. pa se u tom slucaju komponente modela sastoje od skupova nezavisnih i zavisnih varijabli. 31 Jedan od takvih modela je i model prikazan na sl. posebno kada povezanost dve varijable zavisi od vrednosti trece koja se naziva i intervenirajucom. Primena odgovarajucih tehnika omogucava organizovano prikupljanje cinjenica o kriminalitetu. odnosno logicko-matematicki i kiberneticki modeli zasnovani na jednoj ili više teorija o kriminalitetu cije postavke se proveravaju istraživanjem.

Analiza i interpretacija treba da ostvare sledece ciljeve: identifikacija faktora proucavane pojave. Takode. kao što su funkcionalne. Analiza podataka i interpretacija rezultata je najvažniji momenat u celom toku istraživanja. ali i predvideti buducnost. elaboracija skice njegovog objašnjenja i/ili stvaranje potpune teorije (ili modela). dedukcija. u okviru kriminologije su se razvile i posebne tehnike za prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi kojima se prikupljaju podaci o pojedinim delinkventima. na utvrdivanje njenih krajnjih uzroka. odnosno obrade. Prikupljanje cinjenica u kriminologiji vrši se posmatranjem. naucna interpretacija i objašnjenje rezultata istraživanja Kada su cinjenice o ispitivanoj pojavi prikupljene. istraživanje meduzavisnosti faktora. . evaluacija njihovog znacaja u nastanku ispitivane pojave na opštem planu. koriste se tehnike kvalitativnog karaktera. U poslednje vreme koriste se i fokus grupe. upredivanjem. prilikom istraživanja kriminaliteta kao pojedinacne pojave.34 Za istraživanje površinskih elemenata jedne pojave. Objašnjenje se dakle odnosi na uzrocnost i predvidanje. ukoliko se pretenduje na objašnjenje ispitivane pojave u dubljem smislu. dati naucno objašnjenje pojave koja je bila predmet istraživanja. ispitivanjem. Objasniti jednu pojavu (u našem slucaju kriminalitet) znaci odgovoriti na pitanja "zašto" i "kako" koja se odnose na prošlost. pravilnu interpretaciju (tumacenje) dobijenih rezultata i. klasifikaciju. komparativno-istorijska i druge metode. Prilikom objašnjavanja kriminoloških pojava koristi se analiticki i sinteticki pristup.nike kvantitativnog karaktera koje omogucavaju merenje kriminaliteta. eksperimentom. Nakon analize. Zato treba voditi racuna da se iskoristi maksimalno ono što rezultati nude. dakle na ono što se vec dogodilo. odnosno stvarnog kriminaliteta. dakle. o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. vrši se njihova kvalitativna analiza ili statisticka obrada.33 indukcija. potrebno je izvršiti njihov opis. korelativne i slicne veze cesto je dovoljna i primena opisanih statistickih metoda i istraživackih tehnika. merenjem. ali i da se izbegne generalizacija koja premašuje ono na šta zaista ukazuju dobijeni rezultati. uz pomoc statistike i posebnih tehnika namenjenih evaluaciji tamne brojke. Obrada. Medutim. kao najvažnije. odnosno kriminalnog ponašanja. 8. Medutim.

Kondorse (Condorcet) je izneo ideju "socijalne matematike" dok su Ketle (Quetelet) i Geri (Guerry) radili na analizi brojcanih vrednosti iznetih u izveštaju o radu krivicnog pravosuda iz 1826.35 Danas napredak matematickih nauka i elektronike daje osnova kriminolozima da se nadaju da ce uz pomoc modernih mašina ostvariti znatan korak napred u obradi prikupljenih podataka. dakle. Vezano za primenu statistickih metoda u kriminologiji treba napomenuti da su prvi naucnici koji su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili matematicari koji su koristili kriminalne statistike. Na osnovu tih pokazatelja oni su uocili prve korelacije medu kojima je posebno znacajna ona koja pokazuje da vremensko kolebanje kriminaliteta predstavlja matematicki shvatljivu funkciju svakodnevnog života. V METODE ISTRAŽIVANJA KRIMINALITETA KAO MASOVNE DRUŠTVENE POJAVE (KVANTITATIVNE METODE) Metode i tehnike koje se primenjuju u izucavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su odredene samom njegovom prirodom. pre svega sociologije. kriminologija . posebno primenom racunarske tehnike i modernog softvera za obradu statistickih podataka.rezultati istraživanja nužno moraju biti posmatrani u kontekstu jedne ili više opštih naucnih teorija od kojih se pošlo prilikom koncipiranja predmeta istraživanja. Primenom savremenih sredstava. iz okolnosti da se radi o masovnoj pojavi. odnosno od kojih teorija o kriminalitetu se pošlo u kriminološkom istraživanju. To se odnosi i na sam postupak naucnog saznanja kriminaliteta. godine a cija relativna stalnost ih je impresionirala. zavisice i naucno objašnjenje ispitivane kriminološke pojave. proizilazi i dominantan znacaj kvantitativnih metoda. Takode. za razliku od izucavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave u kome se prevashodno koriste kvalitativne metode. Od koje. odnosno na tok njegovog empirijskog istraživanja. a ne o prostom zbiru pojedinacnih kriminalnih ponašanja proizilazi da se mora primeniti opšta metodologija društvenih Kriminologija 47 nauka. Iz okolnosti da se radi o posebnom društvenom fenomenu. uz prilagodavanje specificnom predmetu istraživanja – kriminalitetu.

razlikuju se tri glavne vrste statisticke analize.). u masi pojava koje se ispituju. a svrha joj je izracunavanje vremenskih varijacija odredene osobine ili vrste pojava. starost. bez vremenske odredbe. recidivizam i sl. školska sprema. karakteristikama samog kriminalnog ponašanja (vreme i mesto izvršenja.može da dode do izvora svojih podataka na nacine koji su znatno mocniji od ranijih. Utvrdivanje trendova vrši se na osnovu pracenja kriminaliteta u celini u dužem vremenskom razmaku (od 10 do 20 godina). zanimanje. nacin izvršenja. Predmet dinamicke analize su statisticke vremenske serije. Od ovih vremenskih varijacija osnovne su trendovi i ciklicna i sezonska kolebanja. dakle kriminaliteta. izraženih numerickim vrednostima. Medutim. medusobni uticaji cinilaca te strukture i uticaj drugih pojava na kriminalitet i obrnuto. Glavni predmet i svrha staticke analize jeste otkrice rasporeda ucestalosti (distribucije frekvencija) pojava odredenih osobina. predmet i sl. Primenom statisticke analize otkriva se struktura ispitivane pojave. Staticko proucavanje pojava distribucije omoguceno je korišcenjem teorije i racuna verovatnoce u statistici kao i upotrebom metoda uzoraka. Prema tome da li je predmet statisticke analize samo struktura ispitivane pojave ili dinamika izvesnih dešavanja. promene u kaznenoj . sredstvo. Primenom staticke analize u kriminologiji se dolazi do saznanja o strukturi kriminaliteta prema vrsti kriminalnog ponašanja. zatim dinamika i tendencije razvitka kriminaliteta i struktura i dinamika srodnih grupa pojava. dinamicka analiza i korelaciona ili regresivna statisticka analiza i statisticka metoda.37 Na osnovu otkrica odredenih trendova u okviru kriminaliteta u odredenom periodu moguce je doci i do odredenih zakljucaka u pogledu njegove društvene uslovljenosti. pri tome treba imati u vidu da na statisticka koleGlava DRUGA – Metode kriminologije 48 banja kriminaliteta mogu uticati i promene u strukturi inkriminacija. prema karakteristikama ucinioca krivicnog dela (pol. odnosno metoda: staticka analiza.) itd.36 Jedan od najcešce korišcenih softverskih paketa u kriminologiji je SPSS. ili i medusobni uticaj više grupa masovnih pojava.

relativne velicine kriminaliteta u jednoj zemlji. a posebno za žensko stanovništvo. Na bazi dinamicke analize može se prognozirati kretanje kriminaliteta (porast.000. kao i za pojedine starosne grupe. koja se izražava ukupnim brojem izvršenih krivicnih dela i delinkvenata. godine u Srbiji je bilo 7 498 001 stanovnika i 35997 osudenih lica. Takode. opadanje.000 stanovnika jedne zemlje i izracunava se tako što se ukupan broj osudenih lica u jednoj godini podeli sa brojem koji se dobije kada se ukupan broj stanovnika jedne zemlje podeli sa 100. Kvota kriminaliteta se može odredivati posebno za muško. Naime. U literaturi se još naziva i "brojkom kriminaliteta" ili "kvotom delinkvencije". godinu dobicemo na sledeci nacin: 35997 7 498 001:100 000 = 480 (74. bilo osudeno 480 lica na svakih 100. ona se može prikazivati za odredene grupe i vrste krivicnih dela. Prema popisu iz 2002.politici i sudskoj praksi.000 stanovnika. ona je ipak neki orijentir koji ukazuje na stvarni porast broja osudenih lica u odnosu na broj stanovnika. odreduje se i gustina kriminaliteta. kriminalitet manifestuje i svoju relativnu dimenziju koja se izražava u kvoti kriminaliteta.9) Tako dobijamo da je u Srbiji u 2002. U tom smislu ona je pogodna za poredenje kriminaliteta u zemljama sa razlicitim brojem stanovnika. Uz pomoc dinamicke analize. što je od posebne važnosti za izgradnju adekvatnog sistema prevencije i za dalja naucna istraživanja koja treba da dodu do dubljih etioloških saznanja o kriminalitetu. Kvotu kriminaliteta za 2002. pored apsolutne velicine (obima) kriminaliteta. u efikasnosti organa otkrivanja i sl. stagnacija) i promene u njegovoj strukturi. pa treba u tom pravcu izvršiti korekcije prilikom iskazivanja opšte statisticke zakonitosti. odnosno statistickih metoda.39 Uz sve rezerve koje treba imati prema kvoti kriminaliteta kao pokazatelju rasta kriminaliteta. iako razlike u apsolutnim brojkama nisu tako velike.38 Statisticke metode omogucavaju i utvrdivanje tzv. kroz koju se izražava ucestalost vršenja krivicnih dela na odredenom . Kvota ili stopa kriminaliteta pokazuje broj osudenih lica na 100.

društvena pokretljivost. vremenski razmak vršenja pojedinih krivicnih dela s obzirom na jedinicu stanovništva (obicno 100. jeste otkrice statistickih zakonitosti vezanih za javljanje one masovne pojave koja se ispituje. treba biti oprezan jer postojanje korelacije izmedu kriminaliteta i neke pojave ne daje osnova za zakljucivanje o uzrocima kriminaliteta. profesionalna stabilnost. rat. distribuciji. izvodi opšti zakljucak o prosecnom obeležju (ucestalosti. Korelaciona statisticka analiza ispituje medusobne zavisnosti u razvitku dve ili više grupa pojava. Kao najsloženija. za usmeravanje preventivnih akcija u odredenim vremenskim i prostornim okvirima i sl. demografija. posebno neiskazivanje tamne brojke kriminaliteta. a narocito korelacione analize.podrucju ili. Izracunavanje kvote i gustine kriminaliteta znacajno je za ocenu njegovog kretanja u pojedinim zemljama. ova metoda predstavlja sintezu staticke i dinaKriminologija 49 micke analize. Statisticka metoda je u osnovi induktivno-generalizatorska jer se njome na osnovu obeležja izvesnog broja clanova neke skupine ili serije pojava ili dogadaja. Prilikom primene ove metode. rezultati takve statisticke analize moraju biti interpretirani sa rezervom imajuci u vidu vec pomenute nedostatke statistickih podataka. revolucija.000 stanovnika). narkomanija. medutim. znacajnost i smer (pozitivna ili negativna korelacija) te povezanosti. za uporedna istraživanja i davanje komparativnih ocena o kretanju kriminaliteta u razlicitim zemljama. devijaciji od . na osnovu sredine uzorka (aritmeticka sredina) i odstupanja od sredine skupine (standarna devijacija) jesu osnovni metodski postupci statisticke metode uzorka. tacnije receno. Tabelarno i graficko predstavljanje statistickih serija i matematickih funkcija je takode jedan od bitnih momenata statisticke metode. Uz pomoc korelacione analize moguce je utvrditi odnos izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. Primenom korelacione analize utvrduje se postojanje povezanosti izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. kao što su: politicki sistem. alkoholizam itd.40 Naravno. ekonomski sistem. Ocena ili sud o pravoj sredini cele skupine. društveni razvoj. Konacni cilj svih vrsta i oblika statisticke analize.

razlikuju se intervju i anketa. odnosno obrada prikupljenih cinjenica. 1. Njen gnoseološki znacaj sastoji se u tome što se jedino pomocu statisticke metode mogu. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu od posebnog znacaja su statistike kriminaliteta. Ne treba.) u celoj skupini ili masi pojava. Tehnike za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi najcešce se koristi ispitivanje (ankete i intervjui).42 1.43 Pri tome se kao istraživacki instrument najcešce koristi struktuirani upitnik koji podrazumeva detaljno struktuirana pitanja i ponudene moguce odgovore.1. uporedivanje i merenje. Intervju može biti sproveden u vidu slobodnog razgovora (nevezani ili nestruktuirani intervju) ili na osnovu unapred pripremljenih pitanja (vezani ili struktuirani intervju). U drugom slucaju ispitivac se u ispitivanju strogo pridržava unapred pripremljenih pitanja. Ispitivanje (anketa i intervju) Ispitivanje je tehnika prikupljanja cinjenica koja se zasniva na postavljanju pitanja o kriminalnom ponašanju.prave sredine itd. na relativno egzaktan nacin saznati opšta odredenost. delinkventu i žrtvi. Koristi se kako za ispitivanje delinkvenata. U zavisnosti od toga da li se pitanja postavljaju usmeno ili ispitanik pismeno odgovara na pitanja postavljena u upitniku. Anketa se vrši putem unapred pripremljenih anketnih upitnika koji se daju ispitaniku da ih sam popuni. U prvom slucaju ispitivac pitanjima samo inicira i podstice kazivanje Glava DRUGA – Metode kriminologije 50 ispitanika kome se ostavlja puna sloboda u pogledu izlaganja cinjenica koje su predmet ispitivanja. njenom primenom ne mogu se otkrivati i saznavati kauzalne veze i odnosi. naime. tako i drugih lica i žrtava. kao i tehnike za prikupljanje podataka o tamnoj brojci i osecanju nesigurnosti.41 No. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi koriste se struktuirani ili polustruktuirani upitnik (kombinacija otvorenih i . odnosno straha od kriminaliteta. ali ne i o metodi koja je dovoljna za potpuno objašnjenje ispitivane pojave. pravilnosti i zakonitosti ispitivanih pojava. izgubiti iz vida to da se zapravo radi o metodi pomocu koje se vrši analiza.

44 Iako se intervjuom i anketom može dobiti dosta korisnih podataka. prilikom njihove analize mora se biti oprezan s obzirom na mogucu subjektivnost ispitanika koja može uticati na stvaranje nerealne slike o ispitivanoj pojavi. anketa. odnosno intervjui uz pomoc kompjutera i telefona (CATI). U tom cilju. žrtava i drugih lica koja mogu pružiti podatke o krivicnom delu i delinkventu. Pitanja treba da budu pravilno sistematizovana i rasporedena. kao i da ce se dobijeni podaci držati u strogoj tajnosti i nece biti korišceni od strane zatvorske administracije i u vezi sa režimom izdražavanja kazne. da budu podobna da se pomocu njih prikupe potrebne cinjenice. tj. lice koje vrši intervju treba da upozna ispitanike sa okolnošcu da se ispitivanje vrši u naucne svrhe. ali u novije vreme sve se više rade telefonski intervjui. Prilikom formulisanja pitanja treba voditi racuna i o psihickom momentu: pitanja ne treba da budu predugacka. od ostalih oblika intervjuisanja koja se vrše u cilju prikupljanja cinjenica u kriminologiji. odnosno ne smeju zahtevati preopširne odgovore (najbolje je ostaviti ispitaniku da se opredeli izmedu ponudenih odgovora). odnosno intervju. pitanja treba tako da budu kombinovana. ne sme da traje dugo itd. treba voditi racuna da se ona odnose na predmet ispitivanja. odnosno treba da imaju takav redosled da obezbede maksimalnu koncentraciju ispitanika i smanje na minimum opasnost od mehanickog odgovaranja. Prikupljanje podataka na ovaj nacin najcešce se vrši intervjuisanjem delinkvenata. treba maksimalno izbegavati pitanja na koja se može pretpostaviti da ispitanici na njih nece znati ili nece hteti da odgovorei. Prilikom postavljanja pitanja. Da bi se prikupljanje cinjenica u ovim ustanovama obavilo sa uspehom preporucuje se da se intervjuisanje održava u posebnoj prostoriji koja što manje podseca na zatvorsku atmosferu i bez prisustva zatvorske administracije. pitanja). Zbog toga se preporucuje . Intervju se najcešce vrši u neposrednom razgovoru. posebno se izdvaja intervjuisanje osudenih lica u zatvorima i drugim ustanovama. jasno formulisana. u celini. Svojom specificnošcu i složenošcu. bilo da se to cini usmenim ili pismenim putem.zatvorenih – sa ponudenim odgovorima. Lice koje vrši intervjuisanje treba da se potrudi da sa ispitanicima uspostavi kontakt na bazi što veceg poverenja.

stavovima. U cilju merenja pojava u kriminologiji se koriste i sociometrijski metodi. na raznim geografskim podrucjima. rasporedenih na sistematican nacin.3. Posebno je zastupljeno u psihologiji prilikom utvrdivanja psihickih karakteristika licnosti. Jedan od poznatijih testova jeste Roršahova proba koja se koristi u prikupljanju cinjenica u oblasti maloletnicke delinkvencije. kao i veze i odnose izmedu delova neke pojave u razlicitim periodima. Testovi moraju biti prilagodeni kako ispitivanoj populaciji tako i društvenoj sredini iz koje ona potice. agresivnosti. Uporedivanje Uporedivanje je tehnika koja se koristi za prikupljanje podataka o kriminalitetu u raznim vremenskim periodima. objekat napada i sl. 1. Oni su posebno pogodni za ispitivanje malih kriminalnih grupa (gangovi).4. motivaciji.2. Termin statistika kriminaliteta upotrebljava se u dvostrukom znacenju: kao skup cinjenica (evidencija) kriminaliteta na odredenom . sugestibilnosti i sl. Statistika kriminaliteta Dok se navedenim tehnikama merenja mogu meriti samo pojedine strane kriminalnog ponašanja. U kriminologiji se uporedivanje posebno koristi za ustanovljavanje razlika izmedu delinkventne i nedelinkventne populacije.). Primenom ove tehnike moguce je pratiti razvoj i rasprostranjenost neke kriminalne pojave. Merenje Merenje predstavlja takav oblik posmatranja kriminalnog ponašanja pomocu kojeg se dobijaju podaci kvantitativnog karaktera o ispitivanoj pojavi. To se obicno vrši uz pomoc psiholoških testova koji se sastoje iz niza pitanja ili tvrdnji. statistike kriminaliteta omogucavaju merenje kriminaliteta kao masovne pojave u celini.45 1. što je od nespornog znacaja za proucavanje uzrocnosti. Samim tim.provera na ovaj nacin dobijenih podataka podacima dobijenim drugim tehnikama. odnosno veze izmedu razlicitih pojava. 1. odnosno za poredenje uticaja pojeKriminologija 51 dinih društvenih faktora na jednu i drugu populaciju (korišcenje kontrolnih grupa). kao i s obzirom na razlicite karakteristike delinkvenata (tipovi delinkvenata) i samog kriminalnog ponašanja (tip kriminaliteta. u kriminologiji se merenje najcešce koristi za prikupljanje podataka o licnosti delinkventa i to o: inteligenciji.

pod uticajem kriminologije društvene kontrole. o vrsti krivicnih dela koja se evidentiraju. odnosno kao o izvoru podataka o kriminalitetu. Ovo se cini posebno zbog razlika na kojima pocivaju nacionalne statistike (razlicita zakonodavstva. veliki broj kriminologa kritikuje te statistike. statistike kriminaliteta daju podatke (licni podaci) o delinkventima. Danas.). vec se u stvari radi o povecanoj aktivnosti pravosudnih organa. Statistike mogu biti javne i privatne (stvorene od strane istraživaca). . One zapravo omogucavaju merenje aktivnosti represivnih organa. ne beleži stvarni kriminalitet. razni nedostaci. Ranije se to cinilo poredenjem nacionalnih statistika. policijske. posebno sudske. dok se od pedesetih godina 20. Statistike kriminaliteta mere bilo prijavljeni kriminalitet (policijske). veci broj krivicnih dela evidentiran sudskom statistikom ne znaci da je zaista došlo do povecanja kriminaliteta u nekom društvu. U ovom odeljku bice reci o statistici kao skupu cinjenica o kriminalitetu do koga se dolazi sistematicnim prikupljanjem podataka od državnih organa korišcenjem statistickih upitnika. smatrajuci da one ne omogucavaju merenje kriminaliteta. o obimu i strukturi kao i o dinamici i rasprostranjenosti kriminaliteta. sezonske varijacije i neocekivana kretanja (npr. Nijedna statistika. Glava DRUGA – Metode kriminologije 52 Kritike upucene statistici u novije vreme dovele su do napuštanja poredenja nivoa kriminaliteta i njegovom zamenom poredenjem tendencija kriminaliteta. bilo kriminalitet koji je bio predmet optuženja u krivicnom postupku (tužilacke) ili presudeni kriminalitet (sudske). Kriminalne statistike omogucavaju da se dode do saznanja o razlikama koje postoje u raznim zemljama. statistike javnih tužilaštava i sudske. Statistike omogucavaju opis evolucije kriminaliteta i to: dugotrajne tendencije kretanja kriminaliteta (trendovi). usled rata). veka pocinju stvarati prave medunarodne statistike zasnovane na jedinstvenom sistemu registrovanja krivicnih dela i ucinilaca. Drugim recima. Ranije statistike.46 Uz rezerve koje proisticu iz njihovih nedostataka (o kojima ce biti više reci u narednim izlaganjima). medutim.podrucju i kao naucni metod. odsustvo statistike za pojedina krivicna dela i dr. medutim. nacionalne i medunarodne. uživale su veliko poverenje.

dok medu savremenim kriminolozima preovladava shvatanje da je to policijska statistika. Zbog toga. le chiffre noir. posebno oni sa pravnom orijentacijom. odnosno zbog slabe opremljenosti policijskih službi (npr. Takode. Razlika izmedu stvarnog i prividnog. dark number. odnosno poznata policiji. upravo na nivou policijskih statistika. naime. dok legalni kriminalitet cine samo ona dela koja su utvrdena kao krivicna dela sudskim putem. nem.48 Drugim recima.50 Oni. smatraju da u policijsku statistiku. bilo jer sumnja u efikasnost policije i pravosudnih organa. engl. nisu retki ni kriminolozi. criminalite cachee. možemo imati najpribližniju sliku realnog kriminaliteta u sociološkom smislu. legalnog i stvarnog kriminaliteta. Stvarni kriminalitet jeste skup prijavljenih dela i dela koja nisu prijavljena. dunkelfeld) ili prikriveni kriminalitet (fr. to trostruko filtriranje (pod pretpostavkom da je uspešno izvršeno). Pod prividnim kriminalitetom podrazumeva se skup svih dela koja su prijavljena bez obzira da li predstavljaju krivicna dela ili ne. U prilog tome navodi se da se u postupku kretanja od policije preko tužioca do suda vrši selekcija odnosno filtriranje u kome se gubi znatna kolicina kriminaliteta ili vrši njegova transformacija – deformacija. odnosno koja se uopšte nisu dogodila (u slucaju lažnih optužbi. Stvarni kriminalitet ostaje nepoznat. pored dela realnog kriminaliteta. ali objektivno imaju karakter krivicnih dela. bilo zato što pribegava nekoj vrsti privatnog ostvarivanja pravde (od krada u robnoj kuci .49 Medutim. pa izmedu prijavljenog i stvarnog kriminaliteta postoji deo kriminaliteta koji se naziva tamna brojka kriminaliteta (fr. razlike nastaju i zbog nespremnosti žrtve da prijavi delo.S tim u vezi treba ukazati na razliku koja postoji izmedu prividnog. odnosno legalnog kriminaliteta nastaje ne samo zbog filtriranja od strane organa represije vec i zbog nedostatka dovoljnog broja policajaca. omogucava da ostane nepoznat dobar deo stvarnog kriminaliteta.47 Ranije se smatralo da je sudska statistika najbliža stvarnom kriminalitetu.). na primer). slabo otkrivanje vožnje u pijanom stanju i sl. hidden criminality). engl. s obzirom na to da ona obuhvata samo ona dela koja su sudskim putem utvrdena kao takva. ulaze i ponašanja koja se ne mogu smatrati kriminalnim. koji smatraju najpouzdanijom sudsku statistiku.

bilo u jednom periodu bilo za odredenu vrstu kriminalnog ponašanja. smanjivanje tih službi ili smanjivanje njihove aktivnosti povecava tamnu brojku. Ali nije tako: povecanje broja službi za otkrivanje ili povecanje njihove aktivnosti smanjuje tamnu brojku. statistike ne pokazuju tu fluktuaciju kriminaliteta iz jednog u druge sektore iako se vrši modifikacija tamnih brojki u raznim sektorima. U socijalistickim zemljama to se cinilo radi korišcenja statistike u propagandne svrhe. odnosno obrade podataka. statistike su problematicne ne samo zato što ne mere realni kriminalitet. dakle. odnosno u cilju stvaranja u javnosti onakve slike o kriminalitetu kakva je odgovarala potrebama tekuce politike. Do falsifikovanja podataka u zapadnim zemljama dolazi u cilju smanjenja osecanja nesigurnosti koje je zbog masovnosti kriminaliteta jako rasprostranjeno medu gradanima. na primer. njihova aktivnost se smanjuje u jednom. Postojanje tamne brojke bilo bi manje problematicno za nauku kada bi broj neotkrivenih kriminalnih ponašanja bio konstantan.53 . posebno u periodu rata ili krize. Zbog toga statistike. a druga na smišljeno falsifikovanje podataka. usled kojih biva utvrdeno kao krivicno delo ono ponašanje koje to u stvari nije ili obrnuto) ili usled grešaka prilikom prikupljanja. U velikom broju slucajeva. Nasuprot tome. a povecava u drugom sektoru. vec se postavlja i pitanje vrednosti onoga što mere.na primer) ili se boji za sopstvenu reputaciju. svedoci nekada odbijaju da svedoce jer žele da izbegnu neprijatnosti koje nosi postupak ili iz drugih razloga žele da se ignoriše njihovo prisustvo na mestu dogadaja. Uglavnom im se upucuju dve vrste kritika: jedna se odnosi na netacnost usled nenamernih grešaka. da znatan deo kriminalnih ponašanja ostaje nepoznat. Do netacnosti usled nenamernih grešaka dolazi kako usled grešaka u reagovanju organa represije (sudske greške. Poznato je. treba interpretirati oprezno. ukupni efekti policije ostaju isti. da u društvu postoji veoma rasprostranjena odbojnost prema denuncijaciji. a povecanje presudenog ili poliKriminologija 53 cijski evidentiranog kriminaliteta nije dokaz da se povecao realni kriminalitet. naime.51 Evidentno je. Takode. posebno pri popunjavanja statistickih upitnika u sudovima.52 Medutim.

dolazi i do stvaranja "brojke preterivanja". zatim u skandinavskim zemljama i SR Nemackoj. ova tehnika je još skoro nepoznata.1. One se. iako to nisu (l' exes total). Najvažnijim medu njima smatraju se: tehnike saznavanja tamne brojke i tehnike ispitivanja osecanja nesigurnosti. odnosi na one aktivnosti koje se prikazuju kao kriminalne. dakle. pol.). naime. zasnivaju na priznanju ucinilaca. Uz pomoc anketa sa samoprijavljivanjem delinkvenata prikupljaju se podaci koji su podobni za ocenu stvarnog broja delinkvenata.54 U krilu savremene kriminologije u cilju ispravljanja nedostataka oficijelne statistike javljaju se nove tehnike evaluacije kriminaliteta.55 Ankete sa samoprijavljivanjem sastoje se u ispitivanju uzorkom obuhvacenih osoba o tome da li su bile pocinioci nekog kriminalnog ponašanja i. ako jesu.5. oblicima i prostornoj rasprostranjenosti kriminaliteta tako i o njegovim uzrocima jer se ignoriše kako i zašto su izvršena ta dela kao i licnost njihovih ucinilaca (starost. medutim. stvara probleme u dolaženju do saznanja o kriminalitetu i to kako o obimu. Tehnike prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu Nemogucnost da se utvrdi tamna brojka kao i okolnost da ona nija ista u raznim periodima. "Brojka preterivanja" se.Pored tamne brojke. 1. nacionalnost.56 Ova tehnika prikupljanja podataka o tamnoj brojci razvila se posle II svetskog rata Glava DRUGA – Metode kriminologije 54 najpre u SAD i drugim anglo-saksonskim zemljama. za poredenje registrovanih i . ankete o viktimizaciji ("victimization survey") i ankete sa licima koja su u vršenju svoje delatnosti u situaciji da saznaju za izvršena kriminalna ponašanja. U mnogim zemljama. odnosno na one kriminalne aktivnosti kojima se pridaje veca težina od one koju one stvarno ispoljavaju (l’ exes partial). 1. Tehnike saznavanja tamne brojke kriminaliteta Radi saznavanja tamne brojke kriminaliteta u savremenoj kriminologiji uglavnom se koriste tri vrste tehnika prikupljanja podataka: ankete sa samoprijavljivanjem delinkvenata ("self reported delinquency"). kakve posledice su ta ponašanja imala.5. bilo u ukupnom kriminalitetu bilo u pojedinim vrstama kriminaliteta. karakter i sl.

karakteristikama njegovih ucinilaca i žrtava. zasnivaju na svedocenju žrtve. Nedostaci ove tehnike su u tome što ona omogucava saznavanja samo kriminaliteta koji se vrši prema fizickim licima kao i to što sva dela koja prijavljuju žrtve nisu uvek i objektivno krivicna dela vec su nekada to samo po oceni žrtve. Naime. za razliku od anketa sa samoprijavljivanjem koje se zasnivaju na svedocenju delinkventa.57 To je bio jedan od razloga pojacanog interesa za ankete o viktimizaciji do kojeg je došlo šezdesetih godina 20. dakle. omogucava i prikupljanje podataka o zloupotrebi moci usled koje dolazi do selektivnog gonjenja za pojedina kriminalna ponašanja. one se obicno odnose na viktimizaciju na odredenom prostoru a žrtve prijavljuju i viktimizacije koje su doživele na drugim . veka. One su takode zacete u SAD i proširile se odatle u druge anglosaksonske i evropske zemlje. razlozima zbog kojih neka krivicna dela nisu statisticki registrovana iako su prijavljena od strane žrtve. ukljucujuci i našu. s obzirom na to da se žrtve pitaju o viktimizacijama koje su im se dogodile u odredenom vremenskom periodu (obicno jedna ili dve godine). Takode. dok su u drugim zemljama. Ankete o viktimizaciji odnose se na ispitivanje grupe osoba obuhvacenih uzorkom o tome da li su bile žrtve nekog kriminalnog ponašanja i. Takode. Cilj ovih anketa je prikupljanje podataka o obimu. a njih je manje cak i od onih oficijelno registrovanih.neregistrovanih delinkvenata. vršene samo izuzetno. Ova tehnika ima ozbiljan nedostatak u tome što daje veoma nepreciznu sliku tamne brojke. na ovaj nacin dolazi se indirektno i do saznanje o nacinu odlucivanja policije o hapšenju i gonjenju odnosno negonjenju njoj poznatih delinkvenata pa tako. za proucavanje kriminalne karijere kao i za stvaranje kontrolnih grupa od osoba za koje se pretpostavlja da su nevine. ako jesu. kao i razlozima neprijavljivanja krivicnih dela od strane same žrtve. o kojem se kriminalnom ponašanju radi. Podaci dobijeni na ovaj nacin cesto su netacni zbog grešaka u pamcenju. nijedna dosadašnja anketa nije bila zasnovana na dovoljno reprezentativnom uzorku s obzirom na to da su se dobijeni podaci odnosili samo na one koji su priznali krivicu. jednim delom. One se. strukturi i prirodi stvarnog kriminaliteta.

a manje slika rada policije i pravosudnih organa. uprkos medunarodnoj obavezi. posebno u robnim kucama i samouslugama. o nasilju u porodici kao i o seksualnom nasilju i seksualnim zloupotrebama.59 Ovim anketama dobija se daleko približnija slika o stvarnom broju izvršenih krada u prodavnicama. uprkos svojoj inkrimisanosti. njihovi izvori podataka primarni. ali su. o raznim oblicima devijantnog postupanja u privredi. To se postiže anketama sa širokim slojevima stanovništva koje se . jer je broj prijava od strane žrtava u ovim oblastima daleko ispod njihovog stvarnog broja. sa direktorima i osobljem hotela ili velikih prodavnica. o organizovanom kriminalitetu. Tehnike prikupljanja podataka o osecanju nesigurnosti (strahu) od kriminaliteta Savremena kriminologija sve se više zanima za merenje osecanja nesigurnosti koje kod ljudi izaziva kriminalitet. a dobijeni rezultati u mnogo vecoj meri odraz stvarnog stanja kriminaliteta. posebno dece. uprkos svojim nedostacima one predstavljaju za sada najpogodniju tehniku prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu i to posebno kada se.58 Medutim. službi koje kontrolišu finansijsko poslovanje preduzeca i sl. bilo zato što.2. kao što je to slucaj u SAD. zdravstvenih ustanova. Kriminologija 55 Za otkrivanje tamne brojke kriminaliteta znacajne su i ankete koje se vode sa licima za koja se pretpostavlja da imaju informacije o kriminalnim ponašanjima – na primer. u konkretnom nacionalnom zakonodavstvu uopšte nisu sankcionisani. za razliku od statistika.mestima. o kradama i prevarama u saobracaju.5. sprovode na citavom stanovništvu uz pomoc državnih organa koji su zaduženi za prikupljanje i obradu podataka o kriminalitetu. odnosno slika koju imaju o kriminalitetu. 1. saobracajnih preduzeca. Na taj nacin one predstavljaju svojevrsni pandan klasicnim statistikama kriminaliteta. odnosno njihova ocena. Ove tehnike omogucavaju i prikupljanje podataka o raznim oblicima zloupotrebe moci o kojima je posredstvom statistike nemoguce dobiti podatke bilo zato što se. ne gone.

odnosno straha od kriminaliteta. uzrast. uprkos ociglednoj nepodobnosti za merenje nivoa kriminaliteta. koje su zacete i do sada najviše i korišcene u SAD. vec predstavljaju i solidnu podlogu za izgradnju odgovarajuce strategije borbe protiv kriminaliteta.61 Kao osnovni nedostatak ove tehnike navodi se da podaci do kojih se njenom primenom dolazi nisu indikatori obima i tendencija u evoluciji kriminaliteta s obzirom na to da su dosadašnja istraživanja mahom pokazala da na sliku koju ljudi imaju o kriminaliteta kao i na njihov osecaj nesigurnosti uticu drugi faktori u vecoj meri nego kretanje samog kriminaliteta.) osecaju ugroženim od kriminaliteta u sredini u kojoj žive. uticu i drugi faktori. Uz pomoc anketa o strahu od zlocina. socijalni status. Glava DRUGA – Metode kriminologije 56 VI METODE I TEHNIKE SAZNAVANJA KRIMINALNOG PONAŠANJA KAO POJEDINACNE POJAVE (KVALITATIVNE METODE) . o strukturi kriminalnih ponašanja od kojih se osecaju ugroženim kao i razlicitim faktorima koji su uticali na njihovo osecanje nesigurnosti.prava da se ljudi osecaju sigurnim od kriminaliteta . zanimanje i sl.cesto sprovode u kombinaciji sa anketama o viktimizaciji. strah od kriminaliteta u sve vecem broju savremenih društava postaje ozbiljan društveni problem pa se upoznavanje sa njegovim dimenzijama. pored samog kriminaliteta. U novije vreme ova tehnika pocela se razvijati i u našoj zemlji. Podaci dobijeni ovom tehnikom samim tim predstavljaju ne samo osnovu za utvrdivanje uzroka osecanja nesigurnosti. ove tehnike su od nespornog znacaja za utvrdivanje nivoa ostvarenosti subjektivne dimenzije prava na sigurnost . Medutim. sastoji iz straha od kriminaliteta kao emocionalnog držanja i preokupacije kriminalitetom kao intelektualnog stava. Osecanje nesigurnosti se.kao osnovnog ljudskog prava.62 Iako na njega. prema Gasenu.60 Iako sa istim znacenjem u americkoj kriminološkoj literaturi umesto osecanja nesigurnosti odomacen je pojam strah od zlocina ("fear of crime"). karakteristikama i uzrocima postavlja kao imperativ savremene kriminologije. dolazi se do podataka o tome u kojoj meri se ljudi (ukupno posmatrano i s obzirom na pojedine karakteristike kao što su pol.

case study). ili analiza pojedinacnih. mestu stanovanja. Prilikom proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja. Za proucavanje grupa (vecih ili manjih. kao i podaci situacionog karaktera koji se odnose na kriminalno ponašanje. za razliku od kvantitavnih metoda koji su primereniji proucavanju masovnih pojava. porodicnom stanju. podaci o žrtvi i sl. zanimanju. tj. slucajno ili namerno odredenih) . materijalnom stanju.63 U svojoj osnovi to je jedan kvalitativni metod.. 1. s tim što oni moraju biti tipicni za proucavanu pojavu.Metoda proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja sastoji se u proucavanju pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja. eng. kao i ekipni rad i interdisciplinarni pristup. polu. Karakteristike primene kvalitativnih metoda u kriminologiji Pri korišcenju metode izucavanja individualnih slucajeva nastoji se da se dode do saznanja o svim objektivnim i subjektivnim okolnostima i uslovima koji su omogucili kriminalno ponašanje odredenog lica. pa se kao takvi i primenjuju u istraživanju kriminaliteta kao masovne pojave. odnosno u proucavanju pojedinih delinkvenata u vezi sa njihovim kriminalnim ponašanjem (eng. ranijem kažnjavanju. Za kvalitativne metode karakteristicno je korišcenje malog uzorka (obicno namernog). nastoji se da se ispitivanje orijentiše na saznavanje "situacije" dela i delinkventa. case study ili life history method). crtama licnosti delinkventa i sl. Primera radi navešcemo neke od relevantnih cinjenica do kojih se nastoji doci ovakvim proucavanjem: podaci o delinkventu kao što su podaci o starosti. Za ovu vrstu ispitivanja stoga su posebno pogodne kaznenopopravne i vaspitne ustanove.64 Utvrduju se kako cinjenice koje se odnose na razvitak licnosti (istorijske). s obzirom na to da se polazi od konkretnih slucajeva i da se moraju sagledati svi njegovi elementi. Ovakvo proucavanje podrazumeva više intenzivno nego ekstenzivno orijentisano istraživanje. tako i one koje su delovale u vreme izvršenja krivicnog dela (situacione) jer se smatra da se na osnovu njihove analize može utvrditi etiologija svakog pojedinog delinkventa. pa se njime po pravilu obuhvata manji broj slucajeva. društvenom statusu. tipicnih slucajeva (studija slucaja. kao što su okolnosti pod kojima je delo izvršeno. važnu ulogu igraju metode analize i indukcije. vreme i mesto izvršenja.

metod je pogodan i za proucavanje delinkventnih grupa u zatvorima i kazneno-popravnim i vaspitnim ustanovama. neophodno je izvršiti i horizontalnu i vertikalnu analizu podataka. a u poslednje vreme sve više i fokus grupe. “Možete li mi opisati Vaš život od momenta kada ste izvršili prvo krivicno delo do danas?” Kvalitativna obrada i analiza podataka podrazumevaju detaljno išcitavanje dobijenog materijala. Pitanja mogu biti manje ili više uopštena. kao studije slucajeva. i to tako da se proucavaju pojedinacno. uocavanje veza sa drugim odgovorima. eksperiment. Ovakva istraživanja su u praksi cesta. medutim. grupisana po srodnosti ili negrupisana. uocavanje slicnosti i razlika. ovaj metod primeniti i na proucavanje reprezentativnog uzorka neke grupe. analiza sadržaja (na primer. dok bi utvrdivanje veza izmedu raznih dogadaja u životu svakog pojedinacnog ubice iz uzorka primer . Na primer. dokumentacija socijalnih ustanova). s tim što se rezultati ispitivanja uvek daju za celu grupu. odnosno kombinacija otvorenih i zatvorenih pitanja.delinkvenata.65 Takode. a zatim njihovo dalje grupisanje. bitno je da se uzorkom po pravilu obuhvataju svi slucajevi iz odredene grupe. Najcešce korišceni istraživacki instrumenti su polustruktuirani i nestruktuirani upitnik i protokol posmatranja. npr. koje karakterišu pretežno otvorena pitanja. što omogucava vršenje intenzivnih kriminoloških i penoloških istraživanja. ali se u tom slucaju dobijeni zakljucci mogu odnositi samo na onaj tip delinkvenata kome pripadaju delinkventi iz ispitivane grupe. novinski tekstovi. grupisanje odgovora na isto pitanje ili drugih slicnih podataka. Nestruktuirani upitnik se može sastojati i iz jednog opšteg pitanja. sudski predmeti. Pri tome. s obzirom na to da se u tim Kriminologija 57 ustanovama delinkventna populacija koja je predmet ispitivanja nalazi na okupu. Od tehnika prikupljanja podataka koriste se intervju. posredno i neposredno posmatranje. razvrstavanje. utvrdivanje slicnosti i razlika u dogadajima koji su prethodili izvršenju krivicnog dela ubistva od strane osoba obuhvacenih uzorkom bi bilo primer horizontalne analize. Ovaj metod narocito se koristi za izucavanje maloletnickih bandi i posebno je razvijen u SAD. Moguce je. odnosno pojavama.

Nakon izvršene analize. odnosno prisustvo trecih lica smatra se opasnošcu od otkrivanja i krivicnog gonjenja. a svako posmatranje. ranija osudivanost i sl. Najpoznatiji su Atlas. predmet i sredstvo izvršenja krivicnog dela. delinkventa i žrtvu. Posmatranje Posmatranje predstavlja neposredno ili posredno opažanje cinjenica vezanih za kriminalno ponašanje.) i cinjenice koje se odnose na delinkventa (biopsihološke i socio-demografske karakteristike. motivi. Za kvalitativni metod je karakteristicna i sukcesivna analiza. 2. posebno za tekstualno pretraživanje dobijenih podataka. Glava DRUGA – Metode kriminologije 58 Prilikom neposrednog posmatranja neophodno je obezbediti da posmatrac svojim prisustvom ne ometa normalan tok odvijanja pojave koja se posmatra. Na ovaj nacin po pravilu se prikupljaju dve vrste cinjenica i to: cinjenice vezane za pretkriminalnu situaciju i situaciju dela (vreme i mesto izvršenja krivicnog dela.1. Danas postoji citav niz kompjuterskih programa koji mogu biti od pomoci u kvalitativnoj obradi podataka. samoedukacija koja se ostvaruje uporedo sa istraživanjem i korišcenje follow-up intervjua u cilju dobijanja dodatnih podataka. Etnograph. S obzirom na to da se radi o pojavi koja je podložna krivicnom gonjenju i kažnjavanju ona se najcešce i dešava na skrovitom mestu.). Neposredno posmatranje podrazumeva neposredno opažanje cinjenica koje se ticu predmeta istraživanja. Zbog toga je neposredno posmatranje pogodnije za prikupljanje cinjenica o krivicnim delima koja . kodiranje i sl. stadijum izvršenja i sl. kako bi se pojedinacno kriminalno ponašanje sagledalo i objasnilo u sklopu odredenih društvenih prilika i uticaja. odnosno rašclanjavanja konkretnog kriminalnog ponašanja i licnosti delinkventa koristi se metoda sinteze. Opšte tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje se koriste u kriminologiji66 2. modifikovanje istraživackih instrumenata tokom trajanja prikupljanja podataka. Sve cešce pri realizovanju kriminoloških istraživanja prikupljaju se i cinjenice o žrtvi (bio-psihološke i socio-demografske karakteristike žrtve).vertikalne analize. Nudist i WinMax.

pa ih nije celishodno veštacki izazivati. Putem ovog posmatranja cinjenice se prikupljaju tako što istraživac nije samo pasivni posmatrac pojave vec u njoj i aktivno ucestvuje. To je cesto korišcena tehnika prikupljanja cinjenica u kriminologiji posebno pogodna pri istraživanju velikog broja slucajeva. korišcenjem podataka iz policijskih dosijea.su više situacionog karaktera.67 Poseban vid neposrednog posmatranja jeste posmatranje sa ucestvovanjem. što istraživacu nalaže opreznost i kriticki odnos. sudskih predmeta. s obzirom na to da se detaljniji podaci o njima zbog njihove ilegalnosti i konspirativnosti mogu prikupiti jedino na takav nacin.2. Tako je. nepreduzimanje mera zaštite na radu. inace zakonom dozvoljenih i cak korisnih delatnosti (npr. krade u samouslugama). što je i razumljivo s obzirom na to da su predmet proucavanja kriminologije ponašanja koja su opasna i kao takva nedozvoljena. 2. Eksperiment Eksperiment predstavlja poseban oblik posmatranja koji se vrši na veštacki izazvanoj pojavi. Pri ovome se treba cuvati identifikacije sa inkriminisanom delatnošcu kada posmatrac podleže krivicnoj odgovornosti kao i clanovi grupe koji su predmet njegovog posmatranja. Medutim. Takode. odnosno do kojih dolazi prilikom vršenja nekih. Ovaj oblik neposrednog posmatranja primenjuje se prilikom istraživanja organizovanih kriminalnih grupa (gangova) što je razumljivo. džepne krade. kao i za prikupljanje cinjenica o zatvorskoj populaciji (penološka istraživanja) i o reakciji organa formalne društvene kontrole (policija. saobracajna krivicna dela. delinkventa i žrtvu. zatvorsko osoblje). koja se vrše na javnim mestima (npr. dok je Poljak Capov (Czestaw Czapow) koristio posmatranje sa ucestvovanjem pri proucavanju huliganstva u Poljskoj. ona se može koristiti u prikupljanju cinjenica o svim krivicnim delima. M. javni tužioci. Njegova primena u kriminologiji je mala. za razliku od neposrednog posmatranja. sudije. U okviru kriminoloških istraživanja koristi se sociometrijski eksperiment radi . dnevne štampe. dnevnika i memoara delinkvenata. zatvorskih dosijea. americki istraživac Trešer (F. na primer. ekološka krivicna dela). njen osnovni nedostatak je mogucnost postojanja netacnosti (namernih ili slucajnih) u dokumentima koji su predmet posmatranja.68 Posredno posmatranje predstavlja opažanje cinjenica koje se odnose na kriminalno ponašanje. Thracher) ucestvovao u jednom cikaškom podzemnom gangu.

incest ili zloupotreba droga. odnosno kombinaciju posmatranja sa ucestvovanjem i produbljenog intervjua. Najcešce navodeni primer ove vrste eksperimenta u kriminologiji jeste stavljanje grupe raspuštene dece u pozitivne uslove i posmatranje promena u odnosu na njihovo ranije ponašanje.70 3.dolaženja do sazananja o agresivnosti pojedinaca unutar malih grupa. Fokus grupe U poslednje vreme za prikupljanje podataka u kriminologiji koriste se i fokus grupe. Posebne tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prikupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. Fokus grupe su male. Tehnike prikupljanja podataka o delinkventu mogu biti transverzalne i longitudinalne. posebno kada su u pitanju osetljive teme. eksperiment je pogodniji za penološka nego za cisto kriminološka istraživanja. Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna. Eksperiment se koristi i za posmatranje uticaja pojedinih.69 Kriminologija 59 Ipak. faktora delinkventnog ponašanja. U penološkoj oblasti. za prikupljanje podataka o pojavama o kojima se malo zna.3. pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka. putem Interneta. Koriste se i on line. Transverzalne tehnike se sastoje u proucavanju delinkvenata u jednom odredenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poredenju raznih grupa . eksperiment služi iznalaženju optimalnih rešenja u pogledu tretmana u vaspitnim i kazneno-popravnim ustanovama. naime. polustruktuiranih pitanja. vodi se brižljivo planirana i moderirana diskusija uz pomoc otvorenih. izolovanih. Sociometrijska metoda psiho-drame i socio-drame koristi se za utvrdivanje neprilagodenosti pojedinaca u grupi. 2. npr. One predstavljaju dobar metod za ispitivanje mišljenja. Njima se ispituju odredene teme i pojedinacne ideje i mišljenja. brižljivo struktuirane grupe (6-10 ucesnika) i predstavljaju oblik grupnog intervjua. kao i za intervjuisanje ljudi koji su teško dostupni. odnosno tehnikama namenjenim za prikupljanje jedne vrste podataka obicno se zahvata i deo podataka koji pripada drugoj vrsti.

proucavanje po kohortama (grupama povezanim nekim zajedinickim obeležjem). "follow-up” studije osudenog lica posle izlaska iz zatvora. 1. Ankete kojima se ispituje odredeni aspekt kriminalnog ponašanja na odredenom uzorku delinkvenata. Cilj ovih anketa je da se otkriju podaci o vecem broju pojedinacnih slucajeva i da se iz njih izvuku odredeni procenti i korelacije. U osnovi se radi o klinickom ispitivanju: medicinskom.71 U okviru ove tehnike razlikuju se tri grupe: 1. patološkom. Ovo ispitivanje može se primenjivati samo na zatvorena lica. bilo neposredno (putem intervjua sa delinkventom ili drugim licima koji su u stanju da daju podatke o njemu).73 3. izvora podataka. Ankete o viktimizaciji i sa samoprijavljivanjem u osnovi imaju istu prirodu kao one koje se koriste za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi. Sistematska opservacija delinkvenata . Kriminalne biografije omogucavaju da se upoznaju svi aspekti istorije delinkventa . a potom i za poredenje dobijenih rezultata. odnosno viktimizacije kao individualne pojave. psihološkom. psihijatrijskom ili o socijalnoj anketi. bilo preko zatvorskih dosijea ili krivicnih predmeta. Za prikupljanje podataka te vrste koriste se: životne istorije i kriminalne biografije. rezultati dobijeni primenom ove tehnike ostaju problematicni jer se ispitivanjem obuhvataju samo lica u zatvorima ili osudena lica koja ne reprezentuju dovoljno sve delinkvente.produbljeno ispitivanje licnosti delinkventa i motiva koji su doveli do vršenja krivicnog dela.72 2. klinicki metod. vec na hipotezi da ono što važi za ispitivane subjekte važi i za druge delinkvente istog tipa. One su dakle zasnovane na korišcenju statistickih metoda. Longitudinalne tehnike se koriste za pracenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života.delinkvenata unutar proucavane delinkventne grupe. s tim što u odredenoj meri neke od njih imaju klinicke ciljeve i služe istraživanju kriminalnog ponašanja. pre svega kvalitativnih. kao i etnografski metod – kombinacija raznih. Pri tome treba voditi racuna da uzorak bude dovoljno reprezentativan i da se dobijeni rezultati uporede sa kontrolnom grupom nedelinkvenata ili sa delinkventima koji pripadaju Glava DRUGA – Metode kriminologije 60 nekoj drugoj kategoriji. ali za razliku od statistika kriminaliteta one se ne zasnivaju na zakonu velikih brojeva. Medutim i pored tih mera opreza.

No. Skupe su. pa tako na sebi nose pecat svih njihovih nedostataka. ispituje njegovu okolinu i konsultuje njegov sudski dosije. U kriminologiji se pod kohortom podrazumeva skup osoba cije delinkventno ponašanje je povezano nekim zajednickim elementom vezanim za odredeni vremenski period: npr.) koje sakuplja istraživac. s obzirom na to da na njega mogu uticati i drugi faktori. dnevnicima. Drugim recima. "Follow up” studije omogucavaju da se prati život osudenog lica dugo vremena posle njegovog puštanja iz zatvora ili izvršenja druge kazne. Proucavanje po kohortama.75 4. Osim toga. ove arhive nisu uvek dostupne istraživacu. Nekada se koriste i spontana autobiografska kazivanja samih delinkvenata. kao što su rodenje ili stupanje u brak. Njima se može kontrolisati kasnija kriminalna karijera ispitivanih delinkvenata. uprkos svim teškocama i nedostacima ova istraživacka tehnika se koristi u istraživanjima koja se vrše u svetu.74 Ova tehnika ima za cilj da ukaže na karakteristike odredene grupe delinkvenata medusobno povezane nekim od pomenutih obelezja u odnosu na druge delinkvente ili na populaciju u celini kao i da diferencira subjekte unutar same kohorte. dakle sekundarnim ("iz druge ruke") podacima. Klinicki metod. ali su one problematicne iz razloga što se ne može sa sigurnošcu utvrditi veza izmedu režima u kaznenoj ustanovi i kasnijeg ponašanja delinkventa. rodenje (generacija). Istraživac se licno srece sa delinkventom. 2. a koja nisu uvek pouzdana. a vrednost im je problematicna jer se zasnivaju na arhivskim. Ona se koristi podacima iz arhiva (zatvorskih.i njegovog ponašanja. to je metod koji je svu svoju pažnju usredsredio . osuda u toku iste godine ili puštanje iz zatvora u istom periodu (kohorta u pravom smislu reci). 3. sudskih i sl. Termin kohorta je uzet iz demografije. upoznaje se sa njegovim rukopisima. Klinicki metod se sastoji u primeni takvih postupaka ispitivanja delinkventa koji su analogni postupcima koji se primenjuju prilikom tretmana na klinici. Uprkos dubini i kompleksnosti zadiranja u kriminalni fenomen ova tehnika je problematicna zbog svedocenja na kojima se zasniva. gde oznacava skup osoba koje su u istom periodu doživele neki bitan dogadaj u životu.

Ovaj metod naziva se „klinicki” jer se u kriminološkom istraživanju primenjuje metod koji je slican medicinskom u svim fazama ispitivanja.77 S obzirom na svoju primenu u okviru antropološkog pravca u kriminologiji. a na drugoj. psihološkim i psihijatrijskim ispitivanjima. prognoza buduceg ponašanja delinkventa i odredivanje tretmana na osnovu utvrdene kriminološke dijagnoze. Di Tulio je kod klinickog istraživanja ukazao na znacaj ispitivanja uzroka ponašanja delinkventa na osnovu integralnog samostalnog psihickog proucavanja licnosti. Klinicki metod ima za cilj otkrivanje i utvrdivanje uzrocnih faktora koji deluju na svaki pojedini slucaj razlicitim dinamizmom pa se stoga njihovo objašnjenje može dati u okviru "sintetickog kompleksa" koji se postiže klinickim putem. Uz njegovu pomoc prikupljaju se i interpretiraju cinjenice koje se odnose na delinkventa . sprovodenje samog tretmana. psihicka. utvrdivanje kriminološke dijagnoze. a time i za . dakle. Zbog otkrivanja razlicitih dinamizama delovanja uzrocnih faktora u razlicitim slucajevima ovaj metod se još naziva i dinamickim metodom.to je. Klinicki metod nije do kraja prihvatljiv u kriminologiji s obzirom na to da se zasniva na koncepciji koja neopravdano potiskuje društvenu stranu kriminalnog ponašanja uz istovremeno davanje preteranog znacaja biološkim. ispitivanje koje vodi formulisanju odgovarajuceg tretmana.na licnost delinkventa kojeg ispituje klinickim putem. Njegovom primenom istražuju se sve strane licnosti delinkventa: biološka. za prognozu buduceg ponašanja delinkventa. Klinicki metod se sastoji iz sledecih faza: medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje. drugi Kriminologija 61 nivo . Ona je od nesporne koristi za saznavanje uzroka delinkventnog ponašanja. po jednom od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji. pravilu nivoa interpretacije. dakle. patološka i socijalna.nivo delinkventa. Na jednoj strani je. za klinicki metod se cesto kao sinonim upotrebljava i naziv antropološki metod.76 Klinicki metod nastao je u okviru koncepcije koja delinkventno ponašanje smatra izrazom odredene biološke i psihicke konstitucionalnosti i koja vec po svome karakteru podrazumeva primenu klinicko-medicinskih metoda. koje vrši klinicar po klinickom kriterijumu i na osnovu sopstvenog klinickog iskustva.

ali samo u kombinaciji sa drugim metodima. Prikupljanje podataka o žrtvi u novije vreme vrši se još uspešnije putem anketa o viktimizaciji. Za prikupljanje podataka ove vrste prevashodno se koristi tehnika posrednog posmatranja koje se vrši putem analize sudskih dosijea. vec su oznacile i veliki napredak na planu proucavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. odnosno ponašanju. omogucava samo kvantitativan pristup nekim standardnim aspektima kriminalnog ponašanja. Postojece tehnike prikupljanja podataka o delinkventu prilicno su razvijene u savremenoj kriminologiji. odnosno postavljaju temelji novih teorija (eng. kako zagovaraju pristalice biološke. 4. Najznacajnije prednosti kvalitativnih metoda obuhvataju: dolaženje do produbljenih znanja na kojima se grade teorijski modeli. koje ne samo da doprinose boljem upoznavanju sa kriminalitetom kao masovnom pojavom. kada stare teorije i kategorije postaju neupotrebljive. a nove još nisu stvorene. kao i da su jeftiniji od kvantitativnih metoda. koja. U manjoj meri one omogucavaju i pristup podacima o pretkriminalnoj i kriminalnoj situaciji. buduci da obuhvata masu slucajeva. Svojim sveobuhvatnim i kvalitativnim pristupom metod proucavanja individualnih slucajeva nadoknaduje nedostatke statistike. veka i u dobroj meri se vezuje za proGlava DRUGA – Metode kriminologije 62 menu od pozitivizma ka kritickoj kriminologiji. Prednosti i nedostaci upotrebe kvalitativnih metoda u kriminologiji U kriminologiji. nacinu. njenom prethodnom odnosu sa delinkventom kao i o njenom ponašanju pre i u toku izvršenja krivicnog dela. odnosno licnosti delinkventa.odredivanje adekvatne krivicne sankcije i tretmana delinkventa. kao i u drugim društvenima naukama. Stoga ona može i treba da bude upotrebljavana u kriminologiji. cinjenica da su posebno pogodni za istraživanje u savremenim uslovima brzih društvenih promena. dakle ne kao osnovni ili cak i jedini kriminološki metod. upotreba kvalitativnih metoda se povecava od šezdesetih godina 20. Primena kvalitativnih metoda ima i prednosti i mane. grounded theory). Na ovaj nacin prikupljaju se podaci o karakteristikama prekriminalne situacije. odnosno antroploške i psihološke koncepcije u kriminologiji. Zbog toga je ovaj metod od posebnog znacaja za dobijanje saznanja o licnosti . vremenu i mestu izvršenja krivicnog dela kao i o licnosti žrtve.

79 feministicki empiricizam. ovaj metod ima i nedostataka. saznanja do kojih se njenom primenom dolazi ne mogu se generalizovati. Stoga ovaj metod. dakle metoda koji se zasnivaju na proucavanju velikog broja slucajeva kriminalnog ponašanja. Njegovi nedostaci prvenstveno proisticu iz same njegove ogranicenosti na proucavanje pojedinacnih sluacajeva kriminalnog ponašanja. ima i važan aplikativni aspekt. narocito poslednje dve etape. odnosno grupa delinkvenata. 1. ignorišuci specificnosti. iako u osnovi metod fundamentalnog kriminološkog istraživanja. feminizam gledišta (standpoint feminism) i postmodernisticki feminizam. Kriminologija . koja su neophodna za izricanje adekvatne krivicne sankcije.78 VII FEMINISTICKA KRITIKA I KRIMINOLOŠKO ISTRAŽIVANJE Feministicki orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja. za razliku od kvantitativnog metoda. šire zasnovanoj. odnosno njihova generalizacija je ogranicena na grupe. dok se do saznanja o kriminalitetu kao društvenoj pojavi može doci samo primenom kvantitativnih metoda. Takode. izucavanjem pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja otkrivaju se samo njegovi neposredni uzroci. odnosno tip delinkventa ciji pripadnici su ispitivani. feministkinje ih nisu samo prosto primenile na kritiku kriminološkog saznanja vec su ih nesporno i obogatile. uglavnom zasnovane na vec postojecoj. To su. Najzad. kao i za odgovarajucu individualizaciju u izvršenju kazne lišenja slobode. Feministicka kritika epistemologije Feministicka epistemologija imala je tri etape u svom razvoju. Iako su. za njenu pravilnu individualizaciju. kako istice Harding. odnosno razlike i izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca. Zakljucke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti. isticuci da su one jednostrane i lišene ženske perspektive.delinkventa i o delinkventnoj situaciji. kvalitativni metod nije sistematizovan i uglavnom je još prepušten inteligenciji i licnom iskustvu istraživaca i zahteva dosta vremena. Najpre. Na drugoj strani. kritici epistemologije.

Naravno.81 Feminizam gledišta u kriminologiji teži sticanju saznanja o viktimizaciji žena (silovanje. Takode. što ima za posledicu da ono što izgleda kao objektivnost u stvari jeste seksizam. Feministicki empiricizam tvrdi da bi stvarno objektivna nauka morala imati u vidu oba pola. Naprotiv. to ne znaci da one nisu ništa menjale na planu metodologije. Pogled potcinjenog je materijalno utemeljen u njegovim uslovima. Tako su pristalice feministickog empiricizma smatrale da postojeci metodi mogu biti zadržani kada su jednom predrasude uklonjene.. U kriminološkim istraživanjima feministicki empiricizam je prvenstveno došao do izražaja u izboru tema (kriminalitet žena umesto kriminaliteta uopšte i nasilje nad ženama umesto delinkvencije) i u odbacivanju tvrdnji da su dosadašnja istraživanja kriminaliteta došla do validne istine o kriminalitetu kako žena tako i muškaraca. istraživanja. nasilje u braku) iz njihovih iskustava. Ovo poslednje je reinterpretirano kao patrijarhalna laž. 1984.82 S obzirom na to da standpointisam nije zainteresovan za . s tim što se smatralo da je to dovoljno da se sa postojecih metoda skine veo predrasuda. zalagale se za prevazilaženje odnosa subjekt-objekt i za aktivnije ukljucivanje žena iz istraživackog uzorka u samo istraživanje. U osnovi te epistemologije jeste hegelijansko-lukacevsko-gramšijevska teorija prema kojoj iskustvo potcinjenih jeste bolji kljuc razumevanja uslova u kojima oni žive nego što je to slucaj sa teorijom i interpretacijom onih koji vladaju. poput onih koje je sprovela Karlen (Carlen)80 u zatvorima. Iskustvo koje imaju žene izražava njihov potcinjen položaj i zamenjuje predstave i iskustva onih koji imaju vlast (Hanmer i Saunders. one su postavile pitanje odnosa moci izmedu istraživaca i istraživanih. odnosno da su pitanja kojima se nauka bavila sistematski iskljucivala žene i njihove interese. Binney i dr.63 Feministicki empiricizam je zasnovan na kritici nauke zasnovane na percepciji muškarca. pri cemu to ne znaci da se istovremeno uzimaju u obzir i iskustva policije i muškarca-nasilnika. predstavljaju svojevrstan doprinos razvoju primene kvalitativnih metoda u kriminologiji. Epistemološka osnova feminizma gledišta jeste iskustvo. 1981).

da bi on bio zaista upotrebljen na najbolji nacin. dekonstrukcija. feministicki postmodernizam se zalaže za dekonstrukciju istine.84 odbacuje "pogrešnu predstavu stvarnosti koja zahteva ignorisanje razlicitosti". Medutim. kako kaže Fleks (Flax). odnosno za analizu uticaja moci na oblikovanje istine. koji je težio rekonstrukciji istine u smislu uspostavljanja feministicke istine. u tom smislu. Postmodernisticka epistemologija. ogoljuju se odnosi moci koji stoje iza njih. kako istice Bertrand. o tome da u svakom pa i kriminološkom istraživanju mora pored polne doci do izražaja i rasna. On odbacuje pojam sestrinstva koji ignoriše razlike medu ženama i kao opšte probleme žena predstavlja probleme belih žena. klasna i svaka druga specificnost. naime. dakle. Za razliku od feminizma gledišta. okrece se predstavama koje o sebi i o drugima imaju kako žene kriminalke i žene žrtve tako i predstavnici Glava DRUGA – Metode kriminologije 64 krivicno-pravnog sistema i uticaju koji te predstave imaju na njihov društveni položaj. potmodernizam ne teži drugoj unitarnoj realnosti.83 Feministicki postmodernizam.istraživanja koja se odnose na muškarce. Medutim. Radi se. odnosno tretman. pojava i dr. vec se radije okrece "potcinjenom saznanju koje prica razlicite price i ima razlicite specificnosti"85 Za postmodernizam su slike i predstave o nama naša stvarnost. obicaja. Bertrand predlaže primenu ovog metoda . Sine qua non metod postmodernizma je.87 ma koliko ovaj metod bio sam po sebi koristan.86 Dekonstrukcijom jezika. on je kritikovan da je jednu jednostranost zamenio drugom. slika. Tako. "On polazi sa drugog mesta i krece se u drugim pravcima". kao i standpoint feminizam odbacuje lažnu opštu sliku stvarnosti koja dolazi iz prespektive onih koji imaju vlast. Kriminološko istraživanje. neophodno je pažljivo odabrati kljucne društvene konstrukcije na koje ce biti primenjen. Feministicki postmodernizam nije sinteza feministickog empiricizma i feminizma gledišta i on ne pokušava da razreši probleme koje postavljaju druga stanovišta. za razliku od feminizma gledišta. žena srednje klase i Anglo-Saksonki.

dekonstrukciju pojedinih krivicnih dela koja se vrše na štetu žena. nužna je i dekonstrukcija pojmova pol.na dve kljucne konstrukcije: "ideju prirode". teorija i jezika. Tako je isticano da su pojmovi nasilje u braku (spouse abuse) i porodicno nasilje (domestic violence. odnosno njihovih znacenja. U pogledu seksualnog nasilja odbacuju se objašnjenja koja polaze od fizioloških razlika izmedu muškaraca i žena (Brownmiller). posebno. odnosno etiketa. odnosno odnosima moci. Zahteva se istraživanje procesa u kome je žensko telo dovedeno u vezu sa seksom i kako se seksualne razlike i znacenja koje te razlike imaju u društvu reprodukuju i održavaju kao i dekonstrukcija tih znacenja. kako dobro primecuje Bertrand. sociologa/sociološkinja prava i istoricara/istoricarki krivicno-pravnog sistema. kao centralnu jer ona predstavlja izvor svih oblika kontrole koja se vrši prema ženama i "krivicno delo". To je nužno znacilo i dekonstrukciju istorijskih cinjenica. Možda su. konstruisani karakter dobrog i lošeg onako kako je sankcionisano od strane krivicnih zakona. istraživacki postupak. Ipak. teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim. Upravo da bi izvršila deesencijalizaciju. kao prethodnih društvenim. Pored toga. otkrivanje istorijata odnosa moci i potcinjenosti žene u odnosu na muškarca kao i cinjenice da zakoni i pravni sistem doprinose održavanju odnosa nejednakosti i dominacije. Kriminološko istraživanje i feministicka metodologija S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata. . "upravo teoreticarke feminizma najbolje pokazale "nerealnost" muške i ženske prirode. 2. family violence) društvene konstrukcije smišljene da se zamagli problem maltretiranih žena i da tu pojavu treba nazvati pravim imenom: nasilje nad ženama. nelegitimnost mnogih krivicnih zakona. i. denaturalizaciju i deontologizaciju tih konstruisanih "stvarnosti". kriminologija se mora osloniti na pomoc feministkinja. moguce je izdvojiti nekoliko kljucnih specificnih elemenata. odnos izmedu istraživaca i istraživanog."88 Primena postmodernisticke epistemologije na kriminološkom planu znacila je dekonstrukciju pojma krivicnog dela i kriminalizacije koji su shvaceni kao društvena konstrukcija. kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja. polnost.

samo da se uzme u obzir subjektivitet ispitivanih. oko nacina prikupljanja podataka. Takode. Wise). posebno nacina vodenja intervjua. od strane i za" traži. izrade istraživackih instrumenata i sl.89 Medutim. Izbor predmeta istraživanja za feministkinje znaci prevashodno izbor koji ce omoguciti ispitivanje za koje se veruje da ce doprineti okoncanju potcinjenosti žene. od strane i za" kriterijumi mogli biti korisno upotrebljeni od strane feministkinja. Kriminologija 65 što znaci da njegov znacaj treba da bude kako politicki tako i praktican. dakle. Drugi važan elemenat feministickog istraživanja jeste istraživacki proces. kvantitativni metodi cesto ignorišu razlike medu polovima ili ih posmatraju bez uzimanja u obzir varijabli medijatora.90 Medutim. dok kvantitativni metod ne može omoguciti dublje razumevanje ili osecanje za one koji se istražuju. Prema Rainharc i Keler (Reinharz. ima autorki koje smatraju da nedostaci kvantitativnih metoda . Mnoge autorke smatraju da kvantitativni metodi nisu primereni feministickim istraživanjima jer daju lažnu sliku objektivnosti. To se pokazalo kao veoma važno upravo u kriminologiji gde se veliki deo sistema vrti oko muškarca: muškarac je najcešci etiketirani kriminalac. od strane i za žene" (Stanley. Težnja ka tome da se žene ucine vidljivim dovela je do predloga da feministicko istraživanje mora biti "o. Po njima je feministicki kriterijum zadovoljen samim tim što oni koji se istražuju postaju aktivni subjekti. zašto i kada" bi "o. Gelsthorpe. Morris) spadaju u one feministicke autorke koje smatraju da muškarci ne mogu biti iskljuceni iz kriminološkog istraživanja. uglavnom je muškarac taj koji goni i osuduje ucinioce krivicnih dela i uglavnom su muškarci ti koji su u zatvoru. kvalitativni metod bolje odslikava ljudsku prirodu i žensko iskustvo. Njihova revidirana verzija kriterijuma "o. Gelstorp i Moris (Cain. smatraju da nijedan od tih kriterijuma nije adekvatan i da bi tek sociopoliticka analiza ucinila mogucim odredenje "kako.odnosno uloga istraživanih i pracenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. neke autorke poput Kein (Cain). Keller). Kein. U tom pogledu najviše ima dilema oko davanja prednosti kvantitativnim ili kvalitativnim metodima.

kao i o tome ko su oni koji zlostavljaju. ocigledno je da kvantitativna istraživanja ne obezbeduju dovoljno podataka o licnosti ispitanika ni za feministkinje ni za druge istraživace. Oni su pogodni pre svega za dolaženje do opštih podataka o ispitanicima. Konvencionalni nacin prikupljanja podataka putem intervjua takode je kritikovan s obzirom na to da tretira ispitanike kao objekte i tako narušava ženino subjektivno iskustvo koje ona ima kao žena i kao ljudsko bice uopšte. ako je rec o istraživanju nasilja u braku. intervjua lišenog predrasuda" zapravo mit. Kako isticu Stenli i Vajz (Stanley.92 Na primer. nadreden . kao nosilac moci i prava na kontrolu. Wise) "tretirati ljude kao objekte seksualne objekte ili istraživacke objekte . Kako piše Okli (Oakley). kako one definišu i doživljavaju fizicko nasilje i seksualno nasilje koje muškarci vrše prema njima.91 Ipak. istovremeno oni moraju obezbediti i dolaženje do što tacnijih informacija o obimu i težini nasilja koje se vrši prema ženama u braku. odnosno da kvalitativni metodi mogu biti upotrebljeni prilikom pravljenja upitnika za kvantitativno istraživanje (npr.94 U tom smislu zagovornici feministicke metodologije se zalažu za uspostavljanje odnosa saradnje umesto odnosa u kome je istraživac. feministickom istraživanju najviše odgovara upotreba upitnika i skica za vodenje intervjua sa otvorenim pitanjima. dok se zatvorena pitanja. Eichler).93 Feministicko istraživanje odbacuje tradicionalni odnos izmedu istraživaca i istraživanog. Ali.mogu biti ispravljeni (npr. uglavnom koriste za dobijanje podataka o sociodemografskim karakteristikama ispitanika. istraživacki instrumenti moraju biti takvi da dozvoljavaju ženama da same pricaju ili pišu o svojim iskustvima kako bi se moglo saznati šta nasilje za njih znaci. dok je za dublje zadiranje u iskustva ispitivanih neophodna primena kvalitativnih metoda. treba napustiti "mušku paradigmu" intervjuisanja (pa tako i muški pogled na društvenu realnost) u prilog pristupa koji priznaje subjektivitet istraživaca i Glava DRUGA – Metode kriminologije 66 istraživanog i koji iznosi na videlo cinjenicu da je pojam "objektivnog intervjua. Hunt). Upravo stoga. a ko one koje su zlostavljane. odnosno pitanja sa unapred datim odgovorima.je moralno neopravdano".

kao i u odredivanje nacina njihovog korišcenja radi menjanja postojece prakse. Klajber i Lajt (Kleiber.95 Medutim. u identifikovanju ciljeva i bili ukljuceni u interpretaciju dobijenih rezultata. Uspostavljanje takvog odnosa u kome ce istraživani imati aktivnu ulogu smatra se veoma važnim za dobijanje kvalitetne informacije. ali i kada su i istraživani i istraživac žene sa bitno drugacijim stavovima u pogledu ispitivane pojave i nacina interpretiranja dobijenih podataka. Light) su na primeru svog istraživanja pokazali kako su im osobe koje su bile subjekti/objekti njihovog istraživanja pomogle u izboru metoda.96 Situacija može biti posebno komplikovana kada je žena istraživac. Uspostavljanje odnosa saradnje izmedu istraživaca i istraživanog na taj nacin obezbeduje potpunije ostvarivanje akcionog karaktera feministickog istraživanja. a muškarac onaj koji se istražuje. "da svedemo na minimum tendenciju (koja . ali se zalažu za uklanjanje eksploatatorskog odnosa prema istraživanom kao izvoru podataka. One smatraju da istraživac ne mora da namece istraživanom sopstvene definicije njegove stvarnosti. postavlja se pitanje gde su granice uticaja istraživanih na istraživanje. mora voditi racuna o raspoloživim finansijskim sredstvima i sl. mora udovoljiti zahtevima narucioca projekta. ma koliko ovakav nacin istraživanja bio izazovan. Buduci svesne toga. ipak je istraživac taj koji sprovodi istraživanje. on sa sobom nosi mnoge dileme i teškoce. Takode. Pre svega. Naime. što podrazumeva nužno da istraživanje bude od pocetka do kraja pod njegovom kontrolom.istraživanom. S obzirom na to da je cilj istraživanja da se od istraživanog dobiju podaci uvek postoji opasnost zloupotrebe prijateljstva u tom cilju. On mora voditi racuna o tome da se njegovim istraživanjem dode do odgovora na odredena unapred postavljena pitanja. "Naša namera je". feministkinje ne zahtevaju potpuno ukidanje hijerarhijskog odnosa izmedu istraživaca i istraživanog. koji je odgovoran za njega i na razne nacine i sam ima ogranicenu moc (na primer. kao pasivnom izvoru podataka koji su mu potrebni. Demokratizacija istraživackog postupka može biti u praksi teško ostvarljiva. piše Aker (Acker). nastojanje da se prevazide tradicionalni odnos izmedu istraživaca i istraživanog nekada dovodi do toga da se sa ispitanicama uspostave odnosi prijateljstva koji vremenom dolaze u koliziju sa ciljevima istraživanja.).

organizovala jednu manifestaciju na ulicama koja je privukla veliki broj ljudi koji su zatim bili intervjuisani u pogledu svog iskustva i stavova u vezi sa nasiljem u braku. Nekada se u istraživanja ukljucuju lokalne grupe žena i one zajedno sa istraživacicama deluju kao grupa za podršku. istraživaca i društvenog odgovora na nasilje prema ženama. godine.postoji u svim istraživanjima) da se istraživani pretvara u objekat ispitivanja i manipulacije. što podrazumeva beleženje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. Tako i istraživanje postaje deo procesa davanja moci (empowering) ženama kroz maksimiziranje dijaloga Kriminologija 67 izmedu istraživaca i istraživanog tako da oboje postaju. Tako Stenli i Vajs smatraju da "ono što je licno jeste politicko" i da iskustvo mora biti prioritetno ne samo za istraživanog vec i za istraživaca. radeci na takvom istraživanju u Nemackoj. na primer. 1984.99 Najzad. Nekada istraživacice neposredno pomažu ženama iz ispitivanog uzorka tako što im obezbeduju kontakt sa advokatom ili skloništem za žene. a koji je podrazumevao aktivno ucešce samih žena. kako kaže feministicka pesnikinja i pevacica Viliamson (Williamson) "onaj koji menja i koji se menja". . Mis (Mies) je."97 Svako feministicko istraživanje ima akcioni karakter ali je to posebno došlo do izražaja kod istraživanja nasilja nad ženama u braku.98 Cilj feministickog istraživanja na taj nacin postaje menjanje onih koji se istražuju. mi želimo da stvorimo uslove u kojima onaj ko je predmet istraživanja ulazi u istraživacki postupak kao aktivni subjekat. doveo je do podizanja njihove svesti u pogledu socioloških i istorijskih korena muškog nasilja. Rad na životnim istorijama pretucenih žena koje su dolazile u tu kucu. Cilj istraživanja bio je davanje snage zlostavljanim ženama da razumeju i promene sopstvenu stvarnost. važna karakteristika feministicke metodologije je i samosvest i samokriticnost u odnosu na istraživanje. U najboljem slucaju. Publicitet koji je ovo istraživanje tako dobilo omogucio je kreiranje Autonomne ženske kuce za pomoc žrtvama porodicnog nasilja.

kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti. kriminologija ima svoje posebne izvore podataka. korišcenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. izrada i umnožavanje istraživackih instrumenata. pregled (“istraživanje”) postojece literature i utvrdivanje praznina u postojecim istraživanjima. kao i druge društvene nauke. naucno objašnjenje – objašnjenje dobijenih podataka u svetlu postojecih teorijskih znanja i istraživanja i znacaj za dalji razvoj teorije (pisanje istraživackog izveštaja). probno istraživanje (ako je potrebno i moguce). koristi naucnim metodama koje su zajednicke svim društvenim naukama. _ Hronološki model empirijskog fundamentalnog istraživanja u kriminologiji odvija se kroz više etapa: posedovanje prethodnog znanja. na apstrakcijama koje su rezultat spekulacija koje nemaju veze sa životnim iskustvom. Glava DRUGA – Metode kriminologije 68 SAŽETAK _ U proucavanju svog predmeta kriminologija se. _ S obzirom na specificnost svog predmeta. istraživaci ostaju ljudska bica sa svim svojim osecanjima. Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani. Važno je istaci i to da je feministicko istraživanje zainteresovano za izgradnju teorije koja izrasta iz iskustva. kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja. prikupljanje podataka. pa je posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja i kriminološku klinicku metodu kojima se proucavaju pojedini izvršioci krivicnih dela u svim aspektima. operacionalizacija – definisanje svih relevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživackog projekta). _ Obeležja metoda koje koristi kriminologija su: prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje. fundamentalna i primenjena istraživanja. priprema i obrada podataka. Takode. nedostacima i raspoloženjima.100 Feministkinjeistraživacice su svesne toga da u pitanja koja postavljaju unose i svoje sopstvene autobiografije i iskustva koja postaju predmet istraživanja i one ne smatraju da je to nebitno. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora. a ne. komparativni metod. proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa."Svidalo se to nama ili ne. Naša svest je uvek posrednik kroz koji se istraživanje odvija. obuka lica koja ce vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno). . Kriminologija je. nema istraživackog metoda ni tehnike izvan istraživaca". osim toga. A sve te stvari uticu na nacin na koji osecamo i razumemo ono što se dogada. obezbedivanje finansijskih sredstava za istraživanje – pisanje predloga projekta potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). kriminalitetu i žrtvi (pojavni oblici i faktori). donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad. analiza i interpretacija podataka. delinkventu. prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. stvorila sopstveni metodicki sistem. kako je to uobicajeno u tradicionalnoj kriminologiji.

istraživacki postupak. _ Metoda proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja sastoji se u proucavanju pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja. odnosno straha od kriminaliteta. odnosno uloga istraživanih i pracenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. Prvi naucnici koji Kriminologija 69 su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili su matematicari koji su koristili kriminalne statistike. _ S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata. Ipak. Zakljucke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti. kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja. _ Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prukupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. _ Feministicki orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja isticuci da su one jednostrane i lišene ženske perspektive. uz prilagodavanje specificnom predmetu istraživanja – kriminalitetu. Longitudinalne tehnike se koriste za pracenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života a potom i za poredenje dobijenih rezultata._ Metode i tehnike koje se primenjuju u izucavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su odredene samom njegovom prirodom. kao i tehnike za prikupljanje podataka o tamnoj brojci i osecanju nesigurnosti. Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka. Iz okolnosti da se radi o posebnom društvenom fenomenu a ne o prostom zbiru pojedinacnih kriminalnih ponašanja proizilazi da se mora primeniti opšta metodologija društvenih nauka. teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim. pre svega sociologije. ignorišuci razlike i specificnosti izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca. PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU . moguce je izdvojiti nekoliko kljucnih specificnih elemenata. odnosno u proucavanju pojedinih delinkvenata u vezi sa njihovim kriminalnim ponašanjem. Transverzalne tehnike se sastoje u proucavanju delinkvenata u jednom odredenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poredenju raznih grupa delinkvenata unutar proucavane delinkventne grupe. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu od posebnog znacaja su statistike kriminaliteta. uporedenje i merenje. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi najcešce se koristi ispitivanje (ankete i intervjui). Utvrduju se kako cinjenice koje se odnose na razvitak licnosti (istorijske) tako i one koje su delovale u vreme izvršenja krivicnog dela (situacione) jer se smatra da se na osnovu njihove analize može utvrditi etiologija svakog pojedinog delinkventa. odnos izmedu istraživaca i istraživanog.

14.: op. (1950) Precis de criminologie. R. Navedite osnovne karakteristike kriminološkog metoda. 15. J.. 105-106.int _ Federalni istražni Biro www. 18. Kako se odvija istraživanje na uzorku i koji je njegov znacaj? 8. 12 Pinatel. 107-108.. Objasnite znacaj kvantitativnih metoda u kriminologiji. str. Beograd: Naucna knjiga. Beograd: BIGZ. Beograd: Savremena administracija. 6 Šešic. cit. Opišite etape u razvoju feministicke epistemologije.gov _ Savezni pravosudni centar za statsticke podatke (The Federal Justice Statistics Resource Center) http://fjsrc. str. 5 Horvatic.interpol. 9 Pinatel. B.. R. R. M. cit. 14 Pinatel. Glava DRUGA – Metode kriminologije 70 7. 1 2 . Navedite izvore podataka u kriminologiji. 13 Milutinovic. J. U kome znacenju se upotrebljava termin statistika kriminaliteta? 11. cit.: op. 107. Koje je metode razvila kriminologija? 3. J. str. Koje su faze klinickog metoda? 17. V. M. J. M. 75. Paris: Biblioteque scientifique. cit. Kroz koje etape se odvija empirijsko istraživanje kriminaliteta? 6. str. 104.1. 24. Koje su tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi? 16. 68. 107. R.. str. (1960) La criminologie. R. 10 Gassin.fbi. 11 Pinatel. 7 Gassin. Ž.: op. M.. (1982) Metodologija društvenih nauka.: op. Šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim? KLJUCNE RECI metod operacioni model kriminološki metod statistika kriminaliteta klinicki metod feministicka metodologija istraživacki projekat KORISNE INTERNET ADRESE _ Interpol www. (1976) Metodologija društvenih nauka. (1988) Criminologie. Koje metode se primenjuju u kriminologiji? 13. str. 43. 8 Gassin. cit. Šta je metod? 2.. Horvatic. Kako se vrši prikupljanje cinjenica u kriminologji? 10. 99. Nabrojte tehnike prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu.org Kriminologija 71 NAPOMENE Lukic.urban.. 68. str. 16 Milutinovic. 5. str.. 6. 45. str. str. Stanciu. prema Pecujlic . 14-21.. Šta je hipoteza? 9.: op. cit.: op.. cit. 4 Milutinovic. str. Paris: Spes. Paris:Dalloz. 3 Gassin. 12. str.: op.: op. M. R. 46 17 Laignel-Lavastine. 23.: op.. 15 Gassin.: ibid. cit. cit. 4. Objasnite znacaj kvalitativnih metoda u kriminologiji. str. str. str. str. cit. 54. (1979) Kriminologija. (1987) Groupe de controle. Ž. str. Nabrojte obavezne elemente istraživackog projekta.

F.: op. str..: op. G. str. 60 Gassin. 3.: op. (1991) “Uticaj razvoja socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje”. R. R. G. cit. 1441 1464. M. R. Levasseur. str. Za "y" se kaže da je odredena funkcija od "x".. B.. u nizu varijabli pojmova: "ekonomija-politika-kultura". dok je "kultura" zavisna u odnosu kako na "politiku" tako i na "ekonomiju".. 41.. 62. 60 50 Videti Milutinovic. str. U modelima s nizom varijabli nezavisne varijable su one koje stoje više levo ili ulevo. 58 Gassin. cit. Šešic. str. str. str.. 112 18 Glava DRUGA – Metode kriminologije 72 Stefani. R. 34 Gassin.: op. str. 69.. K. cit. str. str. 47 Gassin.: op. R. M.. 157. 189. dužine i širine (P = x. M. Jambu-Merlin. D. 110. 32 Radovanovic. Moskva: Korideceskaja literatura. 181.: op.. 61. Grupa autora (1988) Kriminologija.: op.: op. cit. cit.. cit. cit.. Levasseur. 25 Pešic. G. str. cit. 53 Gassin. str. 49. 106. str. cit. 118.. str. Keršovani.: op. str.. str. npr.. Vrednost zavisne varijable se menja u zavisnosti od vrednosti nezavisne varijable.. Karlsruhe: C. 6.. 52 33 Gassin. 1-2.. G.. cit.. 40. M. Npr. Levasseur.. 70. R. M.: op.: op. Jambu-Merlin R. 45 Milutinovic.: op. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. Muller Juristiscer Verlag. V. str. 59 Stefani. 55 Kaiser. G.. 97. R. 65-66. R. D. G. cit. 105. istraživacki projekat. 120.. V. 43 O anketama sa žrtvama bice više reci u poglavlju o prikupljanju cinjenica o prikrivenom kriminalitetu. Beograd. R. Jambu-Merlin.: op. cit. U modelima kauzalnih spojeva varijabla uzrok je nezavisna a varijabla efekat je zavisna. 2. 22 Gassin. psihologiji i sociologiji. str. str. str. G. 110.. I u simbolickoj logici razlikuju se nezavisne varijable i zavisne varijable u raznim modelima i serijama složenih iskaza i to prema sledecim osnovnim pravilima: 1. 24 Gassin.: op. cit.: op. cit.. cit.. str. str.str. cit. G. 80.: op. cit. str. Levasseur. 48 Gassin. cit. 60-61. (1976) Criminologie et science penitentiaire. 41 Šešic. str. B. cit. R. G. 44 Milutinovic. Heidelberg. (1991) “Functions of Crime: A Paradoxical process”. cit. R. Jambu-Merlin. 70. 56 Gassin. 38 Milutinovic. cit. R..: op. 31 Gassin. cit. U vremenski sredenim serijama svaka prethodna varijabla je nezavisna u odnosu na potonju. str.: op. 26 Navedeno prema Milutinovic. 37 Milutinovic. (1967) Metode istraživanja u pedagogiji.. 87. cit. br. površina pravougaonika je funkcija dve nezavisno promenljive. str. Levasseur. 71. 52 Stefani. 159..: op. B. 20 Pešic. Jambu-Merlin R. str. 40 Navedeno prema Milutinovic.: op.: op. cit. 209.y). dok su zavisne varijable one koje stoje desno i više udesno. 27 Gassin.: op.: op. 69. str.. cit. str. cit.. (1982) Kriminologie. R. G.: op. što nije slucaj samo u teoriji nego i u praksi. 60. 49 . cit. cit. 30 Više o tome videti u Šešic. 68. (1987) Osnove metodologije nauka.: op. str.: op. "ekonomija" je nezavisna promenljiva u odnosu na "politiku" i na "kulturu".. B. Rijeka: O.Good. Am. cit... 42 Milutinovic. i dr. 29 Videti Šešic. 177. . Skates. R.. M. R.. Paris: Dalloz.. op. G. M.. M:. 114. "politika" je nezavisna u odnosu na "kulturu". 61. : op. cit. 57 Gassin.... Journal of Sociology. R. str. cit. R. str. Warner . A. str. 54 Stefani. B. str. 39 Milutinovic.. cit.: op. 46 Navedeno prema Gassin. 23 Liska. (1969) Osnovi prakticne i istraživacke kriminološke metodologije. 116. 19 Gassin.. M. str. 69. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. str. 28 Zajecaranovic. Jambu-Merlin.: op. str.. 85. 89. cit. str. cit. str. G. 65 51 Stefani. 122.: op. 87.. str. Levasseur. Beograd: Naucna knjiga. 36 Šešic. str..: op. 35 Stefani.: op.: op. str. 112-113. B. R. 21 Termin "varijabla" je u logiku i metodologiju prenet iz matematike i znaci "promenljiva". R. G..: op... cit. G.

M. 74 Gassin. R.. C. str. 8. 57. cit.. JRKK. 82 Navedeno prema Smart. 2-7. cit. (1983) Women's Imprisonment . A (1993) “Feminist Criticism: What it Has Done for Theory and Methodologie in General and What It Could Do for Criminology in Particular”. 91. R. 100 Navedeno prema Gelsthorpe. 14. A. 83 Smart. str. L.. str.. str. R. 139.: op.: op. M. 82. 54. 77. 135. cit.: op. str. 95 Navedeno prema Gelsthorpe. C. 65 Vidi Milutinovic. Montreal: Fides. M. "Feminist Methodologies in Criminology: a New Approach or Old Wine in New Bottles" u Feminist Perspectives in Criminology. 61 73 Glava treca FENOMENOLOGIJA KRIMINALITETA I OBIM. 99 Ibid. cit.Videti Nikolic-Ristanovic. 67. JRKK. A. cit. cit..: op.: op. 80 Carlen . cit. cit. 92. 75 Vidi Gassin. Mrvic. cit.. 92 Gelsthorpe.. cit. L.. str.81-93 68 Navedeno prema Milutinovic. cit. M.A Study in Social Controle. 87 Ibidem. str.: op. L. str.. R. cit. 570. cit. 78 Gassin. str. 89 Navedeno prema Gelsthorpe. DINAMIKA I STRUKTURA KRIMINALITETA Do saznanja o obimu. str. London.: op. et al (1983) "Objectivity and Truth: Problems in Doing Feminist Research". str.: op. cit. (1988)"Feminist Perspectives on Empowering Research Methodologies". "Importance paradigmatique de la "question des femmes" dans la transformation des institutions".. M.: op. cit. 93.. 66 O ispitivanju kao tehnici za prikupljanje kvantitativnih i kvalitativnih podataka o kriminalitetu videti napred u ovom odeljku. V. 6. 4. (1991) Deconstruction of "Truth" Epistemologie. 79 Navedeno prema Smart. str. str.. str. R.: op. cit. 90 Navedno prema Gelsthorpe. 85 Smart. str. . str.. dinamici i strukturi kriminaliteta u pojedinim zemljama dolazi se uvidom u podatke iz nacionalne statisticke evidencije i. 64 Sellin. navedeno prema Milutinovic.: op. 81. str. 97 Ibidem. 4.: op. 91. s. 88 Bertrand . 425. str. cit.: op. C. str. 86 93 Navedeno prema Gelsthorpe. ukoliko postoje. 96 Acker. 98..: op.. 62 Cusson. uvidom u podatke dobijene anketama o viktimizaciji. . str. 51.."The Transformative Experiance in Feminist Research" u Feminist Perspective in Criminology. Beograd: Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. 94 Navedeno prema Gelsthorpe. Women's Studies International Forum. 77 Milutinovic. 86 Bertrand. (1990) "Strah od kriminaliteta u Beogradu".: op.: op. C. (1990) “Zašto kažnjavati”.. International Feminist Conference on Women. M.: op.: op. 67 Primer za ovo videti u Nikolic-Ristanovic. s. 73 Gassin. 84 Navedeno prema Bertrand. 49.: op. str. M... s. London: Routledge and Kegan Paul. J. 4. cit. (1990) "Importance paradigmatique de la "question des femmes" dans la transformation des institutions". 428. R. str.. Women's Studies International Forum. M.: op. L. V. cit. L. L. Mon Gabriel. 59. 6. Th. br. 71 Gassin. 16. str. 98 Navedeno prema Lather .. str. 91 Navedeno prema Gelsthorpe. M. str. 69 Navedeno prema Milutinovic. str. Budapest. A. 70 Litoselliti . cit. str. (1988) “Prvi kontakt žrtve sa policijom: pomoc i podrška ili ponovna viktimizacija”. P. 140. 90. L.1. N. 81 Bertrand. L. str. P. New York:Continuum. L. M. str.. cit. cit. br. 135-136... 76 Navedeno prema Milutinovic. Law and Social Control. 7. International Congress of Criminology..: op. 91. 136-137. u Crise the prophetisme hier et aujourd'hui. 54-55. str. u Crise the prophetisme hier et aujourd'hui. str. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. cit.: op. M.. 49. 90-91. 72 Gassin. 63 Milutinovic. str. M. 81. (2003) Using focus groups in research.: op. str.

ilustracije i poredenja radi. ali isto tako i da posluži kao putokaz u pravilno služenje statistickim podacima u cilju saznavanja kriminaliteta kao masovne društvene pojave. tj. bice dati i podaci prve i jedine ankete o viktimizacije koja je radena 1996. odnosno kao pocetne informacije za dalje istraživanje. godine u našoj zemlji i to samo za teritoriju Beograda. posebno anketa o viktimizaciji kao najviše korišcene tehnike ove vrste. Upravo stoga. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji mogu se dobiti jedino na osnovu statistickih podataka o broju prijavljenih. postojece podatke o kriminalitetu kao masovnoj društvenoj pojavi treba koristiti oprezno. odnosno porasta kriminaliteta ili je u pitanju smanjena ili povecana efikasnost organa krivicnog gonjenja. Podaci o obimu. 1.2005. treba imati na umu i nedostatke tehnika koje se koriste za saznavanje tamne brojke kriminaliteta. vodi racuna o celokupnom društvenom kontekstu u kojem su se desile te promene. Obim i dinamika kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990 . promene u kaznenoj politici i/ili izmene krivicnog zakonodavsta (kriminalizacija i dekriminalizacija). Njihovo iznošenje i analiza ima za cilj da pruži uvid u statisticke pokazatelje obima. strukture i dinamike kriminaliteta u našoj zemlji. prilikom interpretacije statistickih podataka o dinamici kriminaliteta i promenama u njegovoj strukturi. rat). s obzirom na to da su to jedini podaci o kriminalitetu o kojima se redovno vodi evidencija. dinamike i strukture kriminaliteta u Srbiji trebalo bi koristiti kako podatke o osudenim licima tako i podatke o licima prijavljenim zbog . Uvek se treba pitati da li je pad ili porast kriminaliteta koji beleže statistike odraz realnog pada. navedeni podaci ce biti korišceni kao osnovni izvor podataka za analizu koja sledi. Osim toga.Prilikom interpretacije i analize ovih podataka trebalo bi se podsetiti onoga što je receno o nedostacima statistike i relativnoj pouzdanosti podataka koje ona daje o kriminalitetu. Takode. Prilikom analize obima. Posebno treba imati u vidu vece društvene potrese (na primer. dinamike i strukture kriminaliteta zasnovati na uporednoj analizi statistickih podataka i podataka dobijenih anketama o viktimizaciji. veoma je važno da se. trebalo bi analizu obima. prvenstveno kao sasvim opšte i grube pokazatelje dinamike i strukture te pojave. optuženih i osudenih lica.1 Kad god je moguce. vec ce izneti podaci o ukupnosti kriminalnog ponašanja u Srbiji biti manje ili više ilustrativni. 74 U ovom udžbeniku mi se necemo baviti detaljnom analizom statistickih podataka. Upravo stoga. Uz to.

Od 1991. Naime. Od 2003. 75 Tabela br. savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini. U tabelama koje slede. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi racuna o promenama u statistickoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države. njihovi statisticki podaci se vode odvojeno. Prva promena desila se 1991.krivicnih dela. statisticki podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo. optuženih i osudenih lica pre i nakon promena. godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije. više nego inace. godina ukupno indeks maloletna lica indeks punoletna lica indeks 1990 106601 100 4473 100 102128 100 1991 104768 98 3728 83 101040 99 1992 118327 111 4887 109 113440 111 1993 156509 147 6316 141 150193 147 1994 140776 132 5012 112 135764 133 1995 118069 111 4514 101 113555 111 1996 115508 108 4454 100 111054 109 1997 110437 104 4590 103 105847 104 1998 103978 98 3773 84 100205 98 1999 87307 82 2942 66 84365 83 2000 87601 82 3458 77 84143 82 2001 97071 91 3640 81 93431 91 2002 107312 101 3251 73 104061 102 . Najzad. ekonomske krize i sankcija UN) efikasnost organa krivicnog gonjenja je bila bitno smanjena. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno. ne postoji redovno vodenje podataka o viktimizaciji. kao što je slucaj u našoj zemlji. Ove promene se moraju imati u vidu prilikom tumacenja promena u broju prijavljenih. godine. To je od dvostruke važnosti: prvo. Imajuci ovo u vidu. u društvenim uslovima kakvi su postojali u našoj zemlji tokom devedesetih godina prošlog veka (uticaj rata. drugo. nakon što su Srbija i Crna Gora postale zasebne države. godine. od 1999. godine statistike su bile vodene na saveznom nivou za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. navedeni su podaci za Srbiju bez Kosova. do 1991. tako da je sudska statistika kriminaliteta u našoj zemlji u tom periodu. Prilikom tumacenja podataka o obimu.Lica prijavljena zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1990-2005. posebno kada. prema preovladujucem shvatanju u savremenoj kriminologiji policijske statistike daju verniju sliku stanja kriminaliteta nego sudske. pri cemu se mora voditi racuna da se porede podaci koji se odnose na iste teritorijalne jedinice. analizu obima i dinamike kriminaliteta u Srbiji zasnovali smo na poredenju podataka o prijavljenim i osudenim licima. 1 . više govorila o radu organa društvene kontrole nego o stvarnom stanju kriminaliteta.

Zanimljivo je primetiti da je nakon 1997. kada je broj prijavljenih lica uglavnom stagnirao. da bi broj prijavljenih lica porastao 2001. Tendencija pada bila je konstantna do 2001. godine. Ukupan broj osudenih lica. U ovom periodu. pocev od 1994. kako ukupno tako i punoletnih. Procenat prijavljenih maloletnih ucinilaca porastao je u istom periodu za 41%. godina. opada. Trendovi su bili identicni i za maloletna i za punoletna lica. 76 Tabela br. Jedino kada su u pitanju maloletna lica pravac kretanja kriminaliteta je isti.Lica osudena zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1990-2005. godini jedino u 2002. godina. on je u porastu do 1994. bio iznad broja prijavljenih u 1990. tj. godini. rastao je kako broj prijavljenih maloletnika tako i broj prijavljenih punoletnih lica. Najveci porast zabeležen je 1993. uz manje oscilacije. To se vidi kako na osnovu uvida u apsolutne brojeve prijavljenih lica tako i na osnovu indeksa. a onda ponovo poceo da opada. 1 ukazuju na porast ukupnog broja lica prijavljenih zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1991-1993. godine kada je prijavljeno 47% više ucinilaca krivicnih dela nego u toku 1990. koji je ocigledno u funkciji kretanja . Kao što se iz tabele vidi. godina ukupno indeks maloletna lica indeks punoletna lica indeks 1990 39864 100 2709 100 37155 100 1991 33444 84 2099 77 31345 84 1992 28791 72 2713 100 26078 70 1993 34138 86 3345 123 30793 83 1994 34440 86 3434 127 31006 83 1995 36823 92 3023 112 33800 91 1996 36582 92 2257 83 34325 92 1997 38540 97 2361 87 36179 97 1998 42403 106 2692 99 39711 107 1999 36297 91 2330 86 33967 91 2000 34223 86 2274 84 31949 86 2001 35566 89 2398 89 33168 89 2002 35997 90 2322 86 33675 91 2003 35097 88 2080 77 33017 89 2004 36222 91 1983 73 34239 92 2005 39135 98 2234 82 36901 99 Podaci o broju osudenih lica daju nešto drugaciju sliku kriminaliteta nego što je to slucaj sa podacima o broju prijavljenih lica. Tokom 2005.2003 98148 92 2415 54 95733 94 2004 91573 86 3120 70 88453 87 2005 103481 97 2945 66 100536 98 Podaci prezentirani u Tabeli br. a zatim. u poredenju sa periodom 19911997. Uoceni trendovi ukazuju na relativnu stabilnost i niži novo prijavljivanja krivicnih dela u periodu nakon 1997. godine broj prijavljenih lica ponovo je poceo da raste. godine usledio je pad ukupnog broja prijavljenih lica. Ovaj period se po tome bitno razlikuje od perioda od 1984 do 1990 godine. godine. 2 . godine. godine. i 2002. godine broj prijavljenih lica. godine.

da bi 1993. zatim. Tako. godine. godini po svoj prilici jeste posledica povecane aktivnosti organa formalne društvene kontrole pre nego porasta kriminaliteta. postepeno raste do 1998. U isto vreme broj osudenih lica je u 1993. Najzad. godini bio skoro udvostrucen. moguce je u jednom dužem vremenskom periodu pratiti promene u strukturi kriminaliteta i tada govorimo o dinamici strukture kriminaliteta. godine. uz kratke periode stagnacije. struktura kriminaliteta se najcešce ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivicnog dela. Struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivicnih dela i uzrastu Statisticki podaci o strukturi kriminaliteta pokazuju kakva je distribucija kriminaliteta na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu s obzirom na posmatrani kriterijum distribucije. godine ukupni broj osudenih lica i broj punoletnih osudenih naizmenicno opada i raste. na primer. Te godine se uocava najveci porast broja osudenih lica. Prema podacima ovog istraživanja. a imajuci u vidu i druge pokazatelje2 koji ukazuju na porast kriminaliteta uz istovremeno smanjenje efikasnosti organa krivicnog gonjenja. godini opao za 31% u poredenju sa 1984. do 1993. odnosno nedostižni organima gonjenja. godinom. broj nepoznatih ucinilaca je na teritoriji cele Savezne Republike Jugoslavije bio u porastu od 1990. do 1992. godina. jasno je da u pogledu ocene obima i dinamike kriminaliteta u posmatranom periodu treba više vere pokloniti statistickim podacima o prijavljenim licima. na visok nivo kriminaliteta u Srbiji ukazuju i podaci Medunarodne ankete o viktimizaciji koja je 1996. godine.. starosti i polu. koji jedino tada prelazi nivo iz 1990. Takode. godine sprovedena u Beogradu. . Nakon 1998. Ako se zna da se pocetkom devedesetih godina prošlog veka broj ucinilaca krivicnih dela koji su ostali nepoznati.preovladujuceg broja osudenih punoletnih lica. opada od 1990. Osim toga. pri cemu je 40% viktimizirano 1995. godine.4% od 1094 ispitanika izjavilo da su bili žrtve nekog krivicnog dela u periodu 1991-1996. 3 77 2. porast broja osudenih lica u 1998. cak 85. Prilikom fenomenološke analize. povecavao uporedo sa smanjenjem broja osuda u posmatranom periodu.

2 .0 136 4.1065 1.5 127 4.5 6.2 15 0.9 99. krivicna dela ukupno % maloletna lica % % punoletna lica raspo maloletna dela % punoletna protiv ustavnog uredenja i bezbednosti 67 0.7 150 4.6 protiv privrede 5304 5..4 5314 6.4 95.9 protiv sloboda i prava 1058 1.2 0 100 protiv bezbednosti javnog saobracaja 6902 7.2 protiv braka i porodice 2450 2.67 0. po grupama srodnih krivicnih dela obuhvacenih pojedinim glavama u okviru Krivicnog zakonika.3 protiv opšte sigurnosti 1065 1.7 .7 4..3 1. kao i odnos broja prijavljenih maloletnih i punoletnih lica.4 .. godini.8 49 1.2 1.9 472 0.7 .4 0 100 protiv polne slobode 501 0. 3 .5 98.5356 6.Tabela br.5 29 0.8 3257 3.4 96. 3 nam pokazuje kakva je bila struktura prijavljenih lica u Srbiji u 2004.6 5255 5.5 2128 68.2 112 3..1 .9 4.5 5.0 5784 6.2 43242 48.2 protiv pravosuda 641 0.5 1043 1.1 0 100 protiv života i tela 6158 6. .8 98.7 374 12.4 98.8 94.2450 2..6 protiv casti i ugleda 369 0.5 protiv službene dužnosti 5356 5.7 95.7 1.5 97.641 0.8 0 100 protiv zdravlja ljudi 3407 3.1 protiv imovine 45370 49.6 78 Tabela br.7 0 100 protiv javnog reda i pravnog saobracaja 7475 8.5 ukupno 91573 100 3120 100 88453 100 3.1 6775 7..8 .6 7363 8.Struktura prijavljenih lica u Srbiji prema krivicnom delu i uzrastu – 2004.369 0.1 0 100 ostala krivicna dela 5450 6.9 0.1 93.0 2.

za koja ima sasvim malo prijavljenih maloletnika (što je u skladu sa prirodom ovih dela i uzrastom maloletnika). i privrede.6%). ukupno i kada su pitanju punoletna i maloletna lica pojedinacno. krivicna dela protiv života i tela su na drugom mestu sa 12%.8%).Iz tabele se može videti da u ukupnom broju prijavljenih lica preovladuju punoletna lica. posle krivicnih dela protiv imovine najzastupljenija su krivicna dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja (8. Samim tim.7%).7%). Takode.4 79 Tabela br. dok krivicna dela protiv života i tela dolaze tek na cetvrto mesto sa 6. za punoletna lica karakteristicna su i krivicna dela protiv službene dužnosti.1%) i kod krivicnih dela protiv polne slobode (5. iz tabele se vidi da u prijavljenom kriminalitetu. oštecenja auta (19.8%). godine na uzorku od 1094 ispitanika. Kod maloletnih lica. krivicna dela protiv bezbednosti javnog saobracaja (4. dok udeo prijavljenih maloletnika cini svega 3. udeo prijavljenih maloletnika najviše je bio izražen kod krivicnih dela protiv života i tela (6. Kod punoletnih lica.Dinamika strukture izabranih krivicnih dela prijavljenih punoletnih lica u periodu 2000-2005. Pored ovih krivicnih dela. Uocava se veoma mali broj prijavljenih izvršilaca seksualnih delikata (krivicna dela protiv polne slobode) i kod maloletnika i kod punoletnih lica. Takode. Za strukturu kriminaliteta u Srbiji tokom devedesetih godina prošlog veka ilustrativni su i podaci Medunarodne ankete o viktimizaciji. Iz tabele se može videti i da su imovinska krivicna dela zastupljenija u prijavljenom kriminalitetu maloletnih nego u kriminalitetu punoletnih lica. za koja nema prijavljenih maloletnika. licne krade (26. dok je njihov udeo u ukupnom broju prijavljenih za krivicna dela protiv imovine nešto niži (4. Takode. Godine 2004. Kada su u pitanju ostala krivicna dela. primetna je razlika izmedu maloletnika i punoletnih lica.4%). koja je sprovedena u Beogradu 1996.1%) i krivicna dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja (3. ova tabela nam daje i zanimljive podatke o odnosu broja maloletnih i punoletnih lica prijavljenih za pojedine vrste kriminaliteta.4%. provalne krade (16%) i telesnih povreda i ugrožavanja sigurnosti (16%). podaci iz ove tabele nedvosmisleno ukazuju da je udeo kriminaliteta maloletnika najveci kod kriminaliteta nasilja.8%).1). 13% ispitanica navelo je da su bile žrtve seksualnih delikata. 4 . krivicna dela 2000 indeks 2001 indeks 2002 .5%.3%) i krivicna dela protiv bezbednosti javnog saobracaja (7. dominiraju krivicna dela protiv imovine. Ispitanici su najcešce navodili da su bili žrtve krada predmeta iz auta (30. a znacajnije su zastupljena još samo krivicna dela protiv zdravlja ljudi (4.

indeks 2003 indeks 2004 indeks 2005 indeks protiv života i tela 5174 100 5637 109 5425 105 5043 97 5784 112 5610 108 386 100 386 100 400 104 408 106 472 122 479 124 protiv polne slobode protiv braka i porodice 881 100 883 100 1372 156 1944 221 2450 278 2836 322 6896 100 5628 82 6047 88 5405 protiv privrede .

78 5255 76 4721 68 protiv imovine 48902 100 57152 117 64127 131 53704 110 43242 88 52411 107 961 100 998 104 1045 109 1139 119 1065 111 1131 118 6244 100 7398 118 7105 114 6435 103 6775 108 6654 107 4714 100 4744 101 6176 131 7234 153 protiv opšte sigurnosti protiv bezbednosti javnogsaobracaja protiv javnog reda i pravnog saobracaja .

a porast pocinje 2002. Iz tabele se mogu videti promene broja prijavljenih punoletnih lica za izabrane grupe krivicnih dela. broj prijavljenih za krivicna dela protiv imovine je rastao do 2002. Promene možemo pratiti preko apsolutnih brojeva i indeksa. kao i da je ovde trend porasta bio konstantan. Porast broja prijavljenih lica za ove tri grupe krivicnih dela najverovatnije je vecim delom povezan sa promenama zakona i politike krivicnog gonjenja. a manje sa promenama stvarnog kriminaliteta. godine kada je i došlo do uvodenja krivicnog dela nasilje u porodici. 4 pokazuje dinamiku strukture izabranih krivicnih dela prijavljenih punoletnih lica u Srbiji u periodu 2000-2005. ukljucujuci i krivicna dela protiv života i tela. da bi nakon toga opadao. gde je zabeleženo opadanje. godine. godinu za sve grupe krivicnih dela. Kod ostalih grupa krivicnih dela. .7363 156 6957 148 3312 100 4640 140 5312 160 5535 167 5356 162 5253 159 protiv službene dužnosti Tabela br. Tabela pokazuje da je broj prijavljenih punoletnih lica u 2005. Broj prijava za ovu grupu krivicnih dela je utrostrucen. godine. najupadljiviji je porast broja prijavljenih za krivicna dela protiv braka i porodice koji sasvim verovatno prati uvodenje nasilja u porodici kao posebnog krivicnog dela u naš Krivicni zakonik. Zanimljivo je primetiti da je do porasta prijavljenih lica došlo i kod krivicnih dela protiv polne slobode. Pri tome. godini bio veci u odnosu na 2000. trend je bio promenljiv – periodi rasta su se smenjivali sa periodima opadanja i obrnuto. Pri tome. u posmatranom periodu. osim za krivicna dela protiv privrede. Veliki porast zabeležen je i kod krivicnih dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja i kod krivicnih dela protiv službene dužnosti.

80 II STRUKTURA KRIMINALITETA PREMA POLU

Analize strukture kriminaliteta prema polu, kako u prošlosti tako i u savremenim državama, pokazuju da je ucešce žena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od ucešca muškaraca. U ovom odeljku mi cemo se zadržati na izlaganju o strukturi kriminaliteta prema polu u našoj zemlji, dok ce o strukturi kriminaliteta prema polu u drugim zemljama biti reci u odeljku o rasprostranjenosti i karakteristikama kriminaliteta u svetu, ako i u odeljku o kriminalitetu žena. Tabela br. 5 - Struktura osudenih punoletnih lica prema polu u periodu 1999 2005.
godina pravnosnažnosti presude ukupno % index žene indeks muškarci indeks raspodela % žene muškarci 1999 33967 100 100 3047 100 30920 100 8.9% 91.1% 2000 31949 100 94 2789 92 29160 94 8.7% 91.3% 2001 33168 100 98 2740 90 30428 98 8.3% 91.7% 2002 33675 100 99 2860 94 30815 100 8.5% 91.5% 2003 33017 100 97 2853 94 30164 98 8.6% 91.4%

2004 34239 100 101 2973 98 31266 101 8.7% 91.3% 2005 36901 100 109 3293 108 33608 109 8.9% 91.1%

Podaci prikazani u Tabeli br. 5 ukazuju na razlicite trendove kretanja broja osudenih punoletnih muškaraca i žena u periodu od 2000. do 2005. godine. Na jednoj strani, broj osudenih muškaraca je konstantno rastao, sa izuzetkom 2003. godine kada je došlo da manjeg pada. Na drugoj strani, broj osudenih žena je bio na slicnom, relativno stabilnom nivou sve do 2004. godine, kada pocinje da raste. Zanimljivo je da je broj osudenih muškaraca dostigao nivo iz 1999. godine 2002. godine, a broj osudenih žena je taj broj dostigao, odnosno prekoracio tek 2005. godine. Tabela br. 5, takode, pokazuje da je udeo osudenih žena u ukupnom broju osudenih lica u posmatranom periodu bio veoma nizak i takode prilicno stabilan iznosio je oko 8%, odnosno izmedu 8,3 i 8,9%.

81 III REGIONALNE KARAKTERISTIKE KRIMINALITETA

Regionalne karakteristike kriminaliteta dolaze do izražaja u razlikama u pogledu rasprostranjenosti i tipova kriminaliteta koji se javljaju u pojedinim oblastima. Regionalne karakteristike kriminaliteta moguce je posmatrati uporedivanjem kriminaliteta u razlicitim zemljama, odnosno u svetu, po raznim podrucjima unutar iste zemlje, izmedu seoskih i gradskih oblasti kao i pojedinih gradskih podrucja. Na taj nacin dolazi se do saznanja o razlicitoj regionalnoj rasprostranjenosti kriminaliteta koja se naziva još i “kriminalnom geografijom” i utvrduje se na bazi kriminalne statistike5 kao i na osnovu podataka dobijenih tehnikama za saznavanje tamne brojke kriminaliteta, ukoliko su raspoložive.

1. Rasprostranjenost i karakteristike kriminaliteta u svetu

Statistike kriminaliteta, kao i druge tehnike merenja kriminaliteta kao masovne

društvene pojave, omogucavaju ne samo sagledavanje indikatora obima i strukture kriminaliteta u pojedinim zemljama, vec i poredenje nivoa i strukture kriminaliteta u razlicitim zemljama, odnosno utvrdivanje njegove rasprostranjenosti u medunarodnim okvirima. Da bi taj cilj bio postignut, u, za kriminologe, idealnom svetu, sve zemlje bi trebalo da definišu krivicna dela i prikupljaju statisticke podatke na isti nacin.6 Nažalost, takva situacija niti postoji niti je verovatno da ce ikada postojati. Upravo stoga, poredenje kriminaliteta na medunarodnom planu nailazi na mnoge prepreke od kojih su najznacajnije razlike u pravnim rešenjima, u kaznenoj politici i u nacinu prikupljanja podataka. Osim toga, nemaju sve zemlje potpunu i pouzdanu, javnosti dostupnu statistiku kriminaliteta. Na primer, Staljin je 1933. zabranio javno iznošenje podataka o kriminalitetu i ta zabrana je bila na snazi u bivšem SSSR sve do 1989. Slicna situacija postojala je i u drugim istocnim zemljama. Usled toga je do nedavno bilo prakticno nemoguce izvršiti bilo kakvu pouzdaniju komparaciju izmedu kriminaliteta u zapadnim i kriminaliteta u istocnim zemljama. U cilju prevazilaženja teškoca na koje se nailazi u pokušaju poredenja nacionalnih statistika o kriminalitetu, došlo je do ustanovlajavanja medunarodnih statistika kriminaliteta. Od 1953. Interpol objavljuje svake dve godine medunarodnu statistiku kriminaliteta zasnovanu na podacima dobijenim od pojedinih zemalja. Medutim, s obzirom na to da nema jedinstvenu klasifikaciju krivicnih dela i ima niz drugih nedostataka, ni ova statistika ne omogucava validna poredenja na medunarodnom nivou. Slicno je i sa medunarodnom statistikom koju vode Ujedinjene Nacije i koja je zasnovana na izveštajima koje, opet na bazi nacionalnih statistika, svakih pet godina podnose eksperti iz zemalja-clanica UN. Jedina medunarodna statistika koja je podobna da bude upotrebljena kao validna osnova za istraživanje kriminaliteta u medunarodnim okvirima jeste statistika Svetske zdravstvene organizacije o uzrocima smrti, ali je ona ogranicena okolnošcu da se odnosi samo na ubistva i da ne pokriva sve zemlje u svetu.7 Nedostaci medunarodnih komparacija kriminaliteta zasnovanih

na statistikama utrli su put ideji o korišcenju podataka dobijenih putem medunarodnih istraživanja viktimizacije. kao i u SAD. a danas su pri vrhu u pogledu stope ulicnog kriminaliteta. Takode. od kraja pedesetih godina prošlog veka a posebno pri njegovom kraju. poput Japana. Švajcarska. obim kriminaliteta u SAD je daleko iznad obima kriminaliteta u evropskim zemljama. poput Danske i Finske. obim kriminaliteta u razvijenim zemljama je dosta visok. a podaci UN i Svetske zdravstvene organizacije ukazuju i na postojanje negativne korelacije izmedu socio-ekonomskog razvoja i stope ubistava u posmatranim zemljama. nasuprot porastu kriminaliteta u mnogim evropskim zemljama.9 Medutim. da bi u drugoj polovini poslednje decenije prošlog veka ukupni kriminalitet u jednom delu zemalja poceo da opada. a broj zemalja ukljucenih u prikupljanje podataka o viktimizaciji se svaki put proširuje. Izrael i skandinavske zemlje. izvršena prva medunarodna anketa 82 o viktimizaciji koja je obuhvatila 14 zemalja. Pri tome. Od tada se ove ankete vrše svake tri godine. u ukupnom kriminalitetu svih ovih zemalja uglavnom dominira imovinski kriminalitet.8 Uopšteno posmatrano.10 . porast kriminaliteta zabeležen je i u zemljama koje. Pocetak devedesetih godina prošlog veka obeležio je porast kriminaliteta u vecini zemalja Zapadne i Istocne Evrope. ovaj trend nije bio linearan i nije bio isti za sve vrste kriminaliteta. Pada u oci pad kriminaliteta u SAD (iako su SAD i dalje medu zemljama sa najviše kriminaliteta) i Engleskoj. ali medu njima postoje i velike razlike. Kriminalitet je posebno u porastu u evropskim zemljama koje su ranije bile poznate po niskim stopama kriminaliteta. No. gotovo da nisu ni imale problem sa kriminalitetom. Slicno. kriminalitet u SAD karakteriše i daleko veci broj krivicnih dela nasilja i znacajniji udeo organizovanog kriminaliteta nego što je to slucaj sa razvijenim zemljama u Evropi. Zemlje koje su se dugi niz godina izdvajale po veom niskim stopama kriminaliteta su Japan. društveno-ekonomski razvoj zapadnoevropskih zemalja sve je više sledio americki model pa je i kriminalitet na starom kontinentu danas mnogo slicniji kriminalitetu u SAD nego što je to bio ranije slucaj. Uoceno je da sa ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivicnih dela uglavnom raste brže nego stopa nasilnih krivicnih dela. Tako je 1989. Na primer.

do 2005. i 1991. rezultati nacionalne ankete o viktimizaciji (National Crime Victimization Survey).14 Noviji trendovi kriminaliteta u SAD ukazuju na opadanje kako imovinskog. veka imale višu stopu od svih ispitivanih zemalja. Medutim. . godine došlo je do opadanja ukupnog registrovanog kriminaliteta za 10%. Takode. zvanicna statistika (the Federal Bureau of Investigation's Uniform Crime Reports) pokazuje da se u periodu od 1996. pokazuju da od 1994.U odnosu na osamdesete godine. ubistva su rasprostranjenija u zemljama u razvoju nego u razvijenim zemljama Zapada.11 Nakon 1991. godine stopa nasilnih krivicnih dela smanjila za 26. kada je stopa kriminaliteta bila relativno stabilna. došlo je do porasta godišnje stope kriminaliteta od 17%. na primer. Sa izuzetkom SAD.9%. Ipak. Takode. Ipak. Pri tome ja najviše porasla stopa izvršenih krada. kao i u drugim zemljama. u poredenju sa drugim zemljama Zapada. godine došlo do naglog porasta kriminaliteta.12 pri cemu je posebno uocen porast broja ubistava i razbojništava13. U periodu izmedu 1995. posebno krada automobila. i 83 drugih teških nasilnih krivicnih dela. Prema podacima za 1987. u Engleskoj i Velsu. Zanimljivo je da je u Engleskoj i Velsu u ovom periodu došlo i do znatnog opadanja broja registrovanih provalnih krada i krada automobila (nasuprot porastu krada iz automobila na nivou EU). i 1999. što je daleko premašivalo prosecan pad registrovanog kriminaliteta na nivou Evropske unije (1%). podaci o silovanjima i razbojništvima za 1984. tokom 1990.3%. stopa ubistava u SAD je bila više nego cetiri puta veca od stope ubistava u Irskoj. istovremeno je nasilnicki kriminalitet rastao brže u poredenju sa EU (20% prema 11%). pokazuju da su SAD osamdesetih godina 20.U Engleskoj je. Naime. godine stopa nasilnih krivicnih dela opada. imovinski kriminalitetet i dalje cini najveci deo kriminaliteta (preko 40%). SAD vec duže vreme zauzimaju istaknuto prvo mesto u pogledu stope ubistava. a stopa imovinskih krivicnih dela za 22. na primer. iako su SAD i dalje vodeca zemlja u pogledu broja ubistava. godine trend se menja i kriminalitet pocinje da opada. tako i nasilnog kriminaliteta.. koja je tada bila na drugom mestu po stopi ubistava u zapadnom svetu.

na promene u stopi kriminaliteta i razlike medu zemljama mogu uticati i razlike. Ucešce žena je i dalje najvece kod lakših imovinskih krivicnih dela a nisko kod “muških” ili ozbiljnih nasilnih i imovinskih krivicnih dela. Isto tako. kako istice Štefensmajer (Steffensmeier). odnosno promene u nacinima reagovanja na kriminalitet. Tako je u Engleskoj u 1997. Nije bilo znacajnih promena u stopi seksualnog nasilja. razbojništva.20 84 Kada je u pitanju kriminalitet u bivšim socijalistickim zemljama kao ozbiljna .4%. godini najniži nivo ikada zabeležen. Ipak. Ne treba. sprovedene 2004. Rezultati ankete o viktimizaciji.15 Kriminalitet je opao i u Kanadi.dostižuci u 2005. stopa imovinskih krivicnih dela nastavlja da opada. kriminalitet žena se nije približio kriminalitetu muškaraca ni po obimu ni po vrsti. organizovanog i profesionalnog kriminaliteta. godini od ukupnog broja opomenutih i osudenih lica bilo 17% žena.19 Medutim. posebno onih povezanih sa globalizacijom i ekspanzijom neoliberalne ekonomije.18 U SAD je procenat osudenih žena porastao sa 10% 1960. ekonomskog kriminaliteta. za kriminalitet u zapadnim zemljama je karakteristican porast maloletnicke delinkvencije. da bi 1994. krada kucne imovine/iz domacinstva i vandalizam. U svim zapadnim zemljama u ukupnom kriminalitetu dominira kriminalitet muškaraca iako je kriminalitet žena na nešto višem nivou nego u našoj zemlji. Povecanje u stopi viktimizacije je zabeleženo za tri od osam vrsta krivicnih dela merenih ovim istraživanjem: krada licne imovine. godine na uzorku od 28 000 ispitanika. godine dostigao 24. fizickog nasilja i krade motornih vozila. bilo viktimizirano jednom ili više puta u dvanaestomesecnom periodu koji je prethodio ispitivanju. Posebno je zanimljivo da je ulicni kriminalitet zabeležio najniži nivo u istoriji SAD. na 22% 1990.16 Pored cinjenice da u njima dominiraju imovinska krivicna dela.17 Iako je uticaj društvenih nejednakosti i raspoloživosti materijalnih dobara na vršenje krivicnih dela nesporan. saobracajne delinkvencije. uzrasta od 15 godina i starijih. zanemariti ni uticaj promena u statistickom evidentiranju kriminaliteta. medutim. detaljnija analiza pokazuje da je pad nasilnog kriminaliteta u SAD uglavnom rezultat smanjenja lakših oblika nasilja. pokazuju da je 28% Kanadana. sve razlike u obimu kriminaliteta izmedu pojedinih zemalja i promene do kojih je došlo poslednjih decenija ne bi se mogle objasniti na taj nacin. kao i terorizma. Pored socio-ekonomskih faktora. posebno vezano za droge i trgovinu ljudima. dok je nivo nasilnih krivicnih dela sa teškim posledicama i dalje visok.

pretežno povezanih sa funkcionisanjem “crnog” tržišta.8% u odnosu na prethodnu 1988. drugi izvori saznanja o kriminalitetu u istocnim zemljama. je opao. Istovremeno je došlo do alarmantnog porasta broja prijavljenih krivicnih dela.23 Pri tome. na 16.7%. Medutim. ekonomski kriminalitet vezan za razvoj “sive ekonomije”. agresivni maloletnicki kriminalitet poznat kao “huliganizam” i državni kriminalitet.7% žene. broj prijavljenih krivicnih dela 1989.22 Politicke promene koje su pocetkom devedesetih godina zahvatile zemlje tzv. U bivšem SSSR-u je. Otklonjena je zabrana publikovanja statistickih podataka o kriminalitetu što je omogucilo uvid ne samo u sadašnje vec i u ranije stanje kriminaliteta.5%.21 Prema raspoloživim saznanjima osnovne karakteristike kriminaliteta u ovim zemljama su bile: krivicna dela vezana za zloupotrebe moci prilikom obavljanja politickih funkcija (pandan “kriminalitetu belog okovratnika” u zapadnim zemljama). dok je stopa otkrivanja u isto vreme porasla samo za 1.1%. na primer.4%. poput Gassin-a na pretpostavku da nije nemoguce da se u njima vrši manje krivicnih dela ali da. istocnog bloka dovele su do dve osnovne promene kada je u pitanju kriminalitet. a krivicna dela protiv državne imovine za 34. poput štampe i kriminoloških studija. broj ekonomskih krivicnih dela.3% izvršilaca krivicnih dela su bili muškarci a 14. ako je zaista tako. Grupni i organizovani kriminalitet beleži znacajan porast. Prema službenim podacima koje su davali državni organi. to nije rezultat kvaliteta društveno-ekonomskog sistema vec totalitarnog režima koji je bio na vlasti i koji je kontrolisao sve domene društvenog života pojedinaca. Takode. broj . godini porasla za 21. Krivicna dela protiv privatne imovine porasla su za 55. Udeo maloletnickog kriminaliteta u ukupnom kriminalitetu porastao je sa 10% u 1985. maloletnicka delinkvencija je u 1989. Ubistva i pokušaji ubistava porasli su za 28.3% u 1989. Kontradiktorne informacije o stanju kriminaliteta u ovim zemljama naveli su neke kriminologe. porastao za 31. u bivšem SSSR-u je kriminalitet bio beznacajan u poredenju sa zapadnim zemljama i imao tendenciju daljeg opadanja. Te godine 85. davali su daleko pesimisticniju sliku.2% u odnosu na 1988. U vezi sa prelazom na tržišnu ekonomiju.prepreka njegovom sagledavanju namece se cinjenica da je do nedavno svaka statistika o njemu bila nedostupna javnosti jer se smatrala državnom tajnom.

ali su se ona uglavnom odnosila na jednu oblast.25 Prva istraživanja regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta unutar pojedinih država izvršena su davno. Podrucja koja se odlikuju vecom gustinom kriminaliteta nazivaju se “lošim” ili “kriminalnim podrucjima”. šverc. U njima narocito dolaze do izražaja carinska krivicna dela. Na izvesnim podrucjima je intenzivnije delovanje kriminogenih faktora dok je na drugim ono slabije izraženo. još od strane prvih kriminologa. pojas duž državne granice koji se po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuje od unutrašnjih regiona. na primer. u Francuskoj su i dalje vršena istraživanja ove vrste. Feri je analizirao rasprostranjenost ubistava u razlicitim italijanskim provincijama. politicka i slicna krivicna dela.krivicnih dela izvršenih od strane žena raste brže od broja krivicnih dela izvršenih od strane muškaraca. krijumcarenje i trgovina ljudima. Postoje oblasti u kojima se lakše javlja kriminalna aktivnost i ona privlace mnoge izvršioce krivicnih dela sa drugih podrucja.24 2. Regionalne karakteritike kriminaliteta proizilaze iz delovanja razlicitih socijalnih i kulturnih cinilaca. krivicna dela koja cine žene se po svojoj surovosti i opasnosti približavaju krivicnim delima izvršenim od strane muškaraca. Regionalne karakteristike kriminaliteta unutar pojedinih država Po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuju se i razlicite teritorijalne celine unutar pojedinih zemalja. jedan grad ili sudski okrug . Slicne analize vršili su i Ašafenburg (Aschaffenburg) i Sauer u nemackim pokrajinama imajuci u vidu razne tipove krivicnih dela. Istraživanja koja je vršio Guerry nisu otišla dalje od formulacije “termickog zakona kriminaliteta” prema kojem se krvni delikti najcešce vrše u toplim a krade u hladnim krajevima.27 Posle toga.26 Nešto dalje u istraživanju unutrašnje geografije kriminaliteta otišao je Žoli (Joly) koji je ispitivao kriminalitet pojedinih departmana u Francuskoj. U kriminalitetu pogranicnih podrucja mogu doci do izražaja i slicnosti sa kriminalitetom koji postoji u zemlji sa druge strane granice što neki pisci nazivaju i “kriminalnim srodstvom”. 85 krijumcarenje droge. Prema nekim autorima. Jedno od takvih podrucja je.

dok su prava komparativna istraživanja retkost. Jedno od istraživanja ove vrste u našoj zemlji je istraživanje samoubistava u Vojvodini koje je izvršila Špadijer-Džinic. i na postojanje velikih razlika u stopi ubistava izmedu juga zemlje i drugih oblasti.28 Analize regionalnih varijacija kriminaliteta unutar SAD ukazale su. Jedno od takvih retkih istraživanja novijeg datuma jeste istraživanje koje je izvršila Lot (Leaute). koristeci statisticke podatke za 1962. i 1967. odnosno da se u tom pogledu osencavaju zone razlicitih stopa samoubistava u zavisnosti od delovanja raznih socijalno-kulturnih i drugih cinilaca u tim zonama. Ljudi cesto provode vreme van svojih kuca. ostavljajuci svoju imovinu bez cuvara što stvara više prilika za vršenje krada. izvršeno od strane Instituta za kriminološka i . istraživanje 86 odnosa razvoja i kriminaliteta. Ovo istraživanje je pokazalo da je ova pojava razlicito rasprostranjena u pojedinim krajevima Vojvodine.31 Takode. i uzevši departman kao jedinicu geografske analize. poput Volfgang i Ferakuti (Wolfganga i Ferracuti)29. U tom smislu ona je utvrdila postojanje razlicite distribucije prema departmanima za svaku vrstu krivicnog dela kao i postojanje razlika u “kriminalnom profilu” razlicitih departmana koje su izražene u procentualnom ucešcu svakog krivicnog dela ili vrste krivicnog dela u ukupnom kriminalitetu departmana. bila za 44% veca nego u svim ostalim regionima SAD. Konklin (Conklin)30 to dovodi u vezu sa ležernim nacinom života ljudi u ovim oblastima koji je povezan sa toplim vremenom. Lote je došla do zakljucka da distribucija kriminalnih profila departmana nije slucajna vec da postoji geografska pravilnost koja se sastoji u postojanju grupa departmana medusobno srodnih po svom kriminalnom profilu. Ona je. izmedu ostalog. bile objašnjavane “subkulturom nasilja”. Regionalne razlike su. visoku stopu ubistava na jugu SAD objašnjavaju relativno visokim stepenom siromaštva i relativno visokim procentom crnaca u ovoj oblasti. Neki autori. bila najrasprostranjenija na zapadu i jugu zemlje. takode. Analize regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta u SAD pokazale su i da su imovinska krivicna dela tokom 1989. stopa ubistava na jugu je u 1989. ustanovila departmanski profil svakog krivicnog dela i kriminalni profil svakog departmana. Na primer. odnosno normama koje dozvoljavaju da nasilje bude shvaceno kao prihvatljiv odgovor u odredenim situacijama.

U Srbiji je iste godine kriminalitet bio veoma neujednaceno rasporeden. Ivanjica. Osecina. Majdanpek. Ljig. mogu biti povezani sa vecim vršenjem krivicnih dela. koji se obicno vezuju za stvaranje velikih gradova. Prema rezultatima ovog istraživanja koje se odnosi na 1986. Lajkovac. Od 114 opštima za koje su postojali raspoloživi podaci.godinu.32 Razloge za razlicite regionalne karakteristike kriminaliteta treba utvrdivati u svetlu teorija o uzrocima kriminaliteta. Vladicin Han. Savski venac. cesto nije slucaj. Loznica. za veci nivo kriminaliteta nije toliko od znacaja broj stanovnika koliko pozicija centra (industrijskog. Istraživanja uglavnom ukazuju na postojanje viših stopa kriminaliteta u gradskim nego u seoskim podrucjima i da kriminalitet raste sa procesom urbanizacije. Boljevac. Prokuplje. Ražanj. Varvarin. trgovinskog. Paracin. Opštine koje su imale visoku stopu kriminaliteta su: neke opštine sa podrucja Beograda (Stari grad. nažalost.7%) visoku stopu kriminaliteta. Bor. na primer. Bogatic. To. što. Negotin. Lebane. medutim. Kuršumlija. ukazalo je na neujednacen raspored kriminaliteta na prostoru bivše Jugoslavije.. Mionica. Ljubovija. Koceljevo. najvišu stopu kriminaliteta imala je Slovenija. Lazarevac). Mali Zvornik. Trstenik i Cajetina. Gornji Milanovac. Despotovac. poput povecanja anonimnosti i kidanja tradicionalnih socijalnih veza. koji su ispitivali kriminalitet u 44 svetske metropole u periodu 1900-1970.34 Kako isticu Arcer (Archer) i Gartner.33 3.sociološka istraživanja u Beogradu. Voždovac. Porast broja gradova ne vodi uvek povecanju stope kriminaliteta dok socijalni procesi. Vrnjacka Banja. istraživanja pokazuju da nije bez znacaja ni tip urbanizacije. Blace. Obrenovac. Novi Pazar. Raspored kriminaliteta na relaciji selo-grad Manje ili vece razlike u obimu i strukturi kriminaliteta postoje i izmedu gradskih i seoskih sredina. kriminalitet u Švajcarskoj nije rastao uporedo sa urbanizacijom u ovoj zemlji i ostao je dugo vremena na daleko nižem nivou nego u vecini zapadnih zemalja. kulturnog) kao i mesta . Velika Plana. Medutim. To se objašnjava okolnošcu da proces urbanizacije u Švajcarskoj nije išao u pravcu stvaranja metropola vec se više odvijao kroz stvaranje manjih gradova i gradova srednje velicine. pretpostavlja da su podaci koji ukazuju na postojanje regionalnih varijacija prihvatljivi kao validna mera stvarne distribucije kriminaliteta.Tako. Leskovac. 13 je imalo nisku a 35 (30.

trgovi. Takode. 37 U urbanim podrucjima cešce se vrše i pronevere. Podaci Nacionalnog 87 istraživanja o viktimizaciji u SAD za 1988. pokazuju da se i nasilna i imovinska krivicna dela cešce vrše u gradovima nego u prigradskim podrucjima. anomije i osecanja društvene nepravde. prevare. upravo struktura prilika za vršenje krivicnih dela ima odlucujuci znacaj za veci kriminalitet u gradskim podrucjima. i u Japanu i Švajcarskoj. mesta javnih priredbi i slicna mesta na kojima se okuplja veci broj ljudi i u kojima obicno nije dovoljno razvijena kontrola. a ne veca anonimnost kako se cesto smatra.36 Na ovaj nacin objašnjavaju se velike razlike u stopi kriminaliteta u SAD. Istraživanja ukazuju i na ubistvo kao tipicno seosko krivicno delo38. Takode.40 4. Ekologija kriminaliteta u gradskim naseljima Ekološke studije. Ta koncentracija dobara i ljudi stvara veliki broj pogodnih prilika za vršenje krivicnih dela. 35 Tome treba dodati i znacajan uticaj socijalnih i ekonomskih razlika.42 Prvo sistematsko istraživanje distribucije kriminaliteta u velikim gradovima . na primer.39 Na selu se retko javljaju profesionalni delinkventi. Analize koje su vršene u mnogim zemljama pokazale su da postoje razlike u vrsti kriminaliteta koji se vrši u seoskim i gradskim sredinama.u kojem se intenzivnije nego u ruralnim oblastima odvija nocni život sa kojim su u tesnoj vezi i prostitucija i kriminalitet. na drugoj strani. kriminalitet maloletnika u gradu neuporedivo je veci od kriminaliteta maloletnika na selu. pokazuju da stopa kriminaliteta raste kada se ide ka odredenim delovima grada. falsifikati i imovinska krivicna dela uopšte dok su za sela karakteristicnije paljevine. odnosno na njegovu vecu ucestalost u selima nego u malim gradovima.41 To su najcešce vece raskrsnice. na jednoj. Ove tendencije u rasporedu kriminaliteta u gradu se u literaturi nazivaju “ekološkim konstantama” koje ispoljavaju specificne karakteristike u pojedinim gradovima. Kako istice Killias. Ti delovi grada se obicno nazivaju “kriminalnim podrucjima”. a u prigradskim podrucjima cešce nego u seoskim. uloga centra regiona vodi velikoj koncentraciji materijalnih dobara i ljudskih aktivnosti u gradovima. ka centru ili ka nekim drugim delovima ili predgradima. koje se odnose na distribuciju kriminaliteta unutar samih gradova.

da je najizraženiji u siromašnim cetvrtima blizu centra grada i da opada kada se ide od centra ka periferiji. a u cilju njihovog raspršivanja u okviru gradskog podrucja. Velikoj Britaniji.43 Posle istraživanja koje su Šou i Mekej sproveli u Cikagu. Ugandi. Pri tome. To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovladuje u raznim godišnjim dobima. stopa kriminaliteta je obicno najviša u oblastima koje karakterišu niski prihodi. nezaposlenost. 1 u Novom Beogradu. danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana. sprovedena su i druga istraživanja koja su potvrdila njihove zakljucke. bivšem SSSR. prenaseljenost. U nekim zemljama je planski sprecavan tzv. Tako su u viktorijanskoj Engleskoj putevi pravljeni tako da prolaze kroz gradske oblasti koje su naseljavali kriminalci. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u razlicitim mesecima. oni su imali u vidu neke americke gradove u kojima se industrija razvija blizu centra. veka u Cikagu. a te oblasti su najcešce u centru velikih gradova. 8 i 9 u Paliluli. model koncentricnih zona u velikim gradovima. Venecueli. To se odnosi ne samo na istraživanja vršena u SAD vec i na istraživanja sprovedena u Kanadi. tranzitni karakter. veka u vezi sa rasprostranjenošcu maloletnicke delinkvencije u Beogradu.44 88 IV SEZONSKE I VREMENSKE VARIJACIJE KRIMINALITETA Pored razlika u prostornoj rasporedenosti. nedeljama.i u drugim zemljama. pokazuje i tendenciju razlicite vremenske rasporedenosti. 18 u Starom gradu. razorene porodice i manjinske grupe. 15 na Vracaru i 3 i 6 na Voždovcu. prema nekim istraživanjima. kriminalitet. Za sva istraživanja ove vrste zajednicko je da su došla do zakljucka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne . odnosno gradovima koji imaju veci broj poslovnih i trgovackih centara. Taj model ne odgovara gradovima u kojima se industrija razvila u predgradima. Istraživanje je pokazalo da najveci stepen koncentracije maloletnih delinkvenata na 1000 stanovnika imaju sledece stambene zajednice: 11 i 13 u Zemunu. Prema tim istraživanjim.sproveli su Šou i Mekej (Shaw i McKay) dvadesetih godina 20. U našoj zemlji je istraživanje ovog tipa vršeno u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu šezdesetih godina 20. Oni su utvrdili da je kriminalitet neravnomerno rasporeden.

Krada automobila. žene cešce ubijaju u toku dana što se .pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u razlicitim vremenskim periodima i da je moguce jedino utvrdivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivicnih dela. a krivicna dela protiv licnosti u letnjim i jesenjim mesecima. Krvni i seksualni delikti kao i krivicna dela protiv saobracaja izazvana alkoholom se cešce javljaju u dane vikenda. muškarci cešce vrše ubistva i teške telesne povrede cije žrtve su muškarci u vecernjim i nocnim casovima što se dovodi u vezu sa odlascima u kafane i sa konzumiranjem alkohola. na pocetku školske godine.45 Ako se posmatra kretanje kriminaliteta tokom godine. Na primer.47 Istraživanja ubistava izvršenih od strane žena ukazuju na nešto drugacije varijacije prema godišnjim dobima. Istraživanja pokazuju da se imovinska krivicna dela najcešce vrše u jesenjim i zimskim mesecima. Najviše žena iz ispitivanog uzorka vršilo je ubistva u prolece. može se reci da odredeni tipovi kriminaliteta pokazuju slicne tendencije u razlicitim zemljama. mada rezultati istraživanja u ovom pogledu nisu sasvim ujednaceni. a najmanje u jesen. Na drugoj strani. silovanje i razbojništvo su. Tako istraživanja ubistava i telesnih povreda pokazuju da se ova krivicna dela prema ženama cešce vrše u dane u toku nedelje. tipicna nocna krivicna dela. a najrede leti kada škola ne radi. Do slicnih podataka došlo se i istraživanjem ubistava izvršenih od strane žena koje je u Srbiji sprovela KonstantinovicVilic. Takode. na primer. pokazalo je da je najmanje ubistava izvršeno u periodu od januara do februara a najviše u septembru i da je nešto više ubistava izvršeno u toplijim godišnjim dobima. istraživanje ubistava u Sloveniji (1954-1967) pokazalo je da žene vrše ubistva najcešce u prolece i leto.46 Istraživanje ubistava u Jugoslaviji u periodu 1960-1964. istraživanja ukazuju na izvesne razlike u pogledu vremena njihovog javljanja u zavisnosti od pola žrtve.50 Postoje izvesne pravilnosti i u pogledu doba dana u kojem se krivicna dela vrše.48 Podaci o viktimizaciji za SAD u periodu 1973-1984 pokazuju da su krade manjih vrednosti (do 50$) bez kontakta sa žrtvom najcešce u septembru. a prema muškarcima u dane vikenda. a najmanje u jesen. Kada su u pitanju krvni delikti.49 Rasporedenost krivicnih dela u toku sedmice takode pokazuje izvesne tendencije.

_ Regionalne karakteristike kriminaliteta moguce je posmatrati uporedivanjem . One se mogu objasniti jedino delovanjem društvenih uticaja koji variraju u pojedinim vremenskim periodima. Prva promena desila se 1991.godine statistike su bile vodene na saveznom nivou za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. rodaci i komšije i da se oni najcešce vrše u kucnom prostoru u kojem žene-domacice provode veci deo dana same ili sa decom tako da su dovoljno izolovane i lišene zaštite drugih i u toku dana što ucinilac zna i koristi ne cekajuci da padne mrak. Od 1991. godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije. do 1991. posebno u popodnevnim casovima.51 Takode. 90 SAŽETAK _ Prilikom tumacenja podataka o obimu. Naime. Najzad. njihovi statisticki podaci se vode odvojeno. nakon što su Srbija i Crna Gora postale zasebne države. Ove promene se moraju imati u vidu prilikom tumacenja promena u broju prijavljenih. oni to cešce cine u toku dana. _ Statisticki podaci o strukturi kriminaliteta pokazuju kakva je distribucija kriminaliteta na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu s obzirom na posmatrani kriterijum distribucije. Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta ne mogu se objašnavati klimatskim i biološkim faktorima iako takvi pokušaji postoje u kriminološkoj literaturi. pri cemu se mora voditi racuna da se porede podaci koji se odnose na iste teritorijalne jedinice. savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini. Od 2003. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi racuna o promenama u statistickoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države. Prilikom fenomenološke analize. starosti i polu. godine.objašnjava okolnošcu da su ubistva koja one vrše uglavnom usmerena na odbranu od nasilja koje trpe od strane muža ili drugog clana porodice kao i okolnošcu da se takvi sukobi odigravaju u kucnom prostoru i u toku dana. a rede nocu. struktura kriminaliteta se najcešce ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivicnog dela. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno. od 1999. To se može objasniti cinjenicom da krvne delikte prema 89 ženama najcešce vrše njihovi bracni drugovi. statisticki podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo.53 a objašnjenja ove vrste daju teorije o uzrocima kriminaliteta. optuženih i osudenih lica pre i nakon promena.52 Provalne krade u stanovima se cešce vrše u prepodnevnim casovima kada vlasnici nisu kod kuce. kada muškarci ubijaju ili telesno povreduju žene. godine.

odnosno u svetu. po raznim podrucjima unutar iste zemlje. Navedite opisno neke od karakteristika obima i dinamike kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990-2005.54 . ukoliko su raspoložive.rs/axd/god.ojp. Kakva je struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivicnog dela i uzrastu? 4. PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU 1.zis. Na taj nacin dolazi se do saznanja o razlicitoj regionalnoj rasprostranjenosti kriminaliteta koja se naziva još i “kriminalnom geografijom” i utvrduje se na bazi kriminalne statistike kao i na osnovu podataka dobijenih tehnikama za saznavanje tamne brojke kriminaliteta. Koje su karakteristike obima i strukture kriminaliteta u svetu? 6.gov. dinamike i strukture kriminaliteta? 2. izmedu seoskih i gradskih oblasti kao i pojedinih gradskih podrucja.rs/axd/istorija. danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana. nedeljama. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u razlicitim mesecima. Za sva istraživanja ove vrste zajednicko je da su došla do zakljucka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u razlicitim vremenskim periodima i da je moguce jedino utvrdivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivicnih dela. godina. Kako se posmatraju regionalne karakteristike kriminaliteta? 7.yu/publikacije.usdoj. To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovladuje u raznim godišnjim dobima.bg. Klasifikovanje se u metodologiji definiše kao odredivanje mesta nekog pojma u sistemu pojmova ili kao sredivanje pojmova u nekom podrucju stvari ili prava.gov.kriminaliteta u razlicitim zemljama.stat.gov/bjs _ Statisticki godišnjak Srbije http://webrzs. Da li postoje izvesne pravilnosti u vremenskoj rasporedenosti javljanja pojedinih krivicnih dela? KLJUCNE RECI kriminalna fenomenologija struktura kriminaliteta obim kriminaliteta ekologija kriminaliteta dinamika kriminaliteta KORISNE INTERNET ADRESE _ Pravosudni biro za statistiku SAD (The Bureau of Justice Statistics) www. Kakva je struktura kriminaliteta u Srbiji prema polu? 5.gov.htm _ Zavod za informatiku i statistiku http://www. 91 3. Na cemu treba zasnovati analizu obima.stat. kriminalitet.htm http://webrzs. prema nekim istraživanjima.php 92 V TIPOLOGIJE KRIMINALITETA U kriminologiji postoje razlicite klasifikacije i tipologije kriminaliteta. _ Pored razlika u prostornoj rasporedenosti. pokazuje i tendenciju razlicite vremenske rasporedenosti.

razgranicenju clanova deobe ili vrste roda i odredivanju roda kao najvišeg pojma. karakter i vrsta zaštitnog objekta. društvena opasnost. manje teža (krade.Utvrdena pravila klasifikovanja sastoje se u jasnom odredivanju pojma odnosno predmeta koji se klasifikuje. Ovoj podeli se prigovara da nije dovoljno jasna i precizna. laka (sitne krade. falsifikovanja.). Tipologije imaju za cilj da odrede u skupu jedinki odredene izdiferencirane tipove radi utvrdivanja pripadnosti jednog subjekta odredenom tipu. koje su od znacaja u okviru makrokriminološkog proucavanja. tako da u literaturi postoji veliki broj razlicitih podela po tipovima i grupama u okviru kriminaliteta. Zbog toga se nalaze drugi kriterijumi za tipologije i klasifikacije. mesto i vreme izvršenja itd. dok noviji kriminalitet obuhvata inkriminacije nastale usled odredenog razvoja društvenih odnosa i promena u tim odnosima (privredni ili ekonomski kriminalitet. dostojanstvo licnosti i moral. Drugi kriterijumi za podelu i klasifikovanje su: priroda izvršenih krivicnih dela. ubistva. odredivanju jedinstvenih principa klasifikacije. Sva krivicna dela imaju neke zajednicke elemente . saobracajna delinkvencija). predvidene su teže krivicne sankcije. Medutim. uvrede. klevete). Na osnovu klasifikacije stvaraju se odredene tipologije. pretnje. silovanja. po kojima se svrstavaju u istu kategoriju negativnih društvenih pojava – kriminalitet. osobina karakteristicnih za datu klasu predmeta ili pojava (princip deobe). . koji predstavlja karakteristiku sadržaja vrste ili pojedinacnog primerka. prevare). Takode.za teža krivicna dela. Navedeni kriterijumi osnovni su za pravne tipologije. lake telesne povrede. jer se može dogoditi da lakše krivicno delo ima teže posledice ili da lica koja izvrše “lako” krivicno delo spadaju u grupu recidivista ili opasnih profesionalnih kriminalaca. postoji podela na klasican kriminalitet i noviji kriminalitet.protivpravnost. lakša krivicna dela u saobracaju). krade sa obijanjem i provaljivanjem. iscrpnosti i adekvatnosti klasifikovanja. ovi kriterijumi nisu dovoljni za dalju klasifikaciju sa stanovišta mikrokriminologije. štetnost za pojedinca i društvo. Razlika izmedu navedenih grupa krivicnih dela je u kažnjavanju . teške telesne povrede. Prema kriterijumu težine i stepena društvene opasnosti krivicna dela se dele na: teška krivicna dela (na primer. zatim u potpunosti. Klasican kriminalitet obuhvata krivicna dela kojima se napadaju dobra i vrednosti koja se štite u svim društvenim sistemima (život i telo. utaje ili prevare. imovina i sl.

kod ove vrste zlocina postoji uvek manje ili više izražen motiv osvete. koji se. trgovina ljudima. istina malo prihvacena. 93 Od kriminoloških tipologija treba pomenuti Pinatelovu tipologiju prema kriterijumu preovladujucih motiva prilikom vršenja krivicnih dela. pretnje ili zloupotrebu moci prema drugom licu. c) “zlocin belih okovratnika” ciji su izvršioci pripadnici viših društvenih slojeva (utaja poreza. Kriminalitet nasilja Veliki broj krivicnih dela vrši se primenom nasilja ili uz pretnju nasiljem. recidivizam. organizovani kriminalitet. kriminlitet proganjanja. Pinatel razlikuje cetiri tipa zlocina: primitivni zlocin (nastaje iz trenutnog ispoljavanja kriminalne aktivnosti. Podelu kriminaliteta prema Milutinovicu moguce je izvršiti na sledece oblike kriminaliteta: privredni kriminalitet. „kriminalitet belog okovratnika”. podvodenje. nasilje na sportskim utakmicama. maloletnicka delinkvencija.58 . koji obuhvata kriminalnu delatnost zlocinackih udruženja. zlocini mržnje.Slicna ovoj podeli je podela na obican (konvencionalni) i organizovani kriminalitet. saobracajna delinkvencija. zlocin iz koristi (kriminalna aktivnost se sagledava kao jedini moguci nacin zadovoljavanja licnog interesa). zlocin iz pseudo opravdanih razloga (vrši se radi ostvarivanja “pravde” u oblasti javnih ili privatnih odnosa. nasilje u porodici. Organizovani zlocin. o njemu najviše znamo i njega se najviše plašimo. trgovina drogom). bez kontrole. mobing). recidivizam i kriminalitet žena. profesionalni kriminalitet i maloletnicka delinkvecija.). privredni (ekonomski) kriminalitet. politicki kriminalitet. terorizam. provala). profesionalni kriminalitet. seksualna delinkvencija.55 Sa obicnim (konvencionalnim) kriminalitetom se najcešce srecemo. imovinski kriminalitet. korupcija. kršenje zakona o kompanijama i sl. korupcija.57 U ovom udžbeniku analizirani su sledeci tipovi kriminaliteta: kriminalitet nasilja (krvni delikti. prema Pinatelu. raspolaže sa mnogo manje znanja i podataka. dok se o organizovanom kriminalietu. saobracajna delinkvencija. pomešan sa altruizmom i ideološkim razlozima)56 i organizovani zlocin. Jedna od tipologija. politicka delinkvencija. b) ilegalne unosne aktivnosti kojima se dolazi do zarade korišcenjem tudih poroka (tajno držanje kockarnica. odnosi se na razlikovanje zlocina sa žrtvama i zlocina bez žrtve. 1. Nasilje znaci upotrebu sile. odlikuje se voljom i namerom za vršenje krivicnih dela i manifestuje se kroz tri oblika: a) organizovan zlocin brutalnog i agresivnog karaktera (reket. u izlivu besa).

Ljudi sve cešce pribegavaju nasilju za rešenje medusobnih sporova i sukoba. gradanski ratovi. Feministicka literatura i feministicka orijentacija u kriminologiji uticali su da porodicno. najcešce kao deo politicke strategije).59 Kriminalitet nasilja se definiše kao ekstremni oblik ispoljavanja agresije. braka i porodice (nasilje u porodici). Postoje i druge klasifikacije kriminaliteta nasilja prema kriterijumu oblika u . deci. povreduje ili ugrožava integritet licnosti. izazivaju prave 94 eksplozije nasilja i agresije. U savremenim uslovima života znacenje kriminaliteta nasilja postalo je još šire jer dolaze do izražaja razliciti oblici nasilja (fizickog. psihickog. Lokalni. Obim kriminaliteta nasilja u savremenom društvu mnogo je veci nego ranije. ali se smatralo da je primena nasilja prema clanovima porodice “porodicna stvar”. spontano nasilje (kao pojedinacno ponašanje). seksualno i nasilje nad decom postane društveno vidljivo. planiran i organizovan.60 Kriminalitet nasilja može da se javi kao organizovano nasilje (kolektivni akt. urbanizaciju i migraciju stanovništva. seksualnog) izvršeni u okviru porodice. slobode odlucivanja i kretanja. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata one kriminalne aktivnosti kojima se. taoci).Inkriminisanje kriminaliteta nasilja kao posebnog krivicnog dela ne postoji u krivicnim zakonima. To su krivicna dela protiv života i tela (lišavanje života. racionalno postavljen. vec postoje krivicna dela kod kojih je nasilje elemenat bica krivicnog dela ili nacin njihovog izvršenja. ritualno nasilje (krvna osveta) i instrumentalno nasilje (ucene. sredstvima fizicke ili psihicke prinude. povrede tela. odnosno primenom sile ili pretnje da ce se sila primeniti. Delikata sa elementom nasilja ima mnogo i raznovrsni su oblici takvih ponašanja. te se možemo razmišljati o samouništenju ljudske vrste. ugrožavanja). nerešeni socijalni problemi koji prate industrijalizaciju. ljudi su u stanju da nasilje vrše neutralno bez moralnog i emotivnog ukljucivanja. onda je sasvim jasno da moguci izgledi nasilja i agresije imaju fantasticne razmere. starim i nemocnim osobama. Ako se ima u vidu snaga savremenih sredstava za masovno uništavanje. dostojanstva licnosti i morala. licne sigurnosti. suprotnosti u društvenom razvoju. Ovi oblici nasilja postojali su i ranije. Zahvaljujuci napretku tehnike. Sve te razlicite oblike ispoljavanja nasilja povezuje agresivnost izvršioca prema žrtvi u razlicitim varijantama i razlicitog intenziteta. najcešce prema ženama. otmice. daleko od društvenog saznanja.

zatvaranje. ona protiv slobode i prava gradana (protivpravno lišenje slobode. emocionalni. represivno (odnosi na kršenje osnovnih gradanskih i politickih ljudskih prava) i nasilje prema integritetu ljudi (alienating violence.). “zlocin mržnje” koji se vrši zbog pripadnosti odredenoj rasi. pripadnosti polu. Ovaj pisac razlikuje kao posebnu kategoriju zlocina. usled duhovnih ili telesnih nedostataka i sl. indirektno nasilje (sastoji u posrednom delovanju. iznudivanje iskaza. pritisci ili tortura. kao i brutalna postupanja koja dovode do fizickih povreda i ugroženosti i psihicke patnje (nasilno preseljavanje i odvodenje ljudi. zlostavljanje zloupotrebom položaja ili ovlašcenja). polna sloboda i polni moral (seksualni delikti). kidnapovanje. ispoljava se u deprivaciji covekovih prava na psihološki. mucenje i sl. nasilje izmedu maloletnickih bandi. nasilje u porodici). zatim. psihicko zlostavljanje. kulturni ili intelektualni integritet ). sudelovanje u grupi koja sprecava službeno lice u vršenju službene radnje) i nasilnicko ponašanje na 95 javnom mestu. religiji.63 On razlikuje: nasilje u porodici. zlostavljanje starih ljudi i zlostavljanje izmedu brace i sestara. indirektnoj povredi prava na život. genocid. razbojnicka krada). kriminalne aktivnosti kojima se napada život i telo (krvni delikti. silovanje. starosti. politicki delikti nasilja. politickoj ili seksualnoj orijentaciji. neukazivanju pomoci.64 U literaturi se navodi da kriminalitet nasilja treba da obuhvati. etnickoj pripadnosti. prinudni rad. nasilje u školi. odbijanju pružanja pomoci žrtvama nesreca ili prirodnih katastrofa. fizicko zlostavljanje) i zlocini protiv covecnosti i medunarodnog prava (ratni . Takode se. propuštanju i zanemarivanju) 61. ali i druga kriminalna ponašanja ucinjena iz koristoljublja uz primenu sile (razbojništvo. pre svega. ratne zlocine masakre civila. protiv javnog reda i pravnog saobracaja (sprecavanje službene osobe u vršenju poslova sigurnosti.62 Podelu delikata nasilja na nekoliko tipova i podtipova izvršio je Hans Joachim Schneider. tortura. kao najteži oblici ispoljavanja kriminaliteta nasilja. zlostavljanje žene/supruge. Tako je moguce razlikovati: direktno nasilje (ispoljava se kroz namerno povredivanje i narušavanje fizickog i psihickog zdravlja ljudskog bica i obuhvata sve vrste ubistava. navode terorizam.kome se nasilje pojavljuje. Pojavni oblici nasilja u porodici su: fizicko zlostavljanje dece. (politicka ubistva.

znatan broj nasilnika potice iz nepotpunih. nacionalne ili etnicke grupe genocid). u celini. besposlicara. obrazovni nivo nasilnika je nizak i ima mnogo nezaposlenih. mada ima i onih koji su migrirali i žive u vecim i srednjim urbanim anglomeracijama. ali nije ekstremno nizak. stambena situacija nije najbolja. ekonomski status porodica iz kojih poticu je ispod proseka. Krivicna dela koja najcešce vrše mlada lica su ubistva (30-35 godina). posebno onih u kojima nedostaje otac. medu nasilnicima ima mnogo skitnica. kao i psihopata i neuroticara. nasilnici i njihovi roditelji uglavnom poticu sa sela ili malih urbanih anglomeracija. procenat osudivanih u porodicama nasilnika nešto je iznad proseka. jedan deo nasilnika nije formirao sopstvenu porodicu posle napuštanja roditeljske porodice. ali nije izrazito nizak. mladeg uzrasta i srednjih godina. ali. profesionalni status roditelja nasilnika je nizak. porodice nasilnika ne pripadaju delinkventnoj populaciji. manje je onih koji poticu iz vecih ili velikih gradova. osobe ženskog pola takode ucestvuju u kriminalitetu nasilja vršeci najviše krivicna dela telesne povrede i zlostavljanje dece. Nasilnici poticu iz porodica sa niskim obrazovanjem i kvalifikacijom. ali je daleko od izrazito nepovoljne. telesne povrede (35-40 godina). razbojništva (18-25 godina). ekonomski status nasilnika je ispod proseka. razorenih porodica.65 Istraživanje o socijalnim obeležjima nasilnika ukazalo je na niz obeležja izvršilaca ovog oblika kriminaliteta. Prema ovom istraživanju. oni koji su zaposleni pretežno rade poslove koji ne zahtevaju nikakvu ili zahtevaju vrlo nisku kvalifikaciju i to u privrednim granama koje imaju slabu kvalifikacionu strukturu zaposlenih i nizak dohodak. Kriminološkim istraživanjima kriminaliteta nasilja utvrdeno je da su dela nasilja dominantna karakteristika osoba muškog pola. Najveci broj izvršilaca živi u braku. zatim u vanbracnoj zajednici ili su razvedeni i imaju veci broj dece. pretežan deo nasilnika potice sa sela i živi na selu. odnosno do 45 godina. sistematsko uništavanje verske. lica sa asocijalnim i sociopatskim ponašanjem.zlocini. u porodicama nasilnika mnogo je alkoholicara i lica sa psihickim poremecajima.66 .

Pojavni oblici krvnih delikata su: ubistva. Krivicnopravno definisanje ubistva svodi se na odredivanje objekta napada. ugrožavanje opasnim orudem pri tuci ili svadi. nasilje u sportu. 96 Kriminološka istraživanja pokazuju da medu izvršiocima krvnih delikata. excusable homicide). navodenje na samoubistvo i pomaganje pri samoubistvu. Sa umorstvom se izjednacava ubistvo srodnika po uzlaznoj liniji. povreduje ili ugrožava život. kriminalitet proganjanja i mobing.1. radnje izvršenja. trgovina ljudima radi oduzimanja organa ili dela tela. besposlicenja i kocke. Izmedu krivicnih zakona pojedinih zemalja postoje razlike u vrstama ubistava. 1. Osim odredivanja pojma ubistva. osveta i ljubomora. nepružanje pomoci.Kriminalitet nasilja obuhvata: krvne delikte. Motivi izvršenja krvnih delikata najcešce su: koristoljublje. nižeg obrazovnog i kvalifikacionog nivoa. zlocine mržnje.67 Švajcarsko i ranije važece nemacko zakonodavstvo razlikovali su namerno . ubistvo trovanjem i svirepo ubistvo izvršeno mucenjem i varvarskim sredstvima.1. ubistvo bez predumišljaja (Manslaughter) i opravdano. kao i delikte nasilja uopšte. delikte nasilja u porodici. nedozvoljen prekid trudnoce. seksualne delikte.1. znaci oni delikti kojima se oduzima život. terorizam. ucestvovanje u tuci u kojoj je neko lice lišeno života ili mu je naneta teška telesna povreda. pa. posebno alkoholizma. sa nešto nižim ekonomskim statusom od proseka (ali nisu ekonomski i egzistencijalno ugroženi). koji izaziva razdražljivost i žestoku agresiju. trgovinu ljudima. 1. propisima krivicnih zakona utvrduju se vrste ubistava. Ubistvo Ubistvom se uništava ljudski život i zbog toga se u krivicnim zakonicima ubistvo svrstava u krivicna dela protiv života i tela. U anglosaksonskom pravu homicid obuhvata: ubistvo sa predumišljajem (Murder). U francuskom pravu postoji razlika izmedu umorstva ili ubistva sa predumišljajem (meurtre) i obicnog ubistva (assasiant). telo i zdravlje. da oni poticu iz deficijentnih porodica usled razvoda braka i da u porodici ima socijalno patoloških pojava. posledice. izvinjavajuce ubistvo (lawful. preovladuju mladi muškarci. izlaganje opasnosti napuštanje nemocnog lica. telesne povrede. samim tim i u krivicnopravnim tipologijama. oblika vinosti i kazne kod krivicnog dela ubistva. tako da postoje krvni delikti izvršeni u afektivnim i posebnim psihopatološkim stanjima. Istraživanja krvnih delikata sa psihijatrijskog aspekta ukazuju na znacajan uticaj afekta. Krvni delikti Pod krvnim deliktima podrazumevaju se svi oblici napada na život i telesni integritet coveka.

S obzirom na te posebne okolnosti. umorstvo (Mord) i ubistvo (Totschlag). (cl.ubistvo (vorsätzliche Tötung). kao teško ubistvo. 115-118 KZ RS). dok je obicno ubistvo bilo ubistvo bez predumišljaja. lišenje života iz koristoljublja radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivicnog dela. ubistvu deteta pri porodaju ili ubistvu iz samilosti.113 KZ RS). Kvalifikovana (teška) ubistva postoje kada je umišljajno ubistvo izvršeno na takav nacin i pod takvim okolnostima koji mu daju veci stepen društvene opasnosti što dovodi do težeg kažnjavanja. Novelirani Krivicni zakonik Nemacke predvida tri oblika ubistva: obicno ubistvo (Totschlag). više vrsta teškog ubistava sa kvalifikatornim okolnostima koje ga cine težim i društveno opasnijim (cl. Ova ubistva se dalje dele na nekoliko vrsta prema razlicitim kriterijumima: nacinu izvršenja (ubistvo na svirep i ubistvo na podmukao nacin). Kao posebne vrste ubistava (u teoriji krivicnog prava nazvane privilegovanim) zakon predvida ubistvo na mah. lišenje života iz samilosti i nehatno lišenje života (cl. umorstvo (Mord) koje obuhvata pokušano i završeno ubistvo sa predumišljajem (vorsätzliche Tötung) i ubistvo deteta (Kindestötung). kao i umišljajno lišenje života više lica. lišenje života pri bezobzirnom nasilnickom ponašanju.114) i ubistva sa manjim stepenom društvene opasnosti (cl. lišenje života deteta ili bremenite žene. lišenje života pri izvršenju krivicnog dela razbojništva ili razbojnicke krade. lišenje života clana porodice koga je izvršilac prethodno zlostavljao.68 Odredbama Krivicnog zakonika Republike Srbije69 inkriminisano je lišenje života bez posebnih kvalifikatornih okolnosti (cl.115-118 KZ RS). lišenje života i istovremeno umišljajno dovodenje u opasnost života još nekog lica. lišenje života službenog ili vojnog lica pri vršenju službene dužnosti. ubistvo deteta pri porodaju. ubistvo radi . Obicno ubistvo se sastoji u umišljajnom lišavanju života drugog lica bez kvalifikatornih okolnosti koje ubistvo cine težim ili bez posebnih okolnosti koje ubistvo cine privilegovanim. pobudama izvršioca (ubistvo iz koristoljublja. iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda. 97 a ne radi se o ubistvu na mah. Umorstvo se definisalo kao namerno ubistvo izvršeno sa predumišljajem. 113 i 114 KZ RS). razlikuju se: lišenje života na svirep ili podmukao nacin.

ubistvo kojim se sa umišljajem dovodi u opasnost život još nekog lica.ucinilac je svestan da žrtva trpi bolove velikog intenziteta. U krivicnopravnoj literaturi se istice da ova vrsta ubistava ima objektivna i subjektivna obeležja. Dok su krivicnopravne tipologije koncentrisane na zlocin. samoživih pobuda) ili druge niske pobude (radi zadovoljenja nastranih seksualnih potreba. U krivicnopravnoj teoriji i sudskoj praksi se smatra da su ubistvo žrtve na spavanju i ubistvo trovanjem ubistva na podmukao nacin. Svako ubistvo je na izvestan nacin surovo i svirepo. Primeri ovog oblika ubistva su: ubistvo radi ostvarenja nasleda. porodica ubijenog se sveti tako što ubija ubicu ili drugog muškog clana zajednice kojoj ubica pripada).prikrivanja drugog krivicnog dela.71 Ubistvo iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda razlikuje se od drugih oblika ubistava po motivu izvršenja. ali je neosetljiv i hladnokrvan prema njenim mukama. Izvršilac koristi poverenje koje ima žrtva prema njemu i postupa sa zlom namerom. u momentu kada žrtva to ne ocekuje. Ubistvo na svirep nacin postoji kada ucinilac nanosi žrtvi prekomerne fizicke i psihicke bolove. za nagradu i sl. Ubistvo iz koristoljublja predstavlja lišavanje života drugog lica u nameri da se za sebe ili drugog pribavi materijalna korist (povecanje imovine ili sprecavanje njenog smanjenja). druga bezobzirna osveta (ucinilac izvršava ubistvo iz egoistickih.72 98 U kriminološkoj literaturi postoje brojne klasifikacije ubistava prema razlicitim kriterijumima. okolnosti izvršenja i posledici (ubistvo pri bezobzirnom nasilnickom ponašanju. pohlepe i sl.70 Ubistvo na podmukao nacin postoji kada ucinilac napada na život žrtve prikriveno. koja ne mora da bude protivpravna vec pravno dozvoljena. ali se ova vrsta kvalifikovanog ubistva karakteriše posebno izraženom surovošcu jer se žrtvi nanose takve muke. oslobodenja od neke imovinske obaveze. ubistvo clana porodice kojeg je prethodno zlostavljao). kriminološke . Subjektivna obeležja se odnose na stav ucinioca prema žrtvi . osobenosti žrtve (ubistvo službenog lica pri vršenju službene dužnosti. ostvarenja dobiti. Motiv izvršenja može da bude krvna osveta (za ubistvo ili na drugi nacin skrivljenu prouzrokovanu smrt. potajno. patnje i bolovi koji po svom intenzitetu prelaze bolove koji obicno nastaju prilikom lišenja života. lukavo. ubistvo deteta ili bremenite žene. iz krvne ili bezobzirne osvete ili drugih niskih pobuda).). ubistvo više lica).

pljacke. Tipologije koncentrisane oko uloge koju imaju ubice prilikom izvršenja ubistva poznate su kao bihejvioristicki sistem tipologije. ubistvo radi prikrivanja drugog krivicnog dela. razbojnik ne misli da se na ovaj nacin “potrudi”. Njemu nedostaju okretnost prstiju. ubistva pri posebnim situacionim okolnostima izolacije. ubistvo iz koristoljublja. 1984.). seksualno ubistvo. Za razliku od sitnog lopova koji uzima i iznosi novac “ispod jastuka onih koji spavaju”. kao i atipicne situacije dela koje nastaju s vremena na vreme i nemaju praktican znacaj. ubistva iz religioznih pobuda (Middendorf. Osim toga. Osnovno je da se ove tipologije oslanjaju na biološka (antropološka. najprimitivnija kategorija je ubistvo prilikom razbojništva. masovna ubistva. U velikoj grupi ubistava iz koristoljublja. Posle izvršenja konfliktnog ubistva može da dode do samoubistva ako postoji psihicki poremecaj u vidu depresije. fizicka) i psihološka obeležja zlocinaca. ubistva iz politickih razloga i u ratu.74 Slicnu tipologiju kao Midendorf sacinio je Hans von Henting. konfliktno ubistvo.73 Poznata je klasifikacija koju je dao Midendorf (Middendorff). koja vrše duševno bolesna lica. Tipologije koje polaze od zlocinca uglavnom prate osnovno teorijsko opredeljenje autora. izmedu bracnih partnera ili u okviru porodice izmedu njenih clanova. kod ove vrste ubistava cesto se ispoljavaju afekti u ekstremno jakom stepenu. zatim ubistva iz politickih pobuda.76 Konfliktna ubistva se najcešce javljaju u braku.samopomoci. ubistvo radi prikrivanja nekog drugog izvršenog krivicnog dela. On razlikuje nekoliko vrsta ubistava prema kriterijumu motiva izvršenja: konfliktno ubistvo.tipologije ubistava polaze od zlocinca. te se tako mogu razlikovati biološke i psihološke tipologije. ubistva radi ostvarenja sopstvenog prava . . opisujuci karakteristike ubistva kao pojedinacne pojave. ubistvo bez motiva. Ono što on poseduje je jedino i samo sirova snaga. smatra Henting. postoje i “ubistva bez motiva”.75 Zavisno od situacije izvršenja ubistva (Mordsituationen). on razlikuje: ubistvo iz koristoljublja. ubistvo iz seksualnih pobuda. strpljenje i tehnika. njegove uloge u nastajanju zlocina i motiva izvršenja ubistva.77 Za razliku od navedenih kategorija ubistava koja imaju motiv.

reaktivno nasilje. Religiozna ubistva mogu da budu povezana sa satanizmom i/ili okultnim stvarima. ono se zgražava nad njegovim delima i nalazi se u sasvim opravdanom strahu. izvršavaju samoubistvo ili ginu prilikom pokušaja hvatanja od strane policije.81 Prema definiciji koji je dao Nacionalni centar za žrtve zlocina u SAD. gde se primarni motiv iscrpljuje samim ispoljavanjem nasilja. nakon cega je žrtva unakažena. Iako su serijske ubice relativno retke u poredenju sa brojem obicnih ubistava ili nasilnim zlocinima uopšte. izvršenje ovakvog zlocina predstavlja kraj delovanja satanisticke grupe jer je mala verovatnoca da ce ostati neotkrivena posle izvršenja zlocina. nanošenjem povrede odnosno uništenjem druge osobe). Zlocini su najcešce u vezi sa ili predstavljaju kulminaciju ekstremne seksualne preverznosti i brutalnog ubistva. koji se.82 Za razliku od masovnog ubistva. instrumentalni (nasilje je prevashodno sredstvo za postizanje nekog drugog cilja. masovne ubice se razlikuju od serijskih po tome što deluju odednom ubijajuci veliki broj ljudi. serijsko ubistvo predstavlja viši manifestacioni nivo nasilnog kriminaliteta.83 . društvo ima negativniji stav prema serijskom ubici. što deluju nasilno ispoljavajuci svoj bes i što.79 Satanisticka ubistva se definišu kao racionalno isplanirano lišenje života jednog ili više lica uz izvodenje tacno odredenog satanistickog rituala80 U ukupnom broju ubistava ovaj oblik religioznih ubistava zastupljen je u veoma malom broju. Ubistva su akt ocajanja. po pravilu. Višestruka ubistva mogu da se podele na dve kategorije: masovna ubistva i serijska ubistva. frustracija. nemoci. 99 Masovno ubistvo se definiše kao lišenje života tri ili više lica na istom mestu u isto vreme ili u jednom kracem vremenskom periodu na istoj teritoriji. Takode. koji se ispoljava kroz ekstremno strašne radnje izvršene prema nedužnim žrtvama. besa i neprijateljstva. posle izvršenja dela.U okviru kriminoloških klasifikacija ubistava postoji klasifikacija na: ekspresivni (afektno. svodi na materijalnu dobit) i nehatni homicid (najcešce i vezi sa socijalnim prilikama).78 U posebnu kategoriju ubistava izdvojena su satanisticka ubistva.

Levin & Fox. nesloga u porodici.5% . a bez saucesništva 84.1%. Kajzer (Kaiser. ubice muškog pola najviše su koristili pištolj i nož.U okviru kategorije masovnih ubistava postoji veci broj klasifikacija. 1986. Cesto ove klasifikacije istovremeno predstavljaju i klasifikaciju izvršilaca ubistava. 1986. a žene preostali broj.3% ubistava. najviše ubistava izvršeno je sa direktnim umišljajem . 1994. Istraživanje ubistava u Makedoniji86 (period 1973-1983) pokazalo je da je i na ovom podrucju izrazitije ucešce izvršilaca ubistva oba pola sa seoskog podrucja (muškarci 66. nesloga u braku. najcešci motivi izvršenja ubistava bili su: netrpeljivost. 1997. 1990). Kelleher. Rowlands. Holmes & Holmes. vatrenim oružjem. najveci broj ubistava zbog poremecenih bracnih i porodicnih odnosa i iz koristoljublja izvršen je u stanovima. ljubomora. Klasifikacije masovnih ubistava se mogu smatrati kriminološkim i viktimološkim (Busch & Cavanaugh. izvršioci uzrasta od 18-25 godina pojavljuju se u podjednakoj srazmeri na seoskom i gradskom podrucju. dok su žene izvršavale ubistvo 100 najcešce davljenjem i gušenjem rukama. sukob oko stvari ili imovine. osveta. Najmanje žena ubica bilo je u Sloveniji. izvršioci od 26-45 godina javljaju se u nešto vecem obimu u gradovima.5%.91. U pogledu sredstava izvršenja. 1980) zakljucuje da je ubistvo delikt muškaraca jer je oko 90% ubica muškog pola. Neposredno mesto izvršenja ubistva razlikuje .15. 1994. 1996. uvrede i ponižavanja. Osim toga. Statisticki podaci i dosadašnja istraživanja pokazuju da je najveci broj ubica muškog pola.5%. Rappaport. G.4%).. najviše ubistava iz osvete i krvne osvete izvršeno je na seoskim podrucjima zbog spora medu zemljoradnicima. tupim predmetom i sekirom. obest.85 Prema ovom istraživanju u istraživanom vremenskom periodu muškarci su izvršili 87. Vecina klasifikacija zasnovana je na proucavanju pojedinacnih slucajeva ili na malom broju slucajeva koji imaju neku zajednicku odliku. Vojvodini. Gresswell & Hollin. 1988. Dietz. na Kosovu i u Makedoniji. najviše ubistava na celoj teritoriji izvršeno je nožem.84 Slicni podaci o rasprostranjenosti ovog oblika krvnih delikata po polu navedeni su u kriminološkom istraživanju ubistava na teritoriji nekadašnje SFR Jugoslavije u periodu 1960/1964. dok je starosna kategorija od 45 godina pa nadalje karakteristicna za selo. u saucesništvu je izvršeno manje ubistava . žene 71. a u Crnoj Gori vatrenim oružjem.

dok je prema trecem istraživanju (1992. prema drugom istraživanju (1983.121 KZ RS) i lake telesne povrede (cl. sa nižim obrazovanjem i nezaposlena. smatra se kvalifikovanim oblikom ubistva na svirep i podmukao nacin. Prema istraživanju kriminaliteta žena u Srbiji (1960-1963) od 85 žena ubica najviše je onih od 30-35 godina. slicna je situacija kao i sa ubistvima izvršenim od strane muškaraca . polju i šumi.obicna teška telesna povreda (kada ucinilac krivicnog dela drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši).121) razlicite oblike teških telesnih povreda: .) najzastupljenije su žene uzrasta od 26-30 godina. Postoji opravdana kritika ove sudske prakse jer ovakav nacin izvršenja ubistva. što je uslovljeno cinjenicom da su aktivnosti žene uglavnom vezane za ovaj prostor.88 Kao sredstvo izvršenja ubistva žene najcešce koriste sekiru i nož. koje je usledilo posle duževremenog maltetiranja i nasilnickog ponašanja muža u braku. a u prošlosti je korišcen i otrov. jedan od cešcih nacina izvršenja ubistava od strane žena – ubistvo muža na spavanju. prestrašenosti i odsustva svake društvene pomoci u traženju izlaza iz. Zatvoren prostor (soba. za nju.122 KZ RS). bezizlazne situacije. nije izraz podmuklosti žene. Istraživanjem ubistava koja vrše žene87 utvrdeno je da žene izvršavaju sve vrste ubistava kao muškarci i ubistvo deteta pri porodaju. vec je pre posledica njene fizicke nemoci. kuhinja) u vecini slucajeva je mesto izvršenja pojedinacnih ubistava. I u gradskoj i u seoskoj sredini u podjednakom broju se vrše ubistva u ugostiteljskim objektima.osobito teška telesna povreda (kada ucinilac drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje tako teško naruši da je usled toga doveden u opasnost život . U pogledu geografske rasprostranjenosti ubistava koja vrše žene.se u gradskoj i seoskoj sredini . . dok se na selu ona vrše najcešce u kucama. 1. zavisno od težine narušenog telesnog integriteta ili zdravlja.1.) najviše žena ubica u vreme izvršenja dela imalo 46-52 godine.2.u gradovima se ubistva najcešce vrše na ulici.to je kriminalitet vezan uglavnom za seosku sredinu kako po mestu izvršenja dela tako i po boravištu izvršilaca. Starosna struktura žena koje su izvršile krivicno delo ubistva razlikuje se zavisno od uzorka koji je bio predmet istraživanja. Vecina žena ubica je udata ili razvedena. KZ RS (cl. One mogu da se manifestuju kao teške (cl. Telesne povrede Telesne povrede se sastoje u narušavanju telesnog integriteta ili zdravlja coveka. u parkovima i na drugim javnim mestima. Prema dosadašnjoj sudskoj praksi.

Za razliku od žena. Kao kod ubistava. Medu izvršiocima telesnih povreda znatno je veci broj punoletnih izvršilaca nego maloletnika. dok žene cešce nanose povrede gadanjem raznim predmetima.teška telesna povreda na mah.3 KZ RS). kod muškaraca je upotreba fizicke sile najcešca.povredenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštecen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna neposobnost za rad povredenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost).teška telesna povreda ucinjena iz nehata i . prvenstveno njihova fizicka inferiornost u odnosu na muškarce i vezanost za domacinstvo i kucne poslove. To se objašnjava okolnošcu da su pretežno žene žrtve lakih telesnih povreda koje vrše žene. Žene cešce telesno povreduju posle duževremenog i trajnog poremecaja medusobnih odnosa sa žrtvom. . sredstva izvršenja lakih i teških telesnih povreda još više su odredena polom nego što je to slucaj sa nacinom izvršenja. ali se uglavnom ove povrede nanose udaranjem raznim predmetima. Prema rezultatima ovog istraživanja. Nacini i sredstava izvršenja telesnih povreda su razliciti. . .3 KZ RS) i razbojništva (cl.206 st.1. 1. 101 Teška telesna povreda može biti nanesena sa umišljajem prilikom izvršenja krivicnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu . Kod lakih telesnih povreda mnogo je manja razlika izmedu muškaraca i žena u pogledu upotrebe fizicke sile.teška telesna povreda kvalifikovana smrcu.205 st. pa je samim tim za savladivanje otpora druge žene u proseku dovoljna i fizicka sila. Prema jednom istraživanju89. muškarci cešce nanose telesne povrede putem uboda nego što to cine žene.razbojnicke krade (cl. Prema tvrdenju Kajzera (Kaiser. Razbojnicka krada i razbojništvo Razbojnicka krada i razbojništvo pripadaju ne samo imovinskom kriminalitetu.3. tako i kod krivicnih dela telesnih povreda preovladuju muškarci kao izvršioci.1993) samo 12% izvršilaca telesnih povreda su žene. koje retko upotrebljavaju fizicku silu za nanošenje teške telesne povrede. dok se pri nanošenju telesnih povreda muškarcu moraju da koriste i druga sredstva. Tu na najneposredniji nacin dolaze do izražaja specificne biološke karakteristike i obeležja socijalnog položaja žene.

Posebna društvena opasnost nasilja u porodici proizilazi iz . Statisticki podaci o prijavljenom kriminalitetu pokazuju da je poslednjih godina došlo do znatnog porasta ovih oblika krvnih delikata. Nasilje u porodici je univerzalna pojava. Razbojništvo i raz102 bojnicka krada se takode smatraju deliktima koje najcešce vrše muškarci. Krivicno delo razbojništva (cl. Ukoliko je prilikom izvršenja razbojnicke krade ili razbojništva neko lice lišeno života postoji krivicno delo teškog ubistva (cl. Drugi vid ispoljavanja ovog krivicnog dela postoji ukoliko vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara. kao što je pravo na život. 4 KZ RS). dok kod je kod treceg oblika sa umišljajem nanesena teška telesna povreda ili je u izvršenju dela ucestvovalo više izvršilaca. koja prožima sva društva. 1. 114 tac. Za postojanje drugog oblika ovog krivicnog dela potrebno je da vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara.90 Ono spada u red najtežih oblika nasilja jer se njegovim ispoljavanjem krše osnovna ljudska prava i slobode clanova porodice. Najzastupljenija kategorija izvršilaca od 18-24 godine i veliki je udeo prethodno kažnjavanih lica (recidivista). nasilje u porodicnoj zajednici.206) se razlikuje od krivicnog dela razbojnicke krade po tome što je sila ili pretnja upotrebljena radi oduzimanja tude pokretne stvari u nameri da se pribavi protivpravna imovinska korist sebi ili drugome.2. pravo na slobodu i bezbednost. Krivicni zakonik RS predvida tri oblika krivicnog dela razbojnicke krade (cl. pa u nameri da zadrži ukradenu stvar upotrebi silu ili pretnju da ce neposredno napasti na život ili telo. a treci ako je došlo do nanošenja teške telesne povrede sa umišljajem ili je delo izvršilo više lica. bez obzira da li je u važecem zakonodavstvu predvideno kao krivicno delo i da li je izvršilac nasilja prijavljen organima gonjenja. dok je udeo žena znatno manji (Kaiser. psihicki i seksualni integritet i dr. sve kulture i sve regione sveta.205). a u težim slucajevima umišljajno se nanosi teška telesna povreda.vec i krvnim deliktima jer se prilikom izvršenja ovih krivicnih dela upotrebljava sila ili pretnja prema nekom licu. Nasilje u porodici se definiše kao primena fizicke i psihicke sile prema clanovima porodice uz ugrožavanje i povredivanje domena sigurnosti i odnosa poverenja i ispoljavanje kontrole i moci nad clanovima porodice. Domestic Violence). 1993). Prvi oblik postoji kada je neko lice zateceno prilikom izvršenja krivicnog dela krade. kucno nasilje. pravo na fizicki. Nasilje u porodici Jedan od posebno društveno opasnih oblika kriminaliteta je nasilje u porodici (porodicno nasilje.

Deklaracija o politici suprotstavljanja nasilju prema ženama u demokratskoj Evropi98 od 1993. koji su doveli do dominacije i diskriminacije nad ženama od strane muškaraca i sprecavanja potpunog napretka žena. seksualno i psihicko nasilje). pored ostalog. da se jasno odredi šta se podrazumeva pod .95 Deklaracija o eliminaciji nasilja prema ženama od 1993.. izaziva nesagledive posledice i na individualnom i na društvenom planu. Nasilje nad ženama u porodici od 2002.cinjenice da se u vecini slucajeva nasilje ponavlja najmanje dva puta prema istoj žrtvi i da postoji kontinuitet u ispoljavanju nasilja u odredenom. god.96 Pekinška deklaracija i Platforma za akciju od 1995. Ova globalna patološka pojava. nasilno ponašanje ljudi u svakodnevnim životnim odnosima. emocionalnoj vezi ili bivši bracni drugovi i sl..99 Polazište svih ovih medunarodnih akata je da „nasilje nad ženama predstavlja manifestaciju istorijski nejednakih odnosa društvene moci izmedu muškaraca i žena.. god. da se obuhvate najmanje tri vrste nasilja (fizicko.. traži da države prilikom definisanja nasilja u porodici u svojim zakonima i politickim dokumetima vode racuna o tome da je nasilje u porodici specifican oblik rodno baziranog nasilja. dužem vremenskom periodu. god. maloletnicka delinkvencija.92 kao osnovne celije društva.). vanbracnoj zajednici.”100 Potpisivanjem i ratifikovanjem medunarodnih instrumenata države imaju moralnu i politicku obavezu da zakonom zabrane kršenje ljudskih prava žena koja se dešavaju unutar porodice i da preduzimaju odredene mere prevencije i zaštite.101 103 U medunarodnim dokumentima se. god. kao i kontrolne taktike. god. izdvajaju se dokumenti UN i Saveta Evrope:94 Konvencija UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena od 1979.97 Deklaracija o politici suprotstavljanja nasilju prema ženama u demokratskoj Evropi od 1993. da se prilikom definisanja ovog oblika nasilja obuhvati širok krug zašticenih lica (osobe koje su u braku. kao posebno znacajni. Zato se može reci da ova patološka pojava.91 samo su deo negativnih posledica koje ova pojava izaziva. izaziva nesagledive posledice i na individualnom i na društvenom planu. i Preporuka Saveta Evrope 1582. god. nasilje prema clanovima porodice ozbiljno ugrožava samu instituciju porodice. enormno visoki ekonomski troškovi koje društvo placa za saniranje posledica nasilja u porodici. kojima su utvrdeni standardi ponašanja država potpisnica u oblasti nasilja u porodici. Povecanje kriminaliteta u društvu.93 Medu medunarodnim dokumentima. Zbog svojih karakteristika.

treba da reše sami clanovi porodice. Sukob izmedu društvenog interesa da se štite osnovne vrednosti (život i zdravlje. polako je sazrevalo shvatanje da je nasilje u porodici kriminalitet. najnasilnija grupa u društvu i da osoba ima više šansi da bude ubijena i povredena u porodici. najcešce je dugotrajno i pogada veoma bliske clanove porodice medu kojima bi trebalo da postoji slaganje. cast itd. veka. one u široj socijalnoj sredini dobro funkcionišu i postojanje nasilja se ne primecuje. Ispoljava se kroz primenu fizicke i psihicke sile. nego u bilo kojoj drugoj društvenoj sredini. ukoliko se ne radi o nanošenju težih povreda ili o lišenju života. da društvena opasnost ovog oblika kriminaliteta nije manja s obzirom na to da se vrši „u okviru porodice„ i da nasilje u porodici nije privatna stvar clanova porodice. Nasilje je veoma rašireno u svim regionima sveta i njegove najcešce žrtve su žene. da je nasilje u okviru porodice privatna stvar i da konflikte.) i prava na zaštitu privatnog i intimnog porodicnog života. pretucene žene i decu. (najcešce starim osobama). da iz definicije budu jasno vidljivi uzroci nasilja u porodici kao osnova za razvijanje efektivnih mera prevencije i zaštite. privrženost. iskrenost. nasilje prema deci. sve do kraja šezdesetih godina 20. Time je po prvi put pružena društvena podrška ženama koje su tražile . Posebno je znacajna društvena neupadljivost porodica u kojima postoji nasilje. nasilje u porodici nije sagledavano kao društveno negativno ponašanje. a manifestuje moc i kontrolu nad žrtvom. Posledice primene nasilja u porodici su razorne: nestaje odnos poverenja i privrženosti.103 deca i stare i nemocne osobe. dolazi do znacajnih promena fizickog i psihickog zdravlja žrtve. Engleskoj i drugim zemljama Zapadne Evrope otvorena su prva skloništa za žrtve porodicnog nasilja. fizicki integritet.105 Zahvaljujuci zalaganju aktivistkinja ženskog pokreta i druguh pokreta za prava žrtava nasilja u porodici i lobiranju za uvodenje efikasnih mehanizama zaštite. emotivna povezanost. Imajuci u vidu ucestalost nasilja u porodici.102 Nasilje u porodici može se javiti u više oblika: nasilje u braku.ekonomskim nasiljem. Tokom sedamdesetih godina u SAD. u literaturi se navodi da je porodica. Do preokreta u odnosu društva prema nasilju u porodici došlo je tek sedamdesetih godina 20. Dominiralo je shvatanje da je „dom covekova tvrdava”. cesto ne omogucava svestrano fenomenološko i etiološko izucavanje ove pojave i preventivno delovanje. Svaki od ovih oblika ukazuje na povredivanje i ugrožavanje domena sigurnosti i odnosa poverenja. ako se izuzmu policija i vojska. nasilje prema clanovima zajednickog domacinstva.104 Ipak. veka.

Arkanzasa. usvojen je 1978. Takode je donet sveobuhvatan Program za intervencije prilikom ispoljavanja nasilja u porodici predviden za primenu u lokalnim zajednicama.utocište. Na zakonodavnom planu zaštita žrtava nasilja u porodici razvijala se u dva pravca: kroz gradanskopravne mehanizma i krivicnopravnu regulativu. godine u Minesoti. Tako je pocelo lobiranje zakonodavca. godine. Njihov zahtev za organizovanom društvenom akcijom bio je pre svega upucen zakonodavcu i organima krivicnog gonjenja. Prvi programi edukacije i obuke za profesionalce koji se u svom radu srecu sa porodicnim nasiljem ustanovljeni su u SAD 1977. Poljske sadrže krivicna dela kojima se inkriminiše psihicko i fizicko nasilje u braku i porodici. akti104 vistkinje pokreta za pomoc pretucenim ženama osporile su tradicionalno videnje ovog problema kao poremecaja odnosa izmedu partnera koje treba ostaviti psihijatrima i bracnim savetovalištima. Krivicni zakoni Pensilvanije. donela Zakon o nasilju u porodici po kome policija prilikom dolaska na lice mesta u slucaju nasilja u porodici može da udalji nasilnika iz stana. cija primena omogucava da se uzme u obzir . Jedan od prvih zakona o nasilju u porodici donet je u ovoj državi 1979. Kalifornije u Americi i krivicni zakoni Švajcarske. kao i ozbiljnosti povreda koje se tom prilikom nanesu. Španije. Posle toga je više puta menjan i danas predstavlja jedan od najnaprednijih modela pravne zaštite od nasilja u porodici. Ubrzo zatim pocelo se sa izricanjem mere obavezne intervencije policije u situacijama svade ili tuce medu clanovima porodice. Danas je u Kanadi krivicno delo upotreba fizicke sile ili pretnje da ce se ona primeniti prema bilo kom licu. primenjuje se multivarijantni model.106 U Velikoj Britaniji je pocetkom osamdesetih godina 20. kojim su data ovlašcenja policiji da privede i zadrži nasilnika ukoliko postoje osnovi sumnje da je pocinio neko od nasilnih dela u porodici. Austrija je 1997. veka gradanskopravna zaštita od porodicnog nasilja dobila formu zakona. Nasilnik posle toga ne sme deset dana da se približava jer je oznacen kao opasan za porodicu. Zakon. angažovanje medija i senzibilisanje javnosti u SAD i zapadnoevropskim zemljama. Portugalije. Radi potpunog razumevanja uzroka nasilja u porodici u odredenom društvu. Izlazeci u javnost sa do tada nepoznatim podacima o rasprostranjenosti porodicnog nasilja.

a argumenti kojima se traži njegovo sprecavanje temelje se na postulatima u domenu zaštite ljudskih prava i na principu zabrane diskriminacije žena. niti sposobnost da mu se odupru. ukazuje se da na pojavu nasilja u porodici uticu socio-ekonomski. . poput Srbije. odredenih predispozicija. da ima sve ozbiljnije posledice.delovanje niza faktora. koji postoje u skoro svim vecim gradovima u Srbiji.108 i da partnersko nasilje. pri cemu u postratnim društvima i društvima pod stresom. kulturološki. vec društveni problem i socijalna patologija i da ima duboke korene u patrijarhalnoj strukturi društva. tako i rezultati istraživanja. Novi Sad. tranzicija i rat predstavljaju dodatne veoma snažne generatore nasilja u porodici. Subotica. ali raspoloživa saznanja ukazuju da je nasilje u porodici u znacajnoj meri rasprostranjeno i u našoj zemlji. kao najcešci vid nasilja u porodici. psihološki i drugi faktori. društveni. Tacni statisticki podaci o obimu nasilja u porodici još uvek ne postoje. Saglasno tome. godišnje se javi preko hiljadu žena i dece žrtava nasilja. kao i da su njegove žrtve daleko cešce žene i deca nego odrasli muškarci. Niš. U razvijenim demo105 kratskim državama nasilje muškaraca prema ženama sagledava se kao ozbiljan društveno-politicki problem. SOS službama i savetovalištima za žene i decu žrtve nasilja.110 Zbog toga se nasilje u porodici sagledava kao nasilje zasnovano na rodnoj odredenosti. kako podaci o broju poziva za pomoc. Vrnjacka Banja i Zajecar). povoda i neposrednih uzroka za vršenje nasilja. koji se upucuju organizacijama za podršku žrtvama domaceg nasilja. koji podrazumeva podredenost žene muškarcu. pri cemu se ukazuje da je ono povezano sa strukturalnim nasiljem i diskriminacijom žena u društvu kojim još uvek vladaju muškarci.107 Savremeni pristup nasilju u porodici zasniva se na stavu da ono nije iskljucivo licni problem i individualna patologija.109 Podaci o tome da su žene dominantne žrtve nasilja u porodici potvrduju stav da je fenomen nasilja u porodici omogucen rodnom diskriminacijom i nedostatkom društvene odgovornosti za nasilje nad onima koji nemaju moc. koje je obavljeno na uzorku od 700 anketiranih žena starijih od 18 godina u sedam gradova (Beograd. O tome govore. ima duboke korene u patrijarhalnoj strukturi društva i u tradicionalnom rodnom identitetu. Prema rezultatima istraživanja o porodicnom nasilju u Srbiji. Užice.

odlucuju se da prekinu nasilje ubistvom nasilnika. sve do 2002.113 Do tada se u slucaju nasilja u porodici postupalo po odredbama krivicnog zakona o lakoj ili teškoj telesnoj povredi (kada je postojalo fizicko nasilje). Svakako da je jedan od nacina za efikasniju zaštitu žena od zlostavljanja izgradnja celovitog sistema pravne zaštite sa savremenim i efikasnim mehanizmima za njegovo suzbijanje.3%) preti nasiljem.112 cemu su posebno doprineli višegodišnja ekonomska kriza.. svaka treca žena (30. dok se svakoj cetvrtoj (26.prava na zaštitu od nasilja u porodici.skoro svaka druga ispitana žena (46. Nastojanje da se pravni sistem uskladi sa medunarodnim i evropskim pravnim standardima i dugogodišnje sistematsko javno zagovaranje i lobiranje ženskih 106 .6%) doživi fizicki napad od nekog clana porodice.1%) doživljava neki oblik psihickog nasilja u porodici. vec obezbedivanje efikasne zaštite žrtava i sprecavanje izvršenja najtežih oblika krvnih delikata. uvredi ili kleveti (kada je postojalo psihicko nasilje). dok u slucaju seksualnog nasilja žena u braku uopšte nije bila zašticena jer nije postojalo krivicno delo silovanja u braku. Uprkos tome što je tokom p_slednjih godina društvene krize u Srbiji nasilje u porodici poprimilo dramatican obim i dinamiku. godine nisu postojali adekvatni pravni mehanizmi za sprecavanje i suzbijanje nasilja u porodici. koje niz godina trpe nasilje u braku zbog straha od ubistva prilikom napuštanja nasilnika.111 Poslednjih godina evidentan je porast broja slucajeva nasilja u porodici koji se završavaju smrtnim ishodom. a u skladu sa postojecim medunarodnim dokumentima i savremenim pravnim i društvenim strategijama borbe protiv nasilja u porodici. Inkriminisanje nasilja u porodici sasvim je sigurno zasluga višegodišnjeg zalaganja i lobiranja od strane velikog broja ženskih grupa i nevladinih udruženja u Srbiji. opšte osiromašenje stanovništva. Cilj izgradivanja ovakvog celovitog sistema nije samo kažnjavanje nasilnika. enormno povecanje broja nezaposlenih osoba. da se putem krivicnog zakona zaštiti jedno od osnovnih ljudskih prava . centara za socijalni rad i drugih državnih organa niti od ljudi iz svoje neposredne okoline. Neke od njih. Žrtve ubistava su najcešce žene koje su prethodno trpele nasilnicko ponašanje svojih muževa ili drugih muških srodnika i koje nisu dobile odgovarajucu zaštitu od policije. dolazak velikog broja izbeglica i dr. Žene su posebno ugrožene onda kada odluce da napuste svoje nasilne muževe.

stvaranje odgovarajucih mehanizama zaštite od nasilja u porodici predstavlja ispunjavanje medunarodnih obaveza države na planu eliminisanja nasilja u porodici kao rodno baziranog nasilja114. da spreci nasilje. Predvideno je pet oblika krivicnog dela nasilja u porodici: _ radnja prvog oblika krivicnog dela sastoji u ugrožavanju spokojstva. 10. kao i Model pravne zaštite od nasilja u porodici. represivnog sistema zaštite žrtava nasilja u porodici ucinjen je donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivicnog zakona Republike Srbije116. slobodu i licnu sigurnost svojih gradana. Sledeci korak u zakonskom uoblicavanju mehanizma za zaštitu od nasilja u porodici predstavlja donošenje Porodicnog zakona Republike Srbije117. Prema važecem Krivicno zakoniku Republike Srbije118 krivicno delo nasilje u porodici predvideno je u cl. Osim toga. Izgradnja zakonskih instrumenata za zaštitu od nasilja u porodici predstavlja ispunjavanje medunarodne obaveze države da zaštiti pravo na život.nevladinih organizacija. godine izradila Radna grupa Viktimološkog društva Srbije. PZ).115 Prvi korak u izgradnji krivicnopravnog. sa razlicitim oblicima ispoljavanja. 194. KZ RS). porodicnopravne mere zaštite i uslove pod kojima se one odreduju (cl. u Srbiji je otpoceo proces uoblicavanja institucionalnih mehanizama za borbu protiv nasilja u porodici. zaokružen je sistem zaštite od nasilja u porodici tako što je zakonodavac izricito zabranio nasilje u porodici i clanovima porodice priznao pravo na zaštitu od nasilja u porodici (cl. jula 2005. telesnog integriteta ili duševnog stanja clana svoje porodice. regulisao preventivne. 283-289. Ovim zakonom. te da osobama koje su preživele nasilje pruži sveobuhvatnu pravnu zaštitu. u okviru Glave devetnaeste – „Krivicna dela protiv braka i porodice”. socijalnu pomoc i podršku radi izlaska iz situacije nasilja i ublažavanja štetnih posledica koje je ono izazvalo. telesni ili duševni integritet clana svoje porodice. Stupanjem na snagu ovog zakona. 1. 194.200. koji je 1998. st. koji je poceo da se primenjuje 1. Ovom odredbom pruža se zaštita clanu porodice _ žrtvi . koje žene drži u podredenom položaju u odnosu na muškarce i ozbiljno umanjuje njihovu mogucnost da ravnopravno sa muškarcima uživaju ljudska prava i slobode. Posledica takve radnje je stvaranje opasnosti da ce biti ugroženo spokojstvo. 118a). bez obzira gde se ono dogada. godine. PZ RS). PZ) i predvideo i uredio poseban postupak po cijim se pravilima postupa u parnici koja se vodi radi zaštite od nasilja u porodici (cl. 197 . kao i u drskom ili bezobzirnom ponašanju sa istim ciljem (cl. nasilje u porodici inkriminisano je kao posebno krivicno delo (cl.

bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. 194. 8. bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. 5 KZ RS. KZ predvidena je kazna zatvora najmanje deset godina ili trideset do cetrdeset godina. tac. KZ). 2. Prema cl. _ cetvrti.psihickog nasilja i/ili fizickog nasilja koje može. st. Mere zaštite od nasilja u porodici predvidene su Porodicnim zakonom i njihova suština ogleda se u ogranicavanju ili privremenoj zabrani održavanja licnih odnosa izvršioca nasilja sa žrtvom nasilja. dok je za krivicno delo nasilja u porodici sa smrtnim ishodom predvidena kazna zatvora od tri do dvanaest godina. Razlika je i u kažnjavanju . 4 KZ). _ peti oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji kad izvršilac nasilja kome je sud izrekao meru zaštite od nasilja u porodici prekrši ovu meru (cl. teža posledica je obuhvacena nehatom izvršioca kao oblikom vinosti. st. Za ovaj oblik je predvideno kažnjavanje novcanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. st. lice koje prekrši bilo koju meru zaštite od nasilja u porodici. tac. tac. 1. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada clana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja clana porodice. što ukljucuje i ogranicavanje izvesnih prava i sloboda izvršioca nasilja. da ima za posledicu i laku telesnu povredu. _ treci oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji u slucaju kada je izvršeno nasilje prouzrokovalo tešku telesnu povredu ili trajno i teško narušavanje zdravlja clana porodice ili je delo izvršeno prema maloletniku (cl. KZ korišceno oružje. Za razliku od krivicnog dela teško ubistvo iz cl. 194. 3. st. zabrana približavanja clanu porodice na odredenoj udaljenosti. dok je ranijim zakonom bila predvidena novcana kazna i kazna zatvora do tri godine. Porodicnog zakona predvideno je pet posebnih mera zaštite: izdavanje naloga za iseljenje iz porodicnog stana ili kuce. 114. ali može da bude nanošenje lake telesne povrede. 198. . st. 1. KZ). ali ne mora. izdavanje naloga za useljenje u porodicni stan ili kucu. 194. 2. Posledica radnje izvršenja u ovom slucaju je takode stvaranje opasnosti po telesni integritet ili duševno stanje clana porodice. KZ). st. Predvideno je kažnjavanje izvršioca zatvorom od jedne do osam godina. najteži oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji kad je nasilje dovelo do smrti clana porodice (cl. 194.119 Odredbama cl. 194. KZ. Za ovaj oblik predvideno je kažnjavanje zatvorom od tri meseca do tri godine. koja dobija kvalifikaciju “opasne lake telesne povrede” jer je prilikom izvršenja dela korišceno oružje ili orude ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. 194. 5. _ drugi oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji ako je pri izvršenju dela iz cl. opasno orude 107 ili sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši (cl.za izvršenje krivicnog dela iz cl. 8. 114. st.

Pod nasiljem u braku (spouse abuse) se uglavnom podrazumeva fizicko i seksualno zlostavljanje koje vrši muž nad ženom. Takode. Medutim. pod nasiljem u braku uobicajeno se 108 podrazumevaju svi oblici fizickog i seksualnog zlostavljanja.kaznice se novcanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. oni znaju iz iskustva da žene koje trpe psihicka maltretiranja postaju nespremne na pružanje otpora i tako “pogodne” žrtve težih oblika zlostavljanja. ili je podoban da rezultira u fizickoj. Vrlo je teško povuci granicu izmedu ekonomske eksploatacije.120 Slicno stanovište prihvaceno je i u Deklaraciji UN o eliminaciji nasilja nad ženama121 koja pod nasiljem nad ženama podrazumeva “svaki akt nasilja baziran na pripadnosti polu koji rezultira. Nasilje u braku Pojam. iskustva proistekla iz neposrednog rada sa pretucenim ženama pokazala su da ovaj pristup. Zato oni koji nastoje da pruže prakticnu podršku i pomoc pretucenim ženama pod nasiljem podrazumevaju i psihicko nasilje koje nije praceno fizickim i seksualnim nasiljem.” Rasprostranjenost i karakteristike Postojece teorije o nasilju u braku uglavnom su posvecene objašnjavanju uzroka zlostavljanja žene a njihov nastanak vezan je za skorašnje identifikovanje ovog oblika nasilja kao društvenog problema. seksualnoj ili psihološkoj povredi ili patnji žene. prinudu ili arbitrerno lišenje slobode bez obzira da li se to dogada u javnom ili u privatnom životu. odnosno otkriveno i bilo predmet krivicnog. nezavisno od toga da li pozitivno pravo za njih vezuje odredenu sankciju ili ne. iako olakšava istraživacki postupak. politicke dominacije. uvid u rasprostranjenost ovog oblika kriminaliteta u svetu uglavnom se dobija preko policijske statistike i anketa o . 1. Iako je do preciznijih podataka o rasprostranjenosti ovog oblika nasilja teško doci zbog izuzetno visoke tamne brojke. psihološke opresije i fizickog nasilja jer jedan oblik nasilja stvara pogodno tlo za drugi.2. ukljucujuci pretnje takvim radnjama. Svodenje teorijskog pristupa nasilju medu supružnicima na objašnjenje nasilja nad ženom proisteklo je iz okolnosti (koju su potvrdila dosadašnja istraživanja) da su žrtve nasilja u braku najcešce žene. Naime. nezavisno od toga da li je ono prijavljeno.1. ne odgovara najbolje onome što se dešava u stvarnosti. odnosno prekršajnog gonjenja i presudenja.

g. rezultati vecine dosadašnjih istraživanja ukazali su i na njegove osnovne karakteristike. 18.124 Pored toga što ukazuju na daleko vecu ugroženost žena nego muškaraca ovim oblikom nasilja. U proseku.3%) izjavilo je da su bile žrtve neke vrste nasilja u braku.7% žena iz uzorka odgovorilo je da su ih silovali muževi. i kojim su bile obuhvacene 192 žene.. namerno cinjenje necega što teško povreduje. raspoloživa saznanja ukazuju i na veliku rasprostranjenost nasilja u braku u našoj zemlji kao i na daleko vecu ugrožnost žena nego muškaraca. 1979. Fizicko zlostavljanje je obicno praceno drugim oblicima nasilja. 1979. Dobash i Dobash. U toku 1991. seksualnog nasilja (25%) ili i jednog i drugog (52. Pagelow. Istraživanje koje je sprovedeno od strane istraživacica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu u toku 1993.122 BCS iz 1992. na primer.viktimizaciji.000 slucajeva nasilja od strane bliskih lica dok su muškarci to u svega 49000 slucajeva. došlo je do sledecih rezultata: više od polovine žena (112 ili 58. Takode.. na primer. silovanja i ubistva u kuci. 1981). Svim do sada sprovedenim istraživanjima nasilja 109 u braku zajednicko je da su utvrdili postojanje povezanosti izmedu nasilja medu roditeljima u primarnoj porodici i nasilja medu bracnim partnerima. godine procenjuje da se u Velikoj Britaniji dešava najmanje pola miliona slucajeva nasilja u porodici godišnje i da se u 80% tih slucajeva radi o ženama žrtvama. Fagan i dr.7% odgovorilo da je fizicki maltretirano. pretnje batinama i ubistvom) u braku dok je njih 36 ili 18. 1981. utvrdena je i povezanost izmedu nasilja nad decom u primarnoj porodici i nasilja medu bracnim . Nešto rede. Istice se da nasilnici cesto dolaze iz porodica u kojima su bili svedoci nasilja medu roditeljima – najcešce nasilja oca nad majkom (Walker. Rosenbaum i O'Leary. 94 ili 49% žena izjavilo je da je bilo psihicki maltretirano (teško vredanje.123 Iako nema preciznijih evidencija niti opsežnijih istraživanja.8%).9%). 1981. u SAD je prijavljeno policiji više od 21000 telesnih povreda. Žene koje su muževi tukli istovremeno su bile žrtve psihickog nasilja (38. žene su svake godine žrtve preko 572.

tradicionalista je. 126 Jedno americko istraživanje sprovedeno na uzorku od 501 žene pokazalo je da su žene zlostavljane u toku trudnoce dva puta cešce imale povrede stomaka nego žene koje nisu bile trudne u vreme zlostavljanja127. Žene su posebno ugrožene onda kada odluce da napuste svoje nasilne muževe. žene koje su uporne u borbi za slobodu cesto postaju žrtve ubistva od strane nasilnika. 2. 1977. 1981). odnosno u 90% prema engleskom istraživanju nasilje postalo drasticnije u toku trudnoce. došlo se do zabrinjavajuceg podatka da je 60% žena bilo tuceno u toku trudnoce što je rezultiralo opasnošcu od gubitka bebe u 22% slucajeva i u stvarnom gubitku bebe u 13% slucajeva. koji konzumiraju alkohol i dolaze u sukob sa zakonom. Istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrdeno je da je u vecini ispitivanih slucajeva zlostavljanje pocelo na samom pocetku braka.125 Slika nasilnika koja je dobijena istraživanjima vršenim u svetu (intervjuom sa njime ili sa njegovom žrtvom) izgleda ovako: ima nizak stepen samopoštovanja. muškarci koji su skloni nasilnickom ponašanju uopšte kako u porodici tako i van nje. Gelles.partnerima (Steinmetz. Ovaj obrazac nasilja je toliko rasprostranjen da je profesor M. pretucena žena za . socijalno je izolovan. Takode. odnosno da je cak kod 40%. odnosno vanbracne zajednice (45%) ili posle rodenja prvog deteta (16%). Kao što se može videti iz velikog broja slucajeva ubistava žena širom sveta. Steinmetz. ima probleme sa zapošljavanjem. Naime. muškarci koji su skloni nasilnickom ponašanju samo prema svojoj partnerki i nemaju mnogo problema sa alkoholom i zakonima.128 Vec pomenutim istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrdeno je da je 96% parova u kojima je postojalo nasilje imalo dece kao i da je u 28% slucajeva bilo prisutno i ozbiljno nasilje roditelja (pretežno oceva) nad decom. zavistan je od alkohola. U literaturi nastaloj na bazi istraživanja nasilju u braku se istice da muškarci koji zlostavljaju supruge nisu nikakva homogena grupa vec se mogu identifikovati dva tipa muškaraca-nasilnika: 1. R. Mahoney uvela poseban termin “napad prilikom odvajanja” (“separation assault”) da bi opisala razlicite oblike nasilja i prinude koje nasilnik preduzima kada žena pokušava da ga napusti. autoritarna je licnost i ima sklonosti ka nasilju u sopstvenom domu. ukljucujuci i našu zemlju. Straus. Istraživanja u Kanadi i Engleskoj takode su pokazala da je veliki broj žena zlostavljan u toku trudnoce.

Psihološke i psihijatrijske teorije stavljaju akcenat na individualnu patologiju muškarca ili žene kao glavni uzrok nasilja prema ženama u braku. To su uglavom sociološka. Moor istice da muškarci koji su nasilni prema svojim ženama obicno imaju kruta shvatanja odnosa medu polovima dok Harris i Bologh veruju da osecanje nesigurnosti u pogledu muškosti utice na nasilno ponašanje muževa koji na taj nacin teže dokazivanju sebe kao “pravih muškaraca”. Uostalom. odnosno globalnog društva. uocio da važnu ulogu u nasilju muža prema ženi imaju alkohol i problemi sa kockom. 1982. velikog bracnog nezadovoljstva. U okviru ove grupe najznacajnije su psihološke.129 Tako je Gejford (Gayford) na osnovu informacija dobijenih od 100 žena koje su boravile u skloništu za pretucene žene zakljucio da su muškarci koji zlostavljaju svoje partnerke patološki ljubomorni. medicinske (psihijatriske) i sociopsihološke teorije. je najcešce žena uhvacena u zamku straha od napada prilikom odvajanja od nasilnika. u skladu sa time. 1975). Slicno tome. Pizzey. Faulk. On je zavistan od veze sa žrtvom jer u toj vezi on ostvaruje svoju moc.S. Druga grupa obuhvata objašnjenja koja nasilje u braku posmatraju u vezi sa ukupnim odnosom društva prema ženama pa tako i u traženju njegovih uzroka polaze od društvene strukture. On je.koju se obicno vezuje pitanje zašto nije napustila nasilnika ako joj se ne dopada da bude sa njim i ako zaista trpi zlostavljanje. neuroticnim ili poremecenim licnostima (Morgan. takode. Prvu grupu cine ona objašnjenja koja ovaj oblik nasilja posmatraju kao individualnu pojavu i. dobro je poznato iz slucajeva koji se prijavljuju S. Ima mišljenja da nasilnici pate od slabe kontrole impulsa. ekonomska i feministicka objašnjenja nasilja u braku. nesigurnosti. objašnjavaju je pojedinacnim uzrocima. stresa i slabe komunikativnosti. razmaženi i nesposobni da se brinu o sebi. 110 Teorijska objašnjenja (teorije o nasilju o braku) Medu teorijskim objašnjenjima nasilja nad ženama u braku razlikuju se dve grupe objašnjenja. nerazvijenog egoa i frustracija u detinjstvu.O. 1974. Po nekim autorima u osnovi se radi o psihopatama. telefonima za žene i decu žrtve nasilja da nasilnik retko želi da se brak okonca. loše odgajani. Gayford. Roj (Roy) je opisao nasilne muževe kao licnosti koje pate od niskog nivoa samopoštovanja. . odnosno mentalno bolesnim. 1974.

Po njima. Uzimajuci za osnovu rezultate sopstvenog istraživanja. Takvo okrivljavanje žrtve je vrlo cesto u literaturi o nasilju u braku i ima za cilj zamagljivanje pravih problema. Smatra se. Jedno od najpopularnijih objašnjenja sa psihopatološke tacke gledišta jeste objašnjenje nasilja u braku mazohizmom žene. Na drugoj strani su oni koji smatraju da. izmedu ostalog. da je ženino nenapuštanje muža nasilnika dokaz njene želje da bude zlostavljana i njenog uživanja u tome.). Na strani žrtve. Mac Leod i Mckenzie). znatan deo objašnjenja ove vrste polazi od patologije žene-žrtve koji se ogleda u njenom odstupanju od “normalnog ženskog ponašanja”. Neke žene. . isticu da je nasilje medu supružnicima suviše rasprostranjeno da bi bilo rezultat individualne patologije. uloga alkohola kao uzrocnika nasilja nije utvrdena (Rod. prosto ne osecaju da su zaslužile bolje i ne bivaju zadovoljne dok ta njihova percepcija sopstvene licnosti nije potvrdena131. alkohol može olakšati opredeljenje za nasilno razrešavanje konflikta ili poslužiti kao opravdanje ili izgovor za nasilje. odnosno uzroka. u njenoj agresivnosti ili u ženskom mazohizmu koji proistice iz dubokih unutrašnjih konflikata koji postoje kod svih žena. Na jednoj strani su oni koji smatraju da se alkohol može smatrati uzrokom nasilja (Coleman. po njima. Rosenbaum i O'Leary.132 Objašnjenja nasilja medu supružnicima sa aspekta psihijatrije tesno su povezana sa psihološkim teorijama jer i po njima centralno mesto medu uzrocima ovog nasilja zauzima individualna patologija žene. 111 U pogledu uloge alkohola u slucajevima nasilja u braku medu autorima medicinske orijentacije ne postoji saglasnost. od strane nekih psihologa.133 Psihološke i medicinske (psihijatrijske) teorije su trpele i trpe brojne i ozbiljne kritike bez obzira da li uzroke supružinskog nasilja traže u patologiji nasilnika ili u mazohizmu žrtve. Kriticari. uloga alkohola kao faktora provociranja nasilja nije empirijski potvrdena. naime. iako postoji u velikom broju slucajeva nasilja u braku. Ovakva shvatanja imaju korene u Frojdovim postavkama o prirodnoj predodredenosti žena da budu mazohistkinje koji su kasnije bili široko prihvaceni od strane Helen Deutsch u njenoj poznatoj knjizi “Psihologija žene”.Pored psiholoških objašnjenja koja uzroke nasilja u braku nalaze u individualnoj patologiji muškarca. Gayford130 je okarakterisao žrtve takvim stereotipima koji ukazuju ne samo na doprinos žrtve vec na njeno ponašanje kao glavni uzrok nasilja.

koji je 18 godina zlostavljao suprugu ili slucaj bogatog njujorškog pravnika koji je ubio svoju cerku-usvojenicu i godinama zlostavljao suprugu.Fedders).137 Za razliku od zagovornika ekonomske teorije. Kako ispravno primecuje Šnajder.Takode. okrivljavanje žene ili muža nasilnika i etiketiranje bilo jednog od njih ili oboje kao mentalno bolesnih sprecava razumevanje nasilja u braku134 s obzirom na to da zanemaruje društvene. istraživanja tamne brojke (neotkrivenog kriminaliteta) ukazuju na to da nasilje nije retkost ni u brakovima bogatijih s tim što su žene iz nižih slojeva spremnije da prijave nasilje kao i da pripadnice srednjih i viših slojeva imaju vece mogucnosti da napuste nasilnika. Neki od tih faktora su. na primer. slucaj Federsa (J. Iako su empirijska istraživanja uglavnom potvrdila postavke ove teorije. Ako se baš “mora” pribeci psihološkom objašnjenju nasilja u braku onda je teorija bespomocnosti. sociološka objašnjenja nasilja u braku ukazuju na postojanje velikog i kompleksnog skupa faktora koji mogu u razlicitoj meri da uticu na nasilje medu supružnicima. iako takode ogranicena i podložna kritici.niska plata. veka kada su u SAD izašli na svetlo dana slucajevi višegodišnjeg maltretiranja. nezaposlenost. visokog službenika u Reganovoj administraciji. bolje rešenje. Gelles i Stenmetz.136 one nisu u stanju da objasne zbog cega se nasilje ne javlja u svim brakovima siromašnih kao i zbog cega ima nasilja i u brakovima bogatih. viši . loši stambeni uslovi. U tome i jeste osnovna slabost teorija koje nasilje u braku objašnjavaju lošim materijalnim stanjem. veliki broj dece ili pripadnost nacionalnoj manjini. Kako ispravno primecuje Volker (Walker). cak i ubistava supruga od strane nekih veoma bogatih i uglednih ljudi kao što je bio. Straus. O'Brien. Njihova vrednost je posebno dovedena u pitanje krajem osamdeseth i pocetkom devedesetih godina 20. finansijski problemi. ima se utisak da se psihološka i psihijatrijska objašnjenja više bave individualnom patologijom žrtve nego nasilnika a empirijska istraživanja nisu dala dokaze o tome da žene koje muževi tuku u tome nalaze zadovoljstvo. kako su isticali Koslof. visina prihoda i obrazovni nivo muža.135 Pristalice ekonomske teorije smatraju da je glavni razlog nasilja u braku loše materijalno stanje . obrazovanu i uglednu izdavacicu decjih knjiga. kulturne i situacione faktore. nezaposlenost ili delimicna zaposlenost. nezadovoljstvo poslom.

na primer. kontinuirani elemenat društvene interakcije.138 Ovi autori su posebno skrenuli pažnju na važnost društveno-strukturalnih faktora za koje se smatra da su u svojoj biti odredeni muškom dominacijom i koji sa svoje strane uticu na kreiranje ocekivanja u pogledu društvenih uloga. Straus142.140 Takode. Ovi faktori. godine sproveli Harris i Bologh pokazalo je da takve frustracije koje vode u nasilje u braku postoje i u srednjoj klasi. muškarac nije uvek u stanju da odgovori ocekivanoj ulozi i. nije u stanju da taj svoj “neuspeh” podnese pa cesto izlaz za svoju frustriranost nalazi u zlostavljanju sopstvene supruge. Pri tome on izdvaja nekoliko glavnih faktora koji deluju u okviru tog sistema. Pri tome su ovom obliku nasilja posebno podložni pripadnici radnicke klase s obzirom na to da su siromašni i cesto nezaposleni pa tako i u vecoj meri frustrirani i sa manje mogucnosti za prevazilaženje frustracije.141 Opšta sistemska teorija posmatra nasilje u braku kao sistematski. a od žene da traži od njega da je izdržava i da bude “dobra supruga i majka”. kada je tradicionalni odnos društvenih uloga polova narušen tako da je muž nižeg nivoa obrazovanja i profesionalnog statusa od žene rezultat je frustracija koja vodi u nasilje (O'Brien. oslanjajuci se na rezultate sopstvenog istraživanja. po njima. Ono što se dogada na nivou društva u širem smislu reflektuje se i na porodicu. muškarci iz okvira srednje klase teže jednakosti u bracnim odnosima. Medutim. S obzirom na to da se od njih još uvek ocekuje da budu hranioci porodice. istovremeno. a ne kao proizvod individualne patologije. “gazda u kuci”.obrazovni ili profesionalni status i trudnoca žene. smatra da uzroke nasilja nad ženom u braku treba tražiti u samoj strukturi društva i njegovog porodicnog sistema. Tako se od muža ocekuje da bude hranilac i “glava” porodice. imaju pretežno posredan uticaj na nasilje u braku pri cemu se kao medijatori javljaju naj112 cešce frustracija i stres. Za razliku od muškaraca radnicke klase koji svoj nizak materijalni i društveni status kompenziraju vlašcu u kuci. recju. 1974). istraživanje koje su 1985. S obzirom na to da društveni uslovi ne pogoduju uvek ostvarivanju ocekivanih društvenih uloga rezultat su stres i frustracija koji stvaraju pogodno tlo za nasilje.139 Medutim. To su: porodica kao društvena grupa sa visokim nivoom konflikata. oni nisu u stanju da se angažuju u porodici u meri u kojoj bi želeli i taj konflikt izmedu dva ideala koji doživljavaju kao nepravdu cesto razrešavaju nasiljem. .

odnosno vladajuca ideologija u pogledu odnosa medu polovima. i 1977. Medutim. Takode.).visok nivo nasilja u društvu. kao i kulturne norme. porodicna socijalizacija. ovakvim objašnjenjem nasilja u braku Štraus se približio feministickim teorijama o kojima je se govori u odeljku o teorijskim objašnjenjima kriminaliteta. Štrausa (Straus. onda to opravdava upotrebu nasilja. Straus ne smatra da te posredne lekcije oblikuju model za kasnije ponašanje prema sopstvenoj deci vec da one postaju osnovni deo licnosti i njenog pogleda na svet koji se generalizuje na druge društvene odnose i. više ili manje. Odnos moci u društvu koji ide uvek u korist muškarca reflektovan je i u porodici. Martina (1976). Ovo poslednje podstice blagonaklono gledanje na muško nasilje u braku (što je u nekim društvima poput našeg savremenog pojacano i tolerisanjem nasilja kao nacina rešavanja konflikata uopšte) i sprecava efikasnu reakciju institucija kreiranih pod okriljem patrijarhalnog društvenog sistema. Za ovo poslednje postoje dokazi u rezultatima mnogih istraživanja kao što su istraživanja Dobaš i Dobaš (Dobash i Dobash 1974. 1976. grupa i organizacija postaje tako nužnost. Njegov uticaj na pojavu nasilja je posredan pri cemu medijatorsku ulogu imaju socijalizacija ucenjem uloga polova i obrazaca nasilnog rešavanja konflikata. na odnose izmedu muža i žene. ako je nešto posebno važno. odnosno vaspitavanje dece uz pomoc nasilja. Dok su teorije uglavnom nastojale da dodu do. odnosno braku. istraživanja su se pretežno bavila utvrdivanjem obima tog nasilja i otkrivanjem pojedinacnih pojava koje doprinose njegovom nastanku. Takode. Deca u ranom detinjstvu uce da je nasilje povezano sa ljubavlju kao i da. posebno. kulturne norme i seksisticka organizacija društva. opštih uzroka nasilja u braku. na feministickim principima organizovanih. a menjanje postojece seksisticke organizacije društva i ideologije koja je opravdava jedini put ka eliminisanju nasilja u braku kao jednog u nizu raznih oblika nasilja kojima su žene bile izložene kako kroz istoriju tako i u savremenom . Uz to. a seksisticka organizacija društva i njegovog porodicnog sistema jedan su od najvažnijih faktora koji uticu na visok nivo nasilja prema ženama u braku. Bavljenje problemima pretucenih žena od strane alternativnih. i 1977.) i 113 dr. upotreba nasilja u kažnjavanju dece stvara kod njih moralno pravo da nasilje i sami upotrebe prema drugim clanovima porodice. kulturne norme dozvoljavaju i opravdavaju upotrebu nasilja od strane muža.

ovi podaci su samo „vrh ledenog brega”. surovo fizicko kažnjavanje i zlostavljanje. psihicko. pa i ranije. seksualno) predstavlja najteži vid ispoljavanja porodicnog nasilja i nasilja uopšte. Obim ovog oblika kriminaliteta teško je utvrditi zbog toga što se krivicna dela ne prijavljuju. broj zlostavljane dece je mnogo veci. Takva situacija je prouzrokovana okolnošcu da se nasilje prema deci vrši u intimnoj porodicnoj atmosferi. da je društvena sredina nezainteresovana da reaguje i da vecina nema hrabrosti da o tome javno progovori. medutim. vaspitaca u domovima i poslodavaca. viktimoloških). što znaci da je ovaj oblik kriminaliteta postojao u davnoj prošlosti. s obzirom na fizicke i psihicke osobine žrtava. Nasilje prema deci je “tamna strana istorije i kulture covecanstva”.144 Osnovna karakteristika pristupa ovoj kriminološkoj pojavi u savremenoj kriminologiji je nastojanje da nasilje prema deci bude društveno sagledano. 1. ipak je nesporno da je ovaj oblik nasilja u savremenim .2. istina vrlo retko.društvu. Medutim. o zlostavljanju dece od strane ucitelja. kriminoloških. a i ona koja se prijave teško se dokazuju. Tek u IX veku pocelo je da se piše. Zbog postojanja tradicionalne i patrijarhalne porodice. Iako je tacan obim nasilja prema deci i dalje uglavnom nepoznat. veka otkriva se nasilje koje vrše roditelji prema deci u okviru porodice. a pocetkom 20.2. u razlicitim istorijskim razdobljima bila je omogucena ekspoatacija dece. nasilje prema deci pripadalo je intimnoj neprikosnovenoj sferi porodicnog života van društvene intervencije. da ne ostane sakriveno u okvirima porodice i da se suzbija merama socijalne politike i društvene kontrole. O obimu. oblicima i izvršiocima tog nasilja u literaturi dugo nisu postojali podaci. Rezultati empirijskih istraživanja ukazuju na alarmantan broj dece koja su izložena raznim oblicima ugroženosti i povreda fizickog i mentalnog zdravlja. odnos poverenja. Nasilje prema deci Nasilje prema deci (fizicko. veliki broj istraživanja (medicinskih.143 Primena nasilja prema deci pominje se još kod starih Grka i Rimljana. Mnogi radovi iz oblasti kriminologije i viktimologije. u kojoj je dominirala privatna vlast oca porodice i shvatanje deteta kao svojine. otkrivali su inte114 resantne podatke o do tada nepoznatim karakteristikama ovog oblika nasilja. emocionalne povezanosti i dužnosti cuvanja i vaspitanja onih kojima su deca poverena.

uslovima života u svim zemljama u svetu višestruko povecan u odnosu na raniji period. Sem toga, nacini i forme ispoljavanja nasilja prema deci su mnogobrojni i raznovrsni. Kako primecuje Kajzer (Kaiser, 1981), pojavni oblici ispoljavanja nasilja pokazuju potresnu sliku ljudske fantazije.145 U savremenoj literaturi svi oblici ispoljavanja nasilja prema deci obuhvaceni su pojmom zloupotrebe dece (child abuse). Najuže shvatanje ovog pojma vezuje se iskljucivo za fizicke povrede dece. Ukljucivanje klinickih i psihijatrijskih aspekata uticalo je na definisanje “sindroma pretucenog deteta”, koji oznacava kompleks manifestacija vezanih za ozbiljne povrede koje su detetu naneli roditelji ili druge osobe koje se o njemu staraju. Kriminološko znacenje ovog pojma odnosi se na fenomenološke i etiološke karakteristike svih oblika zloupotrebe dece kojima se narušava njihov telesni i duševni razvoj. Šira shvatanja pod pojmom “zlostavljano dete” podrazumevaju dete ciji je normalan rast i razvoj onemogucen i ugrožen. Prema ovim objašnjenjima, zlostavljanje obuhvata ne samo brutalno fizicko kažnjavanje dece, koje može dovesti do teških telesnih povreda, pa i do smrti, vec i grubo zanemarivanje fizickih i psihickih potreba deteta.146 Intereseantan teorijsko-metodološki koncept definisanja zloupotrebe polazi od toga da je zlupotreba kontinuum sa razlicitim oblicima i stupnjevima ponašanja (cinjenja i necinjenja) kojima se povreduju ili ugrožavaju prava deteta na život i razvoj i koja obuhvata: fizicko zlostavljanje, seksualnu zloupotrebu i zanemarivanje dece.147 Zanemarivanje i osujecenje razvojnih potreba deteta podrazumeva zapostavljanje detetovih fizickih, materijalnih, zdravstvenih, edukativnih, emocionalnih potreba, kao i napuštanje deteta.148 U pojedinim zemljama u svetu (Švedska, Norveška, Finska) postoji Zakon o zabrani telesnog kažnjavanja dece. U Danskoj je još 1920. donet Zakon o zabrani fizickog kažnjavanja supružnika, 1967. donet je Zakon o zabrani fizickog kažnjavanja dece u školama, a 28.5.1997. danski Parlament je izglasao Zakon o zabrani telesnog kažnjavanja dece, koji zabranjuje roditeljima da tuku svoju decu. U krivicnim zakonima nekih država (Hrvatska, Slovenija) predviden je teži oblik krivicnog dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u slucaju da je zbog zlostavljanja i zapuštanja nastupilo teško oštecenje zdravlja maloletnika ili smrt (Slovenija) ili se maloletnik odao vršenju krivicnih dela, prostituciji ili drugom asocijalnom nacinu života. Na taj nacin je pojam zlostavljanja proširen i na slucajeve teškog telesnog povredivanja i smrti maloletnika. Svakako da se u svim ovim slucajevima podrazumeva postojanje psihickog nasilja koje prati fizicko nasilje. Prema Kajzeru, kao moguce žrtve zlostavljanja u porodici javljaju se: neželjeno

dete; dete koje potice iz incestuozne veze; dete koje podseca majku na oca

115

koga prezire ili mrzi; dete koje je došlo na svet protivno volji majke “u godinama”; dete rodeno u vreme velikih ekonomskih teškoca za porodicu; dete rodeno uprkos pokušaju abortusa; dete koje je “plod silovanja”; dete sa fizickim ili psihickim nedostacima, koje roditelji sagledavaju kao “licni teret”; dete, ciji roditelji, otac ili majka, izdržavaju kaznu u zatvoru; dete koje je rodeno posle razvoda braka, kada su zasnovane druge porodice; vanbracno dete. Istraživanjima je utvrdeno da je veliki obim zlostavljanja odojceta i dece u prvim godinama života, tako da je smrtnost vanbracno rodene odojcadi dvostruko veca nego bracno rodenih. U porodicama sa više dece, najcešce je zlostavljano najstarije dete ili poslednje rodeno dete jer su roditelji u godinama kada teško mogu da savladaju teškoce oko vaspitanja. Prema nacinu i sredstvima zlostavljanja moguce je razlikovati tri grupe zlostavljanja: (1) grupa lakšeg zlostavljanja sa kracim trajanjem, pri cemu se koriste udarci rukom i pesnicom; (2) grupa nešto težeg zlostavljanja kada izvršioci koriste razlicite prilike da nanesu udarce i bolove; (3) najteže zlostavljanje uz sadisticko mucenje i nanošenje teških povreda. Izvršioci ovog oblika nasilja u 70-80% slucajeva poticu iz socijalno nižih slojeva i radnickih zanimanja i žive u lošim stambenim i higijenskim uslovima.149 Pored fizickog zlostavljanja dece, postoji i psihicko zlostavljanje. Psihicko zlostavljanje može da se javi zajedno sa fizickim, ali i kao poseban oblik zlostavljanja. Najcešci oblici psihickog zlostavljanja dece su: zatvaranje u mracan podrum, ubijanje drage životinje, ostavljanje deteta samog u stanu, uvrede i psovke, vezivanje za nameštaj, preživljavanje teških porodicnih situacija kao što su razdvajanje roditelja, njihove svade, nasilja oca prema majci, alkoholizam oca ili majke, zapostavljenost u odnosu na drugu decu, izolovanost zbog bolesti, kao i ispoljavanje ravnodušnosti i nedostatka ljubavi prema detetu. Takode postoje izvesni nacini psihickog zlostavljanja, koji na prvi pogled ne mogu da se prepoznaju kao zlostavljanje: stanovanje u neodgovarajucem, malom stambenom prostoru gde odrasli neprestano puše; upucivanje deteta da gleda televiziju ili ide u bioskop da ne bi smetalo roditeljima, izbegavanje roditelja da razgovaraju i sl.150 Istraživanjem krivicnih dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u praksi Opštinskog suda u Zagrebu, na uzorku od 78 predmeta, utvrdeno je da su izvršioci iskljucivo roditelji i da su ocevi dva puta cešce izvršioci nego majke. Majke cine

ovo delo uglavnom zapuštanjem, pretežno su samohrane ili razvedene, podjednak je broj zapostavljene bracne i vanbracne dece. Ocevi redovno zapuštaju i zlostavljaju svoju bracnu decu živeci u braku sa majkom deteta. Zapuštena deca su u proseku uzrasta oko osam godina a zlostavljana oko jedanaest godina.151 Prema rezultatima anketiranja 196 dece (93 decaka i 103 devojcice) uzrasta izmedu devet i petnaest godina (Pejcinovic R., Penava, A., 1988) 1987., modaliteti kažnjavanja dece od strane roditelja krecu se od fizickog kažnjavanja, zabrana, do psihickog zlostavljanja i uskracivanja ljubavi. Najcešce fizicko kažnjavanje je udaranje šibom, remenom ili varjacom i udaranje rukom jednom nedeljno ili cešce, zabrana izlaska van kuce (ovom kaznom se cešce kažnjavaju devojcice), vrlo jako vikanje, vredanje i psovanje, zakljucavanje u neku od prostorija, klecanje, zabrana gledanja TV programa. Kao ostale kazne koje roditelji primenjuju prema njima, deca su navela da ne žele da se sa njima igraju, razgovaraju, da se “prave žalosni” zbog onoga što su deca ucinila, da stalno govore kako “dobijaju lupanje srca” ili da ce

116

ih takvo ponašanje dece “oterati u grob”. Subjektivno doživljavanje kazni razlikuje se kod decaka i devojcica. Decake više pogada dobijanje batina, bez obzira na sredstvo udaranja, dok devojcice podjednako teško prihvataju kaznu zabrane izlaska, dobijanje batina ili jako vikanje, vredanje i psovanje.152 Krivicnopravna zaštita dece (maloletnika) predstavlja skup pravnih normi kojima se inkriminišu dela koja povreduju život, telesni integritet deteta, zdravlje, seksualnu licnost i vaspitanje. U Krivicnom zakoniku Srbije predvidena je posebna krivicnopravna zaštita dece propisivanjem krivicnog dela zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica (cl. 193 KZ RS). Ovo krivicno delo se sastoji u grubom zanemarivanju dužnosti zbrinjavanja i vaspitanja maloletnog lica od strane roditelja, usvojioca, staraoca ili drugog lica koje je dužno da se o maloletniku stara. Teži oblik je zlostavljanje maloletnika koje postoji kada roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice zlostavlja maloletno lice ili ga prinudava na preterani rad ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjacenje, ili ga iz koristoljublja navodi na vršenje drugih radnji koje su štetne za njegov razvoj. Neodredenost zakonske formulacije u opisivanju radnje “zlostavljanje”,

150 predvida zaštitu maloletnih lica kao oštecenih u krivicnom postupku za sledeca krivicna dela: teško ubistvo. vanbracna zajednica sa maloletnikom. obljuba zloupotrebom položaja. pravosudnih. Takode postoji objašnjenje da se “zlostavljanje” sastoji u izazivanju fizickog ili psihickog bola jaceg intenziteta. omogucavanje uživanja opojnih droga.153 Novina u krivicnopravnom i krivicnoprocesnom zakonodavstvu Srbije je donošenje posebnog Zakona o maloletnim uciniocima krivicnih dela i krivicnopravnoj zaštiti maloletnih lica154 koji u cl. policijskih. iako je fizicko kažnjavanje dece odavno ocenjeno kao pedagoški neprihvatljivo. prikazivanje pornografskog materijala i iskorišcavanje dece za pornografiju. promena porodicnog stanja. službi i nevladinih organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja i zloupotrebe. nasilje u porodici. teška telesna povreda. službi i organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja dao je Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja koji je usvojila Vlada republike Srbije avgusta 2005. Znacajan doprinos za promenu prakse organa. U Opštem protokolu za zaštitu dece od 117 zlostavljanja i zanemarivanja155 data je opšta definicija “zloupotrebe deteta”: zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizickog ili emocionalnog . U literaturi postoji shvatanje da je za postojanje ovog krivicnog dela neophodno da izvršilac ocigledno grubo postupa sa maloletnikom i da takvo postupanje ozbiljno prelazi granice dopuštenog disciplinskog kažnjavanja. razbojništvo. razbojnicka krada.omogucava razlicita tumacenja i neujednaceno pristupanje sudova. godine. Protokolom se reguliše postupanje i medusobna saradnja socijalnih. bez nanošenja telesnih povreda ili narušavanja zdravlja. ratni zlocini protiv civilnog stanovništva. trgovina decom radi usvojenja. zdravstvenih i obrazovnih organa. silovanje. rodoskrvnjenje. nedozvoljene polne radnje. trgovina ljudima. oduzimanje maloletnog lica. ono se u nekim (neodredenim) granicama još uvek smatra pravom roditelja koje iskljucuje protivpravnost. obljuba nad nemocnim licem. podvodenje i omogucavanje vršenja polnog odnosa. iznuda. posredovanje u vršenju prostitucije. zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu. obljuba sa detetom. nedavanje izdržavanja. navodenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu. Ovakva objašnjenja pokazuju da. zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. otmica.

kako u porodici tako i izvan nje.3 za sada je ostavljeno proceni tužilaštva i sudova. ekonomskom i politickom životu. odnosno nasilja prema clanovima porodicnog domacinstva. 194 (nasilje u porodici) kao poseban kvalifikovan oblik krivicnog dela predvideno nasilje u porodici prema maloletnom licu. Medu njima cesto postoji osecanje beskorisnosti. U savremenoj medicinskoj literaturi zastupljeno je mišljenje da termine “stare osobe” i “senior gradani” treba definisati uzimajuci u obzir pre funkcionalni status nego hronološke godine. poverenje ili moc.3. Kada ce se krivicno delo kvalifikovati kao “zapuštanje i zlostavljanje maloletnika” iz cl. Nasilje prema starim osobama Stare osobe mogu biti izložene svim oblicima kriminalne viktimizacije (fizicka. psihicka. 1. Ipak. 194 st. kao bitisanje ljudi koji se nalaze na “rubu” društvenog života. mada se iz . vec pre dogmatski stav o gubitku necega i nepovratnoj prolaznosti. ekonomska). Stari ljudi su cesto limitirani u svom ucešcu u društvenom. U mnogim modernim industrijskim društvima starost se poredi sa pripadanjem subordiniranoj grupi ljudi. što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja detetovog zdravlja. koju je prihvatilo i Medunarodno udruženje za prevenciju zloupotrebe i zanemarivanja dece (ISPCAN) u dokumentu Intersektorski pristup zlostavljanju dece (2003). Potreba za jasnijom formulacijom i definisanjem radnje “zlostavljanja” u okviru krivicnog dela zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica.. iako po broju oni nisu manjinska grupa. seksualna. ugrožavanja detetovog razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji ukljucuje odgovornost.2. Život starih osoba cesto dobija marginalan karakter.zlostavljanja. kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju. nasilje prema starim osobama se najcešce u kriminološkoj literaturi sagledava kao poseban oblik porodicnog nasilja. seksualnu zloupotrebu. 193 KZ SR a kada kao “nasilje u porodici” iz cl. proizilazi takode iz cinjenice da je u cl. U Protokolu je konstatovano da je ova definicija u skladu sa definicijama usvojenim na Konsultaciji o sprecavanju zloupotrebe dece u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Ženevi 1999. kao i spoznaja da njihove želje skoro niko ne prepoznaje. zanemarivanje ili nemaran postupak. što onemogucava da u dovoljnoj meri uticu na razlicite sfere društvenog života. Ne postoji jedna opšte prihvacena teorija o starosti.

157 Tokom razvoja ljudskog društva ljudski vek nije uvek trajao isto. nazivanje pogrdnim imenima i sl. koja trpi razlicite oblike nasilja. kao i drasticne promene u socijalnom položaju starih ljudi. kroz zloupotrebu poverenja. godini. klasicna žrtva porodicnog nasilja bila ženska osoba. koje se vrši na razlicite nacine: verbalne pretnje. Tokom 20. više od 50% oblika viktimizacije starih osoba predstavlja psihicko nasilje. od 1950. Tada deca. godini. sprovedenim u SAD 1981. na skoro 2000 miliona u 2050. radna sposobnost. “zreo Amerikanac” ili “penzionisana osoba”. Zato je realno pretpostaviti da se u prvoj polovini XXI veka broj osoba preko 60 godina starosti poveca od oko 600 miliona. godine poveca za još 10 godina. Skoro polovina ispitanika opredelila se za termine “senior Gradanin”. godine prosecna starost ljudi dostigla je 66 godina života. koliko ih je bilo u 2000. .administrativnih razloga starost neke osobe izražava godinama (na primer. postoji i ekonomska viktimizacija. pa se trenutak kada neko ulazi u staracko doba odredivao po 118 razlicitim kriterijumima (broj godina. starija od 75 godina.156 Beti Fridan (Betty Friedan) u svom delu Fountain of Age navodi da je samo 8% Amerikanaca preko 65 godina starosti prihvatilo termin “star” da time opiše sebe. veka je nastala revolucionarna promena u dužini ljudskog života. kao prihvatljive za opis svog statusa. kradu imovine i falsifikovanje testamenata. a ocekuje se da se do 2050. Naime.161 Prema istraživanju Olivera (Oliveire). 65 ili 75 godina). koja i sama imaju vec sedamdesetak godina.159 Pelicaric navodi da je prema nekim istraživanjima. Cesti su slucajevi da u jednoj porodici ne žive samo tri.160 Ovaj autor istice da se starost nasilnika takode povecava. pripadnica srednje imucne klase. uticali su da osamdesetih godina prošloga veka populacija iznad 65 godina pocne da se izucava kao ugrožena kategorija ljudi. sprovode nasilje nad svojim onemocalim roditeljima. Takva žrtva patila je cesto od nekih psihickih ili fizickih smetnji. fizicki izgled). godine. vec cetiri generacije jedne porodice. U medicinskoj literaturi napravljena je podela na dve podgrupe: “mlade-starije osobe” (65-74 godine) i na “star-starije osobe” (preko 85 godina starosti). koji imaju blizu devedeset. Pored ovog oblika. što joj je otežavalo položaj. vec se naprotiv produžavao.158 Kvantitativni udeo u ukupnom stanovništvu modernih društava.

Medutim. i to cerka ili snaja žrtve. 167 One su uslovljene samim procesom starenja. hrane. kao nedavanje lekova. M. a nema dovoljno sredstava da obezbedi profesionalnu pomoc koja je ostarelom licu potrebna.164 Neki istraživaci.7%.roditelji imali cešce posetioce nego oni bez dece. Svega u 19% slucajeva fizicko zlostavljanje je bilo prijavljeno policiji od strane suseda.166 Tokom procesa biološkog starenja organizma nastaju i psihološke promene. Geneza gerontofilije se kod ucinioca može objasniti incestoidnom seksualnom privrženošcu prema ocu. Narocito je znacajan podatak po kome su muškarci od 60-74 godine i žene od 7589 godina. a fizicka u 10.163 Stare osobe izložene su opasnosti da postanu žrtve seksualnih napada. Verbalana agresija se ispoljila u 30.Najmanje je bilo zastupljeno fizicko nasilje. gerontofili odlucuju da zakljuce brak sa ostarelim licem. nego li oni sa decom. Uzorak je obuhvatio 169 staralaca dementnih staraca iz okoline Amsterdama.165 119 Neostvareno roditeljstvo takode može biti faktor rizika viktimizacije u starosti. vode. vec zbog materijalne koristi i išcekivanja nasledivanja bogatstva. Nacini viktimizacije su se svodili na zanemarivanje i zapuštanje starih clanova porodice. ali je i ucinilac u više od polovine slucajeva takode bila žena. Obe vrste agresije bile su povezane sa stanovanjem u istom domacinstvu. staranjem o još jednoj ostareloj osobi koja je u težem stanju. kao na primer Pot (Pot) ispitivali su verbalnu i fizicku agresiju prema dementnim starcima od strane staralaca. ne samo zbog seksualne privlacnosti. po kojima je najcešce žrtva nasilja osoba ženskog pola. ali i bolestima pojedinih organskih . Nasilje se izražavalo i u davanju prekomerne doze lekova ili zakljucavanju u prostorije. on ne može materijalno mnogo da doprinese poboljšanju svog položaja ili clanova svoje porodice. zanemarivanje higijene. sa ostvarenim roditeljstvom bili zadovoljniji svojim socijalnim statusom nego li njihovi vršnjaci bez dece. Postojao je mali i statisticki neiskazan podatak da su muškarci bez dece imali goru predstavu o svom zdravlju. Kratocoski navodi podatke iz rezultata svog istraživanja. odnosno majci. Rezultati istraživanja su pokazali da je fizicka agresija proizišla iz odnosa sa ostarelim licem. Takode su stara lica .2% slucajeva. u nekim slucajevima. Pošto je ostareli clan domacinstva radno neaktivan.162 Dešava se da je porodica prinudena da primi u svoj dom ostarelog roditelja. Jilha (Jylha. primanjem pošte.) je ispitivao 435 osoba starosti od 60-74 godine i od 7489 godina u desetogodišnjem periodu. zbog koga su se staraoci žalili na veliko opterecenje koje trpe.

173 U SAD je težnja za udruživanjem narocito izražena kod starih osoba pripadnika srednje i više klase. ali i do pridavanja vece važnosti zadovoljavanju sopstvenih potreba. u situaciji kada treba da se suoce sa poteškocama. pa cak i psihoza.170 Poredenje „slavne prošlosti” sa sadašnjim trenucima prepunim socijalnim problemima može uticati na pojavu samoubistva medu starima. do smanjenja sposobnosti da se integrišu spoljni uticaji. Smatra da je to rezultat društvene izolacije. normama i obicajima. Od 180 ispitane dece samo njih 39 bilo je u mogucnosti da navede neku stariju osobu izvan svoje porodice. osecaja usamljenosti i prestanka svake radne aktivnosti. ljutnjom. Mlade i starije osobe obicno nemaju znacajan interakcijski odnos izvan porodice.174 Osim toga. Prema mišljenju Rouza (Rose).168 Prema shvatanju koje je izneo Kvin (Queen). Kod starih osoba dolazi do opadanja emocionalnih veza sa osobama i objektima iz okoline. fantazija. slabljenja veza sa potomcima. Šeparovic navodi da ucestalost samoubistava raste sa godinama starosti. stare osobe zbog delimicne ili potpune izolacije imaju potrebu da se udružuju jedni sa drugima. u kome se oseca zadovoljnom razmišljanjima o prošlosti kada je bila privlacna ili uspešna u poslu. preteranim zahtevima da bi osigurale pažnju. u poslednje dve decenije . nego kod klase nižeg ekonomskog statusa. a nekada i histericnim simptomima”. stare osobe cesto reaguju “mrzovoljom.171 Kao paradoks cinjenici da se ljudski život produžio u savremenim uslovima.169 U nekim slucajevima ostarela osoba se može povuci u svet neuroza. navodi se da ta ista moderna civilizacija nije mnogo naklonjena starim osobama. Može se cak govoriti o kreiranju posebne subkulture starih sa svojim zasebnim udruženjima.172 Osnovne poteškoce predstavljaju socijalna izolovanost starih osoba i odsustvo iz aktivnih društvenih tokova. Sredinom sedamdesetih godina prošloga veka Center of Aging na Univerzitetu Merilend (The University of Marylend) utvrdio je da deca svih uzrastnih kategorija imaju ogranicena saznanja i loše usmerene stavove o starim osobama. Uzroci se nalaze u demografskoj komponenti kao i socijalno-klasnim i porodicnim osobenostima.sistema.

prošloga veka porastao je broj grupa koje se bore za dobrobit starih osoba. U SAD na listi The Leadership Council of Aging Organization takvih udruženja ima cetrdeset (u 1988. godini bilo ih je 29). Udruženja, bar za sada, predstavljaju poslednji nivo do koga je došao “pokret seniora”.175 Prva svetska skupština o starenju održana je u Becu 1982. godine i na njoj je usvojen Becki medunarodni plan akcije za starenje (The Vienna International Plan of Action on Ageing), kao prvi medunarodni instrument posvecen starenju.176

120

Deset godina kasnije, 1992., Generalna skupština UN usvojila je, rezolucijom 47/5, Proklamaciju o starenju, kojom je 1. oktobar proglašen Medunarodnim danom starih osoba, a 1999. godina Medunarodnom godinom starih osoba. Druga svetska skupština o starenju održana je u Madridu od 8-12. aprila 2002. godine. Predstavnici vlada iz celog sveta su promovisali koncept „društva za sve generacije”, kao internacionalni odgovor na izazove starenja za XXI vek. Pošto su države clanice UN izrazile brigu zbog brzine i oblika globalnog procesa starenja, Generalna skupština je usvojila Politicku deklaraciju i Madridski internacionalni plan akcije za starenje koji obavezuje vlade da se suoce sa izazovima starenja populacije u svetu. Planom akcije predvideno je 117 konkretnih preporuka u okviru plana akcije,177 medu kojima su i one koje se odnose na starije osobe i njihove porodice, ukljucujuci pitanja koja neposredno mogu uticati na njihov život, kao: siromaštvo, HIV, nasilje i zlostavljanje, pristup zdravstvenim službama i društvenu zaštitu. Na planu domaceg zakonodavstva, starim osobama koje su žrtve nasilja u porodici, pruža se krivicnopravna zaštita u skladu sa cl. 194 Krivicnog zakonika RS, kao i porodicnopravna zaštita u skladu sa cl. 10 i cl. 197-200 Porodicnog zakona RS. Takode, u Srbiji je doneta Nacionalna strategija o starenju,178 kojom se propisuje da je neophodno „sprecavati pojave zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja nad starijim licima, posebno ženama, ublažavati i otklanjati njihove posledice usvajanjem i primenom protokola o saradnji svih ucesnika u zaštiti žrtava - od republickog, do nivoa lokalne zajednice, kao i vodenjem kampanja protiv više razlicitih vrsta diskriminacije i nasilja, stvaranjem lokalnih sistema podrške žrtvama zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja”. Socijalne promene, nastale urbanizacijom i industrijalizacijom, ukazuju na slabo ukljucivanje starih lica u socijalnu strukturu, više nego samo otudenje od formalnih tradicionalnih uloga i statusa. Starost, kao trece doba, poseban je sociološki

fenomen, koji reflektuje nacin na koji su definisane socijalne uloge, kao i stepen spremnosti za njihovo prihvatanje. Stare osobe imaju niz teškoca u prihvatanju svojih novih uloga u društvu zbog radne neaktivnosti, penzionisanosti, komplikovanih porodicnih odnosa i nedostataka društvene podrške. Ako su mlade osobe te koje imaju moc odlucivanja i upravljanja društvenim tokovima, onda ne treba nikada smetnuti s uma da one svojim uticajem na status starih lica , u stvari, uticu na obeležja svoje sopstvene buducnosti.
Horvatic, Ž.: op. cit., str. 65. Na primer, statistike koje vode javna tužilaštva, izveštaji državnih organa, rezultati istraživanja i sl. 3 Nikolic-Ristanovic, V. (1998) “The international crime victim survey in Belgrade (Federal Republic of Yugoslavia)” u The International Crime Victim Survey in countries in transition – national reports, Rim: UNICRI. 4 Ibidem. 5 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174. 6 Conklin, J. E. (1992) Criminology, New York: Macmillan Publishing Company, str. 115. 7.Killias., M. (2001) Precis de criminologie, Berne: Precis de droit Staempfli, str. 115. 8 Van Dijk, J. and Mayhew, P.(1992) “Criminal Victimization in the Industrialized World”, A report to the Conference Understanding Crime: Experiences of Crime and Crime Controle, Rome: UNICRI. 9 Killias, M.: op. cit., str. 133. 10 Gene, S. (2003) Global trends in crime: Crime varies greatly around the world, statistics show, but new tactics…, The Futurist, www.allbusiness.com-professional-scientific-scientific-research-524294-1.html, pristupljeno 1.9.2008.
1 2

121
11

Maguire, M. Morgan, R., Reiner, R. (eds) (1994) “The Oxford Handbook of Criminology”, Oxford,:Clarenden Press. str. 259. 12 Williams, K. (2004) Textbook on Criminology, New York:Oxford University Press., str.74 13 Coleman, C. i Moynihan, J. (2004) Understanding Crime Data, McGraw-Hill House:Open University Press, str.131. 14 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 15 Bureau of Justice Statistics, www.ojp.usdoj.gov-bjs-glance.htm, pristupljeno 1.9.2008. 16 Gannon, M.i Mihorean, K. (2004) Criminal Victimization in Canada, Canadian Centre for Justice Statistics Statistics Canada – Catalogue no. 85-002-XPE, Vol. 25, no. 7 17 Gassin, R.: op. cit., str. 252-257. 18 Walklate, S. (2001) Gender, Crime and Criminal Justice, Portland:Willan str. 3 19 Chesney-Lind, M. (1997) The Female Offender: Girls, Women and Crime, Sage: Thousend Oaks, str. 101. 20 Steffensmeier, D. (1995)”Female Crime: It' s Still A Man's World”, u Price, B.R. and.Sokoloff, N.J. The Criminal Justice System and Women-Offenders, Victims and Workers, USA: Mc Graw-Hill, str. 89, 96. 21 Gassin, R.: op. cit., str. 260. 22 Gassin, R: op. cit., str. 259-266. 23 Butler, W.E. (1992)”Crime in the Soviet Union” in British Journal of Criminology, 2, str. 148, 154. 24 Dashkov, G. (1992) “Quantitative and Qualitative Changes in Crime in the USSR” in British Journal of Criminology, 2, str. 161. 25 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174-175. 26 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174. 27 Joly, H.(1889) La France criminelle, Paris. 28 Gassin, R.: op. cit., str. 297-298. 29 Navedeno prema Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 30 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 31 Špadijer-Džinic, J. (1966) Samoubistva u Vojvodini, Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. 32 Zvekic, U. (ed.)(1992) Development and Crime, Roma: UNICRI and IKSI, str. 213. 33 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 34 Killias, M.: op. cit., str.121. 35 Killias, M.: op. cit., str. 140. 36 Beirne, P. I Messerschmidt, J. (1999) Criminology, Boulder: Westview, str. 497. 37 Conklin, J. E.: op. cit., str. 120. 38 Konstantinovic-Vilic, S. (1986) Žene-ubice, Niš: Gradina, str. 86. 39 Conklin, J. E.: op. cit., str. 119. 40 Milutinovic, M.: op. cit., str. 179.

Milutinovic, M.: op. cit., str. 180. Ibidem 43 Conklin, J. E. op.: cit., str. 120. 44 Todorovic, A. (1971) Uzroci maloletnickog prestupništva, Beograd:IKSI, str. 144-151. 45 Milutinovic, M.: op. cit., str. 181. 46 Milutinovic, M.: op. cit., str. 181. 47 Pešic, V. (1972) Ubistva u Jugoslaviji, Beograd:IKSI, str. 44. 48 Konstantinovic-Vilic, S.: op. cit., str. 93. 49 Conklin, J. E.: op. cit., str. 126. 50 Wolfgang, M (1958) Patterns in criminal homicide, Philadelphia: University of Pennsylvania, i Schafer, S. (1968) The Victim and his Criminal, A Study in Functional Responsibility, New York: Random House. 51 Nikolic-Ristanovic, V., Mrvic, N. (1992) Društvena kontrola i kriminalitet žena, Beograd: IKSI i Draganic, str. 73 52 Nikolic-Ristanovic, V. (1989) Žene-žrtve kriminaliteta, Beograd: Naucna knjiga, str. 113. 53 Milutinovic, M.: op. cit., str. 182. 54 Zajecaranovic, G.: op. cit., str. 112. 55 Zvekic, U. (1995) “Struktura i tendencije kriminaliteta u svetu (I)”, Anali Pravnog fakulteta Beogradu, 4, Beograd, str. 362. 56 Pinatel razlikuje sedam tipova zlocina iz pseudo opravdanih razloga: 1. ubistvo iz strasti koje nastaje iz direktnog seksualnog konflikta ili konflikta u vezi sa seksualnom ljubavlju, 2. zlocin iz ideoloških razloga, kao što su politicki atentati, zavere i sl., 3. prestup iz profilaktickih razloga, kada izvrcilac zna da je ono što radi van zakona, ali je ubeden da na taj nacin izbegava vece zlo, na primer kod eutanazije; 4. simbolicki zlocin kod koga onaj koji trpi njegove posledice nije direktno vezan sa delinkventom, na primer majka koja ubije dete bez ociglednog motiva, vec da bi uticala na oca deteta prema kome gaji pomešana osecanja straha i mržnje; 5. delikt iz protesta, kada se izvrcilac postavlja kao branilac u nekoj stvari u koju nije direktno ukljucen; 6. delikt zbog avanture, koji nastaje usled nezadovoljstva
41 42

122

svakodnevnim životom, nelagodnosti zbog monotonije i uznemirenosti koja iz toga proizilazi, na primer krada automobila ucinjena od strane bande maloletnika; 7. samokažnjavajuci delikt ili delikt iz osecanja krivice koji je usmeren protiv samog izvršioca. - Pinatel, J.; Traite de criminologie, 1975, s. 252-259, cit. prema Gassin, R., op. cit. s. 526-532. 57 Milutinovic M., op. cit. s. 203-205. 58 Sila ili moc može biti pozitivna ili negativna, dobronamerna ili zlokobna, legitimna ili nelegitimna, javna ili tajna. Svaki je socijalni cin vršenje moci, svaki je društveni odnos izjednacen sa moci, svaka je društvena skupina ili sastav organizacija moci. OUN je pod uticajem svetskog viktimološkog pokreta uvela pojam zloupotrebe moci (eng. Abuse of Power)u svrhu suzbijanja zloupotrebe moci i zaštite žrtava tih zloupotreba. Žrtve zloupotrebe moci su osobe koje individualno ili kolektivno pretrpe fizicku ili mentalnu povredu, emocionalnu patnju, ekonomsku štetu ili znacajnije oštecenje svojih prava, putem cina ili propusta, koji ne mora predstavljati kršenje nacionalnog krivicnog prava, vec medunarodno priznatih normi koje se ticu ljudskih prava. Cit. prema Šeparovic, Z. (1988)”Nasilje u obitelji: pojave, uzroci, rešenja” u Zborniku radova za medunarodni skup Nasilje u obitelji, Dubrovnik. 59 Šeparovic, Z. Kriminologija i socijalna patologija, op. cit., str. 97. 60 Poslednjih godina u Srbiji je zabeležen kao oblik nasilja, tzv. nasilje u sudnicama. Ucestale su pretnje i napadi na sudije u sudnicama i van njih. Treba pomenuti ubistvo žene sudije u Nišu, bacanje bombe na ženu sudiju u Pancevu u toku sudenja, u Cacku bacanje eksploziva na kucu sudije u toku noci, u Šabcu udaranje žene sudije pesnicom u lice, u Novom Beogradu sudiji je zapreceno ubistvom, u Beogradu su zapaljena ulazna vrata stana u kome je stanovao javni tužilac, u Leskovcu je ubijen predsednik Opštinskog suda. 61 Razlikuju se dve podvrste ovog oblika nasilja: nasilje propuštanjem i posredno nasilje (mediated violence). Za razliku od nasilja propuštanjem koje se vrši pasivno, posredno nasilje (mediated violence) je rezultat namerne ljudske intervencije u prirodnoj ili društvenoj okolini, ciji štetni efekti nastupaju indirektno i sa odlaganjem. Primeri za ovu vrstu

66 Momirovic. (1975) “Krivicno delo ubistva na svirep nacin”. 68 Keiser/Kerner/Sack/Schellhoss (1993) Kleines Kriminologisches Wörterbuch. i dr. 3. S. koja je sprovedeno tako što su antropolozi živeli u porodicama i neposrednim posmatranjem pratili dinamiku porodicnog života. JRKKP. navedeno prema Žegarac. cit. S.12. op. cit. München. zbog toga što je bio ubeden da su feministkinje odgovorne za njegove licne teškoce. Beograd: Savremena administracija. B. Beograd: Fakultet politickih nauka.: op. J.prema Šeparovic. (2001) Kriminologie für das 21. (1993) Kleines Kriminologisches Worterbuch.Jahrhundert. 65 Šimunec. str. H.. F. Odsek za sociologiju. i dr.. str.str. 73 http://online. J. Nasilje nad decom.att. Auflage. Primer za misionarski zlocin mržnje je zlocin koji se dogodio 6. predstavlja još jedan primer ovog tipa nasilja. 77 Henting. Beograd: Privredna štampa. 3.att. (1986) Žene ubice. Münster-Hamburg . (1956) Zur Psychologie der Einzeldelikte. str. cit. str. Thomas. 67 Jakovljevic. II izdanje. 45. IV izdanje. 75 Henting. http://home. istovremeno je pružilo uvid i u rasprostranjenost nasilja.. V. K. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. Z. Zagreb. Beograd: Vojnoizdavacki zavod.htm 63 Schneider.London: LIT Verlag. V. 72 Tahovic. Sttutgart.(1995) Ubistvata vo Makedonija. Muler. Beograd:Draganic. Prodaja zemljama u razvoju pesticida i medicinskih proizvoda koji su zabranjeni u zemljama u kojima se proizvode. 76 Henting. cit. 93-94). 265. 91. B.cc.net/cmignarda/mass. Zbornik radova Krivicnopravni i kriminološki aspekti delikata nasilja. 173. 15. 88 Nikolic-Ristanovic. br.html 123 84 85 Keiser. Democracy and Education: An Analytic Framework. D. “Feministkinje su ruinirale moj život” vikao je pre nego što je izvršio samoubistvo. V. str. cit.85/2005 i 88/2005. (1962) Komentar Krivicnog zakonika. Ubistva u Jugoslaviji. str. (1998) „Nasilje u porodici – mogucnosti zaštite i prevencija”. koja je prvenstveno imala za cilj da uništi useve na neprijateljskoj teritoriji. 74. Z. cit. H.htm 82 http://home. Niš: Gradina.il. (Masters Thesis). Heidelberg: C. Newbury Park. 180. 90 To je potvrdilo i jedno od najsveobuhvatnijih antropoloških istraživanja. i dr. 55. 70 Radovanovic. str. http://www. str. (1979) Demografska obeležja nasilnika. cit. Dordevic.witchery. M.htm 74 Middendorff. prouzrokovala je posredno genetske mutacije kod beba u bombardovanim podrucjima i rak kod ratnih veterana. D. 79 http://www. Mohr (Paul Siebeck).oas. (1978) Krivi cno pravo. H. 75. M. G.: op. prema Šeparovic. . 45. http://www. najcešce oblike ispoljavanja i obeležja fenomena nasilja. str. br. Hannover.ca/ocult/lanning 4htm 80 http://www. Florida State University: School of Criminology. II. W. (Videti: Levinson.ca/ocult/lanning 4htm 81 Petee. Müler. i dr. 9. 87 Konstantinovic -Vilic. sprovedeno u 14 država Saharske Afrike. Kriminologija i socijalna patologija. (2003) Ubistva u Beogradu. 59.. 102-103. str.auburn. Tübingen: J. (1992) Društvena kontrola i kriminalitet žena. 89 Nikolic-Ristanovic.. 101. 78 Simeunovic-Patic. str.org/csh/english/ edumeetexpertscontrib6. Zagreb.. (1973) Krivicno pravo. (1979) “Socijalna obeležja nasilnika”. 66. Auburn University. kada je dvadesetpetogodišnji student Marc Lepine na Univerzitetu u Montrealu ubio 14 studentkinja na feministickom seminaru. K. Z.edu/cpeteeta/ massmurder1. str.moraine. (1987) Understanding Society's Most Dangerous Offender: A Typology and Corresponding Dynamic Analysis for the Substantive Theory Formulation of Serial Murder. op. u 10 država Srednjeg Istoka. Beograd: Savremena sdministracija.us/spring/2002/CRJ105-300/lesson61.: op.html 83 Waters. A. Brkic. 362.witchery. C. s.glasnik RS”. str. 549.. u 13 iz Okeanije i 13 iz Azije. koje su u vecini društava istovetna.: ibid. V. cit. Der Mord. IKSI. posebni deo. J. 62 Violence. D. M. F. 46. posebni deo. u sedam država iz Evrope. Ovo metodološki zanimljivo istraživanje.net/cmignarda/mass. 3 Auflage. 71 Atanackovic..1989. str. 64 Schneider. Pešic Vukašin. Calif: Sage. (1984) Kriminologie der Tötungsdelikte. 69 „Sl. 73. H. str. (1989) Family Violence in Cross-Cultural Perspective. V. Upotreba odredenih vrsta bombi u Vijetnamu i Avganistanu od strane americke i sovjetske armije. str. 86 Sulejmanov. op. Heidelberg: C. N. Skopje. H.nasilja su svi oblici uništavanja i oštecenja prirodne okoline. u 17 iz Severne Amerike i 16 iz Južne Amerike.

Beograd: Viktimološko društvo Srbije i „Prometej”.12-14. (Walby.5% ubistava. 93 Konstantinovic-Vilic. S. Petrušic.. procenjuje se da se samo pokrice troškova zdravstvene zaštite žrtava nasilja godišnje potroši preko 32 miliona dolara. 99 Domestic violence against women. god. septembar 1995. Podaci o troškovima služe kao snažan argument u lobiranju za uvodenje preventivnih mera zaštite od nasilja u porodici.. str. i Heald. str. 97 Beijing Declaration and Platform for Action.uk). vanbracnog partnera ili mladica. Beograd. a u 80% tih slucajeva se radi o ženama žrtvama. R. septembra 1981. S. 102 Ibidem. god.700 muškaraca godišnje je silovano i/ili fizicki zlostavljano od strane partnera/partnerke.9 miliona dolara. Dokmanovic. a u 60% svih slucajeva seksualnog nasilja. M. odn. 92 O transformacijama u strukturi i funkciji porodice. ukljucujuci i SFRJ („Sl. odn. godine u SAD pokazala je da je 25% žena i 8% muškaraca fizicki i psihicki zlostavljano od strane supruga. Report to the Tennessee General Assembly Presented by Tennessee Economic Council on Women. detaljno: Milic. održanoj u Rimu 21-22. Ženski istraživacki centar Niš. septembra 2002.gov. (2006) Medunarodni standardi o nasilju u porodici i njihova primena na Zapadnom Balkanu. Detaljno o medunarodnim standardima u domenu zaštite od nasilja u porodici. 2006. videti: Mrševic. Videti detaljno: Konstantinovic Vilic. Medunarodni dokumenti. N. decembra 1979. a da za potrebe procesuiranja dela nasilja u porodici u pravosudnim institucijama država godišnje izdvaja 49. decembra 1993. Instrumente o ratifikaciji ili pristupanju deponovale su do sada 94 države. Nacionalna anketa o nasilju nad ženama sprovedena 1998. III izmenjeno i dopunjeno izdanje. Z. god. S. 95 Convention on the Elimination of All forms of Discrimination against Women (CEDOW).. god. ukupno 1.. npr. stupila na snagu 3. September 2004) The Cost of Domestic Violence. M. 101 Nkolic-Ristanovic. 2005.. na osnovu rezultata istraživanja. Nashville. Niš: Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Nišu. usvojena na Trecoj Evropskoj ministarskoj konferenciji o jednakosti muškaraca i žena. Banja Luka: Helsinški parlament gradana.5 milion žena i 834. Beograd: Autonomni ženski centar. Udružene žene.Tako. a u svega 15..womenandequalityunit. (2005)” Medunarodni standardi i nasilje u porodici”.tn.us/sos/ecw/domestic_violence_report. 100 Pekinška deklaracija i Platforma za akciju. Petrušic. njenoj evoluciji i tipologizaciji. Zbornik radova Uskladivanje prava SR Jugoslavije sa pravom Evropske unije. V. oktobra 1993. N. (1999) „Evropski standardi o eliminaciji nasilja nad ženama”. septembar 1995. usvojena od strane Ujedinjenih nacija Rezolucijom 34/180 od 18. god. 415. izvršilac je muška osoba iz neposredne blizine žrtve. 94 Prevod najvažnijih medunarodnih dokumenata koji se odnose na nasilje u porodici. god. U Velikoj Britaniji dešava se najmanje pola miliona slucajeva nasilja u porodici godišnje. u vecini slucajeva ubistava žena. (Videti: The Impact of Domestic Violence on the Tennessee Economy. Rezolucija Generalne skupštine UN 48/104 od 20. 17-38% svih žena u svetu je pretrpelo fizicko nasilje u svom životu od strane bliskih muškaraca. devojke.state. usvojena na IV svetskoj konferenciji o ženama u Pekingu. 96 Declaration on the Elimination of Violence against Women. 98 Declaration on policies for combating violence against Women in a democratic Europe. 11/81).Temida. Beograd: Autonomni ženski centar Beograd. Kina 4-15. god. Recommendation 1582 (2002) usvojena od strane Odbora ministara 27.75.pdf). ubica je bio u porodicnoj vezi sa žrtvom. 2. koji je razradio specifican model kvantitativnog merenja troškova nasilja u porodici. 157-168. 21% žena bar jednom u životu bile su žrtve fizickog nasilja ili pretnji. kritika i izazovi. 103 Prema podacima UN. IV svetska konferencija o ženama. (2007) Krivicno delo nasilje u porodici – aktuelna pravosudna praksa u Nišu i Beogradu. ubica i žrtva nisu bili ni 91 . Žunic. Zagreb. str. (http://www. objavljen je u knjizi: Nasilje nad ženama – prepreka razviju. Haralambos. Tennessee. list SFRJ – Medunarodni ugovori”. (2000) Ženska prava u medunarodnom pravu. http://www. Prema statistickim podacima vezanim za ubistvo žena u Engleskoj i Velsu za period 1986-1996. N. (2001) Sociologija porodice.. A. Sylvia Walby procenjuje da u Engleskoj i Velsu troškovi premašuju 23 milijarde funti godišnje.(1989) Uvod u sociologiju. Prema podacima Ekonomskog saveta za žene u Tenesiju. January.

(2000) Ženska prava u medunarodnom pravu. str. V. 18/2005. što kao ishod ima sprecavanje potpunog napredovanja žena i cinjenicu da je nasilje nad ženama jedan od presudnih mehanizama putem kojeg se žene prisiljavaju na prihvatanje položaja podredenosti u odnosu na muškarce” (Deklaracija o eliminisanju porodicnog nasilja nad ženama (1993). M. O medunarodnim standardima zaštite od nasilja prema ženama. Sociološki pregled. Temida. 114 Videti detaljno: Konstantinovic Vilic. je ispoljavanje istorijski nejednakog odnosa snaga izmedu žena i muškaraca. (ur. (ur) (2002) Porodicno nasilje u Srbiji. br. 10/2002. N. 108 Konstantinovic Vilic. (1999) „Evropski standardi o eliminaciji nasilja nad ženama”. 112 Videti.prepreka razvoju. str. Beograd: Autonomni ženski centar.. (Videti: Nikolic Ristanovic.) (2005) Nasilje prema ženama . str. V. (ur. poglavlje u knjizi Ljudska prava za žene. str. 3-11. Beograd:Autonomni ženski centar. 135141. N. V. Pekinšku deklaraciju i platformu za akciju (1995). br. S. S. Konstantinovic Vilic. 9-15. Z. Petrušic. str.S. ljudska prava i aktivizam gradana u Južnoj i Istocnoj Srbiji. (2004) „Pravo žena na zaštitu od nasilja u porodici”. 409. u: Pravom protiv nasilja u porodici. Zakon je poceo da se primenjuje 9. u: Pravom protiv nasilja u porodici.(2002) „Pravni aspekti strukturalnih uzroka nasilja”. u: Pravom protiv nasilja u porodici. str. br. 105 Kljucnu ulogu odigrao je feministicki pokret. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komunikaciju. 3. (2002) „Ka objašnjenju i prevenciji nasilja u porodici u Srbiji: multivarijantni pristup”. Petrušic. p. koji je doveo do muške dominacije nad ženama i do njihove diskriminacije od strane muškaraca. (1999)”Model zaštite od nasilja u porodici. Petrušic. Logar. Temida.12. (2000) Od žrtve do zatvorenice. 115 „Nasilje nad ženama . (2004) Krivi cno delo nasilja u porodici – pravna praksa u Republici Srbiji. S.. (Videti: InterBalkan Conference on Legal Strategies to Combat Domestic Violence. Udružene žene. (2005) „Reagovanje policije na nasilje u porodici − teorijski okvir i strana iskustva”. str. V. 135141. Videti i: Preporuka br. 106 Konstantiovic-Vilic. . u: Društvena svest..(2003): „Porodicno nasilje u zemljama bivše Jugoslavije: pregled najvažnijih rezultata istraživanja”. u: Društvena svest. S. str. str.. Intimate Violence in Families. N. V.. Zbornik radova Uskladivanje prava SR Jugoslavije sa pravom Evropske unije. Konstantinovic Vilic. 113 O problemima u reagovanju institucija sistema na nasilje u ovom periodu. (1995) „Nasilje nad ženama u uslovima rata i ekonomske krize”. Nikolic Ristanovic. New Delhi: Sage Publication. (2005) Austrijski model intervencije u slucajevima nasilja u porodici. str. 1997. str. Niš: Odbor za gradansku inicijativu. Niš: Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Nišu. str. S. N.2. N. R. 2. R. Bulgaria. detaljno: Nikolic-Ristanovic. (2005) „Stavovi o nasilju u porodici”. br.Petrušic. 7. Detaljno. glasnik RS”. 1. 63-73.. str. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komuikaciju. O promenama u odnosu državnih politika prema nasilju u porodici: Konstantinovic Vilic. Niš: Odbor za gradansku inicijativu. Evropska mreža protiv nasilja nad ženama. U Nemackoj svaka cetvrta žena trpi fizicko ili seksualno nasilje od strane partnera. 19 CEDAW Komiteta za eliminisanje svih oblika nasilja nad ženama (1992). u: Pravom protiv nasilja u porodici. London: Thousand Oaks. Sofia. 13. 03. Neka pozitivnopravna rešenja u svetu i kontraverze u njihovoj primeni”. Beograd: Viktimološko društvo Srbije. 3. T. 9). V. 107 Detaljno videti: Nikolic Ristanovic. 67. 2002. Žunic.124 u kakvoj vezi. Preporuka odbora ministara Veca Evrope zemljama clanicama za zaštitu žena od nasilja (Rec2002/5). 109 Ibidem. (2002) „Institucije i nevladine organizacije u odgovoru na porodicno nasilje u Srbiji”. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komunikaciju. 17). Ignjatovic.) (2002) Porodicno nasilje u Srbiji. Lukic. 111 Nikolic-Ristanovic. srpski prevod. videti: Copic. 38-42. str. videti: Mrševic. 116 “Sl. Beograd:Viktimološko društvo Srbije&Prometej. 124. ljudska prava i aktivizam gradana u Južnoj i Istocnoj Srbiji: Odbor za gradansku inicijativu.J. Temida. III izmenjeno i dopunjeno izdanje. Petrušic.17. S. 110 U svim društvima nasilje gravitira ka partneru sa najvecom moci i dogada se u odnosima u kojima medu subjektima postoji najveca razlika u moci..(2002) „Ka objašnjenju i prevenciji nasilja u porodici u Srbiji: multivarijantni pristup”.. glasnik RS”. N. 104 Galles. Niš: ŽIC. S. str. godine. Nikolic-Ristanovic. Beograd: Viktimološko društvo Srbije&Prometej.. detaljno: Mrševic Z. Copic. (2005) „Stavovi o nasilju u porodici”. Banja Luka: Helsinški parlament gradana. 117 “Sl. Niš: ŽIC..

65.(1992)”Obstetrical Issues in Wife Abuse”. International Workshop. 43. str. 279. L. str. 9. Minister of Supply and Services Canada. 120 Klein. V. http://www. (1987) Kriminologie. 5 138 Navedeno prema. str.rezultati anketiranja”. Beograd. 14. R. str. 113. 1.. (1994) “Nasilje nad ženama u uslovima rata i ekonomske krize”. M. 3-4.85/05. Nasilje u obitelji.. Sociološki pregled. E. (1988)”Kažnjavanje djece u obitelji i školi . (1996) Prava deteta – prava coveka.(1983) The Rights and Wrongs of Children. 34. Schneider. 144 Ibidem. 123 Kelly. cit. str. Dosije i Udruženje Pravnika Srbije za socijalno pravo. E. str. Victimology. Dobash. (1988)”Krivicnopravna zaštita dece od nasilja u porodici-situacija u Jugoslaviji”. 122. 289. 133 Nikolic-Ristanovic.. str. K.D. L.. J. (2000) “Dete žrtva zlostavljanja i zanemarivanja i uloga policije u obezbedivanju njegove zaštite”. 583. O merama porodicnopravne zaštite od nasilja u porodici i postupku u kome se one odreduju.Battering And How to Stop It.. Boston: Beacon Press.Achieving Equality”. 147 Freeman. Sociološki pregled. 152 Pejcinovic.gov. 23.A. str. Autonomni ženski centar. 148 Stevanovic. (1981) “Seelische Misshandlung von Kindern”. I. 129 Smith. 99. Final report of Canadian Panel on Violence Against Women. Victimology. L.(1970)” Das Kind als Opfer”. M (1987) Domestic violence against women..yu/ . S. 23-24. 121 United Nations. 128 Navedeno prema “Changing the Landscape: Ending Violence . str. Nasilje u obitelji. str. zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije. (1981)Violence against Women: Some Considerations Regarding Its Causes and Its Elimination. 11 127 Navedeno prema Lent. J.sr. G. str. Penava. London: Home office research and planning unit report. 132 Deutch. 140 Ibidem 141 Navedeno prema. 3. 130 Smith. H. 131 Goudolf. P. Dublin: Social and Organisational Psychology Research Unit UCD. (1993) “Nasilje u braku: teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja”. Crime and Delinquency. Vodic kroz sistem porodicnopravne zaštite od nasilja u porodici. 93. L. detaljno: Petrušic. V. 1993. 1-4.: op. str. Nasilje u porodici. (1959) La psichologie des femmes. str. 85-97. Ottawa. str. 1-4. A. 146 Radovanovic. 2005. G. Dubrovnik. glasnik RS”. D. 410-411 118 119 125 125 Navedeno prema Nikolic-Ristanovic V. cit.(1992) Women. Kriminalistik. 347-349. str. 9. (1988) “Nasilje nad djecom . Dubrovnik. Fisher. The Canadian Journal of Obstetrics/Gynaecology and Women's Health Care. (1988) Battered Women as Survivers. 135 Schur. 126 Casey.. M. Dubrovnik.„Sl. cit. Konstantinovic Vilic. 122 J ones. H.3-4. Obretkovic.minrzs.19. cit.. A. 154 “Sl. 583.: Labeling Women Deviant-Gender. str. str. Berlin: Walter de Gruyter. London: Frances Pinter. Stigma and Social Controle. J. 145 Keiser. 122-126. “Declaration on the Elimination of Violence Against Women”. M. (1977-78)”Battered Women and Learned Helplessness”. str.. H. Violence and Social Change.(1989) Domestic Violence: An Overview of the Literature. London: Home office research and planning unit report. (1993) “Nasilje u braku: teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja”. 153 Nikolic-Ristanovic. (1995) “Recognition. 3-4. prema Janjic-Komar. 137 Dobash. 4. Restitution and Revolution: Creating Justice for Women and Children Who Have Been Abused”. H. (1981)”Das Kind als Opfer”. 149 Keiser.istraživanje krivicnog djela zapuštanja i zlostavljanja maloljetnika u praksi Opcinskog suda u Zagrebu”.. (1989) Domestic Violence: An Overview of the Literature.18/2005 i 88/2005. London. 526. str. Obretkovic. 136 Schneider. 151 Turkovic. R. 583. E. Heidelberg-Hamburg. br. 155 Opšti protokol o zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja.An International Conference. str. N. M. str. u: Sociološki pregled. str. Kriminalistik. E. M. J.glasnik RS” br. saopštenje prezentirano na Democracy and Justice: Re-viewing Crime in Theory and Practice . str. M.: op. Heidelberg-Hamburg. 124 Nikolic-Ristanovic. 160.: op. Temida. br. L. str. Dubrovnik. B. International Workshop. str. Paris: Presses Universitaire de France. (1988) “Zlostavljanje i zapostavljanje dece . str.. Ministarstvo rada. 139 Smith. Toronto: Lexington Books. str. s. 6. Schneider. cit. 150 Trube-Becker.subjektivno iskustvo deteta”. 3. str. str. R. 143 Janjic-Komar. 142 Straus.: op. Nasilje u porodici. London-New York: Routledge. London: Random House. Kriminalistik. 26.V. 75-78. (1994) Next Time She'll Be Dead . 330-33. E. (1978-79)”Wife Beating: How Common and Why”. 4-5. 92. 134 Walker.

cit. (1988) Interna medicina. mogu je napustiti ili odlucivati o njenoj sudbini protiv njene volje: prinuditi je da. cit. A. N.M. Zagreb.org/ Researchandpolicy/ MadridInternationalPlanofActiononAgeing/ Background pristup: 30.160. cit. AM. 048.: op. 158. The Gerontologist. P. cit. 165 Pot.un. str..Krupp. Section V. Section V. 37.: op. 162 ENSI KOITEN LIITTO REPORT: Domestic Violence and the Elderly (1986) str. Human Relations No. 169 Stuart A. loc. Jonker. Nasilje u obiteljii (zbornik radova). pored ostalog. ili brinuci se o njoj... Zna da joj deca. 24. Main Content: Madrid International Plan of Action on Ageing http://www. str. 164 Jevtic. 231. 161 Pelicaric. vol. 591. No. u: ibid. no 164.2007. New Jork: Thomas Y. str. Amsterdam: III European Congress of Gerontology. cit.edu/cmkearl/gersopsy.. Beograd: Savremena administracija.: op. Queen and Jeannette R. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga.html 158 Videti: Madrid International Plan of Action on Ageing (MIPAA) (Advance unedited copy) http://www.studije o žrtvama. u: Clinard. cit.C. 2. Rinehart and Winston. D.1093 167 “Stara osoba ostaje na oprezu cak i kada joj je zajemcena potpuna sigurnost jer nema poverenja u osobe u punoj snazi: ona svoju zavisnost doživljava tako što ispoljava nepoverenje.trinity. urednik Z. str. užasava. (1995) “Is childlessness a risk factor in old age?” Amsterdam: Third European Congress of Gerontology. 168 Navedeno u: ibid. cega se ona. 172 “Social Psychology of Aging”. (1995) “Verbal and phusical aggression against demented elderly by unformal caregivers in the Netherlends”. ili pak primajuci je u kucu – mogu odbiti tu pomoc ili je smanjiti..11. 171 Šeparovic.. M. (1940) Social Pathology.1338 166 Julha.. str. necaci. str. M.11. Ona poznaje dvolicnost odraslih”.helpage.: op. 156 157 126 163 Kratocski. Inc. (1962) “The Subculture of the Aging: A Topic for Sociological Research” . A. 1987.org/ageing/coverage/action. URL: http://www.2007. str. C. str. 173 Rose. M. u: Pelicaric. Crowell Company. cit.. str. u: Social Gerontology: . Starost. 242. 160Ibid. 123-127. cit. 1968. Šeparovic. 159 Navedeno prema: Pelicaric. Social Gerontology: The Social Psychology of Aging. (1960) Sudska psihopatologija. New York: Holt. 174 Clinard... (1984) “Perspectives on Intrafamily Violence”. I. 592. 6. De Bovoar. pp 100-101. Dyck Rvan. Beograd: BIGZ (drugi tom).Gruener. Cit. 583. Z. u: “Social Psychology of Aging”. (1988) “Nasilje nad starim osobama u obitelji”. koji joj pomažu da živi – finansijski. u: Clinard. Dubrovnik. (1985) Viktimologija . prijatelji. 448-449.pdf pristup: 30. no. 30 August . str. 30 August-2 September 1995. cit. Deeg DJH. 175 “_________Politics of Aging: Government Agencies and the Aging Network”. S. str. cit..2 September 1995. 157.. 156. N. Socilogy of deviant behavior. na primer. promeni boravište. 364. M. 170 Ibid.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful