You are on page 1of 36

108

36

Meri Vulstonkrafi GLAVA V

naglaavati primere onih nekoliko ena koje su, dobivi muko obrazovanje, stekle hrabrost i odlunost; tvrdim samo to da su mukarci, stavljeni u sline situacije, stekli slian karakter - govorim o veini mukaraca, a da su genijalni i sposobni izali iz klase u koju ene jo nikada nisu bile uvrtene.

Kritika nekih pisaca za koje su ene predmet saaljenja, koje se granii s prezirom

staje nam da prouimo shvatanja koja posebno zagovaraju neke moderne publikacije o enskom karakteru i obrazovanju, i koja daju ton veini povrnih zapaanja o tom polu. Prvi deo Zapoeu sa Rusoom. Karakter koji on pripisuje eni opisau njegovim recima, medu koje u posejati svoje primedbe i razmiljanja. Istina, sve moje primedbe izviru iz nekoliko jednostavnih naela, i mogle su biti izvedene iz onoga to sam ve rekla; a njegova vetaka struktura je tako domiljato sazdana da mi se ini nunim da je podrobno razmotrim, i iznesem svoje primedbe. Sofija bi, kae Ruso, trebalo da bude savrena ena, onoliko koliko je Emil savren mukarac, i da bi to postala, nuno je prouiti karakter koji je priroda podarila njenom polu. Dalje u tekstu dokazuje da ena treba da bude slaba i pasivna, zato to je telesno slabija od mukarca; iz toga zakljuuje da je bila stvorena zato da mu ugaa i da mu bude podreena, i da je njena dunost da bude prijatna za svog gospodara - da je to, dakle,

Sapfo, Eloiza, gospoda Macaulay, carica Rusije, gospoda d'Eon, itd. Te, i mnoge druge, mogu se smatrati izuzecima; a zar rusu svi junaci, kao i junakinje, izuzeci od optih pravila? elim da ene ne budu ni junakinje ni divljakinje, ve razumna bia. (Prim. M. W.)

109

Mcri Vulstonkraft

Odbrana prava ene

111

velianstveni cilj njenog postojanja.1 Meutim, da bi pohoti dao neto lanog dostojanstva, insistira na tome da mukarac ne bi trebalo da primenjuje svoju snagu, nego da, kada trai uivanje sa enom, zavisi od njene volje. "Trea je posledica koja istie iz razlike u spolovima, da je jai samo prividno gospodar, dok on uistinu zavisi od slabijega; i to ne moe biti usled nekoga tekog laskanja ili iz gorde velikodunosti zatitnika, nego usled nekog nepromenljivog prirodnog zakona koji daje eni vie mogunosti da raspali poudu, nego oveku da je zadovolji, i tako ona ini oveka, hteo on ne hteo, zavisnim od svoje naklonosti, i sili ga da i sa svoje strane nastoji da bi joj se dopao, i prema tome stoji eni do volje da li e mu dopustiti ili nee da bude jai.2 Neizvesnost u kojoj ovek lebdi, da li je slabost popustila jaini, ili da li se ona namerno podala, upravo je za oveka najslae u njegovoj pobedi. U tom i jeste obino lukavstvo ene to ume stalno da odrava tu neizvesnost. To je lukavstvo ena u potpunom skladu s njihovim telesnim sastavom. Daleko od toga da rumene zbog svoje slabosti, one se naprotiv njome ponose. Njihove su nene miice bez otporne snage; one se prave kao da ne mogu podii ni najmanji teret; formalno se stide da ih svet dri za snane. A zato to? Nije to samo stoga da bi se inile nene, nego iz neke dublje preostronosti; one hoe da se unapred opravdaju, pa tavie da zadre pravo da po potrebi budu slabe."3 Ovaj odlomak sam navela da moji itaoci ne bi pomislili da sam autorovo razmiljanje prekrojila da bih potkrepila sopstvene argumente. Ve sam iznela tvrdnju da ta temeljna naela obrazovanja ena vode lukavstvu i putenosti. Ako pretpostavljamo da su ene stvorene samo da ugaaju, i da budu podreene mukarcu, taj zakljuak je pravilan. Ona mora sve drugo da rtvuje da bi njemu bila prijatna, i da dopusti da ta gruba elja za samoodranjem bude glavni podsticaj svih njenih postupaka, iako je dokazano da je to gvozdeni krevet sudbine, u koji njen karakter mora da stane, rastegnut ili sabijen, bez obzira na sve moralne i telesne razlike. Ali, ako se moe pokazati, kao to ja mislim, da su ciljevi ovog ivota, sagledanog u celini, potkopani praktinim pravilima stvorenim na tako neasnoj osnovi, neka mi bude doputeno da
1 2 3

posumnjam da je ena bila stvorena za mukarca; i makar me optuili za krivoverje, pa ak i za ateizam, jednostavno izjavljujem - ak i da mi aneo s nebesa kae da su Mojsijeva prelepa, pesnika kosmogonija, i prikaz pada oveka, doslovno tani, ja ne bih mogla da verujem u ono za ta mi razum govori da je nedolino prirodi Najvieg Bia; i poto u meni nema straha od avola, usuujem se da to nazovem nagovorom razuma, umesto da svoju slabost oslonim na iroka ramena onoga koji je prvi zaveo moj krhki pol. "im je jedanput utvreno", nastavlja Ruso, "da ovek i ena nisu istoga sastava ni s obzirom na karakter ni s obzirom na temperament, iz toga sledi da ne mogu primiti ni isto vaspitanje. Oni moraju, drei se od prirode oznaenih pravaca, raditi u skladu, ali ne smeju raditi iste stvari. Svrha poslova je zajednika, ali su poslovi razliiti, pa prema tome i sklonosti koje odreuju poslove."* "Bilo da uzmem u obzir posebno odreenje lepoga spola ili njegove sklonosti, bilo da imam na umu njegove dunosti, sve me podjednako upuuje na oblik vaspitanja koji mu pristaje. ovek i ena su stvoreni jedno za drugo, ali njihova uzajamna zavisnost nije nikako jednaka. ovek zavisi od ene usled svojih pouda, ali ena zavisi od oveka ne samo u tome, nego i u svojim potrebama. Mi bismo mogli lake postojati bez ena nego ene bez nas."5 "Stoga celokupno vaspitanje ena mora biti podeeno prema ljudima. Dopadati im se i koristiti im, biti ljubljene i potovane od njih, vaspitati ih u mladosti, i brinuti se za njih kad odrastu, teiti ih i savetovati ih, ulepati im i zasladiti ivot: to su dunosti ena u svim vremenima na koje im treba obraati panju od njihova detinjstva. Dokle god se ne drimo toga principa, dotle se udaljujemo od cilja, i propisi to im ih dajemo, nee posluiti ni njihovoj ni naoj srei." "Male devojice vole gotovo od svoga roenja nakit. Nezadovoljne tim to su lepe, hoe i da budu drane za takve. Vidimo po elom njihovom dranju da ih ta briga ve obuzima, i jedva su u stanju da razumeju ta im se govori, a ve moemo upravljati njima obraajui im panju na to to e svet o njima da misli. Kad bismo hteli, kao to se uistinu nepromiljeno predlagalo, primeniti i na deake to vaspitno sredstvo, ono bi imalo znatno manju vlast nad njima. Samo neka su oni nezavisni i neka se mogu zabavljati, onda se oni vrlo
4 5 6

Taj odlomak sam ve navela na str. 66-67 (Prirn. M. W.) Kakva besmislica! (Prim. M W.) J. J. Rousseau, Emil, op. ciu, str. 422423.

J. J. Rousseau, Emil, op. cit., str. 427. Ibid., str. 428. Ibid., str. 429.

Med Vulstonkraft

Odbrana prava ene

113

malo brinu o tome ta ljudi misle o njima. Treba mnogo vremena i truda dok ih potinimo istom zakonu. S koje bilo strane dolazila ta prva pouka devojkama, ona je vrlo dobra. Budui da se telo, takorei, rada pre due, prva nega mora da zapane telo. Istina, ovo vredi za oba spola, ali je razliit predmet vaspitanja. Kod jednoga spola treba da se razvije snaga, a kod drugog ljupkost; ali ne tako moe biti da ta svojstva postanu iskljuivom svojinom tih spolova, ona moraju samo da se javljaju u obrnutom redu. ena mora imati toliko snage da moe sve s Ijupkou izvriti; oveku opet treba toliko okretnosti da sve moe s lakoom izvesti."7 "Deca obaju spolova imaju mnogo zajednikih zabava, i tako treba da bude. Zar ih nemaju i kad odrastu? Ali se odmah pokazuju posebne sklonosti koje ih razlikuju. Deaci zahtevaju kretanje i galamu: bubnjeve, igre, mala kola; devojice vrlo jasno pokazuju svoju sklonost za svoje prirodno odreenje. Fizika strana je u vetini da se dopadnemo u nakitu; to je sve to deca mogu da neguju u toj vetini."8 'Tako se, dakle, u toj igri pokazuje potpuno odreena naklonost: sad se samo radi o tom da joj sledujemo i da je odreujemo. Zaelo bi mala elela svom svojom duom da sama zna nakititi svoju lutku i nainiti petlje, vratne maramice, nabore na dnu haljinice i ipke. Ona se u tom pogledu osea tako silno zavisnom od dobrote drugih da joj nita ne bi bilo ugodnije nego da sama sebi moe pomoi svojom vlastitom vetinom. Iz toga sledi u emu se ima sastojati prva nastava koja se daje mladoj evojici. Njoj se tim ne propisuju mali zadaci nego joj se iskazuje dobrota. I doista gotovo sve devojice radije ue raditi s iglom negoli itati i pisati. One ve sa zadovoljstvom misle na to kako e im ta vetina, kad jednom odrastu, moi posluiti za to da se kindure."9 Ovo je svakako samo vaspitanje tela; ali, Ruso nije jedini mukarac koji je posredno rekao da je vrlo prijatna samo mlada ena, bez imalo duha, osim ako pod tim ne podrazumevamo ivotni duh. Da bi postala slaba i, kako bi neki rekli, lepa, pamet se zanemaruje, a devojke su primorane da mirno sede, igraju se s lutkama, i sluaju glupave razgovore - ono to je posledica navike, predstavlja se kao nesumnjiva naznaka prirode. Znam da bi po Rusoovom miljenju prve godine mladosti trebalo da budu upotrebljene za razvijanje tela,
7 8 9

iako u Emilovom obrazovanju on odstupa od ovog plana; ali, izmeu jaanja tela, od ega u velikoj meri zavisi i snaga duha, i laganog kretanja, razlika je velika. Treba primetiti da su Rusoova zapaanja nastala u zemlji u kojoj su vetinu ugaanja ugladili samo zato da bi izluili grubost poroka. On se nije vratio prirodi, ili mu je pouda poremetila razum, jer inae ne bi izveo ovako neotesane zakljuke. U Francuskoj se deaci i devojice, a posebno devojice, odgajaju samo da budu prijatni, da vode brigu o sebi, i da se pred drugima lepo ponaaju; i, jo u ranoj mladosti, njihov um je iskvaren i svetovnim i pobonim upozorenjima, koja treba da ih sauvaju od nepristojnosti. Govorim o prolim vremenima. ak i ono to su deca morala da kau kod ispovedanja, kao i pitanja koja su im postavljali poboni ljudi, a to tvrdim na osnovu pouzdanog izvora, bilo je dovoljno da obelei polni karakter; a drutveno vaspitanje je bila kola koketerije i lukavosti. U desetoj ili jedanaestoj godini, ne, esto i mnogo ranije, devojice su poinjale da koketuju i da priaju kako e se u ivotu snai udajom, a da ih za to niko nije prekorevao. Ukratko, prema njima je, skoro od samog roenja, postupano kao prema enama, a umesto poduka dobijale su komplimente. To im je slabilo duh, i navodno je kriva Priroda to se, oblikujui ovaj dodatak stvaranju, ponaala kao maeha. Meutim, poto im je bio uskraen razum, bilo je sasvim dosledno podvrgnuti ih autoritetu nezavisnom od razuma; i da bi ih pripremio za tu podreenost, Ruso daje sledei savet: "Devojke moraju biti oprezne i radne. Ali to jo nije sve; one se za vremena moraju priviknuti na pokornost. Izvesno primoravanje je nerazdvojno od njihovog spola, i ako one hoe da mu se otmu, jedanput e se gorko kajati. Tako su one na primer kroz ceo svoj ivot podvrgnute stalnom i vrlo strogom primoravanju, naime primoravanju u pogledu pristojnosti. Stoga ih moramo ve zarana priviknuti na to primoravanje, da bi se mogle lako snai u njemu: moramo ih za vremena prisiliti da savlauju svoje kaprice, da bi ih mogle podvrgnuti volji drugih. Kad bi imale volju da bez prestanka rade, treba ih nagnati da se odmaraju. Rasejanost, lakoumnost i nepostojanost su mane koje lako nastaju iz toga to doputaju svojim omiljenim sklonostima da udare krivim putom i to stalno idu za njima. Ako hoemo da predupredimo tu zabludu, treba ih pre svega priviknuti da se savlauju. Stoga je ivot estite ene uz mnoge besmislene uredbe naega vremena gotovo neprestana borba sa samom

Ibid., str. 429430. Ibid., str. 432. Ibid., str. 432.

114

Men Vulstonkraft

Odbrana prava ene

115

sobom. Pravo je da ovaj spol ima svoj deo u patnjama to nam ih je 10 uzrokovao." A zato je ivot estite ene neprekidna borba? Rekla bih da je takav upravo zbog sistema obrazovanja. Skromnost, umerenost i samoodricanje su uravnoteena deca razuma; a kada se oseajnost gaji na raun razumevanja, takva slaba bia treba naredbama obuzdati i podvrgnuti neprekidnim sukobima; ali, ako bi aktivnosti njihovog duha bio dat vei prostor, njihovim nagonima i oseanjima upravljale bi plemenitije strasti i motivi. "Privrenost, briljivost i ve sama navika probudie u erke ljubav prema majci, ako ova niim ne izaziva njenu mrnju. ak ni razumna prinuda koja se vri nad erkom, nee oslabiti ovu naklonost nego e je poveati, jer je zavisnost za ene prirodno stanje, pa ve devojke oseaju da su roene za pokoravanje." Ovo znai gledati na stvar kap dokazanu; jer, pokornost ne samo to poniava jedinku, ve se ini da se njene posledice prenose i na potomstvo. Ako uzmemo u obzir koliko su dugo ene zavisne, zar je udno to neke od njih eznu za okovima i umiljavaju se kao panijeli? "Ti psi," kae jedan prirodnjak", u poetku su ui drali uspravno; ali obiaj je nadvladao prirodu, i oznaka straha pretvorila se u neto lepo."" "ene stoga imaju", dodaje Ruso, " ili bar moraju imati samo malo slobode. Iz istog arazloga predaju se preko svake mere slobodi koja im se doputa. Ekstremne su u svemu, predaju se igrama ak s veom plahovitocu negoli sami deaci."13 Odgovor na to je vrlo prost. Robovi i rulja su se uvek predavali jednakim preterivanjima kada bi se oslobodili autoriteta. Savijeni luk silovito se ispravlja kada ga ruka koja ga je napela iznenada otpusti; a oseajnost, igraka spoljanjih okolnosti, mora biti podvrgnuta autoritetu, ili biti umirena razumom. "Je li primoravanje postalo navikom", nastavlja Rouseau," onda se iz njega rada pokornost, koja je po ene kroz ceo njihov ivot od velike koristi. One su stalno podvrgnute ili oveku ili sudu ljudi i uvek se moraju obazirati na te sudove. Prva i najvanija osobina jedne ene je blagost. Odreena da se pokorava biu koje je u svakom
10 11 12

pogledu nesavreno, i koje je esto puno poroka i uvek puno mana, mora ena da zarana naui da bez roptanja trpi nepravdu i podnosi grubost od strane mua. Ona mora biti krotka vie zbog same sebe negoli zbog njega. Zlovoljnost i tvrdoglavost ena samo ine da se njihove patnje poveaju i da se pogora odnos prema muu. One oseaju da ne mogu tim orujem pobediti mueve."14 Stvorene da ive sa tako nesavrenim biem kao Stoje mukarac, moraju da se primenom svojih sposobnosti naue nunosti pokoravanja: ali, insistiranjem na slepoj poslunosti, kre se sva sveta ljudska prava, ili ta najsvetija prava pripadaju samo mukarcu. Bie koje strpljivo podnosi nepravdu i utke trpi uvrede, brzo e i samo postati nepravino, ili nesposobno da razlui dobro od zla. Osim toga, ne slaem se s tim da je to pravi nain oblikovanja ili poboljavanja karaktera; jer, kao pol, mukarci imaju bolje karaktere od ena, zato to se bave stvarima koje interesuju i glavu i srce; a trezvenost glave daje srcu zdravu temperaturu. Oseajni ljudi retko imaju dobre karaktere. Oblikovanje karaktera je hladno delo razuma, kada, tokom ivota, sa srenom vetinom mea suprotstavljene elemente. Nikada nisam upoznala slabu ili neuku osobu sa dobrim karakterom, iako tim imenom esto zovemo onu uroenu dobrodunost i prilagodljivost kojom strah obeleava ponaanje. Kaem ponaanje, jer iskrena krotkost nikada ne dopire do srca ili uma, osim kao posledica razmiljanja; da obina uzdranost u porodinom ivotu esto stvara loe raspoloenje, potvrdie mnogi razumni mukarci, kojima su neka od ovih nenih razdraljivih bia vrlo neprijatne druice. "Svako treba da zadri ton svoga spola", tvrdi dalje. "Ako je ovek odvie mek, ena usled toga moe lako da postane drska; ali ako ovek nije strailo, uvek e krotkost ene opet dovesti ga na pravi put, i pre ili posle e odneti pobedu."15 Moda blagost razuma ponekad ima ovakav uinak; ali ponizni strah uvek izaziva prezir; a suze su recite samo kad teku niz lepe obraze. Od ega je napravljeno srce koje se raznei kada je uvredeno, i ljubi batinu, umesto da se pobuni protiv nepravde? Nepoteno je zakljuiti da se vrlina ene koja sa pravom enskom nenou ljubi mukarca upravo u trenutku kad se on prema njoj ponaa kao tiranin, temelji na ogranienosti i sebinosti. Priroda nikada nije zahtevala
14 15

Ibid, str. 434. Ibid., str. 435. G. Buffon, op. cit., IV knjiga, "The Natural History of the Dog". J. J. Rousseau, Emil, op. cit., sir. 435.

Ibid., str. 436. Ibid., str. 436.

116

Men Vulstonkraft

Odbrana prava ene

117

takvu neiskrenost; i, mada se ovakva razboritost naziva vrlinom, moral postaje labav kada se bilo koji njegov deo zasniva na lai. To su samo sredstva za nevolju, a ona su korisna samo za trenutak. Mu treba da se uva slepog poverenja u ovu ropsku poslunost! jer, ako supruga moe da ga s uverljivom nenou miluje onda kada je ljuta, i kada treba da bude ljuta, osim ako prirodnu ivahnost nije uguio prezir, tada isto moe initi tek to se vratila od ljubavnika. Sve su to pripreme za preljubu. Hoe li strah od sveta, ili pakla, sputati njenu elju da ugaa drugim mukarcima kad vie ne moe da ugodi svom muu? Kakvu zamenu moe da trai bie koje su priroda i ljudska izopaenost stvorile da ugaa mukarcima? ime da nadoknadi ono to joj je uskraeno, ime drugim da se zaposli? Gde da nade dovoljno duhovne snage da se odlui da trai, kad su njene navike ustaljene, a njenim haotinim duhom ve odavno vlada tatina? Ali, ovaj pristrasni moralista sistematski i slatkoreivo preporuuje lukavost. "erke uvek treba da budu poslune, ali majke ne smeju uvek biti neumoljive. Da bismo mladu osobu privikli na pokornost, ne treba da je uinimo nesrenom; da bismo je uinili skromnom, ne treba da u njoj uguimo svako oseanje. Naprotiv, ne bih uzeo za zlo mladoj devojci ako bi se ovda-onda posluila umenou, ne da izbegne kaznu sbog nepokornosti, nego da se oslobodi pokoravanja. Zavisnost ne treba da bude za nju tegobna, dovoljno je ako je ona svesna o toj zavisnosti. Kako je lukavost prirodna sposobnost enskog spola i kako su sve prirodne sposobnosti same sobom dobre, drim da i ovu treba negovati kao druge i samo spreiti da se izrodi."16 "Sve to jeste, jeste dobro"17, slavodobitno zakljuuje u nastavku. Neka bude; pa ipak, moda ni jedan aforizam ne sadri paradoksalniju tvrdnju. To je uzviena istina kada se odnosi na Boga. On, govorim s dubokim potovanjem, vidi celinu odjednom, i njene prave razmere je video jo u zaetku vremena; ali oveku, koji moe da vidi samo nepovezane delove, mnoge stvari se ine rdavim; i to je deo nacrta, i prema tome pravo je to se trudi da promeni ono to mu se takvim ini, ak i kada se klanja mudrosti svog Tvorca, i potuje tamu koju se napree da raspri.
16 17

Zakljuak koji sledi je ispravan ako pretpostavimo da je naelo zdravo. "Naroito lukavstvo, koje je dato eni, samo je potpuno pravina naknada za njenu slabu snagu. Bez nje ena ne bi mogla da bude drugarica svoga mua, nego bi mu bila robinja. S pomou ove nadmonosti u talentu ona mu je ravna i zapoveda mu, ako mu se i pokorava. ena ima sve protiv sebe: nae mane, svoju plaljivost i svoju slabost; njeno je oruje samo njeno lukavstvo i njena lepota. Zar nije pravo da neguje i jedno i drugo?"18 Veliina duha nespojiva je s lukavstvom ili s pretvaranjem; ali, neu se muiti s tim koja je re pravilnija kada je njihovo neposredno znaenje neiskrenost i lanost; rei u samo to da, ako je jedna grupa ljudi stvorena tako da njihovo obrazovanje nuno mora da se temelji na pravilima koja se ne mogu strogo izvesti iz istine, tada je krepost stvar konvencije. Kako se Ruso, poto je dao ovakav savet, usudio da tvrdi da velianstveni konani cilj postojanja oba pola mora da bude isti, kada je dobro znao da se duh, koga oblikuje ono ime se bavi, iri tako to iroki nazori gutaju uske, ili e i sam ostati plitak. Mukarci su telesno snaniji; ali, da nije pogrenih predstava o lepoti, i ene bi stekle dovoljno snage koja bi ih osposobila da zarade za svoje izdravanje, to je prava definicija samostalnosti, i da podnesu telesne nelagodnosti i napore koji su nuni za jaanje duha. Savrenstvo tela, dakle, dosegnuemo ako nam budu dozvoljene iste vebe kao i deacima, ne samo u detinjstvu, nego i u mladosti. Samo tako emo saznati kolika je prirodna nadmonost mukaraca. Jer, kakvom se razumu ili kreposti moemo nadati kod bia koje je zanemareno u razvojnom dobu? Nikakvom; nisu nebeski vetrovi nemarno rasuli mnogo korisnog semena po neplodnoj zemlji. "Prva je stvar koju mlade devojke primete kad odrauju, da im sve te pozajmljene drai nisu dovoljne ako nemaju svojih vlastitih. One nikad ne mogu same sebi dati lepotu, niti se moe tako brzo zadobiti koketerija. Ali mogu ve ii za tim da dadu prijatan vid svojim pokretima, svom glasu primamljiv akcenat, da udese svoje dranje da dobiju lak hod, da se priviknu na ljupke stavove i da se svuda pokazuju u svojoj najboljoj svetlosti. Glas postaje pun, jedar i zvuan; miice se uobljuju, hod postaje pouzdan, i devojke opaaju da, kako bile odevene, ima vetina kojom se privlai panja na sebe. Od toga trenutka nije u pitanju samo igla i runi rad; novi se talenti javljaju, i ve se osea njihova korist."1
J. J. Rousseau, Emil, op. cit., str. 437.
19

ibid.

A. Pope, An Essay OD Man, I. 294: "Jedna istina je jasna, sve io JESTE, jeste PRAVO."

Ibid,, str. 440.

118

Mcri Vulstonkraft

Odbrana prava ene

119

"to se mene tie, ja bih hteo da mlada Engleskinja neguje s istom briljivou svoje prijatne sposobnosti da se dopadne svom buduem muu, s kojom ih mlada Arnautka neguje za harem u Isfahanu."20 I da bi ene uinio potpuno beznaajnim, dodaje: "ene imaju gibak jezik; one govore pre, lake i prijatnije nego ljudi. Optuujemo ih i da govore vie. Meutim, tako mora da bude, i ja bih im rado upisao u hvalu taj prekor. Usta i oi u njih uvek deluju u isto vreme, i to iz istoga razloga. Dok ovek kae ono to zna, ena kae ono to se dopada; jednom je potrebno znanje da govori, drugom ukus, jedno treba da ima kao glavni predmet korisne stvari, drugo ugodne. Njihovi razgovori ne moraju imati drugih zajednikih oblika osim istine. Stoga ne smemo brbljanje devojaka kao brbljanje deaka obuzdavati osornim pitanjem: emu to koristi?' Njima moramo staviti drugo pitanje, na koje nije lake odgovoriti, naime pitanje: 'Kakav e utisak to uiniti?' U nenom dobu, u kome one ne smeju, poto jo ne mogu da razlikuju dobro i zlo, nikome biti sudije, za njih mora vrediti kao zakon da kau samo ugodne stvari onima s kojima govore. Ali poto je to pravilo uvek potinjeno prvom pravilu, da se ne srne nikada lagati, njegovo je izvoenje tee nego bi se mislilo."21 Za takvo vladanje jezikom nuna je doista velika dovitljivost, i njome se previe slue i mukarci i ene. Koliko malo njih govori iz prepunog srca! Tako ih je malo da bih se ja, koja volim jednostavnost, rado odrekla ugladenosti za mrvicu kreposti, koja je rtvovana za ono nepouzdano svojstvo, koje u najboljem sluaju moe biti samo sjaj kreposti. Ali, dovrimo ovaj kratki prikaz. "Ako ve deaci nisu u stanju da stvore pravi pojam o religiji, svako e lako pojmiti da devojice moraju biti jo manje u stanju da stvore taj pojam. Upravo iz toga bih razloga eleo ve ranije govoriti s njima o religiji. Kad bismo hteli ekati dok one uzmognu da se melodino bave tim dubokim pitanjima, izloili bismo se opasnosti da to vreme nikad ne doekamo. Razum ena je praktian razum, s pomou koga one vesto nalaze sredstva za cilj koji im je poznat, ali kojim nikad ne dolaze do samoga cilja. Socijalni odnoaj obaju spolova je divan. Iz toga zajednikog odnosa postaje moralno bie koga je oko ena i miica
"ibid., str. 441.
21

ovek. Ali oboje je jedno prema drugom u tolikoj zavisnosti da ena mora nauiti od oveka ta treba da vidi, a, obratno, ovek od ene ta treba da radi. Kad bi se ena mogla kao ovek uzdii do principa, i kad bi ovekov duh bio isto tako sposoban za pojedinosti kao to je enin, oni bi iveli u venoj nesaglasnosti, jer bi se morali oseati potpuno nezavisni jedno od drugoga, te medu njima ne bi mogli postojati druevni odnosi: ali u harmoniji koja vlada medu njima, i jedno i drugo ima pred oima zajedniki cilj; ne zna se koje od njih dvoje vie ulae; i jedno i drugo sleduje impulsu drugoga; i jedno i drugo slua, i oboje su gospodari. Ve stoga to je vladanje ene podvrgnuto javnom mnjenju, mora se i njihova vera podvrgnuti autoritetu. Svaka erka mora ispovedati veru svoje majke, a svaka ena veru svoga mua. Kad bi se ta vera ispostavila kao lana, poslunost s kojom se majka i erka potinjavaju redu prirode, sigurno e kod Boga iskupiti greh zablude Poto nisu u stanju da same o tom stvore taan sud, moraju primiti odluku oeva i mueva kao da je od crkve."24 "Kako religiju ena mora odreivati autoritet, ne radi se toliko o tom da im objasnimo razloge onoga to treba da veruju, nego vie o tom da im jasno izloimo sadrinu vere. Jasnoa jeste i ostaje glavna stvar, jer je vera u tamne predstave prvi izvor fanatizmu, dok vera koju upravljamo na potpuno apsurdno, vodi ludilu ili neverovanju.' ini se da negde mora postojati neki apsolutni, besprizivni autoritet: ali zar to nije direktno i iskljuivo prisvajanje razuma? Time se ljudska prava ograniavaju na muku liniju koja poinje s Adamom. Ruso bi svoju muku aristokratiju proirio i dalje, jer nagovetava da ne bi zamerio onima koji bi ostavili enu u najdubljem neznanju, kada ne bi bilo nuno, da bi se sauvala njena ednost, i u oima sveta opravdao mukarev izbor, dati joj malo znanja o mukarcima i navikama koje su stvorile ljudske strasti; inae bi mogla sve vreme da provodi u kui, da ne bi zbog korienja svog razuma postala manje ulna i neduna; izuzev, naravno, za vreme prve godine braka,
23 Kakve bi bile posledice ako se mnjenje majke i mua sluajno ne bi podudarali? Neuku osobu ni dokazima nije mogue uvenu da je u zabludi - a ako bude ubedea* da jednu predrasudu zameni drugom, duh e joj biti uznemiren. Doista, mu moda nee imati nikakvu veru da je u njoj poui, i tada e veoma nedostajati podrka njenoj kreposti, bez obzira na svetovne obzire. (Prim. M. W.) 24

Ibid., str. 443. Malej, 12, 34: "Jer usta govore od suvika srca."

22

J. J. Rousseau, op. cit, str. 444-445. Ibid., str. 445.

25

120

Mcri Vulstonkraft

Odbrana prava ene

121

kada bi svoje znanje mogla da upotrebi da se oblai kao Sofija. "Njena je odea prividno vrlo skormna, ali je uistinu vrlo dopadljiva i ukusna. Ona ne iznosi na vidik-svoje ari, nego ih sakriva, ali tako da ih moemo nasluivati pod pokrivalom. Kad je ugledamo, velimo: Kako je to edna i pametna devojka!' Ali, ako ostanemo due u njenoj blizini, onda nam oi koje jasno javljaju ta se dogaa u srcu, neprestano mere celu njenu osobu, i nisu u stanju da se otrgnu od nje. ovek bi imao volju da tvrdi da je ona sve to tako jednostavno odelo obukla samo zato da bismo ga u mislima mogli komad po komad opet skidati."26 Zar je to skromnost? Zar je to priprema za besmrtnost? Ponavljam, kakvo miljenje treba da stvorimo o sistemu obrazovanja iji autor o svojoj junakinji kae da "je tek njena druga briga da valjano izvede ega se lati, dok je uvek njena prva briga da to isto uradi".27 U stvari, drugorazredne su sve njene vrline i odlike, jer joj, naviknutoj na pokoravanje, roditelji za religiju kau: "Tvoj e te mu o tom pouiti kad tome doe vreme."28 Poto je tako osakatio enin duh, ako ga, da bi ostao ist. nije i potpuno ispraznio, savetuje joj da razmilja, zato da misaon mukarac ne bi zevao u njenom drutvu kada se zasiti milovanja. O emu da razmilja ona koja mora da slua? I zar to ne bi bila istanana surovost, prosvetliti joj duh samo zato da bi videla kako je mrana i bedna njena sudbina? Pa ipak, to su njegove umne opaske; koliko su u skladu s onim to sam morala da navedem da bih pravino predstavila predmet rasprave, neka italac prosudi sam. "Ljudi koji provode sav svoj ivot u radu za nasuni hleb, nemaju druge misli do misli o svom radu i o svojoj koristi, te se ini da je sav njihov duh u njihovim miicama. To neznanje ne kodi ni njihovoj estitosti ni njihovoj prirodi, esto im je ak i korisno; esto se, razmiljajui o svojim dunostima, sloimo s njima i najzad stavljamo prazne rei namesto same stvari. Savest je najprosveeniji od svih filozofa: nije potrebno da ovek poznaje Ciceronovu raspravu 'O dunostima', pa da bude valjan, i najestitija ena na svetu moe biti da najmanje zna ta je estitost. Meutim, nije manje istina da samo obrazovan duh ini druenje prijatnim; i nema nita tunije za oca porodice, koji se najbolje osea u svojoj kui samo ako je
* Ibid., str. 469.
27 28

primoran da se u kui ogranii na samoga sebe, ne mogui se ni s kim sporazumeti. Osim toga, kako e ena, koja nije navikla na razmiljanje, biti u stanju da vaspitava svoju decu? Kako e znati ta im koristi? Kako e im uliti ljubav prema vrlinama kojih sama ne poznaje, ljubav prema preimustvima o kojima nema pojma? Ona nee moi upotrebiti drugih vaspitnih sredstava do milovanja i pretnje, te e ih uiniti ili drskim ili plaljivim. Ona e ih vaspitati kao majmune ili vetrogonje, a nikad kao pametne i ljubazne deake."29 Doista, kako e moi ako njen mu nije stalno u blizini da joj pomogne svojim razumom kada oni zajedno ine jedno moralno bie. lepa volja, "oi bez ruku", nee stii daleko; moda e se njegov apstraktni razum, koji treba da sabira rasprene zrake njenog praktinog uma, pozabaviti procenjivanjem ukusa vina, ili raspravljanjem o tome koji sos najbolje ide uz kornjau; ili e, duboko zamiljen nad kartakim stolom, uoptavati svoje misli dok proerdava imovinu, preputajui sve pojedinosti vaspitanja supruzi, ili sluaju. Ali, ako dopustimo da ena mora biti lepa, nevina i glupava da bi bila privlanija i popustljivija druica - emu je onda rtvovan njen intelekt? I zato su potrebne sve te pripreme da bi, prema Rusou, postala samo kratkotrajna ljubavnica svog mua? Jer, ni jedan mukarac nikada nije vie istrajavao na prolaznosti ljubavi. Ovako govori taj filosof: "ulno uivanje je prolazno, stalno stanje srca pri tom uvek gubi. U nadi si vie uivao nego e ikad u stvari uivati. Uobrazilja, koja ulepava ono za im eznemo, naputa ga kad ga imamo. Izuzevi jedino Bie koje postoji samo sobom, lepo je samo ono to ne postoji."30 Ali, on se vraa svojim nerazumljivim paradoksima kada se ovako obraa Sofiji: "Kad je Emil postao tvoj mu, u isto vreme je postao i tvoj gospodar. Tebi spada da se pokorava, jer je priroda tako htela. Kad je ena kao Sofija, ipak je dobro da ena vodi oveka. I to je prirodni zakon. A uinio sam te gospodaricom njegovih uivanja da bih ti dao onoliko vlasti nad njegovim srcem koliko mu daje njegov spol nad tvojom osobom. To e te stajati bolnih samoprekora, ali e vladati njime ako znadne vladati sobom. to se ve desilo, dokazuje da ta teka vetina ne nadmauje tvoju odvanost Dugo e trajati tvoja vlast, osnovana na ljubavi, ako tvoja milota bude retka i dragocena, i ako ga naui da ceni vrednost te milote.
Ibid., str. 487-488.
30

Ibid., str. 470. Ibid.. str. 472. Ibid., str. 537.

122

Men Vulstonkraft

Odbrana prava ene

123

Hoe li da svoga mua neprestano gleda pred svojim nogama, dri ga uvek u nekoj udaljenosti od svoje osobe. (...) Na taj nain... moe upotrebiti koketeriju na korist vrline a ljubav na korist razuma." Svoje navode zavriu besprekomim opisom zadovoljnog para: "Uprkos svemu tome, nemoj misliti da se uvek moe osloniti na tu vetinu. Kako bilo ovek bio oprezan, usled uivanja otupljuje naslada a naroito ljubav. Ali ako je ljubav dugo trajala, neka slatka navika popunjuje prazninu, a dra poverenja dolazi na mesto zanosa strasti. Deca stvaraju medu onima koji su im dali ivot ne manje slatku vezu, a esto i jo jau negoli sama ljubav. Kad prestane biti Emilova ljubavnica, bie njegova ena i prijateljica, i bie majka njegove dece."32 On pravilno zapaa da deca stvaraju mnogo trajniju vezu medu suprunicima nego ljubav. Lepota, izjavljuje, nee imati vrednost, nee se ak ni videti, poto par proivi est meseci zajedno; izvetaene ari i koketerija takode e zasititi ula. Zato onda kae da devojka treba za mua da bude vaspitana sa istom brigom kao za neki istonjaki harem? A sada, osloboena sanjarske uobrazilje i prefinjene razuzdanosti, pitam zdravu ljudsku pamet, da lije metod, tako slatkoreivo preporuen u navedenom kratkom prikazu - ako je cilj obrazovanja priprema ena da postanu potene supruge i razumne majke - najprimereniji za dostizanje tih ciljeva? Da li je mogue sloiti se s tim da je najsigurniji nain, ako hoemo da supruga bude potena, uiti je da upotrebljava razvratne vetine nalonice, koje pohotljivac, koji vie ne moe da uiva u neizvetaenoj iskrenosti, niti da okusi zadovoljstvo koje nastaje u nenoj prisnosti kada poverenje ne nagriza sumnja, naziva kreposnom koketnou? Mukarac koji se zadovoljava time to ivi sa ljupkom, korisnom druicom, koja je bez duha, u zadovoljavanju ula gubi oseaj za istananija uivanja; nikada nee doiveti smireno zadovoljstvo koje oprljeno srce okrepijuje poput tihe nebeske rose - zadovoljstvo da ga voli neko ko moe da ga razume. U drutvu svoje ene i dalje je sam, osim kada se spusti na ravan ivotinje. "ar ivota", kae duboki filosofski mislilac, "jeste razumevanje; nita nam ne priinjava vee zadovoljstvo nego kad kod dragjh ljudi primetimo ista oseanja kakva nosimo u svojim grudima."
31 32 33

Ali, u skladu sa shvatanjem koje ene dri dalje od drveta saznanja, vane godine mladosti, korisnost starosti, i razumne nade za budunost, sve to treba rtvovati da bi ena jedno kratko vreme bila predmet udnje. Osim toga, kako je Ruso mogao od ena da oekuje da budu kreposne i postojane ako razumu nije doputeno da bude temelj njihove kreposti, niti istini da bude predmet njihove radoznalosti? Ali, sve greke Rusoovog miljenja izviru iz oseajnosti, a osetljivost prema njihovim arima ene vrlo spremno prataju. Kada je trebalo da koristi razum, njega su obuhvatale strasti, tako da je razmiljanje razbuktavalo njegovu uobrazilju, umesto da mu prosvetli um. ak su ga i njegove vrline zavodile s pravog puta; jer, kako je po prirodi bio dobroduan i ive uobrazilje, priroda ga je tako snano vukla drugom polu da je ubrzo postao pohotan. Da se predao tim eljama, plamen bi se prirodnim putem sam ugasio, ali krepost i romantina prefinjenost prisilile su ga na samoodricanje; no, kad su ga strah, prefinjenost, ili krepost obuzdali, njegova uobrazilja se predavala razuzdanosti, i kada je razmiljao o oseanjima koja podstie uobrazilja, ona su mu se otkrivala u najarkijim bojama, i duboko ih je zakopao u svoju duu. Potom je traio samou, ali ne zato da bi naao mir u prirodnom oveku, ili da u senci, u kakvoj se ser Isak Njutn (Newton) predavao kontemplaciji, smireno istrauje uzroke stvari, ve samo zato da bi se preputao oseanjima. Svoja silovita oseanja naslikao je tako toplim bojama da njegovi itaoci, uznemirena srca i raspaljene mate, u skladu sa snagom svoje uobrazilje, zamiljaju da je njihov razum ubeden, iako samo sauestvuju sa poetinim piscem, koji vesto prikazuje predmete ula najsladostrasnije osenene ili privlano zastrte; i kad nam se tako, dok sanjamo, uini da razmiljamo, u duhu nam ostaju pogreni zakljuci. Zato je Rusoov ivot bio rascepljen izmeu ekstaze i bede? Moe li se pruiti bilo koji drugi odgovor osim da je i jedno i drugo stvorila prekomemost njegove uobrazilje; ali, da je svojoj mati dozvolio da se ohladi, moda bi njegov duh stekao i veu mo. Ipak, ako je smisao ivota u obrazovanju intelektualnog dela oveka, sve to se njega tie bilo je ispravno; ali, da ga smrt nije odnela u uzvienije krajeve, verovatno bi uivao vie mime sree na zemlji, a s tim i smirena oseanja prirodnog oveka. Umesto toga, pripremao se za drukiju pozornicu ivota, gajei strasti koje uznemiruju civilizovanog oveka.

Ibid., str. 577. Rousseauov Emil, (Prim. M. W.); Ibid., str. 578. A. Smith, The Theory of Moral Sentiments, op. ciL, str. 10.

124

Men Vulsionkraft

Odbrana prava ene

125

Ali, neka poiva u miru! Ja ne ratujem s njegovim pepelom, ve s njegovim nazorima. Borim se samo protiv oseajnosti, jer ga je navela da ponizi enu, pravei od nje robinju ljubavi.
"Neka je prokleto suanjstvo; Oboavane smo, dok ljubav jaa, Kad mine, robinje bivih udvaraa." - Drvden
34

u njihovom razumu i kreposti; a ipak, nikada nisu srele junaka u obliku mua koji bi, isplativi ono to im oveanstvo duguje, njihov razum vratio u stanje prirodne zavisnosti, i ponovo uspostavio nasilno oduzeto pravo oveka da se uzdigne iznad vladajueg miljenja. Drugi deo Propovedi dr Fordajsa (Fordvce)35 odavno su deo lektire mladih ena; tavie, ak je i devojicama u kolama dozvoljeno da ih itaju; ali, ako bih elela da ojaam pamet svoje uenice, da bi je dovela do stvaranja zdravih naela na irokoj osnovi, odmah bih tu knjigu izbacila iz njene biblioteke; isto bih uinila ak i kada bih htela samo da odnegujem njen ukus, iako se mora priznati da sadri mnoga razumna zapaanja. Moda je dr Fordajs pred oima imao zaista hvalevredan cilj; ali ove rasprave su napisane tako izvetaenim stilom da samo zbog toga, iako nemam nita protiv njegovih milozvunih pouka, devojicama ne bih dozvolila da ih itaju, osim ako mi namera ne bi bila da iz njihove naravi prognam i poslednju iskru prirode, i pretopim sve ljudske odlike u ensku krotkost i izvetaenu ljupkost. Kaem izvetaenu, jer istinska ljupkost izvire iz neke vrste nezavisno sti duha. Deca, koja ne mare da li ugaaju ili ne, i koju zanima samo kako da se zabave, esto su vrlo ljupka; i plemstvo, koje uglavnom ivi sa sebi podreenima, i koje oduvek raspolae novcem, stie ljupku lakou ponaanja koju bi pre trebalo nazvati uobiajenom elegancijom tela, nego uzvienom ljupkou koja je uistinu izraz duha. Ta duhovna lepota, koju prosto oko i ne zapaa, esto zasija na nekom grubom licu, i ozarivi svaku crtu lica, pokazuje jednostavnost i nezavisnost duha. U takvom trenutku razabiremo u oima znamenja besmrtnosti, i u svakom pokretu vidimo duu, iako kada miruju, ni lice ni udovi ne pokazuju neku posebnu lepotu koja bi im sluila na ast, a ni u njihovom ponaanju nema niega to privlai optu panju. Veina ljudi, meutim, trai opipljiviju lepotu; ali, jednostavnosti se ljudi uopteno dive onda kada ne razmiljaju o tome emu se dive. A moe li jednostavnost postojati bez iskrenosti?
Sermons to Young Women dr Jamesa Fordycea, prvo izdanje 1765, vie puta pretampavano u XVIII. veku. Vrlo popularan prirunik za vaspitanje mladih devojaka.

Pogubnu tenju knjiga u kojima pisci podmuklo poniavaju pol, dok puu pred linim arima ena, nemogue je dovoljno esto i dovoljno otro razobliiti. Uzdignimo se, drage moje savremenice, nad tako ograniene predrasude. Ako je mudrost poeljna zarad nje same, ako krepost, da bi zasluila to ime, mora da se temelji na znanju, pokuajmo da razmiljanjem osnaimo na duh, tako da nae glave postanu protivtea naim srcima; ne ograniavajmo sve svoje misli na sitne dnevne dogaaje, niti svoje znanje na poznavanje srca svojih ljubavnika ili mueva - ve ispunjavanje svih dunosti podredimo onoj najvioj, dunosti razvijanja svog duha, i pripremanja svojih oseanja za uzvienije stanje. uvajte se, dakle, prijateljice, i ne dopustite srcu da ga uznemiri svaki beznaajni dogaaj; trsku povija i povetarac, i svake godine ona umire, a hrast vrsto stoji, i godinama se odupire olujama. Ako smo, doista, stvorene samo zato da kratko prolepramo i umremo, onda se prepustimo ulnosti i podsmehnimo se strogosti razuma. Avaj! ak i tada bi elele telesnu i duhovnu mo, a ivot bi se izgubio u grozniavim zadovoljstvima ili iscrpljujuim udnjama. Ali, ini se da sistem obrazovanja, za koji iskreno elim da se raspadne, pretpostavlja neto to nikada ne bismo smeli uzeti za gotovu stvar - da nas krepost uva od ivotnih nedaa, i da e se Fortuna, skinuvi povez, osmehnuti valjano obrazovanoj eni i na svojim rukama joj doneti nekog Emila ili Telemaha. Naprotiv, nagrada koju Krepost obeava svojim poklonicima, oito je ograniena na njihovu unutranjost; esto moraju da se bore sa najmunijim svetovnim brigama, i podnose poroke i zlovolju blinjih za koje ne oseaju nikakvo prijateljstvo. Na svetu ima mnogo ena koje jaaju sopstveni duh borei se sa porocima i ludostima svojih oeva i brae, umesto da imaju podrku
John Drvden, The State of Innocence and Fall of Man, V. i, 58-60.

126

Meri Vulslonkraft

O d b r a n a prava e n e

127

Ali, zavrimo s ovim primedbama koje su donekle nepovezane, iako ih sama tema prirodno namee. Dok je Ruso bio reit, dotle dr Fordajs nairoko razvlai svoje patetine reenice, i sa sentimentalnom naduvenou podrobno iznosi svoje nazore o enskom karakteru, i o tome kako bi ena trebalo da se ponaa da bi bila ljupka. Neka progovori svojim recima, i evo kako se njegova Priroda obraa mukarcu: "Pogledaj ta nasmejana nevina bia, koja sam obdarila svojim najlepim darovima, i poverila tvojoj zatiti; pogledaj ih s ljubavlju i potovanjem; postupaj s njima ljubazno i ukazuj im ast. Plaljiva su i ele da ih brani. Krhka su; oh, nikad ne zloupotrebi njihovu slabost! Neka ti budu draga zbog svog straha i srameljivosti. Neka njihovo poverenje u tebe nikada ne bude zloupotrebljeno. Ali, da li je mogue da je iko od vas toliki varvarin, toliko veliki podlac, da bi ga zloupotrebio? Bi li ti srce dopustilo36 da od tih nenih, poverljivih bia otme njihovo blago, ili da uini bilo ta to bi im oduzelo njihov prirodni ukras, ednost? Neka prokleta bude bezbona ruka koja bi se drznula da obeasti tu neokaljanu istotu! Ti, huljo! Ti, nitkove! uvaj se toga i ne usuduj se da izazove najstraniju osvetu Nebesa." Ne znam kakav bi se ozbiljan komentar mogao dati ovom udnom odlomku, a mogla bih da navedem jo mnogo slinih, od kojih su neki tako sladunjavi da sam ula kako razumni ljudi, kada ih s gaenjem spominju, koriste re nepristojno. Kroz ceo tekst epure se hladna, izvetaena oseanja, i paradira oseajnost, koju bi deaci i devojice trebalo da naue da preziru kao pon/dan znak plitke nadutosti. Kitnjastim recima se obraa Nebesima, i preiepim nevinim biima, najlepim slikama Nebesa ovde dole, dok trezveni razum ostavlja negde daleko. To nije govor srca, niti e ikada do njega dopreti, mada moe prijatno pokakljati uvo. Moda ete mi rei da su itaoci tim knjigama zadovoljni. To je 3 istina - ali i Harvijeve (Hervev) Meditacije se jo uvek itaju, iako je podjednako greio protiv zdravog razuma i ukusa. Posebno osuujem naduvanu strast ljubavnih fraza, koje svuda uplie. Ako ikada enama bude dozvoljeno da se kreu bez povoca, zato ih treba kreposti vabiti podmuklim laskanjem i dodvoravanjem polu? Govorite im jezikom istine i trezvenosti, i prekinite s
Bi li? Bi li? bio bi najizraajniji komentar, kada bi bio istisnut cmizdravim glasom. (Prim. M. W.) James Hervev (1714-1758), poboni pisac, autor Meditalions and Contemplations, koje su do 1791. doivele dvadeset pet izdanja.
37

uspavljujuim tiradama blagonaklonog ulagivanja! Neka se kao razumna bia ue da potuju same sebe, i ne usmeravajmo ih da stvaraju strast prema sopstvenim otunim osobama. Muka mi je kad sluam propovednika kako raspreda o haljinama i ivenju38; a jo vie kad se obraa britanskoj lepotici, najlepoj medu lepim, kao da ona osim oseanja nema nita drugo. ak i kada preporuuje pobonost, koristi sledei argument: "Lepa ena moda nikada ne stvara dublji utisak nego onda kada, sabrana u pobonom razmiljanju i obuzeta najplemenitijim mislima, i ne znajui poprima uzvieno dostojanstvo i novu lepotu; ini se da oko nje sija lepota svetosti, tako da su oni oko nje navedeni na pomisao da se moli meu sebi slinim anelima!"39 Zato ene treba odgajati sa eljom za osvajanjem? Od same te rei, upotrebljene u ovom smislu, gri mi se eludac! Zar vera i vrlina ne nude nikakav snaniji motiv, nikakvu lepu nagradu? Treba li ih stalno poniavati tako da misle na pol onih oko njih? Treba li ih uiti da stalno ugaaju? Treba li im rei, kada upere svoju slabanu artiljeriju na muko srce, da je dovoljno neto malo razuma da njihovu panju uini neverovatno umirujuom? "Postoje u ene mala koliina znanja, ba zato, iako s drugog razloga, razveseljava i mali izraz ljubaznosti, pogotovo ako je lepa." Pomislila bih, upravo zbog toga. Zato devojicama treba govoriti da lie na anele, osim da bismo ih time postavili nie od ena. Ili zato to je nena i edna enska osoba blia predstavi koju smo stvorili o anelima od bilo koje druge. Ali, u isto vreme im se kae da nalikuju anelima samo dok su mlade i lepe; prema tome, tu poast zasluuju svojim izgledom, a ne svojim vrlinama. Bezvredne, prazne rei! emu to varljivo laskanje moe voditi, osim tatini i gluposti? Istina, ljubavnik uiva pesniku slobodu da uzdie svoju ljubav; njegov razum je balon koji je naduvala strast, i ne lae kada koristi jezik oboavanja. Ne moe mu se zameriti to njegova mata onu koju oboava uzdie iznad svih ostalih ljudi; kakva bi to srea bila za ene kada bi im laskali samo mukarci koji ih vole; hou da kaem, oni koji vole pojedinku, a ne pol; no, srne li dostojanstveni propovednik da svoje rasprave zaini takvim budalatinama?
J. Fordyce, Sermons, str. 149. Ibid., str. 275-275. Ibid., str. 324.

128

Mcri Vulsionkraft

Odbrana prava ene

129

Meutim, u propoveima i romanima ulnost uvek treba shvatiti doslovno. Moralisti dozvoljavaju mukarcima da po diktatu Prirode neguju razliite odlike i poprimaju razliite karaktere, koje iste strasti, skoro do beskonanosti modifikovane, daju svakom pojedincu. Krepostan mukarac moe biti kolerik ili sangvinik, veseo ili ozbiljan, i niko mu nita nee zameriti; moe biti nepokolebljiv skoro do bahatosti, ili slabiki ponizan, bez sopstvene volje i miljenja; ali sve ene treba, krotkou i poslunou, podvesti pod jedan jedini karakter popustljive pokornosti i nene prilagodljivosti. Upotrebiu rei samog propovednika: 'Treba primetiti da vaem polu ne pristaju muki poslovi; kod vas su muki ton i figura, kao i utisak i dranje, uvek odvratni; oseajni mukarci kod svake ene prieljkuju meke crte lica i umilan glas, nean stas i prefinjeno i plemenito dranje/'41 A portret koji sledi - nije li to portret kune robinje? "Zaprepauje me glupost mnogih ena koje stalno prebacuju svojim muevima to ih ostavljaju same, to im se ovo ili ono drutvo svia vie od njihovog, to im ovim ili onim postupkom iskazuju nepotovanje ili ravnodunost, kada su, ako govorimo istinu, za to u velikoj meri same krive. Time ne elim da pravdam mukarce za njihove greke. Ali, da ste se prema njima ponaale s vie utive panje, i s vie primeme nenosti, da ste prouile njihova raspoloenja, previale njihove greke, da ste se u svemu podreivale njihovom miljenju, da ste prelazile preko trenutaka muiavosti, tvrdoglavosti ili besa, da ste blago odgovarale na prenagljene rei, da ste prigovarale to je rede mogue, i da vam je svakodnevna briga bila da olakate njihove tegobe i unapred ugaate njihovim eljama, da bi time razvedrile asove dosade i prizvale vesele misli: da ste se tako ponaale, ne sumnjam da biste zadrale, pa ak i poveale, njihovo potovanje, ime biste uticale na njihovu krepost, na obostrano zadovoljstvo; i u vaem domu danas bi vladala porodina srea."42 Takva ena bi morala biti aneo - ili je budala - jer u toj kunoj robinji, ije je bie potpuno podreeno tiraninu, ne prepoznajem ni trag ljudskog karaktera, razuma ili strasti. Ali, dr Fordajs mora da je jedva neto znao o ljudskom srcu, ako je pretpostavljao da e takvo ponaanje vratiti iilelu ljubav, a ne izazvati prezir. Ne, lepota, nenost, itd., itd., mogu osvojiti neije
41 42

srce; ali, potovanje, jedino trajno oseanje, moe se stei samo krepou utemeljenom na razumu. Samo potovanje razuma odrava u ivotu nena oseanja prema nekoj osobi. Poto ove knjige esto dolaze do ruku mladih ljudi, posvetila sam im vie panje nego to, strogo uzevi, one zasluuju; nisam mogla preko njih utke da predem, zato to su doprinele kvarenju ukusa i slabljenju duha mnogih ljudi. Trei deo Zavetanje svojim kerima dr Gregorija proeto je tolikom oinskom brigom da se kritikog razmatranja prihvatam sa iskrenim uvaavanjem; ali, kako ova knjiica nudi mnogo privlanih mesta koja je preporuuju panji najuvaenijeg dela mog pola, ne mogu utke da predem preko argumenata koji podravaju shvatanja koja, po mom miljenju, imaju veoma poguban uticaj na moral i narav enskog sveta. Njegov lak i neusiljen stil posebno je primeren sadrini njegovih saveta, a zbog melanholine nenosti, koja se iz potovanja prema uspomeni na voljenu suprugu razliva tekstom, knjigu ini veoma zanimljivom; ali, na mnogo mesta ima izvesne stroge elegancije koja ovu naklonost muti, tako da naleemo na pisca, tamo gde smo oekivali da sretnemo samo - oca. Osim toga, poto pred oima ima dva cilja, retko se vrsto dri ijednog; jer, poto eli da mu erke budu privlane, a poto se boji da e jedina posledica biti nesrea ako im usadi oseanja koja bi mogla da ih odvuku sa staze obinog ivota, ne osposobivi ih da se ponaaju s primerenom samostalnou i dostojanstvom, on sputava prirodni tok svojih misli, i ne savetuje ni jedno ni drugo. U predgovoru im saoptava alosnu istinu, "da e bar jednom u ivotu uti istinita oseanja oveka koji nema nikakvog razloga da ih obmane". Nesrena eno! emu se nadati od tebe kada sva bia od kojih navodno po prirodi zavise tvoj razum i zatita, imaju interes da te varaju! Tu su koreni zla koje je rasejalo pogubnu plesan na sve tvoje vrline; i to unitava tvoje sposobnosti dok su jo u zaetku, i ini te tako slabim biem kakvo jesi! Taj posebni interes - to podmuklo ratno stanje, potkopava moral i razdvaja oveanstvo!

Ibid.. str. 308. Ibid., str. 332. (Kurziv M. W.)

130

Men Vulstonkraft

Odbrana prava ene

131

Ako je neke ene unesreila ljubav, koliko li je tek onih koje su postale bedne i bezvredne zbog hladne i neiskrene galantnosti! A ta bezoseajna panja koja se ukazuje polu, vai za neto tako muko, tako utivo, da se bojim da taj ostatak gotikih manira nee zameniti razumniji i oseajniji nain ponaanja sve dotle dok drutvo ne bude sasvim razliito ureeno. Pored toga, da bih ga liila lanog dostojanstva, moram primetiti da to laskanje u velikoj meri preovlauje u najcivilizovanijim evropskim zemljama, i da ga prati krajnja moralna rasputenost. U Portugaliji, zemlji na koju posebno mislim, zauzima mesto najstroe moralne obaveze, tako da se retko dogaa da mukarac bude ubijen ako je u drutvu ene. Kavaljerski duh zaustavlja divljaku ruku nasilnika; i, ako osvetniki udarac nikako ne moe biti izbegnut, gospodu usrdno mole da im oprosti neuljudnost i da ode u miru, iako je, moda, poprskana krvlju svog mua ili brata.43 Preskoiu njegove kritike misli o religiji, jer o toj temi mislim da raspravljam u posebnom poglavlju. Njegova zapaanja o ponaanju, iako su mnoga od njih veoma razumna, u potpunosti odbacujem, zato to mi se ini da se te teme prihvata, ako tako mogu da kaem, s pogrenog kraja. Odnegovanom duhu i osetljivom srcu nikada nee biti potrebna utirkana pravila uglaenosti - rezultat e biti neto znaajnije od pristojnosti; a bez duha, ponaanje kakvo on savetuje, bilo bi obino prenemaganje. Ugladenost je, doista, ono to je potrebno! - ona treba da zameni prirodu i progna svu neizvetaenost i raznovrsnost karaktera iz sveta ena. Pa kakvo dobro mogu da donesu ovi povrni saveti? Zaista, mnogo je lake ukazati na ovakvo ili onakvo ponaanje nego zaposliti razum; ali, kada bude obogaen korisnim znanjima, koja korienjem postaju jo vea, ureivanje ponaanja moi emo bezbedno prepustiti njegovom vodstvu. Zato je, na primer, potrebno upozorenje da razliite vetine moraju zatrovati duh; i zato uzviene motive elovanja, koje podjednako nalau i razum i vera, sramotiti benim svetovnim lukavtinama i opsenarskim trikovima, da bi se izmamilo odobravanje buljavih glupaka bez ukusa? "Budi oprezna ak i u pokazivanju zdravog razuma44 Uinie im se da misli da si bolja od drugih. A
M. Vulstonkraft se verovatno poziva na knjigu A. W. Costigana, Sketches of Society and Manners in Portugal, (London, 1787), o kojoj je pisala u Analytical Review (L, 451-457). Neka ene jednom steknu zdrav razum, pa e ih pouiti - ako zasluuje to ime - kako da ga koriste. Inae, od kakve je koristi? (Prim. M. W.)
44

ako si nekim sluajem obrazovana, uvaj to kao najveu tajnu, naroito pred mukarcima, koji na nadarene ene odnegovanog duha najee gledaju ljubomornim i zlobnim oima."45 Ako su potovanja dostojni mukarci, kao to kasnije primeuje, zaista iznad takve podlosti, zato je nuno da ponaanje itavog pola bude takvo da ugaa budalama, ili mukarcima koji se zbijaju u falange, zato to kao pojedinci ne polau nikakvo pravo na uvaavanje. Mukarcima koji insistiraju na zajednikoj nadmonosti, iako je njihova jedina prednost njihov pol, zaista treba sve oprostiti. Pravilima ponaanja ne bi bilo kraja ako bi bilo ispravno uvek se prilagodavati raspoloenju drutva; jer u tom sluaju, poto bi se klju stalno menjao, prenizak ton esto bi mogao da proe kao ispravan. enama bi zaelo bilo mudrije savetovati da se usavravaju sve dotle dok se ne uzdignu nad maglu tatine; a zatim, neka se javno mnjenje prilagodi njima - jer, gde treba da se zavre pravila prilagodavanja? Uska staza istine i vrline ne savija se ni levo ni desno - ona vodi pravo, i one koje iskreno slede taj put, morae da savladaju mnoge predrasude povezane s dolinou, ne zanemarujui svoju ednost. Neka vam srce bude isto, i zaposlite svoj razum, i ja u se usuditi da proreknem da vam ponaanje ni po emu nee biti uvredljivo. Moderan izgled, koji po svaku cenu ele da usvoje mnogi mlai ljudi, uvek mi se ini nalik izvetanim pozama na nekim savremenim slikama, ropskim i bezukusnim kopijama starih; dua je izostavljena, i nita to bi se ispravno moglo nazvati karakterom, ne povezuje delove. Ta pomodna glazura, koja retko kad ima veze sa razumom, moe da zabljesne slabe; ali, ostavimo li prirodu njoj samoj, mudri e retko kad biti ozlovoljeni. Pored toga, ako ena ima dovoljno pameti da se ne pretvara da razume neto to ne zna, nee biti potrebno da joj se zapovedi da svoju svetiljku stavi pod sud. Neka stvari idu prirodnim tokom, i sve e biti dobro. Ono to prezirem, to je sistematsko pretvaranje koje se provlai kroz celu knjigu. ene treba stalno da izgledaju da su ovo ili ono ali krepost bi mogla da im se obrati Hamletovim recima - Izgjeda? Ja ne znam ta to znai "izgleda"! U meni je neto izvan glume!
J. Gregory, A Fathers Legacy to His Daughters, op. cit., str. 31-32.
46 47

Luka, 11,33; Matej, 5,15; Marko, 4, 21.

W. Shakespeare, Hamlet I. ii, 81-81 i 92: 'Izgleda, gospo? Ne, nego ba5 jeste. / Ja ne znam ta to znai "izgleda".... / Al u meni je neto izvan glume." (Prev. . Simi i S. Pandurovi)

132

Meri Vulslonkraft

O d b r a n a prava e n e

133

Stalno se ponavlja isti ton; na nekom drugom mestu najpre preporuuje opreznost, ali je nedovoljno objanjava, i dodaje: "Mukarci e se aliti na vau uzdranost. Uveravae vas da da biste im bile milije kad biste bile slobodnije. Ali, verujte mi, kada vam to kau, nisu iskreni. Priznajem da u nekim okolnostima to moe da vas uini prijatnijim drubenicama, ali biete manje prijatne kao ene: to je vana razlika, koje mnoge pripadnice vaeg pola nisu svesne."48 Upravo je elja da uvek budemo ene, ta svest koja poniava na pol. Osim kada su sa svojim dragim, moram da naglasim ranije primedbu, bilo bi dobro kada bi bile samo prijatne ili razumne drubenice. Ali, ni u ovom pogledu njegov savet nije u skladu s odlomkom koji nameravam da navedem, poto se s njim u potpunosti slaem. "Miljenje da ena sebi srne da dozvoli sve nedune slobode, pod uslovom da je njena krepost sigurna, veoma je neprofinjeno a i opasno, i pokazalo se sudbonosnim za mnoge pripadnice vaeg pola."49 S tim miljenjem se potpuno slaem. Mukarac ili ena, ako su imalo oseajni, moraju uvek eleti da uvere predmet svoje ljubavi da sa zadovoljstvom primaju i uzvraaju nenosti jedinke, a ne pola, i da je ganuto srce, a ne ula. Bez te prirodne delikatnosti, ljubav postaje stvar sebinog linog zadovoljstva, koje ubrzo poinje da kvari karakter. Ja idem i dalje. Kada je ljubav iskljuena, naklonost daje pravo na mnogobrojne ljubaznosti koje daju ivahnost ponaanju, zato to prirodno izviru iz nevinog srca; ali optenje koje se zasniva na nagonu, laskanju ili tatini, dostojno je prezira. Kada mukarac, pomaui joj da ude u koiju, stisne ruku nekoj nepoznatoj lepoj eni, ona e, ako ima imalo istinske finoe, takvu drskost smatrati uvredom, i prazno iskazivanje potovanja njenoj lepoti nee joj laskati. To su privilegije prijateljstva, ili trenutno potovanje koje srce iskazuje vrlini kada iznenada usplamti - neproduhovljena oseanja nemaju pravo na ljubaznosti koje izviru iz srca. Poto elim da oseanja okrepim onim to je sada hrana tatine, rado bih pripadnice svog pola uverila da se ravnaju po jednostavnijim naelima. Neka zaslue ljubav, i stei e je, iako im moda nikada niko nee rei da je - "Mo uglaene ene nad mukim srcima, nad najplemenitijim mukarcima, vea nego to i sama moe da pretpostavi."
J. Gregory, A Fathers Legacy to His Daughters, op. cit., str. 36-37.
49 50

Ve sam upozorila na sitniave opomene u pogledu dvolinosti. enske popustljivosti, krhkosti grade, koje autor neumorno ponavlja - istina, s vie uljudnosti od Rusoa; ali, na kraju sve je isto, i ako se neko da u trud da analizira te nazore, utvrie da temeljna naela nisu tako delikatna kao ono to je na njima izgraeno. Temom zabave autor se bavi na povran nain, ali u istom duhu. Kada budem govorila o prijateljstvu, ljubavi i braku, videe se da se naa shvatanja bitno razlikuju; neu, stoga, da urim s raspravom 0 tim vanim temama; ograniiu svoje primedbe na njihov opti smisao, na onu opreznu razboritost u vezi s porodicom, na ograniene nazore o pristrasnoj neprosvetljenoj naklonosti, koja iskljuuje uivanje 1 usavravanje, koja uzaludno eli da odagna alost i zablude, i uvajui, tako, srce i um, unitava i njihovu energiju. Mnogo je bolje biti esto prevarena, nego nikada ne verovati; biti razoarana u ljubavi, nego nikada ne voleti; izgubiti muevljevu ljubav, nego proerdati njegovo potovanje. Kakva bi srea bila za svet i, naravno, za jedinke, kada bi se sva ta jalova i ograniena briga za sticanje ovozemaljske sree, pretvorila u arku elju za usavravanjem razuma. "Mudrost je glavno; pribavi mudrost, i za sve imanje svoje pribavi razum."5 "Dokle ete, bezumnice, voleti ludost i mrzeti znanje"52, ree Mudrost kerima ljudskim. etvrti eo Nemam nameru da se pozivam na sve one pisce koji su pisali o enskim naravima - to bi, u stvari, bilo ponavljanje jednog te istog, jer su, uglavnom, pisali u istom maniru; ali, napadajui posebna prava kojima se hvaliu mukarci - posebna prava za koja bi se s malo preterivanja moglo rei da su gvozdeno ezlo tiranije, izvorni greh tirana, objavljujem rat svakoj moi sazdanoj na predrasudama, ma koliko bila vredna potovanja. Ako se zahtevana podreenost zasniva na pravinosti, nemogue je pozvati se na viu mo - jer Bog je pravinost sama. Zato, kao deca istog roditelja, ako zbog toga to smo roene kasnije, nismo kopilad, razmiljajmo zajedno, i nauimo da se pokoravamo autoritetu
Prie Solomunove, 4, 7. Prie Solomunove, 1, 22: "Ludi, dokle ete ljubiti ludost? i podsmjevaima dokle e biti mio podsmijeh? i bezumni dokle e mrziti na znanje?"
52

Ibid., str. 44. Ibid, str. 42.

134

Men Vulstonkraft

Odbrana prava ene

135

Razuma - jer njegov se glas razgovetno uje. Ali, ako se dokae da ovaj tron posebnih prava poiva iskljuivo na haotinoj masi predrasuda, koje na okupu ne dri nikakvo inherentno naelo reda, ili na slonu, kornjai, ili ak na monim pleima sina zemlje, one koje se usude da prkose posledicama, oslobodie se ne krei obaveze i ne ogreujui se o poredak stvari. Dok razum uzdie oveka iznad divljeg krda, a smrt je puna obeanja, robovi slepog autoriteta su samo oni koji se ne pouzdaju u sopstvenu mo. Slobodni su oni - koji hoe da budu slobodni!53 Bie koje vlada samo sobom, nema ega da se boji u ivotu; ali, ako mu neto drugo bude milije od samopotovanja, morae za to da plati do poslednjeg marjaa. Krepost, kao i sve to je dragoceno, treba voleti radi nje same, inae se nee u nama nastaniti. Ona nee pruiti onaj mir "koji prevazilazi svaki um"54 ako slui samo kao podupira naem dobrom imenu, i ako se potuje, sa farisejskom sitniavou, zato to je "potenje najbolja politika". Ne moe se porei da je ivot, koji je tako zasnovan da nam omogui da neto znanja i estitosti ponesemo na onaj svet, najprimereniji da nam obezbedi zadovoljstvo na ovom; ipak, malo je ljudi koji se ponaaju u skladu s ovim principom, iako je univerzalno priznat kao nesporan. Trenutno uivanje, ili trenutna mo, jai su od ovih trezvenih uverenja; ovek se pogaa sa sreom za jedan dan, a ne za ceo ivot. Koliko malo! - zaista, koliko malo njih je dovoljno dalekovido, ili dovoljno odluno da izdri manje trenutno zlo, zato da bi izbeglo vee u budunosti. Posebno ena, ija je krepost55 izgraena na promenljivim predrasudama, retko dosee tu veliinu duha; i zato to je robinja sopstvenih oseanja, lako je podjarmljuju oseanja drugih. Njen tako ponieni razum, njen nejasni razum! slui tome da uglaa, a ne da raskine njene okove. S ogorenjem sluam ene koje sa svom tvrdoglavou neznanja duvaju u isti rog s mukarcima, i usvajaju nazore koji ih ine neovenim.
"Slobodan ovek je onaj kojeg istina ini slobodnim!" (Pnm. M. W.) Navedeno iz William Cowper, The Task, "The Winter Morning Walk", 1785 suh 733. Filibljanima poslanica, 4, 7: "I mir Boij, koji prevazilazi svaki um, da sauva srca vaa i misli vae u Gospodu Isusu." Namemo upotrebljavam re koja je ira od reci ednost, polna vrlina. (Prim. M. W.)

Svoje tvrdnje moram da ilustrujem s nekoliko primera. Gospoda 56 Pioci (Piozzi) , koja je esto mehaniki ponavljala stvari koje nije razumela, nastupa u donsonovskom stilu. "Ne traite sreu u izuzetnosti; i bojte se istanane uenosti, kao stranputice koja vodi u ludost." Tako se ona dogmatski obraa tek oenjenom mukarcu; i da bi objasnila taj pompezni pristup, dodaje: "Rekla sam da vam osoba vae supruge nee postajati privlanija, ali, molim vas, nikada je nemojte navesti da posumnja da je postala manje privlana: dobro je poznato da e ena mnogo lake oprostiti uvredu nanetu njenom razumu nego njenoj linosti; i nijedna od nas nee se suprotstaviti toj tvrdnji. Svi nai talenti, sve nae vetine, koristimo za to da osvojimo i zadrimo srce mukarca; i koji jad moe nadmaiti razoaranje ako taj cilj ne postignemo? Nema tog prekora, ma koliko otrog, niti kazne, ma koliko teke, koje punokrvna ena nee lake podneti od zanemarivanja; i ako ga trpi bez roptanja, to samo dokazuje da je odluila da omalovaavanje svog supruga nadoknadi panjom drugih."57 To su pravi muki nazori. "Sve nae vetine koristimo da osvojimo i zadrimo srce mukarca" - i ta iz toga sledi? Ako njena osoba bude zanemarena - a da li je ikada ivela neka osoba, makar bila oblikovana s mediijevskom simetrijom, koja nije bila omalovaena - ona e se potruditi da to nadoknadi ugaajui drugim mukarcima. Zaista uzvien moral! Time se nanosi uvreda pameti itavog pola, a njihova krepost se liava zajednikog temelja estitosti. ena mora znati da njena osoba ne moe biti onoliko ugodna njenom muu koliko je bila njenom ljubavniku, i ako je vreda to to je on ljudsko bie, moe da cvili zbog toga to je izgubila njegovo srce, kao i zbog bilo koje druge gluposti. I upravo taj nedostatak rasuivanja, ili bezrazlona ljutnja, dokazuje da zaljubljenost u njenu osobu nije mogao da zameni ljubavlju prema njenim vrlinama ili potovanjem njenog duha. Kada ene priznaju takve nazore, i vladaju se u skladu s njima, njihov razum, bar, zasluuje prezir i prekor koje mukarci, koji nikada ne vredaju njihove linosti, upuuju enskom duhu. A praznoglave ene bez razmiljanja usvajaju nazore tih uglaenih mukaraca koji ne ele da se optereuju pitanjima duha. Ali, trebalo bi da znaju da samo
Hester Lynch Thrale Piozzi (1741-1821), prijateljica dr Donsona i spisateljica. 57 Svi navodi su iz "Letter to a Gentleman newly Married", gospode Pioci (v. A Series of Letters on Courtship and Marriage raznih autora, Trenton, 1813, str. 144-145).
56

136

Mori Vulstonkrafl

Odbrana prava ene

137

uvreden duh daje osobi neto sveto, to osigurava ljudsku naklonost; jer, u ljudskim naklonostima uvek ima nekih loih primesa, i to je onoliko trajno koliko je i u skladu s velikim konanim ciljem naeg ivota - sricanjem kreposti. Baronica de Stal (de Stael)58 govori istim jezikom kao i upravo navedena gospoda, ali s veim zanosom. Sluajno mi je doao u ruke njen hvalospev Rusou, i njeno miljenje, miljenje prevelikog broja pripadnica mog pola, moe posluiti kao podloga za nekoliko opaski. "Iako je Ruso nastojao", kae ona, "da odvrati ene od meanja u javne poslove, i od igranja velikih uloga na politikoj pozornici, ipak, govorei o njima, kakvu satisfakciju im je dao! Ako je hteo da ih lii nekih prava tuih njihovom polu, kako im je zauvek vratio ona na koja imaju pravo! I ako je pokuao da smanji njihov uticaj na odluke mukaraca, s kakvim svetim potovanjem je ustanovio vlast koju imaju nad njihovom sreom! Pomaui im da sidu sa uzurpiranog prestola, vrsto ih je ustoliio na onom koji im je namenila priroda; i, mada je pun ogorenja na njih kad pokuavaju da nalikuju mukarcima, ipak, kad stupe preda nj sa svim arima, slabostima, vrlinama i zabludama svog pola, njegovo potovanje za njihove osobe granii se s oboavanjem." Tano! Jer nikada se ni jedan drugi senzualista nije revnosnije klanjao pred oltarom lepote. Njegovo potovanje osobe zaista je bilo tako usrdno da je, s oiglednih razloga izuzimajui vrlinu ednosti, eleo daje vidi ukraenu iskljuivo arima, slabostima i zabludama. Bojao se da e strogost razuma uznemiriti nenu ivahnost ljubavi. Gospodar je eleo da ima nakindurenu robinju za milovanje, potpuno zavisnu od njegovog razuma i imetka; nije hteo druicu koju bi bio prisiljen da potuje, ili prijateljicu kojoj bi mogao da prepusti brigu o odgoju svoje dece, ako bi ih smrt liila oca, pre nego to obavi taj sveti zadatak. On eni uskrauje razum, onemoguava joj pristup znanju, i odvraa je od istine; ipak, njemu je oprotaj osiguran, jer "priznaje strast ljubavi". Treba dosta domiljatosti da bi se razumelo zato bi mu ene, radi priznavanja ljubavi, toliko dugovale, kada je jasno da je on priznaje samo kao razonodu mukaraca, i nain produenja vrste; ali, on je govorio strasno, i ta mona arolija uticala je na mladu spisateljicu hvalospeva. "ta znai enama" nastavlja ova rapsotkinja, "to im njegov razum osporava vlast, kad je njegovo srce u potpunosti njihovo."
Anne-Louise-Germaine Necker, baronica de Stal-Holstein (ili Mme de Stal) (1776-1817), autorica romana i eseja, pisala i o Francuskoj revoluciji. Svi navodi iz Mme. La Baronne de Stal, "Lettres sur les crits et le Caractre de J. J. Rousseau", u: Oeuvres Compltes, Pariz, 1820,1, str. 20-21.

Nije vlast, ve ravnopravnost, ono za ta bi trebalo da se bore. Ali, ak i kad ne bi elele nita drugo do da produe svoju vlast, ne bi smele da se pouzdaju iskljuivo u svoju osobu, jer, iako lepota moe pridobiti srce, ne moe ga zadrati ak ni kad je u punom cvatu ako duh ne doda bar neto svojih ari. Kada jednom vei broj ena bude dovoljno prosvetljen da otkrije svoj pravi interes, tada e, uverena sam, biti sasvim spremne da se odreknu svih posebnih prava ljubavi, prava koja nisu obostrana, ako govorimo o trajnim pravima, u korist mirnog zadovoljstva prijateljstva, i blagog poverenja trajnog potovanja. Pre stupanja u brak nee se obesno epuriti, niti se posle toga bedno pokoravati; trudei se da se u obe situacije ponaaju kao razumna stvorenja, nee s prestola pasti na tronoac. Gospoda anli (Genlis)59 je napisala nekoliko zabavnih knjiga za decu, a njena Pisma o vaspitanju nude mnogo korisnih saveta koje e razumni roditelji svakako usvojiti; ali, pogledi su joj uski, a predrasude nerazumne koliko i snane. Preskoiu njeno estoko zagovaranje vene potrebe za kanjavanjem, jer crvenim i na samu pomisao da ljudsko bie uopte moe da se estoko zalae za takvu stvar. Dau samo nekoliko primedbi o tome na kako apsurdan nain ona zamenjuje razum roditeljskim autoritetom. Jer, ona stalno zahteva ne samo slepo pokoravanje roditeljima, nego i vladajuem miljenju.60 Ona pripoveda o mladiu koji je, po izriitoj oevoj elji, veren za bogatu devojku. Pre nego to je brak sklopljen, devojka osiromauje i ostaje sama na svetu, bez prijatelja. Otac koristi najpodlija sredstva da sina odvoji od nje; kada sin otkrije njegovu podlost, i kad se, u skladu s nalogom asti, oeni devojkom, iz toga se raaju samo jadi, jer se, zamislite! - oenio bez oeve saglasnosti. Na kakvom temelju poivaju vera i moral ako je pravda ovako zanemarena? S istim ciljem pred oima, predstavlja i jednu dobro odgojenu mladu enu,
Stphanie-Flicit Ducrest de Saint-Albin, Comtesse de Genlis (17461830), francuska spisateljica, autorka Adle et Thodore, ou lettres sur l'ducation (1782). ovek ne sme da deluje ovako ili onako, iako je uveren u ispravnost svog vladanja, jer neke dvosmislene okolnosti mogu navesti svet da posumnja da vladanje izvire iz drukijih motiva. To znai rtvovati sutinu za privid. Neka ljudi sluaju svoje srce, i neka se vladaju pravilno po sopstvenom sudu, a mnjenje drugih neka spokojno prepuste da dode do istoga. Najbolje je ako oveka usmerava jednostavan motiv, jer se esto ono to je pravo, rtvuje podobnosti - to je druga re za udobnost. (Prim. M. W.)
60

138

Men Vulslonkraft

Odbrana prava ene

139

koja je spremna da se uda za bilo koga, koga njena mamica izvoli da preporui; i zaista se udaje za mladog mukarca po majinom izboru, ne oseajui za njega nikakvu strast, jer dobro odgojena devojka nema vremena da bude zaljubljena. Da li je mogue oseati ikakvo potovanje za sistem vaspitanja koji ovako vreda razum i prirodu? U njenim tekstovima pojavljuju se mnoga slina shvatanja, pomeana sa nazorima koji ine ast i njenoj glavi i njenom srcu. Ali, s njenom verom je pomeano toliko predrasuda, a s njenim moralom toliko prizemne mudrosti, da mladoj osobi ne bih dozvolila da ita njena dela, ukoliko kasnije ne bih s njom mogla da razgovaram o tim temama, i upozorim je na protivrenosti. Pisma gospode aponi (Chapone)61 napisana su s toliko zdravog razuma i neizvetaene poniznosti, i sadre toliko korisnih opaanja, da je spominjem samo da bih ukazala potovanje ovoj vrednoj spisateljici. Istina, ne mogu uvek da se sloim s njenim shvatanjima, ali je uvek potujem. Sama re potovanje priziva seanje na gospodu Mekoli (Macaulav).62 To je nesumnjivo najsposobnija ena koju je ova zemlja ikada dala; pa ipak, umrla je, a da njenoj uspomeni nije odato duno potovanje. Meutim, potomstvo e biti pravednije, i seae se da je Ketrin Mekoli primer intelektualne dovrenosti koja je, navodno, nespojiva sa slabou njenog pola. U stvari, stil njenog pisanja ne otkriva pol, jer je, poput smisla koji prenosi, snaan i jasan. Ne bih nazvala njenu pamet mukom, zato to ne priznajem tako arogantno prisvajanje razuma; ali tvrdim da je bila zdrava, i da je njeno prosuivanje, zreo plod dubokog promiljanja, dokaz da ena moe stei mo prosuivanja u punom smislu te reci. Posedujui vie pronicljivosti nego mudrosti, vie razboritosti nego domiljatosti, ona pie sa smirenom energijom i injeninom strogou; ipak, njeni nazori su zanimljivi zbog razumevanja i dobronamernosti, koji njenim argumentima daju ivomu toplotu, koja itaoca prisiljava da ih 63 odvagne.
Hester Mulso Chapone (1727-1801), Letters on the Improvement of the Mind (1773). 62 Catharine Sawbridge Macaulay Graham (1731-1791), istoriarka i esejistkinja. Njena History of England u osam delova poela je da izlazi 1763, a Letters on Education, na koja se poziva M. Vulstonkraft, izasla su 1790.
63 Poto se u vezi s brojnim pitanjima vaspitanja moji nazori podudaraju s nazorima gospode Mekoli, pozivam vas da proitate njeno dragoceno delo, umesto da navodim njeno miljenje radi potvrde svojeg. (Prim. M. W.) 61

Kada sam poela da mislim o pisanju ovog kritikog pregleda, ponadala sam se, s neto vatrenog oduevljenja, koje itavog ivota pokuavam da zatrem, da e ga oceniti gospoda Mekoli, ali sam, uskoro, s munom potitenoscu izjalovljene nade, i nemom ozbiljnou aljenja, saznala - da nje vie nema!64 Peti deo U pregledu razliitih dela o obrazovanju, ne srne se utke prei preko Pisama lorda esterfilda. Nemam nameru da analiziram njegov neljudski, nemoralni sistem, niti da odaberem neku od korisnih, pronicljivih primedbi koje se pojavljuju u njegovim pismima. Ne, namera ini je da zapiem nekoliko razmiljanja o njihovoj izriitoj tendenciji, o vetini ranog usvajanja znanja o svetu. Ta vetina, usuujem se da kaem, poput crva u pupoljku, razjeda moi koje se razvijaju, i bogate sokove, koji bi morali snano tei mladim telom, i nadahnjivati ga toplim oseanjima i velikim odlukama, pretvara u otrov.6 Sve ima svoje vreme, kae mudrac66; i ko e traiti jesenje plodove za veselih meseci prolea? Ali ovo je puka leporeivost, a moja namera je da raspravljam s onim iskusnim uiteljima koji usauju predrasude umesto da odgajaju rasuivanje; zbog njih srca, umesto da ih iskustvo postepeno umiri, postaju tvrda. Prerano upoznavanje s ljudskim slabostima, ili s onim to se naziva poznavanjem sveta, po mom miljenju je najsigurniji nain stvaranja uskogrudosti i guenja prirodne mladalake strasti, iz koje nastaju ne samo veliki talenti, nego i velike vrline. Jer, jalovi pokuaj da mladica rodi plodove iskustva pre nego to je poterala listove, samo joj crpi mo i spreava je da razvije svoj prirodni oblik; ba kao to obliku i vrstini kovina kodi ako je poremeena vezivna privlanost. Kaite mi, vi koji ste prouavali ljudski duh, nije li udno, ako hoemo mladim ljudima da usadimo naela, da im kaemo da su
Catharine Macaulay je umrla 22. juna. 1791. Mnjenje po kom decu stalno treba uvati od poroka i ludosti sveta, po mom miljenju je pogreno; jer, u svom iskustvu, a videla sam i inostranstvo, nikada nisam srela mladog oveka koji je tako vaspitan, koji je zarana upio ledenu sumnjiavost i iz navike ponavljao starako ako, a koji se nije pokazao kao sebinjak. (Prim.M. W.)
66 Knjiga propovjednikova, 3, 1: "Svemu ima vrijeme, i svakom poslu pod nebom ima vrijeme."

140

Meri Vulstonkrafi

Odbrana prava ene

141

retko kad postojana? I kako da ih navika utvrdi ako primeri pokazuju da su lana? Zato je potrebno na takav nain guiti zanos mladosti, i do sri sasei bujnost mate? Istina, ta dosadna opreznost moe sauvati karakter od svetovnih nesrea, ali e zasigurno onemoguiti izvrsnost kako vrline, tako i znanja.67 Prepreke koje sumnjiavost svuda postavlja, spreie svako odluno korienje nadarenosti ili dobrodunosti, i ivot e biti lien svoje najprivlanije drai mnogo pre nego to nastupi mirno vee, kada ovek treba da se povue u razmiljanje, radi utehe i potpore. Mladi koji je odgajan sa porodinim prijateljima, i usmeren da svoj duh obogati sa onoliko spekulativnog znanja koliko se moe stei itanjem i prirodnim razmiljanjem koji podstiu mladalako bujanje telesnih sila i nagonska oseanja, stupice u svet pun toplih i pogrenih iekivanja. Ali, izgleda da su takvi putevi Prirode; i kod morala, kao i kod stvari ukusa, treba da potujemo njena sveta uputstva, i ne smemo se drznuti da preuzmemo vodstvo kada treba da je ponizno sledimo. Na svetu se retko ko ponaa po naelima; glavni motivi su trenutna oseanja i rano steene navike; ali, kako prve umrtviti, a drugima namai spone koje razjedaju gvode, ako mladim ljudima pokaemo svet onakav kakav jeste, kada prethodno nisu postali obzirni na osnovu poznavanja ljudi ili sopstvenih srca, koje se polako stie iskustvom. Tada svoje blinje ne bi videli kao krhka bia, kakva su i sami, osuena da se bore s ljudskim slabostima, i pokazuju as tamnu, as svetlu stranu svojih karaktera, iznuujui naizmenina oseanja ljubavi i gaenja, nego bi ih se uvali kao grabljivih zveri, sve dok ne bi bilo iskorenjeno svako irokogrudo drutveno oseanje -jednom rei, ovenost. Naprotiv, u ivotu, dok postupno otkrivamo nesavrenosti svoje prirode, otkrivamo vrline, a razliite okolnosti vezuju nas za nae blinje kada se s njima druimo i opaamo iste stvari, na koje se i ne pomilja kada se znanje o svetu stie neprirodno brzo. Vidimo kako ludost, skoro neprimetnim koracima, prerasta u porok, i mada to osuujemo, oseamo i saaljenje; ali, ako se to uasno udovite iznenada pojavi pred naim oima, strah i gaenje, inei nas stroim nego to bi ovek smeo biti, mogu nas navesti da sa lepom estinom
Ve sam primcula da rano poznavanje sveta, steeno na prirodan nain, meanjem s drutvom, ima iste posledice, i kao primer sam navela oficire i ene. (Prim. M. W.)

uzurpiramo svemo i bacimo prokletstvo na nae blinje, zaboravljajui da ne moemo videti ta im je u srcu dok seme istih poroka vreba i u naem. Ve sam rekla da od obrazovanja oekujemo vie nego to ono samo moe da prui; umesto da pripremimo mlade ljude da se dostojanstveno suoe sa zlom u ivotu, i da mudrost i estitost steknu koristei svoje sposobnosti, gomilamo uputstva jedno preko drugog, i zahtevamo lepu poslunost onda kada bi uverenja trebalo utemeljiti na razumu. Pretpostavimo, na primer, da mlada osoba, u prvom oduevljenju prijateljstva, oboava predmet svoje ljubavi; kakva teta moe nastati iz te pogrene, zanesene naklonosti? Moda je nuno da se vrlina prvo pojavi u ljudskom obliku da bi ostavila utisak na mlada srca; idealni uzor, kakav sam za sebe oblikuje, i po kome se vlada zreliji i uzvieniji duh, njihovom pogledu izmie. "Ko ne ljubi brata svojega, koga vidi, kako moe ljubit Boga, koga ne vidi" pitao je najmudriji medu ljudima.68 Za mlade je prirodno da najboljim odlikama ukrase prvi objekt svoje naklonosti, i elja da mu budu jednaki, koja potie iz neznanja ili, tanije reeno, iz neiskustva, rada duh koji je sposoban da oblikuje takva oseanja. I kada se, vremenom, pokae da je savrenstvo nedostupno smrtnicima, apstraktna estitost postaje lepa, a mudrost uzviena. Tada oboavanje ustupa mesto prijateljstvu, koje se sada s pravom moe tako nazvati, zato to je uvreno potovanjem; i ovek stupa sam, zavisei u svojoj enji za savrenstvom, koja veito plamti u uzvienom duhu, samo od Nebesa. Ali, to saznanje ovek mora stei sopstvenim sposobnostima; i to je gotovo blagosloveni plod razoarane nade; jer On koji je razasuo sreu i ukazao milost slabim stvorenjima, koja se ue da ga spoznaju, nikada dobru naklonost nije usadio zato da bi izazvala munu obmanu. Naim stablima sada je dozvoljeno da se razrastaju u divljoj bujnosti, i ne oekujemo da se sa arima mladosti na silu spajaju velianstvena znamenja vremena, ve strpljivo ekamo da duboko puste svoje korenje i izdre mnoge oluje. Treba li, onda, da se prema duhu, koji u srazmeri sa svojom uzvienou sporije napreduje ka savrenstvu, odnosimo s manje potovanja? Ako se posluimo analogijom, sve oko nas se razvija; i kada nedobrodolo poznavanje
Prva poslanica Jovanova, 4, 20: "Ako ko ree: ja ljubim Boga, a mrzi na brata svojega, laa je; jer koji ne ljubi brata svojega, koga vidi, kako moe ljubiti Boga, koga ne vidi?"

142

Men Vulsionkraft

Odbrana prava ene

143

ivota dovede skoro do prezasienosti ivotom, i kada u prirodnom poretku stvari otkrijemo da je sve to se dogaa pod suncem tatina69, pribliavamo se stranom kraju drame. Dani aktivnosti i nade su proli, i uskoro vie nee biti mogunosti, koje je nudilo prvo razdoblje ivota, za razvijanje duha. U tom razdoblju, ili ranije, ako je steeno iskustvom, saznanje o nitavnosti ivota je vrlo korisno, zato to je prirodno; ali kada se krhkom biu pokau ludosti i poroci oveka, da bi ga nauili da se razborito uva obinih ivotnih nevolja rtvujui svoje srce - svakako neemo biti preotri ako to nazovemo mudrou ovog sveta, nasuprot plemenitijem plodu pobonosti i iskustva. Dozvoliu sebi paradoks, i otvoreno izneti svoje miljenje; ako se ljudi raaju samo zato da bi opisali krug izmeu ivota i smrti, bilo bi mudro preduzeti sve to promiljenost nalae da ivot uinimo srenim. Tada bi umerenost u svakom poduhvatu bila vrhunska mudrost; i razborit sladostrasnik mogao bi uivati izvesno zadovoljstvo, iako nije ni odnegovao svoj duh, niti sauvao istotu svog srca. Ako pretpostavimo da smo smrtni, razboritost bi bila istinska mudrost, ili, da budem jasnija, obezbedila bi najvie sree, ako uzmemo u obzir celinu ivota, a znanje koje bi nadmaivalo praktine potrebe ivota, bilo bi prokletstvo. Zato bismo ugroavali svoje zdravije temeljitim prouavanjem? Uzvieno zadovoljstvo koje pruaju intelektualni napori jedva bi moglo da nadoknadi asove klonulosti koji im slede; a posebno, ako bismo morali da uzmemo u obzir sumnje i razoaranja koji bacaju' senku na naa istraivanja. Svako ispitivanje se zavrava prazninom i mukom: jer naelo koje smo uporno hteli da otkrijemo, bei pred nama kao horizont kad se kreemo napred. Neznalice, naprotiv, lie na decu, i misle da e idui pravo, najzad stii do mesta gde se zemlja i oblaci dotiu. Pa ipak, koliko god bili razoarani u svojim istraivanjima, duh aktivnou postaje sve moniji, moda dovoljno moan da shvati odgovore koje e, na drugoj ravni postojanja, moda dobiti na teskobna pitanja koja je postavio kada je razum, slabanim krilima, leprao oko vidljivih posledica, elei da prodre do skrivenog uzroka. I strasti, vetrovi ivota, bile bi beskorisne, ako ne i opasne, kada bi, poto smo uzalud razmiljali, osnovica, od koje se sastoji nae mislee bie, podrala samo biljni ivot, i davala snagu kupusu ili boju rui. Nagoni bi bili dovoljni za sve ovozemaljske ciljeve, i
Knjiga propovjednikova, 1, 2 i 1, 9.

pruili bi umereniju i trajniju sreu. Ali moi due, koje su ovde od male koristi i, verovatno, ometaju naa ivotna uivanja, ak i kada zbog uzvienosti svesti slavimo to ih imamo, dokazuju da je ivot samo kola, stanje detinjstva, kome se ne smeju rtvovati jedine nade koje vredi gajiti. Hou, dakle, da kaem da moramo imati jasnu predstavu o tome ta obrazovanjem elimo da postignemo, jer ponaanje mnogih, koji vrsto ispovedaju veru, opovrgava besmrtnost due. Ako vam je prva briga da obezbedite lagodnost i blagostanje na zemlji, i prepustite budunosti da se pobrine sama za sebe, razborito ete se ponaati ako svom detetu omoguite da rano spozna slabosti svoje prirode. Ali, ne zamiljajte da e se onaj koji je rano upio slabo miljenje o ljudskoj prirodi, drati bilo ega drugog do slova zakona; niti da e smatrati nunim da se uzdigne iznad opsteprihvaenih pravila. Moda e izbei velike poroke, jer potenje je najbolja politika; ali, nikada nee teiti ni da stekne velike vrline. Ovu tvrdnju moe da ilustruje primer pisaca i umetnika. Prema tome, dozvoljavam sebi pitanje, nije li ono to se smatralo aksiomom morala, moda bila samo dogmatska tvrdnja ljudi koji su oveanstvo hladno videli kroz knjige; rei u, sasvim suprotno od njih, da ono to regulie strasti, nije uvek mudrost. Naprotiv, ini se da je jedan od uzroka to mukarci imaju nadmonije rasuivanje, i vie odvanosti od ena, bez sumnje taj to daju vie prostora velikim strastima, i to ee skreui na stranputice, obogauju svoj duh. Ako, dakle, koristei sopstveni razum 7 , utvrde neka vrsta naela, za to, verovatno, moraju biti zahvalni snazi svojih strasti, koje su se napajale pogrenim pogledima na ivot, i kojima je bilo doputeno da predu granice koje obezbeuju zadovoljstvo. Ali, da li bi strasti mogle postati dovoljno mone da razvijaju sposobnosti kada bismo u zoru ivota mogli trezno da sagledamo budunost i da sve vidimo u pravim bojama? Dozvolite da sada, kao s nekog uzvienja, pogledam svet, ogoljen od svih lanih i varljivih ari. Bistrina vazduha omoguava mi da mirnog srca vidim svaki predmet u pravoj svetiosti. Mirna sam kao jutarnji predeo, kada izmaglica, koja se lagano die, tiho otkriva lepote prirode koju je poinak osveio. U kakvoj svetlosti e se sada pokazati svet? Trljam oi i mislim da se, moda, upravo budim iz ivopisnog sna.

"Smatram da je prazna mudrost sve ono emu nedostaje iskustvo", kae Sidney. (Prim. M. W.). Ser Philip Sidney, Arcadia, Cambridge, 1965,1, str. 113.

144

Men Vulsionkraft

Odbrana prava ene

145

Vidim sinove i keri oveka kako jure za senkama i nestrpljivo trae svoje moi pothranjui strasti koje nemaju pravog cilja. Osim ako kratkovidi smrtnici, time to jure neko zamiljeno trenutno dobro, ne postaju i nehotice mudriji, kada ih preobilje slepih podsticaja, kojima ih kljuka laljiva podstrekaica - uobrazilja, kojoj ipak stalno veruju, priprema za neki drugi ivot. Sagledamo li predmete u ovoj svetlosti, nee biti previe matovito ako zamislimo da je ovaj svet pozornica na kojoj se svakodnevno odigrava pantomima na veselje viih bia. Kako bi ih zabavljalo da gledaju slavohlepnog oveka kako se satire jurei za prividom, i "mehuri slave trai ispred same eljusti topa" 1 koji e ga razneti u nita; jer kada je savest izgubljena, svejedno je da li se diemo u kovitlacu vetra ili padamo s kiom. I ako bi mu iz samilosti poboljali vid, i pokazali trnoviti put koji vodi u visine, put koji, poput ivog peska, potanja dok se njime uspinje, izjalovljujui mu nade kada ih je skoro ostvario - zar ne bi tada drugima prepustio ast da ih zabavlja, i napregao se da osigura sadanji trenutak, iako mu, zbog ustrojstva njegove prirode, ne bi bilo Iako da uhvati izmiui tok? Takvi smo robovi nade i straha! Ali, ma koliko jalovi napori slavohlepnog oveka bili, on esto tei za neim vanijim od slave. To bi, doista, bilo kao meteor, najdivljija vatra koja mami oveka u propast. ta, odrei se najbeznaajnijeg zadovoljstva da bi mu pljeskali kad ga vie ne bude! emu sva ta borba, bio ovek smrtan ili besmrtan, ako ta plemenita strast ne uzdie bie nad njegovim blinjim? A tek ljubav! Kakve zabavne scene bi ona mogla da stvori; lakrdijaevi trikovi moraju da ustuknu pred jo preteranijim ludorijama. Videti smrtnika kako ukraava neki predmet izmiljenim arima, a onda pada niice i klanja se idolu kog je sam stvorio - kako je to smeno! I kakve ozbiljne posledice izviru iz toga to je ovek lien onog dela sree koji mu je Boanstvo, koje ga je stvorilo (jer na emu bi drugom Njegovi atributi mogli da se zasnivaju) nesumnjivo obealo. Zar ne bi svi ivotni ciljevi bili mnogo bolje ostvareni kad bi oseao samo ono to se naziva telesnom ljubavlju? Zar pogled na predmet ljubavi, koji ne bi bio vien posredstvom uobrazilje, ne bi ubrzo sveo strast na nagon kad joj razmiljanje, plemenita odlika oveka, ne bi dalo snagu i od nje stvorilo orue koje ga die iznad zemaljskog taloga, uei ga da voli sredite svekolikog savrenstva,
W. Shakespeare, Kako vam drago, II. vii, 152-53. (Prcv. B. Nedi i B. ivojinovi; Beograd, 1938).

ija se mudrost sve jasnije i jasnije pojavljuje u delima prirode, u srazmeri s tim koliko kontemplacija prosvetljuje i uzdie razum i stie onu ljubav ka redu koju rada borba strasti? Navika razmiljanja i znanje steeno negovanjem strasti mogu se uiniti podjednako korisnim, iako se za predmet moe pokazati daje podjednako laan; svi predmeti bi se pojavili u istoj svetlosti kada ih ne bi uveliavala glavna strast, koju je u nas usadio Tvorac svega dobrog, da bi probudila i ojaala sposobnosti svake jedinke i osposobila je da stekne sve iskustvo koje moe da slekne dete, koje radi neke stvari ni samo ne znajui zato. Sputam se sa svojih visina, i kad se pomeam sa svojim blinjima, oseam kako me nosi zajedniki tok. Ambicija, ljubav, nada i strah, imaju svoju uobiajenu mo, iako nas razum uverava da su njihova sadanja i najprivlanija obeanja samo laljivi snovi; ali, kada bi hladna ruka opreznosti uguila svako plemenito oseanje pre nego to bi ostavilo bilo kakav trajan znak, ili utvrdilo neku naviku, ta bi se drugo moglo oekivati do sebine smotrenosti i razuma koji bi se jedva uzdigao iznad nagona? Ko od onih koji su filosofskim oima proitali Sviftov (Swift) odvratni opis Jahua, i bljutavi opis Haujhnhnma 2, moe d? previdi jalovost poniavanja strasti, ili svoenje oveka na stanja zadovoljnog mirovanja? Miadost mora delati, jer da ima iskustvo sede glave bila bi pripremljenija za smrt nego za ivot, iako njene vrline, za koje bi bilo bolje da su u glavi nego u srcu, ne mogu da stvore nita veliko, a njeno razumevanje, pripremljeno za ovaj svet, ne moe, svojim plemenitim uzletima, dokazali da polae pravo na neto bolje. Pored toga, nemogue je mladom oveku dati pravu predstavu o svetu; on moru da se bori sa sopstvenim strastima pre nego to postane sposoban da orosudi mo iskuenja, koje je njegovog brata namamilo u greii. Oni <oji tek stupaju u ivot, i oni koji ga naputaju, : gledaju na svet s tako raz! "itih stanovita da retko kad mogu da misle slino, osim ako nezre'i razum prvih nije iskuao svoja krila u samotnom letu. Kada rjemo za neki drzak zioin, odjednom ugledamo najdublju pokvaienost, i u nama se budi ogorenost; ali oi, koje su gledale kako se tama postepeno zgunjava, moraju ga sagledati s vie samilosne popustljivosti. Posmatra koga nita ne dira, ne moe videti svet; moramo se mesa ti sa mnotvom i oseati ono to oseaju ljudi, pre
' Odnosi sc na satirini pnkaz ljudske prirode u IV knjizi Guiiverovih putovanja, Jonalhana Swifta

146

Men" Vulsionkraft

Odbrana prava ene

147
73

nego to ponemo da sudimo o njihovim oseanjima. Ukratko, ako hoemo da ivimo u svetu, da postajemo mudriji i bolji, a ne samo da uivamo u dobrim stranama ivota, moramo s poznavajui sebe. sticati i znanje o drugima. Znanje steeno na bilo koji drugi nain, samo ini srce grubljim, a razum zbrkanijim. Moda e mi neko rei daje cena ovako steenog znanja previsoka. Mogu da odgovorim samo to da veoma sumnjam da bilo kakvo znanje moe da se stekne bez truda i patnje; a oni koji svoju decii ele da potede i jednog i drugog, ne treba da se ale ako ne postanu ni mudra ni kreposna. Cilj im je bio samo da ih uine opreznim, a opreznost na poetku ivota nije nita drugo do oprezno lukavstvo neukog samoljublja. Ve sam rekla da su mladi ljudi ijem je obrazovanju poklonjena posebna panja, uglavnom povrni i oholi, i daleko od toga da u bilo kom pogledu budu prijatni, jer nemaju ni bezazlenu toplinu mladosti, ni mirnu dubinu starosti. Ne mogu da odolim a da ovu neprirodnu pojavu ne pripiem pre svega tom prenagljenom i preuranjenom pouavanju koje ih navodi da uobraeno ponavljaju sve one sirove ideje koje su preuzeli na poverenje, tako da ih briljivo obiazovanje koje su stekli, itavog ivota ini robovima predrasuda. Duevni kao i telesni napori su u poetku neugodni; i to toliku da bi mnogi rado prepustili drugima da za njih rade i misle. Ono to mislim, oigledno u pokazati neim to sam vie puta opazila. Kada u krugu stranaca ili poznanika neka osoba skromnih sposobnosti vatreno zastupa neko miljenje, usudiu se da tvrd i n i - poto sam tu injenicu temeljito prouila - da se najee radi o nekoj predrasudi. Ovi podraavaoci duboko potuju pamet nekog roaka ili prijatelja i. ne shvatajui do kraja ideje koje tako ustro iznose, dre ih se s toliko tvrdoglavosti da bi to iznenadilo i osobu koja ih je smislila. Znam da je sada moderno potovati predrasude; i kada se neko usudi da im se suprotstavi, iako ga na to navodi ovenost i oboruan je argumentima, oholo ga pitaju da li su mu preci bili budale. Ne. odgovorila bih. Razliiti nazori su najpre bili. verovalno, stvar razmiljanja i, prema tome, zasnovani na nekom razlogu; ali, esto su, naravno, bili samo priruno reenje, a ne neko temeljno naelo koje bi uvek imalo smisla. Ali, mahovinom obrasli nazori poprimaju nesrazmerno oblije predrasuda kada ih nemarno usvajamo samo zbog toga to im je vreme dalo potovanja vredan izgled, iako je razlog na kom su utemeljeni to prestao da bude, i l i se ne moe

utvrditi. Zar treba da volimo predrasude samo zato to su predrasude? Predrasuda je lakoverno, tvrdloglavo uverenje koje ne umemo da objasnimo; jer, onog trenutka kada neko miljenje obrazloimo, ono prestaje da bude predrasuda, iako se moe raditi o pogrenom sudu; i zar treba da gajimo nazore samo zato da bismo prkosili razumu? Ta vrsta dokazivanja, ako se uopte srne tako nazvati, podsea me na ono to se popularno naziva enskom pameu; jer, ene ponekad izjavljuju da vole ili veruju u neke stvari znio to ih vole ili u njih veruju. Sa ljudima koji samo potvruju ili odriu, nemogue je o bilo emu razgovarati. Pre nego to ih dovedete do take s koje zapravo moete poeti, morate se vratiti na prosta naela koja su prethodila predrasudama koje silovito zastupaju; i najverovatnije e vas prekinuti s filosorskom tvrdnjom da su izvesna naela toliko lana na praktinoj ravni koliko su tana na apstraktnoj.74 tavie, moglo bi se zakljuiti da je razum priapnuo neke sumnje, jer se najee dogaa da ljudi najvatrenije zagovaraju svoja miljenja onda kada ponu da se kolebaju; sopstvene sumnje pokuavaju da odagnaju ubedujui potivnika, i ljute se kada im se sumnje koje ih izjedaju vrate, i opet ih mue. injenica je da Iju ^ od obrazovanja oekuju ono to obrazovanje ne moe da prui. Otrouman roditelj ili uitelj moe da ojaa telo ili izotri orua kojima e dete prikupljati znanje; ali med mora biti nagrada za pojedinani trud. Skoro je isto toliko besmisleno ako pokuamo da mladog oveka uinimo mudrim pomou tueg iskustva, koliko i da oekujemo da telo ojaa pomou vebi o kojima samo 73 priamo, ili ih gledamo. Mnoga od one dece ije je ponaanje bilo strogo nadzirano, postaju veoma slabi ljudi, zato to im uitelji u glavu usauju izvesne nazore iji je jedini temelj njihov autoritet; i ako svoje uitelje vole ili potuju, njihov duh je ogranien u delovanju i kolebljiv u napred rvanju, U ovom sluaju, svrha obrazovanja je samo to da izdanke koji izbijaju usmere ka pravoj pritki; ali roditelji koji su nagomilali pouku na pouku, ne dozvoljavajui deci da steknu sopstveni sud, oekuju da se uz tu pozajmljenu varljivu svetlost ponaaju i: to onako kao i da su je sama ukresala, i da, ulazei u ivot, budu onakva kakvi su njihovi roditelji, koji su na njegovom
Vic/cg. Burkea. (Pnm. M. W.) "Ubcdi oveka bez njegovog htenja, / Ostac i dalje predanjega mnjenja." (Prira. M. W.). Samucl Builcr, Hudibras, III, 3, 547-548.
75 "ovek koji se zadovoljava samo razmiljanjem, ne razume nita; da bi razumeo dclanje drugih, mora delati i sam." - Ruso. (Prim, M. W.) 74

Men Vulsionkrafl

izmaku. Ne pomiljaju da stablo, ba kao i ljudsko telo, ne uvruje svoja vlakna sve dok nije potpuno odraslo. ini se da neto slino vai i za duh. Za vreme detinjstva i mladosti, ula i uobrazilja oblikuju karakter; tokom ivota, razumnost daje vrstinu prvim lepim ciljevima oseajnosti, dok krepost, koja pre izvire iz jasne uverenosti razuma, nego iz treptaja srca, i moral ne nadu oslonac na steni u koju vihori strasti uzalud udaraju. Nadam se da neu biti pogreno shvaena kada kaem da vera, ako se ne temelji na razumu, nema tu zgunjavajuu energiju. Staje mogue od nje oekivati ako je samo pribeite slabosti ili divljeg fanatizma, a ne vladajue naelo ponaanja, zasnovano na poznavanju samoga sebe i na razumnim nazorima o atributima Boga. Vera koja se zasniva na razbuktavanju oseanja i draenju uobrazilje, samo je pesnika tvorevina, i pojedincu moe ponuditi zadovoljstvo, ne pravei od njega moralnije bie. Ona moe biti zamena za svetovne napore, mada ograniava, umesto da proiruje srce. Ali, ako oekujemo visok stepen izvrsnosti, krepost treba voleti zato to je sama po sebi uzviena i izvrsna, a ne zbog prednosti koje donosi, ili zala koje odvraa. Ljudi nee postati moralni ako samo zidaju kule u oblacima budueg sveta, da bi nadoknadili razoaranja s kojima se susreu u ovom, ili ako misli sa sadanjih dunosti okrenu religoznim sanjarijama. Veinu obeanja u ivotu kvari lukava svetovna pamet ljudi, koji, zaboravljajui da ne mogu sluiti i Bogu i mamonu, pokuavaju da spoje protivrene stvari. Ako elite da vam sin bude bogat, poite jednim putem - ako elite samo to da postane krepostan, morate izabrati drugi: ali ne pomiljajte da moete prelaziti s jednog puta na drugi, a da se ne izgubite.76

GLAVA VI

Uinak ranog povezivanja ideja na karakter

. i ar je udno to se ene svuda javljaju kao mana prirode, kada su oorazovane na iscrpljujui nain koji preporuuju pisci koje kritikujem, i kada im se, zbog podreenog poloaja u drutvu, ne prua prilika da povrate tlo pod nogama? Zar je udno, ako uzmemo u obzir kakav odluan uticaj rano povezivanje ideja ima na karakter, to zanemaruju svoju pamet, i svu panju posveuju svojim telima? Velike prednosti koje prirodno proistiu iz sticanja znanja, oigledne su iz sledeih zapaanja. Povezivanje naih ideja je ili stalno ili trenutno; i ini se da drugi oblik vie zavisi od izvorne okretnosti duha nego od volje. Kada su ideje i injenice jednom usvojene, ekaju da ih upotrebimo, sve dok informacije, koje smo primali u raznim periodima ivota, nekim iznenadnim sluajem ne prodru u misli. Mnoge uspomene su kao sev munje; jedna misao sa zapanjujuom brzinom obuhvata drugu i objanjava je. Ovim ne aludiram na ono iznenadno shvatanje istine koje je toliko intuitivno da ga nije mogue ispitati, koje nas ostavlja u sumnji, da li se radi o reminiscenciji ili o loginom zakljuku, i koje u svojoj munjevitosti, kojom para tamne oblake, izmie razumevanju. Nad takvim iznenadnim asocijacijama imamo malu mo; jer, kad se jednom njihovim poletanjem u raznim pravcima, ili dubokim razmiljanjem, um obogati, sirovi

Vidi odlian esej gospode Barbautd o lom predmetu, u Miscclancnus Pieces in Prose. (Prim. M. W.) Taan naslov eseja A. li. Barba uld jo Again si Inconsistency in our Expectations.

149

150

Men Vulstoiikrafl

Odbrana prava ene

151

materijal e se, donekle, sam razvrstati. Istina, razum nas moe odvratiti od toga da, kada sreujemo svoje misli, ili beleimo svee matovite poteze uobrazilje, izaemo iz zacrtanih okvira; ali konani izgled daju vitalnost i individualni karakter. Kako malo moi imamo nad tim osetljivim elektrinim fluidom1, i kako malo moi nad njim moe da stekne razum. ini se da je taj izvanredni i neukrotivi duh sutina genija, i bletei svojim orlovskim okom, u najveoj meri stvara zanosnu energiju asocijacija koje iznenauju, ushiuju i pouavaju. To su bljetavi umovi koji sabiraju predstave za svoje blinje, i primoravaju ih da sa zanimanjem posmatraju predmete koje odraava zanesena uobrazilja, a koje previaju u prirodi. Mora mi biti dozvoljeno da objasnim ta mislim. Veina ljudi ne zna da gleda ili osea poetski, nemaju mate, i zato, u potrazi za razumljivim stvarima, bee od samoe; ali, kada im neki pisac ponudi svoje vienje, tada mogu da vide kako je on video, i da se zabave slikama koje nisu mogli sami da izaberu, iako su bile pred njima. Obrazovanje, dakle, genija samo snabdeva znanjem, koje daje raznovrsnost i kontraste njegovim asocijacijama; ali postoji i stalno povezivanje ideja, koje raste "kako mi rastemo"2, koje veoma utie na moralni karakter ljudi, i kojim se duh usmerava u odreenom pravcu koji, uglavnom, ostaje za ceo ivot. Razum je tako gibak, a istovremeno tako nepopustljiv, da u razdoblju kada telo dozreva, retko moe da razmrsi asocijacije koje zavise od sluajnih okolnosti. Jedna misao priziva drugu, svoju staru poznanicu, a pamenje ih, verno prvim utiscima, naroito kada intelektualne moi ne koristimo da ohladimo svoja oseanja, sledi s mehanikom tanou. To ustaljeno robovanje prvim utiscima im i pogubnije posledice po enski nego po muki karakter, zato to posao i druge suvopame primene razuma umrtvljuju oseanja i prekidaju asocijacije koje kode razumu. Ali, pripadnice enskog pola, od kojih prave ene jo dok su deca, a vraaju ih u detinjstvo kada bi morale da zauvek ostave dubak, nemaju dovoljno snaan duh da strgnu skramu koja je zasenila prirodu.
Kako su u prirodi najmoniji uinci oigledno posledica fluida, magnelizma, itd., ponekad, kad sam htela da se podsmehnem materijalistima, pitala sam se, nisu li strasti moda laki isparljivi fluidi koji su obuhvatili oveanslvo i tako ouvan' povezanost samostalnijih elementarnih delova - ili su prosto tena vatra koja je proela lenje materijale, i udahnula im ivot i loplotu? (Prim. M. W.) A. Pope, An Essay on Man, H, 136: "Raste zajedno s njegovim rastom i jaa zajedno s njegovom moi." Poup govori o strasti, a M. Vnlstonkraft o stvaralakim idejama koje oblikuju ljudsku linost.
2

Sve to vide ili uju, slui uvrivanju utisaka, bujanju oseanja i povezivanju ideja koje razumu daju polni karakter. Lani pojmovi lepte i prefinjenosti zaustavljaju rast njihovih udova i stvaraju bolesnu osetljivost, a ne profinjenost organa; a i kako da steknu krepkost koja bi im omoguila da odbace svoj lani karakter, kad postaju slabe bavei se objanjavanjem, a ne ispitivanjem prvih asocijacija, koje im namee svaki predmet koji ih okruuje? Gde da nau mo da ponovo postanu razumne, i da se uzdignu iznad sistema potinjavanja koji unitava lepa obeanja prolea? To kruto povezivanje ideja, koje im sa svih strana utiskuju u nain miljenja ili, tanije, oseanja, dobija novu snagu kada ponu da se pomalo ponaaju po svome; jer, tada shvataju da uivanje i mo mogu da steknu samo ako uzbude oseanja kod mukaraca. Pored toga, sve knjige izriito napisane za njihovo vaspitanje, koje ostavljaju prvi utisak na njihov razum, usauju im ista takva shvatanja. Odgojene, tako, gore nego u egipatskom ropstvu, nerazumno je, koliko i surovo, prebacivati im greke koje jedva mogu da izbegnu, osim ako ne pretpostavimo takav stepen uroene krepkosti, koji nalazimo kod veoma malog broja ljudi. Na primer, enama se upuuju najotriji sarkazmi, i podsmevaju im se to ponavljaju "niz napamet nauenih fraza"3, iako od toga nema nita prirodnije, ako uzmemo u obzir njihovo obrazovanje, i to da je njihova "najvea ast u tome da se bez raspravljanja potrnjavaju"4 - volji mukarca. Ako im nije doputeno da imaju dovoljno razuma da same upravljaju svojim ponaanjem - pa onda sve to naue, mora biti naueno napamet! I kada je sva njihova dovitljivost namenjena usavravanju garderobe, "strast prema skerletnom ogrtau"5 je toliko prirodna, da me nikada nije iznenadila; a ako prihvatimo da je Popov opis njihovog karaktera, "da je svaka ena u srcu razvratnica"6 taan, zato ih tako strogo osuuju to trae srodnu duu, i to vie vole razvratnika od razumnog oveka?
3 4

J. Swift, "The Furniture of a Woman's Mind".

J. Milton, Izgubljeni raj, IV, 783-786: "... to ti zapoveda, ja bez pogovora / sluam. Bog odredi tako. Bog je zakon / tvoj - ti moj. To samo znati za enu je / znanje najsrenijc i pohvala njena."
5 6

J. Swift, "The Furniture of a Woman's Mind".

A. Pope, Mora! Essays, II, 215-216: "Neke mukarce privlai posao, neki itu uivanja, ali svaka ena je u srcu razvratnica."

152

V I eri V u ! s l o n k ra ft

Odbrana prava ene

153

Razvratnici znaju kako da se pozabave njihovom senzibilnou, dok skromnost razumnih mukaraca, naravno, na njihova oseanja nema takav uticaj; a do njihovog srca ne mogu da dopru ni razumom, zato to imaju malo zajednikih oseanja. Pomalo je apsurdno oekivati da ene u svojim naklonostima budu razumnije od mukaraca, a i dalje im odricati neomeeno korienje razuma. Zato se mukarci zaljubljuju u razum? Kada se oni, sa svojim superiornim moima i prednostima, okreu od tela duhu? I kako mogu da oekuju od ena, koje ue da paze samo na ponaanje i razvijanje manira, a ne morala, da preziru ono to se celog ivota trude da steknu? Gde odjednom da nadu dovoljno razboritosti da strpljivo procene vrednost nekog srameljivog estitog mukarca, kad ih odbijaju njegovi maniri, koje su nauene da kritiki procenjuju, a njegova konverzacija im je hladna i dosadna, jer se ne sastoji od duhovitih doskoica ili milozvunih komplimenata? Da bi nae divljenje ili potovanje bilo imalo dugotrajnije, radoznalost nam mora biti podstaknuta bar izvesnim znanjem o onome emu se divimo; jer, vrednost odlika i vrlina koje ne razumemo, ne moemo da procenimo. Takvo potovanje, kada postoji, moe biti veoma uzvieno; i zbog zbrkanih predstava o poniznosti, zavisno stvorenje moe, u izvesnom smislu, postati zanimljiv predmet; ali ljudska ljubav mora imati vre sastojke, tako da e i telo, sasvim prirodno, dobiti svoj deo ~ a taj deo je, najee, velik! Ljubav je u velikoj meri proizvoljna strast i, poput nekih drugih podmuklih nevolja, vladae svojim autoritetom ne priklanjajui se razumu; takode, lako ju je razlikovati o" potovanja, temelja prijateljstva, zato to je esto izazivaju prolaz :a lepota i . ri, iako, da bi oseanja postala energinija, neto postojanije mora uticati na njihove utiske i zagolicati matu, da bi od najlepeg postalo - najbolje. Obine strasti izviru iz obinih odlika. Mukarci trae iepotu i smejuljenje dobrodune poniznosti: ene oaravaju lagodni maniri; gospodstven mukarac im je skoro uvek ugodan, i njihove edne ui halapljivo sru beznaajna laskanja, dok izbegavaju nerazumljive zvuke zavodljivca - razuma, jer on nikada tako arobno ne zavodi. to se tie povrnih vrlina, tu je razvratnik svakako u prednosti; i ene o tome lako donose sud, jer su na svom terenu. Poto ih na povrnost i lakomislenost navodi celokupno usmerenje njihovog ivota, mudrost, ili strogo dostojanstvo vrline, moraju im izgledati turobno; jer, obe stvaraju neku vrstu uzdranosti, kojoj se one i ljubav, razigrano dete, prirodno odupiru. Kako mogu bez ukusa, osim onog priprostog, jer ukus je izdanak sposobnosti rasuivanja, otkriti da prava lepota i

dostojanstvo moraju izvirati iz igre duha, i kako da od njih oekujemo da ih kod ljubavnika veseli ono ega same imaju malo ili nimalo? Naklonost koja sjedinjuje srca i poziva na poverenje, kod njih je tako neznatna da se ne moe razgoreti i tako prerasti u strast. Ne, ponavljam, ljubav koju neguju takvi duhovi, mora imati jae gorivo! Zakljuak je jasan; sve dok ene ne budu navedene da koriste sopstveni razum, ne treba se podsrnevati njihovoj naklonjenosti razvratnicima; ni tome to su u srcu razvratnice, kada se ini da je to neizbena posledica njihovog obrazovanja. One koje ive da bi ugaale - moraju nai svoje zadovoljstvo, svoju sreu, u uivanju! Otrcano je, ali tano, zapaanje da nikada ni jednu stvar ne radimo kako valja ako je ne volimo radi nje same. Meutim, ako za trenutak pretpostavimo da e ene, u nekom buduem obrtu vremena, postati ono to ja iskreno elim da postanu, uda e i ljubav postati dostojanstveniia, i preistie se u sopstvenom plamenu; i poto e njihova oseanja zbog kreposti postati doista prefinjena, s gaenjem e se okrenuti od razvratnika. Tada e ih razum, kao i oseanja, za sada jedini domen ena, lako odbraniti od spoljanjih ari, i brzo e nauiti da preziru oseanja koja su se ustalila u ponaanju ena koje su se bavile grehom, i navoenjem na pohotu. Setie se da je plamen - treba upotrebljavati odgovarajue izraze - koji su elele da upale, ugasila pohota, i da prezasienu elju, koja se vie ne raduje istim i jednostavnim zadovoljstvima, mogu uzbuditi samo razvratne vetine ili nestalnost. Kakvo zadovoljstvo moe sebi obeati neka prefinjena ena u zajednici s takvim mukarcem, kada sama neizvetaenost njenih oseanja moe izgledati dosadna? To stanje Drvden ovako opisuje: Gde je ljubav dunost koju ene snose, Oni je radi uivanja trae, i time se osorno ponose. A jednu veliku istinu ene tek treba da naue, iako ih mnogo toga navodi da se ponaaju u skladu s njom. Kada biraju mua, ne treba da budu zavedene odlikama ljubavnika - jer mu, ak i ako pretpostavimo daje mudar i krepostan, ne moe dugo ostati ljubavnik. Kad bi ene bile razumnije obrazovane, kad bi na stvari gledale celovitije, zadovoljile bi se time da u ivotu vole samo jednom; posle svadbe mirno bi dopustile da se strast pretopi u prijateljstvo 7

J. Drydcn, Palanwn and Arcite, III, 231-32.

154

Meri Vulstonkraft

Odbrana prava ene

155

u onu nenu intimnost koja je najbolje pribeite pred brigama, izgraeno na tako istim, mirnim oseanjima da isprazna ljubomora ne moe poremetiti obavljanje ozbiljnih ivotnih dunosti, ili opsedati misli koje treba da se bave drugim stvarima. To je stanje u kom ive mnogi mukarci, ali vrlo, vrlo malo ena. 1 razliku je mogue lako objasniti, ne pribegavajui polnom karakteru. Mukarci su previe u mislima ena, koje su bile, kako nam kau, stvorene radi njih, i ta asocijacija je uplela ljubav u sve njihove motive delovanja; i da malo zasviramo na jednoj staroj struni, poto se bave samo pripremanjem da izazovu ljubav, ili stvarnom primenom svojih znanja, bez ljubavi ne znaju da ive. Ali, kada ih oseaj dunosti, ili strah od sramote, prisili da obuzdaju preteranu elju za ugaanjem koja prelazi izvesne granice, previe za prefinjenost, to je tano, ali daleko od zloina, one uporno i dalje vole svoje mueve - govorim o strasti - do samog kraja; i tako, igrajui ulogu koju su budalasto zahtevale od svojih ljubavnika, postaju pokorne oboavateljke i privrene robinje. Duhoviti i matoviti mukarci su esto razvratni; a mata je hrana ljubavi. Takvi mukarci nadahnjuju strasti. U svojoj sadanjoj infantilnosti, polovina enskog pola bi eznula za nekim Lavlejsom , tako duhovitim, tako dostojanstvenim, i tako smelim mukarcem; a zasluuju li krivicu to se ponaaju u skladu s naelima koja im stalno usauju? One ele ljubavnika i zatitnika; i pogledajte ga kako klei pred njima - hrabrost na kolenima pred lepotom! Ljubav tako potiskuje muevljeve vrline u pozadinu, i vesele nade, ili ivahna oseanja, onemoguavaju razmiljanje do sudnjeg dana; i taj e sigurno doi, da vedrog ljubavnika pretvori u osornog sumnjiavog tiranina, koji s prezirom vreda onu slabost koju je sam odnegovao. Ako i pretpostavimo da se promenio, razvratnik se ne moe brzo otarasiti starih navika. Kada sposobnog oveka po prvi put zanesu strasti, nuno je da oseanja i ukus uglade preteranosti poroka, i zaslade divljako predavanje uivanjima; ali, kada sjaj novine potamni, i zadovoljstva dosade, razvrat postaje besraman, a uivanje samo oajniki napor slabosti, koja bei od razmiljanja kao od legije avola. O! vrlino, ti nisi prazna re! Sve to ivot moe dati - ti daje! Kakve su posledice ako preobraeni razvratnik nema ni razuma ni naela, tako da od njegovog prijateljstva ne moemo oekivati veliku utehu? Prava beda, u svom najstranijem obliku. Kada vreme ustali navike slabia, preobraenje jedva da je mogue; i bia koja nemaju dovoljno duha da uivaju u nevinim zadovoljstvima, postaju
Lavlejs je edni vetropir iz romana Clarissa, S. Richardsona.

zaista nesrena; kao trgovcu koji se povukao iz metea svog posla, Priroda im nudi samo sveoptu prazninu, a nemirne misli vrebaju razoarane duhove9 Preobraenje, ba kao i povlaenje, zaista ih ini nesrenim, jer ih guenjem nada i strahova, koji su pokretali njihovu tromu pamet, liava svih poslova. Ako je takva ino navike, ako su takvi okovi ludosti, kako paljivo moramo uvati duh od primanja pogubnih asocijacija; i isto tako paljivo moramo razvijati razum, da sauvamo ubogo bie od slabanog nesamostalnog stanja ak i nekodljive neukosti. Jer, samo nas pravilno korienje razuma ini nezavisnim od svega - osim od nezamuenog razuma - "ije poslanstvo je savrena sloboda".10

To sam esto opazila kod ena koje nisu uspele da sauvaju svoju lepotu. Povukle su se iz bunog : veselog drutva, i ako nisu postale metodislkinje, samotno drutvo njihovih roaka i poznanika nudi im samo beznadenu prazninu; zbog razdraljivog negodovanja i puste dokolice, postaju podjednako nekorisne, i jo mnogo nesrenije nego onda kad su se druile s razuzdanom gomilom. (Prim. M.W.)
10 M. Vulstonkraft verovatno preuzima ideju Ketrin Mekoli, koja kae: '"U mom obredu je potpuna sloboda', kae Mesija; a razlog je prost, jer carstvo verske mish' i carstvo razuma su isti." (C. Macaulav, Lctters on Education, London, 1790, str. 422-423).

GLAVA VH

ednost - shvaena sveobuhvatno, a ne kao polna vrlina

V-^ednost! Sveti plod oseajnosti i razuma! - istinska prefinjenost duha! Neka mi bude dozvoljeno da ispitam tvoju prirodu, i otkrijem skrovite ugodne draesti, koja ublaavanjem svih grubih crta karaktera, ini ljupkim ono to bi inae izazivalo samo hladno divljenje! Ti koja izgladuje neravnine mudrosti, i umekava izraz najplemenitijih vrlina sve dok se ne pretope u ovenost; ti koja ljubav zaogre prozranom izmaglicom koja uzdie svaku lepotu delimino je skrivajui, i apue edne ljubaznosti koje se prikradaju u srce i oaravaju ula - udahni mi uverljivi jezik razuma da uzdignem svoj pol iz cveem okiene postelje u kojoj bezbrino traci svoj ivot! Kada sam govorila o oblikovanju naih predstava, upozorila sam na dve razliite stvari; u definisanju ednosti ini mi se da je podjednako primereno razlikovati onu istom duha koja je posledica kreposti, od jednostavnosti karaktera koja nas vodi oblikovanju tane predstave o sebi samima, podjednako udaljene od tatine i oholosti, iako uopte nije nespojiva sa uzvienom sveu o naem dostojanstvu. ednost, u drugom znaenju ove rei, jeste ona trezvenost duha koja ui oveka da o sebi ne misli bolje nego to treba da misli, i treba je razlikovati od poniznosti, zato to je poniznost neka vrsta samopotcenjivanja.

157

158

Mcri Vii] slon kraft

Odbrana prava ene

159

edan mukarac esto stvori neki veliki plan i, svestan svoje moi, ustrajno ga se dri sve dok ga uspeno ne ostvari. Milton nije bio nadmen kada je podnosio procenu koja se pokazala prorokom1; kao ni general Voington (Washington) kada je prihvatio zapovednistvo nad amerikom vojskom. Ovaj drugi je uvek smatran ednim mukarcem; ali, daje bio samo skroman, verovatno bi se neodluno povukao, uplaen da sam preuzme vodstvo u poduhvatu od kog je toliko mnogo zavisilo. edan mukarac je nepokolebljiv, skroman mukarac je plaljiv, a sujetan je uobraen: do takvog suda dovelo me je posmatranje mnogih karaktera. Isus Hrist je bio edan, Mojsije skroman, a Petar sujetan. Ako, dakle, s jedne strane razlikujem ednost od skromnosti, neu, s druge strane, da je pomeam sa srameljivou. U stvari, srameljivost se toliko razlikuje od ednosti, da najsrameljivija devojka ili neotesani seoski klipan, esto postaju neverovatno drski; jer, kako je njihova srameljivost samo nagonska straljivost neznalica, navika je brzo pretvara u drskost.2 Ovu opasku moe ilustrovati besramno ponaanje prostitutki, koje su preplavile ulice ovog velegrada3, i koje naizmenino izaziva saaljenje i gaenje. One gaze po nevinoj srameljivosti s nekom vrstom razmetanja, i uznosei se u svojoj sramoti, postaju drskije pohotne nego to izgledaju i najpokvareniji mukarci, kojima ta
Milton je, kako tvrde neki sav remeni biografi, rano postao uveren da e jednom bili slavan, i to je bez ustruavanja pominjao. " Zadrhti deva kad prvi put Spazi ureen husarski kaput, Tad proviruje iza vrata; Al' drugi pul je ve strah ne hvata. Ukrase motri pogleda brza, Iz njegove svoju ruku ne trza. U kriiu njegovom lepo je njoj; Sva vojska omile devici toj, Pa sad kroz logor svoj plamen vije. Svikla je, pa je sramota nije." - Gay. (Prim. M. W.). J. Gay, "Fable, XIU, The Tame Stag", 27-36.
3 Veoma je teko proceniti brojke koje se tiu prostitucije, mada jedan savremeni hroniar belei da je 1789. u Londonu bilo pedeset hiljada prostitutki (M. D Archenholz, A Picture of England, London, 1789, li, 89; navedeno u Fernando Henriques, Prostitution in Europe and the New World, MacGibbon & Kee, London, 1963).

polna odlika nije bila podarena. Ali te uboge, neuke bednice, nisu ni imale ednost koju bi mogle da izgube, kad su se predale besramlju; jer, ednost je vrlina, a ne svojstvo. Ne, one su bile samo plahe, stidljive device; i gubei nevinost, grubo je zbrisana i njihova srameljivost: daje estitost bila rtvovana strasti, ostavila bi u duhu bar neki trag, zbog kojeg bismo mogli da potujemo tu veliku ruevinu. istota duha, ili prava prefinjenost, koja je jedina kreposna podrka ednosti, u bliskom je srodstvu sa onom prefinjenom ovenou, koja prebiva samo u odnegovanom duhu. To je neto plemenitije od nevinosti, to je prefinjeno promiljanje, a ne plaljivo neznanje. Uzdranost razuma, koju, poput navike prema istoi, retko opaamo u nekoj veoj meri, osim ako dua nije aktivna, mogue je bez tekoa razlikovati od priproste srameljivosti ili lakomislene razuzdanosti; i ne samo to nije nespojiva sa znanjem, ve je njegov najlepi plod. Koliko je pogrenu predstavu o ednosti imao pisac sledee opaske! - "Dama koja je pitala, da li je ene, s obzirom na njihovu finou, mogue pouiti savremenom sistemu botanike, bila je optuena za besmisleno istunstvo; meutim, da je to pitanje postavila meni, svakako bih joj odgovorio - da to nije mogue." I tako je velika knjiga znanja zapeaena zauvek! Proitavi sline odlomke, s potovanjem sam svoje oi i srce podigla k Njemu, koji ivi za vjeki vjekov, i rekla: "O, Oe moj, zar je njena priroda zaista takva da njoj, Svom detetu, zabranjuje da Te trai u istim oblicima istine? Moe li njenu duu da pokvari znanje koje je tako silno poziva Tebi?' Potom sam filosofski nastavila ta razmiljanja dok nisam zakljuila da one ene koje su najvie usavrile svoj razum, moraju biti i najednije, mada je dostojanstvena smirenost ponaanja dola posle razigrane, oaravajue srameljivosti mladosti.5 Takvi su moji zakljuci. Da bi uzdranost postala vrlina iz koje e prirodno nastati neiskvarena ednost, treba odvratiti panju od poslova koji zaokupljaju samo ula, i srce pripremiti da otkucava vreme ovenosti, a ne da bije od ljubavi. ena koja posveuje znatan deo svog vremena isto intelektualnim naporima, i ija eseanja vode ljudski planovi korisnosti, mora, po prirodi stvari, imati istiji duh
J. Berkenhout, A Volume of Letters to His Son at the University, Cambridge, 1790, str. 307.
5 ednost je otmena, mi ma vrlina zrelosti; srameljivost je ar ivahne mladosti. (Prim. M. W.) 4

160

Men Vulstonkraft

Odbrana prava ene

161

od neukih bia, ije su vreme i misli obuzeti lakomislenim uivanjima, ili smiljanjem kako da osvoje neije srce.6 Regulisanje ponaanja nije ednost, iako onima, koje prouavaju pravila pristojnosti, uglavnom govore da su edne ene. Oistite srce; neka se otvori i osea za sve ono to je ljudsko, umesto da ga sputavaju sebine strasti; i neka se duh to ee bavi pitanjima koja zahtevaju upotrebu razuma, ne raspaljujui uobrazilju, pa e neizvetaena ednost napraviti zavrne poteze na ovoj slici. Ona koja u zrakama koje probijaju maglovitu no neznanja ume da prepozna zoru besmrtnosti i obeanje jasnijeg dana, kao relikviju e potovati telo koje uva tako osetljivu duu. Slino tome, prava ljubav obuhvata voljeni predmet takvom tajanstvenom svetou, navodei ljubavnika da bude najedniji kad je u njenom prisustvu.7 Ljubav je toliko uzdrana da, primajui i uzvraajui telesne nenosti, nee, da bi izbegla obeaenje, da izmakne samo ljudskom pogledu, ve eli da sve zaogrne gustom tamom i zakloni se ak i od obesnih i iskriavih sunevih zraka. Ali, epitet uzdrane ne zasluuje ona ljubav koja ne dobija plemeniti sjaj nene melanhoiije, jer ona duhu omoguava da se za tren umiri i uiva u kratkom zadovoljstvu kad postane svestan Boje prisutnosti - jer to je vena hrana radosti. Poto oduvek volim da svaki vladajui obiaj sledim do njegovog prirodnog izvora, esto pomisiirn da se potovanje relikvija, koje tako zloupotrebljavaju sebini svestenici, rodilo iz oseanja ljubavi prema bilo emu to je bilo u dodiru s odsutnim ili izgubljenim prijateljem. Doputam da odanost ili ljubav mogu uiniti svetim
Kao ovek s ovekom razgovarala sam s lekanrna o anatomskim pitanjima, s umetnicima sam uporedivala proporcije ljudskog tela, i naila sam na lakvu ednost da me nikada nisu ni reju ni pogledom upozorili na moj pol, na besmislena pravila po kojima je ednost farisejski ogrta slabosti. Ubedena sam da razumni mukarci ne bi nikad - a svi drugi tek vrlo retko - vredali ene koje Iragaj za znanjem kada ih lanom ednou one same ne bi podseale da su ene. U lome ih rukovodi isti duh kao i portugalske dame, koje misle da je uvredljivo za njihove ari ako mukarac, s kojim se zateknu same, bar ne pokua da bude preterano blizak s njihovim telom. Mukarci u enskom drutvu nisu uvek mukarci, niti bi se ene uvek selile da su ene kada bi im bilo dozvoljeno da vie razviju svoj razum. (Prim. M. W.) Kao lanica ivahnog intelektualnog kruoka, okupljenog oko izdavaa Josepha Johnsona, M. Vulstonkraft je esto razgovarala sa uglednim lekarima dr Georgeom Fordajsom i dr Johnom Aikenom, i sa slikarima Williamom Blakeom i Henryem Fuseliem. to se lie Portugalki. M. Vulstonkraft je u Portugaliji boravila 1785, da bi posetila, a zatim i sahranila, svoju prijateljicu Fanny Blood.
7

kako odeu, tako i telo, jer ljubavniku koji ne gaji neku vrstu svetog potovanja prema rukavici ili papui svoje ljubavnice, sigurno nedostaje mata. Ne bi ih mogao pobrkati sa istim takvim, ali obinim stvarima. Ovo prefinjeno oseanje moda ne bi izdralo analizu iskusnog filosofa. Ali, od takvih je stvari sainjen ljudski zanos. Pred nama lebdi maglovita prikaza i zasenjuje sve druge predmete; ali, kada tu izmaglicu dodirnemo, oblik se topi u vazduhu, i ostavlja samomu prazninu, ili slatki miris, ukraden od ljubiice, koji dugo ostaje u lepom seanju. I nehotice sam zabasala na bajkovito tlo; prikrao se i pomilovao me blagi proleni povetarac, iako se, zapravo, mrti novembar. Kao pol, ene su uzdranije od mukaraca; i, kako je ednost posledica uzdranosti, moda im se ta vrlina s pravom pripisuje. Ali, mora mi biti doputeno da dodam jedno neodluno ako; jer, iako posledica uzdranosti moe biti pristojno ponaanje, sumnjam da e stvoriti i ednost ako se radi samo o potovanju javnog mnjenja8, dok su misli zaokupljene koketerijom i priama o nesrenim ljubavima iz pera raznih pisaca Ne, iskustvo i razum me navode da vie ednosti oekujem kod mukaraca nego kod ena, prosto zato to mukarci vie koriste svoj razum. Ali, to se tie pristojnog ponaanja, izuzimajui jednu vrstu ena, ene oigledno imaju prednost Ima li ita odvratnije od besramnog mutljaga galantnosti, koja se smatra tako muevnom, zbog koje mnogobrojni mukarci uvredljivo bulje u svaku enu koju sretnu? Moe li se to nazvati potovanjem prema enskom polu? Ne, to bestidno ponaanje govori o tako iskvarenim navikama i tako slabom duhu da je uzaludno oekivati vie javne ili privatne kreposti, sve dok i mukarci i ene ne postanu edniji; dok mukarci, obuzdavi ulnu privrenost prema enskom polu, ili prenemaganje svojom odvanou, tanije reeno drskou, ne ponu da se meusobno ponaaju s potovanjem, dotle e njihovo ponaanje biti obojeno udnjom ili strau. Mislim na svako lino potovanje - edno potovanje ovenosti i saoseajnosti - a ne na pohotno galantno izrugivanje, niti naduveno zatitniko poniavanje. Nastavimo s ovim opaanjem: ednost mora temeljito porei i raskrstiti s onom razuzdanou duha zbog koje mukarac pred drugim ljudima mirno, i ne pocrvenevi, izrie nepristojne aluzije i bezobrazne dosetke; ovo ne vai za ene, jer tada je to brutalnost. Potovanje oveka kao oveka, temelj je svakog plemenitog oseanja. Koliko je
Ovu opasku ilustruje besramno ponaanje mnogih udalih ena, i pored toga to su veme postelji svojih mueva. (Prim. M. W.)

Mukarac ili ena, jer na svetu ima mnogo ednih mukaraca. (Pnm.

M. W.)

162

Men Vulstonkrafl

Odbrana prava ene

163

edniji slobodoumnik koji sledi zov nagona ili mate od raskalanog aljivdije koji drutvo za stolom tera na grohotan smeh! To je jedan od mnogobrojnih primera koji dokazuje da je razlika medu polovima u pogledu ednosti sudbonosna po krepost i sreu. Meutim, ta razlika se razvija i dalje, i od ene - slabe ene - koju je obrazovanje uinilo robinjom oseajnosti, zahtevaju da se u najmunijim prilikama odupre toj oseajnosti. "Ima li ita apsurdni je", kae Knox, "od toga da ene drimo u neznanju, a da ipak tako odluno od njih zahtevamo da se odupru iskuenju?" Kada, dakle, zbog kreposti ili asti treba obuzdati strast, sav teret pada na slabija plea, protivno razumu i istinskoj ednosti, zbog kojih bi samoodricanje moralo biti bar uzajamno, da o velikodunoj hrabrosti, koja je, navodno, muka vrlina, i ne govorimo. Iste vrste je i savet Rusoa i dr Gregorija u pogledu ednosti neobino pogrean naziv! - jer obojica ele da je ena ostavi, pitajui se da li ju je oseajnost ili slabost odvela u muevljevo naruje. ena koja dozvoli da i za trenutak senka takve sumnje ostane u duhu njenog mua, nije edna. Ali, pogledamo li ovo pitanje iz drugog ugla, nedostatak ednosti, koji ne odobravam pre svega zato to potkopava moral, plod je konfliktnog stanja, koje razuzdani mukarci tako uporno smatraju samom sutinom ednosti, iako, u stvari, zbog njega propada, stoga to predstavlja uzdizanje poude, u koju zapadaju mukarci koji nemaju dovoljno estitosti da bi uivali u nevinim zadovoljstvima ljubavi. Oseajan mukarac svoje shvatanje ednosti razvija i dalje, jer njega nee zadovoljiti ni slabost ni oseajnost - on trai ljubav. Dalje. Mukarci se hvale svojim osvajanjima ena. ime se hvale? Njena oseajnost je, zapravo, gurnula osetljivo bie u bezumlje - u greh ; i kada se razum probudi, strane posledice svaljuju se na njenu slabanu glavu. Jer, gde e, usamljena i nesrena, nai utehu? On, koji bi morao da usmerava tvoj razum, i podupire tvoju slabost, izneverio te je. U snovima o strasti pristala si da luta cvetnim travnjakom, i ponor, kome on vodi, nije te odvratio, ve te je namamio da u njega nepromiljeno uleti; budi se iz svog sna samo zato da bi se suoila sa podrugljivim, namrtenim svetom, i nala se sama u pustinji, jer onaj koji je zloupotrebio tvoju slabost, sada kree u nova osvajanja. Ali za tebe, s ove strane groba, nema iskupljenja! I kakve mogunosti ima tvoj slabani duh da spasi srce koje se utapa?
9

Ali, ako oba pola doista moraju da ive u ratnom stanju, ako je tako propisala Priroda, neka se tada ponaaju plemenito, ili neka im ponos doapne da je pobeda beznaajna kada pobede samo oseajnost. Prava pobeda je pobeda nad naklonou, koja nije sluajna, kao kada se ena, poput Eloize, zbog ljubavi smiljeno odrie celog sveta. Ovde ne postavljam pitanje da li je takva rtva mudra ili kreposna; smatram, samo, da je to bila rtva ljubavi, a ne puke oseajnosti, iako je i ona imala svoj udeo. I mora mi biti doputeno da je nazovem ednom enom, pre nego to okonam ovaj deo rasprave izjavom da ene nee biti edne sve dok mukarci ne postanu uzdraniji. Doista, gde da edne ene nadu mueve od kojih se nee stalno okretati s gaenjem? ednost moraju podjednako da gaje oba pola, inae e zauvek ostati zakrljala biljka iz staklenika, dok e pretvaranje, smokvin list koji je pozajmila razuzdanost, zainjavati putena uivanja. Mukarci e verovatno i dalje ustrajati na tome da ena mora biti ednija od mukarca; ali, nisu trezveni mislioci ti koji e se najotvorenije suprotstaviti mom shvatanju. Ne, to su prevejani mukarci, miljenici enskog pola, koji prividno potuju, a zapravo preziru, slaba stvorenja s kojima se tako igraju. Oni ne mogu da se pomire s tim da se odreknu najveeg ulnog zadovoljstva, a ni s tim da uivaju u epikureizmu kreposti - samoodricanju. Pogledajmo ovo pitanje iz drugog ugla; svoja opaanja ograniiu na ene. Smene lai10 koje priaju deci zbog pogrenog shvatanja ednosti, zarana im raspaljuju matu i navode njihove male umove da razmiljaju o pitanjima koja im Priroda nije namenila, dok njihova tela ne dosegnu odreenu zrelost; tada mesto ula, kao orua razvoja miljenja, prirodno poinju da zauzimaju strasti, i da oblikuju moralni karakter. Bojim se da se devojice kvare jo u dejim sobama i internatima, posebno u ovim drugim. Vie njih spava u istoj sobi, i zajedno se kupaju. I mada bi mi bilo ao da zatrujem duh jednog nedunog stvorenja usadivanjem lane finoe, ili onih bestidnih licemernih
Deca vrlo rano vide make s maiima, ptice sa svojim potomstvom, itd. Zato im onda ne rei da i njih majke nose i hrane na isti nain? Kako tada ne bi bilo nikakvog privida tajanstvenosti, vie na to pitanje ne bi ni pomislili. Deci se uvek moe rei istina ako se saopti ozbiljno; ali ednost lane ednosti stvara najveu tetu, i taj dim podgreva uobrazilju, uzalud pokuavajui da prikrije izvesne stvari. Kada bismo decu zaista mogli potpuno sauvati od nepodobnog drutva, ne bismo smeli nikad da spomenemo ni jedno od ovih pitanja; ali, kako je to nemogue, najbolje je rei im istinu, posebno zato to takve informacije nee uticati na njihovu uobrazilju, jer ih i ne zanimaju. (Prim. M. W.)

Jadna leptiria koja treperi oko svece, sprie sopstvena krila. (Prim.

M. W.)

164

Meri VulsLonkiaft Odbrana prava ene

165

pojmova koji se prirodno raaju iz ranih upozorenja o suprotnom polu, veoma bih se trudila da spreim sticanje loih ili bestidnih navika; a kako su mnoge devojice nauile veoma nepristojne trikove od nerazumnih slukinja, sasvim je neprimereno kada su tako, bez razlike, meusobno pomeane. Kaimo istinu: ene su, uglavnom, meusobno suvie otvorene, to vodi onoj preteranoj otvorenosti koja tako esto ini brak nesrenim. Zato su, u ime pristojnosti, sestre, intimne prijateljice, ili dame i njihove drubenice toliko meusobno bliske da zaboravljaju na potovanje koje jedno ljudsko bie duguje drugom? Ona preosetliiva finoa, koja uzmie od najneprijatnijih poslova kada nas ljubav ili ovenost navode da bdijemo nad bolesnikom posteljom, zasluuje samo prezir. Ah zato bi zdrave ene, kada se hvale svojom nadmonom prefinjenou, bile medu sobom bliskije nego to su to mukarci, greka je u ponaanju koju nikada nisam uspela da resim. Za ouvanje zdravlja i lepote, moram usrdno preporuiti esto umivanje - da uinim dostojnim svoj savet, kako ne bi uvredio osetljivo uvo; tako, na primer, devojice, bez obzira na poloaj, treba pouiti da se umivaju i oblae same; a ako ih obiaj primora da zahtevaju neku malu pomo, neka je ne trae dok ne zavre onaj deo posla koji nikada ne treba raditi pred drugim ljudima, zato to je to uvreda dostojanstva ljudske prirode. I to ne zbog ednosti, nego pristojnosti; jer briga nekih ednih ena, koja se istovremeno pokazuje u tome to paljivo kriju svoje noge, detinjasta je, koliko i bestidna.12 Mogla bih da redam i dalje, do kritike nekih jo gorih navika, u koje mukarci nikada ne zapadaju. Tamo gde bi morala da vlada tiina, prepriavaju se tajne; na divljaki nain se zloupotrebljava ono potovanje istoe, u emu su neke verske sekte, naroito Eseni13 medu Jevrejima, moda preterivale, i od onoga to je samo uvreda ovenosti, pravi se uvreda Boga. Kako moe piefinjena ena pokazati 14 onaj deo ivotinjske ekonomije, koji je tako odvratan? I nije li
Ljubav bi upravo trebalo da navede oveka da obavi te nune poslove, i time to bi ih prikrio od pogleda, potedeo delikatnost prijatelja, jer lina bespomonost kao posledica bolesti, po prirodi je poniavajua. (Prim. M. W.) Seam se da sam u jednoj knjizi o vaspitanju naila na reenicu koja me je naieiala na smeh: "Nije polrebno upozoriti vas da ruku ni sluajno ne stavite pod vraUiu maramu, jer edna ena to nikad ne radi!" (Prim. M. W.) Jevrejska sekta koja je ivela u Palestini od priblino 2. veka pre n.e. do kraja 1. veka n.e. Strogo su se drali zakona istoe i obavljali ritualna pranja. M. Vulsionkraft na fin nain kiitikuje ene koje obavljaju nudu (ivotinjska ekonomija) p.cd drugima.

sasvim razumno zakljuiti da ene koje u ovim pojedinostima nisu nauile da potuju ljudsku prirodu svog pola, nee dugo potovati ni svoje mueve samo zato to su razliitog pola? U stvari, zapazila sam da se ene, kada jednom izgube svoju devojaku srameljivost, uglavnom vraaju starim navikama, i da se prema muevima ponaaju kao to su se ponaale prema svojim sestrama ili poznanicama. Pored toga, ene iz nude - zato to im duh nije razvijen - esto pribegavaju neemu to ja prisno nazivam telesnim izraavanjem, a takve su i njihove intimnosti. Ukratko, i u pogledu duha i u pogledu tela, previe su intimne. ene moraju jedna pred drugom sauvati onu pristojnu telesnu uzdranost koja je temelj dostojanstvenosti karaktera, inae njihov duh nikada nee stei mo ili ednost Zbog toga se suprotstavljam i tome da se mnogobrojne devojice zatvaraju u vrtie, kole ili internate. S ogorenjem se priseam ala i prostakih smicalica kojima su se predavale grupice devojaka kad god bi me, ubogu neznalicu, u mladosti sluaj naveo na njihov put. Skoro da su bile jednake dvosmislicama koje zabavljaju veseljake kada flaa slobodno krui trpezom. Ali, uzalud pokuavamo da sauvamo isto srce ako je glava prazna, ako um ne uposlimo poredenjem i uoptavanjem jednostavnih ideja da bismo stekli sposobnost rasuivanja, i ako nema ednosti, koja, s razumom, ograniava ulnost Moglo bi se pomisliti da stavljam prejak naglasak na telesnu uzdranost, ali ona je uvek pomonica ednosti; i ako bih morala da navedem ari koje bi trebalo da krase lepotu, odmah bih uskliknula istoa, urednost i lina uzdranost Mislim da je jasno da uzdranost o kojoj govorim nije vezana za pol, i da smatram da je ona podjednako nuna kod oba pola. Uzdranost i istoa, koje nebriljive ene preesto zanemaruju, u stvari je toliko nuna da u sebi dozvoliti tvrdnju da e, kada dve ili tri ene ive u istoj kui, muki deo porodice koji s njima ivi, najvie uvaavati onu, pri emu ljubav potpuno ostavljam po strani, koja svom telu stalno poklanja tu vrstu potovanja. Kada se kuni prijatelji izjutra sretnu, prirodno e preovladati srdana ozbiljnost, posebno ako se svako raduje obavljanju svojih dnevnih dunosti; moda e se to uiniti udnim, ali to oseanje se u meni esto rodi samo od sebe, i obraujem se kada, udahnuvi slatki, okrepljujui jutarnji vazduh, ugledam istu sveinu na obrazima koje posebno volim; vesela sam kad ih vidim spremne, da tako kaem, za taj dan i za trku sa suncem. Srdani jutarnji pozdravi su u tom smislu za vee potovanje od otvorene nenosti koja esto produava veernje razgovore. tavie, esto me povredi, da ne kaem ogori, kada se

166

Men Vulstonkrafi

Odbrana prava ene

167

prijateljica, koja je prethodne veeri bila sveano obuena, pojavi u nemarno nabaenoj odei, zato to je odluila da se do poslednjeg trenutka izleava u krevetu. Samo te zanemarene panje mogu odrati u ivotu domau srdanost; i kada bi mukarci i ene polovinu onog truda koji posveuju ukraavanju, bolje reeno iznakaavanju, svojih tela, posvetili urednosti svoje odee, bilo bi uinjeno mnogo u dosezanju istote duha. Ali ene se oblae samo da ugode gizdavcima; jer ljubavnika uvek najvie zadovoljava jednostavna, tesno pripijena odea. U nakitu ima neke bezobraznosti koja odbija oseanje ljubavi, jer ljubav uvek prianja uz misli o domu. Kao pol, ene su obino lenje, i sve ih navodi da takve i budu. Ne zaboravljam iznenadne nastupe aktivnosti, koji su plod oseajnosti; ali, poto takvi uzleti oseanja samo poveavaju zlo, ne smemo ih meati sa sporim, urednim hodom razuma. U stvarnosti, njihova duhovna i telesna lenjost je tolika da ima malo razloga da oekujemo da e ednost zameniti srameljivost, sve dok im akuvno naprezanje ne osnai tela i ne obogati duh. Moe im se uiniti primereno da uzmu takav izgled, ali tu lepu koprenu e ogrnuti samo prazninim danima. Moda nema druge vrline koja se tako lako preplie sa drugim kao ednost. To je bledi meseev zrak koji svaku vrlinu omekava u blagoj veliini suenog horizonta, i ini je zanimljivijom. Nema nita lepe od poetine prie u kojoj se pojavljuje Dijana, sa svojim srebrnim polumesecom, kao boginja ednosti. Ponekad pomislim da je kakva edna antika gospa, koja je sporim korakom etala nekim usamljenim kutkom, morala osetiti ar svesnog dostojanstva kada bi, zamislivi se nad mekim senovitim predelom, u spokojnom zanosu pozvala neni odsjaj sestrinskih zraka da se sliju u njeno edno naruje. Hrianin ima jo plemenitije motive da podstakne enu da sauva svoju nevinost i stekne ednost, jer njeno telo je nazvano svetilitem ivog Boga15; onog Boga koji zahteva vie od spoljanje ednosti. Njegov pogled je usmeren ka srcu; i ako se ena nada da e stei naklonost zarad same istote, neka ne zaboravi da se njena nevinost mora zasnivati na ednosti, a ne na svetovnoj razboritosti; zapravo, njena jedina nagrada bie njeno dobro ime; jer, to optenje
Korinanima poslanica prva, 3, 16: "Ne znate li da ste vi crkva Boija, i Duh Boiji Svi u vama?"

koje uliva strahopotovanje, ta sveta komunikacija koju krepost uspostavlja izmeu oveka i njegovog Tvorca, mora roditi elju da budemoxisti kao to je ist i On! 6 Posle gore navedenih zapaanja, skoro je suvino dodati da bestidnim smatram sve one poteze odrasle ene koji nasleduju srameljivost, kojima se rtvuje istina da bi se sauvalo muevljevo srce, odnosno da se mu prisili da ostane ljubavnik i onda kad bi Priroda, da nije prekinuta u svom delovanju, ljubav zamenila prijateljstvom. Nenost koju e mukarac oseati prema majci svoje dece, odlina je zamena za estinu neutoljene strasti; ali ena koja simulira neprirodnu hladnou tela da bi tu estinu produila, nije prefinjena, da o ednosti i ne govorimo. ene i mukarci moraju imati zajednike prirodne elje i strasti, koje su ivotinjske samo kada ih ne ograniava razum: ali ta obaveza je ljudska, a ne polna dunost. U tom pogledu Prirodu moemo mirno prepustiti samoj sebi; neka ene steknu znanje i ovenost, i ljubav e ih ve nauiti ednosti.17 Nema nikakve potrebe za odvratnim i jalovim pretvaranjem, jer nauena pravila ponaanja mogu da prevare samo povrne posmatrae; razuman mukarac brzo e prozreti pretvaranje i prezreti ga. Kako se mladi mukarci i ene ponaaju jedni prema drugima, poslednja je stvar o kojoj bi trebalo razmiljati u obrazovanju. U stvari, sada se toliko razmilja o ponaanju u svim moguim okolnostima da se retko nailazi na jednostavnost karaktera: ali, kada bi mukarci nastojali da odneguju svaku pojedinanu vrlinu, i dozvolili joj da se vrsto ukoreni u dui, tada bi ljupkost, njen prirodni izraz, pretvaranje brzo otrebila od perja kojim se epuri; jer, ponaanje koje se ne temelji na istini, lano je koliko i nestalno! O, sestre moje, ako zaista elite da steknete ednost, nikad ne zaboravite da je vrlina bilo koje vrste nespojiva sa neznanjem i tatinom! Morate razviti onu trezvenost duha koju nadahnjuju samo ispunjavanje dunosti i sricanje znanja, inae ete i dalje ostati u nesigurnoj zavisnosti, a volee vas samo dok ste lepe! Sputen pogled, srameljivost, nenametljiva ljupkost - sve je to primereno u svoje vreme; ali ednost, to dete razuma, ne moe dugo opstati uz oseajnost
16 17

Matej, 5, 48: "Budite vi dakle savreni, kao to je savren otac va nebeski."

Ponaanje mnogih tek udalih ena esto mi je odvratno. ini se da briljivo paze da njihovi muevi nikad ne zaborave privilegiju braka, i da u njegovom drutvu ne nalaze nikakvo zadovoljstvo ako ne igra ulogu ljubavnika. Doista kratka mora biti vladavina ljubavi kada se plamen stalno potpiruje, bez dodavanja ikakvog vrstog goriva! (Prim. M. W.)

168

Mcri Vulstonkraft

koju ne hladi razmiljanje. Pored toga, ako ceo ivot posvetite ljubavi, makar i ednoj, srca e vam biti previe meka da ednosti prue mirno pribeite u kom bi s uivanjem prebivala, blisko povezana s ovenou.

GLAVA Vm

Moral, potkopan polnim shvatanjima o znaaju ugleda

davno sam zapazila da su saveti koji se tiu ponaanja, i svi mogui naini ouvanja ugleda, koji su enskom svetu tako ustrajno utuvljivani u glavu, samo varljivi otrovi koji ulepavaju moral, ali izjedaju njegovu sutinu. Takoe sam zapazila da to merenje senki vodi pogrenom raunu, jer njihova duina previe zavisi od visine sunca i drugih sluajnih okolnosti. Otkuda izvire lano oputeno ponaanje dvoranina? Bez sumnje iz njegovog poloaja: poto su mu potrebni podanici, primoran je da naui vetinu kako da odbije a da ne uvredi, i kako da okoliei, kameleonski pothranjuje nade: tako se ugladenost poigrava s istinom, i razjedajui iskrenost i ovenost, koji su oveku priroeni, stvara uglaenog gospodina. Tako i ene, zbog navodne nunosti, usvajaju podjednako izvetaen nain ponaanja. Ali, s istinom se ne moemo nekanjeno igrati, jer iskuani licemer na kraju postaje rtva sopstvenih smicalica, i gubi otroumlje, koje je s pravom nazvano zdravim razumom: naime, hitro poimanje optih istina, koje priprost duh neprekidno kao takve prima, iako moda nema dovoljno energije da ih razodene kada ih zamrae lokalne predrasude. Veina ljudi nazore usvaja na poverenje, jer im je lake da ne koriste svoju pamet, i prirodno je to

169

170

Mcri Vulslonkraft

Odbrana prava ene

171

se ta nemarna bia dre slova, a ne duha zakona, bio boanski ili ljudski. "ene", kae jedan pisac, ijeg se imena ne seam, "ne mare za ono to samo Nebesa vide." A i zato bi morale? Nauene su da se boje mukih oiju - i ako im uspe da uspavaju svog Arga, retko pomisle na Nebesa ili na sebe, jer im je ugled bezbedan; i trude se da bez mrlje sauvaju ugled, a ne nevinost, i sve ono lepo to nju prati, ne radi kreposti, ve da bi sauvale svoj poloaj u svetu. Da bih dokazala istinitost ovog zapaanja, nije potrebno da upozorim na spletke udatih ena, posebno iz visokog drutva, i u zemljama u kojima ene, u skladu s njihovim poloajem, udaju njihovi roditelji. Ako nevina devojka postane rtva ljubavi, zauvek je osramoena, iako njen duh nije umrljan smicalicama koje koriste udate ene pod prikladnim zastorom braka; niti je prekrila ijednu obavezu - osim obaveze da potuje samu sebe. Udata ena, naprotiv, prekida najsvetiju vezu, i postaje okrutna majka kada je laljiva i neverna supruga. Ako je mu jo uvek voli, zbog smicalica koje mora da primenjuje da bi ga prevarila, postae najpodlije ljudsko bie; u svakom sluaju, lukavstva nuna za ouvanje privida, zadrae njen duh u detinjastom, odnosno zlobnom meteu, koji unitava svu njegovu energiju. Pored toga, vremenom e joj, kao ljudima koji stalno koriste okrepljujua sredstva za oivljavanje duha, zatrebati spletke da oivi svoje misli, poto je izgubila svako oduevljenje za uivanje ako nije obilato zainjeno nadom ili strahom. Ponekad se udate ene ponaaju jo drskije. Naveu jedan primer. Jedna otmena ena, ozloglaena zbog razuzdanosti, i dalje ivi sa svojim muem, i zato je niko ne svrstava u vrstu u koju spada. Namemo se s najuvredljivijim prezirom odnosi prema jednom sirotom plaljivom stvorenju, osramoenom zbog oseanja njene predanje slabosti, poto ju je dentlmen iz susedstva zaveo i potom oenio. Ta ena je, zapravo, krepost pomeala sa ugledom, i, ini mi se, da je sebe cenila na osnovu dolinosti svog ponaanja pre braka, iako su, kada se jednom, na zadovoljstvo svoje porodice, udala, i ona i njen gospodar bili podjednako neverni, tako daje poluivi naslednik tog ogromnog poseda doao bog zna otkud! Pogledajmo ovo i u drugoj svetlosti. Poznavala sam nekoliko ena koje, mada nisu volele svoje mueve, nisu volele nikog drugog, i potpuno su se predale tatini i rasipnitvu, zapostavljajui sve porodine obaveze; tavie, straile su sav novac koji je trebalo da sauvaju za svoju nemonu mladu decu, ali su se, i pored toga, hvalisale svojim neukaljanim ugledom, kao da je uvanje

ugleda jedina dunost supruge i majke. Neke druge nemarne ene su zanemarile sve line dunosti, i mislile da zasluuju ljubav svojih mueva, jer su se, doista, u tom pogledu vladale pristojno. Slabi duhovi uvek vole da se odmaraju u ceremonijama dunosti, ali moral nudi mnogo jednostavnije motive; i bilo bi poeljno da povrni moralisti manje govore o ponaanju i prividnom potovanju pravila, jer ako vrlina, ma koje vrste, nije izgraena na znanju, stvorie samo neku vrstu dosadne pristojnosti. Meutim, potovanje javnog mnjenja izriito je oznaeno glavnom eninom obavezom, jer Ruso izjavljuje da "je ugled nuan koliko i ednost". "ovek", dodaje, "koji pravo radi, zavisi samo od sebe i moe da prkosi javnom mnjenju. Ali ena, ako i radi pravo, samo je izvrila polovinu svoje zadae. Ne srne joj manje biti stalo do onoga to se o njoj misli nego do onoga to je ona uistinu. Iz toga sledi da se sistem njena vaspitanja ne srne u tom pogledu podudarati s naim sistemom vaspitanja: javno mnjenje je za ljude grob vrline, a presto vrline za ene."1 Iz ovoga sasvim logino sledi da je vrlina koja poiva na mnjenju puka svetovna vrlina, i da je to vrlina bia kome je uskraen razum. Ali, ak i u pogledu javnog mnjenja, uverena sam da ova vrsta mislilaca grei. Meutim, ta briga za ugled nije povezana s tim to je ugled jedna od prirodnih nagrada za krepost. Ona izvire iz uzroka koji sam ve osudila kao glavni izvor enske izopaenosti, tako da je nemogue, vraanjem kreposti, ponovo stei ugled, iako mukarci svoj zadravaju i dok se predaju porocima. Stoga je prirodno to ene pokuavaju da sauvaju neto to je, jednom izgubljeno - izgubljeno zauvek, dok ta briga ne proguta sve druge brige, i dok ugled ne postane jedino to ovom polu treba. Ali, uzaludna je savesnost neznanja, jer ni vera ni vrlina, kad prebivaju u srcu, ne zahtevaju takvu detinjastu panju prema ritualu, jer, gledano u celini, ponaanje mora biti ispravno ako je motiv ist. Svoje stanovite mogu da potkrepim vrlo uglednim autoritetom; a autoritet trezvenog mislioca morao bi imati teinu koja e nas prisiliti na razmiljanje, ali ne i na sentimentalnost. Kada govori o optim moralnim zakonima, dr Smit primeuje: "U nekim sasvim izuzetnim i nesrenim okolnostima, dobar ovek moe biti osumnjien za zloin koji on uopte nije sposoban da poini, i zbog toga e, potpuno nepravedno, celog ivota biti izloen gnuanju i otporu oveanstva. Moglo bi se rei da mu je ta nesrea, bez obzira na
J. J. Rousseau, Emil, op. cit., str. 428-429.

Odbrana prava ene

172

Men Vulstonkraft

173

njegovo potenje i pravinost, oduzela sve, ba kao to smotrenog oveka, uprkos svoj njegovoj opreznosti, mogu da unite zemljotres ili poplava. Nesree prve vrste, meutim, rede su i vie u suprotnosti s uobiajenim poretkom stvari, od onih druge vrste, tako da i dalje vai da su istina, pravda i ovenost siguran, i skoro nepogreiv nain sticanja onoga emu ove vrline prevashodno tee - poverenja i ljubavi onih s kojima ivimo. Pojedinano delo neke osobe lako je pogreno protumaiti; ali to je skoro nemogue ako se uzme u obzir njeno celokupno ponaanje. Za nedunog oveka se moe pomisliti da je zgreio, ali to se retko dogaa. Naprotiv, zbog uvreenog miljenja o njegovom besprekornom ponaanju, esto emo mu, uprkos vrstim dokazima, oprostiti i ono za ta je stvarno kriv." Potpuno se slaem s miljenjem ovog pisca, jer zaista verujem da je malo onih, bez obzira na pol, koje su, zbog nekog poroka, prezirali, a da oni to nisu i zasluili. Ne govorim o trenutnoj kleveti, koja nad neijim karakterom lebdi kao gusta magla novembarskih jutara nad ovim velegradom, sve dok se postepeno ne razie pred uobiajenom svetlou dana. Samo tvrdim da, kod veine ljudi, svakodnevno ponaanje uspeva da njihovim karakterima utisne peat istine. Jasna svetlost koja sija iz dana u dan, tiho pobija pretpostavku ili zlonamernu priu koje su ukaljale ist karakter. Lana svetlost zakratko izopai njegovu senku - ugled; ali ona se skoro uvek ispravi kad se raspri oblak koji je zamutio pogled. Mnogi ljudi nesumnjivo imaju, u mnogo kojem pogledu, vei ugled nego to, strogo uzevi, zasluuju; jer, ustrajna marljivost stie do cilja skoro u svakoj trci. Oni koji, poput fariseja, koji su se molili na ulinim okovima samo zato da bi ih ljudi videli3, ude samo za tom nitavnom nagradom, i zaelo e je i stei; jer, ljudsko srce drugi ne mogu da prozru! Ipak, potena slava, koja se prirodno ogleda u dobrim delima, kada nam je jedino vano da pravilno postupamo ne obazirui se na gledaoce, uglavnom je ne samo istinitija, nego i pouzdanija. Istina je da postoje iskuenja kada se dobar ovek, pred ljudskom nepravdom, mora obratiti Bogu, i sred cmizdrave otvorenosti siktave zavisti, u svom duhu sagraditi paviljon u koji e se skloniti dok glasine ne minu; tavie, strele nezasluene pokude mogu nevine grudi izbosti mnogim jadima, ali, sve su to izuzeci od opteg pravila.
2 3

Ljudsko ponaanje mora biti ureeno prema optim zakonima. Ekscenuina orbita komete nikada ne utie na astronomske proraune koji se odnose na nepromenljivi poredak kretanja glavnih tela Sunevog sistema. Stoga u sebi dopustiti tvrdnju da, poto je ovek dospeo do zrelog doba, svet pravino prosuuje glavne crte njegovog karaktera, pri emu doputam gore navedene izuzetke od pravila. Ne kaem da smotren i iskusan ovek koji poseduje samo negativne vrline i odlike, ponekad nee stei sjajniji ugled od pametnijeg ili boljeg oveka. Daleko do toga. Iz iskustva znam da, kada su vrline dva oveka priblino jednake, svet e daleko vie voleti onog s negativnim karakterom, dok e drugi imati vie prijatelja u privatnom ivotu. Ali brda i doline, oblaci i sunce, uoljivi u vrlinama velikih ljudi, meusobno se poravnavaju; i mada zavidljivoj slabosti nude veu metu, pravi karakter e ipak pronai svoj put do svetlosti, iako ga je ocrnila mlitava naklonost, ili spretna pakost.4 to se tie stremljenja da se sauva teko steeni ugled, koje otroumne ljude navodi da ga analiziraju, neu izneti oigledan komen tar, mada se bojim da je u enskom svetu moral vrlo podmuklo potkopan time to se panja poklanja formi umesto sutini. Jednostavna stvar tako postaje udno zamrena; tavie, ponekad se vrlina i njena senka nadu u sporu. Moda nikad ne bismo uli za Lukreciju5 da je umrla zato da bi sauvala svoju nevinost, a ne svoj ugled. Ako zaista zasluujemo dobro miljenje drugih, u svetu emo, uglavnom, biti potovani; ali, ako udimo za veim savrenstvom i viim dostignui ma, nije dovoljno da sebe vidimo onako kako pretpostavljamo da drugi vide nas, iako je otroumno dokazivano da je to temelj naeg moralnog oseanja.6 Jer, svaki sluajni posmatra moe, pored pre drasuda svog vremena i zemlje, gajiti svoje sopstvene. Bolje bi bilo da se trudimo da sebe vidimo onako kako mislimo da nas vidi Bie koje vidi svaku misao kako dozreva do delanja, i iji sud nikada ne odstupa od venog zakona pravde. Pravine su sve Njegove presude i isto toliko milostive!
U mislima su mi razliiti biografski spisi, ali, prevashodno, Boswellov Life of Johnson. (Prim. M. W.)
5 ena Lukija Tarkvinija Kolatina, koju je obeastio jedan od kraljevih sinova. Poto je mua i oca zaklela da je osvete, izvrila je samoubistvo. 6 Smith. (Prim. M. W.). Sam podnaslov Smitovog dela pokazuje da je on uveren da jedinku uslovljava drutveni faktor - Analysis of the Principles by which Men Naturally judge concerning the Conduct and Character, first of their Neighbours, and afterwards of themselves.

A. Smilh, Theory of Moral Sentimente, str. 227-228.

Matej, 6, 5: "I kad se moli Bogu, ne budi kao licemjeri, koji rado po zbornicama i na raskru po ulicama stoje i mole se da ih vide ljudi."

174

Meri Vulstonkraft

O d b r a n a prava e n e

175

Ponizan duh, koji u Njegovom pogledu pokuava da nade nak lonost, i mirno preispituje svoje ponaanje kad osea Njegovo prisus tvo, retko e oblikovati suvie pogreno miljenje o svojim vrlinama. U mimom asu sabranosti Ijutito elo povredene pravde u strahu emo moliti za milost, i veza koja oveka vue Boanstvu, bie prepoznata u istom oseanju poniznog divljenja koje nadima srce ne izazivajui nikakve burne emocije. U tim uzvienim trenucima, ovek otkriva klicu onih poroka, koji, poput javanskog drveta7, ire kuni miris - smrt vreba u senci! - i opaa ih bez gnuanja, jer osea da ga svim ljudima vue neka veza ljubavi, tako da za njihove ludosti eli da nade sva opravdanja u njihovoj prirodi - u samom sebi. Ako ja, mogao bi dokazivati, koji koristim svoju pamet, i koga su nevolje proistile, u nekom naboru svog srca naem zmijsko jaje, i s naporom ga smrvim8, kako da ne alim one koji su ga s manje odlunosti gazili, ili su nesmotreno odgajali podmuklog gmizavca sve dok nije zatrovao ivotni tok iz kog je pio? Mogu li, svestan svojih skrivenih grehova, da prezrem svoje blinje i mirno gledam kako padaju u bezdan propasti koji zeva da ih proguta. Ne, ne! Namueno srce zavapie sa zaguujuim nestrpljenjem - i ja sam ovek, i ja imam poroke, moda skrivene od ljudskog oka, koji me svijaju u prainu pred Bogom i, kada je sve nemo, glasno mi govore da smo stvoreni od iste zemlje i da diemo isti vazduh. ovenost se tako prirodno die iz poniznosti, i uplie niti ljubavi koje u raznolikim uvojcima obavijaju srce. Ta naklonost see i dalje, dok ovek zadovoljno ne opazi mo argumenata koji njegovom srcu nisu ubedljivi, i sebi u najlepem sveti u radosno postavi predstave razuma koje su druge zavele na stranputicu, veseo stoje za svaku ovekovu greku naao razlog, iako je ranije bio uveren da On, koji vlada danom, daje Svom suncu da sija na sve ljude. Ali, iako se, takorei, rukuje s pokvarenou, s jednom nogom na zemlji, druga se smelim koracima uspinje na Nebesa, i zahteva srodnost s uzvienim prirodama. Vrline, kakve ovek jo nije video, u tom hladnom asu prosipaju svoj lekoviti miomiris, a ednu zemlju, os vezenu iznenadnim istim potokom utehe, krunie nasmejano zelenilo; to je iva zelena boja koju s
Legenda o javanskom drvetu je s ironinom namerom navedena kao epilog u Loves of Plants (1788) Erasmusa Darwina. "Na nj zato gledaj k'o na zmijsko jaje / koje po soju plod donosi zao / kad se izlee, pa ga jo u ljusci / udavi zato." (W. Shakespeare, Mije Cezar, E. i, 4 0 4 3 . Prcv. B. Nedi i V. ivojinovi, Beograd, 1948).

uivanjem moe da vidi ono oko koje je previe isto da gleda nepravdu! Ali, duh mi slabi, i moram tiho da se predam sanjarijama kojima ova razmiljanja vode, nesposobna da opiem oseanja koja su mi smirila duu kada je gledala kako se rada sunce, a blagi dad, koji je prskao kroz lie oblinjeg drvea, kao da je padao na moj klonuli a ipak spokojni duh, i hladio srce zagrejano strastima, koje se razum trudio da ukroti. Zbog vodeeg naela koje se provlai kroz sva moja istraivanja, dalja rasprava o ovoj temi bila bi nepotrebna kada stalna panja a se sauva sjaj i sveina karaktera ne bi bila esto proglaavana konanom sumom enske dunosti, kada pravila koja reguliu ponaanje i uvanje ugleda ne bi, previe esto, zamenjivala moralne obaveze. Ali, to se tie ugleda, panja je ograniena samo na jednu vrlinu - nevinost. Ako je ast ene, kako je apsurdno nazivaju, sigurna, ona moe da zanemari sve drutvene obaveze; tavie, da kockanjem i rasipnitvom uniti svoju porodicu, i da, uprkos tome, pokazuje svoj besramni obraz - jer ona je, doista, asna ena! Gospoda Mekoli je tano zapazila da "postoji samo jedna greka koju asna ena ne moe nekanjeno da poini".9 Potom ispravno i oveno dodaje: "To je dovelo do plitkih i glupavih zapaanja, da prvo ogreenje o ensku nevinost korenito kvari karakter. Ali iz ruku Prirode ne dolaze tako krhka bia. Ljudski duh sainjen je od plemenitije sirovine, koju nije lako iskvariti; i, uprkos svim nedostacima svog poloaja i obrazovanja, ene se retko potpuno zapuste, dok ih otrovna mrnja sopstvenog pola ne gume u stanje potpunog oaja."1 Ali, onoliko koliko ene uzdiu tu brigu za ugled nevinosti, toliko je mukarci preziru: te dve krajnosti podjednako unitavaju moral. Mukarci su nesumnjivo pod veim uticajem svojih nagona nego ene; njihove nagone su vie iskvarila neobuzdana uivanja i hirovite izmiljotine prezasienosti. Rasko je u ishranu uvela rafi niranost koja razara organizam, i toliki stepen odvratne prorljivosti da shvatanje pristojnog ponaanja mora potpuno izbledeti pre nego to jedno bie moe u prisustvu drugog da se prejeda, a potom da se ali na potitenost koju je njegova neumerenost prirodno izazvala. Neke ene, posebno Francuskinje, takoe su u ovom pogledu izgubile
9

C . Macaulay, Letters on Education, str. 210. Ibid., str. 212.

10

176

Men Vulsionkraft

Odbrana prava /.cnc

177

oseaj pristojnosti, i sasvim mimo e govoriti o probavnim smetnjama. Bilo bi poeljno da se besposlenosti ne dozvoli da na plodnom tlu bogatstva rada one rojeve lemjih insekata ija je hrana trule, jer tada ne bismo bili zgaeni pogledom na ta odvratna preterivanja. Postoji jedno pravilo ponaanja koje bi, po mom miljenju, trebalo da odreuje sva ostala; a to je prosto to da moramo gajiti stalno potovanje prema oveanstvu, koje e nas spreiti da, radi trenutnog uivanja, kod blinjih izazovemo gaenje. Sramotna nemarnost mnogih udatih ena, i drugih koje su tek na poetku ivota, esto ih vodi ogreenju o ugladenost. Jer, iako znaju da oba pola povezuje telo, koliko esto, zbog puke nemarnosti, ili uivanja u nekoj beznaajnoj zabavi, izazivaju gaenje kod drugih? Iskvarenost nagona, koja zdruuje polove, ima jo sudbonosnije posledice. Priroda bi morala uvek biti merilo ukusa, mera nagona - a kako je silno pohotljivci vredaju. Ako ostavimo po strani prefinjenost ljubavi, priroda u tom pogledu, kao i u svakom drugom, inei zadovoljavanje nagona prirodnim i nunim zakonom odranja vrste, uzdie nagon, i neto malo duha i oseanja mea s ulnim uivanjem. Roditeljska oseanja, kada se meaju s isto ivotinjskim nagonom, daju mu dostojanstvo; kada se mukarac i ena esto susreu zbog deteta, zajednika simpatija izaziva zajedniki interes i zajedniku naklonost. ene koje tada moraju da ispune neku neophodnu obavezu, plemenitiju nego to je kindurenje, ne bi pristale da budu robinje usputne naslade, a to je sada poloaj znatnog broja ena, koje su, doslovno reeno, gotovi obroci do kojih pristup ima svaki oblapomik. > Mogli biste mi rei da kolika god je ta strahota, ona pogaa samo prezreni deo pola - prezren radi spasa ostalih. Ali, to je la, kao to je lana svaka tvrdnja da je za stvaranje veeg dobra opravdano initi manje zlo; nevolji tu nije kraj, jer moralni karakter i spokojstvo duha istijeg dela pola potkopava ponaanje ba onih ena kojima ne dozvoljavaju da izbegnu krivicu; koje neumoljivo izruuju vladanju koje od njih odvlai mueve, kvari njihove sinove, a njih, neka se edne ene ne Iecnu, prisiljava da same, u izvesnoj meri, preuzmu isti karakter. Usudiu se da tvrdim da svi uzroci enske slabosti, kao i pokvarenosti, o kojima sam ve opirno govorila, izrastaju iz jednog sveobuhvatnog uzroka - nedostatka kreposti kod mukaraca. Ta tako preovladujua neumerenost toliko kvari nagon da ga moe razbuditi samo raskalaan podsticaj; roditeljski nacrt Prirode je zaboravljen, i misli su, i to samo na trenutak, zaokupljene iskljuivo telom. Tako bludna protuva esto postaje toliko pohotna da se zasiti enske mekoe. Tada trai neto jo meke od ene, tako da u Italiji i

Portugaliji, mukarci prisustvuju skupovima sumnjivih bia da bi uzdisali za neim to je jo slabanije od ena. Da bi zadovoljile ovu vrstu mukaraca, ene sistematski pripremaju za pohotu, i mada u svojoj razuzdanosti ne idu svi do istih krajnosti, ipak to bezduno optenje s drugim polom koje sebi dozvoljavaju, izopauje oba pola, jer kvari ukus mukaraca; a ene svih klasa prirodno se ponaajau tako da zadovolje ukus, uz iju pomo stiu zadovoljstvo i mo. ene zato postaju duhovno i telesno slabije nego to bi morale biti, i kada se u obzir uzme jedan od velikih ciljeva njihovog postojanja, raanje i podizanje dece, nemaju dovoljno snage da ispune prvu dunost majke; poto putenosti rtvuju roditeljsko oseanje koje oplemenjuje nagone, dete ili unitavaju jo u utrobi, ili ga odbacuju po roenju. Priroda u svemu zahteva potovanje, i oni koji kre njene zakone, retko ostaju nekanjeni. Slabe i iznemogle ene koje naroito privlae panju raskalanih ljudi, lako zanu, a za materinstvo nisu sposobne; kada bogati pohotljivac koji se provodi u enskom drutvu i iri pokvarenost i bedu, poeli da produi svoju lozu, od svoje ene dobija samo napola oblikovano bie koje nasleduje i oeve i majine slabosti. Kada se uporeduje humanost sadanjeg doba sa varvarstvom prolosti, veoma se naglaava divljaki obiaj naputanja dece koju njihovi roditelji nisu mogli da izdravaju; osetljiv mukarac, koji se, moda, nad ovim zgraava, svojim promiskuitetom stvara najdestruktivniju jalovost i zaraznu podlost naravi. Priroda sigurno nikad nije smerala da ene, zadovoljavanjem nagona, onemogue sam cilj zbog kog im je taj nagon i usaen. Ve sam rekla da bi mukarci morali da izdravaju ene koje su zaveli; to bi bio jedan od naina da se reformie enski karakter, i da se zaustavi zloupotreba koja sudbonosno utie kako na stanovnitvo, tako i na moral. Drugi, ne manje oigledan, bio bi da se eni skrene panja na stvarnu vrlinu ednosti; jer, na lestvici ednosti, malo prava na potovanje ima ona ena, makar njen ugled bio ist kao tek napadao sneg, koja se osmehuje razvratniku, a prezire rtve njegovih razuzdanih nagona i enske ludosti. Pored toga, ona nosi mrlju iste te ludosti, ma koliko sebe smatrala istom, kada paljivo ukraava svoju osobu samo zato da bi je mukarci zapazili, i da bi izazvala utive uzdahe i sve one isprazne poklone koji se nazivaju nedunom udvornou. Kada bi ene stvarno potovale vrlinu radi nje same, ne bi u tatini traile nadoknadu za samoodricanje kojim pokuavaju da sauvaju svoj ugled, niti bi se druile s mukarcima koji se za ugled i ne brinu.

178

Meri Vulstonkraft

Oba pola kvare i popravljaju jedan drugi. Mislim da je to neosporna istina koja vai za sve vrline. ednost, dolinost, oseanje za javno dobro, i sve plemenite vrline koje su temelj drutvene estitosti i sree, treba da razume i gaji celo oveanstvo, inae nee imati veeg uinka. I umesto da zlobnim i lenjim ponudimo izgovor za krenje neke svete dunosti, imenujui je polnom, bilo bi pametnije pokazati da Priroda nije napravila nikakvu razliku, i da bestidan mukarac dvostruko kri naum Prirode: enu ini jalovom, a sopstveno zdravlje unitava, iako ga ne stie sramota koja prati prestup onog drugog pola. To su fizike posledice, a moralne izazivaju jo veu zebnju; jer vrlina postaje samo gola re kada dunosti graanina, supruga, supruge, oca, majke, glave porodice, postanu samo sebine i prikladne veze. Zato onda filosofi trae oseaj za javno dobro? Oseaj za javno dobro treba gajiti linom krepou, inae e liiti na lano oseanje zarad kog ene paljivo uvaju svoj ugled, a mukarci ast, na oseanje koje esto postoji bez podrke vrline, bez podrke onog uzvienog morala koji stalno krenje jedne dunosti smatra krenjem moralnog zakona u celini.

GLAVA IX

O pogubnim uincima koji izviru iz neprirodnih razlika ustanovljenih u drutvu

I z potovanja koje se ukazuje imetku, tee, kao iz zatrovanog izvora, veina zala i poroka zbog kojih je za misaoni duh ovaj svet postao tako turobna pozornica. Jer i u najugladenijem drutvu, ispod bujnog bilja vrebaju ogavni gmizavci i otrovne zmije; a tu je i putenost, uzgajena u ustajalom i zaguljivom vazduhu, koja slabi svaku dobru sklonost pre nego to sazri u vrlinu. Jedna klasa pritiska drugu, jer svaka eli da pribavi potovanje na osnovu svog imetka; i kada se jednom stekne, on e obezbedivati potovanje koje pripada samo daru i vrlini. Mukarci zanemaruju obaveze koje im pripadaju, a ipak se s njima postupa kao s polubogovima. Pored toga, vera je od morala odvojena zastorom ceremonija, a ljudi se ipak ude to je svet, doslovno reeno, postao jazbina varalica ili tirana. Postoji jedna prosta izreka koja izraava otroumnu istinu, i kae da avo zapoljava svakog koga nade besposlenog. A do ega dovode nasledno bogatstvo i titule, osim do stalne dokolice? Jer, ovek je tako ustrojen da pravilnu upotrebu svojih sposobnosti razvija koristei ih, a nee ih koristiti ako neka vrsta nunosti ne stavi tokove u pokret. I vrlina se stie samo ispunjavanjem s njom povezanih dunosti; ali bie koje je laskanje ulizica odvratilo od

179