Univerzitet u Beogradu Fakultet organizacionih nauka

Završni rad tema: Ekološka kriza i korporacijska odgovornost

student: profesor:

Beograd, 2013

Sadržaj: Uvod...................................................................................................................................3 1.Koncept održivog razvoja...............................................................................................5 1.1.Pojam održivog razvoja............................................................................................6 1.2.Principi održivog razvoja..........................................................................................8 2.Ekološka kriza kao posledica savremene industrije.....................................................15 2.1.Pojam ekologije.....................................................................................................16 2.2.Uticaj demografije na ekološke probleme..............................................................17 2.2.1.Demografija i neodrživi razvoj ........................................................................21 2.3.Ekološki problemi i ekološka kriza.........................................................................23 2.4.Neophodnost savremene industrije.......................................................................29 3.Pojam korporacijske odgovornosti................................................................................34 3.1.Razvoj društveno odgovornog poslovanja.............................................................35 3.2.Ciljevi društvene odgovornosti...............................................................................37 4.Primer društveno odgovornog poslovanja – Erste Banka............................................42 4.1.Odgovorno raspolaganje resursima ......................................................................44 4.2.Odgovorno upravljanje otpadom............................................................................47 Zaključak..........................................................................................................................51 Literatura..........................................................................................................................52

2

Uvod
Ekologija se bavi proučavanjem međusobnih odnosa između živih bića i spoljašnje sredine. Zaštita životne sredine predstavlja samo mali ekologije segment. Aktuelnosti pojma održivog razvoja naročito doprinose izazovi koji dolaze sa ugroženošću životne sredine. Ekonomski rast sa sobom nosi rizik iscrpljivanja resursa i zagađenosti životne sredine. Sve je komplikovanija održivost ekonomskog rasta u uslovima iscrpljivanja čistih prirodnih resursa. Neke od mogućih opasnosti za prirodnu sredinu su: iscrpljivanje ukupne zalihe prirodnih bogatstava i uticaj na globalno zagrevanje, nagomilavanje otpada i povećanje zagađenosti okoline, prenaseljenost, koja dovodi do nedovoljnosti zemljišta i drugih prirodnih resursa; sve veća buka i zračenje u gradovima, kao i neodgovoran odnos prema životnoj sredini. Pojam održivog razvoja je usko povezan sa zaštitom životne sredine, ekološkim, ekonomskim i političkim pitanjima. Koncept održivog razvoja predstavlja novu razvojnu paradigmu, novu strategiju i filozofiju društvenog razvoja. U tom kontekstu, često se pogrešno pod pojmom ekologija smatra samo zaštita životne sredine. Globalni problemi koji predstavljaju manifestaciju krize jesu iscrpljenost privrednih resursa i sa njim povezana energetska kriza, zagađenje i opadanje kvaliteta života u svakom smislu. Uporedo sa rastućom eksploatacijom i preradom prirodnih resursa uvećava se količina raznih otpadnih predmeta i materija u prirodnoj sredini. Zbog toga je neophodno da se u svetskim razmerama radikalnije izmeni sadašnji tempo eksploatacije prirodnih bogatstava. Takođe je neophodno da se u tom pravcu usmeri dalji pravac naučno-tehničkog i tehnološkog procesa. Danas se u postindustrijskom društvu upravo iz tog razloga, razvija tendencija smanjene upotrebe prirodnih izvora, u 3

vidu manjeg učešća sirovinskih i energetskih inputa, a većeg korišćenja faktora kao što su znanje, informacije i nove tehnologije. Brojne su aktivnosti državnih i nevladinih organizacija širom sveta, kao i u okviru preduzeća kroz korporativne standarde društvene odgovornosti, sa namerom rešavanja problema održanja životne sredine.

4

1. Koncept održivog razvoja
Postoji predrasuda da zaštita čovekove sredine dolazi u sukob sa interesima privrednog razvoja - rasta društvenog proizvoda, životnog standarda, otvaranja novih radnih mesta. Na današnjem nivou ekonomske i ekološke nauke, opšte je prihvaćen stav o neophodnosti integracije ekoloških zahteva u nacionalnu ekonomsku politiku, i u globalnu razvojnu politiku, kako na nivou pojedinačnih država, tako i na globalnom međunarodnom nivou. Praksa najrazvijenijih zemalja, ali i zemalja u razvoju, tokom poslednje decenije dokazuje suprotno: tradicionalni koncept razvoja orijentisanog na rast proizvodnje i ujedno rast potrošnje prirodnih resursa došao je do svojih krajnjih granica. Pošto je vrednost životne sredine dugo je bila potcenjena zapretila je opasnost od ugrožavanja razvojne perspektive budućih generacija. Takozvani "eksterni troškovi" koje proizvodi zagađivanje, iscrpljivanje resursa i narušavanje ljudskog zdravlja sve više nadmašuju koristi koje donosi dalji ekonomski rast. Takav ubrzani tempo privrednog razvoja u kontinuirano dužem periodu pokazao se kao ‘’neodrživi razvoj’’. Stoga je ispravna konstatacija da je za budućnost potrebna strategija razvoja koja će obezbediti povezivanje rasta društvenog proizvoda i korišćenje prirodnih resursa s jedne strane, a s druge strane je neohodno veće animiranje javnosti, privrede, pojedinačnih firmi i svih drugih nosilaca privrednog života kako bi usvojili obrasce ponašanja manje štetne po stanje životne sredine. U najrazvijenijim zemljama se sve više ulaže u zaštitu okoline, štednju energije i drugih resursa i u razvoj tehnologija prijateljskih prema okolini (eng. enviromentally friendly). Upravo u tim područjima otvaraju se i brojna nova radna mesta. Manje razvijene zemlje nemaju izbora, moraju slediti taj put. Održivi razvoj treba podsticati fiskalnim merama na lokalnom nivou, koje za cilj imaju sprečavanje zagađenja i rasipanje prirodnih bogatstava. Tako je na primer, selektivno oporezivanje, koje modifikuje relativne cene proizvoda u zavisnosti od dejstva na

5

jeste definicija koja je data u knjizi Naša zajednička budućnost (Our Common Future). koji podrazumeva stalni ekonomski rast koji. domaćoj i stranoj. Pre nešto više od deset godina.1. izdvojićemo (kao operativnu) definiciju koja je data u Nacionalnoj strategiji održivog razvoja Republike Srbije. više čistijih tehnologija. obezbeđuje smanjenje siromaštva. težnju da se stvori bolji svet. nastaloj kao izveštaj Svetske komisije za životnu sredinu i razvoj iz 1987. Svetska komisija za životnu sredinu i razvoj (World Commision on Environment and Development). godine. od politike ekonomskog rasta bez uzimanja u obzir mogućnosti regeneracije planete Zemlje. unapređenje zdravstvenih uslova i kvaliteta života i smanjenje zagađenja na nivo koji mogu da izdrže činioci životne sredine. Najčešće navođena definicija. 1 Nacionalna strategija održivog razvoja srbije. Švedska. tehnološkog napretka. 1. Tako se održivi razvoj definiše kao dugoročni koncept. 1 6 . kako bi se prirodno bogatstvo naše planete sačuvalo i za buduće naraštaje. inovativnosti celog društva i društveno odgovornog poslovanja. koja je uspela da izbegne ovakve zamke. ekonomske i faktore zaštite životne sredine. data definicija održivog razvoja umnogome proširuje originalno shvatanje održivog razvoja. balansirajući socijalne. Iako u literaturi. sprečavanje novih zagađenja i očuvanje biodiverziteta. Švajcarska). dugoročno bolje korišćenje resursa. Pojam održivog razvoja Održivi razvoj predstavlja skladan odnos ekologije i privrede. koja se bavi održivim razvojem postoji više definicija šta se to pod ovim pojmom i procesom podrazumeva. osim ekonomske efikasnosti. str. Može se reći da održivi razvoj predstavlja generalno usmerenje. poznata i kao "Bruntlendova komisija" (Brundtland Commision) objavila je izveštaj pod nazivom „Naša zajednička budućnost (Our Common Future) kojim se ukazuje na opasnost. 1 Međutim. u nekim zemljama dalo veoma dobre rezultate i pokazalo se kao efikasna mera (Finska. po ljude i našu planetu.okolinu.

socijalnoj.un. predmet može ponovo da se upotrebi za istu ili drugu svrhu u istom obliku. Ključni aspekti koncepta održivog razvoja su: Ekonomska održivost Socijalna održivost Ekološka održivost Budući da je održivi razvoj zasnovan je na etičkom pristupu on predstavlja izlaz iz destruktivne i uništavajuće aktivnosti savremene civilizacije. što znači da po isteku roka upotrebe. materijala i opreme za višekratnu upotrebu. dopunjenom ili popravljenom za neku drugu svrhu ili kao sirovina (procesom recikliranja/reciklaže).a privredno bogatstvo planete sačuvalo i za buduće naraštaje putem realizacije tri grupe ciljeva: 2 3 http://www. ekonomskoj i ekološkoj. iako postoje mnoga različita tumačenja šta je to održivi razvoj i na šta se on zapravo odnosi. Ovaj koncept treba da obezbedi dalji napredak ljudske civilizacije. na proizvodnju predmeta. kako bi se sačuvalo zdravlje sadašnjih generacija. naročito industrije.htm N. Beograd 2012. a da ne ugrožava sposobnost budućih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe. privrednog razvoja i ekologije.org/documents/ga/res/42/ares42-187. 139 7 . Fakultet organizacionih nauka. Isti slučaj je i sa principima održivog razvoja. Petrović. Ekološki menadžement. uz umereno trošenje resursa i prostora. 2 Ovo možemo prihvatiti kao zvaničnu definiciju održivog razvoja.3 Može se reći da je održiv razvoj skladan odnos prirodnih resursa. Održivost proizvodnje predstavlja preorijentaciju privrednih grana. odnosno kriterijuma koji se moraju ispoštovati i stalno primenjivati u praksi. održivi razvoj je razvoj koji izlazi u susret potrebama sadašnjice. kako bi proces održivog razvoja dobio na efikasnosti.Po toj definiciji. pa se može reći da za glavni cilj ima preživljavanje. str.

koji omogućava sadašnjim i budućim generacijama zadovoljavanje njihovih potreba i poboljšanje kvaliteta života. 3. Jedna od sveobuhvatnih definicija održivog razvoja glasi: održivi razvoj predstavlja integralni ekonomski.1. Postizanje održivosti na ekološkom planu – očuvanje prirodnih resursa i životne sredine. Postizanje održivosti u ekonomskom smislu – kontinuiran privredni rast. socijalni i kulturni razvoj. Rio deklaracija o životnoj sredini i razvoju. bezinflacije i preterane spoljne zaduženosti. Principi održivog razvoja Tako tumačenje šta su i koji su principi održivog razvoja. tehnološki. često skraćena kao Rio Deklaracija. Kao što je već spomenuto. Slika 1. Grafički prikaz održivog razvoja. usklađen sa potrebama zaštite i unapređenja životne sredine.2. ali postoji saglasnost o potrebi uvođenja ovog koncepta i svest o razlozima njegovog nastanka. dolazi i od Ujedinjenih nacija. bio je kratak dokument koji u 1992 donet na simpozijumu Ujedinjenih nacija „Konferencija o 8 . 2. Postizanje održivosti na socijalnom planu – eliminacije siromaštva i svih vidova socijalne patologije. jedinstvena i opšteprihvaćena definicija pojma održivog razvoja ne postoji. 1.

Princip .Zaštita životne sredine u procesu razvoja zemalja Radi postizanja održivog razvoja. 3. Ljudi imaju pravo na zdrav i produktivan život. 5. zaštita životne sredine mora činiti sastavni deo procesa razvoja i ne može se razmatrati odvojeno od njega. u skladu sa prirodom.Pravo na razvoj zemalja Pravo na razvoj mora biti ostvareno tako.Uloga Ljudi Ljudska bića su u centru brige za održivi razvoj. Princip . zemlje imaju suvereno pravo da eksploatišu svoje sopstvene resurse. 2.Državni suverenitet U skladu sa poveljom UN-a i principima međunarodnog prava. Princip . 4. Neki od principa sadržanih u Rio Deklaraciji mogu se smatrati kao “treća generacije prava” od strane evropskih advokatskih naučnika. Rio Deklaracija se sastoji od principa. koji imaju cilj da vode budućem održivom razvoju širom sveta.bastabalkana. ne prouzrokuju štetu za životnu sredinu drugih zemalja ili područja izvan granica nacionalne pravne nadležnosti. neformalno poznatom kao Samit planete Zemlje. Princip . a takođe imaju odgovornost da obezbjede da aktivnosti koje se obavljaju u okviru njihove pravne nadležnosti i kontrole. da se u istoj meri zadovolje potrebe razvoja i zaštite životne sredine i sadašnjih i budućih generacija. Deklaracija o životnoj sredini i razvoju iz Ria proširuje definiciju održivog razvoja navođenjem 27.com/2013/08/rio-deklaracija-o-zivotnoj-sredini-i-razvoju-un-deklaracija-iz-rio-dezaneira-1992/ 9 . poštujući svoju sopstvenu politiku zaštite životne sredine i razvojnu politiku. Princip .Iskorenjivanje siromaštva u svetu 4 4 http://www. principa održivosti: 1.životnoj sredini i razvoju“ (UNCED).

Princip . Princip .Saradnja država za zaštitu globalnog ekosistema Zemlje moraju da sarađuju.Prioritet za najnerazvijenije zemlje Posebna situacija i potrebe zemalja u razvoju. što je neophodan zahtev kada se radi o održivom razvoju. Razvijene zemlje priznaju svoju odgovornost za održivi razvoj. zemlje imaju zajedničku. tako i tehničke i finansijske resurse kojima raspolažu. Princip . 8. u duhu globalnog partnerstva. uključujući i nove. 10. kao i inovativne tehnologije. takođe. Međunarodne akcije u oblasti zaštite životne sredine i razvoja treba. imajući u vidu kako pritisak njihovog društva na globalnu životnu sredinu. Princip . države treba da smanje i eliminišu one oblike proizvodnje i potrošnje koji nisu u skladu sa održivim razvojem. ali različitu odgovornost. moraju imati poseban proiritet.Smanjenje neodrživih modela proizvodnje i potrošnje Radi postizanja održivog razvoja i višeg kvaliteta života svih ljudi. 6.Učešće javnosti u zaštiti životne sredine 10 . da se odnose na interese i potrebe svih zemalja. 7. 9. Zbog različitogdoprinosa globalnoj degradaciji životne sredine. a takođe. da bi se smanjile razlike u životnom standardu i bolje zadovoljile potrebe većine ljudi u svetu. na očuvanju zaštiti i obnavljanju zdravlja i celovitosti ekosistema Zemlje. pre svega najmanje razvijenih i onih čija je životna sredina najviše ugrožena.Izgradnja kapaciteta za održivi razvoj Zemlje treba da sarađuju na jačanju postojećih sopstvenih kapaciteta za održivi razvoj unapređenjem naučne komunikacije kroz razmenu naučnih i tehničkih znanja i putem podsticanja razvoja. Princip . prilagođavanja. širenja i transfera tehnologija. da unaprede odgovarajuću demografsku politiku.Sve države i svi ljudi moraju sarađivati na bitnim zadacima iskorjenjavanja siromaštva.

Mere za rešavanje prekograničnih i globalnih problema zaštite životne sredine treba. Princip .Podsticajni i otvoreni međunarodni ekonomski sistem Zemlje treba da sarađuju na unapređenju otvorenog međunarodnog ekonomskog sistema koji bi doveo do ekonomskog rasta i održivog razvoja u svim zemljama. Mere tržišne politike u svrhu zaštite okoline ne treba da budu sredstvo za samovoljnu i neopravdanu diskriminaciju. Zemlje moraju olakšati i podsticati razvijanje svesti uz učešće javnosti.Nacionalno zakonodavstvo i program zaštite životne Zemlje moraju da donesu efikasne zakone o zaštiti životne sredine. Načelo . uključujući i nadoknadu štete i pravni lek. Standardi koji se odnose na zaštitu životne sredine. da budu zasnovane na međunarodnom konsenzusu. Mora se obezbediti efikasan pristup pravnim i administrativnim postupcima. ili za prikrivena ograničenja međunarodne trgovine. ciljevi upravljanja i prioriteti treba da odražavaju stanje zaštite životne sredine i razvoja na koji se odnose. svaki pojedinac mora imati odgovarajući pristup informacijama koje se odnose na životnu sredinu. a koje posjeduju javni organi vlasti. naročito za zemlje u razvoju. što je moguće više. Treba izbegavati jednostrane akcije za rešavanje problema zaštite životne sredine van područja nadležnosti zemlje uvoznika.Pitanja zaštite životne sredine se najbolje rešavaju uz učešće svih zainteresovanih građana na odgovarajućem nivou. a takođe. 12. Standardi koji se u nekim zemljama primjenjuju mogu za druge zemlje. tako što će obezbediti da informacije budu svima lako dostupne. Na nacionalnom nivou. 11. 11 . kao i do boljeg rešavanja problema degradacije životne sredine. svaki pojedinac mora imati mogućnost da učestvuje u procesima odlučivanja. uključujući i informacije o opasnim materijama i o aktivnostima u njihovoj društvenoj zajednici. da budu neodgovarajući i da dovedu do neopravdanih ekonomskih i društvenih troškova.

imajući u vidu pristup po kome zagađivač treba. 16. kada aktivnosti u okviru njihove pravne nadležnosti ili kontrole. Ako postoji pretnja od nepovratne štete. u skladu sa svojim mogućnostima. Zemlje. 14. nedostatak potpune naučne izvesnosti ne sme biti razlog za odlaganje mera za sprečavanje degradacije okoline. 12 .13. treba da sarađuju bez odlaganja i odlučnije u donošenju budućih međunarodnih propisa koji se odnose na odgovornost i odštetu.Kompenzacija za žrtve zagađenja i drugih oštećenja životne sredine Zemlje treba da donesu nacionalne zakone koji se odnose na odgovornost i odštetu žrtvama zagađenja i na druge štete po životnu sredinu. Princip . pri čemu mere moraju biti efikasne sa gledišta troškova. a bez narušavanja međunarodne trgovine i investiranja. Princip . takođe. Princip . prouzrokuju dejstva štetna za životnu sredinu u područjima izvan njihove nadležnosti.Princip predostrožnosti Da bi se životna sredina zaštitila. u što većoj meri primenjivati preventivne mjere. da snosi troškove zagađenja. zemlje moraju.Saradnja država za sprečavanje ekološke štete i transfera Zemlje treba efikasno da sarađuju na odvraćanju ili sprečavanju premeštanja i transfera u druge zemlje svih aktivnosti i materija koje prouzrokuju jaku degradaciju životne sredine ili su se pokazale štetnim po zdravlje ljudi. u principu.Internacionalizacija troškova okruženja Nacionalni organi vlasti treba da nastoje da podstiču internacionalizaciju troškova zaštite životne sredine i korišćenje ekonomskih instrumenata. Princip . poštujući interese javnosti. 15.

Mobilizacija mladih Kreativnost. Princip .17.Žene imaju vitalnu ulogu Žene imaju vitalnu ulogu u upravljanju zaštitom životne sredine i razvoju. Stoga. a takođe se moraju konsultovati sa tim zemljama u ranoj fazi i uz izraženo poverenje. Princip . njihovo potpuno učešće je veoma važno za postizanje održivog razvoja.Obaveštenje o prirodnim katastrofama Zemlje moraju odmah da obaveste druge zemlje o svojim prirodnim katastrofama ili drugim opasnostima koje mogu prouzrokovati iznenadna štetna dejstva na životnu sredinu u tim zemljama. 21. Princip . 22. moraju se preduzeti za određene aktivnosti koje mogu imati značajan štetan uticaj na okolinu. 13 . Princip .Procene uticaja na životnu sredinu 18.Ocenjivanje uticaja na životnu sredinu Kao nacionalni instrument. ideale i hrabrost omladine celog sveta. Princip . Princip . a o kojima odlučuju nadležni nacionalni organi vlasti. 20.Pravovremeno i blagovremeno obaveštavanje Zemlje moraju unapred i pravovremeno obaveštavati potencijalno ugrožene zemlje o aktivnostima koje mogu imati značajno štetno prekogranično dejstvo i dostavljati im odgovarajuće informacije. treba mobilisati za stvaranje globalnog partnerstva. 19. Međunarodna zajednica mora učiniti sve da oštećenim zemljama pomogne. radi postizanja održivog razvoja i obezbeđenja bolje budućnosti za sve.

24. starosedeoci i njihove zajednice. 28.Zaštiti životnu sredinu i ljude od ugnjetavanja Moraju se zaštititi: životna sredina. Zemlje moraju priznati i pravno podržati njihov identitet. prirodni resursi i ljudi koji su ugnjetavani ili su pod dominacijom ili okupacijom. imaju vitalnu ulogu u upravljanju zaštitom životne sredine i u razvoju zbog svojih znanja i tradicionalnog načina života. kulturu i interese. a takođe omogućiti njihovo efikasno učešće u postizanju održivog razvoja.23. kao i druge lokalne zajednice. 27. Princip . 26. pri ostvarivanju principa iz ove Deklaracije i u budućem unapređenju međunarodnog prava u oblasti održivog razvoja.Ratovanje i medjunarodno pravo Ratovanje je u svakom slučaju destruktivno u odnosu na održivi razvoj.Saradnja između država i naroda Zemlje i ljudi treba da sarađuju.Rešavanje ekoloških sporova Zemlje moraju sve svoje nesuglasice u pogledu zaštite životne sredine da rešavaju na miroljubiv način i odgovarajućim sredstvima u skladu sa poveljom UN-a. 14 . Princip .Mir. države moraju poštovati međunarodno pravo kojim se obezbeđuje zaštita životne sredine u vreme oružanih sukoba i saradnje u kasnijem razvoju. razvoj i zaštita životne sredine su uzajamno zavisni i nerazdvojni. u duhu partnerstva i uz postojanje poverenja. Princip . 25. Princip .Autohtoni narodi imaju ključnu ulogu Domoroci. Stoga. razvoj i zaštita životne sredine Mir. Princip . Princip .

obeležavajući početak 21. Za razliku od ovih kriza koje su uglavnom bile prostorno ograničene i lokalnog karaktera. epidemije. Ekološki menadžment. Mnogi su prirodu shvatali kao obišno skladište materijala. veka sa sledećim globalnim problemima: 5 • • • • • • • • oštećena biosfera i njeni ekosistemi. Petrović. smanjen ozonski omotač u stratosferi. prirodne katastrofe. siromaštvo. kulturni i civilizacijski opstanak društvo temelji na postojanju prirode kao njihovog egzistencijalnog izvora. 5 N. Istorija ljudske civilizacije zabeležila je mnogo kriza kao što su: ratovi. Ekološka kriza kao posledica savremene industrije Odnosi između društva (čoveka) i prirode su očigedno međusobno povezani jer svoj biološki. predmeta i dobara koje joj treba uzeti a ne kao uslov opstanka. gubitak biodiverziteta. str 30. iscrpljene i umanjene količine mnogih izvora..2. zagađenje – degradacija medijuma životne sredine. koje prete opasnošću kolapsa celokupnog ekosistema. planete Zemlje. Beograd 2012. mineralnih i energetskih sirovina. 15 . ogroman broj stanovnika na Planeti. Fakultet organizacionih nauka. Ovo su razlozi zbog koji ekološke krize zauzimaju centralno mesto u svim egzisencijalnim krizama savremene civilizacije. manjak hrane. čovečanstvo se već više godina unazad suočava sa krizama globalnog karaktera. globalne promene klime. Međutim ta činjenica nije bila jasna i razumljiva mnogima u dosadašnjem razvoju ljudskog društva..

rasprava. Ekologija je nauka o odnosima živih bića i njihove okoline. načela koja upravljaju vremenskim i prostornim modelima koji ujedinjavaju organizme.domaćinstvo. Aristotela. Ekološki. Kao drugi nazivi za ekologiju su: nauka o životnoj sredini. stanište.• • • • oštećenje ljudskog zdravlja i ugrožavanje života. oikos . ekologistički i holistički pristup predstavljaju potpunu promenu u razumevanju prirode i čovekovog odnosa prema njoj. 2. Teofrasta. opasnost od genetski modifikovanih organizama i zračenja. Ekologija se bavi proučavanjem sredine u kojoj žive sva bića. Ekologija (gr. populacija i životnih zajednica. nauka) je nauka o domaćinstvu. Anaksimena. izučavanje. Hipokrata. domu ili životnoj okolini. biologija eko-sistema. Međutim. kuća. urbani stres.1. Pojam ekologije Ekološki način razmišljanja se sreće još u antičkom vremenu. Anaksagore. dom. Empedokla. koja u širem smislu obuhvata sve egzistencijalne uslove. interakcije koje uslovljavaju distribuciju i učestalost vrsta. u jonskoj filozofiji prirode. biološke sisteme na organizacionom nivou iznad vrste. odnosno nauka o odnosima organizama i spoljašnjeg sveta koji ih okružuje. Anaksimandra. i dr. logos . kod Talesa. Neke od definicija ističu da je ekologija nauka koja proučava i objašnjava: strukture i funkcije u prirodi. Međutim Grcima sam termin ekologija nije bio poznat. naučna prirodna istorija. zajednički 16 . i ljudi i društva u potpunosti zavise od obnovljivih i neobnovljivih prirodnih resursa koji u sistemu narušenih odnosa i narušene ravnoteže u ekosistemima stvaraju opasnost od njihovog potpunog iscrpljivanja i nestajanja. prebivalište. nesavladivo velike količine otpadaka u sva tri agregatna stanja.

atmosfera (vazdušni omotač) i litosfera (tlo. Sredinu čine ekosistem. iz svega sto smo naveli. prirodu. 17 . piće i energija. biljke i životinje. zemljište). možemo zaključiti da je ekologija nauka koja proučava interakcije vrsta u sredini ili okolini. odnosno veliki broj ljudi kojima je za život neophodna hrana.5 povećati na 6. način života i koegzistenciju čovekovog ponašanja sa florom i faunom. hidrosfera (vodeni omotač). Ekosistem. kao i etika i stil života koji nastoji da afirmiše ljudske vrijednosti.5 milijardi (90% na zemlje u razvoju). nego i kao pogled na svet. odnosno prirodnu sredinu čine mikroorganizmi. harmoniju prirodne sredine i organizama u njoj. Ekologiju nije samo nauka. cena hrane će porasti. studija Global 2000 (SAD) je tada istakla sledeće: • • • broj stanovnika će se sa 4. koje su suprostavljene ekonomskim vrednostima proizvodnje. filozofija života. Kao biološka nauka ekologija je prolazila kroz različite faze ili periode razvoja i kao takva ekologija je postala nauka o ekosistemima. i sl. profita i nehumanog trošenja resursa.000 godine. savremena ekološka istraživanja više pažnje posvećuju istraživanju uticaja čoveka i ljudskog društva na prirodu i životnu sredinu. prirodnim sirovinama i okolinom do 2.2.život biljaka i životinja i njihovu zavisnost o prirodnim izvorima. međutim antropogeni uticaj čoveka na prirodu uključuje i društvo u centar ekoloških razmatranja. Uticaj demografije na ekološke probleme Jedan od temeljnih uzročnika ekoloških problema i ekološke krize je stanovništvo. proizvodnja će se povećati za samo 15%. Dakle. Iako su početna ekološka istraživanja bila više medicinski orijentisana. sociosistem (društvo) i tehnosistem (tehnologija i tehnostruktura). 2. Na pitanja šta će biti sa stanovništvom.

ekološkim i egzistencijalnim. zalihe vode će se smanjiti a kvalitet vode će se pogoršati. predviđa se da ljudska populacija do 2025. nestaće i izumreti 15-20% biljnih i životinjskih vrsta. poljoprivredni. zemljišta i vode utiču na uništenje mnogih vrsta biljnog i životinjskog sveta. radioaktivni i iz domaćinstava). poboljšanja zdravstvenih. S tim u vezi je povezana i biološka evolucija koja se odnosi na produženje ljudskog veka koja je posledica naučnotehničkog progresa. i dr. razvoja medicine. kao i iscrpljivanje prirodnih resursa i smanjenje količina mineralnih i energetskih sirovina. Prema nekim prognozama. Na početku druge decenije trećeg milenijuma se čovečanstvo našlo pred velikim izazovima. Otpad u ogromnim količinama (industrijski.). poboljšanja kvaliteta ishrane. količina otpada. životnog standarda. higijenskih i stambenih uslova života. kao i zagađenje vazduha. godine dostigne brojku od 12 milijardi stanovnika. 18 . termoelektrana na ugalj. izduvnih gasova i pesticida će rasti do alarmantnog globalnog zagađenja i uništavanja nekih ekosistema. radioaktivnim zagađivanjem.• • • • površina šuma će se smanjiti za 40% (u odnosu na nešto raniji period). neprestalne tehnološke promene koje se odnose na stalne inovacije i korišćenje tehnoloških proizvoda u svim oblastima života. oštećenje biosfere i njenih ekosistema radom (prouzrokovano hemijskom industrijom. uništavanjem ekosistema. Ostali značajni problemi se odnose na korišćenje „prljavih tehnologija“. globalnim problemima kao što je eksplozija čovečanstva.

koji je prepunjen putnicima sa njihovim privrednim. pošto se problemi zagađivanja životne sredine sve više uvećavaju. Ali. i to kako i na koji način ljudsko 19 . ekologija životnu sredinu. upravo. demografska eksplozija i porast stanovništva utiču na društveni poredak. mikroorganizmi i ljudska vrsta. ekološke posledice koje nastaju kao rezultat uticaja industrijalizacije i masovne proizvodnje i potrošnje na ekosistem. životinje. nego su i problemi populacije i ekologije pa su. problem koji sobom nosi i stvara čitav niz drugih problema. ove promene bi mogle dovesti i do nestanka sopstvene vrste. prema tome. a sociologija društvo i društvenu organizaciju pa. Pod uticajem čoveka izumrle su mnoge biljne i životinjske vrste a. Za razliku od ostalih susednih planeta na Zemlji zajedno koegzistiraju biljke. S obzirom na probleme s kojima se susreću. zato po svojoj suštini i po svojoj prirodi – sociološki problemi. Demografska ekspanzija. upravo zbog velikog demografskog rasta ljudske vrste. ekonomskim i drugim aktivnostima.Slika 2. Populacioni problemi nisu samo sociološki problemi. demografija. ekologija i sociologija tesno su povezane naučne discipline: demografija proučava stanovništvo. međunarodni sistem i prirodu stvarajući usput velike ekološke probleme. Najznačajnije promene se danas odnose na stalni rast stanovništva. njegovu organizaciju kroz industrijske oblike proizvodnje i sasvim razumljivo. Naša planeta upravo liči na svemirski brod koji je okružen atmosferom. kao i njenih proizvodnih i tehnoloških aktivnosti ostali oblici života su u opasnosti. Zagađenost prirode optadom iz domaćistava Porast stanovništva je veliki problem s kojim se čovečanstvo danas suočava.

ograničenost prirodnih resursa. urbanizacija i industrijalizacija. ili stanovništvo. U manje razvijenim sredinama urbana populacija narasla je pet puta od 1950. Još ranije su mnogi ekonomisti i filozofi isticali da se stanovništvo uvećava geometrijskom progresijom. tj. Dok je 1970. i kako oni utiču na ljude. te demografska i urbana “eksplozija”. utiču na druge oblike života i neživo okruženje. a 1990. godine živelo je u manje razvijenim sredinama. i u najvećoj meri porast će biti vezan za zemlje u razvoju. Ubrzani rast stanovništva otpočeo je sa naučnotehničkim pronalascima. ipak je on doveo do stvaranja velikog jaza između razvijenih i nerazvijenih zemalja. što zbog gladi za posledicu ima stalne sukobe i ratove. a u 21. U periodu 1970-1993. a sredstva ishrane aritmetičkom. U manje razvijenim zemljama povećanje stanovništva prevazilazi količine resursa koje su te zemlje u stanju da stvore da bi ishranile svoje stanovništvo tako da dugoročne prognoze Ujedinjenih nacija ukazuju na to da će svjetsko stanovništvo dostići broj od 10 milijardi ljudi do kraja XXI veka. godine. Tokom najvećeg dela ljudske istorije na zemlji je živio relativno konstantan broj ljudi od 200-400 miliona. Ekološku neravnotežu prouzrokovale su pojave kao što su razvoj novih tehnologija. 1993. godine to je iznosilo 36%.6 milijardi stanovnika (1900. godine čak 61%. godine) na više od 6 milijardi 2000. industrijalizacijom i urbanizacijom.društvo. Gotovo 40% svetske urbane populacije 1950. Iako ovaj proces nije zahvatio sve zemlje. godine u gradovima manje razvijenog dela sveta živeti čak 1. a manjak hrane.6 milijarda ljudi. godine četvrtina stanovništva u manje industrijalizovanim sredinama bila urbana. stoga ta pojava izaziva višak stanovništva. Do 20 . Očekuje se da će 2015. odnosno porast gradova i stanovništva u njima. ali je za stotinu godina stanovništvo poraslo sa oko 1. godine. vek ulazi preko 50% urbanog stanovništva. znatno sporije. modernizacijom. godine urbana populacija u ovim sredinama se povećala za 930 miliona stanovnika.

127-128. Najvažnije ekološke posledice su upravo nastale kao posledica takvog novovekovnog načina mišljenja o potpunoj separaciji društva (čoveka) i prirode. Lj. „Stylos“.6 2. Rizične industrije su izmeštene u zemlje niskih zarada. str. pokazuje postojanje velikih nejednakosti. čak i do polovine stanovništva. Pušić. povećanja količine hrane i povećanja zdravstvenog i higijenskog stanja. razvoja agrikulture. str. Održivi grad: ka jednoj sociologiji okruženja. zbog svog razuma. Despotović. i supremaciji društva (čoveka) nad prirodom. Demografija i neodrživi razvoj Demografski „boom“ je posledica smanjenja stope mortaliteta dece. veka urbana populacija u zemljama u razvoju bila je skoro dva puta veća od one u industrijalizovanom svetu. Korporativna poljoprivreda koristi pesticide. 2001. nesigurna i nezdrava mesta kojih ima ih u okruženju gotovo svih velikih gradova. zdravstvene i socijalne zaštite. koja naseljavaju siromašni slojevi. Ekološka paradigma: prilozi zasnivanju političke ekologije. često su veoma opasna. On odražava postojeći međunarodni ekonomski poredak kao oblik neodrživosti ekonomskog razvoja. Beograd.2025. Po mišljenju kartezijanskog dualizma se čovek. godine u manje razvijenim sredinama biće četiri puta više urbanih stanovnika nego u razvijenom svetu. 7 U svetu se nove internacionalne nejednakosti javljaju kao novi oblici socijalnih nejednakosti koji sobom nose rizike jer nastaju upravo tamo gde se preklapaju klasni i rizični položaji: u podnožju fabričkih dimnjaka.1. pored rafinerija. 21 . „Slobodan Mašić“. što znači da je za dupliranje dovoljno svega 12 godina. koji žive u siromašnim bez higijenske.2. tretira kao da je iznad prirode. U njima je i visok udeo dece. Afrička urbana populacija raste po stopi od 5% godišnje. da je priroda nešto eksterno i drugo u odnosu na ljudsku vrstu i da joj je podređena. 93-95. koje su prouzrokovane razlikama u postojanju moći na globalnim nivoima. Novi Sad. Ova stihijska i neplanska širenja urbanog područja. fungicide i herbicide kako bi uvećala 6 7 Lj. 2002. Na samom kraju 20. hemijskih fabrika i industrijskih postrojenja.

a u 1993. 22 . Tako. Filip Višnjić. U Šri Lanki se DDT posipao golim rukama. I dok visokorazvijene zemlje na svom području kontrolišu stepen ekološkog zagađenja. „Zelena revolucija“. zagađeni tim otrovima i kao takvi ulaze u eko-sistem i njegove lance ishrane.proizvodnju hrane i ostvarila enormne profite. potpomognuta od strane visokorazvijenih zapadnih industrijskih zemalja je povećala proizvodnju hrane za 30-40%. Čak i pored činjenice da se proizvodnja i kapital premeštaju gde je jeftinija radna snaga i sirovine. Proizvodnja i kapital se prenose ka mestima gde su radna snaga i resursi jeftiniji i gde su ekološki zakoni blaži. pa i vazduh. Zato se proizvodnja seli prema sredinama gde su radna snaga i sirovine jeftinije. godini na ostrvu Trinidad je registrovano 120 smrtnih slučajeva od kontakta sa pesticidima. a njihove vlade teško uspevaju da spreče izbijanje snažnih unutrašnjih sukoba. Mnogi su problemi u svetu danas povezani sa nejednakostima. U siromašnim zemljama ljudi traže bilo kakav posao kako bi imali nekakav prihod da bi se prehranili. zemlje u razvoju spremno dočekuju one koji im zagađuju prirodnu sredinu tako što im izlivaju otrovne i štetne materije u ekosisteme i povećavaju emisiju gasova „staklene bašte“. Beograd. 2001. str.“8 Nejednakosti i neodrživi razvoj su u korelaciji. U ovom smislu se prepliću ekološki problemi istovremeno kao globalni i lokalni problemi. „u konkurenciji između vidljive opasnosti od gladi i nevidljive opasnosti od smrti od otrovnih supstanci“. Na međunarodnom nivou se beda podudara sa nedostatkom svesti o rizicima. U tim sredinama se povećanje profita zasniva na jeftinoj radnoj snazi i na nepostojanju kontrolisanja izliva štetnih materija. minimizuju i time umnožavaju šire i konačno preko lanca ishrane vraćaju bogatim industrijskim zemljama. voda. pirinča. Rizično društvo: u susret novoj moderni.“ Ta „borba protiv gladi i za autonomiju pravi štit iza kojeg rizici koji se ionako ne mogu opaziti potiskuju. duvana i voća u Aziji i Latinskoj Americi. i 8 U. upravo „pobeđuje evidentna borba protiv materijalne bede. Zato su hrana. Bek. ali uz korišćenje više stotina hiljada tona pesticida na poljima pamuka. 62-63. a vlade popustljivije kada su u pitanju ekološki zakoni.

a 80% sa svega 20%. 20% ljudi u svetu raspolaže sa 80% prihoda. ugrožavao eko-sisteme. za razliku od ovih kriza i problema koji su pretežno bili ograničeni na lokalni ili regionalni nivo. industrijalizacija omogućila povećanje nivoa životnog standarda. Videli smo da je. Ako. s jedne strane posmatrano. revolucije. Ekološka kriza i problemi koji su s njom u vezi su proizvod načina proizvodnje koji je poremetio harmoniju. tu su i drugi problemi povezani sa nejednakostima – ratovi. Ekološki problemi i ekološka kriza Čovekovu istoriju su pratili mnogobrojni problemi i krize. nije dobar i siguran za održanje mira i zato dugoročno ugrožava održivost. Bogati se u bogatim zemljama postaju sve više bogate. Banja Luka 2012. Pored nejednakosti. ratovi. terorizam. sa druge strane posmatrano. uništavao biljne i životinjske vrste. čovek je sve više iscrpljivao i uništavao prirodne resurse. smanjivao prostore obradivih površina. čovek je zloupotrebio društvenu odgovornost i postao najveća štetočina Planete. U nastojanju da ostvari bolji i veći životni standard. Sa ekološke tačke gledišta. Jedna od tih kriza odnosi se i na ekološku krizu. prirodne katastrofe.gde je povoljnija politička klima. Kovačević . zagađivao životnu sredinu i ugrožavao ljudsko zdravlje. 133 23 . ali da je. 9 2. danas se suočavamo sa globalnim problemima i krizama koje mogu da unište život na Zemlji. a siromašni u siromašnijim zemljama – bivaju sve siromašniji. epidemije. Umesto čuvara pretvorio se u dželata. nedostatak hrane. i slično. Postojeći svetski procesi su nespojivi sa održivim razvojem i ljudskim sposobnostima da gradi održivu budućnost jer današnje stanje u svijetu je stanje „globalnog aparthejda“. jasno je da takav odnos nejednakosti i razlike u finansijskoj moći. pored ostalog. sklad i ravnotežu sa prirodom. Moderni pogled na svet i ekološka kriza. ipak su nejednakosti sve veće. negativno uticala na 9 I. Ali. str. pa i za samoga sebe.3. umesto da je čuvar biosfere. uništavajući sve elemente eko-sistema i pretpostavke opstanka za mnoga bića.

a svet objekat kojim čovek kao subjekt upravlja.ekološko-društvena kriza“.razvoj prirodnih nauka. ekonomski industrijska proizvodnja. možemo je posmatrati na nivou planete.. indrustrijalizacija. vlada i manipuliše). • kartezijanski dualizam (čovek je subjekt. saobraćaj. kao krizu planetarizacije. Kada govorimo o ovoj krizi u sferi ekologije. tj.ekonomska kriza“ sve je više u upotrebi i naziv . Pored naziva . Planetarizacija ili globalizacija. ne može se ostvarivati na nivou čovečanstva podeljenog na nacije. • • društveni – stanovništvo. kejnzijanski model privrednog razvoja koji bi se mogao svesti na stav: ekspanzija privrednog razvoja. koja se odvija i u okviru globalne zajednice. urbanizacija. rase. način proizvodnje utemeljen na ekonomskoj logici profita i dobiti. već u kompleksu uzroka kao što su: • teorijski – antropocentrizam i materijalistička koncepcija čoveka kao vladara nad prirodom. Razloge i uzroke ekološke krize nikako ne treba tražiti u jednoj determinanti. imperije. što znači da je ekološka kriza zapravo kriza čoveka i društva. tretiranje prirode kao objekta iskorišćavanja.. pronalasci. shvatanje nauke kao objektivnog znanja (koje se ne brine za svoj cilj i smisao i kao takvo lako postoje instumentalno sredstvo manipulativne moći i vlasti). njihovog života i reprodukcije.kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi jer je dovela do ekoloških problema i ekološke krize. Uništavanje prirodnih resursa dovodi u pitanje osnovnu supstancu ljudskih života jer priroda nije ništa drugo nego čovekovo „anorgansko telo“. demografska eksplozija stanovništva. • naučno-tehnološki . puna zaposlenost i 24 .

omogućilo daljnje povećanje privrednog razvoja. Prevlast racionalizma i 25 . čovekov egoizam i neetički način razmišljanja po principu „posle mene potop“. Hiljadama godina su ljudi bili u ubeđenju i verovanju da su zemlja. Danas se ne veruje u takvo gledište koje se pokazalo potpuno pogrešnim. • kulturni – zapadno-evropska kultura. Ekološka kriza je opsežna i katastrofalna i ispoljava na dva načina. naučnotehnološkog karaktera. nego i posledica postojanja institucija koje podržavaju takav razvoj. nego njeni „podstanari“. opet. ekološkim problemima i ekološkoj krizi doprineli su mnogobrojni faktori vrednosnog. mora i atmosfera neuništivi. reklama i mediji koji su povezani sa reklamom. dokoličarski i potrošački mentalitet. i kao ekološka katastrofa – čovekovih uticaja koji su doveli do ugrožavanja i razaranja ekosistema. Dakle. Ekološka kriza nije samo posledica ekonomske logike nekontrolisane proizvodnje profitabilnih proizvoda. Dva su pogrešna gledišta koja su zadobila položaj mita kada je u pitanju odnos prema prirodi: mit o neiscrpnosti prirode i mit o bezgraničnoj sposobnosti regeneracije i neuništivosti prirode. hedonizam. vrednosti i način života. ali je to bila čovekova Pirova pobeda koja je nastala “priznavanjem moći kao osnovnog i najcenjenijeg odnosa među ljudima” (Horkahajmer-Adorno). filozofskog. Negde sredinom XIX vijeka čovek konačno stiče nadmoć nad prirodom. Oba mita su pogrešna i zato ih treba odbaciti jer nismo mi „gospodari“ prirode. ideologije i stila života koji podržavaju ili podupiru takav razvoj. kao: ekološki problem – čovekovog uticaja na ekosisteme.povećanje kupovne moći i potrošnja što bi. Takođe i s tim mitovima treba odbaciti i koncept o ekonomskom i društvenom razvoju koji mora ustupiti mesto holističkom konceptu koji se odnosi na probleme prirodne sredine i čovekove okoline. kao i vrednosti. Jedan od tih se odnosi na pogrešan stav o prirodi kao neiscrpnom izvoru sredstava za zadovoljavanje ljudskih potreba.

prosvetiteljske vere u čovekov razum. Od dvanaestog do devetnaestog veka smatralo se da je priroda beskonačno data na neograničenu upotrebu čoveku i da se povećanjem čovekove moći nad prirodom smanjuje „ne civilizovanost“ prirode. i zato su i pozitivni rezultati u odnosu čovekpriroda ograničeni samo ako se ne narušava. Kada je u pitanju odnos prema materiji. stoga. njena upotreba je ograničena potrebom održavanja ravnoteže u datom prostoru i vremenu. odnosno progresa. njenog razaranja. Potrošnja i luksuz su bili cilj naročito bogatih zemalja i ljudi koji su bezobzirno težili sve većem materijalnom bogaćenju. Nije postojala namera niti želja da se tome stane na put da bi se zaštitili resursi i očuvao kvalitet životne sredine. za to nemam čvrstog dokaza. ekologija se nalazi i u kontrastavu prema materijalizmu pa. Ekologija je ukazivala na pogrešnost takvog ubeđenja: priroda nije neograničena i njena upotreba je ograničena. i prema marksizmu. Takav stav je podsticao razvoj u ekonomskom i materijalnom smislu. 26 . već održava ravnoteža u prirodi. Odnosno. Njegovu suštinu čini ubeđenje da se u osnovi svakog napretka. U osnovi mehanističkog pogleda na svet nalazi se težnja za apsolutnim vladanjem nad prirodom koja je posledica dominacije „racionalnog“ i „instrumentalnog“ odnosa prema prirodi kao pukom objektu delovanja nauke i tehnologije. nalazi model kvantitativnog rasta i razvoja koji podrazumeva neprestalno gomilanje materijalnih predmeta čije će uvećanje dovesti do uređenijeg i stabilnijeg sveta. U odnosu prema prirodi. Racionalizam je postao “masovni ubica” (Klavel). degradacije i zagađivanja. odnosno odnos prema shvatanju materije. ali da li će od njih ponovo nastati nafta. dovela je do formiranja čovekove nadmoći nad prirodom. Kao neobnovljivi resurs nafta (materija) koju trošimo i koju ćemo potrošiti u procesu sagorevanja prelazi u neke plinove. dugo vremena je vladalo mišljenje da su bogatstva Prirode nepregledna i nepresušna.

tih godina je slavila privredna čuda. rastom sistema fabrika kao i zagađenjem vazduha i vodenih tokova bez presedana. Sasvim opravdana zabrinutost „propadanjem i zagađivanjem okoline nije se javila po prvi put tek krajem šezdesetih godina. Danas se situacija drastično menja i to brzinom koja predskazuje katastrofu čitavog živog sveta. Zagađenje vazduha. naučna i tehnološka dostignuća i razvijala optimističke prognoze o „boljem životu“ zasnovanom na korišćenju „neiscrpnih prirodnih resursa“ i svemoći industrijskog naučno-tehnološkog napretka. Čačak. Jednostavno. ubrzo je ta euforija i nestala . 10 M. Ono što se jasno ne shvata u mnogim javnim diskusijama o današnjoj ekološkoj krizi jeste to da se promenila sama priroda problema.nestali su i njeni ideali: potrošnja. koji bi garantovali socijalnu bezbednost i smanjenje socijalnih razlika. zavladao je potrošački mentalitet. Danas se zato bavimo lečenjem posledica takvog razmišljanja i razvoja. zagađenje vode. da je propadanje okoline direktno povezano s propadanjem postojeće socijalne strukture. još od starih vremena kada su predstave o bolestima okoline bile daleko prihvaćenije no danas..Ekonomski rast i eksploatacija su opredeljenje razvijenih zemalja. 10 Ali. Ostale zemlje samo žele da ih dostignu. da nema razvoja dok iz fabričkog dimnjaka nešto ne puši.periodom koji je bio obeležen nicanjem gradova. 2001. Sva su ta pitanja ponovo izbila na površinu s industrijskom revolucijom . Ekologija i zaštita životne sredine. Takva neshvatljiva euforija je istovremeno i insistirala na poboljšanom kejnzijanskom modelu privrednog razvoja (ekspanzija privrednog razvoja uz punu zaposlenost koji omogućavaju i stimulišu dalju ekspanziju privrednog razvoja). 27 . niti je to što se toga tiče jedini odgovor našeg stoleća. str. društvo obilja i država blagostanja (welfare state). Pantelić i dr. Govorilo se i smatralo. koji utiče na iscrpljivanje prirodnih resursa i zagađivanje životne sredine. kvarenje hrane i drugi problemi okoline već odavno postoje kao javna pitanja. 116. Euforija 60-70.

tek od polovine XX veka može se u punom smislu reči govoriti o globalnoj ekološkoj međupovezanosti koja. faune i bakterija. preteranom iskorišćavanju energije i sirovina. prevazilazi lokalnu dimenziju. pa stoga smatraju da je priroda samo nešto malo više od ekonomskog resursa. globalni ekološki uticaji i problemi su vezani za međukontinenetalnu razmenu flore. kao i za intenzivnu eksploataciju prirodnih resursa. pre svega po posledicama. Polazeći od takvog pogrešnog ubeđenja. razaranju životne sredine. a ekološki propisi i zakoni nisu na nivou koji bi nužno zahtevao vođenje brige o ekologiji. industrije i grada. već sama struktura moderne poljoprivrede. od strane evropskih kolonizatora. koji se odnose na izvore a ne na sisteme. Iz tog sledi da propadanje okoline i ekološka katastrofa ne mogu biti otklonjene jedino umnožavanjem programa poput kontrole zagađenosti. pre svega šuma. a nema izgleda da će razviti drugačiju filozofi u života. njihovo stanovništvo znatno više troši nego stanovništvo nerazvijenih zemalja i zato i predstavljaju glavnog uzočnika narušavanja ekosistema. a takođe.Nije u pitanju jednostavno određena nesavesnost ili dati spektar otrovnih materija. Ukoliko čovečanstvo bude podržavalo ovaj način i stil života. 28 . Procesi globalizacije ekonomije i proizvodnje još više pojačavaju ove probleme jer bogati sele tehnologije u nerazvijene zemlje u kojima su jeftini radna snaga. Međutim. i u potpunom iskorišćavanju rezervi Zemlje. Priroda predstavlja objektivnu realnost koja postoji i nezavisno od čoveka. sirovine i prirodni resursi. Priroda je okvir čovekovog delovanja i života i zato menjajući i prisvajajući prirodu svojim potrebama on mora voditi računa o zakonitostima koje u prirodi postoje. Tradicionalne političke ideologije su samo “transparentni izraz“ delovanja političkih partija i nikada nisu smatrale ozbiljnim odnos između ljudske vrste i prirode i zato je za njih tipična pretpostavka da su ljudska bića gospodari prirodnog sveta. Njeni direktni uzroci su u industralizaciji i naglom porastu stanovništva. u budućnosti će se ekološki problemi još više i snažnije uvećavati. Razvijena društva imaju manji postotak svetskog stanovništva. ali proizvode veće ekološke probleme.

modela potrošnje i privrednog rasta. i mediji potpomažu ovaj proces jer propagiraju „udoban život“ i reklamirajući proizvode stalno stimulišu potražnju za robom. Pre svega. 29 . čak i ako se rast populacije zaustavi. Čovek je konačno shvatio da je pitanje dalje strategije opstanka drugačiji odnos prema životnoj sredini. U suštini. na svu sreću. nastavkom industrijalizacije u siromašnim zemljama svi ljudi će više trošiti. Ekološka alternativa jedino je moguća u okviru socijalne alternative. a njihov broj i dalje raste.4. 2. Razaranje prirode i okoline je posredovano socijalnim faktorima. ekološka kriza je nerazdvojivi deo velikih civilizacijskih zbivanja. ali. To će dovesti do povećanja ekološke krize koja će. Ona se veoma brzo širi.Takođe. Međutim. uz istovremeno gubljenje osnovnih ljudskih vrednosti. S jedne strane. Ljudi u toj meri mogu da naruše ravnotežu na planeti da bi na kraju mogli da dovedu do sopstvenog uništenja. Ekološki problemi su društveno određeni problemi i njihovo rešavanje je društveno determinisano. duboka kriza jednog načina proizvodnje. bez sumnje. Takav život poremetio je ravnotežu između čoveka i prirode. ali s druge strane. nastupiti u narednih nekoliko stotina godina. a to se može popraviti samo temeljnim socio-kulturnim alternativama u načinu prizvodnje i potrošnje. i ekološka kriza tretira socijalnim faktorom i ekološka rešenja se jedino mogu naći u socijalnim rešenjima. industrijalizacija omogućava poboljšanje životnog standarda velikog broja ljudi na Zemlji. Neophodnost savremene industrije Ekološka ravnoteža predstavlja ravnotežu između žive i nežive prirode. po opadajućoj stopi. pa se zato. negativno utiče na kvalitet životne sredine i zdravlje čoveka. Tako se povećava potrošnja roba koje doprinose zagađenju prirode. Na planeti trenutno ima previše ljudi. Remećenjem te ravnoteže dolazi do ekološke krize.

Program riversne logistike može doneti direktne dobitke kompanijama kroz: smanjenje upotrebe sirovina. pošto se problematika u vezi sa otpadom često reguliše zakonima (na primer. tj. 30 . javila se potreba za upravljanjem riversnim tokovima proizvoda. za očuvanje resursa. pošto ih. povećanje vrednosti vraćenih proizvoda (na bazi njihovog procesuiranja) i smanjenje troškova odlaganja otpada. odbace krajnji korisnici. Riversna logistika se razlikuje od upravljanja otpadom. Naglasak je na ponovnom korišćenju. zakon nekada zabranjuje uvoz otpada). tokovima od tržišta do kompanije. pakovanju ili odlaganju korišćenih proizvoda. Povećana konkurencija i želje kompanija da što više udovolje zahtevima kupaca su povećali značaj povratnog toka proizvoda. Srž problema je definicija otpada. Činjenica je da svaka kompanija koja zanemaruje riversnu logistiku u suštini smanjuje profit. direktno ili inirektno. Rivresna logistika se usredsređuje na povraćaj proizvoda koji poseduju izvesnu vrednost i na procesuiranje tih proizvoda gde rezultat procesuiranja ulazi u novi lanac snabdevanja (tj. pošto se upravljanje otpadom uglavnom odnosi na efektivno i efikasno prikupljanje i preradu otpada (proizvoda koji se ne mogu više koristiti). rezultirala je zakonodavstvom koje zahteva recikliranje proizvoda do određenog procenta. zbog porasti ekološke svesti. Zabrinutost javnog mnjenja za ekologiju. ne završava uvek kao otpad).Zbog sve većeg interesovanja za zaštitu okruženja.

U literaturi o reversnoj logistici često je ukazivano na ključne razloge zbog kojih se kompanije angažuju u procesu riversne logistike. Istoimeni projekat Volonterskog centra Vojvodine.com/Evropska_nedelja_za_smanjenje_otpada-159-15287 31 . jedini je registrovani projekat u Srbiji koji podržava ovu kampanju.php/200901145011/Industrija/Riversna-logistika-%E2%80%93 neophodnost-savremene-industrije. što je ekološki i ekonomski vrlo isplativo.htm 12 http://www.virtualnigrad. Ponovna upotreba proizvoda npr. Slika 3. Pošto odsluži svoj život u raznim aplikacijama. 12 11 http://www. Tri osnova razloga za uključenje kompanija u procesu riverne logistike 11 Smanjenje otpada kroz redukciju ili reciklažu ima veoma važan doprinos u očuvanje i zaštite životne sredine. novembra i obeležava se akcijama širom Evrope. koji se održava u Novom Sadu. od plastike omogućava produžen „životni ciklus”. Fokus projekta su antireklamne nalepnice. plastika se može iskoristiti i tako ponovo doprineti potrebama održivog razvoja i istovremeno omogućiti visok nivo zaštite životne sredine Evropska nedelja za smanjenje otpada je kampanja koja se održava od 19.rs/index.yu-build. do 27.

Aktivnosti tokom same Evropske nedelje za smanjenje otpada. kao i prateća izložba. Pored toga. cilj je i predlaganje rešenja kojim građani mogu da doprinesu smanjenju otpada. da bi se nakon toga uporedili rezultati. dok se za petak planira projekcija dokumentarnog filma Taste the Waste. u prva tri dana. Akcenat je na antireklamnim nalepnicama. 32 . jer i najmanje promene u potrošačkim navikama mogu doprineti zdravijoj životnoj sredini. kada se obaljalo prikupljanje reklamnog materijala koji se ubacuje u sandučiće ili šalje na adresu domaćinstava. jer je prekomerna količina besplatnog oglasnog materijala prepoznata kao veoma neodrživ mehanizam oglašavanja. bile su ankete o potrošačkim navikama Novosađana i deljenje nalepnica i platnenih torbi u kampusu UNS.Ovaj domaći projekat je započet u oktobru. ali sa istaknutim nalepnicama No junk mail. nemačkog reditelja Valentina Thruna. Cilj projekta VCV je ukazivanje na neodržive potrošačke navike koje dovode do ogromne količine otpada. na Spensu i na Futoškoj pijaci. Prikupljanje će se ponoviti.

ponovne upotrebe materijala ili produženja životnog ciklusa proizvoda. Međutim. čini čak 18. 33 . jer ne zahteva prisustvo mehanizacije. Na nivou Novog Sada. stručnosti i energije.17 kg/stan/dan.7% te količine. zajedno sa kartonom. u skladu sa opšteprihvadenom hijerarhijom upravljanja otpadom. svi ovi koraci nisu najbolje raspoloživo rešenje. Na vrhu hijerarhije nalazi se prevencija. Napori EU i nacionalnih vlada usmerene su ka smanjenju količine deponovanog otpada kroz povećanje udela reciklaže u sistemu upravljanja otpadom.390 t otpada. Papir. a tome mogu doprineti i građani. što govori da se godišnje na teritoriji Novog Sada generiše 133. prosečna količina generisanog otpada iznosi 1.Količina otpada se tokom prethodnih decenija uvišestručila usled mnogih parametara. kroz promenu svojih navika.

kulturu. neprikladnog tretmana radnika. već decenijama sprovode koncept korporativne društvene odgovornosti. 34 . su pojave za čije se suzbijanje razvijaju i državne i međunacionalne regulative. umetnost. Dakle. lokalnom zajednicom. zaštitu čovekove okoline i prirodne sredine. prikazujući pritom poštovanje prema ljudima. konkurentima. korporativna društvena odgovornost predstavlja posvećenost firme da doprinese održivosti privrednog razvoja sarađujući sa zaposlenima. već ići dalje i ulagati još više u ljudski kapital. Problemi zagađenja životne sredine. Korporacije ulažu novčana sredstva kako bi pomogle da se reše pojedini problemi u društvenoj zajednici. a ta pomoć je najčešće usmerena u školstvo. Biti društveno odgovorna firma ne znači samo puko ispunjavanje zakonskih obaveza. sa zaposlenima. akcionarima. Pojam korporacijske odgovornosti Pojam korporativne društvene odgovornosti potiče od engeskog izraza corporate social responsibility – CSR.3. zajednici. okruženje i odnose sa svim stejkholderima tj. Sve uspešne svetske korporacije. koji se uopšteno odnosi na posvećenost firmi prema etičnom ponašanju i doprinosu ekonomskom razvoju. dobavljačima. zdravstvo. Povećano interesovanje korporacija za ulogu u društvu je promovisano od strane povećane osetljivosti i svesnosti o etičkim problemima i ekološkim problemima sredine. lokalnom zajednicom i društvom uopšte u cilju poboljšanja kvaliteta njihovog života. njihovim porodicama. sport. Jedan od načina da firme pridobiju veliki broj korisnika i kupaca je rešavanje problema zajednice i uključivanje u nju. društvu i okolini. kupcima. neugodan položaj potrošača i sl. vladom i nevladinim organizacijama.

društvenim i ekološki opravdanim i prihvatljivim strategijama. Ukoliko i investitori i finansijski analitičari uzimaju u obzir ekološki i društveni učinak firmi.Uspostavljaju se i standardi i zakoni koji investitore i menadžere teraju da vode računa o korporacijskoj društvenoj odgovornosti i sprovođenju korporativne politike u tom pravcu. posebno onih firmi čije proizvode i usluge koriste. Međutim. S druge strane potrošači postaju sve više senzitivni na performanse firmi na polju društvene odgovornosti. već i mala i srednja preduzeća jer velika preduzeća od svojih dobavljača zahtevaju da se ponašaju po istim načelima. Ovom oblašću se u Srbiji trenutno ozbiljno bavi svega oko 100-200 preduzeća. rast potražnje za socijalno osetljivim investicijama. Ovi trendovi na strani zakonske regulative i ponašanja potrošača stvaraju pritisak na korporacije i nalažu im da funkcionišu na ekonomskim. uključujući i finansijsku uspešnost i dugoročnu održivost. Nezanemarljiv uticaj na proširenost društvene odgovornosti imala je činjenica da su tržišni lideri u mnogim zemljama zagovarali upravo ovakav način korporativnog ponašanja. te da se društveno odgovorno ponašanje preduzeća pokazalo zaista korisnim za preduzeća u gotovo svim aspektima poslovanja. bolje obrazovani potrošači i osveštenije stanovništvo. Više je činilaca koji su do toga doveli: globalizacija. velike korporacije nisu jedine koje prihvataju praksu društvene odgovornosti. onda korporativna društvena odgovornost omogućava takvim firmama i bolji pristup kapitalu. najveći broj istraživanja ukazuje na postojanje pozitivne korelacije tj. Velike kompanije 35 . Iako u literaturi ne postoji saglasnost o smeru povezanosti korporativne društvene odgovornosti i finansijskog učinka firmi. razvoj informacionih tehnologija. da profit i korporativna društvena odgovornost ne moraju da budu u suprotnosti. 3.1. Treba napomenuti da 73% najvećih britanskih preduzeća posluje po načelima društveno odgovornog ponašanja. Razvoj društveno odgovornog poslovanja Društvena odgovornost preduzeća razvila se i proširila u poslednjih desetak godina. u većini slučajeva to vode odeljenja za marketing ili odnose s javnošću.

kulturi itd. društvena odgovornost u sve većoj meri postaje faktor prilikom odlučivanja i opredeljivanja potrošača za određeni proizvod. nije odeljen od društva u kome posluje. Potrebno je prezentovati svoju predanost i pokazati da je ona stvarna i da donosi stvarne rezultate. U zemljama razvijene tržišne ekonomije.uglavnom pokreću kompleksne dugoročne projekte. Ona ne predstavlja puko rasipanje resursa ili besplodnu investiciju zarad nekakve političke korektnosti. raslojavanje zajednica. veliki ili mali. Tako čovek u radnom procesu postaje su odgovoran za stanje u zajednici. okolini. Korporativna društvena odgovornost uči ljude da povezuju stvari van svoga posla s onim što rade. jer prazne reči bude sumnjičavost. Nijedan biznis. životnoj sredini i društvu uopšte. nije dovoljno samo formalno objaviti svoju posvećenost. donacije i davanja kroz projekte koji su direktno ili indirektno vezani za njihovo poslovanje. dok se domaća preduzeća pretežno vezuju za sponzorstva. 36 . erozija duhovnih vrednosti i jačanje osećaja izgubljenosti i bespomoćnosti. ukoliko žele da posluju sa uspehom moraće da prihvate sve zahteve globalnog tržišta. Danas postoji velika želja za pozitivnim i proaktivnim uticajem kako bi se zaustavilo uništavanje prirode i čovekove okoline. od kojih jedan sve više postaje – društvena odgovornost. To znači identifikovanje onih postupaka i akcija koje mogu doneti dobrobit osnovnoj delatnosti preduzeća i društvu u celini – i komuniciranje o njima. Društvena odgovornost donosi preduzećima brojne prednosi ukoliko se ostvaruje na pravi način. transfer bogatstva prema gornjem sloju. zajednica i kultura. i preduzeća koja dolaze iz njih. Ljudi su istinski zainteresovani za to na koji se način preduzeće ophodi prema njima. Zemlje u tranziciji. čime društveno odgovorna preduzeća stiču prednost u odnosu na konkurenciju. Ipak. Uspeh ili neuspeh jednog umnogome je određen uspehom ili neuspehom onog drugog. marginalizovanje pojedinaca.

3. Na tom putu preduzeće u okviru društvene odgovornosti marketinga nailazi na probleme kao što su: zaštita potrošača (primer za to su aktivisti koji su doprineli izglasavanju nekoliko zakona za zaštitu potrošača). On se svodi na ukupne posledice marketinških odluka na društvo. Služeći se prvom strategijom odbrane preduzeće koristi različite zakonske smicalice i traženje podrške od granskih sindikata kao i lobiranje. Strategije koje pomažu pri rešavanju problema društvene odgovornosti u marketingu možemo podeliti na četiiri vrste: stretegija reakcije. profitno orijentisan. dozvola za rad (predstavlja suočavanje sa pitanjima bitnim za deoničare. proizvodu i ljudima). Aktivnom strategijom preduzeće pretpostavlja odgovornost za svoje postupke i reaguje na optužbe bez spoljnog pritiska ili pretnji vladinih intervencija. strategija odbrane. sa orijentacijom na ostvarivanje širih. održivost (ima smisla kad primena mera ima ekonomsko opravdanje – smanjenje potrošnje energije ili manje otpada. zakonodavcem. odnosi u zajednici (pojedine društvene zajednice očekuju od preduzeća doprinos prosperitetu i razvoju zajednice u novcu. Društvena odgovornost je obaveza preduzeća da poveća svoj pozitivan a smanji svoj negativan uticaj na društvo. podstiče dijalog sa javnošću. „zeleni marketing“ (poseban način odlučivanja o cenama. aktivnistima i dr. Ciljevi poslovanja društveno odgovornog preduzeća: 1. prilagođavanja i aktivna strategija. društvenih ciljeva. ali teže je opravdno u drugim slučajevima .Razlozi za uvođenje DOP-a su etički (moralni standardi).). državnih institucija. Strategija prilagođavanja podrazumeva uključivanje odgovoronosti preduzeća za svoje postupke u svoje poslovanje. 2. konkurencija i društva u celini.2.transparentnost korupcija). 37 . promociji i distribuciji proizvoda koji nisu štetni za okolinu) i sl. Ciljevi društvene odgovornosti Za dobro poslovanje preduzeća treba prodreti u želje i očekivanja potrošača.

medija i dr. poput prodaje proizvoda koji nisu testirani na životinjama ili onih koji nisu proizvedeni dečjim radom. 7. Društveno odgovorno preduzeće se bolje pozicionira za ostvarivanje dugoročnog finansijskog uspeha. svakako. Na osnovu podataka projekta Baze dobre prakse društveno odgovornog poslovanja ispitivanjem 53 kompanije iz Srbije došlo se do sledećih zaključaka: u pogledu društvenog angažovanja. 5. poboljšava imidž preduzeća. lokalne zajednice.Preduzeće koje se vodi društvenom odgovornošću brine ne samo o privrednim (profitnim) već i o društvenim ciljevima i intresima. ima podršku vlasti. ili je učestvovalo u inicijativama humanitarnog ili donatorskog karaktera (preko 80 %). naravno. a s druge smanjenja ukupnih troškova organizacije i povećanja prihoda.g. povećava prodaju i. To. Fokusiranost na mlade i obrazovanje nije nimalo iznenađujuća.. budući da na ovaj način kompanije imaju mogućnost da regrutuju kvalitetan kadar – gotovo sve aktivnosti iz oblasti stipendiranja i obuke odnose se na obrazovne profile potrebne kompaniji. manje opasnosti za okolinu i sl. odnosno oblasti kojima se poklanjala najveća pažnja unutar kompanije. 3. bolji ugled preduzeća. motiviše radnu snagu i čini je odanijom preduzeću. 6. . Ono na taj način lakše ostvaruje profitne ciljeve: 1. To su istovremeno oblasti za koje je najveći broj kompanija bio strateški opredeljen. što s jedne strane dovodi do smanjenja broja sudskih sporova. Odgovorno ponašanje. 4. privlačenje investitora i poslovnih partnera. bilo angažovano na polju stipendiranja mladih i pružanju podrške nauci i obrazovanju. 2. povećanje prodaje. dok 38 .2007. najveći broj ispitanih kompanija je u periodu 2005. privlačenje korisnika. smanjenje troškova. profit.

U znatno manjoj meri aktivnosti su se odnosile na osobe sa invaliditetom. Značajan izuzetak predstavlja zaštite životne sredine (u „eksternom“ smislu). u oko dve trećine slučajeva kompanije su bile angažovane na poljima kulture i umetnosti. ukoliko izuzmemo programe stipendiranja mladih. donacije su bile namenjene širokom krugu korisnika. bez roditeljskog staranja ili sa Kosova i Metohije) i mlade (u okviru podrške obrazovanju). žene ili Rome. dok u nekoliko slučajeva kompanije nastupaju kao veliki donatori koji donacijama pomažu znatan broj organizacija (to je naročito izraženo u velikim državnim preduzećima). do 2007. U gotovo polovini ispitanih kompanija. ovo istraživanje je pokazalo da su društveno odgovorne aktivnosti među najvećim kompanijama u Srbiji prvenstveno usmerene na decu (sa invaliditetom. godine bilo angažovano na polju stipendiranja mladih i pružanju podrške nauci 39 . Gotovo zanemarljiv broj aktivnosti odnosio se na socijalno nezbrinute. kao korisnici ovih projekata pojavljuju se žene i deca bez roditeljskog staranja (u manjoj meri Romi i osobe sa invaliditetom).samo u nekolicini slučajeva stipendisti nemaju nikakve obaveze prema kompaniji ili se aktivnosti odnose na pomoć obrazovanju mladih iz lokalne zajednice. sporta i zdravlja i bezbednosti. što svakako svedoči o tome da je to jedna od oblasti za koje je poslovni sektor u ovom trenutku zainteresovan i u kojoj je potencijal za strateško delovanje najveći. dok su ostale oblasti zastupljene u proseku u jednoj trećini slučajeva. Ako o društveno odgovornom poslovanju govorimo sa aspekta osetljivih grupa. Većina ovih aktivnosti su prvenstveno filantropskog karaktera i veliku većinu predstavljaju donacije namenjene organizacijama i ustanovama koje se bave staranjem. Od ukupnog broja ispitanih kompanija (53). Posmatrano kroz prizmu polja angažovanja. U znatno manjem broju slučajeva može se govoriti o projektima sa konkretnim ciljnim grupama i jasno definisanim ciljevima. dominacija donatorskog pristupa zapaža se u gotovo svim oblastima. Pored toga. dok se stare osobe kao korisnici praktično uopšte ne pojavljuju. najveći broj kompanija je u periodu od 2005. gde dominiraju projekti i dugoročnije inicijative.

5 odsto prihoda na izdatke za zdravstvenu ili zaštitu životne sredine. ali da je to u logici posla. ili 1.rs 40 . Kao najveći problem je veliki broj administrativnih procedura koje su ili teško ili nikako sprovodive. odnosno Beogradu ili i u unutrašnjosti. Ostale oblasti zastupljene su u proseku u nešto više od jedne trećine slučajeva.i obrazovanju (46).13 Država Srbija će nagrađivati i podržavati model društveno odgovornog ponašanja svih kompanija.5 odsto prihoda u svrhu kulture.gov. ali talas društveno odgovornog ponašanja je vidljiv i u Srbiji. kako pokazuju istraživanja. U Srbiji su trenutno na snazi poreske stimulacije u vidu izuzimanja od plaćanja poreza ako kompanija donira 3. Kompanije nisu dužne da daju novac. U nešto manjoj meri su kompanije bile angažovane na poljima kulture i umetnosti (36). koja se sreće u svega dva slučaja i to u kompanijama koje predstavljaju ogranke multinacionalnih korporacija. što je relativno nova i malo poznata praksa u Srbiji. Nijedan biznis nije odvojen od društva.sr. Najvažnije je rešiti pitanje da li Srbija ima moderan okvir koji bi stimulisao korporativno društveno odgovorno ponašanje i to da li je ono prisutno samo u centru. ali i velikih kompanija. Kompanije nisu obavezne da daju novac u filantropske svrhe. ili je učestvovalo u inicijativama humanitarnog ili donatorskog karaktera (44).prsp. Za 59 odsto preduzeća u Srbiji. uključujući i sektor malih i srednjih preduzeća. da li se doniraju samo republički ili lokalno značajni projekti. sporta (33) i zdravlja i bezbednosti (31). Izuzetak je volontersko angažovanje zaposlenih. poreske stimulacije su najvažnije da bi se kompanija društveno odgovorno ponašala. 13 www.

poseduje u regionu južne i jugoistočne Srbije 500 hektara poljoprivrednog zemljišta. Plan je bio da se na 250 hektara uposle porodice bez ikakve imovine koje bi se bavile poljoprivredom. Međutim. One bi dobile kuću i okućnicu i tri hektara zemlje. 41 . nisu uspeli da ostvare taj projekat zato što je bilo teško dobiti dozvole za gradnju jer su kapaciteti lokalne samouprave slabi.Duvanska industrija Niš. koju je kupio Philip Morisss. ni posle dve godine. od čega bi jedan hektar bio namenjen uzgoju duvana koji bi duvanska industrija otkupljivala.

godine. u doba globalnih integracija. postižući tako bolje poslovne rezultate za klijente i kompaniju. posledica toga je da poslovni. održivi razvoj. uspešnije suočimo sa izazovima koje nam postavlja takvo tržište.4. i na opredeljenju da aktivno doprinosimo razvoju i dobrobiti društva čiji smo neodvojivi deo. javni i neprofitni sektor više ne mogu delovati odvojeno jedan od drugog.d. ali i za zajednice u kojima radimo. Poslednja Strategija društveno odgovornog poslovanja Erste Bank a. Iskustvo je pokazalo da. nije moguće primenjivati uobičajene načine poslovanja: lokalne krize veoma brzo postaju globalne. Ovde društveno odgovorno poslovanje okvir kompanijom. Primer društveno odgovornog poslovanja – Erste Banka Erste Bank a. delujući u partnerstvu sa drugim sektorima. To je koncept koji podstiče da inovativnost. odgovorno upravljanje rizikom i smanjenje troškova. do 2014. a izrađena je na sledećim principima: Povezanost sa poslovanjem – Strategija društveno odgovornog poslovanja Erste Banke postavljena je na principu povezanosti sa poslovanjem i usmerenosti na one oblasti u 42 . zasnovan na ulaganju u dugoročne i stabilne odnose sa svim ključnim stejkholderima: zaposlenima. Novi Sad usvojena je za period od 2012. Novi Sad je članica Erste Grupe. finansijske institucije sa tradicijom dugom više od 190 godina. za koju od samog početka društveno odgovorno poslovanje predstavlja sastavni deo korporativne predstavlja filozofije strateški i dugoročne za poslovne upravljanje strategije.d. a ekonomski problemi su usko povezani sa ekološkim i socijalnim. klijentima i sugrađanima u lokalnim zajednicama u kojima poslujemo. da bi na njih adekvatno reagovali. Društveno odgovorno poslovanje je pristup koji omogućava da se.

Primena ovog principa je neophodna kako bi se odgovorilo na razumna očekivanja širokog kruga stejkholdera. Uravnoteženost – Ovaj princip odnosi se na podjednaku zastupljenost društveno odgovornih praksi u svim oblastima poslovanja Banke. Korporativno upravljanje 2. Integrativni pristup – Ova Strategija postavljena je tako da se oslanja na već postojeće mehanizme i izgrađene sisteme upravljanja i poslovanja u Banci. Holistički pristup – Parcijalno bavljenje određenim temama može dati rezultate i predstavljati dobru osnovu za nadogradnju aktivnosti. uz merenje i izveštavanje o rezultatima. kako na sopstvenom primeru tako i kroz intenzivnu saradnju sa partnerima iz javnog i neprofitnog sektora. Odgovornost prema lokalnim zajednicama 5. Odgovornost u radnom okruženju 4. Oblasti kroz koje se Strategija društveno odgovornog poslovanja Erste Banke sprovodi su: 1. kao u svim oblastima predviđenim Strategijom. Odgovornost prema klijentima 3. kao i na mehanizme i rezultate postignute uspešnom primenom Strategije društveno odgovornog poslovanja u periodu 2009 – 2011. U 43 .kojima Banka ima najveći uticaj u svakom od “stubova” društveno odgovornog poslovanja. godine. odnosno pristupanjem temi u svim njenim aspektima. ali je neophodno da postavljeni strateški pravci i sama praksa budu neprestano prožeti težnjom za holističkim pristupom. Odgovornost prema životnoj sredini Posebnu karakteristiku angažovanja Erste Banke predstavljaju napori koji se ulažu u promovisanje koncepta društveno odgovornog poslovanja u Srbiji.

Takođe. Međunarodni projekat „ECOprofit” pokrenut je pre dve decenije u Gracu. i zahtevima tržišta i društvenog okruženja. naša Banka je postala članica inicijativa koje zastupaju društveno odgovorno poslovanje u Srbiji. u 2011. tj. svih stejkholdera. U Srbiji. ova tema u fokusu predstavlja nadogradnju nedavno započetih merenja uticaja na životu sredinu koja je Banka uvela u okviru projekta „ECOprofit” realizovanog tokom 2011. Od 2008. u skladu sa potrebama ciljnih i interesnih grupa i pojedinaca. kojim se promoviše primena principa koji omogućavaju profitabilnije i ekonomičnije poslovanje. sa ciljem smanjenja količine otpada i emisije štetnih materija. 44 . Kao rezultat projekta. godine redovno se objavljuju godišnji izveštaji o društvenoj odgovornosti. 4. uz istovremenu uštedu novca i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu. Poštovanjem ekoloških principa Erste Banka je i u 2012. program je pokrenula Gradska uprava za zaštitu životne sredine Novog Sada u saradnji sa Austrijskom agencijom za razvoj i Konzorcijumom „Denkštat” iz Beča.skladu sa tom politikom. Odgovorno raspolaganje resursima Tema u fokusu za oblast Odgovornost prema životnoj sredini odabrana je na osnovu najznačajnijeg uticaja koji poslovanje Banke ima na životu sredinu. deset novosadskih kompanija koje su se priključile projektu uštedelo je 209. Erste Banka je jedna od prvih deset kompanija i jedina banka koja je pristupila projektu „ECOprofit”. kao i primene ekoloških standarda u njihovom tretmanu. godini. kao i da se najave predstojeći planovi i programi.1. Izveštavanje o društvenoj odgovornosti je sastavni deo šireg procesa kom smo dugoročno posvećeni – stalnog unapređenja Strategije društveno odgovornog poslovanja i društveno odgovornih praksi. poput Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija za Srbiju i Foruma poslovnih lidera Srbije. godine.652 evra. Cilj je da se mnogobrojnim stejkholderima na jasan i transparentan način predstave aktivnosti i inicijative koje su realizovane u toku jedne godine. godini ostvarila značajna smanjenja uticaja na životnu sredinu.

„Učešće u projektu ECOprofit omogućilo nam je da proširimo već postojeće ekološke inicijative.rs/rs/ 45 . Ukupni troškovi žaštite životne sredine za 2012. godinu 14 Erste Banka već niz godina sprovodi interne programe sa ciljem uštede energije i smanjenja uticaja na prirodno okruženje. direktorka Sektora upravljanja imovinom Erste Banke.Tabela 1. kao i da napravimo precizan presek potrošnje struje. Time se ostvaruje dvostruka korist. goriva i vode i utvrdimo količinu otpada koji Banka proizvodi. 14 http://www. jer odgovorno ponašanje prema životnoj sredini istovremeno doprinosi boljem poslovnom rezultatu. kaže Dragana Arsić.erstebank. gasa. To znači da sada možemo da izmerimo ostvarene uštede i ocenimo rezultate naših ekoloških napora”.

koji su imali priliku da predlože načine na koje Banka može dodatno da ostvari uštedu energije i smanji proizvodnju otpada. Na primer. Banka je u 2012. kada je reč o voznom parku Banke. bolje naduvane gume automatski dovode do racionalnijeg korišćenja goriva. Zahvaljujući projektu „ECOprofit”. započeta je implementacija sistema prikupljanja i odvajanja otpada. pre svega. prelaskom sa sistema grejanja na struju na druge sisteme grejanja. Kada se sve te male uštede saberu. godini uštedela 850. na smanjenje emisije gasova staklene bašte i upravljanje otpadom. rezultat je značajan”. a u centralama u Beogradu i Novom Sadu izvršeno je programiranje rada „fan coil” kao i ostalih sistema klimatizacije u skladu s radnim vremenom zaposlenih. Inicijative pokrenute 2012. „Postoje razni načini da se ostvari veliki broj malih ušteda. Značajni rezultati postignuti su i nakon interne edukativne kampanje za zaposlene.000 kWh/a energije. Pored toga što pri uređenju filijala primenjuje standarde koji podržavaju brigu o zaštiti životne sredine. Banka je u nekim od svojih filijala unapredila sistem grejanja. a obrazovala je i svoje prve ekološke menadžere i značajno unapredila sistem prikupljanja podataka o realnoj potrošnji energenata. kao poseban sistem. dodaje Dragana Arsić. konstruktivne radionice sa konsultantima iz kompanije „Denkštat” izrodile su niz dobrih i praktičnih ideja od kojih se neke već primenjuju u svakodnevnom poslovanju. Erste Banka je napravila svoje prve korake ka uvođenju u Sistem upravljanja životnom sredinom. 46 . Zahvaljujući projektima optimizacije potrošnje energije. Posle izrade Politike zaštite životne sredine i socijalnog okruženja i Procedure za upravljanje otpadom. sa ciljem smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu odnosile su se.Takođe.

yu-build. reciklaža. Životni ciklus ambalaže15 U tom kontekstu. vodu i zemljište. što iznosi više od tone po glavi stanovnika. ima u savremenom društvu širi ekološki. ekonomski i socijalni značaj.4. godišnje baci oko 70 miliona tona otpada. kao proces pretvaranja otpada u sirovine od kojih mogu nastati novi proizvodi.php/200901145011/Industrija/Riversna-logistika-–-neophodnostsavremene-industrije.2. na primer. Samo u Velikoj Britaniji se. Ona može pozitivno da utiče na podizanje ekološke svesti ljudi. Slika 4.htm 47 . Za izradu proizvoda od recikliranih sastojaka često se troši manja količina energije nego za izradu istog proizvoda od sirovina. Odgovorno upravljanje otpadom Sa razvojem civilizacije. društvo se suočava sa sve većim problemom generisanja velikih količina otpada koji zagađuje vazduh. 15 http://www. pomaže u sprečavanju zagađenja životne sredine i štedi prirodne resurse.rs/index. a reciklažom se smanjuje i količina otpada koji se šalje na deponije i ublažava problem odlaganja otpada i stvaranja divljih deponija.

moglo bi se reći da Erste Banka nije veliki zagađivač. Svest o odgovornom odnosu prema životnoj sredini u Srbiji još nije dovoljno razvijena. Erste Banka je jedna od prvih deset kompanija i jedina banka koja je 2011. što je najmanje ekonomična i ekološki opravdana opcija za upravljanje otpadom. U Srbiji se. Uprkos tome. iako već postoji određen broj malih i srednjih preduzeća koja se bave sakupljanjem i preradom otpada. u zemljama Evropske unije 30–40%. iako je mnogo inicijativa pokrenuto sa ciljem podsticanja relevantnih subjekata i šire javnosti da se uključe u ekološke kampanje. 97% otpada nalazi na deponijama. U Japanu se reciklira 80–90% otpada. Neadekvatno upravljanje otpadom u Srbiji jedan je od najvećih problema sa aspekta zaštite životne sredine i isključivo je rezultat neadekvatnog stava društva prema ovoj temi. međutim. dok Austrija reciklira toliku količinu otpada da samo 3% ostaje na deponijama.Širom sveta podaci o raciklaži u velikoj meri variraju od zemlje do zemlje. Kada se uzmu u obzir uticaji koje poslovanje Erste Banke ima na životnu sredinu. 48 . godine pristupila projektu „ECOprofit” sa ciljem da sistematizuje dosadašnje aktivnosti i rezultate u oblasti zaštite životne sredine i dodatno unapredi svoje prakse. već godinama unazad u skladu sa svetskim trendovima pratimo i merimo svoje uticaje. Dodatni problem za uspešnu implementaciju praksi recikliranja u Srbiji predstavlja i nedostatak odgovarajuće infrastrukture. sa ciljem da ih što preciznije identifikujemo i iz godine u godinu umanjujemo i usklađujemo svoje poslovanje sa aktuelnim standardima kada je reč o zaštiti životne sredine.

kada su definisani i primarni ciljevi u ovoj oblasti. a druga za ostali otpad. Ovom akcijom je postojeći sistem prikupljanja i reciklaže kancelarijske hartije. Pored toga što doprinosi održivosti finansiranjem projekata energetske efikasnosti. za početak su postavljene u kuhinjama Izvršnog odbora Banke. koja će se realizovati u toku 2013. Sledeća faza projekta. nalazi po jedna. dok se i u hodnicima objekata uz svaki aparat za štampanje i skeniranje.Opredeljenje Erste Banke je da životnu sredinu pozicionira među strateške prioritete Banke dobilo je i formalni oblik u novoj Strategiji društveno odgovornog poslovanja usvojenoj 2012. jedna od prioritetnih tema kojoj je ova banka posvećena jeste i podizanje svesti zaposlenih o značaju zaštite životne sredine. Zahvaljujući posvećenosti i timskom radu svih zaposlenih u Banci. tokom 2012. podrazumeva opremanje kantama kompletne prodajne mreže Banke. U kuhinjama poslovnih objekata postavljene su dve velike kante i to jedna za PET ambalažu. Jedna od takvih inicijativa je i akcija sortiranje otpada „Erste reciklira” pokrenuta 2012. kojima će Banka biti posvećena u narednom periodu. opremljena kutijom za prikupljanje kancelarijske hartije. godine reciklirano je 30. godine. Prva faza projekta obuhvatila je tri poslovna objekta Banke. i podrazumeva da je svaka kancelarija. godine sa ciljem smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu i podizanja svesti o značaju reciklaže. kao i njihove prateće aktivnosti. u navedenim poslovnim objektima. elektronskog otpada i PVC folija proširen na PET i staklenu ambalažu. Zaposlenima je i putem internog časopisa Puls skrenuta pažnja na značaj recikliranja i način kako mogu to da urade. Kante za prikupljanje staklene ambalaže.603 kg različitog otpada i to: · 26. praznih kaseta za tonere. prateći oznake na kantama i odlaganjem otpada u kantu namenjenu za njega.690 kg papira 49 . dva u Novom Sadu i jedan u Beogradu. takođe.

· · · · 2.970 kg elektronskog otpada 853 kg toner kaseta 90 kg PET 350 m2 štampane PVC folije. motivišući svoje zaposlene da zajednički malim koracima doprinesu očuvanju životnog okruženja. Ovom inicijativom Erste Banka promovisala je odgovorno ponašanje prema prirodnom okruženju kao deo korporativne kulture. 50 .

nego konkretni ljudi „vi i ja. negativno odrazila na celokupan život na zemlji. Ekološki problemi su uočeni kada se priroda zbog sopstvene nemogućnosti samoregeneracije i samopročišćenja od posledica čovekovog delovanja. vazduha i zemljišta. sa porastom obima stanovništva rastu i industrijska proizvodnja i poljoprivreda kako bismo se mogli ishraniti. Sa rastom proizvodnje rastu i potrošnja i potrebe za „udobnim životom“ što za posledicu ima sve veću proizvodnju. potrošnju. 51 .Zaključak Napredak čoveka i porast stanovništva su se pojavili kao uzočnici ekološke krize i razaranja prirode. Dosadašnji istorijski napredak zapravo predstavlja uništavanje prirode čiji smo i sami deo. pa sam tim su i doveli u pitanje opstanak i čoveka i njegove okoline. stvaranje smeća i sveopšte zagađenje. Jer. Danas je više nego ikad ranije ugrožena povezanost čoveka i prirode i taj se odnos mora promeniti. uz sva ostala ljudska bića“. to se više narušavaju ekološki procesi i ugrožavama priroda u njenom ekološkom procesu obnavljanja vode. Glavni problem u ekosistemu ne predstavljaju neke apstraktne osobe. Što se više stvara smeća.

Mihailović D... . Beograd.. 5. Službeni Glasnik. 1983. Kolomejceva-Jovanović L. Internet izvori: • http://www.un. 4. Ekologija i zaštita životne sredine. Beograd. 2001.. Ekološka etika – uvod u ekološku filozofiju. Hesperia. 2011. Psihofiziološke posledice industrijske buke. Đukanović M. Filip Višnjić. Životna sredina i održivi razvoj.. Održivi grad: ka jednoj sociologiji okruženja. 14. Levi – Jakšić M. Bek U. 2012. i 52 .. 13. 2007. Petrović N. Pušić Lj.htm 10. 11. 8. Marinković S. Kovačević I. Beograd. Narodna univerzitetska biblioteka Republike Srpske. Pantelić M. Knežević M. Moderni pogled na svet i ekološka kriza. Ecologica. i dr. Banja Luka 2012.. Ekološka paradigma. Čačak. FON.. 7. FON. 3. Novi Sad. Beograd. 2001.org/documents/ga/res/42/ares42-187. 2006. Menadžment održivog razvoja. Ekološki menadžment. 2012. 2002. 2009. 2001.. Kovačević B. Despotović Lj. FON. Ristić S. Principi održivog razvoja u rešavanju globalnih ekoloških poblema. Beograd. Korporativna društvena odgovornost. Futura publikacije. 9. Rizično društvo: u susret novoj moderni . 12. Despotović Lj. Beograd.. 1996. Kotler F. Ekologija i ekološka kriza. „Slobodan Mašić“. Banja Luka. Novi Sad.. Dž. Beograd.. 6. 2011. 2. Stilos.Literatura 1.. De Žarden R. Ekologija kao kritika modernosti. Beograd. Elit.

rs http://www.rs/rs/ 53 .com/2013/08/rio-deklaracija-o-zivotnoj-sredini-i-razvojuun-deklaracija-iz-rio-de-zaneira-1992/ • http://www.gov.erstebank.sr.prsp.yu-build.com/Evropska_nedelja_za_smanjenje_otpada-15915287 • • www.php/200901145011/Industrija/Riversna-logistika%E2%80%93 neophodnost-savremene-industrije.bastabalkana.htm • http://www.rs/index.• http://www.virtualnigrad.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful