You are on page 1of 16

Slavia Orlovi

Drava u procesu globalizacije


Predmet ovog rada je redukcija autonomije i uloge drave u procesima globalizacije usled porasti moi meunarodnih organizacija i transnacionalnih korporacija. Globalizacija pretpostavlja i trai izvesnu desuverenizaciju drava. Broj nacionalnih drava neprestalno poveava ali se istovremeno smanjuje njihova mo i uticaj. Suverenost je danas podeljena izmeu nacionalnih, internacionalnih i ponekad, regionalnih vlasti. Na gubitak ili smanjenje suvereniteta utiu globalna ekonomija, nove forme globalnog upravljanja, meunarodni vojni savezi i meunarodno pravo. Proizvodnja i prodaja unuar transnacionalnih korporacija postaju deteritorijalizovani. Mnogi elementi neophodni za odreenje drave su relativizovani od granica do suverene vlasti i slabih kapaciteta njihovih institucija. Uloga nacionalne drave je u prethodna dva veka bila respektabilna, ali sa inteziviranjem procesa globalizacije ona pokazuje svoje slabosti i ogranienja, to zahteva preispitivanje njenih klasinih svojstava. Nacionalne drave nisu vie jedini ili glavni oblici vladavine ili moi u svetu. Socijalna, politika i ekonomska dimenzija globalizacije ogledaju se u novim formama vladavine i autoriteta, novim sferama i poljima politikog delovanja, tzv. "deteritorijalizacija" ili "rekonfiguracija drutvenog prostora", odnosno, "svetu bez granica" ("borderless world" / Kenii Ome). Globalizacija je univerzalan proces ili set procesa koji generiraju meupovezanost i meuzavisnost izmeu drava i drutava povezujui ih u jedan moderan svetski sistem.1 Razliito shvatenje drave Moderna drava se razvijala u Evropi izmeu 16. i 18. veka iako je pojam drava nastao na kraju ovog perioda. Kako istie Norman Beri, uprkos naglasku koji se u politikoj teoriji stavlja na dravu, dvadeseti vek karakterie vidan nedostatak filozifske refleksije o tom pojmu.2 U tumaenju uloge drave u naim ivotima, Richard Huggins3 postavlja pitanje ko nas upisuje u knjigu roenih, ali i umrlih, ko ozakonjuje nae brakove, kome plaamo poreze, ali i kazne, ije pasoe imamo ili tablice na kolima? iji su ustav, zakoni, teritorija, granice, stanovnitvo? U zavisnosti od toga koliko se uplie u nae ivote, drava moe biti socijalna drava, policijska drava, totalitarna drava, liberalna, drava, minimalna drava. Obzirom na uslove i period
1

The Concise Oxford Dictionary of POLITICS, (2003), (second edition), ed. Iain Mclean, Alistair McMillan, Oxford University Press, str. 223; dtaljnije smo o ovome pisali u: Orlovi Slavia, (2004), Globalizacija svet meupovezanosti i meuzavisnosti, u Iskuenja globalizacije (Globalizacija, evropeizacija i nacionalni identitet), Kikinda, Skuptina optine Kikinda i Narodna biblioteka Jovan Popovi, str. 53-74 2 Norman Beri, (2007), Uvod u modernu politiku teoriju, Slubeni glasnik, Beograd, str. 79 3 Richard Huggins, Priroda drave, u: Barrie Axford, Gary K Browning, Richard Huggins, Ben Rosamond, John Turner, (2002), Uvod u politologiju, Politika kultura, Zagreb, str. 255

nastanka drave mogu biti post-kolonijalne ili post-komunistike. Obzirom na kontinet na kojem se nalaze, one mogu biti evropske, azijske, afrike, latino-amerike. S obzirom na to kako su drave organizovane, one mogu biti unitarne drave, federacioje i konfederacije. Za dravu je vano i ono to je ukorenjeno u normama, vrednostima i uverenjima, koja nalazimo u mitovima, religijskim verovanjima, politikim ideologijama ili grupnim obredima. Razvojem tehnolokih sredstava uveale su se mogunosti dravi da nas nas posmatra orvelovskom sredstvima nadzora. Neretko se za dravu koristi termin vlada ili vladine institucije. 4 Pojam drava ima tri znaenja. Prvo je definisanje drave kao ukupnosti vladinih institucija i zvaninika. Drugo, drava u meunarodnim odnosima znai suverenu vlast nad odreenim stanovnitvom koje ivi na odreenoj teritoriji. Tree, drava se ponekad naziva jedna substruktura neke zemlje, kao to se SAD sastoje od pedeset drava (states) a Nemaka od esnaest ( Laender)5. Maks Veber je pod dravom podrazumevao organizaciju koja ima monopol legitimne primene fizike sile. Transformacija suvereniteta drave Veina rasprava o globalizaciji, bez obzira sa koje strane dolazi, bavi se poloajem nacionalne drave, ali takoe i pitanjima sudbine nacionalnih kultura i nacionalnih identiteta. Raspon ovih rasprava ide od toga da su nacionalnoj dravi odbrojani dani, do toga da je njen uticaj sve snaniji. Ono to je svim debatama o globalizaciji zajedniko, to je da se bitno menja uloga nacionalne drave. Za hiperglobaliste (Ohme/Ohmae), drava nije vie vrhovni autoritet nad drutvom i ekonomijom. "Nova era" je obeleena globalnim tritem. Kroz transnacionalne mree proizvodnje, trgovine i finansija, na sceni je ekonomija bez granica i nacionalne vlade postaju transmisioni mehanizmi, odnosno, "prenosne institucije u sendviu izmeu monih lokalnih, regionalnih i globalnih mehanizama vladavine". 6 Za neoliberale to je trijumf individualne slobode, a za marksiste trijumf globalnog kapitalizma, a nakon kraha Njujorske berze 2008. i krah neoliberalizma. Za skeptike, globalizacija je u sutini mit koji pokriva segmentiranost meunarodne ekonomije u tri glavna regionalna bloka (Evrope, pacifike Azije i Severne Amerike), pri emu nacionalne vlade ostaju veoma mone (Hirst i Tompson/ Hirst and Thompson). Savremeni nivo ekonomske meuzavisnosti nije bez presedana, istorijski posmatrano, ve se samo radi o porastu internacionalizacije,
4

odnosno,

interakcije

izmeu

nacionalnih

ekonomija7.

Prema

transformacionistima (Rozenau/Rosenau i Gidens/Giddens), drave i drutva irom planete prolaze


Michael J. Sodaro: Dravne institucije su vladavinske organizacije zasnovane na specifinim funkcijama na osnovu zakona, pravila, direktiva i ostalih autoritativnih procedura i praksi. Kabineti (vlede), legislature, sudovi, administracija, vojska i policija, javne kole i fakulteti, komunalne slube, ova i slina tela predstavljaju delove drave ili deluju kao njeni agenti, Comparative Politics, A Global Introduction, Second edition, str. 119 5 Michael J. Sodaro, Isto, str. 120 6 Dejvid Held, Debate o globalizaciji, u: Globalizacija, Mit ili stvarnost , 2003, Socioloka hrestomatija (priredio Vuleti Vladimir), Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 50 7 Dejvid Held, Debate o globalizaciji, str. 52

kroz proces dubokih promena u kome pokuavaju da se adaptiraju na sve meuzavisniji ali istovremeno i visoko rizian svet.8 Ronald Robertson istie da je svestan da sociolozi i drugi koji pokuavaju analizirati i shvatiti savremenu globalnu sloenost i sami uestvuju u projektima; "globalizacije, reglobalizacije, pa ak i deglobalizacije", dodajui, da su se "na taj nain klasini sociolozi nali pred jonusovskim problemom istodobne `nacionalizacije` i `globalizacije`".9 Globalizacija, kao da ide i u pravcu slabljenja i u pravcu jaanja nacionalistikih oseanja. 10 Nacionalizam nastaje i kao reakcija na globalizaciju. Izvesno je da globalizacija prisiljava ljude da ive otvorenije i interaktivnije. Po Entoni Gidensu, uzroci sve vee globalizacije su sledei. Prvo, pad komunizma, odnosno, kretanje bivih socijalistikih drava ka politikim i ekonomskim sistemima zapada. To je po njemu uzrok, ali istovremeno smatra da ga treba tretirati i kao rezultat same globalizacije. Drugo, porast meunarodnih i regionalnih mehanizama vladavine (UN, EU) i tree, meunarodne vladine i nevladine organizacije.11 Svi ovi uzroci se i te kako manifestuju na ulogu nacionalne drave. Po Alenu Skotu, nije vie mogua ni slavna Veberova definicija drave, jer su mnogi njeni atributi dovedeni u pitanje.12 Naime, prema Maksu Veberu, drava je ona ljudska zajednica koja (uspeno) pretenduje na to da unutar odreene teritorije teritorija spada u definiciju - za sebe rezervie monopol legitimne primene fozike sile.13 Suverenitet. Rasprave o promenjenoj ulozi nacionalnih drava u procesu globalizacije idu od toga da se govori o izumiranju drave preko ispranjene autonomije i suvereniteta nacionalnih drava, do toga da suverenitet nacionalnih drava nije ugroen i da one i dalje predstavljaju kljune aktere na meunarodnoj sceni. Najbrojniji su oni koji govore o transformaciji nacionalne drave, odnosno promeni forme i funkcija. Iako nacije zadravaju vanost, suverenitet nacije se pomera, izgled nacionalne drave se menja i nacionalne drave su prisiljene da ponovo otkrivaju svoje identitete.14 Smatra se da je suverenitet nuna karakteristika drave. Moderna istorija
8

Dejvid Held: "U sreditu transformacionistikih teza je stav da u osvit novog milenijuma globalizacija prdstavlja centralnu pokretaku snagu koja stoji u pozadini brzih drutvenih, politikih i ekonomskih promena koje preoblikuju moderna drutva i svetski poredak (Gidens, 1990)", Isto, str. 55 9 Ronald Robertson, Globalizacija kao problem, str. 361999, u Globalizacija (priredio Anelko Milardovi, OsijekZagreb-Split: Panliber, str. 43 10 Entoni Gidens: "Razvoj globalizovanih drutvenih odnosa verovatno pomae da se umanje neki aspekti nacinalistikih oseanja, povezanih sa nacionalnom dravom (ili sa pojedinim dravama), ali moe biti u uzronoj vezi sa jaanjem vie lokalizovanih nacionalistikih oseanja", 1988, Posledice modernosti, Beograd: Filip Vinji, str. 69 11 Entoni Gidens, Sociologija, str. 60. Po Gidensu, 1865. osnovana je Meunarodna telegrafska unija, 1909. postojalo je 37 MVO (meunarodnih vladinih organizacija), do 1996. bilo ih je 260. 12 Alan Skot, Globalizacija: drutveni proces ili politika retorika? , u Globalizacija, Mit ili stvarnost, 2003, Socioloka hrestomatija (priredio Vuleti Vladimir), Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str.77 13 Maks Veber, Politika kao poziv, u: Kritika kolektivizma, Filip Vinji, Beograd, 1988, str. 56 14 Entoni Gidens, Svet koji nam izmie: prvo predavanje, u Globalizacija, Mit ili stvarnost , 2003, Socioloka hrestomatija (priredio Vuleti Vladimir), Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 153

Zapadne Evrope esto je pisana kao istorija uspona suverene drave. Danas je u Evropi trend desuverenizacije drave. Organizaciju ujedinjenih nacija je sastavljena od suverenih drava. Ipak, danas nije lako utvrditi znaenje pojma suverenost. Kako smatra Norman Beri: Zvati dravu suverenom ne znai sugerisati da se ona ne moe izloiti obavezama meunarodnog prava. Ulazei 1973. u Evropsku ekonomsku zajednicu, Ujedinjeno Kraljevstvo je u izvesnoj meri prihvatilo superiornost prava koje izvire iz meunarodnih institucija nad domaim zakonodavstvom. Docnije razvoj te organizacije (danas zvane Evropska unija) doveo je do postepene erozije suverenosti tako da zemljom danas, u nekim oblastima, upravlja pravo koje nije njena neposredna tvorevina.15 U procesu pridruivanja Evropskoj uniji i najmonije drave su bile prinuene da harmonizuju svoje zakone. Klaus fon Bajme navodi da je Nemakoj jedna petina zakona raezultat zahteva iz Brisela.16 Entoni Gidens smatra da iako nacije zadravaju vanost, suverenitet nacije se pomera, izgled nacionalne drave se menja i nacionalne drave su prisiljene da ponovo otkrivaju svoje identitete. Vuina Vasovi smatra da globalizacija pretpostavlja i trai izvesnu desuverenizaciju drava: Formiranje i jaanje globalnih i irih regionalnih, donekle i superdravnih centara moi i upravljanja, smanjuju znaaj i uticaj pojedinih drava kao centara moi. Drugim reima, u novim uslovima deo moi se prenosi sa nivoa drave na ire odnosno vie nivoe regionalnog i globalnog organizovanja.17 Apsurdno je da se broj nacionalnih drava neprestalno poveava ali se istovremeno smanjuje njihova mo i uticaj (postaju tzv. Banana republike). Broj zemalja lanica UN se poveao sa 166 drava 1991. godine, na 190 2002. godine, odnosno 192 drave 2008. godine. Sve vie se govori o gubitku suvereniteta i preuzimanju funkcija drave od strane drugih aktera. Izvesno je da je suverenitet nacionalnih drava potkopan jaanjem suprancionalnih entiteta i tvorevina. Suverenost je danas podeljena izmedju nacionalnih, internacionalnih i ponekad, regionalnih vlasti. Novi uspon evropskog ustrojstva drave ogleda se u zajednikoj valuti, vojsci i radu na zajednikom ustavu. Kako navodi Dejvid Held, suverenost se danas moe razumeti "manje kao teritorijalno definisana granica, a vie kao politiko pogaanje oko resursa u okviru komleksne transnacionalne mree".18 Suverenit se dovodi u pitanje kada drava terorie svoje graane ili kada vri agresiju na neku drugu zemlju. Drutvana odgovornost drava ne prestaje pred nacionalnim granicama ve se prua i preko njih. Na jednoj strani, graani mogu da pokrenu spor protiv sopstvene vlade kada kri njihova prava (kada iscrpe resurse unutranjeg prava), ili kako navodi Kejt Ne: U meunarodnom
15

Norman Beri, (2007), Uvod u modernu politiku teoriju, Slubeni glasnik, Beograd, str. 87 Bajme, Beyme Klaus Von, (2001), Institutional Engineering and Transition to Democracy, u Democratic Consolidation in Eastern Europe, Institutional Engineering, Volume 1, str. 5 17 Vuina Vasovi, (2004), Legitimnost, legalnost i civilno drutvo , u Izmeu autoritarizma i demokratije, knjiga 2, Civilno drutvo i politika kultura, CEDET, Beograd, str. 328 18 Dejvid Held, Debate o globalizaciji, str. 58
16

pravu, prava i obaveze pojedinaca, kao ljudi, sada su ispred njihovih obaveza, kao graana suverenih nacionalnih drava.19 Sa druge strane, meunarodni sudovi izvode na optueniku klupu efove drava (sluaj Miloevi). Ako su nekada meunarodne organizacije bile kreirane od strane drava (lanica) one danas kreiraju i same drave. Danas drave manje donose pravila igre, a vie ih potuju. One sprovode odluke meunarodnih organizacija. Gotovo ista stvar se moe proitati na dva razliita naina. Prvi je Gidensov stav, po kojem, "graani uviaju da politiari imaju ogranienu mo pri reavanju problema i kao rezultat toga gube veru u postojee sisteme vladavine". 20 Drugi je stav Miroslava Peujlia, po kome, "vlade vie ne oseaju odgovornost prema graanima ve iskljuivo prema nadnacionalnim organizacijama".21 Autoritet drave se rastae i pretae u nove forme drutvenih organizacija, kao nadnacionalnih tvorevina. Vuina Vasovi slino primeuje: Drava i politika vlast moraju da se legitimiziraju po dva osnova: prema onima koji su gore, iznad drave, i pred onima koji ostaju dole, u podnoju drave.22 Na gubitak ili smanjenje suvereniteta utiu globalna ekonomija, nove forme globalnog upravljanja, meunarodni vojni savezi i meunarodno pravo. Globalizacija je dovela do novih globalnih aktera. To su, osim drave, i akteri globalne ekonomije (multinacionalne korporacije, meunarodne finansijske institucije, mobilni kapital), akteri globalnog civilnog drutva i teroristike grupe i organizacije. Svaki od ovih aktera na svoj nain nastoji da dovede u pitanje autoritet i suverenitet drave. Drava je esto uslovljena ili ucenjena. Ivan Krastev ove procese slikovito opisuje na sledei nain: Spoljnja ogranienja imaju za cilj spreavanje realizacije projekta uzimanja za drave koji podravaju elite, ali istovremeno predatorska elita koristi spoljnji pritisak kao izgovor za sopstveni nedostatak drutvene odgovornosti. U tom smislu, spoljnja uslovljavanja imaju negativan efekat na odnose izmeu politiara i javnosti. Vlade bivaju izabrane nakon ljubavne veze sa birakim telom, ali su venane sa meunarodnim donatorima. Gledajui odozdo, balkanske demokratije su politiki reimi gde su glasai slobodni da menjaju vlade, ali su vrlo ogranieni da menjaju politike (podvukao S.O.).23 Isti autor dodaje: Birai su uhvaeni u zamku. Sa jedne strane, oni ele da meunarodna zajednica kontrolie njihove korumpirane politiare, ali sa druge strane, oni ele da imaju re kada je u pitanju proces kreiranja politike. Meunarodni akteri
19 20

Kejt Ne, Savremena politika sociologija-Globalizacija, politika i mo, Slubeni glasnik, Beograd, 2006., str. 67 Entoni Gidens, Sociologija , str. 64-65 21 Miroslav Peujli, 2002, Globalizacija, dva lica sveta, Beograd: Gutembergova galaksija, str. 11 22 Vuina Vasovi, (2004), Legitimnost, drava i civilno drutvo, u: Izmeu autoritarizma i demokratije (Srbija, Crna Gora, Hrvatska), knjiga II, Civilno drutvo i politika kultura, CEDET, Beograd, str. 328 23 Ivan Krastev, Zamka nefleksibilnosti, Frustrirana drutva, slabe drave i demokratija , Program za razvoj ujedinjenih nacija, Beogradski fond za politiku izuzetnost, Beograd, 2004. (UNDP Issue Papers, The Inflexibility Trap: Frustrated Sicietes, Weak States and Democracy), str. 31

takoe doprinose delegitimizaciji elite. Oni ne kanjavaju elitu zbog krenja obeanja datih biraima, ve ih, naprotiv, i ohrabruju da to urade. Meunarodna zajednica kanjava vlade zbog neispunjavanja obaveza prema MMF-u, ali nije zainteresovana da utvrdi do koje mere politiari ispunjavaju obeanja data biraima.24 Usled porasti uloge meunarodnih vladinih organizacija (Intergovernmental organizations) dobitnici su: izvrna vlast, birokratija i sudstvo a gubitnici su parlamenti i partije.25 Teroristike grupe deluju slabljenjem spoljanjeg suvereniteta i ugravanjem bezbednosti, ali to vodi i ka jaanju unutranjih prerogativa drave. Meunarodno civilno drutvo kao mrea samoorganizovanih i relativno autonomnih organizacija vri uticaj svojim delovanjem unutar, ali i mimo drave. Ekonomska desuverenizacija drava. Multinacionalne korporacije nagrizaju suverenit drava sposobnou mobilnosti svoga kapitala - investiranjem i povlaenjem kapitala, ali pre svega izbegavanjem plaanja poreza kao osnovnog prihoda drave. Dejvid Held ukazuje do koje mere globalizacija vri ekonomsku desuverenizaciju drava: Globalizacija transformie nacionalne ekonomije na takav nain da se nacionalni ekonomski prostor vie ne poklapa sa nacionalnim teritorijalnim granicama.26 Nacionalne drave su siromanije od transnacionalnih korporacija koje sve vie kontroliu masovne medije, posebno TV-kanale i reklamne agencije, preko kojih ire kulturu i ideologiju konzumerizma na globalnom nivou. Proizvodnja i prodaja unuar transnacionalnih korporacija postaju deteritorijalizovani. Ekonomsku suverenost drave ugroavaju nadnacionalne organizacije kojima ona delegira deo svoje suverenosti prihvatajui pravila igre, transnacionalne finansijske institucije (MMF, Svetska banka), multinacionalne korporacije i globalizacija svetskog trita i informaciono-komunikacione tehnologije (internet, satelitska televizija) i globalni problemi koje sama drava nije u stanju da reava (ekoloki problemi, terorizam). Nestanak ekonomskih granica ili preciznije, barijera, uslovljen je uticajem takozvana etiri I: investicija, industrije, informacionih tehnologija i individualnih potreba. Ekonomsko itanje globalizacije razmatra porast meudravnih transakcija i protoka kapitala, roba i usluga. U ekonomskom smislu oita je nova vrsta deteritorijalizacije trita. Prema Kejt Ne "ekonomska globalizacija se iroko shvata kao redukcija ekonomske politike nacionalnih drava". 27 Porast moi finansijskog trita, kao i porast trgovine, primoravaju vlade da prilagode i harmonizuju pro-trine politike, poreske politike, ali neretko i da poveaju svoja zaduivanja. Kod
24 25

Ivan Krastev, Isto, str. 32 Rod Hague & Martin Harrop, (2007), Comparative Government and Politics, An Introduction, 7th edition, Palgrave Macmillan, str. 38 26 Dejvid Held, Debate o globalizaciji, u Globalizacija, Mit ili stvarnost , 2003, Socioloka hrestomatija (priredio Vuleti Vladimir), Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 57 27 Kate Nash, "Contemporary Political Sociology (Globalization, Politics, and Power ), str. 49; ili u Prevedenoj verziji knjige: Kejt Ne, Savremena politika sociologija, (Glbalizacija, politika i mo), str. 61

zaduivanja, vano je naglasiti ne-odgovornost nacionalnih elita, jer mandati prolaze a dugovi ostaju ili se jo uveavaju buduim generacijama. Nacionalne drave su primorane da smanje javnu potronju i dravni upliv u ekonomiju, nastojei da privuku strane investicije. U tom pogledu politike vlada znaajno su redukovane. Globalizovana ekonomija zasnovana je na novim odnosima proizvodnje, trgovine, potronje i finansija. Kako istie Frensis Fukujama, "...nacionalne granice postaju propustljive za prolaz ideja, kulture i slika, a ne samo finansijskog kapitala". 28 Uloga i mo transnacionalnih korporacija enormno je porasla. Transnacionalne korporacije su spremne da relociraju proizvodnju i investicije u bilo kojem delu sveta i da omogue ulazak takozvane "globalne robe", kao to su koka-kola ( coca-cola), Mekdonalds (McDonalds), Najk-patike (Nike). Danas je svaki proizvod postao iroko dostupan (available), a to znai i globalizovan, i vie ne postoji nedostupnost (not-available). Finansijsko trite reaguje na promene u bilo kom delu sveta. Kako naglaava Urlih Bek, transnacionalne komapanije su u mogunosti da izvoze poslove u one delove sveta gde je cena radne snage najnia a obaveze za radno mesto najmanje. Po njemu, "najvei monici mogu iveti tamo gde je najlepe za ivot, a plaati porez tamo gde je to najjeftinije".29 Ovo postaje novi imperativ i novi izazov za nacionalne drave. One moraju da privuku kapital, ljude i znanje da bi preivele na svetskom tritu i postaju "zapetljane u protivurenosti" ako pokuaju da se iskljue i izoluju od ostatka sveta. Po Beku, "borci za ekonomski razvoj kojima se politiari tako ulaguju razaraju autoritet drave traei njene usluge a pri tom joj uskraujui poreske prihode".30 Na taj nain, superbogatai postaju virtuelni poreski obveznici. Sa druge strane, Entoni Gidens podsea da i pored ogromne ekonomske moi i sposobnosti transnacionalnih korporacija da utiu na voenje politike "postoje neka kljuna podruja u kojima se njihova mo ne moe meriti sa moi drava - pri emu su ovde posebno vani teritorijalnost i kontrola nad sredstvima prinude".31 A ak ni UN nemaju teritorijalnu odreenost i znaajan pristup sredstvima prinude.32 Alen Skot smatra da nastavak ekonomske globalizacije najverovatnije nee biti neogranien u pravcu sve veeg uticaja geopolitikih organizacija veih od drave, ali manjih od planete (EU, ASEAN, NAFTA). Njihova dalja evolucija povlai za sobom meavinu deregulacije i ponovne regulacije33. On, logici kapitala, koja se uvek trudi da izbegne politiku regulaciju, suprostavlja
28

Frensis Fukujama, Kako nazvati nae doba, u Glokalni svet, Osam ogleda o globalizaciji, 2003 (priredili: Nui Olja, Duan Velikovi), Beograd: Aleksandrija Press, Nova srpska politika misao, str. 29 29 Urlih Bek: "Kompanije mogu proizvoditi u jednoj zemlji, plaati porez u drugoj i potraivati dravne infrastrukturalne trokove u treoj", Virtuelni poreski obveznici, str. 133 30 Urlih Bek, Isto, str. 133 31 Entoni Gidens, (1988), Posledice modernosti, Beograd: Filip Vinji, str. 75 32 Entoni Gidens, Isto, str. 77 33 Alen Skot, Globalizacija: drutveni proces ili politika retorika?, str. 90

logiku politike koja se stalno bori da ekonomsku aktivnost zadri pod svojom kontrolom. Ravnotea je naruena u korist ekonomije. Ako se prihvati da je pobeda politike nad ekonomijom vodila onoj vrsti ekonomske neefikasnosti koje su se pokazale u socijalizmu koji vie ne postoji, pobeda ekonomije nad drutvenim i politikim, koja bi se dogodila jednom za svagda, kako je zamilja neoliberalizam,34, prema Alenu Skotu, moe da se postigne samo uz veliku socijalnu cenu. Na taj nain, ovaj autor, kako sam kae, iznosi umerene zakljuke, kako, dokazano vea efikasnost trita ne bi trebala da istisne druge principe socijalne organizacije izvan ekonomske sfere. Na ovaj nain se uvodi u raspravu ideoloka dimenzija debate o globalizaciji, ukljuujui i vienje globalizacije kao ideologije vladavine svetskog trita. Proirenje dravnih ovlaenja esto vodi do ogranienja ekonomskog rasta i neefikasnosti. Trite i civilno drutvo preuzimaju funkcije koje je drava zauzela. Pokuaju drave da pokrije i prekrije sve sfere i segmente drutva u vidu desnog i levog totalitarnog ekstrema, zavrio se neuspeno 1945, kada je re o faizmu i 1989. kada je re o komunizmu. Fridrih fon Hajek je sredinom dvadesetog veka (1944) ukazivao na vezu izmeu totalitarizma i moderne drave blagostanja35. Tokom tri etvrtine dvadesetog veka funkcije i delokrug drave znaajno su se proirili, ukljuujui bukvalno sve demokratije. Dok je dravni sektor poetkom veka troio malo vie od 10 posto drutvenog proizvoda (DP) u veini zapadnoevropskih zemalja i Sjedinjenim Dravama, do kasnih 1980-ih, taj sektor troio je gotovo 50 posto drutvenog proizvoda (70 posto u sluaju socijaldemokratske vedske). Ova tendencija je, proizvodei neefikasnost i nepredviene posledice, dovela do silovite protivreakcije u obliku taerizma i reganizma.36 U odnosu na socijaldemokratsko nadimanje drave, liberali se zalau za naglaeniju ulogu trita kao pogodne sredine za drutvenu interakciju, gde ukupan ishod odreuje skup pojedinanih izbora. Drava je izum za proizvodnju javnih dobara koja se koriste kada trine transakcije ne uspeju da prue ono to pojedinci ele. Ipak, nacionalna trita relativno gube znaaj u odnosu na meunarodna trita. Neoliberalizam je potisnuo redistributivnu politiku drave blagostanja, a za njene nostalgiare i leviare globalizacija je neoliberalni projekat. Dakle, teko je odrediti globalizaciju kao ideoloki neutralnu. ta god da predstavlja u ideolokom smislu postmodernizam, kraj istorije, kraj ideologije, ono to je svim ovim napadima i kvalifikacijama zajedniko jeste to da su i oni ideoloki. Svaki od tih tazliitih pristupa predstavlja u sutini jedan pokuaj da se partikularan set politikih ideja i vrednosti pokae superiornijim u odnosu na rivalske i da to predstavi kao bezuslovan trijumf. Ono to sigurno nije sporno, "trinjacima" je istorija
34
35

Alen Skot, Isto, str. 91 F.A.Hajek, (1997), Put u ropstvo, Global Book, Novi Sad (The Road to Serfdom, prvi put objavljeno 1944. godine) 36 Frensis Fukujama, (2007), , Graenje drave, upravljanje i svedski poredak u dvadeset prvom veku, Filip Vinji, Beograd, str. 14

potvrdila da su u pravu. Socijaldemokrate smatraju da se esto ekonomska efikasnost ostvaruje na raun drutvene pravde, a liberali (libertarijanci) da se zbog redistribucije smanjuje ekonomska efikasnost. Novo shvatanje granica i teritorije drave Za dravu je vano da se znaju njene geografske granice, kojima se zaokruuje njena teritorija. Meunarodni poredak koji je uspostavljen nakon Drugog svetskog rata naglaavao je svetost meunarodnih granica. Autoritet i legitimitet nacionalnih drava su promenjeni, nacionalne vlade su u velikoj meri nemone i da kontroliu ono to se deava unutar njihovih granica i da realizuju oekivanja svojih graana. tavie, poto institucije globalne i regionalne vlasti stiu sve vaniju ulogu, suverenitet i autonomija drave sve vie erodiraju. 37 U Evropi su danas pitanja granica, teritorija i manjina najtei problemi, pogotovu u Istonoj i Centralnoj Evropi, a naroito na Balkanu. Teritorija je vana pogotovu kada dva ili vie naroda ele istu teritoriju a dravne granice ne korenspondiraju sa etnikim. Ako je tokom ranog razvoja sistema nacionalnih drava suverenost bila povezana sa zamenom "mekih granica", "tvrdim granicama", danas se radi o obrnutom procesu. Granice su otvorenije za razmenu roba i ideja, a zatvorenije za teroriste, trgovinu ljudima, verc, ali su esto i selektivno uplje. Kako primeuje Klaus Ofe: pogledajmo, na primer, ko obezbeuje granice i narode u bivoj Jugoslaviji i drugde, nacionalne armije ili NATO, ili Ujedinjene nacije, ili snage za brzo reagovanje sastavljene od zemalja uesnica? Odgovor je da je svaka od pomenutih varijanti tana koliko i bilo koja druga i da niko ne zna ko je duan da na to da autoritativan, efikasan i legitiman odgovor.38 Klaus Ofe dodaje: Drugo, granice su postale propustljive, bilo po planu (kao to je to sluaj sa aranmanima Evropske unije ili Severnoamerikim sporazumom o slobodnoj trgovini - NAFTA), ili de facto (kroz globalizaciju trita kapitala, roba i usluga). Govorilo se da sve vea poroznost granica dovodi do impotencije suverenosti i besmislenosti demokratije.39 Klaus Ofe zakljuuje: Ovim i drugim razlozima moe se objasniti iroko rasprostranjeno oseanje da je suverenitet postao nominalan, vlast anonimna, a njeno mesto upranjeno (podvukao S.O.).40 Po Endrju Hejvudu, jedan od kljunih aspekata globalizacije je porast nadteritorijalnih ("supraterritorijal") odnosa meu ljudima: fizika udaljenost (geografija) postaje manje znaajan kompleks mree meuzavisnosti, koja posveuje malu panju tradicionalnim granicama".41 Ovo je
37

Dejvid Held, Debate o globalizaciji, u Globalizacija, Mit ili stvarnost , 2003, Socioloka hrestomatija (priredio Vuleti Vladimir), Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 57 38 Klaus Ofe, 1999, Modernost i drava, Filip Vinji, Beograd, str. 8 39 Klaus Ofe, Isto, str. 9 40 Klaus Ofe, Isto, str. 10 41 Andrew Heywood, Political Ideologies, An introduction, str. 325

evidentno u novim transnacionalnim formama ekonomije i trgovine, kao i u porastu novih formi informacione i komunikacione tehnologije, kreirajui, na primer, fenomen "ciber-space"-a. Ree se ivi u geografski izolovanim zajednicama, karakteristinim po ogranienim linim i drutvenim relacijama. Nai ivoti su postali pomeani sa dogaajima koji se odigravaju i odlukama koje se donose daleko od nas. Mi smo postali stanovnici globalnog sela (sveta). Internet je olakao graanima i oteao vladama da kontroliu protok informacija, vrednosti, znanja i ideja. Na taj nain se bitno menja i pozicija nacionalnih drava.42 Dobar primer su promene u Srbiji, Gruziji i Ukrajini. Veliku ulogu odigrali su nezavisni mediji i savremena sredstva komunikacije. Razbijena je monopolistika slika reimskih medija o idealnom stanju u drutvu. Veina graana postala je adekvatno informisana. Znaajnu ulogu igrala je i satelitska televizija i izvetavanje BBC-a, CNNa, EURONEWS-a, kao i protok informacija putem Interneta (E-mailovi), vesti, diskusioni forumi, chatovanje. Mobilni telefoni olakali su komunikaciju i slanje slika i tekstova. U Kini je borba protiv hakera, a iz Mjanmar-a (Burma) o monakoj revoluciji smo dobijali retke snimke nainjene mobilnim telefonima. Kada je re o Balkanu, slikovit opis daje Ivan Krastev: Na politikim mapama, ovaj region izgleda kao eksplozivna meavina slabih drava, drava koje u stvari nisu drave, i postojeih i buduih protektorata. U istorijskim knjigama, Balkan ima znaenje zakasnele modernizacije i nezavisnog procesa izgradnje drave. U mnogim studijama, region je opisan kao mesto gde granice (kada su definisane) nisu vrste, identiteti su jaki, reformske mere nisu uspele, a budunost je neizvesna.43 Prema Krastevu, slabost demokratije na Balkanu je uslovljena sa dve grupe faktora: balkanskim faktorima i postkomunistikim faktorima. Balkanski faktori odnose se na etike tenzije i istorijske sporove koji su prepreka kooperativnom ponaanju i zakasnelom i nezavrenom procesu formiranja drava u regionu. Globalna prekompozicija moi i upravljanja neretko nastoji da obezvredi i potceni ulogu drave. Kako primeuje Vuina Vasovi: Pri tome se zaboravlja da je drava civilizacijska tekovina koja se dugo i teko raala i oblikovala i da joj treba nai dostojno mesto u novoj globalnoj prekompoziciji moi i upravljanja. Ona se ne moe tretirati kao privezak nekih nedovoljno destiliranih i nedovoljno artikulisanih politikih faktora ili vidova upravljanja bez sadraja i oblika.44 Globalne promene i umnoavanje drava postavljaju pitanja kada neki entitet jeste i kada nije drava? Koje pitanje ili momenat su vani da nastane ili prestaje da postoji drava.
42

Dejvid Held: "...globalna komunikacijska i transportna infrastruktura podupire nove oblike ekonomske i drutvene organizacije koja prevazilazi nacionalne granice bez posledice po smanjenje efikasnosti i kontrole", Debate o globalizaciji, str. 57 43 Ivan Krastev, Zamka nefleksibilnosti, Frustrirana drutva, slabe drave i demokratija , Program za razvoj ujedinjenih nacija, Beogradski fond za politiku izuzetnost, Beograd, 2004. (UNDP Issue Papers, The Inflexibility Trap: Frustrated Sicietes, Weak States and Democracy), str. 9 44 Vuina Vasovi, (2006), Savremene demokratije I, Slubeni glanik, Beograd, str. 23

Danas postoji vie primera koji relativizuju klasino shvatanje teritorija i granica: Teritorija pod kolonijalnom kontrolom (npr. Velika Britanija kontolie Gibraltar); Teritorija pod administriranjem Ujedinjenih nacija (Bosna); Dobrovoljno podreivanje snanom autoritetu (Portoriko i SAD); Garantovanje supstancijalne autonomije u okviru vee drave (Hong Kong i Kina). 45 Drave obino smatraju da je dobijanje stolice u Ujedinjenim Nacijama ta konana taka nastanka drave. Ni stanovnitvo, odnosno graani drave nisu ostali bez uticaja globalizacije. Stanovnitvo je izloeno raznim udarima od etnikog ienja, humanog preseljenja, do apatrida, izbeglica, interno raseljenih lica do ljudi sa dvojnim dravljanstvom. Porast globalnog upravljanja i jaanje ili isisavanje kapaciteta drava Zemlje u razvoju su u globalizacijskim izazovima razapete izmeu nepostojanja drave (stateness), izgradnje drave (state building) i njene desuverenizacije. U veini postkomunistikih drutava na dnevni red su se javljala pitanja izgradnje drave ( state buildings). Mnogi elementi neophodni za odreenje drave su relativizovani od granica do suverene vlasti i slabih kapaciteta njihovih institucija. Uspena demokratija zahteva funkcionalnu dravu koja ima svoj suverenitet na odreenoj teritoriji i ije su granice, vladajua elita i osnovne institucije prihvaene od njenog stanovnitva. Kao to su Huan Linz i Alfred Stepan istakli u svojoj studiji o demokratskoj tranziciji i konsolidaciji, postojanje drave (stateness) je sutinski preduslov demokratskog razvoja, odnosno, bez drave nije mogua ni demokratija. 46 Po njima, bez drave ne moe biti graana (dravljana, citizenship),; bez graana ne moe biti demokratije. 47 Vuina Vasovi primeuje da desuverenizacija i marginalizacija drave pod egidom globalizacije ne vai za sve drave i narode jednako. Vasovi pie: Politika elita superdrava se protivureno ponaa u svojoj zemlji i na strani. U svojoj zemlji ona jaa dravu i odrava demokratiju u nekim elementarnim obrisima, a na strani slabi druge drave i instalira svoje upravljake postaje pod vidom uvoenja demokratije ili demokratizacije tih zemalja. U drugim dravama se pod egidom institucija civilnog drutva, stvaraju paralelne politike organizacije koje su izdravane, programirane ili dirigovane spolja i deluju, neretko, pored, odnosno protiv interesa tih zemalja. 48 U neto kritinijem tonu Vasovi primeuje: Pod vidom globalizacije, demokratizacije i modernizacije drugih zemalja, jastrebovi najrazvijenijih zemalja bezobzirno kidiu na teritoriju i prirodne resurse - blago drugih zemalja. U tom pohodu vuku za sobom i itavu kolonu satelitskih zemalja. Dobar deo te kolone popunjavaju bive realsocijalistike zemlje. Prvim redovima satelitske
45

Rod Hague & Martin Harrop, (2007), Comparative Government and Politics, An Introduction, 7th edition, Palgrave Macmillan, str. 13 46 Huan Linz i Alfred Stepan, (1998), Demokratska tranzicija i konsolidacija, Filip Vinji, Beograd, str. 35 47 Prema, Majkl Sodaro, Comparative Politics, A Global Introduction, str. 210 48 Vuina Vasovi, Savremene demokratije I, Slubeni glasnik, Beograd, 2006., str. 22

kolone bie udeljen deo plena i garantovanje teritorijalnog integriteta. Neposlunim slede sankcije od viestrukog bojkota i satanizacije do pretnji dezintegracije ili gubitka teritorije. 49 Iz te i takve realnosti, vredi posmatrati i dimenzije "autoritarne svetske vladavine" (Miroslav Peujli), koja se ogleda u novim tipovima vojnog intervecionizma ("preventivnog", "humanog", "milosrdni aneo") i odsustvom kontrabalansa i ravnotee u meunarodnim odnosima, kao i pomeranje ka unipolarnom svetu. Razmatrajui pitanje meunarodnih humanitarnih intervencija koje su dovele do de facto meunarodne imperijalne vlasti, Frensis Fukujama sigurno preteruje kada tvrdi: strane sile su, delujui u ime ljudskih prava i demokratske legitimnosti, imale ne samo pravo, ve i obavezu da se umeaju.50 On je vie u pravu kada smatra smatra da ni Sjedinjene Drave ni meunarodna zajednica nisu mnogo uznapredovale u stvaranju samostalnih drava u bilo kojoj od zemalja koje su pokuale da ponovo izgrade, jer ono to se u retorici meunarodne zajednice oznaava kao graenje kapaciteta u stvarnosti se pokazalo vie kao isisavanje kapaciteta.51 Pokazalo se da meunarodna zajednica, ukljuujui i ogroman broj NVO koje ine njen znaajan deo, ima puno mogunosti da istisne umesto da ojaa izuzetno slabe dravne kapacitete zemalja o kojima je re. Kada meunarodna zajdnica izgubi interesovanje i pree u sledeu kriznu oblast, kapacitet se vraa u prethodno stanje. Dobar primer je Bosna u kojoj je Visoki predstavnik Ujedinjenih nacija (OHR) koristio svoju mo da smenjuje predsednike, premijere, sudije, gradonaelnike i druge izabrane zvaninike. Visoki predstavnik u Bosni je mogao je da donosi zakone i stvara nove institucije bez uzimanja u obzir miljenje bosanskog naroda. Prema Fukujami, meunarodna zajednica, umesto da jaa, ona unutva institucionalne kapacitete slabih drava: meunarodna zajednica nije samo ograniena koliinom kapaciteta koji moe da izgradi; ona je zapravo i sauesnik u unitenju institucionalnog kapaciteta u mnogim zemljama u razvoju. Ovo unitenje kapaciteta odigrava se uprkos najboljim namerama donatora i rezultat je kontradiktornih ciljeva kojima bi trebalo da slui meunarodna pomo.52 Ostaje otvoreno pitanje ko odluuje o tome iji suverenitet moe biti naruen, i na osnovu ega? Na pitanje moe li demokratija preiveti globalizaciju Barber odgovara: Samo ako je demokratija globalizovana, i moemo dodati i ako je globalizacija demokratizovana. Dejvid Held u svom kosmopolitskom modelu demokratije nastoji da proiri okvire demokratije kako bi izaao u susret globalistikom preureenju drutva i politike. Po njemu je neophodna ne samo interakcija ve i integracija nacionalno-dravnih nivoa i globalnog nivoa organizovanja. Held za dozirano i
49 50

Vuina Vasovi, Savremene demokratije I, str. 24 Frensis Fukujama, (2007), Graenje drave, upravljanje i svedski poredak u dvadeset prvom veku, Filip Vinji, Beograd, str. 111 51 Frensis Fukujama, isto, str. 117 52 Frensis Fukujama, (2007), Graenje drave, upravljanje i svedski poredak u dvadeset prvom veku, Filip Vinji, Beograd, str. 51

kontrolisano utapanje drave u globalnu zajednicu pri emu bi drava zadrala neke vane funkcije. Ona ne bi bila ni puki servis globalne zajednice, ali ni neka kontratea ili kontrasila meunarodnoj zajednici.53 Odgovornost drave za postupanje prema svojim graanima, u pogledu potovanja ljudskih prava ne zaustavlja se na granicama drave ve se prostire i ire i vie od nje. Ono to je vano kao epilog, "iako nema formalnog autoriteta iznad nacionalnih drava, one su ipak podvrgnute globalnoj vladavini" (Kejt Ne), 54 odnosno, "vladavini bez vlade". Urlih Bek e to drugaije rei. Po njoj, globalizacija ne znai svetsku dravu, "ve da budemo precizniji, svetsko drutvo bez svetske drave, bez svetske vlade".55 Nemogunost nacionalnih drava u reavanju globalnih problema, predstavlja osnovni pokretaki mehanizam globalnog upravljanja. Vano je podvui razliku izmeu globalnog upravljanja (global governance) i svetske vlade (global government). Globalno upravljanje je zasnovano na ne tako vrstoj globalnoj regulativi i manje ili vie dobrovoljnoj saradnji razliitih aktera od drava, preko meunarodnih organizacija do multinacionalih korporacija. Sa druge strane, svetska vlada bi podrazumevala raspolaganje instrumentima prinude, administrativnim aparatom i ovlaenjem da donosi zakone. Globalno upravljanje podrazumeva koordinaciju supradravnih, transnacionalnih i nacionalnih, ponekad i subdravnih aktera. Pluralizam aktera u okviru globalnog upravljanja ne znai da svi ovi akteri imaju jednak uticaj. Ekoloki problemi, na ptrimer, zahtevaju, ako ne globalno upravljanje, onda bar globalnu koordinaciju u njihovom reavanju. Problem je utoliko vei to su transnacinalni postali droga, kriminal i terorizam, ili AIDS i SARS. Globalna ekoloka degradacija dobila je razne manifestacione oblike i poprimila dramatine konsekvence. Re je o globalnom zagrevanju i klimatskim promenama, gubitku biodiverziteta, prekomernoj zagaenosti, industrijskim akcidentima, ratovima, porastu populacije, genetski modifikovanim organizmima 56 i sl. Sve to raa nove oblike rizika57 (ekoloki rizik, oruje za masovno unitenje, elektronski virusi, neizleive bolesti), to dovodi do "globalnog drutva rizika" (Urlih Bek). Zakljuak Nacionalna drava ne nestaje, ve se njena uloga transformie. Drava je bila i ostala potreba, kako svojim graanima, tako i meunarodnom poretku. U svom tekstu Da li e nacionalne drave preiveti globalizaciju, Martin Vulf istie: Globalizacija drave ne ini nepotrebnim. Naprotiv, da bi ljudi uspeno iskoristili prilike koje nudi meunarodna integracija, njima je na oba
53 54

Prema, Vuini Vasoviu, Isto, str. 62 Kate Nash, "Contemporary Political Sociology (Globalization, Politics, and Power), str. 55 55 Urlih Bek, Virtuelni poreski obveznici, str. 142 56 Manfred B. Steger, (2003), Globalization: A Very Short Introduction, London: Oxford University Press, str. 87 57 Entoni Gidens: "Svet koji nam izmie nije svet u kome smo napustili nadu da emo ga drati pod kontrolom. To je svet koji je uveo nove vrste nepredvidljivosti, nove vrste rizika, nove vrste nesigurnosti", Svet koji nam iznie: prvo predavanje, str. 144

kraja njihovih transakcija potrebna drava. Neuspene drave, neureene drave, slabe drave i korumpirane drave izbegavaju se kao crne rupe u globalnom ekonomskom sistemu. 58 Nacionalna drava je nezamenljiva u nuenju unutranje sigurosti, bezbednosti, oseaja pripadnosti i identiteta. Iako se tokom istorije slinom retorikom komunizam i globalizam govorili o odumiranju drave, danas su moda vie nego ranije potrebne jake i efikasne drave sa ogranienim delokrugom neophodnih funkcija. Na Balkanu su uglavnom slabe drave, sa jakom ulogom meunarodne zajednice (protektorati). Drave, ili dravice se nazivaju entiteti, suvereni su viski predstavnici ili specijalni izaslanici, a za teritoriju je uestali izraz - na ovim prostorima. Dravne granice su danas otvorenije a kulture imaju veu mogunost proimanja. Realnost i neminovnost, a po nekima i sudbinska dimenzija globalizacije, ogleda se u injenici i istorijskom iskustvu po kojem nikada nerazvijeni nisu bili primer razvijenima niti su slabiji diktirali jaima, ve obrnuto. Da bismo pronali svoje mesto u savremenom svetu, najpre je potrebno da ga upoznamo i razumemo. Jo je Tukidid upozoravao da velike drave rade ono to mogu, male drave rade ono to moraju. Iako se suverenitet nacionalnih drava transformie, one i dalje predstavljaju jednog od kljunih aktera, kako na meunarodnoj sceni, tako i unutar svoje terirorije. Abstrakt
Predmet ovog rada je redukcija autonomije i uloge drave u procesima globalizacije usled porasti moi meunarodnih organizacija i transnacionalnih korporacija. Globalizacija pretpostavlja i trai izvesnu desuverenizaciju drava. Rasprave o promenjenoj ulozi nacionalnih drava u procesu globalizacije idu od toga da se govori o izumiranju drave preko ispranjene autonomije i suvereniteta nacionalnih drava, do toga da suverenitet nacionalnih drava nije ugroen i da one i dalje predstavljaju kljune aktere na meunarodnoj sceni. Danas dravama u nekim oblastima upravlja pravo koje nije njena neposredna tvorevina. Sve vie se govori o gubitku suvereniteta i preuzimanju funkcija drave od strane drugih aktera. Slabe drave su neretko uslovljene ili ucenjene. Suverenost je danas podeljena izmedju nacionalnih, internacionalnih i ponekad, regionalnih vlasti. Na gubitak ili smanjenje suvereniteta utiu globalna ekonomija, nove forme globalnog upravljanja, meunarodni vojni savezi i meunarodno pravo. Proizvodnja i prodaja unuar transnacionalnih korporacija postaju deteritorijalizovani. Mnogi elementi neophodni za odreenje drave su relativizovani od granica do suverene vlasti i slabih kapaciteta njihovih institucija. Za dravu je vano da se znaju njene geografske granice, kojima se zaokruuje njena teritorija. Meunarodni poredak koji je uspostavljen nakon Drugog svetskog rata naglaavao je svetost meunarodnih granica. Jedan od pokretakih mehanizama globalnog upravljanja je nemogunost nacionalnih drava u reavanju globalnih problema. Problem je utoliko vei to su transnacinalni postali droga, kriminal i terorizam, ili AIDS i SARS. Zajedniki su ekoloki problemi. Broj nacionalnih drava neprestalno poveava ali se istovremeno smanjuje njihova mo i uticaj. Nacionalna drava je nezamenljiva u nuenju unutranje sigurosti, bezbednosti, oseaja pripadnosti i identiteta. Iako se tokom istorije slinom retorikom komunizam i globalizam govorili o odumiranju drave, danas su moda vie nego ranije potrebne jake i efikasne drave sa ogranienim delokrugom neophodnih funkcija.

Kljune rei: drava, globalizacija, suverenitet, teritorija, institucionalni kapaciteti

58

Martin Vulf, Da li e nacionalne drave preiveti globalizaciju ? U: Globalizacija- mit ili stvarnost, uredio Vladimir Vuleti, Zavod za udbenike i nastavna sredstav, Beograd, 2003, str. 315

LITERATURA: Beyme Klaus Von, (2001), Institutional Engineering and Transition to Democracy, u Democratic Consolidation in Eastern Europe, Institutional Engineering, Volume 1, Oxforg University Press Beri Norman, (2007), Uvod u modernu politiku teoriju, Slubeni glasnik, Beograd Bek Urlih, Virtuelni poreski obveznici, u Globalizacija, Mit ili stvarnost, 2003, Socioloka hrestomatija (priredio Vuleti Vladimir), Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva Fukujama Frensis, (2003), Kako nazvati nae doba, u Glokalni svet, Osam ogleda o globalizaciji , (priredili: Nui Olja, Duan Velikovi), Beograd: Aleksandrija Press, Nova srpska politika misao Fukujama Frensis, (2007), Graenje drave, upravljanje i svedski poredak u dvadeset prvom veku , Filip Vinji, Beograd Gidens Entoni, (1988), Posledice modernosti, Beograd: Filip Vinji Gidens Entoni, (2003), Sociologija, , Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd Gidens Entoni, (2003), Svet koji nam izmie: prvo predavanje, u: Globalizacija, Mit ili stvarnost, Socioloka hrestomatija (priredio Vuleti Vladimir), Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva Hajek F.A., (1997), Put u ropstvo, Global Book, Novi Sad Hague Rod & Martin Harrop, (2007), Comparative Government and Politics, An Introduction , 7th edition, Palgrave Macmillan Held Dejvid, (2003), Debate o globalizaciji, u: Globalizacija, Mit ili stvarnost, Socioloka hrestomatija (priredio Vuleti Vladimir), Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva Heywood Andrew, (2003), Political Ideologies, An introduction, (third edition), Palgrave Macmillan Held Dejvid, (2003), Debate o globalizaciji, u: Globalizacija, Mit ili stvarnost, 2003, Socioloka hrestomatija (priredio Vuleti Vladimir), Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva Huggins Richard, Priroda drave, u: Barrie Axford, Gary K Browning, Richard Huggins, Ben Rosamond, John Turner, (2002), Uvod u politologiju, Politika kultura, Zagreb Krastev Ivan, (2004), Zamka nefleksibilnosti, Frustrirana drutva, slabe drave i demokratija , Program za razvoj ujedinjenih nacija, Beogradski fond za politiku izuzetnost, Beograd, (UNDP Issue Papers, The Inflexibility Trap: Frustrated Sicietes, Weak States and Democracy) Linz Juan J, Alfred Stepan, (1998), Demokratska tranzicija i konsolidacija, Filip Vinji, Beograd Nash Kate, (2000), Contemporary Political Sociology (Globalization, Politics and Power), London: Blackwell, London Ne Kejt, (2006), Savremena politika sociologija-Globalizacija, politika i mo, Slubeni glasnik, Beograd Ofe Klaus, (1999), Modernost i drava, Filip Vinji, Beograd Peujli Miroslav, (2002), Globalizacija, dva lica sveta, Beograd: Gutembergova galaksija Orlovi Slavia, (2004), Globalizacija svet meupovezanosti i meuzavisnosti , u Iskuenja globalizacije (Globalizacija, evropeizacija i nacionalni identitet), Kikinda, Skuptina optine Kikinda i Narodna biblioteka Jovan Popovi Robertson Ronald, (1999), Globalizacija kao problem, u Globalizacija (priredio Anelko Milardovi, Osijek-Zagreb-Split: Panliber Steger Manfred B., 2003, Globalization: A Very Short Introduction, London: Oxford University Press Skot Alan, (2003), Globalizacija: drutveni proces ili politika retorika?, u Globalizacija, Mit ili stvarnost, Socioloka hrestomatija (priredio Vuleti Vladimir), Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva Sodaro Michael J., (2004), Comparative Politics, A Global Introduction, McGraw-Hill, New York

Veber Maks, (1988), Politika kao poziv, u: Kritika kolektivizma, Filip Vinji, Beograd Vasovi Vuina, (2004), Legitimnost, drava i civilno drutvo, u: Izmeu autoritarizma i demokratije (Srbija, Crna Gora, Hrvatska), knjiga II, Civilno drutvo i politika kultura, CEDET, Beograd Vasovi Vuina, (2006), Savremene demokratije I, Slubeni glanik, Beograd Vulf Martin, (2003), Da li e nacionalne drave preiveti globalizaciju?, u: Globalizacija- mit ili stvarnost, uredio Vladimir Vuleti, Zavod za udbeni