You are on page 1of 0

POVRTARSTVO

Prof. dr Žarko M. Ilin
KORENASTO POVRĆE
Familija Apiaceae-ŠTITONOŠE
Familija Chenopodiaceae-PEPELJUGE
Familija Brassicaceae-KRSTAŠICE
KORISTI SE ZADEBLJALI KOREN U SVEŽEM STANJU,
VARIVO, ZAČIN, DEHIDRIRAN, MARINIRAN,
DUBOKO ZAMRZNUT I KAO DEČIJA HRANA
KORISTI SE I U ISHRANI KONJA, GOVEDA,
SVINJA, ŽIVINE I PTICA
HEMIJSKI SASTAV MRKVE
84,8
2,1
5,6
-
1,7
-
2,1
88,77
1,88
6,42
0,29
1,67
2,64
1,03
79,2-91,1
0,53-2,23
3,36-12,08
0,10-0,71
0,54-3,47
2,33-5,57
0,60-1,74
Voda
Sirovi proteini
Ukupni šećeri
Sirova ulja
Celuloza
Bezazotne
ekstraktivne mat.
Mineralne materije
Prosek Granične
vrednosti
Sadržaj u
listu prosek
Sadržaj u zadebljalom
korenu mrkve Hemijski sastav
% na svežu
materiju
HEMIJSKI SASTAV MRKVE
ENERGETSKA VREDNOST ZADEBLJALOG KORENA JE 177,8 kJ
NUTRITIVNI KVALITET ZAVISI OD SADRŽAJA:
ŠEĆERA -SAHAROZE U KSILEMU
-GLUKOZE U FLOEMU
BELANČEVINA
BOJENIH MATERIJA-KAROTENOIDI
-LIKOPIN
-ANTOCIJANI
-HLOROFIL
KAROTENOIDI- posebno β-karoten (narandžasto obojene sorte)
ZADEBLJALI KOREN SADRŽI: 10-18 mg.100 g-1 karotenoida
3-10 mg.100 g-1 β-karotena
LIST MRKVE SADRŽI: 6,2-6,4 mg.100 g-1 β-karotena
ZADEBLJALI KOREN PONEKAD IMA GORAK UKUS
ZBOG BIOSINTEZE I NAKUPLJANJA α-karotena ili
ZBOG VIRUSNIH OBOLJENJA
ZADEBLJALI KOREN JE BOGAT: K, Ca, Fe, i B ali i
ŠTETNIM MATERIJAMA KAO ŠTO SU: NO2 i NO3
SPECIFIČNIM ETERIČNIM ULJIMA-11,4 mg.kg-1
SREDNJA I MALA AZIJA
DANAS JE DIVLJA MRKVA RAŠIRENA U EVROPI
AZIJI
I SEVERNOJ AFRICI
SPOMINJE SE KOD STARIH GRKA, RIMLJANA I EGIPĆANA
DANAS SE MRKVA U SVETU GAJI NA OKO 1.000.000 ha
SA PROSEČNIM PRINOSOM OD 22 t/ha OKO 50 % JE U EVROPI I TO
U RUSIJI, FRANCUSKOJ, POLJSKOJ
U AZIJI SE NAJVIŠE GAJI U KINI
A NA AMERIČKOM KONTINENTU U SAD
U SRBIJI GAJI SE NA OKO 8.000 ha
SA PROSEČNIM PRINOSOM OD OKO 8,7 t/ha
U AP VOJVODINI MRKVA SE GAJI NA OKO 3.000 ha
sa prosečnim prinosom od oko 14 t/ha
GEOCENTAR POREKLA MRKVE
BIOLOŠKE OSOBINE MRKVE
Zahtev mrkve prema temperaturi
Biljka umerenog klimata
Seme niče na 3-4
0
C
Optimum za nicanje je 15-18
0
C (20
0
) tada mrkva niče za 8-15 dana
Otimalna t
0
C za rast vegetativnih organa je 18
0
C,
a za debljanje zadebljalog korena optimum je 20-22
0
C
Optimum za formiranje generativnih organa je na nivou od oko 25
0
C
U fazi ponika može podneti blage mrazeve,
a u fazi dobro razvijene rozete i zadebljalog korena
debljine olovke podnosi i do -10
0
C
Zadebljali koren može podneti kratkotrajni mraz do -3
0
C
Mrkva zaustavlja rast na temperaturi od 3
0
C i iznad 30
0
C
Period jarovizacije je 40-100 dana
Jarovizacija se odvija na temperaturi od 0-10
0
C, optimum je 5-8
0
C
Mrkva stadijumjarovizacije prolazi tokom čuvanja izvodnica
(tokomzime) ili rano u proleće nakon sadnje izvodnica.
Stadijumjarovizacije može da prođe i u fazi klice
pa do 3-4 prava lista. Kod nekih sorti u predzimskoj setvi ili rano u
proleće mogu se javiti cvetna stabla. Zbog pojave proraslica
neophodna je pravilna proizvodnja semena posebno visokih kategorija.
Zahtev mrkve prema svetlosti
Mrkva je biljka dugog dana izrazito heliofilna i
ima najveće zahteve prema svetlosti od svih
iz ove familije
ZAHTEV MRKVE PREMA VODI
U odnosu na druge povrtarske vrste mrkva ima male zahteve prema vodi.
nicanja,
stvaranje asimilacionog aparata,
početak formiranja zadebljalog korena,
odnosno faza 3-5 listova
Optimalna vlažnost zemljišta je 60-70 % od PVK
Ne podnosi kolebanje vlažnosti zemljišta
U suvimuslovima obrazuje se sitan zadebljali koren,
loš kvalitet, zadebljali koren ogrubi
U uslovima povišene vlažnosti zemljišta
zadebljali koren puca, zaostaje u porastu i truli
Kritičan period je faza:
DINAMIKA RASTA I RAZVIĆA MRKVE
Dugo niče 21-25 dana-skarifikacija
-piliranje
-vlaženje
-naklijavanje
-podgrevanje
Pri pojavi kotiledonih listića primarni koren je
na oko 10 cm dubine
U početku brže rastu listovi i to do pojave 3-4 lista,
a zatim zadebljali koren
Tehnološku zrelost mrkva dostiže za 90-120 dana
U drugoj godini od sadnje izvodnica do cvetanja
protekne oko 60 dana
Cvetanje je dugo 25-30 dana
Seme je zrelo za oko 120 dana od sadnje
PROIZVODNJA MRKVE
Seje se u proleće, leto i pred zimu
Proizvodi se direktnom setvom semena, a može i iz rasada
ZAHTEV MRKVE PREMA ZEMLJIŠTU
MESTO MRKVE
U PLODOREDU
Dolazi na II mesto
Pogodni predusevi su:
krastavac,
paradajz,
paprika i
praziluk
U kombinovanom
plodoredu
pogodna su
strna žita.
Na isto mesto
dolazi posle 4 godine.
DOBRI PREDUSEVI
DOBRI PREDUSEVI
A
L
E
V
A

N
K
PREDUSEVI?
DOBRI PREDUSEVI
PREDUSEVI?
OBRADA?
OBRADA?
PRED SETVENA OBRADA?
PRED SETVENA OBRADA?
ĐUBRENJE MRKVE
ĐUBRENJE MRKVE
Sa 10 t/ha mrkva iznosi:
34 kg N, 10 kg P
2
O
5
i 50 kg K
2
O
60-200 kg N/ha, 60-240 kg P
2
O
5
i 60-400 kg K
2
O
Brojna istraživanja
u različitim uslovima
upućuju na velike razlike
u potrbnim količinama hraniva
otud se može u literaturi
naći da se mrkva đubri sa:
60-140 kg N, 60-120 kg P
2
O
5
i 60-180 kg K
2
O
U našim uslovima
đubrenju pristupiti
na bazi kontrole
plodnosti zemljišta i
zavisno od toga
mrkva se đubri sa:
U uslovima navodnjavanja:
1/3 N i 1/2-2/3 P i K pod osnovnu obradu
1/3 N i preostala količina P i K predsetveno
1/3 N u prihrani
Bez navodnjavanja:
celokupna količina P i K
Se unosi pod
osnovnu obradu i 1/2 N
preostala 1/2 N
se unosi predsetveno
SETVA MRKVE
U 1 g se nalazi 1000-1500 semenki,
važna biološka vrednost i
zdravstveno stanje,
ali se mora imati u vidu i
tvrda semenjača i
povišen sadržaj
specifičnih eteričnih ulja.
RANA ILI REDOVNA PROLEĆNA SETVA
Moguće je rano u proleće čim se zemljište prosuši
U uslovima bez navodnjavanja
sa setvom treba početi ranije u
proleće-martu i obrnuto.
U uslovima navodnjavanja
na većim površinama za
potrebe prerađivačke industrije
setva je svakih 7-10 dana.
Setva započinje 20 marta i traje do kraja aprila
KASNA SETVA
je u maju i junu,
najkasnije do 10-15 jula- i to
najčešće kao drugi usev
posle ranog graška ili
ranog krompira
PREDZIMSKA SETVA
Kraj oktobra i tokom Novembra.
U mediteranskom područiju
moguća je setva mrkve od
februara do oktobra.
PREDZIMSKA SETVA
Kraj oktobra i tokom novembra
U mediteranskom područiju
moguća je setva mrkve od februara do oktobra
SNEG 27.01.2007.
Mrkva se seje i na gredicama širine 50 ili 100 cm
sa 2; 4; 6 ili 8 redi na gredici
Mrkva se seje na ravnoj površini i na gredicama
Na ravnoj površini setva je na 20-40 X 3-5 cm
ili u 6-to rede pantljike 50 X 20 X 3-5 cm
SETVA 2 REDA NA GREDICI
2 REDA NA GREDICI
6 REDI NA GREDICI
8 REDI NA GREDICI
Setva na gredicama
može biti i u
2, 3 ili 4 dvorede trake
Zavisno od širine
gredice
Savremena tehnologija
podrazumeva gust sklop
600.000-900.000 biljaka/ha
Dubina setve je na
lakšim zemljištima
2,0-2,5 cm,
a na težim zemljištima
1,5-2,0 cm
Posle setve se
preporučuje valjanje
Za jedinicu površine treba obezbediti
1,5-6,0 kg semena/ha,
češće 2,0-2,5 kg/ha.
Setva je sejalicama
Nibex ili Stanhaj
Hibridno seme se pakuje u setvene
jedinice sa 20.000; 50.000 ili 500.000
semenki u setvenoj jedinici
MEĐUREDNA OBRADA
PODRIVANJE
MEĐUREDNA OBRADA
PODRIVANJE
NEGA MRKVE
NAVODNJAVANJE
PRIHRANJIVANJE
MEĐUREDNA
OBRADA
Stroby
Anvil
Rubigan
Sabithane
Karathane
ZAŠTITA MRKVE OD PEPELNICE
PEGAVOST LISTA MOGU IZAZVATI GLJIVE
Cercospora carotae-pege braon do sive boje
Alternaria dauci-pege tamno braon boje do crne
BAKTERIA
Hanthomonas carotae
ŠIRE SE VETROM I VODENIM KAPIMA
PREPARATI NA BAZI Trifloksistrobin-a
ZAŠTITA OD ŠTETOČINA
Mrkvina muva,
Lisne vaši,
Nematode,
Žičari,
Gundelj
Tab. 1. Suzbijanje korova u mrkvi herbicidima
1,5 l/ha
1,5 l/ha
2,0 l/ha
0,8-1,3 /ha
“Liron tečni”
“Afalon”
“Fusilade super”
“Fusilade forte”
Linuron (450 g/l)
Linuron (500 g/kg)
Fluazifop-p-butil (125 g/l)
Fluazifop-p-butil (150 g/l)
Posle nicanja
mrkve
2,0 l/ha
2,0 l/ha
2,0 l/ha
4,0-5,0 l/ha
4,0 l/ha
1,0-1,4 l/ha
2,5 l/ha
“Liron tečni”
“Afalon”
“Afalon tečni”
“Stomp 330 E”
“Lasso”
“Dual Gold 960 EC”
“Racer”
Linuron (450 g/l)
Linuron (500 g/kg)
Linuron (450 g/l)
Pendimetalin (330 g/l)
Alahlor (480 g/l)
Metolahlor (960 g/l)
Flurohloridon (250 g/l)
Posle setve,
a pre nicanja
mrkve
2,0 l/ha “Treflan 48 EC” Trifluralin Pre setve,
uz inkorporaciju
Kg-l/ha Naziv preparata Aktivna materija
Vreme primene
BERBA MRKVE
U ekstezivnoj proizvodnji prinos korena je 25-30 t/ha
U intenzivnoj 40-60 t/ha
SKLADIŠTENJE
BERBA
TRANSPORT
PRANJE
KALIBRIRANJE
PAKOVANJE
PROIZVODNJA SEMENA MRKVE
Dvogodišnji način proizvodnje,
Jednogodišnji način proizvodnje
Prostorna izolacija 1000-1500 m
Sadnja izvodnica 50-70 X 40 cm rano u proleće
Setva za jednogodišnji način 1-15. jula.
Prinos semena 600-1000 kg/ha
PERŠUN-Petroselinum hortense
KORENASTI PERŠUN-varijetet tuberosum
LISNATI PERŠUN-varijetet foliosum
KARAKTERISTIČNOG PRIJATNOG MIRISA I UKUSA
ZADEBLJALI KOREN JE BOGAT
BELANČEVINAMA
SAHAROZOM-246 KJ
VITAMINOM PP
LISTOVI SE ISTIČU POVIŠENIM SADRŽAJEM
PROVITAMINA A i do 19,8 mg/100 g i
VITAMINOM C
ZADEBLJALI KOREN I LISTOVI SU BOGATI
MINERALNIM MATERIJAMA: Fe, K,Ca i P
ETERIČNIM ULJIMA
KORISTI SE ZADEBLJALI KOREN I LIST
U SVEŽEM STANJU KAO DODATAK JELIMA-ZAČIN,
DEHIDRIRAN I DUBOKO ZAMRZNUT
DIVLJI PERŠUN SE I DANAS SREĆE U PLANINAMA OD
ITALIJE DO GRČKE
BIOLOŠKE OSOBINE PERŠUNA
ZAHTEV PERŠUNA PREMA TEMPERATURAMA
SEME PERŠUNA NIČE NA TEMPERATURI OD 2
0
C
OPTIMUM JE OKO 10-15 (20)
0
C I TADA NIČE ZA OKO 20 DANA
ZA FORMIRANJE VEGETATIVNIH ORGANA
OPTIMUM JE 18
0
C
OTPORNIJI JE NA NISKE TEMPERATURE OD MRKVE
MLADE BILJKE PODNOSE MRAZEVE I DO -10
0
C
A U FAZI OBRAZOVANJA ZADEBLJALOG KORENA
I DO -20
0
C
BIOLOŠKE OSOBINE PERŠUNA
ZAHTEV PERŠUNA PREMA SVETLOSTI
PERŠUN JE BILJKA DUGOG DANA
SA POVIŠENIM ZAHTEVIMA PREMA SVETLOSTI
ZAHTEV PERŠUNA PREMA VODI
OTPORNIJI JE NA NEDOSTATAK VODE OD MRKVE,
A NAJVEĆE ZAHTEVE IMA U VREME NICANJA I
INTENZIVNOG RASTA LISNE ROZETE
PA SE ZALIVA SA 30 mm, 3-4 PUTA U VEGETACIJI
PERŠUN DOLAZI NA
II MESTO
U PLODOREDU
LISNATI PERŠUN SE
USPEŠNO GAJI I NA
I MESTU
U PLODOREDU
OBRADA ZEMLJIŠTA
OBRADA ZEMLJIŠTA JE NA
DUBINU OD 25-30 cm U JESEN,
U PROLEĆE-KVALITETNA PREDSETVENA PRIPREMA
SITNO SEME UJEDNAČENO NICANJE
ZAHTEV PERŠUNA PREMA ZEMLJIŠTU
NAJBOLJE PERŠUN USPEVA NA LAKŠIM,
SREDNJE-LAKIM DO SREDNJE TEŠKIM ZEMLJIŠTIMA
NE PODNOSI TEŠKA I KISELA ZEMLJIŠTA
OTIMALNA KISELOST ZEMLJIŠTA JE ph 6-8
ĐUBRENJE PERŠUNA
Sa 10 t/ha peršun iznosi:
30 kg N, 10 kg P
2
O
5
i 40 kg K
2
O
ŠTO JE ZA 4 kg MANJE N
I ZA 10 kg MANJE K
2
0 NEGO KOD MRKVE
NAJČEŠĆE SE ĐUBRI SA:
80-120 kg N, 80-100 kg P
2
O
5
i 100-140 kg K
2
O
LISNATI PERŠUN IMA VEĆE ZAHTEVE
PREMA AZOTU PA SE ZATO UNOSI I DO 140 kg/ha N
NAČIN UNOŠENJA JE KAO KOD MRKVE
STIM DA KOD LISNATOG PERŠUNA TREBA
PLANIRATI VEĆI BROJ PRIHRANA (2-3 PUTA)
POSLE SVAKE KOSIDBE
SETVA PERŠUNA
RANO U PROLEĆE ILI PRED ZIMU NA
DUBINU 2,0-2,5 cm i razmak 20-30 cm između redova ili
U TRAKE 50-60 cm IZMEĐU TRAKA I
IZMEĐU REDOVA 15-30 cm
NAJBOLJA JE SETVA U TAKOZVANE ŠIROKE REDOVE
ŠIRINE 10 cm SA 70-80 BILJAKA/m
2
RAZMAK U REDU JE 5-15 cm
SETVENA NORMA JE 1,5 kg semena/ha s setvom
preciznim sejalicama ili čak do 5 kg semena/ha
NEGA PERŠUNA
IDENTIČNE REDOVNE MERE NEGE ZAŠTITE
OD BOLESTI, ŠTETOČINA I KOROVA KAO
KOD MRKVE
MEĐUREDNA KULTIVACIJA
NAVODNJAVANJE
UBIRANJE PERŠUNA
LISNATI PERŠUN SE KOSI 2-3 PUTA U TOKU VEGETACIJE
KOSI SE NA 2-3 cm IZNAD GLAVE KORENA
KORENASTI SE VADI U SEPTEMBRU I OKTOBRU MESECU
PRINOS LISNATOG PERŠUNA JE 10-15 t/ha
KORENASTOG 25-35-40 t/ha ZADEBLJALOG KORENA i
3-4 t/ha LISTA
MOŽE PREKO ZIME OSTATI U NJIVI, A NAJBOLJE SE ČUVA
U SPREMIŠTIMA
PODRUMIMA
TRAPOVIMA SA MEĐUSLOJEM PESKA
KONTROLISANIM USLOVIMA
PROIZVODNJA SEMENA PERŠUNA
DVOGODIŠNJI NAČIN
JEDNOGODIŠNJI NAČIN
OBAVEZNA JE PROSTORNA IZOLACIJA KAO KOD MRKVE
SETVA JE KRAJEM JULA POČETKOM AVGUSTA
PRI JEDNOGODIŠNJEM NAČINU PROIZVODNJE
SETVA JE NA RASTOJANJE REDOVA 50-80 cm
PRINOS SEMENA PERŠUNA JE OD 800-1.500 kg/ha
PAŠTRNAK-Pastinaca sativa
KORISTI SE ZADEBLJALI KOREN I LIST
KAO VARIVO, ZAČIN, SVEŽ, DEHIDRIRAN I
DUBOKO ZAMRZNUT
SADRŽI UGLJENE HIDRATE-POSEBNO SAHAROZU
BELANČEVINE
IMA NAJVEĆU ENERGETSKU VREDNOST
OD SVIH IZ OVE FAMILIJE 296,6 KJ
OD MINERALNIH MATERIJA BOGAT JE K, Ca,
A LIST SADRŽI VITAMIN C
β-KAROTEN
VISOK SADRŽAJ SPECIFIČNIH ETERIČNIH ULJA
ČAK U DODIRU SA KOŽOM MOŽE IZAZVATI
ALERGISKE PROMENE NA KOŽI
VODI POREKLO OD DIVLJEG PAŠTRNAKA
LOJI SE I DANAS NALAZI U MEDITERANU I U AZIJI
PRE KROMPIRA OVO JE BILA GLAVNA POVRTARSKA
VRSTA U ISHRANI
BIOLOŠKE OSOBINE PAŠTRNAKA
ZAHTEV PAŠTRNAKA PREMA TEMPERATURAMA
SEME PAŠTRNAKA KLIJA I NIČE NA TEMPERATURI OD 1-2
0
C
OPTIMUM JE NA OKO 18
0
C
ZA FORMIRANJE VEGETATIVNIH ORGANA
OPTIMUM JE 18
0
C
ZA CVETANJE OPTIMUM JE 22
0
C
JAROVIZACIJU PROLAZI NA 10-15
0
C I TO U
TOKU 45 DANA
IMA IZRAŽENE ZAHTEVE PREMA SVETLOSTI,
ALI JE NEUTRALAN PREMA DUŽINI DANA
U ODNOSU NA MRKVU BOLJE PODNOSI SUŠU,
ISTOVREMENO VODU VEOMA DOBRO KORISTI
ZAHTEV PAŠTRNAKA PREMA ZEMLJIŠTU
PAŠTRNAK NAJBOLE USPEVA NA STRUKTURNIM
SREDNJE TEŠKIM ZEMLJIŠTIMA ph 6,5
BOLJE PODNOSI TEŠKA VLAŽNA NEGO
LAKA PESKOVITA ZEMLJIŠTA
U PLODOREDU DOLAZI NA II MESTO
NE GAJI SE POSLE KULTURA IZ ISTE FAMILIJE
OSNOVNA OBRADA JE DUBOKA JESENJA NA 30-35 cm
U PROLEĆE PREDSETVENA PRIPREMA
ĐUBRENJE PAŠTRNAKA
Sa 10 t/ha paštrnak iznosi:
40 kg N, 10 kg P
2
O
5
i 60 kg K
2
O
ŠTO JE ZA 6 kg više N
I ZA 10 kg više K
2
0 NEGO KOD MRKVE
NAJČEŠĆE SE ĐUBRI SA:
100-120 kg N, 80-100 kg P
2
O
5
i 120-140 kg K
2
O
POD OSNOVNU OBRADU SE UNOSI ½ NPK
PREDSETVENO ¼, A OSTATAK U PRIHRANI
SETVA PAŠTRNAKA
SETVA JE NA 50-60 x 25-30 x 10-12 cm
4-6 REDNE TRAKE
MOŽE I U REDOVE SETVOM NA 30-40 x 8-10 cm
ŠTO RANIJE U PROLEĆE
DUBINA SETVE JE NA 1,5-2 cm
TREBA POSEJATI 2-6 kg semena/ha i zavisi od?
ČUVANJE I PAKOVANJE PAŠTRNAKA
BERBA PAŠTRNAKA
LAKO PREZIMLJAVA VADI SE U JESEN
PRINOS JE 20-70 t/ha
CELER-Apium graveolens
Apium graveolens var. rapaceum
Apium graveolens var. foliosum ili secalium
Apium graveolens var. dulce
U ISHRANI SE KORISTI ZADEBLJALI KOREN, LIST
I LISNE DRŠKE I TO KAO SALATA, VARIVO, SVEŽ,
DEHIDRIRAN I KAO ZAČIN
ZADEBLJALI KOREN BOGAT JE:
PROTEINIMA
MASTIMA (ENERGETSKA VREDNOST JE 185,7 KJ)
VITAMINIMA C, PROVITAMINOM A
K, Cl, Mg, Ca
SPECIFIČNA ETERIČNA ULJA
CELULOZA
VODI POREKLO OD DIVLJEG CELETRA KOJI JE I
DANAS SAMONIKLA VRSTA U EVROPI, AZIJI, SEVERNOJ
AFRICI
U STAROM EGIPTU CELER JE GAJEN KAO LEK,
ČESTO SE SPOMINJE KAO AFRODIZIJAK
GAJI SE U BAŠTI I NA NJIVI, A KOD NAS NEZAUZIMA
ZNAČAJNE POVRŠINE
BIOLOŠKE OSOBINE CELERA
SLIČAN JE MRKVI, ALI BOLJE PODNOSI NISKE
TEMPERATURE
KLIJA I NIČE NA 3-4
0
C OPTIMUM JE 20
0
C
DOBRO PODNOSI NISKE TEMPERATURE I DO -5
0
C
ZA NORMALAN RAST I RAZVIĆE ZAHTEVA 18-20
0
C
STADIJUM JAROVIZACIJE PROLAZI NA 4-10
0
C
U TOKU 10-25 DANA
ZAHTEVA 70 % OD PVK I R.V.V. 70-80 %
CELER ZAHTEVA BOGATA, PLODNA, STRUKTURNA
DUBOKA ZEMLJIŠTA pH 6,5
CELER NEPODNOSI HLADNA, ZBIJENA ILI LAKA I
RASTRESITA ZEMLJIŠTA
CELER DOLAZI NA
I MESTO
U PLODOREDU ILI NA
II MESTO POSLE
KULTURA OBILNO
ĐUBRENIH STAJNJAKOM
DOBRI PREDUSEVI SU
KUPUSNJAČE
PARADAJZ
CELER JE DOBAR
PREDUSEV ZA
BORANIJU
PASULJ
KUPUSNJAČE
OBRADA ZEMLJIŠTA
U JESEN NA 25-30 cm
ČEŠĆE NA 30-35 cm
NA DUBOKIM
PLODNIM ZEMLJIŠTIMA
U JESEN ZATVARANJE
ZIMSKE BRAZDE
I FINA PROLEĆNA
PREDSETVENA
PRIPREMA
ĐUBRENJE CELERA
SA 10 t CELER IZNOSI:
40 kg N 10 kg P
2
O
5
80 kg K
2
O
PREMA TOME POD OSNOVNU OBRADU U JESEN SE
ZAORAVA 30-50 t/ha STAJNJAKA
PORED TOGA PROSEČNO SE UNOSI
120-140 kg N 90-100 kg P
2
O
5
120-160 kg K
2
O
1/2 PK U JESEN
1/3 PK U PROLEĆE
1/2 N U PROLEĆE
OSTATAK U PRIHRANI
SETVA CELERA
PROIZVODI SE DIREKTNOM SETVOM SEMENA
ČEŠĆE PUTEM RASADA
RANA PROIZVODNJA RASADA JE SA SETVOM
KRAJ FEBRUARA POČETAK MARTA
SREDNJE RANA PROIZVODNJA RASADA JE SA SETVOM U
ZAŠTIĆENOM PROSTORU KRAJ MARTA DO POLOVINE
APRILA
PROIZVODNJA CELERA PREKO RASADA IMA PREDNOST
U OLAKŠANOM SPROVOĐENJU REDOVNIH MERA
NEGE U POČETNIM FAZAMA RASTA I RAZVIĆA
NEMA OPASNOSTI OD PROLASKA STADIJUMA
JAROVIZACIJE JER JE U ZAŠTIĆENOM PROSTORU
TEMPERATURA ZNAČAJNO IZNAD 10
0
C
ZA PROIZVODNJU JEDNOG HEKTARA POTREBNO JE
150-200 g semena
SADNJA RASADA
U FAZI 5-8 DOBRO RAZVIJENIH LISTOVA
VREME SADNJE JE OD POLOVINE MAJA
DO POLOVINE JUNA MESECA
30-50 x 20-30 cm
ČEŠĆE NA 40 x 25-30 cm
7-9 biljaka po m
2
ODNOSNO
70.000-90.000 biljaka/ha
MOŽE I NA:
50-60 x 25-30 x 25-30 cm
R
A
Z
M
A
K

I
Z
M
E
Đ
U

R
E
D
O
V
A
R
A
Z
M
A
K

U

R
E
D
U
CELER REBRAŠ SE SADI NA 30-40 cm IZMEĐU REDA
CELER LIŠĆAR SE SADI NA 12-25 cm
DIREKTNOM SETVOM SEMENA
TREBA OKO 600 g SEMENA/ha
A SETVA JE KRAJEM MARTA
POČETKOM APRILA
CELER IMA VELIKE ZAHTEVE ZA VODOM
ZAHTEVA U TOKU VEGETACIJE
OKO 600 mm, ŠTO ZNAČI DA JE DEFICIT
MINIMUM 200-250 mm
U POJEDINIM GODINAMA ČAK I DO 400 mm
NAVODNJAVA SE SA 25-30 mm SVAKIH 10-12 DANA
MEĐUREDNO KULTIVIRANJE
OKOPAVANJE
ZAŠTITA KAO KOD MRKVE
UBIRANJE CELERA
CELER REBRAŠ SE UBIRA
OD POLOVINE SEPTEMBRA DO KASNE JESENI
PRINOS 15-20 t/ha
KORENASTI CELER
VADI SE OD POČETKA OKTOBRA DO JAČIH MRAZEVA
PRINOS KORENA JE 25-35 t/ha i 10-15 t/ha LISTA
LISNATI CELER-KOSI SE 2-3 PUTA U TOKU VEGETACIJE
PRINOS LISTA JE 10-20 t/ha
PROIZVODNJA SEMENA CELERA
JEDNOGODIŠNJI NAČIN
KLASIČAN DVOGODIŠNJI JE ČEŠĆI
IZVODNICE SE SADE KRAJ MARTA POČETAK APRILA
NA 45 x 35-45 cm ili
60-70 x 35-40 x 30-35
PRINOS SEMENA JE 150-500 kg/ha
CVEKLA-Beta vulgaris ssp. esculenta
NEKADA SE KORISTIO SAMO LIST KAO SALATA I VARIVO
DANAS SE KORISTI LIST ALI I ZADEBLJALI KOREN
MARINIRAN, ZA SPRAVLJANJE SALATA ILI KAO
IZUZETNO KVALITETAN SOK CVEKLE
ZADEBLJALI KOREN JE BOGAT:
UGLJENIM HIDRATIMA-POSEBNO SAHAROZOM
IMA MALO PROTEINA ALI SU ZASTUPLJENE
NAJZNAČAJNIJE AMINO KISELINE
SADRŽI BETANALE ZNAČAJNE ZA SINTEZU
HOLINA U ORGANIZMU ČOVEKA
SADRŽI Fe, K, Mn, Zn
VODI POREKLO OD Beta maritime-RASTE U SREDOZEMLJU
DELOVIMA AZIJE, AFRIKE A IMA JE I KOD NAS
GAJI SE U BAŠTI I NA NJIVI
BIOLOŠKE OSOBINE CVEKLE
UMERENIH JE ZAHTEVA PREMA TEMPERATURI
MINIMALNA TEMPERATURA ZA NICANJE JE 5
0
C
PONIK MOŽE IZDRŽATI MRAZEVE DO -4
0
C
ODRASLE BILJKE I DO -6
0
C
IZVAĐEN Z.K. NEĆE STRADATI NA -2
0
C
OPTIMALNA TEMPERATURA ZA VEGETATIVNI
PORAST IZNOSI 15-23
0
C
ZA GENERATIVNE ORGANE OPTIMUM JE 20-25
0
C
JAROVIZACIJA 5-15
0
C, OPTIMUM JE 10-15
0
C
I DUŽINA DANA 15 SATI
Zahtev cveke prema svetlosti
Cvekla je biljka dugog dana.
Traži intenzivnu svetlost i ne podnosi zasenjavanje
Zahtev cveke za vodom
IMA POVEĆANE ZAHTEVE U POČETNIM FAZAMA
KASNIJE UMERENE, ZAŠTO?
ZAHTEVA REDOVNO ZALIVANJE SA 20-30 mm
POSEBNO KAO DRUGI USEV
ZAHTEV CVEKLE ZA ZEMLJIŠTEM
CVEKLA ZAHTEVA PLODNA, DUBOKA BOGATA
ZEMLJIŠTA ORGANSKOM MATERIJOM
POGODNA SU ALUVIJALNA ZEMLJIŠTA
ČERNOZEM
ph 6,5-7
MESTO CVEKLE
U PLODOREDU
Dolazi na II mesto
POSTRNO SE GAJI POSLE:
GRAŠKA
BORANIJE
STRNINA
NETREBA JE GAJITI POSLE
KUKURUZA I
ŠEĆERNE REPE ?
OBRADA ZEMLJIŠTA
ĐUBRENJE
SA 10 t PRINOSA CVEKLA IZNOSI
50 10 30
Kg K
2
O Kg P
2
O
5
Kg N
100-120 100 80-120
Kg K
2
O Kg P
2
O
5
Kg N
ĐURI SE SA
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE CVEKLE
PROIZVODI SE DIREKTNOM SETVOM SEMENA I IZ RASADA
SETVA JE U PROLEĆE I U LETO-POSTRNO
OPTIMALAN ROK ZA PROLEĆNU SETVU JE
PRVA DEKADA APRILA
LETNJA SETVA-1-15 JULA
SETVA JE U REDOVE NA 40-50 x 8-10 cm
POTREBNO JE 5-6 kg SEMENA/ha
PILIRANO SEME SE SEJE 2-3 kg/ha
NEGA CVEKLE
KULTIVIRANJE
PRIHRANJIVANJE
ZALIVANJE-4-5 UTA SA 25-30 mm TALOGA
ZAŠTITA OD KOROVA-PRE SETVE RONIT
POSLE SETVE A PRE NICANJA
NORTON+VENZAR, DUAL, GOLTIKS
A POSLE OBRAZOVANJA PRVOG PRAVOG
LISTA BETANAL
UBIRAJE CVEKLE
PRINOS 20-30 t/ha
PROIZVODNJA SEMENA CVEKLE
JEDNOGODIŠNJI CIKLUS-SETVA KRAJ JULA
POČETAK AVGUSTA
PO DVOGODIŠNJEM CIKLUSU-
SETVA JE U JUNU-JULU
SADNJA IZVODNICA JE U MARTU NA
50-60 x 40-60 cm I NA 15 cm DUBINE
PRINOS 1.200-1.500 kg/ha SEMENA
ROTKVICA-Raphanus sativus var. radicula
ROTKVICA-Raphanus sativus var. radicula
ZADEBLJALI KOREN JE MALE ENERGETSKE VREDNOSTI- 73,2 KJ
ROTKVICA JE CENJENA I TRAŽENA SALATA U PROLEĆE I U JESEN
BOGAT JE PANTOTENSKOM KISELINOM, VITAMINOM C, VITAMINOM U
MINERALNIM MATERIJAMA-K, Fe, Ca i
JEDINJENJENJIMA NA BAZI SUMPORA
GAJI SE U BAŠTI I ZAŠTIĆENOM PROSTORU
ROTKVICA VODI POREKLO IZ SREDNJE AZIJE
UMERENIH JE ZAHTEVA ZA TOPLOTOM
SEME NIČE NA 2-3ºC,
OPTIMUM ZA NICANJE SEMENA JE 22ºC (20-25
o
C) I TADA NIKNE ZA 4-6 DANA
ZA VEGETATIVNI RAST OPTIMUM JE 16-18ºC
MLADE BILJKE MOGU PODNETI NISKE TEMPERATURE I DO -3ºC
VISOKE TEMPERATURE UZ NEDOSTATAK VODE POGORŠAVAJU KVALITET KORENA
ZAHTEVA PUNO SVETLA KAO BILJKA DUGOG DANA
IMA VELIKE ZAHTEVE ZA VLAŽNOŠĆU ZEMLJIŠTA
VLAGU U ZEMLJIŠTU TREBA ODRŽAVATI NA 80 % PVK
BIOLOŠKE OSOBINE ROTKVICE
IMA IZRAŽENE ZAHTEVE ZA ZEMLJIŠTEM
ZAHTEVA BLAGO KISELU DO NEUTRALNU REAKCIJU-pH 5,2-6,7
U PLODORED DOLAZI NA DRUGO MESTO,
ČEŠĆE SE GAJI KAO PODKULTURA, MEĐUKULTURA ILI NAKNADNA KULTURA
ZAHTEV ROTKVICE ZA ZEMLJIŠTEM
MESTO ROTKVICE U PLODOREDU
OBRADA ZEMLJIŠTA
OSNOVNA OBRADA USLOVLJENA JE VREMENOM PROIZVODNJE
OBRADA JE NA DUBINU DO 30 cm
ĐUBRENJE
SA 10 t PRINOSA ROTKVICA IZNOSI IZ ZEMLJIŠTA
40 15 55
Kg K
2
O Kg P
2
O
5
Kg N
NA OSNOVU KONTROLE PLODNOSTI ZEMLJIŠTA, IZNOŠENJA HRANIVA I PLANIRANOG PRINOSA
ROTKVICA SE NA SREDNJE DO DOBRO OBEZBEĐENIM ZEMLJIŠTIMA ĐUBRI SA
80-100 60-80 60-80
Kg K
2
O Kg P
2
O
5
Kg N
ROTKVICA SE PROIZVODI DIREKTNOM SETVOM SEMENA NA STALNO MESTO
SETVA JE KRAJEM FEBRUARA POČETKOM MARTA (ako to dozvole uslovi)
U TOKU APRILA ZA LETNJU PROIZVODNJU I U
SEPTEMBRU ZA JESENJU PROIZVODNJU
SETVA JE SVAKIH 7-10 DANA
SEJE SE U PANTLIKE I TO NA
50-60 cm IZMEĐU PANTLIKA
10-15 cm IZMEĐU REDOVA U PANTLICI I
3-5 cm U REDU
KONAČAN SKLOP JE NA: 50-60 cm x 10-15 cm x 5-10 cm
DUBINA SETVE JE NA 2 cm
U 1 g SE NALAZI 100-130 (115) SEMENKI, U ZAVISNOSTI OD PRECIZNOSTI SETVE,
PLANIRANOG BROJA BILJAKA I KVALITETA SEMENA (energije klijanja i klijavosti)
POTREBNO JE OKO 15 kg SEMENA PO ha
KULTIVIRANJE
NAVODNJAVANJE-SVAKIH 7-10 DANA SA PO 20-30 mm
ZAŠTITA OD BUVAČA INSEKTICIDIMA KRATKE KARENCE (Decis)
ROTKVICA JE KRATKE VEGETACIJE, SVEGA 30-45 DANA
MERE NEGE
BERBA ROTKVICE
U FAZI OPTIMALNE TEHNOLOŠKE ZRELOSTI
U VEZICE SA PO 5-10 KOMADA
PRINOS ROTKVICE NA OTVORENOM POLJU JE 8-12 t/ha
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU OKO 4 kg/m
2
(40 t/ha)
PROIZVODNJA SEMENA ROTKVICE
SETVA JE U MARTU ili APRILU MESECU NA 40-50 cm x 10 cm
PROSTORNA IZOLACIJA JE NA 2000 m
PRINOS SEMENA JE 500-1000 kg/ha
ROTKVA-Raphanus sativus var. maior
SADRŽI VIŠE PROTEINA I SAHAROZE OD ROTKVICE,
NEŠTO JE VEĆE KALORIČNE VREDNOSTI OD ROTKVICE-117 KJ
ZADEBLJALI KOREN BOGAT JE KOMPLEKSOM VITANINA B i VITAMINOM U
IMA VISOK SADRŽAJ MINERALNIH MATERIJA-K, P, Mg, Ca
KAO I ROTKVICA VODI POREKLO IZ SREDNJE AZIJE
BIOLOŠKE OSOBINE ROTKVE
UMERENIH JE ZAHTEVA ZA TOPLOTOM
SEME ROTKVE NIČE NA 2-3ºC,
OPTIMUM ZA NICANJE SEMENA JE 22ºC I TADA NIKNE ZA 4-6 DANA
ZA VEGETATIVNI RAST OPTIMUM JE 16-18ºC
MLADE BILJKE MOGU PODNETI MRAZEVE I DO -8ºC
ZAHTEVA PUNO SVETLA KAO BILJKA DUGOG DANA
IMA VELIKE ZAHTEVE ZA VLAŽNOŠĆU ZEMLJIŠTA
VLAGU U ZEMLJIŠTU TREBA ODRŽAVATI NA NIVOU OD OKO 80 % PVK
ZAHTEV ROTKVE ZA ZEMLJIŠTEM
U PLODORED DOLAZI NA DRUGO MESTO ili KAO NAKNADNA KULTURA
MESTO ROTKVE U PLODOREDU
ROTKVA ZAHTEVA LAKA DO SREDNJE TEŠKA DUBOKA I PLODNA ZEMLJIŠTA
OBRADA ZEMLJIŠTA
OSNOVNA OBRADA JE U JESEN NA DUBINU OD 25 DO 30 cm
ZA LETNJU SETVU OSNOVNA OBRADA JE PLITKA 20-25 cm
ĐUBRENJE
SA 10 t PRINOSA ROTKVA IZNOSI IZ ZEMLJIŠTA
40 15 50
Kg K
2
O Kg P
2
O
5
Kg N
NA OSNOVU KONTROLE PLODNOSTI ZEMLJIŠTA, IZNOŠENJA HRANIVA I PLANIRANOG PRINOSA
ROTKVICA SE NA SREDNJE DO DOBRO OBEZBEĐENIM ZEMLJIŠTIMA ĐUBRI SA
80-100 80-100 80-100
Kg K
2
O Kg P
2
O
5
Kg N
ROTKVA SE PROIZVODI U BAŠTI I NA NJIVI
DIREKTNOM SETVOM SEMENA NA STALNO MESTO
RANA SETVA JE U MARTA KADA ZA TO DOZVOLE USLOVI
ZA JESENJU POTROŠNJU SETVA ROTKVE JE U JULU I AVGUSTU
NA 30-35 cm x 8-10 cm.
POTREBNO JE OKO 10 kg SEMENA PO ha
SETVA ROTKVE MOŽE BITI I U PANTLIKE NA
50-60 cm x 20-25 cm x 5-10 cm
SVAKIH 7-10 DANA I NA DUBINU OD 2-3 cm
MERE NEGE
2-3 KULTIVIRANJA
3-4 PUTA SE ZALIVA SA OKO 30 mm
BERBA ROTKVE
BERBA JE TOKOM JUNA I JULA MESECA, A IZ LETNJE SETVE TOKOM OKTOBRA
PRINOS JE 20-25 t/ha
PROIZVODNJA SEMENA ROTKVE
PROIZVODI SE NA JEDNOGODIŠNJI I DVOGODIŠNJI NAČIN
ZA JEDNOGODIŠNJI CIKLUS SETVA JE U SEPTEMBRU,
A ZA DVOGODIŠNJI CIKLUS ZA DALJU REPRODUKCIJU SE KORISTE
IZVODNICE IZ LETNJE SETVE
SADNJA IZVODNICA JE TOKOM MARTA MESECA
NA 80 x 40 cm
PRINOS SEMENA JE 500-700 kg/ha