You are on page 1of 15

PREDAVANJE 8 (PROF. D.

KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)


1
ELEKTROMAGNETIZAM
1. Uvod
Magnetske pojave u svom najosnovnijem vidu bile su poznate jo u antikoj Grkoj, kada je
zapaeno da komadi gvozdene rude magnetita (Fe
3
O
4
) privlae sitnije komadie gvoa. Mehanike
sile usled kojih nastaje to privlaenje nazvane su magnetskim silama, verovatno po maloazijskom
gradu Magneziji (dananja Maniza), u ijoj su blizini bila nalazita te rude. Komadi magnetita pred-
stavljaju prirodne magnete, a pojave praene magnetskim silama zovu se magnetske pojave. Kasni-
je je primeeno da kada se predmeti od gvoa nau u blizini prirodnih magneta i sami postaju
magneti, poto se spontano namagnetiu. Tako dobijeni magneti zovu se vetaki magneti. I kod
prirodnih i kod vetakih magneta postoje dve zone u ijoj blizini je najizraenije dejstvo magnet-
skih sila. Te zone zovu se polovi magneta. Osobinu privlaenja magneti ne ispoljavaju samo prema
gvou i njegovim legurama, ve i prema kobaltu i niklu. Magnet u obliku tanke horizontalno po-
stavljene ipke ili igle obeene o tanku nit tako da se moe obrtati oko vertikalne ose, uvek zauzima
pravac sever-jug. Pol magneta okrenut ka severu zove se severni (N) (N"North"), a pol okrenut
ka jugu, zove se juni pol magneta (S) (S "South"). Interesantno da je sve do Viljema Dilberta
meu istraivaima vladalo uverenje da se magnetska igla postavlja u pravcu sever-jug pod utica-
jem zvezde Severnjae, a ne prirodnog magnetskog polja Zemlje. Slinost meusobnog mehanikog
dejstva naelektrisanja i magnetskih polova dala je povod za istovetan pristup u analizi elektrinih i
magnetskih pojava. Usled toga je stvorena predstava o magnetskoj masi kao specifinom fizikom
agensu rasporeenom na krajevima magneta, koji je smatran uzronikom magnetskih dejstava.
Takoe, konvencionalno je usvojeno i da je magnetska masa oko severnog pola pozitivna, a ona
oko junog negativna. U to vreme nije se jo nasluivalo postojanje dublje veza izmeu elektrinih i
magnetskih pojava.
injenica da se raznoimeni polovi magneta privlae, a istoimeni odbijaju navela je istraivae
na pokuaj da seenjem magneta razdvoje magnetske polove, kao to se, recimo, odgovarajuim po-
stupcima mogu razdvojiti raznorodna naelektrisanja. Meutim, rezultati svih tih pokuaja pokazali
su da se seenjem magneta uvek dobijaju magneti sa oba pola. Ta injenica, kao i osobina magneta
da deluju samo na pokretna naelektrisanja, utemeljila je do poetka 19. veka stav da izmeu elek-
trinih i magnetskih pojava ne postoji veza. I pored toga, nauka o magnetizmu se dugo oslanjala na
ve steena znanja o elektrinim pojavama. Prvi kvantitativan zakljuak o delovanju magnetskih si-
la izveo je Kulon 1785. godine, iste godine kada je otkrio i zakon o meusobnom dejstvu naelektri-
sanih tela. Eksperimentiui sa dva dugaka magneta u obliku tapa i pretpostavljajui da su polovi
magneta locirani na krajevima tih tapova, on je doao do zakljuka da je intenzitet magnetske sile
obrnuto proporcionalan kvadratu rastojanja izmeu polova, a direktno proizvodu "magnetskih ma-
sa" polova, koje mogu biti istog ili razliitog znaka. Naalost, u prirodi nije dokazano postojanje
izolovanih magnetskih polova (tj. magnetskih masa), tako da je uspena analogija izmeu elektri-
nih i magnetskih pojava bila propraena i nizom fiziki neutemeljenih definicija i pojmova.
Moda je najvanije otkrie u istoriji magnetizma uinio 1820. godine danski fiziar Hans
Kristijan Ersted (1777-1851). To otkrie opisano je udbeniku (videti odeljak 3.4 poglavlja pod
naslovom "ELEKTROKINETIKA" i videti fusnotu
)
na str. 271).
Ubrzo posle Erstedovog otkria, niz sjajnih fiziara uspeo je da u vrlo kratkom roku otkrije
osnovne zakone magnetizma i njegovu blisku povezanost sa elektrinom strujom. Francuski fiziar
Amper |Andr Marie Ampre (1775-1836)|, fascinantnom intuicijom i izvanrednim eksperimentima
pronaao je zakon o magnetskoj sili izmeu dva strujna elementa (za definiciju strujnog elementa
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
2
videti str. 164 u udbeniku, ili na str. 1 u PREDAVANJU 4) tj. zakon o sili meusobnog dejstva dva
delia kvazilineinih strujnih provodnika u vakuumu. Taj zakon vrlo priblino vai i kada se strujni
elementi nalaze u vazduhu. Godine 1820. Amper je otkrio, ne samo postojanje elektromagnetskih
sila izmeu provodnika sa strujom, ve je i dokazao slinost u pogledu magnetskih osobina izmeu
solenoidnog namotaja sa vremenski konstantnom strujom i cilindrinog magnetskog tapa slinih
dimenzija. Takoe, pokazao je i da dva "solenoidna tapa" sa strujnim navojcima, meusobno uvek
deluju mehanikim silama na slian nain kao i dva prva magnetska tapa. tavie, Amper je poka-
zao i da se svaki slobodno obeen strujni navojak (ili elektrina kontura), u magnetskom polju po-
naa kao magnetska igla. Podstaknut tim zapaanjima (a ne poznajui atomsku teoriju), Amper je
postavio vrlo smelu hipotezu za to vreme o postojanju veoma malih -struja unutar stalnih, odnosno
permanentnih magneta, koje je oznaio kao prve uzronike svih magnetskih pojava. Istina, tada je
bilo dosta potekoa sa usvajanjem pomenute hipoteze, poto ona nije na zadovoljavajui nain ob-
jasnila mehanizam permanentnog odravanja -struja bez utroka energije. U dananje vreme po-
stojanje Amperovih -struja vie se uopte ne dovodi u pitanje, jer zna se da one potiu od orbital-
nog kretanja i spina elektrona, kao i spina jezgra u atomima supstancije.
Amperovi zemljaci i savremenici Bio [Jean-Baptiste Biot (1774-1862)], Savar |Flix Savart
(1791-1841)| i Laplas [Pierre-Simon Laplace (1749-1827)], formulisali su matematiki izraz za
magnetsku indukciju kao vektorsku veliinu koja opisuje (definie) magnetsko polje. Britanski fizi-
ar i eksperimentator Majkl Faradej [Michael Faraday (1791-1867)] 1831. godine otkrio je zakon
elektromagnetske indukcije (str. 8, PREDAVANJE 6) i pojavu da je vremenski promenljivo magnetsko
polje uvek praeno vremenski promenljivim elektrinim poljem. Profesor fizike sa Univerziteta u
Petrogradu Lenc prvi je dao praktino pravilo za odreivanje smera struje povezane sa elektromag-
netskom indukcijom (videti Lencov zakon, ili Lencovo pravilo str. 11-12, PREDAVANJE 6).
Svi pomenuti briljantni istraivai nepobitno su dokazali postojanje veze izmeu elektrinih i
magnetskih pojava, ali je, ipak, tek atomska teorija omoguila da se shvate i mehanizmi te veze.
Elektrino i magnetsko polje u tolikoj meri su meusobno povezani da se s pravom moe govoriti o
jedinstvenom elektromagnetskom polju, a elektrostatiko i vremenski konstantno magnetsko polje
samo su njegovi specijalni sluajevi.
Elektrine i magnetske pojave potiu od elementarnih naelektrisanih estica. Jedina razlika
izmeu njih je u tome to se elektrini efekti javljaju i dok estice miruju, a magnetski samo
kada se one kreu u odnosu na posmatraa. Magnetske sile izmeu permanentnih magneta su
rezultante sile koje nastaju usled meusobnog dejstva elementarnih, naelektrisanih estica
koje se kreu u atomima (elektroni). Dakle, kao jedini uzrok nastanka magnetskog polja moe
se oznaiti makro- i mikroskopsko kretanje naelektrisanja, ukljuujii spin elektrona u atomu.
Kulonova sila meusobnog dejstva dva mala naelektrisana metalna tela u miru moe se di-
rektno meriti pomou torzione vage. Meutim, sila meusobnog dejstva dva mala pokretna
naelektrisana tela ne moe se direktno izmeriti, ve samo posredno i to kod dobrih provod-
nika. Naime, kod takvih provodnika za odravanje struje potrebno je relativno slabo elektri-
no polje, pa zbog toga na njihovim povrima praktino nema ni elektrinog polja ni naelektri-
sanja. Usled toga, sila meusobnog dejstva dva dobra strujna provodnika ima magnetski, a
ne elektrini karakter. Rezultantna magnetska sila u tom sluaju predstavlja makroskopski
statistiki izraz meusobnih dejstava svih elementarnih naelektrisanja u kretanju.
Jednostavnim eksperimentom sa dva permanentna magneta moe se uoiti njihovo meusob-
no dejstvo na daljinu zbog postojanja magnetskog polja u fizikom prostoru u kojem se magneti
nalaze; moe se, takoe, zapaziti i poveavanje intenziteta magnetske sile sa smanjivanjem rastoja-
nja izmeu magneta; pored toga, karakter magnetskih sila moe biti i privlaan i odbojan, zavisno
od meusobnog poloaja magneta. Te sile su obino znatno veeg intenziteta od elektrinih i kao
takve sreu se kod galvanometara, instrumenata sa kretnim kalemovima i kod elektromotora.
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
3
Izuavanje magnetskih pojava poinje obino od magnetske sile izmeu dva kvazilineina strujna
provodnika u vakuumu, ili jo preciznije, od elementarne magnetske sile izmeu strujnih elemenata
tih provodnika. Matematiki izraz za elementarnu magnetsku silu kao vektor, znatno je sloenijeg
oblika od Kulonovog zakona i on vai ne samo u vakuumu, ve veoma priblino i u drugimnefero-
magnetskimi sredinama (to su sredine gde nema gvoa, kobalta, nikla i njihovih legura).
Amperov zakon za magnetsku silu (koji je plod iste intuicije), pandan je Kulonovom zakonu.
Strujni element je pandan punktualnom naelektrisanju, a magnetski moment strujne konture je pan-
dan elektrinom momentu dipola u vakuumu. Videli smo da se ponaanje supstancije u elektrinom
polju moe opisati preko mnotva dipola u vakuumu, a ponaanje supstancije u magnetskom polju
moe opisati skupom elektrinih -kontura u vakuumu okarakterisanih magnetskim momentima.
Dakle, elektrina struja i magnetsko polje nerazdruivo su povezani.
2. Amperovzakonzamagnetskusiluizmeustrujnihelemenatauvakuumu
Posmatrajmo dve tanke (kvazilineine) strujne konture u vakuumu: C
1
sa vremenski konstant-
nom strujom I
1
i C
2
sa vremenski konstantnom strujom I
2
, koje se nalaze u proizvoljnom meusob-
nom poloaju prikazanom na sl. 1a. Naravno, za odravanje struja u tim konturama moraju biti pri-
kljueni i elektrini izvori. Ako su elektrine otpornosti ovih kontura male, to e za odravanje stru-
je u njima biti dovoljno malo elektrino polje, te na povrima provodnika nee biti naelektrisanja.
Usled toga e i sila kojom jedna strujna kontura deluje na drugu biti isto magnetskog karaktera, a
ona se za bilo kakav oblik i i bilo koji meusobni poloaj kontura uvek moe izmeriti.

0
C
1
C
2
r
I
2
I
1
dl
2
dl
1
(a)
r
dl
2
dl
1
r
2
v
1
v
dQ
2
dQ
1
(b)

0
Sl. 1
Meutim, ako je potrebno izraunati magnetsku silu meusobnog dejstva dve strujne konture,
primenjuje se diferencijalno-integralni metod: prvo se svaka kontura predstavi preko svojih nado-
vezanih strujnih elemenata I
1
dl
1
i I
2
dl
2
, zatim se odrede sve elementarne magnetske sile meusob-
nog dejstva tih elemenata i konano se izvri vektorska integracija dobijenih elementarnih sila kako
bi se odredila rezultantna magnetska sila meusobnog dejstva tih strujnih kontura. Poto, naalost,
izolovani strujni elementi fiziki ne postoje, to se ni elementarne magnetske sile ne mogu izmeriti.
Umesto toga ide se sledeim putem: (a) na osnovu merenja makroskopskih sila za razliite sluaje-
ve strujnih kontura moe se doi do ideje kako bi trebalo da izgleda izraz za silu izmeu strujnih
elemenata, (2) zatim se koristei taj izraz u novim primerima izraunavaju rezultantne sile i (3) tako
dobijeni rezultati potom se eksperimentalno verifikuju. I tako, primenjujui korake (1)(3) utvreno
je da se u svim sluajevima strujnih kontura u vakuumu dobija taan izraz za rezultantnu makro-
skopsku magnetsku silu ako se pretpostavi da su elementarne magnetske sile dF
12
kojom strujni ele-
ment I
1
dl
1
deluje na element I
2
dl
2
i dF
21
kojom strujni element I
2
dl
2
deluje na element I
1
dl
1
slede-
eg oblika:
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
4
d
d (d )
d
d (d )
, F
l l r
F
l l r
r
12
0 1 2 2 1
3
21
0 1 2 1 2
3
4 4
=

. =

=

t

t
I I
r
I I
r
r | |, (*)
gde je
0
=4t10
-7
[N/A
2
] ili [H/m] ("H"-jedinica za induktivnost) tana vrednost za magnetsku
permeabilnost vakuuma (a veoma priblino i vazduha), rvektor poloaja strujnog elementa I
2
dl
2
u
odnosu na strujni element I
1
dl
1
, a -r vektor poloaja strujnog elementa I
1
dl
1
u odnosu na strujni
element I
2
dl
2
. Izraz (*) zove se Amperov zakon za magnetsku silu izmeu strujnih elemenata u va-
kuumu, uprkos tome to on ne zadovoljava zakon akcije i reakcije kao originalan izraz formulisan
od strane smog Ampera s obzirom na to da je:
d d F F
12 21
+ = 0 Zakon akcije i reakcije za strujne elemente
b g

d (d ) -d (d ) l l r l l r
2 1 1 2
= 0
d (d ) - (d d ) - d (d ) (d d ) tj. , d (d ) -d (d ) , ili l l r r l l l l r r l l l l r l l r
1 2 1 2 2 1 1 2 1 2 2 1
+ = = 0 0 ,
r l l = (d d )
1 2
0 Ekvivalentan oblik zakona akcije i reakcije za strujne elemente. (**)
U pogledu generisanja elementarne magnetske sile strujni element I
1
dl
1
=I
1
v
1
dt=dQ
1
v
1
ekvivalen-
tan je naelektrisanju dQ
1
=I
1
dt koje bi se u nekom trenutku nalo na istom mestu gde i taj element, a
brzina naelektrisanja v
1
=dl
1
/dt tada bi imala pravac i smer elementa (sl. 1b). Ponavljamo da se
strujni elementi orijentiu uvek u referentnom smeru struje provodnika, bez obzira na njenu vre-
mensku varijaciju. Poto isto vai i za strujni element I
2
dl
2
, zakljuujemo da se problem uzajamnog
dejstva dva strujna elementa u sutini svodi na problem meusobnog dejstva dva naelektrisanja koja
se kreu u odnosu na posmatraa. Drugim reima, to je problem meusobnog dejstva tri tela: dva
naelektrisanja i vremenski promenljivog elektrinog polja sa njegovim inercijalnim svojstvima us-
led konane brzine prostiranja i promene gustine energije u razliitim takama tog polja. Prema to-
me, logino je i oekivati da u optem sluaju za elementarnu silu meusobnog dejstva strujnih ele-
menata ne vai zakon akcije i reakcije. Naravno, iz relacije (**) vidimo da u specijalnom sluaju
kada su posmatrani strujni elementi kolinearni, zakon akcije i reakcije vai.
Uloga Amperovog zakona u magnetizmu (*) ista je kao i uloga Kulonovog u elektrostatici.
Poto izolovani strujni elementi ne postoje, to se ni Amperov zakon ne moe direktno proveriti, ali
se njegov intuitivno pretpostavljeni oblik moe iskoristiti kao sredstvo da bi se dolo do rezultata o
meusobnom makroskopskom dejstvu dve strujne konture u vakuumu. Celokupno eksperimentalno
iskustvo pokazuje da magnetske sile meusobnog dejstva takvih kontura uvek zadovoljavaju zakon
akcije i reakcije. Naravno, injenica da taj zakon ne vai za fiziki nepostojee strujne elemente, ne
bi trebalo da udi.
Sledei primer pokazuje nam da se magnetske sile, a pogotovo one velikog intenziteta, mogu
znatno efikasnije generisati od Kulonovih istog intenziteta. Jer, u tim sluajevima elektrostatiko
polje u pojedinim takama, kao i u delovima prostora, obino postane toliko velikog intenziteta da
jo pre pojave Kulonove sile eljenog intenziteta nastupi elektrini proboj dielektrika.
Primer 1: Dva kolinearna "strujna ele-
menta" 1 i 2 duine
5 [cm] =
sa istim
strujama od po I=50 [A] nalaze u vazdu-
hu na rastojanju a=1 [m] (sl. 2). Da li se
ista privlana sila sa kojom ovi elementi
meusobno deluju moe ostvariti i sa dve
metalne sfere poluprenika R=0,5 [cm],
koje se nalaze u vazduhu na rastojanju a
i naelektrisane su raznoimenim koliina-
ma elektriciteta Q ?
~
0
a
I I
2R 2R
~ c
0
Q -Q
F
21
F
12
1 2

Sl. 2
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
5
Kako su strujni elementi kolinearni i a << , to je prema Amperovom zakonu (*) privlana
magnetska sila izmeu njih intenziteta, F=|F
12
|=|F
21
| ~ [
0
/(4t)](I /a)
2
=0,625 [N]. Privlana
Kulonova sila istog intenziteta moe se ostvariti sa dve metalne sfere u vazduhu, poluprenika R (R
<< a) ako se ove raznorodno naelektriu koliinama elektriciteta Q sa modulom |Q|=a(4tc
0
F)
1/2
~
~ 8,34 [nC] (c
0
~ 10
-9
/36t [F/m]). Tada e intenzitet elektrinog polja E
0
u vazduhu na povrima tih
sfera biti priblino jednak:
2 2
0
2 2
0 0
kV
30
cm 4 4
| Q| | Q| a F a
E
R | Q| R R a
| | | | (
= = = ~
| |
(
t c t c
\ . \ .
,
to pokazuje da se privlana sila F uopte i ne moe ostvariti pomou ovih naelektrisanih sfera, jer
elektrino polje u vazduhu na povrima sfera prevazilazi elektrinu vrstou vazduha, zbog ega do-
lazi do njegovog elektrinog proboja. Sa druge strane, udvostruavanjem intenziteta struje elemena-
ta (I=100 [A]) i njihovim smetanjem u sredinu magnetske permeabilnosti =10
4

0
, dobija se pri-
vlana magnetska sila izmeu strujnih elemenata intenziteta od oko 25 [mN]. Usnopljavanjem pro-
vodnika, a time i strujnih elemenata, intenzitet magnetske sile i dalje se moe uveavati. Iz prethod-
nog zakljuujemo da se promenom intenziteta struje i permeabilnosti sredine, u optem sluaju mo-
gu daleko lake ostvariti magnetske sile odreenog (pa i velikog) intenziteta, nego kada se koriste
elektrostatiki postupci. Zato se danas elektrostatike (Kulonove) sile preteno koriste kod elektron-
ske merne instrumentacije, a magnetske kod analogne merne instrumentacije, u deflekcionim siste-
mima katodnih cevi TV prijemnika i panel pokazivaima, kod elektromotora itd.
U narednom razmatranju zadraemo se i dalje na magnetskim poljima u vakuumu, a za struje
elektrinih kontura usvojiemo da su vremenski konstantne i/ili sporo promenljive. Rezultati koji se
budu dobili sa velikom tanou bie direktno primenjivi, ne samo za vakuum kao sredinu, ve i
kod dijamagnetika i paramagnetika
&)
. Meutim, kod feromagnetika ti rezultati nee biti primenjivi
u direktnom obliku, pa e njihovo ponaanje u magnetskom polju morati da se posebno proui.
3. Vektor magnetskeindukcije. Bio-Savarovzakoni njegovaprimena
Strujni elementi u Amperovom zakonu za magnetsku silu (*) nalaze se u vakuumu. S obzirom
da ljudskom ulnom iskustvu i pojmanju nije prihvatljivo da moe postojati bilo kakvo meusobno
dejstvo strujnih elemenata bez "vidljivog" fizikog posrednika, to se upravo magnetskom polju kao
objektivnoj fizikoj realnosti pridaje uloga tog posrednika u posmatranom dejstvu. Dakle, ak i u
vakuumu kao fiziki linearnoj sredini smatraemo da elementarna magnetska sila dF
12
nastaje usled
dejstva magnetskog polja struje I
1
linijskog elementa dl
1
konture C
1
na strujni element I
2
dl
2
; a
da elementarna sila dF
21
nastaje usled dejstva magnetskog polja struje I
2
linijskog elementa dl
2
konture C
2
na strujni element I
1
dl
1
. Na osnovu toga, a u cilju definisanja vektorske funkcije koja
karakterizuje magnetsko polje u vakuumu, relaciju (*) pogodno je napisati u sledeem obliku:
0 0 1 1 2 2
12 2 2 21 1 1
3 3
d d ( )
d d d d .
4 4
I I
I I
r r

| | (
= . =
|
(
t t
\ .
l r l r
F l F l (***)
&)
Relativna magnetska permeabilnost dijamagnetika je
r
:=/
0
1 ( manje, ali priblino jednako). U takve sup-
stancije spadaju, npr. Ag, Cu, Zn, Bi, grafit, voda itd. Relativna magnetska permeabilnost paramagnetika je
r
1 (
vee, ali priblino jednako). U takve supstancije spadaju, npr. Pt, Al, O
2
, vazduh itd. U feromagnetike spadaju Fe,
Co i Ni zajedno sa svojim legurama, kao i dve retke zemlje: gadolinjum (Gd) i disprozijum (Dy) koje nemaju primenu
u savremenoj elektrotehnici. Uobiajeno je da se za dija- i paramagnetike kae da su supstancije linearne u magnetskom
pogledu, a da su feromagnetici nelinearni u tom pogledu.
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
6
Iz prethodne relacije vidi se da elementarna magnetska sila dF
12
, koja deluje na strujni ele-
ment I
2
dl
2
, zavisi samo od tog elementa i njegovog poloaja u odnosu na strujni element I
1
dl
1
. Na
slian nain i elementarna magnetska sila dF
21
, koja deluje na strujni element I
1
dl
1
, zavisi samo od
tog elementa i njegovog poloaja u odnosu na strujni element I
2
dl
2
. Na osnovu prethodnog mogue
je uvesti jedinstvenu vektorsku veliinu B koja karakterie magnetsko polje i koja se zove vektor
magnetske indukcije, a u literaturi jo i vektor gustine magnetskog fluksa. Od 1956. godine jedinica
za jainu, ili intenzitet B=|B| magnetske indukcije nosi naziv Tesla ([T]) po genijalnom pronalazau
Nikoli Tesli (1856-1943).
Zamiljene orijentisane linije u magnetskom polju sa osobinom da je u svakoj njihovoj taki
pravac vektora B tangencijalan na liniju koja prolazi kroz tu taku i koje su orijentisane na
isti nain kao i B, zovu se linije magnetske indukcije, ili linije magnetskog polja. Skup svih tih
linija obrazuje spektar ili sliku polja, a njegov intenzitet u nekoj taki srazmeran je (povrin-
skoj) gustini linija u toj taki. Poto je vektor magnetske indukcije B jednoznana vektorska
funkcija koordinata taaka, to sledi da se linije magnetske indukcije ne mogu presecati.
Na osnovu relacije (***) (videti i sl. 1a) sada je mogue na sledei nain definisati vektore
elementarnih indukcija dB
1
i dB
2
magnetskih polja koje na mestima gde su locirani strujni elementi
I
1
dl
1
i I
2
dl
2
stvaraju strujni elementi I
2
dl
2
i I
1
dl
1
, respektivno:
0 0 2 2 1 1
1 2 12 2 2 2 21 1 1 1
3 3
d (- ) d
d : , d : d d d , d d d
4 4
I I
I I
r r

= = = =
t t
l r l r
B B F l B F l B .
r
X

0
dl
I

o
dB
(a)
I
dl
X

0
C
r
(b)
Sl. 3
Iz prethodne relacije sledi da se u optem sluaju vektor elementarne indukcije dB magnetskog po-
lja koje u bilo kojoj taki X (sl. 3a) stvara strujni element proizvoljne strujne konture C (sl. 3b) sa
vremenski konstantnom ili sa sporopromenljivom strujom I, moe odrediti iz sledee relacije:
0
3
d
d
4
I
r

=
t
l r
B ;
0
2
d sin
d d d (d )
4
I l
B , l | |, ,
r
o
(
= = o =
(
t

l l r , (#)
odakle je jasno da je pravac vektora B u taki X normalan na ravan vektora r i dl. Veliina ugla
o na sl. 3a oznaenog strelicom, nije algebarska, jer strelica oznaava smo da je smer vektora B
povezan sa vektorima dl i r po pravilu desne zavojnice. To znai da je vektor B orijentisan u smeru
napredovanja te zavojnice kada se ona okree u smeru koji najkraim putem dovodi do poklapanja
vektora dl i r (tj. drugim reima, kada se dl okree u smeru orijentacije ugla o). U sluaju na sl. 3a
vektor elementarne indukcije dB usmeren je kao odlazea strela (" ") kada je I > 0, a kao dolazea
("") kada je I < 0. Zbog toga se za smer vektora dB odreen na ovaj nain kae da je algebarski,
to znai da je dB zaista orijentisano kao na sl. 3a kada je I > 0, a u suprotnom smeru kada je I < 0.
Izraz (#) za vektor magnetske indukcije dB strujnog elementa zove se Bio-Savarov zakon.
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
7
Magnetska indukcija B koju u taki X stvara strujna kontura C u vakuumu (sl. 3b) moe se
odrediti vektorskom integracijom indukcija pojedinih strujnih elemenata te konture:
o o
0 0
3 2
d d sin
(1 ) ( ); (2 )
4 4
C C
I I l
C B
r r
o
= =
t t
} }
l r
B

,
pri emu su u sluaju (1
o
) oblik konture i poloaj take X proizvoljni, dok su u sluaju (2
o
) kontura i
taka u istoj ravni. U sluaju (2
o
) vektor rezultantne magnetske indukcije B u taki X je normalan na
ravan crtea (videti sl. 3b), a njegov algebarski intenzitet B raunat u smeru ka crteu (ili od njega),
moe imati pozitivan ili negativan predznak.
U praksi se red veliine intenziteta vektora magnetske indukcije kree u vrlo irokim granica-
ma. Horizontalna i vertikalna komponenta vektora indukcije prirodnog magnetskog polja Zemlje na
teritoriji Srbije iznose B
h
~ 20 [T] i B
v
~ 35 [T], respektivno. Intenzitet magnetske indukcije u
okolini strujnih provodnika u vazduhu kree se od 1 [T] do 10 [mT], a u feromagnetskim jezgrima
i vazdunim procepima elektrinih maina on je u opsegu 0,1-1 [T]. Najvei intenzitet magnetske
indukcije u dananje vreme ostvaren je pomou elektromagneta i iznosi par desetina [T], a jo vei
intenziteti (30 [T]) mogu se realizovati sa tzv. superprovodnim magnetima.
Sada emo se baviti odreivanjem raspodele indukcije B magnetskog polja u vakuumu, koje
stvaraju kvazilineine strujne konture proizvoljnog oblika. Vakuum je linearna sredina u fizikom
pogledu, pa u njemu vai princip superpozicije. Strujna kontura proizvoljnog oblika moe se uvek
dekomponovati u konaan broj linijskih (ili dunih) i lunih segmenata ili sekcija, pa se indukcija B
u bilo kojoj taki magnetskog polja, u optem sluaju dobija vektorskom integracijom indukcija ko-
je u toj taki stvaraju strujni linijski i strujni luni segmenti konture ponaosob, odnosno indukcija
koje stvaraju "strujne dui" i "strujni lukovi". Zato je potrebno da se prvo odrede opti izrazi za ras-
podelu indukcije magnetskog polja usamljene "strujne dui" i usamljenog "strujnog luka", naravno,
uvek imajui u vidu da takvi strujni elementi fiziki ne mogu da egzistiraju izolovano.
(a) Magnetskaindukcija"strujnedui"
Na sl. 4a prikazana je "strujna du" u vakuumu sa vremenski konstantnom ili vremenski sporo
promenljivom strujom I. Odredimo pravac, smer i intenzitet vektora indukcije u proizvoljnoj taki X
izvan prave odreene datom dui. Usvojimo da "strujna du" i taka X lee u ravni crtea i da su za
bilo koji njihov meusobni poloaj veliine uglova u
1
i u
2
pozitivne, a uglova o
1
i o
2
algebarske.
Veliine uglova o
1
i o
2
smatraju se negativnim kada se ovi nanose ispod normale d (tj. u smeru
suprotnom od struje I), a pozitivnim kada se ti uglovi nanose iznad normale d (tj. u smeru struje I).
Neka je ijedinini vektor x-ose.
Sl. 4
Referentni smer
struje I
Orijentacija linija
magnetske indukcije
D
e
s
n
a
r
u
k
a
I
0

1
d
2
d
3
d
1
B
2
B
3
B
Linije magnetske indukcije orijentisane
su u smeru vezanom po pravilu desne
zavojnice sa algebarskim smerom struje I
Kru`nice
Neograni~en, prav, kvazilinei~ni
strujni provodnik u vakuumu
(b)

1
0 o <
2
0 o >
d , B B
I
d
x-osa
0
X
1
0 u >
2
0 u >
u
dx i
x
0

(a)
r
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
8
Prema geometrijskim odnosima na sl. 4a i Bio-Savarovom zakonu (#) dobija se sledee:
1 1 1 1 1 1 1
0 0, cos cos sin
2 2
, ,
t t
| |
u > o < u o = u = + o = o
|
\ .
,
2 2 2 2 2 2 2
0 0, cos cos sin
2 2
, ,
t t
| |
u > o > u = o + u = + o = o
|
\ .
,
1
2
ctg ctg , d d
sin sin
d d
r , x d d x = ~ u u = u
u u
,
0 0 0
3 2
d d sin
d , , d sin d
4 4 4
I I I x x
r | | B
d r r
u
= = = = u u
t t t
i r
B r dB, B (i, r),
( ) ( )
2
1
0 0 0
1 2 2 1
sin d cos -cos sin -sin
4 4 4
I I I
B
d d d
u
u

= u u = u u = o o
t t t
}
. (&)
Kada u specijalnom sluaju "strujna du" prerasta u neogranien, prav, kvazilineian strujni
provodnik, tada u
1
0, a u
2
t, odnosno o
1
-t/2, a o
2
t/2, tako da se iz prethodne relacije
za B odmah dobija Bio-Savarov zakon u obliku do kojeg su ovi istraivai doli eksperimentalno:
0
2
I
B
d

=
t
Eksperimentalni oblik Bio-Savarovog zakona. (##)
Zbog aksijalne simetrije posmatranog sistema, bez obzira na to da li se radi o "strujnoj dui" ili o
neogranienom pravolinijskom strujnom provodniku, zakljuuje se da spektar magnetskog polja u
datom sluaju mora biti aksijalno simetrinog karaktera.
Za prav, kvazilineian i neogranien provodnik, iz relacije (##) "zakljuuje" se da B kada d 0.
Meutim, kako jedna fizika veliina nikada ne moe dostii beskonano veliku vrednost, to sledi da
Bio-Savarov zakon vai za take u magnetskom polju koje lee izvan provodnika, poevi od sme
njegove granine povri. Neto docnije pokazaemo (videti primer 9 na str. 26, ibid) da na osnovu
Amperovog zakona o cirkulaciji vektora magnetske indukcije B (videti na str. 25, ibid.) sledi: (1) da je
intenzitet magnetske indukcije ravan nuli u takama na osi (ne)ogranienog, pravog provodnika, kru-
nog poprenog preseka, (2) da taj intenzitet linearno raste sa udaljenou taaka od ose provodnika,
sve do njegove granine povri, (3) da Bio-Savarov zakon u obliku (##) vai u takama izvan provod-
nika, ukljuujui i one na samoj graninoj povri i (4) da su kod takvih provodnika linije magnetske
indukcije koncentri ne krunice, kako unutar provodnika, tako i izvan njega. Za neogranien, prav,
kvazilineian strujni provodnik u vakuumu, na sl. 4b prikazane su neke od krunih linija magnetske
indukcije. Njihova orijentacija odreuje se po pravilu desne zavojnice: palac desne ruke postavi se u
referentnom smeru struje, a preostali skupljeni prsti odreuju orijentaciju linija magnetske indukcije.
Algebarski intenzitet indukcije isti je u svimtakama jedne od tih linija indukcije [npr. za tri takve lini-
je na sl. 4b algebarski intenzitet magnetske indukcije u njihovim takama je, B
i
=
0
I/(2td
i
) ( ) i = 13 , ].
Primer 2: Odrediti magnetsku indukciju B u centru pravougaone, kvazilineine konture sa
strujom I, koja se nalazi u vakuumu (sl. 5a). Odrediti zatim i indukciju B magnetskog polja
koje u taki X stvara deo te strujne konture prikazan na sl. 5b.
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
9

a
b

0
2|
2o
I
3
4
1
2
B B B B
1 2 3 4
+ + +
B
(a)

0
I

2|
2o
1
2
2
2
1

B
B
2
B
1
(b)
1
2
a
X
Sl. 5
Magnetska indukcija B u centru pravougaone, kvazilineine konture sa strujom I, koja se na-
lazi u vakuumu (sl. 5a) odreuje se superpozicijom magnetskih indukcija B
1
, B
2
, B
3
i B
4
, koje u toj
taki stvaraju "strujne dui" 1, 2, 3 i 4, respektivno. Kako se pravac i smer indukcije "strujne dui"
odreuje po pravilu desne zavojnice, to se zakljuuje su svi vektori B
1
, B
2
, B
3
i B
4
normalni na ra-
van crtea i da imaju isti smer. Isti pravac i smer ima i rezultantna magnetska indukcija B=B
1
+B
2
+
+B
3
+B
4
, a njen algebarski intenzitet je B=B
1
+B
2
+B
3
+B
4
. Smer rezultantne indukcije u datom sluaju
mogue je, takoe, odrediti i pomou pravila desne zavojnice: ako se prstima desne ruke kontura
obuhvati u referentnom smeru struje, tada palac pokazuje pravac i smer rezultantne magnetske in-
dukcije. Prema sl. 5a, iz relacije (&) na str. 8 odmah se dobijaju svi algebarski intenziteti indukcija:
B B
I
b
I
b
I a
b a b
1 2
0 0 0
2 2
4
2
= =

=

+

t
o o
o
t

t
sin -sin(- )
sin
,
B B
I
a
I
a
I b
a a b
3 4
0 0 0
2 2
4
2
= =

=

+

t
| |
|
t

t
sin - sin(- )
sin
,
2 2 0 0 0
1 3
2 2 2 2
2
2 ( ) 2
I a I b I
B B B a b
a b
b a b a a b
| |

= + = + = +
|
t
t + t +
\ .
,
dok se u posebnom sluaju kada je kontura kvadratna (a=b) dobija, B=2 2
0
I/(ta).
Za deo strujne konture prikazan na sl. 5b rezultantna magnetska indukcija B u taki X odreu-
je se superpozicijom magnetskih indukcija B
1
i B
2
koje u bi toj taki zajedno stvarali neogranien,
pravolinijski provodnik 1 i pravougaona strujna kontura 2 sa istom strujom I. Vektori B
1
i B
2
nor-
malni su na ravan crtea, a njihova orijentacija oznaena je na sl. 5b. Vektor rezultantne magnetske
indukcije B, takoe je normalan na ravan crtea (sl. 5b), a pri tome je usvojeno da je referentni smer
u kome se rauna njegov algebarski intenzitet usmeren ka crteu. U odnosu na taj izabrani smer,
algebarski intenzitet rezultantne indukcije u taki X je B=B
2
-B
1
, pri emu su:
2
2 2 0 0 0
1 2 2 1
2 2
1
, , 1
2
I I I
a
B B a b B B B
a a b a b
(

| |
(
= = + = = +
|
t t t
( \ .

.
Videti i primere 2-5 na str. 365-368 u udbeniku. esto se za algebarski i prvi intenzitet vektora
koristi isti naziv "intenzitet" (a esto i ista oznaka), a o emu je re, uvek je nedvosmisleno jasno iz
konteksta, s obzirom na meupovezanost smerova fizikih veliina koje definiu posmatrani vektor.
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
10
(b) Magnetskaindukcijaucentrukrunog"strujnogluka"
Svaki tanak iani strujni provodnik moe se dekomponovati u konano mnogo "strujnih du-
i" i "strujnih lukova". Magnetska indukcija koju u nekoj taki u vakuumu stvara sistem kvaziline-
inih strujnih kontura odreuje se vektorskom superpozicijom indukcija koje u toj taki stvara ko-
naan skup "strujnih dui" i "strujnih lukova" koji predstavljaju elemente datih kontura. Magnetsku
indukciju "strujne dui" odredili smo po pravcu, smeru i intenzitetu u prethodnom lanu, a ostaje
jo da se to isto uini i za "strujni luk" u ravni. Elementarna dB i ukupna magnetska indukcija B u
centru 0 takvog "strujnog luka" (videti sl. 6a) mogu se odrediti iz Bio-Savarovog zakona. Dobija se:
0 0 0 0 0
3 2
0
d d sin
d , d d d
4 4 4 4 4
I I I
I I l
B B
r r r r r
O
O
o
= = = = =
t t t t t
}
l r
B , ($)
gde je dl=|dl|=rd (r=|dr|-poluprenik luka), a o=(dl, r)=t/2. Ugao O izraen je u [rad]. Vektor
rezultantne magnetske indukcije B normalan na ravan u kojoj luk lei, a njegova orijentacija odre-
uje se po pravilu desne zavojnice: prstima desne ruke luk se obuhvati u referentnom smeru struje I,
a palac pokazuje smer vektora B.
Kada kruni "strujni luk" preraste u krunu strujnu konturu (sl. 6b), tada iz relacije ($) sledi:
2
0 0
0
d
4 2
I I
B Pujeov obrazac
r r
t

= =
t
}
.
r

0
O [rad]
I
I
dB B ,
dB B ,
(b)
I dl
r
0
0

(a)
Sl. 6
I
I dl
R
0
X
d

0
x-osa
y-osa
u
u
dB*
d

R d
2 2
+
r
Konus vektora
elementarnih
magnetskih indukcija
d
Ovaj element je dijametralno
sup rotan od elementa I l
dB**
dB B ,
Sl. 7
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
11
(c) Magnetskaindukcijanaosi normalnoj ucentru krunestrujnekonture
Odredimo magnetsku indukciju B u taki X na osi normalnoj u centru O krune strujne kontu-
re (sl. 7). Sa slike se vidi da svakom strujnom elementu Idl koji stvara indukciju dB* odgovara
dijametralno suprotan element koji stvara indukciju dB** tako da vektorski zbir dB*+dB** nema y-
, ve samo x-komponentu dB. Skup svih vektora elementarnih magnetskih indukcija koje u taki X
stvaraju strujni elementi krune konture, obrazuje elementarni konus ekvimodularnih vektora sa te-
menom u taki X. Odatle se zakljuuje da vektor rezultantne magnetske indukcije B ima jedino
komponentu u pravcu x-ose ija se orijentacija odreuje po pravilu desne zavojnice: ako se prstima
desne ruke kontura obuhvati u referentnom smeru struje, onda palac pokazuje orijentaciju vektora
B. Iz osnovu Bio-Savarovog zakona dalje sledi:
0 0 0
3 2 2 2
d d sin (d , ) d
d , d d
4 4 4
I I l I R
* B* B**
r r R d


= = = =
t t t +
l r l r
B

,
2 2
, d d d , (d , )
2
r | | R d l | | R
t
= = + = = = r l l r ,
( )
( )
2
0
3 2
2 2
2 2
d
d 2 d sin ; [0, ], sin ,
2
/
I R R
B* ort x ose
R d
R d

= u = e t u =
t
+
+
B i i i ,
( ) ( )
2 2
3 0 0 0
3 2 3 2
2 2 2 2
0
d sin
2 2 2
/ /
I I I
R R
R
R d R d
t
(

(
= = = u
(
t
+ +

}
B i i i , ($$)
odakle se u specijalnom sluaju kada d 0 dobija Pujeov obrazac, to se naravno moglo i oekivati.
N,I N,I
R
R
S
R/2
B

0
(a)
0
1 2
X
x
x-osa
R
I
N, N'
0

B
x
-
o
s
a
0 X
x x+dx
R
L
u
2
u
1
u
N, N' I
D
(c)
(b)
0

Sl. 8
Za dobijanje praktino homogenog magnetskog polja u odreenom delu prostora esto se ko-
riste Helmholcovi kalemovi (sl. 8a). To su dva tanka, jednaka koaksijalna kruna namotaja sa po N
vrlo gusto namotanih zavojaka, koji praktino predstavljaju krune strujne konture. Namotaji se na-
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
12
u
-1 -0.5 0 0.5 1 1.5 2
0
0.2
0.4
0.6
0.8
1
1.2
1.4
1.6
S (0.5,1.43108)
B2n
Bn
B1n
dBn/du
laze u vakuumu na rastojanju R jednakom poluprenicima namotaja. Odredimo magnetsku indukci-
ju u proizvoljnoj taki X koja se nalazi bilo gde na x-osi |x e (-, +)|, a posebno u blizini take S
na sredini izmeu zavojaka (x=R/2). Prema relaciji ($$) vektori magnetskih indukcija B
1
i B
2
koje u
takama na x-osi stvaraju kalemovi 1 i 2, respektivno, kao i vektor rezultantne indukcije B=B
1
+B
2
,
za u=x/R e(-, +) definisani su sledeim relacijama:
( )
( )
0 0 0
0 1 2
3 2 3 2
2 2
: , : , , , (- , )
2
1
1 1
/ /
N I B B x
B u u
R R
u
u

= = = = e +

(
+
+

B i B i ;
B B B i = + =
+
+
+
R
S
|
T
|
U
V
|
W
|

1 2 0
2
3 2
2
3 2
1
1
1
1 1
B
u
u
c h
b g
/ /
,
( )
( )
( )
( )
1 2
1n 2n n
3 2 3 2 3 2 3 2
2 2 2 2
0 0 0
| | | |
1 1 | | 1 1
: , : , :
1 1
1 1 1 1
/ / / /
B B B
B B B
u u
u u
= = = = = = +
( ( + +
+ +

B B
B
.
Na sl. 9 prikazane su varijacije funkcija B
1n
(u), B
2n
(u) i B
n
(u) u opsegu u e |-1, +2|, odakle se vidi
da je rezultantno magnetsko polje "nekako koncentrisano" u delu prostora izmeu kalemova, da je
za u=1/2 (tj. x=R/2) ono maksimalno ( dB
n
(u)/du|
u=1/2
=0) i da se polje oko take S slabo menja
( d
2
B
n
(u)/du
2
|
u=1/2
=0). To drugim reima znai da je magnetsko polje na x-osi u delu prostora oko
take S praktino homogeno.
Sl. 9
Struje namotaja na sl. 8a istog su
smera i jednakog intenziteta.
Struje namotaja na sl. 8a suprotnog su
smera. Struja desnog namotaja dvostruko je
veeg intenziteta od struje levog.
Spektar magnetskog polja.
Namotaji se privlae.
Spektar magnetskog polja.
Namotaji se odbijaju.
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
13
(d) Magnetskaindukcijanaosi solenoida
Sada emo odrediti magnetsku indukciju u takama na osi ravnomerno i gusto namotanog
solenoida (re je grkog porekla; "soln" na grkom znai "kanal, cev", a dodatak "oid"grki "oi-
ds"znai "slian, nalik na") krunog poprenog preseka poluprenika R (sl. 8b). Solenoid je spi-
ralni namotaj koji se formira ravnomernim i gustim namotavanjem tankog, izolovanog, ianog pro-
vodnika na upalj kartonski cilindar. Solenoidi se, inae, najee primenjuju kod analogne elektro-
dinamike merne instrumenatacije, koja se koristi u elektrinim mreama i sistemima za merenje
struje, napona i snage, pri jednosmernim i naizmeninim radnim reimima. Unutranjost solenoida
moe biti vazduh, ali i neki feromagnetik. Magnetsko polje vazdunog solenoida praktino je isto
kao i magnetsko polje vakuumskog solenoida.
Posmatrajmo vazduni solenoid duine L sa N ravnomerno i gusto namotanih zavojaka (sl. 8c)
i strujom I. Svaki od tesno priljubljenih zavojaka moe se smatrati jednom krunom strujnom kon-
turom. Na duini dx solenoida postoji (N/L)dx zavojaka (N'=N/L je poduna gustina zavojaka, ili
broj zavojaka po jedinici duine), koji se mogu zameniti jednim zavojkom sa strujom I(N/L)dx.
Indukcija magnetskog polja tog zavojka u taki X na osi solenoida, koja se nalazi na rastojanju D od
poetka solenoida (sl. 8c) prema relaciji ($$) je:
3
3 0 0
sin
d sin d d
2 2
N I N I
x x , ort x ose
R L L R
| |

u
|
= u =
|

|
\ .
}
B i B i i
Du` ose
solenoida
.
Meutim, kako je sa sl. 8c, D-x=Rctgu i dx=(R/sin
2
u)du, to iz prethodne relacije odmah sledi opti
izraz za vektor magnetske indukcije B u takama na osi ravnomerno i gusto namotanog vakuums-
kog ili vazdunog solenoida, konane duine L, sa strujom I:
B i i i =

=


z

u u

u u

u u
u
u
0 0
1
0
1
2 2 2
1
N I
L
N I
L
N I
sin d cos cos cos cos
2
2 2
b g b g
'
,
( )
0
1 2
cos cos
2
N' I
B

= u u Algebarski intenzitet indukcije B raunat u smeru x-ose. (*)
Kao i u svim prethodnim sluajevima orijentacija vektora B odreuje se po pravilu desne zavojnice:
kada se prstima desne ruke solenoid obuhvati u referentnom smeru struje I, tada palac pokazuje
orijenataciju vektora B.
(a) Za neogranien (tj. beskonaan) strujni solenoid u
1
0, a u
2
t, pa iz relacije (*) sledi da je u
svim takama na njegovoj osi magnetska indukcija, B

=
0
N'Ii, dok je njen algebarski intenzitet,
B

=
0
N'I.
(b) U sluaju kada je strujni solenoid ogranien, a taka X je na osi solenoida u njegovom centru
(D=L/2), tada je magnetska indukcija B
c
u ovoj taki prema relaciji (*):
( )
0 0 0
c 1 2 c
2 2
1
cos cos
2
1 (2 ) 1 (2 )
N I N I N' I
B
L L
R / L R / L

= u u = = =

+ +
B i i i i ,
(**)
gde je cos
(2 / )
, , cos
(2 / )
1
2
2 2
2
u u t u u =
+
= =
+
1
1
1
1
1
R L R L
, a B
c
algebarski intenzitet
magnetske indukcije B
c
raunat u smeru x-ose.
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
14
u
B/Bo
-0.6 -0.4 -0.2 0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 1.2 1.4 1.6
0
0.5
1
1.5
2
v=0.1
v=0.5
v=0.4
v=0.3
v=0.2
v=0.01
Kada je ovaj ogranieni solenoid tanak ( 2R << L), tada iz relacije (**) sledi B
c
B

=
0
N'Ii i
B
c
B

=
0
N'I to znai da je magnetska indukcija u centru takvog solenoida ista kao i u taka-
ma na osi neogranienog solenoida. Kod tankih solenoida mogue je, takoe, smatrati da je magnet-
ska indukcija priblino ista u svim takama jednog poprenog preseka.
Ako se taka X (sl. 8c) nalazi na levom kraju ogranienog solenoida (D=0), tada je magnetska
indukcija B
l
u toj taki [videti relaciju (*) na prethodnoj strani]:
( )
0 0 0
1 2
2 2
1
cos cos
2 2
1 ( ) 2 1 ( )
l l
N I N I N' I
B
L L
R / L R / L

= u u = = =

+ +
B i i i i ,
(***)
gde je u t u
1 2
2
, cos
( / )
= =
+
/ 2
1
1 R L
, a B
l
algebarski intenzitet indukcije B
l
u smeru x-ose.
Ako se taka X (sl. 8c) nalazi na desnom kraju ogranienog solenoida (D=L), tada je magnet-
ska indukcija B
d
u toj taki [videti relaciju (*) na prethodnoj strani]:
( )
0 0 0
d 1 2 d
2 2
1
cos cos
2 2
1 ( ) 2 1 ( )
N I N I N' I
B
L L
R / L R / L

= u u = = =

+ +
B i i i i ,
(****)
gde je cos
( / )
, ,
1
2
2
u u t =
+
=
1
1
2
R L
/ a B
d
algebarski intenzitet indukcije B
d
u smeru x-ose.
Kada je ogranieni solenoid tanak ( 2R<< L), tada kod njega nije samo B
c
=B

=
0
N'I, ve iz re-
lacija (***) i (****) sledi i da je B
l
=B
d
=B

/2=(
0
N'I/2)i, odnosno B
l
=B
d
=B

/2=
0
N'I/2 to
znai da je u centru ovakvog solenoida algebarski intenzitet magnetske indukcije dvostruko vei ne-
go na njegovim krajevima.
(c) I konano, u sluaju kada je solenoid vrlo dug i tanak, moe se smatrati da je magnetsko polje u
svim njegovim takama priblino homogeno i jednako B=
0
N'Ii, odnosno B=
0
N'I.
Sl. 10
Magnetsko polje retko
namotanog, kratkog
strujnog solenoida
Magnetsko polje gusto
namotanog, kratkog
strujnog solenoida
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
15
Odreivanje raspodele indukcije u takama izvan ose ogranienog debelog solenoida, a pogotovo
kada je on jo i retko namotan, predstavlja veoma teak problem, koji neemo ovde razmatrati. Ko-
linik v poluprenika solenoida R i njegove duine L zove se faktor debljine solenoida (v:=R/L).
Kod ogranienog, ravnomerno i gusto namotanog solenoida, algebarski intenzitet indukcije du ose
menja se prema relaciji (*) (videti i sl. 8c):
0
0 0
2 2 2 2
0
1
: , : , : , : ( )
2
( 1)
N' I
u u D R B
B B , B u v f u,v
L L B
u v u v
(

( = = = = =
( + +

.
Na sl. 10 prikazana je varijacija normalizovane indukcije f(u, v) du ose ogranienog solenoida za
est razliitih vrednosti faktora debljine v=R/L. Kod tanjih solenoida v je manje, pa je kod njih pro-
mena indukcije du ose i po poprenom preseku solenoida manje izraena. Zato se moe smatrati da
je magnetsko polje u vrlo dugom i tankom solenoidu priblino homogeno sa indukcijomB

=
0
N'I.
Primer 3: Odrediti magnetsku indukciju B u taki C za strujne provodnike u vakumu na
sl.11ae. Odrediti i struju I* u sluaju provodnika na sl. 11f tako da u taki C bude B=0.
1
2
3
I
C
B
B
C
I
I
2
3
4
t / 6
R
R
C
B
R
I
R
R
1
2
3
4
5
C
B
I
1
2
3
4
5
6
t / 6
1
2
3
4
R
R
t / 6
C
B
I
C
1
2
I *
R
R/2
(a)
(b)
(c)
(f) (e) (d)
3
4
5
B = 0

0

0
U svim slu~ajevima je R=10 cm, a I=5 A
Sl. 11
(a)
0 0 0
1 2 3 1 2
( 1)
0 20 71 [ T]
4 4 4
I I I
B , B , B , B B B ,
R R R
t+
= = = = + = ~
t t
.
(b)
0 0 0
1 2 3 4 1 4
3 4
0 3 29 6 [ T]
4 3 4 3
I I I
B , B B , B , B B B ,
R R R
t
| |
= = = = = + = + ~
|
t t
\ .
.
(c)
0 0
1 2 3 4 5 1 2 5
2 3
0
16 8
I I
B B , B B , B , B B B B ,
R R

= = = = = = + +
t
( )
0 0 0
2 3
2 3 27 1 [ T]
8 8 8
I I I
B ,
R R R

= + = + t ~
t t
.