FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE BEOGRAD

Dijagnostička blokada nerava Dijagnostička kod konja
Petar Milosavljević, Branislav Prokić, Vera SavićSavić-Stevanović

HROMOST- claudicatioHROMOSTclaudicatio- je svaka smetnja u upotrebi ekstremiteta,odnosno promena kretanja nastala kao posledica različitih patoloških alteracija lokomotornog aparata. Promene u kretanju se češće i lakše primećuju na prednjim ekstremitetima i u preko 90% slučajeva hromosti uzrok je neka od alteracija u karpusu i distalno od njega.Ta se hromost uočava i po pokretima glave,koja se pomera na gore pri doticanju tla lediranom nogom ( "hromost na uvo" ).Na kaudalnim ekspremitetima se hromost prvenstveno ispoljava u kolenom,skočnom i kičičnom zglobu i tada je pomeranje glutealne muskulature uvek veće na alterisanoj nozi.

Osnovni uzroci hromosti su :
bol mehaničke smetnje – artrogene ili tendogene pareze ili paralize mišića i nerava

ETIOLOŠKI ČINIOCI HROMOSTI:
traumatski cirkulatorni neurogeni septični degenerativni metabolički kongenitalni kombinovani

PREDISPONIRAJUĆI FAKTORI:
greške u potkivanju neadekvatna ishrana slaba telesna kondicija neodgovarajuća nega i higijena konformacijske greške genetska predodređenost nebalansiran trening pretvrde ili premeke staze

HROMOST PREMA FAZAMA KORAKA:
Hromost u fazi predvođenja – postojanje patoloških alteracija iznad karpusa i tarzusa Hromost u fazi opterećenja – lezije distalno od karpusa i tarzusa Mešovita hromost – patološki proces u karpalnom ili tarzalnom zglobu

STEPEN HROMOSTI
I – hromost se uočava samo u kasu II – hromost vidljiva u koraku III – hromost prate i pokreti glave IV – oboleli ekstremitet se ne oslanja na tlo

PITANJA ZA POSTAVLJANJE DIJAGNOZE HROMOSTI
1. 2. 3. 4. 5. Da li konj uopšte štedi nogu? Koju nogu neadekvatno opterećuje? Koga je stepena hromost? Gde je bolno mestomesto-regija? Šta je uzrok hromosti?

Na prva četiri pitanja, odrediti gde je bolno mesto, odgovor se može dobiti detaljnim kliničkim pregledom ali određivanje prirode patološkog procesa koji je uslovio hromost se postiže primenom radiografije, ehosonografije, scintigrafije,artroskopije i magnetne rezonancije određene regije.

DETALJAN KLINIČKI PREGLED NA HROMOST
Adspekcija konja u mirovanju Adspekcija konja u kretanju – testovi fleksije (distalne, proksimalne, cele noge) Detaljan pregled ekstremiteta – od kopita do lopaticelopatice -kuka Dijagnostička blokada nerava Intrasinovijalna analgezija DIJAGNOSTIČKA BLOKADA NERAVA omogućuje lokalizaciju bola upotrebom perineuralne analgezije određenih nerava na prednjim i zadnjim ekspremitetima.

INERVACIJA KRANIJALNIH EKSTREMITETA
Ventralne grane poslednja tri vratna i prva dva leđna nerva obrazuju PLEXUS BRACHIALIS koji inerviše prednji ekstremitet :

nn.pectorales cran. et caud. n.thoracicus longus n.thoracodorsalis nn.subscapulares n.musculocutaneus n.radialis n.ulnaris n.medianus

N.RADIALIS inerviše
ekstenzore: m. triceps brachii m. tensor fasciae antebrachii m. anconeus m. extensor carpi radialis m. abductor policis longus m. extensor digitorum communis m. extensor digitorum lateralis fleksore: m. brachialis m. extensor carpi ulnaris

N. MEDIANUS se deli na n. volaris (palmaris) medialis i n.volaris (palmaris) lateralis. Volarne grane se spuštaju uz tetivu m.flexor digitalis profundus i u predelu kičice dele na dorzalnu i volarnu granu, koje inervišu prst i kopita. N.MEDIANUS i N.ULNARIS inervišu fleksore m. flexor carpi radialis et ulnaris m. flexor digitorum superficialis et profundus

INERVACIJA KAUDALNIH EKSTREMITETA
Ventralne grane slabinskih nerava sa ventralnim granama krsnih nerava obrazuju PLEXUS LUMBOSACRALIS :
n.iliohypogastricus n.spermaticus internus n.ilioinguinalis n.cuteneus femoris lat. n.femoralis n.saphenus n.obturatorius n.gluteus cranialis et caudalis n.cutaneus femoris caudalis n.pudendus n.rectalis caudalis N.ISCIADICUS – N. FIBULARIS N. TIBIALIS

N.FIBULARIS-PERONEUSN.FIBULARISPERONEUSinerviše m.tibialis anterior, m.fibularis tertius, m.fibularis longus. N.TIBIALIS inerviše m.extensor digitorum pedis longus et lateralis i m.flexor digitorum superficialis et profundus.

LOKALNI ANESTETIK
se sastoji iz lipofilnog (aromatični prsten – paraaminobenzoeva kiselina) i hidrofilnog dela (tercijarni amin – dietilamin), koji su razdvojeni ugljenohidratnim lancima. lokalni anestetik izaziva blokadu nerva inhibirajući prolaz natrijumovih jona kroz jonjonsenzitivne natrijumove kanale u membrani nerva, smanjujući aktivni potencijal natrijumovi kanali su specifični receptori za molekule lokalnog anestetika efekat lokalnog anestetika na jonske kanale kalcijuma i kalijuma se ispoljava inhibiranjem stvaranja cikličnog AMPAMP-a, što za posledicu može imati kardiotoksičnost

NAJČEŠĆE KORIŠĆENI LOKALNI ANESTETICI:
LIDOKAIN – aktivan oko jednog časa a sa epinefrinom u kombinaciji do dva satasataponekad izaziva iritaciju i otok. BUPIVACAIN – sa epinefrinom deluje i do osam časova MEPIVACAIN – najčešće korišćen lokalni anestetik u konja sa minimalnim otocima i iritacijama PRILOCAIN – minimalna iritacija tkiva

TEHNIKA IZVOĐENJA BLOKADE NERAVA
Perineuralne blokade nerava počinju distalno pa ka proksimalno Distalne blokade je lakše izvesti sa podignutom nogom a za proksimalne se primenjuje podizanje suprotne noge. Mesto uboda ošišati i dezingikovati 70% alkoholom Lokalni anestetik se ,zavisno od regije,aplikuje u dozi od 11-3-5-20 ml,iglama različite debljine a najčešće promera 0,8 mm. Po aplikaciji lokalnog anestetika dejstvo se ispoljava za 1010-20 minutaminuta- gubitak hromosti znak je isključenja bola te regije a time je proces lociran

BLOKADA NERAVA KRANIJALNOG EKSTREMITETA
Analgezija kaudalnog dela kopita Analgezija akropodijuma Analgezija kičičnog zgloba i akropodijuma Subkarpalna desenzibilizacija Analgezija struktura distalno od lakta

BLOKADA NERAVA KAUDALNOG EKSTREMITETA
Analgezija kopita i akropodijuma Analgezija kičičnog zgloba i akropodijuma Analgezija metatarzusa Analgezija tarzusa i distalnih struktura

Blokada palmarnog digitalnog nerva desenzibiliše
Navikulanu kost Burza podotroc podotrochlearis Distalni sezamoidni ligamenti Distalni deo površne i duboke fleksorne tetive i njhovi omotači Digitalno jastuče Korijum tabana i žabice Palmarni deo kopitnog zgloba Palmarni i solarni deo kopitne kosti

Blokada lateralnog i medijalnog palmarnog digitalnog nerva

Vrši se sa 1 do 3 ml lokalnog anestetika s.c. iglom od 25G

RING PASTERN BLOCK

blokada dorzalne grane palmarnog digitalno nerva sa 3-5 ml lokalnog anestetika s.c. pri čemu se noga nalazi na tlu .

Blokada palmarnih digitalnih nerava

BLOKADA PALMANOG DIGITALNOG NERVA NA PROKSIMALNOJ SEZAMOI SEZAMO IDNOJ KOSTI – “ abaksijalni sezamoidni blok ’’
Na bazi proksimalne sezamoidne kosti sa 2-3 ml lokalnog anestetika desenzibilišu se: se: sve tri falange krunski kopitni kopitni zglob nokatni i tabanski korijum dorzalne grane suspenzora i ligamenata distalne sezamoidne kosti digitalne ekstenzorne i fleksorne tetive

BLOKADA PALMARNOG METAKARPALNOG NERVANERVA-’’LOW FOUR – POINT BLOCK’’
Desenzibiliše kičični zglob aplikacijom 3ml lokalnog anestetika, desetak cm iznad kičice, neposredno iznad mesta završetka 2. i 4. metakarpalne kosti, izmedju tetive dubokog fleksora i interosseus mediusa i odmah ispod završetka 2. i 4. metakarpalne kosti.

BLOKADA PALMARNOG METAKARPALNOG NERVA

SUBKARPALNASUBKARPALNA -VISOKA PALMARNA PALMARNA-PROKSIMALNA PALMARNO METAKARPALNA ANALGEZIJA (“HIGH FOUR – POINT BLOCK’’)

BLOKADA PALMARNIH NERAVA (lateralno) I PALMARNO METAKARPALNIH NERAVA (medijalno)

BLOKADA LATERALNOG PALMARNOG NERA

Neposredno ispod akcesorne karpalne kosti, iglom od 22G sa 5 ml lokalnog anestetika

BLOKADA N.ULNARISN.ULNARIS-a

Desetak cm iznad akcesorne karpalne kosti sa kaudalne strane, izmedju m.flexor carpi ulnaris i m. ulnaris lat., ubada se igla od 20 G u dubinu od 1 do 1,5 cm i aplikuje 10 ml lokalnog anestetika. Ovom blokadom se desenzibiliše i palmarni deo karpusa, proksimalni metakarpus i suspenzorni ligament.

N.ULNARIS

BLOKADA N.MEDIANUSN.MEDIANUS-a
Oko 5 cm distalno od lakta, gde donji rub pektoralnih mišića prelazi u inzerciju prednje noge, nerv leži povrsno i na kaudalnoj strani radiusradius -a. Iglom od 20G se aplikuje 10 do 20ml lokalno anestetika

N.MEDIANUS

BLOKADA N.CUTANEUS ANTEBRACHII MED.

Neposredno ispred v.cephalicae aplikuje se iglom od 22G 5ml lokalnog anestetika s.c.

BLOKADA N.PERONEUSN.PERONEUS-a
na 10 cm od calcaneuscalcaneus-a uz lateralni rub kranijalnog tibijjalnog mišića, a u zljebu izmedju dugogo i lateralnog ekstenzora, nalazi se duboki peronealni(fibularni)nerv.Površni peronealni nerv lezi kaudalno i više površno na pregradi dva ekstenzorna mišića. Prvo se aplikuje iglom od 25G intra dermalno i s.c. 1,51,5-2ml lokalnog anestetika, aposle 10min. Iglom od 20G se na dubinu od 0,6 do 2,5 cm izbrizga 10 do 15 ml lokalnog anestetika i još toliko povšno

N.PERONUS (FIBULARIS)

BLOKADA N.TIBIALISN.TIBIALIS-a
Desetak cm iznad kalkaneusa, medijalno izmedju Ahilove tetive i duboke fleksorne tetive uz njen kaudalni rub intradermalno i s.c iglom od 25G aplikuje se 1,5 do 2ml , a posle 1010-15 minuta iglom od 20G injicira se 1515-20 ml lokalnog anestetika čime se postize desenzibilizacija plantarnog dela tarzusa, metatarzusa, distalnog dela Ahilove tetive, kalkaneusa i skoro čitavog kopita.

N.TIBIALIS

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful