Filozofski fakultet, Novi Sad Odsek za srpsku knjievnost i jezik Srpski simbolizam i rana moderna

Ivan terleman, SK 14/09

Fantastika u delima R. Domanovia, D. Ilia i S. Rankovia

Mentor: Radoslav Erakovi

Novi Sad, 2013.

Fantastika u delima R. Domanovia, D. Ilia i S. Rankovia; evropski knjievni kontekst (H. D. Vels, D. Orvel, J. Zamjatin, Haksli) Antiutopijske vizije srpskih pisaca s kraja XIX i poetka XX veka

U ovom radu prevashodno emo obratiti panju na dela1 one fantastike orijentacije koja ova tri pisca povezuju sa nekim od najpoznatijih pisaca antiutopijske fantastike XX veka H. D Velsom, Jevgenijem Zamjatinom, D. Orvelom i Oldusom Hakslijem. Svakako najvie interesovanja privlai drama Dragutina Ilia ,,Posle milijon godina iz 1889. godine, koju odlikuju mnoge slinosti sa Velsovom ,,Vremenskom mainom koja je nastala tek nekoliko godina kasnije (1896), a koja se smatra preteom dela moderne evropske fantastike. U njoj Dragutin Ili daje sliku antiutopijske budunosti u kojoj je naizgled sve savreno: stanovnici duho-sveta su besmrtni, kreu se nepojmljivom brzinom, ne ratuju; meutim oni su gotovo dehumanizovani, ne znaju za oseanja ljubavi i mrnje i zbog toga ih pisac i poredi sa kamenim kipom u vrtu (oni ive u izobilju ali ne umeju u tome da uivaju, jer su lieni oseanja karakteristinih za oveka, pa i ne mogu da osete vrednosti koje im vrt prua). Radoje Domanovi ne ide u budunost, kod njega se sve deava u sadanjosti ili pak, u prolosti (tehnika pronaenog rukopisa u ,,Stradiji), te kod njega imamo drugaiji kontakt sa fantastinim, onirinim putem (Danga), unoenjem elemenata bajke (Stradija), ili prelaskom iz onog u ovaj svet, sputanjem Marka Kraljevia iz raja na zemlju2. Glavni lik (putnik) u svakoj od te tri pripovetke dolazi u kontakt sa izopaenim drutvom, izokrenutih vrednosti, u kom ne moe da opstane ako ne prihvati njegova pravila. Svetolik Rankovi u dodir sa fantastinim takoe dolazi onirinim putem, kao i Domanovi u ,,Dangi, ali za razliku od Domanovia, on odlazi u budunost, u godinu 2095. Odlaskom u kolu, na svoje radno mesto koje se nalazilo na istom mestu kao i u XIX veku, on se upoznaje sa potpuno drugaijim drutvenim ureenjem; svetom su zavladale ene, tanije poloaj mukarca i ene je obrnut. Kao i u drami ,,Posle milijon godina Dragutina Ilia, nema potrebe za ratovima, sada one brinu o svetskom poretku, mukarci su imali svoju priliku i to se nije slavno zavrilo. I ova pripovetka dobija oblik satire, kao i Domanovieve,
R. Domanovi: Danga, Kraljevi Marko po drugi put meu Srbima, Stradija /S. Rankovi: U XXI veku /D. Ili: Posle milijon godina 2 Na ovaj fenomen bi isto mogli da gledamo kao na putovanje kroz vreme; iako Marko svojom duom na nebu istovremeno egzistira sa njegovim narodom koji ga doziva na zemlji, on ipak pripada jednom drugom vremenu, i to upravo i predstavlja problem prilikom njegovog ukljuivanje u drutvo koje je odmaklo od shvatanja sveta iz njegovog vremena.
1

preko lika Andre Japanca, jer tad uviamo da je jedna od namera Svetolika Rankovia i da kritikuje prosvetarski sistem tog doba, gde je i zbog najmanje ,,greke nastavnik mogao biti poslat u slubu na potpuno drugi kraj drave. ,,Pod pojmom fantastika podrazumevamo jednu specifinu umetniku (dakle, i knjievnu) praksu, ije je glavno obeleje nemimetinost, tj. sutinsko naputanje i prevazilaenje mimesis-a kao stvaralakog principa. 3 Ako uzmemo u obzir da su stanovnici duho-sveta (,,Posle milijon godina) ipak potomci oveka koji su do tog stadijuma doli evolucijom, kod ovih stvaralaca nemamo onaj tip fantastike koji podrazumeva pojavu fantastinih bia (vampira, patuljaka, vila, divova, duhova, vetica, zmajeva, bia iz svemira), ve jedan tip koji bi mogli nazvati ,,socijalna fantastika. Tano je da u drami ,,Posle milijon godina imamo svemirska putovanja karakteristina za dela naune-fantastike, ali kako Borhes kae u prii ,,Utopija za umorna ovjeka4: ,,Uostalom, svako je putovanje svemirsko. elja ovih pisaca je da prikau mane sadanjeg drutva, da li domanovievski putem alegorije, ili na nain Rankovia i Ilia putem u budunost u kojoj se vide pogubne posledice ovekove ne brige za ouvanje pravih vrednosti. Tom fantastinom linijom njihova, ve spomenuta dela, se mogu povezati sa delima antiutopijske fantastike ,,Vremenska maina, ,,Mi, ,,1984, ,,Vrli novi svet, ali i ve spomenutom Borhesovom pripovetkom ,,Utopija za umorna ovjeka. Dragutin Ili u okviru svoje fantastike orijentacije ,,tei da pojaa i razgrana psiholoke dimenzije, pokazuje interesovanje za mistino (ne samo religijski odreeno) i tajanstvena duhovna strujanja Istoka, takoe se okree i ka antiutopijskim SF prostorima, ili mu fantastika, opet, katkad slui kao sredstvo iracionalizacije i specifinog oneobiavanja dominantno realistike teksture; sve su to zapravo ire literarne odlike jednog novog stila, poetiki momenti karakteristini za jedno novo knjievno razdoblje.5 Njegova drama ,,Posle milijon godina je takoe posebno bitna zbog toga to ona predstavlja prelaz iz druge u treu fazu razvoja srpske fantastike (po podeli Save Damjanova iznetoj u tekstu ,,Srpska fantastika od srednjeg veka do postmoderne). U njoj ovek ne putuje kroz vreme, radnja drame je ve na samom poetku smetena u daleku budunost u kojoj je ovek evoluirao6 u novi oblik koji nastanjuje duho-svet. Odavno su naseljene i druge planete, a kontakt se ostvaruje sa
Sava Damjanov, ,,Vrtovi nestvarnog, Fantastika u delu Dragutina Ilia, str. 320 Jorge Luis Borges, Sabrana djela (1969 1975), ,,Knjiga od pijeska, Grafiki zavod Hrvatske, 1985 5 Sava Damjanov, ,,Vrtovi nestvarnog, Fantastika u delu Dragutina Ilia, str. 321 6 Ali pitanje je da li je evoluirao ili involuirao, jer koliko god da je dobio na fizikoj snazi i na snazi uma, on je lien emocija, osnovnih karakteristika oveka, kao bia.
3 4

Merkurijancima, koji ne veruju da potiu od takve ,,ivotinje oveka, iako su zadrali neke njegove prepoznatljive odlike, a to su pohlepa i lopovluk7. Primetna je elja Merkurijanaca da imaju sve primerke nekadanjeg ivota, i sve bi uinili da do njih dou, te su skloni raznim spletkama koje im do kraja ne polaze za rukom. Poslednja dva primerka oveka-ivotinje Natana i Danijela ulovio je Zoran, i eli da ih pokloni njegovoj eni Svetlani koju inae interesuju retke ivotinje. Razlika izmeu obinog oveka i stanovnika duho-sveta je u njihovim unapreenim psiho-fizikim sposobnostima koje dostiu vrhunac u njihovoj besmrtnosti, meutim na emotivnom planu oni su izjednaeni sa kamenim kipom; prvi primer je brak bez ikakve obaveze, brak koji je izjednaen sa obinim ugovorom, a unapred se ve sklapa i sa buduim branim partnerom, tako e Sanko za 350 godina postati novi mu Svetlane, Zoranove supruge. U njihovom svetu nema ratova, kao i kod Rankovia u pripoveci ,,U XXI veku u kom su ene brinu o svetskom poretku, te su ga naizgled dovele do utopijskog vrhunca, ali i na jednom i na drugom mestu nailazimo na mane koje dokazuju da utopije nema, ve da su takva drutva zapravo prikrivene antiutopije. U ,,Posle milijon godina doista nema ratova, jer bi oni bili apsurdni poto su stanovnici duho-sveta besmrtni, ali to ne spreava Merkurijance da obustave sve veze (pogotovo trgovinske i turistike) sa Zemljom, ukoliko im zahtevi ne budu ispunjeni, to nalikuje nekoj vrsti ,,hladnog rata. Poetak drame u kom pripadnici duho-sveta progone poslednja dva oveka, nalikuje na ,,Vremensku mainu H. D. Velsa, u tom pogledu to i ovde iako ovek ivi u izobilju (verovatno gaenjem industrije, koja je nepotrebna novom oveku), on nije siguran, ve mu preti opasnost od drugih bia snanijih od njega i fiziki, ali i psihiki jer su osloboena emocija i morala 8 . Hakslijevsko izumiranje seksualnih odnosa (jer posao mukarca sad obavlja nauka) izgleda kao da je ovde dolo do vrhunca; stvarno je pitanje kako se bia duho sveta razmnoavaju i da li se razmnoavaju? Kada bi ve spomenuta dela antiutopijskog karaktera trebali da poreamo po nekoj uzlaznoj putanji svakako bi se drama ,,Posle milijon godina nalazila na vrhu grafikona ispred Orvelove ,,1984, Hakslijevog ,,Vrlog novog sveta 9 i na kraju Zamjatinovog romana ,,Mi 10 . Ono to povezuje sva ova dela je da

tavie te odlike se mogu pripisati i ivotinjama. Odsustvo morala se najvie vidi prilikom elje Merkurijanaca da prepariraju poslednje primerke ovekove vrste; ali pri tom se mora uzeti u obzir i to da oveku nimalo nije bilo nemoralno da preparira nie vrste od sebe, pa se to moe gledati i kao odreena Ilieva kritika aristokratskih hodnika ispunjenih glavama jelena i drugih divljai. 9 S tim da bi ,,1984 odgovarao istonim zemljama, pre svega komunistikog reima, dok bi ,,Vrli novi svet bio blii razvijenim dravama Zapada. 10 Pripovetku Svetolika Rankovia ,,U XXI veku bi mogli smestiti negde izmeu Hakslijevog i Zamjatinovog romana.
7 8

umetnosti ne predstoji lepa budunost, tj. ona se zajedno gasi sa gaenjem ovekovih emocija i na kraju izjednaava sa naukom, to se moda najbolje vidi u poslednjoj pripoveci Pekievog ,,Novog Jerusalima ija radnja se deava u 2999. godini. U pripoveci ,,U XXI veku nailazimo na sledeu izjavu koju pripovedau daje direktor(ka): ,,Knjievnost i umetnost su za nas beznaajne stvari. Srea i dobro jednog naroda ne lei u njegovom umnom i kulturnom napretku, kao to ste vi nekada mislili, ve u mirnom i pravilnom toku ivota: kad ja imam sve to mi je potrebno za ivot (jelo, pie i odelo) i kad mi niko ne remeti domai mir, onda je to prava srea. Dakle, sreu ne donosi hrana za duh, nego hrana za telo. Naputanje knjievnosti zbog njegovih ,,mana prisutno je i u ,,Vrlom novom svetu Oldusa Hakslija (Da li itaju ekspira? upita Divljak dok su, idui prema laboratoriji za biohemiju, prolazili pored biblioteke. Razume se da ne itaju, pocrvenevi ree upraviteljica. U naoj biblioteci, ree dr Gefni, nalaze se samo prirunici. Ako je mladima potrebna zabava, nai e je u taktilu.11) Za antiutopijske vizije sveta ovih pisaca je karakteristino i domanovievsko ,,ukidanje strasti; osim ve spomenutog ukidanja seksualnog kontakta iz ,,Vrlog novog sveta, koji je kod Orvela i Zamjatina sveden na minimum, takoe se zabranjuje korienje alkohola12 i cigareta, to je ukljueno u obavezu svakog stanovnika ,,novog sveta da bude ,,zdravog duha (svakodnevno vebanje praeno putem kamera u ,,1984, gde svaki ovek mlai od 45 godina ne sme da ne moe da dodirne none prste). O zdravoj ishrani oveka u budunost govori i Borhes u ,,Utopiji za umorna ovjeka: ,,zdjelice s kukuruznim pahuljicama, grozd groa, neko nepoznato voe koje me okusom podsjeti na smokvu i veliki bokal vode. Mislim da nije bilo kruha 13 . U svetu koji opisuje Borhes, koji je najblii utopijskom od ostalih razmatranih u ovom radu, nema siromatva svako ima posao, nema gradova, poto nema imovine nema ni nasledstva, nema politiara (jer niko na planeti za njih nije mario), i ono to tog oveka povezuje sa duho-svetom je njegova besmrtnost, tj. on moe okonati svoj ivot samo svojom odlukom odlaskom u ,,smrtnu odaju14. Ono to njegovog domaina takoe povezuje sa duho-svetom je i fizika dominantnost u visini i u spretnosti ekstremiteta kako pripoveda pretpostavlja, ali i na optikom i auditivnom planu, jer pripovedaeve stare oi ne mogu da vide boje na odreenim platnima, kao i to jedva
11

Haksli ,,Vrli novi svet, ebook, prevod: Vlada Stojiljkovi, str. 98 Koji je ujedno i uzrok specifinog onirinog iskustva profesora Nikole Nikolia iz pripovetke ,,U XXI veku 13 Jorge Luis Borges, Sabrana djela (1969 1975), ,,Knjiga od pijeska, Grafiki zavod Hrvatske, 1985, str. 153 14 ,,ovjek je gospodar ivota, pa je, prema tome, i gospodar svoje smrti. (Borges, str. 155)
12

razaznaju po koji zvuk harfe. Nakon to navri sto godina, stanovnik tog sveta moe da ivi bez ljubavi i prijateljstva, pored toga ne prete mu nikakve bolesti i sluajna smrt, te moe da se osami i posveti umetnosti, filozofiji, matematici ili da igra ah sa samim sobom. U tom svetu nema muzeja i biblioteka, njihov cilj je zaboravljanje, ,,svako mora za svoj raun stvarati znanosti i umjetnosti koje su mu potrebne15, na ta pripoveda odgovara da svako, dakle, mora biti svoj Bernard o, Isus Hrist i Arhimed, ali nasilno zaboravljanje u korist stvaranja novog, sveeg i linog asocira i na stav avangardnih umetnika XX veka. Ono to je karakteristino za antiutopijske vizije budunosti je konstantna prismotra straara i kamera, te je pravom umetnikom stvaralatvu, kom je potrebna samoa i odvojenost od sveta, jedino mogue da opstane u ovako organizovanom drutvu, ili tanije neorganizovanom. Oniriku ,,vremensku mainu u pripoveci ,,U XXI veku pokree neto vea doza alkohola u krvi, po emu je ona bliska halucinacijskoj fantastici avangardnih pesnika. Za vreme u kom Svetolik Rankovi pie pripovetku ,,U XXI veku moda bi fantastino izgledalo i da je u buduem svetu pravo ena izjednaeno sa mukim, meutim on ide jo dalje i potpuno obre poloaj mukarca i ene, to je i ouvalo svet u miru i blagostanju, meutim iza celog tog ureenja stoji mukarac matuzalemskih godina, ministar Andra Japanac, iz ijeg spominjanja poinje da izvire ono satirino u ovoj pripoveci. Vagonidomovi i hitar kazneni sistem najvie podseaju na orvelovsko drutvo, u kom se sve posmatra oko Velikog brata (u ovom sluaju Andre Japanca), i najmanja odstupanja od protokola se u najbrem roku ispituju i kanjavaju. Iako izgleda da su ene preuredile drutvo i da je sada sve ,,savreno, dokaz da se zapravo nita nije promenilo, ve da su se samo promenile uloge je i tipanje gospodina Milke od strane direktorke kole. Svoj stav prema takvom drutvu pripoveda iskazuje nakon buenja i povratka u svoj svet: ,,Hvala ti, Boe, kad nisam u XXI veku! Dakle, ova pripovetka je primer onirine fantastike, gde ono fantastino predstavlja materijal snova; san namee svoju logiku, ali i sam veo sna opravdava sve to je udesno, tako da smo sve vreme sigurni u nepostojanje fantastinog u naem svetu, ve da je to samo nekontrolisani proizvod uma osobe koja spava. Primer onirine fantastike imamo i u pripoveci Radoja Domanovia ,,Danga 16 , gde se glavni junak, za razliku od Nikole Nikolia, nalazi u dalekoj nepoznatoj zemlji. Njihovi snovi se prekidaju razliitim odgovorima na pravila koja im postavlja sanjano drutvo; kod Rankovia imamo pobunu

15 16

Borges, str. 156 ,,Veerao sam dobro i po veeri akao zube, pijuckao vino... Dakle i ovde fantastinosti sna doprinosi konzumiranje alkohola pred spavanje. 6

glavnog junaka protiv drutvenog sistema i njegovo zadovoljstvo zbog okonanja sna, dok kod Domanovia glavni junak prihvata pravila sanjanog drutva i ak eli da se popne na najvii stepenik njegove hijerarhije (potom i ali to nije odsanjao san do kraja). Domanovi nam daje jo jednu sliku drutva u kom su pozicije izmenjene, ili su hiperbolisane onakve kakve jesu. U tom drutvu je najvea ast za graanina da ga jae pandur, to je nerealno na javi, ali taj in predstavlja hiperbolisanu sklonost graana za ulizivanje vlastima, njihovu mekou i svojevoljno potinjavanje. Udaranje iga simbolie obeleavanje stoke, a u ovom sluaju ovek je stavljen na jedan stupanj nii od nje (kao to tvrdi i vo iz pripovetke ,,Razmiljanje jednog obinog srpskog vola17), jer on dobrovoljno prima taj ig, tavie on se i nadmee u svojoj hrabrosti i izdrljivosti; igosanje postaje takmienje u kom narodni heroj postaje onaj koji vie bola sebi nanese. Susret glavnog junaka ,,Dange sa besmislenim ritualom igosanja u novoj sredini asocira na ritual bievanja iz ,,Vrlog novog sveta prilikom dolaska predstavnika civilizacije u pueblu, iskazan u dijalogu Lenine sa Donom: Hoete da kaete da ste eleli da vas udaraju tim biem? Pogleda jo uvek odvraena od nje, mladi potvrdi gestom. Za dobro puebla da doe kia i da kukuruz poraste. I da se umilostive Pukong i Isus. I, sem toga, da im pokaem kako mogu da podnesem bol bez jauka. 18 Iz ovog poreenja vidimo koliko je zapravo savremeno drutvo iz Domanovieve pripovetke primitivno, i koliko se elementi primitivnih rituala skrivaju iza odreenih drutvenih odnosa njegovog vremena. Domanovieve pripovetke po mnogo emu nalikuju na bajke, ali one ne podrazumevaju pojavu fantastino natprirodnog, ve odreene elemente bajke kao to su: prostorna i ,,vremenska neodreenost, motiv stranca-putnika i elementi udesnog, vrednovani u odnosu na savremeno drutvo19. Mirjana Drndarski u okviru knjige ,,Narodna bajka u modernoj knjievnosti govori o transpoziciji bajke u ,,Stradiji20: ,,Satira, meutim, uvek ima jedan elemenat antibajke. U bajci se udesnim stvarima niko ne udi. U satiri sviftovskog tipa udesnim stvarima se niko ne udi osim glavnog junaka, nosioca pieve ideje.21 U istoj poziciji (kao i Domanovievi glavni junaci ,,Dange, ,,Stradije, ,,Kraljevi Marko po drugi put meu Srbima) nalazi se i Nikola Nikoli iz pripovetke ,,U XXI veku, kao i dva

U ovoj pripoveci fantastino pripada onom iz domena basne i pria o ivotinjama. Glavni junaci Orvelove ,,ivotinjske farma su takoe ivotinje, meutim ovde one nisu tu da kritikuju ljude nego da zastupaju njihove osobine. 18 Haksli ,,Vrli novi svet, str. 70
17 19 20 21

,,Narodna bajka u modernoj knjievnosti, priredila Mirjana Drndarski, Beograd: Nolit, 1978, str. 38

Domanovieva ,,Stradija elementi bajke u satiri sviftovskog tipa Isto 7

poslednja oveka iz drame ,,Posle milijon godina. uenje predstavnika civilizacije prilikom posete puebli u ,,Vrlom novom svetu nalikuje na nerazumevanje meu ljudima i duho-svetom u drami ,,Posle milijon godina: Teko mi je da shvatim, govorio je Bernard, da rekonstruiem. Kao da ivimo na razliitim planetama, u razliitim stoleima. Majka, sva ova prljavtina, bogovi, starost, bolest On zatrese glavom. Skoro nezamislivo. Neu nikako moi da shvatim ako mi ne objasnite. 22 Don je zadivljen lepotom ljudi ,,vrlog novog sveta, uz to je i zaljubljen u Leninu, kao i Danijel u Svetlanu pripadnicu duho-sveta, ali u oba sluaja spoljanja lepota zavarava, utopija se pretvara u antiutopiju kada se ostvari blii kontakt sa ,,novim. Najizrazitiji primer fantastike meu pripovetkama Radoja Domanovia nalazimo u pripoveci ,,Kraljevi Marko po drugi put meu Srbima, u kojoj legendarni junak epske pesme od boga trai da ga spusti na zemlju kako bi pomogao svom narodu koji ga doziva u pomo. Zanimljiva je tehnika kojom Domanovi vremenski determinie poreklo Markove linosti: on u veini sluajeva Markov govor transponuje u oblik epskog deseterca. Takva tehnika podsea na Donov govor iz ,,Vrlog novog sveta koji se u komunikaciji oslanja na citiranje ekspira23. I ovde dolazi do obrta vrednosti i poloaja kao i u pripoveci ,,U XXI veku: onaj koji je nekada bio junak sada postaje pandur, a zbog svog oseaja za pravdu zavrava i na pregledu u ludnici. Svojim pripovetkama ,,Rankovi i Domanovi dali su fantastinoj formi ideoloku usmerenost i naglaen kritiki smisao, ne libei se ni od sasvim otvorene publicistike tendencioznosti.24 Nasuprot pisaca antiutopijske fantastike se nalaze futuristi, predvoeni Marinetijem, koji slave maine i smatraju da e one poboljati svet ispevavajui hvalospeve geometrijskoj divoti mehanikog sveta, koji se sa druge strane kritikuje prevashodno kod Zamjatina. Hakslijevo, Orvelovo i Zamjatinovo drutvo budunosti odista predstavlja otelotvorenje ideala koji ine osnovu futurizma, pa njihovo suprotstavljanje futuristikim tendencijama treba posmatrati kao elju za povratak oveku i prirodi i onom iskonskom u njima. Oni ele da zaustave ovekovo evoluiranje u ,,mainu koje bi podrazumevalo gubitak slobodne volje glavnog Kantovog argumenta u odbrani ovekovog dostojanstva. Futurizam kao pokret jo nije postojao u stvaralakom periodu Rankovia, Domanovia i Ilia, ali i oni kao da su naslutili sline probleme, pa ve u njihovim delima nailazimo na sline poruke i kritike
Haksli ,,Vrli novi svet, str. 74 U ovom sluaju citiranje ekspira ne odreuje Dona kao savremenika ekspira, ve kao pripadnika knjievne civilizacije. 24 Predrag Palavestra ,,Kritike odlike srpske fantastike
22 23

savremenog drutva. O pominjanim delima nae ,,fantastine trojke ne moemo govoriti kao o vrhunskim u njihovom anru, ali ih moramo vrednovati kao veoma inovativne za svoje vreme, i izuzetno bitne za dalji razvoj srpske fantastike koja e u postmoderni dostii svoj vrhunac. Postmoderni pisac fantastike bi verovatno za stanovnike duho-sveta izloio i latinski naziv, to bi doprinelo odreenoj faktografskoj istinitosti, sigurno bi se panja posvetila i poslednjoj knjizi koju su sauvali Natan i Danijel, to bi odgovaralo stanovitu da mnogo toga u postmodernoj fantastici polazi od dokumenta 25 , kao npr. prie ,,Novog Jerusalima Borislava Pekia.

Literatura: Damjanov, Sava ,,Vrtovi nestvarnog, Beograd: Slubeni glasnik, 2011 Predrag Palavestra ,,Kritike odlike srpske fantastike ,,Narodna bajka u modernoj knjievnosti, priredila Mirjana Drndarski, Beograd: Nolit, 1978 Muhi, Ferid ,,Negativna utopija XX stoljea, Sirius br. 133, Zagreb, jun 1987

Zanimljivo je da ve kod Domanovia u ,,Stradiji nailazimo na tehniku pronaenog rukopisa, samo to on ovde na taj nain ne eli da se ogradi od izmiljanja, ve od prepoznavanja istine.
25