Visa poslovna skola BLACE

Seminarski rad
Tema: Elektronski novac

Profesor: Jasminka Đurovic

Student: Ilic Nenad 22/05

1. Definicaija elektronskog novca
Brojne inovacije koje se odigravaju u oblasti placanja na malo poznate su pod nazivom elektronski novac ili digitalni novac. Imaju potencijal da ugroze dominantnu ulogu gotovog novca u oblasti placanja na malo I da ucine transakcije na malo, mnogo laksim I jeftinijim za potrosace I trgovce. Elektronski novac predstavlja sistem koji omogucava da plati robu ili usluge prenoseci brojeve sa jednog racunara na drugi. Jedna od kljucnih osobina elektronskog novca je ta da je, poput pravog novca, njegova upotreba potpuno anonimna. Elektonski novac se moze koristiti za on-line kupovinu. Prilikom kupovine oni razmenjuju ovako podignuti novac sa nekim trgovcem u zamenu za proizvode ili usluge koje zele da kupe. Elektronskim novcem moze se platiti trgovcu proizvod ili usluge, a trgovac ga moze deponovati u bilo kojoj banci koja ucestvuje u konkretnom sistemu elektronskog novca ili ga moze proslediti drugom trgovcu.Termin elektronsi novac se cesto koristi u sirem smislu za oznacavanje citavog niza predlozenih mehanizama za placanje na malo.

2. Odlike elektronskog novca
U toku je razvoj rzlicitih modela elektronskog novca, a oni se znacajno razlikuju po svojim odlikama. -Prvo, proizvodi na bazi elektronskog novca razlikuju se po svojoj tehnickoj implementaciji. Za skladistenje unapred uplacene vrednosti, modeli bazirani na karticama poseduju jedan specijalizovani I prenosni kompjuterski hardverski uredjaj, obicno mikroprocesorski cip ugradjen u plasticnu karticu, dok seme bazirane na softveru koriste specijalizovani softver instaliran na standardnom personalnom racunaru. -Drugo, institucionalna uredjenja mogu da variraju. Obicno ce u okviru nekog modela baziranog na elektronskom novcu biti prisutna cetiri tipa vrsilaca usluga: (1) oni koji emituju elektronski novac, (2) mrezni operatori, (3) dobavljaci I specijalizovani hardver I softver, kao I (4) oni koji vrse kliring transakcija elektronskim

novcem. -Trece, proizvodi se razlikuju po nacinu na koji se vrsi transfer vrednosti. Neki modeli elektronskog novca omogucavaju direktan transfer elektronskih iznosa izmedju dva potosaca bez ikakvog posredovanja neke trece strane, recimo emitenta. U vezi sa prenosivoscu elektronskog novca znacajan je stepen u kome se transakcije evidentiraju. Moguce je da se placanja obavljaju sa nekoliko razlicitih nacionalnih valuta.

3. Modeli sistema elektronskog novca - Opsti model U opstem modelu sistema elektronskog novca definisana su tri zasebna domena: -obracunsko- klirinski domen, u kome finansijske institucije klirinske banke I centralne banke izvrsavaju medjubankarske finansijske obaveze koje su rezultat bankarskih vrednosti, -emisiono- operativni domen, u kome se osniva neka struktura za emitovanje I sticanje elektronske vrednosti, kao I za interakciju sa obracunsko-klirinskim domenom, -maloprodajni domen, u kome se odvijaju stvarni transferi vrednosti izmedju korisnika, I to: - prenos: transfer vrednosti sa emitenta na korisnika, - placanje: transfer vrednosti izmedju korisnika, - deposit: transfer vrednosti sa korisnika na emitenta. U ovom funkcionalnom modelu nije izvrseno funkijalno podvajanje izmedju korisnika elektronke vrednosti, elektronska vrednost moze se slobodno prenositi izmedju njih.

- Posebni modeliU sistemu sa jednim emitentom, tokovi vrednosti su slicni onima koji se odvijaju u gotovinskom platnom sistemu, koji se sastoje od jedne emisione institucije bankarskog sistema I maloprodajnog sistema. Medjubankarska placanja, koja rezultiraju iz transfera elektronske vrednosti obradjuju se I izvrsavaju u klirinsko- obracunskom domenu. U sistemu sa vise emitenata, glavni entiteti u emisiono- operativnom domenu su emitentu, poslovne banke razliciti zbog jasnijeg prikaza, cesto ce se desiti da jedna te ista institucija emituje I stice elektronsku vrednost. Svaki od emitenata kreira I emituje elektronski novac svojim klijentima. Trgovci primaju uplate od potrosaca I deponuju ova sredstva kod institucija-ucesnica.

4. Potencijalni koraci u transakcijama sa elektronskim novcem
Jedan od mogucih pristupa za struktuiranje transakcija digitalnim novcem je: a) Potrosac otvara racun kod emitenta putem deponovanja sredstava kod emitenta b) Emitent cuva potrosaceva sredstva za buduca vucenja, koja ce vrsiti oni koji budu primili vrednost potrosaca c) Kad potrosac zeli da kupuje preko interneta, on salje sifrovanu poruku putem elektronske poste Virtuelnoj banci, zahtevajuci finansiranje. Poruka sadrzi unikat “digitalni potpies”. d) Virtuelna banka zaduzuje potrosacev racun I salje potrosacu digitalni novac, preko telefonske linije, do njegovog racunara. e) Sistemi digitalnog novca mogu kreirati trag za reviziju transakcija ili mogu biti anonimni, u zavisnosti od konkretnog sistema f) U anonimnim sistemima, Virtuelna banka dodeljuje privatne potpies koje jedino ona moze da kreira. Korisnici racunara mogu desifrovati javnu verziju potpisa koriscenjem kljuca. g) Potrosac prenosi digitalni novac prodavcu, koji moze proveriti njegovu autenticnost I prebaciti ga na svoj racun kod Virtuelne banke ili ga moze, putem elektronske poste, poslati nekoj drugoj osobi ili na neki drugi racun u banci. h) Po svojoj prilici, Virtuelna banka ce se zaracunati potrosacu I\ili prodavcu proviziju za transakciju ili proviziju za usluge koriscenja sistema.

Elektronski novac I monetarna sloboda
Digitalni novac, kao predstavnik binarne vrednosti, bice temelj dalje revolucije u oblasti novca. Elektronska trgovina preko Interneta ima

ogroman potencijal, medjutim da bi se ovaj potencijal iskoristio potrebno je razviti jedan pouzdan, bezbedan mehanizam za razmenu vrednosti. Postoje izvesne razlike izmedju cisto enkriptovanih modela kreditnih kartica, kao sto su Visa I MasterCard I “pravog” digitalnog novca kojio predstavlja revolucionarnu mogucnost za transformisanje placanja. Jedna od najvaznijih karakteristika digitalnog novca-monetarna slobodapredstavlja slobodu uvodjenja, cirkulisanja I trgovine prenosivih monetarnih instrumenata. Konkretno, Internet omogucava: 1) lakocu velikih emocija I cirkulacija, 2) pristupacnu tehnologiju enkripcije, 3) infrastrukturu za transfer valute koju skoro svako moze priustiti I 4) konverziju izmedju konkurentskih valuta u realnom vremenu.

Kljucni elementi privatnih sistema elektronskog novca
Kljucni elementi neophodni za jedan uspesan privatni system digitalnog novca su: sigurnost, anonimnost, prenosivost, dvosmernost, oflajn mogucnost, deljivost, neograniceno trajanje, siroka prihvacenost, jednostavnost upotrebe I sloboda jedinice vrednosti.

-SigurnostProtokol transakcije mora da obezbedi odrzavanje visokog nivoa sigurnosti putem sofisticiranih tehnika enkripcije.

-AnonimnostAnonimnost obezbedjuje privatnost neke transakcije na visem nivou.

-PrenosivostSigurnost I upotreba digitalnog novca nezavisna je od fizicke lokacije. Digitalni novac moze se prenositi kroz racunarske mreze, na nekom drugom uredjaju za uskladistenje.

-DvosmernostDigitalni novac moze da se prenese na druge korisnike. U sustini, direktna placanja su moguca bez potrebe da bilo koja strana mora imati status registrovanog trgovca.

-Offline mogucnostTreba da postoji mogucnost da se protocol iznedju dveju strana koje vrse razmenu izvrsava off-line, sto znaci da nijedna od ovih strana ne mora da bude prikljucena na mrezu.

-Deljivost-

Neka”novcanica” digitalnog novca koja glasi na odredjeni iznos treba da bude deljiva na manje komade novca, koji glase na manje iznose.

-Neograniceno trajanjeDigitalnom novcu ne sme da istekne “rok trajanja”. On odrzava vrednost sve dok se ne izgubi ili unisti, pod uslovom da njegov emitent nije snizio vrednost jedinice na nulu, ili bankrotirao.

-Siroka prihvacenostDigitalni novac treba da bude dobro poznat I prihvacen u nekoj velikoj trgovinskoj oblasti. Ova karakteristika podrazumeva dobo poznatog emitenta, u koga ljudi mogu imati poverenja.

-Jednostavnost upotrebeDigitalni novac mora da bude jednostavan za upotrebu, kako iz aspekta trosenja tako I iz aspekta prijema.

-Sloboda jedinice vrednostiDigitalni novac treba da bude denominovan trzisno determinisanim, nad politickim monetarnim jedinicama.

Ogranicenja elektronskog novca
1) Mogucnost zloupotrebe elektronskog novca, ce uticati na njegov razvoj. Osim toga izdavaoci elektronskog novca ce morati da budu na oprezu stalnim falsifikacijama, kao I cestim upadima hakera putem kompjuterske mreze. Savremeni bankarski system je podesen kada postoji mogucnost pouzdanog pracenja kao I postojanja statisticke povratne sprege kojom se vrsi kontinuelno azuriranje savremenog bankarskog modela. 2) Brzina sirenja elektronskog novca ce zavisiti od motivacije emitenata, potrosaca I trgovca da se njime koriste. Potencijalni motive za emitente obuhvataju prihode od provizija, koje se zaracunavaju potrosacima I trgovcima, I prihode od investiranja viska sredstava. 3) Traznja potrosaca za elektronskim novcem zavisice od metoda placanja u pogledu provizije koje zaracunavaju emitenti, od sigurnosti I privatnosti elektronskog novca, lakoce kojom se vrsi skladistenje I prenos elektronskog novca, kao I spremnost trgoca da primaju elektronski novac. 4) S obzirom na njihovu potencijalnu upotrebu I rast, proizvodi bazirani na karticama bili su dizajnirani tako da olaksaju placanja u svakodnevnim transakcijama na malo.

5) Sigurnost elektronskog novca I propustena kamata kopja bi se dobila drzanjem sredstava u drugim oblicima I dalje ce znacajno uticati na spremnost potrosaca da drze velike “zalihe” elektronskog novca.

Ekonomske posledice elektronskog novca Povecana efikasnost transakcija
Elektronski novac ce uciniti transakcije efikasnijim na vise nacina. Prvo, elektronski novac ce uciniti transakcije jeftinijim zbog toga sto su troskovi transfera elektronskog novca preko interneta znatno manje od troskova transfera novca putem konvencionalnog bankarskog sistema. Da bi obavljale transfer novca na tradicionalni nacin, konvencionalne banke moraju da imaju ogranke, sluzbenike, bankomate I specificne sisteme za elektronske transakcije. Kod transakcija koje se obavljaju preko interneta, bankarse provizije jednake su nuli, kao sto je slucaj sa Mark Twain bankom. |bog cinjenice da Internet ne poznaje politicke granice, ne poznaje ih ni elektronski novac. Troskovi transfera u okviru neke drzave skoro su jednaki troskovima transfera izmedju razlicitih zemalja. Placanja elektronskim novcem moze da koristi svako ko ima pristup internetu I nekoj banci na internetu. Placanja putem kreditnih kartica ogranicena su samo na ovlascene trgovine, odnosno na preduzeca koja imaju tzv. Status trgovca. Status trgovca nije lako steci, a to pogotovo vazi za mala preduzeca.

Makroekonomski efekti elektronskog novca
Uticaj elektronskog novca u danasnjem globalnom svetu mreza je enorman. Porast korisnika PC-a, sirenje interneta, online servisa I upotrebe bilo koje vrste savremenih uredjaja uticu na sirenje novog potrosackog trzista. Elektronski novac uvodi sasvim nove seme poslovnih transakcija. Potrosaci I trgovci sada imaju mogucnost da obavljaju kompleksne finansijske transakcije, a da pri tome ne moraju da odlaze u banku. Elektronski novac ce se emitovati pod istim uslovima kao I realni novac I moci ce u bilo koje vreme da se zameni za realni novac. Ako je vrednost elektronskog novca potpuno jednaka vrednosti

realnog novca, onda je elektronski novac konvertibilan u realni novac u bilo koje vreme. Da bi ovo bilo moguce, elektronski novac mora da bude kreiran od strane neke banke samoupotrebom realnog novca kao baze, kako bi se obezbedila njegova konvertabilnost. U Americi, EMS razlikuje cetiri osnovna tipa ucesnika u transakciji elektronskog novca. 1) Banku emitent, koja emituje elektronski novac, na zahtev potrosaca. 2) Banka korepodent, koja prihvata I distribuira elektronski novac. 3) Banka isplatilac, koja isplacuje novac sa racuna. 4) Pretplatnici koji korite ovaj monetarni process za smestaj njihovog elektronskog novca, obavljaju on-line transakcije sa bankom ili razmenjuju elektronski novac sa drugim bankama koje nisu u ovom monetarnom procesu.

Finansijske krize
Banka koja emituje elektronski novac u okviru iznosa deponvanog realnog novca moze da odgovori na bilo kakvo, pa I na ukupnu traznju svojih klijenata za realnim novcem. U ovom slucaju ne postoji verovatnoca da ce doci do njenog bankrotstva, pa je lancana rekcija eliminisana. Klijenti mogu pohrliti u svoje banke I zahtevati konverziju elektronskog novca u realni novac. Ako banka nema na raspolaganju dovoljan iznos realnog novca, doci ce do finansijske krize. U odsustvu jedne virtuelne centralne banke veca je mogucnost da se ovakav problem javi.

Mogucnost zloupotrebe elektronskog novca
Mogucnost zloupotrebe elektronskog novca je dvojaka: prvo platni sistemi mogu se koristiti za kriminalne aktivnosti (pranje novca, evazija poreza), drugo, postoji mogucnost napada na sam elektronski novac (falsifikovanje, prevara ili poremecaji u sistemu). Prevara I falsifikovanje su uobicajeni aspekti postojecih platnih mehanizama. Sistemi elektronskog novca, narocito oni koji su bazirani na hardveru mogu se dizajnirati sa adekvatnim nivoom bezbednosti u odnosu na druge oblike placanja na malo. “Proizvodjaci elektronskog novca”, razvili su niz bezbednosnih mera protiv prevare I falsifikovanja.

Efikasnost ovakvih mera tek treba da se dokaze sa sirom upotrebom elektronskog novca. Sa sirom upotrebom elektronskog novca, njegovi “proizvodjaci”, ce verovatno pokusati da balansiraju troskove primenom bezbednosnih mera protiv verovatnih gubitaka usled zloupotrebe, prevara I falsifikovanja. Medjutim opsti je zakljucak da neki platni mehanizam mora da bude opste prihvacen, troskovno-efikasan I slabo kontrolisan da bi bio aktiviran za ilegalne transakcije.

Novac na internetu
Masovna primena racunara dovela je do automatizovanja poslova koji su kroz vekove bili iskljucivo vezani za licni rad I licnu komunikaciju. Sistemi placanja, koji su vec dva milenijuma ili vise ustaljeni I dostigli su svoj maksimum, dobili su konkurenciju u elektronskom novcu izumu kraja 20. veka. Sam internet je stvoren kao akademska mreza sa ciljem da omoguci razmenu informacija, da bude koristan I pouzdan ali ne I da bude zasticen I siguran na nacin kako je to potrebno za obavljanje poslovnih transakcija na njemu. Sve ovo uz naglo sirenje I ekspanziju stvorili su mnoge probleme I potrebu za razvojem tehnologije placanja koja bi omogucila sigurno obavljanje poslova na otvorenim mrezama. Cinjenica stoji da digitalni novac ima citav niz korisnih osobina kao I da jedino takav novac moze da funkcionise preko interneta. Najveci problem sigurnosti I zastite poslovanja na internetu u hodu se prilagodjava I adaptira na nove uslove poslovanja. Veliki broj prevara na internetu je pocinjen jer se u mnogim slucajevima ne primenjuju ni minimalni sistemi zastite. Tako kod veceg broja trgovackih mesta dovoljno je samo dati broj kartice I kupovina je obavljena. Za siguran rad digitalnog novca putem Interneta potrebno je striktno postovanje procedura I sistema zastite.

Nacini placanja preko Interneta
U dosadasnjoj praksi u svetu I kod nas su primenjivani sledeci modeli placanja roba I usluga na Internetu: Pouzecem: za ovaj nacin placanja nije potrebna kartica vec se placa direktno onome ko obavlja isporuku robe. Korisnik Interneta pronalazi zeljenu robu na sajtu trgovca, popunjava formular I na taj nacin se prijavljuje za kupovinu robe. Trgovac pakuje robu I salje je ili postom ili ima svog dostavljaca koji

odlazi na naznacenu adresu, a tamo kupac direktno placa gotovinom novcem, cekom ili katricom. Ukoliko je postar isporucioc onda se njemu placa uz dodatak postanskih troskova. Kupovina, placanjem u banci preko racuna: je kada korisnik na sajtu trgovca pronadje zeljenu robu I broj ziro racuna na koji ce izvrsiti uplatu novca. Jedan primerak uplatnice dostavlja trgovcu ili ga e-mail-om obavesti da je uplatio novac, a ovaj proveri uplatu, a zatim mu robu dostavlja na naznacenu adresu. Ovaj nacin placanja je nepovoljan za kupca jer mora da ide u banku, ceka u redu I plati, a sve to trazi dosta napora I vremena za obavljanje transakcije. Placanje putem platne kartice: je najpogodniji metod ali uz odredjenu dozu rizika kako za kupca tako I za trgovca. Za ovakav nacin poslovanja potrebno je obezbediti kvalitetne sigurnosne metode placanja. Dobra strana ovog nacina placanja je sto korisnik u trenutku kad pronadje ono sto je trazio moze odmah da plati a da za kratko vreme na naznacenu adresu dobije poricenu I placenu robu. Celokupan proces placanja roba I usluga platnim karticama preko Interneta moze se podeliti u nekoliko faza: Faza informisanja Pregled elrktronskog kataloga ponudjenih proizvoda Faza dogovora I ugovaranja Registracija na strain trgovca Provera I potvrda autentifikacije Izbor servisa I slanje porudzbine Provera stanja na racunu I kreditne sposobnosti Potvrda narudzbine Faza placanja Slanje kriptovanih podataka Provera I potvrda kriptovanih podataka Slanje kljuca za dekriptovanje I debitnog racuna Dekriptovanje I potvrda servisa Slanje potvrde Faza bankarskog postprocesiranja Prijem podataka o izvrsenim transakcijama Zaduzivanje racuna korisnika Formiranje zbirnih naloga po trgovcima Izvrsenje placanja trgovcima

Digitalni novac I bankarski sistem
Banke su od samih pocetaka komercijalne upotrebe racunara pristupile njihovom uvodjenju u poslovne procese. Narocito je razvijen sistem medjubankarsih placanja. Omogucavanje placanja preko Interneta skopcano je sa velikim brojem problema, pocev od sigurnosti poslovanja do tehnologije izvodjenja transakcije. Razumevanje novca I njegovo kretanje u zavisnosti od aspekta gledanja -razumevanje uloge novca u e-komercu -potpuno razumevanje osnova kriptografije u sistemu elektronskog placanja -procena rizika I predanosti svih vaznijih sistema placanja -izbor odgovarajuceg sistema placanja za specificne poslovne aplikacije -vrednovanje procena I otkrivanje rizika za predlozeni system placanja.

Elektronsko placanje
Elektronsko placanje pripada finansijskim transakcijama koje se rade bez upotrebe papirnih dokumenata kao sto su cekovi ili nalozi. Posto nema papira pitanje potpisa dokumenata postaje prioritetno. Elektronsko kretanje novaca zahtava odgovore na sledeca pitanja: -na koji nacin je predstavljen -na koji nacin se izvodi transfer -odnos sa centralnom bankom -sigurnost, provera, neporicanje

Zahtevi sistema elektronskog placanja
Da bi sistemi elektronskog placanja zaziveli u praksi moraju da ispune odredjene uslove: -sigurnost -integritet poruke -izdrzljivost(transakcijska, privremena) -tacnost

-neprocenjivost -proverljivost ovi zahtevi su u konfliktu -privatnost -anonimnost -brzina -mala cena -atomske transakcije -uopstenost transakcije -prihvacenost od korisnika -zakonska regulative -fizicka podrska -vrednosna reprezentacija -lokacija gde je fizicki smestena vrednost -metod upotrebe -metod placanja -autenticnost -anonimnost I privatnost -skalabilnost

Metode placanja
Savremeno finansijsko poslovanje ima na raspolaganju sirok spektar sistema placanja. U zavisnosti od toga sta se placa I koliko I ko placa korisnicima na raspolaganju stoje sledeca sredstva: -kes -cek -ziro; klirniske kuce ACH -platne kartice -kartice sa unapred unetom vrednoscu -agregacija -PEYPAL -mikroplacanja MILICENT -zetoni -elektronski kes

Rizici sistema elektronskog placanja
Sistem mora biti tako dizajniran da odgovara na rizike. 1. Operativni rizici

-sigurnost -kradju od strane zaposlenih -falsifikovanje -sistem dizajn, implementacija, upravljanje -rizik servis provajdera -zastarelost sistema -poricanje transakcija od strane korisnika 2. Rizici gubljenja ugleda I reputacije -negativno javno misljenje je gubitak posla -manjkavost sistema deficit postojanja greske -prodor u system -greske u slicnim sistemima 3. Sistemski rizici -rizici gubljenja informacija izazivaju nepoverenje u sistem I sprecavaju sirenje poslova 4. Zakonski rizici -narusavanje zakona-dvomislenost, legalne sankcije -pranje novca -neadekvatno razotkrivanje -narusavanje privatnosti -narusavanje od strane povezanih sajtova -rizici sertifikat autoriteta -strani zakoni 5. Bankarski rizici -kredit -likvidnost -kamatne stope -trgovina -socijalni, politicki, ekonomski 6. Rizici kriminalnih napada -prevara, falsifikat -lopovluci, kradje -ilegalno koriscenje, navodjenje. Svi rizici kostaju: -dopustanje gubitka kosta -zastita protiv gubitka kosta Prenosenje rizika: -osiguranje -hedging