DIZAJN ŠTAMPE

Predavanje 10:

Anatomija knjige
Pripremila: mr Zorica Čolić

DIZAJN ŠTAMPE
Anatomija knjige
Sadržaj: • Anatomija knjige
• Spoljašnji delovi knjige • Knjižni blok

Anatomija knjige
Pravila za oblikovanje teksta i knjige, od kojih su neka ostala važeća i do danas, počela su se formirati pojavom srednjovekovnih kodeksa. Knjiga je kroz istoriju stalno menjala svoj izgled i neprestano se prilagođavala novonastalim prilikama i tehnologijama, prihvatajući sve što je moglo ubrzati procese usavršavanja njenog estetskog izgleda i tehnologije.

Anatomija knjige
Knjižna tipografija obuhvata oblikovanje knjiga i brošura. I knjige i brošure se oblikuju po istim principima, po kojima se mogu oblikovati i časopisi, mada za dizajniranje časopisa vaze i neka specifična pravila. Knjige obuhvataju široku oblast izdavačke delatnosti: beletristiku, udžbenike, naučne rasprave, zbornike, enciklopedije, rečnike, monografije, vodiče, kataloge i sve druge publikacije koje imaju formu knjige.

Anatomija knjige
Knjiga u tehničkom smislu predstavlja skup međusobno povezanih odštampanih listova, sa tekstom, crtežima, fotografijama. Svaka knjiga se sastoji iz dva dela: korica i knjižnog bloka. Funkcija korica nije samo da fizički zaštiti knjižni blok već i da svojim dopadljivim izgledom privuče pažnju i simpatije budućih čitalaca.

neobavezni deo knjige je knjižni omot. svile i slično. gde su korice od skupog ili osetljivog materijala poput kože. Njegova funkcija je da štiti korice od spoljašnjih uticaja i oštećenja.Anatomija knjige Treći. . naročito kod reprezentativnih izdanja.

Podeljen je na tri dela: • naslovni ili nulti tabak (arak). • tabaci (araci) osnovnog teksta.Anatomija knjige Knjižni blok je kompletan unutrašnji deo knjige – listovi. • završni tabak knjige . odnosno sav odštampani deo između korica.

2.Naslovni ili nulti tabak (arak) je uvodni deo koji sadrži prednaslov. to su tabaci (araci) osnovnog teksta. popisa stranih reči i sl. 3. naslovnu stranu. pogovora. Često se sadržaj prebacuje u ovaj deo knjige. spiska literature. sastavljeni iz određenog broja poglavlja ili kontinuiranog teksta knjige. Treći deo knjižnog bloka je završni tabak knjige sastavljen iz dodataka. posvetu. . Drugi deo knjige je njegov glavni i najveći deo. sadržaj i predgovor. 1.

odnosno riknom (nem. Kod ručne izrade knjiga korice sa leđima čine organsku celinu sa knjižnim blokom. rucken – leđa ili hrbat knjige). . međusobno povezane leđima knjige – hrptom.Knjižni povez Knjižne korice su dakle spoljni deo knjige. a sastoje se od prednjeg i zadnjeg koričnog lista ili prednje i zadnje korice.

korice su bile rezbarene i dodatno ukrašavane.Knjižni povez Korice su do renesanse izrađivane od bukovog drveta i presvlačene kožom. Ako nisu bile presvučene. . a dodavani su im prigodni metlani ukrasi. pergamentom ili plišem. kao i ukrasi od plemenitih metala i dragog kamenja.

Knjižni povez Savremeni povez knjige izvodi se koricama od lepenke presvučene kožom ili knjigovezačkim platnom (čvrst povez) ili su samo date u prigodnom lakšem kartonu (meki povez). .

naziv knjige i često i naziv izdavača. uz dodatnu likovnu sadržinu. .Knjižni povez Prednja korica nosi ime pisca.

naziv knjige.Knjižni povez Zadnja korica knjige nekada nema nikakv sadržaj. zaštitni znak izadavča i signalizaciju izdanja (prvi. a ako ima -sadrži ime pisca. nekada kratak opis knjige ili sažete podatke o autoru. . drugi tom. ili kojoj ediciji pripada i sl).

Knjižni povez Prednja i zadnja korica knjige .

Knjižni povez Prednja i zadnja korica knjige sa kutijom .

Sadrže samo ime pisca. Leđa mogu biti ravna ili zaobljena.Knjižni povez Leđa knjige su mesto gde se sastaju i povezuju pojedinačni listovi ili tabaci knjižnog bloka. zaštitni znak izadavča. i eventualno. . naziv knjige.

.Knjižni povez Zaobljena leđa knjige mogu biti glatka ili ispresecana. na nekoliko mesta u horizontali. Povez sa ovakvim leđima naziva se francuski povez. izbočenim vezicama.

. • povez u celom platnu ili koži • povez u poluplatnu • bešavni povez i • mehanički povez.Knjižni povez U odnosu na obradu knjižnog bloka i njegov spoj sa koricama. razlikuje se nekoliko osnovnih tipova poveza knjige: • broširani povez. • mekani povez.

a zatim se tako formirani knjižni blok lepi i spaja sa koricama samo u predelu leđa knjige. kataloga i slično. Meki povez ili elastični povez izvodi se sa savitljivim koricama od tanje lepenke ili plastične folije. . Prigodan je za povez biltena.Knjižni povez Broširani povez je najjednostavniji postupak u povezu knjiga. časopisa. Izvodi se lepljenjem savijenih tabaka u leđima.

a leđa platnom ili nekim drugim materijalom. . Korice su presvučene kožom.Knjižni povez Povez u poluplatnu izvodi se sa čvrstim koricama od lepenke presvučene platnom. Povez u polukoži izvodi se na isti način. dok su leđa presvučena kožom ili nekim drugim materijalom.

presavijanjem na jednu stranu lepezasto razastru i premažu slojem lepila. Potom se leđa knjige presaviju na drugu stranu i premažu opet lepilom. a zatim se leđa knjige. Sve se ovo može izvesti ručno ili mašinski.Knjižni povez Bešavni povez se izvodi tako što se prethodno knjižni blok obreže sa sve četiri strane. Osušeno lepilo prihvata svaki list. Na kraju se knjižni blok povezuje sistemom broširanog poveza. .

. Ovi postupci poveza se izvode uglavnom mašinski. a može i plastičnom ili metalnom šipkom koja prihvata leđa knjige sa obe strane i stezanjem ih učvršćuje.Knjižni povez Mehanički povez se izvodi žičanom ili platičnom spiralom.

Predlistak je vezan za unutrašnju prednju i unutrašnju zadnju stranu koričnih listova ili korica. predlistak se na pregibu često dodatno ojačava.Knjižni povez Veza kojom se korice učvršćuju za knjižni blok naziva se predlistak ili forzac knjige (nem. . Vorsatz – postava). Da bi se osiguralo bolje ili trajnije otvaranje knjige.

. Spoljni list se lepi za koricu i deo prvog lista knjižnog bloka. u unutrašnji list je slobodan.Knjižni povez Predlistak ima dva lista – spoljašnji i unutrašnji.

uvek sa ciljem da se simbolično nađe veza između likovnog i tematskog sadržaja knjige. Najživlja likovna intervencija na predlistku izvodi se na knjigama za decu. .Predlistak se može likovno obogatiti ilustracijama ili fotosima.

a predlistak zadnjih korica najzac. Forzac – prednja i zadnja strana .U žargonu struke se predlistak prednjih korica naziva forzac.

Oblikovanje spoljnih delova knjige Oblikovanje korica i knjižnog omota poverava se grafičkom dizajneru koji je dužan da svojim likovnim ostvarenjem približi sadržaj dela čitaocu. . mogućeg stilskog rešenja i svog likovnog rukopisa. Dizajner iznalazi najbolju vezu između sadržaja dela.

ili ako je delo u vremenu i prostoru uslovljeno istorijskom fabulom – na neki od stilova iz određene istorijsko-umetničke epohe. .Oblikovanje spoljnih delova knjige Pod stilom se podrazumeva likovni prikaz oslonjen na određeni savremeni stilski izraz.

Oblikovanje spoljnih delova knjige Neophodno je pre svega detaljno i savesno upoznavanje sa sadržajem. žanrom. i njenom idejnom porukom. a zatim i osnovnog teksta i završnog dela knjige. atmosferom i suštinom teksta. odnosno fabule. . Jedino na taj način će dizajner obezbediti uspešno i dobro likovno rešenje naslovne strane i omota.

Džordža Orvela – spoljne i unutrašnje korice .Oblikovanje spoljnih delova knjige Kompletan dizajn knjige 1984.

. vodeći računa da vrstu pisma podredi zahtevima koji su važili i za izbor likovnog stilskog izraza.Oblikovanje spoljnih delova knjige Dizajner se zatim odlučuje za vrstu pisma kojom će ispisati tekstove na koričnoj strani i leđima knjige.

. kao što ni gotička minuskula ne može biti pismo za tekstove poput antičke Ilijade.Oblikovanje spoljnih delova knjige Savremena pisma bez serifa na primer ne mogu se koristiti za tekstove koji obrađuju teme iz perioda baroka.

odnosno mora simbolizovati suštinu njegovog sadržaja.Oblikovanje spoljnih delova knjige Boja koja dominira omotnim listom (knjižni omot) ili koricama. mora takođe biti primerena književnom delu u celini. .

. komična ili ozbiljna. kontrast i dominacija izraženi kroz boju mogu izuzetno dobro da dinamiziraju prostor i sugerišu potrebna raspoloženja. Ritam.Oblikovanje spoljnih delova knjige Atmosfera koja može biti optimistična ili pesimistična. tužna itd nameće upotrebu određenih boja i valerskih kombinacija. Osim toga. I na koricama i na knjižnom omotu treba uspostaviti pravo jedinstvo likovne forme i sadržaja. atmosfera književnog teksta uslovljava i prisustvo drugih likovnih vrednosti izaženih u kompoziciji.

tankih listića. onda je to tzv. blindruk tj. slepi otisak koji je popularno naziva preg. Pored toga na tvrdim koricama se može pojaviti i tzv. .Oblikovanje spoljnih delova knjige Poseban efekat na tvrdom povezu korica izazvaće tzv. štamparski postupak pri kom će se slova otisnuti posredstvom folije. zlatotisak. Ako su ti listići u nekim drugim bojama. Što je otisak utisnutiji (dublji. plastičniji) to je njegov likovni doprinos očigledniji. tj. foliotisk.

Osnovno je pravilo da se tekst na rikni postavlja od dole prema gore.Oblikovanje spoljnih delova knjige Leđa knjige (hrbat. što znači da se određeni podaci nižu sa donje prema gornjoj strani rikne – što omogućava brzo čitanje pri normalnom položaju glave. rikna) imaju važnu informativnu ali i likovnu funkciju. .

Na rikni sabranih dela pored navedenih podataka nalazi se i broj knjige. .Oblikovanje spoljnih delova knjige Na leđima knjiga čiji opseg ne premaša pet štampanih tabaka. tekst se često ne štampa.

Oblikovanje spoljnih delova knjige Kada je širina rikne veća od 3cm – tekst se može pojaviti i horizontalno. .

Oblikovanje spoljnih delova knjige Knjižni omot štiti koricu i propagira knjigu. ali je svoju prvu afirmaciju doživeo tek dvadesetih godina XX veka. Prvi put se pojavljuje 1833. .

knjižni omot ima i prednju i zadnju klapnu kojima se vezuje za korice. ali i informacija o autoru i delu. U poslednje vreme klapne se često koriste za pružanje određenih izdavačkih informacija.Pored svoje prednje i zadnje strane. .

Knjižni omot se posebno likovno oblikuje. . i to uvek sa ciljem da se uz minimalnu likovnu interevenciju dobije najveća moguća simbolika osnovne teme.

Najbolja i najtrajnija zaštita omota postiže se plastifikacijom koja se može izvoditi hladnim ili toplim postupkom. jer se on znatno teže savija na klapnama i može čitav omot da vrati u početni položaj. Posebnu dimenziju kod plastifikacije daje mat plastifikacija.Oblikovanje spoljnih delova knjige Nakon štampe omot se lakira. Veoma popularna obostrana plastifikacija nije pogodna za omotni list. Hladna plastifikacija je kvalitetniji način zaštite jer se nakon završenog plastificiranja tabak omota ne uvija kao kod toplog postupka. .

Klapne se često koriste i za tekstove recenzija i biografske podatke pisca. na donjem delu rikne. obično na prednjim klapnama.Oblikovanje spoljnih delova knjige Postoji nekoliko načina savijanja knjižnog omota. a najbolji je onaj prema kome se prvo saviju gornja i donja strana omota. često i zaštitnog znaka izdavača. . a zatim leva i desna. kao i kod rikne korica. imena pisca. Leđa knjižnog omota služe za štampanje naziva knjige. od kojih se stvaraju klapne ili preklopi za korice. a na zadnjim za saopštavanje izdavačkog programa.

. Većina reprezentativnih knjižnih izdanja u svom uvodnom tabaku sadrži: • zaštitni list knjige • prednaslovni list • list unutrašnje naslovne strane • list posvete • list fotografije ili crteža autora • list skraćenica i sadržaja i • listove predgovora.Unutrašnji delovi knjige Naslovni ili nulti tabak nosi i unutrašnju naslovnu stranicu.

Unutrašnji delovi knjige Od elemenata na ovaj uvodni tabak ugrađuje se: zaštitni znak kuće. posveta. sadržaj. uvod. amblem izdanja. predgovor. naslov izdanja. naslov originala. fotografija ili crtež autora. naziv izdavača. kod nekih dela i tumač skraćenica koje se u knjizi upotrebljavaju. originalni i prevedeni naziv dela. beleška o autorskoj zaštiti dela. .

Po pravilu je uvek od nešto debljeg papira.Unutrašnji delovi knjige Forzac je list koji povezuje korice sa knjižnim blokom i ne spada u opisani obim nultog tabaka. ali i kao posebno dizajniran detalj u knjizi. gde bi na primer izdavač popularisao svoj zaštitni znak i kućnu boju. Može se predstaviti kao list u boji čiji se ton koloristički povezuje sa koricama. .

NJime započinje nulti tabak knjižnog bloka.Unutrašnji delovi knjige Zaštitni list odvaja ceo unutrašnji deo knjige od ulepljivanja korica i forzaca sa knjižnim blokom. kao i najava osnovnog teksta dela. Najčešće je prazan. ali se i na njemu rado štampa zaštitni znak izdavača ili zaštitni znak edicije.pa je tako i dobio ime. .

Pojavljuje se po pravilu na poleđini zaštitnog lista. uz dodatak njenog amblema. Ovaj se list može grafički rešiti i ponavljanjem naziva edicije. Tekst se štampa na gornjoj trećini stranice. a ime prevodioca u dnu iste stranice. Prednaslovni list se javlja na reprezentativnim izdanjima i to najčešće na sabranim delima ili knjigama koje pripadaju nekoj ediciji.Unutrašnji delovi knjige Naslov originala se štampa za dela koja su prevedena sa stranog jezika. .

Unutrašnji delovi knjige Fotografija ili crtež autora se postavlja na poleđini prednaslovnog lista ili na novom sledećem listu. džepne knjige ovi elementi se uglavnom prebacuju na zadnju stranicu izdanja. Fotografija se štampa na papiru na kome se štampa i osnovni tekst. a kasnije se ulepljuje na predviđenu stranicu. . a može se štampati i na posebnom kunstdruk papiru. jer je papir džepne knjige obično roto-papir. Često se fotografija autora premešta na klapnu omota knjige zajedno sa kraćom biografijom. Kod tzv. koji ne dozvoljava kvalitetniju štampu fotografije.

od likovnog urednika se očekuje da stilom koji će odgovarati duhu tog vremena oblikuje i ovu stranicu.Unutrašnji delovi knjige Unutrašnja naslovna strana je po svom značaju udarna strana čitavog nultog tabaka. Ukoliko delo pripada renesansnoj ili antičkoj epohi. slaganje teksta) koju treba dosledno sprovesti kroz celu knjigu. . naziv dela. bliža identifikacija same publikacije (izdanja) kao i naziv izdavača. Veoma je značajan način na koji se publikuje ova stranica jer je ona ogledalo i kompletne tipografske koncepcije (vrste pisma. Na njoj se nalaze svi relevantni podaci za samo delo: ime pisca.

pa je zato i udarna strana knjige. sve što bi se moglo smatrato značajnim za knjigu. . i ukratko.Unutrašnji delovi knjige Svi važniji tekstovi na nultom ili na završnom tabaku prezentuju se na desnoj – neparnoj stranici. takođe i likovni sadržaji knjige. za koju važi pravilo da je optički važnija od leve. Na njoj se daju i počeci poglavlja.

U nekim slučajevima. . Obično se pojavi u desnom gornjem ili donjem uglu stranice kurzivnim slovima. Poleđina ove stranice je najčešće prazna. Njegova funkcija je da najavi tendenciju ili vodeću misao autora u knjizi.Unutrašnji delovi knjige Posveta je sledeći list nultog tabaka. autor umesto posvete iskoristi ovaj list za tzv. moto.

Pišu ga najčešće književni kritičari ili urednici.Unutrašnji delovi knjige Predgovor je tekst koji nas uvodi u osnovnu idejnu i estetsku sadržinu dela i upoznaje sa činjencama na koje treba obratiti pažnju. ili prevodioci dela. i datumom i mestom pisanja uvodnika u levom uglu. ovaj tekst se najčešće slaže kurzivom. Takođe i tekst uvodnika u novinama i časopisima se slaže kurzivom jer deluje prisnije i toplije od teksta koji je dat u uobičajenom uspravnom pismu. . sa potpisom autora u desnom. Ukoliko je moguće tekst uvodnika se završava na desnoj. Da bi se potcrtao lični stav i dala intimnija nota o književnom delu. neparnoj strani.

te slaganje tog dela teksta mora biti u skladu sa pragmatičnim i ozbiljnim karakterom sadržaja. Njihova osnovna uloga je uglavnom informativna.Unutrašnji delovi knjige Grafička obrada opisa skraćenica i sadržaja je tipičan posao slagača. uslovljen velikim brojem tipografksih pravila. i pojavljuje se u obimnijim izdanjima poput leksikona. rečnika i enciklopedija. .

Ukoliko se radi o obimnom delu – sadržaj će se slagati u nekoliko stepeni informacija. a manje tekstualne celine arapskim brojevima ili kurentnim slovima. udžbenik priručnik i slično. Struktura je često sledeća: oblasti se obeležavaju rimskim brojevima. Cilj je da bude pregledan i da omogući brzo nalaženje traženog teksta. . Kod edukativnih izdanja se praktikuje i dvostubačni sadržaj. leksikon. teme tih oblasti verzalnim slovima. Nekada se prebacuje na kraj knjige.Unutrašnji delovi knjige Sadržaj se često štampa u nultom tabaku što najviše zavisi od toga da li je u pitanju tehnička knjiga.

dizajneru. prevodiocu. redakcijskom kolegijumu. lektoru i korektoru. glavnom i odgovornom uredniku.Unutrašnji delovi knjige Impresum se ugrađuje u nulti tabak na jednoj strani prednaslovnog lista. . Izdavač ili dizajner mogu odlučiti da se i impresum prebaci na završni tabak knjige. Sadrži podatke o: izdavaču. i tiraž izdanja. izdavačkom odboru knjige ili edicije. autoru fotografija ili drugih likovnih priloga i štamparu. u impresumu je zapisana i godina štampe. adresi.

beleške o piscu. popis priloga. katalogizaciju knjige (popis svih relevantnih podataka o knjizi – broj tabaka. indeks ili registar (popis važnih termina). popis literature (bibliografija). fotografija i sl. ilustracija. . rezime ili izvod.).Unutrašnji delovi knjige Završni tabak sadrži sledeće delove: pogovor. popis manje poznatih ili stranih reči.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful