You are on page 1of 57

DIZAJN TAMPE

Predavanje 10:

Anatomija knjige
Pripremila: mr Zorica oli

DIZAJN TAMPE
Anatomija knjige
Sadraj: Anatomija knjige
Spoljanji delovi knjige Knjini blok

Anatomija knjige
Pravila za oblikovanje teksta i knjige, od kojih su neka ostala vaea i do danas, poela su se formirati pojavom srednjovekovnih kodeksa. Knjiga je kroz istoriju stalno menjala svoj izgled i neprestano se prilagoavala novonastalim prilikama i tehnologijama, prihvatajui sve to je moglo ubrzati procese usavravanja njenog estetskog izgleda i tehnologije.

Anatomija knjige
Knjina tipografija obuhvata oblikovanje knjiga i broura. I knjige i broure se oblikuju po istim principima, po kojima se mogu oblikovati i asopisi, mada za dizajniranje asopisa vaze i neka specifina pravila. Knjige obuhvataju iroku oblast izdavake delatnosti: beletristiku, udbenike, naune rasprave, zbornike, enciklopedije, renike, monografije, vodie, kataloge i sve druge publikacije koje imaju formu knjige.

Anatomija knjige
Knjiga u tehnikom smislu predstavlja skup meusobno povezanih odtampanih listova, sa tekstom, crteima, fotografijama. Svaka knjiga se sastoji iz dva dela: korica i knjinog bloka. Funkcija korica nije samo da fiziki zatiti knjini blok ve i da svojim dopadljivim izgledom privue panju i simpatije buduih italaca.

Anatomija knjige
Trei, neobavezni deo knjige je knjini omot. Njegova funkcija je da titi korice od spoljanjih uticaja i oteenja, naroito kod reprezentativnih izdanja, gde su korice od skupog ili osetljivog materijala poput koe, svile i slino.

Anatomija knjige
Knjini blok je kompletan unutranji deo knjige listovi, odnosno sav odtampani deo izmeu korica. Podeljen je na tri dela: naslovni ili nulti tabak (arak). tabaci (araci) osnovnog teksta, zavrni tabak knjige

Naslovni ili nulti tabak (arak) je uvodni deo koji sadri prednaslov, naslovnu stranu, posvetu, sadraj i predgovor. Drugi deo knjige je njegov glavni i najvei deo, to su tabaci (araci) osnovnog teksta, sastavljeni iz odreenog broja poglavlja ili kontinuiranog teksta knjige. Trei deo knjinog bloka je zavrni tabak knjige sastavljen iz dodataka, pogovora, spiska literature, popisa stranih rei i sl. esto se sadraj prebacuje u ovaj deo knjige.
1. 3.

2.

Knjini povez
Knjine korice su dakle spoljni deo knjige, a sastoje se od prednjeg i zadnjeg korinog lista ili prednje i zadnje korice, meusobno povezane leima knjige hrptom, odnosno riknom (nem. rucken lea ili hrbat knjige). Kod rune izrade knjiga korice sa leima ine organsku celinu sa knjinim blokom.

Knjini povez
Korice su do renesanse izraivane od bukovog drveta i presvlaene koom, pergamentom ili pliem, a dodavani su im prigodni metlani ukrasi, kao i ukrasi od plemenitih metala i dragog kamenja. Ako nisu bile presvuene, korice su bile rezbarene i dodatno ukraavane.

Knjini povez
Savremeni povez knjige izvodi se koricama od lepenke presvuene koom ili knjigovezakim platnom (vrst povez) ili su samo date u prigodnom lakem kartonu (meki povez).

Knjini povez
Prednja korica nosi ime pisca, naziv knjige i esto i naziv izdavaa, uz dodatnu likovnu sadrinu.

Knjini povez
Zadnja korica knjige nekada nema nikakv sadraj, a ako ima -sadri ime pisca, naziv knjige, nekada kratak opis knjige ili saete podatke o autoru, zatitni znak izadava i signalizaciju izdanja (prvi, drugi tom, ili kojoj ediciji pripada i sl).

Knjini povez
Prednja i zadnja korica knjige

Knjini povez
Prednja i zadnja korica knjige sa kutijom

Knjini povez
Lea knjige su mesto gde se sastaju i povezuju pojedinani listovi ili tabaci knjinog bloka. Sadre samo ime pisca, naziv knjige, i eventualno, zatitni znak izadava. Lea mogu biti ravna ili zaobljena.

Knjini povez
Zaobljena lea knjige mogu biti glatka ili ispresecana, na nekoliko mesta u horizontali, izboenim vezicama. Povez sa ovakvim leima naziva se francuski povez.

Knjini povez

U odnosu na obradu knjinog bloka i njegov spoj sa koricama, razlikuje se nekoliko osnovnih tipova poveza knjige: broirani povez, mekani povez, povez u celom platnu ili koi povez u poluplatnu beavni povez i mehaniki povez.

Knjini povez

Broirani povez je najjednostavniji postupak u povezu knjiga. Izvodi se lepljenjem savijenih tabaka u leima, a zatim se tako formirani knjini blok lepi i spaja sa koricama samo u predelu lea knjige. Prigodan je za povez biltena, asopisa, kataloga i slino. Meki povez ili elastini povez izvodi se sa savitljivim koricama od tanje lepenke ili plastine folije.

Knjini povez
Povez u poluplatnu izvodi se sa vrstim koricama od lepenke presvuene platnom, dok su lea presvuena koom ili nekim drugim materijalom. Povez u polukoi izvodi se na isti nain. Korice su presvuene koom, a lea platnom ili nekim drugim materijalom.

Knjini povez
Beavni povez se izvodi tako to se prethodno knjini blok obree sa sve etiri strane, a zatim se lea knjige, presavijanjem na jednu stranu lepezasto razastru i premau slojem lepila. Potom se lea knjige presaviju na drugu stranu i premau opet lepilom. Osueno lepilo prihvata svaki list. Na kraju se knjini blok povezuje sistemom broiranog poveza. Sve se ovo moe izvesti runo ili mainski.

Knjini povez

Mehaniki povez se izvodi ianom ili platinom spiralom, a moe i plastinom ili metalnom ipkom koja prihvata lea knjige sa obe strane i stezanjem ih uvruje. Ovi postupci poveza se izvode uglavnom mainski.

Knjini povez
Veza kojom se korice uvruju za knjini blok naziva se predlistak ili forzac knjige (nem. Vorsatz postava). Predlistak je vezan za unutranju prednju i unutranju zadnju stranu korinih listova ili korica. Da bi se osiguralo bolje ili trajnije otvaranje knjige, predlistak se na pregibu esto dodatno ojaava.

Knjini povez
Predlistak ima dva lista spoljanji i unutranji. Spoljni list se lepi za koricu i deo prvog lista knjinog bloka, u unutranji list je slobodan.

Predlistak se moe likovno obogatiti ilustracijama ili fotosima, uvek sa ciljem da se simbolino nae veza izmeu likovnog i tematskog sadraja knjige. Najivlja likovna intervencija na predlistku izvodi se na knjigama za decu.

U argonu struke se predlistak prednjih korica naziva forzac, a predlistak zadnjih korica najzac.

Forzac prednja i zadnja strana

Oblikovanje spoljnih delova knjige

Oblikovanje korica i knjinog omota poverava se grafikom dizajneru koji je duan da svojim likovnim ostvarenjem priblii sadraj dela itaocu. Dizajner iznalazi najbolju vezu izmeu sadraja dela, mogueg stilskog reenja i svog likovnog rukopisa.

Oblikovanje spoljnih delova knjige


Pod stilom se podrazumeva likovni prikaz oslonjen na odreeni savremeni stilski izraz, ili ako je delo u vremenu i prostoru uslovljeno istorijskom fabulom na neki od stilova iz odreene istorijsko-umetnike epohe.

Oblikovanje spoljnih delova knjige


Neophodno je pre svega detaljno i savesno upoznavanje sa sadrajem, anrom, atmosferom i sutinom teksta, odnosno fabule, i njenom idejnom porukom.

Jedino na taj nain e dizajner obezbediti uspeno i dobro likovno reenje naslovne strane i omota, a zatim i osnovnog teksta i zavrnog dela knjige.

Oblikovanje spoljnih delova knjige

Kompletan dizajn knjige 1984. Dorda Orvela spoljne i unutranje korice

Oblikovanje spoljnih delova knjige

Dizajner se zatim odluuje za vrstu pisma kojom e ispisati tekstove na korinoj strani i leima knjige, vodei rauna da vrstu pisma podredi zahtevima koji su vaili i za izbor likovnog stilskog izraza.

Oblikovanje spoljnih delova knjige


Savremena pisma bez serifa na primer ne mogu se koristiti za tekstove koji obrauju teme iz perioda baroka, kao to ni gotika minuskula ne moe biti pismo za tekstove poput antike Ilijade.

Oblikovanje spoljnih delova knjige


Boja koja dominira omotnim listom (knjini omot) ili koricama, mora takoe biti primerena knjievnom delu u celini, odnosno mora simbolizovati sutinu njegovog sadraja.

Oblikovanje spoljnih delova knjige


Atmosfera koja moe biti optimistina ili pesimistina, komina ili ozbiljna, tuna itd namee upotrebu odreenih boja i valerskih kombinacija. Osim toga, atmosfera knjievnog teksta uslovljava i prisustvo drugih likovnih vrednosti izaenih u kompoziciji. Ritam, kontrast i dominacija izraeni kroz boju mogu izuzetno dobro da dinamiziraju prostor i sugeriu potrebna raspoloenja. I na koricama i na knjinom omotu treba uspostaviti pravo jedinstvo likovne forme i sadraja.

Oblikovanje spoljnih delova knjige


Poseban efekat na tvrdom povezu korica izazvae tzv. blindruk tj. slepi otisak koji je popularno naziva preg. to je otisak utisnutiji (dublji, plastiniji) to je njegov likovni doprinos oigledniji. Pored toga na tvrdim koricama se moe pojaviti i tzv. zlatotisak, tamparski postupak pri kom e se slova otisnuti posredstvom folije, tj. tankih listia. Ako su ti listii u nekim drugim bojama, onda je to tzv. foliotisk.

Oblikovanje spoljnih delova knjige


Lea knjige (hrbat, rikna) imaju vanu informativnu ali i likovnu funkciju. Osnovno je pravilo da se tekst na rikni postavlja od dole prema gore, to znai da se odreeni podaci niu sa donje prema gornjoj strani rikne to omoguava brzo itanje pri normalnom poloaju glave.

Oblikovanje spoljnih delova knjige


Na leima knjiga iji opseg ne premaa pet tampanih tabaka, tekst se esto ne tampa. Na rikni sabranih dela pored navedenih podataka nalazi se i broj knjige.

Oblikovanje spoljnih delova knjige

Kada je irina rikne vea od 3cm tekst se moe pojaviti i horizontalno.

Oblikovanje spoljnih delova knjige


Knjini omot titi koricu i propagira knjigu. Prvi put se pojavljuje 1833. ali je svoju prvu afirmaciju doiveo tek dvadesetih godina XX veka.

Pored svoje prednje i zadnje strane, knjini omot ima i prednju i zadnju klapnu kojima se vezuje za korice. U poslednje vreme klapne se esto koriste za pruanje odreenih izdavakih informacija, ali i informacija o autoru i delu.

Knjini omot se posebno likovno oblikuje, i to uvek sa ciljem da se uz minimalnu likovnu interevenciju dobije najvea mogua simbolika osnovne teme.

Oblikovanje spoljnih delova knjige

Nakon tampe omot se lakira. Najbolja i najtrajnija zatita omota postie se plastifikacijom koja se moe izvoditi hladnim ili toplim postupkom. Hladna plastifikacija je kvalitetniji nain zatite jer se nakon zavrenog plastificiranja tabak omota ne uvija kao kod toplog postupka. Veoma popularna obostrana plastifikacija nije pogodna za omotni list, jer se on znatno tee savija na klapnama i moe itav omot da vrati u poetni poloaj. Posebnu dimenziju kod plastifikacije daje mat plastifikacija.

Oblikovanje spoljnih delova knjige

Postoji nekoliko naina savijanja knjinog omota, a najbolji je onaj prema kome se prvo saviju gornja i donja strana omota, a zatim leva i desna, od kojih se stvaraju klapne ili preklopi za korice. Klapne se esto koriste i za tekstove recenzija i biografske podatke pisca, obino na prednjim klapnama, a na zadnjim za saoptavanje izdavakog programa. Lea knjinog omota slue za tampanje naziva knjige, imena pisca, esto i zatitnog znaka izdavaa, na donjem delu rikne, kao i kod rikne korica.

Unutranji delovi knjige


Naslovni ili nulti tabak nosi i unutranju naslovnu stranicu.

Veina reprezentativnih knjinih izdanja u svom uvodnom tabaku sadri: zatitni list knjige prednaslovni list list unutranje naslovne strane list posvete list fotografije ili crtea autora list skraenica i sadraja i listove predgovora.

Unutranji delovi knjige


Od elemenata na ovaj uvodni tabak ugrauje se: zatitni znak kue, amblem izdanja, naslov originala, fotografija ili crte autora, naslov izdanja, naziv izdavaa, originalni i prevedeni naziv dela, beleka o autorskoj zatiti dela, posveta, predgovor, uvod, sadraj, kod nekih dela i tuma skraenica koje se u knjizi upotrebljavaju.

Unutranji delovi knjige


Forzac je list koji povezuje korice sa knjinim blokom i ne spada u opisani obim nultog tabaka. Po pravilu je uvek od neto debljeg papira. Moe se predstaviti kao list u boji iji se ton koloristiki povezuje sa koricama, ali i kao posebno dizajniran detalj u knjizi, gde bi na primer izdava popularisao svoj zatitni znak i kunu boju.

Unutranji delovi knjige


Zatitni list odvaja ceo unutranji deo knjige od ulepljivanja korica i forzaca sa knjinim blokom,pa je tako i dobio ime. NJime zapoinje nulti tabak knjinog bloka. Najee je prazan, ali se i na njemu rado tampa zatitni znak izdavaa ili zatitni znak edicije, kao i najava osnovnog teksta dela.

Unutranji delovi knjige


Naslov originala se tampa za dela koja su prevedena sa stranog jezika. Pojavljuje se po pravilu na poleini zatitnog lista. Tekst se tampa na gornjoj treini stranice, a ime prevodioca u dnu iste stranice. Prednaslovni list se javlja na reprezentativnim izdanjima i to najee na sabranim delima ili knjigama koje pripadaju nekoj ediciji. Ovaj se list moe grafiki reiti i ponavljanjem naziva edicije, uz dodatak njenog amblema.

Unutranji delovi knjige


Fotografija ili crte autora se postavlja na poleini prednaslovnog lista ili na novom sledeem listu. Fotografija se tampa na papiru na kome se tampa i osnovni tekst, a moe se tampati i na posebnom kunstdruk papiru, a kasnije se ulepljuje na predvienu stranicu. esto se fotografija autora premeta na klapnu omota knjige zajedno sa kraom biografijom. Kod tzv. depne knjige ovi elementi se uglavnom prebacuju na zadnju stranicu izdanja, jer je papir depne knjige obino roto-papir, koji ne dozvoljava kvalitetniju tampu fotografije.

Unutranji delovi knjige


Unutranja naslovna strana je po svom znaaju udarna strana itavog nultog tabaka. Na njoj se nalaze svi relevantni podaci za samo delo: ime pisca, naziv dela, blia identifikacija same publikacije (izdanja) kao i naziv izdavaa. Veoma je znaajan nain na koji se publikuje ova stranica jer je ona ogledalo i kompletne tipografske koncepcije (vrste pisma, slaganje teksta) koju treba dosledno sprovesti kroz celu knjigu. Ukoliko delo pripada renesansnoj ili antikoj epohi, od likovnog urednika se oekuje da stilom koji e odgovarati duhu tog vremena oblikuje i ovu stranicu.

Unutranji delovi knjige

Svi vaniji tekstovi na nultom ili na zavrnom tabaku prezentuju se na desnoj neparnoj stranici, za koju vai pravilo da je optiki vanija od leve, pa je zato i udarna strana knjige. Na njoj se daju i poeci poglavlja, takoe i likovni sadraji knjige, i ukratko, sve to bi se moglo smatrato znaajnim za knjigu.

Unutranji delovi knjige


Posveta je sledei list nultog tabaka. Obino se pojavi u desnom gornjem ili donjem uglu stranice kurzivnim slovima. Poleina ove stranice je najee prazna. U nekim sluajevima, autor umesto posvete iskoristi ovaj list za tzv. moto. Njegova funkcija je da najavi tendenciju ili vodeu misao autora u knjizi.

Unutranji delovi knjige


Predgovor je tekst koji nas uvodi u osnovnu idejnu i estetsku sadrinu dela i upoznaje sa injencama na koje treba obratiti panju. Piu ga najee knjievni kritiari ili urednici, ili prevodioci dela. Da bi se potcrtao lini stav i dala intimnija nota o knjievnom delu, ovaj tekst se najee slae kurzivom. Takoe i tekst uvodnika u novinama i asopisima se slae kurzivom jer deluje prisnije i toplije od teksta koji je dat u uobiajenom uspravnom pismu. Ukoliko je mogue tekst uvodnika se zavrava na desnoj, neparnoj strani, sa potpisom autora u desnom, i datumom i mestom pisanja uvodnika u levom uglu.

Unutranji delovi knjige


Grafika obrada opisa skraenica i sadraja je tipian posao slagaa, uslovljen velikim brojem tipografksih pravila. Njihova osnovna uloga je uglavnom informativna, i pojavljuje se u obimnijim izdanjima poput leksikona, renika i enciklopedija, te slaganje tog dela teksta mora biti u skladu sa pragmatinim i ozbiljnim karakterom sadraja.

Unutranji delovi knjige


Sadraj se esto tampa u nultom tabaku to najvie zavisi od toga da li je u pitanju tehnika knjiga, leksikon, udbenik prirunik i slino. Nekada se prebacuje na kraj knjige. Cilj je da bude pregledan i da omogui brzo nalaenje traenog teksta. Ukoliko se radi o obimnom delu sadraj e se slagati u nekoliko stepeni informacija. Struktura je esto sledea: oblasti se obeleavaju rimskim brojevima, teme tih oblasti verzalnim slovima, a manje tekstualne celine arapskim brojevima ili kurentnim slovima. Kod edukativnih izdanja se praktikuje i dvostubani sadraj.

Unutranji delovi knjige


Impresum se ugrauje u nulti tabak na jednoj strani prednaslovnog lista. Izdava ili dizajner mogu odluiti da se i impresum prebaci na zavrni tabak knjige. Sadri podatke o: izdavau, adresi, redakcijskom kolegijumu, izdavakom odboru knjige ili edicije, glavnom i odgovornom uredniku, lektoru i korektoru, dizajneru, prevodiocu, autoru fotografija ili drugih likovnih priloga i tamparu; u impresumu je zapisana i godina tampe, i tira izdanja.

Unutranji delovi knjige


Zavrni tabak sadri sledee delove: pogovor, beleke o piscu, rezime ili izvod, popis manje poznatih ili stranih rei, popis literature (bibliografija), popis priloga, indeks ili registar (popis vanih termina), katalogizaciju knjige (popis svih relevantnih podataka o knjizi broj tabaka, ilustracija, fotografija i sl.).