ČARLS SANDERS PERS (1839 -1914) PRVI DEO Prvi veliki američki filozof, osnivač prvog pravog američkog

pravca- pragmatizma (Džejms, Djui, Ferdinand Šiler, Bridžmen, larens !rvin "uis (osnivač modalne logike#, $elers, postpragmatisti- %itgen&tajn, vajn, uticaji na pragmatizam- 'ičard 'orti, (ilari Patman# Par )iografski* informacija o Persu+ nije )io po o)razovanju filozof ve, matematičar i *emičar &to se odražava na njegovim spisima- kada Pers govori o prirodnoj nauci on zapravo govori o *emiji- .n je )io i formalni logičar i dao je značajnan doprinos toj disciplini, )avio se i astronomijom, nije nikada napisao ni jednu jedinu knjigu, celokupan opus njegovi* dela sastoji se iz članaka koji* je veoma mnogo- Prvo prire/eno izdanje njegoi* celokupni* dela je iz trideseti* godina dvadesetog veka, i to izdanje možete da na/ete i u na&oj 0niverzitetskoj )i)lioteci- sastoji se od &est tomova kojima su dodata dva- 1e/utim postoji pro)lem sa tim colected papers 2- $- Persa- prire/ivači nisu po&tovali *ronologiju niti celovitost sami* članaka, priredili su sa)rana dela prema tematskim o)lastima (&to može da vam olak&a istraživanje- ako proučavate Persovo s*vatanje istine, možete ga na,i u petom tomu, i tu su praktično ne samo članci ve, i komadi članaka#- oliko ja znam u pripremi je drugo izdanje koje ,e po&tovati celovitost i *ronologiju- 3edina knjiga koju je Pers napisao je iz astronomije, kada je jedno vreme radio u opservatoriji na (arvardu!nače, Pers nije imao sre,an život, imao je pro)leme u akademskoj karjeri i često je ostajao )ez radnog mesta- %i&e je radio po raznim institutima, opservatorijama i naučnim ustanovama te vrste nego &to je predavao na univerzitetu- 4jemu je najvi&e )ilo stalo do akademskog uspe*a, ali za života nije uspeo da ga ostvari- Bio je sin uglednog matematičara, Bendžamina Persa- Poznavao je do)ro grčki i latinski, kao i mnogo savremeni* jezika- na nemačkom se dopisivao sa važnijim logičarima tog vremena, sa Šrederom koga navodi i Frege u svojim .snovama aritmetikeada )udete čitali Persova originalna dela vide,ete da tamo postoji puno grčki* i latinski* reči i neologizama- on je kovao nove reči koje podse,aju na grčki i latinski ali nisu zapravo- .n je veoma do)ar poznavalac srednjovekovne, s*olastičke filozofije, koju je veoma uvažavao- Bio je veliki neprijatelj Dekarta, i mnogi tekstovi mu počinju kritikom kartezijanstva, čak postoji članci koji su posve,eni isključivo od)rani srednjovekovne filozofije od Dekarta, za čiju filozofiju je smatrao da predstavlja oz)iljan korak unazad- 0 to vreme, pa kao i nazad, )roj oz)iljni* poznavalaca srednjovekovne filozofije me/u filozofima koji se )ave savremenim pro)lemima je veoma mali, pa je Pers po tome )io izuzetna pojava- .sim toga, veoma je uvažavao anta, i često je govorio da pragmatizam zapravo predstavlja samo novi o)lik kantijanstva- Poznavao je filozofiju nemačkog idealizma i često se po*valno izja&njavao čak i o (egelu (ono &to je voleo kod (egela su izvesne trijadičke podele, koje postoje i u njegovom opusu#$am naziv pragmatizma potiče od grčke reči pragma &to znači delo, na neki način več naziv tre)a da vam sugeri&e da je to filozofija koja akcenat stavlja na delovanje-

5

9aj metod je tre)alo da razdvoji s jedne strane prave pro)leme. koje možemo re&iti primenom izvesni* sistematski* procedura. gustine. u to vreme Persu je )ilo stalo da se na neki način izgradi metod kojim )i se re&ili vekovni filozofski pro)lemi. mi zami&ljamo da ima predmet na&e zamisli. onda je takvo odre/enje potpuno prazno- : . na&a zamisao ti* posledica predstvalja svu na&u zamisao tog predmeta8%e. izme/u katolika i protestanata oko eu*aristije. da ste u stvari uzeli *le) i vino koji samo sim)olički predstavljaju (ristovo telo i krv. termini koji se javljaju u pro)lemima ve. razvijeni* naučni* istraživanjima. ali da u stvari ne&to drugo. pa je svoje članke o)javljivao kako rezultati rasprava ne )i )illi za)oravljeniDve stvari se o)ično ističu kada se govori o pragmatizmu+ prvo je teorija istine.6ko mi sada govorimo da takvi efekti odre/uju značenje reči vino.atolici su smatrali da oni doslovno predstavljaju (ristovo telo i krv (to &to pijete je vino ali u tom trenutnku kada ga uzmete ono se preo)razi u krv#. &ta izaziva njegova upotre)a u odre/enim količinama. zato &to znamo kakvi su efekti vina+ mi znamo koje je )oje. za koje )i se moglo zamisliti da imaju praktičnog značaja. prva i najpoznatija sre.e u stvari re.Pragmatička maksima koja tre)a da )ude kriterijum značenja teorijski* termina tre)a upravo da posluži kao osnova jednog takvog metodaPers navodi primere pseudo pro)lema koji se otklanjaju usvajanjem jedne ovakve maksime+ jedna od nji* tiče se teologije. i takod alje..ete na izjave da pragmatizam predstavlja neku vrstu metoda za razja&njavanje značenja odre/eni* termina.! kod Džejmsa i kod Persa nai. nova koncepcija istine.$ tim &to su kod Persa ti termini )ili ono &to je on nazivao 7intelektualnim terminima8.9aj spor je trajao u teologiji i )io je intenzivan kada je Pers o tome pisao. teorijama.Po&to ovaj spor nema praktične posledice.Džejms je pro&irio ovaj pragmatički metod i na razja&njavanje termina koi zapravo nemaju veze sa naukom i koji su )liži svakodnevnom životuPragmatička maksima+ imate nekoliko formulacija. on je )esmislen.Protestanti su smatrali da kada uzmete eu*aristiju.no &to donosi pragmatizam je novo s*vatanje istine.spor je po Persu )esmislen jer nema nikakvi* praktični* posledica prema kojima )i se pona&anje onoga ko zastupa jedno s*vatanje razlikovalo od onog ko zastupa drugo.e se u Persovom najpoznatijem tekstu 7 ako učiniti na&e ideje jasnim8. te razlike moraju da imaju praktične posledice.0 tom tekstu se ujedno izražena nalazi i najpoznatija formulacija pragmatičke teorije istinePragmatička maksima kako ju je Pers formulisao glasi ovako+ 7'azmotrite kakve posledice.Per . tre)a da ima potpuno iste efekte kao i vino ali da se razlikuje od vina. odre/enje istine tre)a da predstavlja srž ovog novog pravca. on se naime )avi i razmatra slučaj spora koji traje jo& u njegovo vreme.2esto su i Pers i Džejms isticali da pragmaztizam nije ni&ta drugo nego jedna nova koncepcija istine.Pitanja pragmatizma Pers je često diskutovao sa drugim filozofima i naučnicima u takozvanom metafizičkom klu)u koji je postojao u 6merici.i na jednom mestu da ne postoje tako neznatne razlike u uverenjima ljudi koji se spore oko nečega koje se ne )i reflektovale negde u nji*ovom pona&anju. pseudo-spor.i . a to je (ristova krv.Drugo je poku&aj odre/enja značenja+ ovo odre/enje smisla ili značenja tre)a da nam pruži takozvana pragmatička maksima.Dakle. od pseudo pro)lema.Pers negde vi&e kritikuje katolike i kaže da mi znamo &ta znači reč vino. a možda traje i danas.

n se pita &ta znači r.i misaoni eksperiment+ zamislite.ei da je neko telo tvrdo.e promeniti. po Persu.vaj primer je po Persu )esmislen po&to ne možemo da proverimo kako )i se taj dijamant pona&ao kada )i )io pritisnut. ne znamo &ta je sama sila.sim toga Pers je smatrao da je čuveni spor oko toga da li postoji spolja&nji svet tako/e jedan primer pseudo spora.e u)rzanje to telo imati i kako . re. tre)a da jasno razdvojimo one stvari na koje istraživanjem možemo da damo odgovor.e se dogoditi kada sila odre/enog intenziteta deluje na odre/eno telo. . da kada ga zagre)emo na njemu ostaju tragovi ali se ne ugi).da se on opire spolja&njem pritisku. ali da kažemo &ta je sama sila ne možemo. znak da je reč o pseudosporu4ajpoznatija primena njegove pragmatičke maksime jeste ona koja je u vezi sa jednim naučnim primerom. ona . da se u unutra&njosti jednog jastuka koji je u potpunosti ispunjen perjem. tipičan primer filozofskog psudo pro)lema.avanju terena.. i pona&aju se potpuno isto kao i oni koji u to ne sumnjaju.to je ve. odlaze na posao.ta am)icija je do neke mere slična onoj koju su kasnije imali logički pozitivisti.4aime. nji*ove razlike u uverenjima i* uop&te ne vode da se oni u )ilo kojoj situaciji pona&anju drugačije+ i oni koji sumnjaju da ne postoji spolja&nji svet. one moraju )iti dostupne čitavoj naučnoj zajednici..e se ono menjati. zagre)an i tako dalje. ne možemno govoriti o nekim pirvatnim posledicamaPers zami&lja slede.ada govori o posledicama ovde. on je sve vreme o)ložen perjem. i tako dalje.Drugim rečima. značenje termina tvrdog odre/eno je preko neki* posledica koje )i nastale kada )ismo tvrda tela podvrgli odre/enom testu. a mi možemo da izračunamo kakvo ..4ji*ova uverenja.Dakle. nema neke dodatne definicije.ada kažemo da je ne&to tvrdo. kako mi ne razumemo pojam sile iako znamo puno toga o sili1i znamo &ta . pi&u tekstove o tome kako ne postoji spolja&nji svet. oni ustvari tako/e ustaju ujutru.Pragmatička maksima upravo o)esmi&ljava jednu ovakvu tvrdnjunema ničeg dodatnog &to )i o sili tre)lao da znamo osim njeni* posledica.4aravno. empirijske i intersu)jektivno proverljve posledice. mi ne možemo da kažemo niti da li je on tvrd niti da li je mek. da ako ga zagre)emo ostaje trag ali se njegov o)lik ne. kaže.tre)a da kažemo da ne&to pruža otpor. Pers koristi termin praktične posledice.va vrsta pro)lema je upravo ona koja tre)a da )ude od)ačenaPragmatička maksima tre)a da posluži jednom ra&či&.Dijiamant provede čitav život u jastuku. generi&e izvesni dijamant. nemamo priliku da uop&te izvadimo dijamant iz jastuka. posledica koje jedna oso)a jednom samo može da utvrdi ne znači ni&ta. i u jednom trenutku sagori u jastuku. pojava tre)a da se pojavi svaki slede.e ga pokrenuti. ona je jedna misteriozna stvar. i tome slično.posledice moraju uvek da se jave u istim uslovima.Postavlja se pitanje da li je taj dijamant tvrd. po Persu..i na primer za dijamant da je tvrd je upravo to. u Persovo vreme fizičar irkov je pisao kako je sila u fizici jedna misteriozna stvar. od oni* koje predstavljanju .ni koji veruju da postoji i oni koji su skeptici i smatraju da ne postoji se pona&aju na isti način.i put kada izvodimo taj eksperiment.. ako znamo sve efekte neke pojave. to je sve &to )i o njoj tre)alo da znamo. niti o njoj tre)a da tragamoPostoji jo& jedan poznati primer u tom tekstu 7 ako učiniti na&e ideje jasnim8 u vezi s kojim je Pers kasnije promenio svoje mi&ljenje. tre)a da vidimo kakve posledice to ima.

a to je teorija istine. intuitivnim putem. ukoliko su premise istinite. me/utim kasnije iskustvo i novi priliv evidencija može dovesti do opovrgavanja ti* teorija. odnosno izvodimo iz neki* drugi* tvr/enja."ok razmatra na&e o)like saznanja i prime.9ako je "ok verovao da postoji tako ne&to kao &to je intuitivno saznanje.Poper. postoje neka tvr/enja čija nam je istinitost samoočigledna. onda smo. kojom Dekart na početku 1editacija dolazi do apsolutno izvesnog stava cogito ergo sum.u kao istinite. nji* deli zajednica kojoj pripadamo i mi > .i da odlučimo da li neko tvr/enje važi ili ne$ad polako da pre/emo na drugu centralnu temu.4aime. nečemo mo.dakle imamo neke )azične istine. da od nji* kre.emo jer se one svakom zdravom razumu name. premise ne moraju )iti istinite. onda se postavlja pitanje kako smo saznali da su premise istinite= 0koliko smo do)ro dedukovali. ako uop&te može da se vara.2ak i kada je saznajni su)jekt usmeren na saznavanje spolja&njeg sveta. i tako dalje.1e/utim.4ikada ne stižemo do apsolutne izvesnoti.. one imaju status *ipoteza kada i* pri*vatamo kao istinite.no je u principu od fiozofa uvek uvo/eno zato da o)jasni prvi korak u saznanju.na primer istinitost neki* tvr/enja saznajemo tako &to i* dedukujemo. da oni nemaju karakter postulata koje uvodimo da )ismo do)ili izvesne sisteme sa poželjnim oso)inama. da se ovaj proces ne )i zavr&io u )eskonačnom regresu. on te&ko može da se vara..Pers je i to od)acio.mnmogi filozofik kao &to je Dekart verovali su da saznajni su)jekt ima privilegovani položaj u pogledu vlastiti* stanja.Pers je naime )io prvi zastupnik onoga &to je postalo poznato kao fali)ilizam. i po čemu je kasnije postao poznat . neposredno sagledavamo da su one istinite. one su toliko neposredne i elementarne da mi ne izvodimo ni&ta jednostavnije."judi su dugo verovali da su na primer aksiomi geometrije upravo takvi.ako smo to saznali= Pa možda smo premise dedukovali iz jo& )azičniji* tvr/enja.1e/utim.no &to sam ve.emo od nule. i da u pogledu toga kakva su njegova vlastita mentalna stanja. postoji jo& jedna.4aime. svako na&e znanje je na neki način uslovno i privremeno0 vezi sa tim je i Parsova kritika takozvanog intuitivnog znanja.i kod Džona "oka.ritikovao je dve stvari+ pre svega metodsku sumnju. nikada ne kre.Pers je naime smatrao da je sporno i samo postuliranje apsolutno izvesni* stavova. zaista do)ili istinit zaključak. da su oni takvi. ne samo da je postojala ta potre)a za postuliranjem istinitog saznanja.Pret*odne stavove do)ili smo tradicijom. Pers je )io prvi filozof koji je osporavao da ne&to tako kao &to je intuitivno saznanje uop&te postoji!ntuitivno saznanje je )ilo definisano kao neposredno saznanje. ne saznajemo neposredno$vako saznanje. gde u stvari ta god da opazimo kao posledicu. pomenuo je da je Pers često u svojim tekstovima kritikovao Dekarta.. on je smatrao da su sve na&e teorije u principu opovrgljive. taj spolja&nji svet u njemu proizvodi izvesne senzacije i on u pogledu saznavanja ti* senzacija ne može da pogre&i. a čak i kad )i i* )ilo. znači moramo se uveriti u istinitost premisa. saznanje neposredni* uvida.Po njemu takvi* stavova nema. mi ne )ismo mogli da saznamo da i* ima.sim toga.<a&to nam je takvo saznanje uop&te potre)no= 3ednu od kasniji* formulacija možete prona.1e/utim. a nji*ovu istinitost saznajemo neposredno. ve. 7ovo je )elo8. mi&ljenje i verovanje determinisano je pret*odnim saznanjem koje uzmimamo na poverenje kao istinito.čak ni )azične perceptivne sudove 7ovo je crveno8.gu)ljenje vremena.to je )ilo to staro verovanje koje je dugo vladalo.uje da su neka saznanja posredna. &kolovanjem.Po njemu uop&te ne postoji neposredno saznanje.

svest se s*vata kao sled senzacija i percepcija. i tako je to kod )ritanski empirista i kod mnogi* pragmatičara.$vako saznanje ve. jer uvek postoji neko pret*odno saznaje. u tom konačnom vremenu dok ste živi vi mislite. 5@5>-.@-. sopstva. a &to .e kasnije možda jednom )iti dovedeno u sumnju i od)ačeno kao lažnoDakle niti imamo intuitivno saznanje samosvesti. na&e saznanje je drugačije.me/utim.$Pers 5?.$ituacija je uvek takva da imamo skup verovanja koje smatramo istinitim. introspektivno intuitivno saznanje na&i* vlastiti* mentalni* stanja po Persu.! po njemu svest je jedna struja misli.9o je lažna slika. i ovde je godina smrti. vi živite jedno ograničeno vreme. procesom zaključivanja izvodimo.4e mora.nji* uop&te ne preispitujemo u prvom trenutnku.$aznajni proces jeste ograničen u vremenu. &to podse.9o vreme traje odre/en )orj godina.emo od nule pa se onda uveravamo neposredno da su neki iskazi istiniti.4a pozadini takvi* stavova mi dovodimo u pitanje neke druge stavove.Što znači da u svakom trenuku Persovog života postoji neki koji mu je pret*odio. ovaj konačan period vremena predstavlja Persov život.od Persa je stvar drugačija. dakle opet transformacija znakova prema odre/enim pravilima. posredno. pa nije potre)no uvoditi intuitivno saznanje.0koliko do/emo do protivrečnosti s celim sistemom na&eg verovanja onda vr&imo korekcije. senzaciji. matematički* principa. aksioma.$vestan život se gotovo sastoji u zaključivanju- B .4ema početka saznanja. kada govori o svesti. onoga &to neposredno vidimo. tako da je saznanje jedan neprekidan i kontinuiran proces. nas novo iskustvo može naterati da promenimo i neke od ono* koje smo )azično pri*vatali.4ema uop&te intuicije. &to ne za*teva dokazivanje i o)razlaganje )ilo koje vrste. )ar u ranoj fazi. ve. ne postoji prvi trenutkak saznanja u kome )i po pretpostavci tre)alo da saznate ne&to &to je apsolutno očigledno. Persov živt nije predstavljen zatvorenom duži.! percepcija je vid zaključivanja. pa onda zapravo tako od pouzdani* temelja polako. ali mi&ljenje nije ni&ta drugo do operisanje znacima i sim)olima. onom koju do)ijete kada skinete ove granične trenutke ro/enja i smrti.$vako saznanje nastaje tako &to izvodimo posledice iz onoga &to smo pret*odno pretpostavili kao istinito. koristio misao.1e/utim.na ovaj način svest s*vata i Džejms. tako je Pers poku&ao da sve moduse svesti poku&ao da asimiluje zaključivanjem. svako saznanje do)ijeno je iz pret*odnog procesa zaključivanja.a na rad neke ma&ine. pogre&no je z)og toga pretpostaviti da ono ima početak i kraj.A tako je i sa saznajnim procesom.3edna od stvari u koje su ljudi )ili skloni da veruju je to da saznajni proces ima početak. često ne prelazi sto godina. on pod tim terminom podrazumeva ne&to &to vi&e liči na senzaciju ili percepciju.one se ne moraju odnositi na ove nove stavove.%ažno je re. čujemo. je posledica i determinisano je pret*odnim saznanjima. va&a svest je aktivna. Pers je na neki način svest zami&ljao drugačije nego &to je ona zami&ljena u empirističkoj tradiciji. niti imamo intuitivno saznanje neki* očigledni* )azični*.$vestan život nije ni&ta drugo nego operisanje znacima. na primer 2.i da.!ako je to vreme ograničeno. i sad ako je ovo (tačka# jedna godina u kojoj se neko rodio.to je po Persu pogre&na ideja. uvek polazimo od neke vrste primitivni* teorija koje pri*vatamo. iako je on za sva stanja svesti. ve. nikad ne kre. dosta neo)ična.6ko )iste posmatrali vremesku osu kao jendu pravu. on je ograničen po&to je ograničen ljudski život. niti imamo neposredno saznaje perceptivni* sudova. ali koje u daljem procesu naučnog istraživanja mogu )iti dovedene u pitanje.0 empirističkoj tradiciji prevas*odna funkcija svesti je percepcija.kao &to je Džejms poku&ao da sve moduse svesti asimiluje percepciji.

4avika je jedna dispozicija da se u odre/enim okolnostima pona&amo na odre/eni način. iz one poslednje faze o izvesnosti. da je Pers )io fali)ilista. neživim stvatrima. jedno iritantno stanje.4e samo da je od)acio Dekartov cilj traganja za nekim apsolutno izvesnim znanjem. oni se u stvari ve. jedno izuzetno neprijatno psi*ičko stanje0op&te.i da gradi svoju ku. onda se on formira prema vama. a ne onome &to )i mi danas zvali navikom.Dekart želi da sumnja u sve u &ta se može sumnjati i odna da na taj način otkrije &ta . na osnovu toga &to pragmatičari nisu prepisivali navike samo živim )i. po Persu.Pazite. sumnja nije ni&ta slično. 7%erovanje vodi formiranju izvesni* navika.e on sad mo. premi&ljanja izme/u alternativa .i od koga .e zadovoljiti na&e potre)e.ima ve.ena.a možda na poznog %itgen&tajna. izuzetno je negativna i može )iti pogu)na po organizam. ne )i )ilo nikakvog rezultata. i kaput stiče naviku da se savija na odre/enim mestima.i. navike imaju i nežive stvari i navike su zapravo dispozicije koje koje o)ično opisujemo pri*vatanjem odre/eni* kondicionala ( od D. i predmetima.sim toga.ako nosite jedan kaput vi&e puta..Da navika odgovara dana&njem pojmu dispozicije.4a&a uverenja i na&e delovanja me/utim često )ivaju osuje.onaj ko )i u nekim situacijama previ&e E . kada se kaže verovanje.a. neodlučnosti.ete na. Pers je nagla&avao da je Dekart mislio da je sumnja neka vrsta puke intelektualne aktivnosti.a to je skeptička metoda sumnje u sve.u znanja na sigurnim temeljima. prema o)liku va&eg tela o)likuju se &avovi i ulegnu. svaka vrsta nedoumice. kod )e)e.vo vas podse. od svakog trenutka služe izvesnim uverenjima ili verovanjima o tome kakva je nji*ova sredina i na koji način oni mogu da postignu zadovoljenje svoji* potre)a. ali koja može )iti vremenom zamenjena )oljom *ipotezom.'ajla razlika izme/u navike i dipsozicije#1i ve. a onda kada otkrijemo da se nismo pona&ali na pravi način. u svakom trenutku imamo odre/eno uverenje o tome kako tre)a da se pona&amo da zadovoljimo svoje )azične potre)e. onda zapravo zapadamo u stanje sumnje$umnja je.<nači.e ostati imuno na sumnju i to . žedan je. je od)acio i njegovu metodu. imamo odre/ene dispozicije da se pona&amo na odre/eni način. da su samim tim posumnjali u ne&to.sve ono &to smatramo na&im saznanjem ima zapravo status jedne *ipoteze koju do sada nismo od)acili.Pers je negirao da možemo u sve da sumnjamo.9o se neprekidno javlja kao motiv u njegovim člancima.i pore/enje da kaput ima naviku.4e može se smunjati u sve u istom trenutku1ožete sa sumnjate samo na pozadini onoga &to ne dovodite u pitanje u tom trenutku.Po Persu. čovek je )iolo&ka jedinka sa )iolo&kim potre)ama. so ima naviku da je rastvorljiva. prirodnoj sredini.ako izgleda proces sumnje= 2ovek se ra/a u izvesnoj )iolo&koj.od Džejmsa .od Persa ima vrlo slikoviti* opisa+ 7%erovanje usmerava na&e želje i uo)ličava na&e delatnosti8. postaviti sva pitanja u istom trenutku.poku&avamo da do/emo do oni* predmeta koji .4e možete sumnjati u sve istvoremeno.verovanje uvek sadrži neku vrstu plana delovanja ili akcije. žei da ima dom u kojem može da preno. ni verovanje ne )i tre)alo zami&ljati kao puku intelektualnu aktivnost.. ve.n čak kaže kada kritikuje Dekarta da neki ljudi misle da samo ako postave pitanje ili ga napi&u.e sad pretstavljati to apsolutno znanje polaze. jeste u stvari očigledno ve. a poku&avamo da se sklonimo od oni* predmeta koji mogu da nas životn o ugroze. dipozicije da se pona&amo na odre/eni način8.ča&a ima naviku Cdispoziciju da je lomljiva. misaone razonode kojom tre)a da stignemo do apsolutnog saznanja. i te potre)e su prisutne ve.Dakle rekli smo ve."judi od ro/enja žele da zadovolje svoje )iolo&ke potre)e.gladan je. kojom se rukovodimo i služimo kada odre/ujemo na&e postupanje.

e )iti pro)itačnija za opstanak jedinke.A onda.oj fazi posle sumnje. postoje znanja o stvarima koja su za na&e preživljavanje potpuno irelevantna.!zvesna uverenja vi&e nisu do)ra.ivanje verovanjaPers je svestan prigovora koji mu se mogu uputit. mi smo uvek primorani na razmi&ljanje zato &to su se na&a verovanja izjalovila i ostali smo osuje.1i u stvari ni ne tragamo za tim pouzdanim znanjima. da iza)ira ono &to mu odgovara.1i po svaku cenu nastojimo da iza/emo iz stanja sumnje koje je zapravo neki vid in*i)iranosti.0čvr&.2ovek je stvorenje koje morte da naterate da misli.za&to )ismo za njima uop&te tragali. slika koju Pers daje o čoveku jeste doktrinarna jedinka koja zapravo po svaku cenu želi da zadovolji svoje potre)e i koja polazi od jednog skupa uverenja koje ne napu&ta dok se ne zaglavi.e zadovoljiti njene potre)e.eno. i od kojeg nema ničeg goreg.novo verovanje povlači nove dipsozicije.3eidni cilj mi&ljenja jeste učvr&.ada je jednom učvr&.e )iti )olja.eni u zadovoljavanju svoji* potre)a.Drugim rečima. a jo& uvek ne znamo kojim pa smo paralisani. to su za Persa praktično sinonimi.Felimo da nas mi&ljenje dovede do znaja. kada jednom učvrstimo verovnanje.e verovanje.u toj slede. nekako ne mislimo da je cilj mi&ljenja da nas dovede do verovanja jer verovanja mogu )iti neistinita. u ono u &ta je ranije verovala.4eko )i mogao da kaže da mi ne tragamo za )ilo kakvim verovanjima.Pers je )io pod uticajem Darvina. ve. Darvinova teorija je )ila u to vreme veoma popularna i uticajna.razmi&ljao. u tom stanju sumnje ona mora da menja svoja uverenja i poku&ava da prona/e uverenja koja .!mate i tu jednu ideju da je mi&ljenje u stvari aktivnost kojom se čovek )avi kada je delatnost zaprečena. jedinka zapravo razmi&lja. proces mi&ljenja postaje ne)itan a važno je da opet stupamo u novu akciju. sve dok ponovo ne zapadne u to neprijatno i neizdrživo stanje sumnje3edina celokupna funkcija mi&ljenja je da se iza/e iz tog stanja sumnje. ona nas nisu dovela do zadovoljenja na&i* potre)a i tre)a i* zameniti nekim drugim. to je ono &to je najneprijatnije. novi program pona&anja. tragamo samo za tim da jedno verovanje zamenimo drugim- G .ivanje novog verovanja istovremeno znači usvajanje nove navike ili sticanje nove dispozicije.organizmu je prirodno da stalno deluje u svojoj okoilni.i se drugačije. sva verovanja koja prri*vatamo nama u tom trenutku izgledaju istinito.ada se jednom na/emo u stanju sumnje počinje proces mi&ljenja.e ta promena u pona&anju )iti podesnije za nas. kao i uop&te američki pragmatisti. nismo u stanju da delamo.od)acivanjem skupa verovanja koje smo ranije delili i zamenom tog verovanja novim.so)a koja sumnja u istinitost odre/eni* stavova.9o stvorenje sad počinje da istražuje okolinu u potrazi za uverenjima koja .eno slede.sada i dalje idemo kroz istu sredinu ali pona&aju. nije cilj mi&ljenja da traga za njimaDrugo. ona ne zna vi&e kako da se pona&a.$tanje sumnje je stanje upravo stanje in*i)iranosti i nespremnosti na )ilo kakvu vrstu delanja. da ima neku razmenu sa okolinom u kojoj vr&i selekciju. da od)acuje ono &to mu neodgovara. i to Pers želi da napusti.Drugim rečima. mogao )i da )ude životno ugrožen. za istinitim.1i&ljenje ili istraživanje. jedinka opet srlja kroz svoju životnu sredinu.1e/utim. dok sredina do te mere ne protivreči tim uverenjima da jedinka počinje da trpi z)og in*i)iranosti i nezadovoljenosti svojiu* potre)a. zapravo se na kraju zavr&ava u uspostavljanju novog verovanja. jedne zaprečene akcije.9a vrsta paralisanosti. kada je pona&anje osuje. i nadamo se da . traga za o)jektima koji .9o je ponovo deo one stare slike da tragamo za apsolutno izvesnim i pouzdanim znanjima.

u se zapitati za&to je moje verovanje )olje od nji*ovog. kaže Pers.so)e koje veruju različite stvari moraju )ar pod nekim *ipotetičkim okolnositma da postupe drugačije0 jednom članku koji je verovatno njegov drugi najpoznatiji članak 70čvr&. nikada i* ne menjaju tako &to i* sami preispituju. ja razmatram o)e opcije i odlučujem da je. najjednostavnija i najprimitivnija metoda. da sredina ne.e )iti op&te važe.ivanje verovanja8 razmatra četiri metode za učvr&. )iram jednu.ljudi su skloni da )udu dogmatični. a ukoliko su one iste.Procenjujem na osnovu razmatranja posledica. niti da .i ako se držite ove metode. prirorno upore/uju svoja verovanja i modifikuju i* unutar zajendice.aj nedoumice. svima dostupne i empirijski ustanovljive.aja u)e/enosti. ljudi samo pod pritiskom spolja&nji* okolnosti menjaju svoja uverenja. ovaj metod je najprimitivniji.e lepo reagovati. i sa njim prolazite kroz život. ovo je jedan način da iza/ete iz sumnje.držive se jednog uverenja kakvo god ono )ilo. vi onda iza)erete jedno verovanje i čvrsto ga se držite. uspostavljam novo verovanje. novu spremnost da čak i u drugoj sličnos situaciji postupim isto. ili u sticanju tog jednog prijatnog ose. nesigurnosti oko toga kako da se pona&amo u jendoj situaciji.u primetiti da to rade i drugi ljudi koji se slepo pridržavaju svoji* verovanja.3edan živi organizam u toku dana ima )ez)roj takvi* slični* mali* sumnji.. ? . da veruju u onon&to veruju. poslednja je najsavr&enija. onda je u pitanju pseudo-spor. i pona&ate se kao da oni ne postoje."judi su skloni da traže neku vrstu re&enja koje . ali se i u toj situaciji javlja neprijatan ose.9aj isti model se javlja i u nekim naj)analnijim situacijama+ kada u/em u kočiju i ako me kočija& odveze do lokacije do koje sam mu rekao i ja sad tra)a da mu platim. )olje da mu platim metalnim kovanicama.9o je dogmatska metoda upornosti u kojoj ignori&ete sv eono &to nije u skladu sa va&im verovanjima."judi.aže Pers znao je mnoge ljude koji su tako pro&li kroz život. &to ne znači da u ljudskoj zajednici istovremeno ne postoje sve četiri.aže Pers.i se metodom upornosti. da ne )udem u stanju sumnje.u mu dati papirne ili metalne novčanice. u jednom trenutku )ilo kakav senzitivniji organizam .reč je o )i*ejvioralnim razlikama. da li )i možda tre)alo da ga zamenim.tu onda nastupa mi&ljenje.9e razlike moraju )iti javno proverljive. sumnju. ali ista situacija se javlja i u trenucima u veliki* sumnji.Prvu metodu Pers naziva metodom upornosti+ to je apsolutno najdirektnija.e primetiti da se i drugi organizmi pona&aju na sličan način+ ako sam ja iza)rao jedno verovanje i odlučio da ga se pridržavam u svim okolnostima samo da ne )udem in*i)iran.dluku izme/u dva verovanja donosim na osnovu razmatranja posledica. zanemarujete one aspekte iskustva koji )i vas primorali da promenite va&e verovanje. recimo.$u&tina mi&ljenja sastoji se u takozvanom učvr&. ja .ete lo&e pro.ivanju verovanja.ivanje verovanja+ Prva metoda je najprimitivnija.Bez o)zira &to ta nedoumica nije značajna i &to traje veoma krakto. služe. a za to postoje dva načina. a istovremeno o)ra.ete zadovoljiti svoje potre)e. uvek su naterani.Po&to je sumnja neizdrživo stanje koja ugrožava organizam. a prelazak sa prve na četvrtu predstavlja izvesnu evoluciju koja je primetna u ljudskoj kolektivnoj istoriji.ate pažnju na sve &to potvr/uje va&e verovanje. pose)no kada vidim da drugi ignori&u moje razloge u prilog mog verovanju.ako imate neki pro)lem. i uz malo razuma . kao &to sam ja spreman da ignori&em razloge za nji*ovo verovanje. važno je da se drže verovanja. i velike su &anse da .4aravno.ada svoje mi&ljenje izložite mi&ljenju drugi*.e.tako &to .

koji su kod drugi* ljudi drugačiji od na&i*.u crkvenoj i političkoj organizaciji i dalje postoji tendencija da se izvesna verovanja učvr&. da veruju u one stvari za koje im sam razum. a neka pitanja prosto zanemaruju kao )eznačajna.ena. zajednica se služi različitim metodama torture oni* koji nisu konformisti. pa da primetite da ono &to va&a zajednica smatra dogmom koja se ne sme dovesti u pitanje. intelektualni* trendova. pa se na kraju pojavljuju nekakva verovanja koja oni ne o)razlažu i za koja smatraju da je prirodno da tre)a da )udu pri*va. ve. sekte. smenjivanje moda mi&ljenja.ivanje verovanja je metod autoriteta.4iko pojedinačno ne odlučuje.onda .9o naravno nije sasvim )eskorisno.9ako polako počinje da se naru&ava ovaj vid učvr&.i koji je znatno superiorniji. ona propisuje standarde ispravnosti verovanja koji* svi moraju da se pridržavaju4aj)rutalniji metod. to čine pozivaju.1e/utim. ni autoriteti ne mogu da propi&u sva verovanja koja .ete )ar )iti primorani da ga o)razlažeta. kada do/e do ti* )azični* verovanja. dovoljno je da na primer imate istorijsku svet. kaže Pers kako su nastali različiti filozofksi sistemi+ ljudi sad poku&avaju da o)razlažu odre/ena svoja verovanja. ako imate priliku da putaujete tamo.ivanja verovanja autoritetom.4aime.vaj metod se sačuvao u sferi politike i teologije. istorija filozofski*. mnoga uverenja se )ar opravdavaju dovo/enjem u vezu sa drugim verovanjima.Drugim rečima.A sad.uju pozivanjem na odre/ene autoritete. ljudi počinju da razmi&ljaju svojim razumom i da dovode u pitanje sve autoritete. po Persu.Postoji jedan vrlo jednostavan način da elemini&ete sve one koji drugačije misle. grupacije.Drugi metod za učvr&.A sad. u stvari.! nažalost. kaže Pers. videli smo kako se može o)razlagati u prilog odre/enim @ .i se na neka )azičnija.1e/utim.e u svim segmentima života )iti ispravna. kaže Pers.A sad. iako im se čini da s epozivaju na razum. unutar ti* )eznačajni* pitanja prvo počinju da se pojavljuju razlike u mi&ljenjima. zajednica je autoritet. ali i* drugi pojedinci ne pri*vataju. a zatim počinju da dovode u pitanje i one stavove na kojima zajednica insistira kao na pravovernim.6prioristički metod utvr/ivanja verovanja karakterističan je upravo za filozofiju4aime.Filozofksi sporovi su pseudo sporovi jer su oni zapravo pitanje filozofskog ukusa. me/utim.ivanja verovanja u zajednici.ni se onda fokusiraju na ona verovanja koja tre)a da osiguraju napredak i opstanak crkve. i javlja se tre. &to je prvi korak da ga preispitate i zamenite.. ova metoda pozivanja na razum je svakako )olja od metode upornosti i metode autoriteta. i onda se uvek u autoritarnim dru&tvima pojavljuju oni pojedinci koji počinju da uočavaju da se nji*ova mi&ljenja razlikuju od mi&ljenja udrugi* u pogledu ti* takozvani* marginalni* pitanja.to je za nji* neizvodljiv zadatak. koji nisu spremni da pri*vate na osnovu autriteta. države. ili da nije uop&te nije dogma u nekim drugim zajendicama. apriornim razmi&ljanjem kaže da i* tre)a zadržati.4aprotiv.. zajendica ili neko ko je delegiran od strane zajednice. suptilnija je.ni žele. a to je da i* pokoljete sve. a istorija filozofije je. nije uvek )ilo dogma u nekim drugim epo*ama. gde je prisutan i danas.9o je sada drugi korak. dok se na kraju prepu&tamo instiktima i ukusu. pa standard za propisivanje ispravnosti verovanja pre)acuju na zajednicu. kaže Pers. istorija pruža primere ovakvi* načina učvr&. filozofi se zapravo prepu&taju vlastitom instiktu i vlastitom ukusu. onda ljudi ne mogu da se dogovore u koje verovanje da veruju. razmi&lja se.

u vam pročitati+ 71i&ljenje kojem je su/eno da se sa njim na kraju slože svi oni koji istražuju je ono &to razumemo pod istinom.e se ispostaviti kao tako. kod Persa.na po mnogo čemu podse. ukoliko je to &to ono smatraju istinitim lažno.%ide.3edina ispravna metoda je naučna metoda.i da ustanovimo da su one takve kakve jesu.3o& jednom ponavljam.Drugim rečima. i to je čuveno mesto koje . je ta pragmatička. ona i dalje tre)a da ima neki vid o)jektivnosti na kome Pers insistira. ono . ona zavisi od tog procesa. ali se od nje i razlikuje.Bitno je da se istraživanje nastavlja- 5H . da li . jedno mi&ljenje. vi&e relativističke implikacije ovakvo* s*vatanja istine. to je sasvim jedna druga stvar i to sa istinom nema nikakve veze.stanovi&tima.1e/utim.1e/utim.emo mi ikada mo.ako Pers defini&e ona verovanja koja su istinita= 9o je definicija pragmatičke istine.4ačin na&eg dolaženja do istine ne utiče na samu istinu. eksperimenata.nost da kažem da postoje izvesne istine o svetu koje su nam u potpunosti. i sad se oni me/uso)no saglase da je neki iskaz istinit.e se istinaPers nije želeo da tvrdi da je konsenzus naučne zajednice to &to čini jedan iskaz istinitim.i da je ne&to istinito a da je principijalno nesaznatljivo svim ljudima u svim vremenima.a na korespondacionalnu teoriju istine.)jektivnost se postiže time &to i svi drugi članovi morju da se saglase. jedan iskaz je istinit ako i samo ako odgovara stvarnosti koja je potpunosti nezavisna od nas. kako god nam se ona činila instiktivno pri*vatljivim. možda . pazite. nema smisla re. pragmatičku teoriju istinu ne tra)a poistovetiti sa korespoden-. znači ne radi se o otme da se članovi naučne zajednice na/u na nekom simpozijumu ili konferenciji. ustanovili )ismo da je netačno.Prema korespondacionalnoj teoriji istine.ete kasnije. i svi članovi naučne zajednicie mogu da se varaju jedno odre/eno vreme.$ad. izvesne pogre&ne naučne teroije su dugo )ile važe. neki teoretičari to čine.emo i* od)aciit u svatlu novog iskustva. civilizuju i kultivi&u posredno razvojem ove apriorne metode. istina jeste na izvestan način relativizovana s o)zirom na sam proces istraživanja.9.!sključena je ta mogu.vde. nova koncepcije istine.. pojavi.prema realističkoj koncepciji istine jedan iskaz je istinit prosto ako su stvari takve kakve zapravo jesu. znači praktično nije mogu.!storija razvoja ukusa.2ak i ako i* pri*vatimo na neko vreme. u pragmatičkoj teoriji. kaže Pers.6 o)jekat predstavljen u tom mi&ljenju je ono &to je stvarno8. i dok je Persova inetrpretacija )liža korespodencionoj teoriji..0 naučnoj metodi mi sva na&a verovanja podvrgavamo sudu iskustva.e pri*vatiti ostali članovi naučne zajednice. kada )i se istraživanje dovoljno dugo produžilo.4ema principijalno nesaznatljive istinePersu je važno da se ogradi od izvesne su)jektivističke interpretacije istine+ ako pri*vatam da je neko mi&ljenje istinito.e.1e/utim. a sam ukus i instiktni se razvijaju. Džejmsova je )liža ko*erentističkoj teoriji istine<nači.vde. možda mi se čini da je istinito i možda ga ne.A sad. istina je ipak učinjena zavnisnim od procesa istraživanja istine. to ne znači da je ono samim tim istinito. zauvek nedostizive.0 tom smislu pragmatička teorija pravi jedan otklon od realističke teorije.ada se istraživanje )ude nastavilo dovoljno dugo.e da se svi članovi naučne zajednice sve vreme varaju u pogledu istine. i spremni smo da od)acimo svoja verovanja ukoliko nisu u skladu sa iskustvom. Džejms je izveo drugačije.Pers upravo i kaže da čitava naučna zajednica može da se vara.

vama i svima. i mnogima se ova njegova pluralistička terija činila pri*vatljivijom.!stine koje se odnose na izvesne vrednosti. postoje i oni koji se u tom pogledu razlikujume/utim.A sad.1e/utim.4jima .on je u stvari *teo da kaže da. kako vr&imo proces proveravanja da li je neki iskaz istinit= 9o proveravammo služe. čini se. iluzorno je očekivati da .i načina+ da svaka istina.Primer+ uzmete neki dan kada se dogodila neka antička )itka.e odgovarati različite stvarnosti. posle 5??H-postoji primetna izvesna promena u Persovom mi&ljenju koja jasno govori protiv ove interpretacije pragmatičke istine. i njima istina mora )iti dostupna samo ako dovoljno dugo istražuju. etičkim stvarima i tako dalje. te istine moraju )iti potpuno nezavisne od praktični* potre)a i ciljeva istraživača. pose)no onima koji su imali jasne antirealističke inklinacije kao (ilari PatmanA sad. mogu u stvari različkita uverenja smatrati istinitim.9ako je to zami&ljao Džejms. koliko god istraživali.drugim rečima. mora )iti dostupna meni. )ilo kom istraživaču.ina nas ima relativnosrodan i sličan čulni aparat. mi na primer izvesne predmete delimo pozivaju. neke nas istine i ne zanimaju. o vrednostima nemamo istine.i do )a& svi* istina- 55 . ne moraju )iti važne i za vas. s jedne strane. *emije. )a& sve isitine o svetu.Bez o)zira &to ve. ako Pers smatra da svaka istina o svetu mora )iti dostupna )ilo kom istraživaču.o sekundarnim svojstvima nemamo nikakva istinita tvr/enja.emo mislioce smatrati istinitim u velikoj meri zavisi od na&i* praktični* potre)a. )ilo kome ko je spreman da dovoljno dugo istražuje adekvatnim metodama.<atim.9i različiti svetovi u kojima )i naučnici smatrali različite iskaze istinitim.9o sad jako ograničava područje o onome o čemu možemo da kažemo )ilo &ta istinito ili lažno!spostavlja se da o mnogim stvarima ne možemo ni&ta istinito da tvrdimo ako pragmatičku teoriju istine posmatramo na ovaj Patmanov način. koje se razlikuju od istraživača do istraživača. mogli )i da postoje jedni pored drugi*. ne mormo svi da delimo iste vrednosti. ako je svaka istina dostupna svakom istraživaču.<nači prvo nema istina o vrednosnim pitanjima. ili različite estetske sklonosti. ne )i morali da )udu konkurentni me/uso)no.<aista se čini nepri*vatljivim da .znači svaka istina astronomije.Drugo. mora )iti dostupna svakom.$adržaj istinitog tvr/enja je ono &to je stvarno.$ad moram da nagovesti ne&to o čemu .9o )i značilo da naučnici koji imaju sasvim različite praktične ciljeve ili potre)e.i način dovoljno dugo. samo ako on proces istraživanja sprovede na odgovaraju. nije dža)e Patman razmi&ljao na taj način.postoje delovi pojedini* Persovi* članaka koji potvr/uju ovu njegovu interpretaciju.stvarnost je u pragmatizmu definisana kao neka vrsta ontolo&kog korelata istiniti* sudova. pa postavljate pitanje da li je tačno da je tada padalia ki&a= Primer istine koje niko ne istražuje.4jegova teorija istine se nekad naziva i pluralističkom teorijom istine.emo do. i s druge strane na&i* estetsk* skonosti. o svim ljudskim artefaktima onda uop&te nema istiniti* tvr/enja. )oljom opcijom.e )iti reči kasnije+ to sad deluje nekako jako različito od onoga &to je zastupao Džejms. svr*e koje su za mene važne. fizike.Džejms je smatrao da to koje .1e/utim.(ilari Patman je u seriji svoji* članaka o pragmatizmu zapravo ovu pragmatičku teoriju istine interpretirao na slede.Drugo.emo ikada saznati.9o znači da istina o onim svojstvima o)jekata koji zavise o konstituciji na&i* čulni* aparata ne postoji. a istina mora )iti dostupna svima pojedinačno.i se na nji*ove svr*egovorimo o njima kao o oru/ima koja su potre)na za ovo ili ono. doslovno svaka. geodezije.i se čulima. onda u stvari.0pravo to je onaj deo koji je Patman smatrao spornim.

Praktično. on je menjao te svoje podele4ajpoznatija je podela koja potiče iz srednje faze.4jegova teorija znakova tre)a da )ude najop&tija mogu. ljudska svest jesta samo proces proizvodnje znakova. a ta pitanja su takva da su zapravo iskazi čiju istinitost utvr/ujemo.2ovek )i na prvo pogled mogao da pomisli da se radi o )inarnoj relaciji.)jekat je vanjezički o)jekat.Prva podela jeste prema vrsti reprezentamena.e. da je sam čovek jedan znak. fotografija.en najop&tije mogu. jednačina. nije znak . smo rekli da je svako mi&ljenje samo )aratanje sim)olima. ona tre)a da o)jasni značenje znakova koji su predmeti.imate znak i ono &to ga označava.znak je )ilo &ta.kod Persa je ta relacija tročlana+ ti članovi se nazivaju+ 5.9rijadičke podele koje se trijadički dele.!nterpretant. e onda . gde je Pers poku&ao da izvr&i prvu sistematicaciju i podelu znakova.i je da je za Persa sama relacija označavanja tročlana. Pers čak kaže da je pogre&no smatrati da je jezik samo važan za mi&ljenje.svaka misao je znak%e. dijagrama. )ez jezika. odgovori na ta pitanja..imamo tri tročlane podelePrvo &to tre)a re. tako da se možda interpretator može s*vatiti kao neka pose)na vrsta interpretantaPrema njemu znaci proizvode druga znake )ez o)zira na ljudsku svest. znak je s*va. pa je označavanje relacija izme/u znaka i označenog. označava o)jekat :. nije tako. slika.'eprezentamen označava o)jekat tako &to proizvodi u svesti interpretatora novi znak-. po Persu. prema vrsti znaka.a.Postoje interpretacije koje od)acuju jaku interpretaciju Persove istine.interpretant (nije čovek# 1ada. i pri*vataju sla)iju. čime se u stvari tvrdi da )ilo koji istraživač koji se )avi nekom stvari. razni aparati kao &to su vetrokazi. Pers .'eprezentament.riterijum prema kojem znake deli na+ 5: . merni instrumenti. koji sprovodi istraživanje odre/enog pro)lema.e0 toj svojoj semiotici postoji jedan deo koji se zove spekulativna gramatika. )ilo kakvo artikulisano mi&ljenje je nemogu.novi znak koji se javlja u svesti onoga ko interpretira znakPers je mislio da postoji jedan semiotički proces u kome znaci i misli proizvode nove znake i misli. po&to je svest sveo na )aratanje sim)olima. sistema sim)ola.. u njoj je podelio znakove prema tri kriterijuma na tri podgrupe. &to stoji za nekog umesto nečeg drugog.i da i sama ljudska svest nije ni&ta nego jedan veliki znak.i do istine o tiom stvarima samo ako dooljno dugo istražujeDRUGI DEO: Pers je osnivač semiotike.e on kad tad do.e u nekim člancima re.1e/utim.

onaj reprezentament koji je singularni ili pojedinačni predmet. taktilni oseti.uju na spolja&nje o)jektePrimeri su i demonstrativne zamenice (to. ono &to je reprezentamen u takvoj vrsti označavanja je zakon . postoji strukturalna sličnost izme/u prave i naslikane (po dva prozora. vetrometar--.i koja je model.nije nekakav prost čulni kvalitet.vetar mora da duva da )i pomerio petla na vr*u vetrokaza#.a slična onoj ku. zvuci.$ve vrste karti.5- vali znak.u koju posmatram.znak koji ne&to označava svojim čulnim kvalitetom (mrlje. matematičke-alge)arske jednačine :. nisu pravi znaci !kona može da označi ne&to i ako to ne postoji. koji upu. )arometar."egi znak.en kao znak nečega.zakon s*va. .$in znak.$im)oli. ona onda predstavlja jedu mogu. onda je naslikana ku. ovo.u. ta ku. za ikonu je dovoljno da postoji samo jedan član relacije označavanja.!ndeks je uvek neposredno izložen o)jektu koji označava.u ku.!ndeksi su oni znaci na osnovu koji* možete da odredite. dok su ikona i indeks degenerisani slučajevi znaka. gde god imate sim)ol imate i interpretant4ije mogu. ono#. takva relacija je onda krnja.ona vrsta znaka koji je takav da izme/u njega i predstavljenog o)jekta postoji neka egzistencijalna veza.. koji čine referencijalni aparat jezika.Druga tročlana podela se )avi načinom na koji se reprezentamen odnosi prema o)jektu5.ja mogu da nasllikam ku.reč pas označava pse zato &to postoji konvencija u srpskom jeziu da ta reč ima to značenje. dijagrama. dog označava psa$im)ol Pers naziva jedinim prvim znakom.e je ikona fizičke ku.Primer je čak i uzvik na ulici (mogu da zaključim da postoji o)jekt koji vri&ti#.Fotografija je primer. termometar (nivo živinog stu)a se pomera zato &to na njega kauzalno deluje vazdu&ni pritisak. mirisi koji mogu )iti znaci za nekakve spolja&nje o)jekte# :.e kauzalna..e.!ndeks. indekst pritiska#. mada ne mora da )ude.onaj znak gde reprezentamen označava o)jekat na osnovu strukturalne sličnosti.9a veza je najče&.$lika ku. jedna vrata---#. primer+ slika.a nije ontologizovana.u koja ne postoji. nepotpuna- 5. nego nekakva pojedinačna stvar koja predstavlja drugu stvar .e da imate sim)ol a da nemate interpretant.sim)ol predstavlja o)jekat na osnovu konvencionalne veze.1ožemo da govorimo o označavanju posredstvom ikone i tamo gde nema čak ni predstavljenog o)jekta ni interpretantna. mapa. promenljive koje se javljaju u jendačinama . možete da zaključite da postoji odre/eni o)jekat koji indeks označava (egzistencijalna veza. sim)oli su reči.onaj znak. u engleskom jeziku je ta konvencija drugačija. ako naslikam ku. alge)arske promenljive.!kona.

a uzorak je deo populacije. imena :.zaključivanje po verovatno.'eme.a trijadička podela znakova izvedena je na osnovu toga kako reprezentamen predstavlja o)jekat ako se interpretira na odre/en način.i.$vodi znake na 5H vrsta znakova+ kvali znak mora uvek )iti i ikona i rema.. kako predstavljamo deduktivno.n to metodski radi i mi to ne možemo ovde da prelazimo. i neke od ti* mogu.! sad.6rgument. &ta je ova tre. dok recimo argument uvek mora da )ude sim)ol i legi znakasnije je pravio drugačije klasifikacije pa je stigao do )roja od EE različiti* vrsta klasifikacija znakova6rgumenata ima tri vrste.. osnovni pojmovi u statistici su pojmovi uzorka i populacije. egzistencijalnoj vezi. zaključivanje kojim dolazimo do *ipoteza.ete. ovaj dici znak je zapravo iskaz ili propozicija . skupovi od vi&e reči koji tre)a da predstavljaju neki pojedinačni o)jekat.6BD0 9!%4. indukcija po svojstvima A sad. kada se Pers interpretira na statistički način. stara literatura :.Deduktivno. onda imamo :G vrsta znakova.i o)lik zaključivanja (to možete prona. 7 reativni entinem8#.9re.a vrsta zaključivanja i da li nam je ona potre)na i kako stižemo dotle da je uvedemo.nosti isključuje.Persova kovanica po uzoru na latinski.i i u knjizi 1iroslave 6n/elkovi..iz istiniti* premisa ka istiniti* zaključaka (nije mogu.6ko )udete čitali Persa vide. ili retroduktivno.. a kako induktivno zaključivanje preko uzorka i populacije- 5> . termini.grčka reč za izgovorenu reč.e da premise )udu istinite a zaključak da ne )ude# Cod op&teg ka pose)nog.!nduktivno. kada )i se svaka vrsta iz neke od ovi* podela mogla kom)inovati sa )ilo kojom vrstom iz ovi* podela. on se sad )avi ispitivanjem toka koji se mogu kom)inovati sa kojim. imena. zaključak je samo verovatan ako su premise istiniteC od pojedinačnog ka op&tem. uveo Pers. trijadičke podele znakova. tri vrste zaključivanja postoji+ 5. deskripcije.<a indeks je potre)no da postoji o)jekat sa kojim je on u kauzalnoj. onda se stvarno vidi da postoji prostor za tre.ina ljudi i danas misli da postoji dve vrste zaključivanja1e&utim. ali nije potre)no da postoji interpretant.4aime.4ekako ve.<naci se dele na+ 5.vde možemo isto da imamo degenerisan slučaj označavanja gde se označavanje svodi na )inarnu relacijuod sim)ola morate da imate punu trijadnu relaciju.niz iskaza koji predstavljaju odre/eno zaključivanje $ad kad pogledate. stara lit.Populacija je klasa o)jekata. imate .Dici (===# znak ili dicent.

ono naravno ne valja sa deduktivnog stanovi&ta. a pitamo se koje populacije. da li je reprezentativan. sledi iz ovi* premisa. dakle studenti filozofije su o)razovani. je tipičan primer induktivnog zaključivanja.tekst je &ifrovan sa engleskogPo&to je Pers govorio da je a)dukcija ona vrsta zaključivanja kojom dolazimo do naučni* *ipoteza.nost preostaje= Pa. od koji* dva predstavljaju premise a jedan zaključak.4a tri načina možete da iza)erete od tri iskaza dva koja .prvo uočite da distri)ucija učestalosti odgovara distri)uciji učestalosti javljanja odre/eni* slova u prose. onda uzmete uzorak. samo za razliku o)ične indukcije koa je indukcija po o)jektima. a to su studenti filozofije B0. vi znate da oni predstavljaju podklasu B0. utvr/eno je da se u engleskom tekstu.nom engleskom tekstu. je ono zaključivanje kojim formiramo *ipoteze. i vi onda vidite da postoje sim)oli u &ifrovanoj poruci u kojoj su te učestalosti )a& takve.%i na osnovu toga zaključujete da je &ifrovana poruka&ifrovana sa engleskog jezika.svi studenti fakulteta B0 su o)razovani. da znate da uzorak D ima svojstvo 6. i sad induktivno zključujete da svi članovi populacije B imaju svojstvo 6.%! znate da su studenti filozofije o)razovani. ovde indukciju vr&imo po svojstvima.u.e činiti premise. i zaključujete D je uzorak populacije B.0 deduktivnom zaključivanju vi znate da je neki uzorak D deo populacije B.e odgovarati jednom o)liku zaključivanja!nduktivno zaključivanje je zaključivanje sa populacije na uzorak.1i znamo da je uzorak.!mate odre/enu kodiranu formulu i sad se pitate da li je reč o poruci koja je prevedena sa engleskog jezika.4a primer. zaključak je samo verovatno. 5B .ivala sa takozvanom logikom naučnog otkri. utvr/eno je da se na prmer slovo o javlja sa takvom i takvom učestalo&. koja vam tre. )ilo kom.%idite da taj tekst ima neke oso)ine zajedničke sa engleskim jezikom i indukujete ali po svojstvima pa zaključujete da pripadnici prve klase imaju sva svojstva neke klase. a isto tako uočavamo da svičlanovi neke &ire populacije imaju isto to svojstvo.! onda na osnovu toga zaključujete da svi članovi uzoraka D (to može )iti jedan član# imaju svojstvo 6.! &ta radite. svojstvo 6.0 indiktivnom zaključivanju vi želite da zaključite sa uzorka na populacioju.a.! vi onda donosite odre/enu *ipotezua)duktivno zaključivanje.u stvar+ D ima svojstvo 6. onda se često pogre&no poistove. kaže Pers. da li ima opovrgavaju. ovo zaključivanje tre)a da nam pomogne da odredimo to kojoj populaciji pripada odre/eni uzorak. zavisi koliki je uzorak.6 isto tako znate da svi članovi populacije B imaju svojstvo 6. pa kažete. da svi članovi populacije B imaju svojstvo 6..to vam je deduktivno zaključivanjeA sad. manje ili vi&e verovatno.. itdA sad.Šta mi ovde uočavamo= 0očavamo da članovi uzorka D svi imaju neka svojstva. D je uzorak populacije B. onda zaključujete da su svi studenti B0 o)razovani. pa zaključujemo da uzorak moa da pripada populaciji BPrimer koji Pers navodi je primer sa de&ifrovanjem teksta.%i znata slede. pazite+ vi ovde imate tri iskaza.no je neka vrsta indukcije. i sad kažete+ studenti filozofije predstavljaju uzorak studfenata B0.i* slučajeva.vo je a)duktivno zaključivanje. slovo s ta takvom i takvom.9.a mogu.Primer+ primer populacije Beogradskog univerzieta. i svaki od nji* .

6proksimiraju se vrednosti- 5E . ako zaključujemo na )ilo koja od ova tri načina.%i znate da je nemački filozof (anc 'aj*en)a* razlikovao kontekst otkri. na duže staze možemo da imamo samo istinitija verovnaja.a.ako je Pers smatrao da a)dukcijom najče&. Pers je verovao da su na&i metodi zaključivanja autokorektivni.a.i mnogi su negirali da ona postoji.a od konteksta opravdanja.Bez o)zira &to na početku možemo na početku da imamo pogre&na verovanja. kako je )io fali)ilista. pa je ova vrsta statističke interpretacije )ila zanemarena3o& jedna stvar. sami se koriguju. oni su smatrali da je on poku&ao da izloži neku vrstu logike otkri. nemamo logiku otkri. i ustvari smatrao da filozofija nauke tre)a da se )avi isključivo kontekstom opravdanja.e dolazimo do naučne *ipoteze.

Related Interests