STOMATOLOŠKI FAKULTET

UNIVERZITET U BEOGRADU

DENTALNI AMALGAMI

Mentor: dr Nevenka Teodorović

Student: Ružica Stefanović 88/08

Beograd, 2012.

Zamešana masa amalgamske legure i ţive plastične je konzistencije. tvrdoću. Ovim se aktiviraju čestice legure tako da pri trituraciji one brţe stupaju u reakciju čime se skraćuje vreme mešanja. cinka. 1 . Ovako visok sadrţaj legure neophodan je da bi se obezbedila odgovarajuća čvrstoća i brzo vezivanje amalgama u kavitetu. i bakra.ima ulogu da potpomogne proces amalgamacije legure sa ţivom na sobnoj temperaturi. Živa . Amalgam za zubne ispune predstavlja kombinaciju ţive sa legurom od srebra.smatra se da poboljšava otpornost. Kalaj . Cink .dodaje se leguri amalgama da bi se olakšao tehnološki proces proizvodnje.AMALGAM Amalgam je legura ţive sa jednim ili više metala. Amalgamski ispun u toku stvrdnjavanja razvija laku ekspanziju kao rezultat reakcije između srebra i ţive. kalaja. da redukuje ekspanziju amalgama i svede je na tolerantnu granicu.dodavanjem ţive u leguru-strugotinu postiţe se tzv. Mali procenat cinka deluje kao dezoksidišući agens koji štiti metale od oksidacije u toku topljenja. preamalgamacija legure. proces vezivanja i adaptabilnost amalgama. lako se kondenzuje u kavitetu i kasnije stvrdnjava. Sastav legure u procentima je sledeći: Srebro Kalaj Bakar Cink 65% 29% min max 6-28% max 2% max max Ţive u leguri 3% ULOGA POJEDINIH METALA U LEGURI Srebro . Amalgamom se pune uglavnom kaviteti van linije osmeha.čini više od 65% celokupnog sadrţaja legure. SASTAV LEGURE AMALGAMA (PREDLEGURE) Leguru amalgama čine uglavnom srebro i kalaj u vidu Ag₃Sn. tamnjenje i diskoloraciju ispuna. Visok procenat bakra u leguri utiče na gubljenje sjaja. Bakar .

Ti amalgami su nazvani non-gama2 dentalni amalgami.legura amalgama  pravilno mešanje . poţeljno je isključiti je iz amalgamske legure uvođenjem bakra. Podela dentalnih amalgama prema obliku čestica:  sa iverkastim česticama  sa sferičnim česticama  mešovitog sastava Iverkasti i mešoviti tip amalgama pokazuju visok stepen kondenzacione otpornosti.Glavni faktori koji utiču na kvalitet amalgamskog ispuna su:  odgovarajuća priprema i zaštitna podloga  zaštita amalgama od kontaminacije (pljuvačkom. Visokobakarni dentalni amalgami Osnovno svojstvo tih amalgama je gotovo potpuno uklanjanje gama2 faze. Osim preko pluća. Ovi amalgami sadrţe više od 12% bakra.1 mg Hg/m³. Ţiva moţe dospeti u organizam inhalacijom. apsorpcijom kroz koţu i ingestijom.trituracija  pravilna kondenzacija  finiranje i poliranje Podela dentalnih amalgama prema količinskom udelu bakra:  niskobakarni  visokobakarni Niskobakarni dentalni amalgami Sadrţe do 6% bakra. znojem)  izbor matrice i pravilna aplikacija  izbor materijala koji odgovara standardu  odgovarajući odnos ţiva . Kod tog tipa amalgama uopšte se ne stvara gama2 faza. to moţe izazvati hronično trovanje ţivom koje predstavlja profesionalno oboljenje. Budući da je gama2 faza najviše odgovorna za manjak čvrstoće i sklonost ka koroziji amalgamskih ispuna. a okruglasti tip nizak stepen kondenzacione otpornosti. Ako koncentracija ţivinih para pređe dozvoljenu granicu i ako se tako povišena koncentracija odrţava duţi period. ŠTETNO DELOVANJE ŢIVE I MERE PREVENCIJE Maksimalna dozvoljena koncentracija ţivinih para u atmosferi radnih prostorija iznosi 0. ţivine pare mogu dospeti u organizam i preko dentinskih kanalića. Amalgamski ispuni sa niskom kondenzacionom otpornošću prikladniji su za ispune koji podleţu delovanju većeg okluzalnog opterećenja. Ţivine pare mogu delovati toksično na organizam pacijenta ili osoblja ukoliko nisu preduzete odgovarajuće mere zaštite. krvlju. a karakteriše se trijasom: 2 .

pospanost. Poliranje dentalnih amalgama Poliranje se izvodi 24 sata nakon stavljanja amalgamskog ispuna (ukoliko proizvođač u uputama za korišćenje ne zahteva duţe vreme). pri malom broju obrtaja mikromotora. ili preko kontaminiranog nameštaja. individualne i medicinske. Mere zaštite ods ţive su tehnološko . otpornost prema koroziji. zamor. nesanica. polireri i finireri amalgama. Zaštita se postiţe: usavršavanjem procesa rada. kao i pregleda biološkog materijala. Poliranjem površine. Uz to se mora strogo odrţavati lična higijena. čuvanjem ţive u odgovarajućim posudama. Tehnološko . koferdam gume ili sličnih guma koje će onemogućiti direktan kontakt ţive sa koţom. ptializam) mišićni tremor (očni kapci. odlaganje viška zamešanog amalgama kao i kapsula u odgovarajuće zatvorene posude. stomatitis. opšte higijenske. uz rad s prekidima i bez stuganja površine. upotreba vodenog spreja i obavezna evakuacija.ţivino pismo) psihičke promene (razdraţljivost. povećava se mehanička otpornost amalgamskih ispuna. depresija) Apsorpcija putem koţe moguća je preko kontaminiranih ruku do čega dolazi pri direktnom kontaktu sa ţivom ili sveţe zamešanim amalgamom. postiţe se bolji izgled. rukavica. iznurenost. prsti . poboljšava se rubno zatvaranje. usne. itd.tehničke. 3 .   oralne promene (karakterističan rub na gingivi. jer je tada završen početni proces stvrdnjavanja amalgama. nemir. Medicinske mere zaštite sastoje se u periodičnoj kontroli opšteg zdravstvenog stanja osoblja koje radi sa ţivom. Izvodi se različitim brusnim elementima (čelična svrdla. Individualne mere zaštite predstavlja obavezna upotreba gumenih naprstaka.higijenske mere sastoje se u rednovnom odrţavanju čistoće radnih prostorija. vilica. jezik. Ingestija se ostvaruje takođe preko kontaminiranih ruku ili gutanjem čestica amalgama prilikom oblikovanja amalgamskih ispuna. izbegavanje zagrevanja ţive i amalgama. uz polivanje vodom. gubitak koncentracije.tehničke zaštitne mere podrazumevaju sprečavanje zagađenja radne prostorije (atmosfere) ţivinom parama. gumice). a neka istraţivanja ukazuju da se poliranjem snizuje i električki potencijal amalgamskog ispuna. Opšte . memorije.

ZAVOD ZA UDZBENIKE – BEOGRAD. Beograd. Kosovka Obradović-Đuričić. Teodorović N: Osnovi restaurativne stomatologije. Data Status.LITERATURA: 1. 3. 2009.com.net/materijali.mojstomatolog.hr/direktne-restauracije-zubne-plombe/ 4 . Lukić A. Grga Đ. Beograd 2003 2. http://mojstomatolog. Vujašković M. Ţivković S. Dragan Beloica: Stomatološki materijali. Dragoslav Stamenković.htm 4. http://www. Pap K.