41.

Stimulacija motorike za pravilan razvoj kicme i lokomotornog aparata Motoricki razvoj zdravog novorodjenceta, dojanceta i malog deteta odvija se potpuno spontano. Polozaj trbuh-puzenje i stajanje. Novorodjence lezi na trbuhu u savijenom polozaju. 3-4 meseca dete odrzava ravnotezu, ova faza u motorickom razvoju oznacena je kao oslonac i samo iz ovog polozaja dete moze nesmetano okretati glavu. 5-6 meseci dete se sve vise odize tako da sa sest meseci ispruzi ruke i oslanja se na sake. 7 meseci funkcija oslonca na sake je jako dobra da se dete pomera u nazad, tako uci da optereti noge. 8 meseci uspeva da odigne karlicu, ali jos uvek ne moze puzati jer mu nedostaje pomicanje tezine na bok. 9 meseci zauzima cetvoronozni polozaj, klati se napred nazad, tako uvezbava ravnotezu za puzenjem. 10-11 meseci moze da stoji. Polozaj na ledjima do sedenja . 1-3 m dojnce ima refleksne pokrete, morov refleks u n2 mesecu prelazi u fazu telesnih reakcija. Sa 3 meseca lezi na ledjima simetricno, dovodi obe ruke do lica, noge su savijene. 4 m dobro odrzava ravnotezu na ledjima, noge savijene u kukovima, kolenima. 5m ima perfektan sedeci stav u lezecem polozaju,noge su podignute, dodiruje sakom grudi. 6m hvata stopala. 7m hvata stopala, stavlja ih u usta, okrece se sa ledja na trbuh. 8m igra se na boku. 9-10m potpuno sedi. Sa 11m 90% zauzima pravilan stav. Razvoj motorike u bocnom polozaju do hodanja- sa 4m moze se okrenuti na bok bez pomicanja tezine. 5m javlja se bocno pomicanje karlice. 6m uocava se uzrok hodanja u lezecem polozaju na boku. 7m podjednako se okrece na obe str. 8m okrece se sa trbuha na ledja. 9-10 m uvezbalo je sve faze kretanja i tako da se uspravlja krajem 11 meseca-12 meseca 90% vec stoji pridrzavajuci se, 50% sa 12 meseci stoji bez pridrzavanja. Ne treba dete terati pre vremena da sedi, bez hodalice jer mogu da izazovu deformitet stopala. 44.Ravna stopala Predstavlja pojavu spustanja luka tabana pri cemu se cela ili skoro cela povrsina tabana oslanja na povrsinu. Ravna stopala uglavnom ne daju simptome, ali vremenom mogu da se jave bolovi u stopalima, skocnom zglobu, peti, ledjima, pa i kolenu. Normalno je da dete - novorodjence ima ravna stopala. Njihov luk stopala nije potpuno razvijen, a ravnom stopalu doprinosi sloj sala, karakteristican za bebe. Luk na stopalu se razvija najkasnije do 6 godine, kao deo normalnog razvoja kostiju, misica, tetiva i ligamenata. Vazno je roditelji prate razvoj stopala, osim virtuelne pojave, treba se obratiti paznja na to da li dete cudno hoda ili trapavo. Ako posle duge setnje dete blago sepa zali se na bol i zamor u stopalima, zglobovima i kolenima. Prevencija: preporucuje se vezba za stopala i hodanje bosih nogu po razlicitim podlogama. Anatomski ulosci za pravilan rast stopala. 45.Karakteristike cipelica za prohodavanje Jos jedan znacajan momenat za roditelje koji nestrpljivo cekaju. Cesto bebe sa 6-7 meseci vec imaju cipelice za hodanje. One su uglanom preveliko opterecivanje za jos uvek nedovoljno razvijene misice, p a vuku stopala ka spolja - dok beba sedi ili je roditelj drzi- i ometaju pravilan polozaj stopala dok beba puzi. U koliko je hladno beba moze da ima laganu, ne hodajucu obucu. Prve korake treba da napravi u carapama ili bosih nogu- na taj nacin ce ucvrstiti miseice i zglobove stopala. Tek kada se bebin hod ucvrsti i pocne da seta po ulici onda treba kupiti cipelice. Izuzetak je ako ima kriva stopala, odnosno ako stopala zauzimaju ne pravilan polozaj pri hodu,

emocionalne sigurnosti. a dete ih nosi jos u fazi prohodavanja. reaguje na zabranu prekidom zapocete aktivnosti. Vaspitaci stvaraju raznovrsne situacije za individualne. afekivno vezivanje. 3. podrskom itd. daje predmete majci. Faktori koji su vezani za dete. negovanja otvorenosti deteta za dozivljajem. 8 m igra se sk rivaca. napeti odnosi. igra se samo u prisustvu druge dece. samostalno privlaci hranu ustima. uziva u igrama borbe sa vrsnjacima. Predmeti koji p rouzrokuju povrede. 11 m tasi rukama na poznate pesmice. Kontrolisanjem okruzenja i uklanjanjem rizika od povreda moze se detetu pruziti sloboda za normalan rast i razvoj. pocetak interesovanja za grupne aktivnosti. zmirka). pije samo iz solje. uglavnom je suvo nocu. Razvoj socio-emocionalnih odnosa od 6 do 12 meseci 6 m spava oko 16 sati. 24 m -skida gacice. 48. Dvogodisnja deca su izlozena takodje riziku od povreda jer njihove fizicke vestine prevazilaze njihovu sposobnost da razumeju ishode. place kada se odvoji od majke. pocetak paralelne igre. privlaci paznju raznim aktivnostima. ponos. znaci ljubomore. Uloga vaspitaca je da stvara pogodnu atmosveru. Deca izmedju 6 i 8 meseci ne razumeju uvek znacenja reci ne zbog toga sto brzo zaboravljaju ranija upozorenja. carape. pokazuje prstom u zeljenom pravcu. Razvoj socio-emocionalnih odnosa od 18 do 24 m 18 m -skida cipele. 2. pantalone. negoduje drugo dete kada privlaci pa znju na sebe. strah od odvajanja bliskih osoba. 50. imitativne igre. tj vezano za jednu osobu. paznjom. reaguje na svoje ime. o detetu se brine nepoznata osoba. Sprecavanje povreda dece ranog uzrasta Tri faktora: 1. Okruzenje u kojem se povreda desila. oponasanje radnji pa-pa pruza ruke da bi ga podigli. skrivalice. da stvaraju moguce oblike i situacije za podsticanjem socijalne interakcije i komunikacije. Tada se za korigovanj e prave cipele po meri. porodica je u zurbi. tj socio -emocionalne klime. Igre i aktivnosti: igre za razvijanje radoznalosti. odrzavanje paznje. drugi clanovi su bolesni ili u centru paznje roditelja. 47. strah od stranih li ca. paralelne i zajednicke aktivnosti u malim grupama 2 -4 deteta i uspostavljaju odgovarajuc pozitivan odnos sa decom svojim prisustvom i blizinom. To su potreba za ljubavlju. pridrzava casu dok pije. opo nasa jednostavne radnje ukucana (plezi se. a sve to u cilju ocuvanja spontanosti deteta u kontaktu sa sredinom. nepoznato mesto. neznoscu. empatija.idu ka spolja ili iznutra. povremeno daje drugoj deci igracku. 12 m spava 13 -15 sati. pokusava da jede kasikom. Igre za razvoj socio-emocionalnih odnosa od 18 do 24 m Od samog rodjenja dete pored fizioloskih ima i socio emocionalne potrebe koje se moraju zadovoljiti. 49. pruza igracku ali je ne pusta. interesuje e za drugu decu i odrasle. razlikuje poznate od nepoznatih. pomaze pri oblacenju. 6-7 m smeje se liku u ogledalu. 46. zakopcava cibzar. 9 m spava oko 15 sati. kaput i jaknu. Treba otkloniti rizike da se dete povredi. zvace hranu. 10 m pije iz soljice uz pomoc odraslog. pruza pomoc pri samostalnosti razvijanju pozitivne slike o sebi. pomaganju pri usvajanju opstih normi. ljubomora. otkopcava rajfeslus. Uzrast ima presudan znacaj u definisanju potrebe za nadgledavanjem deteta. ljuti se ako mu uzmes igracku. igre koje . hrani se keksom. Sa povredama dece cesto su povzani sledeci faktori: dete je slabo.

Isto tako treba menjati i raspored namestaja i dekoraciju u prostoru sto podstice deciji razvoj opazanja.). Posto se obezbede sve zdravstvene i higijenske mere.doprinose saznanja o sebi. Pored tako zvanih gotovih igracaka. mekane. Igracke je neophodno menjati kako ne bi doslo do zasicenja i gubitka intersovanja za njih. Omoguciti redovan kontakt sa prirodom sa zivotinjama. zatim razlicito obojene i proizvodi zvuke razlicitog intenziteta.. igre ogledalima. da sapun mirise. mogucnostima kombinovanja i dr. osvetljenost prostora. okrugle. Kroz svakodnevno uzimanje hrane. boji. a najbolje je kada deca sama otkriju neke od mogucnosti.Razvoj culne osetljivosti i opazanja od 24 -36 meseci Svakodnevnom procesu nege i hranjenja treba podsticati i dalje osamostaljivanje dece. mogu biti i polu gotove igracke. Deci kroz akt treba omoguciti da ozive rzlicitu sirinu. velicini. plasticne posudice raznih oblika i drugo. igre o emocijama. Svakako sve sto se daje deci treba da bude strogo higijenski zadovoljeno. da je kosulja crvena itd. presipaju itd.) dozive neposredno manipulisajuci sa njima: da sakupljaju kamencice. terasam hodnik). Treba omoguciti da prirodni materijal (trava voda sljunak. izvrsavanje naloga i zadataka. da ucestvuju u poslovima koji se tada ob avljaju. igre pokusaja. odlaganje zadovoljstva i potreba. pokretne igre. Razvoj culne osetljivosti i opazanja do 12 meseci 6 m-za decu ovog uzrasta pocinju da se organizuju aktivnosti sa predmetima koji imaju veliki znacaj za senzorni razvoja.a treba da postoje razliciti ukuis hrane. da dozive razliku u visini. Deca samostalno uzimaju hranu. da slusaju govor i muziku. resavanje konflikata. visinu. sneg. igru. igranja. da je peskir mek. glatke. treba im omoguciti da budu u kontaktu sa zivotinjama. postepeno se orijentise u njima. setnja i poseta prodavnicama itd gde deca pitaju sve sto ih . Sestra -vaspitac u igri moze da pokaze deci sta se sa kojom igrackom moze uraditi. deca treba prakticno da upoznaju prostoriju u kojima borave( soba. odrzavanje higijene . Treba obezbediti i zvucne igracke. Kada su napolju treba im omoguciti da vide i dozive prirodne pojave ( pada kisa. socijalne igre. tradicionalne igre. sija sunce. 54. kupatilo. U svakodnevnim situacijama hranjenja obavljanja higijene. tvrde. Obavljajuci najjednostavnije radnje sa predmetima dete prakticno upoznaje svoja svojstva. hrapave. Vaspitac treba da omoguci da u prirodnim situacijama dozive raznovrsne osobine predmeta. Ne treba decu ogranicavati samo na ove prostorije jer se znatno osiromasuje uticaj prirodne sredine. Novim rasporedom treba stvarati pogodne uslove za podsicanje opazanja. igr e pomoci.. 52. Treba ih podsticati da osluskivaju zvukove iz okoline. prazne kutije. cetvrtaste. Razvoj culne osetljivosti i opazanja od 12 -24 meseci Treba koristiti svakodnevne prirodne situacije pri obavljanju nege za bogacenje decijeg culnog dozivljaja. da se penju i silaze niz stepenice.. Zato treba da postoji veliki broj igracaka koje se razlikuju po obliku. igranje uloga. U tim situacijama deci treba omoguciti da ozive npr: da je voda kojom peru ruke topla ili hladna. Dalje osamostaljivanje ide u pravcu samog svlacenja. Vaspitac treba da im omoguci da oni ostete prostor sobe. materijalu. 53. garderoba. igracke mogu biti napravljene od raznih vrsta materijala. igracke materijal i predmeti iz okoline. dete prakticno upoznaje prostorije ustanove. zvucnostima. konci. 51. saradnje. postepeno se orijentisu u prostoru. sirini itd. igre istrajnosti.

Razvoj sluha i ritmike kod beba od 12 -24 meseca Zvuci zvecki i zvucnih igracaka u obliku zivotinja. Akt su s lozenije i treba voditi racuna o materijalima.. direktno direktno obracanje jednom detetu. jacini. da zbog zadovoljavanja znatizelji pita. 59. prednmetima i pohavanam koje deca poznaju. Veliki deo vremena provode napolju. Podsticati interesovanja za muzicki jednostavna. podsticu da se jave kao pile. pevusanje tonova su prvi znaci iskazivanja sredstvima muzickog izraza koje vaspitac treva da neguje jer su ove igre izraza zadovoljstva.Graficko likovne aktivnosti 18-24meseci Prvo saranje nije samo motorna aktivnost.. plovi patka. motivise na oblikovane glaso ve i pokusaj izgovora pojedinih slogova i reci.) Neke vrste muzike smiruju i pripre maju za spavanje. kisa. razumeva govor. mace. ples. Kretanje uz muziku je najomiljenija decija aktivnost. bude se decija interesovanja i razvija paznja i inicijativa u odgovarajucim situacijama.. uslovi su koji omogucavaju bogatije i raznovrsnije muzicke aktiv nosti. spremnost da podrzava ono sto se vidi. Da bi dete crtalo ono mora da ume da drzi olovku u ruci i da zapazi hartiju na kojoj ce da crta. Dete prati sadrzaj jednostavne pesme kojom se razvija decija paznja. pevanjem jednostavnih pesama o zivotinjama. narocito sa vaspitacem kojeg oni imitiraju. neke muzike muzike podsticu na kretanje i igru. Pesmama razlicitih melodijskih kretanja doprinosi se i saznanju o pojavama i predmetima(prvi sneg. ono predstavlja odredjen stepen postignute koordinacije oka i ruke. socijalnom i intelektualnom razvoju. la. Deca mogu i sama udarcom palice o metalofon da proizvedu neki zvuk. Iskustva stecena prvim igrama glasom treba podrzavati izvodjenjem kratkih motiva na razlicite neutralne slogove (na. Podsticati decu da i ona pljeskaju u ritmu izgovorene brojalice. 58. Vaspitac treba da napravi organizaciju . Cupkanje u mestu.) najblizim decijim gukanjem. Razvijenost interesovanja za sve sto se zbiva . a vredna dela narodne i umetnicke muzike i negov ati sposobnost razumevanja njenog karaktera sto razvija osecaj za lepo i vredno i obogacuje dozivljaje. pljeskanje dlanovima. 57. Deci treba omoguciti povremeno slusanje instrumental muzike npr: pri njihanju deteta u ritmu... ba. bogati recnik.Razvoj sluha i ritmike kod bebe od godinu dana Osnovni cilj muzickih aktivnosti sa decom u prvoj god zivota je stvaranje i odrzavanje vedrog raspolozenja.zanima. ali je znatno veca korist od vokalnog izvodjenja jednostavnijih melodija i tekstova u direktnom obracanju jednom d etetu. samostalno aktiviraju zvuk igracke podizanjem poklopca muzicke kutije ili povlacenjem kanapa ili se igrati igrackama u obli ku muzickih instrumenata( sem duvackog zbog higijenskih razloga). 55. prosiruju znanja. sto je znacajan preduslov za razvijanje interesovanja za stvari i pojave iz neposredne okoline i za ucestvovanje u akt koje doprinose fizickom. njihanje tela. 56. kuce.igrajuvci se. visini. lopti ili kocki isl razliciti po boji. razvija paznju iostale psiholoske funkcije. vaspitac treba da omoguci deci da osete promene (sunce.Razvoj sluha i ritmike kod beba od 24 -36meseci Udaraljkama razlicitih boja zvuka podstice se zalja za kretanjem i uticaj na sklad decijih pokreta u razlicitom tempu izvodjenja. vaspitac prvo pokaze kako se to koristi na taj nacin uce poredjenje.. sto uz odmerenu mimiku. sneg).

Kada je dete zainteresovano za ono sto se dogadja oko njega.molim. da odgovori detetu govorom ili vokalizacijom. pliva. Sa 27 meseci zavrsava stih ili poslednji slog poznate pesme. da nauci korisne reci (daj. Roditelji na dete mogu da imaju i pozitivan i negativan uticaj. da za sebe kaze ja. da dete imitira ono sto drasli izgovore. recituje krace pesme. Recenice treba da budu kratke. razvijaju se spontane govorne igre koje treba podrzavati obracanjem paznje pre svega igre glasovnim mogucnostima govornih organa. kada mu je paznja usredsredjena potrebno mu je imenovati predmete osobe. Na ovom uzrastu deca uocavaju da grafickim prikazivanjem mogu nesto i da izraze. Pored imenovanja pojedinih predmeta na slikama detetu se mogu pokazati i slikovnice i recima opisivati radnje na njima. uzmi iz tanjira itd). Dvogodisnje dete moze da razume i zapamti jednostavne stihove koji imaju smisao i zgodan sklop glasova. hocu) da pocne da shvata da govorom iskazuje svoja osecanja i stanja i pokaze sta ga boli. pravljenje mozaika i nizanja perli takodje predstavlja oblik likovne grafic ke aktivnosti koji je veoma privlacan za decu. postavljati pitanja itd.prostora da materijal bude pristupacan deci i da podstice njihov interes za rad tako sto ce i ona sama deci crtati jednostavne crteze i govoriti o tome sta crta. Vaspitac treba da vodi racuna o izboru materijala koji ce ponuditi deci. Karakteristike razvoja govora: sa 26 meseci dete govori o sebi u trecem licu jednine. Oblikovanjem testom i plastelinom predstavlja veliko zadovoljstvo za decu i zato im treba omoguciti da taj materijal gnjece. skace. Dok majke koje ga podrzavaju i ako nekad naprave gresku imaju veliki uticaj na dete. i kroz razne sitacije kada koristi jezik kao sredstvo da objasni ono sto zeli. davati verbalne naloge. Graficko likovne aktivnosti 24-36meseci Decu treba upoznati sa razlicitim mogucnostima skrabanja i crtanja i sa raznovrsnim materijalima a zatim i slikanje prst ima sa odgovarajucim bojama. 61. Prve reci koj e se javljaju u glasovnom pogledu su nesavrsene. Moze da razume jednostavne naloge koje sadrze predloge (stavi na sto. a podloga da bude sto cvrsca i veca zbog krutih pokreta ruku. valjaju. Sa 3 6 meseci upotrebljava zamenice i mnozinu. grafitne olovke. 62. Razvoj govora i jezicke aktivnosti od 18 do 24meseci Novo u ovom periodu je to sto dete moze ponekad i da razume i kada se nesto kaze o onome sto nije dobro uradilo. da to budu debele vostane bojice ili krede. Razvoj govora i jezicke aktivnosti do 18 meseci Osnova za buducu govornu aktivnost razvija se putem prakse neverbalnog komuniciranja sa detetom. trazi da mu pricaju . Gestovi i pantomimske radnje postaju slozeniji.. Sa 30 meseci dete razume tri predloga (u na pored).. povezani i moze se razviti neverbalni oblik govorenja. da se imitira ono sto dete kaze. jasne. cesto onomatopejskog sadrzaja. koristi zamenicu ja. Takodje je neophodno da se reaguje na vokalizaciju deteta: da se obrati paznja na dete koje vokalizira. majke koje imaju puno zahteva i primedbi lose uticu na dete. Tokom celog perioda.Razvoj govora i jezicke aktivnosti od 24-36meseci Dete uci jezik kroz iskustva. ponovljene. Dete treba da nauci svoje ime. razume kada pitamo sta leti.cepkanje papira. 60. Detetu treba upucivati sto vise ovakvih naloga. 63. Pri kraju ovog perioda pojavljuju se i stereotipne fraze sve u odgovarajucim situacijama i praceno je neverbalnim sredstvima.

sesti dolazak -dete ostaje ceo dan-sedmi dolazak . To isto vazi i sa kombinovanjem predmeta. pricanje prica. Jezicke aktivnosti dece: igre imenovanja. igre naloga i uloga. igre pogadjanja. upotrebljava od 600 do 800 reci.omiljene price. sta. postavlja pitanja ko. masta.drugi dolazak -dete ostaje samo 10 min da bi shvatilo da ce se roditelj vratiti -treci dolazak -dete ostaje samo 30 min. i dalje su za decu interesantne igre skrivanja "zmurke". 66. Razvoj intelektualne sposobnosti od 18 do 24meseci Istrazivanje predmeta i okoline je aktivnost koja podstice intelektualni razvoj. 67. od intelektualnih aktivnosti u uzem smislu. Tu su i igre skrivanja. a pre svega zbog usavrsavanja hodanja sto dozvoljava da cesce izadje iz sobe u druge prostorije. Najznacajnije aktivnosti za podsticanje misljenja su simbolicke igre. trazenje predmeta dok ruka deteta i de za njim. i dramatizacija.cetvrti dolazak -dete ostaje ceo sat. To dovodi decu do novih situacija. Razvoj intelektualne sposobnosti od 24 do 36meseci Vazno je negovati sve aktivnosti istrazivanja koja podsticu intelektualni razvoj.. Dete pocinje da shvata i kvantitativne odnose i zato su interesantni zadaci koji podsticu te aktivnosti veliki i mali predmeti. Navikavanje na jaslice Treba sto pre upisati dete u vrtic jer u periodu od godinu i po do 3 godine je karakteristican period straha od nepoznatog i zbog toga je to najbolji period... Treba obogatiti igre u kojima se otkrivaju prosto uzrocne posledicne veze npr: pritiskanje rucice muzicke kutije i pojava zvuka. Decu ce podstaci na istrazivanja istovremeno stavljanje na raspolaganje vise predmeta iste vrste. 64. -roditelj prica sa direktorom-prvi dolazak -dete dolazi sa roditeljem. case koje se ulivaju jedna u drugu. ali da se razlikuju po nekoj osobini (boji. teziti). Za vreme boravka potrebno je unositi novine u izgled sobe.peti dolazak -dete ostaje sat i po... Zbog toga je potrebno sr edinu u kojoj dete boravi snabdeti raznovrsnim predmetima. igre dopunavanja. Roditelji bi trebali da se trude da dete ne oseti strah koji oni osecaju jer tada se i ona plase. igre parovima reci suprotnih po znacenju. 65. da traze predmet koji nestaje. Mogucnosti za takva ponasanja prosiruju se zbog napredovanja motorike.zadaci uporedjivanja razlicitih predmeta ili naslikanih predmeta interesantni su za decu. Razvoj intelektualne sposobnosti do 18meseci Pocetkom ovog perioda opstem pa i na intelektualnom razvoju deteta doprinose razne perceptivne aktivnosti. Deci ce biti zanimljivo ako im se na dohvat ruke stavi kanap cijem povlacenjem moze da se igracka pokrene..

Related Interests