Seminarski rad

UVOD Industrijske maine predstavljaju osnovne delove tehnolokih sistema u procesnoj industriji kao to su: masinska industrija, drvno preraivaka industrija, hemisko ininjerstvo i industrija, prehrambena tehnologija, aero industrija, energetika, tekstilna indurtrija dr. Broj proi voda procesne industrije je vrlo velik i pove!ava se i dalje. I tih ra loga gotovo je nemogu!e da ininjer po naje mnogobrojne tehnologije u procesnoj industriji. "nali om ra nih tehnologija proi vodnje pojedinih proi voda, odnosno procesa, nala imo da se one sastoje i pojedinih operacija kao na primer: obrada metala, usitnjavanje, prosejavanje, transpotr, meanje, ra mena toplote, isparavanje, konde acija i dr. #ate operacije u tehnolokom procesu proi vodnje i vode se pomo!u maina kao to su: strugovi, builice, glodalice, testere, brusilice, mehanikih i pneumatskih transportera, centri$uge, mealice, konden atore, pumpe, kompresore, ventilatore i dr. I tih ra loga korisno je da panja budu!eg ininjera bude usmerena na prouavanje pojedinih maina i operacija, ne avisno od procesa u kome su primenjene. %vakav moderan pristup proudavanju Industrijskih mania omoguduje upo navanje tehnolokih procesa i tehnolokih sistema u industriji i osposobljavanje budu!eg ininjera da na osnovu prorauna i vri i bor standardne opreme i ra voj opreme. &elativno br ra voj maina u novije vreme, moe da se opravda sve ve!om primenom elektronskih raunara. Industrijske maine koji su predmet prouavanja, grupisan u sedam poglavlja: 'rvo poglavlje predstavlja predmet i naaj, podelu objekata i dopremanje materijala do maina. ( drugom poglavlju dati su pogonski elementi maina od elektromotora, motora sus, pumpi, komprespra, ventilatora, hidraulikih sistema i dr. )re!e poglavlje predstavlja prenosnike snage i to: $rikcione, upaste, remene lanane, pune spojnice, hidrauline prenosnike i dr. ( etvrto poglavlje obrauje mehani me maina. 'eto poglavlje obrauje vrste sirovina i njihovo usklaivanje po magacinima. ( esto poglavlje obrauje maine u avisnosti od vrste i obrade materijala u mainskoj industriji.Sedmo popglavlju obrauje se odravanje i dijagnostika stanja sistema, podma ivanje maina.
*

Seminarski rad

1.Znacaj industrijskih masina %d svog nastanka ovek je bio prinuen da se bavi odreenim delatnostima kako bi sebi i porodici obe bedio neophodne ivotne potrebe. ( prvo vreme njegove aktivnosti bile su uglavnom svedene na i nalaenje hrane, i to one koja se u prirodi ve! nala ila u upotrebljivom obliku. +ovek je svoje sposobnosti koristio na najnesvrsishodniji, najprimitivniji i a njega najnepovoljniji nain, uglavnom a i vravanje $i ikog rada. Sa ra vojem ljudskog drutva, nastajao je da svoje ivote i radne uslove uini to povoljenijim a sebe, da bi kasnije svoje ahteve stalno proirivao. )ako se dolo do vieg stepena kori!enja ovekovih sposobnosti, kro njegov umni i $i iki rad. 'ronalaskom vatre, toka, a kasinije i prvih istina primitivnih maina ovek je svoje potrebe poeo adovoljavati lake i bre. Snaan ra voj proi vodnih snaga u svim granama privrednog ivota uslovio je ubr anu primenu ra nih maina i ureaja, koji su umesto oveka obavljali ra ne poslove. )ako su nastajala nova sa nanja, ra vijale se nove naune oblasti i discipline, to je sve ajedno ljudsko drutvo inilo jaim i bogatijim. &astu!e drutvene potrebe mogle su se adovoljiti na dva naina: , ukljuivanjem ve!eg broja radnika u proi vodnju ili produenjem radnog vremena i , pove!anjem produktivnosti, odnosno koliine proi voda u jedinici vremena. -edini pravilan put je pove!anje produktivnosti, ime se tedi i ljudski rad, to je osnovni preduslov porasta ivotnog standarada i skra!enja radnog vrmena. #a bi se to postiglo, ovek je prinuen da svoja sredstva a rad stalno usavrava i i nala i nova, produktivnija. ( ra nim oblastima industrije .metalopreraivake, hemijskoj, tekstilnoj, drvnoj, prehrambenoj i sl./ konstruisane su nove mehani ovane i automati ovane maine i uredaji, kao via $a a u proi vodnji dobara. 'roi vodnja odreenih dobara nametnula je potrebu a i gradnju postrojenja koja bi omogu!ila ve!u produktivnost. 0jihova primena ne samo da je ubr ala, ekonimi irala i pove!ala rentabilnost u proi vodnji, ve! je omogu!ila ostvarenje takvih tehnikih dostignu!a koja se ne bi mogla posti!i pomo!u klasinih mera. (voenjem automati acije u proi vodnju, odnosno u rad postrojenja ovek je osloboen mnogih poslova koje je do sada iskljuivo on obavljao, to ga upu!uje na nova stvaranja koja doprinose napretku drutva.
1

Seminarski rad

2.Podela industrijskih objekata Svaki industrijski kompleks ima etiri one unutar kojih se de$iniu etiri osnovne grupe industrijskih objekta, a to su: o proi vodna ona, koja obuhvata objekte a radionice osnovnog proi vodnog ciklusa, primarnog i sekundarnog tehnolokog toka .pomo!na odeljenja/, o skladina ona sa objektima i otvorenim povrinama namenjenim skladitenju materijala, kao to su: sirovine, pomo!ni materijali, gotovi proi vodi, gorivo i ma ivo, re ervni delovi, ambalaa itd. o energetska ona, u iji sastav ula e objekti u kojima se proi vodi energija potrebna a obavljanje procesa, kao to su: kotlarnice, toplane, kompresorske stanice, trans$ormatske stanice, vodotornjevi itd. o ona prate!ih slubi, koju ine ostali objekti koji ne pripadaju osnovnom industrijskom procesu, ali koji obe beuju njegovo nesmetano obavljanje. ( ovim objektima se nala e: upravne slube, sluba odravanja, konstrukcioni biroi, laboratorije, slube investicija, administracija, sluba atite na radu, biblioteka, restoran drutvene ishrane, dravstvena stanica, garaa itd. ( ovu grupu takoe spadaju garderobe i sanitarne prostorije

Seminarski rad

3.Izbor i klasifikacija fabri ke hale Indusrtijski objekti tk . $abrike hale imaju primenu u industriji pa bilo da se radi o alatnicama, skladitima, radionocama, kancelarijama ili projektnim i tehnolokim odeljenjima. 0a sam i bor hala utie dosta $aktora: statiki i dinamika sila koja je prou rokovana samim procesom rada, vrsta tehnolokog procesa, pristupanost tla tj. geo$i iki sastav, mogu!nost proirenja, $inansijska mogu!nost i td. 3ale se mogu podeliti na pri emne koje su pogodne a metalopreraivaku industriju. 4isina proi vodnih hala je 56 metara. Spratne objekte koji su pogodni a administraciju, konstrukciona i tehnoloka odeljenja. 7ada su u pitanju maine naravno smetaju se u pri emnim objektima. %d gabarita same maine i broja maina u toj proi vodnoj hali vri se konstruisanje a kasnije i i gradnja hale namenjene a smetaj maina. 8a strugove, glodalice, mainske testere i drugih maina manjih dimen ija bira se visina hale od *,2 do 1 m. #ok a maine ve!ih gabarita kakve su prese ija teina moe dosti!i i do 69 tona, mainski eki!i itd. usvajaju se hale visine 56 m.

Seminarski rad

Slika 1.Tipovi standardnih hala !."kladi#ta 7ao i $abricke hale tako i skladista spadaju u industrijske objekte stim sto imaju ra liitu namenu. 0amena skladita jeste da skladisti tj. uva privremeno materjal ili gotov proi vod do poetka upotreve ili plasiranja na trite. ( primeni su ra liite vrste skladita: Ulazna skladita koja se nala e na poetku proi vodnog procesa sa ciljem da obe bede neprekidni dotok materjala u procesu proi vodnje. Meuskladita sa ciljem da obe bede neprekidno kretanje predmeeta rada i meu procesa proi vodnje. Izlazna skladita nala e se na kraju proi vodnog procesa sa ulogom da obe bede snadbevanje trita. 'omo!na skladita koja obe beuju alate, materjale a proi vodnju i tehniku dokumentaciju i nala e se u sastav proi vodnje. 'rihvatna skladita imaju ulogu da privremeno skladite sirovine ili gotove proi vode. ( mainskoi industiji u primeni su sve vrste skladita. 8a materjale tj. polu$abrikate koriste se atvorena skladita da bi spreili uticaj dejstva okoline na materjal i to pri emna bog jednostavnijeg transporta materjala do proi vodnog procesa. I rauju se od opeke, betona ili elika u avisnosti od primene. 'ored toga u primeni su i otvorena skladita u vidu bunkera, polu atvorena skladita ali se ne primenjuju a skladitenje gotovog proi voda ve! a kart, odnosno otpad mada se na skladitima predu e!a "l$a 'lam i ;I0 pored otpadnog materjala nala i i portoni materjal tj. limovi u "l$i a kako je ;I0 mnogo ve!i od "l$e to i obiluje sa mnogo vie skladita jer je i obim proi vodnje ve!i.

Slika2. zatvorena skladita

<

Seminarski rad

$.%umeri ki u&ra'ljana ma#ina( )%) stru*

&aunarska numeriki upravljana maina .&0( maina/ ili jednostavno numeriki upravljana maina .0( maina/, .eng. =omputeri ed numerical control machine, =0= machine/, je vrsta obradne maine koja koristi raunarsku kontrolu da obavi set operacija. (putstva a rad maine su unesena u numerikom obliku na optiki .kompakt disk, dvd disk/, magnetski .hard disk, disketa/, $le .usb disk/ ili papirni .buena traka, kartica/ medijum. (putstva ukljuuju de$inicije varijabli kao to su po icija, br ina, smer i br ina operacija. 'rogram unesen u raunar &0( maine sadri sve instrukcije potrebne a oblikovanje odreenog objekta. &0( maine mogu da vre slede!e operacije: buenje, seenje, glodanje, udaranje, pilanje, okretanje, namotavanje, pletenje, savijanje, abijanje akovica, avarivanje, i druge. 'roces poinje sa de$inicijom objekta a i radu , matematika de$inicija ili tehniki crte na raunaru. &0( programer koristi mat. de$iniciju da odredi redosled operacija potrebnih da se proi vede objekt ili i vede proces. 'rogramer isto utvruje alat koji !e se koristiti, br ine rada, i koristi posebni programski je ik da pripremi simboliki program. =0= strugovi se br o ameni starije proi vodnje strugovi .multispindle, itd/ bog svoje jednostavnosti postavljanja i rada. %ni su di ajnirani da koriste savremene karbida alata i da u potpunosti koriste savremene procese. #eo moe biti di ajnirani i programirani od strane toolpaths ="# > ="; proces, i dobijenu datoteku stavili na mainu, a kada podesite i trialled maina !e nastaviti da i adju delove pod povremenim nad orom operatera. ;aina je elektronski kontrolisan putem raunara inter$ejs stil menija, program se moe modi$ikovati i prika ane na maine, ajedno sa simulirane prika ovog procesa. Seter > operatera treba visok nivo vetine da obavljaju proces, meutim, ba a nanja je iri u odnosu na starije proi vodnje maina,

Seminarski rad

gde je intimne nanje o svakoj masini smatra sutinski. %ve maine se esto set i vodi ista osoba, gde operater !e nadgledati mali broj maina .!elija/. #i ajn =0= strugove evoluirao opet ali osnovni principi i delovi su i dalje prepo natljivi, kupola ima alate i indeksira ih po potrebi. ;aine su esto potpuno atvorene, bog u velikoj meri na atitu na radu .%3 @ S/ pitanja. Sa dolaskom je$tinih raunara, slobodnih operativnih sistema, kao to su Ainuk , i open source so$tvera =0=, ula ak cene =0= maina je pala. 0a primer, Sherline ini desktop =0= strug koji je pristupaan po hobiste.

+. ,la'ne i &omo-ne funkcije ,. kod i / . kod Blavne $unkcije ili $unkcije uslova kretanja o naavaju se slovom simbolom B i dvoci$renim brojem. Cunkcije su de$inisane odgovaraju!im upustvom a rukovanje odreenom mainom. 7ako postoji ra lika i meu pojedinih upravljakih jedinica, tako postoji i ra lika u naenju glavnih $unkcija. Blavne $unkcije po nameni mogu biti: Cunkcija a de$inisanje sistema programiranja, Cunkcija a uspostavljanje naina kretanja, br i korak, interpolacija, re anje navoja i drugo, Cunkcija a de$inisanje korekcije alata, korekcije poluprenika alata, korekcije duine alata, Cunkcija a de$inisanje standardnih ciklusa pri obradi buenjam ili obradi struganjem i drugo. Blavne $unkcije ili $unkcije uslova kretanja o naavaju se slovnim simbolom B i dvoci$renim brojem, i one mogu biti: B9 D Br i hod B5 D 'ravolinijsko kretanjealata .linearna interpolacija/ B6 D 7runa intrpolacija u smeru ka aljke na satu B* D 7runa intrpolacija u smeru suprotnom od kretanja ka aljke na satu B< D 8aobljivanje konture radijusom B? D %baranje ivica konture pod uglom od 12E BF D (kljuivanje polarnih koordinata
F

Seminarski rad

B5< D (kljuivanje korekcije predhodno de$inisanih alata sa vertikalnom osom B5? D (kljuivanje korekcije predhodno de$inisanih alata sa hori ontalnom osom B19 D 'onitavanje korekture putanja alata B15 D (kljuivanje korekture putanje a levo kretanje alata po konturi B16 D (kljuivanje korekture putanje a desno kretanje alata po konturi B12 D 'rila startnoj taki konture D pravolinijski B1: D 'rila startnoj taki konture , u polukrugu B1< D 'rila startnoj taki konture D u etvrtini kruga B26 D %dla ak u re$erentnu taku maine B2* D 'ovratak na poetno de$inisan koordinantni sistem B21 D #e$inisanje koordinantnog sistema D relativno na predhodni sistem B2: D 'ostavljanje novog koordinantnog sistema D apsolutno na poetni sistem B:9 D 8adravanje u unutranjim uglovima konture B:5 D "utomatsko uve!anje radijusa u uglovima konture a 9.1G B:1 D "lat unutranje uglove konture prol i be adravanja B<2 D 0ain proi!avanja oko cilindrinih delova B<: D 0ain proi!avanja unutranjih delova otvora B<< D =iklus a obradu velikih spoljnih navoja glodalima a navoj B<? D =iklus a obradu velikih unutranjih navoja glodalima a navoj B<F D =iklus a i radu konturnih rupa B?5 D =iklus buenja B?1 D =iklus re anja navoja B?2 D =iklus ra vrtanja B?< D =iklus buenja grupe otvora koje imaju linearni raspored B?? , =iklus buenja grupe otvora koje imaju kruni raspored BF9 D 8adavanje koordinata u apsolutnim merama BF5 D 8adavanje koordinata u relativnim merama 'omo!ne $unkcije iskljuivo slue a davanje instrukcija maini alatki. Broj pomo!nih $unkcija je ra liit, to avisi od upravljake jedinice.

59

Seminarski rad

'omo!ne $unkcije mogu biti: ;9 D 8austavljanje programa ;6 D 7raj programa ;< D Impulsno podma ivanje kli aa ;? D (kljuivanje sredstva a hlaenje ;F D Iskljuivanje sredstva a hlaenje ;59 , Blokiranje svih osa alata ;55 D #eblokiranje svih osa alata ;69 D Blokiranje H D ose ;65 D #eblokiranje H D ose ;66 D Blokiranje I D ose ;6* D #eblokiranje I D ose ;61 D Blokiranje 8 , ose ;62 D #eblokiranje 8 D ose ;6: D Blokiranje = , ose ;6< D #eblokiranje = D ose

0.1ora ni motori i ser'omotori #a bi se ovako preci no po icioniranje moglo i vesti, potrebna je povratna sprega ili ve a. ;otori a pokretanje su stoga ili servomotori ili korani motori, sa kojima je mogu!e preci no po icioniranje na eljeni ugao rotora u odnosu na stator. #alje pove!anje preci nosti .i obrtnog momenta/ se postie koritenjem upanikog prenosa ili osovine sa preci nim navojima koju pokre!e motor. %sovina sa navojima moe da pokre!e posebnu maticu koja je uvr!ena a alat .ili objekt/ i s time se postie vrlo $ino po icioniranje. 7od koranih motora treba pa iti na to da nisu preoptere!eni, jer preskakanjem koraka dola i do gubitka preci nosti, a da raunar nije toga svestan .nema povratne ve e/.

55

Seminarski rad

0.1.1ontrola kora no* motora 8a korane motore, dovodi se puls a svaki eljeni inkrement po icije. "ko je eljeni pomak 5 mm, a na se da sa svakim korakom motora imamo pomeranje od 9.9:*2 mm .9.9:*2 mm po koraku/, potrebno je i vesti 5>9.9:*2 koraka, ili 52.<2. 7ako je mogu!e imati samo celi broj koraka, moemo imati pomak od F.262 .52 koraka/ ili od 59.5: mm .5: koraka/.&a lika eljene i stvarne po icije je greka po icioniranja. #ade se smanjiti sa pogodnom konstrukcijom mehanikog prenosa, odabirom drugaijeg motora, i kompen acijom u so$tveru.7orani motor mora imati poseban elektronski sklop koji !e slati struju u avojnice motora po redosledu. 'ri ve!im br inama rada, korisno je dodati vanjski otpornik u seriju sa avojnicom i povisiti radni napon. %vo pove!ava %mske gubitke, ali pove!ava najve!u br inu rada jer vremenska konstanta A>& postaje manja. S tim se dobija bre prekopavanje struje. 2.1ontrola alata "lat kojim &0( maina upravlja je vrlo ra nolik. )o mogu biti builice, glodalice, avarivai i tako dalje. 4e!ina pro$esionalnih ureaja ima glavu sa vie alata .na primjer nekoliko vrsta svrdala/ i maina moe sama da menja svrdla, ve! po radnoj potrebi, u toku rada.( amaterskim gradnjama, esto se koriste jednostavni runi alati, koji se uvrste a radnu glavu .ili su nepokretni a objekt se pomera/ i aktiviraju se putem releja. 0aroito je popularna #remel univer alna alatka.

56

Seminarski rad

3. "tru* Strug je maina a obradu materijala skidanjem strugotine .ili obrada materijala re anjem/ na kojoj se obrauju radni predmeti krunog poprenog preseka. Strugovi a drvo su slabiji od strugova a metal i na nekim modelima je mogu!e obraivati predmet i dletom i ruke. Bolji strugovi mogu imati kopiraju!i mehani am, mehani am a pravljenje navoja, a najsavremeniji su programabilni strugovi .=0=, odnosno 0( strugovi/, na kojima je mogu!e programirati eljeni oblik radnog predmeta koga !e potom sami napraviti. 3.1. Istorija 'rvi strugovi bili su po nati jo u doba antike. ;ogu!e da su ve! u 6. milenijumu p. n. e. postojali strugovi a obraivanje drva i druge potrebe. 'rvi radovi struga pronaeni su u <. veku p. n. e. u 7orneto, i Italiji, onomad etrurski grad. 'o grkoj mitologiji strug je i mislio legendarni #edal, otac Ikara. ( jednom egipatskom groblju i 1. veka p. n. e. naene su prve slike jednog struga. &otacija struga dobijena je time to je jedan vukao po jednom koponcu, dok je drugi obraivao komad sa alatkom.

Konvencionalni strug kraje 1!. veka

Savre eni konvencionalni strug

5*

Seminarski rad

'rvi strugovi sa mehanikom podrkom nastali su sredinom 5?. veka u 4elikoj Britaniji .-acJues Besson, 5<25/. Strugovi su tad bili uglavnom od metala i imali su skoro sve karakteristike modernog struga. 'rvi strugovi sposobni a mainstvo, dakle a obraivanje metala, nastale su verovatno u Sjedinjenim "merikim #ravama krajem 5?. veka .SKlvanin BroLn, 5<F5/. %vo je doba poetka industrijali acije. )%).stru* 0aj ad nastao je moderni konvencionalni strug poetkom 5F. veka .3enrK ;audslaK/. 'rvi takvi strugovi stiu na primer u 0emaku oko 5?59. Strugovi su se kro 5F. vek dalje ra vijali, da bi poetkom 5F29ih u S"# nastao prvi strug sa 0(,voenjem, tj. pola kompjuteri ovani. ( 5F<9ima, takoe u S"#, nastaju tako vani =0=,strugovi, sad kompletno kompjuteri ovani. )o nai da radnik vie ne radi klasine radove sa strugom, nego ih kontrolie sa kompjuterom. 14. Vrste stru*o'a 8ajednike osobine svih ovih vrsta strugova lei u tome to se predmet okre!e, a no vri samo kretanje pomeranja. %staloi uslovi rada kao to su: nain uvr!ivanja predmeta i njegovo pomicanje, broj noeva upotrebljenih itsovremen u radu, njihovo uvr!ivanje, nain pogona njihovog pomeranja itd. 4rste strugova mogu biti: , 'aralelni strugovi , &evolverski strugovi , +eoni strugovi , 7aruselni strugovi , 'oluautomati i automati , Strugovi a asecanje , Strugovi a kolenaste osovine.

51

Seminarski rad

14.1.5e'ol'erski stru* 7arakteristika ovih strugova lei u tome to rade sa ve!im brojem alata ra nog oblika koji u odreeno vreme jedan a drugim koji u odreeno vreme jedan a drugim dola e na radno mesto kao to meci i burenceta revolvera dola e u cev. 'o slinosti kretanja ovi su strugovi i dobili svoj na iv. 8a ra liku od standardnih, univer alnih paralelnih strugova, kod kojih se gubi dosta vremena u menjanju alata i njegovom njegovom podeavanju prema predmetu koji se obrauje D revolverski strugovi imaju, be ob ira na standardni suport, naroite nosae alata preko kojih i dobijaju svoja kretanja pomeranja.

slika *. &evovlverski strug

52

Seminarski rad

11.U%IV65Z78%I )%) ( 56VO8V65"1I "95U, /D $"

5:

Seminarski rad

5<

Seminarski rad

11.1.Odr:a'anje &rema stanju 7od ove metode a odravanje tehnikog sistema univer alnog struga planiraju se periodinost i obim radova a tehniku dijagnostiku, dok se predupredni karakter obe beuje putem stalnog pra!enja tehnikog stanja sistema u cilju otkrivanja predotka nog stanja . M5 / i granice istroenosti . M5 N MmaO /. "ko parametar stanja dostigne M5, to nai da treba i vriti neke aktivnosti odravanja kako bi se i begao otka sistema . amenu ili opravku sastavnog dela sistema/. Sprovodi se primenom metoda a de$inisanje: D akonitosti promene tehnikog stanja . na ba i istorijata promene stanja /, D sistem dijagnostike . ocena stanja u datom trenutku /, D sistema anticipacije . predvianje tehnikog stanja /. 8akonitosti promene tehnikog stanja . na ba i istorijata promene stanja / 8akonitosti promene tehnikog stanja je sluajan proces koji se obavlja pod dejstvom irokog spektra eksploatacionih $aktora. %vaj proces se najpotpunije moe opisati gustinom raspodele parametara stanja u bilo kom vremenskom trenutku. 'romena stanja moe imati slede!i trend: linearni, linearno D i lomljeni, eksponencijalni, stepeni, logaritamski, hiperboliki, logistiki. 8a tehniki sistem univer alnog =0= D &P4%A4P&S7%B S)&(B" ;# 2S promena stanja je u stepenastom obliku. 11.2.9ehni ka dija*nostika stanja 'rema stanju tehnika dijagnostika stanja se moe reiti kro nekoliko etapa: i bor dijagnostikih parametara, i bor metode i sredstava i ocene dijagnostikih parametara. I bor dijagnostikih parametara moe biti i veden na osnovu nekoliko osnovnih kriterijuma pri emu se koriste slede!e karakteristike: in$ormativnost, maksimalan relativni odnosi, saglasnost, varijacija i korelacija. In$ormativnost a tehniki sistem univer alnog struga je mera apriorne neodreenosti tehnikog sistema u teoriji in$ormacije slui entropija:
3 ( O ) = p i log 6 p i ,
i =5 ms

gde je: ms D broj verovatnih stanja sistema Q Hi Q,

5?

Seminarski rad

pi D verovatno!a da !e sistem Q Hi Q poprimiti i,to tehniko stanje. In$ormativnost dijagnostikog parametra se moe oceniti preko broja in$ormacija o tehnikom stanju sistema koji sadi slede!e parametre: Ik N 3. M5 / D 3k , gde je: 3. M5 / D potpuna entropija sistema, 3k D entropija sistema posle i vrene tehnike dijagnostike. ;aksimalan relativni odnos a tehniki sistem univer alnog struga moe se de$inisati na slede!i nain:
;d = S maO S n RS = , M6 Mn RM

Saglasnost a tehniki sistem univer alnog struga i meu dijagnostikih parametara i parametara tehnikog stanja mora postojati potrebna saglasnost, opadanju M mora odgovarati odreena promena o, s tim to se moe javiti i obrnuto,proporcionalne promene. 4ariacija a tehniki sistem univer alnog struga predstavlja odstupanje dijagnostikih parametara od srednje statistike vrednost. 7orelacija a tehniki sistem univer alnog struga pri reavanju konkretnih adataka se kao mera pove anosti i meu dijagnostikih parametara i odgovaraju!ih parametara stanja moe se u eti koe$icijent korelacije r. 8a ocenu pou danosti dobijenih re ultata moe se koristiti kriterijum pu danosti Tr
r = r 0p 5 r6

gde je: 0p D broj parova obeleja. 'ri i boru metoda dijagnosticiranja treba voditi rauna da one adovolje odreene ahteve u pogledu objektivnost, jedno nanosti i ponovljivosti.

5F

Seminarski rad

11.3.Osno'no odr:a'anje od strane ruko'aoca %snovno odravanje obuhvata sve one postupke koje po pravilu obavlja u najve!em obimu, sam rukovalac, tehnikog sistema, odnosno koji mogu da obave na licu mesta, prilikom preu imanja tehnikog sistema od strane prethodnog rukovaoca, ili u toku smene, be nekih posebnih ureaja i alata. ( osnovno odravanje spadaju i postupci: snabdevanje gorivom i ma ivom, pranje i i!enje, amena tehnikih tenosti, kontrola osnovnih sastaavih delova sistema, pomo!u jednostavnih instrumenata, prite anje olabavljenih spojeva, kontrola procesa $unkcionisanja tehnikog sistema preko komandnih tabli i sl. 4rlo esto se u naoj industriji o ovome malo vodi rauna, pa se dogaa da su rukovaoci tehnikih sistema esto sasvim usko obueni, pre svega a upravljanje, a natno manje i a odravanje sistema. 'ostupcima odravanja koji se sprovode na viem nivou na licu mesta i u radionicama i u ue!e specijali ovanih radnika, obino ne mogu da se nadoknade propusti u osnovnom odravanju. 11.!.Pre'enti'ni &eriodi ni &re*ledi 'reventivni periodini pregledi su postupci preventivnog odravanja ija je namena da se pravovremeno uoi nastajanje . ili ve! nastala, ote!enja i neispravnosti sastavnih delova sistema postrojenja /. 'ri tome se tei da se tehniko stanje delova sistema utvrdi na to jednostavniji nain i u to manji utroak rada . ne pretpostavljaju se velike demontae i ponovne montae sastavnih delova sistema /. 'regledi se i vode u itavom ivotnom ciklusu sistema. %ni su obave ni i pre i posle i vodenja pro$ilaksi i remonta sistema. =ilj im je odreivanje nivoa $unkcionalnosti, $i ike istroenosti i ote!enja a radi pravovremenog spreavanja otka a. "ko se prilikom obavljanja preventivnog periodinog pregleda nae na neispravnost koja se moe u kratkom vremenu, sa standardnim alatom . koji se obino poseduje / sa nanjem i vetinom koje poseduje specijalista a preglede, be ve!ih smetnji a proces eksploatacije otkloniti, tada se takva neispravnost mora i otkloniti. 'ostupke . opise / pregleda je poeljno uvek pismeno pripremiti. "ko se radi o nekom jednostavnom sastavnom delu sistema, pismeni opis je verovatno suvian. "ko je tehniki sistem sloeniji, teko je pamtiti mnogo kombinacija mesta i radnji koje treba obaviti u ra nim intervalima vremena.
69

Seminarski rad

8a takve sisteme neophodno je sainiti opis pregleda . odgovorne / sastavne delove sistema. 11.$.1ontrolni &re*ledi

a osnovne

7ontrolni pregledi i vode se po utvrenim standardnim postupcima ili akonskim propisima . 8akon o tehnikoj atiti, -(S, #I0, i dr. /. ;nogi radni uslovi kod univr alnih strugova dovode do visokih temperatura, abra ije, koro ije i preranih otka a na leajevima. %te!enja na srugovima se ne javljaju samo na unutranjim mehanikim povrinama ve! takoe i na spoljanjim. "tmosverski uslovi koji utiu na srug mogu takoe skratiti vek bilo kog struga, pogotovo u koro ivnim okolinama. S tim u ve i je i oekivani vek struga u ovakvim okolinama veoma avisan od pravilne procedure odravanja. 4eliki broj otka a strugova su bili re ultati pohabanih ili pokvarenih leajeva struga ili unutranjih komponenti struga. %tkrivanje neispravnosti struga treba da pone onog trenutka kada je strug instalisana i u radu. &adnici na odravanju i operativno osoblje treba prvo da odrede da li nedovoljno dobar rad i a iva probleme na strugu. Istraga treba da sadri temeljnu studiju hidraulike struga radi odreivanja da li strug prua projektovane karakteristike. 'otrebno je raditi preci na oitavanja ula nog i i la nog pritiska. Strug takoe treba biti proveren a sluaj prekomernih vibracija, iskrivljenja vratila, buke u leajevima, i prekomerne temperature. "ko se hidraulini deo struga pokae ispravnim, ali je strug i dalje buan i ima vibracije, tada je mogu!e da se radi o spojnicama koja moe biti sa grekom, ili su leajevi struga i > ili motora de$ektni. 7oriste!i se anali om vibracija i pra!enjem $rekvencije vibracije na monitoru, moemo odrediti mogu!i i vor stanja i time je problem mogu!e eliminisati. "ko su leajevi struga bili podvrgnuti povremenim vibracijama, strug bi trebalo da se odnose na radioniku popravku, a ako je prisutno i curenje na mehanikom aptivau i njega treba ameniti. 'rovere na terenu pre amene 0aje!e popravke kod univer alih strugova su popravke lomova kao posledica otka a pojedinih komponenti. )ipini u roci otka a su: D curenje na aptivau vratila, D redukovan protok kro strug, D iskrivljenje ili aglavljivanje delova struga,
65

Seminarski rad

D otka leajeva, D prekomerna vibracija, D curenje i ku!ita. Ipak pre popravke struga treba proveriti sa radnikom da li je ustanovljen u rok otka a. #ijagnostika otka a, gde god je to mogu!e, vri se tako to ukljuimo strug i putem slede!ih aktivnosti pokuamo da ustanovimo u rok otka a: D gledanjem, D sluanjem, D dodirom, D mirisom, D merenjem temperature leajeva, D merenjem snage, D anali om vibracija, D merenjem pritiska. Sistem odravanja mora obe bediti br o reagovanje na sve otka e u procesu rada, to podra umeva da sistem prijavljivanja i evidentiranja prijave otka a mora biti propisan. =ilj uvoenja ove aktivnosti je obe beenje identi$ikacije svih prijava, kao i i vrenje intervencije odravanja po prijavi otka a. +esta je pojava da je odravanje orijentisano na sprovoenje naknadnih intervencija . po prijavi otka a /, to uka uje na naaj ovog propisivanja. 11.+.1ontrola uni'erzalno* stru*a &re u*radnje 8a vreme dok je strug na popravci, preporuljivo je paljivo ispitivanje svih komponenata. ( toku demontae struga, procedura proveravanja pojedinih delova bi trebala da sledi slede!e aktivnosti: D gledanjem proveriti istroenje, ero iju, koro iju i druga ote!enja radnog kola i navrtke, D skinuti navrtke po obodu aptivaa i proveriti napre anje aptivaa, D abeleiti po iciju radnog kola u odnosu na okvir struga, D skinuti navrtku radnog kola i radno kolo, D pregledati istroenje prstenova u unutranjosti, D proveriti i abeleiti veliinu pomeranja rukavca, D pregledati prednje delove .U lica U / aptivaa, D skinuti telo paketnih aptivaa sa okvira struga, D proveriti lice paketnih aptivaa, nosae i voice, D skinuti i ispitati sve klinove vratila,
66

Seminarski rad

D skinuti rukavac, mehaniki aptiva, aptiva rukavca i obod , rukavca. 11.0.9ehni ka dija*nostika )ehnika dijagnosatika kao sastavni deo procesa odravanja prema stanju, treba da utvrdi tehniko stanje sastavnog dela sistema sa odreenom tano!u u odreenom trenutku vremena. ;oe se koristiti a ve!inu postrojenja u mainstvu. 8a prepo navanje se koristi algoritmi, pravila i modeli radi odreivanja tehnikog stanja sastavnih delova sistema, dok se kod teorije pra!enja stanja na osnovu dijagnostikih in$ormacija i automatskog pra!enja stanja vri spreavanje stanja U u otka u U ili se pak ono locira kad se pojavi. +esto se moe dogoditi da je a dijagno u stanja nekog tehnikog sistema potrebno primeniti veliki broj dijagnostikih instrumenata, kao i nekoliko metoda dijagnosticiranja istovremeno . kombinovano /. 4e!ina metode kontrole stanja svodi se na sistemsku primenu iroko prihva!enih metoda dijagnosticiranja greke. 'ri tom, metode a koje se moe re!i da su u optoj upotrebi . pra!enje tehnikog stanja, kontrola ma iva i pra!enje vibracija / pokrivaju veoma iroko podruje primene, dok se neke metode dovode u ve u sa posebnim vrstama sistema. 11.2.Po&ra'ljanje i obna'ljanje istro#enih delo'a 'opravljanje i obnavljanje je skup svih aktivnosti, koje slue da se jednom sastavnom delu sistema koji je postao pogonski neupotrebljiv, ponovo vrate svojstva upotrebljivosti, odnosno vrati projektovani nivo pou danosti. %vo je jedan od bitnih delova procesa tehnikog odravanja. %vde spada, na primer, navarivanje i obrada ote!enog rukavca vratila turbine, a ne spada, na primer, amena koionih obloga, amena habaju!e aure koja je previena od konstruktora. 're ra matranja metoda i postupaka osposobljavanja ote!enih delova D moramo uka ati na dva pristupa osposobljavanja delova s ob irom na poreklo u roka ote!enja. )o su: D ispiranje popravljanje,
6*

Seminarski rad

D obnavljanje. 'opravljanje predstavlja osposobljavanje delova a dalju upotrebu, kad je na njima dolo do lomova, naprsnu!a, ra dvajanja nerastavivih ve a i sl. %bnavljanje je osposobljavanje istroenih delovadodavanjem novih slojeva, radi dobijanja novih svojstava kinematski vanih povrina, dobijanja potrebnih dimen ija, usklaenja dimen ija dela sa drugim u sklopu sredstava a rad i sl. 11.3.9eku-e odr:a'anje uni'erzalno* stru*a ( procesu eksploatacije struga javljaju se i nenadni sluajni otka i koji se ne mogu predvideti. 0jih otklanjaju naje!e timski, deurni mehaniari odravanja i elektriari. %pravke traju kratko. ;eutim. kod otka a i havarija u opravci uestvuju i radnici mainske radionice. 'reventivni pregledi imaju adatak da pravovremeno uoe poetak nastajanja otka a, da ih otklone, ako su manjeg obima, ili da ih evidentiraju i predvide a planirane popravke. Strukturu preventivnih pregleda sainjavaju slede!e operacije na univer alnom strugu: D otvaranje i demontaa poklopca na sklopovima da bi se uoili istroeni i ote!eni deloviV D regulisanje a ora u navojnim parovima, leitima vratila, voicama, na ubljenim polugama i drugim elementimaV D proveravanje pravilnosti ukljuenja D iskljuenja komande a glavno i pomo!no kretanjeV D regulisanje a ora u spojnicama i konicamaV D regulisanje lako!e kretanja stolova, nosaa alata, kli aa alata, kli aa i provera vodoravnosti maineV D regulisanje prednapona opruga koje u toku rada gube elastinostV D i!enje i regulisanje vijanih parova D provera ispravnosti graninika i prebacivaaV D i!enja lanaca i remenja, pri emu se vri provera ategnutosti i istroenosti . labave ategnuti a istroene i pohabane ameniti /V D kontrola sistema a hlaenje, pri emu treba pritegnuti spojne navrtke ako curi radni $luidV

61

Seminarski rad

D pregled atotnih ureaja koje, ukoliko su poskidani, treba namestiti i obavestiti rukovodioca neposredne proi vodnje i slubu atote na raduV D kontrola hidropneumatske regulacije, pri emu bi trebalo pritegnuti spojne navrtke ako curi radni $luidV D otvaranje i evidentiranje ostalih istroenih, tj. ote!enih delovaV D podma ivanje maine, ako a to nije adueno posebno liceV D provera temperature leaja, pritiska na manometrima, uma upastih parova leajaV D prikupljanje in$ormacija o kvalitetu rada maine od radnika koji radi a nj om. 'revenrivni pregledi se planiraju, a opravke se i vode samo ako traj kra!e da se ne bi prekidao proces proi vodnje. 7ontrolni pregledi se planiraju, i vremenski utvruju, a obavljaju se bog: D utvrdivanja sposobnosti maine da i vri planiranu proi vodnju .kontrola geometrijske tanosti i kapaciteta/V D pregleda, atite i sigurnosti rada maine koje vri sluba atite na radu optinska i republika inspekcijaV %dravanje struga orijentie se, uglavnom, na odravanje postoje!eg stanja, bog ega se posebna panja posve!uje i!enju i podma ivanju.

62

Seminarski rad

12.Izbor &o*onske *ru&e (niver alni cnc D revolverski strug md 2s pogon dobija od elektromotora i la ne snage 'N52 7W sa 5299 o>min. Plektromotor radi pri naponu od *?9 4 i $rekvenciji tj uestanosti 29 3 .%vaj pogonski element je sinhroni koji ima rotor u obliku stalnog magneta a stator se napaja tro$a nom nai meninom strujom. Plektromotor struga smeten je u stubu struga odakle preko spojnice i upastih prenosnika prenosi snagu i obrtni moment preko glavnog vretena na radni organ.

Slika ".Tro#azni asinhroni otor sa kavezni rotoro Sever$Su%otica

Slika&.Unutranji izgled sinhronog otor

6:

Seminarski rad

13.;ezbednost F9G be bednosti, maina ima sen ore automatski aistavlja mainu, a kvarove registruje kompijuter. ;aina posle stajanja kree od poetka. 8a sloene programe koristi se "()% ="#. 'ri pokretanju programa najpre unosimo mere elemenata u ovom sluaju :29H:29H5?. 8atim pristupamo pisanju programa da i aberemo mainsku operaciju na kome !e mo dobiti krug. 7ad smo nali detalj koji treba da uradimo pristupamo unoenju podataka. 'rvo biramo alat koji !emo i vriti operaciju, dvore no glodalo X5:. #ajemo dubinu re anja 65 mm, dajemo smer kretanje glodala #H D 29. #rugi korak je da damo broj re anja elemenata. )re!i korak je pisanje samog programa. #ajemo ose kriga, adajemo prenik i mainsku korekciju. 7ada unesemo sve te podatke na ekranu dobijemo krug koji treba da obradimo. Sve memoriemo u program i startujemo mainu u rad.

51.Planiranje &re'enti'no* &eriodi no* odr:a'anja

6<

Seminarski rad

Sam proces odravanja sistema tj maine predstavlja ni aktivnosti ija je svrha spreiti otka sistema odnosno vratiti ga u radno stanje ukoliko je do otka a dolo u to kra!em roku. %dravanje predstavlja proces koji se protee kro sve $a e nastanka i rada sistema. Samo planiranje prenventivnog periodinog odravanja obuhvata slede!e $a e: 'ravljenje spiskova maina tj. grupisanje po $amilijama na osnovu koga se de$inie duina ciklusa i struktura procesa odrvanja. I radu programa programa rada jedinice odravanja pri emu se vri: 5. programiranje re ervnih delova 6. programiranje rokova odravanja *. programiranje $a a procesa rada 1. programiranje posebnih intervencija na preventivnom odravanju I radu konkretnih godinjih i polugodinjih planova .obim i struktura preventivnog periodinog odravanja u planiranom periodu/ I radu konkretnih planova 5. re nih alata 6. materijala *. alata, pribora 1. radne snage, kapaciteta... (smeravanje plana odravanja sa planom proi vodnje. I radu $inansijskog plana ukupnog prihoda. 1$.Pri&rema &re'enti'no* &eriodi no* odr:a'anja Sam proces pripreme odravanja sistema tj maine sastoji se i slede!ih nekoliko $a a: 7onstrukciona priprema koja obuhvata slede!ih nekoliko aktivnosti: 5. projektovanje novih sastavnih delova 6. de$inisanje projektno konstrukcione dokumentacije *. i rada spiska re ervnih delova 1. i rada spiska delova koji se i rauju u sopstvenim pogonima 2. de$inisanje montane eme :. i bor postupka obrade i montae <. de$inisanje predloga a moderni aciju ili amenu astarelih delova )ehnoloka pripema koja obuhvata slede!e grupe poslova i ove oblasti:
6?

Seminarski rad

5. de$inisanje pocesa i voenja aktivnosti preventivnog periodinog odravanja 6. de$inisanje tehnoloke dokumentacije a i radu re ervnih delova *. montau i demontau 1. i radu normativa a preventivne radove 2. normative vremena rada :. normative materjala i re ervnih delova <. normative ostalih resuirasa ( ovoj vrsti pripreme glavne poslove obavljaju tehnolo i podeljeni po podrujima iji se broj odreuje u avisnosti od strukture procesa odravanja. &a voj i unapreivanje odravanja gde se de$iniu osnovni predlo i a ra voj i unapreivannjesamog procesa odravanja a unapreuje se: 5. metode odreavanja 6. tehnologija rada *. tehnoloke pripreme 1. kadrove a proces odravanja 2. ekonomije rada 'oslovi arhiviranja. "rhiva kao celina u procesu odravanja ima adatak da: 5. prihvata, uva i odlae originalnu projektnu dokumentaciju 6. umnoava kopira i distribuira kopije konstrukcione i tehnoloke dokumentacije *. sprovodi i mene na tehnolokoj i konstrukcionoj dokumentaciji

1+.9ro#ko'i

6F

Seminarski rad

Svakodnevno smo iloeni nekim novanim i dacima. )akoe i predu e!a trpe odreene novane i datke u vidu trokova. )rokovi predstavljaju novano i raena troenja sredstava i rada koji su sastavni deo cene kotanja uinka.)rokovi mogu dovesti do bankrota samog predu e!a ako su manji od ostvarenog pro$ita, tj ako ukupna uloena novana sredstva ne budu povra!ena kro prodaju robe na tritu predu e!e posluje sa gubitkom, a ako povra!ena novana sredstva budu ve!a od utroeih sredstava nastaje pro$it emu tei svaka organi acija. 7ro ukupne trokove tehnikog sistema javjaju se trokovi istraivanja i ra voja. %vi se trokovi javljaju usled i nalaenja mogu!ih i naravno to savremenijih sredstava rada koji !e omogu!iti to manji $i iki rad, tj moderni aciju tehnikih sistema. )rokovi i gradnje predstavljaju trokove koji ahtevaju ve!a novana ulaganja nego to jesu u procesu istraivanja. -esu trokovi koji se javljaju od poetka i rade prvog dela samog tehnikog sist ema pa do i la a i pogona kao gotova roba. Sastavni deo ovih trokova jesu trokovi radne snage trokovi nabavke delova odnosno i radu onih delova u samom predu e!u. )rokovi upotrebe jesu trokovi koji ahtevaju najve!a ulaganja ali se upotrebom tehnikog sistema vra!aju i pokrivaju i trokove koji se javljaju prilikom istraivanja i i gradnje. 0aime u ovu grupu trokova spadaju trokovi odravanja, trokovi namenjeni isplati radnika, trokovi a nabavku S3' sredstava, a nabavku materjala ali i energije koju koristi tehniki sistem. 8amena starih tehnikih sistama novim i pove!anje procesa odravanja sistema moe se prika ati pomo!u dijagrama kretanja starosti nekog tehniokog sistema. a c b 'inija a predstavlja postepeno astarevanje maine usled nedovoljnog ulaganja u njene delove. 'inija % predstavlja nivo ekonominosti koja utie na starost maine 'inija c predstavlja kretanje astarelosti maine I raunavanje remena uloenog u sredstva a rad kao i amenu nekih delova se i raunava:
*9

Seminarski rad

) N 7 >So,S N 62999>2999,*999N56.2 min 7 D )rokovi amene delova So D Bodinji trokovi proi vodnje S D Bodinji trokovi a amenu astarelih delova 'rocenat i nosa trokova moe se i raunati na slede!i nain: $N 599Y=>)srY0srN 599Y2516.?>52Y59999 N*.1G = N =sr>)sYBsrYmYcN 5999><999Y*Y:9Y699 N2516.? Z = D (kupni trokovi u toku celog veka maine )sr D Srednja vrednost veka trajanja maine 0sr D Srednja vrednost nabavne cene maine Bsr D 'roseni stepen komplikovanosti maine =sr D Srednja vrednost remontovanog ciklusa m D (kupan broj asova remontovanog ciklusa c D 'rosena neto satnina radika na samom remontu maine &eijski $aktorpogona odreuje se prema $ormuli: 7rN 75>cYmY599N 6.2>699Y:9Y599N 6.2>599N 9.99996 75 D Caktor koji je odreen a 5 pogon odravanja Caktor stanja tehnikog sistema koji mora biti ve!i od 5 odreujemo: 7s N 0otY.=pX=grX=po/>=paY0paN 52Y.299X5999X629/>5999Y5:N 6:629>5:999N 5.:1 0ot D Bodinji broj otka a =p D Srednji trokovi popravke =gp D )rokovi bog gubitka u proi vodnji 0pa D Bodinji broj ciklusa prvobitne aktivnosti =ena kotanja: =k N aXiXt>n N 5999X6:?.2X6999>6999 N *6:?.2>6999N 5.:2 Z ( N PeXAdX)tX)toX)rmN5999X699X29X19X299N5<F9 Z Pe D Plektrina energija Ad D )rokovi linog dohodka )tm D )rokovi repromaterjala )to D )rokovi toplog obroka i D Bodinji i nos kamate na proseno uloen kapital usvaja se 52G od (k a D Bodinja amorti acija usvaja se 59G od cene maine t D Bodinji trokovi eksploatacije n D Broj proi vedenih jedinica godinje Zaklju ak =0= Strugovi kao i sve druge maine ne samo ve ane a ovu industriju se stalno usavravaju ime konstruktori tee da se posao samom radniku olaka, da njegov posao i vrava automati ovana maina od
*5

Seminarski rad

u imanja pripremka i magacina tj. bunkera sa pripremcima pa do krajnje obrade. (niver alni cnc D revolverski strug md 2s namenjen je alatnici,prototipu ili pojedinanoj proi vodnji.#aljinskom komandom, omogu!en je rad kao na klasinom strugu. 'oseduje standardno ugraen hidraulini protoni sistem a ste anje i 0= revolver nosa sa ? alata, i osnovna mu je namena serijska proi vodnja. )o nai da radnik vie ne radi klasine radove sa strugom, nego ih kontrolie sa kompjuterom.

*6

Seminarski rad

**