DEKOMPOZICIJA I UNIVERBIZACIJA

MILORAD RADOVANOVIÃ

UDC 811.163.41'367 811.163.41'37

Kratak sadrÿaj. U radu se polazi od univerzalnih tendencija u savremenim jezicima sveta, od procesa kondenzacije i nominalizacije, da bi se, zatim, razmotrio deo sintaksiåke, semantiåke i derivatološke problematike koja iza njih stoji. Tu se prvenstveno u središte paÿnje stavljaju pojave poznate u savremenoj lingvistici kao dekomponovanje reåi i univerbizacija sklopova reåi. To su tendencije, veã na prvi pogled, kontradiktorne, no ovde se pokušava njihovo jednovremeno postojanje u istim savremenim (slovenskim, indoevropskim barem) jezicima sveta objasniti opštelingvistiåki inaåe univerzalno prisutnom jeziåkom ekonomijom, ravnoteÿom izmeðu naizgled kontradiktornih jeziåkih zakona, procesa, tendencija. Istovremeno se skreãe paÿnja i na moguãnost da se ova dva jeziåka fenomena podvedu pod pojmovno-terminološu opoziciju univerbizacija/multiverbizacija. Kljuåne reåi: kondenzacija, nominalizacija, dekompozicija, univerbizacija, multiverbizacija, sintaksa, semantika, tvorba reåi, slovenski (indoevropski) jezici, srpski jezik.

1. O dekompoziciji O dekompoziciji kao jeziåkom postupku, prvo kao o dekomponovanju predikata, a na kraju i kao o pojavi dekomponovanja jeziåkih jedinica uopšte (glagola, imenica, prideva, priloga), pisao sam u Radovanoviã (1977, 1978, 1990, 2001, 2004; drugi autori: Iviã 1988, 1995; Piper 1999; Tanasiã 1995; Ÿibreg 1987). Tamo su i drugi, detaljniji bibliografski podaci navedeni, kao i definicije stvari koje iz njih i iz navoðenih primera slede. Ta je pojava u poåetku bila tretirana u sklopu ostvarivanja procesa jeziåke kondenzacije i nominalizacije. Pojava kondenzacije u jezicima, kao opštelingvistiåki, sintaksiåki i semantiåki fenomen od univerzalnoga znaåaja i domašaja, u lingvistiåku su nauku uveli Praÿani, a ticao se svakovrsnog saÿimanja reåeniånog i semantiåkog sadrÿaja, radi ekonomisanja jeziåkim sredstvima, osobito u nekim funkcionalnim stilovima jeziåkih standarda (pravnom, novinarskom, nauånom, politiåkom, administrativnom…), tj. u onim stilovima koji su apstraktniji, uopšteniji, bezliåniji, anonimniji, neovremenjeniji, itd. od drugih. U jezicima poput srpskog, tu pojavu opaÿamo u upotrebi formi infinitiva (raditi), glagolskih priloga (uradivši, radeãi), trpnoga prideva (uraðen), deverbativnih imenica (pevanje) i deadjektivnih imenica (neÿnost), i sl. (tzv. „verbidi"). Upotreba deverbativnih i deadjektivnih imenica u tu svrhu naziva se nominalizacijama (= upotreba imenica umesto glagola, nereåenica umesto reåenica, padeÿnih paradigmi umesto reåeniånih paradigmi, i sl.).

i sl. „eksplicitnog kategorizovanja pojmova" (prema Duški Klikovac. Klikovac 1998.44 MILORAD RADOVANOVIÃ A dekomponovanje jeziåkih jedinica definiše se kao njihovo razlaganje. i sl.. u oåajnom stanju < oåajno. Kod imenica. nepostojanje odgovarajuãeg glagola (imati intenciju / *intendirati). recimo: poreska davanja < porezi. 2001. pa daljom dekompozicijom obavljam vršenje analize. (nekoliko njih) u jednom istom sluåaju!" A što se razloga za dekomponovanje imenica. predlagati). nego prihvata pomenuto Ãoriãevo stanovište da je u pitanju „postupak (i rezultat) pretvaranja višeålanih sintaksiåkih konstrukcija u jednu jedinu reå tvorbenim sredstvima". nezavršenost iskaza kod tranzitivnih predikacija (uåiniti prekršaj / prekršiti…). recimo. nominalizacijom dobijamo analiza. kod prideva. umesto analiziram. Tu Klajn ne pristaje uz uvreÿeno leksikonsko stanovište da se radi o postupnom stapanju sintagme u polusloÿenicu ili u sloÿenicu. prideva i priloga tiåe. 2. (Za dodatnu literaturu i diskusiju o svemu tome videti u Radovanoviã 2004. ponajviše su u sferi tzv. u Radovanoviã 2004 (str. 1995]): nesinonimiånost (åiniti paradu / paradirati). 2001a): dakle. danas bih izloÿio sledeãi skraãeni spisak (ponajviše prema vlastitim nalazima. razornog intenziteta < razoran. pak. predloge / odluåivati. i dr. 3). up. otklanjanje dvovidnosti (dati savet — davati savete / savetovati). 1999. sneg je sneÿna padavina. kod priloga. 206. loše je u lošem stanju. i sl. bavljenja koje je bilo u funkciji pisanja prikaza toga znaåajnoga dvotomnoga dela za naš åasopis Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku (Radovanoviã 2004a). npr. malo podrobnije bavljenje Tvorbom reåi Ivana Klajna (Klajn 2002—2003). apstraktnost (vršiti pritisak / pritiskati). 2000.: u pogurenom poloÿaju < pogureno. specifiånosti determinacije glagola (izneti besmislen predlog — davati åudna obaveštenja / *besmisleno predloÿiti — åudno obaveštavati).) O razlozima za dekompoziciju glagola. „slikovitost" (baciti pogled / pogledati). npr. Recimo. pri tom. u II tomu (str. dopunjenim nekim od nalaza Milke Iviã [Iviã 1988. O univerbizaciji Na ovo sadašnje razmatranje me je navelo. veoma saÿeto i ozbiljno uzima u obzir jeziåki proces univerbacije = univerbizacije (uglavnom se pozivajuãi na Ãoriãa 1996). nap. katkad ti motivi deluju i udruÿeni. i sl. To stano- . Proces se moÿe nastaviti: daljom nominalizacijom dobijamo vršenje analize. dajem rezime ove vrste: „Inaåe. sematiåka (leksiåka) „pasivizacija" (dati podršku > dobiti podršku / podrÿati > biti podrÿan). institucionalizovanost (drÿati govor / govoriti). Dakako. 9) gotovo uzgred (kako on to samo ume). i tako dalje.: crvene boje < crven. Tamo Klajn. u stvari. Autor kaÿe da je u pitanju „jedan od retkih sluåajeva gde izvedene reåi nastaju takoreãi pred našim oåima". drÿati se obeãanja / obeãati). lakše uvoðenje faze (zapoåeti — vršiti — nastaviti — završiti analizu / analizirati).. semantiåko razraðivanje (dati — odrÿati — pogaziti — poštovati — ne poštovati obeãanje. a dekompozicijom vršim analizu. prek je preke naravi. kao inventar osnovnih motiva za uåestalije pojavljivanje dekomponovanih predikata umesto onih nedekomponovanih. eufemizacija (izvršiti kraðu / ukrasti). akcija rušenja < rušenje. stilska obeleÿenost (vršiti juriše / jurišati). „pluralizacija" predikacije (donositi odluke.

1996. Zapravo. poznatiji nekako od Isaåenka. itd. osobito kontrast prema slovenaåkom i nemaåkom jeziku (npr. dok u zvaniånom izraÿavanju prednost imaju višeålani izrazi". u centru našeg interesovanja nalaze se sluåajevi u kojima kakav predmet (pojam) ima formalno dvostruku nominaciju: jedna je predstavljena sintagmatskom formacijom. a druga semantiåki ekvivalentnom imeniåkom izvedenicom. Otaševiã 1997. . tvorbeni postupak pomoãu kojeg se višeålane sintaksiåke konstrukcije transformišu u jednu reå bez promene u znaåenju. ruskog. sa stanovišta jeziåke ekonomije i sintagmatske nominacije. kasnije je ista pojava posvedoåavana bivala i primerima iz drugih slovenskih jezika. severni vetar > severac. ali sa mnogo više primera i diskusije. dobitnik Nobelove nagrade > nobelovac.). Ova druga. tako i u dijahroniji (sa. i dr.: nuklearna centrala > nuklearka / sl. Bugarski 2003. nešto više materijala posvedoåenog iz åeškoga jezika. i drugi). modela. pa zatim do Horaleka i Dokulila (ponajviše u pedesetim i šezdesetim godinama dvadesetoga veka). Ãoriã (1996) kasnije. Osim srpskih (srpskohrvatskih) primera. razume se. i sl. pominjuãi eksiplicitno termine odnosno pojmove abrevijature. na primer).DEKOMPOZICIJA I UNIVERBIZACIJA 45 vište i ja ovde prihvatam. kako u sinhroniji. razume se. Bosák (red. 104 (ali i mnogo ranije u njegovim radovima). iz bugarskog. sredstava. iduãi po sufiksima i tvorbenim obrascima. Ãoriã tu naåelno kaÿe ono što i Klajn prihvata. Ãoriã ima u vidu i meðujeziåku relaciju. Ristiã 1995. saobraãajna nesreãa / saobraãajka. i sa posebnim osvrtom na ÿargonizme (danas nam tu obilje graðe pruÿa knjiga Ranka Bugarskog Ÿargon. buvlja pijaca > buvljak.) 1998. (Babanov 1994. I on istiåe standardnojeziåku prestiÿnost sloÿenih etiketa. kraãa jedinica nominacije predstavlja. nastavlja priåu o univerbaciji (= univerbizaciji). Klajn svemu tome prikljuåuje i opaÿanje kako se „mnoge od njih upotrebljavaju preteÿno u govoru ili u profesionalnim ÿargonima. a stilsku obeleÿenost (profesionalnu. u odreðenom smislu." Jasno. U komunikativnom smislu izmeðu ovih nominacija (naziva) semantiåke razlike nema. poljskog. Kernkraftwerk. sada veã sa puno primera. Ãoriã ovde skreãe paÿnju i na moguãnu višeznaånost univerbizovanih etiketa (tipa pominjanog: generalka = genaralna proba / popravka). Oåigledno se pri tom radi o pojmu i njegovom tumaåenju koji su tekovina „praške škole". te o njenom znaåaju u tvorbi reåi. saobraãajna nesreãa > saobraãajka. Ãoriã (1991).). i naovamo. govori o jeziåkoj ekonomiji kako je ona shvatana u lingvistiåkoj nauci i slavistici. a i ja u ovom mom preglednom prilogu: „Univerbacija (univerbizacija) je. grupnu) univerbizovanih etiketa (npr. Govoreãi i o drugim tvorbenim pitanjima. i dr. šire gledano. idu i radovi naših slavista (Ãoriã 1991. i primere tipa: grupni seks > grupnjak. npr. i tu autor stalno ima na umu stilsku obeleÿenost / neobeleÿenost pojedinih od navoðenih jeziåkih moguãnosti. kada je reå o slovaåkom jeziku. Jedliåke. U srpskom jeziku takvo skraãivanje sintagmatskih naziva vrši se pomoãu modela sufiksalnog tipa. ljubavni roman > ljubiã. nuklearka / nem. Zatim se Klajn bavi sufiksima koji mogu posluÿiti za ubiverbizaciju. Tu stilistiåku obeleÿenost univerbizacije konstatuju i drugi autori. slobodni umetnik > slobodnjak. i daje neke primere tipa: štitna ÿlezda > štitnjaåa.) U tom pravcu. (moÿemo dodati i kao tipiåno:) ålan akademije nauka i umetnosti > akademik.). semantiåke kondenzacije i univerbizacije. štednju jeziåkog materijala. up. generalna proba / opravka > generalka.

Stana Ristiã postavlja. a relativno univerzalnim. U središte priåe o mitivaciji za pojave tipa univerbizacije. teorijski upravo fantastiåno zanimljiv. sada ciljano. ãutolog < onaj koji ãuti. naoko samo potpuno suprotan jednako produktivnim i univerzalnim procesima sintaksiåke dekompozicije tipa vrši preticanje < pretiåe. vezuje i za stilski neutralne tekstove (npr. Autorka sve to povezuje i sa opštelingvistiåki relevantnim i rasprostranjenim. apsorbovavši prethodnu literaturu. sinegdohom = predmeti od srebra / srebro. novåana sredstva < novac. u ovom prilogu). tako da pod univerbizacijom podrazumeva dve stvari upravo: 1) tvorbu monoleksemskih nominata na osnovu višeålanih (motivisanih) naziva (derivacijom = neutronska bomba / neutronka. 3. ekonomije. odobito slavistiåku. o åemu bi . analiza i sinteza. kao dekomponovanje i komponovanje. i sl. zbrdozdolisan < uraðen s brda s dola. videãe se malo kasnije. nuklearka. autorka ovde daje i glagolske „univerbe".. dakle one iz naslova ovoga priloga — dekompozicija i univerbizacija („univerbacija"). Jasno. i sl. funkcionalnostilske provenijencije. na one ÿargonske. plave boje < plav.. ali kaÿe: „Univerbizacija kao tvorbeni postupak (pätiletniö plan ® pätiletka) u ruskom je šire rasprostrawen i u razgovornoj varijanti kwiÿevnog jezika. itd. kompozicijom = igraå prve lige / prvoligaš) i 2) simplifikacijom višeålanih naziva (kontekstna = Vlada SRJ / Vlada. registarske. buduãi da je ima i u stilski neutralnim tekstovima. Dekompozicija prema univerbizaciji Veã na prvi pogled. krizirati < doÿivljavati krizu. rasklapanje i sklapanje. i jedna i druga pojava motivisane su 1 U našoj slavistiåkoj literaturi.: havajka. te sa pojavama kompresije i ekonomije. u krajnjem — tvorbe reåi. [i kao. „multiverbizacija" i „univerbizacija"]. i ovde svi oni pomalo liåe. i dr. Osim imeniåkih „univerba" tipa doðoš < onaj koji je došao. razlaganje i slaganje. pojave predstavljene u odeljcima 1.2 No. napominje kako to ne moÿe biti jasna tipološka razlika.46 MILORAD RADOVANOVIÃ Ristiã (1995) na srpskom jeziåkom materijalu ekscerpiranom iz Reånika novih reåi Ivana Klajna i iz proze Slobodana Seleniãa. emotivno-ekspresivnu i funkcionalno-stilsku markiranost. pojavama sintaksiåke i semantiåke kondenzacije (up. skraãivanjem = Srpska akademija nauka i umetnosti / SANU). kao i onu opštiju. obrazac. rasipanje i štednja. sa glavnim zakljuåkom koji sledi opaÿanje kako se u najnovije vreme univerbizacija kao pojava.). i dr... Konstatuje da se pojava univerbizacije ne sme vezivati samo za razgovorni jezik ili za ÿargon ili za ÿurnalistiåki stil. vaÿan mehanizam jeziåkog stvaranja. u lošem stanju < loše. rastavljanje i sastavljanje. i pojmovno-terminološko-teorijsku. sistematski i detaljno prati pojavu univerbizacije. kao i pridevske „univerbe" tipa navalentan < koji navaljuje. ali. itd. model. dok se u srpskohrvatskom zasad sreãe samo u ÿargonu (Studentski grad ® Studewak)".1 Zatim daje nizove „univerbata" registrovanih u opisnim reånicima srpskoga jezika. kao i one registrovane u novijoj upotrebi i novijim izvorima. 2 Univerbizacija je dakle. saobraãajka. Otaševiã (1997). osloÿnjavanje i uprošãavanje. i neologizacije. razvoja. tipa mitingovati < drÿati miting. sistematizuje temu. kontradiktorne su. Radmilo Marojeviã (Marojeviã 1986: 33) govoreãi o rusko-srpskim (srpskohrvatskim) razlikama. i sa tezom — „kao sredstvo ekspresivizacije razgovorne leksike". i 2. odeljak 1. sociolekatske. kao dominantne. supstantivizacijom = razredni starešina / razredni. najåešãe.

i u poslednjoj reåi te reåenice. Ipak. tvrdnjom: „U publicistiåkom i nauånom stilu.) . Planiranje jezika i drugi spisi. „institucionalizovanost". Sremski Karlovci / Novi Sad. Na kraju. registri. u Treãem delu moje knjige: Milorad Radovanoviã. dok se za åeški predloÿak multiverbizace daje primer zkoumat ® provádæt vþzkum. tako da i u jeziku bude. sve je zastupljenija i suprotna pojava — multiverbacija". registara. Videti za poåetak o tome. sasvim skladno izgleda mi zasad barem. u oba ova sluåaja jeziåka ekonomija i njen odnos prema informacijskoj preciznosti. kao opšteslovenski lingvistiåki projekat (uz osnovne slovenske. „ekspresivnost". a u tom smislu „više/manje". ali razliåite vrste (u prvom sluåaju. jeste na nivou „i/i". Ni jeziåki nivoi njihovoga ispoljavanja nisu isti (sintaksa i semantika / tvorba reåi). a štampan je u izdanju Akademije u Pragu 1977. sa samo izuzetaånim „prazninama"): Jedliåka (red. tek nagoveštaj pitanja istina. uporedo sa univerbacijom. ÿanrova.). Izdavaåka knjiÿarnica Zorana Stojanoviãa. dakle. izgleda cela jedna knjiga teorijska. 184—185. o eksplicitnom kategorizovanju pojmova. otvara novu moguãnost razmatranja. nemaåki i francuski terminološki ekvivalenti davani. Ridli 2001 [1999]:150. moje objašnjenje o dekompoziciji prema univerbizaciji moglo podrÿati i slavistiåkim odnosno lingvistiåkim parom termina odnosno pojmova: multiverbizacija / univerbizacija. godine. sociolekti njihovog prevalentnog pojavljivanja jesu razliåiti (u prvom sluåaju to su oni „apstraktniji". a u drugom taåno ono što se u našem radu naziva dekompozicise. (Up. koji ih pokreãe. tj.DEKOMPOZICIJA I UNIVERBIZACIJA 47 zapravo pobudama jeziåke ekonomije. kao problemu. åine samo 3% našega genoma — oni „koji se prevode na jezik proteina" zatim!). S tim da se priraštaj znaåenja neke vrste dogaða i u jednom i u drugom sluåaju („stilska obeleÿenost". na samom kraju izlaganja. kada je u pitanju dekomponovanje glagolskih leksema. navodi i najpotpuniji slavistiåki lingvistiåki reånik. svejedno. mogla napisati. nap›. 3 Ne treba nikako smetnuti s uma da jeziåka ekonomija ide uporedo s informacijskom preciznošãu. zasigurno ne sluåajno. Naime. novija istraÿivanja pokazuju. pak. oni „konkretniji"). ili pak daje šansu za potvrdu malopreðašnjega uopštavanja. izdat u okviru projekta vezanog za terminološki deo posla koji je bio uraðen pod patronatom Meðunarodnog komiteta slavista i Meðunarodnog komiteta / komisije za lingvistiåku terminologiju. da prâvi. 2004. tu su još engleski. Ispada da bi se. a ne „ili/ili". radi se o posledici teÿnje da se ne izriåe redundantni semantiåki materijal. u drugom. delotvorni geni. tipološka i kognitivnolingvistiåka barem. Åak se tamo za åeški predloÿak univerbizace kaÿe da znaåi „tvo›ení jednoslovného pojmenování na podkladæ synonymního pojmenování víceslovného. ÿanrovi. u pitanju je taåno ono što se u našem radu naziva univerbizacijom.) 1977: 1. opaziãemo. kao ravnoteÿa izmeðu dva prividno razliåita procesa (gledano dijahronijski ili sinhronijski. da se åak oko 97% genetskoga materijala smatra genetskim otpadom.3 a u drugom sluåaju. ili sl. A i stilovi. o štednji na upotrebljenim leksiåkim i gramatiåkim sredstvima). strukturalno ili funkcionalno — takoðe). pominje se na tom mestu lingvistiåka etiketa multiverbacija. u poslednjoj reåenici pri tom. dakle. jer sledi osnovne ideje Praškog lingvistiåkog kruga i Praške lingvistiåke škole. malo-malo pa i redundantnog informacijskog materijala — kao i u genetskom zapisu uostalom (znamo. kod dekomponovanja ostalih vrsta reåi. sociolekata. Taj par termina odnosno pojmova. A i sistemska distribucija tih pojava u okviru pojedinih stilova. plenární schýze ® plenárka". U onom prvom sluåaju. i jedna napomena sledeãe vrste: Otaševiã (1997: 61). jeste taj presudni agens koji do njih dovodi.

sasvim nezavisno odomaãili termini dekompozicija i univerbizacija za pojave o kojima je u ovom radu reå. Ranko (2003). [univerbaciä. Praha. za nemaåki Univerbierung / Multiverbierung. Boÿo (1996a). Novi lingvistiåki ogledi. Boÿo (1996).48 MILORAD RADOVANOVIà jom! Nazvali to mi. Nauåno društvo za negovawe i prouåavawe srpskog jezika. Klikovac. „O jeziåkim i birokratskim åistuncima". Milka (1983). za beloruski unßverbacœä / mulütœverbacœä. Duška (2001). Andreö (1994). 180—187. dakle. za francuski univerbation / multiverbation. „O birokratizaciji srpskog jezika". i u lingvistici. u slavistici i šire od nje. Preštampano u: Iviã. Klikovac. Institut za srpski jezik SANU. 60—64. Milka (1995). . SANU. 125—132. S. „Univerbizaciä kak stilistiåeskoe sredstvo". Novi Sad. dakle. za srpskohrvatski (hrvatskosrpski) univerbizacija / multiverbizacija. 17—21. Jedliåka. Drugi deo: Sufiksacija i konverzija. nekako. Beograd. „O nekim tvorbenim modelima sa stanovišta jeziåke ekonomije". Bosák. Klikovac. za makedonski univerbizacija / multiverbizacija. Biblioteka XX vek / Prosveta. Beograd. Uniwersytet Opolski / Instytut Filologii Polskiej. Beograd. tako po pravilu biva kada su razliåiti jeziåki nivoi u sprezi i proÿimanju. Duška (2000). Novi Sad. Opole. razume se. 14—18. Opole. Milka (1995). Milka (1988). Beograd. Ivan (2002—2003). Beograd. M. za engleski univerbization [= „creation of a single-word naming unit as a synonym of a multi-word naming unit"] / multiverbization. Ãoriã. Instytut Filologii Polskiej. ovako ili onako. „Još o dekomponovawu predikata". Tvorba reåi u savremenom srpskom jeziku. Lingvistiåki ogledi. Ãoriã. Dictionary of Slavonic Linguistic Terminology. Referati i saopštewa 20/2. Duška (1998). Zavod za uxbenike i nastavna sredstva / Institut za srpski jezik SANU / Matica srpska. Slovarü slavänskoö lingvistiåeskoö terminologii. ali nedovoljno prihvaãena još uvek! To. Juÿnoslovenski filolog 44. Meðunarodni slavistiåki centar. red. za slovenaåki univerbizacija / multiverbizacija. „O javnom jeziku. pak — opozicija terminološko-pojmovna multiverbizacija / univerbizacija kao da se nameãe kao skladnija. Boÿo (1991). „Kratka verzija termina". „O sufiksalnoj univerbaciji u srpskom jeziku". Prilozi gramatici srpskoga jezika ¡—¡¡. red. Klikovac. Biblioteka XX vek / Slovograf. Najnowsze dzieje jõzyków søowiaçskich. Jezik danas 8. za poljski uniwerbizacja / multiwerbizacja. Duška (1999). 85—110. 10—12. lektire. Iviã. Red. Slovník slovanské lingvistické terminologie. 53—55. Gajda. Slovenskþ jazyk. Standardizacija terminologije. Beograd. Balowski. za bugarski univerbizaciä / multiverbizaciä. univerbizaciä] / Ø. Naš jezik 34/1—2. Institut za srpskohrvatski jezik SANU. Academia. Matica srpska. Matica srpska. Ján. Beograd. Nauåni sastanak slavista u Vukove dane. „Još o eksplicitnoj kategorizaciji imeniåkih pojmova". Jezik danas 10. Prvi deo: Slagawe i prefiksacija. Beograd. 4 Za slovaåki se navode termini univerbizácia / multiverbizácia. 1—2. stoji opaÿanje da su to dva procesa u nesumnjivoj vezi. Alois. Biblioteka XX vek. Ÿargon. (Eksplicitna kategorizacija imeniåkih pojmova)". za luÿiåki (gornji i donji) uniwerbizacija / multiwerbizacija. Matica srpska. Iviã. tradicije i jeziåki korpusi! BIBLIOGRAFIJA Babanov. za ruski svedénie. Novi Sad. 1—5. Ãoriã. O zelenom konju. Srpski jezik ¡/1—2. Jezik danas 11. Bugarski. razliåiti autori. (1977). (1998). 325—334. Klajn. Beograd. za ukrajinski unßverbacßä. Iviã.4 U srbistici su se. Stylistyczne konfrontacje. unßverbßzacßä / mulütiverbßzacßä.

Ðorðe (1996). 53—80. Juÿnoslovenski filolog 33. Radmilo (1986). Duška (2001a). Matica srpska. International Journal of the Sociology of Language 151 (= Serbian Sociolinguistics. Institut za srpskohrvatski jezik. „Analitiåki glagolski izrazi i dekomponovani predikati tipa 'izraziti zahvalnost' ". „Univerbizacija kao sredstvo ekspresivizacije razgovorne leksike (na materijalu Reånika novih reåi — I. Seleniãa)". Stana (1995). Prilozi prouåavawu jezika 23. 21—41. Berlin / New York. At the same time. Standardizacija terminologije. 484—488. Juÿnoslovenski filolog 51. Mouton de Gruyter. A. 125—133. „Dekomponovawe predikata. „On nominal and verbal style: cultures or languages in contact?". Milorad (1990). „Univerbacija". semantics. Radovanoviã. Izdavaåka knjiÿarnica Zorana Stojanoviãa / Dobra vest. eds. Major). 111—164. Institut za juÿnoslovenske jezike. and word-formation. From that point of view the two well known phenomena in the Slavic as well as in the Indo-European languages: word decomposition and word sequence univerbization are observed. Juÿnoslovenski filolog 42. Beograd. Ÿibreg. Institut za srpskohrvatski jezik. „Varijantnost višeålanih termina (na materijalu ÿelezniåke terminologije)". Radovanoviã. Radovanoviã. even in the same languages. Matica srpska. their almost universal presence in modern (the Slavic as well as the Indo-European) languages. Radovanoviã. M. In close connection with that. Otaševiã. Radovanoviã. Beograd. the two important consequences of these tendsencies are concerned — in syntax. Klajna i romana Ubistvo s predumišqajem — S. Planiranje jezika i drugi spisi. Naš jezik 32/1—2. Radovanoviã. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 42. Sremski Karlovci / Novi Sad. Marojeviã. „Tipološko diferencirawe ruskog i srpskohrvatskog jezika (iz dijahronijske i sinhronijske perspektive)". Ristiã. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 47/1—2. the balance between contradictory language laws. (Na primerima iz srpskohrvatskog jezika". „On the bureaucratization of Serbian". 41—48. Institut za srpski jezik SANU. Ridli. eds. 63—72. SANU. Sreto (1995). Milorad (2004). Spisi iz sintakse i semantike. is explained from the standpoint of language economy. Berlin / New York. as well. Matica srpska. Radovanoviã and R.DEKOMPOZICIJA I UNIVERBIZACIJA 49 Klikovac. Juÿnoslovenski filolog 51. „O Klajnovoj Tvorbi reåi". Beograd. Beograd. Milorad (2001). Sremski Karlovci / Novi Sad. These two tendencies could be treated as contradictory by definition. Autobiografija vrste u 23 poglavlja. Beograd. Novi Sad. processes and tendencies. Genom. 157—166. Novi Sad. Institut za srpski jezik SANU. Mouton de Gruyter. Milorad (1977). „Dekomponovawe glagola i struktura proste reåenice". Radovanoviã and R. Milorad Radovanoviã DECOMPOSITION AND UNIVERBIZATION Summary In this article the author points out some universal tendencies in modern languages: sentence condensation and nominalization. Tanasiã. 52—63. M. Beograd. Predrag (1999). Novi Sad. 57—60. Ðorðe (1997). Novi Sad. Institut za srpski jezik SANU. „Dekomponovani predikat u jeziku sredstava javnoga informisanja". Otaševiã. Met (2001 [1999]). Milorad (1978). Milorad (2004a). On the contrary. 37—43. Platw. Major). the possibility is allowed to use terminological accessory „multiverbization" / „univerbization" for the notions observed. Izdavaåka knjiÿarnica Zorana Stojanoviãa. . Ivona (1987). Imenica u funkciji kondenzatora. Beograd. A. International Journal of the Sociology of Language 151 (= Serbian Sociolinguistics. Piper.