LJUBOMIR MICIĆ

(Jastrebarsko, 16.11.1895 — Kačarevo, .!6.19"1#

Ljubomir Micić je bio srpski pesnik, prozni pisac, književni kritičar, glumac i osnivač srpskog avangardnog pokreta zenitizam. Najznačajniji segment njegovog rada predstavlja pokretanje i uređivanje časopisa Zenit, mesečne internacionalne revije za umetnost i kulturu, koja izlazi od februara !" . do aprila !"#. u $agrebu, potom od !"#. do decembra !"%. u &eogradu. 'bjavljena su #( broja ovog časopisa, koji je tokom godina donosio brojne manifeste, različita likovna re)enja, saradnike i tekstove. * početku Micić sledi ideje ekspresionizma, o čemu svedoči i programski tekst koji izlazi u prvom broju časopisa, +ovek i umetnost, kao i tekstovi ,rnjanskog, -inavera, .etrovića, Matića, koji povremeno pi)u za $enit, sve do juna !" , kada Micić zajedno sa /vanom 0olom i &o)kom 1okinom objavljuje Manifest zenitizma. Micićev značajan saradnik postaje njegov brat &ranislav Micić, poznatiji pod pseudonimom &ranko -e .oljanski, koji je u Ljubljani pokrenuo časopis Svetokret, nakon čijeg ga)enja se priključuje Zenitu. *brzo dolaze u sukob i sa dadaistima, želeći da zenitizam odvoje od drugi2 avangardni2 pokreta.

$enit je bio časopis internacionalnog karaktera, u kome su mnogi istaknuti umetnici tog vremena objavljivali svoje radove na francuskom, nemačkom, 2olandskom, mađarskom, esperantu... .osebno su značajne veze sa italijanskim futuristima, pre svega sa nji2ovim idejnim tvorcem 3ilipom 1omazom Marinetijem, )to govori o afirmativnom odnosu zenitista prema novim te2ničkim i te2nolo)kim dostignućima. $enitizam predstavlja izvorno srpski avangardni pokret, koji jedini uspeva da pređe granice tada)nje 4ugoslavije i postane poznat i cenjen u 5vropi. 6 druge strane, nakon raskida sa ekspresionistima, Micić počinje da zastupa drugačije ideje, koje postaju osnova poetike zenitizma7 ideja &arbarogenija, zalaganje za balkanizaciju i varvarizaciju 5vrope. 'vakve težnje ka primitivnom i izvornom javljaju se nakon .rvog svetskog rata, nastaju iz razočaranja u zapadnoevropske vrednosti i zasićenosti zapadnoevropskom kulturom. Micić smatra da &alkan, kao jo) uvek neistraženo područje, nudi svežinu, neiskvarenost, sposobnost regenerizacije klonulog zapadnoevropskog čoveka. .ored svi2 protivrečnosti, nacionalizma s jedne i saradnje s evropskim umetnicima s druge strane, pored različiti2 saradnika, želje za raskidom sa ostalim avangardnim )kolama, Zenit sve vreme svog postojanja ostaje okrenut novinama, novijim medijima i granama umetnosti 8radiju, filmu, džezu9, zastupajući antitradicionalizam i antimilitarizam, sa čovekom u sredi)tu pažnje. .okrenut idejama ruski2 avangardni2 umetnika, Micić zastupa konstruktivistički pristup stvarala)tvu, koji ne priznaje nada2nuće i zanos, već svestan umetnički rad, s jasno određenim ciljem i namerom. Na takvom pristupu zasnivali su se i likovni radovi na Međunarodnoj $enitovoj izložbi nove umetnosti, održanoj !"#. godine u &eogradu. Nakon !"%.godine Micić i .oljanski odlaze u .ariz i u tom postzenitističkom periodu nji2ova aktivnost se pre svega usmerava na likovnu umetnost i saradnju sa slovenačkim avangardistima, kao i sa slovenačkim avangardnim časopisom Tank. Micićev književni i publicistički rad možda na sadržinskom planu ne donosi bitne pomake i vrednosti, dok su oni izuzetno zastupljeni na planu forme, koja se približava likovnoj umetnosti, ve)tini izrade plakata, filmu, o čemu govori kasnija afirmacija ovi2 umetnosti. .ored brojni2 manifesta i programski2 tekstova objavljeni2 ma2om u Zenitu, ali i drugim časopisma, njegova značajna dela predstavljaju i zbirke pesama7
• • • • •

:itmi moji2 slutnja 8 ! !.9 :itmi bez sjaja 8 ! !.9 /stočni gre2 8 !";.9 Misterij za bezbožne ljude čiste savesti 8 !";.9 6pas du)e 8 !";.9
"

• 6totinu vam bogova 8 !"".9, koja biva zabranjena iste godine, te se pojavljuje pod

nazivom <=ola za spasavanje, takođe zabranjena, • >eroplan bez motora 8 !"?.9 • >ntievropa 8 !"%.9

Njegovi radovi prevođeni su na nekoliko evropski2 jezika i objavljivani u tada)njim avangardnim časopisima. 1akođe je objavio i nekoliko romana na francuskom jeziku. Literatura 0ojko 1e)ić, Antologija pesništva srpske avangarde !;".@ !(#., 6vetovi, Novi 6ad, !!#. /rina 6ubotić, Od avangarde do arkadije, =lio, &eograd, ";;;. Milo) ,rnjanski, Lju omir Mici!" #itmi moji$ slutnja, #iječ S%S, /A"B(, ! !.

(

LJUBOMIR MICIĆ
L$%bo&'r MICIĆ 86o)ice, 4astrebarsko, C!? D =ačarevo kod .ančeva, !B 9.

(ot)'s', )se%*o+'&' ' ,'-re7 Ljubomir .etrov@Micić, Lj., Mć., Ljubomir .. Micić, Lj. .. Micić, 0linski, Ljutica 0linski, Lj. Micić, Lj. M., L. M., $enitista, .etar 1intor, Ljubomir Mitzitsc2, Lioubomir Mitzitc2, L. Mitsitc2. Os+ov+' )o*a.'7 Micićevi roditelji potiču iz &anije. 'tac .etar, kraljevski lugar, poreklom iz Majskog 1rtnika, i majka Marija, rođena 6tojić, poreklom iz Majski2 .oljana. 'snovnu )kolu po2ađao u 0lini i tu je prvi put doživeo bioskop, cirkus, putujuće pozori)te i prvu železnicu u &aniji, )to je snažno obeležilo njegovo kasnije stvarala)tvo. 'd rane mladosti pokazuje interesovanje za umetnost, posebno za pozori)te, dramu i glumu. * porodičnoj kući, od majke, Ekoja je znala naizust možda celu F.evanijuF i
#

mnoge pesme &rankoveE, učio je poeziju, kao dete, često i rado recitovao, u studentskim danima napisao dramu &a o ali 'ivota, koju je kasnije spalio. 6a recitacijskim nastupima nastavio je i docnije, kao srednjo)kolac u =arlovcu, u 'mladinskom udruženju (olet. * $agrebu, gde nastavlja )kolovanje osniva 8 ! (A #9 u svojstvu sekretara 6rpskog srednjo)kolskog udruženja 866*9 pozori)te koje je izvodilo predstave u dvorani 6rpskog sokola 8&ogovićeva ulica br. B9G bio je tada upravnik, dramaturg, reditelj, scenograf, glumac i Esve ostaloE. Na repertoaru su bili komadi &. Nu)ića, =. 1rifkovića i dr. Maturira u $agrebu 8 ! #9G četiri godine kasnije zavr)ava studije filozofije na 3ilozofskom fakultetu u istom gradu. * studentskim danima on je vojnik tokom .rvog svetskog rata, a kasnije i glumac. Mobilisan je ujesen ! ?G po2ađao Hkolu rezervni2 oficira u :ijeci 8 ! %9, okončao kurs za vi)eg bolničaraG upućen je u 0aliciju na front. Io fronta putuje vozom, preko =arpata, i pe)iceG suočen je sa prizorima ratni2 stra2ota. 'd mučnog i opasnog života vojnika D pretila mu je opasnost da bude streljan D spasao se imitirajući ludilo. Iopremljen je u $agreb i zatočen u vojnu bolnicu 8biv)em samostanu9 u 6amoboru 8 ! %A B9. M'.'/ % teatr%7 * 6amoboru je sreo pisca .eciju .etrovića čijim posredstvom je bio angažovan u 'siječkom pozori)tu 8od septembra ! B. do januara ! C9. /ako je nastupao u raznim ulogama, i prema napisima u nekim listovima, bio dobro pri2vaćen, napu)ta .ozori)te zbog neslaganja sa tada)njim upravnikom Nadvornikom. 0lumio u7 %asanaginici M. 'grizovića 8igrao /motskog kadiju9G )ospo*i +, autora >. &isonaG &e eskoj kugli 0. >. =ajavea, :. de 3lera i 5. :ejaG ,a ici 0. $apoljskeG 0lupom 4akovu 1. :itneraG 3aunu 5. =noblau2a. Na poleđini fotografije sa Micićevom likom nalazi se njegov zapis od "B. decembra ! B7 E&ratu &ranku, za sećanje na godinu u kojoj smo obojica po)li trnovitim stazama umetničkog glumačkog delovanja. Možda će nas ovo polje vi)e zbližitiJKE. /z iste godine potiče i nesignirani, po svoj prilici nedovr)eni portret Lj. Micića 8sada u Narodnom muzeju, &eograd9, rad Milivoja *zelcaG ovo se može zaključiti na osnovu pisma >nu)ke Miciću, pisanog ";. maja !";. * pismu ona govori o E2amletovskom portretu sa tamburom@bugarijomE, )to znači7 Ežice zvukova tužni2E. Njegove druge portrete radio je Mi2ailo 6. .etrov u beogradskoj fazi zenitizma. Micić nastavlja pozori)nu karijeru sa .ecijom .etrovićem u 6amoboruG sa njim planira da osnuje stalno srpsko pozori)te u Iubrovniku ili u 6plitu. * proleće ! C. prisustvuje D prema >nu)kinoj prepisci i Micićevoj tvrdnji D Evelikom istorijskom zboru slovenski2 narodaE u .ragu. 1okom te godine je, kako sam kaže, 8$enit, br. # , !"%9 Eprvi nosio zastavu FoslobođenjaF u jednoj prečanskoj varo)iE, Epu)kom branio Fnov red i poredakFE, Eprevodio pukove na priseguE Narodnom vijeću 6lovenaca, Lrvata i 6rba. =ao Esvr)eni filozofE $agrebačkog sveučili)ta postao je njegov poverenik za kotare 0lina i .etrinja 8(;. oktobra ! C, prema legitimaciji izdatoj u $agrebu9. 6voje pesme, napise o pozori)tu, književnosti i likovnoj umetnosti objavljivao je od ! C. godine u časopisima i listovima -zlo' a 8-r)ac9, -lustrovane novosti, Savremenik, #iječ Sr a.%rvata. Slovenaca, Omladina, /nji'evni jug, &ovosti, 0ugoslavenska njiva, Agramer Tag latt, 1om i svijet, &ova 2vropa, /ritika, 0utarnji list 8sve u $agrebu9, Zvono 86arajevo9, Maska 8Ljubljana9. 1okom ! !. dobio je status novinara@saradnika u zagrebačkom političkom dnevniku &ovosti, 8u njima )iri ekspresionizam i pribavlja mu pristalice, prema /liji 4akovljeviću9G istovremeno objavljuje prvu zbirku pesama #itmi moji$ slutnja, koja skreće na sebe pažnju M. ,rnjanskog, s obzirom na inovativnost sti2a, kratkoću
?

pesničke forme, mada patriotski aspekt u njima ,rnjanski odbacuje. *brzo potom sledi druga zbirka Spas duše 8 !";9, koja D prema predgovoru 1ina *jevića D predstavlja neku vrstu me)avine Emisticizma i čulnostiE. 'be pesničke knjige ilustrovane su crtežima >nke =rizmanić. /ste godine sledi ekspresionistička dramska poema -stočni gre$ 3 Misterij za ez o'ne ljude čiste savesti 8naslovni list i vinjete izradio -ilko 0ecanG dva izdanja9, prožeta filozofskim smislom, bliska lirskoj drami simbolizma. Micićeva poezija ulazi u originalu i u prevodu u reprezentativni izbor moderne 2rvatske, južnoslovenske 8na nemačkom9 i jugoslovenske lirike 8u antologiji 4ers li res, koju je priredila i na francuski prevela >ni 6ela, pseudonim >ne +eleG $agreb !";9. *z Micića, u antologiji su zastupljeni7 M. ,rnjanski, M. =rleža, 0. =rklec, >. &. Himić, 'sim toga, Nikola .olić ističe Micića kao pesnika, koji zajedno sa >. &. Himićem, M. =rležom i >. ,esarcem, neguje slobodni sti2. .rema nekima, Micić je prvi u $agrebu istupio sa idejom osavremenjavanja načina čitanja i predstavljanja moderne poezije. 0re&e 1e+'ta7 :adikalni preokret u Micićevom radu i stvarala)tvu nastupa februara !" , u vreme kada on pokreće Zenit 3 -nternacionalnu reviju za umetnost i kulturu. 4avlja se sa različitim podnaslovima, formatom, ritmom i mestom izlaženja 8$agreb, &eogradG zagrebačka faza časopisa zavr)ava se "#. majskim brojem !"(, kada Micić, zbog jednog politički provokativnog članka o 6tjepanu :adiću i 2rvatskoj kulturi prenosi redakciju u &eograd9. Zenit se održao do decembra !"%. 8objavljena ukupno #( broja9. Micić je bio u tesnom dodiru sa srpskim, 2rvatskim i slovenačkimpiscima i umetnicima, i sa istaknutim predstavnicima kulture /stoka i $apada. Njegove antitradicionalne programske koncepcije i umetnička praksa 8ideja o balkanizaciji 5vrope, propasti $apada, barbarogeniju, &alkanu kao )estom kontinentu i dr.9 uključivale su i niz novina na području likovne umetnosti, opreme i tipografije časopisa. .okrenuo je &iblioteku Zenit 8 !" 9, osnovao 0aleriju sa delima domaći2 i inostrani2 moderni2 i avangardni2 umetnika 8 !""9, bavio se propagandnim radom, priredio Me*unarodnu izlo' u nove umetnosti 8 !"#9, učestvovao u sekciji jugoslovenskog zenitizma na izložbi #evolucionarne umetnosti Zapada u Moskvi 8 !"%9. održao nekoliko predavanja i večernji7 svim tim aktivnostima uključio je Zenit u red ostali2 radikalno orijentisani2 glasila tada)nje 5vrope. * svojim delima, objavljenim u okviru edicije Zenitove i lioteke, Micić se izja)njavao i po pravilu stvarao programski, i to u žanru manifesta 8Manifest zenitizma, !" 9G razrađivao je formalne i tematske aspekte zenitizma u poeziji 8Aeroplan ez motora, !"?9G Antievropa, !"%9, i na originalan i eksperimentalan način se ogledao u poližanrovskim vidovima stvarala)tva 8Stotinu vam ogova, delo poznatije pod nazivom /ola za spasavanje D naziv Micić dao nakon zabrane i cenzure !""9. /stog programskog usmerenja je i Micićev >lbum Ar$ipenko 3 &ova plastika D 8od . jula !"", br. (CB9. * &erlinu, zajedno sa suprugom >nu)kom, sreće redaktore neki2 književno@ umetnički2 časopisa 8L. -aldena, /. 5renburga i 5l Lisickog, koji će urediti :usku svesku D Zenit, br. BD C, !""9, umetnike, pisce i pesnike 8=. >. -ilink, 3. :. &erens9G ulazi u filmske krugove 8>. Nilsen, =. 3ajt9, prisustvuje izvođenju pozori)ni2 predstava i zatvorenim projekcijama filmova u filmskomstudiju. 6a bratom &rankom -e .oljanskim organizovao je demonstracije, politički i kulturno obojene, protiv indijskog pesnika i filozofa :abindranata 1agore prilikom njegove posete &eogradu 8decembra !"%9. 4edini povod za policijsku zabranu časopisa bio je članak E$enitizam kroz prizmu marksizmaM autora dr M. :asinova, objavljen u poslednjem broju Zenita 8br. #(, !"%9.
%

.osle toga, >pelacioni sud je podigao optužbu protiv urednika Micića zbog navodnog )irenja komunističke propagande i posrednog poziva građana da silom, monografija o poznatom vajaru 8 !"(9, budući da projektuje ideju o zenitističkoj skulpturi. Micićeva koncepcija o pragmatičkoj misiji časopisa podrazumevala je javne nastupe, propagandu i demonstracije. 'rganizovao je zenitističke večernje koje su davale presek rada grupe 8$agreb, &eograd9 i propagandni put u Min2en i &erlin jula@avgusta !"". $bog za2teva da mu se odobri studijski boravak u inostranstvu, preme)ten je sa službom u Mitrovicu a na odbijanje da pri2vati novo radno mesto, otpu)ten je iz =r. Mu)ke učiteljske )kole u $agrebu "?. juna !"". na osnovu re)enja .okrajinske uprave za Lrvatsku i 6lavoniju aktom br. "". # (. ' tome ga obave)tava :avnateljstvo te )kole pismom putem revolucije menjaju dru)tveni poredak, po ugledu na :usku revoluciju. 234'5 (196"71986#7 've političke optužbe primorale su Micića da u noći između ?. i %. decembra !"%. napusti &eograd i preko $agreba i 6u)aka pobegne u :ijeku gde je B. decembra bio u2ap)en. * zatvoru je ostao do "(. decembra, a zatim je, uz posredovanje 1. 3. Marinetija, krenuo za .ariz #. januara !"B. * očekivanju dozvole da napusti :ijeku, boravio je u 'patiji kod -jere &iler, gde je sreo L. .irandela i prvu glumicu njegovog pozori)ta u :imu. 'd %. do !. januara !"B. posetila ga je supruga >nu)kaG ona je verovatno sa sobom donela brojna umetnička dela koja je Micić preneo u 3rancusku, u zemlju u kojoj počinje period njegovog devetogodi)njeg života u izgnanstvu 8 !"BD !(%9. .rema Micićevim autobiografskim bele)kama, na pariskoj stanici ga je ?. januara dočekao /. 0ol, biv)i saradnik Zenita. * .arizu je najpre odseo u 2otelu 56dre, a zatim se nastanio u Medonu 8-ila Zenit, rue des 4ardies #, kasnije rue des 0alons %?9. Nastavio je svoj književni rad objavljujući na francuskom jeziku uglavnom autobiografske romane sa filozofskim i istorijskim implikacijama, ili dela koja u romanesknom obliku dalje razvijaju zenitističke ideje i lik barbarogenija, glavnog nosioca ti2 ideja7 %ardi7 A la 8ar arie9 (aroles z:nitistes d;un ar are europ:en 8 !"CG knjigu ilustruje njegov brat &. -e .oljanskiG originali su sačuvani u Micićevoj zaostav)tini9, zatim Zeniton, L;Amant de <ata Morgana 8 !(;9, Les 5$evaliers de Montparnasse 8 !("9, 2tre ou ne pas =tre i Apr6s Sara>evo 3 L;2?p:dition punitive 8 !((9, #ien sans Amour 8 !(?9 i 8ar arog:nie le 1:civilisateur 8 !(C9. *brzo po dolasku u .ariz Micić uspostavlja vezu sa predstavnicima slovenačke avangarde, >vgustom +ernigojem, vođom 0rupe konstruktivista i 3erdom Ielakom, glavnim nosiocem novi2 pozori)ni2 tendencija u 6loveniji. 1ako Micić u .arizu, na poziv 3erda Ielaka sarađuje i zastupa 1ank, revue internationale active 8 !"BA !"C9. 1okom pariskog boravka Micić je nastojao da obnovi izlaženje časopisa Zenit 8izdao je plakat@letak Zenit en 2migration9 i otvori umetničku galeriju. * pariskoj sredini družio se sa umetnicima, piscima, urednicima časopisa 85. Malspin, 6. >rno, M. 6efor, 6. Har)un, /. i =. 0ol, .. Ierme, >. >damov, >. &arbis, 1. ,ara i dr.9. 9a)%,ta+$e 4e+'t'st'čk': )o4'.'$a7 * &eograd se vraća !(%. 0odine !#;, "?. maja objavljuje Manifest sr ijanstva u svom autorskom književno@političkom časopisu Sr ijanstvo 8bio urednik i direktorG redakcija se nalazila u Njego)evoj ulici br. %!G na toj adresi Micić je sa suprugom >nu)kom živeo do preseljenja u ul. .rote Mateje C9. $a vreme Irugog svetskog rata i kasnije nije učestvovao u književnom i umetničkom životui njegova avangardna aktivnost je pala u zaborav. .osle rata kontaktirao je sa
B

veoma malim krugom ljudi u zemlji, ali je zato vodio živu prepisku sa inostranstvomG na mnoge adrese slao je svoje Ebibliofilske sveskeE, kucane na pisaćoj ma)ini u desetak primeraka, na tankom papiru u boji, sa konstruktivističko@zenitističkom opremom ručne izrade 8pečati, linije, boja, fotografije, isečci iz )tampe, reklame sa proizvoda i sl.G pojedini od ti2 elemenata već su kori)ćeni u zenitizmu9. * ovim sveskama evocirao je 2erojsku pro)lost časopisa, pokreta i svoju lično, ugled i uspe2 koji je Zenit imao u inostranstvu, a nepriznavanje u zemlji. .isao je o 6rbima i Lrvatima, zauzimao se za ćirilicu, raspravljao o pojedinim problemima svakida)njice. * antologiji Odes @ (aris 8Nd. de la #evue moderne, .aris !%"9 objavljena je njegova poema #eAuiem pour Anouc$ka 3 )loire @ (aris 8str. #%D #B9. *mro je u staračkom domu u =ačarevu #. juna !B . sa lekarskom dijagnozom D zapaljenje pluća. 6a2ranjen je pored supruge >nu)ke, na Novom groblju u &eogradu o tro)ku dvojice mlađi2 prijatelja koji su brinuli o njemu i sa njim proveli poslednje časove. /nteresovanje za Micićevu ličnost obnovljeno je )ezdeseti2 godina i kretalo se uzlaznom linijom sa novim talasom istraživanja evropske avangarde dvadeseti2 godina. 'd tada je objavljeno niz knjiga, studija i tekstova, priređeno vi)e izložbi, snimljeno nekoliko filmova i televizijski2 emisija. * njima se postepeno slagala slika o značaju i vrednosti Micića kao književnika, kritičara, urednika časopisa i knjiga, kao tvorca, animatora i propagatora radikalno novi2 književni2 i umetnički2 tendencija. 1ekst i fotografija7 -.0. D /.6. O Narodna biblioteka 6rbije &eograd

C

;t':ov' L$%bo&'ra M'.'/a
B<RB<RO=29IJ2 Moja nova pesma je besna munja matere sunca 6av obruča zemlje je gorući ekvator Lej otkuda vi zraci pobune marsove Moji su osećaji otupeli za obične ljubavi ljudske 1i čija se to mržnja ukočila pod mojim pogledom Moja su pleća preuska za buntovne valove novi2 planeta Mada ponosan ljubim jednu jedinu ženu >vaj 6amo sam nov zemaljski čovek starog nevremena Lako je vama laka marsovska telesa -i možete padati i lomiti krila koliko vam drago -i možete u slobodi da se uzdignete 4a 4a ne smem ni da pokleknem > kamoli pasti na ovoj planeti 4o) divljački sam vezan i ne mogu da se propnem >2 divlje bi da riknem u planine balkanskoga kontinenta $verski u2vaćen u lisičine istoka i zapada 4aoj ' vi marsove bedevije i suludi fantomi / vi ždralovi raskrinkane evropske venere -i ne znate za grčeve ove tužne jednom pregažene zemlje -i ni ne slutite proklete turske meridijane -a)a su braća uzalud lokala mladu balkansku krv Neka D na mnogaja leta7 va)a mržnja i moja ljubav Na)a je zastava danas nebo Moja je otadžbina od vajkada zemlja / jo) ćemo se vijugati na bogovskim ve)alima >man >li nove bolove osvetiće barbarogenije. /z knjige Antologija dadaističke poezije, &ratstvo@4edinstvo, Novi 6ad, !C?.

!

&>:&>:'0PN/5 Mon nouveau poQme est lF Nclaire violent de la mQre du soleil Le cercle entier de la terre est un NRuateur en flammes LNJ IFou venez vous raSons de la rebellion du Mars Mes sentiments sont insensible pour les amours communs des 2ommes La 2aine de Rui donc sF est engourdie sous mon regard Mes Npaules sont trop Ntroites pour les flots rNbels de nouveauT planQtes UuoiRue jFaime avec orgueil une seule femme LNlas 4e ne suis RuFun nouvel 2omme terrestre du vieuT contretemps :ien de plus facil pour vous corps lNgers du Mars -ous pouvez tomber et casser les ailes V votre aise -ous pouvez vous lever en libertN MoiK /l ne faut pas Rue je mFagenouille Non plus Rue je tombe sur ce planete 5ncore sauvagement liN et empec2N de me cabrer '2 je rugirais dans les forWts du continent balcaniRue 3Nrocement pris dans les menottes de lF5st et de lF'uest Xaooooo . . . . ' vous jYments marsiennes et fous fantZmes 5t vous grues de la -Nnus europNenne dNmasRuNe -ous ignorez les spasmes de ce paSs funeste une fois ecrasN -ous ne prNssentez mWme pas les maudits meridians turcs -os frQres lempaient en vain le jeune sang balcaniRue Uu il soit [ V beaucoup dFans votre 2aine et mon amour Notre Ntendard est le ciel dFaujourdF2ui Ma patrie des tous temps est la terre .ourtant nous nous serpenterons encore sous des potences divines >mane Mais le barbarogNnie vangera les souffrances nouvellesJ !"#. 1raduit du serbe par -ladimir 6kerlitc2. Međunarodni časopis E$enitE godina -/ broj # O maj !"%

;

;I>O9?;O@<?KR0
Musaka izvrsno ' ćevapčićima da i ne govorim .r)ut i klekovača divno bre 6tonoga laž )eta po tavanima ministarski2 glave)ina > sve je prazno u knjigama evropski2 pesnika :eči su samo podmazani točkovi sukrvice i moždine 'či laju istinu =rv je najzdravije kupatilo 6ifon[soda[krv * fla)ama suvarka i jogurta * opancima čuvaju se misterije rata i grobova. !"?.

A2J ;LO029I
=olika radost &eli snegovi padaju u planini moje du)e -ejavice smetovi 0olema du)a goleme planine barbarogenija Lej 6loveni Nekad su va)i brkovi bili isukani jatagani > va)e verne žene bile su dvocevke kubure * davnini ljudožderi *vek krvopije 'd iskona na)a pesma je smrtonosna ljubav 1rista mu gromova 6amo napred Nek svuda ludo brekću na)e revolucije Ia osete i bogovi mrtvaci =ako ljuto peku stare rane * novim grudima varvarski2 pokolenjaJ !"?. Međunarodni časopis E$enitE godina -/ broj (! O mart !"%

R<@IOL< 9< B<LK<9U
Nova lepota7 radiotelefoni Nova kultura7 tužno oko vanumne ludnice *skliknimo kroz kanale mučeni2 života7 radiola Lepota [ lopata [ lopta Lepota nije samo lopata Lopta nije vi)e na)a sudbina Lepota i lopata je sudbina novi2 pesnika > večnost -ečnost je gola lopta i kubura. Neznana Litavko ubijena >na *zupajte >merikanac je svirep na balkanu &rutalna je dedovska krv sa divljeg zapada =ur)um je istina &alkanski čovek je mučenik u =aliforniji. Međunarodni časopis E$enitE godina -/ broj #; O april !"%

BIM B<M BOM
6a crveni2 krovova ljubavi 6lobodni2 kula prvi2 spratova do neba * sve kontinente proleterima pesmu uz pozdrav moji2 očiju
*M561' &>+5N/L &'M&/ .:'L/-5N5 6*$5

$mije su moje suze Irugovi začovečanski2 buna i nebeske krvi Nebo je zelena trava Nebo vri)ti u pustinji 2ri)ćanskog -askrsa $emljo ti majmunska planeto sa rogovima bogova upamti Ianas sve fabrike du)a na)i2 trube krik do krika 6irene vriska odjekuju sa vr2ova crveni2 kopalja novoga du2a 6ve ulice prljave teku kao utrobe evropskog kapitala * na)im gradovima mesto čovečanski2 miliona 1ramvaji putuju kao zastave crveni .rojure gonjeni smrtonosnom strujom elektrorevolucije
"

&latom je okićena buržoazija &uržoazija )eta bogatim parkovima zlatnoga teleta / sprema se da pijankom proslavi -askrs onoga Lristosa =oga je pred toliko godina sladostrasno raspela 6amo crni psi nose čistu ljubav u očima >utomobili besne ma)ine na četiri gumena krila .ronose ljudoždere 6igurno će i danas da pogaze nekoliko sumorni2 pe)aka Na &alkanu je pe)ak jo) uvek jedini čovek .e)aci [ zenitisti [ pesnici [ proleteri stradajte / znajte7 sloboda je kukavica na truloj grani 5vrope zaspala 5no radiokrstače na)e antene i snopovi popljuvani2 ideala *z plave sise >vale luduju 'kovani lancima slobode moje nacije varvarske $aslugom četnika invalida i komita &orci ovenčani slavom kao pla)ila strče Na vetrovima berzansko@politički2 spekulacija 'rtopedija je za ljude dosmrtna nagrada u krilu ratova .roteza je najsjajnija kolajna svi2 pobeda koje su uvek porazi Nad bokorima ljudski2 nesreća i ve)ala blistaju narodne banke narodne trgovine narodne politike narodne umetnosti narodne korupcije * na)im grudima cvetaju kur)umska opela Iok noktima kostura po brdima buntovne misli zvonimo Iok za2rđalom kamom če)u se prokleta stoleća .o prljavoj zadnjici srpskoga :ima /z mrki2 pećina na)i2 besni2 lobanja *rliču janičari revolucije $a novo čovečanstvo sve u kovitlac. &eograd . maja !"%. Međunarodni časopis E$enitE godina -/ broj # O maj !"%

(

M<@2 I9 29=L<9@
Lej 2aj Noćas su fabrički odžaci mesečari u 5ngleskoj > fabrički radnici zvezde na kilavom nebu kapitala >li nigde sunca da sažeže kroz prizmu na)i2 stradanja Nebeski raj na zemlji Ialeko je sunce na)i2 otkupljenja 6unce se voza tek u lađama kitajski2 žuti2 gomila =roz procvale parkove ruske revolucije i velikog okeana Noć već stolećima 2ara u podzemnim dvorovima rudara 0de milioni robova grade palate svoji2 grobnica Noćas je urlalo pet miliona engleski2 radnika 6a grdnom psovkom na usnama Ia =roz ponoć je uskočila varnica u utrobu svetske pijavice 5ngleske 0eneralni )trajk je tek upala slepoga creva 4er ma)inovođe vide)e samo zelene semafore * ovoj noći prvi2 sudara zeleni semafori znače smrt > crveni 6amo crveni semafori su skretnice u novi život novog dana novog čovečanstva * engleskim lukama na /stoku svetluca u gladne bajunete 1amo pu)ke i pobesneli topovi :okću ranjeni sunčanicom revolucije ' radnici rudari mornari .roleteri vi sledbenici balkanske krvne osvete *z pozdrav na) i jedno detinje pitanje $a)to žuljevi va)i nisu dijamanti /li dinamitiK Međunarodni časopis E$enitE godina -/ broj #" O juli !"%

#

'I5L5N45 '.H15 .'L/,/45 *prave grada &eograda &r. %""". "!. septembra !"?. god. &eograd. :. * (%. broju časopisa E$5N/1E za oktobar mesec !"?. godine u članku
EL->L> 1/ 6:&/4' L5.>E

pored ostalog iznosi se isledeće7 E...$ablude pravnog nacionalizma i moji snovi o geniju moje rase, razbijeni su grubo i svirepo. 1i si i2 razbila, ti si i2 sama uni)tila svojom masnom pesnicom... 4ednom, tvoje patnje ponele su visoko na)a mlada i buntovna srca, koja si ti odgajila. >li tvoj kukavički pobačaj, koga si izvr)ila sa nama, vredan je samo na)e gorde patnje i na)e uzvi)ene samilosti [ možda čak i opro)tenja. Mi 2tedosmo da te opremimo čistu kao mladu [ za svatove novi2 ideja i novog čovečanstva. >li jao, ti nas davi) svojim sopstvenim rukama, 6rbijo lepa... $abadava, zabadavaJ / u tvojim smrtonosnim kandžama, ja pi)em samo istinu7 laž je da mi stradamo radi svoji2 gre2ova, 6rbijo... Ia 6rbijo ti si izgubila svoju ravnotežu. 4a zapravo i neznam, da li ti uop)te postoji) i gde se očituje tvoje postojanjeK... $na se7 u ime tvoje 6rbijo, mi smo već dugo privezani na sramni stub vremena. Mi smo popljuvani, uniženi, ismejani. Mi smo prezreni od svn2 oni2 koje smo mi prezreli. Ne pitaj za)to [ mi neznamo. 6vejedno. Lvala ti 6rbijo lepaJ... 1voji plodovi su slatki kao otrov a tvoje seme je plodonosno kao pesak sa2arske pustinje. +emu da se trajno lažemoJK 6ve )to je novo i )to je mlado u tebi, mora da se osu)i u kotlu političkog blata, koje bez prestanka prska na)e čiste obraze. .olitičko blato je cela du)a i celo srce tvoje, jo) uvek, nesrećna 6rbijo... $a)to su bila ona gola čovečja stradanja, pod sugestijom tvoje pro)losti [ za tvoj život i za na)u budućnost tobože [ gre)na, kćeri balkanskaK $ar su doista u zalud bile ki)e na)i2 suza i te)ka grcanja [ u sumrak tvoj devestopetnajesteK $ar sve to zato, da mi EprečaniE pod tvojim krovom budeme stranci, ali bez basnoslovni2 privilegija, koje uživaju svi međunarodni pustolovi, krstareći na)om zemljom, kao poslednjom evropskom kolonnjomKJ... Ia bežim od tvoje lepoteK NeJ 1o bi bio uzaludan posao. Ia bežnm iza devet brda, sakrio se nebi. =akvi2 devet brdaK Najzad, iza devet sfera i preko devet okeana moraću da bežim ako nas i dalje bude) 2ranlla 2ri)ćanskim presnim lažima i tvojom nakaznom lepotom. Moraću da bežim ako me i dalje bude) progonila svojim božansknm gresima7 između tamnice i ludnice, između gladi i samoubistva.... 1voje dno je plitko, tvoji su gresi duboki... u tebi nema vi)e slobodni2 i buntovni2 du2ova, u tebi nema slobodne misli, u tebi nema slobodni2 ljudi. $a)toK $a)to ne dopu)ta) da tvoji pesnici slobodno misleK $a)to smo ti mrski svi mi, koji ne umemo da pužemo ispred tvoji2 noguK $a)to su ti mrski zenitisti, koji seju novo seme du2ovne slobode i kulturne nezavisnosti, koji seju zdravo seme da bi se )to pre odgajilo svima nama, na)e zajedničko dete [ čovečanstvoJK $a)to su ti najmiliji pripuzi i laskavciK Najzad, za)to su žandarma i političke partije i nji2ovo zakonito čedo
?

korupcija [ srž tvoje kulture i civilizacijeK... *aJ... Ljuto nas peku sve tvoje patnje i svi tvoji bolovi... > slava tvoje divne demokratije dovodi nas do najdublji2 očajanja... Lvala ti 6rbijo lepaJ... 4adna je tvoja demokratijaJ 1voja demokrataja je siroma)tvo du2a, sramno nevaspitanje i odsustvo svake civilizacije. '2, kako je mrska samo tvoja nacionalna i zvanična psovka [ koja se čuje iz ustiju dečaka i devojaka, koja se čuje iz ustiju kočija)a i kraljevski2 ministara. 1o je sramno, sramno, sramnoJ... 1i si uvek prolazila oglu)ena kraj mene radnika a gladnika, nafrakana kao pari)ka kokota. 1voji su se slugani samosme)ili a tvoji poltroni trljali su dlanove. 1ako danima, tako mesecima, savladan od gladi, ja sam se grčio pred vratima tvoji2 kaljavi2 ministarstava, plakao sam od gorčine i nepravde u zatvorennm kabinetima, padao sam u krilo tvoje tvrde beogradske kaldrme. > ja nisam bio sam. 4o) nas je bilo. / jo) nas ima. Lvala ti 6rbijo lepa... >li mi nećemo da budemo ni tvoja raja, koja treba da plaća danak u krvi i danak u gladi [ zato, )to smo rabotnici tvoga napretka... .rotestujem, 6rbijo, bacam tebi u obrave prljavi pla)t i smrdljive pelene tvoje bedne dece... /ma samo ljudi i neljudiJ 6vi ste vi za mene [ neljudiK > svi zajedno sačinjavate ono tužno balkansko vreteno )to se zove 6rbija ili =raljevina 6rba, Lrvata i 6lovenaca. / zato Lvala ti 6rbijo lepaJ...E =ako se u gore navedenim kriminalističkim izrazima naziva mržnja protivu države kao celine, jer se 6rbija identifikuje sa =raljevinom 6. L. 6. u izrazu7 Ea svi zajedno sačinjavate ono tužno balkansko vreteno )to se zove 6rbija ili =raljevina 6rba, Lrvata i 6lovenacaE to na osnovu !. zakona o )tampi u vezi čl. (. i (C. ovozemaljskog *stava, *prava grada &eograda : 5 H > - >7 Ia se časopis E$5N/1E br. (%. za oktobar mesec !"?. godine zabrani i njegovo rasturanje i rasprodaja spreči. ' ovome izvestiti glavnu po)tu i po)tu na željezničkoj stanici da list zadrže od ekspedicije do sudske odluke. :e)eno "!. septembra !"?. godine u &eogradu. Ielovođa[pisar, \ i v. M. 6 i m i ć. *pravnika grada &eograda .o naredbi *pravnika grada &eograda .omoćnik Hefa 'p)te .olicije M i l. > ć i m o v i ć.

%

E6rbi su dobar narod ali samo da ginu, a mi Lrvati imamo da stvorimo kulturuE. — 9a ovo, 4e+'t'st'čk' o*3ovor &'+'str% )rosvete 3. ;t$e)a+% Ra*'/%B
(<(<=<J I MO9O(OL CAR0<D;K< KULDUR<C

B$o!emo da ostanemo 2vropejci9 C makar u i poslednjoj klupi evropske civilizacpjeB C DBO zorB EF9 aprila EGHF9I B(re smo ili avangarda evropske kulture, a sada nastoje da udemo arijegarda alkanske nekultureB D4o* $rvatskoga naroda EGHFI9 Možda nemaju svesti žutokljuni papagaji da su automati bez volje i autodiscipline. 6igurno nemaju svesti o tome, da automatski t. j. ne svojevoljno, bez du2a@du)e vr)e stanovite funkcije, koje ne rezultiraju iz subjekta nego su samo me2aničke posledice spoljnji2 objekata. .a kad ima takvi2 životinja Eniže vrsteE 8veran sam naučnom rečnikuJ9 koje nisu svesne, da automatski izgovaraju naučene reči, odnosno misli svake okoline u kojoj dulje vremena žive, onda je razumljivo, da takav tip mora postojati u daleko razvijenijoj meri među životinjama Evi)e vrsteE [ npr. kod čoveka ili među ljudima. .apagaj sigurno ne govori zato, )to mora da govori nagonski ili ima ne)to da kaže. 'n govori zato, )to je njegov EgovorE samo automatska posledica nečije okoline i nečije dresure. Majmuni se ne voze cirkuskom arenom zato, )to im je bicikl nužno pomoćno sredstvo bržeg saobraćaja, nego zato, )to su dresirani [ imajući pred2odno imitujuću sposobnost, da automatski izvr)e tu spomenutu ili koju drugu radnju. Moć imitovanja kao i
B

opona)anja svakako su emanacije drugog stepena, po)to su tek spoljnje refleksije. .rotivno, moć stvaranja je emanacija prvog stepena, po)to je unutra)nja koncepcija uvek originalna. Ljudi, neizmerno ta)ti i o2oli ljudi, članovi Evi)e vrsteE životinja, ne čine izuzetka ni od majmuna ni od papagaja. /ma tako jedna sekta ljudi, rimokatoličke veroispovesti, koja sačinjava jedno 2ijerar2ijsko pleme pod imenom Lrvati. 'ni geografski nastavaju zapadnu granicu &alkana, a zabunom svrsta)e i2 drugi i među [ 6lovene. =akva zabludaJ >li po)to se na granicama uvek govori mnogo i koje)ta, čuo sam često klepetanje o t. zv. [ E2rvatskoj kulturiE. 4a ne budi len, mnogo sam se trudio 8po)to sam upoznao i neke druge9 da upoznam to čudo neviđeno [ E2rvatsku kulturuE. :eko)e mi, po)to je ta EkulturaE 2rvatski monopol, da moram najpre tražiti zavičajnost Ekulturnog centraE i Eevropske prestoniceE, jer kao 6rbin ne mogu se tako jeftino i lako grejati na suncu E2rvatske kultureE. IobroJ 6ve sam učinio da bude tako. &rzo zatim, razočaran i gnevan, po)to sam bio ba) latinski prevaren 8posledica :ima i -atikanaJ9 odmetnuo sam se u buntovnike [ zenitiste. 6tojeći čvrsto na repu zapadno@centralne 5vrope, na zapadnoj granici divnog zenitističkog &alkana, govorio sam ovo7 kultura nije papagaj7 /ultura je stonogaJ /li jo) bolje7 kultura je vileni konj7 /ultura je porodica genija ali nipošto imitatorski$ majmunaJ =ul.....1u.....:a..... Možda ovi mali ljudi ne znaju, da mnogo ponavljane reči gube svoj prvobitni smisao. 1ako, da jedna te ista reč, u raznim intervalima vremena, na raznim mestima ima razna značenja. 4edna te ista reč sadrži i vi)e pojmova. Možda ovi mali ljudi ne znaju, da je latinska reč EkulturaE profanisana 8u nji2ovim ustima najvi)eJ9, po)to je zloupotrebljena kao monopol 8dokaz neslavenskog egoizmaJ9 i kao maska za niske i najnemoralnije ciljeve. Nekada, merilo za kulturu bila je oranica zelena detelina ili vreća dukata, a danas7 kultura je znak veličine srca, visine du2a i )irine du)e. Ianas je merilo kulture pesma, slika ili film, radiotelegraf, električna struja, zenigizam [ pa makar to izgledalo paradoksalno i glupo. >li i glupost ima pravo na život, po)to je glupost zagarantovani i najbolji uslov samoodržanja. $ar nije tako, gospodo kulturtregeriK Na glupima svet ostajeJ > to je sasvim sigurno, po)to smo utvrdili, da papagaji nemaju svoje volje i nisu svesni svoji2 automatski2 emanacija. 1ako sigurno, kao )to u op)te ne postoji nikakakva 2rvatska kultura, po)to nema nigde individualni2, odnosno originalni2 osnova koji uslovljavaju takav jedan species. .riđimo malo bliže tom ve)tačkom blefu i fantomu, koji je imitatorski sastavljen iz sledeći2 evropski2 otpadaka7 ; .9 nešto crkvene gotike 8enedikta +49 C ;".9 nešto upeglani$ frakova 4iner Mode9 C ;(.9 nešto skuvanog asfalta od o ičnog koksa i katrana9 C ;#.9 nešto kompilovani$ sti$ova sa sve četiri strane sveta po starosti izme*u +49 i +-+9 stole!a9 ;?.9 nešto ečkog propalog kulturtregerstva9 C ;%.9 nešto prepisane filozofije, isključivo nemačkog specijaliteta9 C ;B.9 nešto tu erkuloznog 'urnalizma srozani$ *aka i literata9 C ;C.9 nešto nakazne literature a l@ 4iri us Jnitis9 C
C

;!.9 nešto neotmeni$ malogra*ana, koji kvitiraju svoju BkulturuB naglašavaju!i" ja nisam iz Makedonije9 C ;.9 nešto mondeni$ arova koji sačinjavaju BvelegradB evropske degeneracije9 C .9 nešto uro*ene ograničenosti koja je oplo*ena ropskim i farizejskim savijanjem gr ača kod pozdrava9 C ".9 nešto frazerske ukradene BčovječnostiB i BrevolucijeB koja skriva u se i stra$ i nečovečno sr o'derstvo9 C (.9 nešto BnaukeB koja se kre!e van 'ivota a deluje kao grčevi u stomaku9 1ako do broja ;;, tako do broja ;;;J 6ve je to otpadak i prirepak razni2 tuđi2 EkulturaE, koje su pretrpele svoj poraz i slom u svetskom ratu a skupnim imenom zove se takav va)ar [ eklekticizamJ * vezi s ovim, bilo bi možda vrlo nezgodno zapitati, u ime E2rvatske kultureE [ )to su radili 2rvatski pesnici za vreme rata, koji je vođen protiv čovečanstva, protiv 6lovena, [ sa Lrvatima i protiv LrvataK Hto su radili 2rvatski univerzitetski profesori i naučniciK Na) odgavor7 radili su svi jedno te istoJ 6luganiliJ Nigde ni jedan glas protesta, bune ili revoltaJ .evali su ropske 2imne i pisali 2valospeve austrougarskim đeneralima i vojskovođama. 6ve je bilo spokojno, u ime velike, velike E2rvatske kultureE. > )to danas rade ti isti 2rvatski pisci i naučnici, )to predstavljaju EkulturuE Lrvata, koji jo) juče nisu imali najprimarnijeg atributa kulture [ političku sloboduK 'pet ni jedan glas protesta, bune ili revoltaJ 'ni zdu)no i podmuklo sarađuju na obaranju, bez svoje muke zasluženi2 kulturno@politički2 tekovina, oni strastveno sarađuju u najsramotnijem atentatu na kulturu časti, srca i du)e, koja znači mnogo vi)e nego sve kravate Edomaće tvornice rubljaE ili 2omoseksualne pidžame E5ngleskog magazinaE. 'ni sadistički uživaju i podupiru Evođu narodaE, čija je politika rezultat samo jedne nekulture, politika koja je osnovana, s jedne strane na mržnji i gramžljivoj egocentričnosti jasnog budalizma, a s druge strane bazira isključivo na nekulturnim uvredama i pogrdama najkulturnijeg na &alkanu [ srpskog stvaralačkog naroda. *pamtite7 mi nismo Lristosi i ne ćemo dopustiti, da ljude do kraja popljuju i razapnu EkulturneE barabeJ / najravnodu)niji prema političkim mi)olovkama i )ovenonacionalističkim smicalicama, mora u ovim časovima najveće 2rvatske reakcionarnosti i degeneracije da se buni, da se revoltira, u imaginarnom Ekulturnom centruE, ba) u ime kulture, u ime čovečje časti [ u ime oni2 6rba, koji su u prilog kulture 8obe)ča)ćene po 2rvatskim pelivanima9, dali sve [ ujedno i za legiju umi)ljeni2 regionalni2 i patolo)ki2 puzavaca. &unim se i ja kao čovek u ime oni2, koji su pred celim svetom zasvedočili kulturom ljubavi i 2eroizmom srca7 veliki energetički imperativ i neosporno čovečansko pravo svog kulturnog a po tome i političkog vitaliteta. Ialeko sam od toga, da veličam uop)te na)u kulturu. > ne želim se upu)tati niti u poređenja niti u nizanje činjenica, )to je vrlo lak posao. >li nije zgorega da opet spomenem7 kako je 6rbin Nikola 1esla otkrio čovečanstvu telegrafiju bez žica a električno oko čeka u pripremi triumfalnu primenu u životu zemlje. 8'vo je dosta da izleči bolest Ecultura croatiensisE9. >li, da se jedna fikcija, jedna obmana, jedna proračunata papagajska laž kao )to je E2rvatska kulturaE, nametljivo i nama ve)a oko vrata kao katanac ili konopac ve)ala od puzavi2 ljudi i da se bezobrazno suprotstavlja
!

nekoj srpskoj EnekulturiE [ to mi ne ćemo ne samo zato, )to smo uvereni da su 6rbi kulturno nadma)niji i sadržajniji za pedeset zagrebački2 katedrala od Lrvata, i po svojoj starini i po savremenosti, nego i zato, )to smo željni da istinski čovečno i stvarno sudelujemo tek u stvaranju nove čovečanske kulture. $ato ćemo se odlučno braniti od saradnje mediokriteta, podli2 nametljivaca i centralno@evropski2 brabonjaka, kao )to su to zenitisti i do sada činili. * ime kulture i na)e mlade rase tražimo, da se ovo patolo)ko ma2nitanje )to pre zaulari, po)to preči svaki kulturni progres. Mi smo dovoljno prečistili te leteće pojmove kulture i civilizacije, ali u istinu, nigde u istoriji nismo na)li primera, da bi se negativnost i destruktivnost nazivali kulturom. > nevaljalstvo lakirano kulturom i li)eno svi2 etički2 osnova, ili degeneracija da bi se nazivala civilizacijom. Mi nigde nismo na)li, da bi u evropskoj kulturi 8pa ni u poslednjoj klupiJ9 koja je gotovo sinonim bele rase, postojala i neka bezgre)na devica E2rvatska kulturaE. Naprotiv, dobro znamo, da je svet podeljen samo u nekoliko kulturni2 sfera. $namo da postoji sem evropske, kineska, indijska i arapska kultura. 6ve je to starije od izmi)ljeni2 i otrcani2 E2iljadu godina 2rvatskog kraljevstvaE. Neke kulture su aktivne, a neke su samo muzejski rekvizit ili relikvija. 1ako, mi nadalje znamo, da je >leksandar -eliki Makedonski bio &alkanac 8zato je i mogao raseći gordijski čvorJ9 i da je prva kultura 5vrope rođena u 4eladi. 6ve to na mrskom &alkanu, čiju elementarnu snagu čuva jo) i danas srpski barbarogenije u svom velikom srcu i bistrini uma. &a) na &alkanu postavljena je nekada prva kulturna granica između 5vrope i >zije. 6ve mi to znamo. > trebalo bi da to na)e znanje preuzmu i evropski papagaji, po)to bi time korisnije mogli upotrebiti svoj inferiorni i snobovski automatizam. 'vde leže sva istoriska, progresivna i etička na)a prava, da suprotstavljamo srpski konstruktivni balkanizam destruktivnom 2rvatskom EevropeizmuE. &alkanizacija 5vrope, na) je poziv i na)a zapoved. &alkanizam je prasnaga drevnog ognji)ta prve evropske kulture, te kao sinteza mladog divljeg slavenizma i zreli2 plodova klasičnog jelenizma, pobedićemo du2ovno u budućnosti snažnije, nego fizički u pro)losti i sada)njosti. 6rpski prilog čovečanskoj kulturi biće neosporno označen žigom rasne balkanske kulture i nove balkanske civilizacije. > ELrvatska kulturaEK BJrrraaa O esi!emo vašu perverznu kulturu Za 'enske šešire u javnin ku!ama 8aš kad udete u polo'aju puzavaca - smejati se" $a $a $a 9 9 9B Jkratko" B%rvatska kulturaB je van račno dete neprirodnog raka dresiranog majmuna i papagaja, čije je pravo ime i adresa C (reuzvišena Milostiva )ospo*a (olitura -mitacija de /ultura, Zagre 9 B%rvatska kulturaB je švindl i veštačko nasledstvo oni$, koji još i danas čuvaju nedeljivost krune Sv9 Stjepana9 B%rvatska kulturaB je ljupina ili mu!ak C svejedno C kako $o!ete7
Zagre na 8alkanu, meseca aprila EGHF9 (reštampano iz BZenitaB roj HK9

Lju omir M-5-L C 8eograd
Me*unarodni časopis Z2&-T godina 4- roj FG M mart EGHN M &arodna i lioteka Sr ije

";

<UD29DIE9I BU9D LJUBOMIR< MICIĆ<
&io je ličnost koja nije odgovarala nijednom ovda)njem sistemu. * predratnim godinama osuđivan je za levičarenje, a u vreme komunizma nije bilo poželjan njegov kritički stav prema institucijama sistema. 1akođe su ga pratili glasovi da je srpski nacionalista =ada sam ga upoznala, Ljubomir Micić je imao oko B; godina. &io je visok, tanak, prozračnog lika, sav u crnom D kaže na)a sagovornica dr /rina 6ubotić. Malo upla)en, verovatno zbog osećanja da je progonjen, nesiguran u javnim nastupima zbog čega je i želeo da se vidimo na mestu gde nije bilo mnogo sveta. 4ednom prilikom videli smo se nad grobom njegove pokojne supruge >nu)ke, a kasnije u njegovom malom zagu)enom stanu. 1ada su mi se otvorili dvostruki vidici. 4edan, da u tom malom prostoru, svakako postoji veliko blago, i drugi, da je on ostao isti kao )to je oduvek bio7 nepomirljiv, nesaglasan sa onim )to se de)ava, glasan u svojim kritikama. /rina 6ubotić je sa istoričarkom književnosti dr -idosavom 0olubović autorka reprezentativne monografije E$enit !" D !"%E 8Narodna biblioteka 6rbije, /nstitut za književnost i umetnost &eograd, 6=I E.rosvjetaE $agreb9. *z monografiju, objavljeno je i fototipsko izdanje svi2 brojeva časopisa E$enitE, a sve to spakovano u kutiju na kojoj je od)tampana stilizovana fotografija Ljubomira Micića i &o)ka 1okina iz !" . godine. <9DIR<D9I I9D2R9<CIO9<LI1<M, M2D<KO;MIEKI 2K;(R2;IO9I1<M Monografiju čine studije o književnoj i vizuelnoj kulturi E$enitaE, kompletan letopis časopisa, biografije svi2 saradnika, bibliografija, popis literature i internet sajtova o E$enituE i zenitizmu. =njiga je )tampana u punom koloru na ?(; strana i opremljena je ilustracijama iz časopisa i fotografijama od koji2 su neke objavljene prvi put 8dizajn =oan6tudios9. Ljubomir Micić je pokretač časopisa E$enitE koji je počeo da izlazi u $agrebu februara !" , godine sa podnaslovom /nternacionalna revija za umetnost i kulturu. 6aradnja sa poznatim umetnicima i glasilima gotovo celokupne evropske avangarde bila je jedno od glavni2 obeležja ovog časopisa. Micić, po obrazovanju filozof, afirmisao se do tada zbirkama poezije i već bio poznat u zagrebačkim kulturnim krugovima. * prvom broju časopisa E$enitE objavljen je i prvi programski tekst E+ovek i umetnostE čija su odlike orijentacija ka čoveku@umetniku, internacionalizmu, antiratnom raspoloženju, metakosmičkom ekspresionizmu. 'groman doprinos časopisu daje i &ranko -e .oljanski, Micićev brat. E$a)to da krijemK * prvom momentu reč $enitizam izgledala mi je malo suvi)na. Mislio sam i ne2otice možda na to, da će neprijatelji novoga videti u tome samo FizamF i ni)ta drugo. >li nji2ova larma, koja je do)la i pro)la, ne znači ni)ta. / razmi)ljajući vi)e puta do)ao sam do zaključka da je $enit reč i pojam $enitizam dobrodo)ao i da je na svom mestu. *veri2 se da izražava potrebu vremenaE, pi)e &o)ko 1okin u drugom broju E$enitaE.
"

* početku Micić se povezuje sa srpskim piscima koji su živeli u &eogradu D 6tanislav -inaver, &o)ko 1okin, 6tanislav =rakov, ili u .arizu, kao )to su Iu)an Matić, Milo) ,rnjanski, :astko .etrović. 6aradnja je međutim kratkotrajna, a raskid je izazvalo objavljivanje EManifesta zenitizmaE 8 !" 9, čiji su autori Ljubomir Micić, /van 0ol i &o)ko 1okin. Manifest zenitizma pisan u E$agrebu na &alkanuE predstavljao je verbalizaciju celokupnog avangardističkog programa, sa krilaticom o preporodu 5vrope i Egolom čoveku &arbarogenijuE, koji dolazi iz daleki2, mistični2 predela jugoistoka. ;02F< B<LK<9;K< KR0 E.isci iz &eograda nisu želeli da se uključe u pokret, već su želeli da svako zastupa svoju poetiku a ne da učestvuju u grupi. 'bjavili su žestok napad na Micića u kome pi)u da Micića smatraju izdavačem, a ne vođom pokretaE, kaže -idosava 0olubović. /rina 6ubotić dodaje da je Micić, i pored toga )to se ta grupa udaljila, ostao beskompromisan, kritičan, i to u svim aspektima D od književnosti, umetnosti, pozori)ta, filma. .osebno je bio izražen antagonizam između Micića i =rleže. EF$enitF je krenuo sa ekspresionističkim antimilitarističkim idejama jedne du2ovne zajednice mladi2 u celom svetu gde bi bratstvo među umetnicima pokrenulo novu 5vropu, ali sa svežom krvi, onom koja dolazi sa &alkana. 1o je &arbarogenije. 'naj koji je neiskvaren, koji je do)ao sa ovi2 čisti2 prostora i planina, neko ko je imao ne)to novo da kaže i ko će se suprotstaviti onoj staroj iscrpljenoj civilizaciji 5vrope koja je pokrenula .rvi svetski rat. .od balkanizacijom se nije podrazumevalo ono )to se danas možda podrazumeva D ratna situacija, cepanje već, naprotiv, ujedinjavanje svi2 mladi2 snaga i oni2 koji su protiv rataE, obja)njava /rina 6ubotić. * $agrebu je E$enitE izlazio redovno do !"(. godine, kada je 6tjepan :adić u svom polemičkom tekstu napao balkansku koncepciju. Micić se nakon toga seli u &eograd, uz očekivanja da će ga 6rbija i &eograd pri2vatiti i pi)e tekst pod nazivom ELvala ti, 6rbijo lepaE koji u vi)e navrata koristi kasnije u svojim obračunima sa sredinom u kojoj nije bio omiljen. -odeći građanski list E.olitikaE u međuvremenu progla)ava zenitizam mrtvim pokretom. * aprilu !"#. godine u Muzičkoj )koli E6tankovićE u &eogradu E$enitE je organizovao međunarodnu izložbu na kojoj su se između ostali2 predstavili -asilij =andinski, 5l Lisicki, Laslo Mo2olj Nađ, :ober Ielone, >leksandar >r2ipenko. .aradigmatičnim jugoslovenskim likovnim umetnicima vezanim za zenitizam mogu se smatrati Mi2ailo 6. .etrov 8kasnije jedan od osnivača beogradske >kademije primenjeni2 umetnosti9 i 4osip 6ajsl ili 4o =lek, kako se potpisivao. E$enitE je uvek tragao za novim, neetabliranim umetnicima. Na jednoj izložbi uočena je slika 4ovana &jelića E&orba dana i noćiE kao jedna od na)i2 retki2 apstraktni2 kompozicija. /zložbe Iobrovića, Humanovića, Micić o)tro kritikuje. 'n po)tuje likovnost nji2ovi2 dela, zna )ta je tu novo, ali ne želi da se prikloni nijednom umetniku koji je zvaničan.
""

+asopis E$enitE je poslednji put objavljen !"B. godine, kada je iza)ao #(. broj. Njegovoj konačnoj sudbini presudio je tekst M. :asinova koji zenitizam poistovećuje sa marksizmom. /zbegavajući 2ap)enje, Micić emigrira u 3rancusku krajem !"%. gde ostaje deset godina. .o povratku u &eograd živeo je na ivici egzistencije sve do smrti. 6vojim izvornim programom i poetikom zenitizam je bio autentičan avangardni pokret na ovim prostorima. 'd početka do kraja odlikovala ga je izrazita kritika dru)tvene i političke situacije, nemilosrdni obračun sa religioznim, građanskim i malograđanskim vrednostima. 6pajajući tada)nja dva centra &eograd i $agreb, od početka je zastupao internacionalno stanovi)te D po temama i idejama koje je plasirao ali i po mnogobrojnim stranim jezicima na kojima su prilozi bili objavljivani. BO=<DI I ;IROM<G9I Ljubomir Micić bio je ličnost koja nije odgovarala nijednom ovda)njem sistemu. * predratnim godinama osuđivan je za levičarenje, a u vreme komunizma nije bilo poželjan njegov kritički stav prema institucijama sistema. 1akođe su ga pratili glasovi da je srpski nacionalista. .osle &rozove smrti njegovo delo se postepeno re2abilituje, ali ne bez problema. * Narodnom muzeju u &eogradu, /rina 6ubotić i -ida 0olubović organizuju !C(. izložbu posvećenu zenitizmu i avangardi dvadeseti2 godina. =oličina tekstova, uglavnom negativni2, prevazilazi sve do tada objavljene napise o Miciću i njegovom pokretu. 1ada)nji izvr)ni sekretar za kulturu ,= 6rbije :adivoj ,vetićanin objavio je tekst o Eutaji nacionalizma i srbijanstvaE. >utorke su prozivane za neuključivanje određeni2 tekstova o Miciću, a pretilo se i zatvaranjem izložbe o čemu svedoči i iscrpna bibliografija na kraju knjige. E:adivoj ,vetićanin danas je ambasador 6rbije u Lrvatskoj i on nije bio prisutan na promociji ove najnovije monografije, "". septembra u $agrebuE, kaže /rina 6ubotić. >utorke smatraju da je jedan od povoda za seriju tada)nji2 napada bio i tekst -elje >bramovića potpisanog kao -elimir >bramčik u E=njiževnim novinamaE, u kome autor pi)e da dok su nadrealisti bili generali, ministri, direktori, urednici, ambasadori i ovom narodu ni)ta nisu ostavili, dotle su zenitisti bedno živeli, a ostavili ogromno blago koje se čuva u zaostav)tini Narodnog muzeja i Narodne biblioteke u &eogradu. Marija ]orđević O . ;.";;C. O .olitika

LJUBOMIR MICIĆ, (2;9IK I;(R2@ ;0O= 0R2M29<

&5'0:>I D * moru sti2ova i rima koje su protekli2 decenija ";. veka gradili srpsku poeziju koja je utirala svoj put ka .anteonu svetske književnosti, nekako se izgubilo ime Ljubomira Micića, pesnika, proznog pisca, kritičara, glumca ali i osnivača srpskog avangardnog pokreta E$enitizamE. Ljubomir Micić je rođen %. novembra C!?. u mestu 4astrebarsko u tada)njoj >ustrougarskoj, a dana)njoj Lrvatskoj. 'snovnu )kolu je po2ađao u 0lini, gde se prvi
"(

put susreo sa svetom pozori)ta koje ga je trajno opčinilo i na neki način mu obeležio dalji životni put. .ored teatra, mladog Ljubomira je od najranijeg detinjstva interesovala i poezija jer ga je majka Marija uspavljivala pesmama &ranka :adičevića i sti2ovima iz E6erbijankeE 6ime Milutinovića 6arajlije. 6rednju )kolu po2ađa u $agrebu gde sa kolegama iz )kole osniva E6rpsko srednjo)kolsko udruženjeE u okviru kojeg nastaje i pozori)te koje će sa uspe2om izvoditi komade najpoznatiji2 srpski2 dramski2 pisaca, poput &ranislava Nu)ića ili =oste 1rifkovića. * $agrebu Micić zavr)ava 3ilozofski fakultet, ali ga tada zatiče početak .rvog svetskog rata i on biva mobilisan i poslat na front u 0aliciju. 1okom rata je u preda2u između okr)aja na frontu poku)avao da glumom i improvizovanim predstavama razveseli vojnike oko sebe, a veliki glumački talenat ga je spasao i smrti. Naime, spasao se streljanja glumeći ludilo. .osle rata Micić se okreće svom mladalačkom snu o slovenskom ujedinjenju i u proleće ! C. učestvuje u velikom istorijskom zboru slovenski2 naroda u .ragu. * to vreme objavljuje pesme i prozne radove u časopisima E6avremenikE, E'mladinaE, ENova 5vropaE i E4utarnji listE. 6ledeće, ! !. godine objavljuje prvu zbirku pesama E:itmi moji2 slutnjaE kojom privlači pažnju i Milo)a ,rnjanskog. 0odinu dana kasnije iz )tampe izlazi i druga pesnička zbirka E6pas du)eE, za koju je 1in *jević rekao da je Esvojevrsna me)avina misticizma i čulnostiE. .rekretnica u Micićevom životu i radu nastaje !" . godine, kada pokreće časopis E$enitE, internacionalnu reviju za umetnost i kulturu. Micićev značajan saradnik postaje njegov rođeni brat &ranislav Micić, poznatiji pod pseudonimom &ranko -e .oljanski, koji je u Ljubljani pokrenuo časopis E6vetokretE, a nakon ga)enja tog lista priključuje se E$enituE. *brzo dolaze u sukob i sa dadaistima, želeći da zenitizam odvoje od drugi2 avangardni2 pokreta. .osebno su značajne veze ostvarene sa italijanskim futuristima, pre svega sa nji2ovim idejnim tvorcem 3ilipom 1omazom Marinetijem, )to govori o afirmativnom odnosu zenitista prema novim te2ničkim i te2nolo)kim dostignućima. *kupno su objavljena #( broja. Na početku rada, sa ovim časopisom sarađivali su Milo) ,rnjanski, Iu)an Matić, 6tanislav -inaver a priloge su objavljivali i međunarodni saradnici >leksandar &lok, 4aroslav 6ajfert, -asilij =andinski i >nri &arbis. 'd !"#. redakcija E$enitaE prelazi u &eograd, međutim, dve godine kasnije, !"%. godine časopis je zabranjen zbog teksta E$enitizam kroz prizmu marksizmaE. Micić iste godine odlazi u .ariz gde sarađuje sa slovenačkim avangardistima. .red Irugi svetski rat vraća se u &eograd gde provodi godine nemačke okupacije. 1okom rata nije se bavio književnim radom, ali je vodio živu korespondenciju sa inostranstvom i prijateljima i kolegama )irom 5vrope. 1onući polako u zaborav, poslednje dve posleratne decenije Ljubomir Micić se povlači u sebe i naru)enog fizičkog ali i psi2ičkog zdravlja odlazi u starački dom u .ančevu, gde i umire #. juna !B . godine. 6a2ranjen je na Novom groblju u &eogradu pokraj supruge >nu)ke, koja mu je tokom života bila veliki oslonac i podr)ka. .rofesor književnosti 0oran $dravković ulogu Ljubomira Micića u stvaranju moderne srpske književnosti smatra ogromnom, a za njegovo delo kaže da je sramotno
"#

zaboravljeno od strane domaće kulturne javnosti. D 'snivanjem zenitizma Micić je utro put jednom potpuno originalnom i značajnom pokretu u tom delu tada)nje 5vrope, a celokupnim životnim ostvarenjem i)ao je najmanje "; godina ispred svog vremena )to 6rbija tada, ali nažalost ni sada nije umela da prepozna i razume. /zgleda da je sudbina svi2 oni2 koji su u 6rbiji i)li ispred svog vremena da i2 prekrije veo zaborava, a da ovaj narod pamti Einstant veličineE i komercijalom stvorene velikane D smatra $dravković. 6rećko Milovanović O !.;!."; . O

I;DI9< I1 >ILM;KO= KO>2R<
>'5& s+'&5$e+ +a !?3o*',+$'.% s&rt' o.a 4e+'t'4&a L$%bo&'ra M'.'/a Na ovogodi)njem Međunarodom festivalu dokumentarnog filma u &eogradu, u dva navrata je prikazan film koji govori o Ljubomiru Miciću, ocu zenitizma i jednom od najpoznatiji2 =raji)nika. 3ilm EMicićev koferE je ujedno i omaž Iraganu -e /gnjatoviću 8 !%CD";;C9, multimedijalnom stvaraocu, koji je bio i scenarista nekoliko dugometražni2 filmova. .oslije /gnjatovićeve tragične smrti, reditelj 6lobodan 6imojlović realizovao je njegov neostvareni naum da snimi film o Miciću. .rvi put je film EMicićev koferE prikazan u Iomu kulture E6tudentski gradE, ?. maja, na sami rođendan /gnjatovića. Irugi put je prikazan u službenoj, takmičarskoj konkurencije, četiri dana kasnije, !. maja, na Ian 5vrope i Ian pobjede nad fa)izmomJ Ljubomir Micić 84astrebarsko, C!? D =ačarevo, !B 9, porijeklom je iz Majski2 .oljana kod 0line. Hkolovanje je, poslije 0line, nastavio u $agrebu, gdje se, uporedo sa studiranjem filozofije počeo baviti i pozori)tem. Mobilizaciju u .rvom svjetskom ratu odgodio je glumeći ludilo. .red kraj rata planirao je da osnuje pravo, i to srpsko pozori)te, sa sjedi)tem u 6plitu ili Iubrovniku, a u to vrijeme se angažovao i u političkom životu, pa su upravo zbog njega neki dotad naoružani Lrvati i 6rbi 8zelenokadera)i9 davali zakletvu Nacionalnom vijeću 6L6, odnosno samoprogla)enoj državi čijom je ne)to kasnijom integracijom sa kraljevinama 6rbijom i ,rnom 0orom stvorena =raljevina 6L6 8potom 4ugoslavija9. Ljubomir Micić je izdavao E$enitE od !" . do !"%. godine u $agrebu odakle je pobjegao poslije jednog kritičkog članka o 6tipici :adiću i 2rvatskoj politici i odnosima prema 6rbima. .oslije "#. broja izdavanje E$enitaE je nastavljeno u &eogradu. .rije dolaska u glavni grad =raljevine 6L6 Ljubomir, njegov brat &ranko 8poznatiji kao &ranko -e .oljanski, takođe književnik9 i Ljubomirova supruga >nu)ka su kratko boravili u &erlinu, gdje su izvodili multimedijalne programe. $a te programe u filmu EMicićev koferE filozof Milo) =nežević tvrdi da je tu zapravo riječ o prvim performansima.
"?

* &eogradu, glavnom gradu nove južnoslovenske države, E$enitE je izlazio zaključno sa brojem #(, ali taj broj je kraljevska cenzura zabranila zbog članka izvjesnog M. :asinova 8po svoj prilici autor je sam Micić9, u kojem se povezuju zenitizam i marksizam. ,enzura je urednika teretila da propagira komunizam i da poziva na nasilnu promjenu dru)tvenog sistema. .reko :ijeke i 6u)aka, Ljubomir i >nu)ka Micić, u filmu se tvrdi D uz pomoć fa)ističkom namjesnika :ijeke, pjesnika 0abrijela IF>nuncija D bježe u .ariz, gdje su boravili puni2 devet godina. Micić je u .arizu, odakle se u &eograd vratio !(%, napisao najmanje deset zenitistički2 romana i drugi2 rukopisa, ali dosad je samo jedan preveden na srpski. Micić nije učestvovao u Irugom svjetskom ratu, pa nije bio pobjednik, ali ni poraženi, )to je, međutim, bilo dovoljno da ga i nove, komunističke, vlasti nastave da progone. +ovjek u čijim su podstanarskim stanovima, 8u ulicama Njego)evoj i .rote Mateje9, na zidovima bili radovi Marka Hagala ili -asilija =andinskog, prisiljen je da &eogradom nosi kofer sa )vercovanim guma@žvakama i drugom deficitarnom robom. 6amo za2valjujući tom koferu 8dakle preprodaji9 preživjeli su on i njegova supruga. 6agovornici u filmu govore da se nekad de)avalo da im )oljica čaja i namaz budu jedini obrok tokom dana. Micić nije 2ulio na to, već zarad toga )to u &eogradu gotovo nigdje nema ćirilični2 firmi, tvrdio je da je sve bilo spremno da se i E.olitikaE )tampa latinicom, protestovao zbog nedostatka demokratije... 6va ta saznanja preoukuparala su /gnjatovića, koji je na ceduljama, koje su njegovi prijatenji prona)li u njegovom stanu, zapisao i to da je Marko :istić, poznati nadrealista, ali i osorni čovjek, za Micića, vidjev)i u njemu samo ideologa EbarbarogenijaE 8nesporno Micić je i to bio9, naveo da je Ebio antitalenatE, pa čak i da, zapravo, Enije bio Fni)taE. Micić i $enit su u svjetskim razmjerima bili poznati, između ostalog, i po tome )to su radove objavljivali na jeziku autora. Ljubomir Micić je jo) u $agrebu pokrenuo i posebnu, takođe međunarodnu, biblioteku. *z to, on i njegova supruga su prikupljali radove moderni2 i avangardni2 umjetnika, koje su, kao galeristi, i javno izlagali. Nekoliko slika i drugi2 umjetnički2 likovni2 djela ostalo je sačuvano i sada pripada &eogradu i 6rbiji. Ljubomir Micić, koji se iz svoje poslijeratne ilegale dopisivao sa biv)im zenitistima )irom svijeta, slao im je, zapravo, tekstove prekucane pisaćom ma)inom u svega nekoliko primjeraka, )to je u odnosu na EzreliE zenitizam, bila tek sjenka. 6ve vi)e je bježao od sredine u kojoj je živio, pa je sa ljudima razgovarao na neobičnim mjestima 8na groblju, npr9, i samo na francuskom jeziku, obrazlažući to stalnim u2ođenjima. 0ovorio je i tada, ba) kao )to je ranije napisao u nekim svojim radovima, da je njegova jedina ideologija srpstvo, a njegova ljubav zvala se 6rbica, u čemu se prepoznaje 6rbija. Nikada nije otvoreno pisao protiv srpske monar2ije, izuzev primjedbi )to je prerasla u jugoslovenstvo. Nije bio protiv srpske monar2ije samo zarad toga )to je među rijetkima u svijetu proizi)la iz naroda. .rotiv Micića je u sudu vođen proces zbog prozivanja režima 4osipa &roza 1ita i vođinog nacionalnog porijekla, ali je tada osuđen samo uslovno. *lična prodaja žvakaći2 guma, najlon čarapa i druge robe sa $apada prestala je da mu donosi novac i za najosnovnije životne potrebe. \ivot mu je postao nepodno)ljiv poslije smrti supruge >nu)ke. Ne tako star, ali bolestan, iznemogao, dementan, čak izmučen glađu, umro je samo dan poslije nego su ga socijalne službe prebacile u 6tarački dom u
"%

=ačarevu. 1ro)ak sa2rane na kojoj je bilo dvadesetak ljudi, i to se doznaje iz filma, pao je na dvojicu njegovi2 prijatelja. * EMicićevom koferuE se saznaje i da je *druženje književnika 6rbije poslalo vijenac na sa2ranu svog člana, ali je to sprovodu djelovalo kao provokacija. /nteresovanje za Micićevo djelo povećano je poslije njegovog života. /nteresovanje će sada, svakako, produbiti i dokumentarac EMicićev koferE u čijoj realizaciji je učestvovao i :16, pa se očekuje, možda već uskoro, i prikazivanje na javnom 1- servisu. U5'.a 1e+'t 1, 9ov' Ba+ov.'B M%4e$ CMa.%raC, )os$ete v'ke+*o& =olekcionar umjetnina -ladimir Macura 8#%9 rođen u 5rveniku u sjevernoj Ialmaciji osnovao je u blizini. Novi2 &anovaca 8op)tina 6tara .azova9 neobičan muzej, kojeg naziva i E$enitonomE. 1u je Miciću i zenitizmu posvećena čitava jedna muzejska cjelina. :iječ je o jednom od najvećim privatni2 muzeja ne samo u regionu, i možda i najvećoj postmodernističkoj umjetničkoj postavci na prostorima biv)e 63:4. Macura je najveći dio dosada)njeg radnog vijeka ostvario u &eču, gdje je i nabavio vi)e muzejski2 eksponata. Njegova želja je da adresa Muzeja EMacuraE bude7 *lica $enit . ' muzeju, možda ba) takvog@ ar2itektonski neobičnog oblika, kao slovo ., decenijama ranije je sanjao Macurin zemljak, takođe =raji)nik, Ljubomir Micić. ... (o+ovo +a3ra*a CBra/a M'.'/C *spomenu na Ljubomira Micića i njegovog brata &ranka 8&ranko -e .oljanski9, u vrijeme biv)e :6=, sačuvalo je 6rpsko kulturno dru)tvo E6ava MrkaljE iz 1opuskog, prestižnom književnom nagradom E&raća MicićE. 1a nagrada je dodjeljivana u Majskim .oljanama. .oslije izgona =raji)nika u E'lujiE, kratko je nastavljena aktivnost EMrkaljaE, čije je sjedi)te bilo u Novom 6adu. =rajem aprila "; . godine izuzetno aktivno *druženje &anijaca u &eogradu ponovo je ustanovilo godi)nju nagradu E&raća MicićE, objavljeno je na sajtu tog udruženja. =raji)ke novine O .;?."; .

"B

OD0ORID2 OEI U;(<0<9I I OBM<9UDI ;RBIH Kako $e L$%bo&'r M'.'/, ;rb'+ ro*o& sa Ba+'$e, 4a ko3a $e :rvatska k%5t%ra b'5a Cve,tačk' b5e- ' -a+to&C sastav5$e+ o* Cevro)sk': ot)a*akaC, )ro35a,e+ :rvatsk'& 4e+'t'sto&I Lrvatski kleptomani u kulturi, koji su, posle jezika, od 6rba počeli da kradu sve D od Miroslavljevog jevanđelja, preko :uđera &o)kovića, do Nikole 1esle i /ve >ndrića, kradu nam i Ljubomira Micića zato )to je svetski poznat. 1o, između ostalog, čine &ranimir Ionat i ,vetko Milanja, antologičari 2rvatskog ekspresionizma. * svoju lopovsku torbu ubacuju i brata mu, -e .oljanskog i Marjana Mikca, saradnika E$enitaE, nazivajući nji2ov rad E2rvatskim zenitizmomE. &estidnici to čine iako znaju )ta je o Lrvatima i kulturi im pisao on, 6rbin rodom sa &anije. M'&/L/6>N/ EL*I>=E D 50$/615N,/4>LN/ L5-/+>: > pisao je Micić, nije da nije, na vi)e mesta. Iao je, recimo, opis poratnog, ispod senke &eča, iza)log $agreba7 E6ve )to mrzi 6rbe i 6rbiju postaje Fbolj)evikF. =ao vatra i ulje me)aju se pobeda i poraz u jednoj državi D to se zvalo jugoslovenstvoE. $a njega je 2rvatska kultura bila Eve)tački blef i fantomE sastavljen od Eevropski2 otpadakaE, među kojima su i Ene)to crkvene gotike &enedikta .etnaestogA...Ane)to bečkog propalog kulturtregerstvaA...Ane)to su)ičavog žurnalizma srozani2 đaka i literataA...Ane)to frazerske ukradene FčovječnostiF koja u sebi sakriva stra2 i srbožderstvoA...AE Lrvati, veli on, poseduju Egramžljivu egocentričnost jasnog budalizmaE, ali zato su uvek spremni da vređaju Enajkulturniji narod na &alkanu D srpski stvaralački narodE. Njega koji je =rležu prezrivo zvao Mimostav =rpeža, a 0ustava =rkleca ,rklec, Ionat i Milanja uvrsti)e u E2rvatske zenitisteE. > on im, i iz groba, poručuje da se Lrvati nikad nisu borili za slobodu, nego su EsluganiliE, Epevali ropske 2imne i pisali 2valospeve austrougarskim đeneralima i vojskovođamaE. /, na kraju, pravo u centar7 ELrvatska kulturaE je vanbračno dete nenaravnog braka dresiranog majmuna i papige, čije je pravo ime i adresa D preuzvi)ena gospođa .olitura /mitacija de =ultura, $agrebE. :ođen je %. novembra C!?. godine u 4astrebarskom, gradiću na teritoriji >ustrougarske, koji će dokazati sve njegove teze o srbožderstvu E2rvatske kultureE kad u NIL tu bude podignut konclogor za srpsku decu, jedini takav u 5vropi. 'snovnu )kolu zavr)io je u 0lini, koja će !# . postati popri)te neviđenog pokolja )to su ga 2rvatske usta)e, u pravoslavnom 2ramu, sprovele nad njegovim sunarodnicima 8junak na)e priče je !#;. u EManifestu srbijanstvaE uzalud upozoravao7 EMi prestajemo da se čudimo i zabavljamo, mi u poslednjem času saop)tavamo na)u spoznaju svima 6rbima@ 6rbijancima7 nije ovo vi)e ni zabluda ni dečja bolest, a nije sasvim ni srednjevekovni verski zanos i mrak [ pred nama je najteži slučaj političkog ludila dvadesetog veka7 2rvacko pitanjeJ $ato, otvorite dobro oči, uspavani i obmanuti 6rbiJ 'd pospanosti jednog naroda do njegovog poraza nije dalek putE9. 0imnaziju je učio u =arlovcu gde je počeo i da, amaterski, glumi. *pisao je studije filosofije u $agrebu. $a vreme .rvog svetskog rata, Micić je, kao i ,rnjanski, mobilisan u = und = vojsku, )to mu je zauvek ogadilo ratno divlja)tvo kapitalizma, opredeljujući ga, kako bi rekao Milo
"C

Lompar, za Eegzistencijalnu levicuE. 1akav je i ostao, celog života. * svom E&arbarogeniju decivilizatoruE pitao je čitaoce7 E> jeste li primetili da sve prelazi u ruke zelena)a i me)etara, u ruke ucenjivača i 2ipokrita koji su uni)tili 5vropu, koji su je dotle unazadili da je sada najveća pijavica ljudskog dostojanstva. $a uzor nam predlažu lopove. Iakle, za)titimo &alkanJ Nama pripada taj zadatak i istovremeno podmlađivanje 5vrope. .reprečimo put mikrobimaJ A...A / verujte mi, &alkan mora da iznedri novi svet, novi evropski poredak. Ne dru)tveni poredak D to je otrcano nikoini)taJ D takozvani dru)tveni poredak je danas poredak grubijana i divljaka povezani2 sa berzanskim me)etarima, političkim partijama, guvernerima banaka. 4a mislim na L4*I6=/ .':5I>=JE -ladimir Iimitrijević O . ;."; (.

"!

0L<@IMIR @IMIDRIJ20IĆB LJUBOMIR MICIĆ, 129IDI;D< I 1<DOE9IK ;RBIJ<9;D0<
utorak, ;? novembar "; ( ;;7;

Ro*o+ače5+'k $e*'+o3 sr)sko3 ava+3ar*+o3 )okreta )o4+ato3 % svet%, b'o $e )ro3a+$a+ % obe J%3os5av'$e *a b', % *r%3o$ %&ro o* 35a*'

RO@OLJUBLJ2 ;R(;K2 <0<9=<R@2

5vo i2, u antologiji 1aj nam 8o'e municije Nikole Marinkovića, koju je ove, "; (, objavila /atena Mundi u &eogradu. 6vi su na okupu7 počev od 4ovana 6kerlića, s čijim racionalizmom zvanim ^rasno, jasno, prosto_ se čitava srbska avangarda obračunavala, onog 6kerlića koji je početkom ";. -eka tvrdio da 6rbija mora postati $apad ili je neće biti, da bi ! ". godine, za .rvog balkanskog rata, zgađen zapadnom podr)kom 1urcima, u svom tekstu Svetli dani zapisao da je 5vropa Ola'nim interesima mira pokrivala svoju se ičnost i gra ljivostP, ostajući Oslepa i gluva kada su se vršili periodični pokolji Starosr ijanaca, Makedonaca i 0ermenaP. 6kerlićevo razočarenje u evropsku laž i odu)evljenje osvetom =osova uvod je u knjigu 1aj nam 8o'e municije, u kojoj su pod srbskim stegom svi značajni na)i avangardisti. 1u je 6tanislav =rakov, iz čijeg ,ivota čoveka na 8alkanu pred nas stižu tri jarke slike stra)nog i slavnog ratnog doba. * knjizi, na straži neprolazni2 vrednosti rodoljublja, bdi i 6tanislav -inaver, 6rbin jevrejske krvi od koga čitamo odlomke iz moćne, a prećutane monografije o .(;; kaplara, krilati2 đaka gimnazije koji su stali u stroj sa svojim očevima i dedovima, kao i pesmu iz #atni$ drugova (otpukovnik Tiosav 1rinči!, odakle potiče i sti2 ` naslov knjige koju listamo 1aj nam 8o'e municije 8srbska molitva iz ! ?9. .onuđen nam je i odlomak iz -inaverove mladalačke poeme &emanja ` pesničko sozercanje župana koji je opredelio 6rbe da idu od zemnog ka nebeskom. * knjizi je i ,rnjanski sa Apoteozom, koja je prava ^pijana ča)a &anatu_, dignuta za pokoj du)e banatskog momka .roke Naturalova, koji se namerno zarazio sifilisom da ne ide sa &ečom protiv braće, i koji je, pret2odno poljubiv)i svoju ikonicu, kao dezerter streljan . novembra ! %a 5vo i2 i zenitisti ` Ljubomir Micić 8dva ključna teksta njegova (apiga i monopol %rvatska kultura i Manifest sr ijanstva su pred namaG Manifest je prvi put posle !#;. godine dostupan )irem krugu čitalaca9, 6tevan \ivanović, -e .oljanski ` pljuju u lice Okurvi 2vropiP. :astko .etrović nam daruje programski tekst 1a naša knjiga ude uistinu naša, u kome
(;

nudi srbsku verziju ^rasizma_7 svečovečanskog bratstva zasnovanog na jedinstvu u različitostima. ^#asni čovek Q tipičan je član jednog plemena, a time utoliko više i celog čovečanstvaRP, kaže on u doba kad Nemci ma)taju o ^natčoveku_ germanske rase, koji je iznad svi2 ostali2 na planeti. -ladimir -elmar ` 4anković u 1u$ovnoj krizi današnjice poziva na pobunu protiv Okolonijalne pseudokultureP. -ladimir -ujić traži novi kulturni nacionalizam, kadar da se suoči sa izazovima ^sumraka $apada_. Momčilo Nastasijević pred svojim đacima veliča vojskovođe ` lučono)e srbske istorije. Iragi)a -asić poziva na nacionalno okupljanje snaga, Iavičo, !(!, peva Sr iju, P unu me*u narodimaP, Iedinac se u nemačkom logoru seća 6rbije svojim Sleskim denijem, a :ade Irainac pi)e !# . (oemu, u kojoj veli7 O(o iše nas ra!a7 - ne!e za oraviti svet T /rv Sr a što u zemlju potanja9 T %iljadu puta rat io, nek je proklet onaj Sloven T /oji se podlom #imu klanjaP. Na kraju, ^specijaliteti_7 =rležina pesma &a ro iji, u kojoj se ! ?. javljaju O ijeli orlovi i 1ušanove četeP, i *jevićeva pesma Sr iji, napisana ! C, u kojoj 6rbiju gledamo O lešte!u u du$u i u čistoj voljiPG *jević joj kliče O o'anstvena sveta zemljo pravoslavnaP. .osle čitanja teksta Tradicija i doktrina 1odora Manojlovića, koji se takođe nalazi u novoobjavljenoj čitanci, ali i izvanrednog predgovora Nikole Marinkovića, priređivača ove manifestno smele i nacionalno budilačke antologije, opet je jasno7 avangarda, koja je, na prvi pogled, ru)ila tradiciju, gradila ju je na novim temeljima i sa novom snagom, zasnovanom između ostalog na istinskom rodoljublju. =njiga 1aj nam 8o'e municije je dokaz da nam predstoje nova čitanja istorije domaće književnosti, zasnovana na ^srbskom stanovi)tu_. 6 tim i takvim čitanjem prilazimo ponovo Ljubomiru Miciću 8na slici desno, sa 6tanislavom =rakovom9, jurodivom na)eg zenitizma.
KL2(DOM<9I I B<RB<RO=29IJ2

Lrvatski kleptomani u kulturi, koji su posle jezika od 6rba počeli da kradu sve ` od Miroslavljevog evanđelja, preko :uđera &o)kovića, do Nikole 1esle i /ve >ndrića, kradu nam i njega zato )to je svetski poznat. 1o između ostalog čine &ranimir Ionat i ,vetko Milanja, antologičari 2rvatskog ekspresionizma. * svoju lopovsku torbu ubacuju i brata mu -e .oljanskog i Marjana Mikca, saradnika Zenita, nazivajući nji2ov rad ^2rvatskim zenitizmom_ 8o svemu ovome pisao je dr .redrag 1odorović, jedan od najbolji2 poznavalaca srbske avangarde9. &estidnici to čine iako znaju )ta je o Lrvatima i kulturi im svedočio on, 6rbin rodom sa &anije. > pisao je, nije da nije, na vi)e mesta. Iao je, recimo, opis poratnog ispod senke &eča iza)log $agreba7 OSve što mrzi Sr e i Sr iju postaje U oljševikU9 /ao vatra i ulje mešaju se po eda i poraz u jednoj dr'avi Q to se zvalo jugoslovenstvoP. $a njega je 2rvatska kultura bila Oveštački lef i fantomP, sastavljen od Oevropski$ otpadakaP, među kojima su i Onešto crkvene gotike 8enedikta (etnaestog DRI nešto ečkog propalog kulturtregerstva DRI nešto sušičavog 'urnalizma srozani$ *aka i literata DRI nešto frazerske ukradene UčovječnostiU koja u se i sakriva stra$ i sr o'derstvo DRIP . Lrvati, veli on, poseduju Ogram'ljivu egocentričnost jasnog udalizmaP, ali zato su uvek spremni da vređaju Onajkulturniji narod na 8alkanu Q srpski stvaralački narodP. Njega, koji je =rležu prezrivo zvao Mimostav =rpeža, a 0ustava =rkleca ,rklec, Ionat i Milanja uvrsti)e u ^2rvatske zenitiste_. > on im i iz groba poručuje da se Lrvati nikad nisu borili za slobodu, nego su OsluganiliP, Opevali ropske $imne i pisali $valospeve
(

austrougarskim *eneralima i vojskovo*amaP. /, na kraju, pravo u centar7 OU%rvatska kulturaU je van račno dete nenaravnog raka dresiranog majmuna i papige, čije je pravo ime i adresa Q preuzvišena gospo*a (olitura -mitacija de /ultura, Zagre P .
O@ ROJ29J< @O (R0O= ;02D;KO= R<D<

:ođen je %. novembra C!?. godine u 4astrebarskom, gradiću na teritoriji >ustrougarske koji će dokazati sve njegove teze o srbožderstvu ^2rvatske kulture_ kad u NIL tu bude podignut konclogor za srbsku decu, jedini takav u 5vropi. 'snovnu )kolu zavr)io je u 0lini, koja će !# . postati popri)te neviđenog pokolja )to su ga 2rvatske usta)e u pravoslavnom 2ramu sprovele nad njegovim sunarodnicima. 84unak na)e priče je !#;. u Manifestu sr ijanstva uzalud upozoravao7 OMi prestajemo da se čudimo i za avljamo, mi u poslednjem času saopštavamo našu spoznaju svima Sr ima.Sr ijancima" nije ovo više ni za luda ni dečja olest, a nije sasvim ni srednjevekovni verski zanos i mrak Q pred nama je najte'i slučaj političkog ludila dvadesetog veka" $rvacko pitanje7 Zato, otvorite do ro oči, uspavani i o manuti Sr i7 Od pospanosti jednog naroda do njegovog poraza nije dalek putP.9 0imnaziju je učio u =arlovcu, gde je počeo i da amaterski glumi. *pisao je studije filosofije u $agrebu.
MOBILI;<9I KLU@<KL, 2=1I;D29CIJ<L9I L20IE<R

$a vreme .rvog svetskog rata bio je, kao i ,rnjanski, mobilisan u = und = vojsku, )to mu je zauvek ogadilo ratno divlja)tvo kapitalizma, opredeljujući ga, kako bi rekao Milo Lompar, za Oegzistencijalnu levicuP. 1akav je i ostao celog života. * svom 8ar arogeniju decivilizatoruP pitao je čitaoce7 OA jeste li primetili da sve prelazi u ruke zelenaša i mešetara, u ruke ucenjivača i $ipokrita koji su uništili 2vropu, koji su je dotle unazadili da je sada najve!a pijavica ljudskog dostojanstva9 Za uzor nam predla'u lopove9 1akle, zaštitimo 8alkan7 &ama pripada taj zadatak i istovremeno podmla*ivanje 2vrope9 (reprečimo put mikro ima7 DRI -, verujte mi, 8alkan mora da iznedri novi svet, novi evropski poredak9 &e društveni poredak Q to je otrcano nikoiništa7 Q takozvani društveni poredak je danas poredak gru ijana i divljaka povezani$ sa erzanskim mešetarima, političkim partijama, guvernerima anaka9 0a mislim na ljudski poredak7P *speo je ! B. da se skloni sa fronta u 0aliciji simulirajući du)evnu bolest, pa su ga zatočili u rimokatolički samostan kod 6amobora, pretvoren u azil za umobolne. .osle je o ratu zapisao7 OVovek Q stvoren da ude 8og Q u ijan je kao stoka na klanici DRI &aša je prva zapoved" J ime čoveka i zenitizma . ne u ij7P / bio je jasan7 O8udimo stra'a protiv Zapada7 DRI &eka svi Sr i nose da$ une u srcu svom i ideju u delu svom" -stok protiv Zapada7P 4er O2vropa je upropastila srpsku mladost9 Mladost alkana9 /urva 2vropa7P
=O9J29I 129IDI;D<

Vim je rat prošao, nastavio je da se u Zagre u avi umetnoš!u i da radi kao novinar9 Zapazio ga je 5rnjanski, a Tin Jjevi! je pisao predgovor za drugu knjigu njegovi$ pesama9 )odine EGHE9 pokre!e časopis Zenit, u kome sara*uju 5rnjanski, 4inaver, #astko i drugi9 juna te godine, sa -vanom )olom i 8oškom Tokinom, o javi!e Manifest zenitizma9 /asnije !e se suko iti sa mnogima, od 4inavera do dadaista, optu'uju!i i$ za neinventivnost i mlakost Zenit do !"#. izlazi u $agrebu, neprestano izložen cenzuriG on, njegov glavni urednik, je zbog o)tre kritike stanja u =raljevini 6L6 otpu)ten iz državne službe. 'd !"#. do !"%.
("

Zenit izlazi u &eogradu, ali zbog teksta o odnosu zenitizma i marksizma, kao i neskriveni2 simpatija i saradnje sa umetnicima 6ovjetskog 6aveza, biva zabranjen. .rotiv urednika je pokrenuta optužnica Oza izazivanje mr'nje protiv dr'ave u celiniP. 'n, uz pomoć svog prijatelja i saradnika 3ilipa 1omaza Marinetija, italijanskog futuriste, beži u .ariz, gde će mu se kasnije pridružiti žena >nu)ka. Napisaće i ogorčeni tekst O%vala Ti, Sr ijo lepaP, u kome se obračunava sa beogradskom malograđan)tinom u službi lažnog evropejstva. * .arizu živi deset godina, objavljujući romane na francuskom 8jo) nisu prevedeni9. Najbliži saradnik bio mu je brat &ranislav, poznat pod pseudonimom &ranko -e .oljanski, koji je u .arizu i umro, nakon čega se junak na)e povesti vraća u &eograd. / u .arizu, kao i na &alkanu, on, na tragu svetske avangarde, ustaje protiv truleži zapadne civlizacije u ime Osve'egP, OvarvarskogP 8jer ljudskog9 &alkana. Milo) =nežević beleži da je Ozenitizam prkosna ju'noslovenska i alkanska reakcija na o$olu 2vropuP, pri čemu se O8ar arogenije suprotstavlja 2vropljaninuW 4arvari se stavljaju spram 2vropljanaW varvarstvo ističe nasuprot kulture9 J stvari, jedna od krilatica zenitizma u retoričkoj formi oksimoronaglasi" U4arvarstvo je kultura7UP
U DIDO0OJ JU=O;L<0IJI

$a vreme Irugog svetskog rata ne objavljujeG i u novoj 4ugoslaviji živi povučeno, odbačen jer nije 2teo da se pokloni 1itovim izmećarima u kulturi. .ostojao je, kako kaže Milo) =nežević u svom dnevniku (rovalija u pli!aku, "% godina Ou umetničkom i 'ivotnom ostrakizmuP. Mediokriteti su od njega bežali, optužujući ga da je čovekomrzac, 2ipo2ondar i čudak. /zbačen iz stana u Njego)evoj ulici, pisao je, svedoči =nežević, Osmela pisma agitropovcima i kompartijskim funkcionerimaP, živeći od !#?. do !%;. sa svojom vernom >nu)kom Okao ideološki prokazani i izopšteni srpski nacionalista i suludi antikomunistaP, koji je, Ou vreme kada je latinica ila svetinja i jezik revolucije, koliko god mogao ranio !irilicuP. +ak su ga pred prvi samit nesvrstani2 !%;. 1itovi kerberi bacili i u zatvor. Lteli su u ludnicu, ali su ga ipak pustili na slobodu da živi u ^aristokratskoj bedi_. =nežević, koji ga je znao, kaže da se Oizdr'avao 'ive!i od prodaje sadr'aja paketa koje je do ijao kao pomo! iz inostranstva9 (rodavao je 'vake, sličice fud alera i glumaca, klikere, $emijske olovke i naliv.peraP. :obu je donosio u komision na 6laviji. 6 ljudima se sretao na groblju. =nežević7 O4rapčiji o roci, izgladnelost u čuvarnoj pretrpanosti9 (o jedna suva šljiva u čaju, umesto še!era9 DRI &ijedan dragoceni, zaslu'no poklonjeni ili razmenjeni umetnički predmet nije $teo da prodaP. > i kako biK 'n, koji je osnovao jedini srbski avangardni pokret poznat u svetu, on, koji je !"%. u Moskvi izlagao na izložbi revolucionarne umetnosti $apada, on, koji je sarađivao sa svim genijima 5vrope svog doba, od Marinetija i >r2ipenka 8o kome je i pisao9, do 1ristana ,are, ma)tao je da osnuje muzej ^$eniteum_ i u deset primeraka umnožavao svoje pozne tekstove i kolaže. / ` nikom se nije prodaoJ 'pet =nežević7 O- to je ilo mogu!e tokom vladavine avangarde radničke klase" jedini istinski srpski avangardista umro je od posledica gladi juna EGXE9 8ila je to opresivna politička anoreksijaP. Mesto smrti7 dom za starce u =ačarevu kod .ančeva. $vaničan uzrok smrti7 upala pluća. +itaoci, u pravu ste7 reč je o Ljubomiru MicićuJ
02LIKO 1<02GD<9J2

)odine EGKY9 Lju omir Mici! je stigao u 8eograd i pokrenuo časopis Sr ijanstvo, u
((

kome je o javio Manifest sr ijanstva, značajno i do danas nepročitano delo9 5vetkovi!evsko.mačekovska Ddakle, kripto$rvatskaI cenzura za ranila je i časopis i manifest9 J njemu je, ur i et or i, Mici! zaveštajno ukazao na sr ijanstvo jedini lek za olest jugoslovenstva Okao svesrpski narodni polet i pokret, sr ijanstvo kao 'iva sila opšte narodne i dr'avne o nove, sr ijanstvo kao nosilac srpskog zakonskog poretka i ustavne narodne vladavine, sr ijanstvo kao unosilac srpskog reda i srpske svetlosti u trojstveni vidovdanski, i docniji jugoslovenski mrak i nered, sr ijanstvo kao svesrpski du$, kao stara osnova novog i udu!eg političkog preo ra'aja, sr ijanstvo kao nedvosmislena nacionalna misao, kao škola gra*anske svesti i du'nosti,sr ijanstvo kao neumoljiv ranilac me*uljucke pravde i srpske dr'avne misli, jedine u jednoj zemlji, sr ijanstvo kao najmo!nija rana protiv rušilačke poplave razjedinjenja, pošto nijedna zdrava kraljevina Dmonar$ijaI ne mo'e da ude federativna dr'ava, sr ijanstvo kao svemo!an lek protiv federalističkog, fašističkog i komunističkog mesečarstva, a politički nosilac ove mešavine danas je povlaš!eno $rvacstvo, što oduvek u srpskom narodu znači tu*instvo, sr ijanstvo kao srpska samood rana, kao konačni politički pravac i o lik, kao jedino pravedno rešenje zasnovano na istoriskoj stvarnosti, a izra'eno u velikim du$ovnim podvizima, u velikim vojničkim po edama, i u suviše velikim 'rtvama srpskoga naroda, sr ijanstvo kao zaštitnik svi$ vera, pored srpsko.pravoslavne kao dr'avotvorne i nacionalne vere, ili kao razvodnik svi$ tu*inski$ crkava od dr'ave, sr ijanstvo kao nosilac opšte narodne volje, kao ranilac svi$ stale'a, svi$ društveni$ slojeva, svi$ gra*anski$, ali nerušilački$ slo oda, sr ijanstvo kao jedini punova'ni spoljašnji činilac i unutrašnji delotvorac, kao neumoljivi gospodar sveukupne dr'avne uprave, odnosno čuvar njene savršene ispravnosti i čistote, sr ijanstvo kao štit protiv svačijeg spoljašnjeg pritiska, kao u ojito koplje protiv svakog unutrašnjeg i pokrajinskog nadmetanja sa Sr ijom, sr ijanstvom ili Sr ima uopšte, sr ijanstvo kao nepro ojni oklop od čelika protiv svakovrsnog nasrtanja, pod imenom ravnopravnosti, na srpsku dr'avnu tvorevinu, na njezine tvorce ili pretstavnike, protiv veštačkog stvaranja novi$ narodnosti, protiv esprimernog ludovanja Sr omrzilaca, sr ijanstvo kao narodna 'i'a i dr'avotvorna matica svi$ alkanski$ i svi$ srednjoevropski$ Sr a, takozvani$ Slovena, sr ijanstvo kao jedini i najmo!niji čuvar jedinstvenosti srpskog mnogoimenog naroda i njegove savremene dr'avne tvorevine, koja je, od po ede do danas, na mrtvom koloseku samo zato što nije na srpskom koloseku, sr ijanstvo kao izvor i utoka zakonodavne i uvek odgovorne upravne vlasti, sr ijanstvo kao vr$ovni zakon zemaljski7 8ez sr ijanstva se nikada nije moglo, ez sr ijanstva se ni danas ne mo'e7 J to ime, i vo imja zenitizma" Svi Su Sr i Sr ijanci7P
O;9O092 D212 M<9I>2;D< ;RBIJ<9;D0<

Micićeva osnovna teza je7 OJ celoj prošlosti srpskoj, sr ijanstvo je ilo najzdravija osnova moralnog, društvenog, prosvetnog i opšteg ure*enja srpskog9 - ne samo to" sr ijanstvo, večni plamen srpski, grejalo je grudi sviju Sr a uvek jednom vatrom DRI sr ijanstvo je potstrekavalo sve Sr e na najljuckije samopregore, na najve!a čovečanska dela, na nadljucka junaštva, na najviteškije podvige9 - kadgod je pokleklo sr ijanstvo kao politička misao i kulturni smisao, poklekao je i ceo narod srpski9 DRI 1akle, du$ovni domet sr ijanstva oduvek je io ve!i od dometa srpske političke mo!i9 Zato, ugasimo li u grudima srpskim plamen sr ijanstva, ugasili smo jednom velikom narodu plamen svi$ poleta, ugasili smo Sr ima čak i plamen 'ivota9 0er, ne za oravimo" sr ijanstvo je
(#

svojom verskom trpeljivoš!u Dšto uostalom znači i sla ost, jer vekovima iti u stavu isključive samood rane prema or enoj, političkoj i neprijateljskoj katoličkoj crkvi" ecclesia militans, nije nikakva savremena a ni korisna vrlina7I, sr ijanstvo svojim vanstaleškim društvenim ustrojstvom, svojom političkom veštinom i slo odoumnom naprednoš!u, svojim pesničkim i vojničkim genijem Q a naročito svojom samorodnom narodnom vladavinom, društvenom i političkom, ilo onom u pre$riš!ansko do a ili onom u kralj.(etrovoj Sr iji Q ne za oravimo da je to i takvo sr ijanstvo, slo odno i muško, dalo srpski kulturni i nacionalni pečat celom 8alkanu9 To i takvo sr ijanstvo ilo je preteča i današnjem raznorodnom i raznoimenom UsocializmuU u svetuP. (o Mici!u, sr ijanstvo je svestrano i sve ogato, ne samo kultrurno nego i politički" OJzmimo, naprimer, veliko lago srpskog pesničkog genija, pa vaspitnu školu srpskog porodičnog ure*enja, pa stare srpske zadruge Q to su jedinstveni starostavni primeri svojstvene društvene zajednice, kao i zajedničke svesti o prekoj potre i me*usrpskog reda i uzajamnosti, o potre i zajedničke proizvodnje, o korisnosti najprirodnije razmene i podele zemaljski$ do ara9 A sve je to iskonski srpsko, za čim toliko te'e tek današnji ljudi, pošto su espomo!no lutali kroz istoriju provlače!i se stramputicama a ne idu!i pravim i svojim putem9 1akle, kad mi izgovaramo i pišemo reč" srpski, za nas je to pojam onog večitog ljuckog čiji smo nosioci još uvek mi retki Sr i Q Sr i kao namuškiji potomci Unajstarijeg od svi$ narodaU, i Unajve!eg naroda na svetuU, po rečima jednog od mnogi$ grčki$ pisaca koji su Sr e gotovo uvek nazivali Trivalima Q to je ono veliko i čovečansko koje pri'eljkuje tek poratna, zapadna i istočna 2vropa9 DRIP *loga srbijanstva je univerzalna. 1o znači, po Miciću, da se mora roditi Nova 6rbija, bez obzira na mržnju inferiorni2 od 5uropejaca do nji2ovi2 imitatora, Lrvata. OA nova Sr ija mora da vaskrsneW ve!a i mo!nija od 0ugoslavije, nova Sr ija mora da ude, stvorena z og sre!e 8alkana i radosti 2vrope, u ime čovečanstva i zenitizma radiP. 'snovni problem su 6rbi izdajnici i samopreziratelji7 O1a, preziru nas gori od nas, a ovi su mnogo rojni DRI Ali to ne i ilo tako tu'no, a još manje je neo ično9 -ma nešto što je 'alosnije od toga" evropski politički zelenaši i trgovci tu*im kulturama, uvek su me*u Sr ima nalazili izdajnika istoriskog kao i kulturnog srpstva9 &alazili su me*u nama mnogo rojne saveznike i o o'avaoce, vaspitavali i$ u samopreziru, a naročito one koji se e aš zato i smatraju višim i!ima, i još više zato što se poje vodom tu*i$ kaljuga, pa makar im i najčistija srpska voda ispred ku!e tekla9 Me*utim, uzmimo samo zadrugarski o lik sr ijanstva, stariji od car.1ušanove 4izantije, zar je on mogao da ostane nepoznat sr o'deru /arlu Marksu, a ustrojstvo srpskog sovjeta 4o'dovog, zar je mogao uma!i pa'nji sr oljupca LenjinaZ999P 'snovni patos 6rbstva je patos slobode7 OJkratko, gde je Sr in tu je i slo oda9 Zato ni velika srpska revolucija iz E[YK, iz koje je nikao jedan veliki crveni o'ur, tojest jezgro nove slo odne srpske dr'ave, nije ila značajna samo za 8alkan" srpska revolucija imala je i svoj evropski značaj9 Ali to priznanje veštački je uskra!eno i nasilno joj oduzeto, kao što je ugušen i zvuk svecke slave njezine9 Zašto je to ura*eno, i ko je to uradio, to nam je tek danas jasno i razumljivo9 -sti vitezovi, isti neprijatelji7 4elika dela mali$ naroda izazivaju zavist mali$ ali i trajnu mr'nju veliki$ naroda9 A srpska revolucija nije ila ni trenutna una, ni prolazni izliv ogorčenja9 &ije ila ni planuli gnev ro a na svog vlastelina z og nekog 'enskog pitanja, kao što je to io slučaj sa unom podalpski$ katolički$ kmetova u Austriji Q ti$ edni$ i, me*u prvima, odnaro*eni$ ogranaka
(?

srpskog naroda u kranjsko.gervackom zagorju 8misli se na bunu Matije 0upca, nap. -. I.99 Takvi$ una, uostalom, ivalo je ez roj u feudalnom svetu9 0er, una i revolucija, to su dve stvari9 0az je me*u njima velik i du ok9 Ali isto tako su i dve stvari" stvarna istorija jednog naroda, i Q recimo Q metafizička istorija jednog nazovi.naroda9 8una je često samo psovka ili samo nepromišljen ispad, dok je revolucija uvek promišljeno delo, uspelo ili neuspeloP.
0R<DIMO ;2 ;2BI

Mici! u do a 8anovine %rvatske uzvikuje" OAli, vratimo se sami se i7 J devetnajstom veku, Srpski Jstanak eše najsvetlija zvezda na ne u feudalne 2vrope9 Ta Srpska #evolucija eše prva istinska narodna revolucija u svetu9 - ta, aš ta i takva revolucija Q a ona je trajala ceo prošli vek, i to na celom prostranstvu naše današnje dr'ave7 Q ta ista revolucija još ni danas nije završena9 Srpska revolucija je trajno z ivanje aš zato što je i neprijateljski pritisak na srpski narod ostao trajan i nepromenjen9 On je i uve!ao svoju mo! ve! samom činjenicom što se nalazi danas u granicama njegove dr'ave, povlaš!en i ma'en, dok je sve do juče io e?tra muros, zajedno sa svojim tu*inskim i du$ovnim poglavarom9 Zato !e uznemireno srpsko z ivanje ostati revolucionarno sve dotle dok savremeno i novo sr ijanstvo ne ude ostvareno i zadovoljeno, sr ijanstvo kome su mračne sile potsekle krila i presekle da$, sr ijanstvo koje su lupe'i i nasilnici, od EGE[9 do danas, sprečavali da se izrazi i o likuje u svom punom i svetlonosnom istoriskom o javljenju i poslanstvu9 Jnutrašnji nemir srpski uja!e sve dotle, dok se čisto sr ijanstvo ne istrgne iz klešta svi$ oni$ koji vrše zločino nasilje nad njim, koji ga veštački i silom skre!u sa pravog puta po edničkog $oda njegovog, dok pomračeno sr ijanstvo ne vaskrsne kao preo ra'ensko sunce na ne u, dok ne stigne na svoju propuštenu metu, dok ne otskoči u svoj listavi zenitP9 Micić je podsećao i na značenje srbskog jezika7 O8ez sr ijanstva se nikad nije moglo, ez sr ijanstva se ni danas ne mo'e7 )de je 'iveo jezik srpski, 'ivelo je i sr ijanstvo9 ,ivelo je u mislima i delima najve!i$ srpski$ umova, 'ivelo je u pesmi i plaču srpski$ crkava i sveštenika, srpski$ pastira i četnika, 'ivelo je u delima 1ositeja O radovi!a i 4uka /arad'i!a, (avla Solari!a i )erasima Zeli!a, Svetozara Markovi!a i Stojana &ovakovl!a, -lije )arašanina i &ikole (aši!a, Svetozara Mileti!a i 0aše Tomi!a, 0ovana 5viji!a i 0ovana Skerli!a999 izra'eno je u guslarskoj pesmi <ilipa 4išnji!a sve ono što nije smeo slo odno da misli #o*o 8oškovi! u jezuickom odelu, 'ivelo je sr ijanstvo u pesništvu svi$ stari$ 1u rovčana, naročito )unduli!a, zatim &jegoša i, 0akši!a, #adičevi!a i Ma'urani!a.Simi!a, /ači!.Mioši!a i (reradovi!a, Sime Milutinovi!a i Zmaj.0ove 0ovanovi!a, #eljkovi!a i &ikole Tomaševi!a.Tomazea, Laze /osti!a i -vana 5ankara, Alekse Santi!a i -va 4ojnovi!a999 svi su se oni napajali sr ijanstvom, a pored nji$ i ez roj drugi$, od davnina do današnji$ dana, od Save &emanji!a do Lju omira Mici!a9 0edni iz velike lju avi prema sr ijanstvu kao istini, pravdi i lepoti, drugi sa zadnjim namerama Q da opljačkaju srpsko kulturno lago, da poro e srpsko istorisko ogacstvo, kako i imali iz čega da UsočineU pred neznalicama i Upred 2vropomU neku ednu nacionalnu ku!icu od karata, tojest umišljenu i štampanim slovima ostvarenu UindividualnostUP. 4eliki zenitista video je u čemu je opasnost od %rvata, pogotovo od pokušaja nekakvog OsporazumevanjaP sa njima" O1oista, teško je otmeno se takmičiti sa esno nastrojenim skorojevi!ima i svesnim falsifikatorima kulturni$ i istoriski$ z ivanja9 A onima što misle da su i krv izmenili kada cu verom krenuli, današnji muslimani, katolici, ili unijati, mi im
(%

uopšte i ne smemo da dopustimo da se takmiče sa nama9 Z og narodne izdaje nji$ovi$ predaka, z og usa*ene mr'nje nji$ovi$ potomaka, oni nisu ni dostojni ilo kakve ravnopravnosti sa Sr ima starincima, po ednicima i kolenovi!ima9 Zato je i nemogu!e sporazumeti se sa ljudima koji kroz UsporazumU tra'e uvek i samo tu*e jer svojega nemaju, koji u UsporazumuU tra'e srpski poraz, i koji se u iše dokazuju!i da vatra gori kad kiša pada9 A najte'e je ratimiti se sa mesečarima što šetaju po krovovima deru!i se da su poro ljeni aš od onog sveta koji im je sve dao, i koji se mirno odmara posle teškog i napornog opštenarodnog dela9 A ti mesečari, kao i svi nji$ovi pomagači, la'eno su nesvesni svoga zločina, kao i svega što je sa njim u vezi9 J mesečarskom stanju, sa krovova svoji$ ku!a, oni, svestrani gola!i, izdajnički pomagani od strane izvesni$ šumadiski$ poštenjaka i glupaka, pred ceo svet iznose neka svoja izmišljena prava i ezlične samosvojnosti, iznose svoje umišljene mo!i i kriumčarena dela, veličaju neki svoj metafizički narod, neku svoju fantastičnu istoriju, neku svoju apstraktnu dr'avu i dr'avnost9 J to ime, olesni mesečari pozivaju ceo svet u krstaški rat protiv prirodne, ali na sveopštu 'alost nigde izra'ene srpske prevlasti, prosto urliču protiv Sr ije koja je sama se e 'ivu zakopala, ore se putem škole i krčme, a naročito putem dr'avne uprave protiv sr ijanstva koje najmanje postoji, jer je srpskom samoizdajničkom voljom svuda i nasilno ugušeno9 DRI Zato, otvorite do ro oči, uspavani i o manuti" Sr i7 Od pospanosti jednog naroda do njegovog poraza nije dalek put9 (o$itajmo da opašemo granice svoje dr'ave i otad' ine o ručem sr ijanstva, zapnimo da je učinimo tvr*om od svake tvr*ave, po$rlimo da je zaštitimo 'ivim zidom neustrašive omladine srpske9 (regnimo da pretvorimo i sve zavičaje srpske u nepo edive kule sviju Sr a Q jer svi su Sr i Sr ijanci7 (o'urimo da unutrašnjost srpski$ nedeljivi$ zemalja preo razimo u ogate njive pravde ljucke i dostojanstva srpskog, da stvorimo najplodnije oranice 'ita, $le a i slo ode za sve one koji su i$ dostojni, da o radimo sve rasadnike kulturnog, privrednog kao i političkog sr ijanstva9 Očistimo sav korov sa zemlje srpske, omogu!imo najzad da na svim poljima prvenstveno oru srpski jednoglasno, odlučno i gromko, da otpevamo opelo revizionističkom, otimačkom, pljačkaškom, ucenjivačkom, nemoralnom i tu*inskom, tojest austro.vatikanskom po du$u, a samo po imenu Q U$rvackom pitanjuU9 A vi, što ukaljaste čast i ime srpsko, vi izdajice srpstva.sr ijanstva, vama iz sviju politički$ stranaka poručujemo" prestanite da im kadite i slu'ite ako vam je mila na ramenu glava7 Za tu sitnu uslugu mi vam o e!avamo da !emo vas po zasluzi ogato nagraditi, a verujte, i!emo i lagorodni prema svom unutrašnjem ali ukro!enom neprijatelju9 Vak i!emo mu i lagodarni, op$odi!emo se prema vašim miljenicima otprilike kao i Turci prema svojim ludacima9 Ta mno'ina neprijatelja i jakost neprijateljske mr'nje merilo je srpske mo!i i veličine9 &ajzad, teško vuku za kim psi ne laju, ili" edan je onaj koga niko ne mrzi Q a niko ne mrzi %rvate7P Micićeva poruka je bila7 O1ajmo caru carevo, a Sr inu Sr inovo" potpunu ez ednost i poštovanje ličnosti, kulturnu prednost i političku slo odu, neograničenu slo odu misli Q i sr ovanja9 Jkratko, slo odan srpski narod u slo odnoj i srpskoj dr'avi od O$rida do Triglava, a u svojoj dr'avi Q svesrpsko sr ijanstvo9 &ajzad, priznajte i sami" posle najkrvavije po ede u sveckoj istoriji, dosta smo se orili i za neuzvra!enu U rackuU lju av, a još više za tu*u ludost i tu*insku korist Q o gorka sud ino srpska7 Q o oje nam doneše kao nagradu najcrnje poni'enje i unutrašnje ropstvo" kulturno i političko, du$ovno i moralno9 A mi retki Sr i što smo odavno u mrak prognani, mi smo ili gurnuti u provaliju samo zato da ne ranimo srpsku istinu, da ne širimo svetlost i du$ srpski999 mi
(B

okoreli Sr i što nikada ne izdasmo imena srpskog, mi sve mo'emo trpeti sem goleme nepravde i izdaje, sem nametnutog ropstva i mraka narodu srpskom C pa ilo sve to čak i posledica nečije prevelike lju avi za nedostojnog, po imenu rata, po delu ne rata, ali oduvek goreg od svakog tu*ina7P Loćemo li najzad poslu)ati jurodivog srbskog zenitistu i barbarogenija, koji je bio u pravu vi)e od svi2 srbski2 akademski2 prenemagala, spremni2 da se poklone Okurvi 2vropiP i Opreuzvišenoj gospo*i (olitura, -mitacija de /ulturaP, čije je sedi)te onda, kao i danas, u $agrebuK

Ako ne vidimo srbsko sunce u zenitu, tumaraćemo, i dalje, po evropskoj ponoći. A Micić nas je na vreme upozorio.

(C