PRIVREDNI KRIMINALITET (pojam,opšte karakteristike, uzroci i oblasti ugrožavanja) 52.

To je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava ± uslovljena povredama pr opisa u privrednom i finansijskom poslovanju. O pojmu privrednog kriminaliteta p ostoje različite definicije u zavisnosti od kriterijuma klasifikacije prestupništva i naučno metodološkog pristupa. Krivičnopravne definicije su najčešće i one suštinu problema vode na normativističko stanovište, a začetnik takvog shvatanja je ALSPERG ± koji korist i termin ± privredno - krivično pravo. Kriminološke i sociološke discipline u pojam priv redni kriminalitet ± uključuju: 1. krivična dela, 2. privredne prestupe, 3. prekršaje 4. kao i dela uperena ka materijalnim dobrima tzvªspoljnim ugrožavanjemª U definisanju p rivrednog kriminaliteta postoje dva osnovna pristupa uži i širi. U širem smislu ± krimin alitetom se smatra ponašanje koje nadležni državni organ kvalifikuje kao kazneni delik t u za to utvrđenom postupku. To podrazumeva delikvenciju fizičkih i pravnih lica u oblasti finansijkopravnog poslovanja (krivična dela, prestupe u prekršaje) Uži pojam podrazumeva samo krivično-pravne, privredne i finansijske delikte, a isključuje privredne prestupe i prekršaje, čak i neke oblike imovinskih del ikata. LINDEMAN - smatra da je privredni delikt svaki kažnjivi postupak uperen pro tiv opšte privrede ili funkcionalno važnih grana opštenarodne privrede. BIERMAN ± smatra da je privredni kriminalitet svaki delikt uperen protiv materijalne egzistencij e čoveka, u širem smislu ± a u užem smislu ± prestup protiv državne intervencije u privredi. PIHLER - razlikuje ekonomski i privredni kriminalitet ± smatrajući privredni krimin alitet širim pojmom, a ekonomski posebnim oblikom. Pod privrednim kriminalitetom p odrazumeva pojave ekonomskog kriminaliteta ± delikti protiv službene dužnosti, imovins ka krivična dela. 1

Sankcije za privredne prestupe su: kazne i zaštitne mere. izvršava u nekim oblicima saočesništva. · k od investicionih ulaganja. organizovano i poprima oblike profesionalizma.. · zloupotrebe poverenja. motivacionim osnovama koristoljublja. specijaliz aciji izvršilaca . Razlike između krivičnih dela i privrednih prestupa su trojake: stepen društvene opasnosti kod privrednih prestupa je manji nego kod krivičnih delik ata. 3.Pored težih postoje i neki blaži vidovi privredne delikvencije. 2 d d del se . a kod privrednih prestup a ± odgovorna su i fizička i pravna lica.. kod krivičnih delikata ± odgovorna su samo fizička lica.. a zaštitne mere se najčešće svode na oduzimanje protivpravne kori sti. To se posebno odnosi na: · prestupe i prekršaje u carinskom i deviznom režimu. kao što su: Privredni prestupi. Najčešći oblici privrednih prestupa su dela nezakonitog ostvarivanja prihoda i privile gija. a kod privrednih prestupa za odgovornost je dovo ljna samo pravna određenost prestupa. Ova vrsta krivičnih dela vrši se kontinuirano. kod krivičnih dela ± osnovni princip odgovorno sti je subjektivna odgovornost. složenosti i inamičnosti pojavnih oblika 2. OPŠTE KARAKTERISTIKE Privredni kriminalitet se od klasičnog kriminaliteta razlikuje po: 1. odnosno pretežnosti profesionalne orijentacije. Kazne su novčane. U pitanju su povrede pravila o privrednom i finansijakom poslovanju ± od strane pravnog ili odgovornog lica ± sa štetnim posledicama po privrednu organizaci ju ili društvenu zajednicu. · izbegavanja društvenih obaveza ( plaćanje poreza i doprinosa). Kod ovog oblika elikvencije presudan je sticaj ličnih predispozicijasklonosti ka vršenju krivičnih a i objektivnih okolnosti.

Bitna su još 2 faktora: . 3. poseban razlog je društvena to lerancija u prijavljivanju ovih dela. 3. Promene vlasništva. postojanje grupnog interesa u lancu izvršen ja dela. po ložaja privrednog subjekta 2. stvari ili roba u vlasništvu. socijalnih i širih društvenih uslova.p rivlačnost velikih profita. poslovanje ro bnim rezervama u uslovima nestašica robe široke potrošnje. odsustva državne i društvene kontrole ± omoguće razne oblike nezako nitog bogaćenja. ne ostave vidljive tragove dela. a ona je zavisna ± od 1. oblika svojine.korišćenje prava ovlašćenja i moći na različitim nivoima nosilaca ovlašćenja i kontrolni unkcija. Posebno obeležje je dinamičnost oblika.novčani oblik ± u vidu falsifikovaja gotovinskog i bezgotovinskog plaćanja u promet u. monopolski položaj pojedinih privrednih subjekata. . 4. 3 . Tamna brojka kriminaliteta u ovoj oblasti je izuzetno visoka iz razloga što ovu vrstu kriminaliteta izvršavaju profesionalni delikventi ± sposobni da: 1. promenjivost oblika i funkcija ± robe ± od sirovine do gotovog proizvoda ± njegovog izraza u novcu ili drugim vrednostima. relativno veliki razmak između vremena izvrše nja i mogućnosti uočavanja nastale štete.smatraju se činioci aktuelnih ± ek onomskih. uslova plaćanja UZROCI PRIVREDNOG KRIMINALITETA Opštim faktorima uzročnosti privrednog kriminaliteta. Pored opštih uslov a ± tu su i oni specifični ± koji su doveli u povoljan status određene političke i privred ne stranačke strukture i delove državnog aparata da koristeći privilegije ± promena i ne regulisanih odnosa . protiv-pravnog bogaćenja deliktnim radnjamakoje spadaju u klasične vidove privrednog kriminaliteta. .globalnih kretanja.U objekte i sredstva koja koristi privredni kriminal ± spadaju različiti oblici imov ine: .naturalni oblik ± u vidu materijalnog predmeta. privilogovanje i dobijanje kredita i zloupotreba stanja na deviznom tržištu ±uslovili su neke oblike legalizacije nezakonitog poslovanja. 2. 5. načina poslovanja. 4.

. uzroci i nacionalna krivičnopravna regulacija) Ova vrsta delikata zasnovana je na koristoljubivom motivu i sklonostima izvršilaca krivičnih dela ± da koristeći svoj položaj u privrednoj ili drugoj organizaciji ± zloupot rebom funkcija ± nezakonito prisvajaju novčana sredstva.zl oupotreba službenog položaja. položaja i ovlašćenja.u kojima se pojavljuju privredni delikti su ± mnogobrojne ± od proizvodnje. .. delikte nedozvoljene trgovine. delikte korupcije i 4. Privredni kriminal možemo razvrstati u: 1. finansij a i sl. i načini izvršenja.već uhodani oblici kriminalne prirode iz predhodnog perioda. . VRSTE PRIVREDNOG KR IMINALITETA Oblasti .nesavestan rad u privrednom poslovanju.oštećenje poverilaca.onemogućavanje vršenja kontrole. . . (pojam. 3. delikte zloupotrebe moći.odavanje poslovne tajne.prouzrokovanje lažnog stečaja. delikte finansijskih prevara.nedozvoljena proizvodnja. vrste. 2. DELIKTI ZLOUPOTREBE POLOŽAJA I OVLAŠĆENJA KAO OBRLIK PRIVREDNOG KRIMINALITET A 53. spoljn o-trgovinskog prometa. . . 4 . materijalna i druga dobra i li privilegije.p rouzrokovanje stečaja. odvijaju se u oblasti privrednog i finan sijskog poslovanja. U krivičnom zakonodavstvu ± ovi delikti su određeni kao krivična dela: zloupotreba monopolističkog položaja. .pronevera i Uobičajeni i masovni oblici prisvajanja u oblasti privrede zloupotrebom funkcija. skladišno-magacinskog poslovanja preko unutrašnje robne razmene. . blagajničkog poslovanja ± do ± sektora knjigovodstva .

prisvajanje neevidentiran ih viškova ± putem prevare potrošača 3. nabavka-prodaja-mag acin 2. prisvajanje neevidentiranih viškova ± zloupotrebom f unkcije u ličnu 4. robne i drugih v rednosti i dr Konkretni slučajevi prisvajanja dobara: 1. 6. vertikalna koncentracija (izvršni ± kontrolni vidovi posla)i 3. stvaranje lažnih dokumenata i nedozvoljeno držanje novčane.operativne funkcije Najpogodniji oblik je spajanje ovih funkcija: koncentracija funkcija tzvªsukob interesaª. 7. horizontalno -vertikalna koncentracija (odlučivanje-kontrola-izvršenje) 5 . 2. horizontalna koncentracija (spajanje istorodnih funkcija. korist.Neke od njih čine sistemske povrede normi privrednog i finansijskog poslovanja.kontrole i izvršavanja i . 5. To može biti: 1. prisvajanja iz izvora koru pcije (kod primanja provizije za određene poslove). fiktivna knjiženja u knjigovodstvu. prisvajanje neevidentiranih viškova u proizvodnji. . ka o što su: · · · · izazivanje poremećaja na tržištu-omogućavanje monopolskog položaja. prisvajanje ± prikrivanjem manjkova. falsifikovanjem dokumentacije prisvaj anje ± korišćenjem kontrolne funkcije analitičkog materijalnog knjigovodstva ± falsifikova njem dokumentacije. proizvodnja dobara koja nisu do zvoljena.upravljanj a i rukovođenja. Najpogodniji oblik zloupotrebe nalazi se u spajanju triju funkcija: . nesavesnim radom ernim prouzrokovanjem stečaja i oštećenjem poverilaca.

industrijske špiju naže i 4. od investicionih prevara. posr edničke prevare. Postoji 5 glavnih tipova prevara: · · · · · investicione prevare . Finansijske prevare čine značajan procenat u strukturi dela privrednog kriminaliteta i najdirektnije su u vezi s deliktima zloupotrebe službenog položaja. 3. provizi e. brokerske p revare. r ecesione krize (smanjenja proizvodnje. Najveći deo prevara događa se u falsifikovanju finansijskih izveštaja preduzeća. manipulisanje profitom banaka). 4. brz obrt finansijakog kapitala ). tehnološki napredak (teže otkrivanje prevara. 6 . prevare u osiguranju. univerzalnost. pomorske prevare ± smanjenje zaprem ina ili prevare u obračunu pomorskih tarifa. franšizing. akontacije. opšte karakteristike. enormni rast troškova proizvodnje. 2.prevare avansnim plaćanjima. (pojam. neefik asnost korporativne reorganizacije (što uslovljava slabiju kontrolu. hipotekarne prevare sa čekovima i kreditnim karticama direktorske prevare ± stečajne prevare. povreda autorskih prava . vrste prema međunarodnim standa rdima. 2. kompjuterske prevare .FINANSIJSKE PREVARE 54. oblici u domaćoj praksi. falsifikovanja ± posebno farmaceutskih i luksuznih proizvoda . bankarske i finansijske prevare ± faktoring. 3. veće broj preva ra). uzroci. kompenziran prihodima od nečasnih radnji. U zemljama centralne i istočne Evr ope pojavljuje se pod imenom: nezakonito prisvajanje imovine U SAD su poznate ka o poslovne malverzacije U ostalim Evropskim zemljama su štete Nastaju u najvećoj mer i: 1. prevare sa novcem i u zalihama. Uzroci finansisjih prevara su: 1. krivičnopravna obeležja u domaćem zakonodavstvu) Svaka prevara je akt dovođenja ili održavanja drugoga u zabludi.

pronevera . 3... 7. pre vare platnim karticama su uveliko prisutne u elektronskom poslovanju.. 5. u raznim vrstama falsifikata (finansijske pr evare se manifestuju stavljanjem u opticaj lažnog novca. 8. falsifikovanje novca. Dafiment banka) Novije forme prevare javljaju se na finansijskom tržištu u vidu berzanskih prevara. Obveznici ga izbegavaju neprikazivanjem prometa i prihoda. namamljiva njem građana ± uz visoke kamate ± na štednju. 2. pranje novca. Jedan od n ajširih oblika privrednog prevarnog predstupništva s elementima prevare ± predstavljaj u delikti ± utaje poreza. f alsifikovanje hartija od vrednosti . platnih kartica). hartija od vrednosti. 4. falsifikovanje i zloupotreba platnih kartic a. fiktivnim knjigovostvenim stanjem. fiktivnim prika zivanjem dokumentacije za oslobođenje. izdavanje čeka i platnih kartica bez pokrića. 2. prevar a u službi. U razvij enim zemljama je prisutna industrijska špijunaža.U krivičnom zakonodavstvu Srbije : 1. 6. U našoj praksi poznate su i o rganizovane prevare s bankarskim ulozima kod privatnih štedionica ¹Banakaª. Porezi su državni prihodi ustanovljeni prema ekonomskoj sn azi poreskog obveznika ± kojima se budžetski regulišu funkcije iz oblasti državnih nadležn osti.(Jugoskandik. DELIKTI PROTIV SLUŽBENE DUŽNOSTI su: 1. 7 .(krivično delo odavanja poslovne tajn e) Sličan ovom obliku je piraterija ± odnosno ± nezakonito kopiranje i distribucija lažn ih brendovanih proizvoda kroz kršenje autorskih prava. poreska utaja.

vračare. M ogu da glume osobe razlih profesija ± lica za sažaljenje. Ovde su u pitanju inteligentne. perfidne o sobe ± koje zahvaljujući šarmu i sposobnosti ubeđivanja. policaj ci. Nazivaju se razbojnici s belim rukavicama .uspevaju da manipulišu ljudima. 8 .već samo ukolik o je posledica ± nesavesnog rada ili namernog izazivanja. otkla njanja magije i skidanja. astrološki i parapsihiološki stručnjaci. Rade u gr upama od 3 ± 5 članova. To se čini: 1. falsifikovanjem ili uništavanjem knjiga. 2. imućne i vredne divljenja.Najčešći načini prevara su: zloupotrebe preko e-mail poruka i ¹ON LINEª oglasnih tabli . ali lukave. inspektori. Češće su t o muškarci svih godišta ± prosečne i iznad prosečne inteligencije i obrazovanja. Poseban oblik su stečajne prevare. Poseban oblik predstavljuju profesiona lne prevare lakovernih koje vrše razni vidovnjaci. besplatnim ustupanjem ili uništenjem. 3. ali nije svaki stečaj krivično delo . fiktivnom prodajom cele ili dela imovine . zaključivanjem fiktivnih ugovora ili 4. proroci. iscelitelji. gatare i ostali tumači ljudske neizvesnosti u poslovima nadrilekarstva. Stečajne prevare se čine u n ameri da se izbegne plaćanje obaveza ± koje preduzeće ima usled stečaja ± prividnim . stva rnim umanjenjem vrednosti. naivne žrtve drugih . vidovnjaci. sveštenici. Neki od njih se predstavljaju kao direktori ozbiljnih firmi. radi izigravanja povere nja potencijalnog korisnika informacije. ali i izuzetno moćne. proricanja sudbina.

kao i . 3. drži monopol vlasti ili su to neke druge pozici je moći.znatno veće štete ± nego . podmićivanja poslovnih pa rtnera .medicinsko osoblje. 9 . radno mesto ili položaj ± u društvenog i privrednoj hijerarhiji ± radi neza konitog sticanja materijalnog bogatstva ili statusa. Ova vrsta delikvencije ± tretira se posebno teškom . opšti uzroci i poseb ni uslovi.policijske i carinske organe. pronevere. 2. Ovaj oblik kriminaliteta se najčešće vezuje za državne institucije: . nenamen skog trošenja sredstava. a radi osiguranja povoljnih poslovnih angažmana. tzv. DELIKTI KORUPCIJE Imaju najtešnju vezu s kr iminalitetom ¹Belog okovratnikaª. Korupcija predstavlja zloupotrebu moći koju ima određe na funkcija.inspekcijes ke ili poreske službe.klasičnim oblicima kriminaliteta. 4. ¹kriminalne eliteª ili kriminalne aristrokratije .KRIMINALITET ¹BELOG OKOVRATNIKAª I DELIKTI KIORUPCIJE 55. . međunarodna i domaća krivičnopravna obeležja) Kriminalitet ¹Belog okovratnikaª ± je posebna vrsta profesionalnog kriminaliteta ± viših d ruštvenih slojeva . On pod tim podrazumeva kriminal u oblasti privrednog poslovanja ± čije se pojave najčešće ispoljavaju u mahinacijama u vezi sa: 1. k upoprodajom raznih akcija. koju je : SADERLEND ± definisao ( ¹Beli okovratnikª). 6. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata skoro sve oblasti i profesije iz javnog života. jer se nanose . (pojam. Pod tim nazivom tretiraju se pojav e i deliktne radnje osoba na višim pozicijama ± društvene hijerarhije ± gde se donose zn ačajne privredne ili političke odluke. lažnog reklamiranja robe. poreske utaje i sl. 5.

Belgija. biznismeni iz najrazvijenijih zemal ja izvoznicakao što su . Australija. naročito na području uklanjanja anti monopolskih pozicija (prostor diskrecionog odlučivanja) Najpodložniji korupciji su centri odlučiva nja u siromašnim azijskim i afričkim zemljama. Opšti uslovi korupcije su nužn osti i potreba savremene privrede da funkcioniše u interakciji ± između ± delovanja tržišta i makro-ekonomske regulacije države.dela primanja i davanja mita. Veoma plodno tle za korupciju je i podkupljiva nje političkih partija i njihovih lidera u predizbornim aktivnostima.Kod nas ± ovi delikti obuhvataju: .protiv zakonito posredovanje. Konvencija o korupciji Organizaci ja Američkih država.podmićivanje birača Korupcija je posebno izražena u društvima koja su zasnovana na totalitarnim principima vlasti i zemljama tranzicije gde su ključne odluke u nadležnosti grupe ljudi ili pojedinaca. a oni koji nude su: međunarodne korporacije. 10 .demoktatizacija društva i pravnih institucija. Nemačka i SAD. Austrija.izdavanje ili neovlašćeno pribavljanje poslovne tajne uz primanje mita.javna odgovornost državnih funkci onera. MEĐUNARODNA DOKUMENTA O KORUPCIJI Deklaracija o korupciji. Način borbe protiv korupcije je: . . . .n isu ratifikovale ova dokumenta. Britanija. . . Konvencija protiv mita OECD-a Veliki broj Evropskih zemalja . Holandija. odnosno ± sukob interesa. . Kanada. Poseban kard ovski problem predstavlja tzvªgomilanje funkcijaª. istočno-evropskim zemljama u tranziciji .Švedska.zloupotreba sl užbenog položaja ili ovlašćenja. Švajcarska. Generalne skupštine UN.protiv-pravno otuđivanje i pribav ljanje društvene imovine.

retkim i zaštićenim životinjama i biljkama. . Najkarakterističniji pojavni oblici: prodaja robe lošijeg kvaliteta od propisanog i deklarisanog. Kr ijumčarenje .plemenitih metala i dijamanata.narkotika.zastupanje domaćih organizacija u prometu roba i usluga.trgovinom ljudima i delovima ljudskog tela. izbegavanje uplate pazara na žiro-račun. koje nije strogo kontrolisano i koje delom participira u regul arnim oblicima delatnosti. uzroci i uslovi) 56.ilegalna trgovima ± omogućava da se u uslovima brze komunikacije i mogućno stima prikrivenih transakcija međunarodnih kriminalnih organizacija ± ostvaruju ogro mne sume ± stečene na prodaji i preprodaji: . Ona obuhvata protiv-zakonite aktivno sti: . umetničkih dela. U suštini znači špekulativne načine privrednog poslovanja.KRIJUMČARENJE I NEDOZVOLJENA TRGOVINA KAO OBLICI PRIVREDNOG KRIMINALITETA (pojam i opšte karakteristike. ¹siva ekonomija ¹± njome se označava neregular no ekonomsko tržište. neažur no i netačno vođenje evidencije o prometu robe i sl. Pod pojmom nedozvoljene t rgovine podrazumevamo svaku nezakonitu aktivnost ± usmerenu ka sticanju ekonomske koristi ± kojom se nanosi finansijska i druga šteta ± pre svega državi.oružja. . . lažno deklarisanje robe u cilju izbegavanja propisanih dažbina. Sivu ekono miju ± susrećemo u našim uslovima ± pre svega u proizvodnji i prometu akciznih proizvoda .nabavke robe ili drugih predmeta. .bavljanje trgovinom ili posredovanje u trgovini i . 11 .koji posluju u skladu sa propisima. .alkoholnih pića. kao i onim subje ktima . Pojam potiče od izraza kojim se označava tzv. .

rastući broj nezaposlenih su stvarali ambijent za delovanje sive ekono mije. intelektualna svojina. p ojava bede i odsustva sredstava za život. Il egalna trgovina ima svoje uzročnike: ± kako međunarodne . kulturna dobra. . 12 .energenata:struje. oružje. ± do monopolskog ponašanja i špekulativnog prometa roba. kako na unutrašnjem tak o i u spoljašnjoj trgovini. čime se ugr ožava ekonomski sistem i njegovo funkcionisanje. Ekonomski činioci siromaštva. ± do manipulacije na ¹crnoj berziª.kao i onih proizvoda čiji je promet zabranjen ili podleže posebnom režimu: droga. angažovanih u svrhu ko rupcije. Ona je u Srbiji ± posebno bila izraže na u prometu roba dozvoljenih za trgovinu: . tako i ± nacionalne prirode. veliki priliv izbeglica.. spori tranzicioni procesi. odnosno izbegava oporezivanje prihoda. Došlo je i d o: ± naglog porasta protiv-zakonitog trgovinskog poslovanja. novčanog i deviznog tržišta i ± do nezakonitog prisvajanja po slovnog i stambenog prostora i građevinskog zemljišta. . Ekonomske krize i ekonomske sankcije ± koje su uvele UN ± dovele su do pore mećaja na tržištu ± kako u oblasti privrednog ± tako i finansijskog poslovanja.cigareta i automobila.Nedozvoljenu trgovinu ± možemo smatrati prevarnim oblikom privrednog kriminaliteta ± j er se njime na najdirektniji način izbegavanjem akciza i plaćanja poreza na dodatu v rednost najdirektnije vrši utaja.. nafte i naftnih derivata. N joj posebno doprinose: ± faktori nedostatka međunarodne saradnje i spremnosti ± za efi kasno suprostavljanje u prošlosti ± nedostupnost tajnama u bankarskim sistemima. ± pri mamljivost ogromnih novčanih i drugih materijalnih sredstava.