You are on page 1of 3

Banović Strahinja Pomalo je takijeh junaka, Ka' što bješe Strahiniću bane.!

Jedna od najlepsih umotvorina narodnih pevaca ali nazalost daleko od istine. Zašto ? Banovic Strahinja je Djuradj Stacimirovic Balsic. Tast mu nije bio Jug Bogdan nego knez Lazar Hrebeljanovic. Strahinja nije bio na kosovu uz tasta Lazara jer je vec bio turski vazal. Inace pesma je biser Srpske epike. Poruka ,ili naravoucenije pesme jeste ono sto je vazno.A to je da TREBA PRASTATI ! Narod tokom vekova nije zaboravio cojstvo Banovica Strahinje koji je oprostio svojoj zeni preljubu.Sama cinjenice da je anonimni pesnik iz ranijih vekova stvorio takvu pesmu ,i da je ta pesma jedna od napopularnijih u Srba.Pesma govori o duhovnoj velicini oprastanja kroz lik Banovica kao simbola-nosioca ove vrline. „iskliznuće" epskog junaka iz njegovog epskog sveta, ili, bolje reći, sveta kulta junaštva, centralna je tema pesme Banović Strahinja. Banović Strahinja je, u stvari, tragičan junak, a cela pesma prikazuje evoluciju iz epskog, preko tragičnog, do zavetnog junaka. Tematski, pesma Banović Strahinja počinje u klasičnom epskom stilu. U prvom delu pesme opisuje se ţivot, običaji i društveni odnosi epskog sveta, sveta kulta junaštva: odlazak muţa u tazbinu (bez ţene), uzajamno spoljašnje poštovanje srpske gospode, odnos muškarca i ţene u takvom svetu (ţena sluţi muţa), gošćenje srpske vlastele... No, starac Milija, guslar koji je Vuku Karaxiću ispevao navedenu pesmu, upozorava: Pozadugo bane gostovao, Pozadugo bane začamao, Ponosi se bane u tazbini. Strahinja je u tazbini začamao! Strahinja se, na krilima slave, u tazbini poneo, tj. bio je gord. On je u epskom svetu (iz)gubio svoju ličnost. Zaboravio je na oprez, ostavio je svoj dom bez zaštite, jer mu je bilo vaţnije da ispoštuje neke oveštale norme epskog sveta, da poseti „kano što je red" svoju tazbinu i da s njima „pije rujno vino". A Turci lagano dolaze. U drugom delu pesme sledi otreţnjenje, sledi sticanje svesti o sebi i svetu u kome ţivi. To je svakako sticanje tragedijske svesti. Majka mu u pismu javlja da su mu dvori poharani, sluge pobijene, a da mu je ţena oteta i da Vlah -Alija: Ljubi tvoju ljubu pod čadorom, A ja, sine, kukam na garištu, A ti vino piješ u Kruševcu! Zlo ti vino napokonje bilo! Kroz navedeni kontrast prikazano je neshvatanje istorijskih i društvenih realnosti od strane srpske vlastele, jer iako su Turci zaposeli Kosovo od Laba do Sitnice, srpska gospoda se veseli i gosti ne vodeći računa o svojoj imovini i svojoj zemlji. Majčino pismo je početak otreţnjenja koje se nastavlja kada Jug-Bogdan odbija da mu pomogne i kada ne dozvoljava svojoj deci da pođu sa Strahinjom na Kosovo: Znaš li, zete, ne znali te ljudi! Al' ako je jednu noć noćila,

sada kao pravi tragični junak. No svu zemlju našu carevinu!" Al' da vidiš jada na nevolji! Banu jutros nema prijatelja. Krvav derviš bješe do očiju. no sam čašu pije. Svi se fale za dobre junake.Jednu noćcu s njime pod čadorom. isto kao Strahinja. Pa i zašto bi. pravoslavca i muhamedanca. Hrt Karaman je jedini prijatelj čoveka koji se rastao od epskog sveta i epskog kulta junaštva. već tragična junaka. Fale s' zetu i Bogu se kunu: „Volimo te. Šnjime nema nitko pod čadorom. usamljenik u polju Kosovu kome su Turci. Bijela mu prošla pojas brada. Strahinja je postupio prema dervišu hrišćanski: pustio ga je iz tamnice. Ove reči Jug-Bogdana najbolje prikazuju glavne nedostatke epskog sveta. dok još nije potpao u čamotinju oveštalog epskog sveta. A često se sunca ogrijao. Strahiniću bane. pa je to prokleto. Iako je u Banovoj tamnici proveo nekoliko godina. Derviš prepoznaje Strahinju. Dosta si me vinom napojio. Bijelijem ljebom naranio. Banović Strahinja. ali oni u tom istorijskom terenutku ne učestvuju. Ova epizoda se javlja samo u varijanti pesme koju je Starac Milija ispevao Vuku i karakter istična je po tome što se u jednoj epskoj pesmi susreću dva ne epska. Srbina i Turčina. S tobom hoću ladno piti vino. No sam lije. Nekadašnje prijatelje zamenjuje pas. Prijatelji biti dovijeka. kada je zaista bio pravi srpski vitez. Ne moţe ti više mila biti. Voli njemu nego tebe. vrag je odnesao! Boljom ću te oţeniti ljubom. sveta kulta junaštva. saznao je da su mu njegova braća po veri opljačkali dvore i pokrali sve što se moglo pokrasti. Bog j' ubio. dok je bio u Banovoj tamnici. kad su i jedan i drugi bili ostavljeni na cedilu od svojih „epskih" prijatelja. Ţivot im je pribliţio sudbine: dva usamljenika se susreću u jednom istorijskom trenutku. Puštio si mene veresijom. Strahinju pamti po dobru: I ako sam bio u tamnici. sine. na Kosovu pre velikog boja. opljačkali sve kod kuće. Sa ovim stihovima Strahinja izlazi iz sveta kulta junaštva. Bekrija je taj nesrećan derviš. vrativši se u Tursku. tj. Pije Turčin vino kondijerom. Jedna od najlepših epizoda u srpkoj epskoj narodnoj poeziji je susret Bana sa usamljenim dervišom. On. No bijaše jedan stari derviš. koji je obećao Banu da će doneti otkup za svoju slobodu. Neka ide. Starac Milija ţeli da to i sam potvrdi: Kad pijahu vino i rakiju. ostaje sam. Derviš je. preobučen u Turčina. Pre mnogo godina. tamničara i utamničenoga. spaja njihovo duhovno bivstvovanje u za . Derviš. polazi na Kosovo. svestan njegove jalovosti.

Udarac mača Vlah-Alija nije običan junak. Banović Strahinja.njih novom tragičnom svetu. . Ban oprašta ţeni neverstvo! On pobeđuje sve zato što je na prvom mestu Banović Strahinja pobedio sebe smrtnoga. čak ni turskog cara. Ponovićemo sada već jasnu činjenicu: u pesmi Banović Strahinja on evoluira od epskog. pobeđuje svu tazbinu svoju. radi kako mu se prohte. do čoveka liturgijske svesti.. pred dilemom da li da pomogne Banu ili Vlah-Aliji. preko tragičnog. Banović Strahinja je specifičan srpski junak upravo zato što je za njega vezano mnogo „iskliznuća" iz epskog sveta. Strahinja ga pronalazi i započinje dvoboj dva velika junaka. U tome se krije sva lepota navedene pesme.jer moţda je tinjala vera u vernost ljubinu . Banovo potpuno otreţnjenje . On je svojeglav i gord. čovek koji je izgubio sve. pića i ţena. pobeđuje ceo svet u kojem je do juče ţiveo. A hrišćansko opraštanje nevernoj ljubi najdublji je dokaz toga. kao i lepota ličnosti Strahinje Banovića. iako je mačem nasrnula na njega. ceo mu se ţivot sastoji od ubijanja. udara Strahinju mačem po glavi. On umnogome podseća na Ahila iz „Ilijade": najbolji je turski borac. Iako ga je izdala. Na kraju. pobeđuje sve: pobeđuje Vlah -Aliju. pobeđuje neverstvo ţenino.nastaje onog trenutka kada ona.. a u otetoj Strahinjinoj ţeni je pronašao trenutni mir koji ni po koju cenu ne ţeli da izgubi. ne sluša nikoga.