You are on page 1of 9

SEMINARSKI RAD

Predmet: ginekologija i akuserstvo

Tema: povrede polnih organa ene

Sadraj:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Uvod................................................................................................................................2 Povrede genitalnih organa vezane za polni akt...............................3 Povrede genitalnih organa izazvane traumom.................................5 Povrede genitalnih organa stranim telima..........................................5 Proboj materinog zida per!oration uteri" .......................................# $istule organa male karli%e............................................................................& 'iteratura.....................................................................................................................(

1. Uvod
)ako su polni organi zaklonjeni svojim polaajem i time donekle za*ti+eni od povreda i mehanikih o*te+enja, ipak u izvesnim okolnostima moe do+i do njihovih povreda. U tom pogledu naroito su izloeni spolja*nji polni organi ene vulva". -ste+enja i povrede ovih organa mogu biti: mehanike, hemijske i termike prirode. Povrede mehanike nastaju pri padu, udaru, na radu, pri saobra+ajnom udesu, kao posledi%a uboda ili ustrela, ili u nekoj drugoj prili%i. -sim toga, devoji%e u ranom uzrastu igraju+i se polnim organima, mogu same sebi naneti manje ili ak ozbiljne povrede spolja*njih polnih organa ili vagine uvlae+i sitne predmete kroz himenalni otvor u vaginu. U ovakvim situa%ijama +esta je in!ek%ija ili se javljaju druge komplika%ije, zbog kojih je potrebna lekarska pomo+. .nogo se es%e vi/aju povrede spolja*njih polnih organa, u prvom redu me/i%e,vagine, velikih i malih stidnih usana i klitorisa u toku poro/aja, naroito ako se poro/aj sprovodi bez strune pomo+i. U takvoj situa%iji mogu da nastanu rupture me/i%e i vagine, hematoma stidni%e i povrede drugih spolja*njih polnih organa. Pravilno hirur*ki zbrinute ove povrede uspe*no zarastaju bez ikakvih posledi%a. -vde je vano ista+i da ako se povrede odmah ne uoe i ne zbrinu ili se nedovoljno stuno zbrinu, od njih e*to nastaju ozbiljne posledi%e, koje kasnije mogu da dovedu do rektovaginalnih !istula, retroverzije, spada materi%e itd. 0ko je u pitanju nezbrinuta ruptura me/i%e ))) stepena, ena zbog oste+enja mus%ulusa s!inktera nije vi*e u stanju da zadrava gasove i stoli%u tjs. postaje inkontinentna. 1od svih ovih povreda potrebne su kasnije, po isteku babinja, korelativne, plastine opera%ije, kojima se sa uspehom me/i%a rekonstrui*e i dovodi u normalno anatomsko stanje. Povrede me/i%e nastale tokom poro/aja zbog spontanog ras%epa ili epiziotomije, ako dehis%iraju zbog in!ek%ije, treba zbrinjavati kasnije, obino po isteku babinja. 2e+ina zena ni tada se ne obra+a lekaru, naroito ako nastali ras%epi na dovode do posebnih smetnji. Takve ene dolaze lekaru tek kada se zbog nezbrinutih povreda me/i%e i donjeg dela vagine jave komplika%ije u vidu spu*tanja i ispadanja prednjeg i zadnjeg zida vagine, pa ak i materi%e. 3asno je da je tad operativna interven%ija sloenija. 0ko se zena javi lekaru odmah posle babinja radi otklanjanja ozbiljnog ras%epa na me/i%i, opera%ija je laka i prosta. )nterven%ija se tada sastoji u otklanjanju sluzokoe zadnjeg zida vagine u obliku trougla sa bazom na introitusu, a vrhom na srednjoj liniji zadnjeg zida vagine. Posle toga isprepari*u se snopovi mi*i+a podizaa mara i pojedina+nim ketgut *avovima priblie se jedan drugome, pri emu se vodi rauna da se ovim postupkom na suzi previ*e vaginalni kanal i introitus vagine. 0ko je promena na me/i%i posledi%a ras%epa ))) stepena, tjs. ako je njome pogo/en i mi*i+ steza mara i bolesni%a je
3

inkontinentna, opera%ija se vrsi bar *est mese%i po nainjenoj leziji, odnosno po poro/aju. -vu interven%iju, iako tehniki laku, treba da radi iskusan lekar da bi se obezbedili maksimalni izgledi za leenje. U toku opera%ije najpre se tankim kon%em u*iju ivi%e ras%epa rektuma, pa se potom pribilie i *avovima privrste prekinuti krajevi mi*i+a stezaa mara, ime se obezbedi pravilna !unk%ija anusa. Tek posle toga ostatak ras%epa u*ije se pojedinanim *avovima i to u slojevima. 1od mla/ih bolesni%a pri vr*enju opera%ije treba voditi rauna da +e eventualno poeleti jo* da ra/aju.

2. Povrede genitalnih organa vezane za olni a!t.


Pri prvom polnom odnosu, de!lora%iji, dolazi do pu%anja himena i neznatnog krvarenja. 4imenalna opna pu%a do baze na jednom ili dva mesta, naje*+e prema !osi navi%ularis. 5etko se de*ava da je krvarenje jae ili da do/e i do raskidanja koe !ose navi%ularis, ili pak da se krvarenje ponavlja sa ve+im ili manjim intenzitetom posle koitusa u danima posle de!lora%ije. U pojedinim sluajevima, osobito kod ena sa debelim mesnatim himenom, moe da do/e prilikom de!lora%ije do intenzivnog krvarenja, koje zahteva hirur*ku interven%iju i ligiranje krvnog suda. ) kod prvog polnog odnosa, a nekad i kod ponovljenih mogu na vagini da nastanu ozbiljne povrede koje treba obavezno hirurske zbrinjavati. -vakve povrede mogu da nastanu kod ena koje su i vi*e puta ra/ale. -ne nastaju esto posle due apstinen%ije, bilo da se radi ili ne radi o promeni seksualnog partnera. Povrede zida vagine tako/e se vi/aju kod stari%a u senijumu, sa atro!ijom polnih organa i sa krtim, neelastinim i neotpornim zidovima vagine i njene slizokoe. Predisponiraju+i !aktor pri tome moe da bude grubo obavljanje polnog odnosa i obavljanje polnog odnosa u nepodesnom poloaju, odnosno u poloaju u kome se vagina znatno skra+uje i naroito ako ena nije milovanjem prethodno dovoljno pripremljena. U takvim sluajevima obi%no nastaju polukruni ras%epi u poprenom smeru, odnosno luno ispod samog grli+a materi%e u zadnjem svodu vagine. -vi ras%epi zahvataju zid vagine i parakolpijum i obino dopiru do peritoneuma 6ouglasovog prostora. -d poprenih daleko su re/i uzduni ras%epi na vagini. 1ako je vagina veoma bogata krvnim sudovima, a usled krtosti njenih zidova ne dolazi do njihovog spontanog zatvaranja, te kod povrede njenog zida dolazi do obilnog, a nekad i po ivot ozbiljnog krvarenja. 0ko se na vreme ne interveni*e, ovo krvarenje u svakom sluaju dovodi do anemije bolesni%e. 1rvarenje se zaustavlja u*ivanjem ras%epa. U*ivanje se vr*i pod ekarterima pojedinanih ketgud *avovima. U sluaju da lekar nije u stanju da sam u*ije ras%ep na vagini, najbolje je da peanima ili drugim podesnim instrumentima zajedno sa
4

zidom vagine uhvati sudove iz kojih je krvarenje najjae, pa da onda tamponira vaginu sterilnom *traj!nom. Tamponada bez hvatanja sudova nije naroito e!ikasna, ali je ipak bolje tamponirati nego ostaviti bez tamponade. Tamponada vagine vr*i se na taj nain *to se vagina ra*iri prednjim i zadnjim ekarterom, pa se pin%etom slau vijuge *traj!ne poev od zadnjeg svoda vagine unapred ispunjavaju+i vrsto sav vaginalni prostor sve do introitusa. -dmah po izvr*enoj tamponadi ili i bez nje, bolesni%u treba *to pre uputiti u bolniku ustanovu u kojoj %e se u*iti ras%ep na vagini i time de!initivno, zaustaviti krvarenje. Povrede spoljnih polnih organa ve+eg stepena se naje*+e konstatuju kod silovanja, osobito kod li%a sa in!antilnim razvojem genitalija, kod odnosa sa detetom ili kod veoma brutalnog koitusa. U ovakvim sluajevima povreda moe da se ra*iri i prema vagini, klitorisu ili ak da budu povre/eni rektum i mokra+na be*ika. Povrede ovakve vrste zahtevaju neodlonu hirur*ku interven%iju. -ve povrede se naje*+e konstatuju na gornjoj i srednjoj tre+ini zadnjeg zida vagine i imaju popreni ili kos prava% sa nepravilnim ivi%ama. Pri tome moe do+i i do o*te+enja paravaginalnog tkiva i stvaranja hematoma. )zuzetno, kod sluajeva sa izrazitom dispropor%ijom genitalnih organa i brutalno*+u za vreme polnog akta moe da do/e i do povreda okolnih organa, raskidanja zadnjeg !orniksa vagine i odlubljivanja grli+a materi%e i povrede peritoneuma. 7imptomi, nalaz i leenje su razliiti u zavisnosti od stepena povrede. Ponekad je raskidanje pra+eno jakim bolom, dok naje*+e dominira slabije ili jae izraeno krvarenje. 6ijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, pregleda pod spekulumom i palpatornom pregledom. 1od malih povreda o oskudnog krvarenja esto je dovoljna tamponada vagine za vreme od 82 do 29h. .e/utim, naje*+e je potrebno da se raskidanje vagine suturira i na takav nain krvarenje zaustavi. 1od ve+ih i dubokih povreda je ponekad tehniki dosta te*ko da se povreda zbrine u*ivanjem ili krvarenje zaustavi. U ovakvim sluajevima je preporuljivo da se primene : *avovi. 1od dubokih razderotina parametrija i parakolpija nuno je i dreniranje im se krvarenje zaustavi. 1ao *to je ve+ reeno, u*ivanje ras%epa na vagini vr*i se tako *to se lumen vagine otvori ekarterima. 1ad se vagina otvori i prona/e ras%ep njenog zida, najbolje je zupastim kle*tima uhvatiti i privu+i poetak i kraj rane ili pak njene ivi%e. ;a taj nain ivi%e rane se uine pristupanim za *ivenje. Treba poeti sa jednog kraja ras%epa, i taj prvi *av treba staviti u zdravo tkivo, pa naredne *avove slagati na otprilike 8%m razdaljine. 1ada se ras%ep u*ije krvarenje prestaje. U*iven ras%ep treba obrisati tup!erom natopljenim jodnom tinkturom. ) ostale retke povrede i spoljnih i unutra*njih polnih organa treba zbrinjavati po*tuju+i osnovne hirur*ke prin%ipe. Treba podvu+i da zbog bogatstva drai%e u nervnim zavr*e%ima i krvnim sudovima, prilikom njene povrede, moe nastati vrlo ozbiljno krvarenje koje treba zbrinuti. Pri tome treba biti veoma oprezan da se zbog bliskih anatomskih odnosa
5

izmedju drai%e i mokra+ne %evi, pri *ivenju ras%epa na drai%i ne povredi ili nepanjom delimino ili potpuno ne uhvati *avom i ne zatvori i mokra+na %ev.

". Povrede genitalnih organa izazvane tra#$o$.


7luajne, ak%identalne traumatske povrede genitalnih oragana su relativno retke. ;aje*+e se konstatuju na vulvi i nastaju prilikom pada na tup ili o*tar predmet, prilikom udara pri padu raskreenim nogama, vonja bi%iklom itd. -ne su kontuznog karaktera i razliitog su izgleda. <esto su pra+ene sa vi*e ili manje izraenim hematomom na vulvi. U najve+em broju sluajeva ove povrede se sre+u kod de%e. 1od povreda koje su posledi%a pada na o*tar predmet, rane su duboke, eventualno ubodnog karaktera i potrebno je da se obrati paznja da li postoji i povreda okolnih organa be*ike, uretre ili rektuma. ;aje*+e povrede spolja*nih genitalnih organa su posledi%a tupe traume prilikom pada ili posle udara. 1ao posledi%a se javlja vi*e ili manje izraena kontuzna povreda na vulvi. U zavisnosti od jaine udara i njenog prav%a, meko tkivo spolja*njih polnih organa biva izloeno pritisku prema stidnoj kosti karli%e i pri tome nastaju izraene otvorene ili zatvorene povrede na vulvi. 6uboke rane mogu da dostignu do kosti i da pri tome bude povre/ena i uretra. Povrede kojima je zahva+ena i oblast klitorisa obino veoma jako krvare. U zavisnosti od veliine, izgleda, kao i jaine krvarenja, rana se moe samo tamponirati ili *to je i naje*+e potrebno suturirati. Traume i krvarenja na spolja*njim polnim organima kod trudne ene obino ne dovode do poreme+aja razvitka trudno+e, ak i kad su krvarenja obilnija. Povrede genitalnih organa preko abdomena direktnom traumom saobra+ajni udesi", vatrenim orujem ili probodnim predmetima retke su. ;aje*+e nastaju u toku trudno+e i pri tome mogu da budu povre/eni i okolni organi. U ovakvim sluajevima je neophodno hitno operativno leenje.

%. Povrede genitalnih organa &trani$ teli$a


7trana tela, nezavisno od toga kojim putem i nainom su do*la u polne organe ene, mogu da dovedu do ozbiljnih povreda kao i kasnih posledi%a. Povrede mogu da nastanu bilo prilikom aplika%ije predmeta, ili pak ostavljeni mogu da dovedu do in!ek%ije, lokalne inkar%era%ije ili do penetra%ije u okolno tkivo ili organ, ak i u abdominalnu *upljinu. U zavisnosti od %ilja, zbog ega su bili primenjeni strani predmeti mogu biti najrazliitijeg oblika i veliine. .ogu da budu primenjeni zbog masturba%ije, izazivanja kriminalnog abortusa ili za medi%insku
6

aplika%iju. :bog sve e*+e primene intrauterinih spirala, kao sredstva za kontra%ep%iju, osobito onih metalne izrade, opisuju se sluajevi spontane per!ora%ije uterusa, osobito ako je spirala bila dugo ostavljena u uterusnoj *upljini. U momentu nastajanja per!ora%ije zbog %epanja trbusne marami%e koja spolja oblae materi%u, ena oseti jak bol u vidu uboda noem, esto do/e i do kolapsa. Pa%ijentkinja pobledi, arterijski krvni pritisak se naglo spusti, puls postaje ubrzan. 0ko se nainjena povreda ne zapazi i interven%ija nastavi, dolazi do ozlede ostalih organa trbu*ne duplje, sto je tako/e pra+eno bolovima. Uskoro zatim, zavisno od mesta i prostranstva povreda, moe do+i do manje ili vi*e obilnog unutra*njeg krvarenja, pa ak i iskrvarenja. =ilo gde da krvari, bolesni%a uskoro, bre ili sporije, ispolji znake sekundarne anemije. 6ijagnoza se naje*+e postavlja na osnovu anamnestikih podataka i ginekolo*kim pregledom. 1od predmeta koji su u uterus ili u abdominalnoj *upljini neophodan je rendgenski pregled. U zavisnosti od predmeta i lokaliza%ije, kao i postoje+ih simptoma, nuno je odgovaraju+e leenje > odstranjivanje stranog tela, operativnim putem i leenje in!ek%ije.

'. Pro(oj $ateri)nog zida * er+oration #teri,


Per!ora%ija materi%e je povreda koja nastaje instrumentalnim manipula%ijama u materi%i ili pri poku*aju provoka%ije pobaaja. 6o nje naje*+e dolazi grubom manipula%ijom doktora i onih koji ne poznaju dovoljno anatomiju enskih polnih organa. )zuzetno retko pre!ora%iju materi%e moe da naini i sama ena koja poku*ava da prekine neeljenu trudno+u. -sim toga pre!ora%ija moe da se naini i pri sondiranju materi%e, dilata%iji %ervikalnog kanala, histerektomiji, histerosalpingogra!iji i pri jo* nekim ginekolo*kim intrauterinim interven%ijama. U teim sluajevima, instrumentom ili predmetom kojim je nainjen proboj materinog zida, mogu da se o*tete i drugi organi male karli%e i trbu*ne duplje, u prvom redu tanko i debelo %revo, mokra+na be*ika i krvni sudovi. Takva per!ora%ija materinog zida se naziva komplikovanom. Postoji opasnost od krvarenja i naknadne in!ek%ije. Posebno dramatian tok moe da ima per!ora%ija materi%e pri kojoj zbog povrede neke od grana materine arterije dolazi do pro!uznog spolja*njeg ili unutra*njeg krvarenja. U takvoj situa%iji neophodna je hitna dijagnoza i neodlona operativna interven%ija. ;aroito veliku opasnost po zdravlje i ivot bolesni%e predstavljaju per!ora%ije koje ine nestruna li%a u neadekvatnim uslovima kriminalni abortus".

-. .i&t#le organa $ale !arli)e


$istule organa male karli%e su stalne, neprirodne, me/usobne komunika%ije izme/u pojedinih *upljih organa male karli%e. ;aje*+e su traumatskog porekla, a znatno re/e mogu nastati i kao posledi%a pojedinih bolesti koje razaraju zid, u toku poro/aja, pri spontanom prekidu odmakle trudno+e. ;aje*+e su traumatskog porekla, ili posljedi%a bolesti koje razaraju zid, odnosno pregradu izme/u *upljina pojedinih organa. $istule mogu biti: / vezi!o vaginalna +i&t#la > te*ki i produeni poro/aji > kada se izme/u glavi%e ploda i ko*tanog prstena male karli%e due vreme interponira zid mokra+ne be*ike. :bog pritiska i ishemije ukle*ten deo zida be*ike, odnosno be*ino vaginalna pregrada pretrpi nekrozu i na taj nain nastaje veziko vaginalna !istula. $istula se obino ne stvara odmah, ve+ nekoliko dana posle nainjene povrede, kada nastupi izumiranje ishemijom pogo/enog dela organa. / #retero/vaginalna +i&t#la > re/e, ali po istovetnom mehanizmu. 7amo sada izme/u uretera i vagine. / re!tovaginalne +i&t#le > tako/e se mogu javiti posle poro/aja ili opera%ija, a isto tako i posle lokalnog zraenja malignih pro%esa na grli+u materi%e i na vagini. Pa%ijentkinje sa ovakvim komplika%ijama stalno su zaprljane sadrajem debelog %reva. / )ervi!o/vaginalne +i&t#le > koje nastaju obino pri spontanom abortusu odmakle trudno+e ili pri poro/aju nedovoljno dilatiranog spolja*njeg u*+a, te se grli+ materi%e preterano rastee i istanjuje.

0. 1iterat#ra
>

Pro!. dr 6ragomir .ladenovi+, ?inekologija i aku*erstvo,


8

> http:@@AAA.s%ribd.%om@do%@3(B8(&5C@ginekologija