Upravno pravo I

(skrpta)
UVOD
etr su grupe oph pravnh norm ko|ma se reguu bro|n odnos zmeu drave
n|enh subjekata u vez sa pravima obavezama. N|h ne:
1. organzac|a |avne uprave;
2. d|eatnost, odnosno, funkconsan|e |avne uprave;
3. kontroa nad zakontou rada organa |avne uprave;
4. upravno-pravn pooza| sredstava ko|ma |avna uprava raspoaze.
Pravne norme ko|e reguu djelatnost javne uprave pobze se odnose... na
organzac|u, krug d|eovan|a, postupak rada nan nadzora odgovornost sub|ekata ko|
obav|a|u up. posove.
Po emu se drava kao organizacija razku|e od ostah drutvenih organizacija? Po
tome to |e vre vezana, sozen|e organzovana to raspoaze sredstvma ko|ma
druge organzac|e ne raspoazu raspoazu samo d|emno. Drzava kao organzac|a
razku|e se od drutva u kome posto| po tome to |e to od drutva odvo|ena, posebna
organzac|a ko|a se pokapa s drutvom ko|a obuhvata samo do drutva, zbog toga to
|e pos|ednk monopoa za fzko nas|e.
Etimoloko odreenje po|ma upravno pravo vezano |e za pravnu normu ko|om se
ureu|e organzac|a, krug d|eovan|a, postupak rada, nan nadzora odgovornost onh
sub|ekata ko| vre upravne posove.
Poto|e dva gedta po|ma uprave:
1. Funkconano mater|ano shvatan|e,
2. Organzac|sko formano shvatan|e.
1. Prema funkcionalnom ili materijalnom shvatan|u upravu trebamo razum|et
kao odreenu d|eatnost aktvnost drzavnh organa ko|a se spo|ava kroz vren|e
odreenh upravnh zadataka. Ovd|e se u obzr ne uzma|u drzavn organ ko|
obav|a|u upravnu funkc|u n n|hova forma, nego se ova| po|am uprave spo|ava
na dva nana: 1 - negatvno, 2 - poztvno odreen|e uprave. Negativno poaz
od uprave kao vrste drzavne d|eatnost u sstemu pod|ee vast. Po ovom
shvatan|u, uprava |e sve ono to ne spada u zakonodavnu sudsku vast.
Pozitivno odreen|e poaz od defnsan|a zadataka ko|e uprava treba obavt u
regusan|u razth obast drutvenog zvota rada.
2. Organizacijsko ili formalno shvatan|e podrazum|eva organzac|sk karakter ko|
ostvaru|u drzavn organ u sstemu pod|ee vast. Uprava se odreu|e u zavsnost
od upravnh funkc|a ko|e vre drzavn organ, kao od forme kroz ko|u d|eu|u.
Odrevan|e uprave po ovom shvatan|u svod se na dv|e var|ante: 1 - sub|ektvno
organska, 2 - var|anta pravne tehnke uprave. Subjektivno organska var|anta
organa organzac|a uprave |e n|hova vrsta osnovna karakterstka. ruga
var|anta veze se za obke d|eovan|a nan postupan|a organa uprave u vren|u
upravne d|eatnost. Prvo sta|ate ma statk, drugo dnamk karakter.
Dva su nana na ko|e drava donosi i provodi propise ko|ma ureu|e odnose zmeu
n|enh subjekata, to su:
1. erogacija pravnih normi - ko|a podrazum|eva opozv, pontavan|e ukdan|e
nekog zakonskog propsa donoen|em novog propsa |a |e odredba protvna
ran|em propsu,
2
2. !brogacija pravnih normi - ko|a podrazum|eva zam|enu ran|eg propsa
donoen|em novog zakonskog propsa.
"pravni zadaci se obav|a|u:
1. donoen|em nzh oph akata;
2. konkretnh akata r|een|a,
3. zvravan|em mater|anh akata.
Za po|am uprave vezan |e pojam javne uprave ko|a podrazum|eva iri po|am vren|a
upravne djelatnosti od strane drzavnh upravnh drugh organa nsttuc|a ko|e
raspoazu |avnm ovaten|ma, nego to su ona ko|a vr uprava, odnosno, upravljanje
ko|e se vezu|e sk|uvo za d|eatnost drzavnh upravnh organa organzac|a. Na po|mu
|avne uprave teme| se tavo upravno pravo.
"prava u uem smislu |e skup drzavnh organa ko| su poztvnm normama odreen
kao upravn, |a se d|eatnost posebno spo|ava u:
a) neposredno| provedb zakona,
b) r|eavan|u u upravnm stvarma,
c) provedb upravnog nadzora,
d) obav|an|u mater|anh radn|, obav|an|u drugh upravnh strunh posova ko|
su |o|, u skadu sa zaht|evma drutvene sredne naema pravnog sstema,
stav|en u nadeznost.
"pravno pravo #upravu$ mozemo odredt na dva nana u:
1. Teor|skom,
2. Poztvno-pravnom smsu.
1. %eorijski posmatrano uprava |e kompeksan po|am ko| obuhvata na|man|e dva
osnovna znaen|a: a) upravljanje stvarima t|. obav|an|e aktvnost tehnooke
reguac|e radnog procesa na osnovu spec|azovanog znan|a skustva, b)
vladanje ljudima t|. vren|e autortatvnh aktvnost na osnovu potke vast
se.
1

2. Pozitivno&pravno #funkcionalno&materijalno$ gedte. Ovd|e se kao osnova
uzma funkc|a odnosno sadrza| upravne d|eatnost., a zanemaru|e forma odnosno
odganzac|sk obk kroz ko| se takve funkc|e ostvaru|u. Zapaza|u se dva
sta|ata. Prema negativnom drzavna uprava b ba d|eatnost ko|a n|e n
zakonodavstvo n sudstvo. Odrevan|e uprave na pozitivan nan podrazum|eva
odrevan|e sa sta|ata pravnh akata, odnosno sredstava upravne akc|e, tako da
se prema n|ma uprava zrazava putem upravnh akata to donos, odnosno akc|a
to poduzma.
1
,Uprava |e skup organa s autortetom vast ko| su pozvan da osgura|u mnogostruke
zadae od opeg nteresa ko|e pada|u na drzavu." - Navedena defnc|a odnos se na
organizacijsko shvaan|e uprave.
3
UPRAVNO PRAVO KAO NORMATIVNA DJELATNOST
U opentom smsu norma zna pravo, a u pravnom smsu norma zna pravno pravo.
Prema karakteristikama pravn ih normi u pogedu n|hovog djelovanja one mogu
bt:
1. Prinudne #imperativne$ - su obavezne za sva ca na ko|a se odnose z razoga
to se snagom mper|uma zaht|eva odreeno ponaan|e,
2. ispozitivne - One preputa|u cma na ko|a se odnose da postupe na nan ko|
one smatra|u c|eshodnm potrebnm.
S|edea pod|ea zvrena |e s obzrom na bliu ili dalju vezu normi koje stvara
drava sa konkretnom situacijom na ko|u se odnose:
1. "slovne ili apstraktne pravne norme - su one ko|e se odnose na neko stan|e
ko|e |o n|e nastupo, nego se unapr|ed predva,
2. 'ezuslovne ili konkretne pravne norme - donose se za takve stuac|e ko|e su
ve nastae posto|e.
Trea pod|ea vezana |e za shvatanje sastava pravnog poretka, a to |e pod|ea na:
1. Op(e ili generalne pravne norme - To su takve norme ko|e sadrze neko trazen|e
prema svma odnose se na neodreen bro| sua|eva neodreen bro| ca ko|a se
naaze u sto| stuac| mogu do u st stuac|u predvenu pravnom normom
(npr. sv graan su duzn paat porez),
2. Pojedina)ne pravne norme - se odnose samo na odreen sua| odreeno
odredvo ce (npr. obavezu|e se NN da poru bespravno sagraen ob|ekat...)
PREDMET UPRAVNOG PRAVA
Predmet upravnog prava su pravne norme, kao odnosi ko| z n|h povodom n|hove
prm|ene prozaze. Da b |avna uprava moga zvrt svo| drutveni zadatak spunt
ulogu ko|a |o| u sstemu vast prpada, ona mora bt ureena nizom propisa ko|
obuhvata|u:
1. organzac|u nadeznost uprave;
2. d|eatnost drzavnh drugh |avnh organa ko|om se stvara|u, m|en|a|u ukda|u
pravno-pravn odnos,
3. organzac|u postupak u pogedu odgovornost, zakontost pravnost rada
suzbenh ca u uprav.
*adatak upranog prava+ Upravno pravo ma osnovn zadatak da protuma po|edne
upravno-pravne propse, zatm po|edne norme upravnog prava, te da vr potrebne
anaze snteze kako b bo u mogunost da upravno-pravne norme uvrst u |edan
odreen sstem na osnovu ko|eg e vrt potrebna uopavan|a zvoen|a oph pravnh
prava naea.
4
Negativno odreenje upravnog prava znao b skup pravnh propsa ko| ne
prpada|u n u ko|u drugu granu prava.
Pozitivno definisanje upravnog prava moze se kasfkovat u dv|e grupe - re uze.
Prema irem shvatan|u u upravno pravo spada|u sve one norme ko|e se odnose na
upravu, bez obzra na prrodu odnosa, odnosno d|eatnost ko|u vr uprava. "e
defnsan|e moze se odredt kao skup norm ko|e reguu pooza| upravnh organzac|a
n|hovu d|eatnost, kao d|eatnost drugh organa u vez sa upravno-pravnm odnosma.
UPRAVNO PRAVO KAO SISTEM A DRU!TVENU REGULA"IJU
rutveni odnosi posta|u pravni onda kada su normran pravom, odnosno kada sadrze
pravne norme ko|e propsu|e drzava.
Sistem drutvene regulacije |e d|eatnost sstematskog egtmnog ut|eca|a drzavnh
organa organzac|a ko|e raspoazu |avnm ovaten|ma, na ponaan|e |ud prema
prethodno postav|enm krter|ma. T krter| zavse od mnogo faktora kao to su potk,
ekonomsk, soc|an, reg|sk td.
Principi drutvene regulacije, a u|edno principi na kojima po)iva dravna
organizacija su:
1. struktura;
2. unverzanost;
3. panran|e;
4. ekonomnost;
5. povezano d|eovan|e;
6. efkasnost,
7. egtmnost.
,egulacijski sistemi su veoma sozen sasto|e se od materijalnih elemenata kao
sstematzranh c|ena ko| ne organzac|u, kao tzv. idejnih elemenata u obku
normatvnh poredaka.
!utoritativna uprava - podrazum|eva da se drzava spo|ava kao nosac suverenteta
svo|om reguatvnom snagom uaz u odnose ko| svakodnevno nasta|u zmeu graana,
fzkh pravnh ca, organzac|a za|ednca.
Neautoritativna uprava - Korsno |e da sam graan kao po|ednc fzka ca ureu|u
reguu neke svo|e odnose. Drzava m moze davat nc|atvu vrt odreena
ogranen|a, a h ne treba onemoguavat da se dogovara|u sporazum|eva|u.
Organi dravne uprave osnivaju se za obav|an|e upravnh, strunh drugh posova
ko| se zakonom dr. propsma na osnovu zakona stav|a|u u n|hovu nadeznost.
etr su oblika drutvene regulacije:
1. mater|ano-tehnke operac|e;
2. graansko-pravn posov;
3. normatvna d|etnost uprave,
4. zvrna d|eatnost uprave.
5
1. -aterijalno&tehni)ke operacije ma|u upravn karakter, a nema|u neposrednog
pravnog efekta. Suze za obav|an|e upravne d|eatnost, a se n|ma ne stvara|u
pravne norme ko| b obavezvae adresata na odreeno ponaan|e mu davae
neko pravo. Ovd|e spada|u radn|e z upravnog postupka kao to su sasuan|e
sv|edoka stranka, vren|e uva|a, v|etaen|e, radn|e zvren|a upravnh akata
dr.
2. .raansko&pravni poslovi. U vez sa ovm posovma treba sta da |e d|eatnost
uprave esto vezana za tzv. graanska stan|a u ko|ma do zraza|a doaze matn
posov ko| su vezan za ne statuse graana u pogedu roen|a, v|enan|a, smrt,
drzav|anstva, prom|ene mena td.
3. Normativna djelatnost uprave podrazum|eva da uprava donos odreene
pravne propse. To su podzakonsk props ope nam|ene ko|ma, ustanov|ava
pravno pravo tako to donos pravn props se ta| props zvrava. Ako donos
props, uprava tada regue neku apstraktnu drutvenu stuac|u, a ukoko
prm|en|u|e props, to zna da on ve posto|, tada |avna uprava uspostav|a
upravno-pravn odnos za nek odreen po|ednan, konkretn sua|. Tme se
d|eatnost uprave ne zavrava |er drutvena reguac|a ne sm|e sama seb bt c|.
Ona uv|ek ma u vdu svo|u zvrnu funkc|u kao n|en konan c|. Prmarn c|
uprave n|e repres|a nego reguac|a odnosa u drzav/drutvu. Pravna norma
posta|e vazea od momenta kada postane sastavn do poztvnog prava, bez
obzra da se prm|en|u|e ne.
4. /zvrna djelatnost uprave0 Izvren|e |e odraz efkasnost pravnog poretka, |er
ukoko ono zostane sasvm sgurno rad drzavnh organa moze se oc|ent kao
ned|eotvoran. To |e na|teza faza postupan|a uprave z razoga to se neposredno
sprovod od strane organa ko| |e oduvao u postupku, pa do zraza|a doaze sve
sabost sstema ko|e ma|u tekako vekog odraza na sve sub|ekte drutva. Kada
nastup faza zvren|a tada drzava d|eu|e neposrednom prnudom kako b postga
poze|no stan|e ko|e |e zaht|vaa pravna norma.
-etode #distance$ vaenja pravnog propisa1
1. Stati)ka #prostorna$ dstanca vezana |e za d|eovan|e pravnog propsa u
prostoru. Odrevan|e dstance d|eovan|a pravnog propsa u prostoru zna
osguran|e mogunost prm|ene n|egovh odredb na odreenom podru|u,
odnosno na odreeno| tertor|.
2. 2remenska disanca #historijsko&pravni metod$0 Za vremensko vazen|e
pravnog propsa btna su dva momenta, poetak prestanak vazen|a pravnog
propsa. Za poetak vazen|a pravnog propsa na|ee se upotreb|ava termn
,stupan|a na pravnu snagu". Pravn props stupa na snagu kada bude donesen.
Pravo |e da props pon|e vazt nakon ob|av|van|a, t|. nakon to postane
dostupan adresatma ko|ma |e nam|en|en. Izuzetno, poetak vazen|a pravnog
propsa moze bt odreen normom ko|a |e sadrzana u vem pravnom propsu. U
naem pravu, pravo |e da zakon stupa na snagu na|ran|e 8 dana od dana
donoen|a. To zna da ne moze stupt na snagu pr|e proteka 8 dana od dana
n|egovog ob|av|van|a. Vremensko vazen|e pravnog propsa n|e unapr|ed
odreeno pravn props se u naeu donose bez ogranen|a n|hovog tra|an|a.
6
SADR#AJ UPRAVNOG DJELOVANJA
Norme upravno-pravne prrode odnose se na upravn rad ko| |e u sutn ureen
statkom, odnosno dnamkom toga rada. U svom djelovanju upravu trebamo
posmatrat kao organzac|u ko|a svo|m upravnm d|eovan|em stvara prava obaveze
prema adresatma. Posto|e dva oblika upr0 djelovanja1
1. Neposredno upr0 djelovanje - zna reguac|u ko|om se ostvaru|e prm|ena
pravne norme na konkretan sua|. Ono nasta|e nezavsno od vo|e adresata na
ko|eg se odnos. Za n|egov nastanak n|e vazno posto|an|e spora zmeu n|egovh
stranaka kao adresata sa suprotnm nteresma, nt se zaht|eva posebno ncran|e
postupka, odnosno formano podnoen|e zaht|eva kao u sudskom d|eovan|u.
2. Posredno upr0 djelovanje - predstav|a takav vd drutvene reguac|e ko|a se
vr u nteresu svh graana. Na ta| nan, akt uprave n|e usm|eren na nek
po|ednan sua|, nego |e n|m obuhvaen na|ve bro| |ud.
jelovanje uprave ugavnom |e vezano za donoen|e upravnh akata u materijalnom
smislu, pa |e n|ena organzac|a postav|ena tako da do zraza|a doe djelotvornost
prava kao n|egovo btno ob|ez|e.
"redbe suze za prm|enu zvravan|e zakona, |er se n|ma upotpun|u|u preczra|u
odredbe nekog zakonskog propsa ko| |e na snaz. U odreenm sua|evma ov props
mogu zam|ent zakon t|. mogu osgurat n|egovu supsd|arnu prm|enu.
"redbe sa zakonskom snagom su podzakonsk akt ko|e zvrn organ donose u
odreenm sua|evma na osnovu posebnog ovaten|a sadrzanog u ustavu n|ma se
zam|en|u|u dopun|u|u zakon.
VRSTE UPRAVNI$ DJELATNOSTI DR#AVNI$ ORGANA
"prave djelatnosti dravnih organa su:
1. Reguatvna d|eatnost;
2. Nadzorno-kontrona d|eatnost,
3. Represvna d|eatnost.
1. ,egulativna djelatnost - Organzac|a ko|om se ostvaru|e ova d|eatnost
pretpostav|a posto|an|e takvog sstema preko ko|eg se nek d|eov c|ene
uskau|u usm|erava|u rad postzan|a c|a ko|em suze. Da b organzac|a ba
d|eotvorna, ona uz kadrove zaht|eva angazovan|e odreenh mater|anh drugh
sredstava, s tm to n|ena d|eotvornost zavs od faktora ko| se na n|u odnose.
2. Nadzorno&kontrolna djelatnost & Preko ove d|eatnost uspostav|a se
nsttuconano pravna kontroa rada organa |avnog poretka tako to kontrou nad
radom organa uprave vre upravn kontron organa. Ovd|e se rad o formalno&
pravnom karakteru upravne kontrole ko| se uspostav|a konsttusan|em
posebnh organa za tu nam|enu. Meutm, kontrola upravne djelatnosti u
materijalnom smislu podrazum|eva da sub|ekt vren|a kontroe prkom n|enog
vren|a sam obav|a upravnu d|eatnost. Upravna kontroa moze bt unutran|eg
van|skog karaktera. Kod unutranje kontrole u vdu se ma kvatet upravnog
rada suzbenog ca ko|e |e vro neku upravnu d|eatnost. 2anjska kontrola
uprave ostvaru|e se od organa ko| ma|u nagaen| potk nego pravn karakter.
On svo|e d|eovan|e ne vezu|u sk|uvo za rad uprave, nego |e h|erarh|sk
povezana sa upravom kroz sprovoen|e potke zvravan|e zakona. Ova kontroa
7
podrazum|eva kontrou od strane paramenta, vade, sudsku kontrou, te nadzor
uprave od strane ombudsmena dr.
3. ,epresivna djelatnost uprave - Onog momenta kada se spo| ponaan|e
suprotno zaht|evanom, doaz do kren|a pravne norme to za sobom pova
prm|enu odreenh m|era repres|e. Pod represvnom d|eatnou uprave
podrazum|eva se uprava u uzem smsu u ko|o| doaz do zraza|a neposredna
prm|ena m|era prnude, kao vren|e mater|anh operac|a.
2
IVORI UPRAVNOG PRAVA
Op podzakonsk akt u BH razvrstan su prema pod|e organa ko| h donose:
1. Op akt predstavnkh (zakonodavnh) organa;
2. Op akt zvrno-potkh organa,
3. Op akt organ uprave.
OP%I AKTI PREDSTAVNI&KI$ ORGANA
Pod|ea akata ovh organa |e s|edea:
1. Ustav;
2. Zakon,
3. Podzakonsk akt (u ko|e spada|u autentna tumaen|a, oduke, dekarac|e,
rezouc|e, preporuke, budzet statut.)
*akon - |e op pravn akt nze pravne snage od ustava, a ko| u odnosu na n|ega ma
mnogo veu prm|enu. Osnovna pod|ea zakona |e na:
1. zakone u formanom smsu,
2. zakone u mater|anom smsu.
1. U formalnom smsu defnc|a zakona odreena |e formanm karakterstkama
pravnom snagom ko|e nsu u koreac| sa sadrznom ko|a |e utvrena zakonskm
normama;
2. U materijalnom smsu po|am zakona odreu|e se po sadrzn akta t|. po
normama ko|e sadrz, pa razku|emo ona| pravn akt ko| sadrz ope norme bez
obzra kakva mu |e forma.
Podzakonski akti
2
Npr. zrcan|e novane kazne od strane trznog nspektora u vren|u nspekc|skog
nadzora zbog nepotvan|a radnog vremena zrcan|e novane kazne zbog pregasnog
putan|a muzke u ugostte|skom ob|ektu.
8
!utenti)nim tuma)enjem utvru|e se stntost, autontnost, zvornost pravan
smsao nedovo|no |asne odredbe zakona, drugog propsa opeg akta. Autentno
tumaen|e donos Dom ono posta|e sastavn do zakona, drugog propsa opeg akta
ko| se tuma.
Odluka |e akt ko|m se r|eava|u ptan|a z nadeznost PSBH. Rad se o ptan|ma ko|a se
odnose na zvren|e zakona opeg akta nze pravne snage rad regusan|a rada
unutran|e organzac|e. Na|ee se oduke donose kod menovan|a razr|een|a
po|ednh funkconera rukovodnh radnka.
eklaracija |e akt PSBH ko| sadrz naeno m|en|e o vaznm ptan|ma ko|a |e PS
razmatraa.
,ezolucija sadrz neeno m|en|e o vaznm ptan|ma ko|a nema|u pravn karakter, a
bez obzra nato dekarac|e rezouc|e su obavezn akt organa drzavne uprave.
Preporuka |e akt ko|m se ukazu|e na znaa| odreenh ptan|a ko|a se odnose na
provoen|e zakona. U ptan|u |e akt ko|m predstavnk organ zrazava svo|e m|en|e o
ptan|ma z odreene obast. Stoga preporuka u seb sadrz odreene potke stavove.
*aklju)ak |e akt ko| se donos o ptan|ma ko|a se tu postupka u po|ednano| stvar.
OP%I AKTI IVR!NO'POLITI&KI$ ORGANA
D|emo h na dv|e osnovne grupe:
1. spontan (ustavn) podzakonsk akt,
2. podzakonsk akt po posebnom ovaten|u ve pravne norme.
1. Spontani #ustavni$ podzakonski akti - Za n|hovo donoen|e n|e potrebno
posebno ovaten|e u vem pravnom aktu, odnosno zakonu, nego wse on donose
na osnovu ustava, d|ee se na samostane nesamostane. Samostalni
spontani podzakonski akt nt razrau|e nt dopun|ava zakon nego ga m|en|a
bo da se n|me regue mater|a ko|a n|e regusana, bo da se n|me m|en|a|u
zakonske odredbe se ak suspendu|u neke ustavne odredbe. To su uredbe sa
zakonskom snagom. Nesamostalni spontani podzakonski akti donose se rad
zvren|a zakona, a to su uredbe zvrnh organa (odnosno vade) ko|e mora|u bt
u skadu sa ustavom zakonom.
2. Podzakonski akti po posebnom #naro)itom$ ovlatenju vie pravne norme
- On da b se don|e mora|u sadrzavat posebno ovaten|e u vo| pravno| norm.
Mogu h donost zvrn organ uprave, bo da h donose rad zvren|a zakona,
bo rad zvren|a propsa zvrnog organa. Takvo ovaten|e nazvamo ,zvrna
kauzua", u ovu kategor|u spada|u pravnc, uputstva naredbe.
Predsjednitvo 'i3 donos s|edee normatvne akte: Oduke, posovnk, pravnk,
druge akte.
9
2ije(e ministara 'i3 donos s|edee akte:
1. Odluke - Odukom se ureu|u odreena ptan|a za zvravan|e zakona, dr. propsa
oph akata, osnva|u radna t|ea VM, ureu|u odreena ptan|a odreu|u m|ere
z okvra prava duznost VM vre zm|ene dopune Posovnka o radu VM;
2. *aklju)ci - sadrze pr|edoge konkretnh m|era, kao radne zadatke mnstarstva
dr. organa drzavne vast sa rokovma za n|hovo zvren|e;
3. ,jeenja - VM h donos kada oduu|e o menovan|ma, postav|en|ma
razr|een|ma, o osnvan|u prvremenh radnh t|ea, o po|ednanm ptan|ma, o
davan|u sagasnost na ope dr. akte mnstarstava dr. nsttuc|a organa BH
ako |e takva sagasnost predvena zakonom kao u dr. sua|evma predvenm
zakonom.
4. "putstva - N|ma se propsu|e rad mnstarstava, dr. organa nsttuc|a BH u
zvravan|u po|ednh odredb zakona, dr. propsa oph akata.
2lade entiteta donose:
1. "redbe sa zakonskom snagom - Vada |e ovatena donost ove uredbe u
sua|u opasnost po zem|u kada Parament Federac|e n|e u mogunost to
unt. Svaka uredba mae snagu zakona ne moze derograt prava sobode
utvrene ustavom. Svaka uredba presta|e vazt na|kasn|e stekom 30-og dana od
n|enog ob|av|van|a, s tm da e prestat vazt odmah po ukdan|u odukom
Paramenta na kra|u 10-og dana od n|enog ob|av|van|a ukoko |e Parament
Federac|e u zas|edan|u. Po steku roka vazen|e uredbe ne moze se produzavat,
uredba se nemoze ponovo donost nt d|emno m|en|at bez oduke sagasnost
Paramenta Federac|e.
2. "redbe - Uredba |e na|v op akt nakon zakona ko| donos Vada. Uredba se
gotovo ne razku|e od zakona ptan|e n|hovog razgranen|a |e prmarno
praktno ptan|e. Uredba |e akt ko| se sve ee donos. To |e nastao us|ed
potrebe za donoen|em vekog bro|a pravnh norm u na|raznovrsn|m obastma.
Ako b se zaht|evao da h sve donese zakonodavno t|eo zakonma, doo b do
preoptereen|a th organa. Stoga se sve ve norm donos kroz donoen|e uredb
z razoga to h Vada donos po brzom postupku. Uredba u savremenom pravu
sve ve potsku|e zakon, a na Vadu preaz zakonodavna vast ko|a u naeu
prpada Paramentu. U BH uredbom se ureu|u na|vazn|a ptan|a z nadeznost
vada entteta tako to se: - bze ureu|u odnos za sprovoen|e zakona, - osnva|u
strune dr. suzbe vade, - utvru|u naea za unutran|e ustro|stvo federanh
organa drzavne uprave.
3. Odluke...
4. ,jeenja...
5. *aklju)ci - N|ma se utvru|u stavov o ptan|ma od znaa|a za provoen|e
utvrene potke, ureu|u unutran| odnos u Vad odreu|u zadac federanm
organma drzavne uprave.
PODAKONSKI AKTI ORGANA UPRAVE
Sve nau z Zakona o organzac|u organa uprave u Federac|.
10
DR#AVNA I JAVNA UPRAVA
DR#AVA( ORGANIA"IJA( REGULA"IJA
Drzavu karakteru zajedni)ki elementi kao to su:
1. |avna vast,
2. stanovntvo,
3. drzavn tertor|.
Odreenje drave u subjektivnom smislu+ Vast kao na|vazn| na|prom|en|v|
eemenat vezana |e za n|encu da |edn |ud, a to su on ko| ma|u svo|stvo organa,
zda|u nareen|a onm drugm ko| se n|ma mora|u pokoravat.
ravni organi u objektivnom smislu+ Podrazum|eva se koektvtet preko ko|eg
drzava sprovod svo|u vo|u rad ostvaren|a c|a.
2aan atribut dravne vlasti |este n|en monopo prnude ko| se sato| od narotog
skupa organa ko| raspoazu sredstvma mater|ane prnude.
DR#AVNA ORGANIA"IJA KAO ELEMENT SISTEMA DR!TVENE REGULA"IJE
"ILJ DR#AVE
U subjektivnom smislu cilj drave odreu|e se kao n|en zadatak ko| postav|a|u on
ko| drzavu stvara|u ko| |e odrzava|u, pa se prema n|ma odreu|e n|en razvo|.
U teor| posto|e dva nana odrevan|a c|a drzave:
1. Sinteti)ki na)in - Prema ovom nanu drzava ma samo |edan c|, a to |e ona|
ko| s ostvaru|e prema drutveno| c|en, odnosno ko| |e mogue ostvart preko
nza razth konkretnh c|eva.
2. !naliti)ki na)in - Prema ovom nanu c| drzave se odreu|e prema konkretnm
pravma ko|ma drzava ureu|e odnose u po|ednm obastma drutvenog zvota.
ravna djelatnost predstav|a sredstvo za ostvaren|e c|a drzave, dok on sam
oznaava povezanost |ednstvo svh drzavnh d|eatnost u okvru rada drzavnh organa.
4avni poredak u drzav |e znatno iri po|am od pravnog poretka, |er u n|emu posto|
d|eovan|e drugh norm ko|ma se ureu|u odnos u drutvu.
POJAM I NASTANAK UPRAVNE ORGANIA"IJE
"pravna organizacija - Nau z Zakona o organzac| organa uprave u Federac|.
5arakteristike upravne organizacije odnose se na:
1. zadovo|en|e drutvene funkc|e ko|u ostvaru|e upravna organzac|a,
11
2. zadovo|en|e potreba stranaka,
3. zadovo|en|e potreba zaposenh.
Odlu)ivanje u upravnoj organizaciji poaz od n|ence da menadzment u drzavnm
organma sve ve panra, oduu|e, kontroe, motve zaposene z ega prozaz
savremen karakter oduvan|a u upravno| organzac|.
"loga administratora1
1. oakava sprovoen|e aktvnost organzc|e;
2. kontroe n|en rad, a ne uestvu|e u stvaran|u rezutata zbog ko|h organzac|a
posto|;
3. n|egova uoga svod se na admnstrran|e organzac|om, s tm to vod brgu o
svm po|ednostma u organzac|,
4. brne se da sstem funkcone kako |e zam|en.
2rijednosni element organizacije - L|ud su kao na|vea vr|ednost drutva osnovn
faktor organzac|e. Preko n|h se mogu sagedat sv drug faktor ko| ne eemente
organzac|e ko| mogu bt presudn za n|eno funkconsan|e. Sv on za|edno ne n|enu
vr|ednost.
Subjektivni interes |e pshooka kategor|a ko|a podrazum|eva da ov|ek sam seb
postav|a vr|ednosn okvk kao krter| za odreen|e svo|h nteresa.
Objektivni interes defnemo kao unverzan vr|ednosn krter| ko| ne postav|a
po|ednac, nego ga odreu|e drutvo.
Organizacija u formalnom smislu |e brokratsko-monokratska za|ednca ko|a mora
mat svo|e gavne eemente u ko|o| |ud kao svo|e stano zanman|e obav|a|u drutvene
posove na teme|u tra|ne pod|ee duznost ovast.
Specifi)na obiljeja organizacije su:
1. drutven karakter n|enh posova,
2. tra|na pod|ea duznost ovast,
3. profesonazam n|enh prpadnka.
Elementi organizacije (odnosno drzavnh organa uprave):
1. normatvn (c|),
2. sub|ektvn (|ud),
3. mater|an (sredstva),
4. strukturan (organzacona struktura),
5. statusn (samostanost u odnosu na druge).
ORGANIOVANJE UPRAVNI$ I DRUGI$ )UNK"IJA
12
Organizovanje upravnih i dr0 funkcija zasnovano |e na tr principa organzovan|a
uprave:
1. Centrazac|a,
2. Decentrazac|a,
3. Dekoncentrac|a.
"ENTRALIA"IJA
Ptan|e centrazac|e drektno |e vezano za ptan|e decentrazac|e kao n|egov pandam
ko|m se ureu|e meuzavisnost u obavljanju poslova zmeu centranh
necentranh organa. Kada su t posov vrsto uspostav|en na prncpu h|erarh|e u
ko|em se oduvan|e proteze odozgo na doe, tada se rad o centrazac|.
Prednosti prncpa centrazac|e su:
1. dugorono panran|e,
2. oakano uskavan|e nteresa,
3. raconan|a organzac|a,
4. neposto|an|e sukoba nadeznost,
5. oakano donoen|e oduka.
Nedostaci prncpa centrazac|e su:
1. brokratzac|a,
2. zvren|e oduka,
3. os|ea| podreenost.
DE"ENTRALIA"IJA
Po decentrazac|om se podrazum|eva proces slabljenja uticaja centralnih organa na
necentrane organe prkom donoenja odluka. Decentrazac|a zna smanjivanje
nedlenosti viih u odnosu na nze organe oduvan|a. Odreene posove ko| se
po|av|u|u kao necentrazovan, drzava zuzetno moze vrt preko necentrazovanh
organa to se nazva 6sistem duplog kolosjeka7, za razku od 6sistema jednog
kolosjeka7 u ko|em |e necentran organ d|emno centrazovan. Mogu |e tre(i
sistem u ko|em uopte ne posto|e centrazovan organ. U n|emu, osm drzave n|ene
ustavne nadeznost, sv posov su prenesen na necentrane organe.
U zavsnost od toga u ko|o| mjeri su odnosi autonomije postav|en zmeu drave
n|enh graana zavse samostalnost necentralnih organa n|hovo sudjelovanje u
organzac|skom sstemu uprav|an|a oduvan|a u drzav. "loga centralnih organa u
odnosu na necentrane sk|uvo |e kontrono-nadzorne prrode (npr. Centran organ ne
mogu pontt upravn po|ednan akt nzeg organa ko| |e donesen na osnovu
dskrecone oc|ene zbog nec|eshodnost, nego sk|uvo zbog nezakontost.)
U teor| posto| podjela decentralizacije na:
13
1. %eritorijalnu - pod ko|om podrazum|evamo pov|eravan|e odreenh posova uzm
tertor|anm |edncama;
2. Neteritorijalnu - ko|a |e neto sozen|e odreena svod se na pov|eravan|e
vren|a odreenh posova. Posto|e dva obka ove decentrazac|e: personana
reana decentrazac|a. 2.1. Presonalna podrazum|eva pov|eravan|e
vren|a posova odreeno| grup ca ko|a
su meusobno povezana nekm nm svo|stvma (po v|er, nac|,
zanman|u,...); 2.2. ,ealna podrazum|eva decentrazac|u drzavnh
organa ko| vre odreene drzavne posove (npr. vren|e |avne suzbe.)
Bez obzra o ko|o| decentralizaciji se rad, ona |e karakteristi)na po tome to su n|en
organ zvan utca|a centranh organa bo da se rad o n|hovom zbora, nanu donoen|a
oduka h|erarh|sko| vast.
DEKON"ENTRA"IJA
To |e prcp tehnke organzac|ske prrode ko| se odnos na prenoenje, odnosno
diobu poslova kao sistem veza ko| posto| unutar centranh organa vast
oduvan|a. Dekoncentrac|u odreu|e koli)ina poslova ko|e obav|a|u organ po prncpu
n|hovog prenoenja. U sua|u dekoncentrac|e rad se samo o disperziji poslova, a ne
o disperziji nadlenosti. Prncp dekoncentrac|e podrazum|eva da se poslovi prenesu
s |ednog centranog na ve nzh organa kao n|egove organzacone |ednce ko|e su
na|ee dsocrane pr emu centralni organ zadrzava|u pravo odlu)ivanja.
Osnovne osobine #karakteristike$ dekoncentracije obuhvata|u:
1. zdavan|e obaveznh nstrukc|a;
2. donoen|e akta o unutran|o| organzac| sstematzac|;
3. donoen|e po|ednanog akta um|esto organa nadeznog za n|egovo donoen|e;
4. ukdan|e nezakontog akta;
5. davan|e sagasnost na menovan|e razr|een|e rokovodoca nzeg organa.
DR#AVNA UPRAVA I JAVNA SLU#*A
Da b se neka sluba smatrala javnom potrebno |e da n|ena d|eatnost bude usm|erena
na posto|an|e na|man|e dva eementa, a to su c| sredstva. 8ilj prestav|a osnovn
zadatak ko| se treba ostvart, a on |e osguran|e opeg nteresa. C|u su neophodna
sredstva ko|ma se on moze ostvart, a ta sredstva su |avna vast ko|u vr drzava. Kada
|ednu aktvnost obav|a javnopravno ce dovo|no |e da ona bude od op(eg interesa da
b ba javna sluba, a kada |e obav|a privatno lice, potrebno |e da ta aktvnost bude
od opeg nteresa da se to ce naaz u posebnom pravnom poretku. Kada |avnu
suzbu vre prvatna ca tada se suzba oznaava kao koncesionarna z razoga to tzv.
koncesonar dob|a koces|u od potke za|ednce u vdu ovaten|a da moze vrt |avnu
suzbu u svo|e me za raun opeg nteresa.
POJAM DR#AVNE UPRAVE I JAVNE SLU#*E
Pod po|mom javna uprava podrazum|evamo drzavnu upravu |avnu suzbu ko|u vre
drzavn organ nsttuc|e ko|e raspoazu |avnm ovaten|ma. 4avna sluba |e svaka ona
d|eatnost ko|om uprav|a reguu, osgurava|u kontrou odreene posove u
14
za|ednc. Po|am javne uprave mozemo posmatrat sa dva aspekta: a+ organzac|skog
formanog, ,+ funkconanog mater|anog. |avnu upravu u organizacijskom ili
formalnom smsu n ukupnost drzavnh organa, nsttuc|a za|ednca ko|e vre |avna
ovaten|a.
Prenoenje javnih ovlatenja na nsttuc|e za|ednce vr se zakonom, odnosno
odlukom ako se rad o |avnm ovaten|ma ko|e lokalne zajednice prenesu u skadu sa
statutom na odreene nsttuc|e. Organi dravne uprave nemaju svojstvo pravnog
lica, |er se fnansra|u z budzeta potko-tertor|ane za|ednce, dok organizacije i
institucije na koje su preneena javna ovlatenja imaju pravni subjektivitet to
zna da mogu bt nosoc prava duznost u pravnom prometu sa drugm fzkm
pravnm cma, drzavnm organma, udruzen|ma graanma.
!utoritativno rjeavanje u pojedinim upravnim stvarima o pravma obavezama
po|ednaca pravnh ca ostvaru|e se donoen|em r|een|a u upravnom postupku.
ravnim organima smatra|u se sv obc organzovan|a ko|ma se ostvaru|e neko
d|eovan|e ko|e dovod do zvren|a odreene funkc|e.
PODJELA JAVNI$ SLU#*I
1. |avne suzbe ndustr|skog komerc|anog karaktera,
2. Upravne (admnstratvne) |avne suzbe.
|avne suzbe industrijskog i komercijalnog karaktera su na|ee |avne ustanove ko|e
karaktere n|hova d|eatnost, te ma|u znatno veu autonom|u od admnstratvnh
|avnh suzb.
"pravne #administrativne$ |avne suzbe vre d|eatnost ko|a se ake zrazava na
negativan nego poztvan nan. N|hova defnc|a navod da u n|h spada sve ono to ne
spada u domen |avnh suzb ndustr|skog komerc|anog karaktera. To su neprofitne
slube n|hova d|eatnost ne zavs od ostvarenog proda. U ove suzbe spada|u
nsttuc|e vast ko|e vre svo|e aktvnost shodno karakteru svoga posto|an|a. Upravnu
suzbu vre sudovi9 upravni organi9 kao i organizacije kojima su povjerena javna
ovlatenja. |avne suzbe svo|e posto|an|e usov|ava|u neophodnou rad zadovo|en|a
opeg nteresa.
"stanove se osnva|u zakonom o ustanovama (kao ex generas) ko|m se ureu|e
osnvan|e funkconsan|e ustanova, za razku od zakona za svaku po|ednu obast (ex
specas) ko|m |e ureeno organzran|e funkconsan|e po|ednh ustanova. Ustanova
ma svo|stvo pravnog lica ko|e ste upsom u sudsk regstar, a kao osnva se mogu
po|avt domaa strana fzka pravna ca. Na)ela za obavljanje djelatnosti
ustanova su:
1. samostanost,
2. zakontost,
3. kontnuteta,
4. duznost pruzan|a usuga,
5. |ednakost uzvaaca suzbe,
6. |avnost,
7. nemerkantnost.
15
Za formiranje ustanove prmaran |e sadraj odreene djelatnosti ko|u ustanova
treba da obav|a kao |avna suzba.
SPE"I)I&NOSTI ORGANIA"IJE JAVNI$ SLU#*I U VR!ENJU JAVNI$ POSLOVA
etr su osnovna faktora od ko|h zavs vena, efkasnost sposobnost organizacije
da obav svo|u d|eatnost postav|en zadatak u sstemu |avne uprave:
1. porast organzac|e,
2. dferenc|ac|a,
3. sman|en|e uoge prse u uprav,
4. profesonazac|a.
Sli)nost zmeu upravnih organizacija i javnih slubi ogeda se u tome da |edne
druge vre |avne posove odreene drutvene zadatke, dok upravne organzac|e uz to
vre potku vast.
DR#AVNI ORGANI UPRAVE I NJI$OVE VRSTE
U subjektivnom smsu pod po|mom organ podrazum|eva se po|ednac odreeno ce
ko|e raspoaze ovaten|ma za vren|e drzavnh posova, a u objektivnom smsu pod
organom podrazum|evamo koektv ko| raspoaze odreenom nadeznosu za vren|e
odreenh posova u okvru d|eatnost rad ko|e |e osnovan. ravni organ se shvata
kao normatvna po|ava |er u n|emu do zraza|a doaz normatvn karakter n|egovog rada,
kao rada d|eovan|a zaposenh u drzavnom organu. On ne podrazum|eva neko ce, nt
nek prostor, nego ga treba razum|et kao normatvnu po|avu ko|u )ine |ud, sredstva,
organzacona struktura td.
Osnovne karakteristike u radu organa dravne uprave sasto|e se u s|edem
funkc|ama rad ko|h su osnovan:
1. osnva|u h predstavnk organ;
2. vre upravne posove;
3. vre uprave posove ako su on u nadeznost drzavnh organa;
4. vre posove ko| su m stav|en u nadeznost;
5. naeo zakontost; td.
Organizacija dravne uprave postav|ena |e tako da podrazum|eva d|eatnost ko|u vre
organ drzavne uprave nsttuc|e ko|e raspoazu |avnm ovaten|ma, rad reguac|e
odnosa u drutvu. Da b organ uprave ostvarili regulativnu funkciju u drzav on svo|u
d|eatnost vre:
1. donoen|em pravnh akata uprave,
2. vren|em upravnh radn| (mater|an akt uprave).
Uoba|na podjela dravnih organa uprave |e s|edea:
1. centran okan;
16
2. aktvn sav|etodavn;
3. drzavn, enttetsk, kantonan okan;
4. v nz;
5. nokosn koeg|an;
6. centran podrun;
7. samostan organ uprave u sastavu samostanh (t|. nesamostan);
8. op posebn,
9. za|ednk.
1. 8entralni i lokalni - Ova pod|ea, s |edne strane, vezana |e za odnos centranh
okanh organa prema oblicima dravnog ureenja, a s druge strane,
postav|ena |e prema teritoriju na ko|em po|edn organ drzavne uprave
ostvaru|u svo|u nadeznost to |e osnovna karakteristika ove pod|ee.
8entralni organ ma|u vlast na )itavoj teritoriji, dok su lokalni koncentrsan
samo na tertor|u na ko|o| |e odreen odnos centralnih i lokalnih organa u
zavsnost od toga da strukturu takve drzave ne organ drzava anca
(federan |ednca) se vast prostre u okvru man|h potkh admnstratvnh
za|ednca.
2. !ktivni i savjetodavni - Ova pod|ea zvrena |e prema ulozi ko|u organ
drzavne uprave ostvaru|u u sstemu vast pr emu aktivni organ ostvaru|u
dinami)ku stranu upravnog d|eovan|a, dok savjetodavni ma|u
administrativno&operativni karakter. !ktivni organ dnamku upravnog
d|eovan|a ostvaru|u kroz dv|e faze. Prva |e vezana za tok upravnog rada u ko|
spada: 1 - prpreman|e donoen|e upravnh propsa; 2 - donoen|e ndvduanh
upravnh akata; 3 - zvravan|e po|ednanh upravnh akata, 4 - vren|e
mater|anh radn|. ruga faza odnos se na proces prov|ere pravilnosti rada
organa uprave vrenje kontrole. Savjetodavni organ osnva|u se kako b
olakali rad aktvnh organa davanjem miljenja zauzimanjem stavova o
odreenm ptan|ma ko|e on znose u vdu strunh sta|ata.
3. ravni9 entitetski9 kantonalni i lokalni - Izvrno-potk organ u BH su: 1 -
Na drzavnom nvou: Preds|edntvo V|ee mnstara; 2 - Na enttetskom nvou:
Vada Federac|e, Vada RS-a, Preds|ednk potpreds|ednc Federac|e, Preds|ednk
RS-a; 3 - Na kantonanom nvou: Premer Vada kantona; 4 - Na okanom nvou:
Gradonaenc naenc gradova opna. -inistarstva prprema|u zakone, dr
propse ope akte z svog d|eokruga te obav|a|u dr posove odreene posebnm
zakonma dr propsma. "pravne organizacije su upravne ustanove u okvru
drzavne uprave ko|e, pored strunh obav|a|u upravne posove. Mogu se osnovat
kao samostane nesamostane, te ma|u svo|stvo pravnog ca. Nesamostane (t|.
one u sastavu samostanh upravnh organzac|a) se osnva|u ako |e to potrebno
zbog meusobne povezanost posova kada |e pored odreenog stepena
samostanost u vren|u posova z nadeznost uprave potrebno obezb|edt
usm|eravan|e nadzor u obav|an|u posova od strane mnstarstva. Samostalne
upravne organzac|e su: 1 - Agenc|a za statstku; 2 - Insttut za akredtovan|e
BH; 3 - Insttut za standarde, m|erte|stvo nteektuano vasntvo BH.
.radske, odnosno, op(inske slube za upravu osnva|u gradska, odnosno,
opnska v|ea na pr|edog gradonaenka, odnosno opnskog naenka.
4. 2ii i nii organi - U ptan|u |e h|erarh|ska pod|ea ko|a se odnos na
podreenost nzh u odnosu na ve organe. Poznato nam |e da posto| horzontana
17
vertkana povezanost u radu drzavnh organa ko|a |e odreena zakonom o
meusobnm odnosma organa uprave.
5. /nokosni i kolegijalni - Inokosnm koeg|anm oduvan|em ostvaru|e se uoga
rukovoen|a drzavnm organom uprave. /nokosni organ |av|a se kao ndvduan
po|am za razku od kolegijalnog ko| n skupna |ud. Za inokosni organ
karakterstno |e to da na n|egovom eu sto| star|ena organa ko| raspoaze
oduu|uom vo|om. On donos sve na|vazn|e akte ko|ma se oduu|e z
nadeznost rada organa drzavne uprave u pogedu ostvarvan|a prava obaveza
graana, fzkh pravnh ca u odnosma sa drzavnm organom. 5olegijalni
organ sastav|en su od ve ca. U n|ma su ostvarvan|e funkc|e rukovoen|a
nan oduvan|a pov|eren odreenom bro|u ca (koeg|u) ko|a su prema svom
pooza|u |ednak. Sva ta ca ne kvorum, odnosno skup odreenog bro|a ca ko|
|e potreban za donoen|e oduka koeg|anog organa drzavne uprave.
6. 8entralni i podru)ni - Ova pod|ea zvrena |e s obzrom na disperziju rada
organa drzavne uprave. Pr tome se podrun organ |av|a|u kao detairani
dijelovi centranh organa. Podrun organ su pot)injeni centranm obavezn
su izvravati n|hove naredbe, uputstva sm|ernce, te su fizi)ki izdvojeni
d|eov naaze se izvan centranh organa.
7. Samostalni i nesamostalni - Samostalni su on organ ko| se ne nalaze pod
direktnim nadzorom nekog drugog organa uprave, pa stoga ma|u odreenu
samostanost ko|a m omoguava da obav|a|u posove drzavne uprave u po|ednm
upravnm obastma ko|e su m date u nadeznost. Nesamostalni su takv organ
ko| se osnva|u kada to zaht|eva prroda povezanost posova, te kada |e potrebno
u meusobnm odnosma uspostavt posebne reac|e (npr. osgurat usm|eravan|e
nadzor). Dake, on se osnva|u za vren|e odreenog obma povezanh posova z
nadeznost samostanog organa uprave. Ov organ nema|u samostanost, pa |e
n|hovo osnvan|e uv|ek vezano za nastanak samostanog organa uprave. Nadzor
nad radom nesamostanog organa uprave vr rukovodac samostanog organa
uprave, pa se n|egovm opm aktma ureu|u unutran| odnos u takvom organu.
8. Op(i i posebni - Op(i organ drzavne uprave osnva|u se rad izvravanja
poslova u odreenoj upravnoj grani ili upravnoj oblasti kao to |e grupsan|e
posova z obast unutran|h posova, prvrede, obrazovan|a s. Tu spada|u
mnstarstva na svm nvoma vast u drzav, te suzbe na okanm nvoma.
Posebne upravne organzac|e vezane su za odreenu vrstu stru)nih i
upravnih poslova u okvru odreene oblasti ko|a zaht|eva poseban tretman.
Ovd|e spada|u zavod, drekc|e, td. Odku|e h vek stepen operatvne
samostanost za obav|an|e strunh posova z svo|e nadeznost ko| su povezan
sa upravnm posovma, kao odreena reguatvna funkc|a u odnosu na druge
drzavne organe.
9. *ajedni)ki organi - U skadu sa ustavom, zakonom dr. propsma za potrebe
|edne ve potko-tertor|anh za|ednca mogu se osnvat tzv. za|ednk
organ. N|hovo osnvan|e vezano |e za ekonomno raconano vren|e posova z
odreene upravne grane upravne obast.
OSNIVANJE -O*RAOVANJE. I KONSTITUISANJE ORGANA DR#AVNE UPRAVE
18
Organ drzavne uprave obrazu|u se konsttuu rad vren|a vast drugh aktvnost u
c|u ostvarvan|a uoge ko|u ma|u u drzav. Obrazovanje i konstituisanje organa
drzavne uprave sasto| se od dvije faze. Prva |e vezana za sub|ekte osnvan|a u n|o| do
zraza|a doaz n|hova uoga nan postupan|a, dok se druga faza odnos na ustro|stvo
drzavnog organa poetak n|egovog rada. Organe drzavne uprave osnva|u predstavnka
t|ea. On mogu bt osnovan posredno (donoen|em zakona kao opeg akta o
osnvan|u), nakon ega s|ed faza n|egovog konsttusan|a, odnosno mogu bt osnovan
neposredno donoen|em odluke o osnivanju. U prvom sua|u drzavn organ se smatra
osnovanm samm provoenjem zakona. U drugom sua|u postupak osnvan|a provod
se kroz dv|e faze, prva |e faza predlaganja, a druga faza donoenja oduke o osnvan|u.
5onstituisanje organa drzavne uprave vr se nakon donoen|a zakona, odnosno oduke
o osnvan|u, te se sasto| z s|edeh faza:
1. menovan|e rukovodoca organa drzavne uprave;
2. donoen|e pravnka o unutran|o| organzac|;
3. dob|an|e opreme za rad;
4. osguran|e potrebnog kadra za poetak rada organa uprave.
Osnovu za formiranje radnog kolektiva na osnovu pravilnika n unutran|a
organzac|a sstematzac|a radnh m|esta posova u odnosu na sve zaposene u
drzavnom organu.
"nutranja organizacija i sistematizacija radnih mjesta utvru|e se pravnkom o
unutran|o| organzac|. U donoen|u pravnka uestvu|u na|man|e dva sub|ekta to:
rukovodac organa uprave organ ko| da|e sagasnost
3
na ta| akt.
Pravilnikom o unutranjoj organizaciji organa drzavne uprave ureu|u se s|edea
ptan|a:
1. bro| vrsta organzaconh |ednca;
2. d|eokrug rada organzaconh |ednca;
3. bro| suzbenka nam|etenka sa opsom radnh m|esta;
4. bro| rukovodeh suzbenka;
5. bro| suzbenka sa posebnm ovaten|ma;
6. ovaten|a rukovodeh suzbenka;
7. prava unutran|eg rada;
8. |avnost rada;
9. bro| prpravnka usov n|hovog pr|ema.
Oprema za rad obezb|eu|e se z sredstava budzeta potko-tertor|ane za|ednce za
|e potrebe se drzavn organ uprave osnva.
5adrove u drzavnm organma |e mogue dvo|ako posmatrat, prvo, kao drzavne
suzbenke , drugo, nam|etenke, te kao potke funkconere mnstre.
PRIN"IPI ORGANIA"IJE ORGANA DR#AVNE UPRAVE -SISTEMI OSNIVANJA/.
3
U BH, sagasnost na pravnk o unutran|o| organzac| organa drzavne uprave
po|ednh nvoa vast da|u zvrno-potk organ kao npr. V|ee mnstara, Vade entteta
td.
19
Posto|e tr osnovna principa organizovanja uprave tj0 sistema osnivanja, a to su:
1. rean,
2. tertor|an,
3. personan prncp.
: ,ealni princip doaz do zraza|a prkom obrazovan|a organa drzavne uprave n|hovh
unutran|h organzaconh |ednca u zavsnost od vrste poslova ko| su m nam|en|en.
Ova| prncp obuhvata posove z okvra n|hovog djelokruga, a rad se o posovma z
stvarne nadeznost drzavnh organa uprave ko| su po svo|o| sadrini isti ili srodni.
Ova| prncp organzovan|a d|e se na dv|e podvrste: resorn funkconan.
,esorni - Prema ovom prncpu obrazu|u se upravn organ n|hove organzacone
|ednce prema vrsti poslova z ste oblasti u okvru upravne grane ko|o|
prpada. Ova| prncp poaz od racionalnosti upravne organzac|e s obzrom na
posove ko| se grupu po sli)nosti upravne materije i sadrine, pa kod n|ega
do zraza|a doaz ve stepen spec|azac|e strunost drzavnh suzbenka.
N|egova osnovna prednost |e u tome to vro |asno razdva|a podru)ja upravne
djelatnosti odreuje stvarnu nadlenost u postupanju, pa gotovo da ne
posto| sukob nadeznost. Uz to, postze se vsok nvo stru)nosti i
specijalizacije zaposenh ca, |er su posov istovrsni i srodni, pa |e
zamjenjivost kadrova na n|ma zuzetno veka. Neke od slabosti ovog prncpa
su rutnerstvo, brokratzac|a oportunzam.
;unkcionalna - Ovd|e se podrazum|eva takva unutran|a organzac|a organa
drzavne uprave ko|om se upravn posov grupu po krter|u sli)nosti radnih
operacija, nezavsno od n|hove sadrzne. Ova| prncp doaz do zraza|a u
procesu uspostav|an|a makro organzac|e na |ednom nvou vast.
,azvrstavanje i grupisanje poslova uprave prm|enom ovog prncpa naroto
doaz do zraza|a pr vren|u funkc|a u okvru: 1 - upravno-nadzornh; 2 -
normatvno-pravnh; 3 - stud|sko-anatkh; 4 - struno-operatvnh; 5 -
nformacono-dokumentaconh; 6 - raunovodstveno-mater|anh, 7 -
admnstratvno-tehnkh posova.
Osnovna prednost ovog prncpa |e u tome to kod n|egove prm|ene doaz do
zraza|a zam|en|vost kadrova, a ne po vrst posova, nego po snost radnh
operac|a, to ne doprnos kvatet obav|enog posa. I resorn funkconan
prncp ma|u prednost nedostatke, te |e n|hova kombnac|a na|pogodn|a pr
obrazovan|u upravnh organa.
:%eritorijalni princip podrazum|eva uspostavu |edne organzacone c|ene ko|a e bt
prepoznat|va u odnosu prema odreenom teritoriju, odnosno m|esnom podru|u na
ko|em organ obav|a odreenu vrstu posla z okvra svo|e stvarne nadeznost. Takoe,
sv posov na odreeno| tertor| ko|e obav|a nek organ drzavne uprave odreu|u
mjesnu nadeznost tog organa. Ogedno su ob|e nadeznost meusobno limitirane.
Prednosti ovog prncpa su u tome to se osgurava reatvno vsok stepen jedinstva
uprave na odreenom podru|u. Takva organzac|a omoguava zamjenjivost kadrova
u okviru teritorije, pr emu se ne zaht|eva neka vsoka strunost zaposenh. Meutm,
kvatet tako obav|enh posova veoma |e uptan z razoga to se on rasporeu|u prema
raspoloivom sastavu, to omoguava aku zam|en|vost kadrova op(e stru)nosti, a
ne specijalista zbog ega doaz do svatarenja u vren|u posova z okvra upravne
d|eatnost.
:Personalni princip karakterstan |e po povezivanju kadrova u organma uprave sa
poslovima u okviru n|hove djelatnosti. Rad se o ustanov|avan|u takve organzacone
20
c|ene ko|a e prema raspoozvm kadrovma rasporedt posove ko| se u n|o| obav|a|u.
R|e |e o diobi poslova na ve izvritelja u okvru ste sadrine.
UPRAVNO'PRAVNI ODNOSI
DRU!TVENI ODNOS
rutvene norme se razku|u od pravnh po tome to su n|hova prava dspoztvne
prrode sadrze razte forme u ko|ma se spo|ava|u. Na|ee su ta prava prza z
oba|a, kuture, tradc|e td., ugavnom karakteru odnose meu |udma n|hovma
asoc|ac|ama.
PRAVNI ODNOS
Odreen karakter drutvenog odnosa ko| |e normiran pravnim normama nazvamo
pravnim odnosom. On se od ostalih drutvenh odnosa praktno razlikuje po tome
to e drava intervenisati ako sub|ekt ne zvr svo|u obavezu, dok u sua|u nepravog,
odnosno obnog drutvenog odnosa to nee unt. Norme pravnog odnosa mogu bt
op(e (npr. sv graan su duzn paat porez na movnu) jedna op(a i jedna
pojedina)na norma, to |e na|e nan regusan|a pravnog odnosa. Na ko| nan u
kakvo| form e bt uspostav|en |edan pravn odnos odreu|u drug props ko| su
regusan materijalnim pravom.
'itni elementi pravnog odnosa su:
1. pravo ovaten|e |ednog sub|ekta da sam neto n da traz odreeno
ponaan|e drugog sub|ekta - To |e jednostrani pravn odnos;
2. obaveza duznost drugog sub|ekta da neto n da se uzdrz od n|en|a -
"zajamni9 dvostani9 viestrani pravn odnos.
Pod pravnim odnosom podrazum|evamo ona| drutven odnos ko| |e reguliran
pravnim normama. Pravn odnos |e na|ee prsutan u graansko-pravnm
movnskm odnosma u ko|ma autortet vast n|e prsutan sve dote dok ne doe do
konflikta interesa, odnosno dok se |edan strana ne pone ponaat suprotno normi na
ko|o| |e pravn odnos zasnovan. Pored pod|ee prema eementma pravnog odnosa, svak
pravn odnos se moze pod|et na |ednostane uza|amne pravne odnose.
<ire zna)enje pravnog odnosa naazmo kod Ivaneva ko| za pravn karakter |ednog
odnosa smatra da |e btno (t|. btne karakteristike pravnog odnosa):
1. da mora mat osnov u pravno| norm;
2. da u tom odnosu sto|e barem dva sub|ekta |edan nasuprot drugom;
3. da ta| odnos ma svo| ob|ekt - a to su sub|ektvna prava obaveze.
Pravna sadrina pravnih odnosa sadrzana |e u pravima i obavezama, dok |e n|hova
upravno&pravna sadrina osgurana autirotetom drzavne vast, odnosno autortetom
prinude.
UPRAVNO'PRAVNI ODNOS
21
To |e drutven odnos u ko|em su n|egov subjekti duzn da se ponaa|u u skadu sa
n|egovm normama. Norme upravno-pravnog odnosa su zraz ja)e volje dravnog
organa ko| h prm|en|u|e u odnosu na drugog uesnka u tom odnosu. Iz tog razoga
mozemo re da po upravno-pravnm odnosom podrazum|evamo ona| pravn odnos u ko|
na autoritativan nan strupa|u |avn organ sa po|edncma, pravnm cma dr.
strankama. On se od drugh pravnh odnosa razlikuje po svo|m sub|ektma po nanu
nastanka, odnosno zasnvan|a.
Uv|ek |e |edna strana up-pr. odnosa |avn organ t|. nsttuc|a ko|a raspoaze |avnm
ovaten|ma. Za nastanak upravno-pravnog odnosa n|e potrebna sagasnost n|egovh
uesnka, nego sk|uvo |edno |aa vo|a drzavnog organa ko|a |e nezavsna od vo|e
ostah sub|ekata up-pr. odnosa (npr. Drzavn organ uprave moze zda upravn akt po
suzbeno| duznost po zaht|evu stranke. U oba sua|a uspostav|a se upr-pr. odnos bez
obzra da se tm aktom ste neko pravo se namee neka obaveza. |edna strana |e
upravn organ kao donosac upravnog akta, a druga |e graann pravno ce.)
Pravni poredak se sastoji z dva eementa:
1. |edan |e normatvn sasto| se z norm,
2. drug |e faktk sasto| se z |udskh t|eesnh radn| ko|ma se pravne norme
ostvaru|u.
Osnovna karakteristika upravno-pravnog odnosa prozaz z norm ko|ma |e ta| odnos
regusan.
SU*JEKTI UPRAVNO'PRAVNOG ODNOSA
S ozrom da upravno-pravn odnos podrazum|eva na|man|e dv|e strane, |edna strana
uv|ek drzavn organ kao subjekti upravnog rada, odnosno nosoc upravne
djelatnosti. N|h ne drzavn nsttuc|e ko|e raspoazu |avnm ovaten|ma. Druga
strana up-pr. odnosa, bez obzra da |e na to| stran |edan ve uesnka, uv|ek
raspoaze slabijom voljom u odnosu na prvog sub|ekta. I dok prva strana kao obavezn
uesnk up-pr. odnosa uv|ek d|eu|e |aom vo|om, druga strana da b uope ba sub|ekt
kao uesnk up-pr. odnosa ne mora raspolagati nikavom voljom za uk|uen|e u ta|
odnos. Ta druga strana u ko|u spada|u po|ednc, graan, preduzea td. samo mora mat
sposobnost da bude nosilac prava obaveza.
"pravno&pravni odnos moe se zasnovati izmeu sljede(ih subjekata:
1. zmeu organa uprave drugog drzavnog organa ko| vr |avna ovaten|a, s
|edne strane, po|ednca t|. graanna s druge strane;
2. zmeu upravnh organa preduzea;
3. zmeu organzac|a ko|e vre |avna ovaten|a drugh organzac|a;
4. zmeu samh upravnh, odnosno drzavnh organa,
5. zmeu odreenh drzavnh organa n|egovh suzbenka.
OSNOVNA O*ILJE#JA UPRAVNO'PRAVNOG ODNOSA
Posljedice ko|e nasta|u povodom uspostav|an|a upravno-pravnog odnosa uv|ek su
takve da za neke sub|ekte znae neko pravo neku obavezu. U formanom smsu,
upravno-pravn odnos zrazava se upravnm aktom. S obzrom da |e upravn akt, pravn
22
akt ko| donos organ |avne uprave ko|m se na autortetvan nan r|eava odreen
konkretan sua|, u n|emu |e pravni osnov i sadrina pravnog odnosa sadrana u
pravnoj normi i )injenicama na ko|ma |e upravno-pravn odnos zasnovan.
%ri su odlu)uju(a #osnovna$ obiljeja upravno-pravnog odnosa:
1. |avno-suzbenk karakter;
2. unutran|a nepotpuna zbaansranost u n|emu angazovanh nteresa,
3. naena prom|en|vost, odnosno dozrana nestabnost.
Upravno-pravn odnos se preobraava u upravno-mater|an nakon zavretka postupka
donoen|a upravnog akta. Ovlatenje uprave sasto| se u pravu duznost zdavan|a
zapov|est, odnosno utvrvan|a raznh duznost drugom sub|ektu upravno-pravnog
odnosa. *a 'orkovi(a osnovna obiljeja upravno&pravnog odnosa |esu u tome to
|e na |edno| stran uv|ek organ uprave druga pravna osoba ko|a ma mogunost
obav|at |avne ovast, dok su na drugo| stran drug drzavn organa, pravne osobe,
graan td. Meutm, |edno od posebnh ob|ez|a upravno-pravnog odnosa |este poloaj
subjekata u n|emu. Borkov navod:"Upravno-pravn odnos se ne zasnva dogovorom
stranaka nt moze nastat sagasnou n|hovh vo|a, odnosno |ednostranm otovan|em
vo|e |edne stranke, po emu se otro odva|a od graanskopravnog odnosa."
Upravno-pravn odnos nasta|u na osnovu svakog oblika uprave
4
, to:
1. na osnovu oph akata uprave;
2. na osnovu upravnh akata;
3. mater|anh akata u upravnom van upravnog postupka;
4. na osnovu upravnh ugovora gd|e posto|e eement graansko-pravnh odnosa;
5. na osnovu zakona (mada r|etko).
Upravno-pravn odnos mogu se podijeliti prema:
1. sub|ektu nasta|an|a upravno-pravnog odnosa,
2. nanu zasnvan|a upravno-pravnog odnosa,
3. usovma nasta|an|a upravno-pravnog odnosa,
4. nanu r|eavan|a sporova prostekh z upravno-pravnh odnsa.
1. "pravno&pravni odnos prema subjektu nastajanja - Prema sub|ektu
nasta|an|a upravno-pravnog odnosa |edna od strana tog odnosa uv|ek mora bt
dravni organ. To |e organ drzavne uprave nsttuc|a ko|a raspoaze |avnm
ovaten|ma. Izuzetno, kada |e to predveno zakonsk propsma moze se po|avt
samostana ustanova organzc|a u sastavu organa drzavne uprave. Upravno-
pravn odnos se ne moe zasnovat zmeu dva graanina, ak n u sua|u kada
su on saglasni da pred drzavnm organom, odnosno, nsttuc|om ko|a raspoaze
|avnm ovaten|ma zak|ue poravnan|e (vansudsku nagodbu) o nekom ptan|u na
tetu javnog interesa. Organ |avne vast |e kona)ni arbitar u svako| pravno|
4
T|. o,0ici 1prav2 na osnovu ko|h nasta|e upavno-pravn odnos.
23
stvar z nadeznost organa uprave u ko|o| stranke, bo po vastto| nc|atv, bo
po suzbeno| duznost uestvu|u u upravnom postupku rad zatte svo|h prava
zvravan|a svo|h obaveza.
2. "pravno&pravni odnos s obzirom na formu i na)in zasnivanja - Upravno-
pravn odnos se zasnva na osnovu ja)e volje drzavnog organa, odnosno
samostane ustanove organzac|e kao obaveznh uesnka u odnosu. Vo|a
drzavnog organa, odnosno samostane ustanove organzac|e oformljuje se, po
pravu, u obliku upravnog akta #rjeenja$. Upravn akt mogu se don|et po
slubenoj dunosti drzavnog organa po zahtjevu drugog uesnka u upravno-
pravno odnosu ko| moze bt zasnovan na drug nan, a ne samo na osnovu
upravnog akta (npr. neposredno na osnovu zakonskog propsa). Za zasnvan|e
upravno-pravnog odnosa n|e na|ee potrebna sagasnost ob|u strana u odnosu,
nego vo|a samo |edne ko|a |e drzavn organ nsttuc|a ko|a raspoaze |avnm
ovaten|ma. U pravu, ova| odnos nasta|e |ednostrano. Izuzetno, posto|e
upravno-pravn odnos ko| ne nastaju jadnostranim aktom uprave, odnosno
ja)om voljom drzavnog organa. Kod n|h se upravno-pravn odnos uspostav|a na
osnovu saglasnosti volja u)esnika tog odnosa, od ko|h |e |edan uesnk
obavezno drzavn organ (npr. uspostav|an|e radno-pravnog statusa na osnovu
ugovora o radu zmeu drzavnog organa drzavnog suzbenka, zapsnk o
poravnan|u ko|m se r|eava nek upravno-pravn odnos)
5
3. "pravno&pravni odnos prema uslovima nastajanja - Drzavn organ
organzac|e duzn su da putem akta zasnu|u upravno-pravn odnos kad nastupe
odreene konkretne )injenice i uslovi predven zakonma dr. propsma
(tme se vr isklju)enje na)ela dispozitivnosti).
4. "pravno&pravni odnos prema na)inu rjeavanja sporova - Sporov nasta z
upravno-pravnog odnosa r|eava|u se po pravu u upravno&sudskom postupku.
Prema vazem propsma sporov prostek z upravno-pravnh odnosa samo se
izuzetno ne r|eava|u u upravno-sudskom postupku, nego u upravnom
postupku u stvarma u ko|ma |e zakonom isklju)eno voenje uspravnog
spora.
NASTANAK UPRAVNO'PRAVNOG ODNOSA
U pogedu nastanka upravno-pravnog odnosa moramo mat u vdu da |e n|egov pravn
osnov uv|ek vezan za prm|enu mater|ane pravne norme ko|a |e sadrzana u opem
pravnom aktu. U mater|anom smsu upravno-pravn odnos moze nastat na dva nana:
1. zdavan|em upravnog po|ednanog akta (drektno ndrektno);
2. neposredno na osnovu zakona.
1. Nastanak upravno&pravnog odnosa na osnovu izdavanaj upravnog
pojedina)nog akta - U ovom sua|u razku|emo dv|e stuac|e ko|e mogu
rezutrat nastankom tog odnosa. Prva se odnos na direktni upravni rad
organa kao n|egovo jednostrano i autoritativno postupanje. Tada up-pravn
odnos nasta|e donoen|em upravnog akta n|egovm dostav|an|em drugom
5
Upravni 1govor mnogo |e bz autortatvnom aktu ko|m se stvara upravno-pravn odnos,
bez obzra to ne nasta|e |aom vo|om drzavnog organa, nego pravnom posu z razoga to |e
|edna strana tog ugovora obavezno drzavn organ |avne vast. Upravnm ugovorom ne
moze se smatrat ugovor kao to |e npr. ugovor zmeu fzkh ca, |er |e adnmstratvn
ugovor usm|eren prema rem |avnom nteresu. Za reazac|u prava obaveza z upravnog
(admnstratvnog) ugovora vr|ede posebn usov ko| posto|e za samo zak|uen|e ugovora.
Uz to, za zak|uen|e ovh ugovora posto| obaveza provoen|a posebnog |avnog postupka kao
to |e npr. |avn konkurs za radno m|esto raspsvan|e tendera za nabavku neke robe.
24
sub|ektu. Izdavan|em akta, odnosno n|egovm dostav|an|em stranka ste
odreeno pravo |o| se namee neka obaveza. Vdmo da |e r|e o zasnvan|u up-
pravnog odnosa psmenm putem, a zuzetno, po|ednan upravn akt se moze
don|et usmeno u sua|u preduzman|a htnh m|era, rad zatte |avnog reda
mra, odnosno rad otkan|an|a neposredne opasnost po zvot zdrav|e |ud
movne. ruga stuac|a vezana |e za nastanak up-pravnog odnosa zdavan|em
upravnog akta indirektno, pr emu, takoe do zraza|a doaz |ednostrano
autortatvno postupan|e drzavnog organa, odnosno nsttuc|e ko|a raspoaze
|avnm ovaten|ma. To |e sua| kada organ |avne vast ne izda upravni akt
odnosno ogu se o n|egovo zdavan|e, to nazvamo 6utanja uprave7. Takva
pravna stuac|a moze uzrokovat zakonsku pretpostavku ko|a uzroku|e
nastanak up-pravnog odnosa pos|e proteka odreenog roka (za zdavan|e
upravnog akta).
6
2. Nastanak up&pravnog odnosa neposredno na osnovu )injenica sadranih
u zakonu - Nastanak upravno-pravnog odnosa neposredno na osnovu zakona
vezan |e neposredno za nastupan|e odreen|e n|ence ko|a |e predvena
zakonom.
7
U ptan|u |e apstraktn pravn odnos ko| ne nasta|e zdavan|em
upravnog akta, nego u sade|stvu sa upravno-mater|anm aktom. Odsustvo volje
za nastajanje up-pravnog odnosa ogeda se u tome to on moze nastat po
suzbeno| duznost organa |avne vast, odnosno bez inicijative stranke, ak
bez njenog u)e(a. 'itno |e |edno da u n|ega kao obavezn uesnc tog odnosa
stupa|u dravni organi ili organizacije kad vre |avnu suzbu.
PRESTANAK UPRAVNO'PRAVNOG ODNOSA
Prestanak up-pravnog odnosa vezan |e za pravnu stuac|u ko|om se okonava neko pravo
presta|e neka obaveza. Up-pravn odnos ko| |e nastao zdavan|em upravnog
po|ednanog akta u ko|em |e sub|ekt tog odnosa stekao neko pravo
8
moze prestat
voljom adresata. Ako |e u ptan|u up-pravn odnos ko| |e nastao po|ednanm upravnm
aktom ko|m |e stranc nametnuta neka obaveza, onda on ne moe prestati
jednostranom voljom adresata (odrcan|em od obaveze). Pod zakonom utvrenm
usovma, up-pravn odnos jednostrano se moze okonat |aom voljom organa
dravne uprave ko|a |e ba odlu)uju(a prkom n|egovog nastajanja.
/zdavanje upravnog akta kojim prestaje upravno&pravni odnos moze nastupt
zbog ve razth stuac|a, kao to su:
1. kad |e sub|ekt postupo po aktu;
2. protekom roka tra|an|a upravno-pravnog odnosa;
3. nastupan|em raskdnog usova;
4. nastupan|em nemogunost spun|en|a zaht|eva sadrzanog u aktu,
5. donoen|em kasn|eg upravnog akta ko|m nasta|e nov upravno-pravn odnos.
6
Npr. ako nadezn organ uprave, protv |eg |e r|een|a 3op1452na 6a0,a, n2 3on2s2
rj242nj2 u roku (30 dana u |ednostavnm, a 60 u sozenm upravnm stvarma) n2
3os5avi ga s5ranci u propsanom roku, stranka ma pravo zabe kao da |e n|en zaht|ev
o3,ij2n. Dake, posto| zakonska pr25pos5avka da |e uspostav|en upravno-pravn
odnos u ko|em |e organ n2ga5ivno oduo po zaht|evu stranke.
7
Npr. obaveza paan|a poreza nasta|e odmah nakon zdavan|a fakture o zvreno| proda|
usuz.
8
Favorabn upravn akt
25
OSNOVNE KARAKTERISTIKE UPRAVNO'PRAVNOG ODNOSA
"pravni akt se moe donijeti:
1. onoenje akta po slubenoj dunosti - To su akt ko| se donose bez
zahtjeva stranke. Kod n|h do zraza|a doaz naeo ofc|enost, |er organ
nastupa sk|uvo |aom vo|om neovsno od vo|e drugog sub|ekta kao uesnka
u upravno-pravnom odnosu.
2. onoenje upravnog aktapo zahtjevu stranke - Za zdavan|e upravnog akta
neophodan |e zahtjev ko|m stranka ncra pokretan|e upravnog postupka
donoen|e r|een|a. Ovu vrstu upravnh akata organ |avne uprave ne moze zdat
ukoko stranka n|e podn|ea zaht|ev za n|hovo zdavan|e, odnosno ukoko kasn|e
n|e prstaa podn|et zaht|ev.
9
Osnovne karakteristike upravno&pravnog odnosa su:
1. posto|an|e povoda za nastanak up-pravnog odnosa;
2. povod za prestanak up-pravnog odnosa moze bt protek vremena;
3. upravn po|ednan akt drzavnog organa kao povod za nastanak prestanak up-
pr. odnosa;
4. zakon kao osnov nastanka prestanka up-pravnog odnosa;
5. autortet drzavnog organa kao usov nastanka up-pravnog odnosa;
6. Upravno-pravn odnos vezan |e za movnsko-pravn odnos u ko|em po|ednc
ostvaru|u odreena prava ko|a spada|u u granu graanskog, odnosno obast
stvarnog prava.
NORMATIVNO ODRE7ENJE UPRAVNO'PRAVNOG ODNOSA
Sv drutven odnos nsu u|edno pravn (t|. kada nsu normran pravom), kao to sv
pravn odnos nsu stovremeno upravno-pravn (t|. ako |edna strana tog odnosa n|e
obavezno drzavn organ nsttuc|a ko|a raspoaze |avnm ovaten|ma).
Da b |edan drutveni odnos bio pravni treba da bude:
1. normran,
2. zaten prnudom.
Da b nastao |edan konkretan pravni odnos potrebno |e:
1. da bude utvren u ob|ektvnom pravu, odnosno propsan apstraktno u nekom
zvoru prava;
2. da nastupe okonost t|. pravne n|ence predvene u hpotez pravne norme;
3. da posto| sub|ektvno pravo ko|e se zvod z ob|ektvnog sasto| se u ovaten|u
sub|ekta prava da neto sam n da od drugog zaht|eva da n da neto
podnos.
U uem smsu karakteristika upravno-pravnog odnosa vezana |e za osobitost
subjekata tog odnosa.
9
Konvadran upravn akt.
26
U irem smsu osnovna karakteristika upravno-pravnog odnosa prozaz z normi
ko|ma se odnos regura.
KARAKTER NORMI KOJE REGULI!U UPRAVNO'PRAVNE ODNOSE
Osnovna pod|ea pravnh norm |e ona ko|a norme d|e na op(e pojedina)ne. U sua|u
da se norma odnos na neodreen bro| ca sua|eva rad se o opo| pravno| norm. A
ako se norma odnos na tano odreen (konkretan) sua| rad se o po|enano| pravno|
norm. Op(a pravna norma ma odreenu strukturu. Po |edno| teor| struktura pravne
norme odreena |e troano te se ona sasto| od:
1. predpostavke (hpoteze);
2. dspozc|e,
3. sankc|e.
Prema drugom shvatan|u, struktura pravne norme |e odreena )etvero)lano uz ove
eemente sadrz dekt.
*ajedni)ka obiljeja svih pravnih normi su s|edea:
1. pravne norme su presktptvne (t|. sadrze nek zaht|ev trazen|e);
2. pravne norme su hpotetke
10
(t|. odnose se na netvo to se moze, a ne mora
dogodt),
3. pravne norme sadrze sankc|e (t|. pos|edu|u rakc|u na zaht|ev sadrzan u norm).
Na|vazn|a pod|ea pravnh norm |e ona prema stepenu slobode koju pravne norme
ostavljaju svojim adresatima, pa razku|emo:
1. kategorke,
2. ds|unktvne pravne norme.
1. 5ategori)ke pravne norme #dspozitivne dispozicije$ - To su strogo precizno
#imperativno$ odreene pravne norme ko|e sadze pravna prava ko|a ne
dozvo|ava|u bo kakvu sobodu ponaan|a svo|h adresata ko|ma su upuene, od
ponaan|a ko|e |e utvreno pravnom normom. Upravo z razoga to su
obavezne za sve sub|ekte, dspoztvne dspozc|e se nazva|u prnudnm, odnosno
mperatvnm dspozc|ama. U ovom sua|u, sub|ekt na koga se odnos dspozc|a
sam stvara dspozc|u ko|om regue sopstveno ponaan|e ponaan|e drugh
sub|ekata. Dspoztvne dspozc|e su obavezne |er dotn odnos mora da se
regue na obavezan nan, odnosno sub|ekt mora da se ponaa po |edno|
dspozc|, bo da |e sam odred, a ako |e ne odred da prm|en onu ko|a |e ve
data u norm.
2. isjunktivne pravne norme - To su takva prava ponaan|a ko|a znae zv|esnu
slobodu ponaanja n|hovh adresata. One su aternatvno odreene ne
odreu|u samo |ednu mogunost ponaan|a svo|h adresata, nego m da|u ve
mogunost (aternatva) za odreena ponaan|a. U ptan|u su norme ko|ma
10
Us0ovn2 pravn2 norme ma|u pretpostavku u ko|o| se opsu|e usov za prm|enu
dspozc|e, |er te norme se prm|en|u|u tek kada bude spun|en usov za n|hovu prm|enu.
Sakcija se uv|ek prm|en|u|e pod usovom da nij2 pri8j2nj2na 3ispozicija, te u svako|
pravno| norm mora posto|at do ko| opsu|e ta| usov za prm|enu sankc|e (t|.
pretpostavka sankc|e).
27
zakonodavac da|e adresatma nekoko mogunost za ponaan|e. Posto|e dv|e
vrste ds|unktvnh pravnh norm, aternatvne dskrecone.
2.1.
!lternativne #zamjenjive$ dispozicije sadrze odreeno pravo ponaan|a, a
stovremeno ono ovau|e sub|ekta da stvori neko drugo pravilo ponaanja,
odnoso da prm|en drugu dspozc|u. U ptan|u su pravne norme ko|e ovau|u
sub|ekta prava da bira zmeu ve aternatva onu za ko|u smatra da |e
najpogodnija za n|ega. Aternatvnm normama ne stvara se nova dispozicija.
Kao to |e sua| kod kategorkh, tako se kod aternatvnh pravnh norm
spo|ava mperatvn karakter n|hovog d|eovan|a, s tm to aternatvne pravne
norme ovla(uju adresata na odreeno n|en|e nen|en|e. Kod kategorkh
pravnh norm to n|e sua|, |er |e adresat obavezan da neto n ne n.
11

2.2. iskrecione prave norme - One prozaze z aternatvne dspozc|e
ko|a ovau|e sub|ekta obaveze u pravnom odnosu da zabere zmeu |edne
ve aternatva ko|u smatra na|pogodn|om za svo|e ponaan|e. Ovakve dspozc|e
se na|ee naaze meu onma ko|e reguu nadeznost upravnh sudskh
organa t|. ko|e reguu rad ovh organa pr donoen|u po|ednh pravnh akata (to
predstav|a n|hovu specfnu nadeznost). Drugm r|ema, u okvru svo|e
dskrecone vast, organ |e aobodan da c|en c|eshodnost svog ponaan|a,
odnosno svo|h pravnh akata, nad tom oc|enom se ne moze vrt nkakav nadzor
od strane drugh organa.
12
NORME POMO%U KOJI$ SE USPOSTAVLJA UPRAVNO'PRAVNI ODNOS
Dva su usova za ostvarivanje nekog subjektivnog prava:
1. da sub|ektvno pravo prozaz z pravne norme,
2. da mu |e manentna pravna zatta.
Pravne norme ko|e reguu djelatnost javnih organa u ostvarvan|u prava, odnosno
zvravan|u obaveza, kao zattu |avnog nteresa u upravno-pravnm odnosma mozemo
pod|et u tr grupe:
1. norme materijalnog prava t|. norme ko|e reguu prava obaveze |avnh
organa drugh sub|ekata u ovom odnosu;
2. norme procesnog prava t|. norme ko|e reguu postupak zasnvan|a upravno-
pravnh odnosa;
3. procesne norme t|. norme ko|e reguu prestanak upravno-pravnog odnosa,
odnosno postupak razr|eavan|a upravno-pravnh sporova z upravno-pravnh
odnosa.
UPRAVNI POSLOVI I ADA"I ORGANA DR#AVNE UPRAVE
Organ drzavne uprave nsttuc|e ko|e raspoazu |avnm ovaten|ma vre sljede(e
poslove:
1. provode potku zvrava|u zakone dr. propse;
11
U sua|u n2o3r292n2 3ispozicij2, sub|ekt nema sobodu da bra zmeu |ednog
ve ponaan|a - tu posto| samo |edno ponaan|e ko|e |e za n|ega o,av2zno, a ono nij2
pr2cizno o3r292no s toga ma da ga odred sub|ekt ko| |e na to ovaten.
12
I8p2ra5ivn2 pravne norme prm|en|u|u se u upravnom krvnom pravu, dok se
3ispozi5ivn2 pravne norme ugavnom prm|en|u|u u graanskom pravu.
28
2. obav|a|u upravn nadzor nad provedbom zakona dr. propsa;
3. donose podzakonske propse za provedbu zakona dr. propsa;
4. prprema|u propse da|u preporuke z obast zakonodavstva;
5. da|u odgovore na ptan|a organa zakonodavne zvrne vast ko|a se odnose na
n|hovu nadeznost;
6. prate stan|e u obastma za ko|e su osnovan odgovara|u za stan|e u tm
obastma;
7. obav|a|u dr. upravne strune posove...
PROVO7ENJE POLITIKE I IVR!AVANJE AKONA I DR+ PROPISA
Organ drzavne uprave provode utvrenu potku zvrava|u zakone dr. propse:
n|hovm neposrednm prm|en|van|em;
putem r|eavan|a upravnh stvar u upravnom postupku;
obav|an|em upravnog nadzora dr. upravnh posova z svo|e nadeznost,
donoen|em podzakonskh akata za zvravan|e zakona dr. propsa.
O*AVLJANJE UPRAVNOG NADORA NAD PROVED*OM AKONA I DR+ PROPISA
U okvru upravnog nadzora poseban znaa| se da|e pravnom nadzoru pod ko|m se
podrazum|eva nadzor ko| |e uspostav|en, regusan sankconsan pravnm normama.
Razvrstavan|e pravnog nadzora se vr:
1. prema predmetu;
2. prema sub|ektma (nadzor organa vast),
3. prema sub|ektu nad |m se radom vr nadzor.
Razku|emo upravn nadzor u formanom mater|anom smsu.
U formalnom smislu, upravn nadzor |e nadzor ko| vre organ uprave sa n|ma
z|ednaene nsttuc|e, ko| se na osnovu pov|erenh |avnh ovaten|a vre nad
radom razth sub|ekata.
U materijlanom smislu, upravn nadzor |e prm|ena upravnh ovaten|a nad
neautortatvnm aktvnostma raznh sub|ekata.
Poslovi upravnog nadzora spada|u u upravno-kontronu d|eatnost uprave u sstemu
drutvene reguac|e u ko|o| se na autortatvan nan prov|erava pravnost ponaan|a
odreenog sub|ekta sa aspekta zakontost, a zuzetno c|eshodnost.
Pozi5ivno'pravni o,0ici 1pravnog na3zora -ovi o,0ici n2 va62/ U:i iz akona o
org( organa 1prav2 1 )*i$///.
U vren|u upravnog nadzora organ uprave nadzru provedbu zakona dr. propsa, te
zakontost rada postupan|a kada su na to ovaten zakonom. Posto|e tr obka
upravnog nadzora:
29
1. nadzor nad zakontou akata ko|m se r|eava u upravnm stvarma;
2. nadzor nad zakontou rada preduzea, ustanova drugh organzac|a, kada |e to
zakonom ureeno;
3. nspekc|sk nadzor.
Nadzor nad zakonito(u akata kojima se rjeava u upravnim stvarima = Nadzor
nad zakontou akata ko|ma se r|eava o pravma obavezama graana, preduzea,
odnosno donarskh drutava, ustanova drugh organzac|a za|ednca u upravnom
postupku vre organ uprave prkom oduvan|a o zab, odnosno drugom pravnom
sredstvu.
13
Rad se o pravostepenm upravnm aktma organa uprave nsttuc|a ko|e
ma|u |avna ovaten|a ko|ma se r|eava u upravnm stvarma u vez s tm poduzma|u se
m|ere za ko|e su zakonom ovaten. Kontrou zakontost ovh upravnh akata, kada su na
to zakonom ovaten, organ uprave ne vre samo prkom oduvan|a o zab, ve mogu
mat druga ovaten|a.
14
Nadzor nad zakonito(u rada preduze(a9 ustanova i dr0 pravnih lica - Ova| nadzor
moze bt vezan za razte obke d|eatnost kao to su:
1. predagan|e, odnosno pokretan|e postupka za oc|en|van|e zakontost oph akata
preduzea, ustanova drugh pravnh ca;
2. predagan|e prestanka rada;
3. naagan|e zvren|a zakonom odreenh obaveza;
4. pokretan|e nc|atve za druk|e urevan|e zakonom ureenh odnosa,
5. preduzman|e drugh m|era za ko|e su ovaten zakonom.
/nspekcijski nadzor - Od ostalih vdova upravnog nadzora, nspekc|sk nadzor kao
specijalni obk upravnog nadzora razlikuje se po s|edem osnovnim obiljejima:
1. vr se nad uze odreenm obastma drutvenog zvota;
2. vroc nadzora su spec|azran posebno kvafkovan za obav|an|e btnh
aktvnost u okvru ostvarvan|e ovog nadzora;
3. nadzor se provod posebnm metodama;
4. vroc nadzora raspoazu specfnm ob|ez|ma mogu prm|en|vat posebna
sredstva;
5. ostvaru|u neposredan uvd u posovan|e postupan|e raznovrsnh organzac|a
za|ednca, graana graansko-pravnh ca u pogedu prdrzavan|a zakona dr.
propsa;
6. preduzma|u upravne dr. m|ere za ko|e su ovaten zakonom.
U okvru nadeznost organa drzavne uprave nspekc|sk nadzor vre nspekc|e
organzovane kao inspekcijske slube odreenog organa uprave , to |e r|ee,
centrazovan samostan organ organ u sastavu samostanog organa organzovan po
funkconanom prncpu. Neposredni vrioci poslova z d|eokruga nspekc|skh suzb
su inspektori kao na|znaa|n| suzbenc sa posebnm ovaten|ma. N|h, kao druge
suzbenke s posebnm ovaten|ma postav|a sm|en|u|e rokovodilac organa uprave.
Osnovni 8o3a0i525i organizacija insp2kcijski; s016,i
13
Instancon nadzor
14
Npr. ponten|e po pravu nadzora ukdan|e konanh r|een|a.
30
Pravnkom o unutran|o| organzac|, ko|eg donos rukovodac organa uprave, utvru|e
se ko|a e to vrsta organzac|ske |ednce mat u svom d|eokrugu posove nspekc|skog
nadzora. Na vm nvoma vast, odnosno u vem organma na|ee |e to nspektorat.
15
Insp2kcijska ov0a452nja
Bez obzra o kakvo| se nspekc| rad, n|hova specijalna ovaten|a su modfkac|a
osnovnih ovaten|a, a to su:
1. ostvarvan|e neposrednog uvda u posovan|e postupan|e raznovrsnh
organzac|a za|ednca, graana graansko-pravnh ca u pogedu prdrzavan|
propsa oph akata;
2. pregedavan|e posovnh prostor|a drugh ob|ekata rada, prozvoda dr robe,
sprava dr dokumenata, kao procesa rada;
3. utvrvan|e dentteta ca kada |e to potrebno;
4. vren|e nh pretresa kada |e to zakonom odreeno.
O svakom nspekc|skom pregedu nspektor |e obavezan sant zapisnik o naenom
stanju. Zapsnk se sastav|a u skadu sa odredbama Zakona o upravnom postupku sa
n|egovm sadrza|em obavezno se upozna|e sub|ekt kontroe ko| moze stavt prm|edbe
na konstatovano stan|e. |edan prm|erak zapsnka uruu|e se odgovornom cu.
16
!ktivnost #djelatnost$ inspektora moze bt:
1. preventvnog,
2. korektvnog,
3. represvnog karaktera.
1. Preventivna aktivnost - prvenstveno se sasto| u stvaran|u takve atmosfere
kod to veeg bro|a sub|ekata nad ko|m se vr nspekc|ska kontroa, da se
otklone uzroci ko| dovode do krenja propsa oph akata. U tom c|u |e
posebno znaa|no da sv sub|ekt u organzac|ama za|edncama d|eu|u u pravcu
sprovoenja na)ela zakonitosti, poev od posovodstva, nterne kontroe, pa
do sub|ekata nad ko|m se vr neposredna kontroa. Aktvnost nspekc|a posebno
|e znaa|na kad su ptan|u nov props znaa|n|e zm|en|n props, kao kada
treba, u c|u osguran|a zatte zdrav|a radnka |udske okone zvrt znaa|na
uagan|a.
2. 5orektivna aktivnost - |e |edan stroz| obk prevenc|e nspektora ko| se sasto|
u pravu duznost nspektora da naredi otklanjanje utvrenih nepravilnosti i
nedostataka u odreenom roku, o emu donos psmeno r|een|e.
3. ,epresivna aktivnost - doaz do zraza|a kada se ne otkone nareene
nepravnost nedostac u odreenom roku ako se rad o provedb propsa
15
To mogu bt sektor, od|e|en|a suzbe.
16
Ukoko se rad o organzac| za|ednc | organ uprav|an|a manu|e potko-
tertor|ana za|ednca, odgovorno ce duzno |e o naazma nspektora upoznat ta| organ
kako b se moge poduzet potrebne m|ere na otkan|an|u utvrenh nepravnost.
31
opeg akta ko| predstav|a povredu radne duznost, prekra|, prvredn prestup
krvno d|eo.
DONO!ENJE NORMATIVNI$ I POJEDINA&NI$ UPRAVNI$ AKATA
Poaze od forme sadrzne razku|emo pravn akt (t|. po|am pravnog akta) u:
formanom,
mater|anom smsu.
Tako, sv akt ko| ma|u st obk (formu) prpada|u vrst formanh pravnh akaza, dok sv
on akt ko| ne stu sadrznu prpada|u grup mater|anh pravnh akata. Poto|e tr
elementa ko|a odreu|u oblik #formu$ pravnog akta:
1. nadeznost sub|ekta za n|egovo donoen|e;
2. potupak donoen|a;
3. mater|azac|a pravnog akta.
Da b pravno odredili pravni akt u formalnom smilu, potrebno |e uzet u obzr n|egov
na|vazn| eement, a to |e nadlenost subjekta za njegovo donoenje ko|a
predstav|a ovaten|e odreenh sub|ekata da donose odreen akte. Za svak akt se
odreu|e sub|ekt ko| |e nadezan da ga moze don|et. Pravne akte mogu donost dv|e
vrste ovh sub|ekata:
drzavn organ,
nedrzavn organ.
Ko| e sub|ekt bt nadezan za donoen| odreenog pravnog akta zavs prvenstveno od
toga da |e ta| subjekt u stanju don|et zaht|evan akt. Ustavno-pravna struktura
ureen|a drzave razku|e tr vrste drzavnh organa ko| mogu donost pravne akte. To su:
zakonodavn, upravn sudsk. Postupak za donoen|e pravnh akata |e put ko|m se
osgurava da pravn akt bude donesen na pravan nan.
Sadrina pravnog akta odreena |e prema svo|m d|eovma od ko|h |e |edan gavn, a
|edan sporedn. .lavni element sadrzne pravnog akta predstv|a izjava volje ko|a |e u
aktu sadrzana. Po gavnom eementu sadrzne, pravn akt se d|ee na akte ko|ma se
stvara|u pravne norme na akte ko|ma se postav|a|u usov za prm|enu pravnh norm.
Akt ko|ma se stvaraju pravne norme sadrze dotnu pravnu normu ko|a |e
stvorena odukom vo|e ko|a n sutnu akta.
Akt ko|ma su postavljeni uslovi za primjenu pravne norme sadrze oduku,
odnosno z|avu vo|e ko|a |e predvena u pretpostavc neke pravne norme kao
usov za n|enu prm|enu.
rugi element predstav|a sporedni dio sadrine pravnog akta vezan |e za
oznaavan|e samog akta kako b se to tan|e odredo n|egovo m|esto u pravnom
poretku samm tm n|egovo de|stvo.
;ormalna neispravnost akta posto| kad |e akt donesen u druk|o| form od
propsane (npr. dono ga |e nenadezn sub|ekt po druk|em postupku od
predvenog),
32
-aterijalna #sadrinska$ neispravnost posto| kad |e sadrzna akta suprotna
od one ko|a |e utvrena propsom (npr. zabran|en |e ugovor o kupoproda| zv|esne
robe, a on |e pak zak|uen).
Oblik pravnog akta |e odreen prema n|egovo| sadrzn z ega prozaz da |e sadrzna
vazn|a od obka (forme) da ga ona, ustvar, odreu|e.
Op<i -nor8a5ivni. pravni ak5i
To su sv on akt ko| pravnm normana na op(enit na)in reguu neke drutvene
odnose. Za po|am opeg akta za|ednko |e to to on sadrze ope norme, za razku od
po|ednanog akta ko| sadrz po|ednane norme. Na osnovu oph pravnh akata
ustanov|ava se sistem za regulaciju odnosa u drzav ko| suz za ostvarvan|e prava
zvravan|e obaveza n|egovh sub|ekata.
17
Napomena1 Ustav zakon nsu obraen.
Podzakonski op(e&normativni akti - predstav|a|u akte ko|e ne donose zakonodavn
organ, nego drug drzavn organ, a na|ee h donose zvrno-potk upravn organ.
Dake, on organ |a vast n|e orgnarna, nego zvedena. U svakom sua|u, osnovna
karakterstka podzakonskh oph akata |este da su on nze pravne snage od ustava
zakona.
:Podzakonski op(e&normativni akti izvrno&politi)kih organa - To |e posebna vrsta
pravnh akata ko|e donose zvrn organ n|ma se ureu|u zv|esn odnos sua|ev od
narotog znaa|a za potku drzave. Ov akt ne pod|ezu upravno-sudsko| kontro, zbog
ega se smatra da za n|h n|e potrebna ,zakonodavna habtac|a". D|emo h na uredbe
oduke.
"redbe d|emo na:
uredbe koje izvravaju #razrauju$ zakonske propise stoga su one zveden
pravn, |er svo|u pravnu snagu crpe, bo na osnovu zrtog ovaten|a sadrzanog
u konkretnom zakonu, bo na osnovu generanog ustavnog ovaten|a. N|ma se
razrau|u osnovne norme ko|e sadrze zakon u raznm obastma, me se
omoguu|e efkasn|a prm|ena zakona rastereu|u zakonodavn organ od
donoen|a mnogobro|nh po|ednanh norm. Pravn osnov za n|hovo donoen|e
sadrzan |e u zakonu, n|hovom donoen|u prb|egava se zvog htnost ragusan|a
prava, obaveza postupan|a u to| obast, to se uredbom daeko brze postze z
razoga to |e sam postupak donoen|a uredb |ednostavn|. R|e |e o regusan|u
razth drutvenh potreba ko|e se teko vro sporo mogu regusat preko
zakonodavnog organa z razoga to se rad o gomaznom organu ko| se prno
teko sasto|e donos oduke.
uredbe sa zakonskom snagom - ma|u snagu zakona donos h Vada u
zuzetnm okonostma tekm prkama za drzavu , po pravu, podnose se na
odobren|e Paramentu. U BH ovaten|e za donoen|e uredb sa zakonskom
snagom ma|u entteske vade, a donose se u sua|u opasnost po zem|u kada
enttetsk parament odnosno skuptna nsu u mogunost da to une.
17
Nor8a5ivna =1nkcija kao d|eatnost drzavnh organa uprave 4iri j2 poja8 od n|hove
zakonodavne funck|e z razoga to, pored zakondavne, obuhvata podzakonsku funkc|u
t|. donoen|e oph akata od strane zvrnh drzavnh organa uprave.
33
Odluke - Oduka |e uoba|en nazv za razne vrste pravnh akata. Odukom se ureu|u
po|edna ptan|a propsu|u m|ere Vade, da|e sagasnost potvru|u akt drugh
organa organzac|a, te oduu|e o drugm ptan|ma o ko|ma se ne oduu|e
uredbom.
:Podzakonski op(e&normativni akti dravnih organa uprave - N|ma se odreu|e na
ko| na)in (e se primjenjivati neki drugi akt vie pravne snage. On ne propsu|u
nove pravne norme, nego upotreb|ava|u postoje(e za bze odrevan|e nana vren|a
odreenh tehnkh postupaka pr prm|en|van|u prava, kao odreenh ptan|a ko|a su
vezana za propsvan|e pravnh norm ko|ma se ureu|u odnos sa graanma dr
sub|ektma zvan uprave. N|hova snaga prozaz z ve pravne norme. U ope pravne
akte uprave nzeg pravnog unka od zakona spada|u:
1. uputstva,
2. naredbe,
3. pravnc,
4. nstrukc|e.
1. "putstvo - Preko n|ega se u okvru upravne organzac|e od strane veg organa
da|e nzem organu uputa za postupan|e d|eovan|e u odreenm stuac|ama. V
upravn organ uputstvom bze odreu|e nan vren|a upravne d|eatnost
funkc|e nzeg organa, osan|a|u se potpuno u okvrma dotad posto|eh pravnh
norm. Uputstvo |e, takoe, akt ko|m se odreu|e na ko| nan e se prm|en|vat
nek v op pravn akt. Uputstva mogu zdavat nosoc zvrno-potkh fukc|a
(prem|er vada), rokovodoc organa. Uputstva mogu bt ndvduana generana,
obavezna neobavezna. Da b neko uputstvo bo obavezno, n|egova obaveza
mora prozazt z pravne norme.
2. Naredba... (prethodno defnsano...)
3. Pravilnik - N|me se razrau|u po|edne odredbe zakona propsa vade rad
osguran|a usova za n|hovu odgovara|uu prm|enu, odnosno rad n|hovog
zvren|a. Donos se na osnovu ovaten|a sadrzanh u zakonu.
4. /nstrukcija... (prethodno defnsano...)
RJE!AVANJE U POJEDINA&NIM UPRAVNIM STVARIMA I VR!ENJE MATERIJALNI$
OPERA"IJA( ODNOSNO( DRUGI$ STR&NI$ POSLOVA I RADNI$ ADATAKA
,azlika zmeu pravnih akata materijalnih radnji |e u tome to pravn akt sadrze
pravnu normu kao dispoziciju, dok mater|ane radn|e takvu norme ne sadrze. One se
vre u zvren|u pravnh akata, odnosno predstav|a|u radn|e ko|ma se ne zasnva|u
pravn odnos neposredno, nego suze za nastanak upravno-pravnh odnosa. To su posov
neautortatvnog karaktera ko|e ne proste upravne radn|e (mater|ane operac|e)
mora|u se zvrt sagasno zakonu dr propsma zasnovanm na zakonu.
RJE!AVANJE UPRAVNI$ STVARI
34
Pravni akti koji sadre konkretne pravne norme d|ee se na dv|e osnovne grupe
to:
1. akt ko| sadrze dspozc|u;
2. akt ko| sadrze sankc|u.
1. Akt ko| sadrze preczra|u dispoziciju mogu se donost na autortatvan nan
sagasnom z|avom vo|a stranaka prkom n|hovog donoen|a. Kasan konkretn
pravn akt ko| sadrz dspozc|u ko| se donos na autortatvan nan |este
upravn akt.
2. S druge strane, tpan konkretn pravn akt ko| sadrz sankciju |este sudski akt.
S obzrom na dejstvo ko|e akt ostvaru|u u odnosma sa subjektima ko|e tangra|u, kao
s obzrom na n|hovu formu i sadrinu, akt uprave mogu bt:
1. upravn po|ednan akt,
2. akt posovan|a,
3. osta konkretn akt drzavne uprave.
1. "pravni pojedina)ni akti uprave - Po|ednane norme se odnose samo na
|edan, tano odreen sua| on se po pravu u norm konkretzu|e, bez obzra
kok |e bro| po|ednaca |e se ponaan|e regue. Nadeznost za donoen|e
po|ednanh upravnh akata ugavnom |e u rukama drzavnh organa uprave
nsttuc|a ko|e raspoazu |avnm ovaten|ma za r|eavan|e upravnh predmeta
prema pravma upravnog postupka. Posto|e dva vida upravnog djelovanja:
a. donoen|e pravnh akata,
b. vren|e mater|anh
operac|a. "pravna funkcija drzavnh
organa nsttuc|a ko|e raspoazu |avnm ovaten|ma moga b se oznat kao
d|eatnost donoen|a upravnh akata vren|a mater|anh operac|a kao t|eesnh
radn| z ko|h sto| egtmna drzavna prnuda. Za pravne akte dravne uprave
karakteristi)no |e da se d|ee na: a. ope (normatvne),
b. konkretne
(po|ednane) Pod op(im se
podrazum|eva|u on ko|e ovaten organ donose u vren|u upravne d|eatnost, a
ko| se ne odnose na konkretne sua|eve, ve reguu pravne stuac|e na
apstraktan, odnosno generaan nan. Na osnovu normatvnh akata uprave
rasprav|a|u se konkretn sua|ev u odnosma ko| su tm aktma ragusan.
2. !kti poslovanja - Za n|h |e karakterstno da su to dvostran akt ko| se sasto|e
u z|av vo|e organa uprave zbog ega on takvm aktma ne vre ve funkc|u
vast, to zna da ne d|eu|u na autortatvan nan ne po|av|u|u se u odnosu na
ostae uesnke nekog movnskopravnog odnosa |aom vo|om.
3. Ostali konkretni akti dravne uprave - Ovd|e spada|u:
a. akt evdenc|e;
b. uv|eren|a;
c. ntern akt drzavne uprave;
d. davan|e ob|an|en|a.
Pored ove pod|ee, upravn akt se mogu pod|et na
nterne eksterne. Intern nasta|u u okvru upravnog aparata u n|emu zazva|u
odreena pravna de|stva. Ekstern d|eu|u prema trem cma.
35
4. Ostali materijalni akti uprave - Inspekc|sk preged, zv|eta|, posov
zvren|a u upravnom postupku td.
POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE POJEDINA&NI$ UPRAVNI$ AKATA
Sudsk akt donos sud, a upravn akt drzavn organ uprave. Za|ednko m |e to su oba
nepotpuna, a razka |e u tome to upravn akt sadrz dspozc|u, a sudsk sankc|u. Da b
nek pravni akt bo upravni, on mora sadrzavat s|edea obiljeja:
1. da |e to pravn akt;
2. da |e po|ednaan (konkretan);
3. da sadrz dspozc|u,
4. da |e autortatvan.
: Obiljeje da je pravni akt - t|. da sadrz pravnu normu kao pravo ponaan|a.
Ako sadrze normu ko|a se odnos na neodreen bro| sua|eva, onda se rad o opm
aktma, a ako sadrze normu ko|a se odnos na konkretan sua| onda se rad o konkretnm
po|ednanm aktma.
: Obiljeje da je upravni akt pojedina)an #konkretan$ - podrazum|eva da se
upravn akt odnos na tano odreenog po|ednca tano odreen aua|.
: ispozicija - sadrzana |e u pravnom aktu treba |e shvatt kao zaht|evano
(prmarno) pravo ponaan|a, dok sankc|a doaz u obzr samo onda ako se ce ne ponaa
u skadu sa dspozc|om t|. ako un prekra| (dekt). Sankc|a se, stoga, esto nazva
sekundarna dspozc|a. Btno |e nagast da op pravn akt, u pravu, sadrze oba
normatvna eementa t|. dspozc|u sankc|u. Nepotpun upravn akt sadrze dspozc|u
sankc|u. On nepotpun ko| sadrze dspozc|u d|ee se na upravne akte pravne
posove, a nepotpun ko| sadrze sankc|u |esu sudsk akt.
Obiljeje da akt sadri dispoziciju podrazum|eva da moze bt donesen na dva
nana:
1. autortatvno na osnovu |ae vo|e drzavnog organa nsttuc|e ko|a raspoaze
|avnm ovaten|ma (upravn akt);
2. prstankom ca na |e se ponaan|e akt odnos (pravn posao).
Za upravn akt |e karakterstno da se moze prunudno zvrt dspozc|a ko|u on sadrz
(npr. r|een|e o paan|u poreza). Takoer, pravn posao ko| nasta|e u vdu sporazuma
ugovornh strana moze se zrt prnudnm putem, |er ma|u snagu zvrne sprave.
: Obiljeje autoritativnog upravnog akta - zasnva se na |ao| vo| drzavnog
organa u odnosu na drugog sub|ekta |e se ponaan|e aktom regue. Ovo ob|ez|e
doaz do zraza|a kod upravnog akta, prkom donoen|a dspozc|e, a kod sudskog akta,
prkom donoen|a sankc|e. Ono podrazum|eva da e nadezn organ don|et pravn akt
kada stranka za takvo neto n|e zanteresovana.
DJELOVANJE UPRAVNOG AKTA U UPRAVNO'PRAVNOM ODNOSU
36
Ukoko se upravn akt odnos na neodreen bro| pravnh sub|ekata neodreen bro|
pravnh sua|eva, onda se reguac|a upravno-pravnog odnosa vr na apstraktan i
neodreen na)in. Suprotno, ukoko se pravn akt odnos na pojedine9 jasno
odreene slu)ajeve na odreenog sub|ekta, onda |e u n|ma sadrzana po|ednana
norma za konkretn sua| sua|eve. Tada se rad o po|ednanom aktu drzavne uprave.
;inalizacija svih aktivnosti drzavnog organa uprave u stvaran|u upravno-pravnog
odnosa, ostvaru|e se donoen|em upravnog akta ko|m su obuhvaen sub|ekt odreen
sua|ev u mater|anom-pravnom procesno-pravnom smsu. Da b se moga ostvariti
prava9 obaveze ili pravni interesi t|. da b se ostvaro de|stvo upravnog akta nastaog
z upravno-pravnog odnosa, neophodno |e sagedat n|egov pravni karakter. Donoen|e,
posto|an|e provoen|e upravnog akta treba da osgura pravnu sgurnost za sub|ekte
prema ko|ma |e usm|eren. Razoz pravne sgurnost zv|esnot naazu tro|aku
upravljenost #usmjerenost$ obaveznosti upravnog akta prema:
1. strankama, adresatma akta;
2. zdavaocu akta;
3. svm trem cma, organma, organzac|ama graanma.
Obaveznost upravnog akta d|eu|e kako prema strankama, tako prema donosocu akta.
I |edno drugo d|eovan|e rezutat |e dejstva upravno&pravne norme ko|a |e sadrzana u
pravnom aktu. Upravno-pravna norma |e bitna pretpostavka upravno-pravnog odnosa.
Ona u seb antcpra d|eovan|e organa uprave bez n|e on b zgubo svo|u
autortatvnost, odnosno ne b raspoagao ovaten|ma zatte |avnog nteresa. Mater|an
props, odnosno norma sadrzana u aktu sama po seb ne ustanov|ava odreene pravne
pos|edce po pravn akt z ega prozaz n|egova pravna djelotvornost u odnosu na:
1. adresata,
2. donosoca, a moze d|eovat prema
3. trem cma dr. organma.
Upravn akt se smatra zakontm sve dok se ne utvrd suprotno. Upravn akt |e zakont,
ukoko |e bo zakont u trenutku kada |e donesen. U tom smsu, pravo |e da se
zakontost upravnog akta c|en prema trenutku donoen|a. Vdmo da |e osnovna
karakteristika djelovanja upravnog akta u upravno-pravnom odnosu n|egova
konzistentnost nepromjenjivost nakon donoen|a. U odnosu na d|eovan|e upravnog
akta u tzv. promjenjenim )injeni)nim i pravnim okolnostima neophodno |e mat u
vdu da su to takve okonost ko|e nasta|u z razoga to su se prethodne okonost u
ko|ma |e donesen upravn akt u toko| m|er prom|ene da |e upravn akt zbog prom|ene
pravne stuac|e posta0 smetn|a pooza|u zatte |avnog nteresa, rad ega |e neophodno
don|et suprotn upravn akt.
VRSTE UPRAVNI$ AKATA
Akt u formalnom smislu su on ko| su zdat od organa drzavne uprave po propsanom
postupku, dok su akt u materijalnom smislu on ko|ma se zrazava vo|a drzavnog
organa nsttuc|e ko|a vr |avna ovaten|a, ko|m se na |ednostran nan prm|en|u|u
pravne norme na konkretan sua|. Na|ve bro| autora pojedina)ne
>?
upravne akte
dijele na s|ede nan:
1. ndvduan generan;
2. konsttutvn dekaratvn;
3. poztvn negatvn;
4. pravno vezan akt ko| se donose na osnovu sobodne oc|ene;
18
Upravn akt se nazva poj23ina:ni |er sadrz poj23ina:n1 pravn1 nor81.
37
5. akt ko|e donos |edan organ zbrn akt (sozen, kompeksn);
6. akt ko| se donose po suzbeno| duznost akt ko| se donose po zaht|evu stranke;
7. akt donesen u psano| usmeno| form;
8. r|een|a zak|uc.
In3ivi31a0ni i g2n2ra0ni 1pravni ak5i
Ova pod|ea zvrena |e s obzrom na n|encu da se upravn akt odnose na
individualno odreena ili neodreena lica.
1. Za individualne akte |e karakterstno da |e ce na ko|e se odnos ta| akt
pomenno navedeno u tom aktu, bez obzra koko h ma (npr. r|een|e o
ekspropr|ac| veeg kompeksa zem|ta ko|e |e vasntvo veeg bro|a ca);
2. .eneralni upravni akti se odnose na ve ca ko|a se u aktu pomenno ne
navode, a ko|a se z takvog akta veoma |ednostavno mogu odredt. U ptan|u |e
akt | dspoztv tano upuu|e na ko|a se ca odnos, bez obzra na n|hov bro|. To
zna da se upravn po|ednan akt odnos na konkretan sua|, ako ca u aktu
nsu pomenno navedena. Upravo po tome to ca u aktu nsu navedena, nego
odredva, generan upravn akt se razku|u od oph akata ko| su apstraktn
odnose se na neodreen bro| sua|eva neodreen bro| ca.
19
Kons5i515ivni i 32k0ara5ivni 1pravni ak5i
Ova pod|ea zvrena |e s obzrom na n|encu da se upravnm aktom formiraju (t|.
stvara|u, m|en|a|u dokda|u) upravno-pravn odnos se samo utvruje postojanje
pravnog odnosa.
1. 5ostitutivni upravni akti - su takv akt ko|m se stvara|u, m|en|a|u ukda|u
pravn odnos ko|ma se na autortatvan nan r|eava o stcan|u prava o vren|u
obaveze. Ov akt ma|u pravno de|stvo ,od momenta zdavan|a upravnog akta"
(ex nunc), to zna da on d|eu|u samo ubudue. Takv su sv on upravn akt
po|ednanog karaktera ko|ma se formra|u odreen upravno-pravn odnos.
Konsttutvn upravn akt bo b ona| ko|m se m|en|a upravno-pravn odnos ko| |e
od ran|e posto|ao.
20
A takoe ona| akt ko|m presta|e nek pravn odnos ko| |e
ran|e posto|ao.
21
Konsttutvne upravne akte mozemo pod|et na: 1 -
ovau|ue (favorabne);
22
2 -
obavezu|ue (onerozne); 3 -
rekonstruktvne, 4 -
dekonstruktvne. Prva dva akta odnose
se na akte ko|ma nasta|e upravno-pravn odnos, ko|m sub|ekt z tog odnosa
ste neko pravo zvrava neku obavezu, dok tre etvrt se odnose na akte
19
K0j1:na raz0ika u odnosu na op akt vezana |e za pravnu normu ko|u oba pravna akta
sadrze, pr emu op akt sadrz opu normu - kao pravo ponaan|a za neodreen bro|
ca sua|eva, dok generan sadrz po|ednanu normu samo za |edan sua|.
20
Npr. kada nadezn organ drzavne uprave zda r|een|e ko|m dozvo|ava zm|enu
nam|ene stambenog porodnog ob|ekta u stambeno posovn ob|ekat.
21
Npr. r|een|e o prestanku obav|an|a neke d|eatnost.
22
Kod razkovan|a ov0a4<1j1<i; o3 o,av2zni; akata btno |e da su proizv232n2
pro8j2n2 u pravnm odnosma u korst s5rank2 nsu.
38
ko| neto m|en|a|u u posto|eem pravnom odnosu, odnosno akte ko| ukda|u
posto|e pravn odnos.
2. eklarativni upravni akti - su on ko|ma se potvru|e posto|an|e nekog
upravno-pravnog odnosa. To su akt ko| potvru|u da su u konkretnom sua|u
spun|en zakonsk usov za nastupan|e odreene pravne stuac|e da ta stuac|a
posto|, pa se ovm aktma samo utvru|u, a ne stvara|u pravn odnos pravne
stuac|e. Iz tog razoga, pravno de|stvo dekaratvnh upravnh akata |e ex tunc,
to zna da on vaze unazad t|. od memanta kad su se steke odreene okonost
ko|e su be od utca|a na stvaran|e pravnog odnosa, a ne od momenta zdavan|a
upravnog akta.
Pozi5ivni i n2ga5ivni 1pravni ak5i
Ova pod|ea zvrena |e na osnovu toga da |e upravnm aktom prozvedena neka
promjena u upravno-pravnm odnosma n|e.
1. Pozitivni upravni akti - su on ko| prozvode neku prom|enu u posto|em
pravnm odnosma, bo da se tm aktma stvara|u nov odnos, m|en|a|u ukda|u
posto|e. Poztvne akte ne treba m|eat sa ovau|um (favorabnm) |er |e
ovd|e btno da se prozvode prom|ene u pravnm odnosma bez obzra da |e to u
korst dtranke ne.
2. Negativni upravni akti - su on u ko|ma |e sadrzana z|ava nadeznog organa da
se odb|e stvaran|e bo kakve prom|ene u posto|em pravnm odnosma. Ov akt
se na|ee donose povodom zaht|eva stranke kada se zaht|ev odb|a u pogedu
prznan|a nekog sub|ektvnog prava pravnog nteresa. Negatvn upravn akt
mogu bt donesen ,utn|om uprave", to usua|u kada nadezn organ n|e
povodom zaht|eva stranke uope oduo, odnosno n|e dono r|een|e u
propsanom roku, pa stranka povodom n|ega moze z|avt zabu nadeznom
organu kao da |e povodom n|enog zaht|eva doneseno negatvno r|een|e.
23
Pravno v2zani i ak5i 3on2s2ni na osnov1 s0o,o3n2 ocj2n2 -s0o,o3ni i v2zani.
Pod|ea ovh akata odnos se na pravnu vezanost organa pr donoen|u ovh akata.
1. Pravno vezani upravni akti - Osnovna karakterstka m |e u tome to pravna
norma ko|a |e sadrzana u aktu na mperatvan nan odreu|e kakvu radn|u organ
mora preduzet, odnosno kakvo r|een|e mora don|et ako su spun|en usov
predven pravnm propsom. To su takv akt kod ko|h |e zakonom unapr|ed
propsano da se on ma|u don|et kakva mora bt n|hova sadrzna. Inc|atva za
n|hovo donoen|e n|hova sadrzna zakonom su unapr|ed odreen. To zna da
se ov akt donose uv|ek kada su spun|en usov sadrzan u mater|ano-pravnom
propsu. Organ uprave nema ovaten|a da bra zmeu ve aternatva, nego |e
duzan da prm|en props ko| na to upuu|e. Na|ve bro| upravnh akata su pravno
vezan.
2. "pravni akti donsene na osnovu slobodne ocjene - Kod ovog akta organu
uprave |e zakonom ostav|eno da po svom sobodnom nahoen|u u opem nteresu
odu u konkretnom sua|u da e, odnosno kakav e upravn akt don|et. Ne
23
Negatvn upravn akt n2 8og1 s52<i pravosna6nos5///
39
moze psoto|at dskrecona oc|ena bez osonca na pravnu normu
24
ko|om se organ
ovau|e na n|enu prm|enu.
25
U praks se dskrecone oc|ene |av|a|u u dva
osnovna obka zavsno od toga:
1 - da e se zaht|ev stranke uvazt, bo da e |o| se dat neko
pravo e ono bt uskraeno, 2 - kako e neko pravo bt ureeno, odnosno s
kakvm sredstvma kakvm sadrza|em. Dskrecon upravn akt sadrz odreene
d|eove od ko|h zavs n|egova spravnost. On pos|edu|e pravno slobodne i
pravno vezane dijelove, pa donoen|e ovh upravnh akata uv|ek |e pravno
vezano s|edem momentma:
1 - donosac mora mat ovaten|a za donoen|e ovh akata;
2 - ov akt se mora|u don|et po zakonom propsanom
postupku; 3 - pr n|hovom donoen|u mora se potovat
forma akta
26
; 4 - pr donoen|u ovog akta ne sm|e se
prekorat ovaten|e za donoen|e takvh akata; 5 - ovaten|e za
donoen|e ovh akata ne sm|e bt upotr|eb|eno suprotno c|u zbog ko|eg |e to
ovaten|e dato.
Sobodn upravn akt kod ko|h |e doo do pogrene primjene slobodne
ocjene nazva|u se necjelishodni upravn akt. Do toga e do kada |e donosac
od ve pravno |ednakh aternatva odabrao onu ko|a ne zadovo|ava |avn nteres
na optpaan nan. Aternatvna, odnosno ds|unktvna pravna norma omoguava
da u konkretnm stuac|ama d|eu|e drzavn organ nsttuc|a sa |avnm
ovaten|ma feksbno u skadu sa |avnm nteresma, uzma|u u obzr vr|eme,
prostor sub|ekt. Osnovna razlika zmeu pravno vezanh akata donesenh na
osnovu sobodne oc|ene |e u tome to se prv mogu podvr kontro zakontost, te
pod|ezu upravno-sudsko| kontro, dok kod akata donesenh na osnovu sobodne
oc|ene, kontroa se moze vrt na nan kako to naaze op nteres.
Ak5i koj2 3onosi j23an organ i z,irni -s0o62ni. 1pravni ak5i
Ova pod|ea zvrena |e prema tome da akte donosi |edan ve organa.
1. "pravni akti koje donose samostalno pojedini organi - Na|e |e sua| da
upravne akte donos organ, bez obzra kako |e organzovan, odnosno da se rad o
nokosnom koektvnom organu. Donoen|e akta zasnva se na postupku pred
samo |ednm organom, od momenta pokretan|a postupka do donoen|e r|een|a.
2. "pravni akti koje donose dva ili vie organa - Kada u donoen|u upravnog
akta uestvu|e dva ve organa |avne uprave, tada se ta| akt nazva sozen
(zbrn) upravn po|ednan akt. Razku|emo ve vrsta sloenih upravnh akata,
to: 1 - on akt ko|e donose
dva ve organa, s tm to se ov organ sporazum|eva|u zmeu sebe o tome ko|
e od n|h zdat upravn akt; 2 -
on akt ko|e donos |edan organ uz prethodnu nakdadnu sagasnost drugog
organa; 3 - upravn akt ko|e donos |edan organ uz potvrdu odobren|e
drugog organa; 4 - on akt ko|e |edan organ donos po prbav|ano
m|en|u drugog organa. Saradnja zmeu organa zaht|eva s|edee
aktvnost u n|hovom radu: 1 - Prkom za|ednkog
donoen|a upravnh akata od strane dva ve organa, svak od n|h duzan |e
don|et r|een|e, a zatm se organ meusobno sporazum|eva|u o tome ko| e od
n|h zdat upravn akt;
2 - Prkom donoen|a r|een|a uz prethodnu sagasnost
drugog organa, posto| obaveza donosoca r|een|a da saeka zdavan|e trazene
sagasnost od drugog organa. R|een|e se smatra donosenm davan|em
24
T|. pravnu normu sadrzanu u zakonu.
25
Dskrecona oc|ena adresata mtrana |e zakonom.
26
Npr. akt mora mat dspoztv obrazozen|e.
40
sagasnost drugog organa. ukoko organ ko| da|e sagasnost stuuskrat, a
r|een|e se donos po zaht|evu stranke, organ ko| donos r|een|e ne moze usvo|t
zaht|ev stranke, don|ee r|een|e o odb|an|u;
3 - Kada se upravn akt donos uz potvrdu odobren|e
drugog organa, tada |e postupak st kao kod donoen|a r|een|a uz sagasnost
drugog organa, s tm to se ne da|e sagasnost, nego se samo vr kontroa
upravnog akta u c|u u|ednaavan|a krter|a za n|egovo donoen|e;
4 - Kada se upravn po|ednan akt donos po prbav|anom m|en|u, tada
organ |avne uprave u skadu sa zakonom propsom zasnovanm na zakonu,
donos upravn akt nakon prbav|enog m|en|a od strane drugog organa.
Upravni ak5i koji s2 3onos2 po s016,2noj 316nos5i i poza;5j2v1 s5rank2
Ova pod|ea zvrena |e s obzrom na to od koga pote inicijativa za donoenje
upravnh akata.
1. "pravni akti koji se donose po slubenoj dunosti - su akt ko|e nadezn
organ donos po vastto| nc|atv. Uv|ek kada to odreu|e zakon na zakonu
zasnovan props kada utvrd sazna da, s obzrom na posto|ee n|enno
stan|e treba, rad zatte |avnog nteresa, pokrenut upravn postupak don|et
upravn akt po suzbeno| duznost.
2. "pravni akti koji se donose po zahtjevu stranke - Ovd|e se zaht|ev stranke
|av|a kao btan usov za donoen|e upravnog akta. R|een|e doneseno bez
zaht|eva stranke |e ntavo.
Upravni ak5i 3on2s2ni 1 pis82noj i 1s82noj =or8i
Rad se o izavi volje ko|a moze bt data na dva nana.
1. "pravni akti doneseni u pismenoj formi - Psan akt se zda|e na papru psan
komp|uterom psaom manom na |ednom od tr suzbena |ezka u BH.
2. "pravni akti doneseni u usmenoj formi - Upravn akt se donos usmeno kada
se rad o preduzman|u zuzetno htnh m|era u c|u osguran|a |avnog reda mra,
te sgurnost |avnog poretka u c|u otkan|an|a neposredne opasnost po zvot
zdrav|e |ud movne veeg obma. Organ ko| |e dono usmeno r|een|e ma
pravo naredt n|egovo admnstratvno zvren|e bez odagan|a. Po zaht|evu
stranke organ ko| |e dono usmeno r|een|e duzan ga |e zdat u psmeno| form
na|kasn|e u roku od 8 dana od dana n|egovog usmenog saoptavan|a.
27
Rj242nja i zak0j1:ci
Pod|ea na r|een|a zak|uke odnos se na proces razdvajanja.
1. ,jeenje - |e upravn akt ko|m se oduu|e o gavno| stvar (predmetu), te u
pravno-tehnkom smsu predstav|a oduku organa |avne uprave kao to presuda
u stom smsu predstav|a oduku sudskog organa. R|een|e |e autortatvan
upravn akt ko| se zda|e |aom vo|om organa drzavne uprave nsttuc|e ko|a
raspoaze |avnm ovaten|ma. Ono mora sadrzavat eemente bt pravno
27
Od 1s82nog rj242nja treba razkovat 1s82no o,jav0j2no i0i sao452no rj242nj2.
Kod n|ega se ne rad o donoen|u r|een|a, nego samo o n|egovom usmenom
saoptavan|u nakon usmene rasprave. U tom sua|u, rok za zabu tee od dana
dostav|an|a r|een|a, a ne od dana n|egovog saoptavan|a.
41
deneseno na zakonu zasnovano. ,jeenje sa skra(enim obrazloenjem |e akt
ko| pos|edu|e eemente kakve pos|edu|e redovno r|een|e, s tom razkom to se
obrazozen|e sasto| od tzv. ,kratkog zagan|a zaht|eva stranke" pozvan|a na
pravne propse na osnovu ko|h |e stvar r|eena. Ova vrsta r|een|a donos se ako
se rad o |ednostavnm upravnm stvarma u ko|ma u postupku uestvu|u dv|e
ve stranaka, s tm da n|edna od n|h ne prgovara postav|enom zaht|evu, a
zaht|ev stranke se uvazava.
28
2. *aklju)ci - Sve to se odnos na re|en|e gotovo da b se mogo re za zak|uak,
|er |edn drug predstav|a|u po|ednane upravne akte ko| su po form potpuno
|ednak. Meutm, razka zmeu n|h |e u tome to se r|een|ma oduu|e o
gavno| stvar u postupku, a zak|ucma se uprav|a postupkom.
29
Vdmo da |e
razka samo procesne prrode, s tm to |e zak|uak u upravnom postupku
po|ednan upravn akt akcesorne prrode.
SADR#AJNI ELEMENTI UPRAVNOG AKTA
Osnovni sadrajni elementi upravnog
@A
akta su:
1. uvod, odnosno konkretzac|a predmeta sub|ekata upravnog akta;
2. dspoztv (oduu|e o pravno| stvar, oduka, r|edba s.);
3. obrazozen|e;
4. uputa o pravnom |eku.
1. "vod - To |e prv sadrza|n eement po|ednanog upravnog akta. On sadrz: 1 -
nazv zdavaoca upravnog akta, 2 - nazv sub|ekata, odnosno stranaka ko|e su
uestvovae u postupku, n|hovh zastupnka pomonka, 3 - upravu stvar
(predmet upravnog spora), 4 - pravnu normu, 5 - datum r|eavan|a upravne
stvar, odnosno datum zdavan|a upravnog akta. Ukoko upravn akt zda|e organ
ko|m rukovod nokosn organ, tada se zdavaocem upravnog akta oznaava ce
ko|e rukovod tm organom. U sua|u da se u svo|stvu zdavaoca organa uprave
|av|a organ ko|m rukovod koektvn organ, tada se rad o aktu tog t|ea trebao
b navest sastav organa ko| |e dono oduku navedenu u dspoztvu upravnog
akta.
2. ispozitiv #izreka$ - To |e na|vazn| do upravnog akta ko| sadrz sastavne
d|eove kao svo|e obavezne eemente. U n|ega se upsu|e autortatvna
|ednostrana z|ava vo|e organa |avne uprave ko|om se r|eava konkretn sua|
povodm odreenog upravno-pravnog odnosa. U ptan|u |e oduka organa |avne
vast ko|m se sub|ektu omoguava stcan|e nekog sub|ektvnog prava, mu se
namee neka duznost, odnosno vr zatta nekog pravom zatenog nteresa.
Makon oduke, dspoztv sadrz oduku o trokovma postupka, zatm naznaen|e
da zaba ne odaze zvren|e r|een|a, te eventuano dodatke upravnom aktu.
28
U pravnom prometu organa |avne uprave mogu posto|at r|een|a ko|a 1op<2 n2
sa3r62 o,raz0o62nj2, odnosno kod n|h |e |edn sadrza|n eement 3ispozi5iv u vdu
za,i0j24k2 1 spis1. Sto se te s0o,o3ni; 1pravni; aka5a, odnosno akata ko| se
donose na osnovu dskrecone oc|ene on sadrze obrazozen|e, osm kada |e u |avnom
nteresu zakonom uredbom zrto predveno da se takav akt ne obrazaze.
29
S13ovi donose pr2s132 i rj242nja kao po|ednane akte z svo|e nadeznost u
graanskm krvno procesnm stvarma.
30
ag0av0j2 se ne smatra sadrza|nm eementom upravnog akta, a sadrz suzben nazv
organa |avne uprave, bro| pod ko|m |e akt zaveden u d|eovodnk predmeta akata, kao
datum ko| se stav|a na upravn akt na dan kada |e on san|en.
42
3. Obrazloenje - Preko n|ega se uvru|e naeo zakontost, zatm omoguava
kontroa upravnog akta da|e uporte za preduzman|e pravnh radn| u c|u
n|egovog pob|an|a td. Na poetku dspoztva navod se kratak sadrza| zaht|eva
stranana kao sub|ekata u upravnom postupku, ukoko se postupak vod po
zaht|evu stranke. Ukoko |e postupak pokrenut po suzbeno| duznost, dovo|no |e
da se na poetak dspoztva unese ta n|enca ko|a |e ba oduu|ua za voen|e
upravnog postupka. Nakon toga, potrebno |e navest dokaze na osnovu ko|h se
utvru|e n|enno stan|e zvod zak|uak ko| |e kompementaran mater|ano-
pravno| norm ko|a |e ba osnov za dspozc|u ko|a |e sadrzana u dspoztvu.
4. "putstvo o pravnom lijeku - N|me se strankama kao sub|ektma upravnog
postupka da|e pravo da po zakonu mogu korstt odreeno pravno sredstvo
(pravn |ek) protv oduka (r|een|a zak|uaka), donesenh od strane organa
|avne uprave u upravnom postupku. Po|ednan upravn akt ne sadrz uputstvo
ukoko se rad o vanrednm pravnm |ekovma. U upravnom postupku, prema
odredbama ZUP-u svako psmeno r|een|e mora sadrzavat, pored ostaog,
uputstvo o pravnom sredstvu (|eku) ko|e moze bt upotreb|eno protv tog
r|een|a. On predstav|a sredstvo ko|m se stranka obav|etava o posto|an|u prava
na zabu, odnosno o pravu na pokretan|e upravnog spora drugog postupka pred
sudom. Ukoko se protv r|een|a moze z|avt zaba u pravno| pouc se navod
kome se ona z|av|u|e. Uputstvo o pravnom sredstvu, takoe sadrz kome se, u
kom roku sa kokom taksom preda|e, kao to da se moze z|avt na zapsnk.
31
DODA"I UPRAVNOM AKTU
1. usov,
2. rok,
3. naog (nemet, modus),
4. prdrza| opozva.
1. "slov - To |e budua nezv|esna okonost od |eg nastupan|a nenastupan|a
zavs nastanak pravnh de|stava posa prestanak pravnh de|stava ko|a |e pravn
posao prozveo. Usov doaz u obzr ukoko se de|stvo pravnog posa podred
neko| buduo| okonost |e |e nastupan|e nezv|esno. Usov se d|ee na: 1 -
odozne (suspenzvne), 2 - raskdne (rezoutvne).
1 - Odloni uslov - kada |e u upravnom aktu sadrzan suspenzvn
usov, upravn akt ne prozvod nkakvo de|stvo dok ne nastup odreen dogaa|,
odnosno dok ne nastup odreena okonost ko|a |e postav|en kao usov.
2 - ,askidni uslov - Kod ovog
usova akt stupa na snagu odmah, a n|egovo pravno de|stvo presta|e
nastupan|em predvenog dogaa|a okonost ko|e su postav|ene kao usov. U
tom sua|u n|e potrebno donost nov upravn akt. Posto| pod|ea usova na
potestativne
@B
9 kauzalne i mjeovite, zavsno od toga da nastupan|e usova
31
U sua|u da |e u rj242nj1 3a5o pogr24no 1p15s5vo o pravno8 0ij2k1, stranka moze
postupt po propsma, a moze u roku od 8 dana trazt od organa ko| |e dono r|een|e da
sto sprav. U takvom sua|u rok za 6a0,1 odnosno sudsku tuzbu tee od dana
3os5av0janja 3op1nj2nog rj242nja. Kada |e protv r|een|a mogue z|avt zabu, a
stranka |e pogr24no 1p1<2na da protv toga r|een|a nema m|esta zab da se protv
n|ega moze pokrenut upravn spor, rok za zabu tee od dana saznan|a stranke da se
zaba moze podn|et, odnosno od dana dostav|an|a r|een|a suda ko|m |e tuzba
o3,a:2na( kao n23op1452na, ako stranka n|e pr|e toga ve pokrenua upravn spor.
32
Potestatvn usov d|emo na oban prav. O,i:an -n2pravi. usov |e ona| ko| se
sasto| u neko| radn| uzdrzavan|u uesnka pravnog posa, pa utoko zavs od n|egove
vo|e (npr. kupu|e se stan ukoko se kupac do odreenog roka ozen). &is5 -pravni. usov
43
zavs od vo|e adresata (potestatvn) ne zavs od n|egove vo|e (kauzan)
|edno drugo (m|eovt). Potestatvn usov |e ona| ko| zavs od vo|e |ednog od
uesnka pravnog posa (npr. otac pokan|a auto snu pod usovom da odustane od
zendbe). Kauzaan |e ona| usov ko| ne zavs od vo|e n |edne n druge strane,
ve od sua|a zavs sk|uvo od vo|e nekog treeg. M|eovt usov |este ona|
ko| stovremeno zavs od vo|e uesnka pravnog posa (npr. pokan|a se kua s
tm da se pokonoprmac ozen odreenom d|evo|kom).
33
2. ,ok - To |e dodatak upravnom aktu ko| |e |ako san usovu. U meunarodnom
pravu, na|ee se za rok veze nek datum na ko| ste vaznost nekog
meunarodnog ugovora, datum do ko|eg treba zvrt neku ndbu datum do
ko|eg moze tra|at neko stan|e. Rokov u unutran|em, posebno upravnom pravu
predstav|a protek vremena |ma nastupan|em pravn posao pon|e da prozvod
pravno de|stvo (odozn rok) presta|e da prozvod pravno de|stvo (raskdn
usov). Razka zmeu usova roka |e u tome to kod roka ne posto| nezv|esnost
u pogedu nastupan|a dogaa|a, |er razoz sgurno nastupa|u, dok usov ne mora|u
uv|ek nastupt.
3. Nalog - To |e takav dodatak upravnom aktu ko|m se stranc naaze da zvr
odreenu radn|u a zvren|e nezvren|e te radn|e n|e vezano sa pravnm
de|stvom upravnog akta.
4. Pridraj opoziva - predstav|a dodatak upravnom aktu ko|m se odreu|e da e
se akt opozvat u sua|u kada nastupe odreene okonost. Ova| |e dodatak veoma
sam raskdnom usovu, a se od n|ega razku|e po tome to ne nasta|e po
pravu, nego |e, da b se prm|eno potrebno zdat posebno (novo) r|een|e ko|m se
utvru|e opozvan|e ran|eg po|ednanog upravnog akta.
PRAVNO DEJSTVO UPRAVNOG AKTA
Drzavn organ su duzn zasnovati upravno-pravn odnos kada nastupe odreene
konkretne )injenice i pravne okolnosti9 odnosno uvjeti predvieni zakonima i dr0
propisima. Potu|u naeo zakontost, upravn akt se mogu donost ako su zasnovan
na zakonu ili dr propisu u skladu sa zakonom ako zan|egovo donoen|e posto|e
odreen uv|et. Takav akt naeno se ne moze opozvat, |er |e stekao pravnosnaznost,
odnosno svo|stvo neprom|en|vost. Iz tog razoga, sub|ektvna prava ko|a se
ustanov|ava|u upravnm aktma organa uprave su za|amena ndvduana prava
po|ednaca, fzkh pravnh ca. Donoen|e novog suprotnog akta us|ed zm|en|enh
okonost |av|a se na|ee u usua|u onh upravnh akata ko|ma se stvara|u zv|esna
stan|a, odnosno pravn odnos.
Upravn akt |e obavezan kako za stranke, tako za organ ko| ga |e dono, a trea ca
mora|u respektovat posto|an|e toga kta, odnosno ne sm|u da poduzmu nkakvo n|en|e
ko|e b bo suprotno aktu. Treba razkovat prnudno zvren|e eventuano kazn|avan|e
nastupa onda ako |e odozan ako |e sto potestatvan (npr. obaveza na stran duznka
ko| se ne po|av|u|e stovremeno kao pov|erac, ne vaz pova ntavost obeveze).
33
Dodatno u vez odoznh raskdnh usova... O30o6an i0i s1sp2nzivan usov |e ona|
ko| de|stva pravnog posa odaze n|hovo nastupan|e n nezv|esnm. Ukoko ne doe
do ostvaren|a odoznog usova smatra se da posao n|e n bo zak|uen. Ostvaren|e
odoznog usova ma povratno de|stvo to se ogeda u s|edem pravma: 1 - ugovor vaz
odmah po zak|uvan|u n|edna stranka se ne moze |ednostrano povu; 2 -
povean|e vr|ednost stvar po zak|uen|u ugovora |e u korst prbavoca; 3 - akt
raspoagan|a un|en od strane prenosoca pada|u. Posao modfkovan raski3ni8
1s0ovo8 prozvod de|stva na ko|a |e bo uprav|en u tom pogedu nema nezv|esnost,
a |e nezv|esno da e ta de|stva opstat t|. da su defntvna. Zna da ako se usov
ostvar, steeno pravo se gub.
44
zbog nezvren|a. U prvom sua|u rad se o prnudnom zvren|u dspozc|e, a u drugom
sua|u o zrcan|u sankc|e n|eno| prm|en zbog toga to ce n|e postupo po dspozc|
z upravnog akta. U naem pravu posto| zrto predvena zabrana retroaktvnost samo
za ope akte, a treba pretpostavt da posto| zabrana retroaktvnost za konkretne akte.
PRESTANAK VA#ENJA UPRAVNOG AKTA
Onog momenta kada prestane vazen|e upravnog akta prava obaveze presta|u, a to ne
zna da presta|u pravne pos|edce ko|e |e akt prozveo.
34
Postav|a se ptan|e ta dovod
do prestanka upravnog akta, odnosno ko| razoz do toga dovode? Upravn akt nastaje
djelatno(u organa |avne uprave (|ednostranost) ko|a |e izraz njegove ja)e volje
(autortatvnost). Vdmo da se vo|n faktor drzavnog organa nsttuc|e ko|a raspoaze
|avnm ovaten|ma spo|ava kao sub|ektvn krter| za zdavan|e upravnog akta.
Nasuprot tome, kod prestanka upravno-pravnog odnosa osm subjektivnih razloga ko|
se spo|ava|u |aom vo|om organa |avne uprave, posto|e nek objektivni razlozi ko|
mogu dovest do prestanka vazen|a upravnog akta. U tom smsu, prestanak vazen|a
upravnog akta vezan |e za s|edee razoge:
1. upotreba ovaten|a zvren|e obaveze z upravnog akta;
2. nastupan|em raskdnog usova, odnosno raskdnog roka;
3. odrcan|em od ovaten|a proputan|em odreenog roka;
4. smru adresata kao nosoca strogo nh prava obaveza;
5. propau stvar;
6. stav|an|em van snage upravnog akta (pontavan|em, ogaavan|em ntavm
ukdan|em);
7. donoen|em suprotnog akta;
8. donoen|em zakona ko|m se zabran|u|e vren|e odreene d|eatnost.
1. Prestanak vazen|e upravnog akta upotrebom ovaten|a vezan |e za postupan|e,
odnosno prm|enu akta ko|m |e neko stekao pravo graen|a stambeno-posovnog
ob|ekta. Kada stranka zvr paan|e poreza ko| |o| |e odreen r|een|em poreskog
organa, tada ta| akt presta|e da vaz. Odreena prava nee prestat n nakon
upotrebe ovaten|a ko|e |e dato aktom ukoko se rad o tra|nom upravno-pravnom
odnosu u ko|em se prava obaveze ne scrp|u|u n|hovm |ednokratnm vren|em.
35
2. Upravn akt presta|e da vaz nastupan|em raskdnog usova, odnosno raskdnog
roka.
36
U drugom sua|u, rad se o proteku vremena ko|e |e odreeno u aktu u
ko|em stranka ma neko sub|ektvno pravo pravno ovaten|e. Nakon steka roka
ko| |e odreen u upravnom aktu to pravo presta|e, a samm tm presta|e pravno
vazen|e upravnog akta ko|m |e ono bo ustanov|eno.
37
34
Prestanak vazen|a pravnog akta zna da se pravom ve ne moze ostvart reguac|a
odreenh drutvenh odnosa.
35
Npr. stcan|e drzav|anstva prroen|em, odnosno naturazac|om.
36
Npr. r|een|e ko|m se nekom cu dod|e|u|e s5a0na socija0na po8o< u vdu novane
naknade zbog toga to n|egova porodca nema nkakvh sredstava za zdrzavan|e,
prestae vazt ukoko se neko od anova porodce zapos tme steknu stan zvor
prhoda.
37
Npr. r|een|e ko|m |e nekon cu utvreno pravo na nov:an1 nakna31 za vrij282
privr282n2 n2zapos02nos5i, a na|duze za perod od godnu dana, presta|e stekom tog
roka.
45
3. Odrcan|e od ovaten|a (odreenog prava) moze bt zrto preutno. Bez
obzra o kakvom odrcan|u se rad stranka gub prava ko|a su |o| prozaza z
upravnog akta, a samm tm akt presta|e da vaz.
38
4. Upravn akt presta|e da vaz smru adresata ako se rad o strogo nm
ovaten|ma duznostma. Rad se o strogo nm pravma ko|a su neprenosva
vezana su sk|uvo za ov|ekovu nost.
39
Vazen|e upravnog akta kao pravo |e
neprenosvo na nas|ednke.
5. Propast stvar predstav|a faktku n|encu ukoko od n|enog posto|an|a zavs
posto|an|e pravnog odnosa tada e n|enom propau ta| pravn odnos bt doveden
u ptan|e.
6. U sua|u pontavan|a ogaavan|a r|een|a ntavm, ono presta|e da vaz od
momenta n|egovog donoen|a, me presta|u sve pravne pos|edce ko|e |e akt
prozveo od momenta n|egovog donoen|a (ex tunc), dok u sua|u ukdan|a
upravnog akta zadrzava|u se sve pravne pos|edce ko|e su nastupe do momenta
stav|an|a akta van snage (ex nunc).
7. Do donoen| suprotnog akta moze do u sua|u kada se prom|ene n|enne
pravne okonost ko|e su be od utca|a za donoen|e ran|eg akta ko| presta|e da
vaz.
40
N|e mogue donoen|e suprotnog upravnog akta od strane organ |avne
uprave nezavsno od posto|an|a propsa ko| takvo to omoguava. Prom|ena
n|ennh okonost, sama po seb, ne ovau|e organe uprave da povae ran|
upravn akt bez |asnh razoga na ko|e upuu|e suprotn upravn akt. Pravna snaga
suprotnog upravnog akta stvara stuac|u ko|om presta|e |edan pravn odnos ko| |e
ran|e posto|ao. Samm tm, presta|e vazen|e ran|eg upravnog akta, a uspostav|a
se nov prema n|ennm pravnm okonostma ko|e su be od utca|a na n|egov
nastanak.
8. Upravn akt moze prestat kada se zakonom zabran vren|e odreene d|eatnost,
pa se stovremeno progaava|u uknutm sva r|een|a ko|a su ba donesena u
vren|u takve, sada, zabran|ene d|eatnost.
POGRE!NI UPRAVNI AKTI
D|eatnost organa |avne uprave moze dovest do zdavan|a takvog upravnog akta ko|, bez
obzra to se ne razku|e od drugh takvh akata, pka, n|e po zakonu. Takav akt
nazvamo 6pogrean upravni akt7 sk|uvo zbog posto|an|a odreenh nedostataka
ko| utu na regusan|e prava obaveza pravnh sub|ekata u upravnom postupku.
38
Npr. r|een|e o davan|u urbanstke sagasnost prest|e da vaz godnu dana od dana
zdavan|a ukoko stranka u tom roku n|e doba odobren|e za graen|e.
39
Npr. r|een|e o dozvo za nabavku, drzavn|e noen|e oruz|a.
40
Posto|e 3va vi3a pr2s5anka va62nja 1pravnog ak5a:
1. donoen|e suprotnog akta,
2. donoen|e novog akta.
S1pro5ni8 ak5o8 pravna de|stva prvobtnog upravnog akta presta|u zdavan|em
kasn|eg, suprotnog akta, dok, prestanak de|stva posto|eeg upravnog akta
3ono42nj28 novog ak5a, u pravu, ne dra u ve nastae pravne pos|edce
prvobtnog akta.
46
Odreene nedostatke u aktu ko| mogu dovest do nastanka ozb|nh krvnh d|ea,
prvrednh prestupa, prekra|a, dscpnske odgovornost, nazvamo grekama. Zavsno
od n|hove tezne otkon|vost, greke koje mogu dovesti do nastanka pogrenih
pravnih akata d|emo u tr osnovne grupe:
1. faktke greke,
2. greke u nec|eshodnost upravnog akta,
3. pravne greke.
1. ;akti)ke greke su greke tehnkog karaktera. To su na|ake greke |e
sprav|an|e n|e uv|ek obavezno, odnosno ko|e svo|m posto|an|em ne dovode do
tetnh pos|edca. To su greke u menma, bro|evma, psan|u, raunan|u td.
2. Greke ko|e se sasto|e u necjelishodnosti upravnog akta su one ko|e organ
pon onda kada se odvo| od c|a zbog ko|eg donos upravn akt. U tom sua|u,
on donos upravn akt u skadu sa drugm c|em od onoga u ko|em |e trebao
don|et ta| akt.
3. Pravne greke su po svo|o| prrod takve greke ko|e nasta|u zbog pogrene
prm|ene pravne norme. To mogu bt greke u odlu)ivanju, odnosno greke u
postupku. Ukoko se ne prm|en odgovara|ua pravna norma na konkretan sua|
za ko| |e utvreno da posto| onakav kakav |e predven u norm, nastupe
zabranjena pravna posljedica.
S obzrom na vrstu greke ko|u sadrz upravn akt se d|ee na:
1. neuredne,
2. nepravne,
3. nezakonte upravne akte.
1. Neuredni upravni akti sadrze faktke greke kao to su one u psan|u mena,
bro|eva, ranan|u td. Veoma |ednostavno pod|ezu spravc. Vazno |e napomenut
da se spravkom greke ne moze smatrat eventuano nadopun|avan|e upravnog
akta, |er b to predstav|ao grupu povredu naea zakontost u radu d|eovan|u
organa |avne uprave.
2. Nepravilni upravni akti - ma|u dva znaen|a. Prvo |este ono u rem smsu
r|e ko|e oznaava takav upravn akt ko| |e nezakont nec|eshodan , ko|
sadrz ob|e nepravnost. Drugo znaen|e |este u uzem smsu ko|e oznaava samo
nec|eshodan upravn akt, ko| |e pravno zakont. Takav upravn akt smatramo
nepravnm. U ptan|u |e nec|eshodnost/nepravnost ko|a |e sadrzana u c|u
svrs donoen|a upravnog akta. Pravna norma be pravno prm|en|ena tek ako
odgovara n|egovo| svrs, odnosno c|u.
41
3. Nezakoniti upravni akti - Poaze od naea zakontost upravn akt mora|u bt
zakont. To zna da u n|ma mora bt pravno prm|en|en mater|an zakon, te da
mora|u bt donesen po zakonom predvenom postupku. Nezakont su on
41
Dake, pod n2pravi0ni8 1pravni8 ak5o8 treba podrazum|evat samo ona| ko| |e
n2cj20is;o3an. Ova vrsta upravnh akata |av|a se u radu uprave kada ona oduu|e na
osnovu 3iskr2cion2 ocj2n2, pa sud u upravnom sporu nij2 ovaten da 8ij2nja
dskreconu oc|enu o3,i5 <2 516,1 kao n2osnovan1 ako se n|om pob|a
nec|eshodnost po|ednanog upravnog akta.
47
upravn po|ednan akt u ko|ma |e povr|een mater|an forman (procesn)
zakon drug na zakonu zasnovan pravn props. To su akt ko| sadrze pravne
greke ko|a h ne nezakontm. Prema stepenu nezakontost nezakont upravn
akt mogu bt: 1 - ru|v, 2 - ntav.
3.1 - ,uljivi #oborivi$ upravni akti - Upravn akt
ko| sadrze odreene nedostatke, a ko| nsu takve prrode da predstav|a|u
povrede zakona ko|e povae ntavost mogu bt ponten. Nezakontost u
ru|vm upravnm aktma moze bt u vdu akh man|e tekh povreda zakona,
a to ne zna da on zbog toga mora|u obavezno bt stav|en van snage. |edna
ve pravnh povreda u aktma ko|e mogu, a ne mora|u dovest do n|hovog
stav|an|a van snage mora prethodt znaa|n|a prov|era od strane nadeznog
organa. Stoga, on mogu ostat na snaz ako se takva prov|era na un, ako se
protv n|h bagovremeno ne upotr|eb neko pravno sredstvo se takvo sredstvo
upotr|eb, a se ne usp|e upravn akt stavt van snage.
,azlozi oborivosti upravnh akata ko| mogu
bt teze ake prrode, d|ee se na: 1 - formano-pravne, 2 -
mater|ano-pravne0 ;ormalno&pravni razoz
42
su: 1 -
nenadeznost, 2 -
nedostatak ovaten|a suzbenog ca,
3 - nedostac u vez sa organom |avne uprave ko| donos upravn akt.
-aterijalno&pravni razoz su:
1 - povreda mater|anog prava,
2 - prekoraen|e, odnosno zoupotreba ovaten|a.
:.reka u )injeni)nom stanju - moze bt tro|aka:
1 - da u aktu u kome |e zbog
obaveze obrazozen|a trebao navest n|enno stan|e to n|e uope un|eno;
2 -
da na vedeno n|enno stan|e ne pokrva ono to zakon traz za konkreetan
sua|, da |e z utvrenh n|enca zveden pogrean zak|uak o tavom
n|ennom stan|u; 3 - da su n|ence pogreno nepotpuno
utvrene, odnosno netano prkazane, da ono to se navod kao n|enno
stan|e ne odgovara faktkom stan|u stvar.
:Povreda
materijalne sadrine zakona #pravnog propisa$ - To |e akt ko| |e po svo|o|
sadrzn nezakont. Povreda zakona moze bt u tome:
1 - da donosac akta uope ne prm|en odreen props ko|
|e trebao prm|ent (z neznan|a nam|erno), prm|en props ko| se n|e mogao
n|e smo prm|ent; 2 - da uzme u obzr spravan
props, a ga pogreno protuma.
Ru|v, odnosno oborv
nezakont upravn akt mogu se napadat pontavat u nstanconom postupku
(povodom zabe), u upravno-sudskom postupku, te vanrednm pravnm
sredstvma. 'ez ikakvog roka neko ruljivo rjeenje moze bt obarano
vanrednim pravnim lijekovima u s|edem sua|evma:
1 - u sua|u obnove
postupka zbog toga to |e r|een|e doneseno na podoz azne sprave aznog
skaza sv|edoka, v|etaka;
2 - ako |e doo kao pos|edca krvnog d|ea;
3 - ako se r|een|e zasnva na presud donseno| u krvnom
postupku prvrednom prestupu, a presuda |e uknuta;
4 - ako se r|een|e zasnva na nekom
prethodnom ptan|u ko|e |e r|eeno pravosnazno druga|e od strane nadeznog
organa.
3.2. Nitavi
upravni akti - su takv akt ko| sadrze btne nedostatke ko| predstav|a|u na|teze
42
Naroto |e potrebno pravt razku zmeu btnh nebtnh greaka. Nebtna greka
|este ona ko|a ogedno ne ute na sadrznu akta.
48
povrede pravnh prava. U ptan|u su povrede naea zakontost ko| donode do
nemogunost osnazen|a upravnh akata, odnosno konvadac|e bez obzra na
protek vremena. Ogaavan|e upravnog akta ntavm uv|ek d|eu|e unatrag (ex
tunc) t|. od momenta kada |e donesen upravn akt ko| se ogaava ntavm. ZUP
navod pet sua|eva ntavost r|een|a
43
: 1 - r|een|e
ko|e |e u upravnom postupku doneseno z stvar ko|e spada|u u sudsku nadeznost,
odnosno z stvar o ko|ma se uope ne moze r|eavat u upravnom postupku;
2 - r|een|e ko|e b svo|m zvren|em mogo prouzrokovat neko
d|eo kazn|vo po krvnom zakonu;
3 - r|een|e |e zvren|e uope n|e
mogue; 4 - r|een|e ko|e |e dono organ
bez prethodnog zaht|eva stranke, a na ko|e r|en|e stranka n|e naknadno zrto
preutno prstaa; 5 - r|een|e
ko|e sadrz nepravnost ko|a |e po neko| zrto| zakonsko| odredb predvena kao
razog ntavost.
44
MATERIJALNI AKTI UPRAVE
ov akt spada|u u d|eatnost upravnh organa, a se ne smatra|u upravnm aktma s
obzrom na to da se n|ma ne stvara|u pravne norme, odnosno ne uspostav|a upravno-
pravn odnos.
45
Ova vrsta akata, takoe suz za ostvarvan|e prava, a se ono ne moe
ostvariti direktno, to zna da z n|h ne prozaz neko pravo, nt neka obaveza, nego
on samo suze za stcan|e nekog prava vren|e neke duznost. Razku|emo ve obka
upravnih radnji, odnosno materijalnih operacija kao to su:
1. mater|ane radn|e,
2. prman|e z|ava,
3. akt obav|etavan|a,
4. akt pouavan|a,
5. akt sav|etovan|a td.
Na|rean|a pod|ea materijalnih akata |e ona ko|a h d|e na etr grupe, to:
1. dokumentovan|e,
2. obav|etavan|e,
3. prman|e z|ava,
4. osta mater|an akt uprave.
1. okumentovanje - To su takv mater|an akt ko|ma organ uprave b|eze razne
po|ave, svo|stva, druge n|ence pruza|u podatke o tm po|avama, svo|stvma
n|encama. U uzem smsu, u mater|ane radn|e dokumentovan|a spada
evdentran|e n|enca voen|e propsanh evdenc|a. Stoga, ove akte mozemo
pod|et u dv|e osnovne grupe to: 1 - akte evdenc|e, 2 - uv|eren|a. 1 -
!ktima evidencije smatra|u se mater|ane radn|e uprave ko|ma se evdentra|u
43
44
Ogaavan|e r|een|a ntavm vr se 32k0ra5ivni8 upr. aktom to u bo ko|em stad|u
upravnog postupka.
45
Npr. vren|e kancear|skog posovan|a.
49
(t|. vr ups) odreen podac u evdenc|ama ko|e |e organ uprave duzan uredno
vodt. Ne rad se o upravnm aktma, |er on ne stvara|u normu, nt zazva|u
neposredn pravn unak. 2 - "vjerenja su v|erodosto|ne
n|ence z evdenc|a ko|e se vode od strane drzavnog organa uprave. ZUP
pozna|e dv|e vrste uv|eren|a:
2.1.ona uv|eren|a ko|a se zda|u na osnovu |avnh evdenc|a (n|ence
upsane u n|h smatra|u se tanm. To |e zakonska oborva pretpostavka -
presumpc|a), 2.2. druga vrsta uv|eren|a |esu
ona ko|a se zda|u nakon voen|a postupka utvrvan|a n|enca na osnovu ko|
se zda|e uv|eren|e.
Da b |edno uv|eren|e predstav|ao vjerodostojan dokaz o onome to tvrd, treba da
spun|ava s|edea dva uslova:
1 - da ga |e zdao nadezn organ,
2 - da se odnos na ono o emu ta|
organ vod suzbenu evdenc|u.
2. Obavjetavanje - To su takve radn|e organa uprave putem ko|h se
obav|etava|u zanteresovana ca o raznm n|encama pravnm aktma.
3. Primanje izjava - Ovd|e se rad o takvo| d|eatnost uprave gd|e ona prma spo|a
z|ave zanteresovanh ca (npr. pr|ava roen|a, v|enan|e, pr|ava smrt). Ova
pozvan|a rad prman|a z|ava mogu bt generana (npr. pozv za podnoen|e
poreskh pr|ava, pozv za regrutac|u) ndvduana (pozv za zdravstvenu kontrou
|ednog ca).
4. Ostali materijalni akti uprave - L|ekarska uv|eren|a, certfkat, apkac|e dr.
NA&AJ UPRAVNI$ AKATA A SIGURNOST PRAVNOG PORETKA
PRAVOSNA#NOST UPRAVNI$ AKATA > Pravosnaznost predstav|a procesno-pravn
nsttut preko ko|eg se onemogu(ava ponovno odlu)ivanje o pravno| stvar o ko|o| |e u
redovnom postupku kona)no odlu)eno (ne bs n dem). Pravosnaznost predstav|a
svo|stvo pravnog akta da se ne moze stav|at van snage zbog n|egove eventuane
nezakontost. Ona predstav|a komproms zmeu naea zakontost naea pravne
sgurnost stranke. Ovd|e sam organ znova ve ne moze r|eavat upravnu stvar.
Neopozivost upravnog akta, kao sutina pravosnanosti razku|e:
1. formanu pravosnaznost,
2. mater|anu pravosnaznost.
;ormalna pravosnanost upravnh akata podrazum|eva nepobo|nost akta od strane
stranke. Na ta| nan stranka ne moze ve upotreb|avat pravna sredstva ko|ma b vra
pob|an|e upravnog akta.
-aterijalna pravosnanost upravnog akta podrazum|eva neopozvost akta od strane
organa, odnosno n|egovu vezanost tm aktom. Akt moze postat mater|ano pravosnazan
tek poto |e postao formano pravosnazan, odnosno nakon to |e stranka scrpa redovna
pravna sredstva za n|egovo stav|an|e van snage h n|e skorsta u odreenom roku.
Ponovno sptvan|e zakontost pravosnaznog upravnog akta vr se sk|uvo samo
vanrednm pravnm |ekovma.
5oji dio akta je nepromjenjiv, odnosno ko| se eventuano moze pontavat upotrebom
vanrednh pravnh sredstava?
50
Pravosnanost sti)e samo dispozitiv to samo ona| do ko| se odnos na upravnu
stvar (gavn predmet), a ne do ko| se odnos na r|eavan|e nekog sporednog ptan|a.
R|een|e protv koga se ne moe izjaviti alba nt pokrenut upravni spor (t|.
pravosnano r|een|e),. a ko|m |e neko ce steko neka prava moze se pontt, uknut
zm|ent samo u sua|evma ko| su zakonom predven. Prozaz, da formalnu
pravosnanost u upravnom postupku ste samo ono r|een|e protv ko|eg se ne moze
z|avt zaba nt pokrenut upravn spor, dok materijalnu pravosnanost ste ono
formano pravnosnazno r|een|e ko|m |e neka stranka stekla odreena prava. To zna
da mater|anu pravosnaznost ne stu sva formano pravosnazna r|een|a, nego samo
ona ko|m su neka ca steka odreena prava. R|een|e ko|m |e odb|en zaht|ev stranke
(t|. negativno r|een|e) ne ste mater|anu pravosnaznost, to zna da organ kod ove
vrste upravnh akata moze ponovo uzmat predmet u razmatran|e. Stoga, prozaz da |e
svrha materijalne pravosnanosti zatta stranke u odnosu na drzavn organ ko| |e
r|eavao o n|enom pravu. Mater|ano pravosnazno r|een|e moze se stavt van snage
samo upotrebom vanrednh pravnh sredstava (npr. obnova postupka, zaht|ev za zattu
zakontost td.)
PRAVOSNA#NOST UPRAVNOG AKTA U ODNOSU NA SU*JEKTE
-omenat nastupanja pravosnanosti upravnog akta nsta|e:
1. kada stekne rok za podnoen|e tuzbe protv upravnog akta u upravnom sporu,
2. nakon dostav|an|a oduke suda po tuzb ko|om |e upravn spor okonan.
Poztvno pravo nagaava dva bitna obiljeja pravosnanosti:
1. Prvo |e ono po ko|em pravosnaznost odreu|e vrijeme, pr emu se ms na
nastajanje sudske odluke,
2. Drugo |e ono po ko|em pravosnaznost odreu|e svojstvo ili kvalitet po|ednanh
upravnh akata.
Za oba obka pravosnaznost vezu|u se subjekti konkretne pravne stvari. To su
organ |avne uprave, a takoe to su stranke kao adresat po|ednanh upravnh akata
ko|ma on stu prava zvrava|u obaveze.
)or8a0na pravosna6nos5
Ona podrazum|eva akt protv ko|eg stranka ne moe izjaviti albu nt pokrenut
upravni spor. Formana pravosnaznost prozvod pos|edce meu strankama (nter
partes) ako |e u postupku uestvovao ve stranaka. Ukoko |e u postupku uestvovaa
samo |edna stranka (pro partbus) formana pravosnaznost prozvod pos|edce samo u
odnosu na tu stranku. -omenat u kojem stranka vie ne moe pobijati odreeni
pravni akt na|vazn| |e za razum|evan|e formane pravosnaznost.
On se odnos na nemogu(nost postupanja stranke, bo da |e ona propusta rok za
zabu tme zguba pravo na tuzbu
46
, bo da |e stranka propusta rok za podnoen|e
tuzbe protv konanog akta. Formana pravosnaznost (t|. pravosnanost u uem
smislu) predstav|a nemogunost pob|an|a akta redovnm pravnm sredstvma, bo da |e
r|e o nemogunost podnoen|a zabe u upravnom postupku, bo da se rad o
nemogunost podnoen|a tuzbe u upravnom sporu.
46
Pro52ko8 roka za 6a0,1 ak5 s5i:2 svojs5vo kona:nos5i, pa tme is5ovr282no
nastupa pravosnaznost konanost.
51
Ma52rija0na pravosna6nos5i
Ona djeluje dvo|ako:
kao svo|stvo pravnog akta,
kao procesno naeo.
Ukoko mater|anu pravosnaznost shvatmo kao procesno na)elo onda |e trebamo
razum|et kao vezanost donosoca upravnog akta tm aktom. Na ta| nan mater|ana
pravosnaznost ma suspenzivno dejstvo na donosioca akta zrazava se kao n|egova
nemogunost da ponovo postupa u sto| pravno| stvar, odnosno da r|eava upravnu stvar
ko|a |e aktom ve |ednom r|eena. Odreena sub|ektvna prava stranke mogu ste na
osnovu konsttutvnh pravnh akata kada stranka raspaze ovaten|ma da zaht|eva
konkretnu prestac|u, odnosno ndbu.
47
Odbijanjem zahtjeva stranke ne stvara se
nova pravna stuac|a n za stranku n za organ.
DEJSTVO PROMJENJI$ &INJENI&NI$ I PRAVNI$ OKOLNOSTI NA PRAVOSNA#NI
UPRAVNI AKT
Obaveznost de|stvo upravnh akata zvru z obaveznost zakona drugog opeg akta (t|.
ope norme) na osnovu ko|eg u |o| prm|en su upravn akt donesen.
U5icaj pro8j2nj2ni; :inj2ni:ni; oko0nos5i na pravosna6n2 1pravn2 ak52
Podrazum|eva|u da se pod )injeni)nim stanjem podrazum|eva skup n|enca na
ko|ma se neposredno teme| prm|ena mater|anog formanog pravnog propsa
(zakona) u odreeno| upravno| stvar, n|hove prom|ene nemnovno dovode do prom|ene
pravnog stan|a ko|e za pos|edcu ma druga|e de|stvo upravnog akta od onog kakvo |e
posto|ao pr|e nego |e doo do prom|ene n|ennog stan|a. U ptan|u su nove pravne
situacije ko|e predva|u druga|a r|een|a. Do n|h se moze do donoen|em tzv.
suprotnog (konkretnog) upravnog akta. U ptan|u |e potpuno nov upravn akt ko| se
donos na|ee u sua|u onh upravno-pravnh odnosa u ko|ma se aktma drzavnog
organa stvara|u nova zv|esna stan|a ko|ma se uspostav|a|u tra|n pravn odnos.
Ostalim upravnim aktima ko|ma se ustanov|ava odreeno pravo kao to su razna
r|een|a takoe se uspostav|a upravno-pravn odnos ko| presta|e upotrebom ovaten|a
ko|e |e sadrzano u po|ednanom upravnom aktu. N|egovo de|stvo presta|e
konzumran|em sub|ektvnh prava z upravno-pravnog odnosa ko| |e nastao upravnm
aktom. Rad specfnost tra|nog pravnog odnosa ko| se upravnm aktom uspostav|a, a u
c|u tra|ne zatte |avnog nteresa, upravnom organu |e omogueno da nakon donoen|a
upravnog akta zadrz nadzor nad njegovim dejstvom u upravnom odnosu, pa ak da
u sua|u nastanka odreene prom|ene donese suprotn akt. Na pravnm n|ennm
47
Npr. stranka poaze pravo na zgradn|u ob|ekta traz od organa drzavne uprave da |o|
to pravo konsttue zdavan|em upravnog akta.
52
okonostma ko| su posto|a u vr|eme donoen|a upravnog akta, nadezn organ se |av|a
(u oba sua|a) u uoz donosoca upravnog akta.
Cinioci od kojih zavisi donoenje upravnog akta pravnog su (t|. normatvnog)
n|ennog karaktera. Fest n|ence d|e na prom|en|ve neprom|en|ve, s tm to
samo promjenjive mogu dovest do toga da se m|en|a akt ko|eg su one usove.
Prom|en|ve, var|abne reevantne n|ence Fest nazva odlu)uju)im n|encama,
|er one utu, kako na donoen|e, tako na opstanak upravnog akta. Prom|ena n|ennh
okonost ne ovau|e organe uprave da povae upravn akt z samo seb znanh razoga.
Pravna priroda suprotnog akta ne zna opozvan|e pravosnaznog upravnog akta, |er se
mora mat u vdu da opozvan|e upravnog akta ma za pos|edcu n|egovo stav|an|e van
snage (ponten|e ukdan|e) onda kada |e on pravosnazan. Takoe, pravna snaga
suprotnog upravnog akta stvara stuac|u ko|om presta|e tra|n pravn odnos ko| |e ran|e
bo zasnovan, a uspostav|a se nov pravn odnos prema n|ennm pravnm
okonostma u skadu sa zakonom ko| |e stupo na pravnu snagu.
U5icaj pro8j2nj2ni; pravni; oko0nos5i na pravosna6n2 1pravn2 ak52
Pravosnani upravni akt se ne moze opozvat, osm pod odreenm usovma. Op
pravn akt nema|u retroaktvno de|stvo (t|. povratnu snagu). On ureu|u samo one
upravne odnose ko| e nastat nakon n|hovog stupan|a na pravnu snagu, pa u naeu, ne
utu na one upravne odnose ko| su se uspostav pr|e usva|an|a zakona, nt h sptu|u.
/zmjena zakona ili op(eg akta nkada ne moe uticati na donoenje suprotnog
upravnog akta z razoga to b takav zakon op akt d|eovao unazad m|en|a|u
usove na ko|ma se zasnovao nek ran| tra|n upravno-pravn odnos, pa b kasn|a pravna
prava ostvara de|stvo na upravn akt ko|m su ve stvorena neka prava.
Zavsno od toga da tra|n upravno-pravn odnos |o uv|ek tra|e |e prestao u vr|eme
vazen|a zakona po ko|em |e upravn akt donesen, zavse de|stvo novog zakona. *akon
je taj koji odreuje pravno dejstvo upravnog akta, |er on u seb sadz pr|eaznu
odredbu na ko|u se pozva, a ko|a se u vez sa n|egovm donoen|em te upravnh akata
ko| su donesen po ran|em zakonu opem pravnom aktu. Upravn akt ko| su stca|em
prom|en|enh okonost do u stuac|u da su suprotn novom zakonu, ako formano nsu
posta nezakont nazva|u se suprotn upravn akt.
Prestanak dejstva pravosnanog upravnog akta ma svo|a dva osnovna vida:
1. donoen|e suprotnog akta,
2. donoen|e novog akta.
Suprotnim aktom, pravna de|stva prvobtnog upravnog akta automatsk presta|u
zdavan|em kasn|eg, suprotnog akta. Novi akt spreava budue, a ne dra u ve nastae
pravne posedce pravobtnog akta. Ptan|e retroaktivnosti djelovanja upravnog akta
razmatra se u odnosu na dekaratorne konsttutvne upravne akte. eklaratorni d|eu|u
retroaktvno (ex tunc), a konstitutivni od momenta donoen|a (ex nunc). Na osnovu
svega znesenog, moze se zvu zak|uak da obavezno de|stvo prethodnog upravnog
akta ko|m |e pravosnazno regusan odreen upravn odnos se moze m|en|at zavsno od
zm|ene pravnh okonost, odnosno zm|ene pravne norme ko|a omoguava donoen|
suprotnog akta. To e se dogodt onog momenta kada sadrzna prethodnog upravnog
53
akta ne bude odgovaraa novm pravnm okonostma ko|e nasta|u donoen|em ope
pravne norme, odnosno zakona drugogo opeg akta na osnovu zakona.
KONA&NOST POJEDINA&NI$ UPRAVNI$ AKATA
Pod kona)nim upravnm aktom podrazum|eva se akt u ko|em |e predmet defntvno
(konano) r|een u upravnom postupku (t|. kod drzavnh upravnh organa nsttuc|a ko|e
raspoazu |avnm ovaten|ma). Odredbe poztvnog prava konanost upravnog akta
odreu|u kao ,r|een|e protv koga se ne moze z|avt redovno pravno sredstvo (t|. zaba)
u upravnom postupku, a ko|m |e stranka steka odreena prava, odnosno ko|m su stranc
nametnute neke obaveze, te se moze pontt, uknut zm|ent samo u sua|evma ko|
su ovm dr zakonom zrto predven." Dake, konaan upravn akt |e ona| protv
ko|eg ne posto| redovno pravno sredstvo n|egovog m|en|an|a. 5ona)an upravni akt |e:
1. ona| na ko| n|e z|av|ena zaba (ako zaba n|e dozvo|ena, ako |e dozvo|ena, a
|e stranka propusta rok za zabu),
2. r|een|e protv ko|eg |e z|av|ena zaba o ko|o| |e drugostepen organ dono svo|u
oduku, bo da |e zaba odb|ena odbaena.
Konanost upravnog akta |av|a se, u pravu, prije pravosnanosti z razoga to su se
stranke u postupku duzne prdrzavat redos|eda postupan|a u prm|en pravnh
sredstava, prema ko|m zaba doaz u obzr pr|e podnoen|a tuzbe, osm u sua|u kada
ona n|e doputena. Konanost moze nastupiti istovremeno sa pravosnano(u
upravnh akata. To |e sua| kada |e protv drugostepenog upravnog akta sk|uena
mogunost pokretan|a upravnog spora.
IVR!NOST POJEDINA&NI$ UPRAVNI$ AKATA
Izvrnost upravnog akta zna mogu(nost ostvarenja njegovog dispozitiva #izreke$.
Smsao c| donesenog zak|uka r|een|a |e da se on zvre onako kako |e odreeno
n|hovm dspoztvom, bo dobrovo|no od strane osoba na ko|e se obaveza odnos
putem prse ko|u e prm|ent nadezn organ za provoen|e zvren|a. Pravosnaznost
zvrnost same po seb ne garantu|u zakontost upravnog akta.
48
Prvostepeno rjeenje
postaje izvrno:
1. stekom roka za zabu, ako zaba n|e z|av|ena;
2. dostavom stranc, ako zaba n|e doputena;
3. dostavom stranc, ako zaba ne odgaa zvren|e;
4. dostavom stranc r|een|a ko|m se zaba odbacu|e odb|a.
*rugostepeno rjeenje kojim je izmjenjeno prvostepeno rjeenje posta|e zvrno
kad se dostav stranc.
*Ako |e u r|een|u odreeno da se radn|a ko|a |e predmet zvren|a moze zvrt u
ostav|enom roku, r|een|e posta|e zvrno stekom roka. Ako r|een|em n|e odreen rok
48
Trenutak nas51panja izvr4nos5i upravnog akta treba razkovat od trenutka n|egovog
stupan|a na pravn1 snag1. Kad akt stup na pravnu snagu u datom trenutku to zna da
su odreen sub|ekt od tog trenutka duzn da se ponaa|u po n|emu, ako posto|e u aktu
za to predven usov, a t usov ne mora|u posto|at. Izvrnost |e karakterstka
po|ednanh upravnh akata ona ne zna da su sub|ekt duzn da se prema n|emu
ponaa|u, |er od trenutka nastupan|a zvrnost posto|e sv usov da se on prema n|emu
ponaa|u. Btno |e nagast da pravomonost nasta|e pr|e zvrnost mater|anh radn|.
54
za zvren|e radn|e, r|een|e posta|e zvrno u roku od 15 dana od dana donoen|a
r|een|a.
*Izvren|e se moze sprovest na osnovu zaklju)enog poravnanja, a samo protv
osobe ko|a |e uestvovaa u zak|uvan|u poravnan|a.
*Ako se r|een|e odnos na dvije ili vie stranaka ko|e u postupku uestvu|u sa
stov|etnm zaht|evma, zaba ko|u ko|u podnese bo ko|a od th stranaka spr|eava
zvrnost r|een|a.
*Nakon steka rok od 5 godna od dana kad |e r|een|e postao zvrno ne moze se trazt
n|egovo zvren|e.
Zak|uak |e da zvrnost upravnog akta zna da se nek akt moze zvrt, pr emu se
uv|ek ma u vdu zvren|e prnudnm putem. Ono zna da |e upravn akt stekao takvo
svo|stvo ko|e mu omoguava faktku provedbu dspoztva putem zvren|a. /zvrnost
moze nastupt istovremeno sa pravosnano(u upravnog akta.
49
U sua|u kada tuzba
u upravnom sporu ma suspenzvno de|stvo, tada pravosnanost nastaje prije
kona)nosti uprvnog akta z razoga to se rad o aktu sa suspenzvnm usovom, pa se on
ne moze zvrt pr|e nastupan|a pravosnaznost.
O*AVLJANJE POSLOVA U VEI SA LI&NIM STATUSOM GRA7ANA
LI&NI STATUS GRA7ANA
Di)ni status graana odreen |e:
1. menom prezmenom,
2. prebvatem graana,
3. drzav|anstvom,
4. evdenc|om u matnm kn|gama.
POSLOVI U VEI SA LI&NIM STATUSOM GRA7ANA
Poslovi ko|e drzavn organ obav|a|u u vez sa nm statusom graana obuhvata|u:
1. uspostav|an|e voen|e evdenc|e o nom statusu graana,
2. m|en|an|e osnovnh eemenata nog statusa graana u vez nog mena,
drzav|anstva evdenc|a o matnm kn|gama.
LI&NO IME
Lno me spada u na prava graana. Svak graann duzan |e suzt se svo|m menom
u pravnom saobraa|u rad vastte dentfkac|e. ov|ek dob|a svo|e no me odmah
nakon roen|a. Lno me |e pravo svakog ov|eka, a korten|e mena |e n|egova duznost.
Ime se sasto| od mena prezmena.
49
Npr. kad protv konanog upravnog akta ko|m |e zaba odb|ena ko|e |e dostav|eno
stranc n|e mogue vodt upravn spor, tada akt posta|e stovremeno konaan
pravosnazan.
55
DR#AVLJANSTVO I DR#AVLJANSKI STATUS
ravljanstvo se u teoriji shvata na dva nana, to kao:
1. pravna c|ena,
2. pravn odnos.
1. Kao pravna cjelina drzav|anstvo predstav|a skup pravnh norm ko|m se
reguu odnos zmeu drzavne drzav|ana.
2. Kao pravni odnos drzav|anstvo se shvata u |avno-pravnom smsu kao odnos
zmeu fzkog ca (drzav|anna) suverene drzave na osnovu ko|eg to ce ma
odreen status. Pravn odnos ko| se uspostav|a drzav|anstvom moze bt razt.
U untarno| drzav ustanov|ava se |edno drzav|anstvo, dok u sozeno| drzav
posto| drzav|anstvo federac|e drzav|anstvo federacnh |ednca.
Lca bez drzav|anstva (apatrde) ne pozna|e n unutran|e n meunarodno pravo, to
zna da |e stvaran|e takvh statusa zabran|eno. Da b zb|ege apatrd|u, drzave mogu
po|ednana ptan|a drzav|anstva urevat dvostranm vestranm ugovorma sa
drugma sa drugm drzavama. Ta| status, kao pravn odnos izmeu drave i pojedinca
moe se izraziti kao odnos u svo|stvu:
1. drzav|ana,
2. stranca,
3. ca bez drzav|anstva.
1. ravljani su fzka ca ko|a su pravno vezana za odreenu drzavu z ega za
n|h prozaze odreena posebna prava duznost. Drzav|anma su dostupna sva
potka, graanska ekonomsko-soc|ana prava bez obzra da se naaze na
n|eno| tertor| u nostranstvu.
2. Stranci su sva ona fzka ca ko|a nsu drzav|an drzave u ko|o| borave. To su ca
ko|a borave na tertor| |edne drzave, a drzav|an su neke druge drzave.
3. Dica bez dravljanstva #apatridi$ su ca bez drzav|anstva. N |edna drzava h
ne smatra svo|m drzav|anma nt strancma, bo z razoga to nsu stek
drzav|anstvo u momentu svog roen|a, bo zbog toga to su ga zgub, a nsu
stek novo neke druge drzave.
OSNOVNI NA&INI STI"ANJA DR#AVLJANSTVA
Na)ini sticanja dravljanstva mogu bt dvo|ak:
56
1. osnovn,
2. dopunsk.
Propsma o drzav|anstvu po|ednh drzava na|ee |e u prm|en tzv. kombinovani
nan stcan|a drzav|anstva, prema ko|em se dravljnastvo moe ste(i na E osnovnih
na)ina:
1. po por|eku,
2. po roen|u,
3. naturazac|om,
4. usvo|en|em,
5. na osnovu meunarodnh ugovora.
S5icanj2 3r6av0jnas5va po porij2k01
U odnosu na porijeklo drzav|anstvo se moze ste:
1. ako su oba rodte|a u trenutku roen|a d|eteta drzav|an |edne drzave;
2. ako |e |edan rodte| drzav|ann |edne drzave, a d|ete |e roeno u to| drzav;
3. ako |e |edan rodte| drzav|ann |edne drzave, a d|ete |e roeno u unstranstvu,
ukoko b ono bo ce bez drzav|nstva;
4. d|ete roeno u nostranstvu, a |edan rodte| mu |e drzav|ann, pod usovom da se
do odreene godne zvota: a.) upe u kn|gu drzav|ana drzave z ko|e mu |e
rodte|; b.) da ma stano m|esto boravka u drzav |e drzav|anstvo prma.
S5icanj2 3r6av0jans5va ro92nj28 na 52ri5oriji o3r292n2 3r6av2 -i1s so0i.
Ako su oba rodte|a d|eteta nepoznata su bez drzav|anstva, d|ete e ste
drzav|anstvo one drzave na |o| tertor| |e roeno. Na ova| nan steeno drzav|anstvo
moze prestat ukoko se do navrene odreene dob zvota d|eteta utvrd strano
drzav|anstvo n|egovh rodte|a.
S5icanj2 3r6av0jans5va 1svoj2nj28
Usva|an|em se ste drzav|anstvo |edne drzave ce ko|e |e mae od 18 godna, a ko|e |e
usvo|o drzav|ann drzave ko|a dod|e|u|e drzav|anstvo.
S5icanj2 3r6av0jans5va priro92nj28 -na51ra0izacijo8.
Prroen| (naturazac|a) predstav|a osnov stcan|a drzav|anstva za strance, odnosno
drzav|ane druge drzave. Usov su:
1. da ma navrene odreene godne zvota;
2. da pozna|e |edan od |ezka ko| se kao suzben govore u drzav drzav|anstva
ko|e ste;
3. da mu n|e zreena m|era sgurnost prot|ervan|a z drzave drzav|nstva u
ptan|u;
4. da n|e pravosnazno osueno za zvren|e krvnog d|ea na kaznu u
odreenom vremenskom tra|an|u;
5. da se odrekne ran|eg drzav|anstva.
57
U po|ednm drzavama posto| tzv. 6olakana naturalizacija7 ko|a podrazum|eva
stcan|e drzav|anstva ukoko |e stran drzav|ann mao zak|uen brak sa drzav|annom
drzave |e drzav|anstvo ste odreeno ce u neprekdnom tra|an|u od odreen bro|
godna ukoko se odrekao ran|eg drzav|anstva.
S5icanj2 3r6av0jnas5va na osnov1 8291naro3nog 1govora
Predstav|a nan stcan|a drzav|anstva ko| posto| po meunarodnom pravu, na osnovu
usvo|enh konvenc|a o drzav|nastvu.
PRESTANAK DR#AVLJANSTVA I DVOJNO DR#AVLJANSTVO
ravljanstvo prestaje na nek od s|edeh nana:
1. po s zakona (kada ce stekne drzav|anstvo neke druge drzave);
2. odrcan|em od drzav|anstva;
3. otputom z drzav|anstva;
4. oduzman|em drzav|anstva;
5. po meunarodnm ugovorma.
Ekspatrijacija podrazum|eva:
1. naputan|e (dobrovo|no prsno) drzavnog podru|a drzave datadan|eg
drzav|nastva;
2. gubtak drzav|anstva na vastt zaht|ev.
50
Ponovno davan|e drzav|anstva bvem drzav|annu nazva se repatrijacija, a ta| zraz
ma druga znaen|a.
EVIDEN"IJA O LI&NOM STATUSU GRA7ANA
Pod evidencijama o li)nom statusu graana podrazum|evamo:
1. matne kn|ge,
2. evdenc|e o drzav|anstvu.
MATI&NE KNJIGE
U matne kn|ge se upsu|u na stan|a u odnosu na roen|e, v|enan|e smrt, pa stoga
posto|e tri vrste ovih knjiga, to:
1. matne kn|ge roenh,
2. metne kn|ge v|enanh,
3. matne kn|ge umrh.
:-ati)ne knjige roenih - su kn|ge ko|e sadrze evdenc|e u ko|e se upsu|u:
1. me prezme d|etena,
50
Opa dekarac|a o pravma ov|eka zabran|u|e samovo|no oduzman|e drzav|anstva.
58
2. spo,
3. dan, m|esec godna roen|a,
4. as, m|esto roen|a,
5. drzav|anstvo,
6. datum m|esto roen|a oba rodte|a,
7. prebvate adresa.
Rok za ups roenog u matnu kn|gu znos 15 dana od dana roen|a d|eteta (za mrtvo
d|ete rok upsa |e 24 sata). Odrevan|e mena roenog d|eteta mora se zvrt u roku od
dva m|eseca.
:-ati)ne knjige vjen)anih
U n|h se upsu|u n|ence ko|e su vezane za zaklju)enje braka:
1. me prezme,
2. dan, m|esec godna roen|a,
3. drzav|anstvo,
4. prebvate adresa,
5. me prezme rodte|a pranh drugova,
6. me prezme prebvate sv|edoka, te
7. suzbena ca.
Podac o prestanku braka, takoe se upsu|u u matne kn|ge, kao to su:
1. progaen|e braka neposto|em,
2. ponten|e braka,
3. prestanak braka razvodom,
4. prestanak braka smru,
5. prestanak braka nestankom progaen|em nestaog ca umrm td.
:-ati)ne knjige umrlih
Matne kn|ge se vode u dva prm|erka. |edan prm|erak ko| se nazva izvornik uva se u
matnom uredu, a drug prm|era |este kopija ona se uva u prostor|ama MUP-a.
Evi32ncija o 3r6av0jans5v1
U matne kn|ge roenh upsu|e se drzav|anstvo kada se utvrd da to ce spun|ava
zakonske usove za stcan|e drzav|anstva odreene drzave po osnovu:
1. por|eka,
2. roen|em na tertor| BH,
3. usvo|en|em.
59
Drzav|anstvo po osnovu naturazac|e se vod u matnm kn|gama ko|e se uva|u u
MUP-u, a uv|eren|e o drzav|anstvu zda|e organ ko| vod matne kn|ge roenh.
UPRAVNO'PRAVNI O*LI"I NASTANKA DR#AVNE SVOJINE
Dr6avn1 i8ovin1 n pravo svo|ne na dobrma od opeg nteresa, dobrma u opo|
upotreb, prrodnm bogatstvma, na nepokretnm pokretnm stvarma, novanm
sredstvma, hart|ama od vr|ednost drugm movnskm pravma, kao ona ko|a se
steknu u skadu sa zakonom z |avnh prhoda ko| prpada|u drzav.
O*LI"I DR#AVNOG VLASNI!TVA
U pogedu razkovan|a stvar |avnh dobara osnovna pod|ea |e ona ko|a podrazum|eva
da stvar mogu bt predmet odreenog movnsko-pravnog prometa, dok su |avna dobra
ugavnom sk|uena z takvog rezma.
Nastanak dravne imovine vezan |e za razne oblike upravno&pravnog karaktera
sticanja drzavnog vasntva, a to su;
1. ekspropr|ac|a,
2. agrarna reforma,
3. naconazac|a,
4. konfskac|a,
5. rekvzc|a,
6. arondac|a.
EKSPROPRIJA"IJA KAO O*LIK STI"ANJA DR#AVNOG VLASNI!TVA NA
NEKRETNINAMA
Ekpropr|ac|a predstav|a upravno-pravn nan stcan|a drzavne movne. To |e nsttut
ko| oznaava prsno zakonom ureeno oduzman|e nekretnna u prvatno| svo|n od
stranke drzave u opem, odnosno |avnom nteresu.
na:aj javnog in52r2sa za 2ksproprijacij1
Zakon o ekspropr|ac| zrto navod posto|an|e opeg nteresa kao usov provoen|a
ekspropr|ac|e. Ekspropr|ac|a se uv|ek vr u opem (|avnom) nteresu na nan u
postupku ko| |e propsan zakonom za potrebe odreenog korsnka ekspropr|ac|e.
Ekspropr|ac|a |e strogo usov|ena posto|an|em opeg nteresa. Ta| nteres |e presudan u
postupku ko| |e propsan zakonom o eksporpr|ac|, a odnos se na zgradn|u odreenog
ob|ekta od opeg drutvenog znaa|a.
Pr23825 i svr;a 2ksproprijacij2
60
Predmet ekspropr|ac|e moze bt samo nepokretnost ko|a |e u svo|n graana,
graansko-pravnh ca
51
, drutveno-potkh za|ednca udruzen|a graana za ko|u se od
nadeznog organa utvrd posto|an|e opeg nteresa za ko|u nadezn organ donese
po|ednan upravn akt.
Korisnik 2ksproprijacij2 -2ksproprijan5.
Ekspropr|ac|a se vr za potrebe korsnka ekspropr|ac|e. Prema poztvnm zakonskm
propsma, sub|ekt u )iju se korist vri ekspropr|ac|a, mogu bt:
1- potko-tertor|ane za|ednce,
2- m|esne za|ednce,
3- prvredne organzac|e rada,
4- za|ednce
5- potke organzac|e, dr. zakonom odreene drutvene organzac|e.
Korsnk ekspropr|ac|e moze podn|et prijedlog za ekspropr|ac|u tek poto |e na nan
propsan zakonom utvren op nteres. Korsnk ekspropr|ac|e naaz se u upravno-
pravnom odnosu samo sa organom |avne vast ko| provod postupak ekspropr|ac|e, a ne
sa vasnkom eksproprsane nekretnne. Korsnk ekspropr|ac|e ne ste svo|a prava z
vo|e aekspropr|ata, nego z |ae vo|e drzavnog organa ko|a |e sadrzana u aktu (r|een|u)
o ekspropr|ac|. To |e konsttutvn po|ednan upravn akt ko|m se ustanov|ava
origirarno pravo vasntva na nekretnn ko|a |e predmet ekspropr|ac|e.
VRSTE EKSPROPRIJA"IJE
U teor| posto| podjela eksproprijacije na dv|e osnovne vrste, to:
1. potpuna,
2. nepotpuna (t|. d|emna) ekspropr|ac|a.
1. Potpuna eksproprijacija |e ona ko|om se uspostav|a drzavno vasntvo na
eksproprsano| nekretnn. Potpuna ekspropr|ac|a uv|ek obuhvata sve ono to se
na nekretnn naaz, kao to su zgrade, ob|ekt, nasad, zasad, ograde td.
2. Nepotpuna eksproprijacija predstav|a takav obk stcan|a nekretnne kod ko|eg
ne doaz do prom|ene vasntva na eksproprsano| nekretnn, nego se
ustanov|ava ograni)enje prava vlasnitva. Uspostav|a se suzbenost na
nekretnn za odreeno vr|eme. Za razku od suzbenost ko|a se ustanov|ava na
zem|tvu zgrad na neodreeno vr|eme, zakup kao obk nepotpune
ekspropr|ac|e se moze ustanovt samo na zem|tvu to na odreeno vr|eme.
Tako ustanov|en zakup kod nepotpune ekspropr|ac|e moze tra|at na|duze 5
godna.
51
U kategor|u gra9ansko'pravni; 0ica spada|u: v|erske za|ednce, zaduzbne, razne
fondac|e, zakade td.
61
POSTUPAK EKSPROPRIJA"IJE
;aze postupka eksproprijacije su:
1. faza utvrvan|a opeg (|avnog) nteresa;
2. faza donoen|a r|een|a o kespropr|ac|;
3. faza utvrvan|a naknade za eksproprsanu nekretnnu.
:Pripremne radnje za eksproprijaciju - Moze se dogodt da pr|e nego to zapone
postupak ekspropr|ac|e, opnsk organ uprave nadezan za movnsko-pravne posove
provede tzv. dopunsk postupak rad zdavan|a dozvoe za vren|e prpremnh radn| na
zem|tvu ko|e e kavn|e bt predmet ekspropr|ac|e. To e bt u sua|u kada budu
korsnk ekapropr|ac|e ma potrebu zrade nvestconog eaborata pr|e podnoen|a
pr|edoga za eksporpr|ac|u nekretnne. Ako se vasnk zem|ta tome protv budu
korsnk ne usp|e post sporazum sa dosadan|m vasnkom nepokretnost o stupan|u u
pos|ed rad vren|a odreenh radn| ko|e se mogu sasto|at od snman|a, prem|eravan|a
c|epan|e nekretnna, sondran|a, sptvan|a td. U tom sua|u budu korsnk
ekspropr|ac|e podnos pr|edog nadeznom organu da mu dozvo da na odreeno|
nepokretnost zvr odreene prpremne radn|e. Ovakv pr|edoz za vren|e prpremnh
radn| veoma r|etko se podnose z razoga to se vasnk nekretnne budu korsnk
ekspropr|ac|e o tome dogovore. U sua|u da nadezn organ donese r|een|e ko| se
dozvo|ava vren|e prpremnh radn|, zaba z|av|ena protv takvog r|een|a ne odaze
n|egovo zvren|e. Predaga u |u |e korst dozvo|eno vren|e prpremnh radn| duzan |e
patt naknadu vasnku nepokretnost na ko|o| |e dozvo|eno vren|e prpremnh radn|.
Naknada za vren|e prpremnh radn| odreu|e se u vsn zakupnke ko|a se ostvaru|e na
zem|tu.
:Postupak eksproprijacije - Provoen|e postupka ekspropr|ac|e zapon|e
podnoen|em pr|edoga od strane korsnka ekspropr|ac|e nadeznom opnskom organu
uprave, nakon to |e utvren op nteres.
52
Uz pr|edog za ekspropr|ac|u dostav|a se
r|een|e o utvrvan|u opeg nteresa, a sam pr|edog mora sadrzavat podatke ko| se
odnose na poredagaa, nekretnnu ko|a |e predmet ekspropr|ac|e, podac ko| se odnose
na vasnka nekretnne za ko|u se predaze provoen|e postupka ekspropr|ac|e podac o
ob|ektu za ko| |e utvren op nteres. Nakon pr|ema pr|edoga za ekspropr|ac|u,
opnsk organ upravne nadezan za movnsko-pravne posove obav|etava vasnka
nepokretnost da |e podnesen pr|edog za ekspropr|ac|u n|egove nekretnne pozva ga
da se z|asn o n|encama u vez sa eksporpr|ac|om. Postupak ekspropr|ac|e provod se
kroz 3 meuzavsne faze:
1. utvrvan|e opeg nteresa,
2. postupak donoen|a r|een|a o ekspropr|ac|,
3. postupak odrevan|a naknade za eksproprsane nekretnne.
1. "tvrivanje op(eg interesa - |e osnovn usov za ekspropr|ac|u nekretnne, a
smatra se da |e op nteres utvren u s|edem sua|evma:
a) ako |e akt o zgradn| ob|ekta don|eo
predstavnko t|eo vada; b) op nteres se moze
utvrdt posebnm aktom ovh organa, odnosno zakonom, uredbom, oduko,
r|een|em s.;
c) ako |e donesen reguacon pan po propsano| procedur ko| |e usvo|en
od strane predstavnkog organa nadeznog za n|egovo usva|an|e, |e zm|en|en
posto|e reguacon pan po sto| procedur kakva |e procedura n|egovog
52
Prema ZOE BH, javno pravo,rani0a45vo podnos pr|edog za ekspropr|ac|u u me
ca ko|e zastupa po zakonu.
62
donoen|a; d) op nteres za strazvan|e
prrodnog bogatstva utvru|e se dozvoom nadeznog drzavnog organa.
U
sua|u kada op nteres n|e utvren n na |edan od ovh nana ekspropr|ac|a se
moze predozt, tek poto opnsko v|ee na s|ednc, a na obrazozen pr|edog
korsnka ekspropr|ac|e donese r|een|e da |e zgradn|a na odreenom zem|tu
od opeg nteresa da se moze prstupt eksporpr|ac|. Ovo |e e nan na ko|
se utvru|e op nteres za zgradn|u ob|ekta na zem|tvu ko|e |e predmet
ekspropr|ac|e.
2. onoenje rjeenja o eksproprijaciji - Pr|edog za ekspropr|ac|u moze se
podon|et tek poto |e prethodno utvren op nteres za zgradn|u nekog ob|ekta.
1 - pr|edog za ex podnos korsnk ex,
opnskom organu uprave nadeznom za movnsko-pravne posove;
2 - r|een|e o
pr|edogu za ex donos organ uprave za movnsko-pravne posove opne na |em
podru|u se naaz nepokretnost za ko|u se ekspropr|ac|a predaze. Pr|e
donoen|a r|een|a, obavezno se mora sasuat vasnk nepokretnost ko|a |e
predmet ekspropr|ac|e; 3 - Korsnk ex ste pravo na pos|ed
eksproprsane nepokretnost danom nastupan|a pravosnaznost r|een|a o
ekspropr|ac| danom ko| |e tm r|een|em odreen, a ko| ne moze past pr|e
pravosnaznost r|een|a o ex.
3. Naknada za eksproprisanu imovinu - Vasnk ex nepokretnost (ekspropr|at)
ma pravo na tzv. pravnu naknadu, ko|u paa korsnk ex (ekspropr|ant). Svrha
spate ove naknade |este u tome da se kompenzu|u pos|edce provedene m|ere.
Ispatom se nadoknau|e gubtak vr|ednost oduzete nekretnne otkan|a|u
pogoran usov zvota rada ran|eg vasnka ko| su nasta prestankom prava
vasntva, a samm tm prestankom korten|a na nepokretnost.
53
Naknada za ex
nekretnnu da|e se gotovom novcu, a uz odreene usove moze se um|esto u
novcu naknada odredt u davan|u drugog zem|ta.
Za oduzeta prava u pogedu
zgrada drugh graevnskh ob|ekata, pravno ce ma pravo na naknadu u vsn
ko|a |e potrebna za kupovnu takve zgrade, odnosno ob|ekta u vsn
graevnske vr|ednost, u vsn uozenh sredstava u stcan|e nvestcono
odrzavan|e, u zavsnost od toga kako |e doo do graevnskog ob|ekta da |e on
predstav|ao usov rada mater|anu osnovu pravnog ca. Prava pravnog ca,
odnosno organzac|e u pogedu nepokretnost u drzavno| svo|n mogu se
r|een|em opnskog organa uprave nadeznog za movnsko-pravne posove
oduzet ogrant pren|et na drugo pravno ce, samo ako to, na osnovu
zakona zaht|eva|u utvrene potrebe panskog ureen|a prostora zgradn|a
ob|ekta od opeg znaa|a drug zakonom odreen op nteres (admnstratvn
prenos). Op
nteres za uzman|e ogranen|e th prava utvru|e se na nan ko| |e zakonom
odreen za ekspropr|ac|u nepokretnost. Pos|e pravnosnaznost r|een|a o ex
opnsk organ uprave za umovnsko-pravne posove, duzan |e bez odagan|a
zakazat odrzat usmenu raspravu za sporazumno odrevan|e naknade za ex
nepokretnost o emu san|ava zapsnk.
54
Trokove postupka ekspropr|ac|e snos
korsnk ex, a naknada u novcu se spau|e u roku od 15 dana od nada
dostav|an|a pravosnaznog r|een|a ko|m |e odreena naknada u novcu. Ukoko se
ne postgne sporazum o naknad u roku od 30 dana od dana pravosnaznost
r|een|a o ex, naknadu e odredt stvarno m|esno nadezan opnsk sud.
53
Pravna naknada n2 o,1;va5a 1v2<an1 vrij23nos5 ko|a |e neposredno, posredno
rezutat uagan|a sredstava u drzavnom vasntvu (npr. zgradn|a potpornog zda rad
sanac|e kzta...)
54
Naknada za ex nekretnnu odreu|e se na obk, vsnu naknade, rok.
63
EKSPROPRIJA"IJA KOMPLEKSA A POTRE*E STAM*ENE I KOMUNALNE
IGRADNJE
To |e takav vd ekspropr|ac|e ko|m se vr prenos prava vasntva na kompeksu
zem|ta ko|e se ekspropre za potrebe stambene komuane zgradn|e samo ako |e za
ta| kompeks donesen regulacioni plan. Ran| vasnk zem|ta t|. parcee ko|a uaz u
kompeks za potrebe stambene komunane zgradn|e ma prvenstveno pravo
korten|a te parcee u povrn ko|a |e potrebna za zgradn|u zgrade. On mora u roku od
tr godne zvrt znatn|e radove na zgradn| ob|ekta.
EKSPROPRIJA"IJA NA PODRU&JIMA KOJA SU A$VA%ENA ELEMENTARNIM
NEPOGODAMA
Za ovu vrstu ekspropr|ac|e posto| samo |edan nan utvrvan|a opeg nteresa, a to |e
da op nteres mora bt utvren rjeenjem od strane op(inskog vije(a, protv |eg
r|een|a se ne moze z|avt zaba, a se moze pokrenut upravn spor. Korsnk ex ste
pravo na ex nepokretnost kada r|een|e o ekspropr|ac| postane konano. Podru|a na
ko|ma e se prm|en|vat ova ekspropr|ac|a kao vr|eme na ko|e e se prm|en|vat,
odreu|e vada. Posto| samo |edan nan utvrvan|a opeg nteresa, a to |e da op
nteres mora bt utvren r|een|em od strane opnskog v|ea, protv |eg r|een|a se ne
moze z|avt zaba, a se moze pokrenut upravn spor. Korsnk ex ste pravo na ex
nepokretnost kada r|een|e o ekspropr|ac| postane kona)no. Kod redovne
ekspropr|ac|e, korsnk ex ste pravo na ex nepokretnost danom pravosnanosti
r|een|a o eksporpr|ac|.
ADMINISTRATIVNI PRENOS PRAVA KORI!TENJA ILI DRUGOG PRAVA NA
NEPOKRETNOSTI U DR#AVNOJ SVOJINI U SVR$U IGRADNJE
*emljite u dravnoj svojini, prema ZOE, ne moze se eksproprsat, a se moze
dogodt da takvo zem|te bude upotr|eb|eno u neku drugu svrhu od one u ko|u ga
n|egov korsnk trentno upotreb|ava. Stoga, zakonom |e ustanov|en nsttut
,admnstratvn prenos prava korten|a" drugo prava na nepokretnost u drzavno|
svo|n. Ova| nsttut se sasto| z 3 d|ea:
1. prenos prava korten|a u svrhu zgradn|e;
2. ustanov|avan|e prava suzbenost;
3. prvremeno zauzman|e zem|ta.
1. Prenos prava koritenja u svrhu izgradnje - Admnstratvnm putem vr se
ako pravna osoba ko|o| prpada pravo korten|a na odreenom zem|tvu ne
prsta|e sporazumno da drugom pravnom cu (oba u drzavno| svo|n), ustup
pravo korten|a tog zem|ta. Tada se op nteres utvru|e na st nan kao u
postupku ekspropr|ac|e nepokretnost u prvatno| svo|n. Naknadu snos pravno
ce na ko|e se vr prenos.
2. "stanovljavanje prava slubenosti na zemljitvu koje je u dravnoj svojini
- Moze se ustanovt samo suzbenost, a ne zakup.
55
U svemu, btno |e to da se
pravo suzbenost ne moze ustanovt u korst graana. Za ova| vd
55
Pravo proaza, crp|en|a vode, postav|an|a c|evovoda, postav|an|a kabova td.
64
admnstratvnog ustanov|avan|a prava suzbenost odreu|e se naknada u novcu
prema zakonu o ekspropr|ac|.
3. Privremeno zauzimanje zemljita radi izgradnje objekta od op(eg
interesa - Takvo zauzman|e mogue |e u korst drutveno-potke za|ednce,
m|esne za|ednce. Naknada se odreu|e u novcu prema ZOE.
KON)ISKA"IJA( AGRARNA RE)ORMA I NA"IONALIA"IJA
1. 5onfiskacija n|e redovn nan nastanka drzavne svo|ne, |er se provod kao
pos|edca zvren|a krvnog d|ea.
2. !grarna reforma - Prema n|o| zem|te de u drzavnu svo|nu kao pos|edca
soc|ane revouc|e. To |e |edan vd ekspropr|ac|e ko|m se ukda|u vek zem|n
pos|ed.
3. Nacionalizacija se razku|e od konfskac|e po tome to |e ona pos|edca |edne
prvredno-potke m|ere to se provod u c|u |aan|a drzavne svo|ne. Provod
se u pravu sa naknadom za naconazovanu movnu.
REKVII"IJA
Rekvzc|a |e nsttut pretvaran|a prvatne movne u drzavnu svo|nu, a ko| za razku od
ekspropr|ac|e podrazum|eva da se moze provest samo u odnosu na pokretne stvar.
provod se u zuzetno odreenm specfnm prkama kao to su u mru eementarne
nepogode, u ratu upotreba prvatne pokretne movne za potrebe voen|a rata.
Rekvzc|u sprovod opnsk organ uprave, a mogu |e sprovest star|ene ranga
komandanta veg ranga.
O*AVENI OTKUP
Ova| vd stcan|a drzavne movne posto|ao |e u perodu admnstratvnog soc|azma u
|ugosav| nakon II sv. rata. Ugavnom, obuhvatao |e po|oprvredne prozvode. Obaveza
otkupa nasta|e donoen|em upravnog akta (r|een|a), dok su ugovor ma samo
nadopun|u|u znaa|. Za|ednko za sve nane nastanka drzavne svo|ne |e to to |e bo
neophodno don|et, na osnovu zakona upravne akte (r|een|a) za odreena ca.
Sv akt su b dekaratvnog, a ne konsttutvnog karaktera, |er |e movna posta|aa
drzavna drektno na osnovu zakona, a ne na osnovu r|een|a, odnosno akta ko| |e u
konkretnom sua|u donesen. Treba mat u vdu da |e kod ekspropr|ac|e rekvzc|e
upravn akt (r|een|e) konsttutvnog karaktera, |er on ukda prvatnu svo|nu odreenog
sub|ekta stovremeno ustanov|ava drzavnu svo|nu na takvo| movn.
65