You are on page 1of 6

Istoriski razvoj Potrebe vertikalnog transporta, ljudi i robe su jos u antikom dobu inspirisale graditelje i arhitekte.

Prvi pisani tragovi navode rimskog arhitektu Vitruviusa, koji navodi Arhimedov izum i gradi prvi poznati lift, najverovatnije 236 godine stare ere. Konstrukciju je inila korpa povezana uetom od konoplje. Lift ovog tipa je instaliran u manastirima Sinaja u Egiptu. U 17. veku upotreba liftova se svodila na vojne i ratne potrebe. Postoje pisani dokazi o upotrbi tehnologije za podizanje i pozicioniranje oruja (ovna) u cilju ruenja utvrenja. Ovakve naprave su naroito bile u upotrebi u francuskoj i engleskoj. Prvi liftovi koji su koristili sistem zavrtnja, to je bio prvi ozbiljniji korak u tehnologiji liftova, su 1793 godine nali svoje mesto u Zimskoj palati u blizini Moskve. Konstruktor lifta je bio veliki carski graditelj Ivan Kulibin. Sve do Industriske revolucije, glavni pogon su prdstavljali ljudska ili ivotinjska snaga, u izvesnim sluajevima vodena snaga.

Slika 1.1.: Otisov parni lift. 1880 godine je za pogon lifta upotrebljen elektrini motor.

Tehnologije vertikalnog transporta Demografski trendovi u svetu su oblikovali savremenu arhitekturu. Potreba za prostorom je insistirala na gradnji visokih poslovnih i stambenih zgrada. Pretpostavlja se da u Evropi postoji oko 4,8 miliona liftova. Njihova potronja se kree u opsegu 3 do 5 % potronje objekta, gde je instaliran sistem a treinu ine liftovi u stambenim objektima. Liftovi se sastoje iz uobiajenih elemenata: kabine, vrata, osvetljenja, ventilacije i pogona sa odgovarajuim upravljakim sistemom. Postoje dve glavne klase liftova: hidraulini i trakcioni (vueni), trakcioni se dalje mogu podeliti na one sa i bez prenosnika (reduktora).

Slika 1.2.: Trenutna tehnologija u odnosu na visinu objekta. Trakcioni liftovi Trakcioni liftovi imaju najiru primenu, rade se za brzine od 0,2 m/s do 17 m/s, mogu biti namenjeni i za prevoz robe, teretni sa maksimalnom dozvoljenom masom i preko 10.000 kg, naravno pri malim brzinama. Kod trakcionih liftova kabina je obeena, noseim uetom o kotur, koji je u direktnoj vezi sa pogonskim delom. Teina kabine je balansirana kontrategom, ija je masa jednaka masi kabine i 50% od maksimalne dozvoljene mase tereta. Svrha kontratega je da odrava gotovo konstantnom ukupnu potencijalnu energiju sistema, da obezbedi laki rad motornog dela i eliminie trzaje. Tradicionalno su kao pogonski motori upotrebljavani jednosmerni motori, zbog svoje lake regulacije brzine. Razvojem upravljanja, dolazi do angaovanja asinhronih i sinhronih motora.

Slika 1.3.: Instalacija trakcionog lifta. Postoje dve vrste trakcionih liftova. Sa reduktorom, koji smanjuje brzinu i prilagoava je potrbama brzine putovanja i bez reduktora, gde je direktno na pogonsku osovinu montiran pokretaki sistem. Liftovi sa reduktorom koriste se za aplikaciju u objektima od 7 do 20 spratova. Redukcioni mehanizam omoguuje upotrebu jeftinijih pogonskih motora. Brzina rotacije

pogonskog motora je velika. Liftovi bez reduktora imaju nominalne brzine od 2,5 m/s do 10 m/s. Ako se treba putovati 5m/s a prosena veliina noseeg kotura je 0,75m, brzina motora je 128 rpm. Hidraulini liftovi Hidraulini liftovi imaju iroku primenu zbog svoje niske cene i lake ugradnje, naroito u objektima srednje gradnje do 7 spratova.

Slika 1.4.: Instalacija hidraulinog lifta. Kod ovih liftova, hidraulini cilindar pokree kabinu. Elektrini motor pokree pumpu koja ulje iz cilindra pod pritiskom gura u pogonski klip. Ventili reguliu brzinu protoka ulja. Mogu biti

teleskopski ili sa uadima. Oglavnom hidraulini liftovi nemaju kontrateg, pri putovanju nadole, energija koenja se pretvara u toplotu. Obino je brzina ovakvih liftova mala i kree se do maksimalno 1m/s. Glavni problem je ogranienost dozvoljene visine na oko 20m. Za vee visine putovanja, bili bi potrebni cilindri veeg obima da bi se spreile bone deformacije sistema, a to pored materijala poveava i koliinu pogonskog fluida (ulja) i izlazi iz ekonomske isplativosti njegove primene.

Slika 1.5.: Hidrauliki lift sa uetom i kontrategom. Otis sistem OtisGen2 sistem elektrinog lifta je tehniko reenje gde je implementirana upotreba elinog kaia umesto elinih uadi. Ovo je doprinelo u znaajnom smanjenju obima noseeg i pogonskog vratila a samim tim i smanjenje potrebnog prostora za pogonski sistem. Motor je uvek smeten na vrhu liftovskog okna. Pogonski motori su sinhroni motori sa permanentnim magnetima ili jednosmerni motori. Kontrateg i liftovska kabina su na suprotnim karajevima noseeg kaia.

Slika 1.6.: Otis pogonski motor objedinjen sa noseim vrtilom.

Kone sistem

Kone EcoDisc sistem elektrinog lifta je tehniko reenje gde je izostavljena potreba za mainskom sobom. Upotrebljen je sinhroni disk motor sa permanentnim magnetima, i smeten je u samom liftovskom oknu, sa strane liftovske kabine i integrisan je sa inskim sistemom koji omoguuje kretanje kontratega. Nosei elini kablovi povezuju kontrateg preko remenice motora na vrhu liftovskog okna kabinu lifta. Kablovi su usidreni na vrhu okna u sidritima i konstantno su napregnuti teinom kabine lifta i kontratega.

Slika 1.7.: Kone princip lifta.