You are on page 1of 106

Univerzitet u Beogradu Filozofski fakultet Odeljenje za arheologiju

Zavrni rad - master

ALATKE OD ROGA IZ SREDINE PETOG MILENIJUMA P. N. E. SA NALAZITA VINA BELO BRDO

Autor Vuk Koldi, br. indeksa AR/11-6

Mentor prof dr Vesna Dimitrijevi

Beograd, 2013.
1

Zahvaljujem se arheolozima prof dr Nenadu Tasiu i Miroslavu Mariu na ustupljenom materijalu i terenskoj dokumentaciji, kao i na informacijama o celini. Arheolokinji dr Dragani Antonovi se zahvaljujem na uvidu u dokumentaciju i informacijama o kamenoj industriji. Takoe, zahvaljujem se i arheolokinjama dr Seleni Vitezovi i Sonji Vukovi na ustupljenoj literaturi, informacijama i pomoi u radu sa materijalom. Konano, zahvaljujem se i svom mentoru prof dr Vesni Dimitrijevi na strpljenju i razumevanju.

Sadraj

Uvod.................................................................................................................................................4 Kulturno - hronoloki okvir.............................................................................................................6 Lokalitet i celina.............................................................................................................................11 Kotana industrija...........................................................................................................................17 Tragovi upotrebe.................................................................................................................18 Rog kao sirovina.............................................................................................................................21 Katalog............................................................................................................................................30 Zailjeni artefakti................................................................................................................32 Artefakti sa seicom............................................................................................................48 Tupi predmeti......................................................................................................................54 Predmeti za glaanje i struganje.........................................................................................58 Kompozitne alatke..............................................................................................................59 Polufabrikati i otpaci..........................................................................................................63 Ostali predmeti...................................................................................................................70 Alatke od roga u celini 830.............................................................................................................82 Zastupljenost alatki i analogije...........................................................................................82 Tragovi na alatkama...........................................................................................................86 Sadraj konteksta................................................................................................................97 Zakljuak........................................................................................................................................99 Literatura......................................................................................................................................101

Uvod

Na praistorijskim lokalitetima alatke od kosti i roga obino predstavljaju znaajan procenat materijala, to oslikava njihov znaaj u svkodnevnici onih koji su ih koristili. Ono to karakterie ove alatke je to da su bile esto koriene, relativno jednostavne za izradu i upotrebu, a sirovine za njihovu izradu su bile lako dostupne. Zbog toga, pored analiza tehnolokih, morfolokih i funkcionalnih odlika, znaajno je i prouavanje njihove veze sa drugim materijalima iz istih ili srodnih celina, kao i naina na koji su deponovane. Kao zasebna grupa u kotanoj industriji javljaju se predmeti od roga, a njihova procentualna zastupljenost u odnosu na artefakte od drugih kotanih sirovina moe veoma da varira od sluaja do sluaja. Iako postoje tipovi predmeta koji su mogli biti izraivani i od kosti i od roga, ova grupa se izdvaja na osnovu specifinih osobina sirovine. Cilj ovog istraivanja je tumaenje jednog specifinog arheolokog konteksta, celine 830 sa lokaliteta Vina Belo brdo, za koju tokom iskopavanja nije dato odgovarajue objanjenje. Takoe, u radu e biti prikazana uloga koju kotana industrija, prvenstveno alatke od jelenjeg roga, imaju u arheolokoj interpretaciji, odnosno kontekstualnoj analizi. Osobine odreenih predmeta, koji ine znaajan procenat materijala iz date celine, pruie podatke koji se mogu povezati sa drugim rezultatima. Time bi se dobili odreeni zakljuci o nainu formiranja celine. Takoe, bie utvreno koliko obraeni materijal odgovara poznatim osobinama kotane industrije vinanske kulture. Kako su granice celine vetaki odreene, dok je njen realan obim vei i neistraen do kraja, dobijeni zakljuci bie od pomoi tokom buduih iskopavanja. Predmet istraivanja su 47 artefakata od jelenjeg roga, sakupljenih tokom iskopavanja pomenute celine. Pri razvrstavanju predmeta primenjena je tipologija koja se zasniva se na radovima A. Bakalova (Bakalov 1979) i S. Perii (Perii 1984), kao i V. Dimitrijevi (Dimitrijevi 2006). Analiza materijala se vri po funkcionalno morfolokim kriterijumima, odnosno uzima se u obzir forma predmeta i poredi sa poznatim oblicima, dok se istovremeno pretpostavlja i njegova funkcija. Od ouvanosti primerka zavisi koliko e analiza biti detaljna. Osnovna podela materijala je na pet kategorija, koje se razlikuju po stepenu izrade ili upotrebe artefakta. Kategorije kojima predmet moe da pripada su: kost modifikovana u artefakt, kost
4

koriena kao artefakt, polufabrikat, otpadak i nepoznata kategorija. Nakon toga se odreuje morfologija ili funkcija, a dalje se utvruje vrsta artefakta, i na kraju tip ili podvrsta, kao detaljnija odredba unutar jedne vrste. Prouavanja materijala poinje vizuelnim sagledavanjem spoljanjih karakteristika, uz pomo uveanja od 2.5x. Posveena je panja formi i tipu alatki, u skladu sa primenjenom tipologijom, kao i tragovima koji ukazuju na nain izrade i upotrebe istih. Takoe, konstatovani su i stepen ouvanosti alatke, kao i tafonomski podaci. Ova faza rada se zavrava donoenjem zakljuaka o zastupljenosti i osobinama, odnosno funkciji, razliitih grupa alatki od roga. Tom prilikom se utvruju i eventualne analogije sa prostora vinanske kulture. Uloga i osobine datih predmeta se zatim uporeuju sa podacima o drugim materijalima iz iste celine. Pri tome se istraivanje oslanja na lina zapaanja autora, terensku dokumentaciju, informacije od arheologa koji su uestvovali u istraivanju celine, kao i na objavljene lanke o figurinama i kamenim alatkama iz istog konteksta. Konano, zapaanja o brojnosti, funkciji i osobinama razliitih grupa materijala omoguie donoenje zakljuaka o celini i alatkama od roga kao njenom intergalnom delu.

Kulturno hronoloki okvir

Vinanska kultura mlaeg neolita i ranog eneolita prostirala se najveim delom centralnog Balkana (slika 1). Jezgro njene teritorije nalazilo se na prostoru dananje centralne Srbije sa Pomoravljem, Kosova i june Panonije, odnosno velikog dela Vojvodine. Ka jugu se proirila na istonu Makedoniju, dok je ka jugozapadu dola do dinarskih planina severne Crne Gore. Zapadne delove vinanske teritorije predstavljaju zapadna Srbija i severoistona Bosna. Zapadna granica se na podruju Srema ne moe tano utvrditi, ali se pouzdano moe rei da ovoj kulturi pripada istoni Srem, kao deo Vojvodine. Ni granica na prostoru Bake nije sigurna, a lokaliteti se uglavnom nalaze u njenom junom i zapadnom delu. Iako dominantna u Banatu, ova kultura se vremenom povukla sa prostora severnog Potisja. Due se zadrala na prostoru istonog, rumunskog Banata, kao i Transilvanije, dok je u Olteniji i Podunavlju prisutna u svim svojim

Slika 1: Lokaliteti vinanske kulture i poloaj Vine. Pojedinani lokaliteti su predstavljeni takicama (prema 2008: . 2)

fazama. Istona granica kulture nije jasna i postavlja se pitanje da li se prostirala i na prostoru Bugarske (Garaanin 1979: 145 - 148). Ipak, mora se naglasiti da otre granice ne postoje nigde, ve su se na perifernim podrujima meali uticaji susednih kultura. Vina (dubina) Zemunice (vinanske grupe) dubina oko 8 m Dubina oko 8 m oko 6,5 m Dubina oko 6,5 m 6 m Dubina oko 6 m 4,1 m Dubina 4,1 m Dubina 3,48 m M. Garaanin Vina Tordo I Vina Tordo II (sa mogunou izdvajanja dve etape) Gradaka faza Vina Plonik I Vina Plonik IIa Vina Plonik IIb M. Miloji Vina A Vina B1 (samo do dubine oko 7 m) Vina B2 Vina B2 i poetak C (iznad 5 m dubine) Vina C Vina D

Tabela 1: Hronologije vinanske kulture (prema Garaanin 1979: 152)

U prouavanju vinanske kulture u domaoj arheologiji tradicionalno se primenjuju dve hronologije koje se lako mogu meusobno uskladiti (tabela 1). Zasnivaju se na tipolokim grupama pokretnog materijala, u skladu sa stratigrafijom eponimnog lokaliteta. M. Miloji je razvoj kulture predstavio u etiri faze, A D. Sa druge strane, M. Garaanin je izdvojio faze Vina Tordo i Vina Plonik, sa gradakom fazom izmeu njih, nazvane tako po lokalitetima sa tipinim materijalom (Garaanin 1979: 149 152). Radiokarbonska datovanja pruila su i apsolutne datume. Faza A okvirno je trajala od 5400/5300. do 5200., faza B od 5200. do 5000., faza C od 5000/4950. do 4850. i faza D od 4850. do 4650/4600. p.n.e. (Bori 2009: 234). Na radiokarbonske datume se oslanja i hronologija koju je dao V. ir, sa podelom kulture na 8 faza (Schier 1996). Meutim, ovde se moraju imati na umu regionalna odstupanja, jer su u razliitim oblastima iste faze drugaije datovane (Garaanin 1979; 1984b, Chapman 1981: 19 - 22). Istorijski razvoj kulture mogao bi se prikazati u sledeem sledu: nastanak i irenje (Vina A B1), konsolidacija i cvetanje (B2 - C), stagnacija (D1) i dekadencija i nestanak (D2) (Tripkovi 2009: 19). Meutim, mora se imati na umu da ovakva podela na faze ne prikazuje
7

adekvatno kulturnu dinamiku i razliite promene, a takoe ne razmatra u dovoljnoj meri ni regionalne specifinosti. Na osnovu razlika u materijalu i nainu ivota obino se izdvaja nekoliko regionalnih varijanti vinanske kulture: srbijanska ili klasina, zatim meusobno srodne junomoravska i kosovska, pa istonobosanska, transilvanska, oltenijska, a po nekim stavovima i sremsko slavonska i ona u istonom Banatu (Garaanin 1979: 163, 1984b: 59 - 61). Najintenziviniji razvoj se odvijao u klasinoj i transilvanskoj varijanti, a zatim i u junom Pomoravlju i na Kosovu, dok su oltenijska i istonobosanska varijanta bile siromanije i periferne pojave. Takoe, mora se naglasiti da kultura nije jednako trajala u svim varijantama. Sa druge strane, D. epmen na osnovu inovacija u keramici izdvaja 5 provincija: Srbija i Makedonija, Vojvodina, severna Bosna, Oltenija i Transilvanija (Chapman 1981: 22). U oba sluaja se prostor Srbije tretira kao centralni, sa najtipinijim obelejima. Meutim, ovakve podele po tehnikim kriterijumima zanemaruju neke druge aspekte kulture. Tako se moe uoiti razvoj dva raliita ivotna stila na prostoru vinanske kulture, i to na prostoru Panonije i Pomoravlja sa jedne i u viim oblastima centralnog Balkana, sa druge strane, o emu e kasnije biti vie rei. Ipak, dalje u tekstu bie prikazana tradicionalna slika klasine varijante, iji materijal je tipian za vinansku kulturu. Takoe, lokalitet koji je predmet ovog rada geografski pripada toj varijanti. Jedna od najprepoznatljivijih pojava u vinanskom materijalu je crna monohromna keramika. Meutim, kao najbrojniji element, keramika se javlja u velikom broju oblika i boja i sa razliitim dekoracijama. Mnoge primerke odlikuje paljiva izrada, visoka estetska vrednost i naglaeno potovanje kulturnih normi, ak i u vreme degradacije kulture. Takoe je karakteristina bogata plastika, pre svega antropomorfne figurine. Kotana i kamena industrija su raznovrsne. Od poetka plonike faze uoava se degradacija kamene industrije. Meutim, jo uvek se u znatnoj meri javljaju nalazi od kremena i opsidijana, kao i ekii sa perforacijom. Krajem faze Vina Plonik I kotana industnija doivljava jedinstveni procvat. Keramika i plastika nastavljaju svoj kontinuirani razvoj iz ranijih faza, sa velikim brojem razliitih tipova posuda (Garaanin 1979: 175). Meutim, od poetka plonike faze IIa dolazi do upadljivog gubljenja elemenata. U velikoj meri se gube opsidijan i razni tipovi alatki od glaanog kamena, pa i kotana industrija smanjuje svoj obim. I u keramici se pojedini tipovi povlae, osim

karakteristinih bikoninih zdela koje odravaju brojnost. Konano, faza IIb se izdvaja uglavnom po promenama u keramici (Garaanin 1979: 178 - 179). Smatra se da je u vinanskoj kulturi sedentarnost je bila na znatno viem nivou nego u ranijim fazama neolita (Tasi 2008: 36). Iako se ivotni vek pojedinanih naselja razlikovao, ona dugotrajnija su se odravala 500 600 godina, pa i due (Chapman 1981: 47). Nosioci vinanske kulture praktikovali su meovitu ekonomiju koja se zasnivala na zemljoradnji i stoarstvu, a dopunjavana je lovom, ribolovom i sakupljanjem sirovina (, , 2008). Meu ostacima faune uglavnom dominiraju domae ivotinje, i to govee, svinj a, ovca, koza i pas, koji su, osim mesa, koe i kostiju, pruali i sekundarne proizvode poput mleka ili snage za vuu, pa i pomo u lovu. Lov je, pored hrane, bio znaajan i za obezbeivanje sirovina za alatke, koe, krzna i slino. Uglavnom su lovljeni jelen, srnda, divlja svinja i divlje govee, ali i sitniji sisari i druge ivotinje. Meu arheobotanikim nalazima najznaajnije su itarice, i to prvenstveno emer i ajnkorn (dvoreda i jednoreda penica), a zatim i hlebna penica, pa mahunarke, lan, divlje voe i druge divlje biljke, ukljuujui korove. Ni njihova upotreba se nije zadravala samo na ishrani, ve su obezbeivale i razliite sirovine poput vlakna za tkanine, plevu, lekove i slino, ili su koriene kao stona hrana, a moda i u neke neutilitarne svrhe (Borojevi 2006; Tasi, Filipovi 2011). Ipak, vano je napomenuti da, dok na veini lokaliteta dominiraju domestikovane vrste, postoje i naselja koja su vie orijentisana na divlje resurse, poput Opova i Petnice (Borojevi 2006, Orton 2008). Konano, iako je vinansko drutvo generalno sedentarno, zajednice su bile veoma mobilne, pa je praktikovana i transhumanca na manjim ili veim razdaljinama (Chapman 1981: 108 - 114). Naselja su uglavnom podizana na renim terasama, zatim i na blagim padinama uz vodotokove ili na gredama i obino su bila vieslojna. Kasnije se javljaju i na nepristupanijim mestima i ee su jednoslojna (Garaanin 1979: 153). Mogu se izdvojiti etiri osnovna tipa naselja vinanske kulture: otvorena, ograena, telovi i peinska (Chapman 1981: 60). Najintenzivnije restrikcije prostora, sa ograniavanjem irenja i grupisanjem kua, uoavaju se na telovima. Za tadanje uslove, vinanska naselja su bila srednje gusto naseljena (Chapman 1981: 61). Uoavaju se i vee anglomeracije naselja oko znaajnih, veih lokaliteta, kao to su Vina, Tordo, Parca i Plonik ( 2008: 33). Kue su graene u redovima i obino su imale orijentaciju priblino istok zapad. esto su se nalazile veoma blizu jedna drugoj. Mogu se
9

razlikovati zemunice i nadzemne kue, koje su karakteristinije, a etvrtastog su oblika, graene tehnikom pletera i lepa i obino sa temeljnim rovom. Veliina kua veoma varira, ali ne prelazi dimenzije 20 x 11 m (Garaanin 1979: 154 - 157). Prostor izmeu kua je obino bio zajedniki i u njemu se esto javljaju jame razliitih namena (Garaanin 1979: 159). Visok nivo tehnikog umea i veliki broj artefakata ukazuju na pojavu specijalizacija u proizvodnji, odnosno na razvoj zanata, iako postojanje radionica nije definitivno potvreno (Chapman 1981: 118). Predmeti su izraivani za svakodnevnu upotrebu, potrebe kulta, ali i za razmenu. Najmasovnije je proizvoena keramika, sa odreenim normama koje su potovane pri njenoj izradi. Slino njoj, i plastine predstave su izraivane na visokom nivou. Orue i oruje je pravljeno od kamena, kosti i roga koji su esti u arheolokom materijalu, ali i od manje trajnih materijala poput drveta. Njihova namena je bila raznovrsna. Mnogi sitni predmeti su korieni u kunoj radinosti za pripremu hrane, ili obradu koe i tkanina. Alatke su koriene u zanatima, za obradu kamena, kosti i roga ili drveta. Takoe, van naselja su koriene zemljoradnike alatke i oprema za lov, ribolov i sakupljanje sirovina (, , 2008: 129 133, Chapman 1981: 130). Vanu inovaciju u vinanskoj kulturi predstavlja pojava metalurgije bakra. Rude metala su poznate lokalnim zajednicama tokom celog trajanja kulture, a intenzivna eksploatacija poinje sa gradakom fazom, da bi u plonikoj obrada metala ve bila razvijena (Antonovi 2002, 2006). Takoe, uoene su sve faze pribavljanja i obrade rude. Konstatovano je nekoliko rudnika, od kojih je najznaajniji Rudna glava, to je omoguilo rekonstruisanje rudarskih aktivnosti, pa i izdvajanje specijalizovanih alatki (Jovanovi 1982). Metalurki proces je potvren na lokalitetima poput Selevca (Glumac, Tringham 1990) i Belovoda (Radivojevi et al. 2010). Konano, naen je i izvestan broj bakarnih predmeta od kojih su najpoznatiji oni iz takozvanih ostava iz Plonika (, - 1997). Ipak, nije jasno koliko je bakar bio prisutan u svakodnevnom ivotu, pa se ni taan poetak eneolita ne moe utvrditi. Razmena dobara i sirovina je u vinanskoj kulturi bila veoma prisutna. Odvijala se kako unutar same kulture, tako i van njenih okvira. To je omoguilo pojavu predmeta izraivanih od sirovina koje potiu sa velikih udaljenosti, poput spondilus koljki ili opsidijana (Dimitrijevi, Tripkovi 2006; Tripkovi, Mili 2008). Kao rezultat intenzivne razmene dolo je do pojave velikih koncentracija prestinih materijala na ivicama panonskog basena (Chapman 1981: 79).
10

Ranije u tekstu pomenuta je pojava dva razliita ivotna stila u vinanskom svetu, podela posebno uoljiva u plonikoj fazi. Prvi odgovara prostoru Panonije i doline Morave, gde se ee javljaju vieslojna naselja sa intenzivnim ivotom, pa i ona tel tipa, poput Vine ili Uivara. ivot je okrenut zemljoradnji, a uee u mrei razmene je intenzivno. Sa druge strane, naselja sa prostora centralnog Balkana su sa tanjim kulturnim slojem, poput Divostina i Selevca, mada je i ovde dolazilo do dugotrajnijeg naseljavanja sa superponiranjem graevina, kao na Banjici. Takoe, ovde su ea naselja na uzvienjima, to je uslovljeno reljefom. Na ovom prostoru obrada bakra, po savladavanju tehnologije, bila je intenzivnija, a razmena se odvijala uglavnom na manjim distancama (Tripkovi 2009: 292 - 297). Sa ovakvom podelom se moe uklopiti i zapaanje D. epmena da postoji korelacija izmeu velikog broja vrednijih predmeta i oblasti sa veim zemljoradnikim potencijalom (Chapman 1981: 70). Mora se napomenuti da ovakva podela nije uslovljena samo ekonomskim iniocima, ve i razliitim regionalnim faktorima, osobinama reljefa, i, pre svega, tradicijom, to je konano dovelo do razvoja dva razliita kulturna kompleksa kasnije u eneolitu.

11

Lokalitet i celina

Eponimni lokalitet vinanske kulture, Vina Belo brdo nalazi se 14 km jugoistono od Beograda (slika 1), na desnoj obali Dunava i pored ua reke Boleice. Pojedini autori ovaj prostor smatraju delom takozvane Beogradske konfluence, gde se, na relativno malom prostoru, u Dunav uliva nekoliko znaajnih reka: Sava, Tisa, Tami i Morava (Garaanin 1979: 83). U pitanju je, kako je ve pomenuto, naselje tel tipa sa kulturnim slojem od oko 9 m. Stratigrafski sled poinje sa srednjim neolitom, odnosno sa slojem razvijene starevake kulture. Slojevi koji pripadaju vinanskoj kulturi moni su 6 6,5 m. Zatim slede slojevi iz kasnijeg eneolita, srednjeg i kasnog bronzanog doba. Najmlai element ini srednjovekovno groblje (Chapman 1981: 6). Ipak, mora se imati na umu da je samo centralni deo naselja, blie Dunavu, imao punu formu tela, dok dalje prati konfiguraciju terena ( 1984: 29). Vina je u arheolokom svetu poznata jo od 1908. godine, kada je M. Vasi zapoeo prva iskopavanja uz obalu Dunava. Ve tada je veliki procenat lokaliteta, oko polovine centralnog dela, bio izgubljen delovanjem reke ( 1984: 27), a erozivni procesi se nastavljaju i danas. Sa nekoliko prekida, istraivanja su trajala do 1934 godine i svetska javnost je postepeno upoznavana sa izuzetnim znaajem ovog lokaliteta (, 2008). Skoro pola veka kasnije pokrenut je novi niz kampanja u organizaciji Muzeja grada Beograda, a u realizaciji Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta i u saradnji sa Arheolokim i Balkanolokim institutom SANU. Iskopavanja su trajala od 1978. do 1986. godine, a kao rukovodioci su se smenjivali G. Marjanovi Vujovi, N. Tasi, M. Garaanin i D. Srejovi (, 2008: 90 102). Cilj ovih istraivanja bilo je ispitivanje kulturnog sloja u irokom iskopu i utvrivanje stratigrafije i odlika pojedinih horizonata ( 1984). Konano, 1998. godine poela je nova serija iskopavanja, koja traju i danas, pod rukovodstvom N. N. Tasia. Odlikuje ih interdisciplinarni pristup, sa primenom novih tehnologija (, 2008: 103 119). Od 2003. godine naputeno je iskopavanje po kvadratnoj mrei i otkopnim slojevima. Umesto toga, primenjuje se sistem celina, odnosno Unit-a. Na taj nain se zasebni konteksti tokom iskopavanja izdvajaju na osnovu fizikih karakteristika i prate do svojih granica u punom obimu, odnosno volumenu (, 2008: 104). Celine se zatim,

12

ukoliko je mogue, povezuju u objekte, objekti u strukture, a strukture ine celo nalazite ( 2010: 16). Moni sloj vinanske kulture sa ovog lokaliteta omoguio je formiranje stratigrafske sekvence za celu kulturu. Mora se napomenuti da se gradaka faza ne izdvaja jasno na samom lokalitetu, ali se njeni elementi javljaju na dubini od 6 6,5 m (Garaanin 1979: 152). Pojedini autori izdvajaju ukupno 11 graevinskih horizonata tokom vinanskog perioda, ukljuujui i najstariju fazu sa zemunicama (Chapman 1981: 8). Meutim, tragovi intenzivnog ivota na ovom naselju, posebno iz najmlaih faza, onemoguavaju jasno izdvajanje pojedinih slojeva. Novim istraivanjima je uoeno da se celine i objekti esto presecaju, a materijal iz razliitih celina i slojeva se mea, tako da je teko upostaviti tanu stratigrafiju i povezati istovremene nalaze na veoj povrini.

Slika 2: Jedan horizont naselja u Vini sa pretpostavljenim pravcima komunikacija ( 2008: . 5)

ivot u ovom naselju odlikuje izuzetno intenzivna gradnja, uz naizmenino ruenje kua i nivelisanje povrina za novu upotrebu. Takoe, esti su i horizonti poara, pa i onaj poslednji sa
13

kojim se zavrava period vinanske kulture. Kue su bile veoma zbijene i postavljene du komunikacija, odnosno ulica, unutar naselja (slika 2). Ulice su se pruale u pravcu severozapad jugoistok, normalno na orijentaciju kua, a na reku su izlazile pod uglom ( 2008: 26 28). Naselje je najveu povrinu zauzimalo u poslednjoj fazi nakon ega je ivot naglo prekinut ( 1984: 34). Karakteristike ivota i materijalne kulture ovog naselja odgovaraju pomenutim karakteristikama vinanske kulture uopte. Naselje je bilo aktivno tokom cele godine i imalo je pristup izuzetno irokom spektru resursa, kako lokalnih, tako i onih pribavljenih razmenom. Veoma pogodan poloaj na rubu Panonskog basena, sa vezom sa planinom Avalom u zaleu i bogatim renim komunikacijama omoguio je intenzivan razvoj i ulogu centralnog mesta. To je uslovilo i razvoj specijalizovanih aktivnosti, kao i prisustvo prestinog materijala ( 2008; , , 2008). Artefakti predstavljeni u ovom radu potiu iz jednog konteksta sa lokaliteta Vina Belo Brdo, koji je u dokumentaciji obeleen kao celina 830 (slika 3, b). U pitanju je mehaniki izdvojena celina, iskopavana tokom kampanje 2006. godine, ograniena sa tri strane arheolokim profilima, od kojih jedan predstavlja profil temeljnog rova kue 01/02. Definisana je kao kompaktan sloj svetlo mrke zemlje debeo oko 20 - 40 cm, bogat arheolokim materijalom. Zauzima povrinu od oko 30 m2. Pored fragmenata lepa razliitih dimenzija, javljaju se esto i gare i promene u boji zemlje, verovatno od organskih materija. Iznad ove celine, na vie mesta, uoavaju se komadi lepa koji moda pripadaju ruevini nekog objekta ili pei. Ispod ove celine konstatovan je tanak sloj vrste svetlije zemlje, koja moda predstavlja gazite i prvi pokuaj pokrivanja ruevine ispod. Kao to je ve pomenuto, juno jugozapadno se nalazi kua 01/02 i, ispod nje, pei 02/02 i 01/02, dok je sa severne severoistone strane kua 2, iji su temeljni rovovi obeleeni kao kua 02/05, ali na neto viem nivou. Pri tome bi obe kue mogle biti mlae od ove celine, dok bi istovremena sa njom najverovatnije bila pe 01/02. Mogue je da je ovaj materijal deo jednog dogaaja ili niza dogaaja, odnosno deponovanja koje je konstatovano i neto dalje na istoku, u drugim celinama, a koje se verovatno prua i pod zapadni profil, na prostor koji jo nije istraen (Tripkovi 2007). Pokretni nalazi su konstatovani u svim delovima celine, sa posebnom koncentracijom u severnom delu. Takoe, u severnom delu su tokom iskopavanja izdvojene celine 840 i 841 na osnovu razliite koncentracije materijala, ali i oni sutinski pripadaju opisanoj celini. Arheoloki
14

b
Slika 3: a) Horizont objekata sa priblinim poloajem celine Unit 830 (prema Tasi 2011: fig. 8) b) Granice celine Unit 830 (iz terenske dokumentacije za 2006. godinu)

materijal predstavljaju fragmenti keramike, kameni i kotani materijal, alatke i figurine. Koliina nalaza je izuzetno velika, a veliki broj primeraka deluje odbaeno, kao otpad. Kotani materijal je bogat i ukazuje na brzo deponovanje, bez intenzivnih atmosferskih uticaja. Alatke od roga su upadljivo brojnije od onih od kosti, a neke kosti su koriene i kao ad hoc alatke. Od okresanog kamena se uglavnom javljaju otpaci i iskoriena jezgra, kao i odbici iz izrade glaanog orua. Situacija ukazuje na depoziciju u blizini radnih mesta. Kamena industrija je konstatovana u vidu velikog broja fragmenata, sa malo celih alatki i neto vie odbaenih polufabrikata. Materijal je uglavnom u stanju neprepoznatljivosti, i obino bez tragova obrade i upotrebe. Malo artefakata je
15

tipoloki prepoznato, a dominiraju abrazivne alatke, koje su neto bolje ouvane i jedino one pokazuju intenzivnu upotrebu. Takoe, sakupljena je izuzetno velika koliina keramike, ali sa malo fragmenata koji se mogu spojiti. Na osnovu iznetih injenica, ovaj kontekst se interpretira kao nivelacioni sloj ispunjen prvenstveno otpadnim materijalom, koji je istovremen nivelaciji ili stariji od nje (Tasi 2011: 155, 2008: 347), ili kao prostor namenjen za deponovanje materijala (Tripkovi 2007). Kako celina nije istraena u potpunosti zbog mehanikih granica, njen obim se ne moe odrediti. Meutim, izvesno je da je vei od konstatovane povrine, i uglavnom postoje pretpostavke da pripada horizontu veeg broja objekata, kao deo etne povrine izmeu njih (slika 3, a). Takoe, poloaj celine se na jednom mestu prikazuje kao deo pretpostavljene trase ulice ( 2008: . 5), ali je mogue da je ovo situacija iz kasnijih slojeva (slika 2). Ovaj horizont se smatra jednim od poslednjih horizonata naselja vinanske kulture. Time je kontekst kojim se bavi ovaj rad odreen samo relativno hronoloki u fazu Vina Plonik II, odnosno u Vinu D (Tasi 2011: 149). Ipak, postoji radiokarbonski datum za kuu 6 koja mu je stratigrafski bliska. Kua je datovana u 4700-4500 cal. BC sa 95% verovatnoe (Bori 2009: tab. 7), to prua grubu predstavu i za celinu 830.

16

Kotana industrija

Kotana industrija je skup razliitih artefakata izraenih od kotanih sirovina, sa istog prostora u odreeno vreme, koji su taksonomski povezani na osnovu zajednikih tehnolokih ili morfolokih karakteristika. Pored kostiju kimenjaka, u kotane sirovine spadaju i zubi kimenjaka, rogovi cervida, kotana jezgra rogova bovida, ljuske ptiijih jaja, ljuture mekuaca i oklopi kornjaa. Kako se u novije vreme istie potreba da se ova industrija posmatra kao celina, odnosno kroz proces od nabavke i transformacije materijala do potronje i odbacivanja svih sirovina ivotinjskog porekla, ona obuhvata irok spektar artefakata. Pored razvijenih oblika, odnosno orua, oruja i drugih utilitarnih i neutilitarnih predmeta, ovde spadaju i nezavreni artefakti, otpaci od proizvodnje i minimalno obraeni predmeti, obino korieni ad hoc (Vitezovi 2010 : 21, 23). Opseg kotane industrije je toliki da je samo za praistorijski period K. Beker navela 112 osnovnih tipova artefakata. Takoe, ona je izdvojila i sfere aktivnosti u kojima su predmeti od ovih sirovina imali vanu ulogu. To bi bili: lov, ribolov i sakupljanje; priprema hrane; obrada koe, izrada tkanina i pletenje prua; zemljoradnja; drvodeljstvo; okresivanje kremena; proizvodnja keramike; lino ukraavanje izraavanje prestia i drutveno rangiranje; domainstvo; aktivnosti u slobodno vreme muzika i igre; prenos informacija; religija i ritual, sa sahranjivanjem; konjska oprema; ratovanje (Becker 2003: tab. 1, tab. 2). Vrhunac znaaja i raznovrsnosti ova industrija doivela je verovatno u neolitu, dok je sa pojavom metala poela da se povlai. Na izbor i dobavljanje sirovine, kao i na njenu dalju izradu do konane forme uticalo je mnogo drutvenih, ekonomskih i tehnolokih faktora (Becker 2003). Materijal sa Vine najbolje predstavlja osobine kotane industrije vinanske kulture. Pri tome je najoptiji prikaz dao A. Bakalov u svom pregledu kotanih alatki iz preneolita i neolita Srbije (Bakalov 1979). lanak D. Srejovia i B. Jovanovia (Srejovi, Jovanovi 1959) bavi se iskljuivo nalazima sa Vine, a znaajan je i kao prva klasifikacija materijala. Za prouavanje vinanske industrije znaajan je i rad S. Perii o alatkama iz Muzeja grada Beograda (Perii 1984). Meu analizama materijala sa pojedinanih lokaliteta istiu se prikazi kotanih alatki sa Selevca (Russel 1990) i Divostina (Lyneis 1988).
17

Kao sirovine za kotanu industriju Vine sluili su delovi skeleta ivotinja poznatih i sa drugih mlaeneolitskih lokaliteta, pre svega goveeta, ovce ili koze i jelena, ali i drugih, dok su u celoj kulturi svinjske kosti izbegavane. Na Vini su podjednako korieni i kost i rog, to na drugim lokalitetima nije morao da bude sluaj. Na Divostinu, na primer, preovlauju predmeti od roga. Na izbor sirovine je obino uticao eljeni tip artefakta. Danas se podela vinanskog materijala po Srejovu i Jovanoviu moe prihvatiti samo naelno, ali prua dobru polaznu osnovu. Naime, oni su materijal podelili na pet osnovnih grupa, odnosno na kune alatke, ribarske alatke, poljoprivredne alatke, oruje i nakit. Kune alatke bi se koristile prvenstveno u domainstvu, manjih su dimenzija i izraivane i od kosti i od roga. Pored ila, spatula, kaika, gladilica i dleta, tu bi se mogli dodati bodei, probojci, svrdla, igle, strugai, perkuteri, retueri i razliita seiva. U ribarske alatke bi spadale udice i harpuni od kosti i roga, a moda i igle za pletenje mrea. Poljoprivredne alatke su skoro iskljuivo izraivane od roga, a u njih se obino svrstavaju motike, sadiljke i pijuci. Meutim, potrebna je revizija alatki kako bi se pouzdano utvrdilo koje su zaista koriene u zemljoradnji (pogledati 2005). Oruje na Vini, kao i u vinanskoj kulturi uopte, nije adekvatno prepoznato. Po nekim autorima ovde bi spadale batine od roga, koje su mogle biti i alatke, a i meu ranije pomenutim grupama ima predmeta koji su mogli biti korieni i kao oruje. Nakit predstavljaju privesci i perle od raznih sirovina, a najee od ljutura mekuaca. Van ove podele bi trebalo pomenuti i neke neutilitarne, dekorativne ili kultne predmete, kao i one nepoznate namene. Prisutne su i kompozitne alatke sa vie funkcija. Konano, za razumevanje primene kotane industrije je vano imati na umu da su neki od pomenutih predmeta po potrebi bili povezani i sa drugim materijalima u jednu alatku.

Tragovi upotrebe Osnovnu opremu u traseolokim prouavanjima, odnosno analiziranju tragova upotrebe, ine instrumenti za vizuelno uveliavanje predmeta. Lupe se koriste za osnovno sagledavanje tragova, a zatim i optiki i elektronski mikroskopi. Veina tragova je jasno vidljiva pri uveanju do 10x, a za onim preko 16x retko se javlja potreba. Ipak, koriste se i instrumenti sa uveanjima i do 200x. Danas su u traseolokim analizama najzastupljeniji binokularni mikroskopi sa osvetljenjem i skenirajui elektronski mikroskopi (SEM), a zatim i metalografski mikroskopi. Kao zasebne faze u istraivakom procesu primenjuju se dva pristupa. Prvi predstavljaju analize
18

sa manjim uveanjem i sagledavanjem poloaja tragova, a drugi obuhvata upotrebu jaih instrumenata i detaljno izuavanje pojedinih sitnih tragova. Pored analize arheolokih predmeta, neizostavni element traseologije u rekonstrukciji aktivnosti je i eksperimentalna metoda, a esto su znaajni i etnografski podaci (pogledati Grace 1993; Legrand, Radi 2008: 309310; Semenov 1976: 2226; Vitezovi 2010: 2526). Na poetku prouavanja tragova upotrebe, potrebno je imati na umu mehanike, odnosno kinetike, uslove koji ih formiraju. Naime, svaka alatka se koristi na jasno odreen nain, obino u repetitivnim pokretima odreenog pravca. Tako nastaju tragovi grupisani na pojedinim delovima artefakta, koji imaju istu orijentaciju i formu (pogledati Semenov 1976: 18 21). Veoma znaajnu ulogu u formiranju tragova ima i kvalitet materijala koji se obrauje, i koji time prua otpor u vidu trenja. Razliiti materijali, zahvaljujui svom kvalitetu, vrstini i esticama od kojih se sastoje, ostavljaju karakteristine tragove na alatkama, i na osnovu toga se sa izvesnom pouzdanou mogu rekonstruisati odreene aktivnosti. Nezavisno od same vrste sirovine koja se obrauje, G. LeMoan je ukazala na dve osnovne grupe tragova u zavisnosti od toga da li je materijal vlaan ili ne (pogledati LeMoine 1994). Posvetimo se sada tragovima koje proizvode odreeni materijali. Prikaz se uglavnom oslanja na sliku koju je dala S.Vitezovi (Vitezovi 2010: 71 - 74),ali i na druge radove (Legrand, Radi 2008; Maigrot 2005; Russel 1990; Semenov 1976). Alatke od kosti i roga se u obradi kamena i kremena najee koriste u ulozi retuera. Tragovi dobijeni prilikom retuiranja predstavljaju kratke duboke brazde sa presekom u obliku slova V, a nekad i vea oteenja, fasete, na distalnim krajevima. Tragovi su meusobno paralelni i postavljeni popreno ili koso u odnosu na osu alatke. Gusto su rasporeeni, a, zbog brojnosti, esto se preklapaju, formirajui zasebne zone oteenja. Kotanim alatkama je vreno i glaanje kamena, ali uz dodavanje abraziva. Kod njih su strije postavljene dijagonalno i njihov intenzitet ukazuje na upotrebu veeg pritiska. U obradi zemlje i gline znaajnu ulogu imaju primese u materijalu i njegov kvalitet, pa je i varijabilnost tragova vea. U radu sa zemljom i sama vrsta posla odreuje tragove pa alatke stoga pokazuju veliku raznovrsnost. Orijentacija tragova je uzduna, i intenzivnija na prednjoj strani radnog dela. Tlo sa ljunkom ili krupnim peskom stvara iskrzane ivice, iscepana kotana vlakna, otre i duboke, gusto rasporeene linije na radnoj ivici. Lesno i finozrno tlo ostavlja finije
19

i blae linije. Brojne, naglaene linije nastaju u rastresitoj glinovitoj zemlji, dok su od suve glinovite zemlje linije dublje, due, i esto izukrtane. Posebno u obradi keramike na formiranje tragova, istroenost i ispoliranost, utiu kvalitet gline i veliina primesa. Grublje estice, posebno pesak i ljunak, ostavljaju neujednaene cik-cak linije, a nekad i ogrebotine i udubljenja. Sa druge strane, tragovi iste gline su ispoliranost i gusto rasporeene plitke, fine strije. Prilikom obrade koe procenat vlanosti bitno utie na tragove, ali generalna odlika alatki je mikroispoliranost koja se razvija brzo i zahvata veliku povrinu. Svi delovi alatke koji su bili u kontaktu sa koom su istroeni i izlizani ili abradirani, ak i ako nisu direktno uestvovali u obradi. To je posebno intenzivno na radnom kraju, koji je u profilu zakrivljen ili zaobljen. Pri struganju koe javlja se ispoliranost koja je srazmerna procentu vlanosti ili lubrikanta, a strije, uzane linije i udubljenja, normalni na radnu ivicu, primetniji su to je materijal suvlji. Buenje suve koe krunim pokretima dovodi do stvaranja uzdunih i poprenih linija koje se seku. Druge aktivnosti, poput odstranjivanja komada mesa ili koe, esto se vre dletima i klinovima. Distalni, radni krajevi su im vrlo istroeni, ispolirani i sjajni i mogu imati okrnjene ivice i mikrostrije. iroka upotreba biljnih sirovina uslovila je brojne aktivnosti koje ostavljaju raznolike tragove. Generalno, kontakt sa biljnim materijalima ostavlja na kostima uglaanost i ispoliranost, ne samo na radnoj ivici, ve i na velikim delovima povrine alatke. Ispoliranost i sjaj su naglaeni, a strije i urezi su kratki, sitni i nepravilni. Gusto su rasporeeni, nasumino i bez pravilne orijentacije. Drvo, otpornija sirovina, ostavlja neto drugaije tragove. Ispoliranost je ujednaena i naglaena, dok sjaj varira. Strije su brojne, duboke i iroke, a mogu biti postavljene i popreno i uzduno, nekad i izukrtane. Orijentacija zavisi od primenjene akcije. Radni delovi su istroeni, nekad i sa sitnim odbicima i deformisani. Kotane alatke mogu uestvovati i u brojnim drugim aktivnostima. Generalno, meki materijali esto ostavljaju samo uglaanost, bez strija, tako da distinkcija moe biti nemogua. Seenje mesa ee ostavlja iskrzanost ivica, odbitke i sitne strije. ekii i maljevi na uglaanom radnom delu imaju ureze razliite orijentacije i manje ili vee odbitke. Perkuteri nose tragov e udaraca na proksimalnom kraju u vidu uglaanosti sa sitnim otiscima i manjim odbicima. Perforirani predmeti unutar i oko perforacije postaju uglaani, sa sitnim strijama i linijama, usled trenja sa vlaknima ili drkom. Konano, svako rukovanje alatkom ostavlja uglaanost od dodira sa rukama, a kasnije dolazi i do zaobljavanja ivica i formiranja sasvim sitnih strija.
20

Rog kao sirovina

Meu razliitim vrstama ivotinja sa rogovima, posebno se izdvaja porodica jelena, odnosno cervida (Cervidae). U pitanju su punorogi preivari sa prirodnim stanitem u Evropi, Aziji, Americi i, delom, Africi. Dimenzije i oblik tela se umnogome razlikuju od vrste do vrste, a u veini sluajeva prisutan je i polni dimorfizam. Iako neke vrste, poput mousnog jelena i kineskog vodenog jelena, nemaju rogove, u veini sluajeva ovo obeleje karakterie mujake. Samo kod irvasa, koji je ujedno i jedina pripitomljena vrsta, oba pola nose rogove (Hutchins et al. 2003). Kao relevantni za ovaj rad, bie prikazani crveni jelen i srnda, Ipak, mora se napomenuti da je na Vini pronaeno i nekoliko rogova jelena lopatara (Dama dama), ali njihovo poreklo i funkcija nisu poznati (Dimitrijevi 2008: 254 - 255). Crveni jelen (Cervus elaphus), ili samo jelen, naseljava ume umerenog pojasa u Evropi, Aziji i Severnoj Americi. Ovo su relativno krupne ivotinje. Nalaze se na nadmorskim visinama do 2300 m i u razliitim ekolokim niama. Mogu se nai i uz obale reka i potoka, u renim dolinama, movarnim oblastima, ravnicama, planinskim terasama i livadama, ili na obraenoj zemlji. ive van grupe (sam jelen, kouta sa lanetom), u porodici (jelen, kouta i mladi), ili u grupama. Tokom sezone parenja formiraju se haremi ili grupe mujaka. Mujaci meusobno odreuju status i pravo na parenje prvenstveno na osnovu veliine rogova, koji su veliki i razgranati. Kad su podjednakog statusa, dolazi i do borbi. Poto su est plen grabljivicama i oveku, veoma su oprezni i brzo bee, a po potrebi se i brane rogovima ili prednjim nogama (Hutchins et al. 2003: 369 - 370). Srnda (Capreolus capreolus) je neto sitnija ivotinja. Vitke su grae, sa dugakim i tankim nogama. Rogovi su mali. Srnda je rasprostranjen u gotovo celoj Evropi, u razliitim biotopima. Naseljavaju i suve ravnice i planinske krajeve, na mestima gde se ume sreu sa stepama i livadama. Pored uma, mogu se nai i u grmlju ili visokoj travi, pa i na obraivanim poljima. ive pojedinano, ili u malim porodinim grupama (roditelji i lane), osim u sezoni parenja, kada praktikuju poliginiju. Meutim, na mestima sa dosta hrane, mogu se formirati i slabo povezane grupe do 10 jedinki. Srndai su vrlo vezani za svoje stanite i jedinke oba p ola

21

tite svoju teritoriju, a mujaci je i obeleavaju grebanjem kore drvea rogovima ili ostavljanjem traga lezdama. Borbe su este ak i van sezone parenja (Hutchins et al. 2003: 388). Osnovni mehanizmi formiranja roga, kao i njihova uloga u ivotu jelena, slini su nezavisno od vrste, a razlikuje se samo spoljanja forma. U naredna dva pasusa e kao ilustracija biti prikazan rog crvenog jelena. Rog je kotana tvorevina koju formira epiderm, prekriva roita, odnosno ronog panjia, a koje je ispupenje na eonoj kosti. Postoje razliite interpretacije uloge i razvoja rogova (pogledati Bubenik 1990: 9 - 10), ali uglavnom se posmatraju kao sekundarno seksualno obeleje koje se koristi u borbi, a na iji razvoj su uticali genetika, okruenje i drugi faktori. Rogovi se sastoje iz dve grane, iji je osnovni deo stablo. Baze, ili dno, stabla okruene su ruom, ili vencem. Grane su pokrivene sitnim ispupenjima, koje se nazivaju ikre ili kukrice, a od rue prema krajevima se pruaju brazde ili ljebovi. Sa stabla izbijaju paroci, iji broj na granama moe biti paran ili neparan. Prvi, najnii paroak se u arheolokoj literaturi obino naziva eonim parokom (Bakalov 1979: 10). Meutim, u lovakoj terminologiji se on naziva nadonjak, ili dolnjak, dok je drugi ledenjak, trei srednjak, a posle srednjaka se nekad javlja i podvrnjak, ili vujak (Dragii 1957: 21). Paroci na vrhu grane, kojih ima najmanje tri, formiraju krunu. Osnovni delovi rogova mogu se videti na slici 4. Tokom rasta rogovi su pokriveni koom sa retkim krznom, gustim spletom nerava i lezdama pri vrhu,

Slika 4: Rog jelena (prema Dragii 1957: 40)

22

koja se naziva upa, a nekad i runje ili lika. Presek rogova jelena je nepravilno cilindrian. Veliina rogova moe dostii i do 120 cm, i obuhvatati i do 20 paroaka (iz Vitezovi 2010, prema Suter 1981: 11; MacGregor 1985: 14). Kod svake jedinke, rogovi se razvijaju sezonski. Rast rogova se odvija kroz tri faze, izbijanje, pruanje i odbacivanje (Bubenik 1990: 65 66; Dragii 1957: 20, 26 - 33). Ciklus poinje u februaru ili martu i prve dve faze obuhvataju period od oko 120 dana. Tokom izbijanja i rasta rogovi izgledaju kao kvrge, ili tupe. Razvijaju se od hrskaviavog vezivnog tkiva koje se hrani sistemom kapilara koji prolaze kroz sredite roita i izmeu like i roga. Tokom vremena izrasli deo hrskavice, koji vie ne menja svoj obim, poinje da okotava i mineralizuje se. Istovremeno, brzina rasta se smanjuje. Ovravanje poinje od baze roga i dovodi do suavanja krvnih sudova i, konano, do prekida dovoda krvi u rog. Izrasli deo se dalje ne grana i jedina promena do koje moe doi je formiranje novih ikri, to je karakteristinije za srndae i druge vrste jelena. Pruanje je zavreno do kraja jula, kada i sami vrhovi ovrsnu. Tada, zbog nedostatka krvi, dolazi do nekroze tkiva like, to, zbog bogate inervacije, izaziva neprijatan oseaj kod jelena. Zbog toga on isti liku, odnosno ee rogove o drvee i time je strue. Neposredno po skidanju like rog je beo, kao i svaka kost, a kasnije, sa oksidacijom zaostale krvi, dobija smeu boju koja je intenzivnija kod baze, a na vrhovima moe i da se izgubi. Tada je rog mrtva kost, koja ostaje na roitu dok ono ne bude spremno za stvaranje novog roga. Krajem zime i u prolee jelen odbacuje rogove, odnosno otpadaju mu uz malu pomo, i to obino ne istovremeno. Time je jedan ciklus zavren, i novi rog odmah poinje da raste. Pojedinane faze nisu jednake duine, niti nastupaju po nekom odreenom pravilu, ve na njih utie vie faktora. Tokom rasta moe doi i do nepravilnog razvoja rogova, sa asimetrinim granama, njihovim krivljenjem ili udvajanjem, to je posledica povreda ili nekih unutranjih faktora (Dragii 1957: 134 138). Osim ciklinog formiranja roga, karakteristina je jo jedna tendencija, neuobiajena u ivotinjskom svetu, a to je njegovo uslonjavanje. Naime, u svakoj novoj sezoni izrasta po jedan novi paroak, ime rog postaje vei (Dragii 1957, Vitezovi 2010: 31). Tokom prve dve godine rog ima oblik jednostavnog iljka, s tim to je prve godine mnogo manji. U treoj godini izbija nadonjak, i svake naredne godine jedan novi paroak na stablu ili nastao ravanjem krune (slika 5). Takoe, menja se i poloaj paroaka u odnosu na stablo (Dragii 1957: 167). Tako prvih godina nadonjak raste relativno udaljen od baze i sa stablom formira otar ugao, da bi kasnije bio sve blii rui i pod sve blaim uglom. Takoe, i srednjak se kod mladih jelena nalazi prilino
23

Slika 5: Stepenasti razvoj rogova jelena (Dragii 1957: 39)

visoko na grani, a kasnije se sputa nie. Sa izrastanjem ledenjaka svi paroci se ustaljuju na svojim mestima i narednih godina se ne pomeraju. Na osnovu ovoga se prilino tano moe odrediti starost jelena. Meutim, zbog razliitih faktora se moe desiti i da jelen nazaduje, odnosno da se vrati jedan stepen nazad i izgubi paroak, ili da, sa druge strane, preskoi jedan stepen i razvije dva nova paroka. Takoe, zabeleena je i pojava jelena sabljaa, koji, iako stariji, imaju duge rogove bez paroaka i sa otrim vrhovima (Dragii 1957: 48). Srnda ima mnogo jednostavnije rogove (Slika 6). Stablo je relativno pravo, tanko i raste takorei vertikalno u odnosu na glavu. Paroci se granaju posle oko dve treine stabla, a na kruni se mogu i dalje granati tako da ih moe biti najvie est (Vitezovi 2010: 31). Nadonjak nedostaje, a povrinu roga pokrivaju izraene ikre. Srndai odbacuju rogove ranije nego jeleni, poetkom zime.

Slika 6: Rog srndaa (iz Vitezovi 2010, prema Bilamboz 1979)

24

Rog je prava kotana tvorevina i, iako se obnavlja sezonski, sastavni je deo skeleta cervida. Meutim, on se po sastavu ipak malo razlikuje od ostalih kostiju. Naime, rog ima oko 41% organskih materija u sebi. Vea zastupljenost kolagena nego u kostima i m anja mineralizovanost rog ine fleksibilnijim. Kompaktno kotano tkivo gradi spoljanji sloj roga koji je veoma vrst. Sa druge strane, unutranjost je ispunjena spongioznim, odnosno sunerastim, tkivom, to dodatno ojaava strukturu. Time se rog razlikuje od dugih kostiju, koje takoe imaju kompaktan spoljanji sloj, ali su iznutra ispunjene kotanom sri. Odnos vrstog kotanog tkiva i spongioze razlikuje se izmeu vrsta, a zavisi i od dotoka potrebnih supstanci tokom rasta. Takoe, proporcije ova dva tkiva, kao i tekstura spongioze, zavise i od dela roga na kome se nalaze, kao i od njegovog prenika. to je vei prenik stabla ili paroka, to e spoljni deo biti srazmerno manji. Tako e se mali paroak sastojati iskljuivo od kompaktne kosti, dok e u neto veem biti prisutno i sunerasto tkivo u odreenom procentu. Generalno gledano, kod jelena je spongioza proreena (slika 7), dok je kod irvasa mnogo gua (Vitezovi 2010: 30 - 31).

Slika 7: Popreni presek jelenjeg roga (prema Bubenik 1990: fig. 37)

Funkcionalno gledano, rog je u mnogo emu slian kosti. To se odnosi posebno na spoljni deo koji, kao i kod dugih kostiju, predstavlja funkcionalnu cev iji je cilj da sa to manje materijala postigne to veu jainu. Ipak, omota roga je mnogo fleksibilniji od kosti, to je i za oekivati, jer on mora da podnese velik stres tokom borbi jelena, kada se rogovi prepliu i uvijaju, a ne smeju da puknu. Zato je stepen savitljivosti roga etiri puta vei nego kod kosti. Takoe, kada se pokvasi, rog je mnogo meki i fleksibilniji (Guthrie 1983: 278). Sa druge strane, dok je, kao i kost, rog veoma otporan na lomljenje uzduno, u smeru svojih vlakana, popreno je osetljiviji, ali ipak manje lomljiv nego kost. Zbog velike sposobnosti absorpcije energije, potrebno je tri puta vie snage da bi se slomio rog, u odnosu na kost (Vitezovi 2010: 34 - 35).

25

Slika 8. Primeri artefakata izraenih od razliitih delova roga losa (Luik 2011: fig. 6)

Rog je esto biran za izradu artefakata zbog svojih dimenzija i fizikih osobina. Njegova prirodna forma je povoljna za ljudsku upotrebu i esto nije potrebno mnogo obrade da bi se dobio eljeni predmet. Takoe, rogovi su bili lako dostupni, jer su svake zime mogli biti sakupljani bez ubijanja ivotinja. Takvi odbaeni rogovi su i povoljniji za upotrebu, jer su vri. Iz tih razloga, na primer, na neolitskom lokalitetu Divostin oko 85% predmeta od roga napravljeno je od sakupljene sirovine (Bakalov 1979: 10). Inae, odbaeni rogovi se prepoznaju po jasno definisanoj, blago zaobljenoj i ispupenoj bazi, dok oni odseeni obino imaju i deo kotanog nosaa. Razliiti artefakti su mogli biti izraeni od skoro svih delova roga (slika 8), a na osnovu toga mogu se sirovina moe podeliti na segmente (Bakalov 1979: 11, Lyneis 1988: 303). Bazalni segment ima najvei prenik, poinje od rue i razliite je duine. Segment stabla je valjkastog oblika i odseen je izmeu paroaka, ili zajedno sa njima pa su naknadno odstranjeni. Ravasti segment potie sa mesta odvajanja paroka, tako da su i stablo i paroak odstranjeni odmah iznad rave, a stablo i sa druge strane. Stablo sa parokom, i to onim najduim, takorei bez obrade ima formu alatke. Konano, i paroci su u veini sluajeva korieni samostalno. Presudnu ulogu u izboru roga kao sirovine za izradu artefakta imale su njegove mehanike
26

osobine. Rog ima manju gustinu od kosti, i tee odrava otru radnu ivicu (Gut hrie 1983: 278). Sa druge strane, on je izdrljiviji i manje lomljiv. Ve je pomenuto da dobro apsorbuje udarce i druge okove, i zato je pogodan za izradu alatki ija upotreba zahteva primenu sile (Vitezovi 2010: 35). Kada je izbor materijala i eljene forme artefakta zavren, prelazilo se na obradu roga. Osnovne tehnike su iste kao i za obradu kosti (lomljenje, seenje, cepanje, struganje, tesanje, buenje, glaanje), ali se razlikuje nain njihove primene i kombinovanja, posebno na poetku rada, to je uslovljeno osobinama materijala. Generalni sled aktivnosti bi bio: odsecanje, cepanje, deljanje, dekorisanje, glaanje i poliranje, dok se omekavanje u vodi moglo desiti izmeu bilo koje dve faze (pogledati Mustea, Popa 2010). Za poetak, neophodno je eljeni segment izdvojiti od mase roga. Zbog jaine materijala, odlamanje ili odsecanje sekirom mogue je samo kod manjih paroaka. Za druge delove roga potrebna je kombinacija tehnika i detaljnije osmiljavanje aktivnosti. Prilikom transverzalnog deljenja roga, prvo se stanji spoljanji vrsti deo, a zatim se spongiozna masa prelomi (cutandbreak technique), to je jedna od najstarijih tehnika obrade, primenjivana jo u paleolitu (Diakowski 2011: 104 107; Lyneis 1988: 303; Vitezovi 2010: 52 -53). Suavanje se moe izvesti usecanjem ljeba razliitim alatkama ili

Slika 9. Deljenje roga na segmente: a) Odsecanje pomou sekire (kamene); b) Seenje pomou kanapa i abrazivnog sredstva (iz Vitezovi 2010, prema Kokabi 1996)

Slika 10. Obrada roga: a) Suavanje roga pred lomljenje fleksijom; b) Rog suen sa obe strane se preseca sekirom ili dletom (iz Vitezovi 2010, prema Rigaud 2004)

27

uetom sa vlanim abrazivom, udarcem sekirom ili ekiem, zasecanjem seivom po eljenoj liniji razdvajanja, kao i postepenim struganjem, odnosno ljutenjem (slike 9, 10). Da bi rog mogao da se polomi, ljeb mora da bude dovoljno dubok i da dopire do spongiozne mase. Dimenzije i oblik ljeba, u zavisnosti od tehnike, mogu da variraju. Nakon to je rog stanjen, spongioza se lomi fleksijom, otcepi pomou sekire ili presee otrom alatkom. Odlomljena povrina se dalje moe doterati struganjem ili seenjem, posebno zato to se spongioza nikad na lomi ravno. Baza dobijena na ovaj nain moe biti normalna u odnosu na osu roga, ako je suavanje izvedeno na jednakoj dubini du celog obima roga, ili kosa, ako je suena samo jedna strana. Njena ivica moe biti i nazubljena, ako dubina suenja nije jednaka.

Slika 11: Izdvajanje dela spoljanjeg sloja pomou ljebova (iz Vitezovi 2010, prema Rigaud 2004)

Jo jedna tehnika je karakteristina za obradu roga, i takoe potie jo iz paleolita. U pitanju je izdvajanje ploica ili tapia iz kompaktnog sloja uz pomo ljebova (groove-andsplinter technique, Clark 1953, Vitezovi 2010: 53). Sa jedne strane roga se izdube dva duboka uzduna ljeba koji dopiru do spongiozne mase, a koji se na krajevima mogu i dodirivati. Nakon toga se deo roga izmeu njih izdvoji pomou klina, po principu poluge (slika 11), a ponekad i uz dodatno potsecanje odreenom alatkom. Ovakvo odvajanje kree od krune i obino se zavrava kod ledenjaka, ponekad i nadonjaka, ali nikad ne dopire do baze roga. Obino se na ovaj nain dobije samo jedan fragment, a moe ih biti najvie tri, koji se dalje oblikuju. Kada je eljeni deo roga izdvojen, dalja obrada je slina onoj za artefakte od kosti, kao i drvodeljskim tehnikama. Ona u mnogome zavisi od tipa artefakta koji se pravi, tako da bi nabrajanje svih tehnika pojedinano zahtevalo prostor koji prevazilazi obim ovog rada. Pojedini predmeti zahtevaju jo mnogo rada do konane forme, dok je nekim drugima potrebno samo malo doterivanja. Tako su, na primer, paroci esto minimalno obraivani, a njihovi prirodni
28

vrhovi su korieni kao radne povrine alatki, povremeno sa dodatnim zaotravanjem. Gruba povrina rogova je esto bila ublaavana pritesavanjem ili glaanjem (Vitezovi 2011: 122). U oblikovanju predmeta se, pored testerisanja, odsecanja i odlamanja, koriste i seenje, struganje, tesanje i glaanje kao osnovne tehnike, a ponekad i dubljenje spongiozne mase. Zavrnu obradu ine bruenje i poliranje odreenim abrazivom, kao i buenje, odnosno perforisanje, koje se kod roga ne vri krunim pokretima poput burgijanja, ve se njegova masa iseca, odnosno postepeno dubi, i to obino sa oba kraja (Lyneis 1988: 304, Vitezovi 2010: 53 - 56). Konano, predmeti mogu biti i dekorisani, i to najee urezivanjem. Od paleolitskih vremena, pa do kraja neolita, za izradu predmeta od roga koriene su skoro iskljuivo kamene alatke (Vitezovi 2010). To su mogli biti predmeti za udaranje, razliite sekire, seiva, dleta, svrdla, abrazivni kamenovi i slino. Vremenom se izrada tih alatki razvijala i moglo je doi i do izvesne specijalizacije. Sa pojavom metala i predmeti od novih materijala se koriste u obradi roga i postepeno smenjuju kamene (Luik 2011). Metalne alatke su vre, bolje seku, a njihova seiva ostavljaju ue, otrije i pravilnije tragove od kamenih. Posebno u kasnijim periodima, izrada je finija i koriste se razni noii i slina seiva, pa i tokarski strug, kao i druge alatke drvodeljskog zanata (Petkovi 1995: 14 - 15)

29

Katalog

U ovom delu teksta bie izloeni predmeti od roga, otkriveni 2006. godine prilikom iskopavanja celine 830, u skladu sa tipologijom primenjenom pri njihovom odreivanju. Prvi deo kataloga ini nekoliko grupa predmeta kod kojih je mogla pouzdano biti odreena morfologija, odnosno funkcija, a unutar toga, gde je to bilo mogue, i preciznije opredeljenje do nivoa vrste ili tipa. Tako su izdvojene grupe zailjenih artefakata, artefakata sa seicom, tupih predmeta, predmeta za glaanje i struganje i kompozitne alatke. Polufabrikati i otpaci, iako dve zasebne kategorije, prikazani su zajedno poto ne predstavljaju funkcionalne alatke. I poslednja grupa obuhvata dve kategorije. U njoj su prikazani, sa jedne strane,artefakti nepoznate kategorije i,sa druge strane, predmeti obeleeni kao kosti modifikovane u artefakt. Vano je naglasiti da ovoj poslednjoj kategoriji, zapravo pripada i prvih pet grupa, ali su u ovom delu kataloga prikazani samo oni predmeti gde blia odredba nije bila mogua. Zailjeni predmeti se prepoznaju prvenstveno po formi. Uglavnom predstavljaju orua ili oruja sa iljkom kao aktivnim radnim delom (Vitezovi 2010: 67). Mogao je biti iskorien prirodan oblik paroka, ili je artefakt vetaki zailjen. Meu materijalom je izdvojeno nekoliko vrsta unutar ove grupe. ila su obino manjih dimenzija i imaju jedan ili oba kraja zailjena. Izraivana su od kosti i roga, a sluila su za probijanje mekih materijala ili ukraavanje keramike (Bakalov 1979: 32; Srejovi, Jovanovi 1959: 181 - 183). Podvrste se izdvajaju na osnovu preseka (okrugao, pljosnat) i po broju radnih povrina. Igle su zailjeni artefakti od kosti ili roga, manjih dimenzija, obino sa perforacijom (Bakalov 1979: 33; Perii 1984: 49; Srejovi, Jovanovi 1959: 183). Igle sa uicom se izdvajaju kao poseban tip. Probojci od kosti ili roga su kratki iljci kupastog oblika, korieni za probijanje tvrdih materijala (Bakalov 1979: 33 - 34; Perii 1984: 50). Bodei imaju vee dimenzije, a izraivani su od kosti i roga. Mogli su da slue kao oruje ili kao alatke (Bakalov 1979: 34). Kao zaseban tip, izmeu ostalih, izdvajaju se takozvane sadiljke, iljci od paroka sa suenom osnovom, nejasne interpretacije (Perii 1984: 45; Srejovi, Jovanovi 1959: 186 187). Obino se povezuju sa zemljoradnjom, ali moda su koriene i u drugim aktivnostima, poput retuiranja ( 2005: 56 - 57). Meu zailjene artefakte je svrstan i jedan retuer, kakvi su korieni u obradi sileksa pritiskom (Vitezovi 2010: 70). O predmetima poput svrdla i projektila nee biti rei, poto ih nema u obraenom materijalu.
30

Artefakte za seenje karakterie seica kao aktivni radni deo (Vitezovi 2010: 67). Meu konstatovanim primercima nalaze se motike koje se izrauju iskljuivo od roga. Poligonalnog su oblika, sa seicom na kraoj strani. Vezivane su ili nasaivane na dralju, uvek tako da je osa seiva normalna na osu dralje. Ove alatke se obino vezuju za zemljoradnike aktivnosti (Bakalov 1979: 36; Perii 1984: 46). Tipovi se izdvajaju prema tome da li je prisutna perforacija ili ne. Dleta su manje poligonalne alatke od kosti ili roga, koriene za rascepljivanje kosti, roga i drveta (Bakalov 1979: 35). Ostale vrste, van obraenog materijala, su no i sekira. Tupi predmeti su sluili za udaranje (Vitezovi 2010: 67). Za razliku od tumaenja S. Perii, gde se smatra velikim orujem za udaranje (Perii 1984: 46), u ovoj tipologiji je tuak, kao vrsta, definisan kao manja alatka sa ravnom radnom povrinom. Korien je za sitnjenje razliitih materijala. Moda su korieni i kao perkuteri, za obradu tvrdih materijala pritiskom. Maljevi i batine ovde nisu prikazani. Pljosnate predmete za glaanje i struganje karakterie tupa ivica ili pljosnata povrina kao radni deo. Glaalice, ili gladilice, su izraivane od kosti ili roga. Radna povrina je uglaana tokom obrade koe ili keramike. Raniji autori ih svrstavaju u spatule (Bakalov 1979: 36; Perii 1984: 47). Druga vrsta iz ove grupe, koja nije zastupljena u katalogu, su strugai. Kompozitne alatke su definisane na dva naina. Sa jedne strane, to su predmeti koji se sastoje od dva razliita materijala koji se meusobno povezuju u jednu alatku, u vidu usadnika (Vitezovi 2010: 319; Srejovi, Jovanovi 1959: 184 - 187). Sa druge strane, to mogu biti alatke sa dve ili vie razdvojenih funkcija, odnosno isto toliko radnih povrina, kao to je, na primer, sekira eki, koja slui i za seenje i za udaranje. Polufabrikati i otpaci predstavljaju nekompletne alatke (Vitezovi 2010: 67). Kod polufabrikata se primeuje promena oblika obradom, ali taj proces nije zavren. Otpaci su odstranjeni delovi sirovine sa tragovima obrade. Kod kostiju modifikovanih u artefakt jasni su tragovi obrade koji su doveli do toga da alatka bude izraena do kraja. Na predmetima nepoznate kategorije takoe se uoavaju tragovi obrade, ali se ne moe odrediti kojoj bi kategoriji pripadali.

31

Zailjeni artefakti

Inventarski broj: 329 Sadiljka Alatka izraena od veeg paroka, dugaka 293.7 mm, iroka 41.3 mm, a teka 286 g. Osnova je odseena pod uglom od mase stabla. Bazni deo je seenjem suavan, verovatno zbog vezivanja za drku, ali neravnomerno, tako da je na dva mesta ostao korteks, kao i proirenje osnove paroka. Tragovi seenja su ublaeni priglaavanjem. Vrh je odlomljen (stari i recentni prelomi), ali je na radnom delu primetna uglaanost, kao i dva kratka, plitka, uzduna ureza, to potvruje da je alatka bila u funkciji. Nekoliko pukotina bi moglo da ukazuje na raspadanje.
32

Inventarski broj: 405 Sadiljka Sadiljka je izraena od paroka. Dugaka je 194.8 mm, iroka 31.5 mm, a teka 103.4 g. Bazni deo je ravno odseen, a zatim stanjen seenjem kako bi se usadio u drku. Tragovi suavanja su nejasni, tako da su verovatno uglaani upotrebom. Vrh je uglaan, sa jednim kosim kratkim urezom i jednim oteenjem krunog oblika. I ovi tragovi su nastali prilikom korienja alatke. Tragovi raspadanja su intenzivni.
33

Inventarski broj: +151 Sadiljka Sadiljka od paroka. Dugaka je 208.8 mm, iroka 29.1 mm, a teka 133.2 g. Paroak je odseen od stabla a zatim, u osnovi, blago stanjen seenjem. Plitke i iroke fasete na baznom delu ukazuju na ovo stanjivanje. Radni deo je do udaljenosti od oko 1.5 cm od vrha blago uglaan, sa tri plitka kosa ureza razliite orijentacije, a brojni su i sitni, ali dugi, uzduni urezi. Vrh je blago zatupljen, do ega je dolo prilikom upotrebe, to je sluaj i kod prethodnih tragova.
34

Inventarski broj: +152 Probojac Probojac izraen od vrha veeg paroka. Dugaak je 79.1 mm, irok 28.6 mm i teak 40.2 g. Bazni deo je oteen i sa blagim znacima raspadanja, a prelom prekriven kalcinacijom. Ipak, mogue je da je u jednom delu ouvana originalna ivica. Baza je sa strana odseena i suena pod veim uglom. Uz jednu fasetu uoava se vie kratkih poprenih ureza nastalih verovatno prilikom izrade. Izmeu odseenih povrina ouvani su delovi korteksa sa poprenim zasecima ija je svrha takoe bila odsecanje artefakta. Vrh je koso odseen kako bi se postigla vea zailjenost, a zatim je uglaan i zatupljen upotrebom. Takoe, na odseenoj povrini se uoava vie oteenja, odnosno kratkih upadljivih ureza, nastalih kao posledica upotrebe. Cela povrina alatke, osim baznog dela, uglaana je upotrebom, sa nekoliko duih uzdunih i vie kraih ureza razliite orijentacije.
35

Inventarski broj: +153 Zailjeni artefakt Fragment artefakta izraenog od paroka. Dugaak je 183.6 mm, irok 24.2 mm i teak 63.6 g. Bazni deo je odlomljen (stari prelom). Vrh alatke je visoko uglaan dok je alatka bila u funkciji, a uglaanost slabi u narednih desetak centimetara. Na celoj povrini se uoava veliki broj sitnih ureza koji su nastali prilikom obrade i upotrebe. Nekoliko duih, tankih i plitkih uzdunih ureza nastalo je kao posledica upotrebe.
36

Inventarski broj: +197 Zailjeni artefakt Fragment alatke izraene od paroka, dugaak 154.2 mm, irok 28.1 mm i teak 74.6 g. Bazni deo je odlomljen (stari prelom), i sa prisutnim tragovima raspadanja. Radni deo je uglaan, pri emu je nastao veliki broj kosih i uzdunih sitnih ureza koji obrazuju povrine sa paralelnim tragovima. Posebno se istie jedna uglaana, a moda i sastrugana, povrina sa ovakvim urezima, koja se prua do vrha. Vrh je stanjen seenjem sa jedne strane, i uglaan je, to je posledica upotrebe.
37

Inventarski broj: +200 Bode Alatka, dugaka 185 mm, iroka 30.1 mm i teka 73.4 g, izraena je od paroka. Bazni deo je koso odlomljen (stari prelom). Oko vrha, kao i dalje ka centralnom delu do udaljenosti od oko 10 cm od vrha, uoavaju se uglaane povrine, sa estim, izuzetno sitnim, urezima razliite orijentacije. Ovakva uglaanja su nastala intenzivnom upotrebom, mogue dranjem u ruci. Neposredno ispod vrha, postavljena koso na osu paroka, nalazi se elipsoidna, udubljena povrina sa uglaanim ivicama. Nastala je odsecanjem vrha paroka, a uglaana upotrebom. Uz nju, sa desne strane nalazi se nekoliko paralelnih, sitnih uzdunih ureza, takoe nastalih prilikom upotrebe. Alatka je verovatno sluila kao bode.
38

Inventarski broj: +201 Bode Bode od paroka, dug 148.8 mm, irok 28 mm i teak 68.6 g. Bazni deo je odlomljen (stari prelom). Vrh je odlomljen, a oko njega je povrina uglaana upotrebom. Intenzivna uglaanost se uoava i sa dorsalne strane alatke, do oko 8 cm od vrha. Na ovoj povrini se kao posledica upotrebe javljaju i brojni dugi uzduni urezi, kao i neto manje kratkih, koso postavljenih.

39

Inventarski broj: +224 Zailjeni artefakt Alatka od paroka, dugaka 179.6 mm, iroka 22.8 mm i teka 60.2 g. Bazni deo je oteen (stari prelom), ali se sa jedne strane mogu videti tragovi tesanja, a na ivici preloma izvesna uglaanost. Iznad baze, suprotno od njenog pritesanog dela, postoji jedna izduena povrina dugaka oko 3.5 cm koja je sastrugana, a zatim glaana, pri emu su nastali brojni sitni kosi urezi. Pored nje je verovatno i jedan dug, plitak, kos zasek. Radni deo je blago uglaan, verovatno prilikom upotrebe, a vrh je okrnjen. Manje oteenje se nalazi neposredno ispod vrha, a na oko 1 i 2.5 cm od vrha i dva poprena ureza. Takoe, na oko 2.5 cm se nalaze i dva kratka kosa ureza. Oko 3.5 cm od vrha manja povrina je pritesana, a na njoj se uoavaju sitni uzduni urezi od glaanja.
40

Inventarski broj: +235 Okruglo ilo? Alatka od paroka roga srndaa. Duga je 75.5 mm, iroko 16.4 mm i teko 13.2 g. Oko etvrtine povrine pokriveno je intenzivnom kalcinacijom. Zbog kalcinacije se ne moe utvrditi ni da li je bazni deo ouvan. Ipak, na jednom delu ivice uoava se izvesna uglaanost, jedan zasek i nekoliko ureza, to govori u prilog pretpostavci da je artefakt ouvan u celosti. Cela povrina je bila uglaana, a pri baznom delu uoavaju se sitni uzduni urezi nastali tom prilikom. Vrh je neto intenzivnije uglaan, sa nekoliko sitnih ureza razliite orijentacije, to je verovatno posledica upotrebe. Takoe, uz sam vrh se uoava manje oteenje i nekoliko kratkih paralelnih ureza postavljenih popreno, to potvruje da je artefakt bio u upotrebi.
41

Inventarski broj: +237 Zailjeni artefakt perkuter, retuer? Fragment alatke od paroka, dugaak 64.2 mm, irok 23.7 mm i teak 17.6 g. Bazni deo je odlomljen (stari i recentni prelom), tako da se izgled alatke ne moe rekonstrusati, pa ni priblino odrediti koliki procenat alatke predstavlja ovaj fragment. Cela povrina fragmenta je uglaana, sa veim brojem poprenih i kosih kratkih ureza, kao i jednim duim uzdunim urezom, koji su mogli nastati prilikom upotrebe. Vrh je koso odseen, pri emu su nastale dve fasete. Ivice ove povrine su uglaane upotrebom, a na jednoj strani se uoava i nekoliko sitnih kosih ureza. Nekoliko faseta nastalih odlamanjem manjih povrina neposredno iznad vrha takoe su mogle nastati upotrebom. Moda je korien uz primenu sile, kao perkuter ili retuer. Drugoj pretpostavci idu u prilog brojni kratki popreni urezi.

42

Inventarski broj: +241 Zailjeni artefakt retuer Artefakt je izraen od paroka. Dugaak je 179.5 mm, irok 30.9 mm i teak 77 g. Paroak je polomljen (stari prelom), tako da bazni deo nedostaje i ne moe se odrediti na kojoj udaljenosti se nalazio. Na prelomu je zapoeto raspadanje. Sa obe lateralne strane alatke, na udaljenosti od najvie 8 cm od vrha, nalazi se vie kratkih poprenih, relativno upadljivih, ureza, a na oko 1 cm od vrha i tri sitna, kosa ureza. Ovi tragovi su nastali prilikom upotrebe. Vrh je uglaan, najverovatnije prirodnim putem. Tragovi upotrebe ukazuju da je ova alatka, zailjena po formi, sluila kao retuer, bez znaajne obrade povrine.
43

Inventarski broj: +245 Igla sa uicom Fragment igle koja je izraena od paroka. Dugaak je 118.4 mm, irok 11.6 i teak 9.4 g. Nastao je uzdunim cepanjem paroka, a kasnije je alatka uzduno polomljena, tako da vrh nedostaje. Bazni deo je blago zaobljen seenjem i glaanjem. Na oko 1 cm od ivice nalazi se polovina perforacije prenika oko 5 mm. Pored nje, na lateralnoj ivici alatke, postoji pet kratkih poprenih ureza. Dorsalna povrina je u celosti uglaana, sa brojnim sitnim urezima nastalim tom prilikom, dok se sa ventralne strane tragovi obrade ne vide. Originalna lateralna ivica alatke nije pravilna.
44

Inventarski broj: +293 Zailjeni artefakt Fragment vrha paroka roga jelena ili srndaa, deo zailjenog artefakta. Dugaak je 46 mm, irok 11.1 mm i teak 4.2 g. Donji deo artefakta je odlomljen (stari prelom), tako da nije mogue odrediti izgled i funkciju alatke. Cela povrina alatke je veoma uglaana, sa brojnim sitnim urezima razliite orijentacije nastalim tom prilikom. Osim pri obradi, uglaanost je nastala i upotrebom. Sa jedne strane se istiu dva paralelna uzduna ureza kao posledica upotrebe i, na oko 5 mm od njih, niz kratkih uzdunih ureza koji su nastali ili upotrebom, ili prilikom obrade. Uz prelom postoje tri kosa ureza, takoe nastali kao posledica upotrebe

45

Inventarski broj: +296 Zailjeni artefakt Fragment alatke izraene od paroka. Dugaak je 69.1 mm, irok 22.6 mm, a teak 22.4 g. Bazni deo je odlomljen (stari prelom), a uz ivicu preloma postoji jedan dubok zasek ija se priroda ne moe utvrditi. Vrh je odlomljen (stari prelom). Paroak je pri vrhu koso odseen, kako bi se artefakt vie zailjio. Povrina nosi tragove gorenja.

46

Inventarski broj: +422 Zailjeni artefakt Fragment alatke izraene od paroka, dugaak 74.7 mm, irok 14.7 mm i teak 12 g. Bazni deo je recentno odlomljen. Sa jedne strane se uoava uglaana povrina sa nizom paralelnih poprenih ureza vidljivih pod uveanjem. Vrh je blago okrnjen, uglaan i sa par kratkih uzdunih ureza. Ovi tragovi su nastali prilikom upotrebe artefakta.

47

Artefakti sa seicom

Inventarski broj: 212 Motika od roga sa perforacijom Predmet je izraen od bazalnog segmenta odbaenog roga sa ruom i dugim delom stabla. Alatka je dugaka 301.6 mm, iroka 84.3 mm i teka 383.6 g. Sa stabla roga iseen je nadonjak, i pored njegove osnove nainjen otvor za dralju. Povrina osnove nadonjaka je uglaana. Ledenjak je takoe odseen, a jasni tragovi odsecanja u vidu irokih faseta nalaze se oko cele
48

osnove. Rua nije uklonjena. Otvor za dralju nalazu se oko 2 cm od rue. Ima prenik 24 mm, i prua se pod uglom od oko 45. Kosim odsecanjem stabla roga formirana je povrina sa ventralne strane koja pokriva oko dve teine duine alatke i zavrava se otricom normalnom na osu dralje. Niz tragova odsecanja kree od perforacije i u prvih desetak centimetara oni se nadovezuju jedan na drugi, dok su dalje ka vrhu uklonjeni glaanjem. Otrica je nepravilnog oblika i zatupljena, sa istaknutim levim krajem. Nije sigurno da li je ivica originalno bila ovakva, ili je izmenjena tokom upotrebe. Ipak, slaba uglaanost radne povrine, pre svega otrice i leve ivice, ukazuje da alatka nije dugo bila u upotrebi. Radni deo je uzduno polomljen (stari prelom), tako da desna strana nedostaje. Mogue je da se ovo desilo tokom upotrebe, nakon ega je motika odbaena.

49

Inventarski broj: 325 Motika od roga sa perforacijom Fragment alatke od segmenta stabla, dugaak 181.6 mm, irok 52 mm i teak 287 g. Baza alatke je oteena, ali se vidi da je kraj ravno odseen, dok je prethodno rog seenjem malo suen. Na udaljenosti od oko 4.5 cm u odnosu na bazu sa dorsalne i 6.5 cm sa ventralne strane nalazi se perforacija za dralju, pod uglom od oko 45 i sa prenikom oko 2.5 cm. Njena unutranjost je uglaana upotrebom. Na 6, odnosno 9, cm od perforacije alatka je polomljena, tako da vei deo radnog dela nedostaje. Ouvan je samo mali deo povrine nastale kosim odsecanjem sa ventralne strane alatke, a koja se zavravala otricom. Tragovi odsecanja su blago priglaani.
50

Inventarski broj: +215 Motika od roga sa perforacijom Motika od fragmenta stabla. Dugaka je 271.4 mm, iroka 82.5 mm i teka 376.4 g. Od mase stabla odseen je jedan paroak, najverovatnije srednjak. Alatka ima perforaciju za dralju, prenika 27.7 mm, koja se prua pod uglom od oko 45. Unutar perforacije, sa jedne strane, nalaze se tri plitke fasete. Alatka je polomljena po preniku ovog otvora (stari prelom), tako da bazni deo nedostaje. Ovo je mogao biti i uzrok odlaganja artefakta. Drugi kraj alatke je koso odseen i zatim uglaan, tako da je sa dorsalne strane formirana povrina koja se protee na oko
51

dve treine ouvane duine artefakta i koja se zavrava otricom, normalnom na osu dralje. Sa dorsalne strane radnog dela spongiozno tkivo je dosta propalo, ali se du njegovih strana primeuje uglaanost. Ipak, uglaanost je najintenzivnija na udaljenosti do 2.5 cm od otrice, sa obe strane. Takoe, na otrici je prisutno i nekoliko sitnih poprenih ureza. Ovi tragovi (uglaanost i urezi) nastali su kao posledica upotrebe. Prisutni su i znaci raspadanja.

52

Inventarski broj: +234 Dleto Fragment dleta dugaak 68.1 mm, irok 26.5 mm i teak 13 g. Nastao je cepanjem stabla, a seica, lunog oblika, oblikovana je glaanjem sa obe strane. Lateralna ivica je takoe uglaana. Mogue je da je prilikom upotrebe seica dodatno uglaana i malo zatupljena. Artefakt je uzduno polomljen, verovatno po sredini, tako da fragment predstavlja desnu polovinu dleta irokog oko 52 mm. Do ovog preloma je moglo doi i prilikom upotrebe. Bazni deo je naknadno odlomljen, pri emu je nastao nepravilan stari prelom, tako da se originalna duina artefakta ne moe odrediti.
53

Tupi predmeti

Inventarski broj: +202 Tuak? Fragment paroka, dugaak 169.2 mm, irok 26.6 mm i teak 70.6 g. Bazni deo je odlomljen (stari i recentni prelom), a sauvani deo je oteen raspadanjem. Mogue je da se ovde javljaju tri kratka poprena ureza. Sa strane je otcepljen ili odlomljen deo mase roga (stari prelom), to je ostavilo trag irok vie od 1 cm i dubok oko 2 mm, koji se od baznog dela protee skoro do sredine predmeta. Nije jasno da li je ovo posledica obrade, upotrebe ili je nastalo po deponovanju. Radni deo je uglaan, to je najizraenije du jedne strane alatke, gde se i najdalje prostire uglaanost. Na ovoj strani se uoava pet pliih kratkih ureza, etiri poprena i jedan kos. Sa jedne strane radni deo je prekriven velikim brojem kratkih i plitkih ureza razliite orijentacije. Vrh je zatupljen seenjem i tesanjem, a prilikom rada je nastalo nekoliko odbitaka.
54

Inventarski broj: +214 Tuak Skoro ceo tuak izraen od masivnog paroka. Dugaak je 148.5 mm, irok 38.3 mm i teak 120.4 g. Bazni deo je oteen, ali duina verovatno nije time umanjena. Formiran je suavanjem paroka i odsecanjem od stabla. Na njegovim naspramnim stranama vidljivi su popreni paralelni zaseci nastali tom prilikom, kao i tragovi suavanja tesanjem, izmeu njih. Tesanje se moglo desiti i pre i posle odsecanja, a na najveoj faseti su vidljivi uzduni tragovi alatke. Uz prelom se nalazi nekoliko dugih kosih ureza nastalih prilikom obrade. Radni deo je veoma oteen, u stanju raspadanja, sa centralnim delom (spongiozom) koji nedostaje do dubine od oko 1 cm i jednim manjim recentnim prelomom. Ipak, na dva mesta se moe uoiti originalna
55

ivica, uglaana upotrebom. Vrh je odseen, suen i zaobljen tesanjem. Brojni sitni urezi razliite orijentacije po celoj povrini alatke ukazuju da je povrina verovatno bila namerno priglaana, a do intenzivne uglaanosti je dolo tokom upotrebe, verovatno zbog dranja u ruci. Uoavaju se i dva kratka kosa ureza oko 2 cm od vrha, jedan popreni oko 3 cm od vrha i jedan dug uzduan oko sredine alatke.

56

Inventarski broj: +219 Tuak, perkuter? Fragment alatke izraen od paroka. Dugaak je 132 mm, irok 30.8 mm, a teak 74.6 g. Bazni deo je odseen i suen tesanjem, moda kako bi se formirao usadnik. Vrh je zatupljen, suen i uglaan prilikom izrade, a verovatno i upotrebom. Od vrha se prua nekoliko faseta nastalih odvajanjem delova korteksa, to bi moglo biti posledica upotrebe.

57

Predmeti za glaanje i struganje

Inventarski broj: +382 Glaalica Glaalica nastala uzdunim cepanjem dela roga. Dugaka je 60.7 mm, iroka 27.8 mm, a teka 10.2 g. Bazni deo je odlomljen (stari prelom). Radna povrina je sa ventralne strane uglaana u duini od oko 2 cm, i zaobljena, to je posledica upotrebe.

58

Kompozitne alatke

Inventarski broj: +216 Kompozitna alatka Artefakt od paroka ovalnog preseka, koji je verovatno bio deo krune. Dug je 152.6 mm, irok 36.4 mm i teak 84.4 g. Nepravilan oblik paroka, sa naglaenim grebenom, uslovio je i izradu alatke. Bazni deo je odlomljen (stari prelom). Vrh je odseen i zaglaan. Osim obradom, do uglaanosti je dolo i tokom upotrebe, kada je verovatno nastalo i jedno jamiasto oteenje uz ivicu. Vrh je odlomljen tokom upotrebe, a na ivicama dobijene povrine uoava se uglaanost, to ukazuje da je alatka i dalje koriena, moda sa promenjenom funkcijom. Ispod vrha nalazi se nekoliko kratkih poprenih ureza, a ispod njih nekoliko dugih kosih, to je posledica upotrebe. Radna povrina vrha i istaknuti greben su uglaani, verovatno tokom upotrebe, sa sitnim urezima razliite orijentacije. Oko 5 cm od preloma ka baznom delu uoava se grupa od 4 kratka poprena paralelna ureza. Oko 2 - 2.5 cm od istog preloma, paralelno sa njegovom ivicom uoava se plitak kosi ljeb ili zasek. Manja uglaanost uoava se i na dorsalnoj strani paroka, kao i jedna
59

povrina sa nekoliko kratkih kosih ureza. Kako je mogue da je greben predstavljao zasebnu radnu povrinu, ova alatka bi pripadala kompozitnom tipu. Pri tome bi vrh sluio za buenje ili udaranje, a greben za glaanje illi neku slinu aktivnost.

Inventarski broj: 408 Kompozitna alatka (sekira eki ili malj) Kompozitna alatka izraena od bazalnog segmenta manjeg roga sa osnovom nadonjaka. Duga je 100.4 mm, iroka 33.6 m i teka 77.2 g. Rua je odseena, a dobijena povrina je uglaana. Uglaanost se primeuje i sa strane uz ivicu ove povrine, i ima vei broj sitnih ureza razliite orijentacije. Na ivici postoji i jedno oteenje koje je moglo nastati upotrebom. Paroak je takoe odseen, a zatim je kroz njegovu osnovu napravljena perforacija, otvor za drku, pod uglom od oko 45. Povrina osnove oko perforacije je takoe uglaana, sa sitnim paralelnim urezima. Stablo je koso polomljeno (stari prelom), tako da veliki deo alatke nedostaje,
60

ukljuujui i jednu radnu povrinu. I povrina ouvanog dela stabla je uglaana sa, uglavnom uzdunim, sitnim urezima nastalim pri glaanju. Kao tretman povrine se istie i pet otrih uzdunih ureza sa jedne i dva blaa uzduna ljeba sa druge strane. Na osnovu tragova upotrebe moe se pretpostaviti da je deo iznad rue sluio kao eki za udaranje, dok bi drugi, odsutni, kraj mogao biti u obliku sekire, u prilog emu govori poloaj perforacije, ili kao malj.

Inventarski broj: +146 Kompozitna alatka usadnik? Fragment alatke od stabla i osnove paroka, nastao uzdunim cepanjem, odnosno lomljenjem artefakta po sredini. Dugaak je 111. 8 mm, irok 62.3 mm i teak 68.6 g. Na jednom kraju stablo je odseeno, a zatim uglaano. Do intenzivne uglaanosti je dolo verovatno upotrebom, kada su nastali i kratki urezi razliite orijentacije na ivici. Veliki deo ove povrine je
61

uklonjen sluajim prelomom ili seenjem. Ivice ove novonastale povrine su takoe uglaane upotrebom. Suprotni kraj je takoe odseen i verovatno suen tesanjem, a posle i uglaan upotrebom. Mogue je da je bio i izdubljen. Prilikom upotrebe su verovatno formirane upadljive fasete uz ivicu, nastale odlamanjem delova povrine roga u pravcu baze. Od ove ivice, u duini od oko 3 cm, prua se jedna izduena uglaana povrina sa sitnim urezima nastalim pri glaanju. Paroak je odseen, a dobijena ivica pritesana i uglaana. Mogue je da je kroz osnovu paroka izvedena uzana perforacija. Naspram paroka, na stablu, uoavaju se dva poprena duga ureza i jedan kosi zasek. Izgled alatke se ne moe tano odrediti, ali je mogla imati vie funkcija. Tupa povrina na jednom kraju mogla je da slui za udaranje. Meutim, injenica da je njen znaajan deo uklonjen moe da ukazuje da je ovde napravljeno udubljenje za drku, koje nije bilo kruna perforacija. Mogue je da je alatka polomljena prilikom upotrebe, prilagoena i zatim koriena sa promenjenom funkcijom. Glavni deo alatke bi se nalazio na suprotnoj strani i sluio za usaivanje neke alatke, verovatno sekire. I u uzanu perforaciju u osnovi paroka mogla se umetnuti i neka manja alatka, mogue iljak.

62

Polufabrikati i otpaci

Inventarski broj: +150 Polufabrikat Fragment roga dugaak 51.5 mm, irok 48.8 mm, teak 14.6 g. Na jednom kraju prisutni su tragovi poprenog seenja, kao i stari prelom pored ovih tragova. Mogue je da je predmet u toku izrade polomljen, a zatim odbaen. Druga ivica je zakoena i blago uglaana, ali nije sigurno da li je ovo stanje posledica ovekovih aktivnosti, poto nije jasna forma artefakta koja bi se time dobila. Primeuju se znaci raspadanja.

63

Inventarski broj: +212 Polufabrikat ili otpadak Artefakt izraen od krune. Fragment je nastao cepanjem roga nakon obrade, ime je dobijena povrina sa mesta odvajanja paroaka. Proksimalni deo roga je odlomljen (stari prelom), a uz ivicu se vide tragovi tesanja. Oko 1.5 cm od preloma uoava se jedan poprean ljeb koji je verovatno imao za cilj odvajanje dela roga. Normalno na njega postavljen je jo jedan ljeb koji se na oko 1 cm rava, tako da jedan krak prati liniju paroka. Izmeu paroaka uoava se uglaanje i ogoljena spongioza, to moda ukazuje na seenje.

64

Inventarski broj: +222 Otpadak Pet fragmenata roga ukupne teine 237.4 g. Iako se ne mogu spojiti, tri fragmenta formiraju krunu sa tri ili etiri paroka. Paroci i donji deo stabla su odseeni, a na dva fagmenta se uoava i tesanje ivice. Na jednom fragmentu je mogue postojanje zaseka uz ivicu, a na drugom izvesna uglaanost. Preostala dva fragmenta se ne uklapaju sa prethodnim i mogue je da ne potiu od istog roga. Na jednom se uoava uglaanost, a verovatno je i ivica tesana. Fragmenti verovatno predstavljaju otpatke, odnosno sirovine od kojih su odvojeni delovi potrebni za izradu alatki.
65

Inventarski broj: +226 Otpadak ? Fragment roga dugaak 58 mm, irok 15.9 mm i teak 5.4 g. Na jednom kraju je seenjem formirana ravna ivica, a sa ventralne strane fragment je suen, do ega je takoe moglo doi seenjem. Kako tragovi upotrebe nedostaju, a tragovi obrade ne vode nekoj odreenoj formi, verovatno je u pitanju otpadak.

Inventarski broj: +230 Otpadak Fragment roga sa mesta ravanja stabla i paroka. Dugaak je 74.2 mm, irok 45.3 mm i teak 18.8 g. Na jednom kraju se uoavaju dva jamiasta oteenja, oko 1.5 cm i 2 cm od ivice. Sredinjim delom i dalje do ivice koso se prua trag oteenja u vidu ogrebotine. Na ouvanom delu stabla javlja se grupa od nekoliko kratkih ureza. Tragovi upotrebe izostaju, a pomenuti tragovi ne vode nekoj odreenoj formi alatke, tako da je u pitanju otpadak.

66

Inventarski broj: +231 Otpadak ? Fragment roga dug 188.5 mm, irok 41.6 mm i teak 55.4 mm. Na dva mesta tesanjem su formirane dve povrine koje su zatim uglaane. Drugi tragovi obrade nedostaju, kao i oni nastali prilikom upotrebe, tako da je mogue da je u pitanju otpadak.
67

Inventarski broj: +232 Otpadak Fragment paroka dug 47.7 mm, irok 28.7 mm i teak 13.2 g. Jedan kraj je koso odseen od mase roga, pri emu su uz ivicu ostali paralelni urezi i zaseci, a verovatno i nekoliko kratkih ureza iste orijentacije oko 1 cm od ivice. Isti kraj je zatim sa ventralne strane artefakta ponovo koso odseen, po osi normalnoj na osu prethodnog seenja, tako da je na vrstom delu alatka ostavila uzdune tragove. Paralelno sa ivicom, oko 2 mm od nje prua se jedan dug urez. Jedna strana fragmenta je verovatno stesana, a na suprotnoj se nalazi jedan kratak kos urez. Kako se tragovi upotrebe ne uoavaju, verovatno je u pitanju otpadak. Nije sigurno kom tipu alatke bi odgovarao, ali bi zbog kosog seenja to mogla biti alatka sa seicom.
68

Inventarski broj: +236 Otpadak Fragment roga dugaak 112.1 mm, irok 46.1 mm i teak 51.8 g. Baza artefakta je ravno odseena. Na oko 3 cm od dobijene ivice fragmenta uoava se jedan plitak i uzan poprean zasek dug oko 2.5 cm i pored njega jedan kratak urez, ija priroda se ne moe utvrditi. Kako drugih tragova upotrebe i obrade nema, verovatno je u pitanju otpadak.
69

Ostali predmeti

Inventarski broj: +148 Kategorija nepoznata - polufabrikat ili otpadak? Fragment paroka dug 80.3 mm, irok 25.3 mm i teak 19.6 g. Bazni deo je odseen i suen tesanjem. Oko 3 cm od ivice baze uoava se jedan plii zasek. Tragovi upotrebe nedostaju i ne moe se utvrditi kakvoj alatki bi ovaj fragment pripadao. Na jednom kraju je zapoeto raspadanje, a uoavaju se i tragovi gorenja.

70

Inventarski broj: +199 Kost modifikovana u artefakt Fragment alatke izraene od stabla. Dugaak je 123.4 mm, irok 39.3 mm i teak 46.8 g. Verovatno je nastao odlamanjem dela povrine alatke, to je uzrokovalo njegovu malu debljinu. Bazni deo je seenjem suen, pri emu su nastali dugaki popreni urezi, a zatim i odseen. Mogue je da je tesanjem formiran kao usadnik. Iznad baznog dela uoava se i jedan zasek. Du jedne ivice prua se dug ljeb nepoznatog porekla. Sve ivice, osim one na distalnom kraju, predstavljaju stare prelome, ali na osnovu ouvanosti spongiozne mase sa unutranje strane moe se zakljuiti da je alatka u punom obimu dospela u zemlju, pa se tek kasnije fragmentovala. Mogue je da je sluila kao klin ili dleto.
71

Inventarski broj: +217 Kost modifikovana u artefakt Fragment alatke od ravastog segmenta roga. Dugaak je 54 mm, irok 81.9 mm i teak 29 g. Fragment je takorei otcepljen i odlomljen od mase alatke, tako da predstavlja deo njene dorsalne ili ventralne povrine. Gornji deo stabla i paroak su odseeni, pa su time dobijene povrine uglaane. Kod preloma na drugom kraju ouvan je deo perforacije irok 26 mm, to je manje od originalnog prenika. Sudei po poloaju perforacije, ova alatka bi, ukoliko je zavrena, mogla biti motika, malj ili pijuk, a fragment bi pripadao njenom baznom delu.

72

Inventarski broj: +218 Kategorija nepoznata Fragment roga dug 154.1 mm, irok 72.7 mm i teak 154.8 g. Poto su ouvani samo deo stabla na mestu odvajanja paroka i prvih 10 cm paroka, originalni izgled se ne moe rekonstruisati. Ipak, na ivici preloma (stari i recentni) prema donjem delu stabla uoava se uglaanost koja je mogla nastati upotrebom. Oko 1.5 cm od ivice uoava se jedno elipsoidno oteenje, zasek. Jo 2 cm dalje postoje dve poprene ogrebotine. I ivica preloma na paroku je na jednom delu uglaana. Moda je u pitanju bio predmet za udaranje. Na vie delova artefakta zapoeto je raspadanje.

73

Inventarski broj: +223 Kategorija nepoznata Fragment stabla roga u obliku ploice. Dugaak je 81.9 mm, irok 26.2 mm i teak 19 g. Na dorsalnoj povrini se celom duinom jasno izdvajaju dva ljeba nastala struganjem, verovatno u pravcu baze, a moda i trei uz ivicu. Mogue je da ova aktivnost predstavlja doterivanje prirodnih ljebova. Oba jasna ljeba se zavravaju u vidu zaseka sa fasetama koje je ostavila alatka za obradu. Trag alatke, faseta, uoava se i du jednog ljeba. Sa ventralne strane na jednom kraju nedostaje spongioza i ta povrina deluje uglaano, tako da je mogue da je namerno izdubljena. Tragovi upotrebe nedostaju i nije jasno kojoj fazi izrade alatke ovaj fragment pripada i kakva bi bila zavrena alatka, mada bi mogla da pripada tipu alatki sa seicom.
74

Inventarski broj: +225 Kost modifikovana u artefakt Fragment alatke od ravastog segmenta roga. Dugaak je 61.3 mm, irok 47.8 mm i teak 12.8 g. Delovi stabla i paroka su sueni zasecima i zatim odseeni. Ouvan je mali deo perforacije normalne na ouvanu povrinu. Oko 1.5 cm od perforacije, kao i izmeu osnova stabla i paroka, uoava se po jedan niz paralelnih kratkih ureza, uzduno orijentisanih, nastalih verovatno prilikom obrade. Izmeu stabla i paroka uoavaju se i dva dua, plitka i uska zaseka. Na osnovu poloaja perforacije mogue je, ukoliko je alatka zavrena, da je u pitanju motika, malj, ili pijuk, ime bi fragment pripadao njenom baznom delu.

75

Inventarski broj: +238 Kost modifikovana u artefakt Fragment paroka dugaak 48.1 mm, irok 23.6 mm i teak 10.2 g. Na njegovoj povrini uoava se vei broj sitnih, poprenih i kosih ureza za koje nije sigurno jesu li nastale prilikom obrade ili kao posledica upotrebe. Jedan kraj je ravno odseen, sa blago uglaanom ivicom, a sa unutranje strane uz ivicu nedostaje spongioza, tako da je moda bila izdubljena.

76

Inventarski broj: +239 Kategorija nepoznata Fragment roga sa ruom, delom stabla i nadonjakom. Duine je 257.7 mm, irine 112 mm i teine 214.4 g. Stablo je na oko 10 cm sa jedne strane polomljeno, tako da se moe uoiti stari prelom, dok je dalje prelom recentan, pa nije mogue tano utvrditi originalna duina artefakta. Vrh paroka je uglaan, sa brojnim sitnim urezima razliite orijentacije, to bi moglo biti posledica upotrebe. Pri poetku paroka mogu se uoiti poprene, odnosno blago ukoene fasete. Slini tragovi se javljaju i na poetku stabla. Oko sredine ouvanog dela stabla, postoji jedan zasek, postavljen koso u odnosu na osu stabla. Kako funkcija tragova nije jasna, ne moe se utvrditi koji je tip artefakta u pitanju. Mogue je da je ovaj rog zapravo predstavljao sirovinu.

77

Inventarski broj: +240 Kategorija nepoznata Fragment roga dugaak 71.6 mm, irok 26.1 mm i teak 19 g. Na jednom kraju korteks je mestimino uklonjen, a u jednoj od faseta dobijenih na taj nain vidi se nekoliko kratkih uzdunih ureza.

78

Inventarski broj: +246 Kategorija nepoznata - polufabrikat? Fragment nastao cepanjem stabla ili paroka. Dugaak je 49.7 mm, irok 31.7 mm, a teak 10.4 g. Na jednom kraju dorsalne povrine korteks je uklonjen tesanjem, do oko jedne treine povrine, sa blagim naznakama raspadanja. Ventralna strana deluje priglaano, a oko sredine se uoava jedan zasek.

79

Inventarski broj: +248 Kategorija nepoznata Fragment artefakta dugaak 51.6 mm, irok 25 mm i teak 10.4 g. Jedan kraj je suen tesanjem, pri emu je alatka ostavila brojne uzdune tragove. Blizu ivice se uoava i jedan popreni urez. Drugi kraj je oteen, a veliki deo centralne povrine je recentno uklonjen. Mogue je da je i jedna bona strana obraena tesanjem, ili je u pitanju kasnije oteenje.

80

Inventarski broj: +384 Kost modifikovana u artefakt Fragment stabla dug 173 mm, irok 43.7 mm, a teak 170.8 g. Baza je odseena ili odlomljena, a zatim stanjena seenjem, s tim to nije sa svih strana suena jednako. Na suenom delu se uoavaju i dva kratka poprena ureza. Vrh alatke je odlomljen (stari prelom), tako da radna povrina nedostaje. Pri vrhu fragmenta nedostaje deo korteksa, a javlja se i vie pukotina, to je posledica raspadanja.
81

Alatke od roga u celini 830 Zastupljenost alatki i analogije Od ukupno 47 predmeta (grafikon 1), njih 32 (68,09%) je modifikovano do svoje konane forme. Polufabrikati i otpaci, znaajni za rekonstrukciju izrade alatki, javljaju se u vidu 8 primeraka (17,02%). Za 7 predmeta (14.89%) kategorija nije mogla da se odredi. U prvoj kategoriji (grafikoni 2, 3), za 5 predmeta (15,63% alatki, 10,64% od ukupnog broja predmeta) nije bilo mogue da se prui blia odredba nego da su u pitanju kosti modifikovane u alatke. Najbrojniju morfoloku grupu predstavljaju zailjeni artefakti, sa 16 alatki, to ini 50% u ovoj kategoriji i 34,04% od ukupnog broja predmeta. Tu spada pet bodea, od kojih su tri prepoznata kao sadiljke, i po jedan probojac, ilo, igla i retuer, tipoloki obeleen samo kao zailjeni artefakt. Za ostalih 7 vrsta nije mogla biti pouzdano odreena. Grupi artefakata u obliku seice pripadalo bi 4 artefakta (12,5% alatki, 8,51% od ukupnog broja predmeta). Jedan primerak predstavlja dleto, dok su ostala tri motike. Grupu tupih predmeta ine tri tuka (9,38% alatki, 6,38% od ukupnog broja predmeta), od kojih je jedan sluio kao perkuter. Jedna glaalica (3,13% alatki, 2,12% od ukupnog broja predmeta) je jedini predstavnik artefakata za glaanje i struganje. Tri predmeta su obeleena kao kompozitne alatke (9,38% alatki, 6,38% od ukupnog broja predmeta), od koji je jedan definisan kao sekira eki ili malj, drugi kao usadnik, dok je trei bez jasne interpretacije. Polufabrikate i otpatke je teko razlikovati zbog stanja ouv anosti. Samo jedan primerak opredeljen je kao polufabrikat, njih est kao otpaci, dok za jedan nije sigurno kojoj bi od ove dve grupe pripadao. Alatke su gotovo iskljuivo izraivane od roga jelena. Samo je za jedan primerak (3, 12% alatki, 2,13% od ukupnog broja predmeta) utvreno da je izraen od roga srndaa, dok za jedan nije sigurno da li je u pitanju mlai jelen ili srnda. Meutim, ovakva situacija ne iznenauje, poto je i inae u vinanskoj kulturi rog srndaa mnogo ree korien. Tako je, na primer, na Divostinu konstatovano samo 6 artefakata od roga srndaa, dok je onih od jelenjeg roga bilo 250 (Lyneis 1988: 309). Nema dovoljno podataka da bi se razmatralo da li je rog sakupljan ili odsecan sa lobanje, poto je samo na dva primerka (212, +239) baza bila dovoljno ouvana. Meutim, u oba sluaja se sigurno radi o odbaenim rogovima (slika 12). Takoe, na osnovu poloaja paroaka moe se konstatovati da su ee korieni rogovi starijih jelena.

82

Kost modifikovana u artefakt Polufabrikati I otpaci Kategorija nepoznata

Grafikon 1: Zastupljenost osnovnih kategorija nalaza

Zailjeni artefakti Art. sa seicom Tupi art. Art. za glaanje Komp. alatke Neodreeno Grafikon 2: Zastupljenost morfolokih grupa alatki

8 7 6 5 4 3 2 1 0

Grafikon 3: Zastupljenost vrsta i tipova alatki. Boje stubaca odgovaraju grupama iz grafikona 2

83

Slika 12: Baza odbaenog roga (inv. br. +239).

Stanje materijala, pre svega fragmentovanost, utie na utvrivanje eventualnih analogija sa materijalom sa drugih lokaliteta vinanske kulture. Brojnost zailljenih artefakata u odnosu na druge grupe odgovara situaciji na veini neolitskih lokaliteta (Vitezovi 2011: 132). Zailjeni artefakti su generalno hronoloki neosetljiviji, a zbog stepena ouvanosti se mnogi ne mogu preciznije odrediti. Tako se za one bez utvrene vrste moe rei samo da odgovaraju etvrtoj grupi sa Divostina, artefaktima od paroaka (Lyneis 1988: 308). I u ovoj grupi se uoavaju primerci sa koso seenim vrhom, to je esto u materijalu iz ovog rada. Teko je utvrditi analogije za bodee, ali bi generalno odgovarali tipu 4.3 ili 4.4 po Bakalovu (Bakalov 1979: T.XLII, 4.3, 4.4). Ovi tipovi se javljaju i u preneolitskim periodima, a 4.3 se ponovo pojavljuje u mlaem neolitu. Sadiljke su este na vinanskim lokalitetima (Perii 1984: kat. 145 149, 162; Russel 1990: 537), ali su zbog nejasne interpretacije razliito predstavljene. Posebno se izdvaja predmet broj 329, opredeljen kao sadiljka. Obrada baznog dela nije tipina, i predmet vie lii na pijuk, koji se, meutim, definie kao alatka sa perforacijom, to ovde nije sluaj . Ipak postoje slinosti sa jednim pijukom sa Selevca (Russel 1990: fig. 14.12, b). Probojac (+152) odgovara tipu 3.5 po Bakalovu (Bakalov 1979: T.XLII, 3.5). ilo od roga srndaa (+235) nema analogija, prvenstveno zbog karakteristine sirovine. Takoe, okrugla ila se ree javljaju u vinanskoj kulturi. Ipak, tragovi upotrebe, kao to e to kasnije biti prikazano, nisu karakteristini za ovaj tip alatke, tako da se ovakva odredba zasniva prvenstveno na formi. Retuer (+241) je kulturno i hronoloki manje osetljiv, a donekle slian primerak je naen na Selevcu (Russel 1990: pl. 14.8 e). Meutim, upotreba retuera u vinanskoj kulturi do sada nije pouzdano potvrena
84

(Vitezovi 2010: 354). Igla (+245) ima analogije u kotanom materijalu, tako da odgovara tipu 1A po Bakalovu (Bakalov 1979: T.XLI, 1A). Igle sa slinim baznim delom, ali zatupljene, naene su na Vini (Bakalov 1979: T.XXVIII, 19 - 21). Motike odgovaraju plonikom periodu, odnosno njegovoj drugoj fazi. Sve tri imaju perforacije pod uglom od oko 45, sto je manje nego kod onih sa Divostina, gde je uobiajen ugao od 60 (Lyneis 1988: 305). Primerak broj 212 odgovara tipu 1B2 sa Divostina, koji je definisan kao grubo obraen bazalni segment sa dugim delom stabla (Lyneis 1988: 306). Najsliniji primerak, sa minimalnom obradom baze bez uklanjanja rue, potie sa Banjice (Perii 1984: kat. 169). Slina je i motika sa Divostina (Bakalov 1979: T.XL, 4). I primerak sa Vine (Bakalov 1979: T.XXXI, 9) ima odgovarajue karakteristike, ali je baza vie obraivana. Meutim, motika 212 je tanja u radnom delu nego pomenuti primeri. Odsustvo velikog dela radne povrine motike broj 325, od segmenta stabla, oteava rekonstrukciju i traenje analogija. Najverovatnije odgovara tipu 11.2 po Bakalovu (Bakalov 1979: T.XLIII, 11.2). Zbog poloaja osnove paroka i odsustva baznog dela ne mogu se nai analogije za treu motiku (+215), ali je najslinija tipu 11.4 po Bakalovu (Bakalov 1979: T.XLIII, 11.4). Neuobiajeno je to to se odseena povrina nalazi sa gornje strane alatke. Dleta i glaalice se zajedno pominju kao relativno esti na Vini (Srejovi, Jovanovi 1959: 183; Bakalov 1979: 28). Meutim, tu se navodi da iezavaju na dubini oko 4,5 m, odnosno u vreme faze Vina Plonik I, dok nalazi iz ovog konteksta koji je, kao to je pomenuto, mlai, dovode tu tvrdnju u pitanje. Za donekle sline primerke sa Vine, prikazane u literaturi (Bakalov 1979: T.XXVI, 29 30), nije jasno kojoj vrsti, od ove dve, pripadaju. Dleto (+234) odgovara tipu 9.4 po Bakalovu (Bakalov 1979: T.XLIII). Po istom autoru, glaalica (+382) pripada hronoloki neosetljivom tipu 12.4 (Bakalov 1979: T.XLIV, 12.4). Tukovi imaju malo analogija u literaturi, a najsliniji su im predmeti sa Drenovca i Selevca, obeleeni kao iljci sa zatupljenim vrhom (Russel 1990: fig. 14.5; Vitezovi 2011: 126). Ipak, ova analogija vie odgovara onima sa brojevima +202 i +219, izraenim od paroaka. Za kompozitne alatke, zbog stanja ouvanosti i specifinih oblika, teko se mogu nai analogije. Jedino se za predmet broj 408 (sekira eki ili malj) mogu nai donekle slini primerci sa Vine (Bakalov 1979: T.XVIII, 19) i Divostina (Bakalov 1979: T.XL, 3). U oba sluaja se podrazumeva usaivanje kamenog nukleusa. Primerku broj +146 bi moda odgovarao fragment usadnika sa Selevca (Russel 1990: fig. 14.8, c). Samo za dva primerka iz grupe kost modifikovana u artefakt (+217, +225) se mogu traiti analogije u osnovnim crtama, ali i tada samo do tvrdnje da odgovaraju drugoj grupi nalaza sa
85

Divostina, onima od ravastog segmenta (Lyneis 1988: 306). Pored Divostina, esti su i nalazi sa Vine, i to u oba sluaja meu razliitim vrstama alatki.

Tragovi na alatkama Najvei broj alatki je manje ili vie fragmentovan. Samo etiri primerka su cela, to predstavlja 12,5% alatki, odnosno 8,51% od ukupnog broja predmeta. Na mogunost prepoznavanja tragova koje je napravio ovek utiu i posledice tafonomskih procesa. Ukupno 12 predmeta ima tragove raspadanja (25,53% materijala), to ukazuje da su proveli izvesno vreme odbaeni na povrini, pre nego to su pohranjeni u ovu celinu. Meutim, retko je proces raspadanja odmakao i proirio se na vei deo alatke. Tragovi gorenja konstatovani su na svega dva fragmenta (4,25% materijala), a u isto toliko sluajeva uoena je i intenzivnija kalcinacija.

Slika 13: Tragovi tesanja (inv. br. 325)

Tragovi obrade na predmetima su brojni i raznovrsni. Jedna od prvih aktivnosti u radu sa rogom je odvajanje eljenog dela, najee paroka, od mase sirovine. Izdvajanje je verovatno poinjalo izraivanjem jednog ljeba, kao to je onaj ouvan na primerku broj +212 (slika 14, a). Osnova artefakta je, zarad lakeg odvajanja, odnosno odlamanja ili odsecanja, mogla biti suena tesanjem (slika 14, b). Takoe, obim roga je smanjivan i prilikom neke vrste testerisanja, pri emu su nastali brojni paralelni ljebovi, otrog preseka i, skoro iskljuivo, poprene orijentacije (slika 14, c). Konano, manji komadi su odsecani (slika 14, d). Ovi pristupi su mogli biti i kombinovani kao to je sluaj kod primeraka broj +214 (tesanje i testerisanje) i +152 (testerisanje
86

i odsecanje). U daljoj obradi predmeta esto je bilo potrebno ukloniti manje ili vee povrine tesanjem, od ega su ostale iroke i plitke fasete koje se esto meusobno nadovezuju (slika 13). Takoe, i odsecanje nepotrebnih paroaka sa alatke ostavilo je prepoznatljive tragove, kruno rasporeene po njihovoj osnovi (slika 15). Perforacije za drku su izraivane dubljenjem, odnosno isecanjem dela roga, to se prepoznaje po krunom nizu faseta, vidljivom na spoljanjem omotau roga (slika 16). Mnogim zailjenim artefaktima je vrh koso odseen iz jednog ili vie poteza, ali su ti tragovi uglavnom uklonjeni tokom upotrebe. Konano, povrina alatke je mogla biti glaana, pri emu su nastajali brojni sitni urezi razliite orijentacije (slika 1 7). Pri radu su alatke nekad ostavljale sitne strije u pravcu delovanja (slika 18).

d
+212); d) odsecanje (inv. br. +152). Pod c) i d) obratiti panju na prelom ispod suenja.

Slika 14: Tragovi odvajanja dela roga: a) ljebljenje (inv. br. +212); b) tesanje (inv. br. +214); c) testerisanje (inv. br.

87

Slika 15: Tragovi odsecanja paroka (inv. br. 212)

Slika 17: Tragovi glaanja (inv. br. +197)

Slika 18: Tragovi alatke na odseenoj povrini: (inv. br. Slika 16: Tragovi perforisanja dubljenjem (inv. br. 325) +232)

Pojedini primerci zbog odsustva spongioze izgledaju kao da su izdubljeni, a ta povrina ak deluje i priglaano. Meutim, neophodno je biti paljiv sa ovakvim tumaenjima, zato to je verovatnije da je u pitanju posledica prirodnih procesa raspadanja, koji rezultiraju odvajanjem, prethodno ogoljenog, unutranjeg dela. To najbolje ilustruje primerak broj +222, u ijoj, naizgled izdubljenoj, unutranjosti, stoji nepravilan komad spongioze, slabo vezan za vrsti deo (slika 19).

88

Slika 19: Unutranjost (spongioza) predmeta br. +222

Navedeni tragovi pokazuju da je obrada roga bila, skoro iskljuivo, podreena funkciji alatke. Alatke su esto minimalno obraivane kako bi se samo radni deo osposobio, ili uklonili nepotrebni delovi roga. Razliite tehnike su ravnopravno koriene, bez nekog odreenog pravila, u skladu sa odlukom onih koji su pravili alatke. Tragovi odsecanja obino nisu naknadno doterivani, ve su samo ublaeni upotrebom. Zanimljiv je sluaj motike broj 212, gde je osnova jednog paroka nakon odsecanja priglaana, dok je osnova drugog ostavljena bez dodatnih doterivanja. Retke su alatke na kojima je neravna povrina roga uglaana na veem delu, poput primerka broj +197. Ponegde su samo odreene neravnine stesane. Igla (+245) se izdvaja detaljnijom izradom, ali sam tip artefakta to zahteva. Takoe, istie se i tretman povrine na kompozitnoj alatki broj 408, kao i na predmetu broj +223, koji, meutim, ne mogu da se objasne. Ipak, odreen tretman svih artefakata ih jasno odvaja od ad hoc alatki i pokazuje da su izraeni sa jasnom namerom za ta e se koristiti due vreme. Veliki problem u analizi tragova upotrebe na vinanskom materijalu je nedostatak relevantnih podataka. Mali broj istraivaa se bavio traseologijom, i rezultati, gde ih je bilo, nisu detaljno prikazani, tako da nema materijala uoavanje odreenih pravilnosti na nivou kulture. Takoe, u ovom radu je, zbog tehnikih ogranienja, primenjeno manje uveanje koj e odgovara samo poetnim etapama traseoloke analize. Zbog toga se, na primer, ne moe govoriti da li se radi o obradi suvih ili vlanih materijala, mada je verovatnije da su upadljive tragove pravili on i suvi. Iz ovih razloga e biti prikazani tragovi upotrebe na obraenom materijalu samo u osnovnim crtama, to bi moglo da prui osnovu za kasnija istraivanja.

89

Tragovi upotrebe su uoeni na veini predmeta, na 26 primeraka (55,32% materijala), dok za jo 6 (12,77%) nije sigurno da li su tragovi nastali na ovaj nain. Ostatak materijala uglavnom ine nezavrene alatke ili fragmentovani artefakti. Tragovi su mogli biti rasporeeni ili samo na radnom delu, ili na veem delu povrine, i to tako da su oba sluaja podjednako zastupljena. Takoe, podjednak je broj primeraka gde su tragovi malobrojni i onih gde su veoma intenzivni. Ipak, i u sluaju gde ih je malo, mogue je da su alatke polomljene upravo prilikom rada pa odbaene, tako da nisu bile dugo u funkciji. Jedan od problema u radu se jelenjim rogovima je taj to se esto na vrhovima paroaka teko razlikuju tragovi nastali pri upotrebi od onih formiranih tokom ivota jelena (slika 20). Ipak, obino su intenzivniji oni nastali u ljudskim aktivnostima. Uloga traseologije je posebno znaajna kod predmeta kao to su sadiljke, sa nejasnom funkcijom. Sva tri primerka iz ovog materijala imaju uglaan vrh sa sitnim uzdunim ili iskoenim urezima (slika 21), a politura bi se pri radu sa zemljom verovatno izgubila. Meutim, svi primerci imaju oteenja na vrhu od upotrebe, a jedan (+151) je, iz istog razloga, zatupljen. To pokazuje da je materijal na kome su koriene pruao vei otpor, posebno u sluaju predmeta br. 329, koji je, kao to je ve reeno, mogao da slui i kao pijuk. Kako je zemljite na kome se nalazi Vina lesnog forekla, finije, ono samo delimino odgovara datim tragovima i mora se uzeti u obzir i rad na drugim materijalima. Pri tome tragovi uglavnom ukazuju na ujednaen otpor, bez krupnih estica koje ostavljaju upadljive ureze, dok je samo par ureza intenzivnije. Drugi bodei takoe imaju uglaan radni deo sa dugim uzdunim urezima koji

Slika 20: Vrh paroka sa prirodnim i tragovima upotrebe (inv. br. +239)

Slika 21: Tragovi upotrebe na sadiljci (inv. br. +151)

90

Slika 22: Tragovi upotrebe na vrhu bodea (inv. br. +200) Slika 23: Tragovi upotrebe na probojcu (inv. br. +152)

ukazuju na longitudinalni pravac delovanja, ali i sitnim kosim ili poprenim urezima u manjoj meri (slika 22). Takoe, oba su izuzetno uglaani na veoj povrini, to bi mogla biti posledica rada sa koom, ili dranja u ruci. U oba sluaja, to je pokazatelj duge upotrebe. Cela povrina je uglaana upotrebom i u sluaju probojca (+152). Posebno je uglaan vrh, ak i zatupljen, a ispod njega, na odseenoj i uglaanoj povrini se formiralo nekoliko oteenja, kratkih ureza (slika 23). Oteenja donekle odgovaraju radu sa drvetom, verovatno buenju, a uglaanost radu sa nekim mekim materijalom. Na ilu (+235) su tragovi upotrebe malobrojniji, a javljaju se uglavnom u vidu kratkih, otrih, ureza razliite orijentacije (slika 24). Takoe, iznenauje jedno oteenje pri vrhu, poto su ila obino koriena pri radu sa mekim materijalima koji ne bi ostavili takve,

Slika 24: Tragovi upotrebe na ilu (inv. br. +235)

Slika 25: Tragovi retuiranja (inv. br. +241)

91

Slika 26: Tragovi upotrebe na zailjenim artefaktima: a) uglaan vrh (inv. br. + 197); b) uglaana povrina sa urezima razliite orijentacije (inv. br. +293); c) uglaan vrh sa sitnim uzdunim urezima (inv. br. +293); d) oteenja, odbici i kratki, otri urezi (inv. br. +237)

otre, tragove. Retuer (+241) nosi tipine tragove za okresivanje kamena ili kremena, kratke duboke brazde V preseka, koso i popreno orijentisane (slika 25). Veina zailjenih predmeta bez detaljnijeg opredeljenja uglaana je pri vrhu. Pored toga, na radnom delu se javljaju sitni ili otri urezi razliitih orijentacija, kao i neka oteenja ili odbici, to pokazuje da nisu korieni na isti nain (slika 26). Na primer, predmet broj +237 (slika 26, d), nosi tragove primene vee sile, tako da je moda sluio kao perkuter ili retuer. Na retuiranje ukazuju i kratki popreni, otri urezi. Meutim, time nije objanjena njegova uglaanost. Ostali zailjeni artefakti su uglavnom korieni za buenje mekih materijala. I meu njima moe da se uoi uglaanost vee povrine, od intenzivne upotrebe. Tragovi uglaavanja upotrebom mogu se javiti i uz one od obrade, ili se
92

teko razlikuju (slike 17 i 26, b). Samo jedna motika (+215) je pruila jasne tragove upotrebe. Radna ivica je uglaana, i od nje kreu sitni, uzduni urezi (slika 27, a). Ovakvi tragovi odgovaraju radu sa zemljom, ali nisu intenzivni. Takoe, uglaanost unutar perforacije od usaivanja dralje ukazuje da je alatka izvesno vreme bila u upotrebi (slika 27, c). I druga alatka sa seicom, dleto (+234), takoe ima uglaanu radnu ivicu. Urezi na radnom delu su veoma retki, a postavljeni su uzduno ili koso u odnosu na seicu (slika 28). Moglo je da bude korieno u radu sa nekim mekim materijalom, kao to je odvajanje mesa od koe, ali ne due vreme. Meutim, ako je polomljeno tokom upotrebe, to bi, uz zatupljenu i blago deformisanu ivicu, bio pokazatelj rada sa tvrim materijalom, verovatno drvetom. U svakom sluaju, sluilo je za seenje. Tupi artefakti, tuci, pokazuju drugaije tragove. Na njihovim zatupljenim ravnim povrinama se vide posledice udara i pritiskanja. Kao rezultat toga, obrazovane su fasete, odbici i oteenja oko vrha, uz njegovo dodatno zatupljenje (slika 29). Radni deo je, i pored toga, mogao

c
Slika 27: Tragovi uporebe na motici (inv. br. +215): a) uzduni sitni urezi, ventralna strana seice; b) uglaanost na seici, c) uglaanost unutar i oko perforacije

93

Slika 28: Tragovi upotrebe na dletu (inv. br. +234)

Slika 29: Tragovi udaraca ili pritiska na tuku (inv. br. +219)

da ostane uglaan, kao na primerku +202, gde je i deo preostale povrine uglaan kao znak intenzivne upotrebe. Radna povrina glaalice (+382) je, to je i za oekivati, uglaana i sa istroenom spongiozom, ali bez vidljivih ureza (slika 30, a). Takoe, tragova upotrebe sa dorsalne strane nema, osim uglaanosti same ivice. Na osnovu ovoga se moe zakljuiti da je verovatno sluila za obradu sirove ili podmazane koe. Povrina je, tokom dugotrajnije upotrebe, zaobljena (slika 30, b), a luni oblik radne ivice pokazuje da se glaanje vrilo dijagonalnim pokretima (pogledati Semenov 1976: fig. 93). Kompozitne alatke pokazuju veliku raznolikost tragova. Na primerku broj +146 se na oba kraja primeuju tragovi udaraca (slika 31, a, b). Ipak,

Slika 30: Tragovi glaanja (inv. br. +382): a) uglaana radna povrina; b) uglaana ivica i zaobljenost radne povrine

94

c
Slika 31: Tragovi upotrebe na kompozitnoj alatki usadniku? (inv. br. 146): a) tragovi udaraca, odbici; b) tragovi udaraca, uglaanost, sitni urezi, ogrebotine i oteenja; c) uglaanost na prelomu

radne povrine se bitno razlikuju, pa su i tragovi drugaiji. Jedan kraj oslikava veu silinu udarca (slika 31, a), a drugi (slika 31, b) je mnogo finiji i moda je korien za meke materijale. Takoe, drugi kraj pokazuje i sekundarnu upotrebu, odnosno promenu funkcije nakon lomljenja, to se ogleda u uglaanosti preloma (slika 31, c). Sledea alatka (+216) ima zatupljen i uglaan vrh bogat urezima razliite orijentacije (slika 32, a). Uglavnom su kosi i popreni, a neki su i relativno duboki. Uz to, veliki deo vrha je tokom upotrebe odlomljen, to ukazuje na primenu vee sile, odnosno na tvri materijal koji se obraivao. Takoe, na ovom prelomu se javlja uglaanost, to znai da je alatka nastavila da se koristi (slika 32, b). Tragove upotrebe na grebenu predstavljaju uglaanje i sitni, kosi i popreni, urezi (slika 32, c), ali nije jasno kakva bi ih aktivnost napravila. Poslednja alatka, sekira eki ili malj (408) na ouvanom delu nosi posledice udaraca. Povrina je uglaana, sa brojnim sitnim urezima i ogrebotinama, kao i sitnim odbicima (slika 33).
95

c
Slika 32: Tragovi upotrebe na kompozitnoj alatki (inv. br. +216): a) vrh sa urezima; b) uglaani prelom na vrhu; c) uglaanost i urezi na grebenu

Slika 33: Tragovi udaranja na kompozitnoj alatki sekiri-ekiu ili malju (inv. br. 408)

96

Na osnovu navedenih tragova, moe se konstatovati da su alatke uestvovale u irokom spektru aktivnosti. Koriene su uglavnom za buenje, udaranje, okresivanje, kopanje, seenje i glaanje. Njima su obraivani meki materijali, prvenstveno koa, a moda i meso, kao i oni tvri poput kamena i drveta, ili kotunjavog voa. Tragovi obrade zemlje konstatovani su pouzdano samo kod motika, ali su i sadiljke mogle biti u takvoj upotrebi. Veliki broj alatki pokazuje izuetno intenzivno korienje, tako da su iz upotrebe esto izlazile tek kad su bile oteene, i to ako nisu mogle da se preprave.

Sadraj konteksta U kotanoj industriji ove celine alatke od roga se javljaju kao dominantne, poto ih ima oko dva puta vie nego onih izraenih od kosti. Takoe, kotanoj industriji bi uslovno pripadale i nemodifikovane kosti, koriene kao ad hoc alatke za glaanje i struganje. Iako se generalno za kotane nalaze moe rei da nisu bili dugo izloeni atmosferalijama, ve je pomenuto da je etvrtina alatki od roga provela izvesno vreme na povrini, kao otpad. Meutim, ova grupa nalaza nije najzastupljenija unutar konteksta. Pored velike koliine keramike, o kojoj se, zbog fragmentovanosti, ne moe puno govoriti, veoma znaajan element predstavljaju nalazi kamene industrije, sa 186 primeraka (D. Antonovi, usmena informacija). Primerci su uglavnom veoma fragmentovani, ali su verovatno sluili kao znaajan izvor sirovine. Prisustvo polufabrikata od prepravljanih alatki je uobiajeno za ovaj period. Meu alatkama su konstatovani i nakovanj i ekii, a najbrojnije su abrazivne alatke i, meu njima, statine glaalice. Mnogi primerci su veoma masivni. Ove alatke su uglavnom sluile za obradu tvrdih materijala, odnosno kamena, kosti, roine, keramike i drveta ( 2008). Time se njihova upotreba nadovezuje na upotrebu konstatovanu kod alatki od roga iz ove celine. Meu kamenim nalazima samo abrazivne alatke pokazuju intenzivno korienje, tako da su primerci odbacivani tek kad su bili oteeni i polomljeni, mada postoji i mogunost sekundarne upotrebe. Prisutni su i nalazi kremene industrije. Jo jedna grupa materijala o kojoj ima neto vie podataka su i keramike figurine. Primerci su raznoliki po pitanju izrade, forme i fragmentovanosti, ali dominiraju jednostavne forme i, za razliku od drugih materijala, nefragmentovani nalazi ili oni sa manjim oteenjima. Srodne celine, 840 i 841, imaju neto drugaije nalaze, i to u veoj koncentraciji. Fragmenti keramike se spajaju, a u dokumentaciji se pominju samo tri alatke od roga. Oni verovatno
97

predstavljaju zasebnu fazu u formiranju celine 830. Postoji jo celina koje se mogu povezati sa ovom, a predstavljaju grupe keramike, ili koncentracije keramike, kostiju i ljutura mekuaca (Tripkovi 2007). Mnoge grupe nalaza ukazuju na izvesnu specijalizaciju na osnovu vrste materijala ili tipa artefakata koji su deponovani. Takoe, pokazuju i verovatnu blizinu radionikih mesta (Tripkovi 2007; D. Antonovi, usmena informacija). Tako se u kotanom materijalu izdvajaju raznovrsni artefakti od roga, iz razliitih faza proizvodnje, a u kamenom abrazivne alatke za obradu tvrih materijala. I drugi kameni artefakti se mogu povezati sa radionikim delatnostima, kao zanatske alatke. Nasuprot tome, alatke od roga deluju kao zavreni zanatski proizvodi, deponovani nakon upotrebe. Jedino retuer, i moda tuci, ili perkuteri, ukazuju na izradu drugih alatki. Ovde je vano napomenuti da je istono od ove celine konstatovana pe 01/03, sa mnogobrojnim kamenim odbicima, to tom kontekstu daje radioniki karakter. Takoe, mnogi odbici pripadaju istoj sirovini od koje su izraivane kamene alatke (D. Antonovi, usmena informacija). U dokumentaciji se takoe kao mesto radionikog tipa navodi istina sa rastresitom zemljom, neto istonije, ali bez navoda o materijalu odatle (Tripkovi 2007). Pomenuta pe bi mogla da odgovara toj celini, ali nije sigurno da li je materijal istovremen sa artefaktima iz ovog rada, ili stariji. Za kremene nalaze se smatra da predstavljaju depoziciju u blizini radnih mesta. Sa druge strane, alatke od roga, fragmentovana keramika i figurine pokazuju da deponovanje materijala nije vezano iskljuivo za radionice. Bez obzira na specifinost figurina, fragmentovanost materijala, uz, iako malobrojne, tragove raspadanja, ini da ova celina deluje kao otpad. Postoji pretpostavka i da su neko vreme predmeti ostavljani na ovom prostoru kako bi kasnije bili iskorieni sekundarno, kao sirovine (Tripkovi 2007).

98

Zakljuak

Obraeni materijal obuhvata artefakte iz svih faza izrade alatki, mada se ne mogu pouzdano izdvojiti gotovi predmeti koji nisu bili u upotrebi. Otpaci i polufabrikati, sa 8 primeraka, malobrojniji su od gotovih alatki, a konstatovano je i 7 predmeta kod kojih kategorija nije mogla biti utvrena. Meu 32 alatke najbrojniji su zailjeni artefakti sa 16 primeraka i, meu njima, pet bodea od kojih su tri sadiljke, i zatim probojac, ilo, igla i retuer. Slede alatke sa seicom u vidu tri motike i jednog dleta, zatim tri tuka, tri kompozitne alatke i jedna glaalica, dok za ostalih pet primeraka vrsta nije odreena. Veina alatki je slabije obraena, ali su uglavnom intenzivno koriene. Takoe, skoro svi primerci su fragmentovani, a za mnoge je mogue da su polomljeni tokom upotrebe. Uoljivo je da su u ovoj celini predmeti od roga mnogo zastupljeniji nego oni od drugih kotanih sirovina. Na osnovu izloenog, moe se zakljuiti da obraeni materijal predstavljaju razliite vrste alatki i sa razliitom namenom. Veina predmeta se moe grubo vezati za kunu radinost ili zanatske aktivnosti. Kao to je pomenuto, osnovne aktivnosti su bile buenje, udaranje, okresivanje, seenje i glaanje. Predmeti su korieni u obradi irokog spektra materijala i, uglavnom, za svakodnevne potrebe. Meu obraivanim materijalima se izdvajaju koa, drvo i, u manjoj meri, kamen ili kremen. Sa druge strane, nema tragova rada sa keramikom, a malo je verovatno i da su ove alatke koriene za pripremu hrane. Kao zemljoradnike alatke koriene su motike, mada nije iskljuena i uloga sadiljki u obradi zemlje. Za preciznije odreenje funkcije alatki neophodno je izvriti detaljnije traseoloke analize. Konano, naglasio bih da ovaj skup predmeta, zbog brojnosti i raznovrsnosti, nije mogao doi iz jednog objekta. Nema dovoljno podataka da se govori o radionikom karakteru nalaza, kao to se pretpostavlja za druge materijale iz celine, poto se samo jedan deo artefakata vezuje za izradu predmeta od roga. Alatke od roga iz ove celine uglavnom imaju analogije u kotanom materijalu sa vinanskih lokaliteta, posebno onih koji pripadaju klasinoj varijanti kulture. Meutim, problem je njihova slaba kulturna i hronoloka osetljivost. Retki su predmeti koji se, poput motika, mogu vezati za ploniku fazu i time olakati datovanje. Znaajan je nalaz dleta i glaalice koji pokazuje da se ove alatke koriste do kraja vinanske kulture, due nego to je to u starijoj
99

literaturi smatrano (Srejovi, Jovanovi 1959: 183; Bakalov 1979: 28). Jo jedan znaajan nalaz, retuer, definitivno potvruje da je ovaj predmet korien u vinanskoj kulturi. Materijal iz celine 830 je vrlo raznolik i izmean, a istovremene celine u okolini se ne mogu pouzdano izdvojiti, tako da se poreklo nalaza ne moe utvrditi. Stanje ouvanosti predmeta, kako onih od roga, tako i od drugih sirovina, pokazuje da je ispuna celine svakako imala otpadni karakter. Meutim, nije sigurno da li je materijal prvo bio smeten drugde, pa tek posle deponovan u ovu celinu, ili je odmah odbacivan na to mesto. Ako je ovo mesto primarnog deponovanja, bilo u vidu otpada ili kao spremite sekundarnih sirovina, materijal nije mogao biti dugo izloen. Smatram da je relativno brzo, ako ne i od poetka, ovo postao nivelacioni sloj popunjen otpadnim materijalom zbog konzistencije. Nad njim bi bio izgraen neki objekat, ili se preko njega pruala komunukacija izmeu kua.

100

Literatura

Antonovi, D. 2002. Copper processing in Vina: new contributions to the thesis about metallurgical character of the Vina culture, 52, 27-45. Antonovi, D. 2006. Malachite finds in Vina culture: Evidence of early Copper Metallurgy in Serbia, Journal of Metallurgy Vol 12 No 2-3, 85 92. , . 2005: . XVIII 1, 47-67. , . 2008. , 24, 339 350. Bakalov A. 1979. Predmeti od kosti i roga u preneolitu i neolitu Srbije. Fontes Arcaeologiae Iugoslaviae II: 1-58. Becker, C. 2003. Bone artefacts and man - an attempt at a cultural synthesis. In. G. Grupe and J. Peters (eds.), Decyphering Ancient bones The Research Potential of Bioarchaeological Collections. Radhen: Marie Leidorf, 83 124. Bubenik, A. B. 1990. Epigenetical, Morphological, Physiological, and Behavioral Aspects of Evolution of Horns, Pronghorns, and Antlers. In G. A. Bubenik and A. B. Bubenik (eds.): Horns, Pronghorns and Antlers: Evolution, Morphology, Physiology, and Social Significance, New York: Springer-Verlag, 3 113. Bori, D. 2009. Absolute Dating of Metallurgical Innovations in the Vina Culture of the Balkans. In T. L. Kienlin/B. Roberts (eds.) Metals and Societies Studies in honour of Barbara S. Ottaway. Bohn: Verlag Dr. Rudolf Habelt GMBH, 191 245. Borojevi, K. 2006. Terra and Silva in the Panonian Plain: Opovo agro gathering in the Late Neolithic. BAR International Series 1563. Chapman, J. 1981. The Vina culture of South East Europe: Studies in chronology, economy and society. BAR International Series 117.

101

Clark, J. G. D. 1953. The groove and splinter technique of working reindeer and red deer antler in Upper Palaeolithic and Early Mesolithic Europe. Revista Archivo de Prehistoria Levantina 4, 57 - 65 Diakowski, M. 2011. Bone and antler artefacts from Pobiel 10, Lower Silesia, Poland. Are they really Mesolithic? In J. Baron and B. Kufel-Diakowska (eds.), Written in Bones: Studies on technological and social contexts of past faunal skeletal remains. Wrocaw: Uniwersytet Wrocawski, Instytut Archeologii, 93 - 116. Dimitrijevi, V. 2006. Vina Belo Brdo, kotane alatke, kampanje 1998 2002. godine. Nepublikovani izvetaji. Dimitrijevi, V. 2008. Vertebrate fauna of Vina Belo Brdo (excavation campaigns 1998 2003). LVI (2006), 245 269. Dimitrijevi, V., Tripkovi, B. 2006. Spondylus and Glycymeris Bracelets: Trade Reflections at Neolithic Vina Belo Brdo. Documenta Praehistorica XIII: 116. Dragii, P. 1957. Jelen. Zagreb: Lovaka knjiga. Garaanin, . 1979 Centralnobalkanska zona. U A. Benac (ur.), Praistorija jugoslavenskih zemalja. Sarajevo: ANU BiH, Centar za balkanoloka ispitivanja, 79212. , . 1984. . . et al. (.), , : , 5 10. , . 1984b. . . et al. (.), , : , 57 65. Glumac, P., Tringham, R. 1990. The Exploitation of Copper Minerals. In R. Tringham and D. Krsti (eds), Selevac: a Neolithic village in Yugoslavia, Los Angeles: University of California Press, 549 566.Grace, R. 1993: New methods in use wear analysis. In P. C. Anderson, S. Beyries, M. Otte, H. Plisson (eds.) Traces et fonctions: les gestes retrouvs. Vol. 2. Lige: Centre de Recherches Archologiques du CNRS, tudes er Recherches Archologiques de lUniversit de Lige (ERAUL 50), 385 - 387.
102

Guthrie, D. R. 1983. Osseus projectile points: biological considerations affecting raw material selection and design among paleolithic and Paleoindian peoples. In J. CluttonBrock and C. Grigson (eds.), Animals and Archaeology 1: Hunters and their prey. BAR 163. Oxford, 273294 Hutchins, M. et al. 2003. Grzimeks Animal Life Encyclopedia, 2nd edition. Volumes 1216, Mammals IV. Farmington Hills, MI: Gale Group. Jovanovi, B. 1982. Rudna Glava-Najstarije rudarstvo bakra na centralnom Balkanu. Bor: Muzej rudarstva i metalurgije Beograd: Arheoloki institut. , . 1984. . . et al. (.), , : , 23 34. Legrand, A. Radi, G. 2008. Manufacture and Use of Bone Points from Early Neolithic Colle Santo Stefano, Abruzzo, Italy. In Journal of Field Archaeology, Vol. 33, 305 320. LeMoine, G. M. 1994. Use Wear on Bone and Antler Tools from the Mackenzie Delta, Northwest Territories. In American Antiquity, Vol. 59, No. 2, 316-333. Luik, H. 2011. Material, Technology and Meaning: Antler Artefacts and Antler Working, on the Eastern Shore of the Baltic Sea in the Late Bronze Age, Estonian Journal of Archaeology 15, 32-55. Lyneis, M. M. 1988. Antler and Bone Artefacts from Divostin. U A. McPherron i D. Srejovi (ur.), Divostin i neolit Centralne Srbije, Kragujevac: Narodni muzej Kragujevac, 301 319. Maigrot, Y. 2005. Ivory, bone and antler tools production systems at Chalain 4 (Jura, France): late Neolithic site, 3 rd millennium. In H. Luik, A.M. Choyke, C.E. Batey and L. Lugas (ed.), From Hooves to Horns, from Mollusc to Mammoth. Manufacture and Use of Bone Artefacts from Prehistoric Times to the Present. Proceeding of the 4th meeting of the ICAZ Worked Bone Research Group, Tallin (26-31 August 2003), Muinasaja Teadus, 15 : 113126.

103

Mustea, S., Popa, A. 2010. Antler Manufacturing in the Eastern Carpathian Regions in the Time of Sntana de Mure-ernjachov Culture (Late Roman Period). In A. Legrand-Pineau et al. (eds.), Ancient and Modern Bone Artefacts from America to Russia: Cultural, technological and functional signature. BAR International Series 2136, 159: 120 , ., , J. 2008. : . . (.), , . : , , , , 39 85.Orton, D. 2008. Beyond Hunting and Herding: Humans, animals, and the political economy of the Vina period. Unpublished doctoral dissertation. Cambridge: University of Cambridge. Faculty of Archaeology and Anthropology Perii S. 1984. Predmeti od kosti, roga i kamena iz Odseka za praistoriju Muzeja grada Beograda. Beograd: Muzej grada Beograda. Petkovi, S. 1995. Rimski predmeti od kosti i roga sa teritorije Gornje Mezije. Beograd: Arheoloki institut. Radivojevi, M., Rehren, Th., Pernicka, E., ljivar, D., Brauns, M. & Bori, D. 2010 On the Origins of Extractive Metallurgy: New Evidence from Europe. Journal of Archaeological Science 37, 2775-2787. Russel, N. 1990. The Bone Tools. In R. Tringham and D. Krsti (eds), Selevac: a Neolithic village in Yugoslavia, Los Angeles: University of California Press, 521 548. Semenov, S. A. 1976. Prehistoric Technology. An experimental study of the oldest tools and artefacts from traces of manufacture and wear. Wiltshire: Moonraker press. , ., , . 1959. , IXX, 181-190. , ., -, .1997. , , 13, 1997.

104

, . 2008. , . . (.), , . : , , , , 15 37. , ., , . 2008. : 19782008. . . (.), , . : , , , , 87 119., . 2010. . . (.), : . : , 14 22. Tasi, N. 2011. Anthropomorphic figurines from Vina excavations 19982009. Documenta Praehistorica XVIII, 159-172. Tasi, N. Filipovi, D. 2011. Ishrana u neolitskoj Vini: izvori i rekonstrukcija. Beograd: Galerija nauke i tehinke SANU. Tripkovi, B. 2007. Izvetaj o unitu 830 i predlog za dalju analizu. Nepublikovan izvetaj. Tripkovi, B. 2009. Domainstvo i zajednica u kasnom neolitu centralnog Balkana. Nepublikovana doktorska disertacija. Beograd: Filozofski fakultet Tripkovi, B., Mili, M. 2008. The Origins and Exchange of Obsidian from Vina. 58: 7186. Vitezovi, S. 2010. Kotana industrija u starijem i srednjem neolitu centralnog Balkana. Nepublikovana doktorska disertacija. Vitezovi, S. 2011. The Neolithic Bone Industry from Drenovac, Serbia. In J. Baron and B. Kufel-Diakowska (eds.), Written in Bones: Studies on technological and social contexts of past faunal skeletal remains. Wrocaw: Uniwersytet Wrocawski, Instytut Archeologii, 117136.

105

, ., , M., , . 2008. : , . . (.), , . : , , , , 121 137.

106