You are on page 1of 22

SREDNJA POSLOVNO MENAZERSKA SKOLA

MONETARNA EKONOMIJA
IV GODINA

PREDMETNI PROFESOR OLIVERA BAIĆ

POJAM BANKA LATINSKA REČ BANCO – KLUPA. BANKA JE SPECIFIČAN PRIVREDNI I TRZISNI SUBJEKT KOJA NA BAZI PRENETIH OVLASĆENJA I POVERENJA POSREDUJE U TRANSFORMISANJU TUDJIH SREDSTAVA. BANKA JE: - SAMOSTALNI PRIVREDNO TRZISNI SUBJEKAT - PREDUZEĆE NA PRENETIM OVLASĆENJIMA I POVERENJU - POSREDIH IZMEDJU FINANSIJSKIH SUFICITARNIH I DEFICITARNIH TRANSAKTORA - INSTITUCIJA KOJA OBAVLJA SVE NOVČANE, DEPOZITNE I KREDITNE TRANSAKCIJE - PREDUZEĆE KOJE UNAPREDJUJE MIKRO I MAKROEKONOMSKE ASPEKTE BANKARSTVA. NASTANAK I RAZVOJ BANKARSTVA PRVA FAZA SE POVEZUJE SA POJAVOM KOVANOG NOVCA, TRAJE OD ROBOVLASNIČKOG PERIODA PA DO KRAJA XIV VEKA. POJAVLJUJU SE PRVE PRIVATNE KUĆE U VAVILONU GDE SE PRIKUPLJA ROBA I DRUGI PROIZOVODI NA ČUVANJE UZ MOGUĆNOST DAVANJA POZAJMICA . DRUGA FAZA TRAJE OD XIV DO XVIII VEKA POJAVOM SPECIJALIZOVANIH NOVČANIH USTANOVA. AMSTERDAMSKA I ENGLESKA BANKA. TREĆA FAZA – NASTAJE U XIX VEKU U ENGLESKOJ KADA SE BANKE OSNIVAJU KAO AKCIONARSKA ILI KOMANDITNA DRUSTVA SA VELIKIM KAPITALOM. CETVRTA FAZA – BANKE SVE VISE NAPUSTAJU FINANSIRANJE DRZAVE I POSVEĆUJU SE POSREDOVANJU KREDITNOG I PLATNOG PROMETA, KONCENTRISU TUDJA SREDSTVA I STAVLJAJU IH NA RASPOLAGANJE TRGOVINI I INDUSTRIJI.

VRSTE BANAKA NAJČESĆI KRITERIJUMI ZA PODELU BANAKA: • ROČNOST POSLOVA • PRIVREDNA OBLAST • VELIČINA TERITORIJE UOBICAJNA PODELA: • CENTRALNA BANKA • POSLOVNA • KOMERCIJALNA • INVESTICIONA • UNIVERZALNA • OSTALE VRSTE

CENTRALNA BANKA ONA JE GLAVNA BANKA U CENTRALNIM BANKARSKIM KRUGOVIMA. JAVLJA SE KAO BANKA BANAKA I ONA JE NEPROFITNA ORGANIZACIJA. DVE OSNOVNE FUNKCIJE SU : - VODJENJE MONETARNE POLITIKE - FUNKCIJA POSLEDNJEG UTOČISTA OVOJ BANCI NA RASPOLAGANJU SU MONETARNI INSTRUMENTI: - ESKONTNA STOPA - STOPA OBAVEZNIH REZERVI - SPECIJALNI DEPOZITI - OPERACIJE NA OTVORENOM TRISTU - DIREKTIVNE MERE - REDISKONTNI KREDITI BANKAMA

POSLOVNE BANKE TO SU AKCIONARSKA DRUSTVA KRATKOROCNE I DUGOROČNE POSLOVE. KOMERCIJALNE BANKE ONE MOBILISU KRATKOROČNE IZVORE U CILJU NJIHOVOG PLASMANA.. ONE IMAJU RAZGRANATU MREZU FILIJALA INVESTICIONE BANKE OSNOVNE FUNKCIJE: - PRODAJA HOV - POSREDNIČKO-DISTRIBUTIVNE FUNKCIJE U IZBORU HOV - FUNKCIJA PREUZIMANJA RIZIKA UNIVERZALNE BANKE GLAVNU ULOGU IMAJU DEPOZITNI IZVORI I KRATKOROČNI KREDITI. OVO SU INSTITUCIJE KOJE MOGU PONUDITI ČITAV NIZ FINANSIJSKIH USLUGA KAO STO SU PRODAJA OSIGURANJA, GARANCIJE PRI EMISIJI HOV, TRANSAKCIJE HOV, MOGU OSNIVATI KOMPANIJE,... OSTALE VRSTE BANAKA PREMA PRIVREDNIM OBLASTIMA – INDUSTRIJSKE, POLJOPRIVREDNE, TRGOVINSKE, UVOZNO-IZVOZNE,,. PREME TERITORIJI – LOKALNE, OPSTINSKE, FEDERALNE,. PREMA VLASNISTVU – PRIVATNE, DRZAVNE, MESOVITE. KOJA OBAVLJAJU

DANASNJI BANKARSKI SISTEM I NJEGOVE OSNOVNE FUNKCIJE DANASNJI BANKARSKI SISTEM : • OMOGUĆAVA ULAGANJA U ZDRAVA, PROFITABILNA I IZVOZNO ORIJENTISANA PREDUZEĆA • ODRZAVA STABILNOST KURSA I CENA • ISTIČE FINANSIJSKU DISCIPLINU U SMISLU MONETARNE POLITIKE I BLAGOVREMENOSTI DAVANJIA I POVRAĆAJA KREDITA • SANIRA DELOVE BANKARSKOG SISTEMA UKOLIKO NE ZADOVOLJAVAJU ODREDJENE BANKARSKE KRITERIJUME • OBEZBEDJUJE INOSTRANE KREDITE S POVOLJNIM USLOVIMA • OBEZBEDJUJE USLOVE ZA SELEKTIVNO UVODJENJE POTROSACKIH KREDITA • OMOGUĆAVA SLOBODNO FORMIRANJE CENE KAPITALA • ODOBRAVA DUGOROČNE KREDITE ZA REKONSTRUKCIJU I PROSIRENJE PROIZVODNJE PEFORMA SADASNJEG BANKARSKOG SISTEMA TREBA DA OMOGUĆI: • PRIVATIZACIJU • PRESTRUKTURIRANJE BANAKA • OČUVANJE REALNO POZITIVNIH KAMATNIH STOPA • KONTROLU I REVIZIJU BANKARSKOG SISTEMA • RAZVOJ FINANSIJSKIH TRZISTA POJAM, ZADATCI I FUNKCIJE CENTRALNE BANKE NBS IMA GLAVNU FILIJALU U BEOGRADU S FILIJALOM U NOVOM SADU I DVE SPECIJALIZOVANE ORGANIZACJE – ZAVOD ZA IZRADU NOVČANICA I ZAVOD ZA OBRAČUN I PLAĆANJE. ZADATCI NBS: • MONETARNA POLITIKA • STABILNOST VALUTE

• FINANSIJSKA DISCIPLINA • OSTALI ZADATCI. U CILJU OBEZBEDJIVANJA STABILNOSTI VALUTE NBS: REGULISE KOLIČINU NOVCA U OPTICAJU KONTROLISE OBAVLJANJE PLATNOG PROMETA OBAVLJA DRUGE POSLOVE UTVRDJENE SAVEZNIM ZAKONOM STATUS, FUNKCIJE, NADLEZNOSTI I ODGOVORNOST NBS STATUTOM NBS UTVRDJUJU SE: - OSNOVNE ODREDBE NBS - RUKOVODJENJE NBS - OSNOVI ORGANIZACIJE POSLOVANJA NBS - PROPISI I AKTI - ODNOS NBS PREMA VLADI I SKUPSTINI - ODNOS PREMA MEDJUNARODNIM ORGANIZACIJAMA - PROGRAM I PLANOVI RADA NBS - PRIHODI , RASHODI I FONDOVI NBS - JAVNOST RADA I INFORMISANJA - POSLOVNA TAJNA - POSLOVI ODBRANE I ZASTITE - ZAVRSNE ODREDBE POSLOVI NBS: • DEVIZNI I PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM • ISTRAZIVANJE I INFORMATIKA I STATISTIKA • KONTROLE • MONETARNI POSLOVI • OPSTI I ZAJEDNIČKI • KREDITNI I FINANSIJSKI ODNOSTI SA INOSTRANSTVOM I MEDJUNARODNIM ORGANIZACIJAMA • IZRADA KOVANOG NOVCA I NOVČANICA • PLATNI PORMET U ZEMLJI • TREZORSKI POSLOVI • ZAKONODAVNI POSLOVI • RAČUNOVODSTVENO-FINANSIJSKI

UPRAVLJANJE I RUKOVODJENJE NBS ORGANI UPRAVLJANJA: - SAVET NBS - SAVET NBS SAVET NBS RAZMATRA I DONOSI ODLUKE O UTVRDJIVANJU MONETARNE POLITIKE I POLITIKE INTERVENCIJA NBS NA DEVIZNOM TRZISTU. GUVERNER RUKOVODI NBS, ORGANIZUJE NJENO POSLOVANJE I ODGOVORAN JE ZA NJEN RAD. ON PREDSTAVLJA I ZASTUPA I POTPISUJE NBS, NJEMU U RADU POMAZE VICEGUVERNER, ZAMENIK GUVERNERA, KOLEGIJUM, ODGOVARAJUĆA STALNA I POVREMENA STRUČNA RADNA TELA. ON DONOSI OPSTE I POJEDINAČNE AKTE. VRSTE POLITIKA NBS U MONETARNOJ OBLASTI TO SU: - POLITIKA OPERACIJA NA OTVORENOM TRZISTU, !KUPOVINA I PRODAJA HOV, OD DRUGIH BANAKA I FINANSIJSKIH INSTITUCIJA" - POLITIKA REFINANSIRANJA, !NBS POVEĆAVA CENU KREDITA KOJE POSLOVNE BANKE ODOBRAVAJU PREDUZEĆIMA I TIIME SMANJUJE TRAZNJU ZA DREDITIMA, POVEĆAVA VISINU ESKONTNE STOPE I VRSI PONOVNO FINANSIRANJE,.." - POLITIKA OBAVEZNE REZERVE - POLITIKA ESKONTNE STOPE !SVODI SE NA POVEĆANJE ILI SMANJENJE KAMATNE STOPE". - POLITIKA INTERVENCIJA NA DEVIZNOM TRZSTU.

REGULISANJE KOLIČINE NOVCA REGULISANJE KOLIČINE NOVCA SE VRSI: - SPROVODE SE OPERACIJE NA OTVORENOM TRZISTU - VRSI SE REESKONT HOV - REFINANSIRAJU SE KREDITI - IZDAJU SE I POVLAČE BLAGAJNIČKI ZAPISI - KUPUJU SE I PRODAJU INOSTRANA SREDSTVA PLAĆANJA, MENICE, ČEKOVI, ZLATO,.. - UTVRDJUJE SE OBAVEZNA REZERVA BANAKA KOD NBS - UTVREDJUJE ESKONTNA I KAMATNA STOPA NBS U CILJU REGULISANJA PONUDE I TRAZNJE NOVCA NBS MOZE: - KUPOVATI I PRODAVATI BLAGAJNIČKE UAPISE NBS - KUPOVATI I PRODAVATI MENICE SA ROKOM DOSPEĆA DO #$ DANA - KUPOVATI I PRODAVATI KRATKOROČNE HOV KOJE DOSPEVAJU DO GODINU DANA - KUPOVATI I PRODAVATI KRATKOROCNE HOV DO JEDNE GODINE KOJE IZDAJU JAVNA PREDUZEĆA MONETARNA POLITIKA, CENTRALNA BANKA I POSLOVNE BANKE POKAZATELJI PROFITABILNOSTI SU: PROFIT PREMA OSNIVAČKOM KAPITALU, PROFIT KA UKUPNOM KAPITALU, KA AKTIVI BANAKA, KA PLASMANIMA, REZERVAMA. LIKVIDNOST JE JEDNO OD OSNOVNIH NAČELA BANKARSKE EKONOMIJE. ONA SE MOZE POSMATRATI IZ TRI OBLIKA: - PRIMARNA – GOTOVINA U BLAGAJI I SREDSTVA NA POSLOVNOM RAČUNU. - SEKUNDARNA – MENICE, ZAPISI, KRATKOROČNI PLASMANI DO % MESECA - TERCIJARNA – HOV UNOVCIVE POSLE % MESECA

PRIHODI , RASHODI I FONDOVI NBS NBS OSTVARUJE PRIHODE: • OD KAMATE NA SREDSTVA INOSTRANSTVU • OD KAMATE NA KREDITE • OD NAKNADA ZA VRSENJE USLUGA • KUPOVINOM I PRODAJOM HOV • OSTALI PRIHODI IZ POSLOVANJA

DEPONOVANA

U

IZ PRIHODA NBS PODMIRUJU SE SLEDEĆI RASHODI: • KAMATE I DRUGI TROSKOVI PO INOSTRANIM KREDITIMA • KAMATE NA SREDSTVA KOJA SE DRZE KOD NBS • KAMATE I DR TR PO HOV • TROSKOVI IZRADE NOVČANICA I KOVANOG NOVCA • NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE • ZARADE RADNIKA NBS • OSTALI TROKOVI KOJE IMA U SVOM POSLOVANJU IZ PRIHODA OBEZBEDJUJU SE SREDSTVA ZA: • ZAJEDNIČKU POTROSNJU RADNIKA NBS • FOND OSNOVNIH SREDSTAVA • FOND POSEBNE REZERVE

KONTROLNA FUNKCIJA I POSEBNA OVLASĆENJA NBS AKTIVNOSTI NBS: - SVOJE POSLOVANJE USKLADJUJE S PROPISIMA - POVEĆAVA IZNOS OSNIVAČKOG KAPITALA, REZERVI,... - PRIVREMENO OBUSTAVLJA KREDITIRANJE OSNIVAČA - OBUSTAVI DAVANJE KREDITA U ODREDJENOM PERIODU - OTPISE POTRAZIVANJA

- OBUSTAVI PRIPIS KAMATA NA AKTIVU ODREDJENOG STEPENA NAPLATIVOSTI - OTKLONI I DRUGE NEPRAVILNOSTI OBUSTAVLJANJEM ODREDJENIH AKTIVNOSTI ZAKONSKE MERE KOJE SPROVODI U OVIM SLUČAJEVIMA: • OBUSTAVLJANJE KREDITA IZ PRIMARNE EMISIJE • ZABRANA KUPOVINE I PRODAJE HOV • OBUSTAVA PLAĆANJA SA ZIRO-RN • OGRANIĆENJE OBIMA PLASMANA • OBUSTAVLJANJE PLAĆANJA U INOSTRANSTVU • OGRANIČAVANJE ZADUZENJA U INOSTRANSTVU OSNIVANJE I PREDMET POSLOVANJA BANKE BANKE TRZISNOG TIPA MOGU IMATI OBLIK: • AKCIONARSKEG DRUSTVA • KOMANDITNOG DRUSTVA • PRIVATNIH PREDUZEĆA SA ODGOVORNOSĆU

OGRANIČENOM

UGOVOROM O OSNIVANJU BANKE UTVRDJUJE SE: • NAZIV I SEDISTE BANKE • NAZIV I SEDISTE OSNIVAČA • IZNOS UKUPNOG OSNIVAČKOG KAPITALA • ROK DO KOGA SU OSNIVAČI DUZNI DA UPLATE NOVČANA I NENOVČANA SREDSTVA • PRAVA,OBAVEZE I ODGOVORNOSTI OSNIVAČA • USLOVI ZA STICANJE I PRESTANAK RADA • POSLOVI KOJE BANKA OBAVLJA • NAČIN RASPOREDJIVANJA DELA DOBITI NA OSNIVAČE BANKE • NAČIN SNOSENJA RIZIKA • NAČIN RESAVANJA SPOROVA • USLOVI ZA PRESTANKA RADA BANKE

POSTUPAK ZA OSNIVANJE BANAKA KOJI OSNIVAČI MORAJU DA PODNESU NBS ZA IZDAVANJE ODZVOLE ZA RAD: • UGOVOR O OSNIVANJU • IZJAVU OSNIVAČA DA ĆE UPLATITI NOVČANA SREDSTVA NA IME OSNIVAČKOG KAPITALA • DOKAZ DA ĆE OSNIVAČ U NENOVČANOM OBLIKU PRENETI U OSNIVAČKI KAPITAL PREDMET POSLOVANJA BANKE SU : • DEPOZITNI • KREDITNI • DRUGI BANKARSKI POSLOVI ORGANIZACIJA, UPRAVLJANJE I RUKOVODJENJE POSLOVNOM BANKOM UPRAVLJANJE BANKOM SE OSTVARUJE PREKO: • SKUPSTINE • URAVNOG ODBORA • NADZORNOG ODBORA • DIREKTORA BANKE BANKARSKI POSLOVI BANKARSKI POSLOVI: • DEPOZITHI POSLOVI • KREDITNI POSLOVI • MENJAČKI POSLOVI • EMISIONI POSLOVI • DEPO POSLOVI • POSLOVE S EFEKTIMA • GARANCIJESKE POSLOVE • SPECIFIČNE POSLOVE PLATNOG PROMETA

VELIKIM KREDITOM SE SMATRA KREDIT ILI NEKO DRUGO POTRAZIVANJE I GARANCIJA KOJI SU DATI JEDNOM ZAJMOPRIMCU VEĆI OD &$ POSTO KAPITALA BANKE. NAJVEĆIM MOGUĆIM KREDITOM JEDNOM ZAJMOPRIMCU SMATRA SE KREDIT, DRUGO POTRAZIVANJE I GARANCIJA, KOJI UKUPNO IZNOSE DO %$ POSTO KAPITALA BANKE.

POJAM I VRSTE BANKARSKIH POSLOVA NAJVAZNIJI KRITERIJUM ZA PODELU BANKARSKIH POSLOVA: • BILANSNI KRITERIJUM • FUNKCIONALLNI • VREMENSKI BILANSNI KRITERIJUM: • PASIVNI • AKTIVNI • NEUTRALNI • SOPSTVENI FUNKCIONALNI: • POSLOVI MOBILIZACIJE I KONCENTRACIJE SREDSTAVA • KREDITI POSLOVI • KOMISIONI POSLOVI • SOPSTVENI VREMENSKI: • KRATKOROČNI • SREDNJOROČNI • DUGOROČNI OVI POSLOVI SE MOGU MEDJUSOBNO I KOMBINOVATI PASIVNI BANKARSKI POSLOVI OBAVLJAJUĆI PASIVNE BANKARSKE POSLOVE BANKA VRSI DVE ZNAČAJNE FUNKCIJE:

• MOBILIZACIJA I KONCENTRACIJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA • TRANSFORMACIJA MOBILISANIH I KONCENTRACIJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA VRSTE PASIVNIH BANKARSKIH POSLOVA: • DEPOZITNI-MOBILIZACIJA I KONCENTRACIJA SREDSTAVA • EMISIJE NOVCA- KOMBINACIJA PASIVNIH I AKTIVNIH POSLOVA. REESKONT JE ESKONTOVANJE VEĆ ESKONTOVANIH MENICA. ESKONT SE ODVIJA IZMEDJU POSLOVNE BANKE I KOMITENATA, A REESKONT IZMEDJU POSLOVNIH BANAKA I CENTRALNE BANKE REESKONT JE PASISVAN POSAO A ESKONT AKTIVAN. • UZIMANJE KREDITA • KRATKOROČNI VREDNOSNI PAPIRI EMISIJA BLAGAJNIČKIH ZAPISA, OBVEZNICA, CERTIFIKATA,... • KRATKOROČNI KREDITI OD DRUGIH BANAKA - OBAVEZA BANKE KOJA JE UZELA KREDIT PREMA BANCI KREDITORU. DUGOROČNI PASIVNI BANKARSKI POSLOVI: • EMISIJA DUGOROČNIH HOV • PRIKUPLJANJE FONDOVA, DEPOZITA I DUGOROČNIH SREDSTAVA PREDUZEĆA I JAVIH INSTITUCIJA • INOSTRANI DUGOROČNI KREDITI • EMISIJA ZALOZNICA AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI KRATKOROČNI AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI: • ESKONTNI KREDIT- NAJSTARIJI KRATKOROČNI AKTIVNI BANKARSKI POSAO SASTOJI SE U OTKUPU MENICA PRE NJIHOVOG ROKA DOSPEĆA. KAMATA NA OVE KREDITE SE ZOVE ESKONT ILI DISKONT. • LOMBARDNI KREDIT - RAZLIKA IZMEDJU OVOG KREDITA I ESKONTNOG JE STO KOD ESKONTA ZA DUG JEMČI DUZNIK CELOM IMOVINOM A KOD LOMBARDA JEDINO ZALOG. KOD LOMBARDA JE MOGUĆE ZAHTEVATI DOPUNU

• • • • •

• •

POKRIĆA UKOLIKO MU TRZISNA VREDHOST OPADNE ZA PREKO '$ (., LOMBARDI SE MOZE DOBITII DO )$( ZALOGE, TAKODJE JE POVOLJNIJI ZA DUZNIKA. AKCEPTINI KREDIT- MOGUĆNOST KOJU PRUZAJU BANKE SVOJIM KONMITENTIMA DA NA NJIH TRASIRAJU MENICE DO ODREDJENE VISINE I SA ODREDJENIM ROKOM RAMBURSNI KREDIT- VRSTA AKCEPNOG KREDITA KOJI JE KARAKTERISTAČAN ZA SPOLJNU TRGOVINU. U NJEMU UČESTVUJU * STRANA. TRI BANKE I DVA LICA. KONTOKORENTNI KREDIT- KREDIT PO TEKUĆEM RAČUNU AVALNI KREDIT- ODOBRAVA SE U VIDU GARANCIJE NALICU NEMICE I PREDSTAVLJA MENIČNO JEMSTVO VINKULACIONI KREDITKORISTI SE U TRGOVINI NA VELIKO PRI OTKUPU ROBE NA TERNU, DA VELETRGOVINA NE BI MORALA CEKATI NA NAPLATU A DO TAD JE BANKA VLASNIK ROBE FAKTORING- OTKUP KRATKOROČNIH POTRAZIVANJA KOJE POVERILAC IMA PREMA TREĆEM LICU IZ INOSTRANSTVA KRATKOROCNE HOV

DUGOROČNI AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI HIPOTEKARNI – DUGOROČNI KREDIT POKRIVEN NEPOKRETNIM DOBROM INVESTICIONI KREDIT JE U FUNKCIJI FINANSIRANJA RAZVOJA ALI I ZA NABAVKU OBRTNIH SREDSTAVA. GRADJEVINSKI KREDIT - ZA OBJEKTE U IZGRADJU OD %-* GODINA. KONZORCIJALNI KREDIT – KREDIT DAJU DVE ILI VISE BANAKA STAMBENI - POMOĆ STANOVNICIMA DA LAKSE DODJU DO STANOVA. FORFETING – OTKUP DUGOROČNIH POTRAZIVANJA OD STRANE BANKE. POTROSAČKI KREDITI - ZA ONE CIJA JE POTROSNJA VEĆA OD NIVOA DOHOTKA.

PORTFOLIO INVESTICIJE – PLASMANI BANAKA RAZLIČITIH STOPA PRINOSA I ROKOVA DOSPEĆA.

U

HOV

NEUTRALNI BANKARSKI POSLOVI POSLOVI KOJI SE MOGU OBAVLJATI U SVOJE ILI TUDJE IME ALI ZA TUDJ RAČUN. DELE SE NA : • POSREDNIČKE • KOMISIONE POSREDNIČKE BANKA OBAVLJA U U TUDJE IME I ZA TUDJ RAČUN UZ NAPLATU ODGOVARAJUĆE NAKNADE. KOMISIONE POSLOVE BANKA OBAVLJA U SVOJE IME ALI ZA TUDJ RAČUN: • EMISIJA OBVEZNICA I DRUGIH HOV • IZDAVANJE KREDITNIH PISAMA I OTVRANJE AKREDITIVA • IZDAVANJE GARANCIJA I GARANTNIH PISAMA • ČUVANJE I UPRAVLJANJE VREDNOSTI SOPSTVENI BANKARSKI POSLOVI OVE POSLOVE BANKA OBAVLJA ZA SVOJE IME I SVOJ RAČUN. KRATKOROČNI SOPSTVENI BANKARSKI POSLOVI: • ARBITRAZNI • BERZANSKI POSLOVI • SPEKULACIJE S HOV • TRGOVANJE I PARTICIPACIJA U POSLOVIMA KOMITENATA SVIČ JE ROBNI POSAO S INOSTRANSTVOM KOJI OMOGUĆUJE U NEKOJ ZEMLJI DA U REZIMU KLIRINGA DODJE DO KONVERTIBILNIH VALUTA, A NJENIM IZVOZNICIMA DO ZARADE NA OSNOVU KURSNE RAZLIKE IZMEDJU DEVIZA I ROBNIH CENA. SVOP POSLOVE BANKA OBAVLJA NA DEVIZNIM TRZISTIMA GDE SE U ISTO VREME I SA ISTIM PARTNEROM ZAKLJUČUJE POSAO KUPOVINE ODREDJENOG IZNOSA DEVIZA S ODREDJENIM

ROKOM DOSPEĆA I PRODAJE ISTOG IZNOSA S DRUGIM ROKOM DOSPEĆA. CILJ JE ZARADA NA KURSU ILI KAMATAMA. DUGOROČNI SOPSTVENI BANKARSKI POSLOVI: • OSNIVANJE SOPSTVENOG PREDUZEĆA I AKCIONARSKOG DRUSTVA I MAKSIMIZIRANJE PROFITA • UČESTVOVANJE U KAPITALU DRUGIH PREDUZEĆA, KUPOVINA NJIHOVIH AKCIJA

FINANSIJSKI I KREDITNI POTENCIJAL BANKE FINANSIJSKI POTENCIJAL JE UKUPNOST IZVORA SREDSTAVA KOJE BANKA TRANSFERISE U RAZLIČITE VRSTE PLASMANAFINANSIJSKE PLASMANE. FINANSIJSKI POTENCIJAL I FINANSIJSKI PLASMANI PREDSTAVLJAJU DVE STRANE BANKARSKOG BILANSA. BANKARSKI AGREGATI SE MOGU POSMATRATI: • STATIČKI – MORAJU BITI POKRIVENI IZVORIMA SREDSTAVA • DINAMIČKI – BANKE MOGU ODOBRAVATI VEĆE PLASMANE NEGO STO IM TO OMOGUĆUJU TRENUTNO POSTOJEĆI IZVORI. KREDITNI POTENCIJAL I KREDITNI PLASMANI KREDITNI POTENCIJAL SE DEFINISE KAO VELIČINA RASPOLOZIVIH SREDSTAVA BANKE KOJE ONA MOZE PLASIRATI U VIDU KREDITA ILI DRUGIH PLASMANA A DA PRI TOME NE UGROZI LIKVIDNOST I SOLVENTNOST, ODRZAVAJUĆI PROPISANU STOPU OBAVEZNIH REZERVI. BRUTO KREDITNI POTENCIJAL PREDSTAVLJA FINANSIJSKU OSNOVU ZA PROIZVODNJU SVIH KAMATONOSNIH I PRINOSNIH PLASMANA, DOK NETO KREDITNI POTENCIJAL POKRIVA SAMO KREDITE.

BANKARSKA ANALIZA BILANSA NA AKTIVI BILANSA STANJA POSTOJI: • NOVČANA SREDSTVA • DEPOZITI KOD NBJ • KRATKOROČNI PLASMANI U HOV • KRATKOROČNI KREDITI I TEKUĆA DOSPEĆA DUGOROČNIH KREDITA • AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA • DUGOROČNI KREDITI UMANJENI ZA TEKUĆA DOSPEĆA • DUGOROČNI PLASMANI U HOV • PLASMANI U SUPSIDIJARNE BANKA • GRADJEVINSKI OBJEKTI I OPREMA • GUBITAK • VANPOSLOVNA SREDSTVA U PASIVI BILANSA STANJA BANKE: DEPOZITI PO VIDJENJU KRATKOROČNI DEPOZITI DO JEDNE GODINE OBAVEZE PO KRATKOROČNIM KREDITIMA PVR DUGOROČNI DEPOZITI OBAVEZE PO DUGOROČNIM KREDITIMA UMANJENE ZA TEKUĆE DOSPEĆA FONDOVI OSNOVAČKI FOND REZERVE BANKE NERASPOREDJENA DOBIT DUGOROČNA REZERVISANJA IZ PRIKAZANE SEME PROIZILAZI DA SE U BANKARSTVU RAZLIKUJU JOS DVA PODBILANSA: • PODBILANS KRATKOROČNOG POSLOVANJA • I DUGOROČNOG POSLOVANJA U OBA POSTOJI PODELA NA DINARSKO I DEVOZNO POSLOVANJE U OKVIRU BILANSA USPEHA PODELA NA PRIHODE JE: POSLOVNI PRIHODI

PRIHODI OD FINANSIRANJA VANREDNI PRIHODI KAPITALNI DOBICI UKUPAN PRIHOD U OKVIRU RASHODA: MATERIJALNI TROSKOVI RASHODI FINANSIRANJA VANREDNI RASHODI KAPITALNI GUBICI UKUPAN RASHOD

FONDOVI BANKE FONDOVI BANKE SE JAVLJAJU KAO USLOV ZA OSNOVANJE I POČETAK RADA BANKE A KASNIJE I KAO GARANT ISPUNJENJA NJENIH OBAVEZA.BANKA TREBA DA USKLADI RAST FONDA SA OBIMOM AKTIVNOSTI STO SE NAZIVA KAPITALIZACIJA. IZVOR FORMIRANJA KAPITALNIH FODOVA: • INTERNI – NETO PRIHOD IZMEDJU RASHODA I PRIHODA • EKSTERNI- RAZLIČITI OBLICI TRZISNO MOBILISANOG KAPITALA POJAM, SU+TINA I VRSTE KREDITIRANJA KREDIT PREDSTAVLJA DUZNIČKO –POVERILAČKI ODNOS U KOME POVERILAC USTUPA DUZNIKU IZVESNU VREDNOST NA ODREDJENO VREME I UZ ODGOVARAJUĆU KAMATU. ONI SE MOGU ANALIZIRATI S ASPEKTA: • OBEZBEDJENJA KREDITA- OSIGURANI I NEOSIGURANI • METODA OTPLATE- JEDNOKRATNI, VISEKRATNI • NAMENE KREEDITA- PRIVREDNI, POTROSAČKI, STAMBENI • VRSTE KREDITA- ZAVISNO DO TOGA DA LI SE DIREKTNO TRANSFERISU NA RAČUNE DEBITORA PO OSNOVU SKLOPLJENOG UGOVORA, NA BAZI KUPOVINE KOMERCIJALNIH PAPIRA ILI HOV..

NAČELA BANKARSKOG POSLOVANJA NA KONCIPIRANJE OSNOVNE POLITIKE BANKE UTIČU DVE GRUPE FAKTORA: • EGZOGENI – MERE I ODLUKE KOJE DONOSE DRZAVNI ORGANI I INSTITUCIJE • ENDOGENI – MERE I METODE KOJE SU U NADLEZNOSTI BANKE OPSTA I SPECIFIČNA NAČELA: • BANKA MORA IZBEGAVATI STEPEN KONCENTRACIJE KREDITA U JEDNU GRANU ILI OBLAST PRIVREDE • KADA SE RADI O KOMITENTIMA KOJI PRETENDUJU NA DOBIJANJE KREDITA, • SAMO ODOBRAVANJE KREDITA PODRAZUMEVA STROGO FORMALIZOVANU PROCEDURU UTVRDJIVANJA USLOVA • KREDITI SE ODOBRAVAJU UZ AMORTIZACIONI PLAN OTPLATE • BANKA MORA NADZIRATI I KONTROLISEATI KORISĆENJE KREDITA PLATNI PROMET U ZEMLJI PLATNI PROMET ČINE SVA GOTOVNISKA I BEZGOTOVINSKA PLAĆANJA PREKO RAČUNA IZME,U UČESNIKA U PLATNOM PROMETU. PREMA MESTU GDE SE NALAZE LICA KOJA U NJEMU UČESTVUJU ON MOZE BITI: • UNUTRASNJI – S NACIONALNOM VALUTOM • I SA INOSTRANSTVOM UČESNICI U PLATNOM PROMETU SU : • PRAVNA LICA • RADNJE BEZ SVOJSTVA PRAVNOG LICA • FIZIČKA LICA

POSLOVNI PLATNOG PROMETA: • OTVARANJE I VO,ENJE RAČUNA • OBRAČUN • PRENOS NOVČANIH SREDSTAVA S JEDNOG NA DRUGI RAČUN • UPLATA I ISPLATA S RAČUNA • DRUGI POSLOVI

NAČELA PLATNOG PROMETA OBAVLJANJE PP ZASNIVA SE NA SLEDEĆIM NAČELIMA: • OBRAČUN OBAVEZA I POTRAZIVANJA • BRZOM, SIGURNOM PRENOSU SREDSTAVA • PRIMENA FINANSIJSKIH STANDARDA • PARALELNO ORGANIZOVANA MREZA NOSILACA PP • PROLAGO,AVANJU RADNOG VREMENA POTREB-MA UČESNIKA U PLATNOM PROMETU • OBEZBEDJIVAANJU INTERESA I POTREBA UČESNIKA U PP • OBEZBEDJIVANJU FINANSIJSKIH PODATAKA PO JEDINSTVENIM STANDARADIMA OBLICI PLAĆANJA U PP PLAĆANJE PREKO RAČUNA VRSI SE: • OBRAČUNOM • BEZGOTOVINSKI S RAČUNA • GOTOVIM NOVCEM OBRAČUN OBAVEZA I POTRAZIVANJA OBAVLJAJU SE NA OSNOVU: • DOSPELIH HOV

• DOSPELIH AKCEPTIRANIH INSTRUMENATA PP • PRIJAVLJANIH NEIZMIRENIH OBAVEZA • PRIJAVLJENIH NEIZMIRENIH OBAVEZA KLIRING JE OBLIK PP ZA SVAKODNEVNO IZMIRENJE OBAVEZA VELIKOG BROJA UČESNIKA U PP. UČESNICI U PP MOGU IZMIRIVATI MEDJUSOBNE OBAVEZE I : • PRENOSOM HOV • UGOVARANJEM PROMENE POVERIOCA TJ ASIGNACIJOM I CESIJOM.. • PREBIJANJEM TJ KOMPENZACIJOM

INSTRUMENTI PP INSTRUMENTI PP SU PROPISANI OBRASCI NA OSNOVU KOJIH SE ISPOSTAVLJAJU NALOZI ZA PLAĆANJE. ONI SE DELE NA: • INSTRUMENTE PP ZA PLAĆANJE U GOTOVOM NOVCU • INSTRUMENTE PP ZA BEZGOTOVINSKO OLAĆANJE • INSTRU. PP ZA OBRAČUN PO GOTOVINSKIM UPLATAMA I ISPLATAMA • INSTRUM. PP ZA OBRAČUN OBAVEZA I POTRAIVANJA • AKREDITIVE KAO INSTRUMENTE PP RAZVOJ BEZGOTOVINSKOG I ELEKTRONSKOG PLAĆANJA NAJZNAČAJNIJI ELEKTRONSKI URE,AJI SAMOSLUZNOG TIPA KOJI SE KORISTE U SAVREMENOM BANKARSTVU: • UREDJAJI ZA IZRADU INDENTIFIKACIONIH KARTICA • ČITAČ IDENTIFIKACIONIH KARTICA • AUTOMATSKA KASA-TREZOR • TREZOR ZA STRANE NOVČANICE • SAMOUSLUZNI +TAMPAČ IZVODA RAČUNA

• SAMOUSLUZNI TERMINAL ZA KIJENTE I AUTOMATI ZA IZDAVANJE NOVCA