MEGATREND UNIVERZITET Fakultet za poslovnu ekonomiju Valjevo

Osnovne strukovne studije Predmet: MENADŢMENT Nastavnik: Prof. dr Vukašin Ilić

Alen Kondan

„Vrste inteligencije “

Valjevo, 15.04.2013. godine
1

S SA AD DR RŽ ŽA AJ J Uvod ......................................................................................................3 1. Pojam inteligencije ............................................................................4 2. Intelektualne sposobnosti i inteligencija .......................................5 3. Vrste i nivoi inteligencije .................................................................8 4. Testovi inteligencije .......................................................................12 5. Inventar višestrukih inteligencija za odrasle ..................................14 6. Raspodela stanovništva po stepenu inteligencije ........................... 18 Zaključak ............................................................................................. 19 Literatura ............................................................................................. 20

2

Kada doĎe do neke rasprave o inteligenciji. priznali mi to ili ne izaziva kod svih ljudi priželjkivanje da je on po toj osobini bolji od ostalih. Uprkos velikom broju istraživanja.. ili u najmanju ruku da se nalazi barem malo iznad proseka. kakva joj je struktura.Čak i na pitanje šta je inteligencija nema još usaglašenog odgovora. hiljadama stručnih i znanstvenih članaka i knjiga odgovor ni na jedno pitanje vezano za inteligenciju nije lagan. je li odreĎena nasleĎem ili se razvija zbog zalaganja pojedinca. javlja se čitav niz pitanja.te kako se ona mjeri.kao što su: šta je inteligencija. 3 . Svaki čovek drugačije definiše inteligenciju.MeĎutim u tom šarenilu odgovora ipak ima i nečega zajedničkog.a to je da se pod pojmom inteligencije podrazumevaju njegove sposobnosti uočavanja problema i čovekove reakcije u problemskim situacijama. postoji li razlika u inteligenciji me Ďu polovima.Spominjanje inteligencije.. rasama ili etničkim i društevnim slojevima.U UV VO OD D Retko koji pojam izaziva zanimanje tako velikog broja ljudi kao inteligencija.

mnogi ljudi smatraju socijalne kompetencije bitnim komponentama inteligencije.Slična situacija se odigrala 1986 kada je dobijeno 25 različitih definicija: sposobnost rešavanja raznovrsnih problema u ţivotu. P PO OJ JA AM M I IN NT TE EL LI IG GE EN NC CI IJ JE E Od svih sposobnosti.Ova sposobnost se izraţava u mnogim aspektima ljudskog ţivota. Neke od tih definicija su biološki obojene. čak se i dalje odvija debata o tome šta se zapravo podrazumeva pod ovim pojmom. Ljudi iz opšte populacije imaju drugačija shvatanja inteligencije u odnosu na eksperte. konkretno stanovnici ostrva na jugu Pacifika vide snalaţenje u prostoru i spretnost u upravljanju čamcem kao osnovna obeleţja inteligencije.Druge odredbe imaju više psihološko značenje. prilagoĎavanja okruţenju. promišljen.to je sposobnost rešavanja praktičnih problema..sposobnost korišćenja starog iskustva u novim situacijama. sposobnost govorništva.Uočeno je da su svih 14 definicija bile različite. sposobnost resuĎivanja..i po njima je inteligencija sposobnost učenja.uviđanje odnosa izmeĎu datih članova  sposobnost apstraktnog mišljenja . uključujući pamćenje. davali su različite definicije inteligencije. Spirman (Spearman) definisao ju je kao:  shvatanje. zainteresovanosti za učenje.Ne postoji univerzalna definicija inteligencije. obazriv. promoćuran. apstraktno mišljenje. opšta mogućnost nezavisnosti.. oštrouman. one ukazuju na psihološki mehanizam karakterističan za inteligentne radnje.Na primer za stanovnike severne Amerike. dok neke pomorske kulture. inteligencija asocira na matematičke i govorničke spretnosti. inteligencija je izavala najviše interesovanja kako kod psihologa. Svi naučnici koji su se bavili ovom oblašću.Uprošćeno. učenje.Inteligencija obuhvata raznovrsne mentalne procese. učenje i razumevanje novog materijala i korišćenje starih iskustava.Čak se moţe reći da se shvatanja inteligencije razlikuju od kulture do kulture. originalnosti i produktivnosti u mišljenju. tako i kod laika. da li je inteligencija jedna opšta sposobnost ili nekolicina samostalnih sistema sposobnosti.Mnogi ljudi imaju različite predstave o tome šta je inteligencija. zapaţanje. Temeljnim istraţivanjem psihološke literature.To je sposobnost koja se visoko ceni i kod drugih i kod sebe.pa sa tog aspekta inteligencija se definiše kao sposobnost adaptacije ili prilagođavanja . sposobnosti rešavanja problema.Iako nisu pogrešne.1 1. shvatanja i zaključivanja. tj. Inteligencija je prvenstveno termin koji se generalno odnosi na umne sposobnosti. karakteristika ponašanja ili zbir znanja i spretnosti.koja je najčešće vezana za govor 4 . odlučivanje. uroĎena opšta sposobnost spoznaje.one ne ukazuju na koji se način postiţe to snalaţenje u novim situacijama. mišljenje i razumevanje. mogućnost saznaje i posedovanja znanja. da li je to osobenost mozga. i mnoge reči našeg jezika predstavljaju različite nivoe intelektualnih sposobnosti: bistar.Na primer.moglo bi se pronaći preko pedeset definicija inteligencije. sposobnost apstraktnog mišljenja. Jedan od prvih i najvećih istraživača inteligencije. 1921 godine jedan dnevni list je zahtevao od 14 istaknutih psihologa i profesora da definišu inteligenciju.

ili tzv.Guilford . faktor memorije.sastoji se u sposobnosti brzog opaţanja objekata.ovaj faktor predstavlja sposobnost rečitosti i manifestuje se u bogatstvu rečnika ( kojim pojedinac raspolaţe ). i svi oni su od velikog značaja pri rešavanju sloţenijih inteletualnih zadataka. 1959. naročito onih koji se mehanički pamte. kao i u lakom i tečnom govornom izraţavanju. naročito teţe napisanih knjiga. nalaţenja opštih principa pravilnosti i zakonitosti iz datih podataka i u sposobnosti rešavanju problema.1956. opšta ocena inteligencija je kod Terstona raščlanjena na sedam posebnih ocena.Mnogo više potrebnih informacija o čoveku se dobija ako se upoznaju sve njegove primarne sposobnosti. specijalni ili prostorni faktor .  N-faktor.to je prvenstveno sposobnost predstavljanja i zamišljanja prostornih odnosa i promena u prostoru. ili tzv.to je sposobnost lakog i uspešnog operisanja brojevima. smatra da je struktura inteligencije još znatno sloţenija. ) .  R-faktor ili tzv. sto znači fluentnost. opaţajni faktor . Svaki faktor je označen jednim slovom abecede:  W-faktor (potiče od engleske reči Word fluenci.P. i upravo zbog toga je produţio sa ''usitnjavanjem'' intelekta 5 . numerički faktor . Thurstona ). ili tzv. aktivnostima koje zahtevaju inteligenciju.Jedna opšta ocena sposobnosti ne pruţa mnoge interesantne i značajne podatke o pojedincima. perceptivni.Prema njegovim prvim istraţivanjima intelektualne sposobnosti se mogu svesti na 7 faktora. koji su bey ikakvog logičkog smisla..  V-faktor.američki psiholog.Ovaj faktor ne podrazumeva sposobnost rešavanja matematičkih problema.On je od presudnog značaja prilikom učenja iz knjiga.predstavlja sposobnost zadrţavanja i obnavljanja utisaka.Upravo ovaj faktor ima najbitniju ulogu pri svim inteligentnim operacijama tj. elementarnim računskim operacijama. On je najsrodniji Spirmanovoj definiciji inteligencije ( on je inače tvrdio da uspeh u bilo kojoj aktivnosti zavisi od jednog opšteg ili generalnog takozvanog G-faktora koji je izjednačavao sa inteligencijom i većeg broja specifičnih ili S-faktora ).Upravo zbog toga. On smatra da se upravo ono što se naziva inteligencija moţe svesti na ovih 7 faktora. sposobnosti pamćenja . Gilford (J. ili tzv. faktor rezonovanja .ogleda se u sposobnosti shvatanja odnosa.2 2.  P-faktor ili tzv.L. obilje ili tečnost reči . prvenstveno pri osnovnim. Dakle prema Terstonu se o inteligenciji ne moţe govoriti kao o jedinstvenoj sposobnosti. racima ) formulisanog. 1957. Primarnih mentalnih sposobnosti kako ih je on nazivao. u sposobnosti brzog i lakog nalaţenja potrebnih reči.  M-faktor.  S-faktor. njihovih karakteristika i meĎusobnih razlika posredstvom vida. I IN NT TE EL LE EK KT TU UA AL LN NE ES SP PO OS SO OB BN NO OS ST TI II II IN NT TE EL LI IG GE EN NC CI IJ JA A Za upoznavanje strukture intelektualnih sposobnosti posebno su zasluţna istraţivanja američkog psihologa Terstona ( L. ili sposobnost razumevanja verbalno ( govorno.

Kada je reč o faktorima koji čine strukturu pamćenja. sposobnost za otkrivanje odnosa meĎu rečima.Po njemu .ova sposobnost je za Gilforda najbitnija i naziva je sposobnošću rezonovanja.najmanje 47 .figurama ili pojmovima.) sposobnost divergentnog mišljenja . ova sposobnost omogućava da se doĎe do pravog rešenja koristeći date informacije. sposobnost za auditivno prepoznavanje. u rečitosti to jest umešnosti da se za kratko vreme naĎe mnogo reči za označavanje neke situacije.odnosno sposobnosti.prepoznavanje i otkrivanje prezentovanih podataka.Jednostavnije rečeno.moguće je razlikovati nekoliko sposobnosti:        sposobnost za pamćenje vizuelnih draţi sposobnost za pamćenje auditivnih draţi sposobnost za ideje sposobnost za pamćenje nesmislenog materijala sposobnost za pamćenje poloţaja u prostoru sposobnost za pamćenje rasporeda u vremenu sposobnost od koje zavisi obim pamćenja Takodje .  produktivne sposobnosti . i one se opet mogu svesti na najmanje trinaest sposobnosti uţih po obimu npr.inteligencija je sačinjena od velikog broja faktora .ni mišljenje nije jedinstvena sposobnost.to je sposobnost stvaranja nečeg novog. sposobnost shvatanja nekog problema i skiciranja načina za njegovo rešavanje .U testovima konvergentnog mišljenja postoji tačno jedno rešenje. Po Gilfordu .one omogućavaju uočavanje. One se mogu podeliti na dve zasebne grupe:   sposobnost konvergentnog mišljenja . a i za nova objašnjenja.ukoliko su 6   .na posebne faktore .Ona se manifestuje u obilju ideja.u originalnosti i kreativnosti. Ove faktore je moguće podeliti na dve grupe:  faktore pamćenja (koji čine manju grupu)  faktore mišljenja (koji čine veliku grupu) Ni pamćenje nije jedinstvena sposobnost. U tetovima divergentnog mišljenja postoje brojna rešenja i uspeh pojedinca je utoliko veći.U okviru mišljenja se mogu razlikovati 3 velike grupe sposobnosti :  kognitivne sposobnosti . u manipulaciji figurativnihm simbolima i brojevima.Ona omogućava uspeh u nalaţenju tačnog odgovora na osnovu datih podataka.korišćenja podataka i informacija kojima pojedinac raspolaze kad god to zatreba. na: sposobnost za vizuelno prepoznavanje objekata.

sposobnosti ocenjivanja .Intelihencija pojedinca se ne razlikuje samo po stepenu. već i po vrsti.Manifestuju se u sposobnosti pojedinca da ono što je saznao ili samostalno stvorio oceni kao ispravno ili neispravno. Na osnovu ovoga se moţe zaključiti da inteligencija nije jedinstvena sposobnost već organizacija većeg broja sposobnosti. jer postoji mnogo različitih vrsta inteligencije. odnosno da proveri vrednost podataka i iznesenih zaključaka.U umetničkom stvaralaštvu su upravo najpotrebnije ovakve sposobnosti.neuobičniji i duhovitiji. 7 .Neki pojedinci mogu imati više razvijene neke od ovih sposobnosti.tačno ili netačno . a drugi pojedinci druge.   evaluativne sposobnosti ili tzv.raznovrsniji.njegovi odgovori brojniji.

kreativnom pisanju ili čitanju. fotografije. crtanje. Obično poseduju sposobnost zamišljanja stvari ili slika.  LOGČKO .. sposobni su razumeti brojeve i matematičke strukture i nauka ih sama po sebi zabavlja. Gardner je potvrdu svojih hipoteza našao u neurofiziološkim istraţivanjima. Osobe s izraţenom ovom inteligencijom. umetnici. matematičara itd. Ova vrsta inteligencije razvijena je kod naučnika. Manifestuje se u čitanju. ali upozorava da u normalnim ţivotnim situacijama ove sposobnosti ne funkcionisu potpuno nezavisno jedna od druge.MATEMATIČKA INTELIGENCIJA Najčešće je povezana s onim sto se naziva naučeno mišljenje. V VR RS ST TE EI IN NI IV VO OI II IN NT TE EL LI IG GE EN NC CI IJ JE E Howard Gardner je psiholog koji je najpoznatiji po svojoj teoriji višestruke inteligencije. pesnika.  VERBALNO . Ova vrsta inteligencije najčešće je razvijena kod pisaca. ali kasnije je Gardner dodatno identifikovao osmu. smišljaju vlastite šifre ili rado provode naučne eksperimente. pisanju i govoru.PROSTORNA INTELIGENCIJA Preteţno se odnosi na likovno izraţavanje. te pored toga sposobnost da ono sto vide u mašti predstave i drugima putem umetnosti. a povezana je i s logikom. rebuse.  VIZUALNO . Ovu vrstu inteligencije poseduju: arhitekti. modeliranje itd. kompjuterskih stručnjaka. koreografi itd. On tvrdi da IQ testovi ne uzimaju u obzir puni opseg ljudske inteligencije. vešti su govonici. te da se otkrivaju skrivene veze i odnosi izmeĎu datih podataka i informacija. novinara i svih društvenih delatnika. Višestruka inteligencija se u početku sastojala iz sedam dimenzija inteligencije. filozofa. učenju stranih jezika. stoga. računare. dobro se snalaze u debatama. što znači da teorija visestruke inteligencije ima 9 dimenzija. Osobe sa izaţenom ovom inteligencijom vole posmatrati svet oko sebe i pronalaziti zanimljive stvari u njemu. Ona uključuje sposobnosti da se radi s apstraktnim simbolima. inteligenciju definiše kao sposobnost za rešavanje problema i stvaranje proizvoda koji se cene u jednom ili vise kulturnih okvira. već u velikom broju slučajeva meĎusobno se preklapaju i tako zajedno djeluju. lečnika. te da svi imamo individualne snage i slabosti koje oblikuju dimenzije visestruke inteligencije.Gardner. a koja predstavlja kritiku prema prema stavu da postoji samo jedna ljudska inteligencija koja moţe biti procenjena kroz standardne psihometrijske instrumente. a moţe se uzeti u obzir i egzistencijalna inteligencija. arhitekture ili razlicitih izuma. dizajna. Ovaj oblik inteligencije se ističe kod osoba koje uţivaju pri rešavanju problema. mozgalice.3 3. razumeju sintaksu i strukturu jezika. ekonomista. Obično takve osobe vole zagonetke. 8 .LINGVISTIČKA INTELIGENCIJA Ovaj oblik inteligencije odnosi se na govorno izraţavanje i govornu fluentnost. pričanju priča. vešte su u poigravanju rečima.

 INTERPERSONALNA INTELIGENCIJA Osobe sa izraţenom ovom vrstom inteligencije zanimaju ljudi i načini na koji se meĎusobno ophode. Ova vrsta inteligencije zahteva sposobnost da se prepoznaju razlike meĎu ljudima u raspoloţenju. ljudske glasove ili muzičke instrumente. ritam. i ne nastoji sakriti svoje mane. osetljivi na emocije i raspoloţenja drugih ljudi. muzičari. terapeuti. Dakle. sviranja. ne preuveličava svoje vrline. emocijama. kasnije učestvuju u radu nekih udruţenja ili jednostavno uţivaju u svakodnevnom druţenju s ljudima. kuvanje. slušanja muzike. Obično vole različite vrste muzike i uţivaju u aktivnostima poput pevanja. plesom. TELESNO – KINESTETIČKA INTELIGENCIJA Ovaj vid inteligencije je izraţen kod osoba koje se skladno kreću i osećaju ugodno u vlastitom telu. nastavnici muzičkog. temperamentu. Obično su to ekstrovertirane osobe. nastojeći predvideti svoje reakcije i emocije i tako biti jedinstvene. Te osobe zanima vrtlarstvo. 9 . muzički kritičari itd. Ovu vrstu inteligencije pre svega poseduju filozofi. Ovu vrstu inteligencije imaju ljudi koji se bave reklamom. motivaciji i namerama. Ovu vrstu inteligencije obično poseduju socijalni radnici. koriste ga da bi naučili nove veštine ili se izrazili na različite načine. konstruiranja ili popravljanja stvari. Poseduju dobar muzički sluh. a na čemu još mora poraditi. imaju mnogo prijatelja. stvaraju planove za budućnost. posećivanja koncerata. teolozi. razmišljaju o prošlosti. svesna je u čemu je najbolja. kompozitori. menadţeri. psiholozi.  INTRAPERSONALNA INTELIGENCIJA Ovaj vid inteligencije osigurava osobi da poseduje svest o vlastitim osećajima i razume ih. Poznaje sebe više nego što je iko drugi moţe upoznati.  MUZIČKA INTELIGENCIJA Osobe sa izraţenom ovom inteligencijom vole muziku. bave se identifikovanjem i klasifikovanjem biljaka. veski lideri. političari. glumom ili najviše vole raditi rukama i baviti se aktivnostima poput modelarstva. advokati. Ili jednostavno vole boraviti u prirodi i osjecaju duboku povezanost s njom. melodiju. uopšteno. Osobe s istaknutom ovom inteligencijom često se bave atletikom. te su osetljivi na zvučne nadraţaje u okolini. skladne tonove. briga o ţivotinjama. pisci itd. minerala. vode dnevnik.  NATURALISTIČKA INTELIGENCIJA Osobe s ovom inteligencijom su posmatrači i uţivaju u prirodi i prirodnim lepotama. poljoprivreda itd. učitelji itd. ţivotinja. povezana je s introspektivnošću i samorefleksijom. ekologija. vešti su komunikatori i u ranijoj dobi su obično deo radnih skupina učenika škole ili debatnih klubova.Često su te osobe povučene i vole vreme provoditi u samoći.

“1 Piaget (prema Sternberg i Powell. no još nije vešto u rešavanju simboličkih problema što se manifestuje u raznim pogreškama npr. baš kao što je to funkcija i nekih drugih. Pojave koje se ne uklapaju u postoječu strukturu traţe da akomodiramo strukture kako bismo unutar njih mogli objasniti i razumeti nove činjenice. Akcije koje je u prethodnom periodu nuţno izvodilo fizički. Osobe s ovom inteligencijom se nalaze u filozofskim i verskim krugovima. Funkcija inteligencije je adaptacija. No inteligentno ponašanje se ne odvija po načelu izolovanih naucenih odgovora na konkretne sloţene podraţaje.55-64 10 .) govori o dva aspekta inteligencije. Gardner tvrdi kako te inteligencije vrlo retko deluju samostalno.. vec se ogleda u postojanju kognitivnih struktura koje dete oblikuje tokom razvoja. pa zahteve okoline više nije moguće ispuniti jednostavnijim oblicima ponašanja. plesač moţe biti odličan u svojoj muzičkoj umjetnosti ako: ima jaku muzičku inteligenciju – razume i oseća ritam i varijacije u glazbi. Umesto toga.  Predoperacijski period koji traje otprilike od druge do šeste godine. deca stvaraju kvalitativno različite strukture. inteligencije se koriste istovremeno i meĎusobno se nadopunjavaju.Visestruke inteligencije u nastavi. refleksi ili navike. asimilacije i akomodacije. a svaki je odreĎen jednom opštom kognitivnom strukturom. opštim pitanjima vezanim za ţivot i ţivljenje. EGZISTENCIJALNA INTELIGENCIJA Osobe s izraţenom ovom vrstom inteligencije vole razmišljati o filozofskim pitanjima. U njemu dete počinje upotrebljavati simbole pomoću kojih kognitivno reprezentuje svet oko sebe. 1 Mirjana Posavec. koje Piaget naziva razvojnim stadijumima. sada moţe izvoditi i mentalno. Razvoj u smeru inteligentnog ponašanja odreĎen je time što odnosi pojedinca i okoline postaju s vremenom sve sloţeniji. pojave koje nas okruţuju asimiliramo u postojeće kognitivne strukture. načinom razmišljanja. te ih pokušavamo objasniti pod vidom onoga što već znamo i razumemo.1998. 2010. Na primer. jednostavnijih oblika ponašanja kao sto su npr. o njenoj funkciji i njenoj strukturi. „Iako su anatomski inteligencije odvojene jedna od drugih. kroz koji prolaze sva djeca istim redoslijedom. koja se onda ogleda u širokom spektru ponašanja. 1983. U dodiru s okolinom. oduševiti kao i jelesno – kinestetička inteligencija koja mu omogućava agilnost i koordinaciju pokreta kako bi sve to uspešno spojio u uspešan pokret. Razvijajući se. Postoje četiri takva stadijuma ili perioda.str. sklonost da se usmeri samo na jedan aspekt problema u odreĎenom trenutku. Piaget je intelektualni razvoj time podelio u kvalitativno različite stadijume. a to su (prema Vasta i sur. interpersonalna mu inteligencija omogućavae shvatiti kako se ljudi plesom mogu nadahnuti.):  Senzomotorički period koji obuhvata prve dve godine ţivota i predstavlja oblik inteligencije u kojem je znanje o svetu ograničeno na telesnu interakciju s ljudima i objektima. o svrsi postojanja. PrilagoĎenost struktura se odvija putem dva procesa.

lingvisti. medijatori. i izmeĎu prostora i efekta Opažanje osjećanja kod drugih ljudi. razgovor na odreĎenu temu. lideri. razumevanje povezanosti izmeĎu komunikacije i namere Logičko razmišljanje. predavači. fizčka spretnost i okretnost. ekonomisti. I dok su prva tri činioca uobicajena.svjesnost. komentara za odreĎeni dogaĎaj. savjetnici. Inteligencija se u tom razdoblju manifestuje kroz mogućnost izvoĎenja mentalnih operacija nad usvojenim česticama znanja. inţinjeri. vajari. avanturiste Umjetnici. compozitori. pjesnici. dizajneri. loga ili kofera i sl. atletičari. sposobnost za samorazumjevanje. Manipuliranje . stručnjaci za ljepotu i kozmetiku Terapeuti. PR menadţeri. razumjevanje odnosa izmeĎu slike i njenog značenja. nastavnici. Tumačenje raspoloţenja prema izrazu lica. u koje su i odrasli. tumačenje slike. pokazivanje sopstvenih osjećanja govorom tijela. zanatlije. njegovatelji. istraţivači. ureĎivanje napisanog testa. Kada dete naiĎe na neku novu pojavu koju ne razume nastaće uznemirujuća neravnoteţa unutar kognitivnog sastava koju ţe dete razmišljanjem ili delovanjem pokušati rešiti. fotografi. izvoĎenje matematičkih operacija. Interpersonalna inteligencija Intrapersonalna inteligencija 11 . svjesnost i uţivanje u primjeni zvukova. razmjevanje odnosa individue prema svijetu. urednici. stručnjaci za ljudske resurse. Vizuelno i prostorno opažanje. naučno rezoniranje i dedukcija. IzvoĎenje muzičkih komada. stručnjaci za reklamiranje i oglašavanje. Ovaj period. muzički producenti. organizatori.vatrogasci. arhitekti. ovom kognitivnom razvoju pridonose četiri cinioca: maturacija. lična objektivnost. profesori knjiţevnosti. uključivanje drugih ljudi Samo. stvaranje i tumačenje vizuelnih slika. sportisti. izumitelji. izdavači. a ne samo na konkretne objekte. analitičari. ribolovci. piano muzičari. pokazivanje raznih tehnika u sportu. projektiranje zgrada. dizajniranje automobila. prodavači. nadgledanje muzičkog rada. baštovani. potencijali Pisci. Za Piageta. glumci. Kognitivni sastav uvek teţi proizvesti i odrţati stanje ravnoteţe. bankari. uključuje logičko razmišljanje u odnosu na apstraktne i hipotetičke dogaĎaje. analiziranje problema. planirani utjecaj na osjećanja drugih. koji potiče kognitivni sustav na ravnoteţu izmeĎu asimilacije i akomodacije. akustični inţinjeri. inţinjeri. razumijevanje odnosa izmeĎu zvuka i osjećanja Koordinacija tjelesnih pokreta. pregovarači. pismeno ili usmeno. informatičari. mentori Neosprno to je svako ko je samosjestan i ko je uključen u mijenjanju sopstvenim misli i ubjeĎenja u ponašanja u skladu sa datom situacijom. organizatori zabava Plesači. tumačenje ponašanja i komunikacije. slikovita mašta i ekspresija. pisanje govora. voĎenje ili savjetovanje drugih Razmatranje i utvrĎivanje sopstvenih ciljeva i ličnih promjena usmjerenih u tom smjeru Lingvistička inteligencija Logičkomatematička inteligencija Muzička inteligencija Telesnokinestetička inteligencija Prostorna ili spacijalna inteligencija Muzičari. interpretacija i objašnjavanje ideja putem jezika. fizičko i socijalno iskustvo te ekvilibracija. razumjevanje odnosa izmeĎu ljudi i stanja u kojima se oni nalaze.  Period formalnih operacija počinje u dobi od otprilike jedanaest godina. političari. trgovci. kordinacija oko i tijelo. kao i sopstvenih potreba i mogućnosti Tipčne profesije. edukatori. poučavanje nekog u sviranju muzičkog instrumenta. Tip inteligencije Opis inteligencije Reči i jezik. TV i radio prezenteri Naučnici. ljekari. prepoznavanje tonaliteta i ritmičkih obrazaca. ronioci. razumijevanje odnosa izmeĎu uzroka i posljedice na osnovu opopljivih podataka Muzičke sposobnosti. direktori Aktivnosti koje potiču razvoj inteligencije Pisanje instrukcija. sposobnost da se uspostvi komunikacija sa drugima. ekvilibracija je jedinstven Piagetov pojam pod kojim on podrazumeva biološki proces samoregulacije. vojnici. posrednici. animatori. DJ-ji. IzvoĎenje matematičkih operacija na mentalnom nivou (na pamet). kreiranje procesa. preference. prevodioci. introspekcija. analiziranje principa na kojima funkcionišu mašine i sl. treneri. otkrivanje obrazaca. kuhari. Period konkretnih operacija traje od šeste do jedanaeste godina. pjevanje pjesama. zabavljači. razvijanje strategija za postizanje ciljeva. primjena mimike u objašnjavanju nečeg Dizajniranje odjeće. advokati. psiholozi. pjevači.

Mnogi testovi uključuju ove činioce u subtestovima kojima se istraţuje širok raspon intelektualnih karakteristika. Wechsler-Bellevueov test i dr. Ugledanjem na Binetov test konstruisan je veliki broj drugih testova za ispitivanje inteligencije u mnogim zemljama. a koji se nazvao prema njihovim tvorcima Binet-Simonov test inteligencije. Neki testovi se baziraju na verbalnim karakteristikama. Smatra se da testovi inteligencije mere slijedeće karakteristike ličnosti: moć brzine prilagoĎavanja na postojeće i novonastale situacije. test Ravenove progresivne matrice. na temelju rezultata se 12 . S razvojem testa inteligencije prvi je počeo engleski naučnik sir Francis Galton. TakoĎe se koriste testovi koji predstavljaju kombinaciju snage i brzine inteligencije. koji je ispitivao uticaj okoline i nasleĎa na inteligenciju.. koji se sastojao od 54 pitanja.4 4. Galtonu se ne moţe oduzeti značaj koji je imao u razvoju testova inteligencije. Poneki testovi zavise o vremenu reakcije. ovi testovi su skuplji. moć brzine osetljivosti na zadani problem. Smatra se da bez obzira na prirodu testa. drugi na prostornim karakteristikama. Galton je razvio prototip testa inteligencije. ovi testovi inteligencije su osetljiviji i upotrebljavaju se kad je u pitanju motivacija ispitanika  Grupni – omogućeno je istovremeno ispitivati inteligenciju čitave jedne grupe ispitanika. Testovi inteligencije se mogu koristiti za merenje inteligencije i deci i odraslim ljudima. T TE ES ST TO OV VI II IN NT TE EL LI IG GE EN NC CI IJ JE E Testovi inteligencije koji se koriste su: Stanford-Binetov test. testovi inteligencije mogu biti i  Individualni – pomoću kojih ispitivač ispituje inteligenciju svakog ispitanika ponaosob. Mogu biti:  Verbalni – zadaci su formulisani rečima i kod njih treba rečima i odgovarati na zadatke  Neverbalni – ne treba koristiti govor nego se zadaci rešavaju rukovanjem predmetima ili slikama. Iako je Galtonov test inteligencije bio lošiji. Svi oblici nabrojanih testova inteligencije vrlo visoko koreliraju prema dobijenim rezultatima jedan s drugim. razumevanje matematičkih operacija i problema. Wechslerova skala inteligencije za odrasle. kao što je već ranije navedeno. potrebna je veća strucnost onoga koji obavlja testiranje. Zatim. te su najčešće zastupljeni meĎu testovima inteligencije. sposobnost korišćenja reči prilikom govora i pisanja te razumevanje ideja i opšta sposobnost osobe da svrhovito primeni prethodno navedene sposobnosti. te je za njihovu obradu potrebno više vremena. Francuski razvojni psiholog Alfred Binet i Theodore Simon razvili su prvi sluţbeni test inteligencije. ili količini vremena koja je potrebna da se prepozna odreĎeni podraţaj. Testovi inteligencije mogu biti testovi snage i testovi brzine inteligencije. moć apstraktnog mišljenja. moć brzog i lakog učenja. a sledeći opet na razumijevanju i analitičkim sposobnostima.

poslovnim. 13 . U skladu s time psihometrijski pristup merenju je samo deo onoga što se obično razumeva kao inteligencija. Drugim rečima. Ne smatraju svi psiholozi da postoji generalni faktor inteligencije. Neki psiholozi smatraju da generalni faktor inteligencije odraţava samo neke karakteristike. Kao argument kritičari ističu da ljudi uopšteno imaju nešto drugačiji i širi koncept inteligencije. inteligencija je osobina koja nije podloţna značajnim promenama.Merenje inteligencije naširoko se koristi u obrazovnim. vojnim i policijskim ustanovama. Visina inteligencije je povezana s uspešnim usvajanjem veština i znanja i rešavanjem problema na osnovu usvojenih znanja i veština.moţe izvesti generalni statistički faktor koji je opšti ili generalni pokazatelj inteligencije. već je fiksna. Izvorno testovi inteligencije su konstruirani kako bi se predvidio uspeh u obrazovanju. utvrĎena i nepromenjiva. jer je značajan predikator budućeg ponašanja. ipak kritičari psihometrijskog pristupa smatraju da testovi inteligencije podupiru nativističke teorije po kojima je inteligencija kvalitativno jedinstvena osobina s relativno stalnom kvantitetom. Iako tvorci testova inteligencije nisu smatrali da mere stalnu inteligenciju. a ne sve karakteristike inteligencije. nego što se meri testom inteligencije.

Na kraju saberite koliko puta ste zabeeleţili neku izjavu (uz svaku inteligenciju je 10 izjava) i napravite svoj grafikon inteligencija. Lingvistička inteligencija           Knjige su mi veoma vaţne. apstraktni. izgovorim ili napišem. I IN NV VE EN NT TA AR RV VI IŠ ŠE ES ST TR RU UK KI IH HI IN NT TE EL LI IG GE EN NC CI IJ JA AZ ZA AO OD DR RA AS SL LE E Označite izjave u svakoj od kategorija inteligencije koje se odnose na Vas (radi zabave. Jezici i društvena grupa predmeta su mi u školi bili lakši od prirodnih predmeta i matematike. Uverena sam da gotovo sve ima racionalno obrazloţenje. Zanimam se za nova dostignuća u znanosti.5 5. Drugi me ponekad moraju prekidati u govoru. Volim se zabavljati ili zabavljati druge neobičnim rečima. Uţivam u igrama reči kao što su anagrami i slično. U sebi mogu čuti zvuk reči i pre no što ih pročitam. Volim pronalaziti nelogičnosti u onome što ljudi kaţu ili čine kod kuće ili na poslu. Volim eksperimentisati (npr. moţete imati više isto razvijenih inteligencija. Nedavno sam napisala nešto na što sam naročito ponosna ili na čemu su mi drugi iskazali divljenje. koji su najbolji načini da učite. pre nego počnete test. ali nisu jednako razvijene. ovo nije klasični test inteligencije – ovim samo procenjujete koje oblasti su za vas posebno zanimljive. Uţivam planirati igre i rešavati "mozgalice" koje zahtevaju logično razmišljanje. Matematika i/ili prirodni predmeti su bili moji omiljeni predmeti u školi. Ponekad razmišljam u pojmovima koji su jasni.. Što će se dogoditi budem li udvostručila količinu vode kojom zalijevam svoju ruţu?) U glavi neprestano tragam za obrascima. Vaţno je razumeti da se inteligencije razvijaju kao i da istu stvar ljudi mogu učiti na više različitih načina. Kad se vozim autoputom. stihovima ili igrama reči. 14 . pravilima ili logičkim povezivanjem. Zapamtite – svi imamo sve inteligencije. pokušajte da pretpostavite koliko vam je koja inteligencija razvijena). U razgovoru često citiram ono što sam pročitala ili čula. bez reči i slika. Logičko-matematička inteligencija           Lako računam napamet. traţeći od mene da im objasnim značenje nekih reči koje upotrebljavam u pisanju ili govoru. analizirane ili kvantificirane. Više naučim slušajući radio ili govornu kasetu nego li gledanjem TV ili filma. kategorizirane. više paţnje posvećujem rečima napisanim na reklamnim plakatima nego li pejzaţu. Posmatrajte svoje dete kroz prizmu višestruke inteligencije i bolje ćete razumeti kako ona najbolje uče i šta im najbolje odgovara. Bolje se osjećam kad su stvari na neki način izmjerene.

Ţivot bi mi bio siromašniji bez muzike Ponekad kad šetam ulicom ulovim se da mi kroz glavu ide neka melodija. Oboţavam rešavati slagalice. Tjelesno-kinestetička inteligencija  Redovno se bavim barem jednim sportom ili telesnom aktivnosti. Više volim čitati tisak koji je bogato ilustrovan. Na nepoznatoj teritoriji u pravilu se dobro snalazim.  Često gestikuliram rukama ili se koristim drugim oblicima govora tela kad razgovaram s nekime. Sviram jedan muzički instrument.udaraljke. budući da mi nije dovoljno samo pitati o njoj ili vidjeti video-snimku.  Svoje slobodno vreme najradije provodim na otvorenom. Kada radim. Često fotoaparatom ili kamerom snimam ono što vidim oko sebe. Lako mi je zamisliti kako bi nešto izgledalo iz ptičje perspektive. Osetljiva sam na boje. Noću vrlo ţivopisno sanjam. lavirinte i druge vizualne igre. Mogu reći kad je muziička nota "falš".  Moram dodirnuti stvari ţelim li više o njima naučiti. U školi mi je geometrija bila lakša od aritmetike.  Volim svojim rukama nešto konkretno raditi.  Teško mi je mirno sediti duţi period vremena. Često slušam muziku sa radija i CD-a. Čujem li neku melodiju jednom ili dva puta. obično je mogu prilično tačno ponoviti. učim i slično često pevušim ili "dajem ritam". Lako pamtim riječi pjesama. 15 . rezbariti i slično.Prostorna inteligencija           Kad zatvorim oči često vidim jasne slike.  Uţivam u vratolomnoj voţnji biciklom ili sličnim uzbudljivim telesnim doţivljajima.  Sebe bih opisala kao osobu sa dobrom koordinacijom. Lako mogu pratiti ritam neke melodije pomoću jednostavnog instrumenta . šiti. kao što je npr.  Novu veštinu moram isprobati.  Najbolje mi ideje padaju na pamet kad šetam ili trčim ili kad se bavim nekom vrstom telesne aktivnosti. plesti. Muzička inteligencija           Imam ugodan glas. Volim crtati ili šarati.

 Više volim grupne sportove kao što su odbojka. Verujem u vaţnost očuvanja nacionalnih parkova. Ţivotinje su mi vaţne. Uţivam proučavati sadrţaje iz biologije.  PohaĎala sam seminare i predavanja na temu osobnog razvoja.  Više volim grupne društvene igre kao što je monopol nego individualne aktivnosti kao što su video igre. kako bih naučila više o sebi. Prirodnjačka inteligencija           Uţivam kategorizovati stvari prema zajedničkim obeleţjima. meditirajući i misleći o vaţnim ţivotnim pitanjima.  Mislim da sam osoba jake volje i nezavisnog uma. Ekološka pitanja su mi vaţna. planinariti i kampirati. Provodim mnogo vremena vani.  Sebe smatram voĎom (ili mi to drugi kaţu). Volim šetati.  Imam svoju hobi.  Osjećam se ugodno kad sam okruţena grupom ljudi. vjerojatno ću radije potraţiti neku osobu da mi pomogne nego što ću taj problem pokušati rešiti sama.  U ţivotu imam neke vaţne ciljeve i o njima redovno razmišljam.  Volim se baviti društvenim aktivnostima koje su vezane uz moj posao.  Imam najmanje tri bliska prijatelja/prijateljice. crkvu ili zajednicu. Intrapersonalna inteligencija  Slobodno vreme u pravilu provodim sama.  Kad imam neki problem.  Vikend bih radije provela u šumskoj kolibi nego li u mondenom letovalištu prepunom ljudi.  U stanju sam na neuspeh reagirati elastično.  Svoj unutrašnji ţivot poveravam dnevniku. 16 . Čini mi se razumnim stvari postavljati u hijerarhijski red. u prirodi. od pojedinačnih sportova kao što je plivanje.Interpersonalna inteligencija  Ja sam jedna od onih osoba kojima ljudi dolaze po savjet. Uţivam raditi u vrtu. Recikliram otpad.  Imam poseban hobi ili interes o kojem ne govorim ostalima.  Objektivno i realno mogu sagledati svoje snage i svoje slabosti. badminton i sl. botanike i zoologije.  Svoje večeri radije provodim na ţivahnim zabavama nego li kod kuće sama. firmu ili sam razmišljala o osnivanju vlastitog posla.  Uţitak mi je učiti drugu osobu ili osobe ono što znam.

17 . Proučavanje povesti i starih kultura pomaţe mi da jasnije sagledavam stvari. Uţivam raspravljati pitanja o ţivotu. Lakše učim nove stvari ako razumijem njihovu vrednost. Relaksacija i meditacija me osnaţuju. Religija mi je vaţna. Pitam se ima li inteligentnih bića u svemiru. Volim posećivati prekrasne predele u prirodi. Volim čitati stare i moderne filozofe. Uţivam gledati umjetnička remek-dela.Egzistencijalistička inteligencija           Vaţno mi je vidjeti svoju ulogu u "velikoj slici".

zaključeno je da osoba čiji je koeficijent inteligencije: Iznad 160 Iznad 152 iznad 140 Iznad 123 Iznad 120 Iznad 110 Iznad 100 Iznad 90 Iznad 80 Iznad 70 Iznad 60 Ima 1 Ima 8 Ima 70 Ima 300 Ima 1100 Ima 2700 Ima 5000 Ima 7300 Ima 8900 Ima 9700 Ima 9900 U 10000 stanovnika U 10000 stanovnika U 10000 stanovnika U 10000 U 10000 U 10000 U 10000 U 10000 U 10000 U 10000 U 10000 stanovnika stanovnika stanovnika stanovnika stanovnika stanovnika stanovnika stanovnika 18 .Meril. došao je do sledećeg proračuna: IQ Iznad 140 120-139 110-119 90-109 80-89 70-79 Ispod 70 Opis inteligencije Veoma visoka Visoka Nešto iznad proseka Prosečna Nešto ispod proseka Niska zaostala Procenat 1 11 18 46 18 6 3 Prema jednom drugom ispitivanju (Pinter.. 1944 . R RA AS SP PO OD DE EL LA AS ST TA AN NO OV VN NI IŠ ŠT TV VA A P PO OS ST TE EP PE EN NU U I IN NT TT TE EL LI IG GE EN NC CI IJ JE E Na osnovu istraţivanja koje je izvršio Meril (M. 1938) prilikom koga je Termanovim testom ispitivao veliki broj američke dece.6 6. Kushner. Dragositz.

Bejli i Oden (N. 19 . Ovens (W. Prema mnogim autorima postoji biološka razlika u razvoju inteligencije kod ljudi čiji je IQ iznad proseka i onih kod kojih nije.Njen razvoj je postepen i smatra se da svoj maksimum dostiže u periodu izmeĎu šesnaeste i dvadesetpete godine. našao je da im je IQ pro kasnijem ispitivanju bio mnogo viši. Owens. dok kod onih koji imaju natprosečnu inteligenciju . prvo sporije .Z ZA AK KL LJ JU UČ ČA AK K Inteligencija se razvije tokom života. i prvenstveno će mnogo bolje poznavati posao kojim se bavi. Beyley i H. posedovaće bolju sistematičnost u radu . inteligencija mnogo duže raste. pogrešan je zaključak da je svaki mlaĎi čovek inteligentniji od svakog starijeg čoveka.Postoji hipoteza koja kaže da kod ljudi prosečne i ispod prosečne inteligencije.Nakon toga ona počinje da opada. mnogo uspešnije će obavljati mnogobrojne poslove.Reč je o postojanju individualnih razlika.bolju sposobnost uopštavanja. 1953) koji je ispitivao istae osobe kada su imale osamnaest i kada su imala trideset godina. Na osnovu mnogobrojnih istraživanja. I pored ovog izlaganja. Oden.a zatim sve brže. već naprotiv do porasta za koji smatraju da teče i posle pedesete godine.Neki izrazito inteligentan čovek biće i u osamdesetoj godini inteligentniji od mnogih dvadesetogodišnjaka. 1955) su zaključili da kod izuzetno talentovanih ne dolazi do opadanja inteligencije u periodu izmeĎu tridesete i pedesete. porast inteligencije prestaje relativno rano i rano počinje postepeno opadanje. a u šezdesetoj čak za dve godina manja nego u u dvadesetoj.Smatra se da je u pedesetoj godini inteligencija za jednu godinu manja nego što je bila u dvadesetoj.

net/2009/09/teorije-inteligencije.html 20 .L LI IT TE ER RA AT TU UR RA A 1. H.psiholoska-komora. http://www. K. http://hr. http://www. (1994) Pedagogija – temeljna znanja.test-iq.hr/glavna 5. Matesic. http://www.com/history 6.Jastrebarsko:Naklada Slap 3. Testirajte svoju inteligenciju. Zagreb: Educa 2.mensa. Gudjons.inteligencija.hr 4. (2005).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful