Biblioteka Popularna psihologija

Neboja Jovanovi

O zavoenju i ljubavi

Beoknjiga, Beograd 2009.

O zovoenju i ljubavi

Sadraj

UMESTO UVODA 7 PROLOG 9 TA JE TO ZAVOENJE 17 POETNA UPUTSTVA ZA LOVCE AMATERE 25 DEMO(N)KRATIJA = ZAVOENJE MALOLETNIH ZAVEDI, PA VLADAJ 35 TAKTIKA I STRATEGIJA ZAVOENJA U ENSKO-MUKOM RATU 59 ZAVOENJE U PORODICI 85 kola kao institucija zavoenja 91 Vrnjaci kao zavodljivi autoritet 95

Umesto uvoda

...Zavoenje je korienje lai, lano predstavljanje, u bilo kom obliku, davanje lanih obeanja drugoj osobi (ili osobama), da bi se navela da pomisli, osea ili uini neto, to inae ne bi. ...Neophodan element u zavoenju je poverenje zavedene osobe prema zavodniku. Zavoenje je izdaja tog poverenja. Zavoenje je najbolji nain da prevedemo sebe edne preko vode, a usput i da prevarimo one od kojih oeku jemo da nas vole. Zato zapamtimo zauvek: zavoenje je izdaja. Izdaja nije put ka ljubavi. U ljubavi, ponavljam, nema marketinga, nema demo kratije, nema slobodnog trita, nema relativnih vrednosti koje odreuje ponuda i tranja, nema pre dizborne kampanje... U ljubavi nema zavoenja. Modeli
7

i trendovi postoje u serijskoj proizvodnji, a ovek nije serijski proizvod, osim ako to ne napravi od sebe. Najvea i prva prevara iz koje izviru sva zavoenja ovoga sveta je ideja da oveka moe ispuniti, ostvariti, i usreiti bilo ta drugo osim Ljubavi (koja je Bog).

Prolog

Da, ja sam obi an i nor ma lan o vek, od go vo rio sam. ta bih dru go mo gao da od go vo rim ne po zna toj oso bi ko ja me u ka fa ni pi ta: Iz vi ni to sme tam. Da li si ti nor ma lan i obi an o vek? Po tvr dan od go vor je pr vo to mi je pa lo na pa met. Je dan nor ma lan i obi an od go vor. Kao to sam i ja. Mo gu li da te a stim pi em?, pi tao je. Mo e, ako ti to pri i nja va za do volj stvo. o vek se de za moj sto. Na ru i smo dve lji vo vi ce bez ki se le. On iz va di ne ku tan ku knji i cu i re e: Ho e li da je ku pi za pe de set di na ra? To li ko me ko ta tam pa. Ili, mo da, da ti je po klo nim, da ne bi po mislio da ho u da za ra dim na te bi?
9

Ku pi u je. To li ko ko ta i ra ki ja ko jom me a sti. U sva kom slu a ju si u mi nu su. Osim ako ne ma ne ku dru gu do bit. Na rav no da imam. Pro i e mi vre me u raz go vo ru sa to bom. A mo da ti, us put, spa sem i vot. ta si ti pri ja te lju? Ne ki us put ni spa si lac tu ih i vo ta? Da, to mi je ho bi. Ne mam pa met ni ja po sla. Po di e a i cu: Ajd i ve li! i ve li, uz vra tih. Srk nu smo. Uzeo sam u ru ke knji i cu ko ju mi je dao i na sme jao se. Na slov je bio: Raz mi lja nja jed ne Bu da le o ca re vom no vom ode lu. Ba lep na slov. Se tio sam se pri e o ca re vom no vom ode lu. e sto sam se u i vo tu ose ao kao de te iz go mi le ko je je vik nu lo: Pa, car je go! Ali, ni sam ba uvek imao pe tlju i da iz ra zim ono to sam vi deo uz po mo pre o sta le ne vi no sti. Po ne kad ni sam imao pri li ku. Po ne kad sam se pla io za si gur nost sop stve ne zad nji ce. Naj e e me ni je bi lo bri ga. Ko e da se bak e sa to li kim go lim ca re vi ma na ovom sve tu? Ali, kad bo lje raz mi sli mo, ta kva ne bri ga nas je sve sku po ko ta la. I sva kog po je di na no i na rod... Mo da je tre ba lo da vi em?... Ni sam bio do volj no pa me tan da bih bio bu da la. A sa da za mo jim sto lom se di jed na ta kva bu da la ko ja je o to me jo i knji gu na pi sa la. A ho e i i vot da mi spa si. Do bar ne ki o vek. Po zna to je kod nas da su do bar i bu da la bra a. Ta ko nam na rod na po slo vi ca po ru u je, a na rod je, zna mo, mu dar.
10

Ti si, da kle, Bu da la ko ja raz mi lja o ca re vom no vom ode lu?, pi tao sam lo gi no. Da. Ne mam pa met ni ja po sla, od go vo rio je pro sto pro i re no. A ti? ta, a ja? Ima li ti ne ka pa met ni ja po sla? Zbu nio me. Ne znam ko li ko su mo ji po slo vi pa met niji. Znam sa mo da se bo rim da za ra dim do volj no za i vot, da iz dr a vam po ro di cu. Tru dim se da osta nem nor ma lan o vek i da bu dem do bar otac i mu... Valj da je to pa met no. Ne znam da li je pa met ni je... Mo da bi moj ho bi mo gao da bu de spa a va nje i vo ta ili ot kri va nje go lo ti nje ca re va. Da ma lo bu da lim, i da pi em knji ge kao pra va, pro fe si o nal na Bu da la... Mo da. Ni je mi ra ni je pa lo na pa met. Zvu i za bav no. Ni sam raz mi ljao o to me. Ra dim ono to mo ram. Valj da je to pa met no, pro mr mljah. Zvu ao sam se bi kao da se prav dam. Ali, to bih se ja prav dao bu da li ko ja ho e da mi, us put, spa si i vot? Osim ako ni sam, mo da, la tent na bu da la. Ako po sto je la tent ni ho mo sek su al ci, za to ne bi po sto ja le i la tent ne bu da le? Mi slim, lo gi no je. O e mu je, za pra vo, ova knji ga?, upi tao sam ga. Po ku ao sam da skre nem te mu sa sop stve ne ne do mi lje no sti. O za vo e nju, i o lju ba vi, od go vo rio je krat ko i ja sno, kao ka kav po li ti ar.

11

Aha. A je l to ne to o od no si ma iz me u e na i mu ka ra ca? I o to me. A ta ti je to osta lo? Za vo e nja ima u svim ljud skim od no si ma. U svim sfe ra ma i vo ta. Sa mo to mu je pro me nje no ime. Na zi va ju ga mno gim le pim ime ni ma. Ta ko mu kri ju su ti nu. Za vo e nje vo li ma ska ra de, no va ode la, spek ta kle. A ja vo lim da ga ot kri vam is pod nje go vih ko sti ma. Vo lim da mu iz go vo rim ime i ka em: Uja. Na ao sam te. Pu, za me ne. To je igra. Kao mur ke. Kad mu iz go vo ri pra vo ime, is te ra ga na vi de lo. Da ju i ne e mu pra vo ime, mi nad nji me sti e mo iz ve snu mo. to bi reko Nje go: Vas ti i vot pro e u ve se lju. A us put jo i spa si po ne ki i vot. E, ba ta ko. Zar ni je za bav no? Zvu i za bav no. Ako ne ma pa met ni ja po sla. Za to bi pro fe si nal na Bu da la mo ra la da ima pa me tni ja po sla? Ne znam. Ja sam jo uvek bu da la ama ter. Osim ako me ti ne na u i za na tu. Ma da, vre dan je i moj ama ter ski en tu zi ja zam... Ne znam sa mo ta u ti ja u toj igri? Tre i igra? Kao u pre fe ran su? Ta ko ne ka ko. Po sto je raz ne ulo ge. Pu bli ka, po zor ni ca, me sto za skri va nje, su di ja... Da, u pra vu si. U sva koj par ti ji je po tre ban tre i. Na rav no, ima slo bo du iz bo ra. Mo e i da se ne igra. A to je sa mo pri vid. Uvek si u igri.
12

Hteo ne hteo. Iz bor ti je sa mo da zna, ili da ne zna. Da bu de sve stan, ili ne sve stan ue snik. I, ta sad ja tre ba da ra dim? Ko ja su mo ja gra an ska pra va u ovoj igri? Ili ko je su mi oba ve ze? Ako mo gu da bi ram, vi e vo lim da pr vo u jem pra va, pa po sle oba ve ze. Za po e tak, tre ba lo bi da pro i ta ovu mo ju knji i cu, mla di u. Tan ka je, i ne e ti bi ti ve li ki na por. Znam da da nas lju di ne ma ju str plje nja da i ta ju de be le i te ke knji ge. Za to sam na pi sao tan ku i la ku knji gu. Da nas je ve i na lju di du hov no tan ka i la ka, pa, uglav nom, ta kve knji ge i i ta ju. Iz da va i ko ji i ve od ljud ske la ko du ho sti do bro zna ju da ta kve knji ge pro la ze. Ja sam se pri la go dio. Ne iz po tre be za za ra dom ili po pu lar no u, ve da bih ne ka ko pri ao lju di ma na po et ku. Da ne one mo gu im se bi pri stup u star tu. Ali, ne u da te za vo dim. Ne obe a vam ti da e od ove knji ge ima ti ne ke ve li ke ko ri sti. Ne u ti pru i ti kraj nje od go vo re, uput stva za upo tre bu i vo ta, ili re cep te... Ne u re i ti ni tvo je ve li ke di le me. Ni sam ta vr sta bu da la ko ja ve ru je u u do tvor ne efek te la ke li te ra tu re, a ni sam ni za vod nik ko ji to i ni iz ne ke li ne ko ri sti. Ova knji ga bi tre ba lo da po slu i da za po ne mo raz go vor, da ne mo ram sve da ti pri am od po et ka. Knji ga bi tre ba lo da ti pru i ono oko e ga emo ot po ne ti igru. Do bro! Po ne u je ku i da je pro i tam. Kad ugra bim ma lo vre me na od sil nih oba ve za. Zna ve ka ko je... Tr i ta mo, tr i va mo. ta ka da je pro i tam? On da do i ov de. Pri a e mo. A ka ko e ti zna ti ka da u do i. Ima li ne ki te le fonski broj? Vi zit kar tu?
13

O, ne, mla di u. Za mi sli ka kva bi to bi la vi zit kar ta na ko joj bi pi sa lo: Dr Bu da la, ili mi ni star za bu da la ti ne, ili to me sli no... A ne mam ni te le fon da bi mi ne ko re kao: Alo, Bu da lo. Ja je sam Bu da la, ali ni sam glup. Ni ta se ti ne se ki raj. Kad ti do e ov de, ja u zna ti. Ka ko, to je mo ja ma la taj na. Sve ve li ke Bu da le ima ju svo je ma le taj ne ve li kih maj sto ra ku hi nje. Ajd sad, iv mi bio, pa se vi di mo kad bu de na i tan. I ode on, a odoh i ja, jer sam se se tio da imam ne ka pre a, i valj da pa met ni ja po sla...

14

[TA JE TO ZA VO \E NJE

Za bo ra vio sam ne ko vre me na Nje ga, i na Nje go vu pri u. Za bo ra vio sam i na knji gu. Zna te ve. Zbog pre ih i, valj da, pa met ni jih po slo va. Ali, jed no ju tro je ugle dah na po li ci. Po ne soh je sa so bom u WC ume sto ju tar njih no vi na. ta se tu mo e? Obi no nam taj sku e ni nu ni pro stor do e kao i ta o ni ca. Na rav no, ako nas ne is te ra ju uur ba ni uku a ni. Ko ra no ra ni dve sre e gra bi, ka e mu dri na rod, a to se i me ni ob i sti ni lo. Da kle, toga ju tra sam imao sre e. Po eh da i tam oma le nu knji gu mog us put nog spa si te lja i vo ta. Bi lo mi je po ma lo na po r no da ra dim dva po sla u isto vre me. Na dao sam se da u ugra bi ti dve sre e. Skon cen tri sao sam se. Na brao sam e lo, da bi mi li ce do bi lo pro du ho vlje ni ji iz raz, i kre nuo u ta na nu du hov nu avan tu ru. Autor je, kao sva ki do bar me to di ar, pr vo po ku ao da raz ja sni zna e nje klju nog ter mi na za vo e nje. i ta

15

u vam ma lo ti e da ne pro bu dim mo je, jer bi me mo gli od mah is te ra ti iz i ta o ni ce. Evo ta ka e: Za vo e nje je ko ri e nje la i, la no pred sta vlja nje, u bi lo kom ob li ku. Zavoenje je da va nje la nih obe anja dru goj oso bi (ili oso ba ma), da bi se na ve la da po misli, ose a, ili ui ni ne to, to ina e ne bi. U re ni ci ma, kao i u sva ko dnev nom go vo ru, ovoj re i se pri do da ju raz li i ta zna e nja, po ne kad i su prot na. Je zik se, ta ko e, mo e ko ri sti ti za za vo e nje. Ka da se jed noj re i da ju su prot na zna e nja, on da ta re gu bi zna enje. Ne zna i ni ta, ali se za dr a va ilu zi ja da se po mo u nje mo e mo raz u me ti. Ta ko se i re za vo e nje ko ri sti, na pri mer, kao si no nim za sek su al no atrak tiv no po na a nje oso be pu ne i vo ta i ero ti no sti u od no su na sek su al no zre log i rav no prav nog part ne ra. Za to bi ono to ne ko nu di u iz lo gu, a ima i u rad nji bi lo za vo e nje? Da li je to skre ta nje sa pra vog pu ta, da va nje la nog obe a nja? Za to bi se lju bav na pred i gra, u ko joj je cilj da se uz bu di part ner ko ji to e li, a po sle ko je sle di obe a no za do volj stvo, zva lo za vo e nje? To je od nos su pro tan za vo e nju. Kao to je Bog su pro tan a vo lu. Za to u da na njem je zi ku ne ma pra ve re i za ak tiv nost ko jom se, na po ten na in, sa mim so bom u uz bu e nom iz da nju, po ku a va pri vu i part ner? (Ba je du ga ak opis po na a nja ume sto jed ne pra ve re i!) Naj e e ko ri e ne re i, kao to su udva ra nje ili muva nje, aso ci ra ju na uli zi va nje i pre va ru. Za mi sli te, za pra vi po ten od nos ne ma mo pra vu re. Ka ko on da da ra
16

z li kuje mo pra vo od kri vog? ta bismo re kli da ra di oso ba ko ja si ja svo jom i vot no u, a ti me i ero ti kom, ko ja is po lja va svo je in te re so va nje za part ne ra, i za to pri vla i part ne ra? (Opet du ga ak opis!) Mo e li se to iz ra zi ti jed nom re ju? Ima mo li gla gol za to? Da li da ka e mo ero ti e? Zvu i glu po, zar ne? Ero ti nost, ta div na ljud ska oso bi na, da nas se br ka sa por no gra fi jom i eg zbi ci o ni zmom. Eski mi ima ju ve li ki broj ime na za raz li i te vr ste sne ga. Ara pi za raz ne vr ste pe ska. Oni mo gu da na pra ve fi nu raz li ku i pre po zna ju ni jan se, kao i da ih na zo vu od re e nim ime ni ma. Da ne ma ju ime na, iz gu bi li bi i mo iz ni jan si ra nog raz li ko va nja. Je zik od re u je na e is ku stvo. Za to mi ne ma mo re ko ja bi na pra vi la raz li ku iz me u za vod ni kog po na a nja ko je u se bi no si pre va ru, la no pred sta vlja nje, i iskre nog pri stu pa oso bi ko ja nas pri vla i? Da li nam to one mo gu a va da raz dvo ji mo jed no od dru gog? Ve i na lju di pri da je po zi tiv no zna e nje pri de vu za vo dljiv i po i sto ve u je za vo dlji vost sa pri vla no u ko ju oso ba ima u od no su na dru ge. Ka ko bismo na zva li pri vlanost ko ja na sta je la nim pred sta vlja njem se be, a ka ko onu ko ja isi ja va iz oso be ona kve ka kva stvar no je ste. U pr vom slu a ju mo e mo re i da je ne ko za vo dljiv. A u dru gom? Oa ra va ju, pri vla an... Mo e li nam ta kav bi ti i ako nas la e i za vo di? Mo e. Ima li to ne ko dru go ime? Da kle, ako istim ime nom na zi va mo su tin ski su prot ne od no se, otva ra mo mo gu nost ma ni pu la ci je i za vo e nja re i ma, pri li ku za pri kri va nje i ilu zi ju raz um e va nja. Ta ko se re i uni ta va ju, jer ne zna e ni ta. Su prot na zna e nja se po ti ru, i kao re zul tat do bi ja mo nu lu. Lo gi no je da i ko mu ni ka ci ja ko ja se za sni va na ta kvim re i ma bu de
17

pra zna, ili ti nu la. Dve oso be se slat ko is pri a ju, dve nu le se udru e, do bi je mo 00, to je ozna ka za pro sto ri ju u ko joj se vr i velka i ma la nu da. Ni je ni u do to se on da, za oso bu ko ja mno go pri a pra zne pri e, ka e da mno go se re. Iz me u anal nih i oral nih ak tiv no sti ljud skih oi to po sto ji aso ca ja tiv na, a iz gle da i funk cio nal na ve za. Na rav no, ni su sva pa ra lel na zna e nja jed ne re i zavo e nje, i ne od u zi ma ju joj smi sao, ve ona ko ja su su protna jed no dru gom. Na pri mer, za vo e nje mo e zna i ti i uno e nje ne kih po da ta ka u slu be ne knji ge. To zna e nje ni je su prot no, ve sa svim ne za visno. Osim ka da se ko ri sti u a li, kroz igru re i i aso ci ja ci ja, pa se, na pri mer, en ska oso ba ko ja za vo di slu be na do ku men ta na zo ve za vod ni com. Ali, da ne bi smo gu bi li vre me na ona zna e nja re i ko ja ne ko ri sti mo u kon tek stu ove knji ge, bi lo bi do bro da od mah pre e mo na ona zna e nja ko ja mi ko ri sti mo kad iz go va ra mo ovu re. Na ve e mo ne ke de fi ni ci je iz re ni ka: Vu i, ma mi ti, na vo di ti. Vo di ti na po gre an put, od vo di ti na stran pu ti cu, navo di ti na po gre an za klju ak, do vo di ti u za blu du, va ra ti. Na vo di ti na pre kr aj mo ra la, na lju bav ne ve ze. Sa ma re se duk ci ja-za vo e nje, vo di po re klo od la tin ske re i se du ce re ko ja zna i od ve sti u stra nu, od ve sti sa pu ta. Pi ta nje je: sa ko jeg pu ta? Sa i jeg pu ta? Sa pu ta isti ne, vr li ne, sa mo po to va nja, iden ti te ta, do sto jan stva, slo bod ne vo lje..!?

18

La no obe a nje mo e bi ti ja sno ver bal no iz ra e no, ili se mo e pod ra zu me va ti, pre ne ti ne ver bal no, po sred no... Dru gi se mo gu za vo di ti sve sno, ili ne sve sno. o vek mo e za vo di ti i sa mo ga se be. U ovoj igri skri va li ci, lo vac na ma ski ra no za vo e nje mo ra zna ti da su ve o ma va ni ele men ti po treb ni da bi se smu lja la or ba za vo e nja iz ve stan ste pen po ve re nja i ne jed na ko sti. Dva tr gov ca na pi ja ci, ko li ko god la ga li i mu lja li je dan dru go ga, ni su u pra voj si tu a ci ji za vo e nja. Oni su rav no prav ni. Pod ra zu me va se da po ku a va ju da iz vu ku ko rist za se be. Do bro volj ni su ue sni ci nad mu dri va nja, i ra u na ju na to. Da bi ste ne ko ga za ve li, mo ra te pr vo pri do bi ti nje go vo po ve re nje. Onaj ko ji vam ve ru je dok ga vi la e te ni je rav no pra van. Za to je za vo e nje uvek i iz da ja. Iz da ja po ve re nja. Lo vac e, da bi iz be gao lu ta nje, naj pre, ma ski ra no ga tra i ti u onim od no si ma gde po sto ji iz ve sno po ve re nje i ne jed na kost. Ih, bre, go spo di ne, Bu da lo. Da ni si ma lo pre strog?, po mi slio sam. Po te bi su svi lju di, vi e ili ma nje, iz da ji ce. Naj e e iz da mo one ko ji nam ve ru ju. Ma da, kad bo lje raz mi slim, mo da i je smo svi mi ne ko ga ne ka da iz da li. Ali, to je te ka te ma za si tu a ci ju u ko joj se na la zim. Pod vio sam list, da bih ozna io me sto u knji zi gde sam stao. Ne u da pre te ru jem sa ju tar njim na po ri ma jer me e ka dan pun va ni jih po slo va. A ve ro vat no i pa met ni jih. No, ipak sam u no vi dan kre nuo sa uku som i mi ri som la ga ne du hov ne avan tu re. Ma lo sam jo me di ti rao uz
19

ukus i mi ris do bro re kla mi ra ne ka fe. Znam da mi je ta da pa lo na pa met da sam ne to teo da ka em, ali da sam za bo ra vio. Se ti u se dru gi put. Obu kao sam se. Us put sam ba cio ke su sa sme em u kon tej ner, i kre nuo u no ve rad ne po be de.

20

PO ET NA UPUT STVA ZA LOV CE AMA TE RE

Mo ram pri zna ti da me je go spo din Bu da la za ra zio temom. Uhva tio sam se be ka ko, bez ika kve na me re, sa svim spon ta no, na mo men te i op se siv no, za vi ru jem po o ko vi ma sop stve nih od no sa, i od no sa lju di oko se be, tra e i sa kri ve nog, ma ski ra nog ne va ljal ka, Iz No Gu da zvanog za vo e nje. Bor ba iz me u do bra i zla je, us ta lom, ve ko vi ma pre no e na dru tve na igra. Ve i ta za ni ma ci ja. Ta za ra za je ne to kao gric ka nje se men ki. Po ne ona ko, bez ve ze, iz do sa de, a po sle ne mo e da sta ne. Po to me je igra za in ter so va la, mo rao sam ne e ga i da se od rek nem ka ko bih imao vi e vre me na i pa nje da joj po sve tim. Vre me ko je sam pro vo dio u i ta o ni ci vi e ni je bi lo do volj no. Iako mi je to te ko pa lo, od re kao sam se gle da nja te le vi zi jskog programa pred spa va nje. Ne mo e se po sta ti pra va bu da la a da se o vek ni e ga ne od re
21

kne. Od re kao sam se pa ra za rad ja re ta. Mu dri na rod ka e da je nemogue i jed no i dru go. Sad le ka rim i i tam knji gu, a ako ima jo ne ka ta len to va na bu da la sprem na na od ri ca nje za rad du hov ne ka ri je re i igre, ne ka mi se pri dru i. i ta u vam na glas po et na uput stva za lov ce ama te re ko ji kre u u haj ku na ma ski ra no za vo e nje: Sva ki lo vac mo ra po zna va ti oso bi ne i vo ti nje ko ju lovi. Za vo e nje je a vol ska ra bo ta. Otac la i zva ni a vo je, kao to zna mo, zver. Sve ti Jo van, je dan od pi o ni ra, pr vih lo va ca, ot krio je da je njen omi lje ni broj 666, a to je, ka e, i broj o ve ka. Pa sad, oni ko ji raz u me ju shva ti e. Ni dan da nas ni je pot pu no ja sno ta je ti me pi sac hteo da ka e. Ali ja sno je da su a vo i o vek u ne koj te snoj re la ci ji. Da ima ju ne ke za jed ni ke sklo no sti, a iz tog ne do stat ka mo gu se iz vu i i iz ve sne pred no sti. Lak e je upo zna ti ne pri ja te lja, ako i sa mi ima mo sta no vi te nje go ve oso bi ne. Mo e mo mu pred vi de ti po stup ke, na me re i stra te gi je, su de i po se bi. Mo gu e je da se ljud ski duh, zbog tih ge net skih sli no sti, ne opi re ta ko sna no stra nom te lu u se bi, pa da ne od ba cu je uvek in plan ti ra no du hov no tki vo Zlo e. No, ta je tu je. Ne ku kaj mo nad ne do sta ci ma. Is kori sti mo pred no sti. Upo zna ju i se be, sop stve ne stra te gi je i ma ri fe tlu ke, upo zna e mo i pro tiv ni ka. Sli nost sa njim je, u ovoj igri, pred nost. Na rav no, sa mo ako ne za bo ra vi mo za ta nam slu i - da bi smo pro va li li pro tiv ni ka, a ne da bi se iz jed na i li sa njim. Oni lov ci ko ji to, ipak, za bo ra ve, mo gu la ko po sta ti ulo vlje ni lov ci. Ova igra ni je bez o pa sna. Zver mo e i da nas po ru ki. Sva ki do bar lo vac to zna, i po tru di e se da upo zna ud be ti je. A ka kva je
22

na a zver? Ot kri e mo vam ne ke nje ne oso bi ne, a ne ke e te mo ra ti sa mi da spo zna te. Pred nost zve ri je u to me to, uglav nom, uspe va da pri kri je svo ju stvar nost pred o ve i jim umom. Do bar je ilu zi o ni sta. Ipak, po red svo je de mon ske bri ljant no sti, is po lja va i ne ve ro vat nu glu post. Njen po nos je e sto ja i od nje ne in te li gen ci je i spo sob no sti pri kri va nja. Zver pre va re i za vo e nja je ta ko e i raz me tlji vac. Ta nje na oso bi na vam po ma e da je pre po zna te, jer e sto sa ma se be oda pe va ju i se bi ode. Ova zver je le nja. U na oj igri mur ke pr vo se sa kri je ta mo gde joj je naj bli e - u sa mom lov cu. Naj pre bi tre balo po gle da ti da li je u va ma ili iza vas. im je spa zi te, od mah je za plju ni te re i ma: Pu, za me ne!. Ne moj te bi ti ga dlji vi to e te, mo da, plju nu ti na sa me se be, jer ona ra u na na to, na va u od boj nost da plju ne te na se be. Ako vi to ne ui ni te, uinie zver. A nje na plju va ka je mno go lji ga vi ja i gad ni ja od va e sop stve ne. I te ko se ski da sa sa mo po to va nja. Naj go re u to me je to ne e te ni zna ti da ste uplju va ni, i ta kvi e te ho da ti sve tom ne sve sni na ta li i te. Da kle, po tra i te u se bi sklo nost ka za vo e nju. Sklo nost ka da va nju la nih obe a nja. Sklo nost ka ma ni pu li sa nju dru gi ma da bi ste ih pri vo le li da ui ne ne to to ina e ne bi. Sklo nost ka stva ra nju la nog imi da i na nje mu za sno va nog po ve re nja kod lju di... Pa zi te, ako sa mi ni ste glu pi, sa e kaj te da zver is po lji sop stve nu glu post, ta ko to e po sta ti raz me tlji va i re i na pri mer: Pa ja ni sam ta kav ili ta kva. Ja to ne i nim. Ja sam jag nje ce Bo je... i sli ne im be ci li je. Ako to u je te, mo e te bi ti si gur ni da ste joj ot kri li ja zbi nu u sop stve noj ta ti ni. Ne moj te da bi se ne ko ba cio
23

ka me na s ra me na na dru go ga, ili plju nuo na dru go ga, pre ne go to iz va di ono u ve no brv no iz oka svo ga! Ne moj te da bi se ne ko raz me tao svo jom bez gre no u i ti me one mo gu io zve ri da se po ka e, pa da je za plju ne se bi u li ce. Ko to ura di, ni je za lov ca. Ne ka igra ne ku dru gu igru. Lov ci se naj vi e raz li ku ju od zve ri za vod ni ce upra vo po to me to ni su ga dlji vi da plju nu sa mi na se be, kad je ot kri ju u se bi. Za vod ni ca ni je u sta nju da to ui ni sa ma se bi. Ona mo e da plju je sa mo na dru ge i da kri vi dru ge. Ku ka vi ca je. Ne pod no si bol sa mo sve sti. To je nje na osnov na sla ba ta ka. Jo jed no upo zo re nje. Ako vam i uspe da je pre po zna te u se bi i da je za plju ne te, ne kur i te se ti me. Po mi sli e da je va a sve snost bi la sa mo igra va e su je te. Po ku ate li da sa po no som do ka e te da i to mo e te, vra ti e vam se jo u lep em ca re vom no vom ode lu. Pi ta nje je da li e de te u va ma jo bi ti tu da vik ne: Pa car je go! Za vod ni ca zver ka, zbog svo je le njo sti, jer ta ko joj je naj lak e, vo li da se kri je u nor mal nim, obi nim lju di ma. Tu se ret ko ko se ti da je tra i, pa mo e mir no da len a ri. Ko me bi, na pri mer, pa lo na pa met da nor mal ni ro di te lji za vo de svo ju de cu? Da nor mal ni pro fe so ri za vo de svo je a ke!? Da nor mal ni psi ho te ra pe u ti za vo de svo je pa ci jen te!? Da, stvar no. Ko me bi nor mal nom to pa lo na pa met, kad to ni je nor mal no. E, za to po sto ji mo mi, ne nor mal ni lov ci-bu da le, ko ji ne ma mo pa met ni ja po sla, ne go da se igra mo mur ke sa za vod ni com, da je ot kri va mo, i da tom igrom za ra a va mo nor mal ne lju de.

24

Iako u na oj zve ri po sto ji, kao to smo re kli, pri li na do za le njo sti i glu po sti, ne sme mo je pot ce nji va ti. Po go to vo zbog to ga to jo ve a do za le njo sti i glu po sti po sto ji i u na ma sa mi ma. Ako mi lov ci po zna je mo nje ne sla be ta ke, zna i ona na e. Za to je igra i in te re sant ni ja. I, evo, od vi ja se od ka da je sve ta i ve ka. Pi tam se sa mo ta e mo ra di ti onih hi lja du go di na dok zver bu de sve za na, ka ko je pred vi deo na pred spo me nu ti Jo van u svom Ot kri ve nju. Mno gi od nas e osta ti bez po sla, kao po sle li kvi da ci je ve li kih dr av nih ba na ka i gi gant skih pro pa lih fir mi. Na rav no da e mo se pre kva li fi ko va ti. Dra gi mo ji lov ci po et ni ci, tre ba lo bi da zna te i to da se lu ka vi ca ne kri je sa mo u lju di ma, ve i u nji ho vim tvo re vi na ma, u: in sti tu ci ja ma, fi lo so fi ja ma, ra znim ue nji ma, me di ji ma, umet no sti ma, na u ka ma, re li gi ja ma, poj mo vi ma... Svu da ona za e stva ra ju i se bi lo gi sti ku po dr ku. Sva ka ko, uvek pre ko lju di. Lju di su pre no sni ci du hov ne in fek ci je ko ja se i ri br e i lak e od bi lo ko je po zna te te le sne epi de mi je. Svi su u ri zi noj gru pi. Na rav no da e te pi ta ti ka ko se pre no si, ko jim me di ji ma, ko ja su ri zi na po na a nja... Pretpo sta vljam da ste svi ve u li ka ko je So to na (to mu je je dan od broj nih pse u do ni ma) lo vac na ljud ske du e. On je, za pra vo, ku pac ljud skih du a. Zna te li za onu iz re ku Pro dao je du u a vo lu? a vol ko De Vil je, u stva ri, pa si o ni ra ni ko lek ci o nar du a ko ji ne pre za ni od e ga ne bi li pro i rio svo ju zbir ku. U to me ga ome ta iz vor ni vla snik i tvo rac tih du a, pa stir ko jeg zo ve mo Bog, uz po mo svog si na Isu sa, i Sve to ga Du ha. Do bri Bo g je, iz ne kih svo jih raz lo ga u ko je ne e mo sa da ula zi ti, da nebismo za
25

lu ta li u me ta fi zi kim la vi rin ti ma, ov i ca ma du i ca ma po da rio slo bo du da sa me od lu u ju ta e i ni ti, i na ko jim e pa nja ci ma pa sti, na da ju i se da e mu one, svo jom vo ljom, ipak, po no vo do i. Ali, gde su ov ce, tu je i zli vuk. Pri rod no. Kad ko ja ov ca za lu ta sa pu ta ka svom pa sti ru, pre sret ne je opa ka zver i po nu di joj dil. Pi ta e te se: Za kaj bi vuk ov ci nu dio dil? Za to je, jed no stav no, ne po je de? Eee, pa ne sme od Bo gi ja. Bo gi je ve i ba ja. a vol ku De Vi lu do zvo lje no je sa mo da is ko ri sti slo bo du ko ju je Sve vi nji po da rio ov i ca ma du i ca ma da ras po la u sa me so bom, pa mo gu ak sa me se be i da pro da ju. Za to on e li da od sve ta na pra vi jed no ve e e li ko tr i te, da me ov i ca ma raz vi je tr i nu fi lo so fi ju i vo ta, po tro a ki men ta li tet, i po tre bu za ro bom ko ju im mo e po nu di ti u raz me ni. (a vo je tr go vac ko ji se ba vi sa mo kom pen za ci o nim po slo vi ma - ra znu svo ju ro bu i ro ke po tro nje tram pi za ljud sku du u). Za rad uspe no sti tih svo jih tr go vin skih tran sak ci ja, naj ve i tr go vac na sve tu je po kre nuo i ro ku Pi Ar kam pa nju za pro mo vi sa nje od go va ra ju ih si ste ma vred no sti i ilu zi ja ko je tre ba usa di ti u ljud ske gla ve i du e, i ti me ostva ri ti pro dor na e lje nom tr i tu. U toj pro pa gand noj kam pa nji po sto je ne ki klju ni poj mo vi oko ko jih se ple tu gro zdo vi vred no snih si ste ma po god nih za tr i nu eko no mi ju ljud skih du a. Ko ji su to poj mo vi? Nor mal nost je je dan od njih. Za mi sli te ka da bi ve i na lju di na ovo me sve tu bi la sle pa. Zar ne bi bi lo nor mal no sle pi lo sma tra ti nor mal nom po ja vom, a spo sob nost vi e nja ne ka kvim po re me a jem? Ili, ka da bi naj ve i broj lju di imao dve gla ve. Jed no gla vi bi bi li ne ka kvi de ge ne ri ci. Mno gi sma tra ju da je po jam nor mal no sti re la ti van. Nor
26

mal no je ono to je oso bi na ve i ne. Na a lu ka va zver ka ko ri sti ne ko li ko klju nih poj mo va na i jem je mar ke tin gu zdu no ra di la, a ko ji joj ko ri ste da na pra vi po god nu kli mu za svo je pri kri va nje. Uvek vo li da se kri je iza poj mo va ko ji su ne ja sni, a mno go le po zvu e. To li ko le po i op te pri hva e no zvu e, da o ve ku do e da se za ku ne u njih. Je dan od ta kvih je po jam de mo kra ti ja. Da nas je sa svim nor mal no ne ve ro va ti u Bo ga. Ka u da je to stvar ve re. A bi ti ho mo sek su a lac, to je, ka u, stvar opre de lje nja. (Ne znam za to ve i na he te ro sek su a la ca ne ve ru je da je he te ro sek su al nost nji ho vo opre de lje nje, i da su je bi ra li. Na pro sto, ta kvi su ro e ni. Ni ko ih ni je pi tao.) Ali, ne ve ro va ti u de mo kra ti ju, i jo to jav no re i pred mu drim De mo som, to bi ve bi lo hu lje nje. U ra ni jim vre me ni ma, zver ka je bi la ma nje so fi sti ci rana i ogo lje ni je se is po lja va la. Ta da je to jo bi lo i mo gu e. Pri a o ca re vom no vom ode lu jed na je sta ra pri a. Da nas bi ma lo lju di u lo ta de te ka e. Ve ro vat no bi to pri pi sa li de i joj ne zre lo sti, ili pu ber tet skom bun tu. Bun tov na de ca bi, ve ro vat no, do bi la mno go ba ti na zbog svo je sti snu te pe sni ce i svog ot po ra oi gled noj isti ni ko ju vi di mu dri na rod, ili ti De mos. U ona sta ra, su ro va, ne de mo krat ska vre me na, mo gao je je dan vla dar i vla di ka, zva ni Nje go, na pi sme no da iz ja vi ka ko je pu i na(na rod) sto ka jed na grd na, i da osta ne na pre sto lu. Da nas ta kav ne de mo kra ta ne bi ni ka ko pro ao na slo bod nim de mo krat skim iz bo ri ma. Ka kva li bi mu sa mo bi la pred iz bor na kam pa nja sa ta kvim jed nim de gra di ra ju im sta vom o mu drom na ro du ko ji se pi ta? Nje go vom Pi Ar me na de ru bi se ko sa di gla na gla vi. Od mah bi mu pred lo io da pro me ni ti tu lu i da
27

se, po no vo me, zo ve Na rod ni vla di ka, ili De mo krat ski vla di ka... ne go to! (Da ne spo mi nje mo ne de mo krat ski od nos pre ma po tu ri ca ma i pra vo na sa mo o pre de lje nje i...) ta sam za pra vo hteo da vam ka em ovom ma lom di gre si jom. Hteo sam da ka em da zver ka me nja le pe re i ko ji ma se ko ri sti, ali da je su ti na u ko joj le i nje na pre va ra ista. Mo e se sve sti na iz vr ta nje jed ne je di ne isti ne, ali o njoj e mo mal ko ka sni je ako ste sprem ni? U ma ska ra di da na nji ce, nje no sve to mar ketin ko troj stvo la i po i va na sple tu tri na pred na ve de na poj ma: de mo kra ti ja-re la tiv nost-nor mal nost. Iza ova kvog pa ra va na mo e se sa kri ti bi lo ta. Ba zbog to ga po ka za u vam ka ko se igram igre ot kri va li ce sa zver kom za vod ni com na pri me ru ovog nje nog mo der nog sve tog troj stva, ne bi ste li i vi shva ti li me tod lo va. Ka da se ma lo uve ba te na mo jim pri me ri ma, pred la em vam da otvo ri te svoj al bum sa sli i ca ma u ko ji e te uno si ti ulo vlje ne tro fe je. Po sle mo e mo da raz me nju je mo sli i ce, du pli ka te, na rav no... Mo da ih, jed nog le pog da na, sve sa sta vi mo, upo re di mo is ku stva i na pra vi mo ve e e e li ku al bum-se ri ju o za vo e nju i lju ba vi. A sa da, sle di pr vi pri mer.

28

DE MO(N)KRA TI JA = ZA VO \E NJE MA LO LET NIH ZA VE DI, PA VLA DAJ

Slo vo n u za gra di nam, dra gi mo ji lov ci ama te ri, po ka zu je ve na ve de ne oso bi ne zve ri, nje nu le njost i gor dost. Ni je se po tru di la da se po te no ma ski ra, a i vo li da joj se ime, ma kar bez tog n, to e e po mi nje. Da bu de tran spa rent no. Uosta lom, ime na lu da na la ze se svu da. A e sto se i po mi nju. Po go to vo u de mo krat skim me di ji ma. to vi e glu po sti pra ve, to su atrak tiv ni ji. Kao klov no vi u cir ku su. To je, na rav no, zbog tr i ta, jo jed nog sve tog pojma u de mo(n)krat skom re ni ku. Spek takl, za ba va, sve ti ou must go on, la kr di ja, pred iz bor na kam pa nja... sve je to do bra ro ba za za ba vu mi li o na, ve li kog mu drog bo ga De mo sa ko ji ima mo gla sa nja i ku po va nja, i ko ga tre ba za ve sti. E, tu ja Bu da la vik nem: Lju di, pa car je go! De
29

mos, zva ni jo i Na rod, je glup! Sre om, ni sam po li ti ar ve obi na Bu da la. ak ne ni dvor ska bu da la, pa mo gu da ka em to to ni je ni stav, ve na u no do ka za na, sta ti sti ka i nje ni ca. Po sto ji jed na su vo par na na u ka ko ja ni ta dru go ne zna da ra di ne go da bro ji ve li ke bro je ve. Ona se zo ve sta ti sti ka. Ta do sad na sta ti sti ka je bro ja la i bro ja la i bro ja la re zul ta te ra znih is tra i va nja, da bi po sle to ga crt ka la ne ka kve kri vu lje ko je po ka zu ju ka ko se od re e ne ljud ske oso bi ne ras pro sti ru po po pu la ci ji(ili ti na ro du). Ona ni ta ne za klju u je. Sa mo bro ji i cr ta. Ta ko su psi ho lo zi, svu da po sve tu, na ve li kim, slu aj no oda bra nim, ta ko zva nim repre zen ta tiv nim uzor ci ma, me ri li ljud sku in te li gen ci ju. A sta ti sti a ri su po sle ob ra i va li po dat ke do bi je ne nji ho vim me re nji ma. Ka da su na cr ta li kri vu lju (na zva nu po ne kom do sad nom Ga u su Ga u so va kri vu lja) ras pr o sti ra nja pa me ti me ra jom, ona je li i la na ka kav ta las ili breg. Gle da ju i u nju, oni ko ji ve ru ju u Bo ga, po mi sli li bi da je Go spod lju di ma de lio pa met ta la sa sto. Vi e od dve tre i ne, e zde set i ku sur po sto o ve an stva, do bi lo je pro se nu pa met (IQ od 90-110), ili dru gim re i ma, spa da u me di o kri te te. Na le voj stra ni ta la sa(ta mo gde je le va ru ka ono ga ko ji gle da) ras pro sti re se ot pr li ke jed na e sti na po pu la ci je - de bi li, im be ci li i idi o ti (oni su le vo ori jen ti sa ni), a na de snoj stra ni ima isto to li ko nad pro se nih. Naj pa met ni jih (ge ni jal nih) i naj glu pljih (idi o ta), da kle eks tre mi sta, po obo di ma ta la sa, ima, sre om, naj ma nje (1-2%). Ja sno je da se u ra spo nu od idi o ta do pa met ni jeg me di o kri te ta is pod sta ti sti kog bre ga in te li gen ci je ba ka ri oko pet e sti
30

na po pu la ci je (ne sa mo na e po pu la ci je ve se to od no si na sva ki na rod). Tre ba lo bi do da ti da je kod nas tre i na po pu la ci je funk ci o nal no ne pi sme na, a ve i na po pu la ci je da je neo bra zo va na. Me u in te li gent ni ji ma, pak, ima do sta emo tiv no po re me e nih. In te li gen ci ja ni je do volj na da bi o vek bio mu dar i mu dro od lu i vao. In te li gen tan, a du ev no po re me en o vek, mo e de la ti glu plje od glu pog. Hte doh ti me da ka em da je broj lju di spo sob nih da mi sle o ta ko slo e nim de a va nji ma kao to su po li ti ka pre vi ra nja ve o ma ma li. Pro cen tu al no, naj vi e 10%. Iz ja vu De sio se na rod, mo e mo ko mot no, na na u noj ba zi, pre ve sti na ne za vo dlji vi je zik ova ko: De si la se glu post. Isti ni tost te isti ne do bro smo ose ti li na sop stve noj ko i. Po sto ji i ona iz re ka da je Bog je di no pa met de lio pra ved no, jer ret ko ko mi sli da mu je za ki nu to. Tu se, eto, dra sti no is po lja va onaj u ve ni ras ko rak iz me u su bjek tiv ne i objek tiv ne stvar no sti. Ka ko je pa met isto vre me no i alat ka za me re nje pa me ti, tu pa vi ima ju tu sre u da ne ma ju i me da od me re svoj ne do sta tak, te im ceo i vot pro e u uve re nju da ga i ne ma ju. A ta ko je i bo lje. to da se se ki ra ju. Po mi sli e ne ko da sam pre po ten tan i da mr zim na rod. Ka ko mo gu da go vo rim ta ko ru ne isti ne i da vre am po ten svet?! (Do du e, po te nje jo ni ko ni je me rio i sta ti sti ki ob ra i vao. Ve ru jem da se i ova ljud ska oso bi na, kao i sve dru ge, ta la sa sto ras pro sti re po po pu la ci ji. Ba me za ni ma ka da e i ka ko psi ho lo zi po e ti da me re P. Q. - ko li nik po te nja.) U svo ju od bra nu imam da ka em sa mo to da isti nu, ma kar ona ru no zvu a la, go vo rim za to to vo lim taj na rod i za to to mi se mo e, jer ni sam ni u ka kvoj pred iz bor noj kam pa nji, za to to mi ni ta ne za vi si
31

od uspe no sti za vo nja na ro da, te mu se ne mo ram uvla i ti u zad nji cu. To je pri vi le gi ja Bu da le. Ne e lim ti me da ka em da su svi po li ti a ri ne po te ni, da ne vo le svoj na rod, i da ga za vo de iz ko ri sto lju blja. Ako bih sma trao da sam spo so ban da bu dem do bar po li ti ar, da me je Bog dao za to, i da ta ko mo gu da po mog nem lju di ma, ipak bih mo rao da ih za vo dim u naj bo ljim na me ra ma ka ko bih do ao na vlast i odr ao se na njoj. Ako ne u ja, sa po te nim na me ra ma, za ve e ih ne ko dru gi, sa ko zna ka kvim na me ra ma. Ta ko fuk si o ni e de mo(n)kra ti ja. Po li ti ar mo ra bi ti za vod nik ma lo let nog na ro da, da kle per ver zan, ak iako mu se to ga di. Bi ti po li ti ar u ta kvom si ste mu je, za e sti to e lja de, ve li ka r tva, mo glo bi se re i mu e ni ki pod vig. A ima i ta kvih po li ti a ra. Nji ma se di vim. Razu mem r tvu sop stve nog do sto jan stva uto plje nog u sve sno za vo e nje um no ma lo let nog na ro da za nje go vo do bro, u ma ska ra di de mo(n)kra ti je. Ova ret ka vr sta po liti a ra, na a lost, ne pro la zi ba naj bo lje kod gla sa a. Ve ro vat no zbog to ga to su am bi va lent ni pre ma za vo nju, a pu bli ka ose ti kad se glu mac ne ui vlja va u ulo gu. Pogledajmo za to je de mo kra ti ja za vo e nje um no ma lo let nih, da kle, per ver zi ja? Za vo e nje ma lo let nih je ste per ver zi ja, zar ne? A mo da je de mo krat sko pra vo sva kog gra a ni na da slo bod no bi ra ko ga e da za vo di? Za vo e nje je je, dakle, stvar opre de lje nja. No, da ne za la zi mo sa da u dru gi po jam mar ke tin kog sve tog troj stva la i - u re la ti vi zi ra nje eti ke pod pla tom de mo krat skih slo bo da. Upo re di mo od nos iz me u po li ti a ra de mo kra te i naroda sa od no som iz me u ro di te lja i de te ta. Ka sni je, ka da bu demo go vo rili o za vo e nju u po ro di ci, o od no su iz me u
32

ro di te lja i de ce, bi e jo ja sni ja sli nost i po ve za nost ova dva pro ce sa. Da se ne bi smo za vo di li uz po mo ne ja sno e je zi ka, is pra nje nim re i ma, bi lo bi do bro da vi di mo ta po jam demokratije zna i. U iz vor nom zna e nju, de mo kra ti ja (de mos-na rod, kra tos-vla da vi na) zna i vla da vi na na ro da. Na rav no, na rod ne mo e da vla da, jer ne ma nad ki me da vla da osim nad sa mim so bom. Ta ko pro iz i la zi da je po jam, sam po se bi, kon tra dik to ran. Po je di nac mo e da vla da so bom, da ima sa mo kon tro lu, ali to zna i da je dan deo nje go ve ce li ne upra vlja nad dru gim de lom: ego nad in stik ti ma, ra zum nad im pul si ma... Ako bi smo o na ro du raz mi lja li na taj na in, opet bi je dan deo na ro da mo rao da upra vlja nad dru gim, pa bi ter min iz gu bio zna e nje. Po no vo bi se iz dvo ji la ne ka gla va ko ja bi upra vlja la te lom, kao to je to bio slu aj sa sta rom ari sto kra ti jom. Ta ko bi ma to ri Kur ta sja hao da bi uz ja hao mla di Mur ta. Isti Kur ta, dru go pa ko va nje. Raz li ka je u to me to je ovog me ta fo ri nog Kur tuMur tu iza brao sam konj ko je ga do ti ni ja e, a to je, kad si u po zi ci ji ko nja, mno go bit no. Je dan ve li ki i po zna ti gr ki fi lo sof sma trao je da je od anar hi je go ra sa mo de mo kra ti ja. Sta ri Gr ci, ko ji su sko va li ovu re, ima li su ma lo ue shva ta nje o to me ta je to de mos ili, po na ki, na rod. Ro bo vi i dru ga si ro ti nja ni su spa da li u na rod, ve u stva ri. To li ko za sa da o iz vor nom shva ta nju poj ma de mo kra ti ja od stra ne nje go vih tvo ra ca. Sve mi se vi e i ni da sa ma re de mo kra ti ja ne zna i, za pra vo, ni ta. To to bi tre ba lo da ona ozna a va zo ve se pra vo na gla sa nje. Pra vo na gla sa nje ni je isto to vla da nje, ili cra tia. Ono je sa mo od raz uve re nja na ro da da je spo
33

so ban da raz u me po li ti ke pro ce se i da je kom pe ten tan da iza be re one ko ji e vla da ti u nje go vo ime i u nje go vom in te re su. Ja ne vi dim ni je dan je di ni ar gu ment za to bih ve ro vao u ta kvu kom pe ten ci ju na ro da. To bi bi lo isto kao ka da bih ve ro vao da su e li je mo je zad nji ce ili pe ni sa ili pe te, da kle e li je mog te la, kom pe tent ne da iza be ru na slo bod nim de mo krat skim iz bo ri ma vla du, to jest e li je mog mo zga. Ma lo mor gen, to bi re kao je dan do bro po zna ti nam vla dar, iza bra nik i du go go di nji mi lje nik mu drog na ro da, i je ga je vla da nje mno go sku po ko ta lo. Pra zni na zna e nja re i de mo kra ti ja ma ski ra se do da va njem u nju dru gih zna e nja ko ja ne ma ju ni ka kve ve ze sa ovim poj mom, ili su mu ak su prot na. Kad dva o ve ka kul tur no, to le rant no, sa po to va njem raz go va ra ju uz uva a va nje, i su prot nih mi lje nja, to se na zi va de mo krat ski di ja log. Ka kve to ve ze ima sa de mo som i nje go vom kra ti jom ili pra vom gla sa? Pr vo, ta kvu vr stu di ja lo ga ve o ma ret ko e te u ti me u na ro dom. To su oso be no sti ma log bro ja lju di, du hov ne ari sto kra ti je iz dvo je ne iz sti hi je ma se upra vo ple me ni tim, ret kim du hov nim na da re no sti ma ko je ih i ne spo sob ni ma za raz u me va nje stvar no sti i za vo stvo ko je je za pra vo slu e nje ono me ko jim vla da. Re je o ari sto krat skom, a ne o de mo krat skom di ja lo gu. De mo krat ski di ja log mo e te u ti svu da, na pi ja ci, u sa mo po slu zi, na zbo ru rad nih lju di, u ka fan skim pre pir ka ma. U nje mu e te na i ma lo kul tu re, to le ran ci je i po to va nja. Za to se on da vla da vi ni na ro da, pra znoj re i de mo kra ti ja, do da ju zna e nja ko ja joj ne pri pa da ju? Pa zbog ma ski ra nja, ba! (ba je skra e no bo lan. Sta ro bo san ski.) Le po zvu i, a ima ga kolko oe. Kao Ro bin Hud, odu zme od
34

bo ga tih, du hov nih ari sto kra ta i bo ga tu na, i po de li si ro tom na ro du du hov ne da ro ve i pri zna nja. Ko ba ja gi, na rav no. Pra znim re i ma ih ube di da ima ju ne to to ne ma ju, kao to va ra li ce iz pri e o ca re vom no vom ode lu ube di e si ro tog ca ra, pa se on po sle obru ka. Ta ko se i jad ni car De mos e pu ri svo jim ode lom-epi te tom mu dro sti, ona ko ja dan i go (i me ta fo ri no, a i bu kval no) A oni se ra du ju ko de ca. Ne ma ve ze to ne ma ju gde to bo gat stvo da sklo ne, ni ti se mo gu u nje ga obu i. Va no je da le po zvu i, da ima do bar imid. Na rod no vla dar ski di ja log, ne go to! Ko je, uosta lom, taj Bog, pa da de li da ro ve ne pra ved no? Tre ba lo bi is pra vi ti ne prav du i ujed na i ti lju de. A ta e mo sa pa met ni ma? ta sa du hov nim bo ga ta i ma ko ji ne vo le da pr vo ima ju pa ne ma ju, kao u je vrej skoj kle tvi? Za to bi oni ve ro va li da je du hov no ubo gi na rod kri te ri jum za sve, su di ja ko ji svo jom mo i gla sa nja raz dva ja kri ve i pra ve, do bro i zlo, bog iz nad Bo ga. Na rav no, po sle se sve to pre lo mi pre ko nje go vih le a. Pri a se po ku lo a ri ma isto ri je ta je od go vo rio je dan ve li ki vo a Ok to bar ske re vo lu ci je (one ru ske, ne ove na e) ka da su ga dru go vi upi ta li: a ta e mo sa uni ver zi te tom? Ta mo su pa met ni lju di. Oni ne e tek ta ko pri hva ti ti na e pa ro le... (i taj za vo e nje) Pa to ni je ne ki ne re iv pro blem. Imam re e nje., od go vo rio je vo a. Za to je i bio ve li ki vo a. Za sve je imao sprem na re e nja. Od go vo rio je: oma so vi e mo ga! Ha! I ta ko ga sro za ti. Bra vo, vo o! Sva ka ast! Ti si raz u meo su ti nu skri va nja tvo je vla sti iza le pe na e de mo kra ti je. Uzmi tu pa vu ve i nu kao kri te ri jum, za ve di nje nu sti hi ju na svo ju vo de ni cu, i hva li ih. Sa mo ih hva li ka ko su mu dri i mo ni, ona ko jad ni pod
35

tvo jim rv njem. Za ve di, pa vla daj. Ube di ih da bi sva ko od njih jed nog da na mo gao po sta ti Ti, ako obr la ti dru ge da mu po klo ne gla so ve. Pro gla si to de mo krat skim snom. Go vo ri na rod skim je zi kom. Bu di nji ho vo ogle da lo na de. Ne ka gle da maj mun se be u zr ca lo. Ne ka gla sa za se be u te bi. Sro zaj pra vu eli tu na ro du, jer ona je nje go va je di na za ti ta od sop stve ne glu po sti. Za klju u jem da ta le pa slat ka re de mo kra ti ja zna i sva ta, a sa mim tim za pra vo ni ta. Jer re ko ja zna i sva ta, lo gi no, ne zna i ni ta. I za to je ve o ma zgod na za upo tre bu u je zi ku za vo e nja. U nju su bes prav no ugu ra na i zna e nja po put: po to va nja ljud skih pra va, slo bo da, po to va nja za ko na, fer plej od no sa... I ra zna dru ga le pa zna e nja za ko ja ne vi dim da pro iz la ze iz pra va neo bra zo va nih i ne kom pe tent nih da gla sa ju i od lu u ju. Ne mo e o vek da na pad ne de mo kra ti ju a da, u isto vre me, ne na pad ne i sve ove dru ge po zi tiv ne poj mo ve. To, ve ro vat no, pro iz la zi iz ne kog du bo kog uve re nja da bi sva ka ari sto kra ti ja pre la u auto kra ti ju i zlo u po tre bi la vlast, ru e i ljud ska pra va, slo bo du i za ko ne, ako ih de mos ne kon tro li e pret njom svo jih gla sa kih mo i. Zar ne po sto je dru gi me han zmi kon tro le? Zar se ni je ari sto krat ski si stem mo gao raz vi ja ti u tom prav cu, ume sto to se de mo krat ska op ci ja shva ti la kao je di ni is pra van put ko jim tre ba da se kre e o ve an stvo? Na sled na ari sto kra ti ja ni je ne za me nji vi na in ozna a va nja ple me ni tih. Po li ti ar mo e bi ti i za ni ma nje za ko je se na da re na de ca ko lu ju, pri pre ma ju da bu du kom pe tent ni i od go vor ni za mu ku vla da nja i slu e nja kroz pro ces u ko jem se mo gu pra ti ti nji ho ve oso bi ne i sklo no sti. Gla sa i bi
36

mo gli bi ti sa mo lju di ko ji su se do ka za li kva li te tom u svo jim pro fe si ja ma. Sa mo naj bo lji. Eli ta ko ja je kva li te tom za slu i la svo ju po zi ci ju. Ma kar ih bi lo i 10% od ukup nog bro ja sta nov ni tva. Da li bi njih ne ko mo gao ta ko la ko da za ve de pra znim re i ma, la nim obe a nji ma i pa ro la ma? Za to je de mo kra ti ja ta ko ne spor na vred nost? Za to je nu no da se oni ko ji tre ba da vo de ra u na o in te re si ma na ro da vi e ba ve svo jim rej tin gom, ne go po slom ko ji bi tre ba lo da oba ve? Za to je do bro da na ru ko vo de a me sta u dr a vi, uglav nom, do la ze ama te ri i ja se kva li fi ko va nost me ri lo jal no u ne koj stran ci? Da li de mo kra ti ja pod sti e ama te ri zam u ko jem se po li ti ko opre de lje nje sta vlja is pred stru no sti i kom pe ten ci je? Ako sed ne u po gre an voz, sva ka ti je sta ni ca po gre na. De mo kra ti ja je po gre an voz. Ne za va ra vaj mo se ide jom da se mo e sti i na ne ku bu du u is prav nu sta ni cu, sa mo kad pro e mo taj pe riod tran zi ci je... Ne, po gre an voz vo zi u dru gom sme ru, i sva ka sta ni ca je po gre na. Ja ak ne ve ru jem u to da na rod vo li de mo kra ti ju. Kao to ne ve ru jem ni u to da de ca vo le da su im ro di te lji dru go vi ili dru ga ri ce, a ne otac i maj ka. Ka ko raz um e ti po tre bu na eg na ro da za sna nim vo om? Da li kao iz raz pri mi ti vi zma i auto ri tar no sti? Ne bih re kao. Ube en sam u to da na rod, ne gde u du bi ni du e svo je na pa e ne, pre po zna je per verz nost de mo kra ti je, nje nu slat ko re i vu za vo dlji vost, i da je dva e ka da do e ne ko vrst, spo so ban i po ten, ne ka pra va gla va ku e, i da ga re i be de pro ce nji va nja i od lu i va nja. Sa mo, ka ko da ga pre po zna po red sil nih slat ko re i vih za vod ni ka i do brih glu ma ca? Ka ko da se pre ki ne za a ra ni krug za vo e nja? A ta ko bi mu se ra do
37

obe sio o vrat i re kao: De si, bre a le!? Uzmi i vo di ovu ku u stro go i pra ved no, a ja da i vim ko o vek! Spa si Sr bi ju, a a le, a a lee, a a le ee... Odav no ne vi de smo ne kog pra vog a le ta, da bi na rod mo gao da upo re di i ra za be re pra vog od kri vih. Mo da bi onih 10% naj bo ljih bi li uspe ni ji u to me? Za to se na rod to li ko ra du je po vrat ku kra lja, ma kar i ne mao iz vr nu vlast? Vra tio se ba bo iz Ame ri ke...? (Par don, iz En gle ske.) Pa, ko me da ve ru ju? A ta ko e le da ne ko me ve ru ju. Taj ne ko bi tre ba lo da iz gle da skrom no. Da ne bu de slat ko re iv, jer na ta kve su ve aler gi ni. Da se ne po ja vlju je pre vi e u me di ji ma, jer na ta kve su se ve ope kli. Da bu de tra di ci o na li sta... bla, bla, bla... Ta ko se po sta vlja ju po vr ni, od o ka tiv ni kri te ri ju mi, a na rod dru ga i je kri te ri ju me i ne ma. O po li ti a ri ma ko ji ga vo de, ili oni ma ko ji se bo re za vlast, na rod ima sa mo ne ka kav op ti uti sak, umet ni ki do jam. Kao u pe smi Ar se na De di a: Ono sve to zna o me ni, to je stvar no ta ko ma lo. U dve re i sve bi sta lo, ka da pri a la bi ti... Ba ta ko. O svo jim vo a ma i kan di da ti ma De mos ima pa u al ne su do ve ko ji se svo de na ne ko li ko atri bu ta kao to su: po ten, tra di ci o na li sta, ili prag ma ti an i spo so ban, ali mu va ra, ili pa tri o ta i na ci o na li sta. To se po pu lu su svi a, ili ne svi a na osno vu uku sa. Ona ko od oka, sto ma no. Ka ko pre po zna ti do brog ro di te lja? Po no vo se vra a mo na sli nost od no sa iz me u ro di te lja i de ce, i od no sa vla sti i na ro da. De ca su ne zre la i de ti nja sta, kao i na rod. Po sao ro di te lja je da im po mog ne da sa zru i od ra stu. Ka ko? Sva ka ko, ne na taj na in to e im go vo ri ti: da su vred ni, ako su le nji; da su mu dri, ako su ne
38

zre li; da su spo sob ni da od lu u ju, ako su neo d go vo r ni; da su ne to po seb no u od no su na dru ge, ako to ni su... Ne e ih, da kle, za vo di ti, ui ti ih da stva ra ju la ni imid. Ne e ih ku po va ti o ko la da ma u svo jim ro di telj skim pred iz bor nim kam pa nja ma. Do pu ta e im ono li ko slo bo de ko li ko po kri a za nju de ca ima ju u sop stve noj od go vor no sti. Mo i e da od lu u ju o ono me za ta se po ka u kom pe tent ni ma. U zdra voj po ro di ci po sto ji hi je rar hi ja i ra ci o nal ni auto ri tet ro di te lja. To ni je auto ri tar nost i stra ho vla da, ve raz li ka u mo i od lu i va nja ko ja se za sni va na ra zli ci u spo sob no sti ma, zre lo sti i od go vor no sti. Ka ko se ta raz li ka sma nju je, i ri se gra ni ca slo bo de i pra va de te ta. U ta ko zva nom mo der nom de co kra ti nom ili de co cen tri nom vas pi ta nju ima do sta ele me na ta za vo e nja, kao i u de mo kra ti ji. Pre te ra no po pu stlji vi i ma so hi sti ni ro di te lji uz ga ja ju raz ma e nu de cu, a u po ro di ci vla da ha os ko ji oni, mu e ni, na zi va ju de mo krat skim vas pi ta njem. Je dan od ta kvih, moj po zna nik, do ao je na ide ju da bi tre ba lo ofor mi ti dru tvo za za ti tu ro di te lja. Po pu stlji vost i pre te ra na bri ga o de ci, kom bi no va na sa su tin skom hlad no om, ne spo sob no u razu me va nja stvar nih raz voj nih po tre ba de te ta, ide al na su kom bi na ci ja za za vo e nje i stva ra nje ma lih nar ci sa. Ka u da je po ro di ca osnov na e li ja dru tva i da se u nju pre sli ka va ju dru tve ni od no si. Mno gi psi hi ja tri, psi ho lo zi i psi ho te ra pe u ti a le se da se pro me ni la kli ni ka sli ka pa ci je na ta ko ji im se obra a ju za po mo. Ra ni je su, ka u, lju di pa ti li od vi ka po ti ski va nja svo jih po tre ba, od hi ste ri nih i op se siv nih po re me a ja. Po ti snu ti im pul si, u kru tim vik to ri jan skim vre me ni ma, pro bi ja li su i is po lja va li se u ne u ro ti nim simp
39

to mi ma. Da nas je dru ga i je. Lju di pa te od ne spo sob no sti da kon tro li u svo je im pul se, ko ji se pre ii vlja va ju, ne go to se po ti sku ju. Raz ma e ni su, ali ni su sre ni. Pa ovo je slo bod ni dva de set pr vi vek. Ne ma vi e mo ral nih za pre ka. To je za sta re lo. Za to, kad ne ma tog do sad nog auto ri te ta, glu pog i kru tog mo ra la i po ti ski va nja, ta ko ve li ki broj lju di pa ti od ose a nja pra zni ne i ne do stat ka smi sla u i vo tu? (U ne kim ne raz vi je nim i ne de mo krat skim ze mlja ma lju di pa te od vi ka smi sla. La ko e r tvo va ti ak i svoj i vot za ne ki vi i cilj, za ne to za ta ve ru ju da ima smi sla. Ta kve zo vu fa na ti ci ma.) Za to su ta ko zva ni nar ci sti ki po re me a ji li no sti ta ko ra i re ni u mo der nim de mo krat skim dru tvi ma sa do brom eko no mi jom? Ot kud to li ko nar ci sa, nar ko ma na, ho mo sek su a la ca...? Da li je mo gu e da je ta de mo kra ti ja ta ko do bra, a lju di sve lu i? Mo da je, ipak, lak e od re i se ljud skih du a ne go de mo kra ti je? Gde si, bre Fa u ste? Ka i ne to! Kolko ko ta du a? Ka i mi, tr i ta ti slo bod no ga, kolko ko ta ljud ska du a na slo bod nom tr i tu? Do o smo i do jo jed ne sve te re i oca la i, tr i ta. I to slo bod nog. ta sve mo e bi ti ro ba na tom slo bod nom de mo krat skom tr i tu? Pa sve, bra te. Za to se i zo ve slo bod no. Sve to ne ko ho e da ku pi. Sve je ro ba. Pro da ju se, na pri mer, i ime na, i re i... La mo e da ku pi no vo, po pu lar ni je ime isti na ako ima do volj no pa ra za do bru mar ke tin ku kam pa nju, jer mar ke ting je jo jed na sve ta re oca la i, i za lo bi ra nje. A tek vred no sti, one su ba ga te la, kao ki ne ska ro ba. Za to to su re la tiv ne i ne ma ju traj nu vred nost, jer za vi se od tr i ta. De val vi ra ju kao no vac. Me ri lo vred no sti je ma sov nost, kao i na gla sa nju. Jer, sve to
40

je ma sov no, do bro se pro da je kao ro ba i ro ke po tro nje, ima i ro ku cilj nu gru pu po tro a a. Par don, sve tog potro a a. Me ri la tr go vi ne po sta la su i me ri la vred no sti, me ri la le po te, kul tu re, umet no sti... sve ga. Ve li ki Ro bin Hud de mo kra ta oteo je kan tar vred no sti od bo ga tih du hom i po de lio ga du hom si ro ma ni ma, na ro du, ma si. Oma so vio ga kao onaj u ve ni vo a Ok to bar ske re vo lu ci je (ne ove na e, ru ske). Eto na ma pi ja ce. Ru i a stih me di ja. Op te na rod nog ve se lja. Iga ra (heb je skup). Na va li na ro de, jo ma lo, pa ne sta lo! (Ni ko se ne oba zi re na tu pret nju. Mi sle da je re kla ma.) Naj va ni je je ima ti do bar imid. Ni je bit no ko si i ka kav si ako ima do bar imid. To pro da je ro bu. A ti si ro ba. Ako ni si znao, da te oba ve stim ka ko bi se na vre me do bro upa ko vao u ne ki in imid. Taj imid, to ti je, u pre vo du na na ki, la na sli ka. Sli ka ko jom tre ba da za ve de ne ko ga ne bi li po sti gao ono to ho e. Ko ri sna jed na stvar. Do bra ro ba. Ako ne ume sam da je stvo ri, na i ne kog do brog staj li stu. Ta ko se to da nas zo ve. o vek kao o vek ni je na ne koj ce ni, jer ni je ma sov na ro ba. Sli ke se bo lje pro da ju, a mo gu i da se umno a va ju. Kao u onoj na rod noj Sli ku svo ju lju bim, ap em svo je ime ee... A ve tar no si re i o ve ka u te bi... Ne za bo ra vi me... Sad ja ma lo, ona ko na rod nja ki pa te ti no, tu im za za bo ra vlje nom da mom, ljud skom du om ko ja ka e: Ne za bo ra vi me dra gi moj, Nar ci se. Ne moj da se za lju bi u dru gu, u svo ju sli ku. Ah! Ne ri mu je se, al ne ma ve ze. Nar cis se, u po zna toj nam pri i, ni je za lju bio u se be, ve u svo ju sli ku. I za to je na sta vio da bu lji u nju dok se ni je pre tvo rio u cvet. Nar ci zam, da kle, ni je sa mo lju blje,
41

lju bav pre ma se bi. Jer, ko vo li se be vo li i dru ge. Nar ci zam iz vi re iz oa ja i mr nje pre ma se bi. Iz ne do stat ka ve re u se be. On je za vo e nje sa mo ga se be, a ti me i dru gih, la nom sli kom, ak ne ni pra vim od ra zom u ogle da lu. Za to ne ki lov ci da na nju kul tu ru zo vu nar ci sti kom kul tu rom, kul tu rom za vo e nja. A kul tu ra se, kao to smo ve re kli, pre sli ka va u li ne od no se. U na stav ku e mo vi de ti ka ko. Mo ram pri zna ti da me je go spo din Bu da la po pri li no iz ner vi rao dok sam i tao nje go vu ti ra du pro tiv de mo kra ti je. De lo va la mi je ne ka ko na du va no, pre po tent no... Kao jed na od onih kri ti ka sve ga po sto je eg, bez kon struk tiv nih ide ja o to me ta bi mo glo bi ti bo lje re e nje. Kao, ceo ci vi li zo va ni svet je lud, ili se pra vi lud, a ba je on Bu da la, to ne vi no de te ko je je vi de lo da je car go. Ni je ne go. Ni sam imao i va ca da da lje i tam nje go va tra bu nja nja, ve sam od lu io da odem do ka fa ne i da mu, ako ga na em... Mi slim, da ras pra vi mo stvar u de mo krat skom di ja lo gu. Ni je mi bi lo ja sno to se ja to li ko ner vi ram zbog bu da le... A ni je mi to pr vi put. In te re sant no, on je ve se deo za istim sto lom za ko jim smo bi li i pro li put, sa dve na ru e ne br lje do ma i ce is pred. Reko bi o vek kao da je me ne e kao. Seo sam i od mah kre nuo sa svo jim ko men ta ri ma i ne sla ga nji ma. Pre ki nuo me je: Ni si pro i tao knji gu, a do ao si da iz ra zi svo je uva e no mi lje nje. Pra vi si pred stav nik na ro da. Ti e da mi ka e!, po bu nih se. Ba kao pra vi pred stav nik na ro da. Ot kud zna da ni sam pro i tao knji gu?

42

Po ono me to pri a, ni je te ko za klju i ti da ne ma pred sta vu o ce li ni. Da je mi lje nja o de lo vi ma. Ne ma str plje nja da sa gle da slo e nu po ve za nost po ja va. Od dr ve a ne vi di u mu, ce li nu. Pa li se i re a gu je na pr vu lop tu, kao pra vi na rod ni o vek, vox po pu li. Ovo ti je uti sak ne de lje, da je mu cr nu ma sku. A ba si se po tru dio da shva ti. Pro i tao si po gla vlje i sve ti je ja sno. Bi lo ti je ja sno i pre ne go to si ga pro i tao, zar ne? Pa do bro... , smi rio sam ma lo hor mo ne. ... Ima tu stva ri o ko ji ma se mo e po le mi sa ti. Ali, ne mo e ba ta ko da po plju je te ko vi ne ci vi li za ci je, sa vre me nog dru tva, i da pro gla si per ver zi jom te nje ve eg de la kul tur nog sve ta... Za to? Bo e, ka kvo pi ta nje! Ako su to mo gli ne za vi sni in te lek tu al ci u pro lo sti, za to je to da nas sve to gr e? Zar je ve i na stvar no sve ta re? Zar je de mo kra ti ja uisti nu Bog? Uosta lom, dvor ske bu da le su uvek ima le ve u slo bo du iz ra a va nja od ca re va. Ma, do bro, ali ti pre te ru je... Isti na se, e sto, naj bo lje iz o tra va u eks tre mi ma, u pre te ri va nji ma. U sve mu to si do sa da re kao ni si ospo rio ni ta od re e no. Ni si mi po ka zao ta kon kret no ni je ta no u ono me to sam re kao, ve si dao svoj op ti uti sak... Jed no stav no, ne svi a ti se. Skri va se iza op te pri hva e nih, le pih re i i poj mo va kao to su de mo krat ske te ko vi ne ci vi li za ci je i sli ne a re ne la e. Kao ne ka da ip tar iza Ti to ve sli ke. Ima da ra za po li ti a ra.
43

Sve da si ti i u pra vu, ta to vre di ka da ve i na ne mi sli ta ko, ka da ceo svet te i de mo kra ti ji i ve ru je u istu? Tu se ni ta ne mo e pro me ni ti. Mo e sa mo da is ko pa ru pu i vi e u nju kao onaj bri ca iz baj ke: U ca ra Tro ja na ko zje ui! Sva ko dru tve no ure e nje do sa da pro me ni lo se i do lo je no vo. Mi sli da je de mo kra ti ja po sled nja re teh ni ke, ko na na te o ri ja u fi zi ci? Uosta lom, do volj no e bi ti da je bar po ne ko ne pro gla a va za sa vr e nog bo ga i da se ne kri je iza nje, i da mu ni je pa ra van za sva ko ja ke la e. Ne za bo ra vi, ovo je ve i ta igra sa zver kom za vod ni com, a de mo kra ti ja je sa mo jed no od nje nih no vih ode la. to si joj se ta ko uhva tio za suk nju kao da ti je ma mi ca? Stvar no, ta po sto ji po sle de mo kra ti je? Ja ni sam pro i tao da ne ko ima no vu ide ju, osim nje nog usa vr a va nja i raz vi ja nja sve ve e de mo kra ti za ci je dru tva. Zar to ni je ideal? Sva ki car e li da se be pred sta vi kao naj bo ljeg i je di no mo gu eg vla da ra. To ni je ni ta no vo. No, ovi no vi vla da ri su dru ga i ji. Ne po ka zu ju se jav no. Kri ju se is pod svog pla ta de mo kra ti je, i za vla da ra ci ni no pro gla a va ju tu pa vog slu gu. Na rod. De mo kra ti ja, za pra vo, nig de i ne po sto ji. Za to je svet skim mo ni ci ma to li ko sta lo da u ne de mo krat skim ze mlja ma si lom za ve du de mo kra ti ju, ru e i ta mo nje de spo te? Zar ne bi tre ba lo da bu de de mo krat sko pra vo ne ke na ci je da ne iza be re de mo kra ti ju? Ne, ba to. To je ne do pu sti vo. Ne ma tu ci le mi le. Mo ra da bu de de mo kra ta, ili si na dr ljao. De mo kra ti za ci ja sve ta je nji hov na in nje go vog osva ja nja. Kroz nju se sro za va sva ka eli ta na ci je, i sve se pre tva ra u slo bod no tr i te ko jim
44

do mi na ra ka pi tal svet skih mo ni ka. Ne ma gra ni ca su ve re nih dr a va. Te i se ta ko zva nom otvo re nom dru tvu. Kroz la ko pro pu stlji ve mem bra ne dr av nih gra ni ca ne sme ta no se i ri za da ti si stem vred no sti i osva ja pro stor za ku po vi nu du a. Ma daj, mi smo tek ski nu li jed nog de spo ta ko ji nam je i vot za gor ao... Do du e, i nje ga je iza brao na rod, ali je i uvi deo svo ju gre ku, pa ga ski nuo. Ma lo su po mo gli i ovi svet ski.., ali upa li lo je. Sad, ko na no, ima mo de mo krat sku vlast i do brog pre mi je ra ko ji je kom pe ten tan, obra zo van, ra dan, ko ji se ne uvla i na ro du, ve ra di ono to je po treb no i nu no da se ze mlja iz vu e iz be de. Mno gi od nje go vih po te za su bol ni i ne svi a ju se ra ji. Ali, on i ni ono to mo ra za do bro bit lju di, iako mu to ne po di e rej ting. A de mo kra ta je. I ti mi sa da go vo ri pro tiv de mo kra ti je i hteo bi da se vra ti mo una zad! Pr vo, tog pre mi je ra ni je iza brao na rod ve skup ti na u ko joj nje go va stran ka ima ve i nu. Sa oso bi na ma ko je ga kra se, uop te ne li i na o ve ka iz na ro da. Ka ko bi se ma sa mo gla po i sto ve ti ti sa njim? Mo da sa mo ka da bi, kao Isus, bio ra za pet na krst. Kod ve li kog bro ja lju di on je bio omra e ni lik. An ke te su go vo ri le da ga mno gi sma tra ju naj spo sob ni jim, ali da ga ne bi bi ra li za pred sed ni ka. Za to se i ni je kan di do vao na iz bo ri ma, jer je znao da ne bi pro ao. Pod met nuo je li nost sa vi e de ma go kog sti la, da bi stvar us pe la i da bi smo ski nu li ti ra ni na. Taj isti e mu, kad-tad, do i gla ve. Svi pra vi re for ma to ri u na oj isto ri ji za vr i li su tra gi no. Bo ga mi, pla im se da i ovo ga e ka sli na sud bi na. Daj, Bo e, da ni sam u pra vu. Shva ti, si stem de mo kra ti je je za mi ljen ta ko da bu de ne e fi ka san ka ko bi
45

svet ski mo ni ci mo gli da is pod i ta, ne iz lo e ni, vla da ju ze mlja ma u ko ji ma su za pa ti li de mo kra ti ju. Ne go, idi ti, bla go me ni, ku i, pa do i kad sve pro i ta, kao to smo se i do go vo ri li... Do bro. Re kao sam po slu no i kre nuo ku i. Ho dao sam la ga no pu tem do sta na ko jim sam pro ao bez broj pu ta, kad ose tih da me ne ko gle da. Po di gao sam po gled i ugle dao za no snu pr sa tu crn ku ka ko mi se sme i sa bil bor da. Fik si ra me pra vo u oi, i ne trep e. Osvr nuo sam se oko se be, da pro ve rim ni je li u bli zi ni ne ki zgod ni ji da sa. Da ni sam uhva tio sme ak i za vo dlji vi po gled upu en nje mu. Da ne bih is pao bu da la. Ne, bra te. Gle da la je ba me ne i sme ka la mi se. Uau! Gru di joj be e iz te snog si so dr a ko ji ih po di e na go re. Na bu ja le kao te sto za krof ne. Do bar ne ki kva sac! Ni su valj da si li ko ni?, po mi slio sam. Ta da shva tih da se ra di o re kla mi za brus hal ter. Krup nim slo vi ma bi la je is pi sa na nje na po ru ka Ne umem da ku vam, pa ta!? Pa ni ta, e ro. Ne ma ve ze to ne ume da ku va. Ima ti dru ge ar gu men te u i vo tu. , po eo sam da je te im. Bi lo mi je ao. Ve li ka de voj ka, a ne zna da ku va. Do bar re klam ni tos, po mi slio sam u tre nut ku. A on da sam po eo da raz mi ljam o to me ta je pi sac hteo u sutini da ka e. Stvar no, ta je po ru ka sa re kla me? Obi no ne raz mi ljam o re kla ma ma. One su tu da pro da ju ro bu. Sve je do zvo lje no ako pri vu e pa nju po ten ci jal nog kup ca. Za kon tr i ta. Za to bi iko raz mi ljao o vred no sti ma ko je sto je iza po ru ka sa re kla ma? Ali, eto, valj da pod uti ca jem pri e go spo di na Bu da le o za vo e nju, do lo mi je da se ba vim i ta kvim glu po sti ma.
46

Da li je kre a ti vac ko ji je smi slio tekst re kla me hteo da ka e ka ko en ka ko ja ima do bre si se, uteg nu te u brus po zna tog pro iz vo a a, ne mo ra da zna da ku va. A ko ku va njoj? ta je de, jad na, kad ne dr i di je tu? Mo da se hra ni po ka fa na ma? Ako je ta ko, on da po pri li no za ra u je, ili ima bo ni tet nog spon zo ra. Ri ba ta kvog iz gle da mo e da na e do bro pla en po sao (na pri mer, da se sli ka za re kla me), a i pla te nog spon zo ra. Sa mo, mo ra da pa zi da ne osta ri. A mo da ima maj ku, e nu sta rog ko va, sta ro mod nu, ko ja ni je ima la do bre si se, ili ni je zna la to da is ko ri sti, pa je jad na mo ra la da na u i ve ti nu ku va nja, te sa da ku va er ki ko ja ne mo ra ti me da se bak e. Mo da je ta kav slu aj u pi ta nju. ta li e da ra di le poj ka kad se uda? Ku va e joj mu ko ji ne ma do bre si se, a vo li ih? Lo gi no re e nje. Mo gli bi ma li pro ble mi da na sta nu ako bu du ima li de ce. Ne is ku sne be be ne zna ju e mu, za pra vo, u i vo tu slu e gru di, pa mo gu se bi no da na va le da ih si sa ju, to bi mo glo da na ru i nji hov iz gled, a ti me i po vla te ni sta tus maj ke. Sre om, po sto ji i ve ta ko mle ko.., a de ca br zo od ra sta ju u da na nje vre me, pa mo gu ubr zo svi u ka fa nu, ako ocu do sa di da ku va. Na rav no, za to je po treb no da ima ju pu no pa ra, ali ne e se valj da ta kva en ska uda ti za ne kog go lju. Da, mo gu da ima ju i ku nu po mo ni cu. Ona, sva ka ko, ni je glu pa, pa ne e do zvo li ti da za vo li ne ko ga ko ne mo e da joj omo gu i i vot bez ku va nja. U naj go rem slu a ju, za ra di e sa ma pro da ju i svo ju le po tu... Ako ipak is pad ne glu pa, pa se, ne daj bo e, za lju bi ne ra zum no u ne kog bez lo vi a, ili pod leg ne ira ci o nal noj po tre bi da ra di i i vi od ne e ga to joj iz gle da do stoj ni je... E, on da e ipak mo ra ti
47

da na u i tu pri mi tiv nu ve ti nu, od li ku ne e man ci po va nih i za vi snih, sta ro mod nih e na. Valj da ne e... Bo e, i me se ja ba vim! Na ta tro im ovo ma lo pa me ti ko ju imam! Ras tr zan ve li kim me ta fi zi kim di le ma ma, sti gao sam ne ka ko do svog sta na. Ni je bi lo uku a na. Ne kud su se raz mi le li. Iz va lio sam se na tro sed i uzeo u ru ke ne ke en ske a so pi se ko ji su sta ja li na sto i u. u do su ti en ski a so pi si. Mo e da uzme bi lo ko ji, iz bi lo ko je go di ne, i uvek e na i iste, ve ne en ske te me. Mo ram da pri znam, ni ka da ih ni sam i tao. Po ne kad sam gle dao sli ke i na slo ve. Ne znam za to, ali ta da mi je do la ne ka vo lja da ma lo po gle dam ta u njima pi e, u tom en skom sve tu. Gle dao sam na slo ve: Se dam sve tih za po ve sti za sun a nje, Da li su lep e e ne sre ni je, Za vod ni ca u dva de set po te za, De vet na est na i na da ima te gu zu ka kvu ste od u vek e le li... Hm! Zvu i in te re sant no. Da ma lo vo a je ri e mo za jed no po ve li kim en skim te ma ma i taj na ma? Ajmo. Da vi di mo... Aha. Pod na slov: Ko zme ti ko lu kavstvo. e ne e le... , ka e autor, ... da ih dru gi do i vlja vaju i vi de kao sa vr e ne, ali da to sa vr en stvo su ge ri e da su ba ta kve ro e ne... Za fe mi nist ki nje, pre si ja sa vr e ne le po te ko ja ne su ge ri e da je u nju ula gan trud pred sta vlja op se siju. One ve ru ju da je do mi nant no dru tvo mu ka ra ca uti calo na to da e ne po sta nu ob u ze te sta re njem: sma tra ju da se mu kar ci pla e sta re nja, jer e ne vre me nom po sta ju sve mo ni je.... mo i sna ga kri ju se u le po ti... Au, au! Mo ram pri zna ti da me ma lo va ta strah. Ni sam znao da le po ta e ne slu i sti ca nju mo i. Da se pri rod nost po sti e ko zme ti kim lu kav stvom. Ja sam oi to ve li ka
48

ne zna li ca kad su e ne u pi ta nju, i ne ki mno go na i van tip. ta jo ka u? Ipak, to do sta go vo ri o nji ho vom i vot nom sti lu: bez bo ra od bri ga, bu bu lji ca od stre sa ili tam nih podo nja ka. Skri ve na im pli ka ci ja nji ho vih zdra vih, sjaj nih lica, je da su bla go slo ve ne i vo tom bez stre sa... Sva ka im ast! To je ne to kao ona si sa ta le poj ka ko ja ne ume da ku va, pa ta!? Vas im i vot pro e u ve se lju. Mo ra da se ova mo ja e na ose a mno go ne za do volj no i glu pa vo dok ku va, ne pre kid no bri ne o de ci, i ga ji pod o nja ke i bo re, a ove su eman ci po va ne sre ne i ve se le. Do du e, ni su pru ga mi ne ma bu bu lji ce od stre sa. Mo ra da ne gde za bu a va... Ma, da vi dimo bo lje ovaj na slov sa sa vr e nom gu zom. Ka ko da do bi jem gu zu ka kvu sam od u vek e lela? Evo sa ve ta eks pe ra ta - ta ko zva nih gu zi a ra: 1) Oslo bo di te se be sa i na pe to sti. Ma ko li ko ud no zvu a lo, oso ba ma ko je su poha a le se mi nar o be su, ob lik zad nji ce se pro me nio za sa mo ne ko li ko ne de lja... Pro na i te ne ko me sto na ko jem e te se oslo bo di ti(be sa). Uda raj te ja stuk, vi i te u auto mo bi lu, ili se za tvo ri te u so bu i vri ti te... U, je... ovo je ot kri e! Ni sam znao da ima ti do bru gu zu zna i bi ti be snu lja. Za klju ak je, da kle, ako ho e sa vr e nu gu zu mo ra da be sni. A za to mo ja e na ima do bru zad nji cu! A ja se bez ve ze a lim da je be snu lja, ne zna ju i da je to pred u slov le po te stra nji ce nje ne. Ako je tako, ne ka be sni ko li ko ho e. Ba sam neo bra zo van. Ovo je tre ba lo mno go ra ni je da i tam. Ide mo da lje: Sta vljaj te ma sku za i e nje... Kao na li ce, da pro sti. Ko ri sti te ne ko hi drant no sred stvo, i gu za e vam bi ti po put bres kvi ce... Njam, njam!... Po li ra nje zad nji ce Ijao, zar se i to ra di!? Vi di tek ovo: Seks i ve ba nje: Ve baj te dok vo dite lju bav, ta ko to e te za u ze ti mi si o nar sku po zu, no ge sa vi49

ti u ko le ni ma, a sto pa la pri bli i te zad nji ci. Za tim iz dig ni te kar li cu, po di u i i se be i nje ga. Po kret go re-do le, ko ri stan je po tri osno va: uvr u je se deo sto ma ka iz me u bo ko va i obo ma po ja a va sek su al ni ugo aj, do la zi do tre nja te la to sti mu li e kli to ris, a i za te u se mi i i zad nji ce... Aman, ne bih mogao pa ma kar mi gu za osta la ne sa vr e na. Zar je seks ve ba za du pe!? Kao te re ta na? A ja mi slio da je to ne to in tim no, (to se u mo je vre me zva lo in tim ni od no si) lju bav no, pre da va nje part ne ru. Kad ono, mi u stva ri tre ni ra mo. Ajoj, za tu ca nog li o ve ka! A vi di tek ovo!: u nje vi u to a le tu: Ra di te u nje ve ta ko to e te opko ra i ti wc o lju po sle oba vlje ne nu de... Opro sti te, ali ni sam spre man na to li ke r tve. Ako tre ba da ve bam i dok ka kim... pro pa de mi le po ta. Po sto ji li da nas ita in tim no? ta li bi tek tre ba lo da ra dim ka ko bih po stao za vod nik u dva de set po te za?! To ne smem ni da i tam. Mo da je bolje da pro me nim a so pis? Uzi mam dru gi. Evo na slo va: Tri na est stva ri o ko ji ma se ne go vo ri na pr vom sa stan ku Uh, uh! Ve li ki zna lac ka e da ne pri a mo ni su vi e br zo, ni su vi e spo ro, da ne go vo ri mo su vi e o se bi, ni ka ko o zdrav stve nim pro ble mi ma, o biv em de ku (to mi je pri hva tlji vo jer ne mam biv eg de ka!), o lo im pri a ma sa le to va nja i pu to va nja, o sva ko dnev ni ci, o ku nim lju bim ci ma, o sek su... I po sle sve ga to ga iz vo di za klju ak da je naj bo lje da osta ne te ono to je ste. Zar je to mo gu e ako pri hva ti mo ova kve sa ve te? Ako mi ne ve ru je te, evo vam ma lo: Iz be ga vaj te pri u o biv i ma... Za mi sli te sa mo, mo glo bi se is po sta vi ti da ste u i vo tu ima li mno go vi e mu ka ra ca ne go to to va pra ti lac i pred po sta vlja. U raz go vo ru
50

ne moj te ni po to po mi nja ti da ste biv e ga pre va ri li, a da vam je, sum nja ju i u vas, te le fo ni rao i po dva de set pu ta dnev no. To vas u nje go vim oi ma ne e ui ni ti bo ljom ri bom, ve sa mo e nom la kog mo ra la. U ovom sta di ju mu mu ko en ske igre po treb no je da mu sta vi te do zna nja da ste za in te re so va ni za nje ga, da ste u i vo tu ima li ne ko li ko emo tiv nih ve za ko je su za vr i le na ci vi li zo van na in i da ste se sva ki put po na a li kao zre la i od go vor na oso ba... Ba le pe pre po ru ke ka ko da do bro is fo li ra te ne ko ga na pr vom sa stan ku, ne bi ste li ga za ve li i omo gu i li dru gi sa sta nak, i tre i... A po sle, kad vas pro va li, vi de e te ve. Smo ri li su me en ski a so pi si. Ko e da po pam ti sva ta uput stva, teh ni ke i re cep te za i vot su per ri be. Mrzi me da budem su per ri ba. Uklju io sam te le vi zor sa e ljom da ma lo pa siv no ble nem u ekran dok bla e no ne za dre mam. Slu aj no sam pri ti snuo dug me da ljin skog sa mo u pra vlja a na pro gram ko ji naj e e gle da moj sin. Mla di, na do bud ni re per na ekra nu re ci tu je ne to uz do sad nu ma tri cu. Obi no od mah pro me nim pro gram kad u jem tu no vu na zo vi mu zi ku, jer mi je mo no to na do bo la. Po no vo ne zna ju i za to, kao i u slu a ju en skih a so pi sa, do lo mi je da ma lo oslu nem o e mu to oni re ci tu ju, to jest re pu ju, ili hip ho pu ju. u jem pr vo jed nog do ma eg ba lav ca ka ko se kur i. Kao ima ke i ko li ca, i on da je on me ke ri ca, ri be vla e na nje ga, a on ih pu ni, ma lo du va i al ko ho li e se, za je ba va pan du re, a ma sa ska e kao i lo va na nje go vom i ro ra u nu, a on gle da sve sa vi si ne, ba ki si ne. Bra vo ju na e! Pra vi si idol ko jeg tre ba sle di ti. To su do bro pro ce ni le ove pa met ne i ke sa te le vi zi je ko je te pu ta ju. Ipak, od slu ao sam sto i
51

ki i de mo krat ski ta mla di stva ra lac ima da ka e. Po sle nje ga pu sti e ne kog cr nju obri ja ne gla ve ob mo ta ne naj lon a ra pom, sa ogrom nom kr sta om oko vra ta, mi i a vog i is te to vi ra nog, to majmu no li kim po kre ti ma ru ku mla ta ra e okru en go mi lom do brih ri ba. Go ril ko je pro zi vao (ta ko to oni ka u) ne kog dru gog go ril ka, j. mu ma mu da je sve plju ta lo od ri ma; plju vao ga ka ko ni je iz vor ni uli ar; be se dio o svo jim kri mi nal nim de li ma i neo pe va noj hra bro sti. Pun je lo ve, oki en je zla tom, vo zi do bra ko la, i kre e bu ljuk do brih ri ba. Pro sto da o vek po e li da bu de kao on. Stvar no su pa met ne ove i ke sa te le vi zi je. I ta u!? Ipak sam na kra ju spao na to da se la tim knji ge go spo di na Bu da le i na sta vim da i tam o za vo e nju iz me u po lo va. To mi je bli a te ma. i ta u vam da lje, ako ve ni ste za dre ma li.

52

TAK TI KA I STRA TE GI JA ZA VO E NJA U EN SKO-MU KOM RA TU

Iz me u mu ka ra ca i e na se, ka u, od vaj ka da vo di ne ka kav neo bja vlje ni rat u ko jem ne po sto je pi sa na pra vi la, jer do ti ni rat ni je ni ob ja vljen. Ne ma en sko-mu ke e nev ske kon ven ci je, bi lo ka kve me u na rod no pri zna te kon ven ci je pro tiv zlo i na kog po na a nja stra na u su ko bu. Ne ma ne kog Ha kog su da za zlo in ce... Ni ta. Po sto je sa mo op ti, gra an ski za ko ni va e i za mir no dop ske uslo ve, ko jih ne ma jo od raj skih vr to va. Ovo je ve o ma neo bi an rat. U nje mu se voj ni ci su prot sta vlje nih stra na dru e, spa va ju za jed no, ra a ju i po di u de cu, iz ja vlju ju lju bav jed no dru gom... Sre om, ve li ki je broj de ze r te ra i iz da ji ca na obe stra ne. Po seb no, na mu koj stra ni. Mno go je onih ko ji i ne zna ju da su u ra tu. U du bi ni du e svo je ne vi ne i na pa e ne ni ko ne e li taj su kob
53

ali, vre me nom, ve i na mu ka ra ca i e na bi va re gru to va na i uvu e na u nje ga. Od nji ho ve de ce stva ra se no vi bor be ni po ten ci jal. Ni ko ne zna ka da i ka ko je rat po eo, ni ti ko ga je za po de nuo. Po sto je ne ka kve pri e i tra e vi ko ji se ve ko vi ma u ka ju po ku lo a ri ma mi to lo gi je i isto ri je, ali pi ta nje je da li im tre ba ve ro va ti. Spo mi nje se tu iz ve sna Li lit (ne zna joj se pre zi me jer ta da ni je bi lo pre zi me na). Ona je za et ni ca pr ve bra ne sva e sa mu em joj Ada mom. Ta je sva a, be se de tra a re mi to lo zi, bi la ta ko kru ci jal na jed na sva e ti na, da se pre ne la na i ta vo po tom stvo (ko je se, u me u vre me nu, enorm no na mno i lo) i tra je od po et ka sve ta do da na njih da na. Ka kva li je to sva a bi la?! Oko e ga li su se ta ko za kr vi li? Pre ma ne kim iz vo ri ma, bli skim vr hu vla sti ta da nje (Go spo du Bo gu), ta sva a je opi sa na u iz ve snoj knji zi zva noj Zo har, ili Knji ga sja ja, i go vo ri da je su kob na stao ba zbog sja ja. (Ime i pre zi me iz vo ra je ne po zna to zbog de mo krat skog pra va me di ja da ti te iz vor in for mi sa nja.) Do ti ni do u nik tvr di da je Bog na i nio dva jed na ka sve tla-Sun ce i Me sec, mu ko i en sko. I, ta po tom bi va? Dva sve tla pe nja hu se istim do sto jan stvom. Ali Me se cu ne be e mi lo da bu de sa Sun cem. Za pra vo se sva ko pla i lo onog dru gog. Me sec re e: Gde pa se? Sun ce re e: Gde plan du je? Ka ko mo e ma la sve a da sja ji u pod ne? Bog joj ta da re e: Oti i i uma nji se. Ona se ose ti po ni e nom i re e: Za to ja da se skri vam? Bog ta da re e: Po i tra gom za sta dom. Te se ona on da uma nji i po ni zi i po sta de pr va me ni i ma. Od tih vre me na, ona ne ma svo je sve tlo, ve ga od Sun ca (mu kar ca) do bi ja.
54

Da bi po mi rio Sun ce (mu kar ca) i Me sec (e nu), Bog ih je raz dvo jio. Na te rao je e nu da se uma nji i kre ne tra gom za sta dom, pr va me u ni i ma. Ti me to se upe tljao u bra nu raz mi ri cu, Bo gi je one mo gu io e ni slo bo du iz bo ra, i ona se zbog to ga, i dan-da nas, ose a uni e nom i be snom. Od tog be sa stvo ri e se, ka e iz vor, Op ne za sr, lju ske, ili ko re, da pre kri ju mo zak... A od tih ko ra na sta de Li lit. Ko je sa da tu kriv? Li lit, Adam, ili Bog? Te ko je re i. Ko god da je kriv, po sle di ce su vi dlji ve. Po vre e na i po ni e na Li lit, u svom be su i ud nji za jed na ko u, po sta la je osvet ni ca, a nje no glav no oru je je, ka e pri a, bi lo i osta lo za vo e nje. Li lit je, da kle, pro to tip za vod ni ce, pra maj ka za vo e nja, ko ja se kri je u sva koj ke ri svo joj i, iz du bi na en ske psi he, pri vla i i pla i mu ki rod kao ka kva ba ba ro ga. Ve ro vat no je ova pri a obi an pa tri jar hal ni tra. Iz mi ljo ti na pla lji vih mu kih fi fi ri a. Sli no ob ja nje nje ose a nja ne na dok na di vog gu bit ka i ra nje nog po no sa ko je se kri je du bo ko u en skoj psi hi, dao je i otac psi ho a na li ze Sig mund Frojd. On je sa mo za me nio sve tlost sa pe ni som, a Bo ga sa pri ro dom. Ni je e ni Bog od u zeo sve tlost, ve ju je pri ro da za ki nu la za pe nis. A taj pe nis se u ovoj kur e vi toj, fa lu snoj mu koj ci vi li za ci ji, vi so ko ko ti ra. On je sim bol mo i, sta tu sa, slo bo de... Kad man gu pi ho e ne ko ga da po ni ze, ka u mu: Po pu i mi po nos. Mu kar ci su ve ko vi ma raz vi ja li raz ne ob li ke sim bo li nog po ka zi va nja ve li i ne i vr sti ne svog po no sa, a e ne raz ne mo de le za vo e nja ko ji ma bi im sim bo li no skra ti le isti, po ni zi le ih, i po vra ti le svoj en ski po nos. Shva ti le su da upra vo taj vi
55

su ljak i ni mu ja ke pod lo ni ma ma ni pu la ci ji i eli mi ni e u ve li koj me ri ra cio ko jim se to li ko hva le. Eto, oko to ga se, ka u, vo di ovaj naj du i rat u isto ri ji o ve an stva. Oko glu po sti, kao i sva ki rat. Sre om, kad ni je tu an, ovaj ve i ti der bi mo e da bu de i ve o ma sme an. U stva ri, on je tra gi ko mi an. Ka ko ovaj vo dvilj iz gle da u sva ko dnev nom i vo tu? Ko je stra te gi je i tak ti ke za vo e nja ko ri ste mu kar ci i e ne u ovom sa vre me nom, de mo krat skom ob li ku ra to va nja u ko jem i e na ima de mo krat sko pra vo na pe nis? (One su mu od mi lo te da le en sko ime Eman ci pa ci ja.) Da se pri se ti mo, za vo e nje je da va nje la nih obe a nja. Ver bal no, ili ne ver bal no, sve sno, ili ne sve sno, ni je bit no. Su ti na za vo e nja le i u to me da se oso ba la i ma na ve de da ui ni ne to to ina e ne bi. Neo p ho dan ele ment u za vo e nju je po ve re nje za ve de ne oso be pre ma za vod ni ku. Za vo e nje je iz da ja tog po ve re nja. Da bi smo ne to na zva li za vo e njem, mo ra mo zna ti ta oso be ko je su u od no su stvar no e le. Da li im se to, na ne ki na in, nu di, i da li to za i sta i do bi ja ju. Ret ko se de a va, i kod mu ka ra ca i kod e na, da ne ko stvar no da je ono to re kla mi ra kod se be. Za vo e nje je, na a lost, naj e i ob lik ko mu ni ka ci je. La na re kla ma je op te pri hva e ni na in sti ca nja ko ri sti u bi zni su, kao i u me u ljud skim od no si ma. La je le ga li zo va na. Za vo e nje, osim u ret kim slu a je vi ma pred vi e nim za ko nom (otvo re no sek su al no za vo e nje ma lo let ni ka), ni je za kon ski ka nji vo. (Po sto je, do du e, sank ci je za la no pred sta vlja nje, ali se od no se sa mo na li ne po dat ke - ime, pre zi me i sli ne ge ne ra li je.) De mo krat sko pra vo sva kog gra a ni na je da se re kla mi ra na slo bod nom tr i tu sek su al nih part ne ra, na slo bod nom
56

tr i tu pro fe si je, po li ti ke, me dij ske po pu lar no sti... i da u to me se be pri ka zu je na na in za ko ji ve ru je da e do ve sti do e lje nog efek ta kod cilj ne gru pe, ili ti ono ga ko ga e li da za ve de. Ne ma ve ze to on ni je ta kva oso ba za ka kvu se iz da je. Ve u pr vim tre nu ci ma ka da stu pa mo u kon takt sa ne kom oso bom, mi da je mo iz ve sna obe a nja. Naj e e ta obe a nja ni su ver bal no for mu li sa na, ni ti su sve sna. Fo li ra nje i za va ra va nje dru gih (a ti me i se be, jer se od vi ja ne sve sno) ugra e no je u na ka rak ter i oba vlja se kao auto mat ska rad nja, kao ho da nje. Ne raz mi lja mo o to me, kao to ne raz mi lja mo ni o ho da nju. Ipak, pri se ti mo se da se ne ra a mo sa ve ti nom ho da nja, kao ni sa ve ti nom la ga nja. I jed no i dru go se ui. U po et ku smo tra pa vi, sve dok ne usvo ji mo te ve ti ne kao auto mat ske, ne sve sne, i dok ne pre sta ne mo da obra a mo pa nju na njih. A on da za vo di mo kao to ho da mo. Auto mat ski, ve to i ne sve sno. Uglav nom. Ka da bi smo ne kom skri ve nom ka me rom sni mi li oso bu ko ju do bro po zna je mo dok us po sta vlja pr vi kon takt sa oso bom su prot nog po la, ve ro vat no bi smo se slat ko sme ja li gle da ju i taj sni mak. Ka ko se fo li ra ju, mi sli li bi smo u se bi. Hu mor se e sto i gra di na ljud skim po ku a ji ma da se pred sta ve ona kvi ma ka kvi ni su. To je sme no na sce ni, kad ne ma po sle di ca, jer u pi ta nju su sa mo glum ci. A u i vo tu? ta kad bu de mo pro va lje ni i skra te nam se no ge? (Ka u da su u la i krat ke no ge.) ta ako, ne daj bo e, ne bu de mo pro va lje ni, pa mo ra mo ce lo ga i vo ta da glu mi mo ono to ni smo? Ili mo da ve ru je mo da na taj na in mo e

57

mo da po sta ne mo ono to ni smo? Za to, uop te, la i ma kom pli ku je mo i vot? Od go vor na ovo pi ta nje bi mo da zah te vao hi lja de stra na, ali mo da mo e da se od go vo ri i jed nom re e ni com: ne ve ru je mo u se be. Ne ve ru je mo da ona kvi ka kvi je smo mo e mo po sti i ono to e li mo. Da li bi tre balo da me nja mo e lje ili da me nja mo se be? Ili da, kao ko ba ja gi lak e re e nje, ume sto me nja nja se be, po tu ri mo la nu sli ku o se bi? Ve li ki broj lju di ak ni ka da i ne po ku a da is pu ni svo je e lje, pred sta vlja ju i se ona kvi ma ka kvi ni su. Una pred su ube e ni da ne ma ju pro laz. To pre du be e nje su po ne li od ku e, iz od no sa sa ro di te lji ma. (O za vo e nju u po ro di ci, u od no su iz me u ro di te lja i de ce, iz ko je ga na sta ju ova kva pre du be e nja, pri a u vam ka sni je...) Po ku a u da bu dem kon kret ni ji. Lju di ma je e sto te ko da iz ne kih op tih prin ci pa iz vu ku kon kret ne za klju ke. Ja ve ru jem da su naj op ti ji prin ci pi naj kon kret ni ji vo di i u i vo tu, ali pri hva tam i po tre bu za kon kret nom kon kret no u. ta mu kar ci i e ne e le u me u sob nim od no si ma? Haj de da pro ba mo da iz vu e mo sr tih e lja. ta bi to mo glo bi ti? Da na bro ji mo ono to nam pad ne na pa met. Ka sni je e mo da pre bi ra mo po to me. Pr vo to mi pa da na pa met je lju bav. i rok po jam. Pod njim se pod ra zu me va sva ta. Pla im se da je, kao i po jam de mo kra ti ja, iz gu bio mno go od svog zna e nja tr pa njem sve ga i sva e ga u fajl, zva ni lju bav. Ka u da po sto ji ak i ubi stvo iz lju ba vi. Ako po sto ji ubi stvo iz lju ba vi, lju bav ne po sto ji. (Euta na zi ju iz lju ba vi osta vljam kao pi ta nje o ko jem ne mam ja san stav.)
58

Ka u da je lju bav sta nje du ha. To zvu i naj bli e mom do i vlja ju lju ba vi. Ka kvo sta nje du ha? Sta nje du ha u ko jem se ra du je mo to po sto ji oso ba ko ju vo li mo. Ba ta kva, od ne pro ce nji ve vred no sti, je din stve na. Kao ru a Ma log Prin ca. Vo lje no bi e ne upo re u je mo sa dru gi ma, da bi smo od me ri li ne ke nje go ve po seb ne oso bi ne i vred no sti. Ne ra la nju je mo ga na zbir spo sob no sti. Vo li mo ga u ce li ni. Ono to je je din stve no ne mo e se upo re i va ti. Vo lje na bi a se ne iz no se na tr i te, ni ti se me re tr i nim me ra ma. Vred nost oso be ko ju vo li mo za nas je ap so lut na i ne pro ce nji va (Ne pro ce nju je se). Lju bav se ni ka ko ne ukla pa u tr i nu pri vre du. U su prot no sti je sa svim na ve de nim sve tim poj mo vi ma zve ri za vod ni ce (de mo kra ti jom, nor mal no u, ve i nom, re la tiv no u, tr i tem). Kad vo li mo, ne tra i mo sud ve i ne. Ne tra i mo gla sa nje. Ne te i mo nor mal no sti, ako se ona od re u je pre ma ve i ni, i ne iz no si mo vred nost vo lje nog bi a na pi ja cu gde bi smo pro ce ni li nje nu tr i nu vred nost u od no su na osta lu ljud sku ro bu i za ko ne po nu de i tra nje. Tr i ne vred no sti su re la tiv ne, pa da ju i ska u pre ma za ko ni ma ber ze. Lju bav ne vred no sti su ap so lut ne. To ne zna i da smo mi sle pi kod oi ju za ne ke ne do stat ke na eg vo lje nog stvo ra, ni ti da smo volj ni da mu do pu sti mo da i ni ta ho e. Na pro tiv. Ne e mo op i nje no gle da ti ka ko oso ba ko ju vo li mo gre i, i ni ne to pro tiv se be... Su o i e mo je sa ti me. Lju bav pod ra zu me va bri gu za do bro bit ono ga ko ga vo li mo, kao i za nas sa me. Sle pa to le ran ci ja i obo a va nje su ne bri ga. Lju bav je ste bez u slov na, ali na e po na a nje pre ma vo lje nom bi u ni je uvek pri hva

59

ta nje sve ga to ono i ni. Ne pri hva ta nje ne i jih po stu pa ka, ne mo ra zna i ti i ne pri hva ta nje te oso be. Bi ti sa oso bom ko ju vo li mo, da kle za nas ap so lut no, ne pro ce nji vo vred nom oso bom, zna i ose a ti ra dost i za do volj stvo. Mo e li nam bi ti za bav ni je, ra do sni je, ili nam pri i ni ti ve e za do volj stvo, da bu de mo sa ne kim ko ga ne vo li mo, ko nam ni je ap so lut no vre dan? Du bo ko ve ru jem da je to ne mo gu e. Ma da lju di se be us pe ju da uve re u sva ta, pa ak i u to da je lju bav ilu zi ja, i da smo na sta li slu aj nim su da ra njem ato ma i sle pom pri rod nom se lek ci jom. ta jo, osim lju ba vi, e ne i mu kar ci mo gu e le ti od ve ze? Za do volj stvo, seks, za ba vu, ra dost, si gur nost, pri hva e nost, po to va nje, raz u me va nje, bli skost, po ve re nje... Svi ovi poj mo vi se pre pli u, a ob u hva e ni su jed nim kru gom. Kru gom zva nim lju bav. Lju bav ni je re. Ni je ni pro sto pro i re na re e ni ca. Mo da se gra ma ti a ri ne bi slo i li sa tim, ali lju bav je jed na ve o ma slo e na re e ni ca. Kad ti ka em da te ja kao su bjekt te re e ni ce, u pr vom li cu jed ni ne, vo lim, pre di kat pod ra zu me va da: bri nem za te be, da se ra du jem to po sto ji i to sam sa to bom, da mi je tvo je pri su stvo za bav no i sek si, da te po tu jem i pri hva tam te ta kvu ka kva je si, da te raz u mem, da ti ve ru jem, da ti da jem si gur nost da u uvek i ni ti ono to ose am da je do bro za te be... To je, da kle, jed na traj na i slo e na rad nja ko ja se isto vre me no od vi ja u ra spo nu od aori sta, plu skvan per fek ta, pre ko pre zen ta do fu tu ra. Jed na tran svre men ska rad nja. Kad ja vo lim Te be, ili Te, Ti si isto vre me no i obje kat vr e nja rad nje, ali i su bjekt. Ti si deo me ne. Ako ja vr im rad nju na zva nu lju bav, i Ti, kao deo me ne, to i ni pre ma se bi. Za to se i ka e da lju di ko ji su vo lje ni vo le i sa mi se
60

be. Ova kva lju bav na gra ma ti ka mo da de lu je zbu nju ju e, jer ne ma ja snih raz gra ni e nja u vre me nu i pro sto ru, ali je, u su ti ni mno go jed no stav ni ja od one gra ma ti ke ko ju ui mo u ko la ma, i mno go bli a psi ho lo koj re al no sti o ve ka. ta je pi sac hteo da ka e? Pa, sa mo to da je sve to stvar no mo e mo po e le ti u jed noj ve zi ob u hva e no jed nim je di nim sve o bu hvat nim poj mom - lju ba vi. Uve ra vam vas da je to sve to sva ki o vek e li. Ako je lju bav cilj e lje, pi ta nje je ka ko do nje do i? ta tre ba i ni ti i ta ne i ni ti na tom pu tu? Po sto ji li re cept za po sti za nje lju ba vi? Mo e li se do lju ba vi do i za vo e njem? Na rav no da ne mo e. Za vo e njem se mo e ostva ri ti ne ki dru gi cilj. Na pri mer, mo e se od vu i ne ko u kre vet i za do vo lji ti fi zi o lo ka po tre ba, ili su je ta, i ta ko do da ti iz nad kre ve ta rec ka ko ja ozna a va sek su al ne po be de, ili se, pri vre me no, ubla i ti ose a nje sa mo e... Mo e se po sti i mo nad ne kim. Mo e se sa kri ti vla sti to ose a nje ne mo i... Mo e se mno go to ga za vo e njem, ako nam je to cilj. Ali, ako nam je cilj lju bav, za vo e nje je naj po gre ni ja stvar ko ju mo e mo i ni ti. Raz log je ja san. Ako se ne ko i za ka i za udi cu la i, i za vo li na u la nu sli ku, mi smo osta li krat kih ru ka va, ne vo lje ni. Taj ne ko vo li iz mi ljo ti nu, a ne ono to mi stvar no je smo. Za vo e nje je naj bo lji na in da pre ve de mo se be ed ne pre ko vo de, a us put i da pre va ri mo one od ko jih oe ku je mo da nas vo le. Za to za pam ti mo za u vek: za vo e nje je iz da ja. Iz da ja ni je put ka lju ba vi. Ako je ovo to sam re kao ta no, on da je na a ci vi li za ci ja an ti lju bav na. Ona po i va na za vo e nju. Po seb no u ovom mo der nom, de mo krat skom, tr i no ori jen ti sa nom
61

vre me nu. U ljud ske mo zgo ve usa di la se jed na stra na, de mon ska ilu zi ja da tr i ni prin ci pi va e i za lju bav ne od no se. Lju bav, po tim prin ci pi ma, is pa da ne ka vr sta vi ka, pro fi ta ko ji pre o sta je iz raz me ne ro ba i uslu ga me u lju bav ni ci ma. Ot pri li ke: ja te bi ma te ri jal nu i dru gu si gur nost, za ti tu, a ti me ni ver nost i ne nost. Ja te bi pa nju i za ba vu, a ti me ni do bar seks... Ja te bi ovo, a ti me ni ono... Iz obo stra ne ko ri sti pre o sta ne, eto, i ne ki vi ak ko ji na zo ve mo lju bav, i po te no ga po de li mo kao do bri po slov ni part ne ri. Na rav no, sva ka do bra fir ma ula e pu no u mar ke ting i P. R. (Od no si sa jav no u). Re kla mi ra svo ju ro bu i uslu ge. Pro iz vo di i uslu ge mo ra ju bi ti u tren du, pra ti ti zah te ve tr i ta ako ho e mo do bar pla sman. ta se tra i na tr i tu, od re u ju nje go vo vi so an stvo - ku pac. Sva ka ko, na nje ga se mo e uti ca ti pro pa gan dom. Ukus kup ca se mo e for mi ra ti. Do bro je ono to ku pu je ve li ki broj lju di, ili ono to ku pu je ma nji broj bo ga tih. Us po sta vlja se si stem po nu de i po tra nje ko ji uti e na vred nost ro be, njen kva li tet, am ba la u i osta le atri bu te. Ne ka da je seks bio ta bu te ma, a da nas je to lju bav. Ve i na lju di, no vih, sa vre me nih, o sek su e pri a ti bez us te za nja. Do de ta lja. ak bez ika kvog ose a ja za in tim nost. Bez sti da. Kao da je seks gim na sti ka, ni ta li no. Kao da je sred stvo za po sti za nje za do volj stva, sred stvo za pra nje nje, za za ba vu. Sek su al na pri vla nost je do bra ro ba. Ako je ima mo, mo e mo se bo lje sna i u i vo tu. To je po lje u ko je se tre ba in ve sti ra ti. Do bar po sao. Lju bav ni je pro fi ta bil na. Ret ko e te u ti da ne ko iskre no pri a o lju ba vi. Ili

62

se lju di sti de, kao ne ka da sek sa, ili se lju bav da nas po ti sku je, ili ne ma ta da se ka e. Iako se re lju bav e sto ko ri sti, ono to bi tre ba lo da sto ji iza nje, stvar nost lju ba vi, ve li ka je ret kost. Kao ar pti ca. Lju bav je ari sto krat ska. Ma lo ko je do seg ne. Kao i ge ni jal nost, i in di vi du a ci ju. To su ret ki pod vi zi o ve ka. Lju bav je po stig nu e du hov nih ari sto kra ta. Ne ma je na de mo krat skom slo bod nom tr i tu, jer ni je ro ba i ro ke po tro nje. Ve ru ju i u ilu zi ju da se do lju ba vi mo e do i na pi ja ci i po prin ci pi ma slo bod nog tr i ta, mu kar ci i e ne iz la ze na ovu ve li ku ber zu. Pom no pra te tren do ve ko je im pla si ra ju me di ji. Ta ko uka pi ra ju ta se tra i, i svoj ski se upi nju da po sta nu ta kvi. Ili, bo lje re e no, da se upa ku ju u do bru am ba la u (gar de ro ba, iz gled, ma ni ri), ne bi li iz gle da li kao ku rent na ro ba. Na rav no, ne po sto ji sa mo je dan trend. To bi bi lo kao ka da bi, u in du stri ji auto mo bi la, po sto ja li sa mo, npr., put ni ki auto mo bi li, ili sa mo ka mi o ni. Mo e mo, kao go spo da kup ci, da bi ra mo iz me u broj nih mo de la imi da ko ji nam se nu de. Kad ku pu je mo ko la, mo e mo da bi ra mo sport ski mo del, ili po ro di ni, ili po slov ni... Sva ki mo del ima svo ju cilj nu gru pu. Ta ko je i ka da bi ra mo imid. Na mu kom ode lje nju imi da do bro se pro da ju mo de li: Pa stuv, uspe ni bi zni smen, estrad na zve zda, po zna ti spor ti sta, e sto ki mo mak, kri mos, ugled ni po li ti ar... Ne ki mo de li, ko ji su ra ni je bi li u mo di, da nas se mo gu ba ga tel no na i na ras pr o da ja ma. Npr., po e ta, na u nik, in te lek tu a lac i sli ni an ti kvi te ti. Ma da me u en skim po tro a i ma ima i lju bi telj ki sta ri na. Ne ke se ja
63

ko ob ra du ju kad na i u na ko ji od ovih ar ha i nih mo de la. Ret ko sti su dra go ce ne, iako ni su u tren du. Ma nja po nu da, ve a ce na. Na en skom ode lje nju jag ma je za no vim mo de li ma. To je tek pra vo tr i te. e ne su tra di ci o nal no naj bo lji po tro a i i oda ni pra ti o ci mo de. Tr i te usme re no na e ne pra vi ogrom ne pro fi te, od mod ne in du stri je, ko zme ti ke, pla sti ne hi rur gi je, pre ko vi so ko ti ra nih en skih a so pi sa, li te ra tu re.., sve do mo der nih en skih imi da. Tr i te en skih ilu zi ja je mno go a re ni je, kao to je i en ska gar de ro ba mno go a re ni ja i ma to vi ti ja od mu ke. Pret hod nih se zo na naj vi e su se no si li mo de li: Sa mo stal na po slov na e na, za tim Estrad na zve zda, on da dve va ri jan te mo de la Fe mi nist ki nja(sa tuf ni ca ma, cve ti i ma, ili sr ci ma no si le su fe mi nist ki nje ko je, kao vo le mu kar ce, a one ko je ih ne vo le no si le su mo del sa pre kr te nim ma e vi ma, ili ma ka za ma, tzv. mil li ta rry style). Od li no su ili i mo de li: Spon zo ru a, Spi sa te lji ca, In tri gant ki nja i raz ne va ri ja ci je i kom pi la ci je po me nu tih kre ac i ja. Ja ov de ne go vo rim o ljud skim pro fe si ja ma. o vek mo e bi ti svoj, uni kat na li nost ko ja ni je na sta la maj mu no li kim po dra a va njem ne kog mo de la, ba ve i se i na ve de nim pro fe si ja ma. Ni sam hteo da de gra di ram pro fe si je. Sa mo bih vo leo ka da bi se glu ma vra ti la u po zo ri ta i bi o sko pe, a lju di u stvar nom i vo tu bi li ono to je su, ako jo uvek zna ju ta je su... Obla e i se u ca re va no va ode la imi da, ko ji su u tren du na tr i tu ilu zi ja, lju di se vi e ne pre po zna ju. Oni za vo de jed ni dru ge, raz me nju ju i svo je ilu zi je na ber zi la i. Pro fit ta kve tr go vi ne ni je lju bav, ve

64

mo da: za do vo lje na su je ta, le de na sa mo a, oaj i ose a nje be smi sla. U lju ba vi, po na vljam, ne ma mar ke tin ga, ne ma de mo kra ti je, ne ma slo bod nog tr i ta, ne ma re la tiv nih vred no sti ko je od re u je po nu da i tra nja, ne ma pred iz bor ne kam pa nje... U lju ba vi ne ma za vo e nja. Mo de li i tren do vi po sto je u se rij skoj pro iz vod nji, a o vek ni je se rij ski pro iz vod, osim ako to ne na pra vi od se be. Me di ji su sred stvo u ru ka ma Zve ri ko ji ma ona po ku a va da nas ku pi, da nas ui ni ro bom za pro da ju, i ta ko uni ti Lju bav. A Lju bav je Bog. To zna mo iz sta re knji ge zva ne Bi bli ja ko ja i go vo ri o ne kim dav nim vre me ni ma po stan ka sve ta, ka da je ova bor ba i po e la. Da za vi ri mo mal i ce u Bi bli ju i pod se ti mo se ukrat ko ta ta mo pi e o Lju ba vi. Ne za bo ra vi mo ni ka da da je Bog Lju bav:
Ko rin a ni ma po sla ni ca pr va Apo sto la Pa vla O Lju ba vi po ru u je: Ka da bih je zi ci ma lju di i an e la go vo rio, a lju ba vi ne imao, bio bih kao me de ni ca ko ja zve i, ili, cim bal ko ji je i. Ka da bih imao i dar pro ri ca nja, i zna nje svih taj ni, i ce lo po zna nje, i kad bih imao i svu ve ru, da bih i go re mo gao da pre me tam, a lju ba vi ne imao, bio bih ni ta. I kad bih raz dao sve ima nje svo je da si ro ma he na hra nim, i pre dao i te lo svo je da se sa e e, a lju ba vi ne imao, 65

ni ta mi sve to ne bi po mo glo. U ovom ma lom pa su su iz ra e na je su ti na hri an stva. o vek je Bo ji stvor, na i njen po li ku i po do bi ju Go spod njem, a Sve vi nji je, kao to re ko smo, Lju bav. Je di no to stvar no mo e is pu ni ti o ve ka i ui ni ti ga sre nim je lju bav, u svim svo jim ob li ci ma po ja vlji va nja u ovo me sve tu. Sa da je vre me da vam, kao to sam vam ra ni je i obe ao, ot kri jem i naj ve u pre va ru u isto ri ji ljud sko ga ro da iz ko je iz vi ru i sve dru ge pre va re i za vo e nja. Naj ve a i pr va pre va ra iz ko je iz vi ru sva za vo e nja ovo ga sve ta je ide ja da o ve ka mo e is pu ni ti, ostva ri ti, i usre i ti bi lo ta drugo osim Lju ba vi (ko ja je Bog). Svi dru gi pu te vi su po gre an voz, i na pu to va nju nji me sva ka sta ni ca je po gre na. Kne zu od ovo ga sve ta, ka u, da to je da is ku a va ljud ske du e u svo me car stvu od ko je ga je us peo da na pra vi do li nu pla a. On e vam, kroz svo ju lo gi sti ku po dr ku u struk tu ri ci vi li za ci je, dr a vu, me di je, mod ne, na u ne, mu zi ke i kul tur ne tren do ve, ko lu, vas pi ta nje, pre ko svo jih sa rad ni ka ma ski ra nih u ca re va no va ode la, po nu di ti sva bla ga ovo svet ska za va u du u. Nje go va mo na Pi Ar i mar ke ting slu ba zdu no e ra di ti na to me da vas uve ri ka ko se mo e i bez Bo ga(Lju ba vi), ka ko je to jed na ne prak ti na ilu zi ja ko ja od o ve ka mno go zah te va, a ma lo mu da je, i ko ja ga do vo di u ne po volj ni ji po lo aj u sve op toj bor bi za op sta nak. Go vo ri e vam ka ko je lju bav zam ka ge ne ti ke na sta la kao po sle di ca na su mi ne pri rod ne se lek ci je. One i vo ti nje ko je su slu aj no raz vi le to ose a nje bo lje su u va le mla dun ce i osta ja le su u

66

pa ru, pa su se za to vi e i raz mno a va le, i oso bi na se i ri la u da toj po pu la ci ji... Nu di e vam, za vo dlji vo, mo gu nost da do stig ne te mo, sla vu, ka ri je ru, uspeh, luk suz, sek su al nu atrak tiv nost, si gur nost, za ba vu, i mno ge dru ge a re ne la e, u za me nu za jed nu obi nu ma lu ljud sku du u ko ja se ak i ne vi di, pa mno gi sum nja ju da ne to ta kvo uop te i po sto ji. A ono to vam nu de lja ti od sja ja. Na rav no, ne e vam re i ono to je Apo stol Pa vle re kao Ko rin a ni ma: Ako i sve to ima te, a lju ba vi ne ma te, ni ta ste. Po ku a e da vas ube di ak i u to da se lju bav mo e do bi ti bez lju ba vi, uz po mo la i i za vo e nja, ta ko to e vas ne ko vo le ti zbog ono ga to ima te, to ra di te, to mo ete.., a ne zbog vas sa mih, zbog ono ga to je ste. To je dru ga ve li ka ilu zi ja ko ja iz vi re iz pr ve. Tre a ve li ka ilu zi ja kri je se u uve re nju da se ljud ski po ten ci jal za za do volj stvo, is pu nje nost, i sre u na la zi spo lja, van o ve ka. Mno gi od nas ve ru ju da e do i do e lje nog ose a nja se be, za do volj stva i is pu nje no sti, ako se do mog nu ne e ga iz van se be. Ka da bismo sa mo ima li bo lji stan dard, ili po sao, ili part ne ra, ili uspeh, ili sla vu, pri zna nje, mo... Ali, naj e e se raz o a ra mo, ili ose a mo pra zni ma ka da do stig ne mo svo je ve li ke ci lje ve. Po sto ji uz bu e nje na po et ku, kao i u ve i ni ro man si, ve li ka oe ki va nja... o vek se br zo na vik ne na sve, i vra ti se u okvi re sop stve nih mo gu no sti za do i vlja va nje za do volj stva. Kao kod nar ko ma na, po treb na je no va i ja a do za. Mno gi be so mu no po ku a va ju da od mah pro na u ne to no vo. No vu ve zu, no vi ve li ki cilj... ne bi li od lo i li su sret sa sop stve nim ogra ni e nji ma.
67

Pre o vla u ju i si stem vred no sti da na nji ce mo gli bi smo na zva ti Mo ral nost za ba ve. Do bro je ono to nas za ba vlja, i iz ba vlja od vla sti te pra zni ne sa ko jom ne sme mo da se su o i mo. Naj po pu lar ni ji lju di na sve tu su za ba vlja i. Gle da ju i ih, po ve ru je mo da bi smo se i mi mo gli ose a ti ta ko i vah no, kad bi nas sa mo sna la nji ho va sre a da uspe mo. Gr e vi tu po tre bu za za ba vom kao spa som od do sa de, jer unu tra nja pra zni na iza zi va do sa du, a do sad ni smo sa mi se bi, ne bi tre ba lo me a ti sa i vot nom ra do u. Ra dost je tre pe re nje i vo ta u na ma. Za ra dost nam ni su po treb na spo lja nja po ma ga la, ni ka kvi ve ta ki na i ni za oi vlja va nje na eg umrt vlje nog du ha i sr ca, ni ka kve za bav ne ta ke. Za ra dost, za do volj stvo i ose aj is pu nje no sti po treb na su nam pu na plu a, otvo re no sr ce i i ro ke gru di. Mo ra mo bi ti i ro ko gru di, ka ko bi Lju bav sta la u nas, a da unu tra ne ose a te sko bu. Ste u i sr ce, za tva ra ju i gru di za lju bav, mi po sta je mo te sni, oba mr li lju di, i ni ta nas vi e ne mo e stvar no is pu ni ti i za do vo lji ti. Jur ca nje za spo lja njim po kre ta i ma sa mo je po ku aj da se ose ti mo i vi ma i da pre va ri mo sop stve no te lo ve ta kim zna ci ma i vo ta: Bur nim sek som, lu dom za ba vom, adre na li nom ko ji stru ji kroz ve ne. No vom ilu zi jom. Ovo je su ro va isti na. Sa mo po ve a va njem spo sob no sti za lju bav mo e mo pro i ri ti sop stve ne gra ni ce do i vlja va nja za do volj stva i is pu njeno sti. Ni je la ko pre va zi i strah od lju ba vi. Za ve de ni i izda ni te ko e se usu di ti da vo le. No do bro, mo da je do sta pro po ve di. Na dam se da iz mog do sa da njeg pi sa ni ja po i nje te da na zi re te ka ko se emo tiv na ku ga i ri od spo lja njih do unu tra njih or ga na.
68

i ri se od dru tva do me u ljud skih od no sa, po ro di ce, i do je zgra li no sti. Do sa da smo sti gli do mu ko-en skih od no sa. ta se de a va ka da se ti me u sob no za ve de ni mu ki i en ski pri mer ci na e vr ste uzmu i stu pe u bra nu za jed ni cu? Le lee! Ipak pred la em ma lu pa u zu. Po sta je na pe to, zar ne?!

69

70

Na dam se da ste pre i ve li. as mi do e da ba cim ovu knji gu, jer je iona ko ni sam sku po pla tio, a as me ne to za go li ca, pa mi se ui ni da ima isti ne u njoj. A on da ose tim ka ko Bu da la pre te ru je, ili se spr da, ili nas gle da sa vi si ne, ili nas pro vo ci ra, ili nas sma tra mo ro ni ma!?! A po ne kad imam uti sak da je ne an i da bri ne, da istin ski vo li lju de i da ve ru je u Lju bav i mo gu no sti ljud ske pri ro de. ta je naj bli e isti ni? Uglav nom, ner vi ra me. A ipak i tam. Upeco sam se na udi cu, pa jo i vas mal tre ti ram. Pa, za to bi va ma bi lo bo lje ne go me ni? Raz mi ljam ko li ko je u od no su sa mo jom e nom i de com bi lo tog po mi nja nog za vo e nja. Raz mi ljao sam po vre me no o to me za to se na od nos vre me nom pro me nio, i za sve sam kri vio brak kao in sti tu ci ju, to je i uobi a je no mi lje nje. Zna te ve - vre me nom mu i e na jed no dru gom do sa de. Stal no su za jed no. Pa on da pro ble mi sa de com, va zda ne ki pro ble mi... Valj da to ta ko mo ra da bu de!? Pa kod svih ko je znam se to do go di lo. A mo da i ne? Ako je ve ro va ti Bu da li (mo ram ta ko da ga zo vem, jer mu ne znam dru go ime), za hla e nje i otu e nje po sle di ca je na ih gre a ka i fo li ra nja, a ne nu na po sle di ca za jed ni
71

kog i vo ta i bra ka. Ko zna? Da li je pr vo bi la ko ko ka, ili ja je? Kad se se tim one de voj ke u ko ju sam se, ne kad dav no, za lju bio do ui ju, mo ram pri zna ti da je mno go dru ga i ja od ove e ne sa ko jom sa da i vim. Ko li ku li raz li ku tek ona vi di kod me ne!? Ne mi slim sa mo na fi zi ki iz gled... Sta ri mo i ona i ja. To mi ne sme ta. Do sko ro ni sam ni pri me i vao ne ke dra sti ne pro me ne, jer se sve de a va lo po ste pe no, pa se o vek na vik ne na svo je li ce i te lo, i na fi zi ke pro me ne kod bra nog part ne ra. Ni je to u pi ta nju. Ka da, u ne kim mo men ti ma, pre po znam u svo joj e ni od sjaj one ne ve ro vat ne cu re ka kva je bi la ta da, ili ka kvom sam je ta da vi deo, ose tim one iste mar ce ka ko mi stru je te lom. Da li smo se mi pro me ni li za to to je ne sta la strast, ili je strast ne sta la za to to smo se pro me ni li? Mo da smo ta da jed no dru gom po ka za li ne ku svo ju ide al nu va ri jan tu, ne to to smo, mo da, mo gli da bu de mo, ali smo po sle bi li le nji da to po stig ne mo, ili da odr a va mo. Za lju blje nost je van red na si tu a ci ja u ko joj se an ga u ju van red ne sna ge. Ne mo e o vek stal no da bu de u van red nom sta nju. Kad tad se, kao to re e na pi sac ma lo pre, vra ti u sop stve ne gra ni ce ko je ni je la ko traj no pro i ri ti. Kad se bo lje pri se tim, mi smo po e li da se me nja mo jed no pre ma dru gom i dok je jo tra ja la ona ista strast. Po e li smo da kom pli ku je mo od nos, da me u sob no za me ra mo jed no dru go me sve i sva ta. Po seb no ona me ni. A ja sam po eo da je la em ka ko ne bih mo rao da slu am nje ne za mer ke. U po et ku sam ose ao: da smo stvo re ni da bu de mo za jed no i da se u sve mu raz um e mo, da ima mo sli ne po gle de na svet i na i vot, i da smo bli ski. Sa da
72

ose am da smo stra no raz li i ti, i da po sto ji pri li na raz da lji na iz me u nas, iako spa va mo u istom kre ve tu. ta se de si lo? Da li smo se ona i ja la no pre sta vi li jed no dru gom na po et ku, ili smo se u me u vre me nu ja ko pro me ni li? Ne znam! Ne ve ru jem da o vek stvar no mo e da se mno go pro me ni. Kad po gle dam u se be i kad se pri se tim do i vlja ja se be iz vre me na na eg meu sob nog upo zna va nja, ne mam uti sak da sam sa da dru gi o vek. Ne. Ja sam, u su ti ni, isti. Pro me ne su kod me ne sa mo na po vr i ni. Vi e se od no se na: na in i vo ta, na po na a nje, ne ka kvu ozbilj nost... Ali, si gu ran sam da ni sam dru ga oso ba. Ja sam onaj isti o vek, sa mo sam se pri la go dio dru ga i jem na i nu i vo ta, no vim od go vor no sti ma, nu no sti ma... Po mi rio sam se sa sud bi nom i pri stao sam na ne ke kom pro mi se, a to se, valj da, zo ve sa zre va nje. Po stao sam do sad ni ji i umor ni ji. i vot me je mal i ce sa mleo, ali sam onaj isti u su ti ni. Sa njam iste sno ve. Je di no to u stvar no sti ma nje mi slim na njih. Ve ro vat no je i kod nje sli no. Za to se, on da, po ja vi la to li ka raz li ka? Mo ra da je od po et ka po sto ja lo bit no ne sla ga nje iz me u ono ga to smo bi li i ono ga to smo pri ka zi va li jed no dru gom. Ka u da je lju bav sle pa. Mo da ni smo u to vre me opa a li ne to to je bi lo oi gled no. Ili smo vi de li jed no u dru gom ne to to ne po sto ji, a to smo sa mo hte li da vi di mo. Kad ma lo vra tim film una zad, i ni mi se da je me u na ma bi lo pri li no fo li ra nja - to na mer nog, to spon ta nog, ne sve snog... Pri se am se ne kih na ih raz go vo ra ko je smo vo di li pre ne go to smo po e li da se za ba vlja mo. Jo uvek se ja sno se am na ih di ja lo ga: o mu ko-en skim od
73

no si ma, o bra ko vi ma na ih ro di te lja, ko je smo kri ti ko va li, o ver no sti, o slo bo di, o sop stve nim sno vi ma ko je bi o vek tre ba lo da sle di... Ka ko smo sa mo na pred ni bi li u tim pri a ma! Pro sto nam ni je bi lo ja sno ka ko su nam ma tor ci mo gli bi ti ta ko glu pi i ka ko su se mo gli uka lu pi ti u ste re o tip ne bra ne pri e i u mo no ton i vot - de ca, po sao, ku a, te le vi zor... A mi smo sko ro skroz na pred ni, sko ro hi pi... Stvar no sam bio e sto ki fo li rant. Ja i hi pi - ko mu na, slo bod na lju bav, to le ran ci ja, iskre nost, bez po se siv no sti!? I o sve mu to me sam pri ao sa ube e njem. Da sam sa mo mal i ce is kre ni je raz mi slio o ovim svo jim avan gard nim ide ja ma, po sti deo bih se. U pret hod noj ve zi, ka da je mo ja de voj ka po e la da vr lja, sa mo to ni sam cr ko od lju bo mo re. Iako sam joj bio ne ve ran mno go pre ne go to je to i njoj pa lo na pa met, ose ao sam da me je iz da la i da mi se svet sru io... e leo sam da do pu zi do me ne i pre kli nje me. Mi slio sam da su e ne kur ve i da ih nebi tre ba lo vo le ti, ve sa mo ko ri sti ti za sek su al no za do volj stvo... Znao sam do bro da sam po se si van i lju bo mo ran (mo da pre su je tan) i ne si gu ran, ali ni sam mo gao, valj da, sa tim isti na ma pred de voj ku ko ju mu vam? A ceo kul tur ni svet, onaj mla i i na pred ni ji, pre zi rao je te ru ne oso bi ne. U stva ri, ja sam mo gao da bu dem u tom hi pi fa zo nu, ali ne i ona! Slo bod na lju bav za me ne, to je ok, ali ne i da mi en ska ima pra vo na slo bod nu lju bav!?! Ne ma te o ri je! Me ni, iz pa siv nih kra je va!? I ka ko sam mo gao njoj da ka em sve to? Ot ka i la bi me kao po sled nju bu da lu. Mo da i ne bi, ali ni sam smeo da ri zi ku jem. La je iz gle da la si gur ni ja za po e tak, a po sle... Vi de e mo.

74

ud no je to, ali bio sam is kre ni ji sa de voj ka ma do ko jih mi ni je bi lo sta lo. U ne kim pe ri o di ma lju bav ni ke eks pan zi je imao sam po ne ko li ko de vo ja ka u isto vre me. Ni sam to krio. A one su pri hva ta le mo je pro mi sku i tet ne po tre be. I ni su me ot ka i le. Na pro tiv, ju ri le su me. Ot ka io sam ja njih. I mo ja pret hod na je bi la jed na od ta kvih. Ve ro vat no bi mi i ona do sa di la, da ni je iza zva la mo ju lju bo mo ru. Ili su je tu? On da mi se i ni lo da su ta sna na ose a nja po vre e no sti - lju bav. Pi ta nje je gde li se ta sil na lju bav kri la dok sam je va rao sa dru gim de voj ka ma. Ustva ri, i nju sam fo li rao. Ni sam iz i gra vao slo bo do um nog hi pi ka, ve sa mo u ve re nog pa stu va za ko ga je nor mal no da oko se be ima go mi lu pod i nje nih en ki. Sve dok mi ona svo jim ne ver stvom ni je skre nu la pa nju na to da ima jo mu kih ko nja u oko li ni. A jo oj! Da nji ma ni je mo da ve i!? Ko bi la jed na ne ver na! Sto ti nu e pro mi je ni ti vje ra, da ui ni to joj pi ci dra go. Za mi sli ko li ko je tek ko nji na u jed noj hi pi ko mu ni!? Kod ko nja se bar od mah vi de ar gu men ti iz me u zad njih no gu, pa ne mo ra da za mi lja. A kod mu kih ko nji na se ni kad ne zna da ne ko ne iz vu e ja i ti h iz no ga vi ca. Fr ka, bra te. ak iako ti ni je mno go sta lo do cu re, sta lo ti je do su je te i po no sa. A me ni je do ove no ve cu re, mo je sa da nje e ne, bi lo mno go sta lo, a isto vre me no i do su je te i do po no sa. I ta ko sam se na ao u ne za vid noj si tu a ci ji. Da se po nu dim ona kav ka kav sam bio, te ko da bih pro ao pri jem ni is pit kod te no ve, do bre ri be, a us put i pa met ne. Sma tra la bi me si ro vi nom. Imao sam uti sak da to kod nje ni je bio pri kla dan mo del, ve mo da ma lo si rov, ona ko eg zo ti no,
75

ali pre sve ga in te lek tu a lac, sa, re ci mo, umet ni kom du om. Pro ce nio sam, pot po mog nut bo ga tim za vod ni kim is ku stvom, da bi ne ki ta kav kok tel tre ba lo na pra vi ti. Tre ba lo bi da bu dem ne ki za ba van tip - sta no vi ta me a vi na iz me u ip ta ra i Je se nji na, pa stu va i Be to ve na, ko mi a ra, za je ban ta i sve stra nog in te lek tu al ca... Pa, ta je to za me ne!? Ni ta! Smu tim, pa pro spem pred iza bra ni cu svo ga sr ca... Ta mo ra da pad ne! I, pa la je. Smu vao sam je. Valj da se to za to ta ko i ka e - smu va ti. Da li je, mo da, tre ba lo da joj ka em da sam je dan ne si gu ran tip ko ji ne sme da se pri ka e ona kvim ka kav je ste, jer se pla i da ga ta kvog ni ko ne bi vo leo? Da li je tre ba lo da joj ka em da, ustva ri, i ne znam ta je sam i da tra im me u uspe nim mo de li ma mu ko sti ne ko ode lo ko je bih na vu kao na se be? Ili je tre ba lo, mo da, da joj sa op tim ka ko sum njam da sam uop te spo so ban da stvar no vo lim ne ko ga, da se pla im ve zi va nja i otva ra nja sr ca, jer se iz nu tra ose am me kim kao pa muk? Ma ajte mo lim vas... Ko me bi jo to mo glo da se pro da? To ni ro e na maj ka ne bi vo le la. Znam, go spo din Bu da la bi re kao da o vek ni je ro ba za pro da ju i da se lju bav ne iz no si na pi ja cu. Da sam ta ko mi slio, ostao bih bez svo je dra ge. Ne bih joj se do pao i ne bih do bio ni ka kvu an su. Znam ta bi mi sa da re kao na sve. Re kao bi mi da ni sam ni pro bao, da ni sam imao po ve re nja ni u se be, ni u oso bu ko ja mi se do pa da la. Nju sam pro ce nio kao kup ca ko ji je do ao da ku pi ono to joj je tre ba lo, a ne da vo li ne ko ga ona kvog ka kav je ste. Pa, sva ko tra i u dru gi ma ono to mu je po treb no. A mo da ja i ne znam ta je lju bav?
76

Mu ka mi je od ovo ga. A vi ste jo tu!? Za neo sam se svo jim di le ma ma i raz br bljao se o svom pri vat nom i vo tu. A vi ste se uu ta li i vo a je ri e te! Sram vas bi lo, ra o mon ci... Iza i te iz mog in tim nog i vo ta. Opet u vam uva li ti onog tu pa di ju, ta ko zva nog go spo di na Bu da lu, pa nek vam on so li pa met o za vo e nju u po ro di ci. A vi ma lo za vi ri te u svo je od no se i svo ju po ro di cu, pa on da da vi di mo...

77

78

79

80

ZA VO E NJE U PO RO DI CI

Za ve de ni i iz ne ve re ni lju bav ni ci ose a ju se usa mlje ni u bra ku. Ose a li bi se usa mlje ni i ne vo lje ni ak i ka da bi us pe li da odr e la nu sli ku u ko ju se za lju bio nji hov part ner. Ne mo e nas traj no is pu ni ti to to ne ko vo li na u sli ku. Po sle po et nog za do volj stva pri vid nim uspe hom, do la zi usa mlje nost. Naj e e se, na kon iz ve snog vre me na, la na sli ka ru i i na stu pa raz o a re nje i ose aj iz ne ve re no sti. Raz o a ra ni i iz ne ve re ni lju bav ni ci okre u se de ci, ili ne kim dru gim lju bav ni ci ma, ili po slu, ili ne koj dru goj ute hi. Ta da po i nje no vi krug za vo e nja. Ne za do vo lje na e lja za ide al nom lju ba vlju okre e se pre ma de te tu. Ono po sta je ne ko ko bi tre ba lo da is pu ni neo stva re ne ud nje ne za do volj nih ro di te lja. Ne sve sno, de te po sta je ro di te lju za me na za iz gu blje nog lju bav ni ka. Oprav da nje za osta ja nje u bra ku ko ji nas ne za do vo lja va su de ca. To je od nos od ko jeg oe ku je mo da nas is pu ni (to je nor mal no). Ali, ne sve sno, oe ku je mo da de te po pu
81

ni i pra zni nu na sta lu raz o a re njem u lju bav ni ki od nos sa part ne rom. Tu pra zni nu, na a lost, ne mo e da is pu ni ni jed no de te. Jed no stav no, lju bav pre ma de ci ni je za me na za lju bav pre ma part ne ru. Ali, ru pa zja pi i tra i za kr pu. To bo li, a bol tra i se da tiv. Bi ti se da tiv i za me na za lju bav ni ke po tre be ro di te lja ne mo gu je za da tak za de te. Bez ob zi ra na to ko li ko bi i ono to e le lo. Ne mo gu za da tak osu en je na ne u speh, a ne u spe na de ca se ose a ju ne si gur nom, ne do volj no vred nom lju ba vi ro di te lja. Svom sna gom e se upi nja ti da is pu ne taj ne mo gu za da tak. Tra i e ne ke mo de le ko ji ga ran tu ju uspeh, ne ke za vo dlji ve imi de ko ji se re kla mi ra ju kao si gur na sred stva da se po sta ne oso ba vred na lju ba vi. Bi ti vo ljen ona kav ka kav je si je ne mo gu e. Ovo je ure za no u svest de te ta. Da je mo gu e, ro di telj ne bi bio ne za do vo ljan i ne is pu njen. Ka ko bi de te mo glo da shva ti da ne is pu nje nost i ne sre a ro di te lja ne po ti u od nje ga, i da ono ni je kri vo? De te ni je psi ho a na li ti ar. Po na vljam, ro di te lji sve ovo ne ra de sve sno, ni ti zlo na mer no (uglav nom). I ni ko tu ni je kriv. Svi se u po ro di ci na la ze u jed nom za a ra nom kru gu iz ko jeg se te ko iz la zi. Zar ni je ljud ski da se na go mi la na ud nja za lju ba vlju ne gde usme ri i da se po ku a da se od bra ni od sa mo e i oa ja, da se ute i ro di telj stvom? Ali, ka ko iza i iz tog kru ga? Lju bav ro di te lja, ko ji ni je ne is pu njen kao lju bav nik, re lak si ra ju a je za de te. Ono mo e da bu de sa mo de te i ni ta vi e. Ne mo ra da is pu nja va tu e za dat ke i vra a tu e du go ve. Ali, ko li ko ima ta kvih ro di te lja? Ko li ko ima lju di ko ji du bo ko ve ru ju da su vred ni lju ba vi ona kvi ka kvi je su, i da ne mo ra ju pro da ti du u Me fi stu, ne bi li do li do ne to ma lo ilu zi je da su vo lje ni?
82

Ne is pu nje ni ro di telj ne sve sno nu di de te tu spe ci jal ni sta tus. Ono e bi ti po dig nu to na pi je de stal ma log Bo ga, sa mo ako uspe u ostva ri va nju ne mo gu e mi si je. Bi e ta ti na prin ce za, ili ma min ar mant ni princ. Bi e pred met obo a va nja i po pu stlji vo sti, za do vo lja va nja ra znih raz ma e nih e lja. Ne ke raz ma e ne e lje e se ak i pod sti ca ti. Ta ko ro di telj mo e da do kaz u je svo je obo a va nje i po sve e nost, svo ju sprem nost na od ri ca nje i r tvu. Po ro di ni i vot e se okre ta ti oko de te ta, jer ne ma oko e ga dru gog. Na klo nost de te ta pru i e ro di te lju po tvr du nje go ve is prav no sti i vred no sti, ko ja je po lju lja na ose a njem ne vo lje no sti od stra ne part ne ra. Po to mak po sta je ne ka vr sta su di je, ko ji ima mo da po tvr di vred nost ro di te lja. Sli no na ro du na slo bod nim de mo krat skim iz bo ri ma. I kao to se pred stav ni ci po li ti kih par ti ja vi e ba ve svo jim rej tin gom i za vo e njem i ro kih na rod nih ma sa ne go ozbilj nim re a va njem pro ble ma u dr a vi, ta ko se i ne si gur ni ro di te lji ba ve sa mo po tvr i va njem bo re i se me u sob no za po sti za nje bo ljeg sta tu sa kod ma log su di je. Ulog je ve li ki - po tvr da da smo vred ni lju ba vi. Za ta kvu po tvr du e sto se ne bi ra ju sred stva, kao i u po li ti kim bor ba ma. Svi su u stal noj pred iz bor noj kam pa nji. Sva ki ra ci o nal ni auto ri tet je, na taj na in, sru en. Ovaj svet je po stao svet bez oca: Bo ga oca, oca Kra lja, cr kve nog oca, oca pred sed ni ka i Oca oca... Svi su oe vi sro za ni, uva lja ni u ka tran i per je. Je di ni pre o sta li auto ri tet je: de mon kra ti ja, no vac, tr i te, si la, sla va, mo. Bla go na ma sa ta kvim oe vi ma. A na rod-de ca, uz dig nu ti su na la ni pre sto su di je. Per verz no, zar ne? Za to bi smo po to va li ne ko ga ko nam se uvla i u zad nji cu i za vo di nas, ne bismo
83

li po tvr di li nje go vu vred nost da ju i mu svoj glas? Za to bi smo po to va li oca, ili maj ku, ko ji nas za vo de ka ko bi kroz na u pri vr e nost po tvr di li svo ju vred nost i iz gra di li na ru e no sa mo po to va nje? Zar ne bi tre ba lo da ro di te lji po ma u de ci da iz gra de sa mo po to va nje, ose aj vred no sti i vo lje no sti ono ga to de ca je su? Ko je tu ko me ro di telj? Ko ga zmi ja uje de, i gu te ra se bo ji. De ca od ra sla u ova kvoj at mos fe ri pla e se lju ba vi. Taj strah e se po ja vi ti on da ka da se ne ko pri bli i nji ho vom sr cu. Na rav no, dru tvo je tu uvek pri sut no da da svoj do pri nos bez iz la zno sti iz za a ra nog kru ga iz da je ljud sko sti. De ca vam po la ze u ko le, i po sta ju pred met vas pi ta nja i obra zo va nja. Na njih sve ve i uti caj ima ju i ra zno ra zni me di ji, mu zi ki prav ci i in du stri ja ou bi zni sa, a po seb no vr nja ci ko ji, bo re i se u svom pu ber tet skom bun tu pro tiv auto ri te ta ro di te lja i ko le, pod pa da ju pod auto ri tet jo ve eg de spo ta-gru pe vr nja ka i tren do va ko je gru pa pro pa gi ra za ula zak u lan stvo onih ko ji su kul.

84

ko la kao in sti tu ci ja za vo e nja

Ma lo je de ce, po seb no u da na nje vre me, ko ja vo le ko lu. Bi ti na stav nik, u ovo mo der no do ba, ni je ce nje na pro fe si ja. A ni je ni do bro pla e na. Ti me dru tvo po ka zu je svoj istin ski od nos pre ma obra zo va nju. Kod nas se, ve vi e de ce ni ja vr i ne ga tiv na se lek ci ja pro svet nog ka dra. ast sve tlim iz u ze ci ma, ali u pro sve tu idu, i u njoj osta ju, uglav nom, oni ko ji ne ma ju gde da odu zbog svo jih ogra ni e nih spo sob no sti. Ta kvi na stav ni ci, bez do volj no to fa da se uhva te u ko tac sa pro ble mi ma i iza zo vi ma sa vre me nog i po pri li no lu dog sve ta i vas pi ta nja ko je bi tre ba lo da stvo ri si stem vred no sti kao sa mo za ti tu kod de ce, od ra u ju svoj po sao kao teh ni ka li ca ko ja ni sa ma ni su spo sob na da se u tom sve tu sna u. Oni ima ju svo je op ir ne pla no ve i pro gra me, ko je bi tre ba lo kao po slu ni
85

i nov ni ci da is pre da ju, da po de le ue ni ci ma oce ne, i da do bi ju ono ma lo pa ra ko je se zo vu pla ta. e mu slu i to zna nje ko je bi tre ba lo da pre ne su? ta je su ti na zna nja? Ko je se ve li ke taj ne kri ju u pred me ti ma ko je pre da ju? Gde su u lek ci ja ma ve i te te me i di le me o ve ka, gde je taj na: smi sla nje go vog po sto ja nja, mi ste ri je sve sti, lju ba vi, ve re, na de, svr he...? Te ko da e te ta kva pi ta nja i po ku a je od go vo ra kroz na sta vu u ti od ve i ne pre da va a. Po sta vlja se pi ta nje ta je u to me za vo e nje? Vra ti mo se, na tren, Po sla ni ci Ko rin a ni ma Pr voj Apo sto la Pa vla.
Ka da bih imao... i zna nje svih taj ni, i ce lo po zna nje... a lju ba vi ne imao, bio bih ni ta. Ka da na pra vi mo ta kav si stem obra zo va nja ko ji kod de ce ne mo e da raz vi je lju bav pre ma: zna nju, ot kri va nju mi ste ri ja po sto ja nja, tra ga nju, ot kri va nju skri ve nih ve za iz me u po ja va, har mo ni ji uni ver zu ma, smi slu... mi tu de cu la e mo. Obe a va mo im da e, ako bu du do bri a ci i po slu no od ro bi ja ju kol ske oba ve ze, bez stvar ne lju ba vi pre ma spo zna ji, po sta ti ne to. A bi e ni ta, osim ako sa mi ne ot kri ju ne ki svoj svr ho vit put, upr kos be smi sle nom si ste mu u ko ji su upa li. Ov de su oba su tin ska ele men ta za vo e nja pri sut na: ne rav no prav nost i po ve re nje. De te ni je rav no prav no u od no su na kol ski si stem i vas pi ta e, a ve ru je im(ma kar na po et ku). Ulog je ve li ki. Mla di lju di bi tre ba lo da po tro e vre dan deo svog i vo ta na pra zno zna nje, ne shva ta ju i ta je le po i ve no u nje mu. To vam je isto kao i brak bez lju ba vi, o e mu ima ju is ku stvo iz po ro di ce. Obe a va im se ko rist zbog od ri ca nja. Ali, ka kva ko 86

rist? Mak si mum ko ji se mo e po sti i ste ril nim zna njem bez lju ba vi je ste ril ni kva zi in te lek tu a lac. Ve i ni zdra ve, ra do zna le de ce, jo uvek ne um rt vlje ne do volj no, ta po nu da ni je pri vla na. Vre me nom je po treb no da ih ube di mo ka ko je ni ta ustva ri ne to. A to ne to je do bar po sao, uspe na ka ri je ra, mo gu nost za ra de, sta tus u dru tvu. To se obi no na zo ve bi ti svoj o vek. Ne ki klin ci po ve ru ju u a re nu la u i leg nu na ru du. Mno gi se ka sni je raz o a ra ju i ose te pre va re ni ma, ili, to je mno go go re, iz gu be i mo gu nost da se raz o a ra ju jer traj no pri hva te da je to to i ve pra vi i vot i nje gov smi sao. Sve je ve i broj mla dih ko ji se bu ne, pre zi ru ko lu, i e sto se okre u aso ci jal nom i auto de struk tiv nom po na a nju. Sa vre me ni mu zi ki po kre ti ko ji u se bi no se upra vo ta kvu, aso ci jal nu fi lo zo fi ju i vo ta, zdu no ih pod sti u i po dr a va ju u to me. Mu zi ka je od u vek bi la di rek tan put u o ve ka, i od raz du hov nog sta nja o ve an stva. Oni ko ji za ra u ju na ma ni pu li sa nju lju di ma do bro to zna ju, i stva ra ju i ta vu in du stri ju za vod ni kog ou bi zni sa i mi to lo gi ju ko ja je po dr a va. Mla da la ki bunt je nor ma lan i zdrav, ali, ako ne ma sa dr aj, ne to i vot no afir ma tiv no e mu mo e da se okre ne, on da skre e u stra nu, i hva ta se za za vo dlji ve bi zar ne i vot ne sti lo ve kva zi he ro ja ko je pro pa gi ra in du stri ja la i. Me di ji, na rav no, pro da ju ono to se pro pa gi ra, a kao po sle di ca pro pa gan de i tra i, jer od to ga i ve. Oni su sa mo tr gov ci, a ne ne ka kvi du e bri ni ci ko ji bi tre ba lo da bri nu o vas pi ta nju omla di ne. To je tr i na ori jen ta ci ja. Sa vre me na ko la (ast iz u ze ci ma i pod vi ni ci ma) in sti tu ci ja je opa sna po men tal no zdra vlje de ce, a bo ga mi i ro di te lja. Za ro di te lje, ona pred sta vlja do dat nu mu ku te ra
87

nja de ce da pri sta nu na pro tiv pri rod nu blud ue nja bez lju ba vi, za ne ka kvo pred po sta vlje no do bro u bu du no sti po tu istu de cu. Zvu i po ma lo per verz no, zar ne? Ili sam mo da ja per ver zan, pa uvr nu to gle dam na sta nje stva ri? Mo da i je sam, sa mo ne znam oda kle se re gru tu je to li ka ar mi ja mla dih nar ko ma na, al ko sa, de li kve na ta, i dru gih r ta va sve te nam svet ske de mo kra ti je i nje nog tr i ta vred no sti. Ne moj te mi re i da vam se ne i ni da je i vas pi ta nje po sta lo tr i na ka te go ri ja, i da se de ci ne pro da ju otrov ne e er le me. Pa ra no i em? Zvu im li vam kao ne ka kva ogor e na bu da la? Mo da bi mi pa met ni je bi lo da, kao do bar deo kli na ca, po beg nem u ne ki dru gi svet, svet vi deo igri ca. Eh, kad bih sa mo bio si gu ran da me i ta mo ne e ka isto.

88

Vr nja ci kao za vo dlji vi auto ri tet

Ako se de te, kroz ne ki ob lik bun ta, i otrg ne od sro za nih auto ri te ta ro di te lja i ko le, e ka ga no vi de spot od ko je ga je te e po be i. De spot je gru pa vr nja ka i tren do vi ko je je gru pa kao po se ban or ga ni zam usvo ji la kroz pro ce se za vo e nja. Te ko je bi ti sam. Ako ne ve ru je ro di te lji ma, pre zi re ko lu... ko jem e se pri vo le ti ja tu? Pa valj da ja tu onih ko ji su ti naj sli ni ji. E tu tek va e mno go su ro vi ja pra vi la pri hva ta nja, e sto ke pret nje po dru gi va njem, isme va njem i ne pri hva ta njem. Za vo e nje do bi ja svo ju pu nu sna gu u ma si, gru pi ko ju od re e ne nor me, op ti ukus, tren do vi i pred sta ve i ne ce li nom i okvi rom u ko jem bi se tre ba lo do ka za ti. Ako ho e da bu de fa ca, me ker, In, mo ra bez re zer vno da po ka e po slu nost de spo tu zva nom dru tvo vr nja ka. Ako bu de od ba en i na tom po lju, ta ti on da pre o sta je? Na rav no, po kor nim igra njem za da te ulo ge ne mo e se za do bi ti stvar na lju bav, ni ti raz u me va nje vr nja ka. I tu su pri sut na oba pred u slo va za za
89

vo e nje - po ve re nje i ne jed na kost. Vr nja ci ma se ve ru je jer su svi klin ci u istom so su i ima ju sli ne pro ble me. Po je di nac je ne rav no pra van u od no su na gru pu, a ve ru je joj jer ima po tre bu za pri pa da njem. Po ko ra va ju i se kru tim pra vi li ma gru pe, jer bi ti di si dent, oba ve zno raz li it, bun to van, eks cen tri an, neo dg o vo ran... i to su pra vi la, kao i bi ti pri sto jan, od go vo ran, ume ren... Mla di za dr a va ju ilu zi ju da su slo bod ni i sa mo stal ni. In du stri ja la i ko ri sti pri rod ne te nje mla dih za bun tom i osa mo sta lji va njem, te pro iz vo di ob ma ne za ko je e se te te nje za ka i ti. Ona stva ra mi to ve ko ji po sta ju me ri la i grup ni ide a li i ti me za tva ra po sled nju ru pu u mi o lov ci. Za a ra ni krug se ti me za tva ra. Iz op te at mos fe re za vo e nja iz ra sta ju de ca ko ja i ne zna ju za dru ga i je mo gu no sti ljud ske ko mu ni ka ci je i vo lje nja. Raz o a ra ni u bra ko ve svo jih ro di te lja, gu be ve ru u mo gu no sti za jed ni kog i vo ta i u po sto ja nje lju ba vi. Du bo ko ose a ju i da ono to je su ni je vred no lju ba vi, de ca, no vi lju bav ni part ne ri, kad od ra stu, po na vlja ju istu pri u. Iz la ze pred iza bra ni ke sr ca svo ga sa la nim sli ka ma za ko je ve ru ju da e ih do ve sti do iz vo ra lju ba vi. Ob ma njuju, a za tim raz o a ra ju jed ni dru ge. Ista tu na sto ri ja se po na vlja na svim ni vo im a za jed ni ce. Po sto ji li put spa se nja? Na rav no da po sto ji. Put je pro kr en jo pre dve hi lja de go di na, ali je te ak. Da bi smo do bi li vi zu za tu obe a nu ze mlju, po treb no je mno go to ga: Isti na, r tva zbog Isti ne, pod no e nje bo la, pat nja, po sve e nost, na por, Ve ra, ri zik, do bro ta, pra ta nje... Lju bav. Put in di vi du a ci je je tr no vit. Da li smo sprem ni na sve to? Oda kle po e ti?.. Od Isti ne. Za po e tak, ma kar raz mi sli te
90

o ovim mo jim bu da la ti na ma. Do volj no je ako u nji ma na e te ma kar zr no Isti ne, ma lo sit no zr no go ru i ce. Udu bi te se u to i po pri aj te sa: svo jim vo lje nim bi em, pri ja te ljem, sa so bom. Ko zna, mo da bu de ne ke ko ri sti? Mo da za jed no na e te ne ki no vi Smi sao. Po be i iz stu pi ce za vo e nja, u ovo lu do, per verz no vre me de mo krat skih, pra znih, ha o ti nih slo bo da, in di vi du al ni je pod vig. Ja vam u to me ne mo gu pu no po mo i. To je li ni in. Uosta lom, ni sam vam ni mo gao obe a ti spa se nje. Aj de zd ra vo! Ne ka vam je Bog u po mo i. Vo li vas Bu da la

91

92

Da li da ga vo lim, ili da ga mr zim pi ta nje je sad? Sta ra ek spi rov ska di le ma. Sa spe nam ta ko Bu da la u li ce sva ta, pa sad gle daj mo ta e mo. Ka e da mi ni je ni ta obe ao. Pa, i ni je. Kad bo lje raz mi slim, naj go re je to to sam u mno go e mu u nje go voj pri i pre po znao se be. I ta mi osta je da ra dim? Da pr vo raz mi slim. Ka ko ka da sam se u pro loj gla vi smu io sam se bi. ta bi bi lo kad bih po eo da ko pam po svom od no su sa de com, a e nu ni sam jo ni do ta kao. Da li da ri zi ku jem? Po ku a u, pa ko li ko iz dr im, ali, ne moj te mno go oe ki va ti. Ni sam ja ba ne ki he roj, pa i ne oe ku jem sam od se be pre vi e. Ipak, da po nem. Od e ne, jer mi je lak e. De ca su do la ka sni je, pa u is po to va ti re do sled do ga a nja... Mo ju dra gu sam, na po et ku na e ve ze, do i veo kao ne nu pla vu u otvo re nog sr ca, ko ja ne spa da u one de voj ke da vi te lji ce to e le da po se siv no oro be mu kar ca. ak sam joj, po sle pr vog me se ca za ba vlja nja, pri znao da sam je pre va rio na mo ru, kad ni smo bi li za jed no. Ni je re a go va la. Ui ni lo mi se da je to pri hva ti la bez bol no. Ili, mo da ne bez bol no, ali mi ni je pre ba ci va la. Ta da jo ni smo ima
93

li sek su al ne od no se, a ona ni je pre su sre ta sam nom bi la sa ne kim dru gim mu kar cem, sek su al no. Ta da ni je bi la sklo na pre ba ci va nji ma i za ke ra nju. Slu tio sam da sa njom mo gu ima ti jed nu bez bri nu, za bav nu lju bav nu ve zu, u ko joj bih mo gao da se ose am pri hva e nim i da se, mo da, po ste pe no me njam u ne kim stva ri ma, ko je ni sam vo leo kod se be. Kad je o vek pri hva en ona kav ka kav je ste, ima po tre bu da bu de jo i bo lji. Da uz vra ti lju bav. Ne za to to to ne ko zah te va od nje ga. Jed no stav no, na do e ne ka lju bav na vo lja iz nu tra... U stva ri, ja sam se po taj no na dao da e mo nas dvo je mo i da bu de mo pri ja te lji i lju bav ni ci, da e mo ostva ri ti mu ko-en sku i ljud sko-ljud sku lju bav, u isto vre me. Is pi tivao sam te ren da li bih mo gao da se po la ko otva ram, da bih pre stao da igram ne to to ni sam, i da bih vi deo da li sam joj i ta kav pri hva tljiv. Me u tim, ona ni je ima la str plje nja za mo je po ste pe no otva ra nje. Na pro tiv, ka ko me je raz ot kri va la, ta ko je do bi ja la sna nu po tre bu da me me nja, na si lu. Ovaj pro ces je po ja an od tre nut ka kad smo po e li sa sek som. Po sta ja la je sve po se siv ni ja i lju bo mor ni ja, iako ta da ni je ima la ni ka kvog raz lo ga za to. Po e la je da se in ten ziv no ba vi na om ve zom, da je ana li zi ra i da raz ot kri va nje ne ne do stat ke. U stva ri, po e la je da raz ot kri va mo je ne do stat ke i po re me a je u mo joj li no sti. Stvo ri la se ten zi ja kao da sam ja stal no za ne to kriv i da mo ram da je ube u jem u su prot no. Uvr te la je bi la se bi u gla vu ka ko je ona moj Pig ma lion, i ka ko e od me ne na pra vi ti o ve ka. Pi tao sam se, za to ne po tra i ta kvog ti pa ko ji joj od go va ra, ume sto to e li da pre kro ji me ne. I da nas posta vljam isto pi ta nje. Ni je mi bi lo ja sno ta se de si lo sa onom opu te nom cu rom i sa onim
94

ide ja ma o slo bo di, to le ran ci ji i pri hva ta nju. Do du e, i ja sam nju sla gao na tu te mu. Ve ro vat no se i ona pi ta la ta se de si lo sam nom. Za zvu a lo je kao Do ni B. tu li : Oj, i vo te, i vo te, to me ze za, jebo te!? i ni mi se, sa da, da smo se obo je upla i li lju ba vi. Ka da se raz buk ta la strast, i ve za nost po sta la ja a, ona je ima la po tre bu da kon tro li e svo ja ose a nja. Pla i la se pre da va nja. Gu blje nja se be u ve zi. Za vi sno sti. Ima la je po tre bu da vla da so bom. Zvo ca nje i pre ba ci va nje je do bar na in da se od nos po kva ri, i ta ko sma nji strah. Svo jom ne zre lo u, po ma gao sam joj u oprav da va nju stra ha od lju ba vi i pre pu ta nja. Ta ko sam se bo rio i pro tiv svog stra ha. Za to part ne ri jed ni dru ge okri vlju ju za ne do volj no lju ba vi? o vek mo e bi ti kriv sa mo za ono i me upra vlja. Ja ni ka da ni sam mo gao da od re u jem ko ga u, ko li ko i ka ko vo le ti. Ne ve ru jem da to iko mo e. Ono to mi mo e mo je ste da do pu sti mo ne ko me da raz vi je svo ju lju bav pre ma na ma, ako je ima u se bi, da ga pu sti mo da se is po lji i da mu ne sme ta mo. Ne mo e mo ni ko ga na te ra ti da nas vo li, ni ti ube di ti u to, ni ti okri vi ti za to to ne e da nas vo li ona ko ka ko bi smo mi to e le li. Ti me sa mo po gor a va mo stvar. Spu ta va mo po ja vlji va nje onih ne nih ose a nja ko ja po sto je, (ako po sto je) iza zi va njem ose a nja kri vi ce. Vo le li smo se ka ko smo ta da zna li i ume li. Za to smo se i ven a li. On da kad je osta la u dru gom sta nju. Ali, obo je smo ta da ima li ne ja san ose aj iz ne ve re nih oe ki va nja, ko ji se ka sni je pro du blji vao. Ose a li smo se usa mlje no u za jed ni ci...

95

Sva ka ko da ni smo ta ko za mi lja li i vot. Ja sam e leo da bu dem rok mu zi ar, a za vr io sam kao eko no mi sta, ko mer ci ja li sta. Ne znam da li je to zbog ne do stat ka hra bro sti, ili sam mo da ose ao da ni sam do volj no ta len to van... Eko no mi ja je, ipak, nor mal ni je za ni ma nje za jed nog oca po ro di ce. Kao mla di ni sam uop te raz mi ljao o po ro di ci i o de ci. To ga ni je bi lo u mo jim fan ta zi ja ma o bu du em i vo tu. Mo da u ne kom kra i ku mo zga. Spre mao sam se za ne to dru go. Za ne ku svo ju fan ta zi ju. Ose ao sam da je bra ni i vot ne to to me je sna lo, i za ta ni sam spre man. A mo ja dra ga je e le la da bu de sli kar ka. Da pu tu je, upo zna je svet i nje go ve le po te i da to pre to i na plat na. Za vr i la je kao dipl. prav nik, sa ma lo rad nog is ku stva. Da bi se bri nu la o de ci, mo ra la je stal no da mu va oko bo lo va nja za od su stva... Ka da to ni je mo gla da iz ve de, da va la bi ot ka ze... Ni u nje nim ma ta ri ja ma o i vo tu ni je bi lo do volj no pri pre ma nja za ono to je sna lo. A tek ka da su do la de ca.!? Ona se pot pu no pre da la ma te rin stvu, a ja sam se okre nuo po slu. Kla si ka. Iz ne ve re na oe ki va nja od i vo ta. Ona si gur no ni je sa nja la e je brak za ro bi ti u ku hi nji i u e ti ri zi da na eg skrom nog do ma... Ali, sve je ui ni la da ta ko is pad ne. a li la se da se pre tva ra u do ma i cu i maj ku, ali ni je ni ta i ni la da se vre me nom uklju i i u ne to dru go. Na rav no da sam bio glav ni kri vac, jer sam krao nje no vre me, ba ve i se svo jim po slo vi ma. Opis rad nog me sta mi je bio da bu dem kriv. Po sta jale su da le ke one ide je o bra ku kao od no su u ko jem bi tre ba lo da se lju di ostva ru ju, da se raz vi ja ju, da jed no dru go pod sti u.., a ne kao na i pro ma e ni ma tor ci... Ah, to su bi le ide je! Sve, na kra ju, iza e na isto... Ne pri pre mlje
96

no sti i stra ho va nja vra ti li su nas na mo de le ko je smo ve po zna va li. Po di za nje de ce po sta lo joj je op se si ja. Mo da i nebi, da sam umeo dru ga i je da je vo lim, i da je bi la mu dri ja da mi to do pu sti. Kao to se i mo glo oe ki va ti, po e la je da gu i de cu. A i me ne sve vi e. Mno go to ga u na em ro di telj stvu bi lo je su vi no. Ve ro vat no iz stra ha. Ali, mi jed no dru go me ni smo sma nji va li taj strah od i vo ta, ve ga op tu ba ma po ja a va li. Ne po treb no smo kom pli ko va li i vot. Ja sam joj to i go vo rio, ali je ona tvr di la da sam la ko pa me tast, lenj, i da ho u da mi bu de lak e i da iz beg nem od go vor no sti i oba ve ze, a us put i da oma lo va im ono to ona ra di. Za uz vrat je oma lo va a va la moj do pri nos po ro di ci kroz rad, tu ma e i ga kao mo ju li nu za ba vu. Op tu i va la me je da se iz vla im iz ku e be e i u po sao. Do du e, bi lo je de li mi no i isti ne u to me. Ra dio sam i vi e ne go to je bi lo po treb no. Imao sam, da kle, ali bi - eg zi sten ci ja po ro di ce. Da mi je bi lo pri jat ni je kod ku e, ne bih pre te ri vao. Ali, ona re dov no tvr di da bi mi bi lo pri jat ni je kod ku e da ni je ose a la da be im od nje. I evo, opet pri e o te mi ta je sta ri je - ko ko ka, ili ja je. A i i vot nas je gu rao u tu stu pi cu. Stvar no su bi la te ka vre me na, i o vek ni je mo gao da se opu sti. Vi de li smo ka ko je oko nas sve lu do, ka ko broj na de ca pro pa da ju i kre u po gre nim pu tem, ka ko mno ge po ro di ce gu be ma te ri jal nu si gur nost... Uhva ti la nas je fr ka od i vo ta. Ona je taj strah ubla a va la ti me to je bi la stal no pri sut na u ku i, po red de ce, ve ru ju i da ti me mo e da im stvo ri si gur nu osno vu li no sti, i da pra ti sva ki nji hov ko rak da ne bi za lu ta li u i vo tu. Ja sam strah le io gr e vi tim, op se siv
97

nim ra dom, ve ru ju i da u ti me stvo ri ti eg zi sten ci jal nu si gur nost po ro di ci. Ni smo mi bi li za sve kri vi. i vot nas je gu rao u ne ke od lu ke. Na a kri vi ca je bi la u to me to ni smo po to va li sop stve nu mu ku. Ni smo do volj no pri zna va li jed no dru gom ono to je u sve mu bi lo do bro, ve smo se me u sob no op tu i va li za ono to je lo e. Op tu i va la me je da za vo dim de cu za to to im po pu tam i ne po dr a vam je u nje nim na sto ja nji ma da ih di sci pli nu je. Ja sam sma trao da ona pre vi e da vi de cu, i ni sam mo gao da je po dr a vam u to me, iako sam raz u meo njen strah. Uosta lom, e leo sam da se za ba vljam sa svo jom de com, i da mi bu de le po sa nji ma. Pre ba ci vao sam i ja njoj da za vo di de cu. Raz ma zi la ih je. Ti tra la im je, uga a la im, i pod re di la im i vot pot pu no, ne vo de i ra u na o svo jim po tre ba ma i za do volj stvu, u to li koj me ri da su je do i vlja va li kao da je ona tu da bi im slu i la. A on a bi zbog sve ga pre ba ci va la i nji ma i me ni. Hi ste ri sa la je, zvo ca la, pri di ko va la... Joj, to mr zim zvo ca nje... Ako ti ne to sme ta i ne e, ne daj da ti to ra de. Glu po je do zvo li ti, pa po sle zvo ca ti. I to je ta ko e za vo e nje. Mi slim, da smo nas dvo je bi li za do volj ni ji na im od no som, da bi smo bi li bo lji ro di te lji, i da bi na a po ro di ca bi la mno go pri jat ni je, opu te ni je i za bav ni je me sto za i vot. Ni smo mi u su ti ni lo i ro di te lji. Obo je smo da li sve od se be de ci. Sa mo smo se ne ka ko upe tlja li.., po sta li te ki jed no dru gom, a i klin ci ma. Ne do sta je le er no sti, ne do sta je opu te no sti i ra do sti... Ako je to uop te i mo gu e u ova kvom sve tu. Ipak, i ni mi se da ne ki lju di u to me uspe va ju. Ta ko mi iz gle da spo lja.

98

I ka ko sa da da se iz pe tlja mo? Da li je to jo uvek mo gu e?.. Pro i tao sam knji gu go spo di na Bu da le do kra ja. Spre mam se da odem u ka fa nu da se sret ne mo. Du gu je mi ne ke od go vo re. Ni je fer da me sa mo tek ta ko na ne, a da mi us kra ti ne ka re e nja. Valj da je u ka fa ni. Obe ao je da e zna ti kad pro i tam knji gu i da e bi ti ta mo. Ula zim u ka fa nu. Se dam za sto. Na sto lu su dve a i ce ra ki je i pi sam ce. Ali, go spo di na Bu da le ne ma. Is pi jam svo ju a i cu. Uzi mam ce du lju u ru ke i otva ram je. Po ru ka je: Po pij i ovu dru gu a i cu za svo ju Bu da lu. i ve li. Mo ra e da lje lo vi ti sam. Ni sam te pre ao, jer Ja sam Ti. Ni ko te ne mo e spa si ti od Te be sa mo ga, pri ja te lju. Sa mo Ti to mo e. u vaj se. Na vi jam za Te be i one ko je vo li. Vo li Te Tvo ja Bu da la

99

100

O autoru
Neboja Jovanovi, psihoterapeut i pisac, ve dve decenije bavi se psihoterapeutskim radom kombinujui psihodinamski pristup, bio energetiku i psihofizioloke metode biofidbek i neurofidbek. Objavio je romane: Biti jedno, romansirana psihoanaliza (Esoterija 1998, Beoknjiga 2001), Susret (Beoknjiga 2001), Neujna muzika posto janja, nauno-ljubavni roman (Narodna knjiga 2005); humoristiko-psihoanalitike eseje: O zvocanju i ljubavi (Beoknjiga 2002) i O zavoenju i ljubavi (Beoknjiga 2003); zbirke humoristike poezije: Humor na mozgu (Oiani Je 1998) i Kokice (Plato 2000). Ove dve zbirke objedinjene su u izdanju Zbirka lekovitih gluposti (Beo knjiga 2004). Knjigu iz oblasti popularne psihologije Kako se natimovati uz pomo biofidbeka, izdao je Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije. ivi i radi u Beogradu.

101

102

Izdava Beoknjiga, Beograd Za izdavaa Radovan Ili Urednik Violeta Ili Dizajn korice Zvonimir Stankovi Dizajn teksta Vesna Petrinovi tampa Beoknjiga, Beograd Tira 1000 ISBN 978-86-7694-219-0 Plasman Beoknjiga, tel: 011/22-600-22; 063/380-458 beobook@drenik.net www.beoknjiga.com

103

CIP

104

105

ZATO ENE ZVOCAJU?

Uvodni ekspoze

Da, stvarno, zato ene zvocaju? Teko pitanje!? Ve ro vat no da se, zbog teine pitanja, niko nije upustio u oz bilj no traganje za odgovorom koji bi osvetlio ovako rai renu pojavu. Nema ozbiljne literature o zvocanju. Zato? Moja supruga se, videvi samo radni naslov Knjiga o zvocanju, pre nego to sam ita napisao, nasmejala i bez mnogo premiljanja dala odgovor: To je seksistika te ma. Rastrgnue te feministkinje... ha, ha... Uostalom, zvocaju i mukarci... Ali, ree. Zvocanje je, ipak, tipino za ene, kao di fe rencija specifika pola... Uostalom, naslov je Knjiga o zvo canju, a ne Knjiga o enskom zvocanju. Zato si odmah predpostavila da e se tekst odnositi samo na ene? Ili je toliko vezano za ene, da se samo po sebi namee?, pokuao sam da argumentiem. Pa, jeste... Ali, ta tu ima da se objanjava? ene zvocaju zato to su nezadovoljne. Ree, i ode.

106

Odista, ta tu ima da se objanjava? ene zvocaju za to to su nezadovoljne. Logino. Ali, ostaje otvoreno pitanje zato bi me zbog toga rastrgle feministkinje? I to je lo gino! Zato to je tema seksistika. ta da radim? Da li da se upustim u rizinu temu, u opasnost da posta nem rastrzana linost, ili rastrgnut? Ma, nee one mene... Uostalom, i ja sam feminista! Ne, nisam prevrta koji menja stranu im oseti opa snost. Ja sam pravi ubeeni feminista. Ako treba, spre man sam i da se zakunem na neku ensku Bibliju, po izboru nevernih Tomislava. Imam elju da inim dobro enama koje, uzgred budi reeno, volim. Moda je njima sve jas no, i nemaju potrebu za ovakvom knjigom, ali nije jasno mukarcima. Oni tee shva taju. Ako mukarci budu sposobniji da razumeju ene, onda e dame biti manje ne zadovoljne, pa e moda i manje zvocati. Zvui logino (mada prilino naivno). Eto, ja u, kao pravi fe mi nista, pokuati da pomognem mukarcima da shvate ono nes hva tljivo, transcendentalno u enskoj prirodi, radei tako, zapravo, u korist ena. Potajno se nadam da u, kao na gra du, dobiti lansku kartu... Zamalo da kaem do kraja, a onda moja nadanja vie ne bi bila potajna.

107

nika, biva diskvalifikovan. Sme se udariti samo u pravoj borbi, samo kada je ugroen fiziki integritet borca, ili ono ga koga on brani. Turniri slue za uve ba vanje i de mon striranje vetine, a ne da bi se neko povredio. Samo dis ciplina je nuna, i njoj je posveena posebna panja. Ue nje samodiscipline je osnovna veba duha bor ca. So to na je bio u raju sve dok se drao smisla svog protivljenja. Da ponemo, dakle, sa razdvajanjem ita od ku kolja.

108

Definisanje pojma zvocanje

Elem, da preemo na temu. ta je to zvocanje? Neki autori pojavu nazivaju: antranje, kvocanje, dan gri za nje, pri di ko vanje, popovanje, sranje, vakela, his terisanje, ron za nje... i sl. Sve ove pojave su razliite manifestacije osnovnog, mada sloenog oblika ponaanja nazvanog zvocanje. (O podvrstama i specifinim ispo ljavanjima sutinski iste pojave, bie rei kasnije). Zvocanje je masovna pojava najrairenija u enskom rodu. Oblik komunikacije karakteristian za pripadnice lep eg pola, mada se moe, sporadino, neveto, amater ski i ne tako autentino, sresti i kod pripadnika runijeg po la. (Po put bradavica na maljavim mukim grudima koje podseaju na enske, ali ne znamo emu slue). Mo glo bi se, dakle, definisati kao primarna polna karakteristika enske psihe. U najmanju ruku kao se kundarna. Da li je bi o loki ili socijalno determinisana, nauci, naalost, jo
109

nije poznato. Rairenost pojave u prostoru i vremenu (prema istorijskim izvorima pojavljuje se u svim vrstama dru tve nog ureenja, od prvobitne zajednice do savreme nih de mo kratskih drutava), navodi na predpostavku da, moda, pos to ji poseban gen koji regulie ovo ponaanje. Nadajmo se da e iitavanje ljudskog genoma rasvetliti i ovu misteriju. ak iako takav gen postoji, to ne iskljuuje potrebu so ci jalno-psiholoke analize dotinog oblika komunika cije. Ljud ski instinkti su podloni promenama jer ovek je i bi o loko i socijalno bie. Mada su, kau brojni is tra ivai, ene blie prirodi i svojoj biolokoj osnovi. Blie ivotu. Iz tog razloga, njihovi instinkti su manje podloni promenama. Ako zvocanje ima neko svoje instiktivno poreklo, mora lo bi da ima i svrhu. Instinkti su svrhom usmerena pona a nja, tipina za vrstu. Priroda ne podrava bes mislene i nes vrs ishodne in stinkte. Ona je dobra majka. Racional na i dos ledna. U instinktivne radnje pretvaraju se, dakle, samo ona ponaanja koja vode do nekog cilja znaajnog za op s tanak vrste. Koji bi to cilj mogao biti kada je u pitanju zvocanje? Objekti zvocanja su, pre svega, mukarci, zatim deca, a po vremeno i sporadino je usmereno i na druge osobe. Ve oma retko na ene. ta se eli postii kod objekata na koje je usmereno zvocanje? Za poetak, kod mukaraca? Ovakav oblik komunikacije sa pripadnicima runi jeg pola podrazumeva i neke tipine predpostavke koje se tiu bio-socio-psiholokih odlika objekata. Zbog tih
110

predpos tavljenih odlika mukaraca, oekuje se da e od reeni oblik komunikacije po stii eljeni cilj. Koje su to osobine mukog roda koje, po rairenom uverenju ena, ine zvocanje svrsishodnim ponaanjem? Pre nego to navedem tipine velike istine o mu kar cima, napomenuu da one nisu plod mog iz mi ljanja. Na ime, niz go dina sam radio kao psiholog u timu za raz vod braka jednog Beogradskog centra za socijalni rad. Razveo sam nekoliko hi ljada brakova, i uo isto toliko branih pria. Svaku storiju u dve, ili vie verzija. Verziju supruge (dame imaju prednost), verziju supruga, zatim verzije de ce, ponekad baba i deda, ro aka, komija... Bilo je tu tunih pria, jer razvod braka je tuna pojava. Ali, mnogo toga je i komino. Sve mi te ivotne prie jedna na drugu lie, izrazio sam se u stihu. Ne samo da lie, ve su, u os novi, identine. Kao neka matrica, ili formula u koju mo e te stavljati razliite sadraje, ali je ishod, rezultat, odreen samim obrascem. Neto kao: Kvadrat nad hi po tenuzom, to zna svako dete, daje zbir kvadrata nad obe katete. Ve na prvu reenicu jednog suprunika, unapred sam u svoju belenicu upisivao odgovor onog drugog. Tano sam znao ta e ko rei. Nikakva mudrost. Pa, svi priaju isto, sa malim, dekorativnim varijacijama. A veina veruje da su originalni, da se to samo njima deava. Zamislite vi, gospodine, ta on (ili ona) meni radi i go vori! Ne mogu ni da zamislim. Znam. I mukarci i ene imaju stereotipne prie. Ali, poto je ovaj put tema zvocanje, otkriu vam velike enske istine o mukarcima. Istine onih ena koje zvocaju i veruju u delotvornost metode zvocanja.
111

Sedam mukih smrtnih grehova

1) Mukarci su, po prirodi, lenji. Skloni su da se izvlae iz kunih poslova. Povrni su. Kad i ra de, rade to kao maka repom. Hedonisti su. Zato im treba zameniti zadovoljstvo u lenarenju zado- volj stvom koje osete po prestanku zvocanja. Potrebno je, zvoca njem, stv oriti kod njih na petost koja remeti uivanje, kako bi pri vremeni prestanak rada izvora na petosti doiveli kao zado volj stvo. Nikada se sami ne bi setili da neto urade u kui. Ako se to i desi, onda je u pitanju oseanje kri vice zbog neega to treba tek ispitati. esto su lenji ne samo da fizi ki rade, ve i da razmiljaju o bitnim stvarima, da se du hov no usavravaju, da se suo e sa sopstve nim nedostacima.

112

2) Mukarci su, po prirodi, samoivi. Nisu spremni na rtve i odricanja. Lepo im je da se po ma ze sa decom, da se poigraju sa njima, ali da neto oz bilj nije rade to ne. im aktivnost nije zabavna, i zahteva napor, i nije usmerena na njihovo lino ostva rivanje i ambiciju, oni bi da zbriu. kolske obaveze dece, pra vilna is hrana... sve ono protiv ega se deca bune, njih zamara. Ta te su za lepe stvari, a mame za teranje na obaveze. Stiu jefti nu popularnost kod dece. Potkupljivanjem. To rade za to to su i sami detinjasti. Najvanije im je zadovoljstvo. Treba ih vaspitavati, kao i decu. Skloni su da racionalizuju ovakva svoja pona anja parolama da deca treba da budu samostalna, da rade sama, i da ih ne treba daviti obavezama, ve im uiniti uenje i rad zabavnim. Teo retiu mnogo, ali nisu spremni da se uloe i do kau svoje teorije. Zvoca nje je dobar metod. 3) Mukarci su skloni prevarama i dvostrukom moralu. To sledi iz njihovih predhodno navedenih osobina. Ni su u stanju da se dublje ulau u odnos i ispravljaju ono to u njemu ne valja (itaj ono to kod njih ne valja). Lak e im je da pobegnu u avanturu gde se od njih ne oekuje ozbiljnost i odricanje koje je nuno za dobar brak. Ipak, skloni su oseanju krivice, te tu sklo nost treba koristiti kako bi se, zvocanjem i stalnim ispitivanjem, iz gradila do voljna doza napetosti. Ta napetost se unosi u vanbra nu vezu i kvari jeftino steeno zadovoljstvo, a oni nisu spremni da se bore za skupa zadovoljstva. Skloni su da
113

racionali zuju svoja ponaanja glupostima kao: Prevara mukarca je bezopasna za brak, on se ne vezuje emotivno kao to to ine ene kad ulaze u ljubavne avanture... Ili: Mukarac koji ima lju bavnicu je mu karina, a ena koja ima ljubav nika je kurva... U prirodi je mukarca de eli da oplodi to vie enki, a u prirodi ene je da svije gne zdo i vee mu jaka za porodicu... Zvocanje je dobar me tod. Moe se koristiti i preventivno. 4) Mukarci su inertni. Skloni su rutini. Nisu svesni da brak treba negovati, zalivati... Lako gube interes i smisao za ro mantiku i avan turu u bra ku. Ne znaju koliko je razgovor o na ma bitan za odravanje i razvijanje odnosa. O svemu treba priati, a oni to ne vole. Dosadu ne vide kao problem, ve je smatraju normalnim stanjem branog odnosa (uz do punsko uzbuenje sa strane). Rutina ubija elju. eni je potrebna promena ambijenta, neko novo, lepo mesto... gde bi smo ponovo doiveli jedno drugo na nov nain. Njena seksualna elja je vezana za ambijent i promenu. e tiri zida je gue. Umesto da probudi njenu elju, njemu je lake da se, na gotovo, sretne sa seksualnou neke dru ge ene, neke neuspavane lepotice. Ne treba popustiti pred njihovom inertnou i potrebom za rutinom. Treba ih uzdrmati i pokrenuti. Zvocanje je dobar metod. 5) Mukarci su neozbiljni. to sledi iz gore pomenutih osobina. Neozbiljni su u naj va nijim stvarima. Umeju da se uozbi lje kada je u pita
114

nju njihov posao, karijera, ugled u dru tvu... Kad se to tie lino njih. A ta e njima sav taj ugled? Da bi bili privla niji drugim enama? Da bi mogli da se hvale pred dru gim mukarcima? Da se oseaju nadmono nad njima? Opet zbog drugih ena. Ako bi im se to dozvolilo, nikada se ne bi zaustavili. Potreba za kurenjem je jaa od njih. Zato treba uvek nositi makazice sa sobom, i skraivati im ga po potrebi na pravu meru. Onu porodinu. Treba ih suoiti sa time da je njihova na vodna ozbiljnost, oz biljnost u obav ljanju neke funkcije van ku e, biznisa, pre hranjivanja po rodice, gradnji karijere... samo povrna oz biljnost. Imid. Zar sve to ne ine zbog zajednike sree? Ako je tako, zato su neozbiljni u odnosu na svoju enu, na brani odnos, na ono najvanije? Takva neozbiljnost baca senku na sve njihove spoljanje ozbiljnosti. Moraju postati svesni ta ine. Zvocanje je dobar metod. 6) Mukarci tee dominaciji nad enama. Oni su, ustvari, edipalno vezani za majke, pa poku avaju da se bore protiv straha i zavisnosti tako to e se truditi da dominiraju nad sopstvenom enom. I tu se ne sme ima ti milosti. Za njihovo dobro, taj uticaj se mora neutralizovati. Ako im se pokau slabe take, si gurno e ih iskoristiti. Ne potujui svoju suprugu, ostaju, ne s ve sno, verni majci. ena koja ne dozvoljava dominaciju nad sobom, lek je za muke edipalce. Tera ih da odrastu. Tu zvoca nje pomae, ali na alost:

115

7) Mukarci sporije odrastaju. Ba zbog tog prekomernog hedonizma. Skloni su da idu linijom manjeg otpora, i ako ih neko ne bi gonio, kao decu, nikada ne bi odrasli. Naivni su i po dlo ni manipulacijama pogotovo dru gih ena. Onih kojima ni je stalo do njihove dobrobiti, ve samo ele da ih isko ris te. Pogledajte devojice i deake u os novnoj koli. Odmah se vidi koliko su devojice visprenije u so cijalnim kontaktima, koliko bolje ra zumeju namere i tenje dru gih ljudi (posebno e na). Socijalna inteligencija mukaraca se sporo razvija i treba je podsticati stalnim ukazivanjem na greke, naivnost u odnosu na druge ene, (osobito majku), lakomislenost i podlonost raznim uticajima. Za njihovo dobro. Pridi kova nje i zvocanje su dobri metodi. Ovo su neke od tipinih pretpostavki od kojih ene polaze, svesno ili nesvesno, kada primenjuju metod zvo canja u komunikaciji sa mukarcima. Sedam osnovnih mukih grehova (koji mogu biti i smrtni). Ima jo takvih pretpostavki, ali bi se mogle svesti jedna na drugu, te ih ne bih posebno pominjao. Mora se priznati da u njima ima puno istine, i da mogu posluiti kao os nova za delanje. Pitanje je, samo, da li se postiu oekivani efekti, to bi se moralo desiti ako su polazne pretpostavke ispravne, a metodika rada (zvocanje) zasnovana na njima. Ali, o tome u govoriti kasnije. Jo je u Starom zavetu reeno da je savrena supruga ezer keneged. Te hebrejske rei znae protivno kori
116

sna. Rabini su lupali glavu i vodili opsene debate o zna e nju ove fraze. Kako to supruga moe biti korisna, ako je stal no antiprotivna, protiv vas? Slino se, dodue, govori lo i o ulozi Lucifera, prvog i naj voljenijeg Bojeg anela - ofi cira, luonoe, nosioca svetlosti. Njegova uloga, od Bo ga poverena, bila je da se suprotstavlja ljudskom rodu, i time ih nagoni da duhovno napreduju. Problem je nastao onda kada mu se to previe dopalo, i kada je poeo da preteruje. Osporavajui argumente mukarca, ena ga tera da ih is kri s talie, razmotri iz razliitih uglova, da ne podlegne potrebi da ide linijom manjeg otpora... Nije s

117

5. Istina: ene su lepe i pametnije. to se lepote tie, to je oigledno. Nema se ta ni do dadi, ni oduzeti. Mukarci to ne spore. Dostojevski ree: Lepota e spasiti svet. Ako je po njemu ene su za duene za spas sveta. Ali, to se tie pameti, mnogi mukarci to poriu. Ako im se oduzme i primat pameti, ta e onda sirotim mukarcima ostati? Samo sirova sna ga? U odbrani ono malo preostale tatine muki iz nose brojne ar gumente. Veliki stvaraoci kulture su, ma hom, mukarci: Sli kari, filosofi, pisci, kompozitori... sve sam go mu ka rac. (Ne mislim bukvalno go, ve literarno. ene se pojav ljuju gole u literaturi, one su njen sadraj, a mukarci je samo piu, obueni.) A tek na polju humora, ili duhovitosti. Tu je mu ki primat oigledan. Za duhovitost je neop hodno imati i britke inteligencije i duha. ene su prava retkost na tom polju. Tanko je objanjenje da je to tako jer su ene, u istoriji (a i danas), bile potlaene, u ne mogu nosti da se iskau, okupirane porodicom i zatvo- rene u kuhinju. Ali, za duhovitost to ne bi trebalo da bude O zvocanju ljubavi neka smetnja. Neki sma traju ida je muka duhovitost nastala usavravanjem majmunisanja pred enama. Na ime, da bi zabavili enu i bili interesantni, mukarci se, od malih no gu, trude da budu smeni, (mada su enama
118

smeni sami po sebi) pa tako postaju i duhoviti. enama ta spo sobnost nije potrebna. Zato bi one zabavljale mu karce kad imaju jae adute. Savremene ene se sve vie ukljuuju u kulturna zbivanja, kasnije se udaju, ili se ne udaju uopte, obrazuju se kao i mu karci, nisu vie ograniene viktorijanskim mora lEvo odlomka: ... Deak to shvati i pati sve e od sebe dati samo da privue cure. Na to ga tera kure. (Lude zbog enske golotinje dvoglave muke ivotinje.) A curice to znaju. Nee tek tako da daju. E, nema penetracije bez dobre animacije. Eto, zbog takvih cura, nastala je kultura. Zato su cure i kure
119

stubovi nae kulture... Ideja je jasna. I u teoriji pomenutog Toevskog e- nama se, dodue, odaje priznanje da su podstrekai na sta janja civilizacije i kulture koju stvaraju nadraeni mu karci, ali, one to ine, pre ma dotinom autoru, putem va ginalne ma nipulacije. Ostvaru ju i, tim putem, bio vlast nad he do ni s tiki ustrojenom mukom ivotinjom, enke homo sa pi ensa utiu na to da se njegova sirova seksualna energija sublimira i usmeri u radnu energiju. Slava im. Da su dare ljivije, mukarci, koji se toliko hvale svojom bogomdanom duhovnou, ostali bi divljaci. (Neto sli no pro istie i iz Frojdovih teorija sublimacije nago na.) Poni avajua teorija za ene (ako emo poteno, i za mukarce). Neki ak tvrde da ene bre sazrevaju jer su nia bia. Po znato je da ovek, kao najsavreniji stvor u prirodi, naj spo rije sa zreva. Kue prohoda i pone da tri veoma brzo, tele ustane, mal te ne, im se oteli... a pogledajte bebu ho mosa pi ensa. Koliko dugo je bespomona, i ko liko joj vremena treba da savlada os nov ne fun kcije kao to su sedenje, staja nje, ho da nje... Izvodi se za klju ak da sloeniji organizmi sporije sazrevaju, te da je, poto sporije sazreva (to tvrde i ene), mu karac sloenije bie na stablu evolucije. Kakav zak ljuak! Pa, u ljudskoj vrsti naj spo rije sazrevaju idioti! (Men talno, ali ne i seksualno). Valjda za to to su naj sa vr e niji?! (Moda i jesu! Makar nisu u stanju da prave ova k ve teorije.)

120

Dosta smo papira potroili na muke planetarne gluposti ko je su ak dobile poasti velikih teorija. ene su morale uiniti neto. Mo rale su da se emancipuju, organizuju, aktiviraju, bave prosve ti teljskim delovanjem. I, tako je nastao fe ministiki pokret. Narav no, to je, od strane uplaenih i agresivnih mukaraca, doekano na krv i no. Gore pomenuti Ber a jev, na primer, na jednom mestu kae: enski emancipatorski pokret je u sutini ka ri katuralan, maj munoliko podraavajui, u njemu postoji hermafrodit ska izo paenost i nema androginske lepote. (Androginstvo je sjedi njenost mukog i enskog u jednom telu i duhu. Postoji legenda po kojoj je prvi ovek, poput Boga, bio androgin, muka devica. A onda se, padom u greh, podelio na dve polovine mukarca i enu, koje su polubia. Andro ginstvo nije hermafroditizam, ve polna celovitost.) Ideja enske emancipacije do sada se zasni vala na dubokom ne prijateljstvu polova, na zavisti i imi taciji. Naj manje se u feministikom pokretu Nebojaposlednjih Jovanovi ljudi moe traiti androginska tajna sjedinjavanja. ena & prisvaja mehanikim podraava njem iz zavisti i mrnje ika hermafrodit, Nea Zmaj muke osobine i postaje duhovni i fiziki tj. karikatura, pseudo-bie. Neprijateljstvo polova, za vist, konkurencija i podraavanje, suprotni su tajni sje di njavanja... Teke rei. Ali, ima u njima pomalo istine. Reklo bi se da Berajev tei sjedinjavanju mukog i enskog u odnos koji nije samo bioloki, ve metafiziki. Kosmiki. Moda ga, zbog te lepe ideje, ne treba tek tako prezreti i odbaciti. Moglo bi se desiti da se iza ovih nezgrapno grubih rei
121

krije i neto sutinski dobro. On, barem, ne svodi mukoenski odnos na biologiju. Kritikuje postojee stanje, ve rujui da su mukarci i ene predodreeni i sposobni za neto mnogo uzvienije, za put prema sjedinjavajuem otkriu koji vodi preko ljubavi. I dalje kae: Nad lju bavlju ne treba ni bogosloviti, ni moralisati, ni sociologizirati ni biologizirati (ni ironisati dodajem) ona je izvan svega toga... Pametne ene bi se, sasvim sigurno, sloile sa ovim reima. Moda treba zakopati ratnu sekiru, i pedagoku sekiru, i moralnu sekiru, i polnu sekiru, i sve ostale sekire. Sekiri nije mesto u krevetu. Sekira pravi sekiraciju. Ali, ta umesto nje? To je, znate, veoma kompleksno pitanje. Tako se zove pita nje na koje nemate jasan odgovor. Odgovor koji ne podrazumeva samo ta bi trebalo, ve i kako to ostvari ti. Pogledajmo samo kolike je muke Bog imao, i jo uvek ih ima, u graenju svog odnosa sa ovekom. Ipak, izgleda da se jasno opredelio za jedan nain nain bezuslovne ljubavi. Ma gde to ima? , pitae neki. ta je to uopte ODoi zvocanju ljubavi bezuslovna ljubav? emo i ido odgo vo ra na to pita nje, ili barem do pokuaja odgovora, ali malo kasnije. Jo uvek nismo dovoljno rasvetlili metod zvocanja koji, sa punim pravom, primenjuju, vie ili manje, brojne ene. Zato ga
122

se tako teko odriu? Daje li on, ipak, izvesne rezultate? Da li su oni u dovoljnoj meri zadovoljavajui? Da li se ene plae uspeha koji bi mogao doi ako bi promenile metod? Hajde da, pre nego to preporuimo neki drugi metod, ipak detaljnije proanali ziramo zvoca nje, njegove dobre i loe strane.

123

METOD ZVOCANJA

Komparativne prednosti i nedostaci

Analiza efikasnosti i trajnosti efekata: Zvocanje bi se moglo klasifikovati u grupu metoda zas no vanih na uslovljavanju koje je primenjivao ruski na u nik Pav lov. Metod uslovljavanja se temelji na tome da se jedna uslovna dra primenjuje zajedno sa bezuslovnom drai. Ti me se pos tie njihova asocijativna veza, ojaana stalnim ponavljanjem, i uslovna dra, tako, moe izazvati reakciju kao i bezuslovna, i onda kada se ne daju zajedno. To se zo ve uslovni refleks. Npr. ako se psima hrana daje zajedno sa nekim zvukom, ili svetlom... kasnije e psi salivirati, t. j. lu i ti pljuvaku, i na samu pojavu zvuka ili svetla. Bezu slov na dra moe biti prijatna (npr. hrana), ili neprijatna (neto to izaziva bol). Neutralni stimulus, koji se vezuje ponav lja njem za besuslovnu dra, postaje, dakle, emotivno obojen. U toploj porodinoj atmosferi, koja spada u bezuslo vne dra i, muka ivotinja tei da zadovolji svoje elemen
124

tarne, bezu slov ne potrebe. Potrebu za odmorom, sigurno u, za do vo lj s tvom (konzumiranje hrane, gledanje tele vizije, i tanje novina, reavanje ukr tenih rei, zadovolje nje seksualnih potreba...) Porodina atmosfera je, dakle, bezuslovna dra koja izaziva na vedene refleksne radnje, bezuslovne reflekse. Ali, ivot je takav da se ne moemo ponaati samo u skladu sa principom zadovoljstva ili primarnim principom, kako ga je nazivao Frojd. Zbog nunih ogranienja i frustracija, neophodno je razviti i tzv.sekundarni princip, ili princip realnosti. A realnost je da tre ba zaraditi novac za hranu i ostale potrebe koje zahteva topla kuna atmosfera, zatim hranu treba nabaviti i spremiti, kuu treba srediti da ne bi liila na svi njac, decu treba vaspitavati... A sve to nije prirodno. ivotinje ne zarauju, ne idu na pijacu, ne spremaju hranu, ne iste kuu, ne rade domae zadatke. ovek se odvojio od majke prirode, i za to se mora platiti izvesna cena nune neprirodne aktivnosti. Metod uslovljavanja podrazumeva, u ovom sluaju, da se iz vesna bezuslovno neprijatna dra, zvocanje, povee stal nim ponavljanjem za upranjavanje pomenutih zado volj stava, a da se ispunjavanje zahteva principa realnosti (rad, ispunjavanje zahteva ene) povee sa bezuslovno po zi
125

tivnom drai pres tan kom zvocanja, pohvalom i sl. Ue nje uslovljavanjem se kombinuje sa uenjem putem pot krepljenja, kako ga nazivaju bihejvioristi. Time bi se tre ba lo postii automatizovano poeljno ponaanje objekata uslov ljavanja. Problem sa ovom vrstom uenja je taj to ona dovodi do jedne vrste unutranjeg konflikta koji umanjuje efi ka snost na uenog ponaanja. Dolazi, naime, do konflikta dvo struke pri vlanosti, a istovremeno i do konflikta dvostruke od boj nosti, kako ih nazivaju psiholozi. Kon- flikt dvostruke pri v lanosti je situacija u kojoj se suelja va ju dve podjedna ko snane potrebe koje jedna drugu iskljuuju. Kada obe spadaju u kategoriju bezuslovnih drai, konflikt je otriji i do vodi do pasivizacije akcije. Jedinka ne ide ni tamo, ni va mo. Da bi se konflikt raz reio potrebno je da jedna dra pos ta ne jaa od druge kako bi se energija usmerila na eljenu stranu. Potreba za bezuslovnim zadovoljstvima (odmorom, za ba vom, slobodom...) dolazi u konflikt sa isto tako bezu slov nom potrebom prestanka zvocanja (za tiinom ili podno ljivim ni voom buke, osloboenjem od oseanja krivice, prihvatanjem...) Da bi se po stigla prevlast druge potrebe, nuno je poveati in tenzitet i kvalitet stimulacije zvocanja. Meutim, postoji i pojava takozvanog po di za nja praga drai, ili, reeno svakodnev nim renikom, otup lji vanja, ili, oguglavanja. Potrebne su sve jae i jae do ze, kao u sluaju narkomanije, da bi se postigao eljeni efe- kat. U odre e nom trenutku koliina energije upotre blje ne za postizanje eljenog ponaanja objekta prevazilazi nivo energije koja je potrebna da bi se samostalno obavila
126

odreena ak tivnost, ili posao. Slina situacija nastaje i kod konflikta dvostruke odbojnosti. Sam rad se, dodatno, negativno us lovljava sa neprijatnim stimulusom zvocanja i postaje neprijatniji od samog zvocanja, to umanjuje ili ak negira predhodno postignute rezultate. Kod uspe nog uslovljavanja, prisetimo se, refleksna radnja se povezuje sa neutralnim stimulusom, a ne sa bezuslovnim. Dovoljno je upaliti sija licu, ili zazvoniti na zvono, i pas salivira. U sluaju dresure zvocanjem, trebalo bi postii upravo to, pucnuti prstima, ili pogledati okom... a on skokom. Bez zamaranja zvocanjem. Tada bi postojala uteda energije i postigla bi se prava efi kasnost uslovljavanja. Ali, kod muke ivotinje to veoma retko uspeva. Rei mu da je pseto, ne bi odgovaralo nau nim injenicama. Pseto lake ui. Do slinih zakljuaka doli su i psiholozi koji su izu avali takozvano uenje putem pozitivnog ili negativnog potkreplje nja, ili uenje putem nagraivanja i kanjavanja. Ustanovili su, naime, da je uenje putem nagraivanja efi kasnije od uenja putem kanjavanja. Tano je to da je batina iz raja izala (mi sli se na figurativnu batinu), ali je tano i to da ljubav nije ni izala iz raja, tamo joj jo uvek ima mesta. Postavlja se pitanje primata primarnog pozitivnog potkrepljenja (neto lepo) nad sekundarnim pozitivnim pot krepljenjem (prestanak neeg runog, ne prija t nog). Me tod zvocanja, iako moralno-sadrinski oprav dan, iz gle da nije dovoljno efikasan sa stanovita ulo ene energije i ne iz ves nih pozitivnih efekata podlonih opadanju tokom vremena.

127

Analiza neeljenih efekata sa bihejvioralnog stano vita (sta novita ponaanja) Poznato je da sve ima svoju dobru i lou stranu. Svaki lek ima i neeljene, usputne efekte, kolateralne greke, kontra in di ka ci je. Pogotovo ako se koristi u prekomernim dozama. Zbog po me nutog fenomena oguglavanja, esto se deava da se in ten zitet i kvantitet zvocanja moraju po veavati, te dolazi do nunog prekoraenja dozvoljene doze, i javljaju se neeljeni efekti. Neeljeni efekti: 1) Izazivanje revolta i ponaanja suprotnog eljenom. Naime, zaboravlja se injenica da objekti na koje se primenjuje metod zvocanja imaju i izvesne rudimentarne kognitivne funkcije, kao i jezgro onoga to bi se moglo nazvati linost, ili karakter. Ukljuivanje ovih novijih evolucionih funkcija dovodi do interferencije sa bazini jim obli cima uenja putem uslovljavanja i potkrepljenja, i uveliko umanjuje rezultate ili ih, ak, negira i dovodi do odbijanja radnih aktivnosti i razvijanja suprotnih po naanja. Potrebno je, stoga, prepoznati prve simptome pojavljivanja reakcije oguglavanja, inata ili revolta. In di kativne su reenice tipa: Govori tie, ne ujem te., Ili : Ti e mi kae..., More, nosi se bre, kvoko jedna zvocava..., E, sad ba neu... kad toliko sere., Odo ja, a ti zvocaj sama sebi...

vi.

128

2) Slabljenje seksualnih apetita mukaraca. Ovo je veoma opasan kontraefekat. Dovodi do pada mo tivacije na svim podrujima zajednikog ivota, a time opa da drastino i podlonost uticaju od strane ene. Moe se desiti da se, zbog opravdanog dodatnog nezadovoljstva od stra ne ene, pojaa intenzitet zvocanja, to dovodi do daljeg komplikovanja situacije sa nesagledivim posle dicama po odnos. 3) Beanje od kue. Zbog nedovoljne razvijenosti ego odbrambenih me hanizama, niske tolerancije na frustraciju, nespo sob no sti suo avanja sa problemom, dolazi do pojave izbe gavanja i beanja od kue. Slino kao kod dece u pe ri odu puber te ta. Takva ponaanja se racionalizuju oba ve zama na poslu, tekom situacijom u drutvu zbog koje je neophodno da se mukarac vie angauje u borbi za opstanak, neop ho dnou da se bavi sportskim aktiv nostima iz zdravstvenih razloga, obavezama da se po mogne familiji... Ili se, u te im sluajevima, ak i ne raciona lizuju. On, jednostav no, bei ne traei opravdanje za to. Moe zaglaviti u ka fani, oda ti se porocima, ili ilegalnim aktivnostima. A moe doi i do: 4) Preusmeravanja seksualnog interesovanja na drugu enu ili ene. U potrebi za pranjenjem tenzije (izazvane neispra nje nim agresivnim ili seksualnim pulzijama) mukarac es to
129

do lazi u iskuenje, kojem obino podlegne, da pre usmeri svoj libido na dru gu enu. Tano je to da je u pita nju sklo no st da se ide linijom manjeg otpora, ali se, iz pred hodno iz ne tih istina o mukarcima, tak vo ponaanje moe i oe ki va ti. Potrebno je, dakle, ili pro me niti navedene istine o mu kar cima, otkriti nove istine i sa njima uskladiti metod da bi se mogao oekivati drugaiji ishod, ili, usavrititi postojei metod i uskladiti ga sa ve utvrenim, na pred pomenutim osobinama objekata na kojima se sprovodi. Zameniti kon kre tnog mukarca nekim drugim nije od neke vaj de. Poz na to je, naime, da su svi isti. Varijacije u okviru vrste su og ra niene, kao to je poznato iz genetike, a mutacije koje bi mo gle neto bitno promeniti deavaju se retko (potrebni su mili oni godina da bi se ustalile), i nepredvidljive su. Ve ina mu tacija su negativne mutacije. Ne treba se na njih oslanjati. 5) Zatvaranje u sebe. To se esto deava kod mukaraca koji nemaju snage da is polje revolt, hrabrosti da aktivno izraze inat ili preusmere seksualnost, previe su vezani za enu, ali ih i previe odbija. Tako zvanih onja. Kod njih konflikt suprotnih ose anja dovodi do pa si viziranja i zatvaranja. Neke vrste Gan dijevskog pasivnog otpora. esto je to praeno umrtvljavanjem i padom svih ivotnih funkcija, opsesivnim bavlje njem kvaziintelektualnim aktivno sti ma, tj. stvaranjem ne kog svog zatvorenog, autis tinog sveta.

130

Analiza sa psihodinamskog stanovita: Izvesna psihoanalitika istraivanja super ega poka zuju da ta instanca linosti prolazi kroz dve faze raz vo ja. Ar ha ini, ili progoniteljski super ego, koji je prva faza razvoja savesti, nastaje iz primitivnih mehanizama projekcije i introjekcije. On je pretei, progoniteljski, uni avajui, des truktivan. Narodski je na z van gria savesti. Nastaje ve oma rano, u prvim mesecima i godinama i vota. Kau da je vezan za takozvanu paranoidnu po ziciju u razvoju psihe kroz koju svi prolazimo. Izreka Se tie se kad si majku za sisu ujeo! vezana je za taj progoniteljski oseaj krivice. Teko ga je podneti, pa se, da ne bismo zapali u depresiju ili paranoju, od njega esto bei u delinkventna pona a nja. Poto nema anse da za njega (ili nju) budem dobar, onda u biti zao... Kod mnogih delinkvenata, prostitutki, narkomana, osoba sa asocijalnim ponaanjem, moe se uoiti iz raeni uticaj ovakvog, progoniteljskog super ega. Osobe sa progoni teljskom saveu se prema drugima ponaaju sadistiki, kao i njihova savest prema njima progone, pri dikuju, zvocaju, popuju, osuuju, tee da izazovu griu sa vesti... ili se ponaaju masohistiki kao prema svom super egu: neprekidno se ale, tee da izazovu samilost, ku ku mav e, uvlae se, ropu, cvile... a, ustvari, potuljeno mrze. Druga faza u razvoju savesti, koju veina ljudi nikada ne do stigne, je takozvana autonomna ili humanistika savest. Njena osnova je potreba da se zadri dobro ose anje koje imamo u odnosu sa drugim ili sa samim so bom. Kada se neki prijatan odnos narui, mi oseamo
131

tugu (ne mrnju ili bes, ne ni strah). ao nam je to smo pokvarili neto dobro. Tuni smo zbog toga, i elimo da ispravimo tetu i povratimo dobro oseanje. Tu po trebu da popravimo tetu i uinimo neto kako bismo rekonstruisali ote eni objekt (voljeno bie, odnos sa njim, samo po to va nje...), psihoanalitiari zovu potreba za reparacijom. Od nje se ne bei jer ne grize, ne pee... samo je tuna. Au to no m na savest se tako zove jer je nije potrebno stalno spo lja podsticati i izazivati. Ona deluje iz sebe i trajno utie na po naanje jedinke. Dobra joj je osobina to se, iz jed nog duboko zadovoljavajueg odno sa, prenosi i na druge odnose. ovek, jednostavno, po staje dobar ovek. Ne iz straha, ve iz ljubavi. Preimustva ovakve savesti za brani, ili bilo koji zajedniki ivot su neizmerna. Pod setimo se, meutim, da ona dolazi iz zadovoljstva odnosom. Pre svega iz ranog odnosa sa majkom (koja se, na alost, kasnije pretvara u svekrvu). Mrnja i strah ljude nagone da bee, kao to ih arhaini, progoniteljski super ego nagoni da bee ak i od samoga sebe, od vlastite dob rote i savesti. Meutim, beanje nas ne ini nezavisnim. Naprotiv. Mrnja nas ini zavisnijim nego ljubav. Prava ljubav ne stvara zavisnost. Tek neza visan ovek moe stvarno biti sa nekim, biti jedno, bez straha da e se utopiti i izgubiti linost u odnosu. Ljubav se ne moe iskamiti. Bog to ne dozvoljava. Mo e se iskamiti neto drugo, ali to drugo nije ljubav, iako moe da lii, ve njena bedna i nezadovoljavajua zamena. Sudei po upornom pridravanju metoda zvo canja, mnoge ene, izgleda, nisu svesne ove psiholoke istine. Svesne su, naime, toga da ono to dobijaju nije
132

prava ljubav. A one pravu ele, to se vidi iz deset enskih zapovesti. Kada se te duboke potrebe ne ispunjavaju, i time izazivaju opravdano nezadovoljstvo, ene, nesvesno, kao da zaborav lja ju ta za pravo ele, pa vezuju nezadovoljstvo za stvari i po jave koje ne zadiru u sutinu njihove potrebe. Zar nije lake i de lo tvor nije rei: Tuna sam, boli me to oseam da me ne vo li dovoljno. Verovatno da sam i ja do prinela tome. ta se to desilo sa nama? Kako bismo mo gli da ispravimo iskrivlje no? ta ti e li? ta bih ja mogla da uinim da bi se ti oseao bolje? Da li i tebi nedostaje ono to i meni? Volim te. Ne e lim da se izgubimo... nego: Ti meni nikad ne... ili: Mo gao bi ba da..., Nezadovoljna sam tobom..., Ja sam rtva... i sl. Izazivanje oseanja krivice nee vratiti ljubav. Samo e izazvati krivicu. A ljubav i krivica nisu prijateljice. Lju bav se priziva ljubavlju, razumevanjem, potovanjem, brigom, radou, za do voljstvom, igrom... Samo se prizi va. Ni je sigurno da e i doi, jer ljubav ima svoj ukus i slo bod nu volju. Ona je nezavisna. Ona nije od ovoga sveta, i ne pada na ovosvetske ucene i uslovljavanja. Ona boravi u nama, ali je ne posedujemo. Doe kad hoe, i ode kad hoe. Jedino to moemo je da je upoznamo i po kuamo da budemo dobri domaini. Da joj ugodimo ne bi li do lazila to ee i ostajala to due. To je sve to moemo. Da budemo za nju poeljan dom. Besmisleno je optuivati bilo koga za to to vas ne voli. Da se ljubav moe proizvesti, ili da se moe odluiti da se vo li, optuba bi imala smisla. Ne moe se odluiti da se voli. Mi moemo upravljati svojim ponaanjem, ali ne i oseanjima. Oseanja mo emo sputavati, ili im dopustiti
133

da se ispolje, ali ih ne moemo proizvesti, odluiti da ih ose amo. Neka oseanja se mogu izazvati vetakim pu tem, hemijskim supstancama, na draivanjem odreenih re giona mozga... Ali, to nije isto. I erekcija se moe izazva ti vijagrom, ali svaka zdrava ena bi uoila razliku. Nije poznato da postoje supstance za takvo izazivanje ljubavi (osim u bajkovitim priama o ljubavnim elik siri ma). Po red toga, lju bav nije samo emocija. Ona je mnogo vie od toga. Lju bav je odnos, susret sutina dva bia. Novo bie. Ako je dob ro ne poznajemo, moe se desiti da je na svesni ego pomea sa nekim drugim oseanjima ili njenim legurama. Naa sutina ne moe pomeati ljubav sa bilo ime drugim, jer naa sutina je zapravo ljubav. Ako ljubav retko boravi u nama, to znai samo da mi retko bora vimo u sebi samima. Pa gde smo onda? Da li se zbog toga oseamo izgu b ljeno? Usamljeno? Prazno? Nezadovolj no? Stara je istina da ovek, ako eli da upozna Boga, mo ra spoznati sebe sama. Upoznaj sebe sama rekla je jedna ena, Pitija proroica. Kau da je Bog ljubav. Upoznajui ljubav, upoznajemo sebe. I obratno. Ako upoznam sebe sa mog, upoznau i ljubav. Znau ta ona voli, i ta ne voli... I ta ko u imati vie ansi da je prizovem sebi. Da se prizovem sebi. Ono to ja stvarno, iz dubine svog bia volim, voli i lju bav. Ono to, iz te iste dubine, ne volim, ne voli ni ona. Ona i ja smo, dakle, isti u dubini bia. Stvoreni smo po nje nom (Bojem) liku i podobiju. Pred pos tav ljam i to da ne pos toje dve ljubavi (ili dva Boga) jedna koja ulazi u ene, a druga koja ulazi u mukarce. Muka i enska ljubav. Ona je, duboko verujem, jedna. Ima isti
134

ukus, bez obzira u ijem telu ili dui boravila. Dakle, ne bi trebalo da inim drugima ono to ne bih eleo da meni ine, jer jedna ljubav je u nama. A ta to ljubav voli? Pa isto ono to volim i ja. I Ti. Ono to stvarno volimo. Ono to ostaje kad se proseje trunje iz miljenih potreba, potreba koje izviru iz sujete, narcizma, samoivosti, oholosti, bahatosti, gordosti... i slinog ivog blata u koje se za glavljujemo. Ljubav ne vo li blato. Ne voli ni senzacije grienja ili peenja koje iza ziva krivica. Pa ko normalan to voli? Moda je ovek i napravljen od blata, ali ljubav nije. Ona je dah i dar koji smo primili od tvorca. Bez nje smo blato. Moe li se voleti neko ko je: lenj, samoiv, sklon pre varama, inertan, neozbiljan, tei dominaciji i sporo odrasta? (Sedam mukih smrtnih grehova). Pa takvog ni majka ne bi volela! (to je uglavnom tano. Takve ni maj ka nije volela. Pitanje je samo ta je uzrok, a ta posle dica.) Moe li se, dak le, voleti takav? Zvui blesavo, ali izgleda da ipak mo e. Zar Bog ne voli sve ljude? A pogledajte samo kakvi su mnogi od njih! (od nas). Da, ali da bi se tako moglo voleti mora se biti Bog. Naravno, u tome i je ste tos. Pa ene to ve znaju, to se vidi i iz deset en skih za povesti. Bog se ne ljuti zbog toga. On, naprotiv, oe kuje od ljudi da budu po put Oca svoga, dakle, savr eni. Koji otac ne eli da se deca identifikuju sa njim? Odakle bi inae poticala potreba za oboavanjem, ako ne iz du boke spoznaje da smo Bogovi. Kao to i potreba za bla e njem verovatno potie iz spoznaje da smo stvoreni od blata. Pitanje je: da li se vie poistoveujemo sa svojim blat nim ili sa Boanskim poreklom?
135

No, da se vratimo metodu zvocanja, jer on je tema ovog po glavlja. O metodu ljubavi emo govoriti kasnije. Jo nismo iscrpli sve aspekte metoda zvocanja. Rezimirau njegove do sada uoene prednosti i nedostatke. Pozitivni uinci: Metodom zvocanja se mogu postii izvesna eljena ponaanja kod objekata. Npr. izvrava nje zadatih zadataka (bez pevanja u toku njihovog obav- lja nja), odustajanje od svog stava (barem manifestno), prihvatanje stava ene (isto tako manifestno), ublaava nje otvo renih manifestacija sedam mukih smrtnih gre hova. Negativni uinci: Izazivanje revolta i ponaanja su protnih eljenom, opadanje seksualnih apetita, beanje od kue, pre us meravanje seksualnog interesovanja i po vlaenje u se be. Sve u sve mu neispunjavanje duha deset enskih za povesti. (Ispu nja vanje slova je puka forma). Iz navedenog se moe zakljuiti da negativni efekti inter feriraju sa pozitivnim, stvarajui nepovoljnu situa ciju sli nu onoj koja se, u igri domina, naziva duplo golo. (Duplo golo, ina e, moe biti veoma povoljna situacija u jednoj drugoj muko-enskoj igri.) Zato metod opstaje uprkos tako loim rezultatima? Mogue je izneti nekoliko hipoteza.

136

Zato metod zvocanja opstaje - hipoteze

a) Hipoteza instinkt Poznato je, naime, iz zoopsihologije, da se instiktivne radnje mogu nastaviti i onda kada izgube svoju funkciju. Kakvu bi fun kciju, kod pasa kunih ljubimaca, moglo da ima to to se uvaljaju u neto smrdljivo, pa posle dobiju batine od gazde, i jo ih pere u kadi-to ne vole. Nikakvu, ali to je instinkt. Moemo vi deti, npr. kod jedne vrste ose da, kad joj probuimo osinjak, ona i dalje nastavlja da u njega lee jaja, koja propadaju kroz rupu. Njeno ponaanje je automatizovano. Ona ne razume njegovu svrhu, ve samo obavlja instiktivno programirane radnje. Rad nje ko je su bile korisne, ali ih je razvoj dogaaja uinio nekorisnim. Instinkt ne prati razvoj dogaaja. Ono to je bilo ko risno moe postati tetno. b) Hipoteza elim da ode Moe biti da je skriveni cilj (verovatno sakriven i od se be) da se odstrani objekt zvocanja. Ako bi on otiao zato to ne mo e da podnese pravdu, pravedne zahteve, muku ulogu... izbeglo bi se oseanje krivice. Nije otila

137

ona, nego on. Nije tano to da ga je oterala, ve to da je on slabi koji ne moe da podnese istinu. c) Hipoteza maska za indifentnost ili zvocam, dakle, postojimo U osnovi ove hipoteze stoji uverenje osobe koja zvoca da je zvocanje izraz zainteresovanosti. Zato bi smo zvocali nekome prema kome smo potpuno indiferentni? ta nas briga kakav je on? Zvocam, dakle, postojimo. Pos to ji neto to nas vee. I dok le god zvocam, znai da to neto postoji. Postojimo Mi. Ako prestanem, moda u morati da se suoim sa svojom indiferentnou prema njemu. A ta onda? d) Hipoteza veza sa roditeljem Ova hipoteza nosi u sebi slinu predpostavku kao i predhodna. Kritikovanje, pridikovanje, zvocanje... sve su to izrazi brige i ljubavi. Nije retka pojava da roditelj ispo ljava svoj interes za dete uglavnom kritikujui ga (za njegovo dobro). Postajui sli ni zvocavom roditelju, koji je to inio zato to je bio brian, za nae dobro, mi ostaje mo u bliskom kontaktu sa njim. To jest, uvodimo ga u svoj od nos sa partnerom (ili sa decom). Tako mu odaje mo priznanje, ostajemo mu verni, identifikujemo se sa njim. Iz ljubavi, ili oseanja krivice i zavisnosti, ili iz njihove meavine, ili se identifikujemo sa agresorom. Mogu a su raz na objanjenja, ali da ne zalazimo previe u te vo de. Pritube partnera tipa: Kao da ivim sa tvojim tatom (ili
138

mamom). Uvek nas je troje..., mogu biti prepoznava nje ovakve situacije. Osoba koja zvoca osea da ima pravo na to, ak da joj je pridikovanje dunost. Onaj koji se tru di, brine, posveuje, ima pravo i da konstruktivno kritikuje za dobrobit tvoju (To obino tako shvata. Kao sve tu roditeljsku, ili supruniku obavezu.) Na alost, retko je prisutna nota humora, ili blagosti koja bi omo guila ob jek

139

BOG KAO PEDAGOG

Metod opratanja greha i metod bezuslovne ljubavi

Komparativne prednosti i nedostaci Svima koji su itali Bibliju jasno je da je Bog oveku, kao pravi roditelj, eleo dobro. Ali i on se, kao i svaki ro ditelj, susre tao sa izvesnim pedagokim potekoama i dilemama. Radi se, naime, o tome da svaki roditelj koji voli svoju decu, eli da ona odrastu i postanu dobri ljudi, nezavisni, kreativni, i da dobro prou u ivotu. E sad, deca su sklona grehu, nestalucima, glupostima, neposluno sti, razmaenosti, lakim zadovoljstvima, a umeju da rade i opasne stvari. Da bi se spreila da prave gluposti potrebna je vrsta ruka, doslednost, ponekad i ona batina koja je izala iz raja (batine drugih proizvoaa se ne smeju koristiti. Samo one sa oznakom Made in Raj), kontrola, opomena, na grada, kazna... i slina pedagoka sredstva. Deca Boja, to jest ljudi, bili su mnogo skloni greho vima. Bog se ljutio, grmeo, sevao, slao potope... ponekada i preterivao u svom pravednom roditeljskom gnevu,
140

toliko da je satirao svoju decu, ali, to nije davalo prave re zultate. Posle mu je bilo ao to je preterivao, pa je sa nekim dobrim ljudima pravio zavete kako nikada vie nee satirati ljudski rod. Ali nije mogao tek tako ni da ih pusti da rade svata. Postoji stara legenda koja pria o tome kako je Bog Otac, jednog dana, sazvao roditeljski sastanak. Pozvao je anele i ar hanele i ostale pomonike na konsultacije. ta da radimo?, pitao je On. Kako da vaspitavamo ovo pleme buntovno? Za re su se javila dvojica, i to sa oprenim idejama. Prvi Boji oficir, prelepi Lucifer, luonoa, nosilac svetlosti, koji je bio za duen da iskuava ljudski rod, da mu se protivi i tako ga tera da napreduje i razvija se, predloio je metod pojanog nadzora, ili starateljstva. Ideja je bila da se svakom oveku dodeli po jedan aneo uvar koji bi neprekidno bio uz njega i kontrolisao njegovo ponaanje, drao ga na liniji. Sin Boji, Hristos, imao je sasvim drugaiji pedagoki stav. On je, naime, razmiljao o krajnjim ciljevima vaspitanja. Ako bi se oveku odredio tutor, on nikada ne bi postao samostalan i kreativan, ne bi razvio ono to smo ranije nazvali humanistika, ili autonomna savest. Ne prilii Bogu da pravi poslune robote. Cilj vaspitanja je au to nomna linost, linost po liku i podobiju Bojem. Prema cilju se moraju uskladiti i vaspitne mere. ovek mora imati slobodnu volju. Jedino takav je dostojan Tvorca. Bog je Ljubav, i eli ljubav. eli da i ovek bude Ljubav, i da ga voli slobodno. Jer prisilno se i ne moe voleti. Sotona se pobunio: Ako mu da slobodnu volju i dalje e da radi svata. Postae kriminalac, delinkvent,
141

narkoman, pro bisvet, laov, preljubnik, bratoubica... (to se sa mnogi ma i desilo, kasnije). Kako e ga uiniti do brim? Kako, i vota ti, misli to da postigne!? (Tada jo nije bio iz miljen Sinalko, pa nije mo gao da kae: Lako uz Sinalko?) Isus je odgovorio: Teko. Linim primerom. Sii u meu njih, roditi se kao ovek, i dati im primer. Prvo u pre uzeti sve nji hove grehe. Tako e moi da ponu od po etka, bez tereta pred hodnih greha. To je kao kad aku da peticu na poetku, pa on ima vie motiva da je zadri, nego to bi imao da popravi keca. rtvovau se za njih i uiti ih da se rtvuju za one koje vole. Rei u im Istinu, i pozvati ih da me slede. Oni koji me budu sledili, spasie se. Raza pee me i vaskrsnuu. A kada odem iz telesnog oblika, po slau im Duha Svetoga. (Duh Sveti je Ljubav, Stvara latvo). On e im biti uteha. Put do mene i Oca mojega. Bogu se vie svidela Isusova ideja. Ne zbog toga to mu je Isus bio sin, pa je imao protekciju, ve zato to su Otac, Sin i Sve ti Duh jedno, pa imaju i iste elje, snove i potrebe vezane za oveka. Lucifer je bio besan. Toliko be san da je postao Anti-Hrist. ta je sve radio iz svoje gor dosti, besa i mrnje, vidimo iz istorije sveta. A mnogo toga pie i u novi nama. avolska posla. A poelo je iz dobre namere Milosrdnog anela . Tako je i nas tala izreka da su Putevi u pakao poploani dobrim namerama. ta je bilo dobro u tim dobrim namerama. Pa, zar svaki roditelj ne doe u iskuenje da kontrolie svoje dete? Zar nismo, dok su mali, mi ti aneli uvari koji ih stalno dre na oku. Zar ne moramo da im zabranjujemo,
142

da ih ucenjujemo? (okoladom ili gledanjem crtaa...) Zar nije to lake i efikasnije? Da, do iz vesne mere. Mora se uvek imati krajnji cilj u vidu odrastanje u samostalnu, odgovornu, kreativnu linost, u dobrog oveka slobodne volje. A ko ja je to izvesna mera? Nema recepta. Samo kad je nu no. A kad je nuno? E, to mora da oseti, da bude u stalnom kontaktu sa razvojnim potrebama dece. Vaspi ta nje je umetnost, a ne serijska proizvodnja za koju bi mogla da postoji tehnika dokumentacija. Ali, to je kompliko va no! Pa jeste. Ali, to je mnogo komplikovano! Mnogo jeste. Da li je, barem, uspeh zagarantovan? Nije. Ali, ako us pe, nema veeg blaga ni na ovom, ni na onom svetu. Onda vredi rizikovati toliko ulaganja? Vredi. Je di no to i vredi. Moramo, odmah na poetku, rei da je metod opra ta nja i bezuslovne ljubavi veoma komplikovan, teak i na po ran. Zah te va rtvovanje i ne garantuje izvesnost re zulta ta. Zato ga onda preporuujemo? Zato to ni sam Bog nije mogao da smisli nita bolje. Iako rezultati nisu zagarantovani (zbog postojanja slobodne volje i ometaju ih faktora, a i antihrist moe da umea prste), jedino je tim nainom uopte mogue doi do krajnjih ci ljeva. Ako nam je do njih stalo. To jest, ako nam je samo do njih stalo, i ne zadovo ljavamo se niim postignuima. Bog se ne zadovoljava, a ne znam ni zato bismo mi. A pogotovu e na! Slobodna ljubav, dakle. Ispunjavajui odnos mukarca i ene. Me usobno uvaavanje i podsticanje. Srena deca koja rastu u dobre ljude. Ponovno spajanje u Androgino bie ljubavi. Mis tina tajna braka. Gde to ima!? Da li je to mogue!? Rekli smo ve: U Boga je sve mogue! A rekli
143

smo i: U ene je sve mo gue. Zato se enama i obraam. Kada se, padom oveka u greh, Androgino bie podelilo, enski princip, veito devian stvo ljudske due, Sofija, uzdigla se u nebo. A Adam je dobio Evu. Evu koja je, kako kae napred pomenuti Berajev, jedina slaba taka mukarca. Eva je priroda. Stihija prirodnih nunosti. Moe li Eva prizvati Sofiju (Mudrost) u sebe? Nadam se da moe. Da se ne nadam, ne bih joj se ni obraao. Osvrni se oko sebe..., rei e neko, pogledaj koliko se bra kova razvodi. Pa brak je zastarela institucija. Ne pri rodna. I ti sad hoe, pozivajui se na Boga, da nas ubedi da je mogue biti srean u braku. Kao da su toliki ljudi nesreni zato to su neurotini, lenji i nespremni da se uloe u zajednicu, a ne zato to sam brak ne valja, pa ih ini nesrenima. Valjda je veina u pravu. Pa sam si rekao da si razveo hiljade brakova. Da li si nauio neto iz toga to si uo i video? A ja bih odgovorio: Moe li da skoi dva metra u visi nu? Verovatno ne moe. Veina ljudi ne moe. Ali, ima mali broj onih koji mogu. Vebali su. Da nisu verovali da je mogue, ne bi ni probali, a kamoli vebali. Ako se pitam da li ovek moe da skoi dva metra, da li da to zakljuim gledajui veinu onih koji ne mogu, ili manjinu onih koji mogu? to se tie pitanja da li sam neto nauio iz silnih brakova koje sam razveo, odgovor je: Nauio sam kojeta o ljudskim nemogunostima, o statistici ljudskih neuspeha, ali veoma malo o ljudskim mogunostima. A mo gunosti me mnogo vie interesuju. Nemogunosti su mi dosadne, predvidljive, ak pateti n e.

144

Zato se i izmotavam sa nji ma. Bolje nego da plaem nad njima. Ili da zvocam. Zato, umesto o hiljadama brakova koje sam razveo, ra dije raz miljam o jednom braku izmeu dve izuzetne oso be? O bra ku Johana Sebastijana Baha i njegove druge ene (prva je umrla mlada) Ane Magdalene Bah. Ne znam da li ste imali tu sreu da proitate knjigu Mala hronika Ane Magdalene Bah. Knjigu ene koja je itavog ivota bila duboko zaljubljena u svog su pruga, velikog oveka i naj veeg kompozitora kojega je svet ikada imao. Bahovi su sa puno ljubavi i angaovanja podizali itavo tuce dece. Neka su i umrla, jer u to doba nije bilo lekova, kao danas. ivot im nije bio ni malo lagodan. Bah je oboavao svoju enu. To se vidi iz njenih rei. Ne moe se izmisliti. Ne moe se ni prepriati. Njihov odnos je bio kao i Bahova muzika. Polifonija. Harmonija. Ako treba da odgovorim na pitanje: Koliko mogu ena i mukarac zajedno da skoe u vis?, mis liu na njih i rei: Do samih rubova vasione. Ako vasiona uop te ima rubove. Ako nema, jo dalje. Dosta je bilo uvoda. Ve poinje da lii na E. P. P. Da preemo mi na analizu samog metoda oprosta greha i be zuslovne ljubavi. Ali, prvo da definiemo pojmove. ta je to, uopte, bezuslovna lju bav? Kako moe ljubav da bude bezu slovna? Da nije to iz mi ljo tina? Nije izmiljotina. Izmiljotina je, zapravo, to da po stoji lju bav koja nije bezuslovna. Takozvana uslovna ili zas luena lju bav. E, to ne postoji. Ljubav je jedna, i nema druge ljubavi osim nje. Kao to je i Bog jedan, i nema
145

drugih Bogova osim njega. Bog je, ustvari, Ljubav. To jest, Ljubav je Bog. Da bi se primenjivao metod bezuslovne ljubavi, nu no je, pr vo, raistiti sa tim da li je ljubav prisutna u nama. Ljubav prema osobi na kojoj emo primenjivati dotini metod. Ako nije, onda su to orava posla. Ne postoji me tod kojim se moe napraviti pita od... da se ne izrazim, znate ve. Celina je uvek vie od zbira delova. Metod je ono to potpomae da od sastojaka nastane neto novo, to nije njihov prosti zbir. Muzika nije zbir nota i pauza, ve njihovo usklaivanje. Ali, bez tonova i pauza muziku ne moe praviti ni najdarovitiji kompozitor. Nije to klin orba ili arena laa. Tonovi i pauze nisu dovoljni da bi se na pravila muzika. Oni su samo nuni. Potreban je dar, rad i... moda srea. Tako je i sa ljubavnim odnosom. Nune su dve ljubavi, to jest jedna ljubav u dvoje ljudi. Tek se od toga, uz pomo metoda koji zagovaram, moe napraviti ljubavna pita, ili muzika. Uz rad, talenat i... moda sreu. Osnovni sastojak, ljubav, ne moe se, dakle, na praviti. Tvrditi da moe, bilo bi isto kao i tvrditi da se moe napraviti Bog. Jer Bog je Ljubav. Takva tvrdnja bila bi, u najmanju ruku, prepotentna. Ako nemate sastojke, ne zamlaujte se. Najbolje je, u tom sluaju, da ovde za tvorite knjigu. Jo bolje, bacite je. Samo, budite oprezni u prepoznavanju. Ljubav je kao pe urka. Postoje mnoge sline njoj, a mogu biti i otrovne. Morate postati strunjak za raspoznavanje, inae se mo ete otrovati. Problem je u tome to ovu vrstu peurke ne moemo kupiti na pijaci, od proverenih strunjaka. Moramo je prepoznati i ubrati sami. Ona nema ak ni
146

uobiajeno mesto na kome raste. Moe se pojaviti bilo gde, i bilo kad. A retka je. esto je prekrivena mahovinom nerazumevanja, pa vam se, ako ne razgrnete taj korov, moe desiti da je ne vidite. To je moda i gora varijanta nego da je pobrkate sa otrovnicom. Imate neto retko i dragoceno, a nemate pojma da je tu, da treba samo da raz gr nete mahovinu. Ljudi biraju razne strategije. Neki su sklo niji ziheraenju. to je sigurno, sigurno je. Bolje da se ne izloim riziku da pojedem otrovnicu, pa makar i ne naao pravu ljubav. Drugi, pak, veruju da je u ljubavi smisao ivota, i radije bi rizikovali da se otruju nego da propuste ansu koja moe biti ba ispod ovog buna. Lju bav ili zdravlje odluite sami. Ovi drugi, u koje i ja spa dam, rei e da pravog zdravlja i nema bez prave ljubavi. Za takve verske fanatike drugi izbor i ne postoji. Ako ste zihera, i niste ovakva vrsta verskog fanatika, ponovo vam preporuujem da zatvorite knjigu. Ili, jo bolje, bacite je. Ostaje nas sve manje. Grupa mala ali odabrana. Na ovo se mo e, s pravom, staviti zamerka slina onoj koju je Veliki in kvi zitor uputio Isusu kada je svratio na zemlju, posle petnaest vekova, da vidi ta mu narod radi. To je prepriao Dostojevski u knjizi Braa Karamazovi. Zamerka je bila (parafraziram, mrzi me da traim knjigu da bih citirao): Zar si dolazio zbog male grupice ljudi koji su sposobni i hoe da te slede? A ta je sa onim mno tvom koje nije sposobno ili nee? Isus nije odgovorio nita. Samo je priao i poljubio ga. Ako je neko, itajui ovo moje pisanije, imao slinu zamerku, ja mu, imitiraju i Velikog Uite lja, aljem pusu. Ako mu se ideja ne svia, neka poljubi, pa osta vi. Nije obavezno ni da ljubi. Samo
147

nek ostavi. A moe, ako ima masohistike crte, i dalje da se mui. Potujem slobodnu volju. Nadam se da sam bio jasan. Primena ovog metoda zah teva izriit stav: Sve ili nita, i procenu tipa Imanema. Nee vam biti od koristi ako pokuate da dilemu reite otkidajui listie ba grema ili nekog cveta, bajui pri tom: Voli me, ne voli me, ili, vol im ga ne volim ga. To vam je kao binarni kod. Ili je 1 ili 0. Nema treeg. Ako ste naisto da imate osnovne sastojke, idemo dalje. Ne oekujte recept. Ne znam ga. Niti ga ima. Ljubav nije stvarno pita, pa da se moe praviti po receptu. Radi se o me tafori. Ali, muzika jeste. To nije metafora. Ljubav je stvarno, izi stinski muzika. Nije kobajagi. A za pravljenje muzike nema recepata. Postoje neka poeljna znanja, preporuke, vetine, na ela... neto korisno se moe nauiti od drugoga, ali ne i komponovanje. To vas niko ne moe nauiti, pa ni ja. Onaj koji se ovim ne zadovoljava, neka odustane da se ne bi razoarao. Ne preporuujem vam kako-da-istiku literaturu, knjige koje poinju sa kako da... ako je njihova tema ljubav i odnosi meu polovima, ili odnosi roditelja i dece ili... bilo ta ivo, jer ivot je umetnost, a ne zanat. Ko god tvrdi da zna kako da..., i da vam moe dati recept, laov je i prevarant. Koristi vau potrebu za izvesnou, lakim putem, linijom manjeg otpora... i slinim oblicima lenjosti. Prodaje vam bele bubrege za bubrege. Druga je stvar ako vi ba hoete bele bubrege, ako verujete da je ivot posao kao i svaki drugi, zanat koji se moe kupiti. Ali, barem znate ta kupujete. Potujem slobodan izbor. (Tako vam i treba.)

148

Sada smo raistili osnovne uslove i napravili selek ciju. (Na dam se da nisam ostao sam. Da jo neko otkaen ovo i ta.) Selekcija je nuna jer ljubav je aristokratska. Sa mo za izabrane. Za one koji se sami izaberu. Da se vratimo na pitanje: ta je to bezuslovna ljubav? Pitao sam jedno dete ovo pitanje. Odgovor je bio: To je kad nekoga voli. Odgovor je taan. (Nagrada je bila okolada filovana poljupcem.) Taan je zato to u odgovo ru nije bilo rei zato to, niti bilo kakvog dopunskog obja njenja. Pre svega ga voli, a onda, ako ba nema pa me tnija posla, razmisli o tome zato. Valjda zato to je vredan vaoj ljubavi, svia joj se, pa se usmerila prema njemu... zato to... zato to ga volite. Moe li biti taan od govor koji se vrti u krug, koji guta svoj rep? Zar taj krug, ili zmaj koji guta svoj rep, nisu simboli mudrosti i ve nosti? Oreol koji stoji iznad glave svetaca. Sada ve zala zimo u prikazivanje psihofizikih osobina bezuslovne ljubavi. Kakva je ona?

149

spred

tela

pro tiv-

Zvocanje kao plemenita borilaka vetina

Kada i kako se sme koristiti: Kada? Ako je cilj zvocanja da se predoi neka istina kojoj su drugi putevi zakreni, zvocanje moe biti od pomoi. Ko risti se onda kada je voljena osoba lenja da uje, ili je zat vo rena za neku is tinu, ili joj je lake da ne uje i ne vidi is tinu, ili je nedo ka za na. Ako je ta istina vana za nju, ili za osobu koja zvoca, ili za odnos, a ne pale druga sred stva suoavanju, zvocanje je po eljno, ak neophodno. Poru ka je: Zvocam zato to mi je stalo do tebe, a ne bih da se es toko posvaamo, ili da te lupim, ili da prekinem sa tobom, ili da ti se na neki drugi nain otrije suprotstavim. Kad ne mogu lepim, moram da zvocam. Kako? Ono ima funkciju suoavanja, i traje samo dok se ne ot epe ui, ili dok se ne otvore oi. Nije trajnog karaktera, i nije samo sebi cilj. Ne vodi odvajanju, ve dubljem
150

spajanju. Nije gordo. Ne dopada se samo sebi, i rado bi se za menilo nekim drugim, lepim nainom ophoenja, ako bi se pokazao moguim. Ako se udrui sa odreenom dozom humora (duhovitosti), velike su anse za uspeh. Zato ne bismo kritikovali voljeno bie, ili mu zvocali kada se pravi Toa? Ako smo probali lepo, i tiho, i taktiki, i na okolo... da mu kaemo ono to mi vidimo, a ono ne e. Takvo zvocanje ima svoju svrhu, ne slui da se odri status quo, ne slui da se neko ponizi, ili otera, ili osea krivim, ili po stidi, ili kastrira. Ovakvo zvocanje je korisni protivnik. Kada jo? Moe se koristiti jo i u svrhe zavoenja i ljubavne predigre. Kako? Odreeni oblici zvocanja su enstveni. Kada ona ka e: Ti mene vie ne voli, i nisam ti ba privlana... jeste, jeste..., a pri to me zna da nije tako, i jo to kae detinjasto tepajui, ili mazno, ili na neki iz iroke lepeze enskih naina, ona zapravo malo podie tenziju. On sada treba da je ubedi u ono to ona ve zna, ali voli da uje ponovo i po novo... i ne samo da uje. Tenzija je dozirana da bi slu ila kao afrodizijak. Nije problem ako se on oseti malice krivim. Odmah e poeleti da razrei tenziju, da joj po kae pravo stanje stvari i popravi harmoniju odnosa. Na ravno, ako ve nije bio pod prevelikom negativnom tenzi jom (postoji i pozitivna tenzija, ali u tom sluaju zvoca nje nije potrebno), ili previe umoran. U tom sluaju, i mala tenzija po dignuta zvocanjem moe biti prevelika doza.
151

Hu mor i oseaj za igru su i ovde neophodni sastojci ka kvoe zvocanja. Setimo se da je ljubav talasasta, i da ima svoje visije i nizije. Ona nije ravniarska. Kad oseti da poinje da lii na ravnicu, sa ma pravi tenziju, talasa. To vam je kao u mu zici, jer ljubav i jeste muzika. Kada je sve harmonino i us kla eno, moe da po stane dosadno, ak da lii na ki. Zato pravi majstori, tu i tamo, ubacuju disonancu. Ona, za trenutak, zakripi, napravi tenziju, stegne nas malo, napne... ali onda doe razreenje, i tada nam je mnogo le po. Jo lepe nego pre disonance, kada je sve bilo pota man. Potamanija moe da uspava. Previe eera stvara ukus gorine. Maj sto ri kompozitori to znaju, i majstori kuvari znaju, i ene, majstori zvocanja, znaju te male tajne ve likih majstora kuhinje. Kada jo? Zvocanje moe da slui i za otrenje mozga i vebu mo danih miia. Za uenje debatovanja, odbrane svog stava, kris talisanje i uvrivanje vlastitih pozicija. Tu najvie dolazi do izraaja ulo ga korisnog protivnika, ezer keneged. Naime, zvocajui mu, ona dovodi u pi tanje njegovu sliku o sebi, opravda nost njegovih motiva, ambicija, pogleda na svet, predstavu o mu karcu, predsta vu o eni, o roditeljstvu, o svemu. Ona ga ku a. Kao veliki svetski duh Isusa u pustinji. On se brani, obrazlae, obja nja va, ube uje... i pri tome uje sebe kako govori i stvari o kojima nikada nije razmiljao, niti bi, moda, o njima ika da raz miljao da ga nije naterala, izazvala, isprovocirala. Nje gova odbrana se kristalie, stavovi izotravaju, slika sveta
152

osveuje, uverenja uvruju, ili se raspadaju traei no va... To isto deava se i sa njom. Tako sam ja napisao ovu knjigu (i ne samo ovu). Branei svoju sliku sveta od svoje ene. Ne postoji neprijatno pitanje koje bi mi neko mogao postaviti o meni samome, a da mi ga moja ena ve nije postavila. Ona je, zaista, koristan protivnik. Niko mi vie ne moe nita. Za sve sam ve pripremljen. Iskuan. Kako? Bezuslovna ljubav se mora podrazumevati i u naj eim okrajima. I kad mu kae da je skot koji ne za slu uje da ivi. I kad ispoljava bes i mrnju. I kad niko na svetu ne moe da je iznervira kao on, mora se znati da je to tako jer nikoga na svetu ne voli vie od njega. Zato on i moe da isprovocira sve najgore u njoj. U tome je smisao izreke: Ko se bije, taj se vo li. Ljubavna bitka mo e biti samo bitka za smisao, bitka ljubavi za samu se be. Ako ta lasi ljubavnog mora ne vitlaju malenu lau na eg ega u ovim strasnim emotivnim olujama, ako su to tam ni talasi nekog drugog mora, postoji opasnost da se potopimo. A ljubav e znati kada da stane i zadri svoju pesnicu pred telom protivnika, pred njegovim dostojanstvom. Kao pravi disciplinovani karatista. Ljubavno zvocanje nije ultimat fajt. Postoji izreka: Sve to me ne ubije, oja ae me. Ne znam da li je ba tako. Moe me neto ojaati i tako to e me stvrdnuti, okameniti kao pogled Meduze kojoj zmije iz kose palacaju. Da li je to snaga kojoj treba teiti? Ljubav nee da ue u tvrdo (sa izuzetkom pojedi nih delova tela, mada ni oni nisu ba tvrdi, ve pre vrsto me ki, kao i sama ljubav) kao to nee ni u tesno. Nije, dakle, cilj
153

ljubavnih okraja da se voljeno bie ubije, niti da postane tvrdo ako preivi, ve da postane vrsto mekano. U tome ta e nekoga da ubije, ili okameni (otvrdne), ili pak uini vrsto mekanim, postoje velike individualne razlike. Mo rate osetiti koje su granice do kojih moete ii u borbi sa vaim pa rtne rom, a da ga ne ubijete (u pojam), ili okame ni te. I te granice se pomeraju, kondicija se menja (kao u svakom sportu). Na njih mogu uticati i spoljanji i unu tranji faktori. (Krize identiteta, preispitivanja, depresivni periodi i sl.) Izmrcvareni protivnik se ne napada. To nije fer plej. Ne zvoca se kada je on u stanju Samo si mi jo ti fa lila, kao so na ranu. (Zar i ti sine Brute!?) Kada se odgo va rajuom estinom napada protivnik koji moe da se nosi sa njom, onda je to respekt prema protivniku, on se ne pod ce njuje mlakou. Neodgovarajua silina napada na osla b ljenog protivnika je, u ljubavnoj vrsti boja, nepotovanje. Okru tnost. Udarac nogom u lice. U karateu takav prestup vodi diskvalifi kaciji. Ljubav je tolerantnija, ali tu toleranci ju ne treba zloupotre b ljavati. Vitezice zvocanja to ne ine. Zvocanje treba usavravati kao plemenitu borilaku ve tinu. to vie razmiljam o toj ideji, sve vie mi se svi a. Zato se ne bi osnovao prvi Zvocate klub. Pa onda po svim gradovima organizovali novi klubovi i turniri, pa prvenstvo drave u zvocateu (Plemenito zvocanje). Vre menom bi se ova vetina mogla podii na zavidan nivo. Izmisliti kate (borbe sa zamiljenim protivnikom koje slue za uvebavanje). Mogla bi se formirati hijerarhija po znanju i zvanju. Ba kao i u karateu. S tim to bi se dru gaije rasporedile boje pojaseva koji oznaavaju status.
154

Najvii pojas ne bi bio crni, ve crveni, jer crveno je boja ljubavi. One vetije vitezice zvocanja nosile bi crveni pojas iz zvocatea - prvi dan, one jo vetije drugi dan, one jo vetije... sve do sedmog dana. A najvetije bi bile maj stori zvocatea-svaki dan. Ja bih ba voleo da budem u iriju. Vie bih voleo da budem u tom iriju nego u onom za izbor mis sveta. Kao iskusni objekt zvocanja, si gu ran sam da bih bio krajnje objektivan i kompetentan. Meunarodni sudija. No, dobro. Predlog je tu. Nadam se da u nai istomi ljenike i istomiljenice da me podre u njegovoj realiza ciji. Jednog ve imam. To je moj cimer, ika Nea Zmaj. Stanujemo u istom telu. Mog cimera je toliko muila enigma zvocanja, da je bio u opasnosti da sam sebi odsee uvo, kao Van Gog. Napisao je i jednu recitaciju izra a va jui svoj duevni bol, koja je i mene, pored ostalog, podstakla da napiem ovaj rad, ne bih li pomogao nje govoj pesnikoj dui napaenoj. Evo i dotine recitacije, da malo razbijemo suvoparni ton mog naunog izla ganja:

155

TO ZVOCAJU ENE? Mnogo udi mene to zvocaju ene Ko koka kad snese jaje. Pa to traje, trajeeeee Miljenja su podeljena oko objanjenja: od duine srednjeg prsta, pa sve do porekla vrsta. Jedan kae da su ene tako opiene jer su dole sa Venere! Taj tip mnogo... lae (lae sve to kae). Neki drugi naunik, smeni oveuljak, jo pomno istrauje Venerin breuljak. (Misli da se ispod njega krije tajna svega!)

156

Sve su mi te hipoteze nekako bezveze. Tajna enskog nemira jo je tajna svemira. Jo zvocaju ene tuno neshvaene. A ja elim da ih shvatim. Da im muke skratim. Naunikog posla moram da se latim. Jer, kad zvoca ena lepa srce mi se cepa! Ako nita ne smislim, iz razloga tog, odsei u sebi uvo, ba kao Van Gog. Eto vidite do ega moe da dovede bol pesnike due. Kako pesnici nisu skloni nauci, ozbiljno sam shvatio upozorenje, i oseao moralnu obavezu da se ja latim tog posla i spreim odsecanje spomenutog uveta, jer uvo je, igrom sluaja, i moje. ini mi se da sam, bar malo, uspeo da os ve tlim misteriju, jer jo uvek imam oba uha, fala
157

Bogu, i mogu da sluam zvocanje u stereo tehnici. Hi-Fi. Od koga je, dosta je. Mislim da je vreme da skratim priu i izvedem odreene zakljuke.

158

159

Zakljuak
Ja sam zakljuio sledee, a vi zakljuite ta se vama svia. Metod zvocanja, kao osnovni metod, nije dobar niti dovoljan za ostvarenje cilja zbliavanja. Kao samostalan metod, sa teorij skom podlogom ranije navedenom, ukorenje nom u teoriji evolucije, nee dovesti do ljubav nog od no sa kojeg ne smatram proi zvodom evolucije, jer u evoluciju, uzgred budireeno, i ne verujem. Metod bezuslovne ljubavi, pak, ne moe se, strogo gleda no, ak ni smatrati me todom zbog nemogunosti da se naprave precizna i opteprimenjiva uputstva za upotre bu. Kako dai stiku li teraturu koja nudi takva uputstva smatram obmanom i ne preporuujem je. Brojni su nedostaci metoda bezuslovne ljubavi. Komplikovan je, teak, ne izvestan, zahteva od pri me njivaa da bude umetnik, da se preispituje, menja, to moe biti bolno. Jedina njegova prednost je u tome to je nezamenjiv, a nema indicija da bi se neto bolje i moglo smisliti. Iz navedenih premisa sledi konkluzija da se metod bezuslovne ljubavi, kod ostvarivanja cilja ljubavi, mo ra uzeti kao osnovni, zajedno sa svojom teorijskom pod logom. Metod zvocanja se, samo u izvesnim svojim oblicima i u izvesnim situacijama, moe kombinovati sa meto dom bezuslovne ljubavi. Nje go va povremena primena se mora uokviriti u teorijski okvir oveka kao sina Bojeg, i tek sa te pozicije se moe delati. Tada, i
160

samo tada, zvocanje moe biti plemenita borilaka, ili zavodnika vetina koja slui u ljubavne svrhe. U svim drugim slu ajevima ono vodi ili do odvajanja, ili do odravanja patolokog odnosa u kome su mrnja i zavisti, ili neko slino destruktivno oseanje, lepak veze. I takvo zvocanje moe se bez ogranienja sprovoditi, ali bi bilo poeljno da postoji svesnost cilja. Ako elimo da nekoga oteramo, ili da odrimo status quo, ili da postavimo distancu bliskosti, ili da nekoga obezvredimo... pa to i uinimo uz pomo zvocanja, mi smo uspeli da ostvarimo cilj. Moemo biti zadovoljni. Meutim, problemi mogu nastati ako nismo svesni cilja, ako verujemo da elimo neto drugo, a ini mo sve da ostvarimo neto prvo, mi onda laemo sebe, a usput i onog drugog. To moe dovesti do ozbiljnog skraivanja nogu, jer u lai su kratke noge, a kratkonogi nisu ba privlani. Naroito ene. Da vam se to ne bi desilo, razmislite o svojim ciljevima. ta vi, zapravo, hoete? Do ega vam je, odista, stalo? I jo neto da dodam. Ne bi ba odgovaralo istini ako bi neko pomislio da sam, samim izborom teme koja, uglavnom, obra uje ensku stranu muko-enskog nera zumevanja, hteo da na glasim enski doprinos disharmo niji odnosa. Ne umanjujem niti veliam doprinos jednog pola u izgradnji budalatina koje kvare odnose. Svi smo, u tome, doprineli jednako, i treba da delimo slavu na ravne asti. Taman posla da obezvreujem znaaj mukih metoda i teorija o enama na kojima poivaju. Ogroman je udeo u ovoj prii i mukih metoda kao to su Metod govnji ve motke, pa onda Metod zaposliti je bilo ime, pa Metod nikad ne reci istinu, pa Metod njoj treba
161

samo jedan do bar....., Metod pusti kuku da laje, a ti te raj svoje... i brojnih drugih inventivnih pristupa zasnovanih na teorijama o eni sli nim onima koje ene imaju o mukarcima. Teorijama ukorenje nima u poreklu vrsta. I ovi metodi e, jednog lepog dana, doi pod kritiku o tri cu mog britkog pera. A do tada, zadovoljite se ovim to sam napisao, i nemojte da mi zvocate. Osim ako ba morate, ako to ima smisla, ili ako me bezuslovno volite. Ja sam zvocao iz tog razloga. Ljube vas za kraj:

162

163

O autoru
Neboja Jovanovi, psihoterapeut i pisac, ve dve decenije bavi se psihoterapeutskim radom kombinujui psihodinamski pristup, bio energetiku i psihofizioloke metode biofidbek i neurofidbek. Objavio je romane: Biti jedno, romansirana psihoanaliza (Esoterija 1998, Beoknjiga 2001), Susret (Beoknjiga 2001), Neujna muzika posto janja, nauno-ljubavni roman (Narodna knjiga 2005); humoristiko-psihoanalitike eseje: O zvocanju i ljubavi (Beoknjiga 2002) i O zavoenju i ljubavi (Beoknjiga 2003); zbirke humoristike poezije: Humor na mozgu (Oiani Je 1998) i Kokice (Plato 2000). Ove dve zbirke objedinjene su u izdanju Zbirka lekovitih gluposti (Beo knjiga 2004). Knjigu iz oblasti popularne psihologije Kako se natimovati uz pomo biofidbeka, izdao je Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije. ivi i radi u Beogradu.

164

165

Sadraj
ZATO ENE ZVOCAJU........................................... 5 Uvodni ekspoze ............................................................ 5 Definisanje pojma zvocanje. ..................................... 7 Sedam mukih smrtnih grehova................................. 10 Deset enskih zapovesti . ............................................. 17 Muke planetarne gluposti o enama......................... 31 METOD ZVOCANJA.................................................. 41 Komparativne prednosti i nedostaci........................... 41 Zato metod zvocanja opstaje - hipoteze................... 54 BOG KAO PEDAGOG ............................................... 67 Metod opratanja greha i bezuslovne ljubavi ........... 67 Psihofizike osobine bezuslovne ljubavi . .................. 77 Metod bezuslovne ljubavi ........................................... 98 Zvocanje kao plemenita borilaka vetina................. 109 Zakljuak........................................................................ 119 O autoru ........................................................................ 123

166

Izdava Beoknjiga, Beograd Za izdavaa Radovan Ili Urednik Violeta Ili Dizajn korice Zvonimir Stankovi Dizajn teksta Vesna Petrinovi tampa Beoknjiga, Beograd Tira 1000 ISBN 978-86-7694-219-0 Plasman Beoknjiga, tel: 011/22-600-22; 063/380-458 beobook@drenik.net www.beoknjiga.com

167

168

169

170

171

172

173