PROLOG Na kraju travničke čaršije, ispod hladovitog i hučnog izvora Šumeća, postoji otkad svet pamti mala »Lutvina

kahva«. Toga prvog sopstvenika ka ane, Lutve, ne sećaju se ni najstariji ljudi! taj je "ar stotinjak godina već na nekom od razasutih travničkih gro"alja, ali svi idu kod Lutve na ka u i njegovo se ime pamti i izgovara tamo gde su za"oravljena imena tolikih sultana, vezira i "egova. # "ašti te ka ani$e, pod samom stenom. u podno%ju "rega, ima jedno odvojeno, hladovito i malo uzvišeno mesto, gde raste stara lipa. &ko te lipe i izme'u stena i "usenja uklop(jene su niske klupe nepravilna o"lika na kojima je zadovoljstvo posedeti i sa kojih se teško ustaje. &ne su izlizane i iskrivljene godinama i dugom upotre"om i potpuno srasle i postale jedno sa drvetom, zemljom i kamenom oko se"e. )a vreme letnjih mese$i, to jest od početka maja pa do kraja okto"ra, to je, po davnašnjoj tradi$iji, mesto na kom se posle podne, oko ićindije, sastaju travnički "egovi i ugledniji ljudi koji su pripušteni u njihovo društvo. # to do"a dana niko se drugi od gra'ana ne "i usudio da sedne i pije ka u na toj uzvisini. To se mesto zvalo *o a. ( ta je reč u narodnom govoru u Travniku imala, kroz naraštaje, svoje utvr'eno društveno i političko značenje, jer što je na *o i rečeno, pretreseno i zaključeno, to je "ilo gotovo isto toliko koliko da je rečeno me'u ajanima, na +ivanu kod vezira. ( danas tu sedi desetak "egova, iako je dan već o"lačan i javlja se vetar koji u ovo do"a godine donosi kišu. ,oslednji je petak u mese$u okto"ru -./0. godine. *edeći na svojim mestima, "egovi tiho razgovaraju! većina ih zamišljeno prati igru sun$a i o"laka i zlovoljno kašlju$a 1ovor je o jednoj krupnoj novosti. 2edan od njih, neki *ulejman3"eg 4jvaz, koji je ovih dana putovao poslom u Livno, razgovarao je tamo sa nekim *plićaninom, oz"iljnim čovekom kako ka%e, i od njega čuo tu vest koju on sada "egovima kazuje. Ljudima je nejasno, raspituju ga za pojedinosti i tra%e da ponovi već rečeno. *ulejman3"eg o"jašnjava5 6 ,a eto kako. Lijepo me čovjek pita5 »*premate li se musa irima u Travniku7« »2ok mi«, ka%em ja, »nije nam do musa ira.« »8, "ilo vam ne "ilo, valja da im se spremate«, ka%e, »jer će vam stići ran$uski konzul. Tra%io 9unaparta na :apiji u *tam"olu da mo%e poslati svoga konzula, da otvori konzulat u Travniku i da tu sjedi. ( već mu je to odo"reno. 2os ove zime se mo%ete nadati konzulu.« &d"ijam ja na

šalu5 »*totine godina smo %ivili "ez tih konzula pa mo%emo i odsada, a i šta će konzul u Travniku7« 4li on jedno te jedno. »:ako ste %ivili da ste %ivili, sad vam valja %iviti sa konzulom. Taka vremena došla. 4 konzul će se"i naći posla! sješće pored vezira da nare'uje i raspore'uje, da gleda kako se vladaju "egovi i age a kako raja, i da sve javlja 9unaparti.« »To nit je "ilo niti mo%e "iti«, suz"ijam ja vlaha, »niko nama nikad nije u naše poslove zavirivao, pa neće ni taj.« »8, "ogami, vi gledajte kako ćete«, ka%e meni on, »ali konzula će vam valjati primiti, jer što 9unaparta zatra%i niko dosad nije od"io pa neće ni devlet u *tam"olu. Nego, čim vidi 4ustrija da ste primili ran$uskog konzula, zatra%iće i ona da primite i njenog, a za njom će doći ;usija...« »8j, ode ti daleko, komšija«, zaustavljam ga ja, ali on se samo smješka, r'a latinska, i hvata se za "rk5 »&vo ti meni otsije$i, ako ne "ude ja ovako kao što ti ka%em, ja nalik na ovo.« 6 8to, to sam čuo, do"ri ljudi, i nikako mi ne izlazi iz glave 6 završi 4jvaz svoje pričanje. # današnjim prilikama 6 ran$uska vojska je već godinu dana u +alma$iji, *r"ija ne prestaje da se "uni 6 jedna ovakva nejasna vest "ila je dovoljna da uznemiri i z"uni i inače za"rinute "egove. #zmučili se i za"rinuli "egovi, iako se to po njihovim li$ima i mirnim dimovima koje od"ijaju ne "i moglo da primeti. *poro i neodlučno govore, jedan po jedan, i naga'aju šta "i to moglo "iti i koliko ima la%i a koliko istine u ovim vestima, šta "i tre"alo preduzeti da se stvar izvidi i mo%da već u začetku spreči. 2edni su mišljenja da su to izmišljene i preterane vesti kojima neko %eli da ih uznemiri i zaplaši. +rugi opet ka%u, sa gorčinom u glasu, da su takva vremena došla i da se takve stvari dešavaju i u *tam"olu i u 9osni i u $elom svetu, da se ničemu ne tre"a čuditi i da na sve tre"a da "udu spremni. Treći se opet teše da je ovo Travnik 6 Travnik< 6 a ne koja mu nedrago kasa"a i palanka, i da se njima ne mora i ne mo%e desiti ono što se drugima dešava. *vaki govori ponešto, tek koliko da se javi, ali niko ne kazuje ništa odre'eno, jer svi čekaju šta će kazati najstariji me'u njima. 4 najstariji je =amdi3"eg Teskered%ić, krupan stara$, sporih pokreta, ali još uvek sna%nog tela d%inovskih srazmera. >noge je ratove prošao i dopadao i rana i ropstva, a imao je jedanaest sinova i osam kćeri i mnogo"rojno potomstvo od njih. 9rada i "rkovi su mu retki a $elo oštro i pravilno li$e opaljeno, puno o%iljaka i modrih pega od jedne davnašnje eksplozije "aruta. Teški očni kap$i olovne su "oje i spušteni nisko. ;eč mu je spora ali jasna.

Najposle =amdi3"eg svojim začudo mladim glasom prekine naga'anja, slutnje i "ojazni5 6 +e sad, da ne %alimo za %iva had%ije, štono se ka%e, i da ne uz"unjujemo svijet "ez potre"e. *ve tre"a slušati i pamtiti, ali ne tre"a sve odmah sr$u uzimati. ( sa tim konzulima, ko zna kako je. 2a doći ja ne doći. 4 i da do'u, neće Lašva poteći naopako, nego opet ovuda kuda i teče. >i smo ovdje na svome, a svaki drugi koji do'e na tu'em je i nema mu duga stanka. ?ojske su ovdje padale pa se nisu mogle dugo zadr%ati. >nogi je ovdje došao da ostane, ali mi smo svakom dosada u le'a pogledali, pa ćemo i njima, ako "aš do'u. *ad ih još nema ni na pomolu. 4 što je taj tamo tra%io u *tam"olu, to još ne mora "iti gotova stvar. ( dosada je mnogi mnogo koješta tra%io, ali ne "iva sve što ko tra%i ... (zgovorivši ljutito poslednje reči, =amdi3"eg zastade i u potpunoj tišini od"i jedan dim pa nastavi5 6 ,a i da "ude< ?alja vidjeti kako će "iti i koliko će "iti. Ničija nije do zore gorila, pa neće ni toga ... toga... ( tu se =amdi3"eg lako zagr$nu i zakašlja od prikrivene ljutnje, i tako ne izgovori 9unapartino ime koje je "ilo u svima mislima i na svima ustima. ?iše niko ne reče ništa i na tome ostade razgovor o toj najnovijoj vesti. #"rzo o"la$i zakloniše sasvim sun$e i pro'e jak i hladan talas vetra. Na topotama pored vode zašusta lišće metalnim zvukom. *tudena jeza koja je prolazila $elom travničkom dolinom kazivala je da je za ovu godinu došao kraj sedenjima i razgovorima na *o i. 2edan po jedan počeše "egovi da se di%u i uz neme pozdrave razilaze kućama.

,očetkom -./@. godine stale su da se dešavaju neo"ične i dotle nepoznate stvari u Travniku. Nikad niko u TravniAku nije ni pomislio da je to varoš stvorena za o"ičan %ivot i svagdašnje doga'aje. Nikad, ni poslednji "alija ispod ?ileni$e. To osnovno osećanje da su oni odnekud drukčiji nego ostali svet, stvoreni i pozvani za nešto "olje i više, ulazilo je u svako ljudsko stvorenje, sa hladnim vetrom sa ?lašića, sa reskom vodom iz Šumeća, sa »slatkim« %itom prisojnih njiva oko Travnika, i nije ih nikad napuštalo, ni u snu ni u "edi ni na samrtnom času.

To je va%ilo u prvom redu za Turke koji %ive u samoj varoši. 4li je čak i raja od sve tri vere, rasturena po strmim okraj$ima ili sa"ijena u odvojenom predgra'u, "ila ispunjena istim osećanjem, samo na svoj način i shodno svome stanju. To je va%ilo i za samu njihovu varoš u čijem je polo%aju i rasporedu "ilo nečeg naročitog, oso"enog i ponositog. Njihov grad to je u stvari jedna tesna i du"oka raselina koju su naraštaji s vremenom izgradili i o"radili, jedan utvr'en prolaz u kom su se ljudi zadr%ali da %ive stalno, prilago'avajući kroz stoleća se"e njemu i njega se"i. *a o"e strane ruše se "rda strmo i sastaju pod oštrim uglom u dolini u kojoj jedva ima mesta za tanku raku i drum pored nje. Tako sve liči na napola rasklopljenu knjigu na čijim su strani$ama, s jedne i druge strane, kao naslikani, "ašte, soka$i, kuće, njive, gro"lja i d%amije. Nikad niko nije izračunao koliko je sunčanih sati priroda uskratila ovome gradu, ali je izvesno da se sun$e ovde do$nije ra'a i ranije zalazi nego u ma kojoj od "osanskih mnogo"rojnih varoši i varoši$a. To ne poriču ni Travničani, ali zato tvrde da sun$e, dok sja, nigde ne sja tako kao nad njihovim gradom. # toj uskoj dolini kojom po dnu protiče Lašva a sa strane je šaraju vrela, jazovi i poto$i, punoj vlage i promaje, gotovo nigde nema prava puta ni ravna mesta, koliko da čovek nogu metne slo"odno i "ez"ri%no. *ve je strmo i neujednačeno, izukrštano i isprepleteno, povezano ili isprekidano privatnim putevima, ogradama, čikmama, "aštama i kapid%i$ima, gro"ljima ili "ogomoljama. Tu, na vodi, tajanstvenoj, nestaloj i moćnoj stihiji, ra'aju se i umiru naraštaji Travničana. Tu oni rastu, sla"unjavi i "ledoliki, ali otporni i svemu dorasli! tu %ive, sa vezirskim :onakom pred očima, gordi, tankovijasti, gizdavi, pro"irači i mudri$e! tu posluju i stiču ili sede dokoni i sirotuju, svi uzdr%ljivi i oprezni, ne znaju za glasan smeh, ali umeju da se podsmehnu, malo govore, ali vole da šapatom ogovaraju! i tu se sahranjuju, kad im do'e vreme, svaki po svojoj veri i svojim o"ičajima, u podvodna gro"lja, praveći mesta novom, sličnom naraštaju. Tako se smenjuju pokolenja i predaju jedno drugom ne samo utvr'ene telesne i duševne oso"ine, nego i zemlju i veru, ne samo nasledno osećanje mere i grani$e, ne samo znanje i razlikovanje svih staza, kapid%ika i prolaza svoje zamršene varoši, nego i uro'enu sposo"nost za poznavanje sveta i ljudi uopšte. *a svim tim dolaze travnička de$a na svet, ali više od svega sa gordošću. 1ordost, to im

je druga priroda, %iva sila koja ih kroz $eo %ivot prati i pokreće i udara im vidan znak po kome se razlikuju od ostalog sveta. Njihova gordost nema ničeg zajedničkog sa naivnom nadmenošću o"ogaćenih seljaka i sitnih kasa"alija koji se, zadovoljni sami so"om, vidno prse i glasno hvale. Njihova gordost je, naprotiv, sva unutarnja! više jedno teško nasle'e i mučna o"aveza prema se"i, svojoj porodi$i i varoši, upravo prema visokoj, gordoj i nedosti%noj predstavi koju oni imaju o se"i samima i o svojoj varoši. *amo, svako ljudsko osećanje ima svoju meru i grani$u, čak i osećanje sopstvene veličine. 2este da je Travnik vezirski grad i u njemu svet gospodski, čist, odmeren i mudar, s $arem da govori, ali i Travničanima su dolazili dani kad "i im njihov nam udarao u nos i kad "i u se"i po%eleli da %ive mirno i "ez"ri%no, u nekoj od onih o"ičnih, neslavnih kasa"a koje se ne pominju u o"računima $areva ni u suko"ima dr%ava i koje nisu na udaru svetskih doga'aja ni na putu slavnih i va%nih ličnosti. ?remena su postala takva da se ničem prijatnom nije moglo nadati, da do"ro nije moglo doći. )ato su gordi i lukavi Travničani %eleli da uopšte nista ne do'e, da se %ivi, koliko je god mogućno, "ez promena i iznena'enja. :akvo do"ro mo%e doći kad su $arevi zava'eni, narodi se krve i zemlje gore7 Nov vezir7 Neće "iti "olji nego gori od ranijeg, a pratnja mu je nepoznata i mnogo"rojna, izgladnela, sa "ogzna kakvim novim prohtevima. B»4 naj"olji je onaj koji je došao do ,ri"oja, pa se odatle vratio u *tam"ol i nikada nije nogom stupio u 9osnu.«C Neki strana$7 #gledan putnik, mo%da7 6 ( to se zna šta je i kako je. &stave nešto troška i poklona u varoši, ali za njima ide potera ili već sutradan ispit i istraga. :o su i šta su, kod koga su prenoćili, s kim su razgovarali7 +ok se ispetljaš i otarasiš, presedne ti sve i ode deseterostruko. (li uhoda7 (li neki poverenik nepoznatih sila i sumnjivih namera7 Na kraju, nikad se ne zna šta ko nosi i čiji je ko kalauz. #kratko, danas do"ra nema. Nego ovo hle"a i ovo dana, što je kome ostalo, da se pojede i da se po%ivi na miru, u ovom najgospodskijem gradu na zemlji, a 9og da nas sačuva od slave, od krupnih gostiju i velikih doga'aja. Tako su, tih prvih godina D(D veka, mislili i %eleli u se"i ugledni Travničani, ali razume se da je to i ostajalo u njima, jer kod svakog Travničanina ima od %elje i pomisli pa do njihovog vidnog ili glasnog izraza dug i krivudav put koji se lako ne prelazi.

4 doga'aja i promena "ilo je u poslednjim vremenima 6 to jest krajem D?((( i početkom D(D veka 6 zaista mnogo i od svake ruke. +oga'aji su navaljivali sa svih strana, sudarali se i kovitlali po 8vropi i velikom turskom $arstvu i dopirali čak i u ovu kotlinu i zaustavljali se u njoj kao "uji$e ili nanosi. 2oš otkako su se Tur$i povukli iz >a'arske, odnosi izme'u Turaka i hrišćana "ivali su sve te%i i slo%eniji i opšte prilike se pogoršavale. ;atni$i velikog $arstva, age i spahije, koji su morali da napuste "ogate posede u plodnim ravni$ama #garske i da se vrate u svoju tesnu i u"ogu zemlju, "ili su ozlovoljeni i kivni na sve što je hrišćansko, a u isto vreme oni su povećavali "roj usta koja jedu, dok je "roj ruku koje rade ostajao isti. * druge strane, ti isti ratovi D?((( veka, koji su Turke potiskivali iz susednih hrišćanskih zemalja i vraćali ih u 9osnu, izazvali su kod hrišćanske raje smele nade i otvarali dotle neslućene vidike, a to je moralo uti$ati i na odnos raje prema »$arstvujuščoj gospodi Tur$ima«. &"e strane, ako se u toj azi "or"e već mo%e govoriti o dve strane, "orile su se, svaka na svoj način i sredstvima koja su odgovarala prilikama i vremenima. Tur$i su se "orili pritiskom i silom, a hrišćani strpljenjem, lukavstvom i zaverom ili spremnošću na zaveru! Tur$i za od"ranu svoga prava na %ivot i svoj način %ivota, a hrišćani za sti$anje toga istog prava. ;aja je osećala da joj Tur$i postaju sve te%i, a Tur$i su uvi'ali sa ogorčenjem da se raja pohasila i da nije ono što je nekad "ila. &d tih suko"a tako suprotnih interesa, verovanja, te%nja i nadanja, stvaralo se jedino grčevito klupko koje su duga turska ratovanja sa ?ene$ijom, 4ustrijom i ;usijom sve više zaplitala i stezala. # 9osni je postajalo tešnje i mračnije, suko"i sve češći, %ivot sve te%i i sa sve manje reda i izvesnosti. 4 početak D(D veka doneo je ustanak u *r"iji kao vidan znak novih vremena i novih načina "or"e. :lupko u 9osni još se jače steglo i zamrsilo. Ta "una u *r"iji zadavala je s vremenom sve više "rige i nezgode, štete, troška i gu"itaka $eloj turskoj 9osni pa i Travniku, ali više veziru, vlastima i ostalim "osanskim varošima nego travničkim Tur$ima samim, koji nijedan rat nisu smatrali dovoljno velikim i va%nim da "i u njemu uzeli učešća svojim imetkom ili čak svojom ličnošću. & »:ara'or'evoj uz"uni» Travničani su govorili sa usiljenim nipodaštavanjem, kao što su uvek nalazili neku podrugljivu reč i za vojsku koju je vezir slao protiv *r"ije i koju su neodlučni i zava'eni ajani sporo i neuredno dovodili u okolinu Travnika.

Napoleonova ratovanja po 8vropi "ila su već dostojniji predmet travničkih razgovora. Najpre se o tim ratovima govorilo kao o dalekim doga'ajima koji se tumače i prepričavaju, ali koji sa njihovim stvarnim %ivotom nemaju i ne mogu imati nikakve veze. +olazak ran$uske vojske u +alma$iju primaknuo je neočekivano toga 9unapartu iz pričanja 9osni i Travniku. # isto vreme u Travnik je došao novi vezir =usre >ehmed3paša i doneo poštovanje za Napoleona i interes za sve što je ran$usko, i to, kako su Travničani nalazili, u mnogo većoj meri nego što jednom &smanliji i $arskom većilu priliči. *ve je to uznemirivalo i dra%ilo travničke Turke i oni su o Napoleonu i njegovim podvizima počeli da se izra%avaju kratkim i "eznačajnim rečeni$ama ili samo ponosnim i prezirnim uspijanjem usana. 4li sve to nije moglo da ih potpuno udalji i zaštiti od toga 9unaparte i od doga'aja koji su se čudesnom "rzinom širili od njega po 8vropi, kao krug talasa od svoga središta, i kao po%ar ili zaraza stizali i onoga koji "e%i kao i onoga koji sedi nepomičan. Taj nevidljivi i njima nepoznati osvajač "a$io je i u Travnik, kao u tolike druge gradove sveta, nemir, pokret i uz"u'enje. Tvrdo i zvučno ime 9unaparta ispuniće i travničku kotlinu za niz godina i Travničani će, hteli ili ne hteli, često %vakati njegove čvornovate i ćoškaste slogove!. ono će im dugo zujati u ušima i titrati pred očima. 2er, nastupala su konzulska vremena. *vi Travničani, "ez razlike, vole da se prave ravnodušni i da izgledaju neosetljivi. 4li vesti o dolasku konzula, čas ran$uskog, čas austrijskog, čas ruskog, sve troji$e zajedno, izazivale su kod njih nade ili za"rinutosti, "udile %elje i očekivanja, a sve se to nije dalo potpuno prikriti, nego je unosilo pokreta u duhove i %ivosti u razgovore. >alo je ko znao šta u stvari znače te vesti, koje se prenose još od jesenas, a niko nije mogao da ka%e ni koji konzuli tre"a da do'u ni šta će da rade u Travniku. 2edna novost i jedna neo"ična reč "ile su u sadašnjim prilikama dovoljne da uz"ude maštu sveta, da izazovu mnoge razgovore i naga'anja, i još više5 mnoge sumnje i "ojazni, mnoge skrovite %elje i pomisli koje se nose u se"i, ali ne kazuju i ne o"javljuju. +omaći Tur$i su "ili, kao što smo videli, za"rinuti i zlovoljno su pominjali mogućnost dolaska konzula. Nepoverljivi prema svemu što dolazi iz inostranstva i unapred neraspolo%eni prema svakoj novini, Tur$i su se, u se"i, još nadali da "i i to mogli "iti samo r'avi glasovi i

zle prilike, i da "i ti konzuli mogli i ne doći ili, najposle, ako do'u, da će otići sa zlim vremenima koja su ih donela. =rišćani, kako katoli$i tako pravoslavni, radovali su se naprotiv takvim vestima i prenosili ih i pretakali od usta do usta, kradom i šapatom, nalazeći u njima povod za neodre'ene nade i za izglede na promene. 4 promene mogu "iti samo na"olje. Naravno da je svaki od njih posmatrao stvari svojim očima i sa svoje, često protivne, tačke gledišta. :atoli$i, koji su u većini, maštali su o uti$ajnom austrijskom konzulu koji će doneti pomoć i zaštitu moćnog katoličkog $ara iz 9eča. ,ravoslavni, koji su malo"rojni i u poslednjih nekoliko godina stalno gonjeni z"og ustanka u *r"iji, nisu očekivali mnogo ni od austrijskog ni od ran$uskog konzula, ali su u tome gledali do"ar znak i dokaz da turska vlast sla"i i da dolaze do"ra i spasonosna nemirna vremena. ( odmah su dodavali da, naravno, »"ez ruskog konzula ništa "iti ne mo%e«. ( sami malo"rojni ali %ivahni 2evreji, se ardi, nisu mogli da kod ovakvih vesti zadr%e potpuno svoju poslovnu ćutljivost kojoj su ih naučila stoleća! i njih je uz"u'ivala pomisao da "i u 9osnu mogao doći konzul velikog ran$uskog $ara Napoleona, »koji je za 2evreje do"ar kao do"ar ota$«. ?esti o dolasku stranih konzula, kao sve vesti u našim krajevima, javljale su se iznenada, rasle do antastičnih razmera, a zatim nestajale odjednom, da "i se posle nekoliko nedelja opet pojavile novom snagom i u novom o"liku. #sred zime, koja je te godine "ila "laga i trajala kratko, ti su glasovi do"ili prvi izgled stvarnosti. # Travnik je stigao iz *plita neki 2evrejin po imenu ,ardo i sa 2usom 4tijasom, travničkim trgov$em, počeo da tra%i podesnu kuću za Eran$uski konzulat. &"ilazili su svuda, odlazili kod kajmakama, razgledali sa mutevelijom vaku ske zgrade. )austavili su se na jednoj velikoj, pomalo zapuštenoj kući koja je pripadala ?aku u, u kojoj su oduvek odsedali i %iveli du"rovački trgov$i i koja se stoga zvala du"rovački han. :uća je "ila u strani, iznad medrese, usred velike strme "ašte koju je prese$ao potok. Fim je pogod"a svršena, na'eni su majstori, dun'eri i zidari, da kuću urede i oprave. ( ta kuća, koja je dotle stajala po strani i neprimećena zijala praznim prozorima u svet, odjednom je o%ivela, počela da privlači na se"e

pa%nju naroda i (ju"opitstvo de$e i dokonog sveta. &dnekud poče da se govori o gr"u i zastavi koji će "iti vidno i stalno izlo%eni na zgradi stranog konzulata. To su "ile stvari koje u istini nikad niko još nije video, ali su te dve krupne i va%ne reči Tur$i izgovarali retko i sa mrštenjem a hrišćani često, zlurado i šapatom. Travnički Tur$i su, naravno, "ili isuviše mudri i ponosni da svoje uz"u'enje poka%u, ali ga u razgovorima u četiri oka nisu krili. &davno njih muči i za"rinjava saznanje da je $arska tara"a na grani$ama posrnula i da 9osna postaje razgra'ena zemlja po kojoj gaze ne samo &smanlije nego i kauri iz "ela sveta, u kojoj čak i raja di%e glavu drsko kao nikad dosada. 4 sada tre"a da navale i neki kaurski konzuli i uhode, koji će na svakom koraku slo"odno isti$ati vlast i silu svojih $areva. Tako će, malo3pomalo, doći kraj do"rom redu i »lijepoj tišini« turske 9osne, koju je i ovako već odavno sve te%e "raniti i čuvati. 9o%ja je volja da vlada ovakav red5 Turčin do *ave a Šva"o od *ave. 4li protiv toga jasno "o%jeg nare'enja radi sve što je kršteno i $ima tom ogradom na grani$i i potkopava je danju i noću, javno i tajno. 4 u poslednje vreme i ta sama "o%ja volja "iva nekako sve manje vidna i izrazita. 6 Što još neće doći i ko još neće naići7 pitali su se stari Tur$i sa iskrenim ogorčenjem. ( zaista, ono što je povodom vesti o otvaranju stranih konzulata govorio kršten svet, pokazivalo je da turska za"rinutost nije neopravdana. 6 ;azviće se "arjak< 6 šaputali su ljudi a oči su im sevale prkosno kao da će to "iti njihov "arjak. # stvari, niko nije pravo znao kakav "i to "arjak tre"alo da "ude ni šta "i moglo da se desi kad se on pojavi, ali sama pomisao da se osim zelenog turskog "arjaka mogu razviti i druge "oje i slo"odno lepršati pored njega izazivala je kod sveta neki radostan "lesak u očima i podizala nade koje samo raja mo%e da ima i poznaje. &d te $igle tri reči 6 ;azviće se "arjak< 6 mnogome je siromahu "ar za sekundu postalo svetlije u kući, prijatnije u praznom stomaku i toplije u tankom odelu! od te tri proste i neodre'ene reči mnogome je rajetinu poigralo sr$e, za"leštao vid od nekih jarkih "oja i zlatnih krstova, i po"ednički zašumile u ušima, kao vihor, sve zastave svih hrišćanskih $areva i kraljeva. 2er, čovek mo%e i od jedne reči da %ivi, samo ako u njemu ima još rešenosti da se "ori i "or"om odr%ava u %ivotu.

&sim svega ovoga, "io je još jedan razlog z"og koga je mnogi trgova$ u čaršiji pomišljao sa do"rom nadom na tu promenu. 2avljao se izgled za zaradu od dolaska toga novog, nepoznatog ali verovatno imućnog sveta koji će svakako morati da pazaruje i troši. 2er, poslednjih godina čaršija je "ila osla"ila i pazar utanjio. Naročito otkako se *r"ija po"unila. >noge komore i kulu$i i česte zaplene od"ili su seljaka od varoši, pa ne prodaje gotovo ništa, a kupuje samo najnu%nije. &no što je dr%ava kupovala plaćalo se sla"o i neuredno. *lavonija se zatvorila, a +alma$ija, s dolaskom ran$uske vojske, postala neredovno i nesigurno tr%ište. # takvim prilikama računalo se u travničkoj čaršiji i sa malenkostima i u svemu tra%io %eljeni znak za preokret na"olje. Najposle je nastupilo i to o čemu se već mese$ima govorilo. *tigao je, kao prvi, ran$uski generalni konzul. 9io je kraj e"ruara mese$a, poslednji dan ramazanskog posta. Na jedan sat pred i tar, na hladnom e"ruarskom sun$u, koje je zalazilo, svet iz donje čaršije mogao je da posmatra dolazak konzula. +ućand%ije su "ile već počele da unose ro"u i spuštaju ćepenke, kad je trka lju"opitljive $igančadi o"javila dolazak konzula. ,ovorka je "ila kratka. Na čelu su jahali vezirovi izaslani$i, dvoji$a od najuglednijih ičoglana, sa šest konjanika. &ni su "ili izišli do Lašve u sretanje. 9ili su svi na do"rim konjima i lepo opremljeni. *a strane i pozadi jahali su zaptije livanjskog kajmakama, koji su na $elom putu pratili konzula. (zgledali su dosta neugledno, onako oze"li i umorni, na netimarenim, sitnim konjima. # sredini povorke jahao je na gojaznom i postarijem zekanu ran$uski generalni konzul, gospodin Gan +avil, visok čovek, plavih očiju i "rkova, $rvena li$a. ,ored njega jedan slučajni saputnik, gospodin ,ukvil, koji putuje za 2anjinu gde mu je "rat ran$uski konzul. (za njih, na odstojanju od nekoliko koraka, jahao je onaj isti splitski 2evrejin ,ardo i dva krupna *injanina, u ran$uskoj slu%"i. *va troji$a su "ili do očiju umotani u $rne ka"ani$e i $rvene seljačke šalove, a iz čizama im je virilo seno. ,ovorka, kao što se vidi, nije "ila ni inače mnogo svečana ni mnogo"rojna, a zimsko vreme joj je oduzimalo od sjaja i dostojanstvenosti, jer studen nameće gru"o odelo, zgrčen stav i "rz hod. Tako je, izuzev ono nešto proze"le $igančadi, povorka prošla kroz opštu ravnodušnost travničkog sveta. Tur$i su se pravili kao da je ne vide, a hrišćani nisu smeli da je upadljivo posmatraju. 4 i onaj ko je

sve video, ispod oka ili negde sa skrovitog mesta, "io je pomalo razočaran ovako šturim i prozaičnim ulaskom 9unapartinog konzula, jer je većina zamišljala konzule kao visoke dostojanstvenike koji nose sjajne odore, pune gajtana i odličja, jašu na do"rim konjima ili se voze u hintovima.

((
:onzulova pratnja je odsela u hanu, a konzul i gospodin ,ukvil u kući 2osi a 9aruha, naj"ogatijeg i najuglednijeg 2evrejina u Travniku, jer velika kuća koja se opravljala za ran$uski konzulat nije mogla "iti gotova još za petnaestak dana. Tako je u maloj ali lepoj kući 2osi a 9aruha osvanuo, na prvi dan ramazanskog "ajrama, neo"ični gost. Helo prizemlje kuće "ilo je prepušteno njemu i gospodinu ,ukvilu. +avilova so"a je "ila na uglu, velika! dva prozora su gledala na reku a dva, sa drvenim demirima, u "aštu koja je "ila pusta i zamrzla, pokrivena slanom koja se nije topila $elog dana. Na spratu iznad konzula čula se neprestano lupa, trka i dozivanje mnogo"rojne 9aruhove de$e i oštri glas njihove majke, koja ih je pretnjama i kletvama uzaludno umirivala. (z grada je dopirala pu$njava topova i prasak dečjih pušaka, uši je parala $iganska svirka. 2ednolično su tukla dva "u"nja a na njihovoj mračnoj pozadini izvijala je zurla i pirlitala nepoznate melodije sa neočekivanim zavojima i prekidima. To su "ili oni retki dani u godini kad je Travnik izlazio iz svoje tišine. :ako nije "io red da konzul izlazi pre svečane posete veziru, +avil je proveo tri dana "ajrama u toj velikoj so"i, stalno sa istom reči$om i zamrzlom "aštom pred očima, ali zato su mu uši "ile pune tih neo"ičnih zvukova iz kuće i iz varoši. >rsna i o"ilna jevrejska jela, mešavina španske i orijentalne kuhinje, donosila su te%ak zadah zejtina, pr%ena šećera, luka i jakih začina. +avil je provodio vreme u razgovoru sa zemljakom ,ukvilom, u izdavanju nareda"a i primanju o"aveštenja o $eremonijalu prilikom prve posete, koja je tre"alo da "ude u petak, odmah poslije trećeg dana "ajrama. (z :onaka je primio kao dar dve velike sveće i po oku "adema i suvog gro%'a. :ao veza izme'u :onaka i novog konzula slu%io je vezirov lekar i tumač HIsar dA4venat, koga su i &smanlije i naš svet zvali +avna. To mu je "ilo ime koje nosi već $elu drugu polovinu %ivota. # stvari, "io je starinom iz ,ijemonta a rodom iz *avoje, i po priro'enju Eran$uz.

:ao mlad čovek poslat je na medi$insku školu u >onpelje. Tada se još zvao Hesare +avenato. Tu se prozvao svojim sadašnjim imenom i opredelio za ran$usku narodnost. &tud je na neo"jašnjen i neo"jašnjiv način dospeo u Harigrad, gde je kao hirurg i lekarski pomoćnik stupio u slu%"u velikog kapudan3paše :učuk =useina. &d kapudan3paše ga je preuzeo >ehmed3paša, kad je pošao za vezira u 8gipat, i odatle ga doveo u Travnik, kao lekara, tumača i čoveka doraslog svakom poslu i korisnog i upotre"ljivog u svim prilikama. 9io je visok, kratak i sna%an čovek, zagasite "oje ko%e i $rne kose, napuderisane i vešto slo%ene u perčin. ;etki ali du"oki tragovi "oginja na širokom, o"rijanom li$u sa velikim, čulnim ustima i %arkim očima. &deven pa%ljivo i po staroj ran$uskoj modi. +avna je unosio iskrenu do"ru volju u posao i trudio se da "ude istinski koristan svome uglednom zemljaku. *ve je to "ilo novo i čudno i ispunjavalo +avilu vreme iako nije moglo da ispuni misli koje su, naročito u sporim noćnim satima, velikom "rzinom prelazile, munjevito i proizvoljno, iz sadašnjosti u prošlost ili tra%ile da nazru o"like "udućnosti. Noći su "ile teške i izgledale "eskrajne. Teško se privikao na nenavikli niski le%aj na podu, od koga mu se zanosila glava, i na miris vune u punim i nedavno »ispu$anim« duše$ima. 9udio se često, jer ga je o"uzimala vatra od sparine pretrpanih vunenih dušeka i jorgana i palila silina istočnjačkih jela koja se teško jedu i još te%e vare. #stajao je u tami i pio oštru studenu vodu, koja je rezala jednjak i "olno hladila stomak. +anju, dok je razgovarao sa ,ukvilom ili sa +avnom, on je "io odrešit i miran čovek, sa odre'enim imenom, zvanjem i rangom, jasnim $iljem i vidljivim zada$ima z"og kojih je došao u ovu za"ačenu tursku provin$iju, kao što "i došao u ma koji drugi kraj sveta. 4li noću, on je "io i ono što jeste i sve ono što je nekad "ivao ili što je tre"alo da "ude. ( taj čovek koji je le%ao u mraku dugih e"ruarskih noći "io je za njega samoga stran, višestruk i na mahove potpuno nepoznat. ,a i kad "i ga, već u ranu zoru, pro"udila "ajramska svirka "u"njeva i zurla ili dečja trka na spratu iznad njega, +avilu je tre"alo vremena da se rastrezni i sna'e. +ugo se kole"ao izme'u jave i sna, jer su snovi imali više veze sa javom dosadašnjeg njegovog %ivota, a sadašnja

java ličila pre na neki san u kom čovek "iva naglo "ačen u čudnu, daleku zemlju i doveden u neo"ičan polo%aj. Tako je i to "u'enje ličilo na nastavak noćnih snova iz kojih se sporo i naporno prelazilo u neo"ičnu javu konzulovanja u dalekoj turskoj varoši Travniku. ( usred mešavine tih novih i neo"ičnih utisaka javljala su se neodoliivo sećanja i ukrštavala sa zada$ima i "rigama iz sadašnjosti. +oga'aji njegovog %ivota nizali su se "rzo i preko reda i pojavljivali u novoj svetlosti i neo"ičnim srazmerama. )a njim je "io pun i nemiran %ivot. Gan 9aptist 8tjen +avil B2ean 9aptiste38tienne +avilleC "io je "li%e četrdesetim nego tridesetim godinama, visok, plav, prava hoda i pogleda. 9ilo mu je sedamnaest godina kad je napustio svoju rodnu varoš na morskoj o"ali severne Eran$uske i došao u ,ariz, kao toliki pre njega, tra%eći od čega da %ivi i kako da se proslavi. ,osle prvih tra%enja i iskustava, u"rzo ga je povukla ;evolu$ija, sa milionima ostalog naroda, i postala njegova lična sud"ina. *veska stihova i dva3tri smela početka istorijskih i društvenih drama, ostali su u sanduku! skromni polo%aj činovničkog pripravnika napušten je. Gan +avil je postao novinar. &"javljivao je i stihove i knji%evne prikaze, ali glavni posao mu je "ila #stavotvorna skupština. *vu svoju mladost i $elo oduševljenje za koje je "io sposo"an, on je unosio u opširne skupštinske izveštaje. 4li pod %rvnjem revolu$ije sve se mrvilo, menjalo i nestajalo, "rzo i "ez traga. :ao u snovima što "iva, ljudi su prelazili kratko i neposredno od polo%aja na polo%aj, od časti do časti, od sramote do smrti, od "ede do slave, samo jedni u jednom prav$u a drugi u drugom, o"rnutom. # tim neo"ičnim vremenima i pod okolnostima o kojima ćemo još govoriti, +avil je "ivao naizmen$e novinar, pa vojnik, do"rovolja$ u ratu u Španiji, pa činovnik improviziranog >inistarstva inostranih poslova upućivan u misije u Nemačku, zatim u (taliju, kod Hisalpinske ;epu"like i >alteškog reda. ,a opet novinar i knji%evni re erent >oniteura u ,arizu. ( najposle, sada, generalni konzul u Travniku, sa zadatkom da otvori :onzulat, da stvori i razvija trgovinske odnose sa tim krajevima Turske, da poma%e ran$uskim okupa$ionim vlastima u +alma$iji i da prati pokrete raje u *r"iji i 9osni.

Tako "i izgledao %ivot ovog gosta 9aruhove kuće kad "i tre"alo da "ude prikazan u nekoliko rečeni$a za neki kratak $urri$ulum vitae. 4li, sada iz ove čudne perspektive i neočekivanog trodnevnog zatvora, +avil je često i sam morao da učini napor pa da se tačno seti ko je i otkuda je, šta je sve "ivao u %ivotu i zašto je došao ovamo, i otkud to da povazdan premerava kora$ima ovaj $rveni "osanski ćilim. 2er dok je čovek u svom društvu i u redovnim prilikama, ti poda$i iz njegovog $urri$uluma vitae znače i za njega samog va%ne delove i značajne prekretni$e njegovog %ivota. 4li čim ga slučaj ili posao ili "olest izdvoje iz usame, ti poda$i počinju odjednom da "lede i gasnu, da se neverovatno "rzo suše i raspadaju, kao "e%ivotna maska od hartije i laka, koju je čovek jednom upotre"io. 4 ispod njih počne da se pomalja naš drugi, samo nama znani %ivot, to jest »zaistinska« istorija našeg duha i našeg tela, koja nije nigde za"ele%ena, koju niko i ne naslućuje, koja ima vrlo malo veze sa našim društvenim uspesima, ali koja je za nas i za naše krajnje zlo i do"ro jedina va%na i jedina stvarna. (zgu"ljen u ovoj divljini, +avil je u dugoj noći, kad "i umukli svi šumovi, gledao unazad na svoj %ivot kao na dugi niz samo njemu znanih pothvata i klonuća, "or"a, junaštva, sreća, uspeha, preloma, zala, protivrečnosti, nepotre"nih %rtava i uzaludnih kompromisa. (z tame i tišine ove varoši, koju još nije ni video kako tre"a, ali u kojoj ga nesumnjivo čekaju "rige i teškoće, izgledalo je da se ništa u svetu ne da srediti ni izmiriti. +avilu se na mahove činilo da za %ivot tre"a mnogo napora i za svaki napor nesrazmerno mnogo hra"rosti. (z ove tame nijednom naporu se ne vidi kraja. Fovek, da ne "i stao i klonuo, vara sam se"e, zatrpava nedovršene zadatke novima, koje tako'e neće dovršiti, i u novim pothvatima i novim naporima tra%i nove snage i više hra"rosti. Tako čovek potkrada sam se"e i s vremenom postaje sve veći i "eznadniji du%nik prema se"i i svemu oko se"e. 4li, kako se primi$ao dan prve posete, ta sećanja i razmatranja sve su više ustupala mesto novim utis$ima i trenutnim a stvarnim "rigama i poslovima. +avil se pri"rao. &setljivosti i sećanja stupala su u pozadinu svesti, odakle će se još često javljati, nadovezujući se čudno i neočekivano na svakodnevne doga'aje ili neo"ične do%ivljaje novog %ivota u Travniku.

Najposle, pro'oše i ta tri duga dana i njihove tri neo"ične noći. B*a nekom slutnjom, koja o"ično ne vara namučene ljude, +avil je toga jutra pomislio5 mo%e "iti da su ovo "ili još najmirniji i naj"olji dani koji su mi u ovoj tesnoj dolini su'eni.C Toga jutra, dakle, već rano se začuo konjski kas i rzanje pod prozorima. #tegnut i svečan, konzul je dočekao komandanta vezirovih mameluka, koga je pratio +avna. *ve je "ilo kao što je ranije ugovoreno i predvi'eno. Tu je "ilo dvanaest vezirovih mameluka iz odreda koji je >ehmed3paša kao svoju ličnu pratnju doveo iz 8gipta i na koji je "io naročito ponosan. Njihovi zaista vešto savijeni tur"ani od inog tkiva 6 %i$a zlata, %i$a svile 6 njihove krive sa"lje koje su slikovito visile niz konje i njihova široka odela višnjeve "oje, privlačili su sve poglede. :onji za +avila i njegovu pratnju "ili su prekriveni od glave do repa čohali ašama. :omanda je "ila do"ra i poredak savršen. +avil se trudio da što prirodnije uzjaše svoga konja, jednog mirnog, postarijeg vran$a širokih sapi. :onzul je "io u svečanoj uni ormi. Tamnoplava ka"ani$a je "ila široko raskopčana na grudima, da se vide pozlaćena dugmeta, sre"rn vez i odličja. :onzul je do"ro izgledao sa svojim pravim stavom i lepom muškom glavom. *ve dok nisu zaokrenuli u glavnu uli$u išlo je do"ro i konzul je zaista mogao "iti zadovoljan. 4li čim su došli do prvih turskih kuća, nastade neko sumnjivo dozivanje, lupa avlijskih vrata i muše"aka na prozorima. ?eć kod prve kapije jedna devojči$a otvori samo malo jedan kanat i izgovarajući nerazumljive reči stade sitno da zaplju$kuje na uli$u, kao da vrača. Tako su se redom otvarale kapije i podizali mušep$i i za trenutak pomaljala li$a, puna mr%nje i anatičnog zanosa. )a"uljene %ene su pljuvale i vračale, a deča$i izgovarali psovke, praćene ops$enim pokretima i nedvosmislenim pretnjama, pljeskajući se po stra%nji$i ili pokazujući rukom kako se re%e grkljan. :ako je uli$a "ila uska a doksati na kućama istureni sa o"e strane, povorka je jahala kroz dva reda pogrda i pretnja. &dmah na početku, konzul je, iznena'en, usporio kas, ali je +avna priterao svoga konja "li%e i "ez pokreta i promene na li$u uz"u'enim šapatom stao da preklinje5 6 >olim vašu 8kselen$iju da jaše mirno dalje i da se ne o"zire na sve ovo. +ivlji narod, prosta svetina! mrze sve što je strano i tako svakog dočekuju. Naj"olje je ne o"raćati pa%nju. Tako čini i vezir. To je njihov divljački način. >olim 8kselen$iju da nastavi put.

)"unjen i ogorčen, iako je nastojao da sakrije z"unjenost, konzul je jahao dalje, videći da niko od vezirovih ljudi zaista ne o"raća pa%nju na sve to, ali je osećao kako mu krv udara u glavu. >isli su mu "rzo navirale, ukrštale se i sudarale. ,rva je pomisao "ila da li kao predstavnik velikog Napoleona tre"a ovo da podnosi ili da se smesta vrati kući i izazove skandal. Nije mogao da reši to pitanje, jer se podjednako "ojao da ne povredi ugled Eran$uske kao i da svojom prenagljenošću ne izazove suko" koji će mu već prvog dana pokvariti odnos sa vezirom i Tur$ima. Ne nalazeći u se"i odlučnosti ni rešenja, osećao se poni%en i ogorčen sam na se"e. ( gadan i strašan mu je "io ovaj Levantina$ +avna koji mu je iza le'a neprestano ponavljao5 6 >olim ?ašu 8kselen$iju da jaše i da se ne o"zire. To su "osanski divljački o"ičaji i načini. *amo mirno dalje< :ole"ajući se u se"i i ne nalazeći rešenja, +avil je osećao kako mu li$e plamti i kako ga i pored studeni o"liva znoj ispod o"a pazuha. +avnin uporni šapat "io mu je neprijatan, činio mu se ru ijanski i odvratan. # njemu je naslućivao kakav mora "iti %ivot čoveka sa )apada koji svoj %ivot prenese na (stok i zauvek ve%e svoju sud"inu sa njim. >e'utim iz poslednjih kuća su nevidljive %enske glave pljuvale sa prozora pravo na konje i konjanike. :onzul još jedanput zastade za trenutak, ali još jedanput krenu dalje, podle%ući +avninim mol"ama i povučen mirnim kasom pratnje. #to prestadoše kuće a poče čaršija sa niskim dućanima. Na ćepen$ima Tur$i dućand%ije ili njihove mušterije, pušeći ili pazarujući. 9ilo je kao kad čovek pre'e iz pregrejane so"e u potpuno hladnu. Najedanput je nestalo divljih pogleda, pokreta koji pokazuju kako se ća iru glava seče, ili sujevernog %enskog plju$kanja. #mesto toga, sa o"e strane uli$e nepomična, kruta li$a. +avil ih je nazirao kao kroz neprijatan veo koji mu je drhtao pred očima. Niko nije prekidao posao ili pušenje ni podigao oči da pogledom udostoji tako neo"ičnu pojavu i svečanu pratnju. ,oneki dućand%ija je zakretao glavu, kao da tra%i neku ro"u po ra ovima. *amo orijental$i mogu ovoliko mrzeti i prezirati i ovako pokazati mr%nju i prezir. +avna je ućutao i opet odmaknuo svoga konja na propisno odstojanje, ali +avilu ovaj neverovatni nemi prezir čaršije nije "io ništa manje "olan ni uvredljiv od glasne mr%nje malopre'ašnjih psovki. Najposle zakrenuše nadesno i pred njima se ukazaše dugi i visoki zidovi i "elo zdanje :onaka, skladna velika zgrada sa redom staklenih prozora. To je "ilo kao neko olakšanje.

&vaj mučni put, koji je sada le%ao za njim, ostaće +avilu dugo u sećanju, neiz"risiv kao zli, značajni snovi. # toku godina on će stotinama puta preći taj isti put, pod sličnim okolnostima. 2er, prilikom svakog prijema, a oni su "ili česti, naročito u nemirnim vremenima, tre"alo je projahati kroz mahalu i čaršiju. Tre"alo se dr%ati pravo na konju, ne gledati ni levo ni desno, ni suviše visoko a ni konju me'u uši, ni rasejano ni za"rinuto, ni nasmejano, ni mrko, nego oz"iljno i pa%ljivo a mirno, otprilike onim pomalo neprirodnim pogledom kojim vojskovo'e na portretima gledaju iznad "itke, u daljinu, negde izme'u druma i linije na o"zorju, odakle ima da do'e neka sigurna i do"ro sračunata pomoć. (z kapija će još dugo turska de$a pljuvati konjima u noge, sitno i u"rzano kao da vračaju, kako su videli od starijih. +ućand%ije Tur$i okretaće le'a, praveći se kao da nešto tra%e po ra ovima. ,ozdravljaće ga samo retki 2evreji, koji "i se tu zatekli i ne "i nikako mogli iz"eći susret. Tako je tre"alo "ez"roj puta projahati mirno i dostojanstveno, strepeći u se"i od mr%nje i zle ravnodušnosti, koje ga zasipaju sa svih strana, od nepredvi'ene nezgode koja svakog časa mo%e da se desi, gadeći se ovog rada i ovakvog %ivota, i prikrivajući u se"i grčevitim naporom i svoju strepnju i svoje ga'enje. ,a i do$nije, kad se sa godinama i promenama svet "ude navikao na prisustvo strana$a i kad se +avil sa mnogima upozna i z"li%i, ova prva svečana povorka ostaće u njegovoj svesti kao $rna, a u%arena linija koja "oli, a koju za"orav sporo "riše i "la%i. *večana povorka pre'e sa tutnjem drveni most i na'e se čelom pred velikom kapijom. &djednom se, naglo, uz lupu mandala i trčanje momaka rasklopiše o"a krila. Tu se dakle otvarala pozorni$a na kojoj će Gan +avil nepunih osam godina igrati razne s$ene jedne iste teške i ne"lagodarne uloge. ( ta nesrazmerna široka kapija otvoriće se još mnogo puta pred njim. &na mu je uvek dolazila u trenutku kad se otvarala, kao ru%na d%inovska usta iz kojih "ije i "azdi zadah svega onoga što u ogromnom :onaku %ivi, raste, troši se, isparava i "oluje. &n je znao da varoš i okolina, koji moraju da hrane vezira i sve njegove, u"a$e svakog dana u :onak oko sedam stotina i pedeset oka raznih namirni$a, i da se sve to podeli, pokrade i pojede. )nao je da pored vezira i njegovih naj"li%ih tu ima jedanaest dostojanstvenika, trideset i dva čuvara i još toliko ili više "esposličara

i čankoliza Turaka ili hrišćanskih nadničara ili nameštenika. ,ored toga neodre'en "roj konja, krava, pasa, mačaka, pti$a ili majmuna. 4li iznad svega osećao se te%ak i mučan miris kravljeg masla i loja od koga nenavikla čoveka muka hvata. Taj podmukli miris pratio "i konzula, posle svakog prijema, po $eo dan, a pomisao na njega izazvala mu je stugu i %elju za povraćanjem. (zgledalo mu je kao da je $eo :onak pro%et tim zadahom, kao $rkva tamjanom, i da je on prodro ne samo u ljude i odela nego i u sve predmete i zidove. *ada kad se prvi put otvorila pred njim ta nepoznata kapija, odred mameluka se razdvoji i sjaha a +avil sa u%om pratnjom ujaha u dvorište. To prvo, usko dvorište "ilo je polumračno, jer je iznad njega le%ao gornji sprat kuće $elom širinom. Tek iza njega dolazila je prava, nepokrivena avlija, sa "unarom i travom i $većem po krajevima. # dnu je visoka neprozirna ograda zatvarala vezirove "ašte. 2oš uz"u'en od onoga što je do%iveo na prolazu kroz varoš, +avil je sad opet "io z"unjen usplahirenom lju"aznošću i svečanom pa%njom kojom ga je dočekivao čitav jedan narod ičoglana i dostojanstvenika u :onaku. *ve je to uzavrelo i ustrčalo se oko njega sa nekom u%ur"anošću i %ustrinom koja je "ila nepoznata kod zapadnih $eremonijala. ,rvi je pozdravio konzula te tedar. B?ezirov ćehaja *ulejman3paša *kopljak nije "io u Travniku.C )a njim su išli silahdar, čohadar, haznadar, muhurdar, a za njima se gurala i laktala čitava gomila čeljadi nepoznatih ili neodre'enih činova i zvanja. 2edni su priklonjene glave mumlali neke nerazumljive reči do"rodošli$e, drugi su širili ruke, a sva se ta masa kretala ka velikoj sali u kojoj se dr%i +ivan. :roz nju je hitro i "ezo"zirno promi$ao u svima prav$ima visoki i $rni +avna, otresajući se drsko na one koji su zatvarali put, nare'ujući i raspore'ujući upadljivije i glasnije nego što je potre"a zahtevala. +avil je, z"unjen u se"i, ali dostojanstven i miran spolja, dolazio sam se"i kao oni sve$i na katoličkim slikama koje uzavrelo jato an'ela nosi put ne"a. ( ta gu%va ga zaista prenese preko ono nekoliko širokih stepeni$a koje su vodile iz avlije u +ivan. +ivan je polumračna, prostrana prizemna dvorana. ,o podu nekoliko ćilima. #naokolo minderlu$i zastrti čojom višnjeve "oje. # uglu, pored prozora, šiljteta za vezira i gosta. Na zidu, kao jedina slika, $arska tura5 na zelenoj hartiji zlatnim slovima ispisan monogram $arskog imena. (spod toga sa"lja, dva pištolja i $rveni "injiš, darovi *elima ((( svome miljeniku =usre >ehmed3paši.

(znad ove dvorane, na prvom spratu, nalazila se druga ista ovolika, oskudnije nameštena, ali svetlija. Tu vezir dr%i +ivan samo za vreme leta. +va zida ove dvorane sastojala su se od samih prozora od kojih jedni gledaju na "ašte i strme za"rane a drugi na Lašvu i čaršiju s druge strane mosta. To su ti »srčali pend%eri« o kojima se pričalo i pevalo, kakvih zaista nije "ilo u $eloj 9osni! njih je o svom trošku na"avio iz 4ustrije >ehmed3paša i doveo naročitog majstora, Nem$a, da ih ure%e. *edeći na šiljtetu gost je mogao videti kroz te prozore otvorenu divananu i pod njenim krovom, na smrčevoj gredi, lastavičje gnezdo iz koga se čuje $vrkut i proviruju vlati slame, i posmatrati opreznu lastavi$u kako hitro doleće i odleće. ,ored tih prozora "ilo je uvek prijatno sedeti. Tu je uvek "ilo svetlosti i zelenila ili "ehara, i povetar$a, i šuma vode, i $vrkuta pti$a, i mira za odmor, i tišine za razmišljanje ili dogovor. ( tu je mnoga teška i strašna odluka donesena ili odo"rena, ali su nekako sve stvari, kad su ovde pretresane, izgledale lakše, jasnije i čovečnije, nego na onom +ivanu u prizemlju. To su "ile jedine dve prostorije :onaka koje će +avil za svoga "oravka u Travniku upoznati i dve pozorni$e mnogih njegovih muka i zadovoljstava, uspeha i neuspeha. Tu će on u toku godina upoznati ne samo Turke i njihove jedinstvene snage i "eskrajne sla"osti, nego i se"e sama i mere i grani$e svojih moći, i uopšte ljude, %ivot i svet i ljudske odnose u njemu. &vaj prvi prijem "io je, kao uvek zimi, u prizemnom +ivanu. ,o zadahu se osećalo da je prostorija "ila, za današnju priliku prvi put te zime otvorena i zagrejana. Fim je konzul stupio na prag, na protivnoj strani +ivana otvorila su se druga vrata na kojima se pojavio u "leštavom odelu vezir, praćen ičoglanima, koji su išli malo pognute glave i sa rukama pokorno skrštenim na prsima. To je "io veliki protokolarni ustupak, koji je +avil postigao u pregovorima vo'enim za ova tri dana preko +avne, i kojim je mislio da naročito začini svoj prvi izveštaj ministru. 2er, Tur$i su tra%ili da vezir dočeka konzula sedeći na šiljtetu kao što dočekuje sve ostale posetio$e. :onzul je pak tra%io da vezir ustane pred njim na noge i da ga tako pozdravi. :onzul se pozivao na snagu Eran$uske i ratnu slavu svoga suverena, Tur$i na svoje tradi$ije i na veličinu $arstva. Najposle, sporazumeli su se da i konzul i vezir u isti mah stupe u dvoranu, da se susretnu na sredini i da odatle vezir povede konzula ka uzvišenom

mestu pored prozora, na kome su "ila spremna dva šiljteta na koja o"oji$a tre"a da sednu u istom trenutku. Tako se i desilo. ?ezir, koji je "io hrom u desnu nogu Bzato su ga u narodu zvali Topal3pašaC, išao je %ustro i "rzo kao što često idu "aš hromi ljudi. Tako je i prišao konzulu i srdačno ga ponudio da sednu. (zme'u njih, ali jednu stepeni$u ni%e, seo je tumač +avna. 9io je presamićen, ruku skrštenih u krilu, o"orena pogleda, u %elji da se učini ni%im i sitnijim nego što jeste i da ima samo toliko duha i toliko daha koliko je potre"no da ova dva dostojanstvenika mogu jedan drugom da saopšte svoje misli i poruke. *va ostala gomila izgu"ila se nečujno. &stale su samo sluge, raspore'ene u kratkim odstojanjima, koje će dodavati poslu%enje. )a vreme $elog razgovora, koji je trajao više od jednog sata, mom$i su kao "ezglasne senke dodavali jedan drugom i podnosili konzulu i veziru sve što $eremonijal zahteva. ,rvo su došli zapaljeni či"u$i, pa ka a, pa šer"e. )atim je jedan od momaka pu%ući na kolenima podneo u plitkom sudu jak miris i proneo ga veziru ispod "rade i konzulu ispod "rkova kao da ih kadi. ,a opet ka a i opet novi či"u$i. *ve je to slu%eno za vreme razgovora, sa najvećom pa%njom, neupadljivo, "rzo i vešto. ?ezir je "io za jednog orijental$a, neo"ično %iv, lju"azan i otvoren. (ako su mu ranije kazali za te vezirove oso"ine, iako je znao da sve to ne tre"a primati za stvarno i gotovo, +avilu su, posle neočekivanih poni%enja koja je do%iveo na prolasku kroz varoš prijale ova pa%nja i lju"aznost. :rv, koja mu je "ila navalila u glavu, razilazila se. ?ezirove reči, miris ka e i či"uka, sve je to godilo i umirivalo, iako nije moglo da iz"riše mučne utiske. ?ezir nije propustio da u razgovoru podvuče divljinu ove zemlje, gru"ost i zaostalost naroda. ,riroda je sirova, ljudi nemogućni. Što da se očekuje od %ena i de$e, stvorenja koja 9og nije o"dario razumom, u jednoj zemlji u kojoj su i muškar$i plahoviti i neugla'eni. *ve što ovaj svet radi i govori nema značenja ni va%nosti niti mo%e imati uti$aja na poslove oz"iljnih i prosvećenih ljudi. ,as laje a karavan prolazi, završio je vezir, koji je očigledno "io o"avešten o svemu što se dešavalo za vreme konzulovog prolaska kroz varoš i sada nastojao da stvar umanji i u"la%i. ( odmah je sa tih neprijatnih sitni$a ponovo prešao na jedinstvenu veličinu Napoleonovih po"eda i na značaj i va%nost onoga što "i dva $arstva, tursko i ran$usko, u prisnoj i smišljenoj saradnji mogla postići.

+avilu su godile ove reči izgovorene iskreno i mirno, jer su "ile posredno izvinjenje za malopre'ašnje uvrede i jer su u njegovim očima umanjivale veličinu poni%enja koje je do%iveo. &n je, već umiren i "olje raspolo%en, gledao pa%ljivo vezira i prisećao se onoga što je od +avne o njemu saznao. =usre >ehmed3paša, zvani Topal, "io je Jur'ijana$. +oveden u detinjstvu kao ro" u Harigrad, slu%io je kod velikog :učuk =usein3 paše. Tu ga je zapazio *elim ((( još pre nego je došao na presto. =ra"ar, "istar, lukav, rečit, iskreno odan svojim starešinama, taj Jur'ijana$ je u trideset i prvoj godini postao vezir u 8giptu. *tvar se doduše svršila r'avo, jer je veliki ustanak mameluka iz"a$io >ehmed3 pašu iz 8gipta, ali on nije potpuno pao u nemilost. ,osle kraćeg "oravka u *olunu postavljen je za vezira na 9osni. :azna je "ila srazmerno laka, a >ehmed3paša je činio još lakšom praveći se mudro pred svetom kao da to uopšte ne oseća kao kaznu. (z 8gipta je doveo odred od tridesetak odanih mameluka sa kojima je voleo da izvodi ve%"e na travničkom polju. *jajno odeveni i do"ro hranjeni, mamelu$i su izazvali lju"opitstvo i podizali pašin ugled kod sveta. 9osanski Tur$i su ih gledali sa mr%njom ali i sa strahom i potajnim divljenjem. ?iše od samih mameluka divljenje je izazvala vezirova ergela, dotle nevi'ena u 9osni i po "roju i po vrednosti konja. ?ezir je "io mlad i izgledao još mla'i nego što je. ;astom ispod osrednjeg čoveka, on je $elim svojim dr%anjem, a naročito svojim osmejkom, dodavao u očima gledala$a "ar pedalj svome malom rastu. # desnu nogu je "io hrom, ali je krojem odela i vešto slo%enim, "rzim pokretima prikrivao tu manu koliko god je mogućno. :ad je morao da stoji, umeo je uvek da zauzme takav stav da se njegov nedostatak ne primećuje, a kad je morao da se pokrene, činio je to "rzo, %ivahno i na mahove. To mu je davalo naročit izgled sve%ine i mladosti. Ničeg od onog nepomičnog osmanlijskog dostojanstva, o kome je +avil toliko slušao i čitao, nije "ilo na njemu. 9oje i kroj odela "ili su jednostavni, ali očigledno pa%ljivo "irani. (ma takvih ljudi koji odelu i nakitu time što ga nose na se"i dodaju nešto sjaja i otmenosti. Neo"ično $rveno li$e, kao u pomora$a, sa kratkom, $rnom "radom i malo kosim, $rnim i sjajnim očima, "ilo je otvoreno i nasmejano. To je "io jedan od onih ljudi koji u stalnom osmejku kriju svoje pravo raspolo%enje i u %ivoj rečitosti svoju misao ili odsustvo misli. *vaka stvar koju je umeo da ka%e izgledala je tako kao da on zna o njoj mnogo više od toga što je rekao. *vaka njegova lju"aznost i svaka

pa%nja i usluga izgledale su samo kao uvod kao prvi deo svega onoga što od njega tre"a još očekivati. >a kako da je ranije o"avešten i predupre'en, niko se nije mogao oteti utisku da pred so"om ima čoveka "lagorodna i razumna koji će ne samo o"ećati nego i učiniti do"ro delo, gde god mo%e i kad god mo%e, ali u isto vreme nije "ilo toga oštroumlja koje "i moglo prodreti i odrediti grani$e tih o"ećanja i stvarnu meru tih do"rih dela. ( vezir i konzul skretali su razgovor na one stvari za koje su znali da su potajna sla"ost ili omiljeni predmet sa"esednikov. ?ezir se stalno vraćao na izuzetnu veličinu Napoleonove ličnosti i na njegove po"ede a konzul, koji je od +avne znao za vezirovu lju"av prema moru i pomorstvu, na pitanja koja su u vezi s plovid"om i ratovanjem na moru. *tvarno, vezir je strasno voleo more i %ivot na njemu. ,ored prikrivenog "ola z"og neuspeha u 8giptu, on je u stvari najviše patio od toga što je odvojen od mora i zatvoren u ove hladne i divlje planinske predele. # svojoj najskrovitijoj du"ini, vezir je gajio %elju da jednog dana "ude naslednik svoga velikog gospodara :učuk =usein3 paše i da kao kapudan paša nastavi njegove planove i zamisli na podizanju turske ratne mornari$e. ,osle razgovora od sat i po, konzul i vezir su se rastali kao do"ri znan$i, svaki u se"i podjednako uveren da će kod drugoga moći postići mnogo i svaki zadovoljan svojim sa"esednikom i samim so"om. ,ri odlasku nastade još veća graja i jurnjava. +oneseni su zaista skupo$eni ogrtači od krzna, i to od kune za konzula a od čoje i lisičine za njegove pratio$e. 2edan glas je glasno izgovarao molitve i zazivao "lagoslove na ovog $arskog gosta, a ostali su odgovarali u horu. ?iši činovni$i su doveli +avila na sredinu unutarnjeg dvorišta, do kamena "injektaša. *vi su išli raširenih ruku, kao da ga nose. +avil je uzjahao. ,reko ka"ani$e pre"ačen mu je vezirov ćurak od kune. Napolju su čekali mamelu$i već na konjima. ,ovorka je krenula istim putem kojim je i došla. ( pored teškog odela koje je le%alo na njemu, +avila pro'e drhtavi$a pri pomisli da će ponovo morati projahati izme'u izlizanih ćepenaka i naherenih muše"aka uz grdnju ili prezir svetine. (zgledalo je kao da njegovi prvi kora$i u Travniku tre"a da "udu stalno praćeni iznena'enjima, pa čak i prijatnim. (stina, Tur$i po dućanima "ili su mrki i nepomični, namerno o"orenih pogleda, ali iz kuća nije "ilo ovoga puta ni psovki ni pretnja. *av naje%en, +avil je imao osjećaj da ga iza drvenih muše"aka posmatraju neprijazne i lju"opitljive mnoge

oči, ali "ez glasa i pokreta. &dnekud mu se učini kao da ga vezirov ćurak štiti od svetine, zato ga i nehoti$e malo jače prigrnu, ispravi se na sedlu i tako uzdignute glave dojaha pred 9aruhovu ozidanu avliju. :ad je najposle ostao sam u toploj so"i, +avil je seo na tvrdu sećiju, raskopčao uni ormu i du"oko odahnuo. 9io je uz"u'en a izlomljen i umoran. &sećao se prazan, tup i z"unjen, kao da je, "ačen odnekud sa znatne visine, pao na ovu tvrdu sećiju i još ne mo%e da do'e se"i ni da jasno raza"ere gde je i kako je. 9io je najposle slo"odan ali nije znao šta će sa tim slo"odnim vremenom. ,omisli na odmor i san, ali mu pogled pade na o"ešen ćurak koji je malopre do"io od vezira i odmah se javi, kao nešto "olno i neočekivano, misao da o svemu tre"a napisati izveštaj ministru u ,ariz i am"asadoru u Harigrad. )nači da sve tre"a još jednom pre%iveti i sve prikazati tako da ne "ude ni suviše na štetu njegovog ugleda a ni daleko od istine. Taj zadatak stoji sada pred njim kao neprelazna planina koju ipak mora da pre'e. :onzul prekri oči dlanom desne ruke. 2oš nekoliko puta du"oko udahnu vazduh i izdišući ga izgovori poluglasno5 6 4h 9o%e "lagi, 9o%e "lagi< ( ostade tako zavaljen na sećiji. To mu je "io san i odmor.

(((
:ao što se dešava juna$ima u istočnjačkim pričama, i +avilu su u njegovom konzulovanju najveće teškoće "ile postavljene na početku. *ve kao da je naskočilo da ga uplaši i vrati s puta kojim je pošao. *ve što ga je u 9osni dočekalo i sve što je od >inistarstva, 4m"asade u Harigradu i komandanta u *plitu stizalo, "ilo je o"rnuto od onoga što mu je u ,arizu, pri odlasku, rečeno. ,osle nekoliko nedelja +avil se iz 9aruhove kuće preselio u zgradu koja je "ila namenjena za :onzulat. #redio je i namestio dve3tri so"e kako je mogao i umeo i %iveo je sam, sa poslugom, u toj praznoj ogromnoj kući. ,rilikom dolaska on je morao da ostavi %enu u *plitu kod jedne ran$uske porodi$e. 1ospo'a +avil je očekivala poro'aj trećeg deteta i u takvom stanju nije smeo da je povede sa so"om u nepoznatu tursku

varoš. ,osle poro'aja, %ena se sporo i teško oporavljala i njen odlazak iz *plita morao se neprestano odlagati. +avil je "io navikao na %ivot u porodi$i i dosad se nikad nije odvajao od %ene. # sadašnjim prilikama taj rastanak mu je naročito teško padao. *amoća, nered u kući, "riga z"og %ene i de$e, mučili su ga svakog dana sve više. 1ospodin ,ukvil je napustio Travnik već posle nekoliko dana i produ%io put za (stok. ( inače +avil se osećao za"oravljen i prepušten sam se"i. *va sredstva za rad i "or"u, koja su mu o"ećavana pre njegovog polaska u 9osnu ili koja je tra%io do$nije, "ila su nedovoljna ili nisu uopšte stizala. 9ez činovnika i saradnika, morao je sam da piše i prepisuje i radi sve kan$elarijske poslove. 9ez znanja jezika i poznavanja zemlje i prilika, nije mu ostalo ništa drugo do da uzme u slu%"u +avnu, kao tumača :onzulata. ?ezir mu je velikodušno ustupio svoga lekara, a +avna je "io oduševljen što mu se pru%a prilika da stupi u ran$usku slu%"u. +avil ga je najmio sa velikim nepoverenjem i prikrivenom odvratnošću, rešen da mu poverava samo takve poslove za koje i vezir mo%e da zna. 4li je uvi'ao i sam kako mu je taj čovek "io neophodan i od stvarne koristi. +avna je odmah uspeo da do"avi dva pouzdana kavaza, jednog 4r"anasa i jednog =er$egov$a, da uzme u svoje ruke poslugu i da odmeni konzula u mnogim sitnim, neprijatnim poslovima. ;adeći svaki dan sa njim, +avil ga je posmatrao i sve "olje upoznavao. &d rane mladosti na (stoku, +avna je primio mnoge oso"ine i navike Levantin$a. 4 Levantina$ je čovek "ez iluzija i skrupula, "ez o"raza, to jest sa više o"razina, prisiljen da glumi čas snishodljivost, čas hra"rost, čas potištenost, čas oduševljenje. 2er sve su to za njega samo neophodna sredstva u %ivotnoj "or"i, koja je na Levantu te%a i slo%enija nego u ma kome drugom kraju sveta. *trana$, koji je "ačen u tu nejednaku i tešku "or"u, potone sav u njoj i izgu"i pravu ličnost. &n vek provede na (stoku, ali ga upozna samo nepotpuno i jednostrano, to jest samo sa gledišta koristi i štete u "or"i na koju je osu'en. Ti stran$i, koji ovako kao +avna ostanu da %ive na (stoku, u većini slučajeva prime od Turaka samo r'ave, ni%e strane njihovog karaktera, nesposo"ni da uoče i usvoje ijednu od njihovih do"rih, viših oso"ina i navika. +avna, o kome ćemo još imati prilike da govorimo, u mnogome je "io takav čovek. 9io je veliki sladostrasnik u mladosti, i dodir sa &smanlijama nije ga u tome ničem do"rom naučio. 4 ljudi te vrste, kad %ivot čula protutnji i sagori, ostaju mračni, gorki i teški se"i i

drugima. 9ezgranično pokoran i do podlosti malen pred silom, vlasti i "ogatstvom, "io je drzak, svirep i nemilosrdan prema svemu što je sla"o, siromašno i nesavršeno. ,a ipak, "ilo je nešto što je ovoga čoveka spasavalo i izdizalo nad sve to. (mao je sina, lepog i pametnog dečaka. +avna se predano "rinuo za njegovo zdravlje i vaspitanje. *ve je činio za njega i sve je "io spreman da učini. To jako osećanje očinske lju"avi oslo"a'alo ga je postepeno njegovih poroka i činilo "oljim i čovečnijim. ( kako je dečak rastao, tako je i %ivot +avnin "ivao čistiji. ( svaki put kad "i učinio ljudima neko do"ro ili propustio da uradi neku od r'avih radnja, činio je to sa sujevernom mišlju, »da će se to malome vratiti«. :ao što često u %ivotu "iva, ovaj zalutao i svakakav roditelj %iveo je sa %eljom da mu sin "ude čovek koji će %iveti pravo i časno. ( ništa nije "ilo što ne "i učinio ili %rtvovao za ostvarenje te %elje. To dete "ez majke imalo je svaku negu i svaku pa%nju koje se jednom dečaku mogu dati i raslo je pored o$a kao mlado drvo, vezano uz suv ali čvrst kola$. 4 dečak je "io lep, imao je u"la%ene i plemenite očeve $rte i, zdrav telesno i duševno, nije pokazivao ni r'avih sklonosti ni teških opterećenja. # se"i +avna je nosio skrovitu %elju svoj najviši $ilj5 da mu dete ne ostane kao on, svačiji sluga na Levantu, nego da "ude primljeno prvo na školovanje negde u Eran$uskoj, a zatim u ran$usku slu%"u. To je "io glavni razlog njegove revnosti i predane siu%"e :onzulatu i glavni osnov verovanja u njegovu stvamu i trajnu odanost. ( sa nov$em je novi konzul imao "riga i teškoća. +ostava nov$a "ila je spora i neuredna, gu"i$i na a%iji nepredvi'eni i osetljivi. :rediti koji su "ili odo"reni stizali su do$kan! a oni koje je tra%io za nove potre"e, od"ijani su. #mesto toga stizale su nerazumljive i rogo"atne nared"e +irek$ije računovodstva, $irkularna pisma "ez ikakvog smisla, koja su +avilu, ovako usamljenom i napuštenom, izgledala kao prava ironija. # jednom se na primer strogo nalagalo da se konzul ograniči na dru%enje sa stranim konzulima a da prijeme stranih am"asadora i poslanika mo%e da posećuje samo ukoliko "i ga njegov am"asador ili poslanik pozvao da to učini. # drugom se propisivalo kako tre"a da se proslavi Napoleonov ro'endan, -K. avgusta. »Troškove za orkestar i dekora$ije "ala koji tom prilikom priredi ima da snosi generalni konzul sam.« Fitajući tu nared"u, +avil se gorko osmehnuo. &dmah su mu

izišli pred oči travnički muzikanti, tri odrpana Higanina, dva "u"njara i treći sa zurlom, koji uz ramazan i o 9ajramu paraju uši 8vropljaninu koji je osu'en da %ivi ovde. *etio se i prve proslave $arskog ro'endana, upravo svoga jadnog pokušaja da priredi proslavu. #zalud je već nekoliko dana ranije nastojao preko +avne da mu toga dana do'e ma ko od uglednijih Turaka. Fak i neki iz :onaka koji su o"ećali nisu došli. Eratri i njihovi verni$i od"ili su (ju"azno ali odlučno. 2eromonah ,ahomije nije ni prihvatio ni od"io poziv, ali nije došao. &dazvali su se jedino 2evreji. 9ilo ih je četrnaest na "roju! neki su, protivno travničkim o"ičajima, čak i %ene doveli. 1ospo'a +avil nije tada još "ila stigla u Travnik. +avil je, upara'en, sa +avnom i kavazima, igrao ulogu (ju"aznog domaćina i slu%io zakusku i neko penušavo vino koje je do"io iz *plita. &dr%ao je i mali govor u slavu svoga suverena. # govoru je polaskao Tur$ima i pohvalio Travnik kao va%an grad, pretpostavljajući da su "ar dvoji$a od ovih 2evreja u vezirovoj slu%"i i da će mu sve dostaviti, a da će svi zajedno pričati po Travniku šta je konzul govorio. 2evrejke, koje su sedele na minderluku, sa rukama skrštenim na tr"uhu, samo su treptale očima za vreme govora i pomerale glavu čas ka levom čas ka desnom ramenu. 2evreji su gledali preda se, što je tre"alo da znači5 tako je i drukčije ne mo%e da "ude, ali mi nismo ništa rekli. &d penušavog vina svi su se malo zagrejali. +avna, koji nije mario travničke 2evreje i prevodio mrzovoljno njihove izjave, jedva je stizao da zadovolji sve, jer je sada svak hteo da nešto ka%e konzulu. 1ovorilo se i španski, pri čemu su %ene odjednom razvezale jezike, a +avil se mučio da o%ivi u sećanju ono stotinjak španskih reči što ih je naučio nekad, kao vojnik u Španiji. # neko do"a mla'i počeše i da pevuše. 9ilo je nezgodno što niko nije znao neku ran$usku pesmu, a turske nisu hteli da pevaju. Najposle, >azalta, 9en$ionova snaha, otpeva jednu špansku romansu, teško dišući od uz"u'enja i od prerane ugojenosti. Njena svekrva, srdačna, %iva %ena, toliko se raspolo%ila da je udarala dlanom o dlan, njišući se gornjom polovinom tela i popravljajući tepeluk koji je od penušavog vina stalno išao nakrivo. 9ezazleno veselje toga do"roćudnog i jednostavnog društva "ilo je sve što se moglo u Travniku naći za proslavu najvećeg vladara sveta. &no je i dirnulo i rastu%ilo konzula. +avil je najviše voleo da se ne seća toga. ( pišući, po du%nosti, >inistarstvu o tome kako je u Travniku prošao prvi $arev ro'endan, on je stidljivo i namerno nejasno rekao da je taj veliki dan proslavljen

»kako odgovara naročitim prilikama i o"ičajima ove zemlje«. 4li sada, čitajući taj zado$neli i neumesni $irkular o "alovima, orkestru i dekora$ijama, "ilo mu je ponovo i stidno i teško i dolazilo mu je i da plače i da se smeje. 2edna od stalnih teškoća "ila je "riga oko o i$ira i vojnika koji su iz +alma$ije, preko 9osne, putovali za Harigrad. (zme'u turske vlade i ran$uskog am"asadora u Harigradu postojao je sporazum po kome ran$uska vojska tre"a da ustupi Tur$ima izvestan "roj o i$ira, instruktora i stručnjaka, artilera$a i pionira. &d penušavog vina svi su se malo zagrejali. +avna, koji nije mario travničke 2evreje i prevodio mrzovoljno njihove izjave, jedva je stizao da zadovolji sve, jer je sada svak hteo da nešto ka%e konzulu. 1ovorilo se i španski, pri čemu su %ene odjednom razvezale jezike, a +avil se mučio da o%ivi u sećanju ono stotinjak španskih reči što ih je naučio nekad, kao vojnik u Španiji. # neko do"a mla'i počeše i da pevuše. 9ilo je nezgodno što niko nije znao neku ran$usku pesmu, a turske nisu hteli da pevaju. Najposle, >azalta, 9en$ionova snaha, otpeva jednu špansku romansu, teško dišući od uz"u'enja i od prerane ugojenosti. Njena svekrva, srdačna, %iva %ena, toliko se raspolo%ila da je udarala dlanom o dlan, njišući se gornjom polovinom tela i popravljajući tepeluk koji je od penušavog vina stalno išao nakrivo. 9ezazleno veselje toga do"roćudnog i jednostavnog društva "ilo je sve što se moglo u Travniku naći za proslavu najvećeg vladara sveta. &no je i dirnulo i rastu%ilo konzula. +avil je najviše voleo da se ne seća toga. ( pišući, po du%nosti, >inistarstvu o tome kako je u Travniku prošao prvi $arev ro'endan, on je stidljivo i namerno nejasno rekao da je taj veliki dan proslavljen »kako odgovara naročitim prilikama i o"ičajima ove zemlje«. 4li sada, čitajući taj zado$neli i neumesni $irkular o "alovima, orkestru i dekora$ijama, "ilo mu je ponovo i stidno i teško i dolazilo mu je i da plače i da se smeje. 2edna od stalnih teškoća "ila je "riga oko o i$ira i vojnika koji su iz +alma$ije, preko 9osne, putovali za Harigrad. (zme'u turske vlade i ran$uskog am"asadora u Harigradu postojao je sporazum po kome ran$uska vojska tre"a da ustupi Tur$ima izvestan "roj o i$ira, instruktora i stručnjaka, artilera$a i pionira.

&d penušavog vina svi su se malo zagrejali. +avna, koji nije mario travničke 2evreje i prevodio mrzovoljno njihove izjave, jedva je stizao da zadovolji sve, jer je sada svak hteo da nešto ka%e konzulu. 1ovorilo se i španski, pri čemu su %ene odjednom razvezale jezike, a +avil se mučio da o%ivi u sećanju ono stotinjak španskih reči što ih je naučio nekad, kao vojnik u Španiji. # neko do"a mla'i počeše i da pevuše. 9ilo je nezgodno što niko nije znao neku ran$usku pesmu, a turske nisu hteli da pevaju. Najposle, >azalta, 9en$ionova snaha, otpeva jednu špansku romansu, teško dišući od uz"u'enja i od prerane ugojenosti. Njena svekrva, srdačna, %iva %ena, toliko se raspolo%ila da je udarala dlanom o dlan, njišući se gornjom polovinom tela i popravljajući tepeluk koji je od penušavog vina stalno išao nakrivo. 9ezazleno veselje toga do"roćudnog i jednostavnog društva "ilo je sve što se moglo u Travniku naći za proslavu najvećeg vladara sveta. &no je i dirnulo i rastu%ilo konzula. +avil je najviše voleo da se ne seća toga. ( pišući, po du%nosti, >inistarstvu o tome kako je u Travniku prošao prvi $arev ro'endan, on je stidljivo i namerno nejasno rekao da je taj veliki dan proslavljen »kako odgovara naročitim prilikama i o"ičajima ove zemlje«. 4li sada, čitajući taj zado$neli i neumesni $irkular o "alovima, orkestru i dekora$ijama, "ilo mu je ponovo i stidno i teško i dolazilo mu je i da plače i da se smeje. 2edna od stalnih teškoća "ila je "riga oko o i$ira i vojnika koji su iz +alma$ije, preko 9osne, putovali za Harigrad. (zme'u turske vlade i ran$uskog am"asadora u Harigradu postojao je sporazum po kome ran$uska vojska tre"a da ustupi Tur$ima izvestan "roj o i$ira, instruktora i stručnjaka, artilera$a i pionira. >nogo o"ećanje nije nikad videlo svoga ostvarenja i mnoga vezirova nared"a ostala je neizvršena, iako se vezir sam pretvarao kao da to ne primećuje. 4li vezirova do"ra volja "ila je nesumnjiva i očigledna. &n je %elio i po svojoj unutarnjoj sklonosti i iz računa, da va%i kao ran$uski prijatelj i da to delima doka%e. &sim toga, >ehmed3pašina srećna narav, njegov neuništivi optimizam i nasmejana lakoća sa kojom je prilazio stvarima, prelazio preko svih nezgoda, uti$ali su već sami po se"i kao lek na +avila i davali mu snage da podnese mnoge sitne i krupne teskoće novog %ivota. *ada su doga'aji zapretili da konzulu otmu i tu veliku i jedinu pomoć i utehu.

# maju te iste godine došlo je do dr%avnog udara u Harigradu. *elim (((, prosvećeni sultan re ormator, svrgnut je od svojih anatičnih protivnika i zatvoren u *eraj, a na njegovo mesto postavljen je sultan >usta a. Eran$uski uti$aj u Harigradu je osla"ljen, a što je za +avila lično još gore, polo%aj =usre >ehmed3paše doveden je u pitanje, jer je >ehmed3paša sa *elimovim padom izgu"io oslona$ u Harigradu, a kao prijatelj Eran$uza i pristali$a re ormi "io omra%en u 9osni. (stina, vezir nije gu"io pred svetom svoj široki mornarski osmejak ni svoj orijentalski optimizam koji nije imao korena ni u čemu osim u se"i samom, ali to nije moglo nikoga da prevari. Travnički Tur$i, sve odreda protivni$i *elimovih re ormi i neprijatelji >ehmed3pašini, tvrdili su »da veziru vise noge«. # :onaku je nastala neka z"unjena tišina. *vak je gledao da se neprimetno spremi za seo"u koja mo%e doći svakog sata. ( svak je, zauzet svojom ličnom "rigom, ćutao i gledao preda se. ( sam vezir je u razgovoru sa +avilom "io rasejan i odsutan, ali je nastojao da lju"aznošću i velikim rečima prikrije svoju nemoć da pomogne ma kome i ma u čemu. >nogo o"ećanje nije nikad videlo svoga ostvarenja i mnoga vezirova nared"a ostala je neizvršena, iako se vezir sam pretvarao kao da to ne primećuje. 4li vezirova do"ra volja "ila je nesumnjiva i očigledna. &n je %elio i po svojoj unutarnjoj sklonosti i iz računa, da va%i kao ran$uski prijatelj i da to delima doka%e. &sim toga, >ehmed3pašina srećna narav, njegov neuništivi optimizam i nasmejana lakoća sa kojom je prilazio stvarima, prelazio preko svih nezgoda, uti$ali su već sami po se"i kao lek na +avila i davali mu snage da podnese mnoge sitne i krupne teskoće novog %ivota. *ada su doga'aji zapretili da konzulu otmu i tu veliku i jedinu pomoć i utehu. # maju te iste godine došlo je do dr%avnog udara u Harigradu. *elim (((, prosvećeni sultan re ormator, svrgnut je od svojih anatičnih protivnika i zatvoren u *eraj, a na njegovo mesto postavljen je sultan >usta a. Eran$uski uti$aj u Harigradu je osla"ljen, a što je za +avila lično još gore, polo%aj =usre >ehmed3paše doveden je u pitanje, jer je >ehmed3paša sa *elimovim padom izgu"io oslona$ u Harigradu, a kao prijatelj Eran$uza i pristali$a re ormi "io omra%en u 9osni. (stina, vezir nije gu"io pred svetom svoj široki mornarski osmejak ni svoj orijentalski optimizam koji nije imao korena ni u čemu osim u se"i samom, ali to nije moglo nikoga da prevari. Travnički Tur$i, sve odreda protivni$i *elimovih re ormi i neprijatelji >ehmed3pašini, tvrdili

su »da veziru vise noge«. # :onaku je nastala neka z"unjena tišina. *vak je gledao da se neprimetno spremi za seo"u koja mo%e doći svakog sata. ( svak je, zauzet svojom ličnom "rigom, ćutao i gledao preda se. ( sam vezir je u razgovoru sa +avilom "io rasejan i odsutan, ali je nastojao da lju"aznošću i velikim rečima prikrije svoju nemoć da pomogne ma kome i ma u čemu. >nogo o"ećanje nije nikad videlo svoga ostvarenja i mnoga vezirova nared"a ostala je neizvršena, iako se vezir sam pretvarao kao da to ne primećuje. 4li vezirova do"ra volja "ila je nesumnjiva i očigledna. &n je %elio i po svojoj unutarnjoj sklonosti i iz računa, da va%i kao ran$uski prijatelj i da to delima doka%e. &sim toga, >ehmed3pašina srećna narav, njegov neuništivi optimizam i nasmejana lakoća sa kojom je prilazio stvarima, prelazio preko svih nezgoda, uti$ali su već sami po se"i kao lek na +avila i davali mu snage da podnese mnoge sitne i krupne teskoće novog %ivota. *ada su doga'aji zapretili da konzulu otmu i tu veliku i jedinu pomoć i utehu. # maju te iste godine došlo je do dr%avnog udara u Harigradu. *elim (((, prosvećeni sultan re ormator, svrgnut je od svojih anatičnih protivnika i zatvoren u *eraj, a na njegovo mesto postavljen je sultan >usta a. Eran$uski uti$aj u Harigradu je osla"ljen, a što je za +avila lično još gore, polo%aj =usre >ehmed3paše doveden je u pitanje, jer je >ehmed3paša sa *elimovim padom izgu"io oslona$ u Harigradu, a kao prijatelj Eran$uza i pristali$a re ormi "io omra%en u 9osni. (stina, vezir nije gu"io pred svetom svoj široki mornarski osmejak ni svoj orijentalski optimizam koji nije imao korena ni u čemu osim u se"i samom, ali to nije moglo nikoga da prevari. Travnički Tur$i, sve odreda protivni$i *elimovih re ormi i neprijatelji >ehmed3pašini, tvrdili su »da veziru vise noge«. # :onaku je nastala neka z"unjena tišina. *vak je gledao da se neprimetno spremi za seo"u koja mo%e doći svakog sata. ( svak je, zauzet svojom ličnom "rigom, ćutao i gledao preda se. ( sam vezir je u razgovoru sa +avilom "io rasejan i odsutan, ali je nastojao da lju"aznošću i velikim rečima prikrije svoju nemoć da pomogne ma kome i ma u čemu. :apid%i"aša, koji je uveravao konzula da je kao i >ehmed3paša iskren o"o%avala$ Napoleona, "io je visok čovek, očigledno melez, sa jako izra%enim $rnačkim tipom. Njegova %uta ko%a imala je neki siv ton, usne i nokti "ili su tamnomodri a "eonjače mutne, kao prljave.

:apid%i"aša je mnogo i uz"u'eno govorio o svojim simpatijama za Eran$uze i svojoj mr%nji na ;use. # du"okim uglovima sa o"e strane njegovih $rnačkih, izvijenih usana sakupljala se pri govoru "ela pena. 1ledajući ga, +avil je %eleo u se"i da taj čovek predahne i da se u"riše, ali je kapid%i"aša, kao u grozni$i, govorio dalje. +avna je, prevodeći jedva stizao da ga prati. :apid%i"aša je sa sve%om mr%njom pričao o svojim negdašnjim ratovanjima protiv ;usa, o svom podvigu negde kod &čakova, gde je i ranjen. ( u jednom trenutku on neočekivano %ustro zagrnu uski rukav svoje anterije i pokaza na podlakti$i širok o%i(jak od ruske sa"lje. Ta tanka a sna%na $rnačka ruka drhtala je vidno. >ehmed3paša je u%ivao u srdačnom razgovoru svojih prijatelja i smejao se još više nego o"ično, kao čovek koji ne mo%e da sakrije koliko je zadovoljan i srećan što ga je o"asjala $arska milost. +ivan se toga dana otegao preko mere. Na povratku +avil je putem zapitao +avnu5 6 :ako vam izgleda ovaj kapid%i"aša7 &n je znao da na slično pitanje o nekom čoveku +avna uvek istrese sve podatke koje je o njemu uspeo do toga trenutka da sa"ere. 4li ovoga puta +avna je "io neo"ično kratak. 6 To je te%ak "olesnik, gospodine generalni konzule. 6 2este, čudan gost. 6 ?rlo, vrlo "olestan čovek 6 šaputao je +avna, gledajući preda se i ne upuštajući se u dalji razgovor. 4 prekosutra, pre uo"ičajenog vremena, +avna je zatra%io hitno da ga primi konzul. +avil ga je primio u trpezariji, gde je završavao doručak. 9ila je nedelja, jedno od onih letnjih jutara koja su svojom sve%inom i lepotom kao neka nagrada za hladne, ru%ne i sumračne jesenske i zimske dane. &d mnogo"rojnih nevidljivih voda vazduh je "io pun hladovine, %u"ora i modrog sjaja. +avil je "io odmoran i ispavan, zadovoljan do"rim vestima, po kojima >ehmed3paša ostaje i dalje u Travniku. ,red njim su stajali osta$i doručka i on je "risao usta pokretima zdravog čoveka koji je upravo utolio glad, kad je ušao +avna, $rn i "led, kao uvek, stisnutih usana i stegnutih mišića na vili$ama.

*ni%enim glasom +avna je saopštio da je kapid%i"aša noćas umro. +avil je naglo ustao, odgurnuvši stolić sa doručkom, a +avna je, stojeći na istom mestu, ne menjajući ni glas ni polo%aj, na sva njegova uz"u'ena pitanja odgovarao kratkim i neodre'enim izrazima. 2uče posle podne kapid%i"aša, koji inače u poslednje vreme nije "io zdrav, osetio je da mu nije do"ro. #zeo je toplo kupatilo i legao, a u toku noći izdahnuo je odjednom, kad se niko nije nadao i pre nego mu je iko mogao pomoći. +anas, pre podne, "iće sahranjen. *ve što on, +avna, "ude još saznao, "ilo o smrti samoj, "ilo o odjeku koji će ta vest imati u čaršiji,. javiće naknadno. ?iše se iz njega nije moglo izvući. Na +avilovo. pitanje tre"a li da se štogod učini, da se izjavi saučešće ili slično, +avna je odgovorio da ne tre"a ništa preduzimati, jer "i to "ilo protivno do"rim o"ičajima. &vde se smrt ignoriše i sve što je u vezi s njom svršava se kratko, "ez mnogo reči i $eremonija. &stavši sam, +avil je osetio da mu je dan, koji je veselo počeo, postao odjednom mračniji. Nije mogao da ne misli na onog neprijatnog, visokog čoveka sa kojim je još prekjuče razgovarao a koji je sada mrtav. ,omišljao je i na vezira i na neprijatnost koju za njega mora da znači smrt ovoga dostojanstvenika upravo u njegovoj kući. ( +avnin "ledi, pogre"ni lik "io mu je stalno pred očima, njegova neosetljivost i ćutanje i način kako se poklonio i izišao, isto onako mračan i hladan kao što je ušao. ,o +avninom savetu, konzul nije ništa preduzimao, ali je stalno mislio na smrt u :onaku. Tek sutradan pred podne +avna je došao ponovo i tom prilikom, u udu"ini jednog prozora, šapatom o"jasnio zaprepašćenom konzulu pravi smisao kapid%i"asine misije i razlog njegove smrti. :apid%i"aša je u istini doneo smrtnu osudu vezirovu. Harski erman o utvr'ivanju na sadašnjem polo%aju i počasna sa"lja tre"alo je samo da prikriju tu osudu, da umire vezira i da zavaraju svet. Neposredno pre svoga odlaska iz Travnika, pošto "i uspavao vezirovu pa%nju, tre"alo je da kapid%i"aša izvadi drugi erman, katil3 erman,

kojim se vezir, kao i svi posredni i neposredni saradni$i ranijeg sultana, osu'uje na smrt, i da naredi jednom od "ostand%i"aša iz svoje pratnje da poseče >ehmed3pašu, pre nego iko od njegovih ljudi mogne da mu priteče u pomoć. 4li lukavi vezir, koji je takvu mogućnost predvi'ao, o"asuo je pa%njom i počastima kapid%i"ašu, praveći se da veruje njegovim rečima i da je oduševljen $arskom milošću, i odmah je podmitio njegovu pratnju. )atim mu je pokazao varoš, i upoznao ga, na +ivanu, sa ran$uskim konzulom. *utradan je "io sjajan te erič na jednoj livadi, pored druma koji vodi ka Tur"etu. ,osle do"re goz"e i jakih jela, kad su se vratili u :onak, kapid%i"ašu je »od oštre "osanske vode« uhvatila ljuta grozni$a. ?ezir je ponudio svome gostu da se poslu%i njegovim lepo ure'enim amamom. +ok se kapid%i"aša pario na vrelim kamenim pločama, o"ilno se znojeći i čekajući na masera koga mu je >ehmed3paša naročito hvalio, vezirovi vešti ljudi odšili su postavu na njegovom ćurku, gde se, po kazivanju podmićenog "ostand%i"aše, nalazio skriven katil3 erman. Eerman je na'en i predan veziru. 4 kad je kapid%i"aša, umoran i rasparen, izišao iz kupatila, osetio je odjednom "olnu, vrelu %e' koju nikakvo piće nije moglo da ugasi. ,ijući sve više, on se trovao sve jače. ,re mraka pao je hukćući kao čovek kome gore usta i ponutri$a, a zatim se ukočio i zaćutao. :ad su videli da mu se oduzeo dar govora i da je sav uzet, da ne mo%e ni glasom ni znakom dati java od se"e, rastrčali su se iz :onaka da tra%e lekara i sazivaju hod%e. )a lekare je "ilo do$kan, a hod%a je uvek na vreme. >odar kao čivit i krut kao mrtva ri"a, kapid%i"aša je le%ao na tankom šiljtetu, nasred so"e. 2edino su mu očni kap$i još podrhtavali i on "i ih s vremena na vreme teško dizao, kolutao očima i nekim strašnim pogledom kru%io po so"i, tra%eći svoj ćurak ili nekog od svojih ljudi. Te velike, mutne oči prevarenog i u"ijenog čoveka koji je došao da u"ije na prevaru "ile su jedino što je još %ivo na njemu i izra%avale sve ono što on nije više mogao da ka%e ni učini. &ko njega je na prstima promi$ala vezirova posluga, ukazujući mu svaku moguću pa%nju, i u po"o%nom strahu sporazumevala se medu so"om samo zna$ima i kratkim šapatom. Niko riije ni primetio tačan trenutak kad je izdahnuo. ?ezir se pokazao kao neutešan domaćin. Nenadana smrt njegovog starog prijatelja pomutila mu je radost z"og do"rih vesiti i velike počasti. Njegovi "eli, sjajni zu"i "ili su sada stalno prekriveni $rnim, gustim "rkovima. *av izmenjen, "ez osmejka, vezir je razgovarao sa svima, ali samo kratko, potresnim glasom, punim uzdr%anog "ola. ,ozvao je kajmakama, ;esim3"ega, sla"og i pre vremena ostarelog

travničkog koljenovića, i zamolio ga da mu se na'e ovih dana na pomoći, iako je do"ro znao da taj ni svoje poslove ne ume i ne sti%e da posvršava. ( pred tim kajmakamom %alio se gorko. 6 ,isano je zar da toliki put pre'e i da umre pred mojim očima. To se iz"eći ne mo%e, ali voleo "ih, čini mi se, da sam ro'enog "rata izgu"io 6 govorio mu je vezir kao čovek koji i pored svega uzdr%avanja ne mo%e potpuno da prećuti ono što ga "oli. 6 Šta ćeš, pašo7 )naš kako se ka%e5 *vi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo 6 tešio ga je kajmakam. :atil3 erman, koji je tre"alo da o"ezglavi i sahrani >ehmed3pašu, ušiven je opet pa%ljivo, na isto mesto u postavi kapid%i"ašinog ćurka. :apid%i"ašu će jutros sahraniti na jednom od prvih travničkih gro"alja. 4 $ela njegova pratnja, podmićena i "ogato nagra'ena, vraća se još danas u Harigrad. Tako je završio +avna svoj re erat o najnovijim doga'ajima u :onaku.

+avil je "io zgranut i nem od ču'enja. *ve mu je to izgledalo kao neverovatna priča i hteo je nekoliko puta da prekine tumača. ,ostupak vezirov izgledao mu je ne samo strašan i zločinački nego i opasan i nelogičan. *av naje%en, konzul je hodao po so"i, zagledao +avni u li$e, kao da %eli da vidi, govori li on to oz"iljno i je li pri se"i. 6 :ako7 :ako7 2e li mogućno7 :ako se to mo%e7 ,a kako sme7 ,a saznaće se< (, na kraju, šta će mu sve to pomoći7 6 ,omoći će mu. (zgleda da će pomoći 6 govorio je mirno +avna. ?ezirov račun nije tako pogrešan kao što "i na prvi pogled mogao da izgleda, iako je vrlo smeo, o"jašnjavao je +avna konzulu, koji je zastao u hodu. ,rvo, vezir je iz"egao neposrednu opasnost, i to vrlo vešto, izigravši svoje protivnike i preduhitrivši kapid%i"ašu. *vet će sumnjati i govorkati. ali niko ne mo%e ništa da ka%e a još manje da doka%e. +rugo, kapid%i"aša je javno nosio veziru radosne i izvanredne počasti. ,rema tome je vezir "io poslednji koji "i tre"alo da mu %eli smrti. ( oni koji su kapid%i"ašu poslali sa njegovom dvoličnom misijom neće smeti, "ar za prvo vreme, ništa da preduzmu protiv vezira, jer "i time priznali da su imali skrivene, zle namere i da su promašili. Treće, ovaj kapid%i"aša "io je čovek omra%en i na r'avu glasu, melez, "ez pravih

prijatelja, koji je izdavao i lagao svakoga, isto kao što diše i govori, i koga nikad nisu $enili ni oni koji su se njime slu%ili. *toga njegova smrt neće nikoga mnogo iznenaditi, a još manje će izazvati ogorčenje ili osvetu. )a to će se postarati i njegova podmićena pratnja. ( četvrto, i najva%nije, u Harigradu je sada puna anarhija a >ehmed3 pašini prijatelji, kojima je on, upravo nekoliko dana pre iznenadnog dolaska kapid%i"ašinog, poslao »sve što tre"a«, do"iće u vremenu, da završe započetu »kontraminu« i da kod novog sultana spasu vezira, i ako je mogućno, učvrste na sadašnjem polo%aju. +avil je slušao, hladan od uz"u'enja, +avnino mirno izlaganje. # nemogućnosti da ga po"ije, on je samo mu$ao5 6 4li ipak, ipak< +avna nije smatrao za potre"no da dalje u"e'uje konzula, samo je dodao da je čaršija mirna i da vest o kapid%i"ašinoj naprasnoj smrti nije izazvala neko naročito uz"u'enje iako komentara ima mnogo. Tek kad je ostao sam, +avilu izi'e pred oči sva strahota onoga što je maločas čuo. ( kako je dan odmi$ao tako je rastao njegov nemir. *la"o je jeo, nije mogao da se skrasi na jednom mestu. Nekoliko puta mu je dolazilo da zove +avnu i da ga ma šta pita, samo da "i se uverio da li je $ela ona jutrošnja priča zaista stvarnost. ,očeo je da razmišlja, kakav izveštaj o svemu ovome da napiše i da li uopšte tre"a o tome da izveštava. *edao je za sto i počinjao. »# ovdašnjem vezirovom :onaku odigrala se sinoć...« Ne, to je "ljutavo i neukusno. »+oga'aji poslednjih dana ukazuju sve više na to da će >ehmed3 paša, načinima i sredstvima koji su ovde uo"ičajeni, uspeti da sačuva svoj polo%aj i u novim prilikama, i da, prema tome. mo%emo računati da će ovaj nama skloni vezir...« Ne, ne. To je suvo i nejasno. Najposle, i sam je uvideo da je naj"olje javiti i opisati stvari onako kako izgledaju i kako ih vidi $eo svet5 da je naročiti kapid%i"aša došao iz Harigrada i doneo erman kojim se vezir utvr'uje na dosadašnjem polo%aju i predao mu sa"lju, kao znak $arske milosti i predstojećeg pohoda na *r"iju! na kraju istaknuti da je to do"ar znak za dalji razvoj ran$uskih nastojanja u ovim krajevima, a uzgred dodati da je slučajno taj kapid%i"aša umro naprasito u Travniku pri vršenju svoje misije. To krojenje i prekrajanje zvaničnog izveštaja u mislima umirilo je +avila. )ločin koji se desio koliko juče, tu pred njegovim očima,

izgledao je odjednom manje strašan i odvratan čim je postao predmet tih razmišljanja o izveštaju. :onzul je uzalud tra%io u se"i ono zaprepaštenje i onu moralnu uz"unu od jutros. *eo je i napisao izveštaj prikazujući stvar onako kako izgleda $elom svetu. ,osle toga, prepisujući na čisto, osetio je još veće smirenje, čak kao neku vrstu zadovoljstva sa samim so"om što njegov izveštaj počiva na krupnim i teškim tajnama, mudro prećutanim. Tako je dočekao letnji suton, pun tišine i posredne svetlosti na teškim senkama strmih "regova. #miren, konzul je stajao kod otvorenog prozora. Neko je ušao iza njegovih le'a u so"u sa zapaljenim itiljem i počeo da pali sveće na stolu. # tom trenutku u njemu se javi misao5 a ko je mogao pripremiti veziru otrov, udesiti doziranje i znalački sračunati dejstvo, da stvar ispadne i dovoljno "rza Bsvaka aza u svoj odre'eni časC i ne suviše i neprirodno nagla7 :o, ako ne +avna7 To je njegova struka. &n je "io doskora, a mo%da je još i sada, u vezirovoj slu%"i. *av prividni mir napusti +avila odjednom.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful