You are on page 1of 295

T RE]I B R.

146, II/ 2010.

PROGRAM

U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na Tre}em programu Radio Beograda.

Emitovanje Tre}eg programa Radio Beograda po~inje svake ve~eri u 20.00 ~asova. Program se emituje na srednjim talasima 1008 KHz (298 m) i preko mre`e ultrakratkotalasnih predajnika: Avala na frekvenciji 97,6 MHz, Deli Jovan na 94,9 MHz, Tupi`nica na 96,1 MHz, Ov~ar na 90,1 MHz, Donji Milanovac na 90,0 MHz, Tekija na 92,1 MHz, Bajina Ba{ta na 93,0 MHz, Besna Kobila na 95,3 MHz, Crni Vrh (Jagodina) na 99,3 MHz, Jastrebac na 89,3 MHz, Crna Trava 99,6 MHz, Crveni ^ot na 96,5 MHz, Maljen 107,9 MHz.

sadr`aj
NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE
7 ANA BIRE[EV FILIP KORKIF

33 67 87

Nove francuske sociologije – napomene uz izbor tekstova Dru{tvo od stakla. Za jednu etiku krhkosti Menjati dru{tvo. Obnoviti sociologiju Dru{tveno kao asocijacija

BRUNO LATUR

BRUNO LATUR i NIKOLAS GEJN

101 LIK BOLTANSKI i LORAN TEVENO 121 @AN-KLOD KOFMAN 139 BERNAR LAIR

Sociologija kriti~kog kapaciteta

Izumevanje sopstva. Jedna teorija identiteta Individualne distinkcije

POSLE DI[ANA

173 TIJERI DE DIV 205 BORIS GROJS

Kant posle Di{ana Marks posle Di{ana, ili umetnikova dva tela

STUDIJE

215 MILOSLAV [UTI]

Dijalekti~ka lirika Branka Miljkovi}a

HRONIKA Festivali Knjige

273 VERA OBRADOVI]: Sedmi Beogradski festival igre 280 PREDRAG KRSTI]: Sokrat, liturgija i filozofija

Umetnost danas HAL FOSTER: O umetnosti decenije

285 SA[A JANJI]: Mentalisti~ko stvarala{tvo Vladana Radovanovi}a

a quarterly publication by Radio Belgrade containing a selection from the broadcasts of the Third Program. No. 146, II/ 2010

TRE]I PROGRAM

CONTENTS
NEW FRENCH SOCIOLOGIES

67

33 87

7

ANA BIRE[EV: New French Sociologies – Remarks with the Selection of Articles PHILIPPE CORCUFF: La société de verre. Pour une éthique de la fragilité BRUNO LATOUR: Changer de société. Refaire de la sociologie BRUNO LATUR and NIKOLAS GANE: The Future of Social Theory

121 JEAN-CLAUDE KAUFMANN: L'invention de soi. Une théorie de l'identité 139 BERNARD LAHIRE: Les distinctions individuelles
AFTER DUCHAMP

101 LUC BOLTANSKI and LAURENT THEVENOT: The Sociology of Critical Capacity

173 THIERRY DE DUVE: Kant after Duchamp
STUDIES

205 BORIS GROYS: Marx after Duchamp, or the Artist’s Two Bodies

215 MILOSLAV [UTI]: Branko Miljkovi}’s Dialectical Lyric
CHRONICLE

Festivals Books

273 VERA OBRADOVI]: Belgrade Dance Festival 2010 287 SA[A JANJI]: Vladan Radovanovic’s Mentalistic Creativity

280 PREDRAG KRSTI]: Socrates, Liturgy and Philosophy Art Today 290 HAL FOSTER: On the Art of the Decade

.

nove francuske sociologije .

.

@an-Klod Kofman. dao doprinos paradigmatskom preokretu do kojeg je do{lo devedesetih godina. Bernar Lair. pod nazivom Etika i politika `ivotne sredine: institucije. U svojoj su{tini nau~ni duh je ispravljanje znanja. Novi nau~ni duh Sociologija je u Francuskoj dobila status akademske discipline 1887.UDK BROJEVI: 316.2(44)"19/20" 316.) Sama su{tina razmi{ljanja sastoji se u tome da se shvati da se nije shvatilo. II–2010 9 ANA BIRE[EV NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE Napomene uz izbor tekstova* Osamdesetih godina XX veka u Francuskoj se pomaljaju neke nove sociologije i afirmi{u neki novi autori. godine. kada je na Filozofskom fakultetu u Bordou osnovan predmet „pedagogija i dru{tvena nauka“. na sebi svojstven na~in. pridru`uje im se Filip Korkif. nove francuske sociologije. G..2(44):929"19" Tre}i program Radio Beograda Broj 146. Ba{lar. tehnike i norme pred izazovom promena prirodnog okru`enja (br. pro{irenje okvira saznanja. Bruno Latur. Nove sociolo{ke pravce predvode Lik Boltanski. Klju~ne re~i: sociologija u Francuskoj. Svaki od njih je. . a koju godinu kasnije. Na kraju su dati osnovni biografski i bibliografski podaci autora i predstavljene njihove klju~ne ideje i pojmovi. 43007). On svojoj istorijskoj pro{losti sudi i osu|uje je (. koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije. U tekstu se najpre skicira stanje polja sociologije u trenutku kada navedeni autori u njemu grade svoju poziciju. Zatim se obja{njava {ta ove sociologije ~ini novim i druga~ijim.. paradigmatski preokret. Najve}e zasluge za institucionalizaciju nove pozitivne nauke o dru{tvu pripadaju svakako Emilu Dirkemu * Tekst je nastao u okviru potprojekta Instituta za filozofiju i dru{tvenu teoriju.

kontroli{e Centre national de la recherche scientifique (CNRS) i u istra`iva~kom centru vodi Centre d’études sociologique. godine na Sorboni vodi katedru za sociologiju. a naro~ito u periodu posle burne ’68. iako je zna~aj pomenutih sociologa za istoriju discipline nesporan. naro~ito nema~ke dru{tvene teorije. institucionalnih otpora i opstrukcija. doprineli su afirmaciji mlade nauke i obele`ili njen razvoj u periodu do Drugog svetskog rata. Te posleratne godine bile su u znaku ja~anja sociologije u institucionalnom smislu. Me|utim. Stezel predaje socijalnu psihologiju na Sorboni. dok su saznajni u~inci bili skromni. a postoje samo ~etiri univerzitetske katedre – u Bordou. 10 (Émile Durkheim). {ezdesetih godina. pre svih Selesten Bugle (Célestin Bouglé). niti da svojim radovima proizvedu bilo kakvu reakciju van granica same discipline ili ~ak van univerzitetskog okru`enja u kojem su delovali. Naime. Sociolo{kom scenom u tim godinama vladaju ~etiri li~nosti: @or` Gurvi~ (Georges Gurvitch). Francuska sociologija sredinu XX veka do~ekuje u senci filozofije. od 1955. Mnogi mladi istra`iva~i po~inju svoje nau~ne projekte u raznim istra`iva~kim centrima koji se osnivaju pri Sorboni. kako se smatralo. gde sa saradnicima razvija socijalnopsiholo{ki pristup nadahnut Lazarsfeldovim (P. prezrena zbog svog pozitivizma i. ~iji su trud i upornost nagra|eni time {to je postavljen za predava~a na novoosnovanom predmetu. Aron. i to kao predmet na zavr{noj godini studija filozofije. oni ipak nisu uspeli da me|u kolegama steknu ve}i broj sledbenika. posleratna obnova Francuske i planifikacija kao dugoro~na strategija razvoja name}u potrebu za empirijskim istra`ivanjima i daju podsticaj o`ivljavanju ove „discipline-parije“. kao upori{te. Velike teorije se grade i dogra|uju na temelju empirijskih istra`ivanja. liberalni teoreti~ar i vrstan poznavalac istorije sociolo{ke misli. dirkemovci. vulgarnog scijentizma. Lazarsfeld) empirizmom. @an Stezel (Jean Stoetzel). bili su od presudne va`nosti za formiranje dirkemovske „francuske sociolo{ke {kole“ i za {irenje njenog uticaja u akademskom svetu. Pedesetih godina. kvalitativnih ali i kvantitativnih. Moris Albva{ (Maurice Halbwachs) i Marsel Mos (Marcel Mauss). Strazburu i dve na Sorboni – koje nose naziv te discipline. Gurvi~ utemeljuje svoju verziju istorijske sociologije kojoj daje naziv dubinska sociologija ili sociologija totaliteta i pri tom dr`i Sorbonu na gotovo despotski na~in. Rejmon Aron (Raymond Aron) i @or` Fridman (George Friedman).tre}i program PROLE]E 2010. pa i internih neslaganja i teorijsko-koncepcijskih razmimoila`enja. I pored brojnih nau~nih osporavanja. Univerzitetska pozicija te mlade nauke je prili~no slaba – od dvadesetih godina mahom je predaju filozofi. . koji je pokrenut 1896. i ~asopis Année sociologique. godine. sociologija do`ivljava pravi procvat u teorijskom smislu. Fridman se bavi istra`ivanjima u oblasti rada i vesnik je procesa specijalizacije u sociologiji. Univerzitet.

Turen uobli~ava svoju sociologije akcije i koncepciju istori~nosti. Tako nau~noistra`iva~ki pomak prave zapravo les enfants terribles – biv{i Burdijeovi saradnici a sada otpadnici od Burdijeove „sekte“ (Lik Boltanski/Luc Boltanski i Bernar Lair/Bernard Lahire). Velika ~etvorka obele`ila je i kraj XX i po~etak XXI veka. I pored toga {to su pomenuti sociolozi svoju pa`nju usmeravali ka razli~itim temama i istra`iva~kim zadacima. Burdije u okviru svoje kriti~ke sociologije dominacije prou~ava ulogu kulture i obrazovnog sistema u dru{tvenoj reprodukciji. ali i kolektivnog delanja koje se odvija izvan formalnih okvira. da li je pona{anje aktera rezultat racionalnih procena i odluka ili je plod dejstvovanja nesvesnih struktura itd. razvija ideju o dru{tvenim pokretima kao nosiocima promene i protagonistima dru{tvene strukturacije. primorao tamo{nje sociologe da se opredeljuju za jedan od ~etiri pristupa. ~iji je rad razbudio uspavane sociolo{ke duhove i. a ne{to kasnije. kako su sve ostale pristupe smatrali konkurentskim i kako su se autisti~no kretali u okvirima vlastite paradigme. Pjer Burdije (Pierre Bourdieu). nekad ih samo tuma~e}i. ve~na pitanja sociologije – kakav je odnos strukture i aktera. Rejmon Budon (Raymond Boudon) i Mi{el Krozije (Michel Crozier) ~ine „fantasti~nu ~etvorku“. ne{to dalje od uticaja ve} etabliranih {kola mi{ljenja. Kada se govori o 11 . Me|utim. nisu prepustili uticaju tog ujedno nametljivog i zavodljivog pristupa. Dosledni sledbenici preuzimali su ideje svojih mentora i uzora. Alen Turen (Alain Touraine). pa su sve do devedesetih godina francuski sociolozi podeljeni u ~etiri nepomirljiva tabora. gradi specifi~nu teoriju dru{tvene prakse. a re|e ih koriste}i kao oslonac u istra`ivanjima novih tema. obele`eni burdijeovskim pristupom dru{tvenoj stvarnosti. da li dru{tvo treba posmatrati kao stvarnost sui generis ili kao agregat pojedinaca. nekad ih boja`ljivo i skrupulozno razra|uju}i. Njihovi nosioci su. ~iji radovi odra`avaju „kriti~ku vernost“ (Filip Korkif/Philippe Corcuff). ali sada mnogo vi{e preko epigona. svi su nastojali da odgovore na ista. njegovi blagonakloni kriti~ari (@an-Klod Kofman/Jean-Claude Kaufmann). ali se oni. na ovaj ili onaj na~in. da bi se zatim u potpunosti posvetio strategijskoj analizi. koju primenjuje pri istra`ivanju delanja u privrednim organizacijama. sredinom sedamdesetih. za razliku od ve}ine svojih savremenika. na`alost.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE CNRS-u i École des Hautes Études en Sciences Sociales (EHESS). a uz oslanjanje na neke stare pojmove – habitus i neke nove – dru{tveno polje. Budon postavlja temelje francuske verzije metodolo{kog individualizma. kratkotrajni sledbenici a sada ljuti protivnici (Bruno Latur/Bruno Latour) i samozvani heterodoksni burdijeovci. Krozije se najpre bavi fenomenom birokratije i prou~ava vezu kulture i na~ina organizacije rada u preduze}ima. Me|utim. nekada{nji poklonici. ra|ale su se i sazrevale neke nove sociologije. do dijaloga izme|u njih i njihovih teorijskih konstrukcija nije do{lo.

izme|u ostalog. U knjizi pod naslovom Burdije druk~ije. u temelju njihovih teorijskih postavki jeste pre}utna ili eksplicitna polemika sa burdijeovskim nasle|em. P. p.1 I Bruno Latur. da li su opredeljeni za totalnu kritiku i radikalni obrt ili za „kriti~ku kumulativnost“ (Lair). zbog toga {to je omogu}io da nerazdvojivo od „sa njim“ i „protiv njega“ postoji jedno „posle-Burdijea“. petorica sociologa su nekako u isto vreme po~eli da zadobijaju pa`nju i naklonost javnosti. ako ne i na sve njih. najve}i jeretik savremene francuske sociologije. Svaki od njih donosi ne{to novo – dotad zanemareno. navedeni autori kona~no sti~u priznanje u zemlji i svetu. sve ~e{}e ih citiraju i posve}uju im tekstove u istaknutim me|unarodnim ~asopisima. Filip Korkif iznosi zapa`anje da je Burdije jedan od velikih sociologa dvadesetog veka. Iako pripadaju razli~itim sociolo{kim generacijama i premda u razli~ito vreme stvaraju sebi poziciju u domenu dru{tvenih i humanisti~kih nauka. miroljubiv i blagonaklon odnos izme|u onih koji dominiraju francuskom sociolo{kom scenom delom obja{njava ~injenica da su se nove sociologije konstituisale spram jednog zajedni~kog suparnika – Burdijea. U atmosferi op{te zasi}enosti postoje}im pristupima dru{tvenoj stvarnosti. Takav nesvakida{nji. specifi~an stil manevrisanja u prostoru podataka i prostoru pojmova. Bez obzira na to da li pomenuti sociolozi opovrgavaju ili donekle prihvataju i variraju Burdijeove ideje. potcenjeno ili nemi{ljeno podru~je prou~avanja. Boltanski. onda se svakako misli na nekog od pomenutih autora. centri i laboratorije u kojima rade postaju sedi{ta nau~nog i intelektualnog `ivota Francuske. kompleksnije i rigoroznije istra`iva~ke metode i tehnike. Boltanski. Fragilités d’un sociologue de combat. prihvataju njihov osoben jezik. Uz nau~ne pomake ide i nova kultura komunikacije sa kolegama. njihove knjige se prevode na strane jezike. najpre stru~ne a potom i one {ire. Latur. 48.tre}i program PROLE]E 2010. ili posve originalnu zamisao dru{tvenog. Po~etkom novog milenijuma. u svojim radovima neretko pozivaju jedni na druge. te se. (2003) Bourdieu autrement. 12 sociolozima koji se u Francuskoj afirmi{u potkraj pro{log veka. Lair i Kofman raskidaju sa dotada{njom praksom autarhi~nog razvoja vlastitih teorija i otvaraju se ka druga~ijim gledi{tima. Korkif. Latur. Kofman i Korkif me|u kolegama se prepoznaju kao inovatori i ubrzo dobijaju status zvani~ne opozicije dominantnim strujama dru{tvene misli. uprkos tome {to se bave razli~itim temama i {to im pristupaju na poseban na~in. . koji je danas poznat upravo kao osve1 Corcuff. sve je vi{e istra`iva~a koji se priklanjaju njihovom vi|enju dru{tva. teorije dokazanih i priznatih sociologa-giganata su prili~no istro{ene i vi{e ne nadahnjuju i ne provociraju kao nekada. pa se na njih vi{e ne gleda kao na rivale. Paris: Textuel. Devedesetih godina. Lair.

. njeno mesto u odnosu na niz drugih srodnih problema itd. 5 Ibid.5 Ipak. Pour une sociologie de l’individue. ka`e Lair. sa pijetetom se osvr}e na Burdijeove rane radove o nauci i ekonomiji simboli~kih dobara. u to vreme neprikosnovenog nau~nog autoriteta. pp. saglasan je sa njim po pitanju karaktera odnosa koji vladaju u nau~nom svetu. (2004 Š2001¹) Ego. B.3 Pou~en vlastitim iskustvima koje je stekao prilikom preispitivanja sociolo{ke tradicije. upravo ~im smo izabrali da ne izaberemo tabor. Vidi u Spasi}. bilo bi nepravedno zajedno sa nekim teoreti~arima. Ukr{tena paljba mi se ~ini. 2 13 . Lair smatra da je „jedini na~in da se oslobodimo jednog niza problema (ako mislimo da je jedna sociolo{ka teorija u su{tini koherentan univerzum artikulisanih problema–re{enja). „Delimi~no kritikovati jednu teoriju oslanjaju}i se na njena dostignu}a kako bi se data teorija nadogradila ili reformisala“. ali samo zahvaljuju}i tome {to su na nau~noj sceni najglasniji oni koji dijabolizuju francuskog sociologa. Bernar Lair upozorava na nezavidnost jedne takve pozicije. sociolo{ki skoro neizbe`nom ~im nismo izabrali tabor ili. oni koji nastoje da ne pominju ni njega ni njegovo delo i oni koji kre}u od nule prave}i se da Burdijea nikada nije ni bilo. 33–34. da je podvrgnemo izobli~enjima. „zna~i izlo`iti se riziku da protiv sebe istovremeno imate one koji je brane takvu kakva jeste i one koji se bore za njeno isklju~ivanje i zatiranje.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE do~eni antiburdijeovac. taj da se sa njom suo~imo. (2007) Bruno Latur. Paris: La Découverte. a tek kasnije se profili{e i gradi svoju nau~nu poziciju kroz osporavanje ovog. ali da se oni saobra`avaju posebnoj logici nau~nog polja. I.. Namesto revan{izma.“4 I pored velike opasnosti od navla~enja gneva i epigona i protivnika. deli Burdijeovo mi{ljenje da je nau~ni rad odre|en specifi~nim interesima nau~nika. otkrivaju}i granice njenog va`enja. Dissonances culturelles et distinction de soi. ta~nije. akteri-mre`e i kritika kriti~ke sociologije. nau~ne discipline itd. 35. poput Frederika Vandenberga (Frédéric Vandenberghe). a naro~ito onog njenog dela koji je u vezi sa Burdijeom. kona~no prevazi{li (jo{ jedan termin koji je ’iza{ao iz mode’ pre vi{e od dvadeset godina)“. Filozofija i dru{tvo 2(33): 43–71. kako bismo je. 3 Kaufmann. anatema i zaborava. (2006 Š2004¹) La culture des individus. on koristi neke Burdijeove pojmove.-C. 4 Lahire. p. Paris: Armand Colin. 133.2 @an-Klod Kofman prime}uje da je drama jedne tako bogate misli poput Burdijeove danas blizu raspleta. pi{e svoje prve radove usvajaju}i neke elemente Burdijeove teorijske konstrukcije. shodno tome. p. neplodnih rascepa. da je primoramo da ’radi’. Kofman predla`e konstruktivnu polemiku i kolektivni rad na preispitivanju burdijeovskih koncepata kako bi se spasili od samog Burdijea. J. obele`iti sve te Ivana Spasi} konstatuje da bi se na osnovu ~itanja knjige @ivot laboratorije moglo zaklju~iti da je Latur burdijeovac. njeno polje pertinentnosti.

8 U svojoj knjizi. ispod povr{ine antagonisti~ke koegzistencije izgra|enih teorijskih imperija. 69–81. . ali umesto da im pristupi kao ve} formiranom i konsolidovanom entitetu. iako je kriti~ki i reformatorski odnos prema Burdijeu zajedni~ki imenitelj tih savremenih sociologija. Vandenberg prime}uje da su nove sociologije. nazirale su se neiskazane konvergencije nekih novih sociologija. Ipak. prema istoricizmu Turenove teorije dru{tvenih pokreta. naime. Post-Bourdieusian social theory in France“. Lik Boltanski jo{ uvek pripada naju`em krugu Burdijeovih saradnika. istorija i politika. London and New York: Routledge. godine objavljuje knjigu o kadrovima u francuskim preduze}ima. Zajedni~ki imenitelj tih mladih pravaca bilo je konstruktivisti~ko opredeljenje u pristupu dru{tvenom svetu. Burdije je. 8 Boltanski. 7 Ibid. kojom unapre|uje konstruktivisti~ki pristup dru{tvenim grupama i pravi sebi odstupnicu za definitivan raskid sa burdijeovskom {kolom mi{ljenja. (2006) „The age of epigones. u: Gerard Delanty (ed. {to je bilo udru`eno sa nastojanjima da se konstruktivisti~kom analizom konkretne delatne situacije upoznaju dru{tvo. L. on prati genezu date grupe nastoje}i da poka`e kako su za njen nastanak i stabilizaciju podjednako bili zaslu`ni specifi~an dru{tveno-istorij6 Vandenberghe. potom. politi~ko anga`ovanje na levici i redovne intervencije u javnoj sferi ili barem pojavljivanje u kolumnama cenjenih dnevnih novina i ~asopisa. uz naro~ito oslanjanje na antropologiju. na kraju. zatim.) Handbook of Contemporary European Social Theory. pp.6 Jer. Boltanski ne pori~e da kadrovi objektivno postoje i dejstvuju kao grupa. sklonost ka kombinovanju makroteorije i minuciozne etno-filozofske analize dru{tvenog delanja. insistiranje na kompetentnosti aktera. 14 nove sociolo{ke pravce zbirnim nazivom „postburdijeovska dru{tvena teorija“. one zaslu`uju mnogo vi{e od pukog dovo|enja u vezu sa slavnim prethodnikom. istoriju i ekonomiju. premda raznolike. ali 1982. u njihovom slu~aju poslu`io samo kao odsko~na daska za veliki paradigmatski preokret. F. pp. Paris: Minuit. 70–71. multidisciplinaran pristup dru{tvenom svetu.tre}i program PROLE]E 2010. u ne{to manjem stepenu. Krajem sedamdesetih godina. (1982) Les Cadres. hiperspecijalizacije potpolja pojedinih disciplina i lo{e ili nikakve komunikacije izme|u konkurentskih paradigmi.7 Filip Korkif smatra da su se nove sociologije u Francuskoj uobli~avale krajem osamdesetih i u prvoj polovini devedesetih godina XX veka i to upravo u klimi rivaliteta izme|u vi{e „{kola“.. La Formation d’un groupe social. ispoljavale neke sli~nosti – otpor prema determinizmu Burdijeove teorije dru{tvene reprodukcije i. jak uticaj anglosaksonske filozofije. kontinentalne hermeneutike i ameri~ke mikro-sociologije.

konstituisanja. asociranja. izme|u ostalih. institucija. struktura.10 Laturove prve studije iz antropologije nauke. reorganizacija rada preduze}a i reorganizacija rada u preduze}ima. 10 Laturova tvrdnja da dru{tvo ni{ta ne obja{njava. u ~ijoj pozadini je bila namera pojedina~nih i kolektivnih aktera da „normalizuju“ postojanje jedne grupe. ali koji su sada `eleli da prona|u svoj put izvan okvira Burdijeove sociologije a da se pri tom ne odreknu njoj svojstvene vizije dru{tva. dobro ilustruje to novo gledi{te. Joyce (ed. Constructions de la réalité sociale. arhitekturi ili umetnosti“. heterogenizacije. prime}uje Latur. homogenosti. Corcuff. Klasi~an pristup je konstruktivizam poistove}ivao sa ne~im {to je ve{ta~ko. pravila. i slo`en rad definisanja nove socio-profesionalne kategorije.) The Social in Question: New Bearings in the History and the Social Sciences. posve}ena jednoj posebnoj dru{tvenoj grupi“. nastale kao rezultat posmatranja nau~nog rada koji se odvija u laboratorijama.11 Alternativna definicija konstruktivizma odstupala je od smisla koji je tom pojmu pridavala tradicionalna dru{tvena nauka. Lair i Kofman. ritualnih pona{anja. pristrasno i la`no. „’konstrukcija’ je na kraju postala sinonim za ’stvarno’. „Svugde. p. „podstakla nas je da malo {ire razmotrimo dru{tvene klase kao produkt istorijske dijalektike izme|u pretkonstituisanih i iznova uspostavljenih heterogenosti i simboli~kih i institucionalnih formi unifikacije. dezintegracije.“9 Protagonisti novih pravaca u svojim obja{njenjima tako vi{e ne polaze od klasa. 11 Latour. kada je re~ o tehnologiji. koja je bila deo velike transformacije kapitalizma. {to je istinito. odre|ivanja njenih granica i uspostavljanja kriterijuma pripadanja nastaju}oj grupi i odgovaraju}ih standarda pona{anja. and S. Korkif. uticale su na odre|enje zna~enja konstruktivizma koje }e kasnije podr`ati ili prisvojiti njemu bliski sociolozi. u tolikoj meri da je omogu}ila da se odmah pokrene slede}e. Paris: Nathan/VUEF. podvukao autor. (2002) „Gabriel Tarde and the End of the Social“. 9 15 . izmi{ljeno. s druge strane. ve} da ono samo treba da bude obja{njeno. naturalizacije i banalizacije pona{anja. institucionalizacije. preslagivanja. in P. Ovo delo je izvr{ilo veliki uticaj na sve one sociologe koji su usvajaju}i burdijeovsku perspektivu prihvatili klasnu i konfliktnu viziju dru{tva. ve} do njih dolaze i preko analize procesa – procesa objektiviranja. The Social Construction of Scientific Facts 1979¹.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE ski kontekst. „Ta istorijski i empirijski zasnovana studija. 117–132. (2002 Š1995¹) Les Nouvelles sociologies. 87. pp. vidi: Latour. in`enjeringu. Boltanski. P. izumljeno. ka`e Filip Korkif. tj. Woolgar (1986) Laboratory Life. London: Routledge. konvencija. B. strukturiranja. ure|enosti. Princeton: Princeton University Press Šprvo izdanje Laboratory Life. B. a Latur je tvrdio ne{to sasvim suprotno – da je konstruisano zapravo ono {to je stvarno. The Construction of Scientific Facts. s jedne strane.

odnosno koji se uklapaju u njihovu zamisao. U tom smislu. Lik Boltanski bele`i da su iskustva ste~ena na terenu podstakla brojne istra`iva~e koji su do tada radili pod okriljem burdijeovske kriti~ke sociologije da preispitaju i na kraju odbace asimetriju izme|u sociologa koji je prosvetljen i kao takav kvalifikovan da ra{~arava svet.) paradigme. Osvr}u}i se na period osamdesetih.tre}i program PROLE]E 2010. trebalo je osloboditi se njene rigidne normativne orijentacije i usredsrediti se na opis pona{anja aktera u konkretnim `ivotnim situacijama. to bi bio imperativ! Pragmatizam je jo{ jedna va`na karakteristika novih stremljenja u francuskoj sociologiji. ljudski i ne-ljudski. bez obzira na to koliko su one postojane. Me|utim. Zauzimanje takvog stanovi{ta ozna~ilo je ukidanje dualizma teorije i dru{tvene stvarnosti i definitivan raskid sa Burdijeovom sociologijom dominacije i svim onim teorijama koje su empirijsku referencu. podvukao autor. B. „@eleli smo“. s jedne strane. ali isto tako vidljivije i interesantnije poreklo“. tj. koja je za nas ~inila fundamentalni doprinos rada koji se razvijao u okviru te (burdijeovske – A. 127. meta napada tih novih sociologa nije bila toliko kriti~ka dimenzija burdijeovske paradigme. ~ija je mehani~ka upotreba pre12 Latour. prise}a se Boltanski. op. u tu svrhu. ^inilo nam se nu`nim da. „da odr`imo i ~ak poja~amo usidrenost u jednoj rigoroznoj empirijskoj sociologiji. cit. „re}i da je ne{to konstruisano zna~i da nije re~ o nekoj misteriji koja poti~e ko zna odakle.. ve} to zna~i da ono o ~emu se radi ima skromnije. p. koliko su to bili njeni deskriptivni aspekti. 16 upravo interesantnije pitanje: da li je stvar koja je u pitanju dobro ili lo{e konstruisana?“12 Latur i njegovi saradnici „ponovo postavljaju konstruktivizam na noge“ i vra}aju mu ono zdravorazumsko zna~enje koje se u dru{tveno-konstruktivisti~kim pristupima izgubilo. stavimo u zagrade jedan suvi{e jak eksplikativni dispozitiv. s druge strane. dru{tvenu stvarnost opisivale i obja{njavale na reprezentacijski na~in. njihovu konstrukciju dru{tvenog. koji su uklju~eni u nastanak konstrukata. Naime. . te da se uo~e sve veze koje se pri tom izme|u njih uspostavljaju. (2006) Changer de société – Refaire de la sociologie. Za konstruktiviste. B.13 Stoga je kod njih postalo najva`nije da se otkriju sve vrste „materijala“ i da se prona|u svi „entiteti“. B. p. Dru{tveni konstruktivisti unapred pretpostavljaju dru{tvenu genezu objektivne stvarnosti i analiziraju samo one elemente te stvarnosti koji su sa~injeni isklju~ivo od „dru{tvenog materijala“. tako {to }emo da pru`imo najbolje opise delanja aktera u situacijama. bilo bi mnogo primerenije da se sociolozi kojima je posve}en ovaj temat okvalifikuju kao konstruktivisti nego kao dru{tveni konstruktivisti. 13 Latour. i obi~nih ljudi koji su zaslepljeni vlastitim iluzijama. naprotiv. Changer de société – Refaire de la sociologie. 128. U Laturovom slu~aju. Paris: La Découverte.

re}i }e Boltanski.. jeste nekonzistentna“. (2009) De la critique. pomenuti autori nisu imali ambiciju da ih. Redefinisanje predmeta istra`ivanja i prekid sa dotada{njom praksom gorde izdvojenosti posmatra~a objektiviste imalo je va`ne teorijske konsekvence. izgubili su eksplanatornu snagu koju su imali u kriti~koj sociologiji.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE tila da zdrobi podatke (kao da je sociolog unapred znao {ta }e da otkrije). I dok je Latur bez ustru~avanja uzvikivao da je „dru{tveni svet ravan“. sve uklope u jednu koherentnu celinu.15 Pragmatizam je. a kako su naivne vizije samih aktera. op. pojmovi poput dominacije i dru{tvenog poretka. i koji su iskazi najprikladniji za opisivanje novih asocijacija koje su morali da uspostave“. pp. drugi se nisu tek tako odrekli kritike hijerarhijskih i asimetri~nih odnosa u dru{tvu. Changer de société – Refaire de la sociologie. Précis de sociologie de l’émancipation. podvukao autor. U prvom planu su dru{tvene mre`e. Précis de sociologie de l’émancipation. 22. ni za koga. De la critique. op. Paris: Gallimard. nezadovoljan time {to se sociolozi slepo dr`e oko{talih teorijskih konstrukcija i {to su se i suvi{e odaljili od stvarnosti koju. i imaju za cilj da „stvarnost u~ine neprihvatljivom“.“14 Tako Bruno Latur. navodno. uspela da izbegne burdijeovsku metakriti~ku poziciju tako {to je po{la od pretpostavke o kriti~kom kapacitetu aktera i tako {to je njihovo nezadovoljstvo postoje}im stanjem stvari inkorporirala u teoretizacije odnosa koji dati akteri uspostavljaju na mikro ravni ali i na mezoravni. 17 . me|utim. apeluje na njih da po~nu da „prate same aktere“ kako bi „saznali {ta je kolektivna egzistencija postala u njihovim rukama. Nova kritika dominacije je. ugra|ivali u svoje teorije. L. te asocijacije i spojevi izme|u ljudi i ne-ljudi. dakle. pp.16 14 Boltanski. Netradicionalne kriti~ke teorije se „hrane tim svakodnevnim kritikama“.. koje akteri retko koriste da bi objasnili vlastito iskustvo odnosa mo}i. cit. 46–47. 16 Boltanski. kako bismo mogli da. jer „ideja o jednoj kriti~koj teoriji koja se ne bi oslanjala na iskustvo nekog kolektiva i koja bi na neki na~in postojala sama za sebe. L. pri empirijskim izu~avanjima razli~itih dimenzija dru{tvene stvarnosti. koje su metode oni razradili kako bi je odr`ali. 20–21. Prvo. B. poput holisti~ki nastrojenih teoreti~ara. elaborirane i iznutra rekonstruisane. tj. takore}i. p. na~in na koji oni tuma~e namere drugih. doneo promenu perspektive – burdijeovski pogled „konjanika u preletu“ ustupa mesto mikroskopskim uvidima u horizontalne relacije izme|u dru{tvenih aktera koje se mogu neposredno posmatrati i prou~avati. na~in na koji obrazla`u njihov uzrok itd. 15 Latour. cit. naivno posmatramo to {to akteri rade. Zbog toga se i postavilo pitanje stava novih sociologija prema pitanju odnosa mo}i. prou~avaju.

i odre|ena situacija. B. Posmatra~u izgleda kao da je nesigurna i kao da se tetura. kao sistem dispozicija. spisak poslova u doma}instvu koje treba obaviti i sli~no. Kofman. 17 Lahire. Latur se.tre}i program PROLE]E 2010.18 Boltanski razvija model „re`ima delanja“ i refleksivnosti razmatra tako {to je kontekstualizuje – ona je funkcija kompetencija koje datim re`im zahteva. da ~esto prave bele{ke... Tako su se neki od njih oslonili na pravce koji su direktno crpli inspiraciju iz tradicije ameri~kog pragmatizma. s druge strane. Lair zapa`a da oni ostavljaju pisane tragove vlastitih refleksija. Paris: Nathan. za njega. logici i dinamici celokupne situacije. ritualizovanih pona{anja i ne{ematizovanih kognitivnih procesa koje pokre}u neuobi~ajene okolnosti delanja i neregulisane ili slabo regulisane `ivotne situacije.) ipak. pa prave spisak stvari koje treba kupiti. {to odstupa od unifikuju}e i veli~aju}e slike koju o njoj daju novi sholasti~ari (. Svi autori su bili slaglasni oko toga da delanje aktera ne mo`e da se objasni jedna~inom ~ije su promenljive habitus. prema Lairu. opet na osnovu terenskih iskustava. 18 Kaufmann. Preorijentacija sa kartografske deskripcije dru{tvenog sveta na konstruktivisti~ku analizu interakcije u odre|enim situacijama nagnala je francuske sociologe da posegnu za teorijskim resursima koji su u manjoj ili ve}oj meri bili pro`eti pragmatizmom. Oni jednostavno nisu videli praksu kao nizanje nau~enih i nereflektovanih odgovora na datu situaciju. okrenuli su se Vitgen{tajnu (Ludwig Wittgenstein) ili Rikeru (Paul Ricoeur). ona je su{ta suprotnost iluziji i njen uspon je u samom srcu procesa civilizacije“. . Me|utim.17 I drugi autori nastoje da ustanove modalitete ispoljavanja refleksivnosti u svakodnevnom `ivotu. J. ili pravce koji su. (2004 Š2001¹) Ego. konstatuje da `ivot ljudi obele`ava stalna konfrontacija navika. poput etnometodologije. zapisuju svoja razmi{ljanja dok ne{to rade (dok telefoniraju. opredelio za malo zahtevniji put i do pragmatizma do{ao posredstvom dela @ila Deleza (Gilles Deleuze). (1998) L’Homme pluriel: les ressorts de l’action. te bi to bila neka vrsta „pragmati~ne refleksivnosti“. 18 Pragmatisti~ka pozicija izgra|ena je i uobli~ena kroz kritiku Burdijeove teorije prakse. na primer) ili kuju planove za neku budu}u akciju.-C. Dok posmatra svakodnevne prakse ljudi koje prou~ava. 208. naro~ito zainteresovani za pitanja jezika i interpretativnog rada koji obavljaju akteri uklju~eni u delatnu situaciju. Neki drugi autori. rasprsnuta i upisuje se u okvire prinuda. Paris: Armand Colin. Essais & Recherches. p. Pour une sociologie de l’individu. „refleksivnost je raznolika. kao {to je to bio slu~aj sa interakcionizmom. prihvatili to nasle|e na ne tako o~igledan na~in. praksa podrazumeva refleksivnost koja je prilago|ena toku akcije.

cit. 20 Lahire. dali podr{ku onome {to Nikos Muzelis (Nicos Mouzelis) vidi kao program „otvorene. njihovim promi{ljenim i svrsishodnim kombinovanjem i kalemljenjem sa sociolo{kom tradicijom. misle i delaju. Korkif. ubla`e ili neutrali{u njihovo dejstvo. Naklada Jesenski i Turk/Hrvatsko sociolo{ko dru{tvo. p. p. Zagreb. Tako Bernar Lair zahteva „vi{e inventivnosti a manje dogmatizma {kole“. (2000) Sociologijska teorija: [to je po{lo krivo?.op. na sebi svojstven na~in. 19 . ortodoksnost.. 254. ’dijalo{ke’ diferencijacije“ dru{tvenih i humanisti~kih nauka. `eleli da uzdrmaju prili~no zapekle temelje pozitivisti~ki ustrojene francuske sociologije. N. lingvistici i psihoanalizi. 19 Mouzelis. nestabilnost i krhkost svojih teorijskih postavki u njihovu najve}u prednost. Jedan od najspornijih i najosporavanijih elemenata Burdijeove sociologije oduvek je bio koncept habitusa. Naime. pre svega kod autora bliskih i naklonjenih Burdijeu. vrednovanja i delanja koje pojedinac usvaja kroz socijalizaciju u porodi~nom okru`enju izuzetno rezistentni i te{ko da neke druge socijalizacijske instance mogu da potisnu. nenameravano i pomalo neo~ekivano. to zna~i da su obrasci mi{ljenja. doprineli tome da se neutrali{u me|udisciplinarne distinkcije. onda su prakse pojedinaca uvek koherentne i ne dopu{ta se mogu}nost da one ponekad budu protivre~ne. imalo je. otvaranje ka filozofiji. P. Odre|enje habitusa kao sistema trajnih i prenosivih dispozicija koje pojedinac interiorizuje i inkorporira u procesu socijalizacije.21 Nova imena francuske sociologije pretvaraju otvorenost. bilo je mnogo vi{e od pomodnog odbacivanja granica izme|u specijalnosti i pukog. cit. ukoliko su dispozicije trajne. „vi{e eksperimentisanja a manje metodologizma“20. Lojalnost jednoj {koli.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE Kod novih zvezda francuske sociologije. po{to je pojedinac jedinstven. izme|u ostalih. bilo je {iroko prihva}eno i prili~no se ustalilo u radovima francuskih sociologa u drugoj polovini pro{log veka. i slede}e teorijske konsekvence: ako dispozicije ~ine sistem. 73. nediskriminativnog preuzimanja pojmova i ideja iz srodnih nauka. te su tako. Latur. disciplinarni narcizam i isklju~ivost prestali su da budu vrlina. Lair i Kofman su nekonvencionalnom upotrebom nasle|a drugih disciplina. semiotici. knji`evnosti. Boltanski. doslednost. Fragilités d’un sociologue de combat. 21 Corcuff. dok Filip Korkif priziva novu istra`iva~ku viziju koja bi bila „manje herojsko-individualna a vi{e zanatsko-kolektivna“. B. L’Homme pluriel: les ressorts de l’action. Bourdieu autrement. ali i da se pacifikuje sociolo{ka scena i da se prevazi|u podele i fundamentalizmi koji su decenijama obele`avali njen razvoj. Kori{}enje tog pojma za obja{njavanje na~ina na koji ljudi opa`aju.19 U radovima pomenutih autora.. pa su oni. neodijeljene. disciplinarna i teorijska prelivanja postala su uobi~ajena stvar. op.

s druge strane.tre}i program PROLE]E 2010. p. Upravo je kritika pojma habitusa izrodila novu figuru savremene francuske sociologije – „figuru pluralne singularnosti“. p. „jeste to {to upravo produkuju}i svoje jedinstvo sama individua proizvodi interiorizovani pluralitet. 22 23 . iskorake. re`im ispravnosti. p. 169. Bourdieu autrement. ka`e Korkif. a zatim i „re`ime delanja“ – re`im pravde-opravdavanja. „odluka da na{a prou~avanja usredsredimo na pitanje pravde. nastoje}i da ustanovi povezanost nekih posebnih situacija. J. i modaliteta aktiviranja razli~itih mentalnih i telesnih kompetencija. dovela nas je do toga da istaknemo plasti~nost osobe. ka`e Boltanski. tj.24 Kofman se bavi narativima. „Pravi paradoks“. konstatuje Kofman. re`im agapè i re`im nasilja – koji su na raspolaganju akterima i u koje se oni po potrebi uklju~uju. pronala`enje nekih novih empirijskih terena i izumevanje novih konceptualnih oru|a. odstupanja. op. Filip Korkif prime}uje da su oni unapred bili re{eni da njihovo istra`iva~ko anga`ovanje podrazumeva odre|eni senzibilitet za diskontinuitete individualnih putanja i za raznovrsnost uticaja koji oblikuju `ivot svake osobe. cit. pa je iz date teorijske perspektive nemogu}e objasniti prekide. 25 Kaufmann. pri~ama koje ljudi pri~aju sebi i drugima kako bi povezali sve niti vlastitog `ivota.22 Govore}i u ime utemeljiva~a i nosilaca novih orijentacija u dru{tvenim naukama u Francuskoj. 91. to su dva lica jednog jedinstvenog kontradiktornog procesa“. (2004 Š2001¹) Ego. podvukao autor.. cit. Boltanski zajedno sa Loranom Tevenoom (Laurent Thévenot) prou~ava pluralitet formi opravdavanja koje akteri koriste u razli~itim javnim prostorima. p. mnogo vi{e od njene rigidnosti“. uspostavili jedinstvo svoje `ivotne putanje i stilizovali svoju biografiju. „{to nam je omogu}ilo“. njegovu `ivotnu trajektoriju ~ini neisprekidan i logi~an sled koraka. 70. L. 86. s jedne strane. Pour une sociologie de l’individu.25 Ibid.. odre|enih re`ima delanja.-C.. 20 uvek dosledan sebi. op. Jedinstvo i pluralitet se ne suprotstavljaju po principu spojenih sudova. Fragilités d’un sociologue de combat.“23 Kroz empirijske studije procesa u~enja u osnovnim {kolama i na fakultetima Lair otkriva pluralnog aktera – aktera koji u razli~itim okolnostima anga`uje raznorodne kompetencije i dispozicije. „da isto tako pa`ljivo promotrimo individualne singularnosti iz ugla Mno{tva a ne samo iz ugla Jednog. Paris: Métailié. Takvo opredeljenje podstaklo je otvaranje nekih novih istra`iva~kih pitanja. „devijantne `ivotne putanje“. Corcuff. 24 Boltanski. (1990) L’Amour et la Justice comme compétences. P. njenu sposobnost da menja situacije i da se prilago|ava razli~itim situacijama.

i te kako primetan u njihovim radovima. zapala devedesetih godina pro{log veka. Paris 1995). da se ne{to promeni i da se sociologija izvu~e iz teorijskog }orsokaka u koji je.html. Boltanskog. neki ~ak {okantni. Paris 2000). Nathan Université. @an-Klod Kofman i Bernar Lair predvode paradigmatski preokret i pri tom su sve`i. zbog tvrdokornosti veterana i mno`enja njihovih epigona. Tekstovi koji su odabrani i uvr{}eni u ovaj temat o novim francuskim sociologijama otkrivaju ih upravo u tom svetlu.org/societe/socio/blahire/entrevHP. Lik Boltanski. Laira i Korkifa. i teorijama iz domena politi~ke filozofije – Politi~ka filozofija (Philosophie politique. Veliki mislioci politike – Kriti~ki pravci u politi~koj filozofiji (Les Grands Penseurs de la politique – Trajets critiques 26 Intervju sa Lairom povodom objavljivanja knjige L’Homme pluriel. svoji. Kofmana. U svojim knjigama se na specifi~an na~in bavio nekim od najzna~ajnijih sociolo{kih teorija Nove sociologije: Konstrukcije dru{tvene stvarnosti (Les Nouvelles Sociologies: Construction de la réalité sociale. Njihove protagoniste povezuje kolektivni napor. pluralnosti. originalni. Nathan Université. ali koje pri tom ne bi istisnule individuu sa slike i koje je ne bi li{ile njene kompleksnosti. Videli smo da je kriti~ki i u slu~aju nekih autora ambivalentan odnos prema Burdijeu obele`io nove francuske sociologije. 21 Filip Korkif predaje sociologiju na Institutu za politi~ke studije Univerziteta Lyon II iz Liona. upravo ilustruje tu teorijskoistra`iva~ku liniju. Ako dru{tveni svet uporedimo sa papirom. Bez obzira na to {to je izbor autora i tekstova donekle obrazlo`en kroz napomene prire|iva~a temata. Filip Korkif. bilo bi po{teno priznati da se iza datog izbora ipak krije izvestan stepen proizvoljnosti i li~nih afiniteta. jer pojedinac postoji u ve} izgra|enom svetu i prelama najraznorodnije dru{tvene i kolektivne uticaje.26 Za Latura. Paris 2003).NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE Kofman smatra da bi predmet sociologije umesto dosada{njeg apstraktnog ’ja’ trebalo da postane jedno konkretno ’ja’. slikovito obja{njava svoje stanovi{te Lair. pa sociolozi i te kako moraju da imaju u vidu sve te uticaje kako bi ih identifikovali u pojedina~nim i interakcijskim ispoljavanjima. Bruno Latur. Lairova izjava da smo svi singularni u svom postojanju ~ak i ako smo dru{tveno konstituisani.homme-moderne. kontradiktornosti. . imalo je za cilj da se na temelju dubinskih empirijskih uvida izrade teorijske konstrukcije koje bi i dalje pretendovale na op{tost. Burdije druk~ije (Bourdieu autrement. preuzeto sa: http://www. na~uljenih u{iju i {irom otvorenih o~iju. onda zgu`vani papir ili papir koji je presavijen nekoliko puta mo`e da nam predo~i slu~aj nekog pojedinca. uranjanje u najrazli~itije mikrosvetove. ujedno jaki i krhki. On ne misli da usredsre|ivanje na pojedince i mikrorelacije izme|u ljudi i ne-ljudi podrazumeva neku vrstu miopije. Textuel.

To novo prosvetiteljstvo. ne odri~e se klasi~nih prosvetiteljskih ideja i ideala – autonomije. p. 22 en philosophie politique. dru{tvene nauke moraju da promene optiku kako bi bile u stanju da osvetle i mapiraju prostore neizvesnosti. daje im ljudski lik. Armand Colin. Paris 2005). krhkosti i zabrinutosti“. jeste knjiga koja Korkifa predstavlja kao „zabrinutog“ sociologa. 27 Cocuff. Paris 2002). Dva poglavlja Korkifove knjige koja su uvr{}ena u ovaj temat ilustruju to njegovo nastojanje da preko „druk~ijeg“ ~itanja pojedinih autora izgradi jednu etiku krhkosti. prilago|ava ih jednom dru{tvu krhkosti i zabrinutosti (bio bi to. „univerzum koji je naro~ito sklon neizvesnosti. „progresizam koji bi integrisao smisao za tragi~no“). 133. u kojima prepoznaje pretpostavke te nove etike zabrinutosti. Iz datog teksta se vidi koliko je za ovog autora perspektiva individualnih dru{tvenih aktera dragocena u prou~avanju nu`nosti koje oblikuju svet. U odlomku u kojem preispituje prosvetiteljko nasle|e. Korkif se okre}e svim onim filozofskim i sociolo{kim tekstovima. humanosti. Savremeno dru{tvo ovaj autor vidi kao „dru{tvo od stakla“. njih prvenstveno oblikuje autorova `elja da razume i objasni fenomen savremene individualnosti i individualizma. progresa. Dru{tvo od stakla – Za jednu etiku krhkosti (La société de verre – Pour une éthique de la fragilité. pri ~emu bi zabrinutost bila poticaj za bolje sagledavanje stanja u kome se dana{nji svet nalazi. ose}a nesigurno i neza{ti}eno. obrazlo`en u uvodnom poglavlju). (2002) La société de verre – Pour une éthique de la fragilité. Paris: Armand Colin. naraslih „rizika i varvarstava“. . ~ije konture Korkif ocrtava u svom tekstu. U poglavlju koje posve}uje Makijaveliju (Machiaveli) i Merlo-Pontiju (Merleau-Ponty). Francuskog sociologa posebno zanima polo`aj pojedinca koji se zbog krhkih institucija. P. op{te neizvesnosti. Korkif poku{ava da na tragu filozofa i teoreti~ara „kriti~ki samorefleksivnog“ prosvetiteljstva. Armand Colin. kako ka`e Korkif. redefini{e intelektualne okvire modernosti na{eg doba. ali ih relativizuje (otuda pojam relativnih transcendencija. ali i uz pomo} nekih novih sociolo{kih pravaca. Korkif pokazuje kako bi izgledao teorijski pristup koji bi istovremeno bio otvoren za promi{ljanje odnosa sile koji strukturi{u svet u kojem `ivimo i krhkosti na{eg delanja u tom svetu. prizemljuje.tre}i program PROLE]E 2010. naro~ite one koje proizvode slabe institucije. Stoga on apeluje na dru{tvene teoreti~are da izgrade etiku zabrinutosti. klasi~nim ali i savremenim. racionalnosti. da bi joj obezbedio {to ~vr{}e utemeljenje. Premda su pomenute knjige posve}ene klasi~nim i savremenim sociolo{kim i filozofskim tekstovima.27 Korkif smatra da uz takvu konstituciju dru{tva. vere u nauku.

Emancipacija ima i radikalno-utopijsku dimenziju. koja bi rehabilitovala i inkorporirala sve one vrednosti koje se istorijski i dru{tveno povezuju sa „`enskim“ svetom. u saradnji sa Mi{elom Kalonom (Michel Callon). 28 Korkif je dru{tveno i politi~ki anga`ovan. trebalo da ustupi mesto jednoj „(novoj) politici krhkosti“. Svoja ube|enja preto~io je u osobenu politi~ku teoriju. kako sâm ponekad sebe predstavlja. Dvadeset godina je bio predava~ na presti`noj pariskoj Nacionalnoj visokoj tehni~koj {koli (École des Mines). sociolog. projektovati. alterglobalisti~ki. koju potpisuje zajedno sa Stivom Vulgarom (Steve Woolgar) (Princeton University Press. kroz niz empirijskih istra`ivanja u oblasti nauke i tehnike. gde je istovremeno u~estvovao u radu Centra za sociologiju inovacija. razvija poseban analiti~ki okvir u studijama nauke. osmisliti. Politiku Korkif poistove}uje sa emancipacijom.28 Stoga on smatra da bi „(tradicionalna) politika sile“. Godine 2006. I upravo tu se. zeleni). kako smatra Korkif. sindikalni. deklari{e se kao alterglobalista i sara|uje sa pokretima takvog usmerenja (ATTAC. Kao rezultat tih prou~avanja nauke nastaju knjige: @ivot laboratorije: dru{tvena konstrukcija nau~nih ~injenica (Laboratory Life: The Social Construction of Scientific Facts). . prelazi na Institut za politi~ke studije u Parizu i rukovodi novoosnovanom katedrom Gabrijela Tarda (Gabriel Tarde). sa prevazila`enjem zavisnosti i dominacije. Emancipacija za njega nije samo ne{to {to treba promisliti. sa istorijom levice. p. poriv da se bori. ekolo{ki i dr. demokratiju i individualnu autonomiju. otvara prostor za imaginaciju. sa osvajanjem individualne i kolektivne autonomije i. in`enjerom i tada{njim direktorom Centra za sociologiju inovacija. sanja. Korkif joj daje naziv liberterska socijaldemokratija.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE Bruno Latur je filozof.. koja sa sobom donosi izvestan polet. antropolog nauke i. pa je tako u javnosti poznat i po zalaganju za jednu novu koncepciju politike. koja je u Francuskoj okvalifikovana kao stranka ekstremne levice. antropolog modernosti. On je svestan toga da njenu realizaciju ne mogu da iznesu tradicionalne politi~ke partije. Od sedamdesetih godina pro{log veka. ~lan je Nove antikapitalisti~ke partije. podstaknut filozofijom nauke Mi{ela Sera (Michel Serres) i „strogim programom“ u sociologiji saznanja Dejvida Blora (David Bloor). voli. Budu}i da ta nova politika treba da objedini borbu za dru{tvenu jednakost. potrebno je da se izna|u nove forme politi~kog `ivota i podr`e novi pokreti. sledstveno tome. u ~ijoj osnovi je „mu{ka“ etika. 206. Princeton 1979). 23 Ibid. sve one vrednosti koje se istorijski i dru{tveno pripisuju „mu{kom“ svetonazoru. a njegov sociolo{ki i aktivisti~ki rad njome i te kako obiluje. tj.

Oxford University Press. La Découverte. koje je osmislio i za ~ije je potrebe priredio veoma zanimljive kataloge. Kao alternativu sociologiji dru{tvenog. entitetima. ona preusmerava pa`nju istra`iva~a sa uvre`enih kategorija mi{ljenja – dru{tvenih entiteta i intencionalnog delanja ljudi – ka aktantima. Métailié. ekonomiju. zbog arogancije. normativizma i emancipatorskih ambicija. Njegova zamisao sociologije ima dve va`ne teorijske implikacije: prvo. Laturova svestranost ogleda se u nizu umetni~kih projekata u kojima je u~estvovao. godine. koja dru{tvo vidi ne kao zaseban domen stvarnosti ve} kao princip neprekidnog povezivanja. ili ljubav prema tehnologiji / Aramis. a za to ima nebrojeno mnogo razloga. Latur vidi u lenjosti mi{ljenja koja se ogleda u kori{}enju pojma dru{tva kojim se sve obja{njava. Uvod u akter-mre`a-teoriju (Re-assembling the Social. Pandorina nada (Pandora’s Hope. ou l’amour des techniques (La Découverte. Laturu naro~ito smeta savremeni izdanak te sociolo{ke orijentacije – kriti~ka sociologija. modernisti~kih pretenzija. Harvard University Press. njega treba objasniti“ – neprestano ponavlja Latur. dru{tvo shvataju kao stvarnost sui generis i tim konstruktom obja{njavaju sve domene `ivota – pravo. od kojih su najve}u pa`nju javnosti privukle izlo`be 2002. 24 Mikrobi rat i mir (Microbes: guerre et paix. Latur kritikuje burdijeovsku struju zbog njene vi{edecenijske hegemonije u dru{tvenim naukama. Najve}i greh potonjih. koji su izvori delanja i kao deo mre`a ak- . nauku. Aramis. ne isklju~ivo ljudskim. kao svaki pravi jeretik. preslagivanja i reasociranja. Uvodno poglavlje tog drugog izdanja na{lo se u ovom tematu. Paris 1991) i Preslagivanje dru{tvenog. „Dru{tvom se ni{ta ne obja{njava. Latur izla`e u knjigama: Nikad nismo bili moderni (Nous n’avons jamais été modernes. Latur predla`e sociologiju asocijacija. Politike prirode (Politiques de la nature. i 2005. Svoje ideje u pogledu redefinisanja predmeta sociolo{kih istra`ivanja. Harvard 1987). Harvard University Press. Paris 1992). usiljenog scijentizma. vra}a na po~etak osnivanja sociologije kao nauke i postavlja pitanje: „[ta je dru{tvo?“ Latur smatra da je stara/zastarela sociologija u velikoj meri obele`ena Dirkemovim projektom zasnivanja nove pozitivisti~ke nauke o dru{tvenim ~injenicama. U njemu nas Bruno Latur.tre}i program PROLE]E 2010. An Introduction to Actor-Network-Theory. naprotiv. Paris 2006). Oxford 2005). Nauka u akciji (Science in Action. Latur gradi novu op{tu teoriju dru{tva koja je danas poznata kao akter-mre`a-teorija. Pristalice te-i-takve sociologije dru{tvenog. La Découverte. Paris 1984). La Découverte. sociologija asocijacija ili sociologija prevo|enja. Knjiga Re-assembling the Social dobila je svoje francusko izdanje i novi naslov – Menjati dru{tvo – Obnoviti sociologiju (Changer de société – Refaire de la sociologie. dirkemizma. Harvard 1999). Uporedo sa socioantropolo{kim studijama nauke. koju u Francuskoj oli~avaju Burdije i njegovi sledbenici. Paris 1999).

PUF. U jednoj od svojih naj~itanijih knjiga Novi duh kapitalizma . U knjizi Ljubav i pravda kao kompetencije (L’Amour et la justice comme compétences. 25 Lik Boltanski. Uz modernost Latur vezuje dva simultana procesa: prvi je uspostavljanje takozvane „Velike podele“. kentauri – taj drugi proces bi bio proces prevo|enja. Autor je petnaestak knjiga. pri École des hautes études en sciences sociales (EHESS) osniva Grupu za moralnu i politi~ku sociologiju. Pored navedenog poglavlja. koji je potom objavljen u knjizi Budu}nost dru{tvene teorije (The Future of Social Theory. Uvodno poglavlje razja{njava za{to se za Latura izbor izme|u sociologije dru{tvenog i sociologije asocijacija svodi na izbor izme|u dru{tva i sociologije. Paris 1982) napisano je u okviru burdijeovske paradigme. javno i promi{ljano povla~enje mentalnih demarkacionih linija izme|u ljudi i stvari. ova sociologija ne vr{i nasilje nad svojim predmetom – ona sledi nizove asocijacija i kroz gust opis predo~ava umre`avanje aktanata. Paris 1990) i u dve knjige koje potpisuje zajedno sa Tevenoom – Ekonomije veli~ine (Les Economies de la grandeur. kiborzi. Osim {to vodi pomenutu grupu. nastoje}i pri tom da dru{tveno prepozna u procesima uspostavljanja veza. anga`ovan je i kao rukovodilac studija na EHESS-u. pri ~emu se u senci zvani~nih podela mno`e hibridni entiteti. Iz teksta se vidi kako Latur na osnovu tog oduvek dvojnog karaktera modernosti izvodi zaklju~ak da smo zapravo ne-moderni. razdvajanja i ponovnog ulan~avanja. Tu Latur obja{njava svoje vi|enje sociologije i njenog predmeta. drugi proces je stihijsko i pre}utno me{anje i ukr{tanje entiteta koji pripadaju odeljenim celinama. intervju ipak ocrtava njene glavne elemente i pokazuje zbog ~ega je Latur jedan od najoriginalnijih i najprovokativnijih mislilaca dana{njice. Boltanski razvija dve komplementarne grane svoje sociologije: sociologiju re`ima delanja i sociologiju kritike. Delo Kadrovi (Les Cadres. ljudi i ma{ina. Paris 1987) i O opravdavanju (De la justification. Iako nedovoljno dug da bi do~arao sve bogatstvo i svu kompleksnost Laturove misli. nekada pripadnik kruga najbli`ih Burdijeovih saradnika. ljudi i `ivotinja. i obrazla`e ~uveni stav da „nikad nismo bili moderni“. Minuit. Gallimard. Métailié.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE tivni u~esnici odre|ene situacije. 1984. u tematu se nalazi i prevod intervjua koji je Latur dao Nikolasu Gejnu (Nicholas Gane). zajedno sa Loranom Tevenoom. Posle razlaza sa Burdijeom. nagove{ten zaokret ka pragmatizmu. London. godine. Paris 1991). kulture i prirode – taj proces Latur naziva ~i{}enjem. Continuum. drugo. preslagivanja. tj. ali je ve} u analizama pona{anja aktera u organizacijama i njihove uloge u konstituisanju kadrova kao nove profesionalne kategorije. danas je poznat kao neko ko se prvi odmetnuo od burdijeovske {kole i pobunio protiv „u~itelja“. New York 2004).

zato {to prekidaju uobi~ajeni tok delanja. Boltanski i Teveno na sa`et na~in predstavljaju osnovne ideje svoje sociologije kritike i sociologije re`ima delanja. oni vezuju za neke klasi~ne tekstove iz politi~ke filozofije i soci- . Gallimard. ljudi se rukovode njime i nema razloga za raspravu). Boltanski razlikuje ~etiri re`ima delanja: re`im pravde-opravdavanja (tip situacije u kojoj se akteri tokom rasprave pozivaju na neki op{ti princip ekvivalencije). Boltanskog i Tevenoa naro~ito zanimaju situacije do kojih dolazi kada u nekom javnom prostoru akteri pokre}u raspravu. re`im agapè (odnose reguli{e bezuslovna ljubav. u njima autor poku{ava da pomiri dva nepomirljiva pristupa – Burdijeovu kriti~ku sociologiju dominacije. ukoliko `ele da prona|u re{enje i postignu sporazum. i sociologiju kritike. Takve situacije oni nazivaju kriti~nim momentima. Na osnovu toga da li se situacija razre{ava na miran na~in ili kroz raspravu. koja akcent stavlja na odnose sile i represivne dru{tvene mehanizme. nastoje}i da ustanovi kakvu su ulogu u nastanku novog duha kapitalizma imale umetni~ka i socijalna kritika. Gallimard. Postojanje {est re`ima opravdavanja. Boltanski i Teveno smatraju da se ljudi u svakodnevnim aktivnostima oslanjaju na {est registra opravdavanja. Na~initi stvarnost neprihvatljivom (Rendre la réalité inacceptable. Paris 1999). 26 (Le nouvel esprit du capitalisme. Paris 2009) su teorijske studije o emancipaciji u savremenom svetu. U tekstu koji je odabran za ovaj temat. kao {to nema ni rasprave i kritike) i re`im nasilja (rasprava vodi odmeravanju snaga bez ikakvog pozivanja na neki princip ekvivalencije). koriste argumente koji su legitimni i op{ti (u okvirima odgovaraju}eg modela opravdavanja). nema odmeravanja. ali i zato {to podsti~u aktere da kritikuju tu|e i opravdavaju svoje postupke i stavove. Francuski sociolozi polaze od hipoteze da takve javne rasprave prinu|uju njihove protagoniste da. a da svaki od njih po~iva na druga~ijoj koncepciji pravde i zajedni~kog dobra. Paris 2008) i O kritici (De la critique. do 2000. Model re`ima delanja je analiti~ko oru|e koje Boltanski koristi kako bi objasnio razmi{ljanje i pona{anje aktera u razli~itim situacijama u svakodnevnom `ivotu kada su ti akteri prinu|eni da se upuste u raspravu sa drugim ljudima ili da se prilago|avaju ljudima i objektima koji ~ine datu situaciju. re`im ispravnosti (postoji pre}utna saglasnost oko principa ekvivalencije koji ure|uje odnose izme|u ljudi. godine. koju je napisao u saradnji sa Ev [ijapelo (Ève Chiapello). kod koje je naglasak na sposobnosti aktera da stvore nove interpretacije stvarnosti i da ih ugrade u svoju kritiku postoje}eg stanja stvari.tre}i program PROLE]E 2010. pa tako ni ekvivalencije. francuski sociolog prati dinamiku dva makroaktera – kapitalizma i kritike od 1968. i na osnovu toga da li ona zahteva izvesno odmeravanje osoba i pozivanje na odgovaraju}i princip ekvivalencije (princip merenja „veli~ine“ osobe) ili ne. Demopolis.

polis tr`i{ta i polis industrije. pona{anje ljudi na pla`i. iako nisu teorijski ovladali strukturom modela. a o njegovim rezultatima autori govore u tekstu koji se nalazi u tematu. socijalne i ekonomske teorije danas upisani u institucije i dispozitive koji neprestano informi{u aktere o tome {ta treba da rade u „kriti~nim“ situacijama.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE jalne i ekonomske teorije – autori tekstova nisu tvorci tih re`ima. polis renomea. ve} su pre pisci njihovih gramatika budu}i da su sistematizovali i objasnili koncepcije pravde koje su se na implicitan na~in pojavljivale u svakodnevnom `ivotu. Boltanski i Teveno izdvajaju {est tekstova i na osnovu njih konstrui{u {est polisa – polis nadahnu}a. U knjizi Novi duh kapitalizma. Sadr`aj pojma je u oba slu~aja isti. u kojima se svako od nas nekada na{ao ili im je makar svedo~io. poslovi u doma}instvu. akteri poseduju neophodnu kompetenciju da prepoznaju vrednost nekog argumenta koji je u saglasnosti sa odre|enim shvatanjem pravde i da ga po potrebi upotrebe. polis doma}instva. Boltanski i [ijapelo pokazuju da je razvoj kapitalizma od tridesetih godina pro{log veka propratilo stvaranje novog polisa – polisa po projektima. Pomenuta knjiga je do`ivela veliki uspeh i van granica Francuske i danas je nezaobilazno {tivo za sve one koji se bave pitanjem transformacije kapitalizma i njegove ideologije.29 Dvojica sociologa smatraju da su klasi~ni tekstovi iz politi~ke. svaki od polisa oli~ava jedan poredak veli~ine i podr`ava jedno na~elo merenja veli~ine osobe. naizgled bezna~ajnih doga|aja i situacija. Njegova prva dela obele`ila su istra`ivanja svakodnevice. . Jedno od tih istra`ivanja podrazumevalo je prou~avanje priru~nika koji su namenjeni zaposlenima u preduze}ima. 27 @an-Klod Kofmann je rukovodilac istra`ivanja na Centre national de la recherche scientifique. Autor je petnaestak knjiga. kao i sposobnost da se kre}u u svetu objekata koriste}i razli~ite registre opravdavanja (takvo stanovi{te je u temelju sociologije kritike ili sociologije kriti~kog kapaciteta). Autori obja{njavaju na koji na~in se sedmi polis i njegov poredak veli~ine koriste da se odredi relativna veli~ina bi}a koja su uklju~ena u kapitalisti~ki na~in proizvodnje. pa. ali se u njihovim verzijama na engleskom jeziku koristi termin world (svet). „sitni ratovi“ me|u partnerima i osobena vrsta razdra`ljivosti koju zajedni~ki `ivot pro29 U francuskim izdanjima svojih radova autori koriste termin cité (polis). polis gra|anstva. Boltanski i Teveno su poku{ali da na empirijski na~in provere njihovo postojanje i u tu svrhu su organizovali nekoliko istra`ivanja. jedan princip ekvivalencije. Predmet njegovih studija tako su bile `ene koje vode sama~ki `ivot. dakle. Po{to su teorijski razradili model polisa i re`ima opravdavanja u javnim prostorima. pitanja i dileme koje se javljaju posle prve zajedni~ki provedene no}i.

u svojim knjigama on obra|uje pitanja koja se nikako ne bi mogla okvalifikovati kao „neozbiljna“. i drugo. za razliku od svih ostalih. Me|utim. kako sam autor ka`e. Paris 1995) nije samo knjiga o pla`i ili o `enama u toplesu i mu{karcima koji ih zazorno posmatraju. Paris 1999) je knjiga u kojoj Kofman. Paris. Zbog odabira tema i le`ernosti u pristupu. U te dve knjige. Nathan. Une théorie de l’identité. Nathan. jedino {to im on pristupa preko tema koje ve}ina „ozbiljnih“ sociologa smatra trivijalnim: @ivot u dvoje. Pour une sociologie de l’individu. koja je bila u skladu sa kvalitativnom istra`iva~kom metodologijom i interpretativnim radom bez velikih teorijskih pretenzija. Nathan. Paris 2001) su. u Jutro posle. ~isto teorijske i prilago|ene tradicionalnim sociolo{kim standardima. Kofman je u Francuskoj pomalo neopravdano progla{en rodona~elnikom „prijatne sociologije“. knjiga o „konstrukciji normalnosti i distanciranju od uloga“. pogledi mu{karaca. Armand Colin. od {ezdesetih godina pro{log veka po~inje „demokratizacija li~nog `ivota“. regards d’hommes.tre}i program PROLE]E 2010. ali je zapravo re~ o studiji u kojoj se autor bavi navikama. ve} je to. Kofmanove knjige Izumevanje sopstva. kroz analizu pri~a `ena koje `ive same. njihova slika o sebi je ~esto uzdrmana i prinu|eni su da sa drugima pregovaraju oko te predstave koju o sebi imaju. Kako se ra|a jedna ljubavna pri~a (Premier matin. tematizuje izbor autonomnog `ivotnog puta i ukazuje na neobi~nu ulogu koju u `ivotu celibaterki imaju „sanjarije“ i idealizovana figura „princa na belom konju“. stabilizovanjem nekih pona{anja i njihovim reaktiviranjem u odre|enim okolnostima. kao i u njihovim „malim filmovima“ koje svakodnevno razvijaju i po kojima se ponekad upravljaju kako bi `ivot pribli`ili `eljenom idealu. Sociologie des seins nus. Analyse du couple par son linge. koja se ogleda u svim onim izborima koje pojedinci prave i svim odlukama koje donose na dnevnoj bazi. Armand Colin. Comment naît une histoire d’amour. zbog toga {to su pojedinci upu}eni na druge ljude sa kojima dele `ivot ili sara|uju. Istra`ivanje o solo-`ivotu (La Femme seule et le Prince charmant. Nathan. 28 izvodi. Sociologija golih grudi (Corps de femmes. Paris 2004) i Ego. ve} skicirana u ne{to ranije pomenutim istra`ivanjima: prvo. Jedna teorija identiteta (L’Invention de soi. Tela `ena. pa . 2002). posve}ene istorijskim oblicima individualizacije i problemu identiteta. Za jednu sociologiju individue (Ego. Kofman razvija tri svoja stanovi{ta. Enquête sur la vie en solo. drugo. @ena bez partnera i princ na belom konju. Kofman osvetljava pravu malu dramu koja se odigrava posle prve no}i koju dvoje ljudi provodi zajedno i pokazuje kako se sve ljudi pona{aju u jednoj izuzetnoj situaciji u kojoj ne mogu da se oslone na neka unapred definisana pravila i norme. Paris 1992) je samo naizgled knjiga o donjem ve{u i zajedni~kom `ivotu dvoje ljudi. Analiza uspostavljanja para kroy odnos prema rublju (La Trame conjugale.

Paris: Armand Colin. ali da one nikad nisu potpuno proizvoljne. na tesanju nose}ih greda `ivota. Kofman svakako nije prvi ko je uvideo zna~aj te diskurzivne dimenzije identiteta. u stalnom povezivanju prekinutih niti. Sociologija „{kolskog neuspeha“ u osnovnoj {koli (Culture écrite et inégalités scolaires. U poglavlju „Biografski identitet i neposredni identitet“. bez izuzetka. najve}i izazov za svakog istra`iva~a da rasplete ovo narativno klupko kroz koje pojedinci grade svoje ja. nau~nih saveta i ure|iva~kih odbora brojnih sociolo{kih ~asopisa u Francuskoj i u svetu. 29 . Autor je petnaest knjiga. U njemu autor tematizuje dijalog koji se neprestano odvija izme|u do`ivljenog iskustva i njegovog pretakanja u pri~u. potvr|uju. Une théorie de l’identité. godine. ili sa slu~ajnim sau~esnicima i poverenicima“. ^lan je redakcija.-C. i tre}e. potreba da se identitet konsoliduje i da se uspostavi jedinstvo osobe. u izdava~koj ku}i La Découverte ure|uje ediciju „Laboratorija dru{tvenih nauka“. a ono bar u konstruisanju delimi~nih i relativnih jedinstava. Kofman rekonstrui{e upravo tu logiku predstavljanja kroz pri~e. Paris 1998). sastoji se „ako ne u definisanju globalnog i kona~nog jedinstva. Od 2002. Lyon 1993).30 Uz ilustraciju primerima iz vlastitih istra`ivanja. pri Centre national de la recherche scientifique. ali je jedan od retkih koji zaista ume da slu{a ljude dok pri~aju svoje `ivotne pri~e i to sve njegove knjige. smatra Kofman. u lovljenju nepodudarnosti. To je neumoran rad na sklapanju. pi{e Kofman. 171. odstupanje ili nelogi~nost u svojoj `ivotnoj putanji. je identitet nestalan i neprestano podle`e „identitetskoj reformulaciji“. p. a konstrukcija dru{tvene stvarnosti uvek prolazi kroz identitetske filtere individua. nasamo. koje je za potrebe temata preuzeto iz knjige Izumevanje sopstva. Pluralni ~ovek: gibanja delanja (L’Homme pluriel: les ressorts de l’action. francuski sociolog pokazuje da su pri~e sredstvo izumevanja sopstva. najprimetnija je na nivou narativnog identiteta i fabule kojom se vlastiti `ivot pri~a i dovodi u red. koja odra`ava nastojanje osoba da se izbore sa onim {to do`ivljavaju kao prekid. J. etika i stigme (L’Inven30 Kaufmann. Javna retorika. Essais & Recherches. Pri~e uvek objedinjuju identitet i narativnu subjektivnost. Jedna teorija identiteta. Sociologie de l’ „échec scolaire“ à l’école primaire. od kojih su najzna~ajnije – Pisana kultura i {kolske nejednakosti. malo po strani od `ara uobi~ajene akcije. Nathan. Narativni identitet. Zato je. Izumevanje nepismenosti. (2004) L’Invention de soi.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE Bernar Lair predaje sociologiju na École Normale Supérieure Lettres et Sciences Humaines iz Liona i rukovodi Grupom za istra`ivanja o socijalizaciji. PUL. Rad koji se ~esto obavlja u nekim posebnim i privilegovanim trenucima.

Paris 2005) Knji`evni polo`aj: dvostruki `ivot pisaca (La Condition littéraire: la double vie des écrivains. La Découverte. 35. Nathan. i prate}i te njihove prve korake opismenjavanja. te da se one aktiviraju u zavisnosti od datog mikrokonteksta. éthique et stigmates. navikama i praksama Francuza. (1998) L’Homme pluriel: les ressorts de l’action. Sociolo{ki portreti.tre}i program PROLE]E 2010. na istovremeno postojanje vi{e nekompatibilnih ali izgra|enih i postojanih identitetskih logika unutar jedne osobe (dobar primer toga su pojedinci koji su izbegli fatalizam klasne pripadnosti i zahvaljuju}i mehanizmima socijalne promocije dospeli u klasu koja je iznad njihove klase porekla). pru`ilo mu je dosta empirij31 Lahire. U svojim radovima bavio se proizvodnjom {kolskog neuspeha u osnovnim {kolama. koji kod svakog pojedinca pokre}u razli~ite dispozicije i identitetske procese. La Découverte. Dispositions et variations individuelles. Paris 2002). . Elementi za jednu teoriju knji`evnog stvarala{tva (Franz Kafka. Lair je primetio da se sposobnost za u~enje kod svakog |aka menja u zavisnosti od vrste i sadr`aja teksta koji ~ita ili pi{e. akteru koji je nosilac razli~itih. La Découverte. Essais & Recherches. drugo zna~enje podrazumeva postojanje „pluraliteta dru{tvenih konteksta i repertoara navika“. Kultura individua. cit. Éléments pour une théorie de la création littéraire. habitusom. To ga je navelo na zaklju~ak da svaki u~enik ima razli~ite dispozicije i kompetencije. Rhétorique publique. neuskla|enih a ponekad ~ak i kontradiktornih dispozicija. kompetencija i iskustava. B. epistemolo{kim pretpostavkama dru{tvenih nauka. p. Sociolo{ki duh (L’Esprit sociologique. istorijom problema „nepismenosti“ i dru{tvenom stigmatizacijom onih koji su ozna~eni kao „nepismeni“. Paris 2010). Paris 2006). kulturnim potrebama. Franc Kafka. ~ija se ispoljavanja ne mogu objasniti jednim „generi{u}im principom“. Paris 2004).. Dissonances culturelles et distinction de soi. Kulturne disonance i distinkcija sopstva (La Culture des individus. Paris 1999). op. koje ne poti~u uvek od istog izvora socijalizacije i nisu nu`no deo jednog sistema. Kontekstualizovano promatranje pona{anja u odre|enim mikrokosmosima kao {to su u~ionice. Individualne dispozicije i varijacije (Portraits sociologiques. Pluralnost kod Laira ima dvostruko zna~enje – prvo se odnosi na podeljenost ja. na primer.31 Istra`ivanja koje je Lair vodio u vi{e navrata poslu`ila su kao osnova za Pluralnog ~oveka. La Découverte. 30 tion de l’illettrisme. Tada je za~eta ideja o pluralnom akteru. Lairove prvobitne radove obele`ila je zainteresovanost za fenomen varijacija u uspe{nosti koje su se kod |a~ke dece ispoljile prilikom usvajanja tehnika ~itanja i pisanja. socioekonomskim aspektima `ivota i stvarala{tva ~uvenih knji`evnika. preferencijama. La Découverte. Posmatraju}i kako se deca snalaze dok u~e da ~itaju i pi{u. kao i od situacije u kojoj se u~enje odvija.

Plodni dijalog sa Burdijom Lair }e nastaviti i u ostalim svojim knjigama. sve izra`enije multilinearnosti unutargeneracijske i me|ugeneracijske mobilnosti pripadnika jedne klase. Lair prime}uje da se od objavljivanja Burdijeove Distinkcije pre gotovo trideset godina. sve one autore koji su ta pona{anja uklapali u apstraktne modele i tretirali ih kao koherentna. nastala je kao rezultat Lairove namere da preispita metodolo{ke i teorijske temelje jedne od Burdijeovih najpoznatijih i najuticajnijih knjiga. ustanovio da kulturno diferenciranje istovremeno odra`ava i potvr|uje postoje}u klasnu podvojenost francuskog dru{tva. Paris 1979). i {ire. kao i sve ve}e uloge mas-medija u distribuiranju raznorodnih kulturnih sadr`aja. Studija Kultura individua. tvrdi Lair. Jedan od najva`nijih zaklju~aka koje Lair izvodi na osnovu analize prikupljenog materijala. predo~enih u vidu portreta. ne do`ivljavaju distinkciju izme|u legitimnog i nelegitimnog samo kao granicu koja odvaja razli~ite grupe ili klase. Lair kombinuje statisti~ku i kvalitativnu analizu sto jedanaest intervjua. konkurencije vi{e razli~itih instanci socijalizacije. usled ~ega se pove}ao broj ljudi koji interiorizuju i inkorporiraju kulturno heterogene socijalizuju}e modele. Critique sociale du jugement de goût Minuit. relativno homogene i postojane kulturne prakse i stilove `ivota. klasne pregrade su postale poroznije. „jeste to {to pojedinci. Kulturne disonance i distinkcija sopstva. Re~ je o Distinkciji (La Distinction. postoji pluralitet dispozicija i kompetencija. a s druge strane. delu u kojem je Burdije. U uslovima prili~no odmakle dru{tvene diferencijacije. norme i principe. ~ije zaklju~no poglavlje ovom prilikom predstavljamo. a da su konsonatni kulturni profili retkost i da predstavljaju grani~ne slu~ajeve repertoara kulturnih sklonosti i praksi. Nalazi Lairovog istra`ivanja potvr|uju da danas preovla|uju disonantni kulturni profili. odnosi se na promene legitimacijske funkcije kulture. mitskih). mnogo toga promenilo. s jedne strane. raznolikost konteksta u kojima se one aktuelizuju. kroz opse`no istra`ivanje kulturnih ukusa Francuza. nasuprot onome {to bi se moglo naslutiti iz mnogih javnih diskursa (politi~kih. Da bi rekonstruisao individualne kulturne profile.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE skog materijala pomo}u kojeg je mogao da pobija Burdijeovu teoriju habitusa. U knjizi Kultura individua. ve} kao liniju razgrani~enja koja diferencira razli~ite ~lanove jedne iste grupe (sudovi o kulturnom „prostakluku“ ili kulturnoj „bezvrednosti“ ~esto se odnose 31 . predodre|ena i predvidiva. {to zna~i da postoje kao ~isto legitimni i kao ~isto nelegitimni kulturni profili. Bernar Lair pokazuje da savremena kulturna pona{anja nisu nu`no koherentna budu}i da. te da postoje potpuno koherentni ukusi koji se ispoljavaju kroz isto tako koherentne. „Glavna posledica ~este me{ovitosti individualnih kulturnih profila“.

(2006 Š2004¹) La Culture des individus.tre}i program PROLE]E 2010. Posle ~itanja tog zaklju~nog poglavlja. Finally. new French sociologies. the paper concludes with the basic biographic and bibliographic notes on the authors and presents their key ideas and notions. . Firstly. All of them. this paper outlines the conditions of the sociological field within which the above-mentioned authors began to construct their own positions in the 1980s. paradigmatic shift. Paris: La Découverte. postaje jasno da tradicija promi{ljanja i prou~avanja kulturnih praksi i stila `ivota koji je zasnovao Veblen. Dissonances culturelles et distinction de soi. ve{to kombinuju}i odlomke iz intervjua i sociolo{ku interpretaciju izjava ispitanika.) i kao liniju podele unutar sebe (isti `igo{u}i sudovi mogu se odnositi na vlastitu praksu. vi{e nije podesna za obja{njavanje fenomena kulturne potro{nje. a koji su najdalje razvili Burdije i Goblo. contributed to a paradigmatic shift that occurred in the 1990s. supru`nike itd.“32 U tekstu koji je preveden za potrebe ovog temata. it offers an explanation of what makes these sociologies new and different. 32 na dru{tveno najbli`e osobe: ~lanove u`eg ili {ireg kruga porodice. Remarks with the selection of articles 32 Lahire. pro{lu ili sada{nju). New trends in sociology were led by Luc Boltanski. B. Bruno Latour. while Philippe Corcuff joined them few years later. liniju cepanja koja intimno pro`ima samog pojedinca. grupu vr{njaka. Ana Bire{ev New French Sociologies Summary: In the 1980s in France emerged new sociologies as well as some new authors. each in their own way. te da bi je trebalo a`urirati i upotpuniti suptilnijim individualisti~kim pristupom. Then. kolege s posla. Lair obrazla`e taj svoj zaklju~ak. Key words: sociology in France. Bernard Lahire and Jean-Claude Kauffmann.

3 177. Armand Colin/VUEF. . sa institucijama koje su krhke i koje pojedince ~ine krhkima. „Comment agir face aux circonstances qui nous échappent?“. 186–202. Pour une éthique de la fragilité.UDK BROJEVI: 316.72 . ZA JEDNU ETIKU KRHKOSTI* UVOD „Izgradio sam se na odsutnom stubu. „Ko sam ja?“ i „Ko smo mi?“: potraga za identitetom pokre}e se na individualnom i na kolektivnom nivou.7:172 Tre}i program Radio Beograda Broj 146. La société de verre. II–2010 33 FILIP KORKIF DRU[TVO OD STAKLA. svakim danom sve vi{e isu{uju na{e zalihe entuzijazma. politi~kih apsoluta koji su im nekada bili potpora. Ekvador. moralnih imperativa. str.2/. Paris. Na{a dru{tva bila su svedoci uru{avanja bo`jih zapovesti. koja bi na kraju mogla da raznese pojedinca kao i dru* Philippe Corcuff. 141. str. Prevedeni odlomci: „Introduction“. 1929. 2002. Ja i mi kao da su uhva}eni u oluji. str. „Que faire de nos héritages intellectuels?“.“ Anri Mi{o. Nesigurnost u pogledu budu}nosti po~iva na te{ko}ama da se izvuku pouke iz pro{losti. 146–166. Na{a savremena dru{tva postala su dru{tva od stakla. Gubljenje iluzija u pogledu onoga {to `ivot obe}ava kao i razo~aranje u politike koje su najavljivale jedan bolji svet. 6–10.

Osve{}ivanje krhkosti ljudskog delanja mo`e da predstavlja snagu. godine (prim. 34 {tvo u komade i ostavi slobodno polje varvarstvu. esencije. Ipak. Pojedini su manje-vi{e zastupali tezu da postoje neki temelji onoga {to jeste: otuda. kako novi prostori individualne autonomije tako i popu{tanje dru{tvenih stega mogli bi da budu najava emancipacijskih upori{ta. Izme|u opsena apsolutnog i relativnog. Zadr`imo se na parovima apsolutno/relativno i transcendencija/imanencija. Filozofska pitanja o zna~enju ljudskog `ivota ~esto su se nalazila na takvoj klackalici. razlike i imanencije. uz naveden primer „Apsolutno poverenje u budu}nost“. tj. poma`e da razjasnimo te u~ene pojmove. 1 Klackalica apsolutnog i relativnog Izdanje iz 1993. univerzalnog. mo`da postoje neke relativne transcendencije. moral.). Le Petit Robert1. Razbijanje smisla svojstveno onome {to nazivamo postmodernom kulturom nije neumitno. transcendencije itd. s jedne strane. U svakodnevnim pitanjima koja postavljamo o smislu i vrednosti na{eg postojanja. ukoliko poku{amo da promenimo na{e gledi{te i da preformuli{emo relevantna pitanja. posle kojih bi problem smisla `ivota mogao da deluje manje maglovito. mogla bi da se ocrta jedna etika zabrinutosti a da obrise poprimi politika krhkosti. ljudske prirode. me|u kojima bismo izdvojili: 1) „Koje ne podle`e nikakvom ograni~enju ili rezervi“. .tre}i program PROLE]E 2010. Konsultovanje na{eg uobi~ajenog re~nika. Ovde je re~ o skupu pozicija koje }emo nazvati relativisti~kim ili dekonstrukcionisti~kim. Drugi su se naprotiv trudili da relativizuju i da dekonstrui{u svaku ideju temelja. kada vi{e ne uspevamo da razlikujemo bitno od sporednog. Upravo zato vas ova knjiga poziva na vo|enje egzistencijalnih istraga. delom povezani pojmovi esencije. apsoluta. Platon se ~esto uzima kao utemeljiva~ka referenca ove dominantne struje tradicionalne filozofije. napredak itd. transcendencije. onog „sve je svejedno“. ~esto bivamo uhva}eni u unakrsnu vatru tiranija apsolutnog i tiranija relativnog. Ni~e je tako bio veliki destabilizator tradicionalne filozofije. Kod termina apsolutno nailazimo na nekoliko zanimljivih definicija. odnosno reperi koji nam poma`u da se individualno i kolektivno orijenti{emo a da ne podlegnemo pod njihovom te`inom. Tu je re~ o fundamentalisti~kim ili univerzalisti~kim pozicijama. u ime mnogostrukog. A tiranije relativnog? To je pu{tanje niz padinu onog „sve je relativno“. aut. ljudske prirode. univerzalnog. [ta su tiranije apsolutnog? To je postavljanje odre|enih nedodirljivih temelja koji nam naizgled pru`aju definitivnu stabilnost: Bog. apsoluta.

{to nije apsolutno. . A to zna~i da ne pravi nove – na primer na osnovu ’odsustva idola’“2. s tim 2 Na tragu relativnim transcendencijama Bele{ka iz 1932. 322). A transcendentno/imanentno? Primeti}emo da u onome {to je definisano kao transcendentno postoji tenzija izme|u jednog relativnog pristupa – „Ono {to nadilazi odre|eni poredak stvarnosti“ – i jednog apsolutnog pristupa – „Primenjuje se na pojmove koji su toliko univerzalnog zna~enja da prevazilaze sve kategorije (npr. Pojam apsolutnog te`i dakle da zaokru`i analizu oko jednog pojma. kona~nog. Suprotno od „transcendentno“ je „imanentno“. ~ak i isklju~ivog. koje etimolo{ki upu}uje na „nalaziti se u“. Ova suprotnost ima dakle veze u isti mah sa parom spoljno (transcendentno)/unutra{nje (imanentno) i sa parom iznad (transcendentno)/ispod (imanentno). 4) „(Suprotno od relativno) Koje je takvo po sebi. Ovih nekoliko uputstava mo`e biti korisno u na{em nastojanju da prevazi|emo takve antinomije. istina itd. godine. bi}e. dok relativno uvodi neke odnose izme|u elemenata.)“. posmatrano po sebi a ne u odnosu na ne{to drugo“. Vitgen{tajn iznosi dakle odlu~no antifundamentalisti~ke stavove. nesavr{eno“. najsavr{enije {to se mo`e zamisliti“. – Filozof Ludvig Vitgen{tajn nas upu}uje: „Sve {to filozofija mo`e da u~ini jeste da ru{i idole. {to je karakterisano kao „ni o ~emu se ne mo`e suditi po sebi“.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE Kada je re~ o „relativnom“. To se bli`e mo`e odrediti na slede}i na~in: „Ono {to nije dovoljno samo sebi. navedena u biografiji Reja Monka (1993. str. ne trpi niti kritiku niti protivre~nost“. {to ga pribli`ava Ni~eu („ru{enje idola”). ono je predstavljeno kao „Ono {to konstitui{e. jedan. uz jedno od mogu}ih bli`ih odre|enja: „Koje je istovetno za sve posmatra~e. 35 Tri sugestivne re~enice }e nas izvesti na alternativni put koji je predmet ove knjige i koji smo paradoksalno nazvali relativne transcendencije. 2) „Savr{eno. ~esto dominantnog. Relativisti~ka krajnost relativnog iskazana je izrazom „sve je relativno“. uz rizik nerazlikovanja izme|u termina koji se porede. zna~i odre|enu krhkost. ili {to implicira neki odnos“. nezavisno od njihovog referentnog sistema“. {to se odnosi na. Pojam imanentnog uzroka definisan je kao „ono {to se nalazi u deluju}em subjektu“ a imanentno je uop{teno odre|eno kao „ono {to je sadr`ano u prirodi jednog bi}a“. 3) „Koje ne ~ini nikakav ustupak. niti nezavisno“ ili „ono {to je nepotpuno.

tre}i program PROLE]E 2010. kulturno itd. pomalo iznad na{ih glava. pojedinca. Vrednosti koje bi svakako poticale iz na{eg ovozemaljskog sveta. tr`i{ta itd. i koje bi u sebe integrisale krhkost. 36 {to on istovremeno upozorava na opasnost od „pravljenja novih idola. s tim da to ne zna~i upadanje u odre|eni oblik nihilizma. a da pri tom ne upadnemo u prazninu ili budemo njome fascinirani. proletarijata. Na{a sugestija bi mogla biti da je „odsutni stub“ jedno „kao da stuba ima“. relativne transcendencije za ishodi{te bi imale jedan oblik nikad u potpunosti zapretene zabrinutosti. u delu Poslednji poljubac4: Ovaj kratak dijalog mo`e da uka`e na mogu}nost kombinovanja jedne prakti~ne o~iglednosti u na~inu na koji se usmeravamo u svetu (automatizam odgovora „ku}i“) i nesigurnosti koja pomalja nos ~im po~nemo sebi da postavljamo pitanja. str. koji u ~isto moralnom registru izra`ava krhkost koja nas karakteri{e kao ljude. Za Vitgen{tajna bismo mogli re}i da se u odnosu na na{u raspravu situira negde drugde. 4 Crumley. Iz pesme „Ro|en sam bu{an“ („Je suis né troué“). 3 – A gde vi sada idete? – Ku}i. Transcendencije koje ne bi imale karakter apsoluta. Kao da sam ikada znao gde je to. Ove tri re~enice su putokazi ka pojmu relativnih transcendencija. – Jedna re~enica pesnika Anrija Mi{oa tako|e daje smernice u vezi sa na{om novom putanjom: „Izgradio sam se na odsutnom stubu“. dru{tveno. poma`u}i da se orijenti{emo. 213. relativnog karaktera bi}a koja sa~injavaju ljudska dru{tva).. Trebalo bi da prihvatimo da se o~e{emo o prazninu `ive}i s mogu}no{}u proizvoljnosti i besmisla postojanja. odgovorio sam. iz zbirke Ecuador (1968. ona nam mo`e re}i „ja se zaista jesam sagradio na ne~emu. napretka. klju~nom pojmu-problemu koji strukturi{e ovu knjigu. na osnovu odsustva idola“. nauke.). nadilazilo ljudsko postojanje u ne~em {irem) i relativnosti (istorijski. ali to ne{to nije bilo stvarno temelj“ (ve} „odsutni stub“). ali koje bi funkcionisale kao odredi{ne ta~ke. Iz ove perspektive. – Tre}a re~enica predstavlja jo{ jedan pokazatelj pravca u ovom na{em umovanju. 1986.3 Ako re~enicu ~itamo u svetlu na{e filozofske rasprave. str. Re~ je ovog puta o autoru policijskih romana. . {tavi{e da upravo ukazuje na mogu}nost jednog drugde. integri{u}i pri tom deo istine koji svaka nosi sa sobom. 95). ne bi postojala neka apsolutna i kona~na garancija za ljudsku avanturu (kao {to su Bog ili njegove posvetovljene zamene poput uma. Tako posmatrane. D`ejmsu Kramliju. Pojam i problem koji nastoje da prevazi|u suprotnost izme|u transcendencije (onoga {to bi transcendiralo. Otuda pojam etike zabrinutosti.

a „postmoderna“. Potrudi}emo se da proverimo jedan deo na{ih konceptualnih nasle|a. 17. objavljena je u Revue du MAUSS (br. moralnih i politi~kih okvira. O ~emu je tu zapravo re~? Da bih odgovorio na to pitanje.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE [ta da radimo sa na{im intelektualnim ba{tinama Za Alana Akardoa i @ana Lekaa. povezuje se sa dekonstrukcijom tog nasle|a. „Ali gde su nestala svetla Koja su nas vodila? Lav stresa svoju grivu svakim udarcem bi~a Iza gvozdenih re{etaka bez iluzija Iza gvozdenih re{etaka njegove tamnice“. u Francuskoj (Volter. Zahvaljuju}i ovim prvim oru|ima distanciranja. 5 Prosvetiteljstvo i nove sociologije . Na{a egzistencijalna istra`ivanja sada }e mo}i da se pribli`e intelektualnim armaturama koje smo nasledili iz pro{losti. Po{to se u srcu intelektualne moderne koja se sa renesansom razvila na Zapadu nalazi filozofija prosvetiteljstva. ka kojoj }emo usredsrediti svu na{u pa`nju. um i napredak kao relativne transcendencije“. Kondorse itd. „Svetla“ („Lumières“).) i u Nema~koj (posebno Kant i mladi Fihte). prvi semestar 2001.) pod naslovom „Prigu{eno svetlo Prosvetiteljstva u konstruktivizmima – ^ove~nost. Oni koje su u XVIII veku nazvali „filozofima prosvetiteljstva“. Tako su Prva verzija ovog poglavlja.5 Za{to ovo pozivanje na dru{tvene nauke? Zato {to su upravo one istorijski hranjene stavovima i kategorijama poteklim iz prosvetiteljstva i {to istovremeno dozvoljavaju da ih preispitamo iz jednog druga~ijeg ugla. za koju se smatra da ovu danas nagriza. 1985. predlo`i}u jedan pregled novih tokova u dru{tvenim naukama. poku{avaju}i da se distanciramo od odre|enih utabanih staza razmi{ljanja. onako kako planinari proveravaju ~vrstinu svojih ko~i}a i konopaca tokom nekog te{kog uspona. Didro. krhki pojedinci kakvi smo mi deluju malo manje neopremljeno pred pitanjima koja izaziva savremeno dru{tvo od stakla. du`a i vi{e sociolo{ki tehni~ka. Stali smo kod formulacije filozofskih pitanja. Celovitost zapadne moderne ~esto se vezuje za taj filozofski pravac. doprineli su dubinskom redefinisanju jednog dela na{ih intelektualnih. god. u njihovom dvojakom odnosu prema nasle|u prosvetiteljstva. (zabrinute) ljude prosvetiteljstva 37 @erar Manse. Ruso.

Na ovom putu sociolozi dana{njice nai}i }e na stazu „kriti~ke samorefleksije“ prosvetiteljstva. Horkheimer. 212. sociologiju delanja koju su inicirali Lik Boltanski i Loran Teveno. u neku ruku }e ve} sadr`ati (u smislu interiorizacije i obuzdavanja) relativisti~ku zabrinutost. i polje feministi~kih istra`ivanja. Adorno. kao predstavnik uma. na osnovu ekstremnog iskustva nacizma i istrebljiva~kog antisemitizma. 38 „nove sociologije“ (Corcuff. Ja }u. uprkos njihovom pesimisti~nom nastrojenju. od ovih preokreta u~initi tek jednu od mogu}nosti i tek jedan grani~ni slu~aj na putu od prosvetiteljstva do nas. Iz ove perspektive. 6 7 Up. ograni~i}u se na ~etiri velika teorijska sto`era koji su me|u najdinami~nijim u Francuskoj u periodu 1980–2000: kriti~ku sociologiju Pjera Burdijea. iza ugla aktuelnih sociolo{kih analiza ne}emo nai}i na ono nekada{nje prosvetiteljstvo sa nekim njegovim apsolutisti~kim isku{enjima. odnosno na orijentire ~ija je stabilnost tek relativna. kod frankfurtskih filozofa ostajala je mogu}nost da se prosvetiteljstvo spase posezanjem za kriti~kom refleksivno{}u. To }e tako|e biti jedno od mojih glavnih oru`ja.tre}i program PROLE]E 2010. mogu}e je premostiti te{ko}e koje su sastavni deo tog nasle|a. 1995) u stanju da nasle|u prosvetiteljstva daju jedan novi smisao. Koncentrisa}u se na tri pojma koje je prosvetiteljstvo razradilo. i s resursima koji su delom potekli iz samog prosvetiteljstva. a koja su i danas za nas klju~na ako `elimo da se sna|emo u savremenim dru{tvima od stakla: „~ove~nost“. Ovde po analogiji sledim trag Stenlija Kavela (1996) i njegovog na~ina ~itanja Vitgen{tajnovih analiza kao endogenizacije „pretnje skepticizma“. 1974. Ipak. uz ne{to manje tragi~nu viziju istorije. Moja hipoteza-vodilja ima paradoksalan prizvuk: bez tih pojmova ne mo`emo. „um“ i „napredak“. . Adorno (1974) i Adorno (1991 i 1992). a ipak ih ne mo`emo prosto preuzeti takve kakvi jesu. oni su. onakvu kakvom su ~etrdesetih godina XX veka po~eli da je ocrtavaju filozofi-sociolozi Frankfurtske {kole Teodor Adorno i Maks Horkhajmer6. Op{ti okvir svojstven ovom poglavlju primorava me na takvo sinteti~ko sa`imanje. a ne da ga rasto~e u nekom „postmodernom“ galimatijasu. uo~ili pojavu autodestruktivnih preokreta: „~ovek kao osoba. upravo zahvaljuju}i kriti~kom osvrtu na prosvetiteljstvo. i navodi me na zapostavljanje razlika. Ipak. Horkheimer. Na sociolo{kom planu. sociologiju nauka Mi{ela Kalona i Bruna Latura. Raskidaju}i sa jednim apologetskim vi|enjem. Prigu{ena svetla prosvetiteljstva na koja }emo nai}i na na{em putu ve} }e biti suo~ena sa isku{enjem relativizama. pa ~ak i razmimoila`enja izme|u pomenutih pristupa. ve} na relativne transcendencije. uni{ten je“7. kako u razmi{ljanju tako i u delanju. str.

koji bi tako prera|eni i osavremenjeni mogli da poslu`e kao orijentiri. prostor koji je prosvetiteljstvo uspostavilo predstavljao je jedan od intelektualnih preduslova za mogu}nost autonomnog kretanja nauka. str. nasuprot ustanovljenim hijerarhijama i nepravdama. Na primer. odnosno ose}aj bri`nog. 1990. 1992. oni su ranije razra|ivani u drugim kulturnim kontekstima. otvara se tada perspektiva jednog {ireg individualnog i kolektivnog ovladavanja ljudskom sudbinom u smislu boljitka. naro~ito razvoj nauka uop{te i dru{tvenih nauka posebno. dakle konstituisanju nau~nih istina oslobo|enih od nasle|enih predrasuda. re~e ona sebi. Filozof neokantovac Ernst Kasirer (1990) ponudio je jedan dosta ujedna~en prikaz „filozofije prosvetiteljstva“. u kojem je premalo pa`nje poklonjeno raznolikosti tekstova i biografskim putanjama. gra|anin ili javni prostor). . 43. sem u bioskopu kada se svetla ponovo upale i kada se jo{ uvek zaslepljeni na|ete napolju na trotoaru. Kant je odgovarao: „Prosvetiteljstvo. pretpostavljam da se ni{ta nikad ne zavr{ava.“ Artur Miler. Na pitanje „{ta je prosvetiteljstvo“?. zbog mesta datog umu u istra`ivanju stvarnosti. um i napredak (mogli smo dodati i neke druge pojmove kao {to su narodni suverenitet. to je izlazak ~oveka iz samoskrivljene maloletnosti“9. kroz apologiju ili kritiku. Kondorse je filozofe koji su „pripremili“ Francusku revoluciju okarakterisao u dve crte: „ose}aj za ~ove~nost. 1991. Obi~na devojka. Da li se taj `ar ugasio u „postmoderni“? Da bismo otkrili prisustvo prosvetiteljstva u sada{njim dru{tvenim naukama. ali kao {to je primetio Kasirer „pojmovi i problemi koje je XVIII vek izgleda nasledio iz pro{losti. u velikoj meri pratilo nastajanje na{e moderne. Kroz konceptualnu mre`u ~ove~nosti. „^ovek“ i op{ta ~ove~nost – koja nala`e da se svako ljudsko bi}e posmatra kao ljudsko bi}e po istom osnovu – izdvajaju se kao jedan od najaktivnijih pozadinskih elemenata prosvetiteljstva. aktivnog saose}anja za 8 9 Cassirer. zainteresova}emo se za odre|ene pojmove ~ijem u~vr{}enju je ono doprinelo: ~ove~nost. uma i napretka.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE Povratak na sjajnu svetlost prosvetiteljstva 39 „Ali. 34. ali koji upravo zato mo`e dobro da poslu`i za obra|ivanje tradicije. nije prosvetiteljstvo izmislilo ove pojmove. Naravno. odnosno za rekonstrukciju resursa poteklih iz pro{losti. izme{taju se i prolaze kroz karakteristi~nu promenu zna~enja”8. Treba re}i da je pozivanje na prosvetiteljstvo. Kant. str. Jer.

cit. pobija argumente autoriteta. A gde na}i izvor legitimizacije istog nivoa kao {to je „bo`ansko pravo“ ako ne u tom drugom skoro-apsolutu: „prirodi“? Jedan od atributa op{te ~ove~nosti koji je stavljen u prvi plan jeste „um“.10 Prava te ~ove~nosti upisana su u „prirodu“ („prirodna prava“).17 ^ove~nost. Tako je za Kondorsea.. 1991. cit. um i napredak: ova tri kardinalna pojma filoCondorcet. cit. jednog od autora koji je na najsistemati~niji na~in ra{~lanjivao progresisti~ki obrazac. Kulminacija toga bi za Kanta bio kosmopolitizam. to je bila „sabirna ta~ka i sredi{te {irenja veka“. svaku epohu. Op. budu}i da se ovaj javlja kao kretanje uma i kao kretanje ka umu.12 Taj um je kriti~ki: on preispituje predrasude.16 Ta napredovanja su ~esto predstavljana. 13 Op. Kriti~ki um je postajao oru|e socijalnog i politi~kog pobolj{anja. Tako je Kant govorio o „javnoj upotrebi svog uma“. str.tre}i program PROLE]E 2010. 1988. bez pravljenja razlike prema zemljama. po{to je pojedinac sedi{te svog ispoljavanja. osporava istine dobijene otkrovenjem. po{tovanja za prirodna prava ~oveka“. 10 11 . 81. za svaku naciju. rasama ili sektama“.. kao socijalna kritika „nepravde“ i „zlo~ina“ koji poga|aju „~ove~nost“ u celosti13. ali se ona prema Kondorseu {irila mnogo dalje.11 „Jedinstvo i postojanost uma“ upravo su predstavljali zalog te op{te ~ove~nosti i njene univerzalnosti: „Um je jedan i jednak za svakog misle}eg subjekta... 17 Op. str. 230. str. „priroda neraskidivo spojila napretke prosvetiteljstva i napretke slobode. optimisti~ki. dok je javni prostor polje na kome se on razvija. pisao je Kondorse. str. str. 40 sva zla koja pritiskaju ljudsku vrstu“ i odbrana „interesa sve ~ove~nosti. 322–323. 1990. 230. 14 Kant. svaku kulturu“. vrline.14 Rajnhart Kozelek (1990) je u perspektivi jedne „semantike istorijskih vremena“. kao neminovna: „mo`da }e njihovo kretanje biti manje ili vi{e brzo. budu}i da „odredi{te ljudskog roda“ jeste „jedno dru{tvo gra|ana sveta“.15 Um predstavlja u isti mah oru|e i predmet tog napretka. 12 Ibid. ali nikad ne}e biti nazadno“. cit. 45 15 Op. Za Kasirera. str. ali u isto vreme i individualno oru|e. 86 16 Kant. pokazao koliko je prosvetiteljstvo sa parom istorija/napredak doprinelo da se promeni ljudski odnos prema vremenu. upravo u ime principa op{te ~ove~nosti. U kontekstu dru{tava Starog re`ima (L’Ancien Régime). ova kritika je dakle bila socijalna kritika poretka uspostavljenog s pozivanjem na religiju. str. 44.

tako dana{nji gra|anin nije siguran da je ljudski svet mogu}. Ona je tvorevina na{eg selektivnog pogleda koji. u svakom slu~aju na slo`en na~in koji izmi~e ishitrenom i kategori~nom sudu Lika Ferija i Alana Renoa (1988) o nekom navodnom „savremenom antihumanizmu“. ponaosob i u svojim me|usobnim vezama. Horkhajmer i Adorno su ocrtali obrise takvog stava promovi{u}i „kriti~ku samorefleksiju“ prosvetiteljstva nad samim sobom. po{to nema prihvatljivo istorijsko zna~enje. u zavisnosti od sada{njih preokupacija. mi smo u isti mah naslednici i proizvo|a~i te intelektualne tradicije.“ Moris Merlo-Ponti. njegov gotovo zastareo a ipak i dalje uznemiruju}i prizvuk. posmatraju}i sukobe u svom `ivotu. kao {to ~ovek dobre volje. ima logi~ku vrednost koja potpuno opravdava njenu upotrebu u savremenoj sociologiji. s tim da se univerzalnost prikazivala istovremeno kao „prirodna“ datost i kao horizont koji treba osvojiti ljudskim delanjem. Jer. I ljudi mogu da pobede. ~ove~nost se javlja kao implicitna polazna ta~ka humanisti~kih nauka. Ispostavlja se da je ovde neophodna jedna distanca sa razumevanjem da bi se u{lo u slo`enost na{eg odnosa prema vrednostima prosvetiteljstva. Dvostruka podela priroda/kultura i `ivotinjsko/ljudsko ~esto se smatra osnovnom smernicom za otvaranje polja koje pripada dru{tvenim naukama. Ovim sintetizovanim i pomalo mitolo{kim pregledom `elimo samo da istaknemo neodvojivo dalek i blizak karakter tog intelektualnog instrumentarijuma. za koju je ona . predgovor za Smisao i besmisao (Sens et non-sens). ~iji bi nosilac u velikoj meri bile dru{tvene nauke. Sezan je pobedio protiv slu~aja. po~ne da sumnja da su `ivoti kompatibilni me|u sobom. upravljamo ka jednoj disparatnoj pro{losti. U dru{tvenim naukama XX veka ~ove~nost se javlja u razli~itim modalitetima.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE zofije prosvetiteljstva postavljala su. pod uslovom da odmere rizik i zadatak. 1948. Pre svega. Ali neuspeh nije fatalan. Za njih je ta „kriti~ka samorefleksija“ bila zaista jedan unutarnji pokret ispravljanja. Poslu{ajmo {ta ka`e Klod Levi-Stros: „Podela na prirodno stanje i na dru{tveno stanje. pitanje univerzalnog. ali se taj pogled isto tako napaja resursima poteklim iz te slavne tradicije. a ne okretanje le|a vrednostima prosvetiteljstva. 41 Krhka humanistika „Kao {to se Sezan pita nudi li ono {to je iza{lo iz njegovih ruku neki smisao i ho}e li biti shva}eno.

ne nu`no javnih. Passeron. str. str. 6. time {to promovi{e jednu „simetri~nu antropologiju“ stavljaju}i u isti plan ljude i ne-ljude. @enske studije su doprinele toj liniji istra`ivanja kroz analizu na~ina dru{tvene proizvodnje mu{kog i `enskog. na primer. 23 Boltanski. 115.20 Za dru{tvene nauke postoje dru{tvene i istorijske figure diferencirane u odnosu na ~oveka i na ~ove~nost. Laurent Thévenot (1991). 22 Up. kako podse}a Paseron. (1991). odnosno na mesta gde se jedan princip op{te ~ove~nosti reaktivira u razmenama legitimnih argumenata.tre}i program PROLE]E 2010. odaje utisak poni{tavanja humanisti~kih nauka pod jednim antihumanisti~kim naletom. 1991) usredsredila se na javne prostore. konstatuje @an-Klod Paseron. istra`io jedan oblik delanja koji ignori{e osobe i koji otvara vrata „mogu}nosti da se ljudska bi}a tretiraju kao stvari“23. u pristupima dru{tvenih nauka ~oveku postoje specifi~nosti. „^ovek iz nauka o ~oveku nije neka su{tina do koje bi ponovo trebalo do}i“. 1. 18 19 . 1999. ukazuju}i na raznolikost modusa tretiranja ~ove~nosti u zavisnosti od tipova situacija. 14. Pro{iruju}i svoju pri~u na mno{tvo kategorija i situacija. str. 1990. Luc Boltanski i Laurent Thévenot. ali njih mo`emo ~iLévi-Srauss.19 ^ovek dru{tvenih nauka je trostruka istori~nost: istori~nost svakog posebnog ~oveka. „posmatranje uvek nailazi na pojedina~ne ljude i doga|aje“. ^ovek je biolo{ko bi}e kao {to je u isto vreme i dru{tvena jedinka“. jer. Analiza istorijskih procesa proizvodnje ljudskog ovih poslednjih godina dopunjena je sociologijom re`ima delanja koju su pokrenuli Lik Boltanski i Loran Teveno.22 Ovaj postupak usmerio je pa`nju ka trenucima reaktualizacije op{teg smisla ~ove~nosti u toku svakodnevnog `ivota. Sociologija nauka i tehnika Mi{ela Kalona (1986) i Bruna Latura (1995). Boltanski i Teveno su se emancipovali od tog prvog preuskog okvira javnih modusa opravdavanja. istori~nost ~ove~anstva kao skupa ljudi i istori~nost ~ove~nosti kao kategorije percepcije. Laurent Thévenot (1998) i Philippe Corcuff (2001-a).18 Me|utim. Ovakva linija tuma~enja je jedna od mogu}nosti koje pru`aju njihovi radovi. str. 21 Prema autorkama Delphine Gardey i Ilani Löwy. 2000-b. 20 Ibid. posebno Luc Boltanski (1990). Sociologija javnog opravdavanja (Boltanski i Teveno. 42 oru|e metode. {to bi bilo poput ulaska u „radikalnu istori~nost definicija ljudskog“21 – definicija pod mu{kom hegemonijom. ^ovek dru{tvenih nauka je tako|e pluralitet. Sa „re`imom nasilne sva|e“ Boltanski je. 1949.

str. odbacuje sve ono {to se ne uklapa u normu pod kojom se `ivi“.. 20. Klod Levi-Stros predlo`io je jednu definiciju etnocentrizma koja je postala klasi~na: „Odbijanje da se prizna sama kulturna raznolikost kao ~injenica. a ne kao puke prirode. 1999). str. str. shva}enim kao „poricanje kulture“. o nekim papanima i ostalim d`ulovima. radije se van kulture. Novi pristupi u dru{tvenim naukama ponekad su nasledili ovo artikulisano klackanje.27 Taj socijalni rasizam odbacuje dominirane grupe u domen prirode. 31. Lévi-Strauss.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE tati i kao doprinos jednom pro{irenom humanizmu. 27 Ibid. Videti tako|e infra. To {to savremene sociologije istra`uju raznolikost ~ove~nosti sa svim njihovim opremama. 177–186. 1989. Tako bismo. one univerzalisti~ke pretenzije koje maskiraju dominaciju jedne kulture nad drugim. ~ak i brisanje u odre|enim istorijskim ili situacionim kontekstima reference na „~ove~nost“. 1987.155. u prirodu. ali njegovo vrednovanje kulturne raznolikosti (kulturni relativizam) za podlogu ima zajedni~ko pravo ljudskih kultura da postoje kao kulture (humanisti~ki univerzalizam). Upravo se na osnovu tog modela iznova tuma~e klasi~ni opisi seljaka i radnika koji ih guraju na stranu animalnosti i divlja{tva. stvara pogodno tle za pojavu unakrsnih i optu`uju}ih aveti etnocentrizma i univerzalizma. u ime ne samo postojanja ve} i blagodeti varijeteta kultura. predmeti i institucije u~estvuju u razli~itim istorijskim oblicima ~ove~nosti. 24 25 43 . koji je prili~no ~udan ako imamo u vidu ritualne podele. koje prebacuje optimisti~ki humanizam prosvetiteljstva u jedan nemiran i krhki humanizam.25 Ova formulacija sadr`i jedan kompleksan spoj kulturnog relativizma i humanisti~kog univerzalizma. mogli govoriti o nekim sirovinama. doma}im `ivotinjama i nuklearnim opasnostima). 26 Grignon i Passeron. ova sociologija pokazuje kako i druge `ive vrste. str. u jednom aktuelnijem kulturnom imaginariju. udaljavaju}i se od jednog klasi~nog humanizma preisklju~ivo centriranom na samom ~oveku. Ona govori kako su tu uvek posredi ljudska bi}a koja su opremljena i okupirana ne~im ne-ljudskim (sileksom. Na levi-strosovsko poreklo direktno se pozivaju Klod Grinjon i @an-Klod Paseron kada postavljaju pitanje „klasnog rasizma“.24 Time {to u `i`u stavlja „hibridne spojeve ljudi i ne-ljudi“ (Latur. divljim `ivotinjama i prete}im bogovima ili vokmenima. poistove}uju}i ga sa „poricanjem ~ove~nosti“26. van svake kulture. U njoj antropolog kritikuje. Ovaj tip pitanja unosi nemir u na{ humanizam: nemir prema imperijalisti~kim pretenzijama tog humanizma a u ime mogu}nosti jednog pro{irenog humanizma koji ostaje tek nagove{ten.

godine u Francuskoj ure|uje zajedni~ki `ivot parova koji ne mogu ili ne `ele da stupe u brak. nalazi u prili~no analognoj situaciji (Gardey i Löwy. garantuju}i tako imovinska i druga prava svakog od partnera. 9. Humanizam prosvetiteljstva se nije ugasio. ukr{taju se sa orijentirima koje su postavile „nove sociologije“. U skorije vreme tako|e smo videli da je u raspravama oko PACS-a29 i mogu}nosti da homoseksualni par usvoji dete. nastoje}i da uhvati zajedni~ke odjeke u nekim disparatnim istorijskim i socijalnim iskustvima. str. Neizvesnost. niti da se tako ne}e na}i pred jednom radikalnom heterogeno{}u.28 Posezanje za figurom „prirode“ ~esto je dozvoljavalo da `ene budu isklju~ene iz jedne potpune ~ove~nosti. nemir. preuzeto supra kao prolog za ovaj deo o humanizmu. 2000). Hipoteze koje iznosi Eleni Varikas ovde deluju stimulativno: „Ponovno otkrivaju}i ono politi~ko kao polje slobode. Naturalizacija rodovske hijerarhije u savremenom svetu istovremeno je arhetip i simptom tog istorijskog procesa. 30 U Merleau-Ponty. U humanisti~kim naukama. rizik. bez ikakve garancije da tako ne}e pregaziti singularnosti. 28 29 .). koji legitimizaciju dominacije preme{ta iz domena religije u domen prirode“. dosta toga je opklada. 89. modernisti su ponovno otkrili ono prirodno kao granicu te ljudske slobode koju religija vi{e nije bila u stanju da zadr`i. 1996. ka kojima nas vode poslednje ~etiri re~enice predgovora Merlo-Pontijevog Smisla i besmisla30. mogu}nost i opklada: elementi slagalice jednog novog humanizma. upotreba jedne naturalisti~ke tematike poslu`ila da homoseksualce/ke udalji od potpune ~ove~nosti. 44 Feministi~ko istra`ivanje se u svojoj kritici naturalizacije `enskog i kritici mu{ke monopolizacije definicije ~ove~nosti. Ono se ~ak direktnije suo~ava sa naturalizmom prosvetiteljstva. Pojam ~ove~nosti zadr`an kao odrednica u sociolo{kom znanju funkcioni{e onda poput jednog analo{kog kao da. prev. seksizam. klasni rasizam. Implicitno smo dakle pozvani da drugde nego u nu`nostima „prirode“ (ili otkrivenim istinama religija) tra`imo ne{to nepostojanije upori{ne ta~ke jednog novog humanizma koji odbacuje razli~ite oblike etnocentrizma – rasizam i imperijalizam. ali d`epna lampa kojom smo opremljeni deluje pomalo treptavo u rukama dezorijentisanih ljudi poput nas i ostavlja zone mraka na putu.tre}i program PROLE]E 2010. str. homofobiju itd. Varikas. PACS (Pacte civil de solidarité): Gra|anski pakt o solidarnosti – zakonska odredba koja od 1999. – Prim. 2000. Ovu vrstu ugovora mogu sklopiti kako hetero tako i homoseksualni parovi.

jedan proces. Na taj na~in. A savremene sociologije dozvoljavaju da mu pristupimo upravo kao takvom regulacionom principu (iz ugla jedne epistemologije sociolo{kog uma). dakle. Pjer Burdije zahteva jedan racionalisti~ki stav. iz sociologije nauka Mi{ela Kalona i Bruna Latura povremeno se osloba|aju neki antiracionalisti~ki naleti koji prihranjuju „postmoderne“ oblike relativizma. mi znamo da snaga nije zanemarljiva.. Znamo da um ne iscrpljuje `ivot. On ga dakle posmatra kao jedan istorijski proizvod. Upravo pomo}u uma. Burdije (1997) stoga zastupa jedan racionalisti~ki istoricizam. Imamo. Burdije se uklju~uje na stazu prosvetiteljske „kriti~ke samorefleksije“. njihovu sociologiju nauka tako|e mo`emo shvatiti kao doprinos jednom pro{irenom racionalizmu. a koja favorizuje autonomiju tih polja i dejstvenika u njima. da su mo}ne. O umu. pa ~ak ni ono najbolje od `ivota. 1901. Pre svega.. 11). empirijski potkovana znanja o tome kako funkcioni{u 31 Na primer.. blisku onoj koju su osmislili Horkhajmer i Adorno. ne mo`e pojmiti svoj odnos prema univerzalnosti kao ne{to {to je dato ({to je upisano u „prirodu“). kao prostori koji se povinuju odre|enim logikama. odre|enim pravilima i odre|enim specifi~nim stegama.“ 45 [arl Pegi. refleksivno posezanje za umom da bi se umu pru`ila budu}nost nasuprot odre|enim sklonostima uma. str. jednu uvek nedovr{enu univerzalizaciju. .31 Ali kao {to smo u~inili po pitanju humanizma. ali i kao predmetu analize (kroz teorijsko-empirijska istra`ivanja o racionalnostima koje su na delu u ljudskoj akciji). zvanu Realpolitika uma. Poku{ajmo najpre da identifikujemo epistemolo{ka razmatranja koja implicitno izranjaju iz njene konkretne nau~ne prakse. budu}i da uzima u obzir tekovine istoricizacije i sociologizacije. duboke. To ga navodi da promovi{e jednu politi~ku strategiju u pogledu nau~nih polja. Um ~ini jedan od regulacionih principa nauka uop{te i dru{tvenih nauka posebno.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE Skru{eni glasovi uma „Um nije ceo svet. ova sociologija umela je da proizvede neka nova. ali taj racionalizam.. da su mnoge strasti i ose}anja dostojne uva`avanja i po{tovanja. kao {to je to bio slu~aj sa racionalizmom prosvetiteljstva. a temelji ga na ~injenici da su se nau~na polja tokom istorije konstituisala kao autonomna. Ako se sociologija Pjera Burdijea eksplicitno predstavlja kao racionalisti~ka. kada Latur svodi nauku na „odnose snaga“ pori~u}i postojanje „odnosa uma“ (1984.

savremene sociologije usmeravaju ka tom pravcu: one pozivaju da se o onome {to se prikazuje kao „prirodno“ i/ili nu`no razmi{lja kao o ne~emu {to je konstruisano. time {to ~esto naglasak stavljaju na procese „dru{tvene konstrukcije stvarnosti“. nau~io nas je Pjer Burdije slede}i u tome Marksa i jo{ neke druge. 46 laboratorije. Kalon i Latur su upravo ugradili svoj kamen u odre|eni realizam. sociologija defatalizuje. budu}i da je raspore|en po mre`ama sa~injenim od ljudi i od ne-ljudi. Zatim. time {to su predmetima i tehnikama dali povla{}eno mesto u analizi proba. tehnikama i kolektivima. kako se razvijaju nau~ne kontroverze i kako nastaju tehni~ke inovacije. Kod njih se nau~ni i tehni~ki um ne javljaju kao preimu}stvo izolovanog pojedinca i njegove savesti. tako|e daje i neke antiapsolutisti~ke resurse kada je re~ o pristupu umu.). Uop{te uzev{i. koji je ~esto povezan sa nau~nim racionalizmima. kolektiviziran i opremljen. Toliko dakle o epistemologiji koja ~ini podlogu ali na koju se ovi sociolozi jasno ne pozivaju! Uostalom. ~esto poprima jedan kriti~ki ton sa politi~kim ishodi{tima. str. oru`je znanja upereno protiv pluraliteta modusa dominacije i njihovih kombinacija. stoga. Time {to denaturalizuje. kao {to smo videli kod Kondorsea. Njihovi radovi opisuju jedan pro{ireni um. Um (sa velikim U) mogao je tako da zauzima jedno isuvi{e isklju~ivo i nadnose}e mesto u intelektualnom univerzumu prosvetiteljstva. po{to za predmet uzima nau~ne aktivnosti. U praksi. kao {to je to slu~aj u nekim vi|enjima koja su privr`ena filozofiji prosvetiteljstva.32 Niz filozofskih razmatranja i sociolo{kih radova doveo je do toga da se on istovremeno lokalizuje i pluPotrebno je ipak primetiti da nam tradicija prosvetiteljstva. Um „novih sociologija“. godine. hemi~ara. na ambivalentan na~in. Tako je cilj Kantove Kritike ~istog uma (1987) upravo bio da „odredi pravila i granice njegove upotrebe“ (predgovor prvom izdanju iz 1781.tre}i program PROLE]E 2010. 32 . biologa itd. @enevjev Fres (1995) je pokazala kako je tokom istorijskog procesa konstituisanja republikanske politike. koje manje ili vi{e stabilizuju stvarnost i manje ili vi{e u~vr{}uju ~injenice. ona je potakla um da napreduje na delima. rezultati sociologije nauka imaju ne~emu da nas nau~e i o nau~nom umu na delu (kod fizi~ara. U Burdijeovoj sociologiji je. oni se tako suprotstavljaju „postmodernistima“ koji bi mogli upasti u isku{enje jednog „lingvisti~kog totaliteta“ ili jednog „predstava totaliteta“ rastvaraju}i stvarnost u relativnosti diskursa ili gledi{ta. Feministi~ka analiza mu{ke monopolizacije uma produbila je ovu kriti~ku liniju. antinomija izme|u uma i ose}anja umnogome poslu`ila da se naturalizuju svojstva mu{kog i `enskog. na tragu prosvetiteljstva. Um nau~nika i in`enjera nastanjen je predmetima. Po tome. i tako doprinela isklju~enju `ena iz prostora gra|ana opskrbljenih umom da bi ih poslali na stranu srca. 33).

{est oblika javnog opravdavanja identifikovanih u na{em dru{tvu (Boltanski i Teveno.. sociologija re`ima delanja pozabavila se i pitanjem prora~una – ciljevi/sredstva. da bi u njega vratilo proveravaju}i stav i refleksivne operacije. U sociologiji. 90. Merleau-Ponty.35 Vi{e Péguy. preuzeto supra kao prolog za ovu ta~ku o umu. Time {to u Fenomenologiji percepcije dovodi u pitanje intelektualisti~ku hijerarhiju koju je Platon postavio izme|u pojmovnog (uzvi{enog) i ~ulnog (niskog). str. 279. svetu industrije. neko je cenjen kada „`rtvuje svoje posebne interese zarad op{teg interesa“. 35 Corcuff et Sanier. oslanjaju se na {est modusa dovo|enja u ekvivalenciju osoba i stvari oko jednog zajedni~kog dobra. Ovih {est racionalnosti na delu u argumentacijama koje smo skloni da razvijamo u javnim prostorima na{ih dru{tava. Sociologija re`ima delanja pro{irila je pluralizaciju oblika uma. Osim tih neposrednih opravdavanja u javnim situacijama. 33 34 47 . 1991). odnosno onog koje `eli da razume samo sebe. svetu renomea ili svetu nadahnu}a. ~ulnog odnosa prema svetu. od kojih je svaki svojstven jednom od {est „svetova“ – svetu doma}instva. „Um nije ceo svet“ pisao je [arl Pegi33. posvetovio na{ odnos prema umu posredstvom uma napisav{i da „Upravo pomo}u uma. iskustva koje se sti~e „vlastitim telom“. sastoji se. koja se razvija na osnovu jednog ne-umnog. ali samo jedna od mogu}nosti.“. strate{kog uma. Moris Merlo-Ponti se uklju~uje na put koji je analogan sa Pegijevim: spasiti na neki na~in racionalizam od pretenzija „integristi~kih“ racionalizama. telesnog. te dakle na {est razli~itih prostora prora~una. osobe koje podle`u vrednovanju ne identifikuju se prema istim kriterijumima u „svetu gra|anstva“ (u kome se te`i jednakosti i uspostavljanju kolektivne volje kao regulativnog principa) i u „svetu reputacije“ (gde je renome glavna preokupacija). svetu gra|anstva. predstavljaju {est razli~itih modaliteta primenjivanja jednog refleksivnog i argumentovanog uma.34 Um bi dakle bio jedna od mogu}nosti ljudskog bi}a. 2000. i da bi refleksiju prikazalo kao jednu od mogu}nosti mog bi}a“. U „svetu gra|anstva“. Na primer. 1945. u tome da ponovo do|e do nemi{ljenog iskustva sveta. Burdije (1980) }e utabati merlo-pontijevsku stazu kroz svoje rehabilitovanje jedne inkorporirane logike prakse nasuprot arogantnom umu intelektualaca.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE ralizuje. 1993-a. svetovnjak koji je 1901. godine. paradoksalno. mi znamo. pa dakle i pitanjem ra~und`ijskog. svetu tr`i{ta. str. on je promi{ljaju}em umu priznao punosna`nost koja je lokalizovana ali koja je efektivna na bazi prvobitnog iskustva onog nemi{ljenog. dakle pre svog vi{e apsolutizuju}eg zaokreta ka hri{}anskoj veri. situirani u nekim {irim vremenskim intervalima.. a u „svetu reputacije“ kada je „poznat“ ili „~uven“. Tako je izlagao: „Zadatak jednog radikalnog razmi{ljanja. Pre svega.

nau~ni um je u njima vi{e lokalizovan a racionalnost pluralizovana.tre}i program PROLE]E 2010. up. Glasovi uma u~e se skromnosti. isklju~ivosti i homogenosti postoje drugi na~ini da se. konsoliduje dvostruki rad – rad uma i rad na umu. 1940. 48 ugra|en u navike i rutine. 38 Videti jedan nacrt analize saose}anja u javnim slu`bama. ili ~ak glavni. ovaj familijarni um se hrani implicitno{}u na{ih navika.“ Valter Benjamin. predstavlja klasi~nu figuru bez-um-lja. Up. Napredak koji je pocepao trnje vremena „Ideja o napretku ljudske vrste kroz istoriju neodvojiva je od one o nekom kretanju u jednom homogenom i praznom vremenu. zarad jednog novog izdanja prosvetiteljstva. kako onda nau~ni um sociologije mo`e doku~iti ono {to mu je spoljno. s druge strane. samerljivosti i nesamerljivosti. merenja i prora~una? Sociolo{ki um sociologije re`ima delanja nastoji da prevazi|e tu prepreku i da proizvede racionalno istra`ivanje oblika kompetencije koji izmi~u ekvivalenciji. izme|u bolni~arki i pacijenata i izme|u slu`benika Biroa za zapo{ljavanje i nezaposlenih. na delu. efekat „novih sociologija“ je paradoksalan: s jedne strane. O pojmu istorije. pravde i singularnosti. Boltanski. Model saose}anja38 izveden iz etike lika i odgovornosti prema drugome Emanuela Levinasa. sociolo{ki um {iri svoje polje istra`ivanja na ono {to izmi~e kalkulantskim umovima. To ukazuje. O re`imu nasilja. Na kraju krajeva. {to otvara put ne-izmernosti. 1994. u ~lanku objavljenom u ~asopisu Recherches et Prévisions (Corcuff. 1990. 1996-b). sa merenjem i sa prora~unom. Nasilje37. da osim nadno{enja. u vezi sa ispitivanjima o odnosima izme|u slu`benika na {alterima za isplatu socijalne pomo}i i korisnika. poku{ava da uhvati iskustvo koje se prote`e izme|u mere i neizmernosti. Sa~uvati neophodno mesto za um ne zna~i dozvoliti mu da zauzme sav prostor. inspirisana hri{}anskom teologijom. oli~ava jedan tip bezuslovne ljubavi u kojoj se ne o~ekuje uzdarje. brige prema svima ostalima i zasebne pa`nje prema drugome. vi|eno kao prekomerno suo~avanje snaga i skretanje u odnosu na normu. Kritika ove poslednje ideje treba da poslu`i kao osnova za kritiku ideje o napretku uop{te. Agapè. Ako ove razli~ite tipove uma pove`emo sa dovo|enjem u ekvivalenciju. {to izlazi iz ekvivalencije. 36 37 . dok. Thévenot. um re`ima prisnosti36 sa svoje strane udaljava se od refleksivnih dimenzija opravdavaju}ih i strate{kih umova – za razliku od njih.

u logici jednog umerenog optimizma koji podrazumeva i dozu pesimizma. Ne pori~u}i tekovine pokreta emancipacije `ena u XX veku. u istom tom kontekstu. 326–327.42 Me|utim. skre}u ve}u pa`nju na te{ko}e na koje to kretanje nailazi. str.41 Upravo je u tom okviru Rajnhart Kozelek posmatrao kako odumiru istorijske kategorije svojstvene „modernim vremenima“. 44. 41 Adorno. bio je kategori~an Adorno. sens – smer. str. odnosno na odr`avanje starih odnosa dominacije ili na pojavu novih modusa dominacije. istorija ima smisao“. feministi~ka kritika je isto tako usmerila svu svoju pa`nju ka obnavljanju stanja ugnjetenosti `ena i ra|anju novih oblika diskriminacije (na primer. U tom smislu. 39 40 49 . oni su ~esto osetljivi na ono {to u dru{tvenim strukturama blokira napredovanje jednakosti. manifestuje u istoriji i daje joj koherenciju. da bi se zatim pro{irila i na druga dru{tvena polja kao {to je politika. Ove „nove sociologije“ ~esto bi mogle da prisvoje opasku na koju je Merlo-Pontija u Avanturama dijalektike (Les Aventures de la dialectique) inspirisao Maks Veber: „istorija nema pravac39 kao reka. kao {to su apsolutni u`as pomora Jevreja. Ta pesimisti~ka Na fr. odnosno kao na „evoluciju“ koja je jednosmerna (koja se kre}e u samo jednom pravcu) i jednodimenzionalna (budu}i da se razli~ite dimenzije jednog dru{tva uklju~uju u taj pravac). str.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE U savremenim sociologijama. napredak je manje prisutno pitanje nego {to su to ~ove~nost i um. 42 Kosselleck. ali i smisao (i ose}aj). 250.40 Ova pomeranja dru{tvenih nauka ne mogu se shvatiti nezavisno od istorijskih iskustava regresije smisla ~ove~nosti koja su obele`ila XX vek. Merleau-Ponty. U svojim kriti~kim dimenzijama. Ali ove analize dru{tvenih prepreka na putu napretka mogu sasvim dobro poslu`iti kao nau~ni doprinos unutra{njem ispravljanju kretanja napretka. obele`ila prve radove Pjera Burdijea i @an-Kloda Paserona o {koli. „Tvrditi da se jedan univerzalni plan. pravac. One. bilo bi cini~no posle minulih katastrofa i pred onima koje dolaze“. sociolo{ki radovi mogu dodati neke druge. usmeren ka boljitku. na primer. 1955. manje `ive boje zastavi napretka. prev. te razvijaju kritiku nejednakosti. 1992. novi pravci u dru{tvenim naukama ne obra}aju pa`nju toliko na kretanje u smislu pobolj{anja koliko na reprodukciju negativnog. Upravo je takva jedna perspektiva. ali i zlo~ini staljinizma i kolonijalizma. masovniji pristup `ena tr`i{tu rada bio je propra}en novim hijerarhizacijama izme|u mu{kih i `enskih uloga). po{to su se optimisti~ka o~ekivanja „u dodiru sa novim iskustvima“ istro{ila i po~ela onda da podrivaju „jednostrani karakter progresisti~kih osnova tuma~enja“. 1990. – Prim. Treba re}i da ako istori~nost predstavlja jednu od njihovih fundamentalnih tema. na nju se sve manje gleda na evolucionisti~ki na~in.

Jedna isklju~iva apologija „vezanosti“ preti da u u~vr{}ivanju predrasuda i u naturalizaciji instituisanih nepravdi i hijerarhija ugrozi kritiku. Ako vezanost izme|u ljudi i ne-ljudi. oni su istovremeno nosioci smetnji i kompetencija za akciju pojedinaca i grupa. oduzimaju}i joj upravo sposobnost da se otrgne od „postoje}eg poretka stvari“.tre}i program PROLE]E 2010. onog koji usvaja sociologija nauka u istra`ivanjima o odnosima izme|u ljudi i ne-ljudi (u {ta spada i „priroda“). kako bi se onda oja~alo oru`je za borbu protiv njih. ali sve to uz poku{aj da se bolje izmere njihovi negativni efekti. 1999. Dakle. dakle. ve} da nas naprotiv ve`e ~vr{}im ~vorovima“. tradicija ili progres? Adorno je suptilno sugerisao: „Jedan od zadataka – i to ne najmanji – pred kojim se nalazi misao jeste da sve 43 Videti posebno Boltanski (1990). str. Boltanski et Thévenot (1991) i Corcuff et Lafaye (1996). poklapa sa putanjom koju je promovisalo prosvetiteljstvo – putanjom otrgnu}a od negativnog tereta nasle|enog iz pro{losti. njihovim predrasudama i njihovim ustoli~enim hijerarhijama. umesto da se izlo`e opasnosti povratka odbrani tradicije nasuprot progresu i vezanosti nasuprot emancipatorskom otrgnu}u. onda Latur mo`e da tvrdi: „Mi od budu}nosti vi{e ne o~ekujemo da nas oslobodi svih na{ih veza. podvla~e}i vezu izme|u na{ih kriti~kih aktivnosti i resursa koje crpemo iz moralnih i politi~kih tradicija koje nasle|ujemo. Ovaj tip sociologije se.45 Prema britanskom sociologu. Sledimo radije slo`enost sveta onakvog kakvim ga vidi Entoni Gidens kada govori o „dvojnosti strukture“. zaista u~estvuju u konstituisanju ljudskosti ~oveka i u stvaranju zajedni~kih svetova me|u njima (svetova koji su me|usobno bliski). str. Dvostruka sociologija kritike/nova kriti~ka sociologija koju su pokrenuli Lik Boltanski i Loran Teveno43 ide u tom pravcu. neki drugi odeljci „novih sociologija“ zainteresovali su se za pozitivne aspekte nasle|enih tradicija i vezanosti za svet. a sve u slu`bi napretka. Bruno Latur (1999) je tako|e sklon da prednost da stavu vezanosti u odnosu na stav otrgnu}a (od prirode i od tradicije posezanjem za kriti~kim umom u kretanju progresa) koji preporu~uje prosvetiteljstvo. mo`da }e pomo}i da se na manje arogantan na~in preformuli{e poruka prosvetiteljstva. 254. Nasuprot tome. 1987. . 44 Latour. dru{tvene oblike proistekle iz pro{losti treba shvatiti iz jednog dvojakog aspekta: kao prinu|uju}e i kao osposobljavaju}e. Iz jednog druga~ijeg ugla. 45 Giddens. a posebno veze sa „prirodom“. Ukoliko ovi novi pristupi budu integrisali ta ograni~enja. 226.44 Ali isticanje vrednosti tradicije i veza nailazi na odre|ene probleme. 50 komponenta sociolo{ke analize nadovezuje se na nepoverenje prosvetiteljstva prema nasle|enim tradicijama.

ili izme|u vezanosti i otrgnu}a. onoj gde su svetla prosvetiteljstva bila prigu{ena. ocrtala bi se jedna dijalektika tradicije i emancipacije. potaklo na akciju. Ali u jednoj epohi koja ~esto s ponosom isti~e svoju „postmodernost“. Benjamin. postale su tako jedan od onih „odsutnih stubova“. Nasuprot filozofijama nu`nog napretka.46 U tome se pridru`io filozofskom stavu svog prijatelja Valtera Benjamina. godine. u isku{enju smo da. kao i uobi~ajene odnose izme|u tradicije i emancipacije. on je na taj na~in poremetio lepo ustrojene sledove izme|u pro{losti. str.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE reakcionarne argumente protiv zapadne civilizacije stavi u slu`bu progresisti~kog Aufklärung-a“. pisao je on. ali koja ne ostaje zarobljena u kultu pro{losti. str. tragi~nog i utopijskog. ve} ocrtava otvorenu setu u pogledu obe}anja o jednom druga~ijem vremenu-koje-}e-do}i ~iji smo ukus mogli da predosetimo u nekim prolaznim iskustvima. inspirisanih Anrijem Mi{oom. nama je prosvetiteljstvo i dalje potrebno. do{lo je do ne~eg kao {to je ponovno izmi{ljanje tradicije prosvetiteljstva. uprkos svojoj krhkosti. sada{njosti i budu}nosti. koga je Mi{el Levi (1988) postavio upravo na raskrsnicu izme|u romanti~arske kritike progresa i racionalizma prosvetiteljstva. treba nastojati da se tradicija iznova otrgne od konformizma koji preti da je podjarmi“.. putem jednog „kriti~ki samorefleksivnog“ rada. ~iji je smisao donekle izmenjen. Benjamin (2000) je na pragu nacisti~kog varvarstva nazirao jednu slaba{nu emancipatorsku nadu u strate{koj mogu}nosti da se u srcu sada{njosti aktivira „tradicija ugnjetenih“ pred nastupaju}om „katastrofom“. uz svest o blagodetima odre|enih nasle|a iz pro{losti. Kroz spoj filozofskih resursa i sociolo{kih pristupa. Vrednosti prosvetiteljstva. sa svim njenim rizicima i svim njenim opkladama. 179. fragment 122. To naravno podrazumeva i dozu nostalgije. Jedno takvo redefinisanje progresa ne bi nas vi{e navodilo da spavamo na na{im (pretpostavljenim) lovorikama. koji nas na izvestan na~in podupiru. pored mno{tva zvukova i svetala tehno muzike. pesimizma i optimizma.. sposobna da pove`e sto`ere otrgnu}a i vezanosti u okviru iznova konfigurisanog prosvetiteljstva. 1991. ve} bi nas. teza VI. 1940. Budu}i da smo uronjeni u neizvesnosti savremenog dru{tva od stakla. 431. „U trenutku opasnosti“. 46 47 51 Setno prosvetiteljstvo Adorno. . „U svakoj epohi. 2000. isto tako pru`imo jo{ jednu {ansu slow muzici na{e mladosti.47 Kada bismo sledili Benjaminovo nadahnu}e.

Makijaveli je bio jedan od prvih mislilaca koji je u sredi{te svog razmi{ljanja stavio tu krhkost ljudskog delanja suo~enog sa okolnostima i koji je sa stanovi{ta etike iz toga izvukao odre|ene posledice. U svakom slu~aju. AD). S). Svet nije napravljen rukom ~oveka: svet mu pru`a otpor kroz brojne okolnosti koje ne zavise od njega. Ovo poglavlje }e se dakle baviti ta~kama preseka izme|u ovih dvaju autora. Onaj koji je na najjasniji na~in shvatio okosnice njegovog postupka bio je filozof Moris Merlo-Ponti. proveravanje svojih intelektualnih nasle|a. Merlo-pontijevsko tuma~enje Makijavelija ne odnosi se samo na „Bele{ku o Makijaveliju“ („Note sur Machiavel“) (1949. Avanture dijalektike (Les Aventures de la dialectique) (1955. NM). i beskrajno je prevazilazi sila spoljnih uzroka. na to su. napisano izme|u 1663. „U praksi ~ovek treba da dokazuje istinitost. P1) i Staze dva (1951–1961) (Parcours deux (1951–1961)) (2000. odnosno realnost i mo}. ve} i na niz politi~kih tekstova kakvi su Humanizam i teror – Esej o komunisti~kom problemu (Humanisme et terreur – Essai sur le problème communiste) (1947. Formulisanje filozofskih pitanja. i 1675. P2). delanje ne ide samo od sebe. Na{e mogu}nosti da interveni{emo u pogledu toka sveta nisu neograni~ene. godine. igrali Makijaveli i Merlo-Ponti. str. ovozemaljskost svoje misli“. Spoznati granice vlastitog delanja zna~i dati sebi sredstva za pobolj{anje svojih sposobnosti delanja. izo{travanje svog razumevanja sveta i njegove budu}nosti: ovi zadaci ne spadaju samo u domen misaonog. ali i u novijim posthumnim zbirkama Staze (1935–1951) (Parcours (1935–1951)) (1997. kao i na pojedine ~lanke sakupljene u delima Smisao i besmisao (Sens et non-sens) (1948.50 Marx. 1–2. 1030. SNS). mi dakle nemamo apsolutnu mo} da za na{u upotrebu prilago|avamo spoljne stvari“. Baruh Spinoza.tre}i program PROLE]E 2010.49 Ali konstatovanje prakti~nih slabosti ~oveka ne vodi obeshrabrenosti i pasivnosti. Etika. sep48 49 . HT). Znaci (Signes) (1960. 1982-b. tezi o Fojerbahu“48. izme|u ostalog. kako bi pritegao veze izme|u znanja i delanja koje je tradicionalna filozofija isuvi{e popustila. No. Njegov prioritetni teren analize bila je politi~ka akcija. ve} upu}uju i na akciju. 50 Podsticaj na ovo razmi{ljanje dugujem jednom predlogu Tomasa Ferencija za novinu Le Monde („Merlo-Ponti i izazov relativnih transcendencija“. pisao je Marks u svojoj „11. I to pitanje ostaje i dalje veoma aktuelno u na{im dru{tvima od stakla. 52 Kako delovati pred okolnostima koje nam izmi~u „Sila ~oveka je me|utim krajnje ograni~ena.

jer se sva op{tost istopila u pojedina~nosti razli~itih istorijskih konteksta? Ne. pod naslovom Firentinska laboratorija. jedna od Makijavelijevih intuicija koja u sebi nosi najvi{e onog aktuelnog jeste nastojanje da se izvedu eti~ke i politi~ke posledice iz jedne predsociolo{ke hipoteze: okolnosti nezavisne od na{e volje (ono {to je nazivao la fortuna) bile bi „presudne za polovinu na{ih akcija“ i te`ile bi da manje-vi{e preusmeravaju na{e prvobitne namere do ta~ke da ih odvuku u suprotnom pravcu od onog ciljanog (ono {to dana{nji sociolozi nazivaju „ne`eljenim efektima“). XXVI. ciljevi politi~kog delanja nisu bili nepovezani sa referencom na op{te dobro i. sadr`ali su odre|ene moralne elemente. Makijavelijevski nespokoj 53 . suo~enog sa istori~no{}u svetovnih stvari. LP). U makijavelijevskoj politici svakako je bilo ispravnih ciljeva.54 Zna~i li to da kod Makijavelija vi{e nije bilo op{tih politi~kih i eti~kih odrednica. „ta~no odmeriti svet tako|e zna~i odmeriti se sa nepredvidljivim obrtima vremena. Prva verzija ovog poglavlja objavljena je u ~asopisu Les Études philosophiques (broj 2. 52 Videti klasi~ne analize Kloda Lefora (Claude Lefort) (1986-a) o mitu „makijavelizma“. u njoj mo`emo na}i materijala za razmi{ljanje o slo`enosti morala u politi~kim pitanjima. postavlja se pitanje kakav je onda doprinos Firentinca politi~koj analizi? Po svoj prilici. 19–20). Ali. godine i posthumno objavljeno 1532. ve} je morala stalno da se napaja prou~avanjem politi~kog `ivota. godine. 51 Delo Vladalac (Le Prince) napisano je 1513.53 Za Makijavelija. 54 Izvod iz prezentacije prire|iva~a ovde kori{}enog izdanja Vladaoca (2000. str. koje su priredili @an-Luj Furnel i @an-Klod Zankarini (Jean-Louis Fournel et Jean-Claude Zancarini) (Machiavel. Ovde }e mi referenca biti novo francusko izdanje. 1.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE Umesto da Vladaoca51 uzimamo za knjigu koja slavi nemoralnost i cinizam u politici52. 53 LP. april–jun 2001) pod naslovom „Merlo-Ponti ili politi~ka analiza pred izazovom makijavelijevskog nespokoja“. prihvataju}i ~injenicu da se vrednost nijednog pravila pona{anja ne mo`e utvrditi kroz proveru njegove celishodnosti u datom istorijskom momentu“. ako se oslobodimo „makijavelisti~ke“ legende koja ga okru`uje. ali te tembar 1996). Iz ove perspektive. zato {to Makijaveli jeste izricao odre|ene maksime politi~kog delanja. 205. iako je i ta dimenzija bila prisutna. na jedan ne-isklju~iv na~in koji je ostavljao mesta za li~ne interese vladara. str. 2000. kao {to je potraga „opreznog i mudrog“ vladara za jednom politi~kom formom „koja bi njemu slu`ila na ~ast i koja bi bila dobra za zajednicu ljudi“. bogato komentarima i bele{kama. Ako se dr`imo komentara @an-Luja Furnela i @an-Kloda Zankarinija. politi~ka analiza se nije mogla ograni~iti samo na razmi{ljanje o po`eljnim ciljevima i o „najboljoj dr`avi“.

Kod Firentinca se ~ak mo`e razaznati i odre|ena tenzija izme|u eti~kih kategorija (kao {to su „dobro“ i „zlo“) koje su bile deo verskog i kulturnog univerzuma njegovog doba55. 61 LP. 23. i razmatranja o „lo{em kori{}enju ili dobrom kori{}enju surovosti“57 u nekim drugim. plod tradicije i iskustva. 59 Videti Mi{el Fuko (Michel Foucault). a koja je mogla da ga povu~e na padinu relativizma. 11. uvod. (1969). 58 LP. U tom smislu. Otud kolebanja u njegovim kategorizacijama izme|u stigmatizacije „divlja~ke surovosti“ i „ne~ove~nosti“56 datog vladara u pojedinim pasusima. 26. str. poroka i grehova“ (str. 54 maksime nisu bile neka apsolutna pravila. knjiga. 97. 95. kao i svako pravilo koje 55 Jedan od doprinosa novijeg tuma~enja makijavelijevskog teksta koje je u politi~kim naukama predlo`io Mi{el Ber`es (Michel Bergès) (2000) jeste insistiranje na va`nosti kulturne pozadine koju je predstavljao „hri{}anski univerzum dobra i zla. nezavisno od konteksta. ~ak i u obliku kr{enja tih nasle|enih kategorija. str. {ta je sa Makijavelijevom hipotezom antropolo{kog pesimizma kada pi{e „ljudi su zli“. isuvi{e obele`en naturalizmom pojma ljudske prirode. str. bilo bi korisnije da ostanemo otvoreni za fukoovske kritike tradicionalne istorije ideja i o~iglednosti njenih podela (re~ je o „nepromi{ljenim kontinuitetima“ i „gotovim sintezama“ ~iji su nosioci pojmovi kao {to su delo. doslovno o pretpostavci“. VIII. VIII. mno{tva mentalnih i jezi~kih oru|a koja pro`imaju i uobli~avaju Makijavelijev tekst. 57 LP.62 Naravno. str. uticaj itd. 11.61 Furnel i Zankarini osporavaju termin antropologija. XVII. 151. 9. koji ne po{te|uju od konkretne analize konkretnih situacija ve} predstavljaju svojevrsni kompas. Iz ugla ovog otvorenijeg tuma~enja. str. i radikalne istori~nosti koju je predose}ao. „jedna ispravna upotreba surovosti“. koju treba slediti mehani~ki. 62 LP. Umesto da postuliramo savr{enu koherentnost makijavelijevske arhitekture.tre}i program PROLE]E 2010.)59. 60 Op. uvod.. Mi{el Ber`es je dobro uo~io istovremeno prisustvo „raznovrsnih i protivre~nih blokova smisla”60. autor. str. . 27. One su se javljale kao reperi. 40. 147 i XVIII.58 Mo`da su upravo takva kolebanja ono {to i danas ~ini makijavelijevske analize posebno podobnim za jednu moralnu i politi~ku misao koja se direktno suo~ava sa razaraju}om mo}i pitanja relativizma. str. 56 LP. Iz ove potonje formulacije moglo bi se zaklju~iti da postoji. kako bi rekli @an-Luj Furnel i @an-Klod Zankarini. razli~itih kulturnih slojeva. Oni radije govore o „jednoj smotrenoj hipotezi. 137). cit.

koji je razbijao stalo`eni moralni kontinuitet izme|u sredstava i ciljeva koji su ~esto postulirale tradicionalne filozofije: „naime. ako se dr`i takvog verovanja. koji je u kasnijem periodu postao makijavelista. ali vladar to ne mo`e da ka`e. XVI. na|u izlo`eni opasnosti. on je taj koji propada. koji navodi na generalizaciju iskaza. str. Ali ako se zadr`imo na Makijaveliju. i jednog istorijskog rezonovanja. str. Posmatraju}i iz ovog ugla. na}i }e se ne{to {to }e delovati kao vrlina. koja mo`e biti aktivirana ili ne u zavisnosti od okolnosti. u jednom aristotelovskom smislu. postavljao zlo kao potenciju. na{ao je u tome nadahnu}e. danas. . a sa njima mo`da i najplemenitija dobra koja je ~ove~anstvo steklo u hiljadugodi{njoj borbi. Ali filozofski pojam antropologije. samo da bi se za njega moglo re}i da je verovao u ~ove~nost“. iz toga }e za njega proiste}i sigurnost i blagostanje“. koje radije treba da se oslanja na hipotezu da je ~ovek „zao“ nego na hipotezu da je „dobar“. shva}ene u jednom smislu {irem nego {to je izricanje stavova o „ljudskoj prirodi“. a zlo da proizvede dobro. ve} kod njega prime}ujemo odre|enu tenziju (a ponekad i kolebanja) izme|u jednog naturalisti~kog instrumentarija (re~nik „ljudske prirode“). verovao sam u odanost i u po{tenje. veli~anstven film @an-Pjera Melvila posve}en Pokretu otpora. To „zlo“ (kao i to „dobro“). mo`emo uo~iti kod Makijavelija jedan imperativ antropolo{kog opreza u vezi s poretkom politi~kog delanja..63 Taj antropolo{ki oprez bi. i ne isklju~uje neke druge ljudske osobine. kao ljudsku potencijalnost.’ To mo`e re}i pojedinac – ako tako srlja u propast. tako|e mo`e da uputi na jedno identifikovanje odlika ljudskog stanja koje ga ne zatvara u neku ve~nu „prirodu“. 1981. koju je uhapsio Gestapo. i zajedno s njom mo`da i drugi narodi. sadr`i odre|ene scene koje su zna~ajne kada je re~ o eti~kim paradoksima delanja. Tako su na kraju filma Lino Ventura i ostali ~lanovi jedne mre`e pripadnika Pokreta otpora primorani da ubiju Matildu (Simon Sinjore).NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE Makijaveli postavlja. 139. Kod Makijavelija. kad se sve uzme u obzir.) neka ne ugro`ava naciju. Za nema~kog filozofa. jer nije pravedno da se ona. 62. 12. Vojska senki (L’Armée des ombres. koje naprotiv poziva na kontekstualizaciju. jer ne gubi on li~no. i ne{to drugo {to }e delovati kao porok. mo`emo pojmiti samo u njegovoj istori~nosti. ni ovo ne va`i za svako vreme. Postojala je 63 64 55 Fichte. Marksa ili dru{tvenih nauka. Fihte. LP. dvostruka antropolo{ka i predsociolo{ka hipoteza vodila je jednom eti~kom nemiru.. i u poraz ne odlazi sam (. i ako to sledi. i da to sledi srljao bi u svoju propast. odbijaju}i da mu pridamo jedan vanvremenski karakter. posle Hegela. vladaru nije bilo dozvoljeno da „istupi i ka`e: ’Verovao sam u ~ove~nost.64 Ovo „otkri}e“ napravilo je prevrat u klasi~noj etici: dobro je moglo da proizvede zlo. 1969).

. koje nam delom izmi~u. Bele{ka o Makijaveliju . uvodi u „krhkost politi~kog“. 69 NM. Ipak. ali i mogu}nosti politi~kog delanja. XVIII. Spasila je vi{e njih. I upravo je tog Makijavelija Merlo-Ponti po~eo da ~ini operativnim u jednom drugom istorijskom kontekstu. dvosmislenosti. ka`e nam Klod Lefor. sociolog Maks Veber. str. „Makijavelisti~ki ~ovek“ iz legende. 75. 67 LP. pokazalo kao te`ak zadatak. jer vladar. „Nijedna etika na svetu nam ne mo`e re}i (. nego bi se njegovo postavljanje u sredi{te okolnosti. kroz momente sinteze koji nas i dan-danas iznena|uju.66 Postajalo je te{ko pratiti jednu eti~ku nit u politici. Nije da se moral bri{e. na kori{}enje nemoralnih sredstava (ubistvo. ali to nije dovoljno.67 Ne postoji nikakva kona~na i definitivna garancija koja bi nas sa~uvala od elementa neodre|enosti i neizvesnosti svojstvenom delanju. Matildu su jednoglasno smatrali jednom od „najboljih“ osoba u grupi.tre}i program PROLE]E 2010. naprotiv. a ve}ina bi za nju dala `ivot. str. str. 2000. ~ak je i opasno ostati na tome“. Merlo-Ponti nas je pozivao da Firentinca ~itamo na nov na~in. takti~ke i strate{ke sposobnosti da se „ugrabi prilika“ ili da se pred bujicom fortune. dok nas makijavelijevski nemir. i to ubistvo „nekog dobrog“). 56 Kako onda uskladiti sredstva i ciljeve delanja?65 Za Makijavelija. po{to su Nemci dr`ali njenu }erku.. 66 Weber. iza|e uspe{no na kraj sa onim nepovoljnim. Makijavelija mo`emo smatrati velikim filozofom politi~ke etike. 370. u bolu afekata i savesti. ako mu je to potrebno“.69 Ono {to je Iz ovog makijevelijevskog pristupa delanju izvukli smo odre|ene sociolo{ke posledice u analizi jednog procesa odlu~ivanja: videti Corcuff et Sanier. slabosti. U tom smislu {to je naslutio antinomije. „Makijaveli je bio u pravu: treba imati vrednosti. nije vi{e bilo ~udotvornog recepta koji bi dozvolio da se eti~ko pitanje ne postavlja situaciono. 173. ispravni ciljevi (otpor nacizmu) navodili su. grmeo je on. da se poslu`imo lepim izrazom Pola Valadijea (1996).) u kom trenutku i u kojoj meri jedan moralno ispravan cilj opravdava moralno opasna sredstva i moralno opasne posledice“. 1959. U svojoj Bele{ci o Makijaveliju. 65 opasnost da Matilda oda celu mre`u. Makijaveli je usmeravao na{ pogled ka krhkosti onoga {to je zvao virtù. napominjao je. ali treba da zna da krene putem zla. 1986-a. 68 Lefort. 153. prema re~ima Makijavelija. ako mo`e. tih okolnosti koje nam se name}u. predstavlja jednu figuru „aktera koji apsolutno vlada stvarima“68. 15. sa svoje strane. „ne treba da skre}e sa staze dobra. str.

75 NM. . sa kojim je ovaj u stalnom politi~kom dijalogu. ve} je pre bio prekid sa apstraktnim moralizmom tradicionalnog humanizma. ibid. makijavelijevski pesimizam ipak nije bio „zatvoren“. „Makijaveli nije zapostavljao vrednosti. Makijaveli „istim potezom bri{e i nadu i bezna|e“. 73 NM. 359. str. „Slu~aj zadobija obli~je tek onda kada odustanemo od toga da razumemo i da `elimo“. najzanimljiviji aspekt kod Makijavelija jeste to {to ovaj nije bio ni „cinik koji pori~e vrednosti“. On ih je video `ive. koji vidi funkcionisanje dru{tva kao transparentno. sukobe i odnose snaga.74 To isku{enje nesumnjivo je raslo na njegovom antropolo{kom oprezu.72 Makijavelijevska destabilizacija ~inila je svoje. str. Za Merlo-Pontija.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE karakterisalo Makijavelija nije dakle bilo zaboravljanje vrednosti. {tavi{e pesimizmu. str. naprotiv – ona ga je samo pothranjivala. str. nastavlja Merlo-Ponti. Me|utim.75 Na kraju krajeva. 355. priznavao je da je Firentincu legenda ipak donekle pristajala i da je ovaj „svakako padao u isku{enje cinizma“. 74 NM.70 Da bi sa~uvao mogu}nost istorijskog ovaplo}enja vrednosti.76 Mogli bismo ~ak re}i da je mogu}nost nade vezana za mogu}nost bezna|a.71 Jer. dobrota je ponekad katastrofalna a surovost manje surova nego dobrodu{nost“. 366. 70 71 57 str. ibid. okolnosti. obja{njavao je Merlo-Ponti. 364. 76 NM. NM. 358. i koji na mesto politi~ke kulture stavlja moralnu opomenu. Makijaveli nije humanista. koji je isuvi{e zanemarivao istoriju. vezane za odre|ene istorijske akcije“. Ona nije u}utkivala eti~ko pitanje. Par Makijaveli/Marks je tako davao poseban ton merlo-pontijevskom humanizmu: „Ako humanizmom nazivamo jednu filozofiju o ~oveku koji nema nikakvih principijelnih pote{ko}a u svojim odnosima sa drugima. str. prime}uje Merlo-Ponti. 349. „u istorijskoj akciji. 72 NM. zaposlene kao na gradili{tu. Prepu{tanje svemo}i slu~aja i odsustvo bilo kakvog uticaja na na{u sudbinu postalo bi konkretno tek kada bi intencionalnost onoga {to je zvao virtù napustila popri{te su~eljavanja sa neintencionalnim kretanjima fortune. Ali ako humanizmom nazovemo filozofiju koja NM. 77 NM. Naravno.77 Makijavelijevsko pitanje se kod Merlo-Pontija nadovezivalo na misao o dru{tvenoj istori~nosti jednog Marksa. Makijaveli „izuzima politiku od ~istog moralnog suda“. ni „naivac koji `rtvuje akciju“73.

Makijavelijanski i marksovski Merlo-Ponti nije vezivao sebi o~i. ni nekim bestelesnim „lepim principima“. za koju postoje samo principi.79 Merlo-Pontijeva politi~ka filozofija nije bila akademskog kova. onda treba re}i da je Makijaveli formulisao nekoliko uslova za svaki ozbiljni humanizam“. ni lako}om cinizma. Otkrivao je vijugavi put jednog humanizma koji se ocrtavao kao neizvesna i povratna opklada. u duhu Maksa Vebera (1959). 376. Taj do`ivljaj rata (koji sna`no odje78 79 Konkretne analize NM. i etiku odgovornosti. Hegela i Marksa. i to posebno od Makijavelija. Merlo-Pontijev Makijaveli je slao Marksu mig. Mo`emo ~ak re}i da je politi~ka misao Merlo-Pontija bila.tre}i program PROLE]E 2010. i po cenu gre{aka. . daleko od istorije i od dru{tvenih odnosa. NM. da ne zaboravimo poticaj na anga`ovanje. {tavi{e. sa prakti~nim zadacima i zauzimanjima stavova koje je ona iziskivala. Za Merlo-Pontija. 58 kao problem uzima odnos ~oveka prema ~oveku i konstituisanje jedne situacije i jedne istorije koje bi im bile zajedni~ke. Ona se nije zasnivala samo na komentarima klasi~nih tekstova i raspravama o pojmovima. zadovoljavaju}i se pasivnijim vidom otpora. politi~ko razmi{ljanje je imalo dva glavna izvora: tekstove i pojmove nasle|ene iz istorije filozofije. jer razmi{ljanje o akciji nije nepovezano sa samom akcijom. da artikuli{e dve izrazito disonantne etike: etiku ube|enja. pre svega.78 Protiv jednog humanizma i jednog moralizma koji bi bili ~isti. naravno. Merlo-Pontijeva politi~ka pitanja iznikla su se pre svega iz iskustva rata. jedno su~eljavanje sa aktuelnom politikom njegovog vremena. ~esto u hitnji. on je iznutra nagrizao intelektualca koji u odlu~uju}em trenutku nije uzeo oru`je u ruke. jer u Makijavelijevom delu pre svega po{tuje njegov doprinos politi~koj jasno}i“. ibid. njihovih dvosmislenosti i preokreta. Tako se u njegovim politi~kim tekstovima ukr{ta ono {to je specijalizacija znanja danas podelila na politi~ku filozofiju i politi~ku sociologiju. nastoje}i. jedno mo`da koje poku{ava da napravi proboj izme|u pesimizma i optimizma. str. ve} se direktno suo~avao sa problemima. ali i analizu konkretnih politi~kih situacija. Merlo-Ponti je tako mogao da zaklju~i svoju bele{ku na slede}i na~in: „Postoji jedan na~in da se hvali Makijaveli koji je sasvim suprotan makijavelizmu. za njegove efekte (izme|u ostalog i za „ne`eljene efekte“). [ok rata ostavio je pe~at na njegovoj moralnoj i politi~koj filozofiji dvosmislenosti i neodre|enosti. koja se zanima za posledice delanja.

80 81 59 . [panski rat i pobeda nacizma poljuljali su to stanje. Iz jednog stava „o~ekivanja“ u pogledu SSSR-a. 186. ve}ina francuskih intelektualaca tretirala je politi~ka pitanja iz ugla morala“. kada se pozivao na heterodoksni „marksizam“. Novo usmerenje koje je predlo`io 1945. a da se ne izgubi u cinizmu. u vrlo bliskom odnosu prema politici. u delu Avanture dijalektike iz 1955. posredi je bilo jedno tuma~enje Makijavelija sna`no obojeno filozofijom istorije koju su preneli Hegel i Marks.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE kuje u tekstu „Rat se dogodio“)80 izra`avao je. pre{ao je na jednu odlu~no antistaljinisti~ku i „a-komunisti~ku“ poziciju. godine. u SNS. to radimo da bismo spolja proizveli neke posledice a ne da bismo napravili gest i olak{ali svoju savest. pra}enu udaljavanjem od „marksisti~ke“ reference.82 Ali poraz iz 1936. kada delamo. prisutnom u delu Humanizam i teror iz 1947. u SNS. str. 82 SNS. godine. iako to prividno ne ~ini. Kao i Hegel @an-Lika Nansija (1997) danas. godine. Mi ne mo`emo imati jednu ’skepti~nu’ politiku. 205. 204–205. u pitanju je bio filozof „zabrinutosti negativnim“ pre nego filozof nu`nog nastupanja pozitivnosti istorije. 100. U delu Humanizam i teror. Takav jedan Hegel ukr{tao se sa Makijavelijem i Marksom u karakterizaciji istorije predlo`enoj na kraju Humanizma i terora: „La guerre a eu lieu“. str. u tekstu pod naslovom „Za istinu“ (Pour la vérité). Na mesto dominantnih upotreba kantovskog morala trebalo je da do|e makijavelijevski nemir. ona bira svoje ciljeve i na osnovu nekih pre}utnih vrednosti vr{i selekciju ~injenica koje nam predla`e da priznamo i prema kojima nam preporu~uje da se ravnamo u definisanju ’mogu}eg’“. zato {to ona ne brine o posledicama. i {to. l’homme“) (1946). Merlo-Pontijev Hegel se razlikovao od onog koga je nazivao „Hegelom iz ud`benika“ – Hegelom „najave i garancije jedne kona~ne sinteze“85 i jednog isklju~ivo jednosmernog autoputa istorije – da bi bio mislilac jedne istorije otvorene ka kontingenciji. godine. krhkost merlo-pontijevskog ~oveka. Ali se u oba slu~aja mogu raspoznati neke makijavelijevske crte. str. koji je ipak nosio sa sobom nostalgiju figure junaka. dakle.. U tom smislu je Merlo-Ponti ukazao na zamke koje novi put treba da izbegne: „Mi vi{e ne mo`emo imati jednu kantovsku politiku. Videti posebno „Junak. 84 Ibid.83 Nailazimo ovde na dvostruku pa`nju prema izborima ciljeva i prema posledicama delanja. Merlo-Ponti se zatim pozabavio „komunisti~kim problemom“.81 U novembru 1945. kroz jedno „tuma~enje sada{njosti“84. str. zato {to. 85 U „La querelle de l’existentialisme“ (1945). jun 1945. ~ovek“ („Le héros. podse}ao je na slede}e: „U periodu izme|u dva rata. SNS.. 83 Ibid. godine prolazilo je.

Mongin. natovarena je jednom hegelovskom i „marksisti~kom“ dijaHT. 151.89 Idu}i njegovim stopama. Olivije Mon`en. zle ~ini politike i utopijska otvorenost bile bi dakle dva lica jedne iste stvarnosti. jasno uo~io koliko „Merlo-Ponti insistira na ne~isto}i politike koja neprestano iskori{}ava nepredvi|ena de{avanja proistekla iz akcije i reakcije drugog“. zbog njegovih nedostataka i njegovih isuvi{e totalizuju}ih pretenzija. 86 87 . tu dvosmislenost dakle pripisuje ne „politi~koj avanturi jednog filozofa“ ve} „politi~koj avanturi jedne generacije koja se u posleratnom periodu distancirala od Komunisti~ke partije Francuske ne raskinuv{i pri tom sa marksizmom“. primera radi. str.87 On smatra da je bit dvosmislenosti.88 Ipak. Filozof Pol Riker. ~injenica da je Merlo-Ponti u to vreme zadr`ao jednu „marksisti~ku“ referencu. Zar ne bismo mogli pretpostaviti. on je. u jednom vi{e makijavelijevskom duhu. pokazao je da ~itanju Humanizma i terora ne prilazi sa istom le`erno{}u kao Olivije Mon`en.90 Kod Merlo-Pontija. 309. 88 Ibid. pa ~ak i njenih zlih ~ini: drugim re~ima njenog tragi~nog karaktera“. 89 Preuzeto u Ricoeur. str.tre}i program PROLE]E 2010. u jednom referatu iz 1948.. 689. uprkos distanci zauzetoj u odnosu na „marksizam“. tako u modi u dana{nje vreme. str. godine. makijavelijevska analiza namera koje osuje}uju okolnosti. str. te{ko nam je da shvatimo te{ko}e sa kojima se suo~avao Merlo-Ponti u Humanizmu i teroru. u kontekstu svojevrsne retrospektivne iluzije svojstvene post{ezdesetosma{kim intelektualnim generacijama. ova hipoteza ne obja{njava nam za{to su te teme i dalje pro`imale Avanture dijalektike i Znake. Mirijam Revo d’ Alon nedavno je zabele`ila: „Za Merlo-Pontija. Ako po|emo od politi~ke filozofije jedne demokratije zasnovane na konsenzusu i asepti~ne. 691. 60 „Ljudski svet je jedan otvoren ili nedovr{en sistem i ista ona kontingencija koja mu preti nesaglasjem istovremeno ga spasava fatalnosti nereda i ne dozvoljava da gubi nadu“. da se zahtev za promi{ljanjem dvosmislenosti u istoriji i u politici nije ticao samo posleratnog perioda i da je pred tim zahtevom Merlo-Ponti na svom putu nai{ao na „marksisti~ki“ instrumentarijum? Instrumentarijum koji je on naknadno bio naveden da relokalizuje (a ne da ga potpuno opovrgne). str. tragedije i zlih radnji u politici“ – tu su samo „da toj dvosmislenosti daju legitimitet“. koja je jedna nu`no ’ne~ista’ akcija. za koje je napu{tanje marksizma na neki na~in zalog izvesnog „povratka na normalu“. prava drama je inherentna samoj politi~koj akciji. njenih dvosmislenosti. 90 Revault d’Allones. prema ~ijem mi{ljenju „nad ovom knjigom i dalje visi te{ka optu`ba dvosmislenosti“. i prave dileme su upravo dileme istorije. 61. Ostalo – „teme prokletstva istorije. 1989. 2001.86 Tragi~nost i mogu}nost emancipacije. 1999.

106. ~ak i u svojim pogre{kama i u logi~kom kretanju njihovog naknadnog ispravljanja. Jer. @an Leka je zaslu`an za poimanje svesti o tome. bilo nosilac jedne sna`ne istine.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE lektikom: „Dijalektika ~iji tok nije sasvim predvidljiv mo`e pretvoriti namere ~oveka u njihovu suprotnost. str. dvojakosti i neodre|enosti istorije proizvelo je u prvo vreme jedan stav „o~ekivanja“ u pogledu SSSR-a. str.91 Anga`ovanost.95 Tako je giljotina pala pravo na na{e iluzije ~istih ruku. Samim tim. mi se odri~emo prava da budemo po{tovani kao ~iste du{e“. a zabrinutost postala na{ eti~ki stimulans. ve} uklju~uje druge i raspola`e njima. mi upravo `elimo da ka`emo da svako u onome {to radi ne dela samo u svoje ime. uprkos svemu. 94 HT. str. sa posledicama po svet. ono predstavlja jedno od velikih dela moralne i politi~ke filozofije XX veka. Ako su za Merlo-Pontija stvari u Sovjetskom Savezu postajale opasno stegnute. 212–213. Merlo-Ponti se nije odricao svoje kriti~nosti u pogledu mana sovjetske stvarnosti93. Ovo sagledavanje dvosmislenosti. na svetlo iznesemo jednu istinu“. str. kao i toga da dr`avu prisvoje ljudi“ (HT. Posmatrano iz tog ugla. 95 HT. „upravo u sred rizika i zbrke mi moramo da radimo i da. upita koji nadilazi taj doga|aj. ne raspola`e samo sobom. kao Avanture dijalektike. po{to zavisi od jedne delimi~ne procene verovatno}e upisane u situaciju. dakle. Ipak. pozivanje na „komunizam“ i dalje je moglo da ima odre|eni emancipacijski potencijal na me|unarodnom nivou. Zato je Merlo-Ponti postajao razbija~ iluzija u pogledu na{ih uzaludnih narcisti~kih odbrana: „Kada ka`emo da postoji jedna istorija. jer ne anga`ovati se tako|e zna~i delati na odre|en na~in. 49). ~ak i opasnoj opkladi. treba delati. a ipak. 212–213. ali je glavni protivnik ipak ostajao „antikomunizam“. mi gubimo alibi dobrih namera. i to procene izvr{ene u hitnji akcije. 93 Tako je pisao da se „revolucija zaustavila u jednom polo`aju povla~enja: ona odr`ava i ote`ava diktatorski aparat ujedno se odri~u}i revolucionarne slobode proletarijata u svojim Sovjetima i u svojoj Partiji.92 I to ne. uvek podrazumeva opasnost da se upadne u gre{ku. . mi smo ono {to ~inimo drugima. stranu treba zauzeti odmah“. Na 91 92 61 HT. utoliko {to bi moglo da nam pru`i neke orijentire u zapu{tenosti aktuelne politike. Nevinost i ~istota su se ovde nepovratno gubile. tako da. delo Humanizam i teror je. Merlo-Pontijeva makijavelijevska lucidnost te`i da nas u~ini imunima na iluzorne pretenzije ka ~istoti kojima je politi~ka akcija ~esto bila scena. ~im `ivimo.94 Tu se radilo o jednoj neizvesnoj. ve} po svojoj mo}i upita pred doga|ajem.

upu}ujem na moju analizu nepojmljenog u levi~arskoj kritici medija (Corcuff. jula 1910.. kad optu`uju}im prstom upirem na „prljave“. bilo da delam bilo da ostajem posmatra~. str. str. 2001-b). To je za nas danas paradoksalno zbog toga {to je u kolektivnom pam}enju @ores ostao. svakim svojim potezom. I izd. uhva}en sam u bujicu okolnosti kojima ne vladam. tj. dakle. bio je Péguy. Jer. 1993-b. preuzetom u: Péguy. jednu narcisti~ku iluziju o sebi. dakle. pitanja jednog Merlo-Pontija i dalje ostaju neugodna. @ores97 je za Pegija predstavljao idealtipsku figuru „izdajnika“ koji kompromituje ideal time {to se uklju~uje u politi~ke institucije. ako ima izvestan estetski sjaj. bilo da su mi namere dobre bilo lo{e. svakom svojom re~ju itd. kao i ono {to je u tekstu nadilazilo sam tekst. spram legitimne sklonosti ka povla~enju pred zlim uticajima konkretne politike. zagazio u „ne~isto}u“. na primer. Uostalom. 96 97 to isku{enje nailazimo. svakom porom na svojoj ko`i. Merlo-Ponti je ponekad ostajao preveliki idealista.96 Na udaru je posebno bio parlamentarizam @ana @oresa. 1993-b. deo dru{tva u kome `ivim: deo njegovih institucija. U tom smislu. u jeku hrabre borbe protiv opasnosti izbijanja rata. Le`eran ~ovek ostaje zadovoljan samim sobom i za svoja razo~aranja optu`uje Janka i Marka“ pisao je @or` Sorel98.tre}i program PROLE]E 2010. I ovakav stav. Prikazivanje sebe kao nekog nadljudskog bi}a koje izmi~e uticajima sveta i okolnosti na sebe i u sebi. 115. Kao i zbog toga {to se pamti njegov veliki doprinos u navo|enju jednog neodlu~nog socijalisti~kog pokreta na pru`anje podr{ke Drajfusu. ali isto tako i mnogo slabosti. 99 O analognim zabludama o ~istoti. Uveliko sam. politi~ar koji je ubijen 31. njegove kulture. Pri kori{}enju izve{taja sa su|enja u Moskvi (1938. Zato kriti~ki stav artikuli{em samo po~ev od tog prvobitnog prisustva na svetu. ima tako|e i odre|ene eti~ke propuste. godine. na licu mesta. „Moralan ~ovek se uvek preispituje sa mnogo tuge. ciljaju}i na Pegija. zar potajno ne pokazujem kako sam ja „~ist“99? . vezanim za intelektualno siroma{ni re~nik „izdaje“ i „zavere“. I da bih `iveo. svakoga dana pravim neke kompromise sa svetom ili bolje re~eno u svetu. jula 1914. u verskom povratku na apsolut ideala kod Pegija iz Na{e mladosti (Notre jeunesse. Zatim. njegove istorije. povu}i jasnu granicu).: 1910). o~i su mu isuvi{e bile prikovane za tekstove. 62 Uprkos svojoj lucidnosti. predstavljalo bi. Pegi je u tom delu osu|ivao raspadanje „drajfusizma“ u politici partija: govorio je o „degradaciji republikanske mistike u republikansku politiku“. U navedenom stavu ima izvesne lepote. i to s pravom. kao filozofu. na primer u Buharinovim „priznanjima“ ili u optu`nici Vi{inskog. godine. 321. 98 U jednom pismu od 22. godine) kao istra`iva~ke gra|e. Ako sledimo Merlo-Pontijevu misao onda sam ja pre svega „na svetu“. sa njenim kompromisima i njenim kompromitovanjima (izme|u kojih je te{ko. Slabo je opa`ao dru{tveno-istorijske uslove proizvodnje tih tekstova.

{to se ostalog ti~e. str. 284. gase. jer je rastere}ena „marksisti~ke“ mitologije koja „nastanak i rast proletarijata ~ini totalnim zna~enjem istorije“101. „jednog prava na ispravku“. Merlo-Ponti nije napustio i polje „metodi~kih pretpostavki“ i istra`ivanja „verovatno}a“ upisanih u ovu ili u onu situaciju. to }e biti rizi~no“. 106 HT. Gre{ka po pitanju totalitarnog komunizma.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE sklon da zaboravi. 103 Pismo od 8. ali se ponekad i ponovo ra|aju i poja~avaju. 107 HT. 105 AD. jula 1953. Ali to zna~i da. vezuju jedne za druge. godine. gde se namere ubla`avaju. uvod.103 Posle te ispravke. ili vi{e od jedne dimenzije. na „sirovu ~injenicu revolvera“. ona je jo{ dublja.100 U Avanturama dijalektike. Istorija je. 192. od pristanaka koji vrede kao dela“. str.107 Time {to je napustio ostatke jedne filozofije „smisla istorije“ koji su ostajali vezani za ovu poziciju. bez kockanja i bez rizika“!105 Za Merlo-Pontija. gotovo je sa snovima „o jednom apsolutnom pro~i{}enju istorije. ve} na uo~avanje tendencija i verovatno}a upisanih u istoriju. pisao je on svom prijatelju Sartru102 u trenutku njihovog intelektualnog i politi~kog raskida. dijalektika istorije delovala je otvorenije. kako prime}uje Klod Lefor u svom uvodu za Humanizam i teror. mno`e jedne sa drugima (. str.) sa~injena od kriminalnih ili ~asnih namera. 18. {ta god radili.. str. Nasuprot relativisti~koj pogubljenosti u onome „sve je svejedno“. Time je radikalizovana njegova problematizacija pluraliteta verovatno}a sadr`anih u kretanjima istorije: „postoji vi{e od jednog `ari{ta istorije. str. str. makijavelijevskoj zabrinutosti nije kraj. 104 AD. str. Naprotiv. koju ne ~ine ni stvari ni ljudi.104 Me|utim. „marksisti~ka“ filozofija istorije predstavljala je orijentir. koja je u vezi sa kontingencijom prethodne procene. ali je izgubio garanciju u pogledu tih analiza. a ne dogmu: „To ne zna~i da mo`emo raditi bilo {ta: postoje stepeni pouzdanosti verovatno}e koji nisu zanemarljivi. 12.. sada je ispravljena. i. „Nijedna ozbiljna akcija se ne odri~e“. vi{e od jednog referentnog plana. HT. prema Humanizmu i teroru. 147. marksizam svakako nije upu}ivao na razja{njavanje jedne mehani~ke istorijske nu`nosti. preina~uju. 100 101 63 . kao i politi~kih o~ekivanja u pogledu staljinisti~kog ugnjetavanja. 175.106 Marksisti~ka analiza je dakle bila gra|a „za metodi~ke pretpostavke a ne za jedno apsolutno znanje“. u duhu Makijavelija i Marksa. preuzeto u P2. o re`imu bez inercije. i dalje shva}ena kao jedna „me{ovita sredina. AD. 102 Sa kojim je po oslobo|enju osnovao ~asopis Les Temps modernes. 159.

108 Svakodnevna politika se praktikovala jasnije „bez mape i u krugu sada{njosti“. franç. U predgovoru za Znake (1960). i naslepo se povezuju jedna sa drugom“. jer ga je iskustvo staljinizma navelo da ponovo proceni pluralisti~ke tekovine politi~kog liberalizma. 113 AD.114 Ali tu i dalje nema neograni~ene mo}i ljudskog delanja nad okolnostima: prisutne su samo krhkost i zabrinutost! Prevela s francuskog Milica Pajevi} Literatura Adorno T.. Paris: Payot. u tome {to je ono garantovalo „minimum opozicije i istine“. „Critique de la politique“. Paris: Gallimard. (2000) Machiavel.) on svakako vi{e nije bio istinit u smislu u kom je mislio da je istinit“. 15. i po~inju da se same pode{avaju.110 S. Thévenot (1991) De la justification – Les économies de la grandeur (1ère éd. (2000) „Sur le concept d’histoire“ (rédigé en 1940). da navedemo kao primer njegovu podr{ku reformskoj i dekolonizatorskoj vladi Pjera Mendes-Fransa 1954–1955. franç. Paris: Payot. zabele`io je da ako je marksizam mo`da i „zadr`ao ozbiljnu heuristi~ku vrednost (. godine. coll. Trad. allemande: 1966). franç. ali ih je lokalizovao. str.. ve} kao krhka mogu}nost: „Ne postoji jedan univerzalni ~asovnik. allemande: 1951). Bruxelles: Éditions Complexe. Boltanski L. 313. repris dans Oeuvres III.112 Njegovi prakti~ni politi~ki izbori su tada bili vi{e u vezi sa specifi~no{}u konteksta u kojima su nastajali. et L. str. ali vi{e ne isklju~ivi. nego lokalne istorije.. W. 112 Videti s tim u vezi analize Danijela Sefaja (Daniel Cefaï) (1996). vi{e od jednog izvora smisla“.. „Critique de la politique“. (1991) Minima Moralia – Réflexions sur la vie mutilée (1ère éd. 114 AD. str. trad. trad. coll. Benjamin W. Bergès M. AD. prelazi izme|u mno{tva temporaliteta nisu bili nezamislivi. Paris: Gallimard. (1990) L’Amour et la Justice comme compétences – Trois essais de sociologie de l’action. str. 47. str. un penseur masqué?. ali ne kao a priori. (1992) Dialectique négative (1ère éd. Paris: Métailié.tre}i program PROLE]E 2010. W. str. 12. Njegovi izbori su te`ili stvaranju napetosti izme|u uvek nu`ne kritike kapitalizma – „mane kapitalizma ostaju mane“113 – i odbrane „demokratskog parlamentarnog delanja“. coll. pred na{im o~ima poprimaju oblik. 64 Merlo-Ponti nije osporavao doprinose „marksizma“. 108 109 . nu`nost ili „poslednja instanca“ (momenat ekonomskog kao kod „marksista“).: 1987). Boltanski L. 110 S.109 Naravno. Adorno T. 320. 18. „Folio/Essais“. 111 S.111 Antikapitalizam je za Merlo-Pontija i dalje bio jedan putokaz.

.G. „GF“. coll. franç. trad. „GF“.. et J. américaine: 1978). Corcuff P. Paris: Gallimard. trad. Paris: Minuit. „Critique de la politique“. coll. Ferry L. Latour B. Bourdieu P. Paris: Éditions de l’EHESS. Paris: Gallimard coll. Paris: Gallimard. Adorno (1974) La Dialectique de la raison (1ère éd. Repris dans Opuscules sur l’histoire. Condorcet (1988) Esquisse d’un tableau historique des progrès de l’esprit humain (écrit en 1793 et édité de manière posthume en 1795). (2000-a) Philosophie politique.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE Bourdieu P. Foucault M. franç. allemande: 1784). trad. Sanier (2000) Politique publique et action stratégique en contexte de décentralisation – Aperçus d’un processus décisionnel ’après la bataille. Corcuff P. septembre. (1969) L’Archéologie du savoir. Le Passant ordinaire No 36. (1986-a) Le travail de l’oeuvre Machiavel (1ère éd. Mana (Université de Caen) No 2.) (2000-a) L’Invention du Naturel – Les sciences et la fabrication du féminin et du masculin. Corcuff P. Callon M. Trad. Paris: Métailié. Recherches et Prévisions (CNAF) No. américaine: 1987).: 1985). trad. (1991) Réponse à la question: Qu’est-ce que les Lumières? (1ère éd. coll. (1984) Les Microbes. (1986) Le dernier baiser (1ère éd. et I. (1990) Idée d’une histoire universelle au point de vue cosmopolitique (1ère éd. Paris: Flammarion. Gardey D. (1995) La Science en action (1ère éd. coll. coll. trad. Sciences Sociales 4(55). Fichte J. Corcuff P. (1980).. Paris: Gallimard. coll. (1990) Le Futur passé – Contribution à la sémantique des temps historiques (1ère éd.: 1972). trad. Paris: Flammarion. Paris: PUF. Paris: Nathan Université. Méditations pascaliennes. Actuel Marx No 19. trad. Le Sens pratique. Paris: Payot.W. Paris: Hautes Études-Gallimard-Seuil. allemande: 1932). „TEL“. (1996-b) Ordre institutionnel. allemande: 1781). franç. Grignon C. franç.-C. Crumley J. (2001-b) De quelques problèmes des nouvelles radicalités en général et de PLPL en particulier. Löwy (éds. et C. coll. Grands détectives“. (1995) Muse de la Raison – Démocratie et exclusion des femmes en France (1ère éd. „Folio/Histoire“. 65 . Koselleck R. T.: 1989). franç. allemande: 1784). (1996) Merleau-Ponty et le marxisme – La dialectique comme emblème de la redécouverte de la démocratie. „Folio/Essais“. „TEL“. L’Année sociologique No. trad. „GF“. (1987) La Constitution da la société – Éléments de la théorie de la structuration (1ère éd. (1981) Machiavel et autres écrits philosophiques et politiques de 1806–1807. Paris: UGE. Paris: Seuil. coll. Corcuff P. Cassirer E. „128“. (1986) Éléments pour une sociologie de la traduction – La domestication des coquilles Saint-Jacques et des marins-pêcheurs dans la baie de Saint-Brieuc. franç. „Folio/Essais“. allemande: 1974). (1997). coll. Kant E. Latour B. Kant E. franç. „10/18. Horkheimer M. allemande: 1979). (1990) La philosophie des Lumières (1ère éd. Paris: Gallimard. franç. juillet-août. trad. Paris: Flammarion. Lafaye (1996) Légitimité et théorie critique – Un autre usage du modèle de la justification publique. (1999) Politiques de la nature – Comment faire enrer les sciences en démocratie. franç. et M. Repris dans Vers la paix perpétuelle et autres textes. Lefort C. coll. Latour B. Renaut (1988) La Pensée 68 – Essais sur l’anti-humanisme contemporain (1ère éd. et A. franç. Paris: La découverte. 36. anglaise: 1984). septembre-octobre. 45. (1987) Critique de la raison pure (1ère éd. Passeron (1989) Le Savant et le Populaire – Misérabilisme et populisme en sociologie et en littérature. Kant E. second semestre. Paris: Flammarion. Fraisse G. Paris: Gallimard. coll. Giddens A. Paris: Presses Pocket/“Agora“ et Fayard. Annales – Histoire. „GF“. Cefaï D. fluidité situationnelle et compassion – Les interactions aux guichets de deux caisses d’allocations familiales. Paris: Éditions des archives contemporaines.

Merleau-Ponty M. (1945) Phénoménologie de la perception. dans D. Paris: PUF. Péguy C. Pharo (éds. Revault d’Allonnes M. „L’imaginaire“. Lowy M. „Folio/Essais. (1949) Les Structures élémentaires de la parenté. (1989) „Merleau-Ponty Maurice. Introduction. (1980) Humanisme et terreur – Essai sur le problème communiste. coll.) Sociologie et connaissance. Paris: PUF. Merleau-Ponty M. Michaux H. (1987) Race et Histoire (1ère éd. (1965) „Note sur Machiavel“ (communication de septembre 1949). Merleau-Ponty M. posthume en 1532). franç. coll. op. Thévenot L. notes et postface de J. Löwy (éds. Châtelet.: 1952). septembre. Paris: Gallimard. commentaire. Merleau-Ponty M. Revue européenne des sciences sociales tome XXXVII. 1908–1961 – Humanisme et terreur. „Folio/Essais. Genèses no 17. Paris: Gallimard. O. Paris: Odile Jacob. Paris. Pisier (éds. Merleau-Ponty M. Paris: Gallimard. Paris: PUF. (2000) Parcours deux (1951-1961). Merleau-Ponty M. Paris: Éditions du CNRS. franç. (1960) Signes. trad. (1959) Le savant et le Politique (conférences de 1919). „10/18“. Aron. 1ère éd. coll. Lefort. Marx K. (1968) Ecuador (1ère éd. franç.: 1948). PUF. édition établie par M. „Folio/Essais“.. A. Rubel. coll. Seuil. „Points“. „Idées“. (1993) Wittgenstein – Le devoir de génie (1ère éd.-C. Paris.tre}i program PROLE]E 2010. Varikas E. (1998) „Pragmatiques de la connaissance“. (1999) De quel homme les sciences de l’homme parlent-elles?. Éloge de la philosophie et autres essais. (1993-a) Notre jeunesse (1ère éd. Paris: Gallimard. (1988) „À l’écart de tous les courants et à la croisée des chemins: Walter Benjamin“. No 113... Mongin O. Machiavel (2000) Le prince (écrit en 1513. Repris dans Oeuvres III. trad. Introduction de C. Gardey et I. Lagrasse: Verier. coll. Monk R. Paris: Gallimard. .: 1910).: 1929). anglaise: 1990). trad. allemande: 1844). 66 Lévi-Srauss C. (1996) Sens et non-sens (1ère éd. coll. coll. (1997) Parcours (1935-1951). Lévi-Strauss C. Paris: Plon. (1955) Les aventures de la dialectique. coll. Thévenot L. Fournel et J. coll. franç. Merleau-Ponty M. (1982-a) Pour une critique de la philosophie du droit de Hegel – Introduction (1ère éd. “Point”. Borzeix. Passeron J. Lagrasse: Verier.) L’Invention du naturel…. Weber M.: 1986). (1996) Machiavel et la fragilité du politique.-C. coll.-L.). Paris: Gallimard. dans F. dans A. trad. Valadier P. 1947“. Paris: Gallimard. Bouvier et P. „Folio/Essais. (2001) Merleau-Ponty – La Chair du politique. Paris: Gallimard. 2000. (1994) Le régime de familiarité – Des choses en personne. Paris: Gallimard. “Naturalisation de la domination et pouvoir légitime dans la théorie politique classique”. introduction de R. „Idées“. Zancarini. Paris: Seuil. Merleau-Ponty M. Duhamel et É. cit. Dictionnaire des oeuvres politiques (1ère éd. dans Rédemption et utopie – Le judaïsme libertaire en Europe centrale. Paris: Gallimard. „Bibliothèque de la Pléiade“.

Hermant.** * Bruno Latour. pre svega. a kompletna bibliografija se mo`e na}i na kraju knjige. jedan sklop veza na koje se kasnije. ** U fusnotama }e stajati skra}ene reference. zato {to sada ve} ozna~ava dve potpuno razli~ite stvari: s jedne strane. `iva i `arka ljubav prema temi“ G.2/. Tard Predmet ove knjige se lako mo`e sa`eti: kada istra`iva~i u dru{tvenim naukama nekom fenomenu dodaju pridev „dru{tveni“ ili „socijalni“. s druge strane. kao da se re~ mo`e porediti sa pridevima kao {to su „metalni“. sve dok on ozna~ava ono {to je ve} u sklopu i dok ne implicira nikakvu suvi{nu hipotezu u pogledu prirode onoga {to se nalazi u sklopu.. po potrebi. Refaire de la sociologie.. E. Paris. La Découverte.UDK BROJEVI: 316. Uporedo sa ovom prili~no strogom knjigom. i. ville invisible (1998). koje je . „ekonomski“. II–2010 67 BRUNO LATUR MENJATI DRU[TVO. mo`e se ~itati i prijatnije {tivo dela B. Ipak. Paris 2006. Latour. kretanje do kojeg dolazi tokom procesa asociranja. „organizacioni“ ili „lingvisti~ki“. 7–29. str. „mentalni“. mogu pozivati pri obja{njavanju neke pojave. „biolo{ki“. oni ozna~avaju jedno ustaljeno stanje stvari. jedan specifi~ni sastojak koji se razlikuje od ostalih tipova gra|e. Changer de société. Na tom stupnju smisao re~i se udvaja.3 Tre}i program Radio Beograda Broj 146. OBNOVITI SOCIOLOGIJU* UVOD Kako da iznova po~nemo da pratimo asocijacije „. Takvoj upotrebi termina nema {ta da se zameri. problemi nastaju kada pridev „dru{tveni“ po~ne da ozna~ava jednu vrstu gra|e.

sa oru|em koje je bolje prilago|eno zadatku. Zato bih ja `eleo da iznova defini{em pojam dru{tvenog vra}aju}i se na njegov prvobitni. Izraz bi bio odli~an da nema dva nedostatka: re~ dru{tveno i re~ nauka! Vrednosti koje smo danas spremni da priznamo nau~nim i tehni~kim poduhvatima nemaju mnogo veze sa onim {to su osniva~i dru{tvenih nauka imali na umu kada su utemeljivali svoje discipline. a bilo kakvo oklevanje nije smelo da omete njen napredak. Danas vi{e uop{te nije o~igledno da postoje odnosi koji su dovoljno specifi~ni da bismo ih nazvali „dru{tvenim“ i koje bismo mogli okupiti u poseban domen koji bi ~inio jedno dru{tvo. na njihovom trenutnom stupnju razvoja. te „nauke o zajedni~kom `ivotu“. Thévenot.1 Takav projekat. Tada }e biti mogu}e ponovo se posvetiti tradicionalnom cilju dru{tvenih nauka ali. „Une science de la vie ensemble dans le monde“ (2004). Iako je taj projekat svojevremeno bio plodonosan i verovatno neophodan. ono osporava projekat da se pru`i „dru{tveno obja{njenje“ nekog datog stanja stvari. Kada je modernizacija bila u punom jeku. me|utim. 1 Izraz je skovao L. ^ini mi se da je to jedini na~in da ostanemo verni prvobitnoj misiji sociologije. Nauka sa velikim N bila je mo}an impuls koji je trebalo da deluje u nedogled. LATOUR. No. delom zbog sve ve}eg mesta koje rezultati nauke i tehnike zauzimaju. L’espoir de Pandore (2001) i B. LATOUR. Sada. Ovaj logi~ki poredak – da sklopovi dru{tva dolaze posle sklopova prirode – potpuno je suprotan biografskom poretku: dve knjige-bliznakinje – B. .bruno-latour. on to vi{e nije. Po{to je napisano mnogo radova o „sklopovima“ prirode. Na{i prethodnici nisu predvideli da bi razvoj nauka mogao da dovede do toga da one budu koekstenzivne u pogledu ostalih dru{tvenih interakcija.tre}i program PROLE]E 2010. vi{e nije mogu}e detaljno istra`iti sastojke koji ulaze u sastav dru{tvenih sila. iskonski smisao i ~ine}i ga ponovo sposobnim da registruje neke neo~ekivane spojeve. koji po svom gr~kom i latinskom korenu ozna~ava „nauku o dru{tvenom“. implicira da iznova defini{emo ono {to se obi~no podrazumeva pod terminom socio-logija. Politiques de la nature (1999) – napisane su naime dugo vremena po{to smo razradili alternativnu socijalnu teoriju da bismo izvukli pouke iz prvih istra`ivanja sociologije nauka i tehnika. ono {to su ozna~avali re~ju dru{tvo do`ivelo je ni{ta manje korenitu transformaciju. verujem da je potrebno bli`e i stro`e sagledati ta~an sadr`aj onoga {to je „objedinjeno“ pod kapom pojma dru{tva. 68 Ovo delo ima za cilj da poka`e da se dru{tveno ne mo`e posmatrati kao neki poseban materijal ili posebna oblast. dru{tveno izgleda kao da je rastvoreno: istona raspolaganju i u web izdanju www.net. ovog puta. zbog samog uspeha dru{tvenih nauka. i koje nastoji da isti teren pokrije serijama fotografija pra}enih komentarima.

godine proveli praktikuju}i taj oksimoron: sociologija nauka. odra`ava. ~inilo se bitnim da se taj domen izdvoji od ostalih domena kao {to su ekonomija. u zavisnosti od slu~aja. kao i za davanje odre|enog tipa obja{njenja koje druge discipline nisu bile u stanju da daju. i ostanem veran. onda je mogao da po~ne da se koristi za obrazlaganje drugih dru{tvenih pojava – dru{tveno je moglo da se objasni dru{tvenim. Posle brojnih razo~aranja. biologija. geografija. verujem da je do{lo vreme za transformisanje onoga {to podrazumevamo pod dru{tvenim. Tokom minulog veka koji je video razvoj ovih teorija. Za datu pojavu bi se reklo da je dru{tvena ili da spada u dru{tvo od onog trenutka kada bi postalo mogu}e definisati je pripisuju}i joj specifi~na svojstva: neka negativna – pojava nije trebalo da bude ~isto biolo{ka.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE vremeno je i svugde i nigde. da razradim jednu alternativnu definiciju sociologije a da pri tom zadr`im ovu korisnu re~. ali pre svega zbog brojnih transformacija re~i nauka. dru{tvo. ili dru{tvena struktura. Zbog brojnih paradoksa koje je na povr{inu iznela ova `ivahna koliko i perverzna poddisciplina. Ni nauka ni dru{tvo nisu dakle ostali dovoljno postojani da odr`e obe}anja o jednoj jakoj sociologiji. shodno tome. njenom tradicionalnom pozivu. ekonomska ili prirodna. reprodukuje ili podriva dru{tveni poredak. Uprkos ovoj dvostrukoj metamorfozi. potrebno promeniti kako predmet tako i metode dru{tvenih nauka. U skladu sa ovim prvim na~inom posmatranja stvari re}i }emo. @elja mi je. Prvo re{enje sastoji se u tome da se postulira postojanje jednog specifi~nog tipa fenomena. makar i vrlo nejasnim terminima. kao da je pozivanje na neke dru{tvene ~inioce moglo da objasni dru{tvene dimenzije ne-dru{tvenih pojava. ja~a. psihologija. da bi pravo. dakle. a neka pak pozitivna – pojava je trebalo da proizvodi. [ta je to dru{tvo? [ta zna~i termin dru{tveno? Za{to za neke delatnosti ka`emo da imaju dru{tvenu dimenziju? Kako mo`emo dokazati prisustvo dru{tvenih faktora na delu? Prema kojim kriterijumima se za jednu studiju o dru{tvu mo`e re}i da je valjana? Kako mo`emo promeniti tok dru{tva? Da bismo odgovorili na ova pitanja. dru{tvena dimenzija. nadam se. bilo razumljivije ako bismo mu dodali jednu dru- 69 . nazvanog. dru{tveni poredak. kao ja. izdvojili smo dva veoma razli~ita pristupa. od kojih je jedan pre{ao u zdravorazumsko znanje. oni se i dalje nadaju da }e jednog dana sti}i do obe}ane zemlje istinske nauke o istinski dru{tvenom svetu. malo je sociologa iz toga izvuklo ekstremni zaklju~ak da je. Niko nije svesniji te bolne dileme nego oni koji su. na primer. nauka i politika. odr`ava. iako smo svi saglasni u priznavanju da ono ima svoju vlastitu snagu. lingvisti~ka. pravo. Kada je jednom ovaj domen definisan. dok je drugi predmet ove knjige.

mada se psihologija razvija na osnovu svojih unutra{njih motiva. onda treba razvijati alternativne metode koje u obzir uzimaju ~isto ljudske. . njenu potragu bi ipak „su`avala“ odre|ena „dru{tvena ograni~enja“ nau~nika koji su „deo dru{tvenog konteksta svog doba“. pojedini od njenih najzagonetnijih aspekata mogli bi se pripisati nekim dru{tvenim uticajima. ali samo pod uslovom da je za to skupljeno dovoljno znanja. ne bi bilo lo{e uzeti u obzir i „socijalne. b) taj kontekst defini{e jedan poseban domen stvarnosti. oni u najboljem slu~aju mogu postati informanti.). iako ekonomske snage razvijaju sopstvenu logiku. g) ukoliko se ispostavi da je nemogu}e posti}i taj stepen sigurnosti. politi~kih partija. ~ime bi se mogli objasniti pojedini aspekti nekih od njenih naj~uvenijih remek-dela. Lako bismo mogli na}i jo{ primera. 70 {tvenu dimenziju. ali da se pri tom ne odreknemo nau~nog poziva. premda je nauka vo|ena svojom autonomnom logikom. iako umetnost ostaje u velikoj meri „nezavisna“. kona~no. h) kada su istra`iva~i iz dru{tvenih nauka pozvani da daju svoje stru~no mi{ljenje u pogledu dru{tvenog in`enjeringa ili da prate modernizaciju. i. ona bi ipak mogla biti „pod uticajem“ nekih socijalnih i politi~kih „razmi{ljanja“. a u najgorem slu~aju. ekonomija itd. e) utoliko {to su obi~ni delatnici uvek situirani „unutar“ jednog dru{tvenog sveta koji ih prevazilazi. visoko{kolskog obrazovanja. intencionalne ili hermeneut~ke aspekte tih pitanja. utoliko {to je ova verzija dru{tvene teorije postala maltene automatska konfiguracija na{eg mentalnog programa: a) postoji jedan dru{tveni „kontekst“ u koji ulaze nedru{tvene aktivnosti. Ova automatska konfiguracija pretvorila se u zdravorazumsku. f) na koje god te{ko}e nailazili u tim prou~avanjima.tre}i program PROLE]E 2010. posredstvom onoga {to se prenosi preko novina. kulturne i politi~ke aspekte“ koji su u stanju da objasne za{to izvesni ~vrsto utvr|eni principi organizacije nikad nisu primenjivani u praksi. i to ne samo za sociologe ve} i za obi~ne aktere. pravo. njihove studije mogu da poka`u odre|en stepen politi~ke celishodnosti. c) on pru`a jedan specifi~an tip uzro~nosti za obrazlaganje rezidualnih aspekata koje drugi domeni ne mogu da objasne (psihologija. mogu biti zaslepljeni odre|enim determinacijama ~iji su efekti potpuno vidljivi samo disciplinovanijem oku sociologa. d) ovaj domen izu~avaju specijalizovani istra`iva~i zvani sociolozi ili socio-(x) – gde x mo`e uzeti vrednost razli~itih disciplina. postojali bi i neki dru{tveni elementi kojima bi se moglo objasniti pomalo nedosledno pona{anje prora~unatih delatnika. mada nauka o menad`mentu sledi svoje sopstvene racionalnosti. sociolozi mogu da pribli`no podra`avaju uspeh prirodnih nauka budu}i da su zahvaljuju}i upotrebi kvantitativnih instrumenata jednako objektivni kao i ostali nau~nici.

Ova druga {kola razmi{ljanja bi kao slogan.2 Dru{tvene nauke su distribuirale svoju definiciju dru{tva na jednako {irokom nivou kao {to su to javne slu`be u~inile za elektri~nu struju i za telefonsku pretplatu. nikakav domen izdvojen od stvarnosti na koji bismo mogli pri{iti etiketu dru{tveni ili dru{tvo. Iz ovde predstavljenog alternativnog ugla posmatranja. i na kraju da. naru~ivanje piva. ljubavnih pri~a. lingvistike. daleko od toga da je ono jedan kontekst u kojem je sve jasno razgrani~eno. kako mogu da pretenduju da su oba oli~enje jedne nauke o dru{tvenom i da oba pola`u pravo na etiketu sociologije? Na prvi pogled. da ne postoji nikakva vrsta dru{tvene dimenzije.) uzimaju dru{tvene agregate kao jednu datost koja mo`e da razjasni rezidualne aspekte ekonomije. Prema tom novom gledi{tu. Postoji. Komentarisanje neizbe`ne dru{tvene dimenzije onoga {to radimo u dru{tvu postalo je isto tako banalno kao {to je kori{}enje mobilnog telefona. da eventualna politi~ka celishodnost jedne nauke o dru{tvu nije obavezno i po`eljna. mogla uzeti ~uvenu izjavu g|e Ta~er (ali iz sasvim druga~ijih pobuda!): „Dru{tvo ne postoji!“ Ako su ova dva pristupa toliko razli~ita. modnih ~asopisa itd. koji cirkuli{u unutar uzanih provodnika. Sama rasprostranjenost termina akter. dru{tvo bi pre trebalo posmatrati kao jedan od mnogobrojnih konektora. da ~lanovi dru{tva odli~no znaju {ta rade iako to ne umeju da verbalizuju na na~in koji bi zadovoljio posmatra~a. mnogo manje poznat. uklju~uju}i i ono {to drugi lepkovi ne uspevaju da odr`e na okupu. da ne raspola`emo nikakvom dru{tvenom silom kojom bismo objasnili rezidualne pojave koje drugi domeni ne umeju da obrazlo`e. ili pozivanje na Edipov kompleks – bar u industrijalizovanim dru{tvima. koji odbacuje fundamentalni aksiom onog prvog. ve} je pre ono {to je sastavljeno pomo}u brojnih drugih tipova konektora. sociolingvisti. da je dodavanje dru{tvenih ~inilaca drugim nau~nim disciplinama apsurdno. psihologije. jedan je od brojnih pokazatelja tog uticaja. utoliko {to je glavna zagonetka koji drugi pristup pretenduje da re{ava upravo ono {to prvi smatra re{enjem: postojanje specifi~nih dru{tvenih veza koje bi otkrivale skriveno prisustvo specifi~nih dru{tvenih sila. me|utim. 2 71 . Tog problema }u se re{iti tek na str. Dok sociolozi (ili socioekonomisti. nikakav dru{tveni kontekst. jedan drugi pristup. uz izvesnu dozu provokacije. da akteri nikad ne spadaju u jedan dru{tveni kontekst i da su shodno tome uvek vi{e nego prosti informanti. tvrdi se da dru{tveni poredak ni po ~emu nije specifi~an. izme|u ovih dvaju pristupa trebalo bi da je nemogu}e izvr{iti pore|enje. 315 knjige. dru{tveno nije neki lepak koji je u stanju da pove`e sve. koji trenutno namerno ostavljam maglovitim. socijalni psiholozi itd.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE razgovora za {ankom.

pojavljuje se neki novi politi~ki pokret. utoliko {to rizikuje da razvodnji sociologiju do te mere da je u~ini primenljivom na bilo koji tip agregata. pravu.. Zar se sa dru{tvenom dimenzijom na{e egzistencije ne suo~avamo naj~e{}e ba{ na taj na~in? Upravo da bismo osvestili taj ose}aj krize i da biKoristim izraz dru{tvo ili drugi dru{tveni agregat da bih ozna~io ~itavu lepezu re{enja ponu|enih u pogledu onoga {to }u naknadno nazvati prvobitnim izvorom neizvesnosti. 3. da su dru{tveni agregati ono {to treba objasniti polaze}i od asocijacija svojstvenih ekonomiji. psihologiji. 1 – ve} kao pra}enje asocijacija – obele`eno kao br. otkrivaju se nove planete izvan na{eg sun~evog sistema. a koja se odnosi na prirodu dru{tvenih grupa. i na kraju na str. individualisti~ke ili biolo{ke definicije nisu ni{ta valjanije. epitet „dru{tveno“ ne ozna~ava vi{e jednu u mno{tvu stvari. tim terminom se bez problema mogu ozna~avati i asocijacije izme|u heterogenih elemenata. na tr`i{tu rada se postavlja neki novi profesionalni profil. Ova hipoteza nipo{to nije ekstravagantna. Ja se ne pozivam posebno na holisti~ke definicije. utoliko {to. kasnije }u na str. napada nas neka nepredvi|ena epidemija: svaki put na{e poimanje onoga {to nas je dr`alo skupa biva uzdrmano. 52. menad`mentu itd. 4 da ozna~im plazmu. 94 dodati i jedan br. izgleda da nas dr`e neke „spojnice“ koji vi{e ne li~e na prihva}ene dru{tvene veze. vi{e nismo sigurni ni u to {ta zna~i „mi“. naprotiv. bilo da je re~ o hemijskim reakcijama. upravo tim putem svi mi do`ivljavamo najsvakodnevnije iskustvo onoga {to u stvari nazivamo dru{tvenim: ose}aj pripadnosti je u{ao u krizu. 384 i br. Komercijalizuje se neka nova vakcina. kao {to }emo videti. poput crne ovce u stadu belih ovaca. Poprimaju}i ovaj posebni smisao. izglasan je neki novi zakon. dotle istra`iva~i opredeljeni za ovu drugu perspektivu smatraju. po{to je u oba slu~aja koren re~i isti: latinski koren socius. o atomskim silama ili o trgova~kim firmama. Up. Na prvi pogled.tre}i program PROLE]E 2010. Mo`emo. o pravosudnim vezama. ova definicija mo`e delovati apsurdno. jer svi ti heterogeni elementi mogu da se rekombinuju na neo~ekivan na~in i da dovedu do novih sklopova. nad onim {to se pretpostavlja da radimo zajedno nadvija se onda senka sumnje. 24. ostati verni prvobitnim institucijama dru{tvenih nauka tako {to }emo redefinisati sociologiju ne kao nauku o dru{tvenom – {to }u ozna~iti kao dru{tveno br. Ali to je upravo ono {to bi ovaj alternativni ogranak dru{tvene teorije hteo da sugeri{e. Iako bi mnogi specijalisti radije nazivali dru{tvenim ne{to homogeno. osnovnu dru{tvenost. o biolo{kim organizmima bilo o politi~kim skupovima. dakle.3 Srodnost ova dva pristupa postaje vidljiva ~im na umu imamo etimologiju re~i dru{tveno. 3 . infra str. ve} jedan tip spoja izme|u stvari koje same nisu dru{tvene. 72 menad`menta itd. 4 Na ova dva smisla termina. naprotiv. lingvistici.

Bez sposobnosti koju nam daju pravni presedani da uspostavljamo spojeve izme|u nekog pojedina~nog slu~aja i nekog op{teg zakona. Cooren. nema potrebe da vra}amo nauku u njen dru{tveni kontekst. Oni koji su se na{li u karantinu usled epidemije SARS-a osetili su na svojoj ko`i da vi{e ne mogu da se „povezuju“ sa svojim ro|acima i svojim bli`njima kao ranije zbog mutacije te `ivotinjice otkrivene zahvaljuju}i impozantnoj instituciji epidemiologije i virologije. Naime. naprotiv. pravo. Latour. 7 F. 2. Iz ove druge perspektive. utoliko {to one same daju veoma prakti~an smisao upisivanju u jednu „{iru“7 situaciju. bez tih istih diskursa. me|usobno povezuje entitete koji ne pripadaju unapred dru{tvenom poretku. ono {to treba da objasni odre|ene crte koje omogu}avaju asocijacijama da traju du`e i da se prostiru na jedan {iri nivo. To je razlog za{to }u dru{tveno definisati ne kao jedan specifi~ni domen. zato {to sami predmeti nauke doprinose dislociranju svakog datog konteksta uvo|enjem novih elemenata koje istra`iva~ke laboratorije povezuju na neo~ekivan na~in. 5 73 .). Weibel (ur. Up. Pasteur. Organizacije ne treba sme{tati „u {iri dru{tveni okvir“. Latour. infra. The Organizing Property of Communication (2001). Jo{ od vremena Antigone. La fabrique du droit (2002). na primer. Silbey u B. zato {to ona. guerre et paix des microbes (2001). budu}i da bi. jedan veliki deo onoga {to `elimo P. kada budemo definisali ~etvrtu neizvesnost. 6 B. a ipak strogo ograni~eno na pra}enje novih asocijacija i na arhitekturu koju stvaraju njihovi neo~ekivani sklopovi. vi{e ne treba posmatrati kao ne{to {to se obja{njava na osnovu dru{tvene strukture koja bi se nadovezivala na njemu svojstvenu logiku. potrebno je da razradimo jedno drugo poimanje dru{tvenog – smisao br. ve} kao jedno veoma posebno kretanje reasociranja ili preslagivanja. svi znaju {ta zna~i kada vas pokre}u naredbe koje dolaze od bogova i koje nadilaze autoritet politi~ara kao {to je Kreont. Making Things Public (2005). Latour i P. Silbey. 125. B. ono treba da bude mnogo {ire od onoga {to se obi~no ozna~ava tim terminom. na to }emo se osvrnuti tek kasnije. Na kraju krajeva. Iako je prou~avanje nau~nih praksi dalo glavni impuls koji je doveo do ove alternativne definicije dru{tvenog. The Common Place of Law (1998) i poglavlje S. kako joj i sama definicija ka`e. str.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE smo razumeli nove spojeve koji se tu javljaju.6 Religiju nema potrebe obja{njavati preko uloge dru{tvenih snaga. Ewick i S. {ta bismo mi znali o sme{tanju nekog datog elementa u jedan {iri okvir5? Isto tako. upravo je logika svojstvena pravu. koji bi putnik znao na koji izlaz da se uputi a da bri`no i vi{e puta ne pogleda na svojoj karti za ukrcavanje broj koji mu je zemaljska stjuardesa zaokru`ila crvenom olovkom? Da li stvarno treba otkrivati „opskurne dru{tvene sile“ koje stoje iza politikantskog re~nika.

To je. str. na ortaka. pa onda na priklju~ivanje ili pridru`ivanje. dru{tveni problemi). zna~enje dru{tvenog se vremenom su`ava. politika. religija. B. Dru{tveno u smislu socijalnog pitanja je inovacija uvedena u XIX veku. odnose se na sposobnosti koje omogu}avaju pojedincima da slo`no `ive u dru{tvu. Kroz istorijski rodoslov ovog termina otkriva se. Latinska re~ socius odnosi se na (sa)druga. sada smo u svakodnevnom govoru spali na jednu upotrebu re~i svedenu na ono {to preostaje po{to su politika. Kao {to }emo otkriti u ovoj knjizi. kao {to su dru{tvenost. 343 knjige. i na kraju na „imanje ne~eg zajedni~kog“. Dru{tveno u smislu dru{tvenog ugovora je Rusoov izum. sequi pridaje joj prvobitno zna~enje pra}enja. I sama etimologija re~i dru{tveno je uputna u tom smislu. po{to je u pro{losti pru`ilo dobre i valjane usluge. ko bi umeo da razlikuje saveznike od neprijatelja u „okupiranim“ ili „oslobo|enim“ zonama Bagdada? Ovo {to je do sada re~eno va`i i u svim ostalim domenima. glavna ta~ka razila`enja izme|u ova dva tuma~enja sociologije: dru{tvenost vi{e ne ozna~ava jedno sigurno svojstvo jer je re~ o jednom kretanju koje mo`e da ne uspe da uspostavi neke nove spojeve ili da stvori jedan dobro uobli~en sklop. Latour. Strum. „The Meanings of Social: from Baboons to Humans“ (1987)) od najop{tijeg ka najpovr{nijem. zaboravljaju}i da se dru{tveno prostire mnogo dalje od toga. Dru{tveno: primer semanti~kog osipanja Sukcesivne varijacije leksi~kog polja dru{tvenog jasno pokazuju jednu tendenciju kretanja (S. organizacije. u razli~itim jezicima. biologija. za drugu verziju sociologije ne postoji ni{ta iza tih delatnosti. tehnologija. smisao koji ukazuje prvo na pra}enje nekoga. menad`ment. da ovu suprotnost reformuli{emo na suptilniji na~in nego {to je prosta inverzija uzroka i posledice. 74 da ozna~imo kao pripadnost nekoj grupi istog ~asa nestao? Da nema protivre~nih verzija koje daju suprotstavljene strane u Iraku. Drugi smisao dru{tvenog jeste u~e{}e u nekom poslovnom udru`enju. . Kandol.. preuzele svoj deo od asocijacija. Koren seq-. izumitelj scijenciometrije – 8 Mora}emo da sa~ekamo drugi deo. Krenuv{i od po~etne definicije koja je koekstenzivna u pogledu svake asocijacije. Bliski termini.tre}i program PROLE]E 2010. menad`ment itd. socijalno pitanje. postali smo skloni da dru{tveno ograni~avamo na ljudska i moderna dru{tva. Kao {to pokazuje ovo skretanje smisla. iako one mogu biti povezane na na~in koji stvara – ili ne uspeva da stvori – dru{tvo. Zbog tog neprestanog su`avanja smisla (dru{tveni ugovor. pravo. nauka. socijalni radnici. – objasni tako {to se ona pripisuje istim dru{tvenim agregatima koji bi delovali iza nje. psihologija. naime. ekonomija. tehnologija itd.8 Dok je prvi pristup dozvoljavao da se svaka delatnost – pravo. ono {to se naziva dru{tvenim obja{njenjem postalo je sada kontraproduktivno jer prekida kretanje asociranja umesto da ga nastavlja.

mora}u se ~vr{}e suprotstaviti kriti~koj sociologiji i njenoj „zabludi o zabludi“. druga {kola postavlja sebi za cilj da nastavi rad na spajanju i sakupljanju koji je ona prva obustavila. pobornici onog prvog su naprosto pobrkali ono {to je trebalo da objasne sa samim obja{njenjem. Sociobiologija je ispravno priznala ovo pro{ireno zna~enje dru{tvenog.9 Ovaj poduhvat je na`alost samo potvrdio najve}e strahove koje sociolozi ljudskog roda gaje u pogledu {irine pojma dru{tvenog. Isto tako. Boltanski i L. drve}e. Ako mi se ~ini neophodnim da uspostavim kontinuitet sa sociologijom dru{tvenog. the New Synthesis (1975). 2 (budu}i da ne mogu upotrebiti ne ba{ milozvu~an ali zato precizan termin asociologija!). babuni. sociolog biljaka (Candolle. L’amour et la justice comme compétences (1990). Boltanski. 75 Iz ugla drugog pristupa. dok sociolozi u stvari treba da budu prisutni svuda gde se pojavljuju nove heterogene asocijacije. O. prvi pristup }u nazvati sociologijom dru{tvenog – ~iji je predmet dru{tveno br. nau~i}emo da razlikujemo standardnu sociologiju dru{tvenog od jedne radikalnije podgrupe koju }u nazvati kriti~kom sociologijom. dok su asocijacije zapravo napravljene od veza koje same nisu dru{tvene. kao i njegov otac.10 Ovaj ogranak mo`emo definisati preko tri karakteristike: E. mravi i kitovi tako|e su dru{tveni. Thevenot. up. „The Sociology of Critical Capacity“ (1999). U vezi sa razlikom izme|u kriti~ke sociologije i sociologije kritike. Ova knjiga napisana je upravo da bi pomogla istra`iva~ima `eljnim da iznova sastave dru{tveno. Oni kre}u od dru{tva ili od drugih dru{tvenih agregata. dok zapravo treba time da zaklju~e. kroz naredne stranice. savr{eno je mogu}e prihvatiti tu {irinu a da se pri tom ne pola`e preterano poverenje u vi{e nego sku~enu definiciju delanja koju brojne sociobiolo{ke teorije pripisuju organizmima. L. 1 – a drugi sociologijom asocijacija – ~iji je predmet dru{tveno br. njima na raspolaganju. Histoire des sciences et des savants depuis deux siècles d’après l’opinion des principales académies ou sociétés scientifiques (1987 /1873/). oni misle da ono dru{tveno su{tinski sa~injavaju dru{tvene veze. oni zami{ljaju da se sociologija ograni~ava na jedan specifi~an domen. Ukratko. Dru{tveno se mo`e spoznati samo preko tragova koje ostavlja (u toku radnje) kada se neka nova asocijacija stvara izme|u elemenata koji sami po sebi uop{te nisu dru{tveni. oni ne odustaju od ideje da smo mi uvek ve} podre|eni sili koju vr{i dru{tvo. i posebno L. dok dru{tveno nije kategorija stvari koje su vidljive ili za koje bi trebalo pretpostaviti da postoje iza onog vidljivog. Da bi stvari bile jasnije. oni misle da je dru{tveno uvek tu. Wilson. Korali. Sociobiology. p~ele.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE upotrebe statistike radi merenja nau~ne delatnosti – bio je. Ipak. 9 10 . dok zapravo ~itava na{a politi~ka budu}nost po~iva na zadatku da se ponovo odlu~i {ta je to {to nas dr`i na okupu.

utoliko {to je najjednostavnija signalizacija ujedno i najbolja – na kraju krajeva. No. sve skupa sa crticom! 11 .. Law. ili sociologije inovacije. 12 Du`an sam ovde da se izvinim na zastupanju stava koji je potpuno opre~an onome koji sam zastupao u B. 76 a) ona se ne zadovoljava ograni~avanjem istra`ivanja na dru{tvenu dimenziju pojava. up. „On Recalling ANT“ (1999). ou l’amour des techniques (1992).tre}i program PROLE]E 2010. ali nema nijednog. – Prim. Aramis. koje se tako nalaze strpane sve u isti ko{. b) ona tvrdi da je ta zamena nepodno{ljiva u o~ima dru{tvenih aktera. izvor silnih zabuna. koji se bavi ovom tananom podrazdeobom dru{tvene teorije11 nazvanom. eto opisa koji savr{eno odgovara mom projektu12! Naravno. Barry. A. ostavljaju}i redundantni izraz Jedan skoriji osvrt mo`e se na}i u J. koliko je meni poznato. ontologije aktant-rizoma. Latour. Znam da pri{ivanje ovakvih etiketa ne daje verodostojan prikaz brojnih nijansi po kojima se razlikuju dru{tvene nauke. kako je nazivati? Na`alost. uklju~uju}i i veznu crticu. kao {to ~ine obi~ni sociolozi. kada mi je neko skrenuo pa`nju na to da je akronim ANT sasvim prikladan – bar na engleskom jeziku u kojem zna~i i mrav – da uka`e na jednog kratkovidog putnika koji mo`e da prati tragove samo po mirisu. Latour. prev. i tako besmislen da zaslu`uje da bude zadr`an! Ako je autor jednog turisti~kog vodi~a slobodan da ponudi neko do tada neznano zapa`anje u vezi sa zemljom koju je izabrao da predstavi. Dok sam tada prosejavao kroz re{eto kritike sve elemente tog u`asnog izraza. ustaljeni naziv glasi teorija aktera-mre`e“*: to je jedan tako rogobatan izraz. poput sociologije prevo|enja. After Method (2004). najbolje bi bilo upotrebiti re~ sociologija. ali je ja ne mogu spokojno koristiti a da prethodno ne preradim njene dve polovine: socijalno i nauku. ali je moj neprimereni postupak opravdan u okviru jednog uvoda koji mo`e sebi dozvoliti preletanje preko poznatih terena pod uslovom da se polako i precizno zadr`ava na manje bliskim temama. ve} ide dotle da predmet izu~avanja zameni jednim drugim sa~injenim od dru{tvenih odnosa. Neka mi ovaj manjak obzira bude opro{ten s obzirom na to da postoje izvrsni uvodi u sociologiju dru{tvenog. Political Machines (2001) i A. i koji se kre}e naslepo i u grupi: mrav koji pi{e za druge mrave. sada }u ih sve braniti. Za valjan uvod u ovaj problem. u osnovi termina Amerika je zapravo jedna velika slu~ajnost. kako budemo napredovali u ovoj knjizi. * Na engleskom jeziku „actor-network theory“.. kao i B. The Body Multiple (2003). ja }u joj sve ~e{}e pribegavati. Bio sam spreman da napustim pomenuti brend u korist prefinjenijih naziva. Mol. u stvari. kojima je potrebno da `ive u zabludi da tu ima ne~eg „drugog“ osim dru{tvenog i kona~no c) ona smatra da su u`asnute primedbe dru{tvenih aktera na dru{tveno obja{njenje njihovog delanja upravo najbolji dokaz ispravnosti datih obja{njenja. on ipak ne sme da menja ime koje tu zemlju obi~no ozna~ava.

ensmp. dru{tvena konstrukcija. sociologija dru{tvenog vi{e nije u stanju da zabele`i nove asocijacije aktera. Na{a du`nost se ne sastoji vi{e u nametanju jednog poretka. „The Actor Network Resource“. pritisak sredine i sl. kada su me|e grupe neizvesne. Da se vratimo na jedan ~esto kritikovan slogan vezan za aktera-mre`u koji }u morati naknadno da razjasnim – mi moramo da „pratimo same aktere“. narodne klase. koje su metode oni razradili kako bi je odr`ali. meru. Tada je potrebno pre}i sa one zgodne pre~ice dru{tvenog na du`i.ac.uk/sociology/css/antres.htm. ili u pridavanju refleksivnosti njihovoj slepoj praksi. 2. Francuska. Bilo bi jednako glupo koliko i pretenciozno suzdr`avati se od kori{}enja pojmova kao {to su IBM. s obzirom na to da ona predstavlja zgodnu pre~icu koja omogu}ava ozna~avanje svih onih sastavnih delova koji su ina~e u svetu ve} prihva}eni. kada opseg entiteta koje treba uzeti u obzir postaje promenljiv. individualni agens. potrebno je da im bude vra}ena sposobnost kreiranja vlastitih teorija o dru{tvenom. politi~ki kontekst. pod izgovorom da njihov ta~an sastav vi{e nije uvek mogu}e proveriti. To zna~i da moramo da dokumentujemo njihove ~esto sirove inovacije. ona ni pribli`no nije zadovoljavaju}a kada treba nanovo povezati u~esnike onoga {to ne spada – jo{ uvek – u domen dru{tvenog u pravom smislu re~i. te`i i naporniji zaobilazni put asocijacija. u odre|enim situacijama koje obiluju inovacijama. a drugog http://www. u ograni~avanju dijapazona prihvatljivih entiteta. i naravno na sajtu Centra za sociologiju inovacije.csi.lancs. heterogenost i kombinovanje asocijacija – dru{tveno br. prema mom mi{ljenju. uz istovremenu promenu zadu`enja koja se obi~no daju sociolozima: akteri vi{e ne mogu biti svedeni na ulogu informanata koji su tu da primerno ilustruju neki ve} popisan. socijalizacija. u u~enju aktera tome {ta su oni. Maori kultura. nesvesne motivacije. socijalni kapital.comp. Drage volje priznajem da je u ve}ini situacija ne samo razborito ve} i nu`no pozivati se na sociologiju dru{tvenog. totalitarizam. Najgore bi bilo unapred ograni~iti oblik. uzlazna pokretljivost. downsizing. i koji su iskazi najprikladniji za opisivanje novih asocijacija koje su morali da uspostave.13 Ovaj pristup poti~e iz potrebe 13 Adresa prvog sajta je http://www.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE sociologija dru{tvenog za ozna~avanje repertoara na koji se. kako bismo na osnovu toga saznali {ta je kolektivna egzistencija postala u njihovim rukama.. Me|utim. isuvi{e ~esto ograni~avaju ostali istra`iva~i. Kako se sna}i u literaturi koja se poziva na sociologiju aktera-mre`e 77 Glavnica relevantnih bibliografskih odrednica mo`e se na}i na odli~nom sajtu D`ona Loa (John Law).fr/ . Ako sociologija dru{tvenog savr{eno funkcioni{e kada je u pitanju ono {to je ve} spojeno. kategorizovan tip.

{koljke. to je bilo prvi put da su predmeti nauke i tehnologije u na{im o~ima postali. Kao {to }u imati priliku da objasnim kada budemo razmatrali ~etvrtu neizvesnost. Podrazumeva se da je ovo tuma~enje sociologije aktera-mre`e sasvim li~ne prirode: cilj moje knjige jeste jedno njeno sistemati~no vi{e nego kolektivno predstavljanje. Jedan od tih kriterijuma odnosi se na ta~nu ulogu koja se pridaje ne-ljudima. Callon. ovaj pristup se razgranao u raznim pravcima i postao predmet brojnih analiza i kritika koje su preuzete na sajtu D`ona Loa. Latour. Latour. da tako ka`em. Isto tako. Uostalom. bolje. stene i brodovi – po~inju da se ukazuju dru{tvenoj teoriji u novom svetlu. jedno delo iz oblasti biologije (recimo J. Iako ne postoji nikakav stvarni prijemni ispit za ulazak u zajednicu onih koji praktikuju sociologiju aktera-mre`e. 101) a ne prosto kao tri~avi nosioci simboli~kih projekcija. „Eléments pour une sociologie de la traduction: la domestication des coquilles Saint-Jacques et des marins-pêcheurs dans la baie de Saint-Brieuc“. na primer. Evo. 169–208. Latour (1984). M. Sonigo. njihovo delovanje ne mo`e se poistovetiti sa tipom dejstvovanja koja je do sada povezivana sa onim {to bismo nazvali matters of fact ili sa prirodnim objektima. nekoliko kriterijuma za koje nalazim da su najkorisniji. Tako bi. Callon. Pasteur. Navigation and the Portuguese Route to India“ (1986b)). Bakelites and Bulbs: . Pristup se nadalje razvija kada ne-ljudi – mikrobi. Oni se moraju posmatrati kao akteri (videti definiciju ovog pojma na str. Kupiec. pa makar on te`io ne~em suprotnom od toga. u na{ korpus bi mogla da u|e svaka studija koja ne-ljudima priznaje jedan oblik prisustva koji je raznovrsniji od tradicionalnog naturalisti~kog kauzaliteta – ali i efektivniji nego onaj simboli~ki – pa i da njihovi autori ne `ele da na bilo koji na~in budu povezani sa pristupom o kojem je ovde re~. numéro spécial: La sociologie des Sciences et des Techniques. J. da se presko~i njihovo obja{njavanje)? Ukoliko dru{tveno ostaje fiksno i slu`i da objasni neku datu situaciju.tre}i program PROLE]E 2010. B.-J. Bijker. mogli bismo svejedno zamisliti nekoliko ad hoc kriterijuma. Od tada. u korpus se ne bi mogao uvrstiti izve{taj koji bi se slu`io nekom vrstom simboli~kog ili naturalisti~kog kauzaliteta. koliko god ona bila prosvetljuju}a za svakoga od nas. 78 za obnovom dru{tvene teorije do koje su dovela prou~avanja o naukama i tehnologiji (M. mada u prili~no komplikovanom obliku. str. sociokompatibilni. Of Bicycles. L’Année sociologique. „On the Methods of Long-Distance Control: Vessels. guerre et paix des microbes (2001). ali mo`emo zapravo izdvojiti tri osniva~ka dokumenta (B. Law. Ni Dieu ni gène (2000)) moglo odli~no da se uklopi u sociologiju aktera-mre`e zbog aktivne uloge koju pridaje genu. „Unscrewing the Big Leviathans: How Do Actors Macrostructure Reality“ (1981)). Filozofski temelji ovog argumenta prikazani su u drugom delu knjige B. I obrnuto. Primera radi. Da li se spisak onoga {to potpada pod dru{tveno na kraju poklapa sa ograni~enim repertoarom onoga {to je do sada kori{}eno da se objasni ve}ina elemenata (ili. dakle. 36. Drugi test se sastoji u utvr|ivanju pravca u kom se razvija obja{njavanje. sociologija tehnika koju razvija Vibe Bojker (W. onda ne mora da zna~i da imamo posla s opisom u smislu aktera-mre`e. P.

14 79 Mo`emo poku{ati da povu~emo jednu pomalo klimavu paralelu sa istorijom fizike: sociologija dru{tvenog ostala bi „predrelativisti~ka“. Chateauraynaud. Callon. nove procedure i nove pojmove sposobne da umre`e i ponovo sastave dru{tveno (M. virusa i mikroba u definiciju onoga {to jedna imperija mora da „umre`i“. u ve}ini uobi~ajenih situacija. Mnogo je bitnije identifikovati nove institucije. jer za obja{njavanje postupnog konstituisanja same metropole ne pribegava nikakvoj skrivenoj dru{tvenoj sili. ~im se inovacije umno`e. fiksnom stanju i slu`i da objasni modalitete tehnolo{ke promene. ukoliko istrajavamo u nastojanju da odr`imo jednu apsolutnu odredi{nu ta~ku. „Forces et faiblesses de la nouvelle anthropologie des sciences“ (1991). B. Ha~insa o distribuiranoj kogniciji (E. Agir dans un monde incertain: Essai sur la démocratie technique (2001). dok bi na{a sociologija bila u potpunosti „relativisti~ka“. Cronon). Latour. Upravo su ti kriterijumi ono {to je u~inilo dobar deo istorije nauka i tehnika zna~ajnim za na{ program. knjiga poput Krononove (W. Na isti na~in. Ni{ta pogre{nije od toga. MacNeill) Le temps de la peste (1978) mo`e se smatrati delom korpusa. iako njen autor ni u kom pogledu nije sociolog mre`a. 1995). i u skladu sa kojima je sociologija umetnosti postala na{ saputnik.15 U fizici. po{to je u njoj dru{tveno konstantno zadr`ano u postojanom. Hennion. ~im se pove}a broj entiteta. Hutchins. P. knjiga kao {to je MekNilova (W. Isto va`i i za rad E. Ako `elimo da tragovi koje ostavljaju odre|eni referentni okviri sa me|usobno isuvi{e razli~itim brzinama kretanja i ubrzanjima ostanu samerljivi. ne{to {kakljiviji. moramo da izvr{imo jednu „relativisti~ku 14 Upu}ujemo na ~itanje F. Nature’s Metropolis: Chicago and the Great West (1991). . La passion musicale: une sociologie de la médiation. jedan apsolutni referentni okvir mo`e bez preteranog deformisanja da zabele`i nesaglasno delanje agenasa: predrelativisti~ka paradigma tu savr{eno odgovara. Zauzvrat. Ali ~im se stvari ubrzaju. Latour. 15 M. Lascoumes.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE Towards a Theory of Socio-technical Change (1995)) ne bi mogla u potpunosti da se uvrsti u korpus. „Pour une sociologie relativement exacte“ (1983). Y. utoliko {to su elementi za povezivanje modifikovani uklju~ivanjem pacova. Politiques de la nature: comment faire entrer les sciences en démocratie /1999/). 1993). po~e}emo da dobijamo podatke bez glave i repa. B. Callon. kada su promene spore. kao i u sociologiji. nesumnjivo predstavlja remek-delo metoda. ve} upravo ono {to treba prevazi}i. Disperzija. Ova teorija je brkana sa postmodernisti~kim insistiranjem na kritici „velikih pri~a“ i „evrocentri~nih“ ili „hegemonisti~kih“ stanovi{ta. Cognition in the Wild. Barthe. destrukcija i dekonstrukcija nisu ciljevi koje treba posti}i. Tre}i kriterijum. naro~ito zahvaljuju}i uticaju Henionovog dela (A. jeste utvr|ivanje da li studija u pitanju ima za cilj da ponovo objedini dru{tveno ili naprotiv i dalje insistira na njegovom rastakanju i dekonstruisanju.

drugi deo.tre}i program PROLE]E 2010. i da li je uspela da nasledi sve ono {to je bilo legitimno u ambiciji da se izgradi jedna nauka o dru{tvenom. str. kada se budemo dotakli pitanja njene politi~ke celishodnosti. Kao i uvek.16 Moja pozicija je toliko marginalna i njene {anse za uspeh su toliko male da ne vidim nijedan razlog da pokazujem preterano po{tovanje prema alternativama koje su savr{eno razumne i sposobne da je u svakom trenutku poni{te. odnosi}e se na saznanje da li se sociologija asocijacija pokazala sposobnom da preuzme {tafetu sociologije dru{tvenog. poku{a}u zauzvrat da budem {to dosledniji u tome da poziciju koju sam izabrao zauzmem u ogledne svrhe i da doteram do njenih krajnjih granica. ali se bojim da }e na kriti~ku sociologiju red do}i tek u zaklju~ku. i ako sam u opho|enju prema kriti~koj sociologiji istinski neprijatan. Pitanje se onda postavlja na slede}i na~in: ako su. svih obaveza koje mi je ova nova polazna ta~ka nametnula. Po{to je teorija relativiteta op{tepoznat primer korenite transformacije na{eg mentalnog ustrojstva koja je izazvana izvesnim krajnje jednostavnim pitanjima. 323) pomo}i }e da sociologiji dru{tvenog odamo du`no priznanje. kad na njih do|e red. mogu li sociolozi da otkriju neke nove mogu}nosti prelaska s jednog referentnog okvira na drugi napu{taju}i. fizi~ari uspeli da se odreknu zdravorazumskog re{enja koje je postuliralo postojanje jednog apsolutno rigidnog a ipak bezgrani~no plasti~nog etera. Na tu podelu nailazimo jo{ na samim po~ecima discipline (bar u Fran16 Ako na~in na koji tretiram sociologiju dru{tvenog mo`da deluje strogo. Za one koji vole da povezuju neku inovaciju sa kakvim uglednim prete~om. Test }e se sastojati u tome da se ustanovi koliko je novih pitanja mogu}e postaviti pridr`avaju}i se po{to-poto. po~etkom pro{log veka. ona mo`e da poslu`i kao dobra ilustracija na~ina na koji sociologija asocijacija obr}e redosled i generalizuje sociologiju dru{tvenog. ponekad i slepo. Kada do|e trenutak za to. ~italac treba da prosudi o uspehu ovog poduhvata. 80 revoluciju“. Kona~na analiza. . nije naodmet podsetiti ih da u ovoj podeli izme|u dvaju veoma razli~itih shvatanja zadatka dru{tvenih nauka nema ni~eg novog. Klju~ni pojam „standarda“ (v. i ujedno zaklju~ak ovog dela. to je samo privremeni stav. Bi}u dakle nepopustljiv i ~esto pristrasan s ciljem da {to ja~e podvu~em kontrast izme|u ovih dvaju stanovi{ta. pojam dru{tvene supstancije kao da je posredi jedna „izli{na hipoteza“? Dokle se mo`e sti}i sa suspendovanjem zdravorazumskog na~ela koje postulira da postojanje jednog dru{tvenog domena daje dru{tvenim naukama jedan legitimni referentni okvir? U razmi{ljanju koje sledi ne}emo se baviti pobijanjem – odnosno dokazivanjem da su druge dru{tvene teorije la`ne – ve} predlaganjem. nau~i}emo da iz njihovih po~etnih intuicija izvu~emo ono {to je bilo ispravno. Zbog tako nepravi~nog stava.

zbog kojeg je tokom celog jednog veka bio sveden na utvarno postojanje. kako bi postala dru{tvena nauka. kao {to su J. ^injenica da su sociolozi dru{tvenog naneli Tardu `estok poraz. vi{e negoli na~in da se prethodno postojanje dru{tvenih sila koristi za obja{njavanje ne~eg drugog. Na engleskom jeziku se mo`e na}i odli~na zbirka. Tard je energi~no zastupao stav da dru{tveno ne predstavlja neki zaseban domen stvarnosti. u raspravi izme|u Gabrijela Tarda i Emila Dirkema koji je iz nje iza{ao kao pobednik. nije dokaz da je bio u krivu. i da ekonomiju valja od po~etka do kraja rekonstruisati. pobrkao uzrok i posledicu. odustaju}i od zadatka da objasni dru{tvo u korist jednog politi~kog projekta koji je na mesto razumevanja dru{tvene veze postavljao cilj dru{tvenog in`enjerstva. Uveren sam da je sociologija. Monadologie et sociologie (1999 /1895/). 18 Nasuprot intrapsihologiji. po{to se druga zadovoljava time da na17 Bez obzira na radove koji su u tom pogledu bili prethodnici. 81 . da. Povrh svega. CLARK. Gabriel Tarde et la philosophie de l’histoire (1970) i predgovori koje su sastavili D. LATOUR. up.17 Tard je uvek `alio {to je Dirkem. da je izu~avanje inovacija. on jedan od retkih teoreti~ara koji je smatrao da sociologija mo`e da objasni na~in na koji dru{tvo opstaje kao takvo. da je bila u ve}oj meri pod uticajem Tarda (pored uticaja Konta. mogla postati jo{ celishodnija disciplina: ~ini mi se da ona i dalje raspola`e potrebnim resursima za to.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE cuskoj). Nije nu`no da prihvatimo sve osobenosti Tardove misli – a nema ih malo – ali je neosporno da je u galeriji portreta eminentnih predaka. Dirkema i Vebera). a posebno ne sa metafizikom. B. u pogledu koje je bio {krt na re~ima. ve} jedan princip povezivanja. Naprotiv. radije nego slu`iti se njome kao neodre|enom metaforom da bi se opisao ra~un interesa. jedna od najperspektivnijih oblasti dru{tvene teorije. a za osvrt skorijeg datuma v. ili ~ak atomi. da je sociologija zapravo jedna vrsta interpsihologije18. tek je nedavno – zahvaljuju}i ponovnim izdanjima ’Empêcheurs de penser en rond’ (’Kvarioci ispraznog razmi{ljanja’) – do{lo do preispitivanja Tardovog zna~aja. On Communication and Social Influence (1969). to ~ini ovo delo koje je pred ~itaocem utoliko neophodnijim. uz D`ona Djuija i Harolda Garfinkela. do te mere da je ~ak bilo re~i o „tardomaniji“. Reynié i B. TARDE. Nasuprot svom mladom rivalu. G. „Gabriel Tarde and the End of the Social“ (2002). Uostalom. kao {to su biolo{ki organizmi. T. kao {to }emo videti na kraju ove knjige. Karsenti. sociologija ne mora da raskine sa filozofijom. prema njegovom mi{ljenju. MILET. C. da nema nikakvog razloga da se ljudsko „dru{tveno“ deli od drugih asocijacija. Marksa. Tard je dru{tveno poimao ne kao organizam ve} kao fluid u opticaju ~ije je pra}enje trebalo da omogu}e nove kvantitativne metode epidemiolo{kog tipa. dve tradicije se lako daju pomiriti. i to naro~ito nauke i tehnike.

“ Monadologie et sociologie (1999). Izgleda da je sudbina svih nauka da postanu ogranci sociologije.tre}i program PROLE]E 2010. ja verujem u suprotno“. Lois sociales (1999). 114. sun~ane i zvezdane sisteme. gotovo opre~no u odnosu na stanovi{te jednolinearnih evolucionista kao i g. o }elijskim dru{tvima. logi~ki tok u dru{tvenim ~injenicama. da se istovetno ponavljaju odre|enim redom. potrebno udaljiti se od njihovih pojedinosti. Dirkema: umesto obja{njavanja svega tobo`njim nametanjem jednog zakona evolucije koji bi ~inio da se skupne pojave nu`no reprodukuju. 58. s tim {to pri tom znatno slabi.. Ishod ovog . Jo{ jedan prete~a alternativne dru{tvene teorije Gabrijel Tard (1843–1904) je bio sudija pre nego {to je samouk uplivao u vode kriminologije i u{ao u Kole` de Frans. 82 stavi posao koji je ona prva prebrzo smatrala obavljenim. kako bi se postepeno uo~ili pravilnost. Ono {to je od klju~nog zna~aja za argument kojim se ovde bavimo jeste to da je generalizuju}i Lajbnicove monade. gde je bio prethodnik Bergsonu. su{tinski nepravilnih. Dovoljno je da navedemo nekoliko citata da predo~imo distancu koja deli dve struje sociolo{ke misli kojima se ovde bavimo. ali uz odsustvo jednog Boga. No. da na neobi~an na~in generalizuje pojam dru{tva. ve} kolektivom. i da se sve u svemu ~ovek kre}e levo-desno ali ono {to ga vodi jeste jedan zakon evolucije. Tardov projekat preokrenuo vezu izme|u mikro i makro nivoa: „(. zanimljivo je to {to nauka te`i. obja{njavam veliko preko malog. da je svaka pojava dru{tvena ~injenica. str. da princip i izvor cele dru{tvene koordinacije po~iva u nekoj veoma op{toj ~injenici iz koje se stepen po stepen spu{ta do pojedina~nih ~injenica. red.. dodu{e u skladu sa logi~kim sledom njenih ranijih tendencija. ^inioci koji su u pro{losti bili okupljeni pod etiketom „dru{tvenog domena“ samo su neki od elemenata koje ubudu}e valja objediniti unutar onoga {to }u nazvati ne dru{tvom. Ona nam govori o `ivotinjskim dru{tvima (.). Njegova ta~ka razila`enja sa Dirkemom ticala se u stvari tipa kvantuma koji je sociologija trebalo da identifikuje. Na neki na~in. sve u svemu.. celinu preko pojedinosti. koji je za jednu generaciju mla|i: „Takvo shvatanje je.. Ovo obja{njava radikalni kontrast izme|u Tarda i Dirkema. pojedinosti preko celine. a {to da ne i o atomskim dru{tvima? Zamalo da zaboravim dru{tva nebeskih tela. umesto obja{njavanja malog putem velikog.) uvek se javlja isti problem: verovanje da je. Evo definicije sociologije kakvu daje Tard: „Ali to najpre pretpostavlja da je svaka stvar dru{tvo. i izdi}i se visoko iznad da bi se panoramskim pogledom sagledale sveobuhvatne celine. Interesantna je ~injenica da je Tard dugo vremena bio na ~elu Ureda za statistiku pri Ministarstvu pravde i da je stoga verovao u monografije isto koliko i u kvantitativne podatke. str. ja skupne sli~nosti obja{njavam sabiranjem sitnih elementarnih akcija. Gabrijel Tard.

“ Lois sociales. i na tom putu se ne zaustavlja sem ako je istisnuta sudarom sa nekom svojom ni{ta manje ambicioznom suparnicom. nejednakog obima.). (. sve u individui je infra-individualnog porekla. vi{e nisu opravdani: .“ Lois sociales. nema nau~ne teorije. i njen razvoj pratimo manje-vi{e od njenih samih po~etaka do na{ih dana.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE gledi{ta jeste da u sociologiji proizvede istu onu transformaciju koju je u matematici proizvelo uvo|enje infinitezimalnog ra~una.. kao {to nema filozofskog sistema koji i dalje ne nosi ispisano ime svog tvorca. kao {to je po~inak tek jedan vid kretanja. sve. zapravo razlika je u izvesnom smislu supstancijalna strana stvari. str. Kona~no. str. i to veoma retka vrsta razlike. Jer identitet je tek jedan minimum i time tek jedna vrsta. Njena izgradnja je tekla pod punim svetlom istorije. Tardova misao je ponajvi{e korisna za teoriju aktera-mre`e zato {to nikad ne odvaja dru{tvene nauke od filozofije pa ni od metafizike: „Postojati zna~i razlikovati se. industrijski proizvod. str. Odatle treba krenuti i suzdr`avati se od obja{njavanja toga. na {ta se sve svodi. politi~ka ili druga ideja nastala jednog dana u kraji~ku nekog mozga. 63.“ Monadologie et sociologie. 83 Da bi ispitala na~in na koji sociologija aktera-mre`e mo`e doprineti ponovnom povezivanju dru{tvenih spona. Ono {to njega zanima nisu osobe po sebi. Tu je sve individualnog porekla ne samo gra|a ve} i planovi.“ Monadologie et sociologie. tu nema nikakvih nedoumica.) Nema zakona u nauci. mo`da najveli~anstvenijom od svih znamenitosti ljudskog roda. str. ili pak jedna neobja{njiva misterija jednog jedinog bi}a. prema mom mi{ljenju. kvanta promene koje imaju vlastiti `ivot: „Eto za{to naposletku bilo koje dru{tveno delo koje ima svoj manje ili vi{e izra`en karakter. formula. a krug tek jedna varijanta elipse. ve} inovacije. 125. koji odgovaraju trima zadacima koje je sociologija dru{tvenog pome{ala iz razloga koji. planovi detalja i planovi celine. ako Tarda mo`emo smatrati direktnim pretkom teorije aktera-mre`e. jednostavnog i nadalje neznano za{to podeljenog. ova knjiga organizovana je u tri dela. 72–73. 96. ono {to im je najvi{e svojstveno i najvi{e zajedni~ko. stih. Krenuti od praiskonskog identiteta zna~i pretpostaviti da u osnovi postoji jedna neobi~no neverovatna jedinstvenost. istovremeno razli~itih i sli~nih. Ali ako je za Tarda sve individualnog porekla. nastoji da se projektuje u hiljadama i milionima primeraka svuda gde ima ljudi.. No. uklju~uju}i i identitet od kojeg se pogre{no polazi. jedna nemogu}a podudarnost mnogobrojnih bi}a. ~ak i ono {to je sada rasprostranjeno u svim kultivisanim glavama i {to se predaje u osnovnoj {koli. po~elo je kao tajna jednog usamljenog mozga (.. to je zato {to se njegov najbolji primer dru{tvenog spajanja uvek dr`i istorije i sociologije nauka: „Kada je re~ o znamenitosti nauke. sanja poput Aleksandra da osvoji svet..

mogli bismo re}i da se sociologija aktera-mre`e trudi da dru{tveni svet u~ini {to ravnijim. Ako je istina da su vizije dru{tva koje su nudili sociolozi dru{tvenog bile pre svega na~in da se osigura gra|anski mir u doba trijumfalnog modernizma20.. AUDREN. Drugi deo }e pokazati kako se dru{tveni spojevi mogu trasirati pra}enjem rada stabilizacije kontroverzi analiziranih u prvom delu.tre}i program PROLE]E 2010. 21 Videti drugi deo za definiciju ove namerne „ravno}e“.. F. ne u ime nekakvog verovanja u superiornost kvalitativnih podataka. kako bi bila sigurna da }e uspostavljanje svake nove veze biti jasno vidljivo. hteo bih da sugeri{em da je mogu}e hraniti se kontroverzama i nau~iti kako da se postane dobar relativista. 20 Termin dru{tvena nauka prvi put se javlja u prvom izdanju ~uvenog teksta Emanuela Sijejesa (Emmanuel Sieyès) „[ta je to tre}i stale`“.19 Za razliku od njih. ali samo po{to se napuste pre~ice „dru{tva“ kao i „dru{tvenog obja{njenja“. ovo delo sli~no je nekom turisti~kom vodi~u koji se odnosi na jednu oblast koja je istovremeno potpuno banalna – nije re~ ni o ~emu drugom do o dru{tvenom svetu onakvom kakvim ga poznajemo – i sasvim egzoti~na – mora}emo da nau~imo da usporimo korak pri prelasku svake etape. Sijejes (a ne Kont) je ujedno izumitelj re~i sociologija. Na kraju. Politiques de l’esprit: Auguste Comte et la naissance de la science sociale (2006). sada kada se nad modernizacijom nadvila senka sumnje. premda bi jo{ va`nije bilo de se osmisle odre|eni oblici su`ivota? Ako pribegnemo jednoj kartografskoj metafori. Ako se ozbiljnim istra`iva~ima mo`da ~ini nedostojnim da se pravila sociolo{ke metode porede sa Ostavio sam po strani pitanje kvantitativne sociologije.21 U izvesnom smislu. Videti tako|e i op{irnu diskusiju u B. Les juristes et les mondes de la science sociale en France (2006). ve} zato {to je sama definicija quantum-a za obra~unavanje u igri u razli~itim definicijama dru{tvenog vektora koji nameravam da sledim u ovom delu. 19 . v. u zaklju~ku }emo videti za{to ispunjavanje zadatka koji se sastoji u sastavljanju kolektiva vredi truda. O dru{tvenoj nauci kao „nauci o dru{tvenoj organizaciji“. kakav kolektivni `ivot i koju vrstu znanja mogu da proizvedu sociolozi asocijacija. 84 Prvo pitanje: kako razlo`iti brojne kontroverze koje se odnose na asocijacije a da se pri tom dru{tveno unapred ne ograni~i na jedan specifi~an domen? Drugo pitanje: kako dokumentovati sredstva koja omogu}avaju akterima da stabilizuju te kontroverze? Tre}e pitanje: pomo}u kojih procedura se dru{tveno mo`e iznova sastaviti ne vi{e u obliku dru{tva ve} u obliku kolektiva? U prvom delu }emo videti za{to su dru{tvene nauke postale isuvi{e boja`ljive prilikom razlaganja slo`enosti asocijacija na koje nailaze i za{to ne treba da a priori ograni~avamo tipove bi}a koja naseljavaju dru{tveni svet. KARSENTI.

da ga stavimo u ranac.. (1991) Forces et faiblesses de la nouvelle anthropologie des sciences. Cronon. Prevela s francuskog Milica Pajevi} 85 Literatura Audren. K. Cambridge: Mass. podsetimo kurtoazno na ~injenicu da pitanja „kuda i}i?“ i „{ta vredi videti?“ nisu ni{ta drugo do na~in da se na na{ jezik prevede ono {to se na gr~kom visokoparno naziva metodom ili. et L.ensmp. da ga umrljamo kafom ili da ga umastimo. New York: Norton. Callon. MIT Press. Chateauraynaud. ova knjiga }e delovati. M. Ukratko. bojim se. M. Y. (2006) Les juristes et les mondes de la science sociale en France – Deux moments de la rencontre entre droit et science sociale au tournant du XIX siècle et au tournant du XX siècle.fr/-latour/articles/article/016. Bijker. Article resté inédit. jo{ gore. Paris: Seuil. Callon.html. London: Athlone Press. Mo`emo se odlu~iti da vodi~ koristimo promi{ljeno ili da ga zanemarimo. A. (1990) L’amour et la justice comme compétences. S tim da se prihvatimo da ovde nije re~ o salonskom izdanju na sjajnom papiru upu}enom posetiocu koji je isuvi{e lenj da krene na put. disponible sur http://www. (2001) The Organizing Property of Communication. B. Onima koje razlaganje dru{tvenog sveta ne zanima ili koji na tome jo{ nisu opekli prste. kada se ovi dobrano zaglibe. W. M. Barthe (2001) Agir dans un monde incertain: Essai sur la démocratie technique. P. Lascoumes. F. (1986) Eléments pour une sociologie de la traduction: la domestication des coquilles Saint-Jacques et des marins-pêcheurs dans la baie de Saint-Brieuc. Thévenot (1999) The Sociology of Critical Capacity. W. p. M. A. ovo je knjiga za prakti~are s ambicijom. Critique 529-530: 458–478. Boltanski. L.. Londres: Routledge. Callon. numéro spécial: La sociologie des Sciences et des Techniques 36: 169–208. (2001) Political Machines: Governing a Technological Society. Bakelites and Bulbs: Towards a Theory of Socio-technical Change. and A.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE turisti~kim vodi~em. metodologijom. in Knorr. Candolle. Callon. Prednost pristupa tipa „turisti~ki vodi~“ nad svakim „diskursom o metodu“ jeste to {to se on ne mo`e pobrkati sa domenom kojem tek dodaje svoj glas iz pozadine. B. Cicourel (dir. F.. on ~itaocu sugeri{e pre uputstva koja je ovaj obavezan da sledi. da ga ispunimo bele{kama ili da mu iscepamo stranice da potpalimo ro{tilj. European Journal of Social theory 2(3): 359–377. Boltanski... L’Année sociologique. New York: John Benjamins Pub C. (1995) Of Bicycles. Barry. Latour (1981) „Unscrewing the Big Leviathans: How Do Actors Macrostructure Reality“. Cooren. Faculté de droit et de science politique. (1991) Nature’s Metropolis: Chicago and the Great West. Paris: Métailié. .) Advances in Social Theory and Methodology: Toward an Integration of Micro and Macro Sociologies. potpuno nedoku~ivo. Dijon: Université de Bourgogne. da im ponudi neke druge orijentire. Paris: Fayard. L. 277–303. F. [1987 (1873)]) Histoire des sciences et des savants depuis deux siècles d’après l’opinion des principales académies ou sociétés scientifiques. Latour (1983) Pour une sociologie relativement exacte.

Duke University Press. Karsenti. Paris: La Découverte. (2001) L’espoir de Pandore. Pour une version réalistede l’activité scientifique. p. Latour B. Latour. S. Chauvire. Une ethnographie du Conseil d’État. p. E. B. (2002) „L’imitation: Retour sur le débat entre Durkheim et Tarde“ in C. Latour. Weibel. B.) La régularité. in J. Hennion. Law. J. P. guerre et paix des microbes. Latour. (2002) „Gabriel Tarde and the End of the Social“. (1993) La passion musicale: une sociologie de la médiation. (dir.. Hassard (eds. 117–132. (1992) Aramis. B. Hutchins. E. ville invisible. W. G. Milet.. and A. in P. Hermant (1998) Paris.-J. A New Sociology of Knowledge?.) Actor Network and After. Londres: Routledge. Latour. ou l’amour des techniques. Paris: Hermann. Keele Law (dir. J. P. p. 86 Ewick. Cambridge: Mass. Comment faire entrer les sciences en démocratie. B. (2001) Pasteur. Latour. Law and J. E. B. Mol.) Power. in J. B. 183–215. Ogien (dir. Latour (1987) The Meanings of Social: from Baboons to Humans. A. B. (2006). Paris: La Découverte. Navigation and the Portuguese Route to India“. (2002) La fabrique du droit. Latour. Silbey (1998) The Common Place of Law. MacNeill. B.. Latour. Londres: Routledge. Sonigo. B. Harvard University Press. Vargas. Action and Belief. E.) The Social in Question: New Bearings in the History and the Social Sciences. (2000) Ni Dieu ni gène. MIT Press. (1999 [1895]) Monadologie et sociologie. (1970) Gabriel Tarde et la philosophie de l’histoire. (1995) Cognition in the Wild. Karsenti. (1984) Les microbes: guerre et paix (suivi de: ) Irréductions. (1999) Politiques de la nature. Latour. MIT Press. B. Londres: Sociological Review Monograph. Cambridge: Mass. Cambridge: Cambridge Mass. 15–25.. Paris: Les Empêcheurs de penser en rond. Paris: La Découverte. J. S. Paris: Seuil. Paris: Métailié. The Belknap Press. A. B. Chicago: University of Chicago Press. Paris: La Découverte. Paris: Métailié. Paris: La Découverte – Les Empêcheurs de penser en rond. O. (1975) Sociobiology. . Blackwell. Paris: La Découverte. Joyce (dir. (1986b) „On the Methods of Long-Distance Control: Vessels. (1978) Le temps de la peste: essais sur les épidémies dans l’histoire. (1999) „On Recalling ANT“.tre}i program PROLE]E 2010. B. Paris: Hachette.) (2005) Making Things Public: Atmospheres of Democracy. Kupiec. Oxford. Documents du CSI. Paris: Éditions de l’EHESS. J. the New Synthesis. Tarde. Strum. P. Wilson. (2004) After Method: Mess in Social Science Research. Latour. Law. Information sur les Sciences sociales/Social Science Information 26: 783–802. Paris: Vrin. École des Mines. La polémique Tarde vs Durkheim: Considérations actuelles sur une ancienne controvese. (2006) Politiques de l’esprit: Auguste Comte et la naissance de la science sociale.. (2003) The Body Multiple: Ontology in Medical Practice (Science and Cultural Theory).

Mo`da je glavna distinkcija u toj knjizi ona izme|u pro~i{}avanja (konstruisanja „izdvojenih ontolo{kih zona“ kulture i * Intervju sa Brunom Laturom preuzet je iz knjige: Nicholas Gane.(047. New York–London. The Future of Social Theory. G. Etimologija ova dva termina je ista – re~ socius od koje poti~e re~ „dru{tveno“ (social) ista je kao „asocijacija“ – ali „asocijacija“ nas vodi u potpuno druga~ijem smeru. N. bio sam podstaknut da kopam dublje i dublje u raspravu koja se odnosi na moderno. 77–91.: Veoma rano. mi nikada i nismo bili moderni. jo{ kada sam po~eo sa prou~avanjima nauke. Ali kako je. Tako da to zapravo ide u suprotnom smeru: zato {to sam po~eo prou~avanje nauke. i od te po~etne ta~ke polako sam razvio jedan argument o antropologiji modernosti. a da dru{tveno ne postavimo u centar na{e analize? B. II–2010 87 BRUNO LATUR i NIKOLAS GEJN DRU[TVENO KAO ASOCIJACIJA* N. zapravo. ve} je to pre ne{to {to zovem asocijacijom. Va{e odbacivanje dru{tvenog povezano sa Va{im odbacivanjem „modernog“? I jo{ dalje. koju nazivate „antropologijom nauke“. 1993). Continuum. L. zapravo.: Uveliko Vas smatraju kriti~arom ideje dru{tvenog. ali isto tako i za filozofe nauke. str. 2004. nisam smatrao da je dru{tveno u centru sociologije. bilo postmodernista. upravo to {to mislim da je dru{tveno pogre{an fokus za dru{tvene nauke odvelo me je ka antropologiji. . shvatio sam da dru{tveno nije u centru sociologije. G. kako bismo mogli zamisliti dru{tvene nauke uop{te i sociologiju konkretno.53) Tre}i program Radio Beograda Broj 146.: Ta pozicija se veoma jasno ispoljava u Va{oj knjizi „Nikad nismo bili moderni“ (We Have Never Been Modern. ^ini se da je ta pozicija u bliskoj vezi sa Va{im odbijanjem da budete bilo modernista. i sa Va{im tvr|enjem da. Tek kad sam shvatio da moja argumentacija u prou~avanjima nauke predstavlja te{ko}u za sociologe. Dakle.UDK BROJEVI: 316:929 Latur B.

i mo`da to jo{ nije u potpunosti potvr|eno. Na to se mislilo re~enicom koju ste citirali. skriva. jer se ja samo bavim svojom malom naukom u svojoj laboratoriji“. bioeti~ku raspravu oko mati~nih ili embrionalnih }elija. religiji. te{ko je shvatiti vezu izme|u tih dveju praksi. ignori{e i eksternalizuje rad hibridizacije. to njihovo ukr{tanje postaje verovatnije“ (Latour. kreativnost. Posebnost modernog Ustava. recimo. za{to u „predmodernim“ dru{tvima hibridizacija ne mo`e da po~ne bez prate}eg verovanja u pro~i{}avanje? . etici. vi{e umno`avamo hibride. uklju~uju}i i objekte). molekularnoj biologiji. oni }e pri~ati o zakonu. ra~unarima i tako dalje. To je mno{tvo stvari potrebnih da se obavi bilo koje dobro istra`ivanje embrionalnih ili mati~nih }elija. Me|utim. 1993. na kraju ispitivanja biolog bi mogao da ka`e: „Ja se samo bavim naukom i ne interesuju me ni etika ni politika. L. 12)? I obrnuto. jeste da daje mnogo slobode onima koji su u stanju da istovremeno ka`u „Ja ~inim sve ovo sa embrionima. to ima cenu. koju. energija i mladala~ki entuzijazam te slobode. interesantno je njegovu molbu za refleksivnu modernizaciju videti upravo kao molbu da se otarasimo prirode ili ljudi i ne-ljudi) i prevo|enja (stvaranja hibrida prirode i kulture. Svih ovih godina mene zapravo zanima izvor te slobode. ka`ete da je delovanje pro~i{}avanja vodilo proliferaciji hibridnih objekata.: Re~enica koju ste citirali je tvrdnja koju sam izneo povodom empirijskog istra`ivanja u uporednoj antropologiji. Najbolje je navesti primer. Me|utim. Ako pogledamo delo Ulriha Beka. str. Ispostavlja se – a to je veoma te{ka tvrdnja. etikom. Me|utim. prvo morate razumeti razliku izme|u pro~i{}avanja i hibridizacije. Drugo je gest se~enja. koji }e me|usobno biti povezani u neki oblik be{avnog tkanja. Cena je to da je zbog ovog usporenog reagovanja veoma te{ko napraviti antropologiju modernog. Ali za{to je to tako? Kako to da. iz ~ega sledi da projekt modernog. Me|utim. Na primer. Ako upitate biologe. „Hibridizacijom“ nazivam prvu proliferaciju heterogenih entiteta. nikada zapravo ne bi mogao po~eti. da tako ka`emo. omogu}ava ova ugra|ena neodgovornost. Dobi}ete dugu. ali ja i dalje mislim da je to interesantna tvrdnja: osnovna veza izme|u dva procesa jeste da {to vi{e ignori{emo hibridizaciju. a da sebe ne uni{ti.tre}i program PROLE]E 2010. nisam siguran da je mogu dokazati – da je to sasvim suprotno predmodernom stavu. To se i dalje ispituje. koji bi izra`avao zabrinutost oko hibrida i koji bi ih eksplicitno zabranjivao. gest koji prekriva. da upotrebim Va{e re~i: „[to vi{e sebi zabranjujemo da zami{ljamo hibride. 88 B. koji se zasniva na pro~i{}avanju razli~itih dualizama i kategorija. sa marketingom. a time i novih tipova bi}a. religijom“ i „Ne brine me ova proliferacija povezivanja. dugu listu heterogenih elemenata.“ Tu le`i razlika izme|u pro~i{}avanja i hibridizacije. kako ga ja nazivam.

^ini mi se (iako ovo nije zaista istorija. po{to se sam svet zapravo ne sastoji od dosadnih ~injenica. ovog usporenog reagovanja. Pro~i{}avanje je na~in da se na~ini podela izme|u prirodnog. mrtvog. ili ono {to bih ja nazvao „ra{~erupanim objektima“ ili „kvaziobjektima“. N. nikada ne mo`e zapo~eti jer potraga za pro~i{}enjem nu`no proizvodi ~inove prevo|enja. Ali. ve} vi{e tvrdnja) da je dobar test da se sazna koliko je neko moderan to da se vidi koliko }e on ili ona prihvatiti od distinkcije izme|u ~injenica i intencionalnih ljudi. nikada zapravo ne}ete mo}i da se oslobodite tih opozicija? Na primer. Zbog toga me Bek toliko zanima.: Ka`ete da moderno. subjektivno{}u. da li je mogu}e da. ljudi sa intencijama. Nisam siguran da je moj predlog antropolo{ki opravdan. naro~ito onih koji se odnose na izmi{ljene podele na prirodu i kulturu. poja~avaju}i time dualizam koji im le`i u osnovi. Ali za{to definisati moderno terminima pro~i{}avanja? Koja je teorijska motivacija za to? 89 B. ili pro~i{}avanje i prevo|enje). re~ je o Ustavu. a to je da moramo da usporimo.: ^ini se da jedna od stvari koju ste naro~ito odlu~ni da uradite jeste prevazila`enje svih pojmovnih dualizama. ali budu}i da sam po~eo sa prou~avanjima nauke. G. i re}i }u ti ko si. s jedne strane. N. intencionalno{}u. zar na neki na~in ne ukazujete poverenje aktuelnom postojanju prirode i kulture. koji imaju sva{ta na umu. njegova kao i moja pozicija ima politi~ku cenu. jer politi~ki je savr{eno jasno da upravo ova dvostruka spona modernog zabranjuje ono {to nazivamo „refleksivna modernost“. Me|utim. s druge strane. {to on naziva „rizikom“. U svetu ove stvari ne postoje. jer on ukazuje ba{ na onu ta~ku gde treba da eksplicitno prika`emo upravo rizi~ne objekte. ali opravdan je politi~ki. po{to ste svoj inicijalni problem postavili u okvire odre|enih dualizama (priroda i kultura. To je dobar lakmus-test. s druge.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE ovog neznanja. zar ne? Naravno. ^udan sistem.: Pro~i{}avanje je jedan od mnogih mehanizama koji stvaraju antropologiju nas samih. ili {to ja defini{em kao „ne-modernost“. naravno. ali je sve to nerealno i smisleno. koja je upravo suprotna onoj koju modernizatori nisu platili. koje su mahom moderne. Moramo da usporimo inovacije da bismo dobili odgovaraju}e procese u politi~koj reprezentaciji inovacije. tako da odre|eni politi~ki Ustav mora da ih razabere. interesima. G. zapravo. Za sada je to veoma lepo funkcionisalo dok sam tra`io svoj put kroz dru{tvene nauke. L. i delatnih intencionalnih subjekata. Postoje nebrojeni na~ini da se defini{e modernost. nemih ~injenica koje su istovremeno realne i besmislene i. a ko nije: reci mi {ta misli{ o nauci. kada govorite o hibridima priroda–kultura. umesto da ga prevazi|ete? . moj izbor je bio da iskoristim stav da je nauka dobar pokazatelj za procenu ko je moderan.

poku{avam da napravim ne{to druga~ije od razlikovanja izme|u subjekta i objekta. L. a ne one koji onemogu}avaju prou~avanje na{eg predmeta. Problem je bio u tome {to je to bilo sasvim implicitno. {to je. Ali ovde se stvari brzo menjaju. Priroda nije o~igledna ontolo{ka kategorija. Kada su stvari bile sazvane ili sakupljene kao Priroda. {ta je onda pravi proces? Zamislimo pravi proces za te stvari. Za{to ovako? B.: Klju~na stvar koja proizlazi iz ovog pristupa jeste teorija o objektu. Ova teorija ima izrazito politi~ku stranu. koja tako|e zna~i skup ili Ding na nema~kom ili staroengleskom. to je veoma razra|en i kontroverzan na~in vo|enja politike. Na primer. ali saglasan sam da je te{ko. na primer geni u sociobiologiji. u kvazipravosudnom stanju stvari. jer to su ve} politi~ka stanja stvari. . Naprotiv. i sada postoje veoma dobri radovi antropologa poput Filipa Deskole o prirodi i kulturi. re~ je samo o tome da kao dru{tveni nau~nici moramo da prona|emo interesantne dualizme.: Prvo. I ako ka`em da ~injenica/vrednost dihotomije ljudsko/ne-ljudsko ne radi. po{to se ljudi stalno vra}aju na stare dihotomije. Sve „stvari“.: Nemam ni{ta protiv dualizama. Zato koristim termin stanje stvari pre nego ~injenica. one su uvek bile deo politi~kih procesa. da tako ka`emo. i tako|e iz prostog razloga {to su objekti oduvek bili upleteni u politiku pod okriljem prirode. to ne zna~i da ka`em da sam protiv svih dihotomija. Na primer. to je sve.tre}i program PROLE]E 2010. veoma me interesuje drugi dualizam (koji sam uveo u svoju knjigu „Politike prirode“ – Politiques de la nature (Latour. koji je ostao ograni~en na ljudske intencije i predstave. mislim. tako da ja ne zauzimam poziciju protiv dualnosti per se. vra}am ih u normalne prave procese. koliko nas je?) i pitanja deljenja zajedni~kog sveta (tj. Ja sam prosto pitao: ako su oni svakako politi~ki. a osobita politi~ka funkcija Prirode bila je da radi posao van politi~kog domena. Dualizam izme|u tih dvaju apsolutno su{tinskih pitanja za mene je veoma va`an. ali mo`da je to tako zato {to ne radim dovoljno! N. 1999)): razlika izme|u broja entiteta koji se povezuju (tj. mo`emo li `iveti zajedno?). Moji ~itaoci oja~avaju te dualizme – ne ja. govorite o „parlamentu“ ili o „demokratiji stvari“. L. tako da ova dihotomija nije vi{e tako sna`na kao {to je bila u vreme kad sam pisao Nikad nismo bili moderni. G. zbog etimologije re~i stvar. odgovornost intelektualaca. to je zato {to poku{avam da se otarasim onih koje su stvorene da onemogu}e studiranje modernog. I igraju}i se asocijacijama izme|u ljudi i ne-ljudi. Ja ne politiziram te nepoliti~ke ~injenice. po~ele su u politi~kom skupu neke vrste. 90 B.

na primer. ali preuzimaju ulogu zama{ne infrastrukture. da li je ovo ba{ ta~no? U delu Karla Marksa. kao kontroverzna stanja stvari.. Oni uvek va`e kao ne{to isuvi{e mnogo ili ne{to nedovoljno. gde se od objekata o~ekuje da budu samo ono na {ta projektujemo ljudsku genijalnost). G. ljudima u me|usobnoj interakciji. zato {to su ili isuvi{e nejaki (a upravo to je zna~enje feti{a. ne iznena|uje. N. Da. {to. 1995. ali najvi{e kao o povr{nim ekranima na koje se dru{tveno projektuje. dok istovremeno postvaruje ljude ~ine}i ih nalik objektima. ~ije su uzro~ne sile veoma preuveli~ane. ali tako lo{e! Pojmovi feti{izma i robe su me|u najgorim stvarima koje su se desile sociologiji u razumevanju ekonomije. i to nije bio njihov prioritet. Da. i nikada ne govori o objektima per se“. naravno. postvarenje! Tri re~i protiv kojih sam se najvi{e borio. Pojam feti{a je upravo ona vrsta iluzije dru{tvenih nau~nika o iluziji drugih i upravo ono {to je antropolo{ko prou~avanje tr`i{ta i robe u~inilo tako nemogu}e te{kim.: Roba. feti{. o neposlu{nim objektima. dru{tvene nauke su govorile o objektima. ne prosto kao „postvareni“. To je prosto tako.. Ali svi materijalni elementi su me|usobno povezani tako da ~ine infrastrukturu. kod Marksa postoji veoma va`an naglasak na materijalnosti. Ali u nau~nim studijama objekti su svuda. ili isuvi{e jaki (i pokre}u vas na delanje). 200) `alite se da je dru{tvena nauka bila „opsednuta samo subjektima. U tom smislu. bilo o nemo}nim objektima. str. Da li biste osporili to gledi{te? 91 . zamrznuti ili postvareni dru{tveni odnosi. kapitalizma i objekata. A tradicije tehni~kog determinizma ili tehni~kog proboja nisu pru`ile otpor terenskom radu koji smo obavili u tehni~kim laboratorijama. ve}. Dejstva objekata nikada nisu u fokusu. Ne znam ni jednog dru{tvenog nau~nika. koji je uradio i{ta interesantno bilo o svemo}nim. osim mo`da Zimela.: Tako|e ste govorili o kvaziobjektima. Ali ima li zaista nu`no ne~eg novog u posmatranju objekata kao hibridnih dru{tvenih i a-dru{tvenih formi? U Va{im razgovorima sa Mi{elom Serom (Serres and Latour. naprotiv. postoji ideja da kapitalisti~ka proizvodnja feti{izira objekte (u obliku robe) investiraju}i u njih odre|eni set dru{tvenih odnosa. Objekti nikada nisu imali {ansu u dru{tvenim naukama. zato {to su ili isuvi{e sna`ne – prouzrokuju dru{tvene odnose – ili isuvi{e slabe – prosto su smrznuti. po{to su dru{tveni nau~nici imali druge zadatke. niti tehni~kim projektima. Naravno.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE B. izgledalo bi da je sociologija od po~etka govorila o objektima. Ali. i nedavno. Tako su objekti tu. sociologija je govorila o objektima. L. naro~ito emancipatorske zadatke koji su ih u potpunosti u~inili slepim za objekte.

ali je zapravo prevod podjednako lo{eg ter- . za koju ka`ete da vodi slabljenju podela izme|u nau~nika iz oblasti prirodnih i dru{tvenih nauka? B. da obavi{ taj deo posla“. 15). Ali sociologija se razlikuje od onoga {to Zigmunt Bauman naziva „legislativna pretenzija“ – da se dru{tveno pitanje re{i pre~icom politi~kih procesa – i stoga nikada nije bila veoma zainteresovana za svoj fizi~ki deo. govore}i da on sada zna~i „transport bez deformacija“ i „trenutan.: Skora{nje teorije objekata tako|e su bile u vezi sa idejom mre`a i tokova. teritorija. str. delimi~no bila {ala. G. Umesto toga. da fizi~ke i kulturne elemente pribli`i jedne drugima. naravno. provincija realnosti. {to je paradoksalno. govorite o „topologiji dru{tvenog“ i o transformaciji „dru{tvenog iz onog {to je bilo povr{ina. geneti~ara. transfera i onoga {to Tard naziva imitativni zraci ({to nije ba{ dobar termin. biologa. po{to su tamo izumljene – zato {to mislim da je postala politi~ki {tetna. naravno. ne doti~em se objekta i pusti}u tebe. Danas imamo probleme sa stanjem stvari: umno`io se broj elemenata hibrida i zbog toga je potreba za politi~kim glasom pove}ana. prigovarali ste upotrebi termina mre`a. ili. 1999b.tre}i program PROLE]E 2010. Poredio sam sociologiju sa antropologijom. I upravo zbog toga se borim protiv ove bez-objekat-ske sociologije i protiv zanemarivanja studija nauke – naro~ito u Britaniji. ekonomistu. L. 19). Ali ~ini se da ste u svojim spisima taj jezik napustili. 2000). zasebno po strani ili tako {to je ona bila inkorporirana u ono {to nazivate „dru{tvenom sociologijom“ (Latour. ne u Britaniji ve} u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama.: Deo Va{eg pristupa prou~avanju objekata bilo je razvijanje fizi~ke sociologije. koja ima {ansu. i druga sociologija kretanja. N. predstavlja su{tu suprotnost onoga {to ste izvorno imali na umu (Latour. G. u cirkulaciju“ (Latour. ali i dalje mislim da je korisna. ja se samo bavim simboli~kom dimenzijom objekta. ba{ kao {to postoji fizi~ka i humana geografija. Na primer.: Ne koristim re~ mre`a zbog toga {to ste rekli. po{to tretiranje samog objekta zna~i da sebi uskra}ujemo ulaz u politi~ke procese bilo koje vrste. zato {to sada koristim delo Gabrijela Tarda. drugim re~ima. neposredan pristup svakoj informaciji“. 1999b. Jasno je da su postojale dve tradicije na po~etku sociologije: jedna sociologija dru{tvenog. i kao {to u psihologiji neurobiolozi i psihoanaliti~ari sede u istim odborima. ali. [ta podrazumevate pod tom idejom dru{tvenog kao cirkulacije? B. Promenio sam svoje mi{ljenje u odnosu na spis koji citirate. 92 N. fizi~ara. svi sociolozi mogu ~initi sve {to `ele i nije mi mnogo stalo – da se situacija nije poprili~no promenila posle XIX veka. L.: To je. Ali {ta podrazumevate pod „fizi~kom“ i „dru{tvenom sociologijom“? I {ta je nova „politi~ka situacija“. str. To ne bi bio veliki problem – na kraju krajeva. I veoma iritiraju sociolozi dru{tvenog tipa koji ka`u: „Pa.

To prosto zna~i da ono {to ve} nije tamo odre|ujemo kao sui generis rezervu sila. 1993. – povezanih na odre|ene na~ine. umesto kao celinu.: U svetlu toga. sastavljen od dru{tvenih elemenata. Me|utim. ali tu ne mo`e ni{ta da se uradi: ~ini se da sociolozi imaju praksu da zumiraju sa makro. nisam nikada sreo nijednog dru{tvenog nau~nika koji ga je razumeo. 119)? 93 N. postojale su dve tradicije. drugi momci. kao i one iz ~lanka iz 1981. i dalje mislim da se re~ mre`a mo`e iskoristiti. biologije. . N. Jedna od njih videla je dru{tveno kao poseban deo stvarnosti. telefone i internet. mesta lokalizovana i da je globalno uvek lokalizovano u veoma povezanom lokusu. Potreban vam je rad da biste napravili vezu. ve} kretanje izme|u ne-dru{tvenih elemenata – malo zakona.na mikro plan ugra|en u njihove glave. G. str. Poredak nije ne{to o ~emu bi trebalo da odlu~uju sociolozi. kako sada pristupate pojmovima poput lokalnog i globalnog. 1981). prema mom mi{ljenju. definisali ste dru{tveno i kao deo.: Pored toga {to sagledavate dru{tveno kao cirkulaciju. uvode pod imenom dru{tva. L. ali nije ba{ uspelo. ako `elite. Ali. To je razlika izme|u ovih dvaju argumenata.i makro-). godine koji sam napisao o velikom Levijatanu (Latour and Callon. ^ini se da ovim podrazumevate da dru{tveno ne postoji na razli~itim nivoima analize (mikro. dok ga sociolozi dru{tvenog. ve} njega proizvode sami akteri u me|usobnom razvrstavanju po lestvici i merenju. ve} na za~etku sociologije. G. kako ka`ete. To zna~i da su „lokalno“ i „globalno“ dva sasvim neplauzibilna odredi{ta ne zato {to treba da se „dijalekti~ki pomire“ kao u pojmu habitusa ve} prosto zato {to ne postoje. a druga je veoma dobro videla da ono {to je va`no u dru{tvenom jeste tip uspostavljenih veza. ali veoma lo{e za mre`e i topologiju“ (Latour. Zajedno sa Mi{elom Kalonom i D`onom Loom poku{ao sam da oko re~i mre`a (network) revidiram ili o`ivim ovu drugu tradiciju. nema dimenzije. dru{tveno nije homogeni domen realnosti. Ispostavlja se da je mre`a pojam koji se koristi i za otpatke. B. U re~i mre`a va`na je re~ rad (work). i stoga im prosto izmi~u najva`nije odlike dru{tvene teorije – da je poredak proizveden. 123). laboratorijske prakse itd. 2002. „dobro funkcioni{u za povr{ine i geometriju. tako da sam u jednom trenutku poku{ao da se igram re~ju radna-mre`a (work-net). Dru{tveni svet je ravan ili.: Upravo to je najraniji i. koji.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE mina akter-mre`a). razli~it od geologije. str. najva`niji aspekt na{e dru{tvene teorije. naro~ito iz njegovih spisa o monadologiji (Latour. Poku{ao sam da demonstriram to u knjizi koju sam radio o Parizu. bar u Francuskoj. ekonomije i tako dalje. jer „veliko nikada nije ni{ta drugo do pojednostavljivanje jednog elementa malog“ (Latour. Ova ideja razvijena je iz dela Gabrijela Tarda. Prema tom stanovi{tu. Dakle.

L. Godinama sam izgra|ivao taj argument. Makro. L. posve}ivanje pa`nje svim onim entitetima koji cirkuli{u koji. kao ni ja.. greh za sociologe. Dru{tvenim nau~nicima je to te{ko da progutaju. interesantniji od bavljenja statistikom.. Organizacije nisu piramide ili sfere. On sociologijom naziva ono {to je interpsihologija. prema njegovom mi{ljenju.distinkcija blokira celokupnu interpretaciju dru{tvenog. ili su „dru{tvo“ i „dru{tveno“ dve sasvim razli~ite stvari? 2002). dru{tveni nau~nici mogu nau~iti da budu bez dru{tvenog shva}enog kao dru{tvo. G.: Dru{tvo ne postoji – to je Tardeova pozicija. naravno. odnosno o ideji da „dru{tvo ni{ta ne obja{njava. i zbog toga su monadologija. prema Tardeovom mi{ljenju. i igra istu ulogu Boga. 2002). On ima izuzetnu ideju da makro-/mikro. umetnosti. kao u nekim oblicima veoma lo{e teologije.je samo blaga amplifikacija ili standardizacija onog mikro. Pojam dru{tva je ostatak transcendencije dru{tvenih nauka. Spenser i Dirkem. ~ine dru{tveno. Dru{tvo je njihova religija. zbog toga {to je ideja da se mora raskinuti sa filozofijom da bismo bili nau~ni. a to je. to jest. osim {to je bio odstranjen zbog optu`be da sve psihologizuje – {to je upravo suprotno onome {to on govori.: Tard je izumitelj sociologije koliko i Kont. kao {to sam mnogo puta rekao. i kako bi njegovo delo moglo doprineti analizi dru{tvenog? B. Da bi dokazao svoju poentu. jer Tard nije raskinuo sa filozofijom.: Govorili ste o Tardovoj osveti Dirkemu. ljudi bili tako zaslepljeni istinom. Da li se to odnosi i na dru{tveno. lokalni terenski rad interesantni. Tard ne pravi ovu distinkciju. koje ne mare za religiju. . Da biste obezbedili dru{tveno obja{njenje ne morate dodati dru{tvo bilo ~emu. njihova poslednja transcendencija. uzgred. i moja tako|e. ve} da ono samo mora da bude obja{njeno“ (Latour. naravno. ^ini se da ne{to obja{njava samo prema veoma perverznom mi{ljenju dru{tvenih nau~nika – posebno Burdijeovom – da je to nu`na iluzija. Me|utim. ali ne i bez dru{tvenog shva}enog kao asocijacija. U osnovi. a nikada nije rekao ni{ta o intrapsihologiji. kada bismo razotkrili tu iluziju iza tr`i{nih sila. N. veoma uticalo na Deleza. ali sam to isto na{ao kod Tarda i zato me on toliko interesuje. da bi. upravo sociolozima treba veo iluzija. To je kao eter u fizici s kraja XIX veka. jer to je na{ posao. Ba{ kao {to su fizi~ari na prekretnici vekova nau~ili da budu bez etra. Tard se vra}a Lajbnicu i razvija monadologiju – {to je. ve} blage privremene amplifikacije varijacija onog mikro. nauke itd. Dru{tveno (kao dru{tvo) ni{ta ne obja{njava.tre}i program PROLE]E 2010. da bismo je morali zata{kati velom iluzija. [ta Vas interesuje u Tardovom delu. veoma rano je bio asocijacionista. a ne samim akterima. 94 B. ili. kao i pozicija gospo|e Ta~er.

: Da. ulaze u veoma bizarne. G. umesto da udobno izbacim „pravu snagu Boga“ zato {to „o~igledno“ „znamo“ da „On ni{ta ne radi“. ka`u da znamo da Bog ne postoji.: Ja sam empiri~ar.: Kako bismo mogli da zaobi|emo taj problem? N. koju sociolozi treba da uni{te. u ime nau~nog metoda! B. ali nema empirijskog zahvata. To je jedina disciplina koja tako radi. I zato se ja borim protiv njega. defini{u vreme. sa tehni~kim objektima (oni su tu samo da bi projektovali dru{tvene sile). Poku{avam da pratim {ta ~ine akteri. Sociolog bi istu stvar uradio sa zakonom (samo pakovanje za dru{tvene sile). uvek je bila da nadahnu aktere i da ih emancipuju. kompleksne argumentacije o bo`anstvima. Svaki put kada imaju uznemiruju}e podatke. Ova dva istra`iva~ka programa su veoma. oni ih odbace i zamene sve-svrhovitim dru{tvenim. L. ali dru{tveni nau~nik bi bio gluv za to. legalno i moralno. – {ta rade dru{tveni nau~nici? Oni ignori{u sve te stvari zato {to `ele da oslobode aktere od njihovog neznanja. pru`a moralnu udobnost i dopu{ta sociolozima da imaju pregled.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE N.: Odgovornost dru{tvenih nau~nika. i sve to.: Stoga je dru{tvo transcendentalni ili kvazireligiozni pojam? B. kad god filozofski postane pomalo komplikovano. L. I ako oni ~ine i govore komplikovane stvari. zbog toga {to akteri rade razne bizarne stvari – defini{u poredak. i N. Ako neko veruje u Boga. i u njihovim rukama Bog postaje veoma va`an akter – da. a drugo je Dru{tvo. Ako pratimo moju argumentaciju. za koje se smatra da nije politi~ko. Koja je svrha te distinkcije? I kako bi se mogla povezati sa teorijom monade? . Stoga. Ono samo uverava. i ontologija Boga je izba~ena sa slike. ako ka`u da ih je Bog primorao da delaju. i do samog kraja istra`ujem koju vrstu ontologije ta vrsta Boga uklju~uje. Akter bi mogao da insistira na tome da veruje u Boga. i tako dalje.: Prvo sakupljanje u modernom Ustavu je ono Prirodno. G.: Dalje u vezi sa tim. a ono i samo ono je eksplicitno politi~ko. Bog radi stvari i nije vi{e vrsta o~igledne iluzije. 1999c). Vi tako|e pravite distinkciju izme|u kolektiva i dru{tava (Latour. onda ja Boga veoma ozbiljno uzimam u obzir.: Ali po ~emu je ono {to Vi radite toliko razli~ito? B. Ono ~ini moralne stvari. N. veoma razli~ita. o silama tr`i{ta itd. L. upravo tako. G. na primer. L. naravno. u dve izvanredne studije primenili francuski nau~nici Alber Pijet i Elizabet Klaveri. prema njihovom mi{ljenju. defini{u subjektivnosti. sa nau~nom prirodom. Ovaj metod su skoro. i tako se verovanje mora projektovati na ne{to drugo. 95 B. G.

Poput Izabele Stend`ers. 96 ako nepobitne ~injenice postaju sve kontroverznija stanja stvari. upravo je saziv kolektiva sada du`nost dru{tvenih nauka i onoga {to zovem politikom: progresivna kompozicija zajedni~kog sveta. Me|utim. ja dru{tvene nau~nike opisujem kao diplomate svojih kolektiva. Ja prosto poku{avam da razumem za{to su oni samo prosto lo{i. i za dva pitanja koja sam prethodno pomenuo: jedno od njih je koliko nas ima. Zapravo.: To ne znamo dok ne poku{amo da sakupimo kolektiv i platimo punu cenu tog saziva. poku{avam da zamislim drugi potez. Poku{avam da izbegnem te dve stvari i da zamislim takvu sudbinu za dru{tvene nauke koja bi prekinula sa modernim. ulazimo u dru{tvo rizika ili drugu modernizaciju. prakti~nije: kolektiv mora da se sazove. kao i svi ostali. nije pravi objekt za studiranje. Vi{e nijedan objekt – kasetofon. koju. kako mo`emo `iveti zajedno? Prema mom mi{ljenju. gen. ako stvari ili monade pove`emo zajedno. koji bi. zar one na neki na~in ne gube svoju singularnost? B. Kako sakupljate? Tu argumentaciju sam razvio mnogo dalje zato {to sam zainteresovan za zadatak sakupljanja. prvo. One ka`u: „ovo je isuvi{e komplikovano. metafizi~ki ili ontolo{ki komplikovano. i tako podela izme|u dvaju sakupljanja postaje sporna. . Ako bismo `eleli da sakupimo sve bogove zajedno. po{to je naro~ito sociologija modernisti~ka. zato {to ne postoji ni{ta na svetu {to je dovoljno homogeno da ga sa~ini.: Kada je re~ o drugoj polovini mog pitanja. nemaju. i drugo. ne tvrdim da je jedino. naravno. koja je bila me{avina emancipacije i scijentizma. Stoga je pitanje: kako ih iznova i ponovo sakupljate? A to ja zovem „kolektivom“. neinteresantne stvari? Ne: za{to dru{tvene nauke nisu „zaista“ nauke? To je opsesija epistemologa. – ne mo`ete podeliti na njegove prirodne ili simboli~ke komponente. dru{tvene nauke prosto stanu i prebace se na svoj emancipatorski model. Me|utim. G. bio vi{e nau~an – akterima bi bilo dozvoljeno da upotrebe svoje metafizike i svoje ontologije – i drugo. To je veoma razli~ita politi~ka du`nost od one iz pro{losti. L. i onda pitam: kako to radimo? N. poku{avam da razumem za{to su dru{tvene nauke u tolikoj meri ~isto sme}e. itd. Za{to su empirijski lo{i? Za{to postoji tako malo empirijskih terenskih istra`ivanja iz prve ruke? To je ono {to me interesuje. To je oduvek za mene bila misterija: kako svi ti interesantni ljudi povodom interesantnih stvari uspevaju da napi{u sve te potpuno dosadne. zato {to su zaklju~ani u svojim kampusima. ono {to je va`no za kolektiv jeste glagol sakupljati (collect). jeste da kad god postane filozofski. Dru{tveno. kako sam upravo rekao.tre}i program PROLE]E 2010. dozvolite da budemo relevantni. Jedno mogu}e re{enje.“ Na taj na~in oni konstantno spre~avaju napore deskripcije zbog jednog apela za emancipaciju ili politi~ku relevanciju.

On nema neposredne veze sa vi|enjem dru{tvene nauke koju smo upravo izlo`ili. koja ispituje kako je on organizovan.: To je bio veoma veliki poduhvat. N. Na kraju. u religiji tako|e imamo dugu ikonoklasti~ku tradiciju – protestantsku. ve} je pre rezultat moje zainteresovanosti za antropologiju kriti~kih gestova. Napisao sam celu knjigu o „parlamentu stvari“. Zbog toga je pojam diplomatije tako va`an: zabele`iti ovu singularnost koliko god je mogu}e i izbe}i da se sakupljanje obavi na jeftin na~in. tu je i nauka koja se posvetila „razotkrivanju“ verovanja. objektima. za{to ste zainteresovani za sudaranje. pitanje za koje su na prelazu pro{log veka dirkemovci prebrzo na{li re{enje u me{avini emancipacije i scijentizma. pre nego ikonoklastija – iconoclasm)? 97 B. Tako da postoji ogroman domen koji smo mapirali ovom izlo`bom i katalogom. Na primer. Naravno. Da li ovo za Vas ozna~ava promenu pravca? U Va{em radu koji je pratio izlo`bu – „[ta je Ikonosudar“ – ka`ete da je cilj izlo`be bio da prika`e „likove. naravno. i to je ono {to me sada okupira. G.: To je predmet mog rada na politici prirode (Latour. Taj domen je sudaranje pre nego slamanje. Ali. G. N. pre nego za slamanje slika (ikonosudar – iconoclash. L. To je ~ista politi~ka filozofija. ^ini se da ovo prati Va{e generalno interesovanje za mre`e i kvaziobjekte. to je zato {to su zauzeti razotkrivanjem. ponovo postala veoma interesantna i veoma te{ka. ta pitanja su. statue. Imamo i modernu umetnost koja je isto tako deo te jake ikonoklasti~ke tradicije. objekte. kao i Dru{tvo. . Tako sam se zainteresovao za destrukciju slika u antropologiji upravo ovog gesta razbijanja feti{a. ali to je veoma va`no pitanje.: Osim toga. vizantijsku.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE oni mo`da ne bi `eleli da izgube svoju singularnost. 1999a). tako|e ste bili uklju~eni u izlo`bu „Ikonosudar“ (Iconoclash) u Karlsrueu. L. znakove i dokumenta na na~in koji demonstrira povezanost koju ostvaruju sa drugim likovima.: Kako onda mo`emo nastaviti da sakupljamo stvari? B. rasla je moja zapitanost nad ~injenicom da je kritika normalan na~in nastupanja dru{tvenih nau~nika levi~arske provenijencije. ali kakvo je u ovom slu~aju Va{e interesovanje za slike? Preciznije. Kako sam razvijao svoje vi|enje dru{tvenog. statuama. onih koji su pro~itali Marksa i Benjamina. znacima i dokumentima“. To je mo`da najva`nije pitanje za dru{tvene nauke. Priroda je bila jedan od na~ina da se sakupljanje jevtino postigne. Ako tako malo prou~avaju. katoli~ku suprotstavljenu svima ostalima – tradiciju koja je izuzetno interesantna i o kojoj znam mnogo vi{e posle ove izlo`be. koliko god je mogu}e.

najmanje kriti~na u celoj sociolo{koj imperiji. na primer. ve} za {iru publiku koja bi mogla da odbaci verovanje u verovanje zbog kojeg su je optu`ili! U jednom trenutku hteo sam da ovu izlo`bu nazovem „Osveta Filistinaca“! Kona~no prostor gde se mo`e disati bez „dru{tvenog obja{njavanja“. od nau~nih kongresa do okupljanja plemenskih poglavica u Africi. dru{tveni nau~nici preziru ili „dru{tveno obja{njavaju“). „kako sada sakupljamo kolektiv?“. Kako. odre|enim poverenjem u politi~ke procese i izvesnim verovanjem u neizbe`nu modernizaciju. Burdijeovom „kriti~kom“ sociologijom koja je. Me|utim. Mislim da se kritika istro{ila i da je njena snaga presahla. N. veoma davno! Oni su sebi uskratili filozofiju. naravno. ali ne volim sociologe! Postoji ne{to veoma obeshrabruju}e u na~inu na koji sociolozi daju sebi za pravo da ignori{u svoje podatke.: [ta mislite da bi sociolozi mogli nau~iti od jedne izlo`be poput „Ikonosudara“? B. I. Ali ako pogledate rad . Bio je jedan sociolog na izlo`bi – Lik Boltanski – ali on je najbolji i najoriginalniji dru{tveni nau~nik u Francuskoj.tre}i program PROLE]E 2010. Osim njega mislim da nikog vi{e nije bilo. sa odre|enom definicijom dru{tvenih nauka. sve navedeno je nestalo i nu`no je obnoviti svu tu mentalnu potporu dru{tvenih nauka. Ponavljam. Ova izlo`ba nije napravljena za sociologe. 98 Nisam zainteresovan da budem ikonoklast – iako su me neki nau~nici optu`ili za to! – ve} bih hteo da ikonoklastiju iskoristim kao temu. i da poku{am da ka`em ne{to o kritici koja nije kriti~na. Sama izlo`ba bila je natrpana stvarima i slikama i pitanjima o teologiji (koju. knji`evnost i umetnost. Ovo stoga {to je slede}e pitanje. kada „dru{tveno obja{njavate“ stvari.: Na kraju. uzgred. ovo je i{lo uporedo sa verom u emancipaciju. i to ba{ na prakti~nom nivou? N. Na moje shvatanje sociologije uti~e. L. zapravo. {to je bilo Va{e prethodno pitanje. {ta Vas i dalje privla~i disciplini sociologije? I u kom pravcu biste voleli da vidite da se ta disciplina kre}e u budu}nosti? B.. i to je bilo izuzetno iskustvo. naravno.: Volim sociologiju. Lik Boltanski to naziva „sociologijom kritike“ umesto „kriti~kom sociologijom“. o nauci (koju ili obo`avaju ili vole da mrze). Me|utim.. posle pitanja kritike. To sam nastojao da uradim sa svojim kolegama na ovoj izlo`bi. koja je zatrpana najgorim mogu}im dirkemizmom. i o umetnosti (koju konstantno „dru{tveno obja{njavaju“). porediti procedure u razli~itim domenima. Poku{aj da se kompleksni argumenti prenesu u prostor. godinu. G. tj. vi{e niste zainteresovani za same stvari. L. spremam i drugu za 2004. o pitanju sastavljanja kolekcije stvari. pre nego kao pomo}no sredstvo. ~injenica da `ivim u Francuskoj.: Sociolozi su prestali da u~e na takvim mestima veoma. G.

Prevela s engleskog Una Popovi} 99 Literatura Latour. Mislim da sociologija asocijacija prevazilazi i taj nedostatak. koja nagla{ava ili materijalizuje dru{tvene veze na na~in koji mo`e biti veoma produktivan za pribavljanje kvantitativnog oru`ja za kvalitativnu sociologiju. Stoga. ali to smo. Na po~etku pro{log veka statistika je sociologiju stavljala pred razne zadatke. Stoga. Stoga sam veoma pozitivan prema sociologiji.) Actor Network Theory and After. Hassard (eds. ^ak i u Francuskoj postoje veoma. B. ali ne razumem za{to je konstantno ograni~ena. Law and J. Jedna od ovih granica. ali ona ne sme ostati zaglavljena u pedesetim godinama XX veka ili u dekonstruisanim ruinama marksizma. Cambridge. ali u nekom trenutku treba da budemo u stanju da za te iste zadatke dobijemo drugu vrstu brojeva. verujem u ovu disciplinu. ja ~ak verujem da je ona kraljica nauka! Mislim da disciplina. Ovo je sada ograni~avaju}i faktor. Kont je `eleo da sociologija odradi ovaj diplomatski posao. in J. zato {to se ne mo`ete uvek zadr`avati na kvalitativnim podacima. ali ja pola`em mnogo vere u digitalizaciju. veoma dobri sociolozi. kao kolektiv. donekle prevazi{li kroz studije nauke. To ne zna~i da rade u okviru moje male paradigme sociologije asocijacije. dolazi iz njenih bizarnih ideja o nauci. verujem u sociologiju ba{ onoliko koliko je i Kont verovao. Ali ideja o sociologiji kao majstoru ceremonija kolektiva (da se poslu`im svojim terminom) bila je ispravna. (1999b) „On Recalling ANT”. Poput Konta. uprkos svemu {to sam rekao. iako je bio va`an na po~etku XX veka. Tako da mi se ~ini kako ipak malo napredujemo.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE Boltanskog (nekada je radio sa Burdijeom). ali iz veoma razli~itih razloga. on je bio potpuni osobenjak i stav da je sociologija nauka koja nadgleda sve druge nauke bio je sme{an. B. Latour. Ne mogu da nastavim da koristim siroma{an repertoar koji se sada istro{io. izme|u ratova. Postoje mnogi domeni sociologije koji su veoma zanimljivi. to je izvanredno interesantna sociologija. znam. MA: Harvard University Press. kao i za posleratnu rekonstrukciju. Mislim da je sociologija i te kako va`na. (1993) We Have Never Been Modern. ali jednako va`nu. Druga granica dolazi od ideje dru{tvenog. Latour. Oxford: Blackwell. Naravno. treba da odigra su{tinsku ulogu. B. (1999a) Politiques de la nature. Ono {to sad nedostaje mogao bi biti novi tip brojeva. mislim. . Paris: La Decouverte. novi tip podataka. ali oni rade na sasvim razli~itim paradigmama u odnosu na kriti~ki dirkemizam. Na kraju krajeva. jednako va`nu onoj koju joj je Kont namenio – druga~iju.

Latour. London: Routledge.tre}i program PROLE]E 2010. and M. (2000) When Things Strike Back – A Possible Contribution of Science Studies.) Advances in Social Theory and Methodology.) (2002) Iconoclash: Beyond the Image Wars in Science. Latour. MI: University of Michigan Press. Latour (1995) Conversations on Science. Weibel (eds. . Cambridge. Religion and Art. Callon. Latour. (1981) ’Unscrewing the Big Leviathan. and How Sociologists Help Them To Do So’. in P. Joyce (ed. M. B. B. B.) The Social in Question: New Bearings. Ann Aror. Cambridge. and P. Latour. and B. Knorr and A. or How Actors Macrostructure Reality. MA: MIT Press. MA: Harvard University Press. British Journal of Sociology 51(1): 105–123. London: Routledge and Kegan Paul. Culture and Time. (1999c) Pandora’s Hope. (2002) „Gabriel Tarde and the End of the Social“. B. B. Cicourel (eds. in K. 100 Latour. Serres.

koordinacija. Re`imi ljubavi. 2(3). Za razma* Luc Boltanski and Laurent Thévenot. Boltanski (1990). nasilja i prisnosti sistematski se razlikuju od re`ima opravdavanja.1 Ovu vrstu momenata ozna~i}emo izrazom moments critiques (kriti~ni momenti). ^lanak razvija gramatiku takvih vidova opravdanja. Klju~ne re~i: delanje. da se delanje opravdava. koji date situacije name}u.06 303:316 Tre}i program Radio Beograda Broj 146. ili oko toga koji vid opravdavanja treba primeniti.05/.4. isti~e se da se ne mogu sve dru{tvene situacije interpretirati na osnovu postojanja takvog ose}aja za pravdu koji po~iva na pojmu ekvivalencije. rasprava. budu}i da istovremeno upu}uje na kriti~ku aktivnost osoba i na neobi~nost momenta krize. Prinston. To naro~ito va`i za situacije raspravljanja. „The Sociology of Critical Capacity“. Moment kritike . 1 Prva verzija ovog teksta bila je predavanje koje je Lik Boltanski odr`ao na Institutu za napredne studije. Argument koji je ovde predstavljen u sa`etoj formi razvijen je u Boltanski and Thévenot (1987. koje nazivamo porecima vrednosti (grandeur). a veliki udeo u njenom uobli~avanju imali su komentari. rasprave se mogu shvatiti kao neslaganja ili oko toga da li je povre|eno prihva}eno pravilo opravdavanja. opravdavanje. kada se javlja potreba da se objasne principi podele odgovornosti za gre{ke i principi koji mogu biti osnova za postizanje novog dogovora. II–2010 101 LIK BOLTANSKI i LORAN TEVENO SOCIOLOGIJA KRITI^KOG KAPACITETA* U ovom tekstu ukazujemo na to da se mnoge situacije u dru{tvenom `ivotu mogu analizirati tako {to se polazi od zahteva. European Journal of Social Theory. 359–377. str. 1999. kritika. S obzirom na to da postoji mno{tvo me|usobno neusagla{enih vidova opravdavanja. 1991). i obrazla`e tvrdnju da kriti~ka sposobnost ljudi postaje o~igledna upravo u svakodnevnim raspravama koje se vode oko kriterijuma opravdavanja.UDK BROJEVI: 316. Istovremeno. Ovaj tekst }e se usredsrediti na posebne situacije koje igraju va`nu ulogu u dru{tvenom `ivotu. asistencije i pa`ljivo ~itanje Terija Nardina (Terry Nardin).

optu`be i ose}anja o~aja. do tada. postoji mnogo me|uslu~ajeva. i tako poku{ali da ocrtamo op{ti okvir analize procesa rasprava u kompleksnom dru{tvu. izme|u mu{terija i zaposlenih. Me|utim. U procesu shvatanja da ne{to nije u redu moramo se distancirati od sada{njeg momenta i okrenuti se pro{losti. a re~ rasprava na pravosudni proces. Stoga. Pokazivanje ovog nezadovoljstva moglo bi da zavr{i „scenom“.tre}i program PROLE]E 2010. Istra`ivali smo zajedni~ke odlike ovih veoma razli~itih situacija. da vi{e nisu saglasni. Po~etna situacija je nalik ovome: ljudi koji u~estvuju u svakodnevnim odnosima. koji ne{to zajedno rade – recimo. okvir analize raspravljanja mora da bude u stanju da istim oru|em obuhvati kritiku bilo kog dru{tvenog ili situacionog poretka. Me|utim. Trenutak kada shvati da ne{to ne ide.“ Nema razloga da mislimo da bi ova pravila prihvatljivosti bila razli~ita za onog ko kritikuje i za onog ko mora da odgovori na kritike. Shvatati da ne{to nije u redu ima dvostruko zna~enje. 102 tranje je va`na refleksivnost ovog momenta kritike. zaboravljene re~i. ali mi ne}emo dalje ispitivati tu mogu}nost. na poslu – i koji moraju da koordiniraju svoje akcije. Stoga osoba mora da izrazi nezadovoljstvo pred drugim osobama sa kojima je. rasprave me|u radnicima ili {efovima. Scena se razvija u raspravu. scena se preobra`ava u diskusiju u kojoj se razmenjuju kritike. kako bi se proizvela smislena pri~a. Sama scena poprima razli~ite oblike. Osoba koja shvata da ne{to ne ide kako treba. Na primer. postignuta dela vra}aju se u ne~iji um kroz selektivni proces njihovog me|usobnog povezivanja. Mnogo ~e{}e. Osoba koja kritikuje druge mora da pru`i opravdanja kako bi podr`ala tu kritiku. ili rasprave na ulici. ne mo`emo re}i: „Ne sla`em se sa tobom zato {to mi se ne svi|a tvoje lice. Ona se lako mo`e preokrenuti u nasilje. retko o tome }uti. u ve}ini slu~ajeva je onaj momenat u kom uvidi da vi{e ne mo`e da podnese takvo stanje stvari. isto kao {to osoba koja je predmet kritike mora da opravda svoje postupke. i opravdavanje datog poretka. Re~ scena upu}uje na porodi~ne sva|e. Stare stvari. ovaj prekid u toku delanja ima i drugi uzrok. Prva karakteristika ovakvih situacija jeste da obuhvataju osobe koje podle`u imperativu opravdavanja. Prva se shvata kao neformalna. . obavljala neku zajedni~ku aktivnost. Ova opravdanja moraju po{tovati pravila prihvatljivosti. sindikatu. da ne{to mora da se promeni. u politici. dok je druga deo pravosudnog sistema. Re~ istovremeno ukazuje na unutra{nji refleksivni pokret i na u~inke u spolja{njem svetu. shvataju da ne{to nije u redu. On (ili ona) ne zadr`ava svoja ose}anja za sebe. na primer. kako bi odbranila svoju poziciju. me|u voza~ima. Ovaj retrospektivni okret zaustavlja tok delanja.

Jedan od na~ina da se prebrodi kriza jeste povratak na dogovor. i povrh toga. na primer. Burno reagovanje jednog od njih mo`e poticati od niza razli~itih problema koji su ga uznemirili tog dana: `ena mu se razbolela.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE Upravo zbog toga {to slamaju uobi~ajeni tok delanja. koji razja{njava {ta im je zajedni~ko. sâm dogovor temelji se na istoj vrsti operacija. moramo povezati pri~e i detalje skupljene iz pro{losti kako bismo pokazali da postoje trajne karakteristike koje su im zajedni~ke. Teorijski okvir mora biti zami{ljen tako da iza|e na kraj sa raspravama u stvarnom svetu. tu je i ovaj idiot posred puta. ove rasprave nisu samo stvar jezika. na raspravu izme|u dvojice voza~a posle sudara. i da konvergiraju ka zajed2 O ovom ustanovljavanju ekvivalencije videti na engleskom Boltanski (1987). Napokon.2 Me|utim. Na primer. sin mu je dobio veoma lo{e ocene u {koli. lepi auto. izdava~ mu je odbio poslednju knjigu. moraju na}i na~in da elimini{u ve}inu ovih motiva nezadovoljstva kao „privatne“. Va`an aspekt tog momenta jeste uspostavljanje ekvivalencije. ra~unar ~iji su podaci izbrisani. Usredsredimo se na momenat kada ljudi po~nu raspravu. Da bi dogovor bio mogu}. To je ve} previ{e! Me|utim. te situacije su nu`no prelazne. na sve to. Thévenot (1984). To je previ{e! Ako `ele da izbegnu nasilje. Osobe koje te`e dogovoru stoga treba da se usredsrede na konvenciju o ekvivalenciji koja im je spolja{nja. nervozan je zbog bolova u grlu (mo`da je rak) i. Niko ne mo`e konstantno da `ivi u stanju krize. na primer. kada je u pitanju rasprava me|u naslednicima – ku}u ili zemlju. drugi voza~ tako|e mo`e imati niz li~nih razloga da se po`ali na zle ljude: majka mu je upravo dan ranije umrla. mora da se opravda pozivanjem na princip ekvivalencije. Proces zdru`ivanja razli~itih elemenata ili razli~itih ~injenica. porezi su se uve}ali. Stoga okvir analize mora da bude u stanju da istim oru|em obuhvati i sporazum i nesporazum. Osvrnimo se. ovaj glupi tip nale}e na njegov nov. Da bismo kritikovali i objasnili nekom drugom {ta nije u redu. ili tokom porodi~ne scene – tanjire koje treba oprati i tako dalje. moramo spojiti i povezati razli~ite grupe ljudi i objekata. 103 Uspostavljanje ekvivalencije . Boltanski and Thévenot (1983). Rasprave ne uklju~uju samo ljude. {ef ga je ponizio. ve} se odnose i na veliki broj predmeta: tokom profesionalne rasprave. pojedinci moraju da se li{e sopstvene singularnosti i da konvergiraju ka obliku op{tosti koji transcendira osobe i situacije u kojima se one povezuju. odnosno mora da bude u stanju da opi{e na~in na koji rasprave povezuju ljude i stvari.

tre}i program

PROLE]E 2010.

104

ni~kom odre|enju predmeta koji su relevantni u datoj situaciji – kao {to su znakovi na putu, stanje guma itd. Me|utim, da bi pri razvrstavanju relevantnih i irelevantnih predmeta konvergirali, obojica moraju biti sposobni da shvate kakva je situacija i kakvi su odnosi. Stoga im je potrebna zajedni~ka definicija oblika op{tosti koji dopu{ta da se ova situacija pove`e sa drugim situacijama koje se prepoznaju kao sli~ne. Mogu}nost da se pozovemo na princip ekvivalencije tako|e je preduslov za minimalni prora~un. Kako bismo konzistentno okrivili ili kritikovali, moramo, dakle, biti obdareni odre|enom sposobno{}u da ra~unamo. Ukoliko, na primer, `elite da kolegi sa kojim pi{ete knjigu ljutitim glasom ka`ete: „Uvek kopiram i radim posao, dok ti ~ita{ zanimljive knjige udobno zavaljen u svoju fotelju“, morate sastaviti i staviti u ekvivalenciju odre|en broj sasvim ra{trkanih i heterogenih operacija. Re}i }emo da je nu`nost nagla{avanja ekvivalencije glavna odlika modusa ili re`ima koji }e osobe uspostaviti kada bude trebalo da se izbore u raspravi. Mi }emo ovaj re`im opravdavanja nazvati re`imom pravde. U uobi~ajenom toku zajedni~kih delanja, naprotiv, ekvivalencija nije podre|ena namernoj refleksiji. Umesto toga, ekvivalencije koje odr`avaju koordinaciju delanja mogu, na primer, biti zatvorene u predmete ili sadr`ane u ustaljenim pravilima. Primer koji se verovatno naj~e{}e navodi jeste standardizacija vremena i rasporeda. U drugom modusu ili re`imu koordinacije, koji }emo nazvati afektivni re`im (régime d’agapé) (Boltanski, 1990), osobe aktivno sara|uju u uklanjanju ekvivalencija, kako bi ote`ali operacije kumuliranja i kalkulacije, neophodne za osudu i kritikovanje. Emotivno intenzivna scena, u kojoj u~estvuju ljudi povezani afektivnim vezama, sme{tena je upravo na granici izme|u re`ima delanja koji cilja na napu{tanje merenja ekvivalencije i, s druge strane, re`ima delanja u kom ljudi vra}aju takve mere ekvivalencije i nagla{avaju ih. Ova vrsta scene ~esto se prikazuje u knji`evnim delima. Me|utim, u ve}ini slu~ajeva pisci sme{taju ove scene u opise ljubavnih odnosa. Ali, kao {to pokazuje anketno istra`ivanje, ova vrsta scena je tako|e veoma u~estala kod ljudi koji su profesionalno povezani. Osoba koja prelazi iz jednog re`ima u drugi sagledava pro{le doga|aje bez iluzija: „Kako sam mogao biti takva budala: to je bilo tako naivno; kako su me samo uhvatili... Poslednjih dvadeset godina kopirao sam ili (u drugom kontekstu) prao sudove itd. i ni{ta nisam dobio za uzvrat. Sada mi je jasno...“. Me|utim, ovaj uznemiruju}i moment, kako ~esto tvrde oni koji su ga iskusili, nije momenat istine. Re`im u kome se prora~unava nije ni{ta istinitiji, ni{ta stvarniji od re`ima u kom ljudi inhibiraju svoje sposobnosti prora~unavanja. Preispitivanje percepcije sveta, koje poti~e od brzog preme{tanja iz jednog re`ima u drugi, samo daje iluziju ble{tave istine.

NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE

Re`im opravdavanja, koji zahteva kolektivne konvencije o ekvivalenciji, potreban je samo onda kad vi{e lokalni re`imi koordinacije, koji se temelje ili na „li~noj podobnosti“ ili na „konvencionalnoj upotrebi“, nisu dovoljni da bismo se izborili sa nesre}nom situacijom i odredili {ta je pogodno ili primereno (Thévenot, 1990a). U „re`imu prisnosti“ (Thévenot, 1994) osoba je intimno uklju~ena u poznato okru`enje, bilo kod ku}e bilo na poslu. Dinamika uklju~ivanja u velikoj meri zavisi od li~nih i lokalnih tragova koji o~igledno nisu dostupni nekom neupu}enom posmatra~u. Intimno poznavanje, konstitutivno za li~nost, razvija se putem dugog i delimi~no zajedni~kog prilago|avanja okru`enju, i svakom posmatra~u koji nije stekao tu ve{tinu, sve ovo se mo`e u~initi bizarnim. Sada zamislite da osoba mora da prepusti mesto nepoznatoj prido{lici. Postoji potreba da se mesto pospremi i postavi u stanje koje je primereno za posve druga~iji re`im anga`ovanja, re`im regularno planiranih akcija koje po~ivaju na planovima i kriterijumu funkcionalnosti. To podrazumeva uni{tavanje velikog dela poznatih svojstava kompleksne mre`e sredine. Oprema koja je deo odre|ene sredine ne uklapa se uvek u propisane anonimne planove i funkcionalna oru|a. Potrebno je anticipirati normalne planove i istovremeno vratiti u normalu stvari koje jedva da su bile u upotrebi. Jezik, te slobodno imenovanje dela i predmeta koje njegova uobi~ajena upotreba podrazumeva, dovoljan je da se ovaj re`im delanja nadgleda. Takva upotreba jezika u potpunoj je suprotnosti i sa li~nom podobno{}u (gde je jezik u velikoj meri kodiran i telesan) i sa kolektivnim konvencijama (gde je jezik strogo konvencionalan). Ako stvari krenu naopako i rasprava uzme maha, oni koji raspravljaju zanemari}e implicitne pretpostavke o normalnim namerama delanja ili o dobro o~uvanom predmetu. Oni se sada pozivaju na op{te principe efikasnosti ili sigurnosti, na primer, da bi opravdali svoju tvrdnju. Oni svoje argumente zasnivaju na {irokim konvencionalnim zahtevima koje ljudski ili ne-ljudski entiteti treba da zadovolje kako bi se kvalifikovali. Oni stavljaju kvalifikacije na konvencionalni test. U toku odvijanja rasprave, pozivanje na princip ekvivalencije tako|e je i osnovna operacija koja se nu`no primenjuje kako bi se uspostavila tvrdnja, razotkrila nepravda i zatra`ilo pomirenje. Da bi se u datoj situaciji izbeglo nasilje, nezadovoljna osoba mora da izlo`i svoje motive povezuju}i ih sa dokazima i opravdanjima i to tako da se ne mogu bolje predstavljati. Mo`e se uspostaviti veza izme|u veoma razli~itih pri~a ukoliko se prihvati ideja da su opravdane rasprave uvek zasnovane na neslaganju, ~iji je predmet relativna veli~ina ili vrednost (la grandeur) razli~itih bi}a prisutnih u situaciji.

105

tre}i program

PROLE]E 2010.

106

Hajde da se prihvatimo obi~nog problema: kako tokom jela prosle|ivati hranu gostima. Ako je sto veliki, gosti ne mogu da se poslu`e, kao {to to mogu za {vedskim stolom. Tokom takvog obeda pitanje poslu`ivanja ne mo`e da se izbegne. A to pitanje se mora razre{iti javno. Mo`emo, naravno, poku{ati da izbegnemo problem tako {to }emo izabrati da temporalni model zamenimo prostornim modelom, koji neutrali{e dru{tveno zna~enje toga da je neko prvi poslu`en. Ovo je slu~aj kada, napu{taju}i bilo kakvu ideju da poslu`i jedne pre drugih, doma}in pu{ta da jela kru`e oko stola bez mnogo galame. Ali u svim drugim slu~ajevima, vremenski poredak serviranja po pretpostavci mo`e se interpretirati kao poredak prvenstva u skladu sa relativnim zna~ajem ili vredno{}u gostiju. Me|utim, sprovo|enje ovog poretka mo`e biti te{ko, naro~ito kada iskrsne mogu}nost istovremenog postojanja razli~itih poredaka vrednosti. Da li je bolje prvo postaviti jelo pred baku ili pred doma}inovog {efa? Mogu}nost protesta poti~e od prisustva razli~itih mogu}ih poredaka u istoj situaciji. Pre}utni sporazum me|u u~esnicima o vrsti kvaliteta koje red poslu`ivanja mora da naglasi, uslov je harmoni~ne scene koja glatko proti~e. Ali preduslov tog dogovora je zajedni~ko priznavanje konvencionalne ekvivalencije koja mo`e da podr`i prosu|ivanje o relativnoj veli~ini ili vrednosti osoba koje su u pitanju. ^ak i kada pozivanje na ovu konvenciju nije eksplicitno, ono mora biti dovoljno jasno da bi proizvelo situaciju za koju se ~ini da je utemeljena na prirodnom poretku.

Jedna od osnovnih karakteristika vrste dogovora koju imamo na umu jeste njegova otvorenost ka aktuelnoj i potencijalnoj kritici i konfrontacija sa njima. To je razlog zbog kog se dogovor mora opravdavati kako bi mogao da pru`i otpor ako bude napadnut. Na{ predmet, stoga, nije zajedni~ki i specifi~nim okolnostima odre|en dogovor izme|u pojedinaca (dogovor koji mo`emo nazvati neodbranjivim i koji je, prema tome, logi~ki nekonzistentan), ve} je na{ predmet opravdani dogovor koji cilja na suo~avanje sa kritikom i ~ija je saglasnost sa imperativom generalizacije primetna. Time {to isti~emo proces opravdavanja, mi `elimo da pitanju legitimnosti dogovora pristupimo ozbiljno, a ne da ga ostavimo po strani zarad obja{njenja koje bi bilo stilizovano isklju~ivo pomo}u pojmova kontingencije, prevare ili sile. Svakako da ne potcenjujemo zna~aj dominacije, sile, interesa, ~ak i prevare, zablude i samoobmanjivanja u dru{tvenom `ivotu. Me|utim, opis dru{tvenog sveta, koji bi u potpuno-

Mogu}nost legitimnog dogovora

NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE

sti bio zasnovan na prevari i zabludi, vi{e ne bi bio u stanju da ponudi obja{njenje iskustva samih dru{tvenih aktera. Glavni problem kriti~ke sociologije jeste njena nesposobnost da razume kriti~ke operacije koje akteri preduzimaju. Sociologija koja `eli da prou~i kriti~ke operacije koje izvode akteri – sociologija kritike koja kritiku uzima kao poseban predmet – stoga mora odustati (makar i privremeno) od kriti~kog stava, kako bi prepoznala normativne principe koji le`e u osnovi kriti~ke aktivnosti obi~nih osoba. Ako `elimo da na ozbiljan na~in pristupimo tvrdnjama aktera kada osu|uju dru{tvenu nepravdu, kritikuju odnose mo}i ili razotkrivaju skrivene motive svojih neprijatelja, moramo pretpostaviti da imaju sposobnost da razlikuju legitimne od nelegitimnih na~ina da kritikuju ili opravdavaju. Preciznije, upravo ta sposobnost odlikuje svakida{nji ose}aj za pravdu koji ljudi koriste u svojim raspravama. Poku{a}emo sada da napravimo nacrt analize te kompetencije. Na{ cilj je da opi{emo ose}aj za pravdu kod aktera – ili, preciznije, njihov ose}aj za nepravdu – i da izgradimo modele te kompetencije koju akteri treba da poseduju kako bi se suo~ili sa svakodnevnim kriti~kim situacijama. Ovaj pristup tako odstupa od zadatka moralne filozofije da otkrije neka normativna pravila i procedure koje vode ka pravdi, premda se normativni model mo`e konstruisati ukoliko se po|e od ose}aja za pravdu aktera, {to smo eksplicirali.3 Mogu}e je prevesti prinudu legitimacije u vrlo prakti~an iskaz: mo`emo re}i da su kritika ili opravdanje legitimni u konkretnoj situaciji kada govornik mo`e ostati pri njima kakve god da su dru{tvene karakteristike prido{lice. Stoga je posledica prinude legitimacije – pokretanje procesa generalizacije.

107

U situacijama pod prinudom opravdavanja ljudi svoje stavove moraju da zasnuju na legitimnoj vrednosti. Me|utim, takva tvrdnja ne podrazumeva da sve oblike pona{anja treba podvesti pod jedan jedini princip ekvivalencije. Cilj na{eg rada je da izgradimo strategiju istra`ivanja u sociolo{kom polju – kao {to je to Majkl Volzer (Michael Walzer) uradio u filozofiji pravde – strategiju koja bi nam omogu}ila da izbegnemo izbor izme|u formalnog univerzalizma i vrste neograni~enog pluralizma
Za pore|enje tog ose}aja za pravdu sa teorijama pravde D`ona Rolsa (John Rawls) i Majkla Volzera. Videti Thévenot (1992) i ~lanak ’Justification et Compromis’, Dictionnaire d’éthique et de philosophie morale (Canto-Sperber, 1996, pp. 789–94). Pol Riker (Paul Ricoeur) je uporedio Volzerov i na{ model pravde po osnovu mesta koje ti modeli obezbe|uju politici (Ricoeur, 1995).
3

Modelovanje ose}aja za pravdu

tre}i program

PROLE]E 2010.

108

koji je ~esto bio odgovor empirijskih disciplina, poput istorije ili sociologije, na transcendentalne stavove. Za klasi~nu sociologiju, pluralitet vrednosti rezultat je pluraliteta dru{tvenih grupa. Me|utim, u ovom okviru te{ko je odgovoriti na pitanje dogovora izme|u ljudi koji pripadaju razli~itim grupama a da ne posegnemo za obja{njenjima koja su zasnovana uglavnom na dominaciji, mo}i ili sili. Moralne teorije koje su posve}ene analizi preduslova za pravedno dru{tvo, naprotiv, usmeravaju svoje istra`ivanje ve}inom ka univerzalnoj proceduri koja bi poduprla ustanovljenje neke op{te konvencije. Korisnost tih konstrukcija za rad sociologa zavisi mahom od njihove sistemati~nosti i konzistentnosti. Ali kada se suo~e sa raznovrsno{}u situacija u kojima u~estvuju ~lanovi jednog kompleksnog dru{tva, te konstrukcije mogu izgledati kao utopije. Mo`emo izbe}i alternativu formalnog univerzalizma i neograni~enog pluralizma tako {to }emo razmotriti mogu}nost ograni~enog pluraliteta principa ekvivalencije, koji se mogu koristiti kako bismo podr`ali kritike i dogovore (Boltanski and Thévenot, 1991). S obzirom na to da postoje razli~ite vrste zajedni~kog dobra, mogu}i su razlu~iti na~ini na osnovu kojih procenjuje vrednost neke osobe. Prema ovom modelu, dakle, razli~iti oblici ekvivalencije nisu u vezi sa razli~itim grupama – kao {to je to slu~aj u klasi~noj sociologiji – ve} sa razli~itim situacijama. Sledi da osoba, kako bi delovala na normalan na~in, mora da bude sposobna da se u toku jednog dana, ili ~ak jednog sata, prebacuje izme|u situacija koje su relevantne u odnosu na razli~ite oblike ekvivalencije. Razli~iti principi ekvivalencije formalno nisu me|usobno kompatibilni, budu}i da se svaki od njih prepoznaje u situaciji u kojoj se njegova validnost uspostavlja kao univerzalna. Sledi da osobe moraju imati sposobnost da, kada se na|u u datoj situaciji, ignori{u ili zaborave principe na kojima su zasnovale svoja opravdavanja u drugim situacijama u kojima su u~estvovale. Da bismo otkrili legitimnu vrednost koja je bila na raspolaganju osobama u obi~nim situacijama, kada moraju da iznesu svoje stavove i da prona|u opravdanja, na{a strategija se zasnivala na slede}em. Zapo~eli smo sa dva razli~ita mesta, prividno me|usobno udaljena, izme|u kojih smo se kretali napred-nazad. Preciznije, koristili smo tri korpusa podataka. Empirijski podaci o procesu raspravljanja koje smo prikupili na osnovu terenskog rada ~inili su prvi korpus. Ova linija istra`ivanja (koje je sprovela grupa studenata diplomaca i uklopila ga u seminar) obezbedila nam je veliki skup argumenata i situacionih ure|aja iz kojih smo mogli da destiliramo opravdavanja koja se ~esto koriste u svakodnevnom `ivotu. Zamislimo, na primer, situaciju koja je veoma bliska na{em miljeu – kontroverznu diskusiju o vrednosti knjige koju je ne-

identifikovali smo razli~ite principe ekvivalencije i sagradili modele na osnovu kojih ti principi mogu da potkrepe opravdane tvrdnje. Na{a upotreba tih kanonskih tekstova bila bi instrumentalna to zna~i da strogo odstupa od filozofske tradicije. naprotiv. Po{to smo uporedili razli~ite filozofske konstrukcije politi~ke prirode. preciznije. oni moraju svoje argumente da temelje na ~vrstim dokazima i da na taj na~in izra`avaju svoju volju da se pribli`e razre{enju njihovog nesporazuma. ili. ne mo`emo da ne zapazimo zajedni~ka ograni~enja koja oblikuju pona{anje ljudi koji u njima u~estvuju. Oni su sada deo velikog broja obi~nih institucija i dru- 109 . Politi~ke konstrukcije mogu da se upotrebe kao mo}no oru|e za osvetljavanje tih ograni~enja i za obja{njenje razmi{ljanja koja se u implicitnoj formi gotovo uvek nalaze u argumentima koji se razmenjuju tokom delanja. Me|utim. Drugi korpus koji smo koristili sastoji se od grupe klasi~nih tekstova koji poti~u iz domena politi~ke filozofije. s druge strane. Takvi zahtevi za sistemati~no{}u koji vode razja{njavanju principa. nalaze se u samom jezgru politi~ke filozofije koja. ili. ne sugeri{emo da su obi~ni ~lanovi na{eg dru{tva zapravo pro~itali dela koja smo koristili kako bismo skicirali modele kompetencija koje ljudi primenjuju kada u~estvuju u raspravama. niti zato {to poti~u iz nekog dru{tvenog i istorijskog konteksta. Dok posmatramo tok rasprava. vrednosti koje su obja{njene i formalizovane u tim politi~kim filozofijama tako|e su otelovljeni u objektifikovanim ure|ajima koji ~ine svakodnevne situacije. mo`emo protivre~iti ovim pohvalama tvrde}i. Ali. Navedene tekstove nismo prou~avali zbog njih samih. Na primer. Potom smo ovu zaobilaznu stazu kroz politi~ku filozofiju iskoristili da pobolj{amo na{e razumevanje kompetencija koje akteri primenjuju kada treba da opravdaju svoje postupke ili kritike. mora da poka`e da je zajedni~ko dobro na kojem navedeni principi po~ivaju dobro utemeljeno.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE davno objavio kolega. Proces rasprave ne mo`e se svesti ni na direktni odraz sebi~nih interesa ni na anarhi~nu i beskona~nu konfrontaciju heterogenih pogleda na svet. na primer. Vrednosti ili veli~ine koje pripisujemo osobama ili objektima postaju naro~ito istaknute kada se situacija preokrene u raspravu. da nije ba{ kreativna. Izbor je motivisan ~injenicom da tokom empirijski posmatranih rasprava ljudi ne razvijaju nu`no sistematska shvatanja iz kojih bi analiti~ar mogao da izvede principe ekvivalencije koji podr`avaju proces vrednovanja i kvalifikacije. ve} kao op{te gramatike politi~ke veze. da takva knjiga nije rezultat pravog sistemati~nog rada. rasprava iz kojih je isklju~eno nasilje. tako da je prou~avanje takvih situacija dobra prilika da ih otkrijemo. da bi bila uverljiva. Moglo bi se tvrditi da je ova knjiga veoma poznata ili da se dobro prodaje. Naravno.

stoga.4 Kriti~ki momenat je upravo onaj momenat gde neslaganje o stanju vrednosti osoba postaje o~igledno. ne bi se stoga slagala sa principom op{te ~ove~nosti. Ove politi~ke filozofije. {to upu}uje na procese kvalifikacije – krucijalna. po{to su osobe jednake budu}i da pripadaju ~ove~anstvu. dakle. U razli~itim teorijskim konstrukcijama koje smo koristili kao sredstva da razjasnimo svakida{nji ose}aj za pravdu.“ Ispoljavanje takvog neslaganja stvara nesigurnost u pogledu relativne vrednosti bi}a koja su uklju~ena u neku situaciju. svaka od ovih datih konstrukcija nudi specifi~an princip poretka ili ekvivalencije. Budu}i da smo se usredsredili na opravdavanja i kritike. dok prema specifi~nom principu poretka zauzimaju odre|eni polo`aj u hijerarhiji. i. neko }e kritikovati na slede}i na~in: „Najbolji ra~unar dodeljen je programeru koji nije najbolji. i drugo. Koncepcija prema kojoj su stanja osoba – njihova vrednost ili „veli~ina“ – definitivna. nije onaj koji zaista poseduje moralne kvalitete koji su mu potrebni da bi njime upravljao. Poku{aj da se ti zahtevi koji su zajedni~ki razli~itim porecima ekspliciraju. {to ukazuje na ljudska bi}a u njihovim stanjima pre bilo kakvog oblika kvalifikacije. navodi nas da tuma~imo zajedni~ki model (modéle de cité) koji dele svi poreci vrednosti i koji obja{njava mogu}nost prebacivanja sa jednog na drugi poredak ili mogu}nost postizanja kompromisa izme|u njih. umetni~ke predstave i porodi~ne ceremonije. 1990a). ograni~enja op{te ~ove~nosti. koji se mo`e primeniti s namerom da se specifikuje ono {to ~ini vrednost ili „veli~inu“ „onih velikih“ (les grands). radionice. Tim konstrukcijama zajedni~ko je to {to zami{ljaju svet u kojem su ljudska bi}a jasno odvojena od drugih bi}a i spojena na osnovu fundamentalnih jednakosti. a vi{e na onu koja je posve}ena razumevanju politi~ke i dru{tvene ravnote`e. kao {to pokazuje pore|enje sa tekstovima iz razli~itih tradicija. . da se specifikuje ono na ~emu se zasniva poredak me|u ljudima koji se mo`e pravdati. na{e interesovanje je bilo manje usmereno ka politi~koj filozofiji koja nagla{ava mo} ili silu. koji je naslednik imanja. i stanja osoba. Sledi da je u ovom modelu razlika izme|u osoba. ograni~enja poretka – proizvodi tenziju.tre}i program PROLE]E 2010. Prisustvo dva razli~ita osnovna ograni~enja u srcu modela – prvo. Na primer. 110 {tvenih mehanizama kao {to su bira~ka mesta. Me|utim. mogu da se okarakteri{u upravo preko toga {to poklanjaju pa`nju op{toj ~ove~nosti. mediji. osobe su bile jednake po tome {to sve pripadaju ~ove~anstvu.“ Ili. {to proizvodi 4 Videti u tom pogledu poku{aj Aleksis Karel (Alexis Carrel) da izgradi ’cité eugénique’ i posledice toga po istoriju demografije i statistike (Thévenot. u drugoj situaciji: „Najstariji sin. Osoba koja je uklju~ena u kritiku mora imati sposobnost da se prebacuje s jednog oblika opravdavanja na drugi sa istim tim zahtevima.

moramo istra`iti veze izme|u osoba i mno{tva objekata. uklju~uju}i i upu}ivanje na razli~ite tipove vrednosti. @elimo. 111 . Kompanije su u dana{nje vreme veoma dobro polje za testiranje te hipoteze. akreditiva. moramo da obratimo pa`nju na pragmati~ne uslove pripisivanja vrednosti nekoj osobi. istog dana i u istom dru{tvenom prostoru. Da bismo analizirali slu~aj programera ~ija je profesionalna kompetencija dovedena u pitanje. ure|aje koje koriste kao pouzdane repere. u ovom slu~aju. objekte. pru`aju mogu}nost okon~anja rasprave. treba da upotrebe razli~ite ure|aje za procenu. Kako bi se re{ila ta nesigurnost. pravila nasle|ivanja. ili starijeg sina kome se odri~u moralni kvaliteti. slu~aj aeronauti~kog in`enjera koji tokom istog dana mora da napravi plan eksperimentalnog laboratorijskog testa za novi prototip. S obzirom na to da su predvi|eni da pou~e ljude ispravnom na~inu sre|ivanja novih situacija i snala`enju sa postoje}im situacijama. kako bi se izborile sa nesigurno{}u. Da bismo razumeli kako se odvija jedno takvo su|enje. ispitali smo tre}i korpus koji se sastoji od nekih savremenih dela koja va`e kao priru~nici ili „uradi sam“ vodi~i za popravljanje pona{anja u modernim kompanijama. kvaliteta zemlji{ta itd. onda da u|e u raspravu s komercijalnim menad`erima povodom najboljih argumenata tehni~ke prirode koji se mogu iskoristiti da bi se prodala nova ma{ina. kako to obi~no rade sociolozi. stoga. Naro~ito je primetno istovremeno prisustvo heterogenih resursa u modernoj kompaniji. materijalnih ili ne. Ne `elimo da date objekte tretiramo kao puke nosioce simboli~kih zna~enja. na primer. kao ure|aj za odnose sa javno{}u). da poka`emo na~in na koji se osobe. Ti testovi realnosti omogu}avaju su|enju da dospe do zasnovanog i legitimnog dogovora i. na kojima se mogu zasnivati testovi ili probe realnosti. neophodno je su|enje koje je ukorenjeno u situaciji. od kojih je svaki posve}en prikazivanju odre|enog na~ina definisanja vrednosti. Bilo nam je va`no da izaberemo razli~ite vodi~e. koje vodi razli~itim formama konzistencije i koje po~iva na razli~itim principima pravde. Kako bismo izlo`ili svetove objekata na kojima po~iva stvaranje testova realnosti. kada se pomeraju s jedne situacije na drugu. naprotiv. Onda }emo se okrenuti pitanju objekata i pitanju odnosa izme|u ljudi i stvari. naravno. kompjuterskih programa. A iste osobe moraju da se kre}u kroz te situacije. Uzmimo. Razlog je slede}i. Kao {to smo ranije rekli.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE nervozu. ali su svi namenjeni upotrebi u istom dru{tvenom prostoru. zatim da ode na ru~ak na koji je pozvan senator (tj. poput ma{ina. oslanjaju na stvari. oni sadr`e upu}ivanja na veliki broj obi~nih objekata koji. koji je. prostor moderne kompanije. nisu prisutni u filozofskim traktatima o politici. Situacije koje su me|usobno bliske u prostoru i vremenu opravdane su s obzirom na razli~ite principe. pravila. postavili smo hipotezu da iste osobe. i. Ovi vodi~i su pisani za laike i pretenduju da imaju pedago{ku funkciju.

Pretpostavljamo da je ovih {est svetova dovoljno da opi{u opravdavanja koja se koriste u ve}ini obi~nih situacija. na razli~ite principe poretka koji im le`e u osnovi. onako kako su opisana u odgovaraju}im prakti~nim vodi~ima. – Poreci vrednosti Na~in evaluacije (vrednost) Nadahnu}a milost. i drugo. na bi}a (ljudi ili stvari) koja nastanjuju ove svetove. anegdotski poverenje autoritet kolektivni interes formalni.5 Isti pojedinac kasnije mo`e da se vrati ku}i. .tre}i program PROLE]E 2010. da skine svoju kravatu i prisustvuje sindikalnom sastanku lokalnih direktora CFDT-a. prvo. efikasnost merni: kriterijumi. Zatim smo sproveli ovu veoma neu~tivu operaciju obrade tih svetovnih vodi~a za prakti~no delanje zajedno sa besmrtnim delima politi~kih filozofa. 112 na kraju dana. nije magi~an. Mo`emo se. naravno. ve{tina funkcionalna veza 5 Francuska demokratska konfederacija rada (Confédération française démocratique du travail). i neki od njih su sve manje sposobni da budu osnova opravdavanja ljudi. uz primere. Tabela 1. mo`e da ga izgrdi `ena jer se tako kasno vra}a i potom mo`e da ode na koncert novootkrivenog. Sada }emo ukratko opisati te zajedni~ke svetove i pri tom }emo kod svakog od njih ukazati. onako kako smo ih izveli iz klasi~nih tekstova. Ti svetovi su istorijske konstrukcije. nadahnutog mladog pijaniste. – Prim. Ali ovaj broj. na primer. kreativnost emotivni strast Zajedni~ki svetovi Doma}instva Gra|anstva po{tovanje. dok se drugi tek pojavljuju. kvalifikacije genijalnost profesionalna kompetencija. zvani~ni solidarnost jednakost Mnjenje renome semioti~ki Tr`i{ta cena nov~ani Industrije Format relevantnih informacija Osnovni odnos produktivnost. Izabrali smo savremene vodi~e za svakodnevnu upotrebu koji se mogu uporediti sa klasi~nim politi~kim tekstovima iz kojih smo izvukli principe poretka koji se primenjuju u razli~itim svakodnevnim situacijama. nekonformnost. statistika priznanje slava razmena `elja. U knjizi O opravdavanju (De la justification 1991) fokusirali smo se na {est svetova (vidi tabelu 1). kupovna mo} Ljudske kreativnost. pitati da li se u ovom trenutku mo`da uspostavlja vrednost ekolo{kog ili vrednost komunikacije. reputacija oralni. prev.

Svet doma}instva ekstrahovan je iz komentara Bosijeovog (Bossuet) dela „Politika izvedena iz re~i Svetog pisma“ (La politique tirée des propres paroles de l’Écriture sainte). koji je najuzvi{enije bi}e. Njihov tipi~an na~in delanja jeste sanjarenje. ali da bi im bilo dopu{teno da ih prihvate. kvalitete i tipi~ne na~ine uspostavljanja odnosa. umetni~ki senzibilitet. objekte. Na ovaj svet se ipak referira svaki put kada ljudi postignu vrednost ne vode}i ra~una o mi{ljenjima drugih. vrednost se posmatra kao neposredan odnos prema spolja{njem izvoru od kog poti~e svaka mogu}a vrednost. U Bosijeovoj politi~koj konstrukciji kralj. koje }emo kasnije pomenuti. imaginacija itd. to je slu~aj sa umetnicima. oni moraju da naprave kompromis. Ona se posebno pojavljuje u pojedina~nom telu. koji je uvek te{ko posti}i kada je u pitanju druga vrsta vrednosti. vrednosti u vezi sa renomeom ili tr`i{tem. Politi~ka veza izme|u bi}a sagledava se kao generalizacija srodstva i zasnovana je na odnosima „lice-u-lice“ i na po{tovanju tradicije. kada je ono pripremljeno askezom. ^ak i kada steknu priznanje. na primer. Na primer. koji je napisao „konsultant za kreativnost“. pobuna ili sticanje `ivotnih iskustava. porodici. kreativnost. Umetnici ne moraju nu`no da odbace zvani~na obele`ja reputacije ili finansijsko priznanje. moramo znati njegovo mesto u mre`i zavisnosti iz kog ta osoba crpi vlastiti autoritet. stablu. U tom svetu. Njeni izrazi su razli~iti i mnogostrani: svetost. U svetu doma}instva vrednost ljudi zavisi od hijerarhije poverenja koja je zasnovana na lancu li~nih zavisnosti. koji se `rtvuje za one koji su mu pot~injeni.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE Konstrukcija ovog sveta zasniva se na Dr`avi bo`joj svetog Avgustina i na traktatu koji je Avgustin posvetio problemu milosti. a ~iji je naslov „Kreativnost u praksi“ (La créativité en pratique). da bismo procenili ne~iju vrednost. Svet nadahnu}a 113 Svet doma}instva . kao {to su. Kao i kod drugih vodi~a. duhovi. Prema ovom modelu. Da bismo pokazali objekte sveta nadahnu}a koristimo prakti~ni vodi~ posve}en razvoju kreativnosti direktora. oni u uspehu nikada ne vide pravu osnovu vrednosti svog rada niti sopstvenu vrednost. i naro~ito kroz emocije. Ta vrednost po~iva na dostizanju stanja milosti i zato je u potpunosti nezavisna od priznanja drugih. ludaci. deca. U ovom svetu osoba ne mo`e biti odvojena od svoje/njegove pripadnosti telu. iz ovog rada se mo`e izvu}i sijaset termina koji se odnose na osobe. emotivna. mo`emo pokazati da su u svetu nadahnu}a relevantna bi}a. Da ne zalazimo u detalje. Ova bi}a su vredna i velika ako su ~udna. umetnici. izuzetna. imaginacija. mo`e da se uporediti sa ocem. na primer. imanju.

direktni. u svetu renomea vrednost nije ni{ta drugo do rezultat mi{ljenja drugih ljudi. uspe{ni ili uverljivi. 114 Da bismo opisali objekte sveta doma}instva u sada{nje vreme. stoga. priznati. pozivanje na nekoga ili govor o nekome. Objekti u opticaju u ovom svetu su brendovi. imanja. Kao vodi~ koristili smo priru~nik za odnose s javno{}u „Principi i tehnike u odnosima sa javno{}u“ (Principes et techniques des relations publiques). U gra|anskom dr`avnom ure|enju. Njihove glavne osobine su da su istaknuti. koji je namenjen dru{tveno pokretljivim radnicima koji su unapre|eni u odgovornije polo`aje (vodi~ nosi naslov „Ve{tina `ivljenja i unapre|enje“ – Savoir vivre et promotion). titule. Svet renomea izveden je iz Hobsovog Levijatana. U ovom svetu relevantne osobe su dobro poznate li~nosti. akt iniciranja. saop{tenja za javnost i bro{ure. kao i u doma}em ure|enju prema Bosijeu. koristili smo prakti~ni vodi~ koji podu~ava lepom pona{anju i me|uljudskim odnosima unutar kompanije. ure|aji za oda{iljanje i primanje poruka. barem u francuskoj verziji. gra|anski mir zavisi od autoriteta suverena ~ija pozicija. ili tra~arenje i ogovaranje. osigurava op{te dobro. iznad sebi~nih po`uda individua. Ova vrsta vrednosti po~iva upravo na broju individua koje garantuju njihovo priznavanje. Mera vrednosti ljudi zavisi od konvencionalnih znakova javnog ugleda. Tipi~ni objekti su. Iz tog razloga. verni i da imaju karakter. ne predstavlja na bolji na~in {ta je to svet gra|anstva od Rusoovog Dru{tvenog ugovora. vo|e. na primer. zvezde. Stoga te vrednosti nemaju nikakve veze sa domenom li~nih zavisnosti i nisu u vezi sa ne~ijim samopo{tovanjem. Ali Rusoov suveren je rastrzan. novinari. negovanja. Svet renomea Verovatno nijedno delo. Pravi na~in za uspostavljanje odnosa je. bed`evi. osobito iz poglavlja posve}enog ~asti. Oni su vredni i veliki kada su poznati. umno`avanja ili predlaganja poziva. vizitkarte. ku}e. identifikacija sa nekim. pokloni. rasprave mogu nastati kada jaz izme|u samopo{tovanja i priznanja drugih postane o~igledan: u ovom svetu priznanje drugih ljudi jeste stvarnost.tre}i program PROLE]E 2010. U toj knjizi va`ne i vredne osobe su {efovi. uticaj. gazde ili ~ak ro|aci. U svetu gra|anstva suveren je stvoren putem konvergencije Svet gra|anstva . Me|u relevantnim na~inima da se uspostave odnosi prime}ujemo akt preporu~ivanja nekoga. Ako u svetu doma}instva vrednost va`i samo u hijerarhijskom lancu bi}a.

Relevantni objekti su ili nematerijalni kao. 1981). Na~in na koji je radna snaga organizovana u polju rada. ~ijem sticanju svi te`e. jedne tr`i{nog. relevantne i vredne ako se posmatraju kao ~lanovi raspar~anog suverena. koja je {tampao CFDT i koji se me|usobno dopunjuju – „Kako izabrati ili odrediti delegate“ (Pour élire ou désigner les délégués) i „Sindikalni odsek“ (La section syndicale). Svet tr`i{ta ne sme da se pome{a sa sferom ekonomskih odnosa. kako pi{e Albert Hir{man (Albert Hirschman) u „Strastima i interesima“ (The Passions and the Interest. pri ~emu svaka od njih predstavlja podr{ku za razli~it test realnosti. ili materijalni. da se ekonomska delanja baziraju bar na dve glavne forme koordinacije. koji je zainteresovan isklju~ivo za op{ti interes. na primer.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE ljudskih volja budu}i da se gra|ani odri~u svojih posebnih interesa i usmeravaju se isklju~ivo ka op{tem dobru. Osobenost sveta gra|anstva jeste stavljanje naglaska na bi}a koja nisu individualna bi}a. U ovom svetu va`ne osobe su stoga federacije. „Mirna `elja za bogatstvom“. pravila. Hvale vredni odnosi su oni koji uklju~uju ili mobili{u ljude na kolektivne akcije. i. Ova gra|anska vrednost je u suprotnosti sa li~nim zavisnostima na kojima se zasniva vrednost doma}instva. omogu}ava konstruisanje harmoni~nog poretka koji transcendira konfuziju individualnih interesa. citiraju}i Frensisa Ha~isona (Francis Hutcheson). 115 Bogatstvo naroda Adama Smita (posebno prva poglavlja koja opisuju kako deluje tr`i{te) daje argumente u prilog zasnivanju harmoni~ne politike na tr`i{tu. kao sindikalne prostorije ili glasa~ke kutije. Individualna ljudska bi}a mogu se shvatiti kao relevantna i vredna samo ako pripadaju grupi ili ako su predstavnici neke kolektivne osobe. Tr`i{na veza koordinira pojedince tako {to posreduje u razmeni retkih dobara. osobe i ure|aje sveta gra|anstva. koristili smo dva sindikalna vodi~a. predstavnici ili delegati. ve} kolektivna. To takmi~enje me|u pohlepama pojedinaca podre|uje `eljama drugih cenu koja se pridaje posedovanju robe. reguli{u dru{tveni zakoni koji su i sami proizvod devetnaestovekovnog napora da se primeni gra|anski princip ekvivalencije. Svet tr`i{ta . naprotiv. naprotiv. Njihovi kvaliteti su zvani~nost ili statutarnost. Poku{avamo da poka`emo. kao i sa mi{ljenjima drugih koja su konstitutivna za vrednost renomea. Da bismo pobrojali glavne objekte. procedure. kodovi. druge industrijskog poretka. i da bismo opisali situacije u kompanijama koje su prilago|ene toj logici. U svetu gra|anstva osobe su male ako ih gledamo kao pojedince koji prate diktat sebi~ne volje. Hirschman. javne ustanove.

U svetu industrije velike osobe su eksperti. one uvek imaju mogu}nost denunciranja situacije kao nepravedne (~ak i ako je kritika neuporedivo blaga spram postoje}ih prinuda sa kojima se treba boriti). koja {iroku publiku pou~ava umetnosti biznisa – „^emu vas ne u~e na Harvardskoj poslovnoj {koli“ (What they don’t teach you at Harvard Buisness School). funkcionalni. Kritike i kompromisi . Svet industrije Kritika u nekom svetu mo`e da bude interna ukoliko se uo~e nedostaci i gre{ke i ako se bi}a ponovo kvalifikuju ili se otkrivaju kao relevantna. standardizovani. mogu da postoje u mno{tvu svetova. za razliku od stvari. dakle. kriti~ka sposobnost se. Ili. Njihovi odnosi su harmoni~ni kada su organizovani. Oni se me|usobno povezuju kroz kompetitivne odnose. kritika mo`e da bude radikalnija i da po~iva na spolja{njosti. Upravo zato {to li~nosti. osniva~a francuske sociologije. figure. kritika stoji po strani i oslanja se na neki alternativni svet.tre}i program PROLE]E 2010. Ona se mo`e meriti na skali profesionalnih sposobnosti. Re~i kojima opisujemo njihove li~ne osobine tako|e se mogu koristiti da kvalifikujemo stvari. metode. produktivni. Stoga smo se okrenuli francuskom prevodu ameri~ke knjige. industrijska vrednost se odr`ava uz pomo} organizacionih ure|aja usmerenih ka budu}em planiranju i ulaganju. Ka`e se da su vredni kada su efikasni. Kako je povezana sa proizvodnjom materijalnih dobara. U svetu tr`i{ta va`ne osobe su kupci i prodavci. U tom slu~aju. Njihove glavne osobine su oportunizam u uo~avanju i iskori{}avanju prilika na tr`i{tu. U modelu koji smo skicirali. grafikone itd. U ovom svetu vrednost se temelji na efikasnosti. planove. Oni su vredni kada su bogati. mo`e smatrati tipi~no antropolo{kim stavom. merljivi. kriterijume. Oni primenjuju oru|a. 116 Nismo uspeli da prona|emo savremeni francuski vodi~ koji bi se mogao upotrebiti da opi{e objekte koji su va`ni u tr`i{nom svetu danas. operativni. Ta knjiga je za na{ cilj naro~ito interesantna po{to uspeh u biznisu bazira na iskustvu koje primetno nije u vezi sa industrijskom proizvodnjom: autor se obogatio prodaju}i imena slavnih ljudi reklamnim agencijama. nesputanost li~nim vezama i kontrolisanje vlastitih emocija. Industrijski princip ekvivalencije izdvojen je iz dela Sen-Simona. Da bismo opisali objekte industrijskog sveta koristili smo vodi~ za produktivnost – „Produktivnost i uslovi rada“ (Productivité et conditions de travail).

Profesor bi mogao da osudi to {to njegove kolege nastavljaju ispitivanje. U ovom slu~aju. Ali cilj kritike mo`e biti vi{e ili manje radikalan. Prvi oblik kritike sastoji se od denunciranja testa realnosti. table. ne dovodi se u pitanje. Proces reparacije tada bi se sastojao od sprovo|enja novog i ~istijeg testa. prava. mo`emo osuditi u~itelja (nju ili njega) da je. u ovoj pri~i. vrednosti zbog ~ijeg su uvo|enja u situaciju testiranja pomenute osobe optu`ene. Razmislimo. pri prosu|ivanju uzela/o u obzir znake imu}nosti koji ne bi trebalo da budu relevantni u {kolskim procenama. na primer. Osnovni princip na kome se zasniva test. o {kolskom ispitivanju koje treba da izmeri sposobnosti u~enika i za koje se stoga mo`e re}i da je prete`no industrijsko. postere sa politi~kim sloganima. koji je relevantan u odre|enom svetu. Mo`emo osuditi u~enika zato {to je svojom ode}om. ve} da poka`emo da smo solidarni sa studentima. posebno su podlo`ne kritici.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE Empirijski se mo`e potvrditi da ve}inu dana{nje uobi~ajene kritike omogu}ava povezivanje dva (ili vi{e) razli~itih svetova koje smo {ematski opisali. re}i: „Sada stvarno nije va`no da se ispit odr`i. relevantna u odre|enom svetu. Situacija se tada kritikuje kao nepo{tena jer je vrsta vrednosti koja je relevantna unutar jednog sveta preneta u drugi. jednostavnije je da se ona odbaci. na primer. Verovatno je to razlog {to su situacije u kojima se sprovode va`ni testovi realnosti uglavnom sa~injeni tako da budu {to ~istije. 117 . istakao svoje porodi~no bogatstvo i svoj status. a s druge. U isto vreme. rasporede itd. Zamislimo situaciju ispitivanja u {koli. koje sadr`e objekte iz nekoliko svetova. Ali ovog puta test se odr`ava na dan kada studenti protestuju napolju zbog ljudskih prava. s jedne strane. svesno ili nesvesno. Ove vrste situacija. Ali kritika mo`e biti mnogo radikalnija. uzvike solidarnosti itd. imamo profesore. {to je situacija manje ~ista (u smislu da sadr`i objekte koji su relevantni u razli~itim svetovima). tako {to se unutar samog ure|aja za testiranje razotkrivaju strana bi}a (ili autsajderi). Takve situacije }emo nazvati ambivalentnim situacijama (situationes troubles). U ovom slu~aju cilj kritike jeste da postoje}i test zameni nekim koji je relevantan u drugom svetu. manirima. koja su relevantna u drugom svetu. Sada }emo skicirati drugu figuru u kojoj je cilj kritike sam princip ekvivalencije na kojem se zasniva test realnosti. zaista odgovarala situaciji. Mogao bi.. elegantnom jaknom itd. izdignutim tonom. Napolju na ulici je vika. Stoga pravimo razliku izme|u dveju formi kritike koje se zasnivaju na spolja{njosti. dok napolju policija tu~e studente. Ovu figuru }emo nazvati – smena vrednosti.“ Kao {to poslednji primer pokazuje. Pozvana je policija. protest. Tada rasprava vi{e nije usmerena ka tome da test mora biti zami{ljen tako da bude fer. ve} ka pitanju znanja o tome koja bi vrsta testa. osuda se isklju~ivo usmerava ka razotkrivanju vrednosti koja pripada drugom svetu. To zna~i.

Prilikom kompromisa. i pri tom se ne trude da objasne princip na kom je njihov dogovor zasnovan. Ako `ele da je okon~aju. a koje su spojene na osnovu kompromisa (kao {to Iz ove perspektive možemo shvatiti organizacije kao organizovanje relativno trajnih kompromisa izme|u razli~itih svetova. ~esto je razotkrivanje skrivenih veza doma}instva sa gra|anske pozicije. i preduzima~a kome je gradsko ve}e prepustilo izgradnju novog igrali{ta. nasuprot onima koji su dokoni). kompromise je lako odbaciti. Me|utim. Me|usobnim ukr{tanjem {est svetova koje smo ve} pomenuli skicirali smo matricu. tako {to sara|uju da bi omogu}ili da prisutna bi}a zadr`e relevantnost u razli~itim svetovima. na primer. Ova figura. recimo. mo`emo isto tako da iz perspektive sveta doma}instva kritikujemo gra|anski na~in povezivanja ljudi. To je slu~aj. ljudi zadr`avaju intencionalnu sklonost ka op{tem dobru. pona{aju se kao da mogu da se oslone na princip vi{eg reda. i. suprotno tome. na kom se mo`e utemeljiti ekvivalencija izme|u objekata iz razli~itih svetova. sastavljene od stvari koje su relevantne u razli~itim svetovima. To je slu~aj. Kada radikalna kritika dovodi u pitanje sam princip na kom je situacija zasnovana. 6 . koji nosi oznake svog kabineta. odbacimo totalitarni efekt pravnih odnosa. kompromis sveta gra|anstva (gde gra|ani imaju prava) i sveta industrije (gde su radnici relevantni i vredni. Te slabe argumentativne konstrukcije (po{to njihovo sastavljanje ne}e izdr`ati test konzistencije) mogu se oja~ati objektifikacijom u objekte ili institucije. kojom smo mapirali naj~e{}e legitimne kritike u na{em dru{tvu. na primer. kada sindikalisti odbacuju paternalizam u radionici. Empirijsko istra`ivanje ove matrice tako|e mo`e da otkrije koje su }elije najoptere}enije.tre}i program PROLE]E 2010. mo`emo razmotriti jo{ jedan na~in da okon~amo raspravu i postignemo dogovor. Tako. Me|utim. i na vrstu kompromisa koji ih podupiru. Kada ljudi prave kompromise. humane i tople odnose me|u pojedincima.6 Me|utim. 118 Objekti iz drugih svetova uklanjaju se da bi se obeshrabrila kritika i da bi se ote`alo osporavanje testa. a to je da uspostavimo kompromis izme|u dva sveta. U Francuskoj. Prava ljudi kao gra|ana u svetu gra|anstva specifikuju se s obzirom na njihovo u~e{}e u svetu industrije. na primer. na primer. na primer. Pozivanje na radni~ka prava je. ljudi uklju~eni u nju moraju da poku{aju da se vrate na jedan i samo na jedan test. kad neko razotkrije srodstvo ili prijateljstvo koje tajno povezuje gradona~elnika. rasprava se pretvara u nadmetanje izme|u dva razli~ita testa realnosti. Organizacije se razlikuju s obzirom na vrstu svetova na koje se najvi{e oslanjaju. podr`ava brojne denuncijacije u skandalima. mo`emo da se oslonimo na gra|anski princip jednakosti kako bismo odbacili li~ne veze sveta doma}instva. koji uni{tavaju izvorne. na primer.

Paris: PUF. Vrste odnosa koji su satkani bez ikakvog pozivanja na ekvivalenciju sasvim sigurno mogu da se razjasne kroz sociolo{ku ili ~ak empirijsku analizu. (1987) The Making of a Class. L. Pominjanje pra{tanja i zaboravljanja ne zna~i i beg od dru{tvenih nauka. Hirschman.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE je to. u Francuskoj Ekonomski i socijalni savet – Conseil économique et social. ili bar razotkrije. Ricoeur. Thévenot (1983) Finding one’s way in social space: a study based on games. Esprit. Métailié. – (1987) Les économies de la grandeur. Bez te sposobnosti. Paul (1995) „La place du politique dans une conception pluraliste des principes de justice“. (ed. M. 1990). Princeton: Princeton University Press. – (1993) La souffrance à distance. and L. A. Political Arguments for Capitalism before its Triumph. Morale humanitaire. Les économies de la grandeur. – (1991) De la justifaction. médias et politique.) Pluralisme et équité: penser la justice dans la démocratie. Ljudi ~esto samo prekinu raspravu. kako bismo se pomakli ka drugoj logici delanja. Ako bismo hteli da razumemo ove zbunjuju}e zavr{etke.) (1996) Dictionnaire d’éthique et de philosophie morale. jer. sveta industrije i sveta doma}instva). uobi~ajeni ljudski odnosi bi prosto bili nemogu}i. Cadres in French Society. Cambridge: Cambridge University Press/Paris: Edictions de la Maison des Sciences de l’Homme. Canto-Sperber. nije samo rezultat dominacije i otu|enja. Social Science Information 22 (4/5): 631–79. na primer. Métailié. L. . koji u jednoj objektifikovanoj instituciji povezuje elemente iz sveta gra|anstva. a da nisu postigli novi dogovor koji test realnosti potvr|uje. Paris: Gallimard. Ono ~esto zahteva aktivno u~e{}e osoba i posebnu sposobnost da se ne vidi. {ta je po{lo naopako. koji zavisi od principa ekvivalencije. Boltanski. kao i u slu~aju afektivnih odnosa. ostavlja po strani pozivanje na ekvivalenciju. Paris: Éd. Paris: PUF (Cahiers du Centre d’Études de l’Emploi). Dve mogu}nosti koje smo upravo pomenuli – test realnosti i kompromis – nisu jedine putanje koje mo`emo pratiti kako bismo iza{li iz kriti~nog momenta i vratili se uobi~ajenom toku doga|aja. verovatno bismo morali da napustimo domen pravde. Paris: Éd. (1995) The Passions and the Interests. Prevela s engleskog Una Popovi} 119 Okon~avanje rasprave Literatura Boltanski. koja. in Joëlle Affichard and Jean-Baptiste de Foucauld (eds. Na takvoj logici zasnovano je pra{tanje (Boltanski. – (1990) L’amour et la justice comme compétences. Paris: Ed. izostajanje kritike nije samo negativno.

) Les formes de l’action. pp. – (1990b) „L’action qui convient“. – (1992) „Un pluralisme sans relativisme? Théories et pratiques du sens de la justice“. Technology and Medicine (forthcoming). in Patrick Pharo and Luis Quéré (eds. 120 Thévenot. 221–53. in Joëlle Affichard and Jean-Baptiste de Foucauld (eds) Justice sociale et inégalités. Laurent (1984) Rules and Implements: Investmens in Forms. Paris: Éditions de l’EHESS (Raisons pratiques 1). Sociologie du Travail 27(3): 411–434. Genéses 17: 72–101. Paris: Ed. Social Science Information 23(1): 1–45. Mol Complexities in Science. Annales Économie Société Culture 6: 1 275–300. – (1994) Le regime de familiarité: des choses en personnes. .tre}i program PROLE]E 2010. 39–69. Law and A. „Which road to follow? The moral complexity of an ’equipped’ humanity“ in J. – (1995) L’action en plan. – (1999). Esprit. pp. – (1990a) La politique des statistiques: les origines sociales des enquêtes de mobilité sociale.

„Dovo|enje u zaplet“ stvara jednu „dijalektiku istosti i ipseiteta“ (Ricoeur. Pol Riker je odigrao klju~nu ulogu u uspostavljanju ove nove dinami~ne predstave.. 151–172. Identitet kao pri~a . on je ipak doveo do ponovnog uvo|enja subjekta. Iako je raskid sa objektivizmom jo{ uvek nepotpun i nestabilan. Armand Colin. koja re{ava staru dilemu filozofije (kako je mogu}e da se ~ovek neprestano menja ostaju}i pri tom isti. JEDNA TEORIJA IDENTITETA* BIOGRAFSKI IDENTITET I NEPOSREDNI IDENTITET Istra`ivanje u dru{tvenim naukama uspelo je da delimi~no razgradi ono {to je u predstavi o identitetu bilo najvi{e fiksisti~ko i supstancijalisti~ko. II–2010 121 @AN-KLOD KOFMAN IZUMEVANJE SOPSTVA. str. jedno povezivanje doga|aja koji ih ~ine ~itljivim i koji daju smisao akciji (Ricoeur. str. „Ispostavlja se da narativni postupak razvija jedan sasvim originalan pojam dinami~nog identiteta. On podvla~i da naracija o „ja“ nije ~isto izmi{ljanje. L’invention de soi. Une théorie de l'identité.UDK BROJEVI: 316. tj. i postepeno se nametnula jedna druga forma: pri~a. identi~an). 170). 2000. koji uspeva da pomiri upravo one kategorije koje je Lok smatrao suprotne jedna drugoj: identitet i razli~itost“ (ibid. „Identité biographique et identité immédiate“. 168). ve} jedno pretakanje stvarnosti u pri~u. Narativna forma naime vr{i pomeranje koje istiskuje ideju fiksizma u korist jedne logike niza: utemeljiva~ka doslednost vi{e nije u istosti * Jean-Claude Kaufmann. Identitet je pri~a o „ja“ koju svako sebi pripoveda.37 Tre}i program Radio Beograda Broj 146. Paris. Identitet je poprimio otvoreniji i dinami~niji izgled. 1991). str. 1990.

film. nude}i mu scenarije koji odgovaraju novim upitima njegovog doba. tj. Naravno. Tako. ta aktivnost je sve manje isklju~ivi domen specijalizovanih institucija. I s obzirom na to da se svako smatra tvorcem samog sebe. Ona se tako savr{eno prilago|ava strukturi (protivre~noj i promenljivoj) moderne individue. ve} iznutra i evolutivno. na primer. koje se sve bli`e doti~u li~nih i intimnih preokupacija (Chalvon-Demersay. Pretakanje u pri~u umno`ava identitetski proces1. u istra`ivanju o jutru posle (Kaufmann. i self-identity koji je „refleksivno tuma~enje“ tog istog biografskog kontinuiteta (1991. isto kao proizvodnja `ita ili ~elika. ego pretvara prost odraz. koja svoje nu`no jedinstvo gradi ne posredstvom neke nemogu}e totalizacije i fiksiranja. @ivotna pri~a naravno ne bi bila ni{ta bez samih do`ivljenih ~injenica. su{tinsku razliku koja proisti~e iz razmi{ljanja o toj putanji. Autobiografija se posebno pretvorila u masovnu praksu (Lejeune. refleksiju u refleksivnost preko zapleta koje izmi{lja na osnovu vlastitog iskustva. ona je ishod jedne objektivne putanje. pri~anje pri~a (i to pri~anje pri~a koje ocrtavaju linije budu}nosti) nije novost za dru{tvo. Kasnije. Izolda popu{ta pred navaljivanjem Tristana (u koga nije zaljubljena) samo zato {to ima na umu dobru pri~u koju }e mo}i da ispri~a svojoj poverenici i prijateljici Ursuli kad se ova bude vratila iz Amerike. televizijsku emisiju ili pesmu. Entoni Gidens (1991) podvla~i. Ali dana{nje pri~e su se umno`ile i raspar~ale u svakovrsne kategorije. i okru`uje ego u mno{tvu njegovih svakodnevnih aktivnosti. i i{~ekuje tu|e pri~e da nahrani svoju ma{tu. Tako je mnogo ljubavnih pri~a pro`ivljeno. sveden na malu autonomnu strukturu (individuu) koja je sada ve} postala stvaralac smisla. Svako sebi pri~a svoju `ivotnu pri~u koja daje smisao onome {to do`ivljava. Me|utim. utopije su prevele u pri~u neke mogu}e kolektivne identitete. U osnovi toga su zapravo mitovi. `ivotna bajka u koju se uljuljkuje ego nije ni{ta drugo do savremeni mit (biografski identitet). Svako pri~a sebi pri~e. 53). Izme|u do`ivljenog iskustva i pri~e ~esto je te{ko 1 Entoni Gidens razlikuje prost identity koji je ishod putanje. str. . 1996). me|utim. koja je nit vodilja. da bi mogle da budu prepri~ane grupi jednakih. oko pri~e. ono {to je su{tinska va`nost za ego jeste unutra{nji dijalog izme|u do`ivljenog iskustva i njegovog pretakanja u pri~u. Pri~a je oru|e kojim pojedinac poku{ava da uti~e na tok svoje sudbine. a koja za identitet logi~no poprima narativni oblik. Pri~anje novih pri~a postalo je za dru{tvo nu`nost. 2002). u XIX veku. pre svega. Kroz roman. bezbroj narativnih oblika se neprestano {iri. 1990). Zato {to je ispri~ati drugima svoju pri~u postalo gotovo jednako va`no kao i ispri~ati je sebi. 1994.tre}i program PROLE]E 2010. 122 ve} u sledu i u poimanju toka doga|aja. Uostalom. pri~e o „ja“ koje svako sebi pri~a.

1999) pokazuje tako snagu koju mogu posti}i scenariji koji usmeravaju bitisanje i ego koji svim silama radi na konkretnom kako bi poku{ao da ga uklopi u pri~u. u su{tini protivre~nost izme|u dvaju oblika subjektivnosti. I jedne mnogo eksperimentalnije i otvorenije refleksivne subjektivnosti. jer je ona upravo oru|e koje omogu}ava da se unifikuje jedan konkretni `ivot koji je mnogostruk. Naprotiv. jedno fiksisti~ko upro{}avanje. Ali postoji opasnost od jedne druge. koja je deo sveobuhvatnog istorijskog pokreta dominacije nauke nad dru{tvenim (Kaufmann. Ali je to jedan idealizuju}i i pojednostavljuju}i momenat. s tim {to pri tom izuzetno pazi da njen san ne bude tek {arena la`a. momenat prolaska kroz {ablon identitetskog opa`anja. a nikako da to uzima zdravo za gotovo. time }emo se pozabaviti kasnije. Ova gre{ka (karakteristi~na u radovima studenata koji bez kriti~ke distance navode delove intervjua) danas je sre}om sve re|a: istra`iva~ mora da zna da kontekstualizuje i tuma~i to {to mu je re~eno. treba se ~uvati jedne gre{ke u analizi koja stalno preti kada su u pitanju `ivotne pri~e. Jutro posle (Premier matin) pokazuje naprotiv zna~ajno mesto koje danas zauzima iskustvo. I to je ne{to najlogi~nije na svetu. 1997). ipak odgovara istom zahtevu za unifikuju}im pojednostavljenjem. raznorodan i raspr{en. 123 Pri~a nad pri~ama . me|utim. 2001). Narativne subjektivnosti s identitetskim svojstvom. u istom tom domenu. ona je klju~ni momenat u procesu konstrukcije stvarnosti. Slika je. Bertaux. love}i i najmanju protivre~nost.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE re}i {ta je ja~i pokreta~. Kao da moderna individua vi{e i ja~e sanja o svom `ivotu da bi ga izgradila prema svojoj zamisli. Ona neprestano bri{e oklevanja i nedoslednosti. To nipo{to ne zna~i da ljudi nisu uglavnom iskreni i da pri~a nije izvor ta~nih i dragocenih informacija. mnogo suptilnije i podmuklije gre{ke: nerazumevanje stepena modelacije. koja zaokru`uje smisao u dinami~nom obliku kroz pri~u. Identitet je uvek. Tu je o~igledno posredi jedna sve o{trija protivre~nost. Masovnost narativne proizvodnje sopstva ne sme. u oblasti ljubavnih odnosa. Identitet kao biografska pripovest je tek jedan od oblika identitetske konstrukcije. ba{ kao i mit u prvobitnim dru{tvima. Uz to. na primer. No. jedna pojednostavljuju}a modelacija. Moje istra`ivanje o sama~kom `ivotu (Kaufmann. kao {to pazi i na ono {to od pro`ivljenog stvarno opa`a. da nas zavara. i to ne najva`niji. 1996. koje mo`e i}i do stereotipa ili do karikature. {ta dominira. prva gre{ka koju ne smemo po~initi jeste da poverujemo da pri~a o `ivotu verno odra`ava `ivotnu stvarnost (Kaufmann. Pri~a. Dakle. premda fluidnija. u svim svojim oblicima. ~ak i kroz najsitnije doga|aje. To tako|e ne zna~i da ona spada u domen zablude.

Najre|i slu~aj jeste kolektivno pregledanje albuma. Istra`iva~. Istra`iva~ ose}a njegovu paradoksalnu autenti~nost i njegov intenzitet. Favart. u kojima je ego pozvan da pri~a o sebi. koja bi dodu{e bila najpovoljnija. kada se ego pri~a samom sebi. mo`e pomisliti da je u direktnoj sprezi sa onim specifi~nim momentom kakav je momenat konstruisanja identiteta u sklopu procesa dru{tvenog konstruisanja stvarnosti (Kaufmann. U toj situaciji. a ne trasiraju je eksplicitno. 1996). Ali mo`e pomisliti da ispitanik pokazuje kakav je uistinu njegov postupak identitetske unifikacije. 2002b). koje slu`e kao smernice za pri~u. uz usmeni komentar. kao da ona stvarno postoji. 108) eti~kih ili bihevioralnih odrednica. Ispitiva~ od njega eksplicitno tra`i da ispri~a svoju pri~u. 1998. ^ista narativna forma (jedna totalizuju}a `ivotna pri~a sa jasnim zna~enjima) ispoljava se tek u jednom oglednom kontekstu gde ego nastoji da drugima pripoveda o sebi. koje su neuporedivo nepotpunije i protivre~nije. 2001). Iako je to jedan veoma lep predmet istra`ivanja (i veoma koristan za analiti~ara koji ume njime da rukuje). samim tim. pojedinac je u obi~nom `ivotu retko u prilici da samom sebi pri~a o „ja“ na tako kontinuiran i razra|en na~in. 915) onoga {to daje smisao njegovom `ivotu. ta pri~a nad pri~ama ne sme da zavara kada je re~ o ta~noj stvarnosti upotrebe narativnog elementa u svakodnevnoj konstrukciji identiteta. jedna takva celovita i jasna pri~a postoji tek u izuzetnim slu~ajevima. Na`alost. Vratimo se ponovo na primer porodi~nog albuma sa fotografijama (Kaufmann. To je svojevrsna velika pri~a o obi~nim pri~ama. pri~e su ~esto iscepkanije nego {to se ~esto misli. 1990. ponesenog „zadovoljstvom iskazivanja“ (Bourdieu. On naravno zna da je konkretni `ivot kompleksniji i protivre~niji. zanimljivo je posmatrati kako se konkretno razvija ta pri~a (Belleau. 124 Kontekst biografskog intervjua je veoma poseban. posle nepredvi|enih obrta pri njegovom sastavljanju. Velike i lepe `ivotne pripovesti rezervisane su za neke pomalo posebne prilike. tako {to niz slika funkcioni{e kao pri~a koja strukturi{e se}anje (Poitevin.2 Upravo je to ono {to toliko ushi}uje ispitanike: mogu}nost da se iska`u (dakle da se upoznaju) bolje nego ina~e. kao i za neke druge trenutke li~nijeg sanjarenja. Ve} sam ranije napomenuo kako. str. Elem. 2 Povezivanje niti . on ose}a do koje mere taj intervju mo`e uklju~iti ispitanika. Izme|u ostalog. taj album mo`e postati velika knjiga o porodici. 1993. to ~ini zato {to je ~esto on prvi koji je uveren u njeno postojanje. str. 1997). Me|utim. ^ak i u tim trenucima. komentar ne poprima ba{ ~esto oblik upotpuUobi~ajena predstava se pre oslanja na neka „jezgra“ (Camilleri.tre}i program PROLE]E 2010.

to je veza koja ih spaja nu`nija (potrebno je. a koji se bore me|u sobom da nametnu razli~ite na~ine tuma~enja jednog koherentnog kognitivnog okvira i jedne dispozicije ka delanju“ (Varela. i stalnog isticanja scenarija i 3 S obzirom na to da su. Me|utim. nailazimo na sekvence komentara. 83). Do toga dolazi utoliko {to je status svake sekvence specifi~an. Narativni identitet je zapravo sa~injen od sekvenci. jedan mogu}i identitet i kada je u pitanju neposredni odgovor na kontekst koji uslovljava delanje. Thompson. {to su poreci stvarnosti mnogostruki. u isti mah povezati nit unutar svake diskontinuirane pri~e. mentalni tokovi nastanjeni „zasebnim agensima koje aktivira trenutna situacija. raskorak izme|u predstave o jednom kontinuitetu. su{tinski razli~ita sekvenca. odi{u tehni~kom precizno{}u bri`ljivo razra|enih strategija. Isto tako su razli~ite kada je re~ o hladnoj refleksivnosti i kada je re~ o idealizaciji koja ima psiholo{ki karakter. opet. Kao da je bezbroj pri~a u stvari isprepleteno. str. i prilago|ene slu{aocima. 125 . u umu zauzme prvi plan. povla~i za sobom jednu specifi~nu i vrlo kontekstualizovanu pri~u. Tu tako|e postoji raskorak. dakle. str. Svaka slika. s tim da razmaci izme|u epizoda mogu biti i dugi.3 Toliko dugi da se nova epizoda ~esto svodi na rezimiranje po~etka pri~e (osu|ene na rutinsko ponavljanje). 1993. Pri~e. kada postoji sled – {to nije uvek slu~aj – pojedine pri~ice vezane za okolnosti. manje ili vi{e `ivahnih i bogatih detaljima. i me|usobno povezati sekvence razli~itih pri~a). Pojedine pri~e nose pe~at sporosti i neodre|enosti tajnih ma{tarija. po{to neka nova. Hiljade pri~ica naviru jedna za drugom sa svih strana. me|u kojima nema neke posebne logi~ke povezanosti. 1996.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE njene pripovesti. Kad je re~ o slu~aju koji se naj~e{}e doga|a (individualno i tajno razgledanje slika). epizoda iz neke sasvim druge pri~e. koji se „jure bez kraja i konca. izazvane pogledom na neku sliku. Tu. 99). Implikacije pri~e su sasvim razli~ite kada je u pitanju virtuelni identitet. tu je fragmentacija narativnog jo{ izra`enija. Rosch. Druge nose pe~at preterivanja smelog i ludi~kog prikazivanja sebe. Jer ego sebe do`ivljava tako {to ima na umu jedan smisleni biografski sled. pre svega. posredstvom svojih naprasno ponovo otkrivenih riznica se}anja. [to su sekvence iseckanije. razbijeni haoti~no{}u mentalnih tokova. naj~e{}e veoma kratkih. sa jasnim hronolo{kim redom. kao ma~ka koja poku{ava da uhvati vlastiti rep“ (Varela. I nije retkost da se aktivnost zaustavi na tome. svaki na svoju stranu. Neke druge. Njih vuku. kao {to su razli~ite u slu~aju saobra`avanja ulozi i u slu~aju pokera{kog gesta kojim se potencira raskid sa o~ekivanim identitetom. Potrebno je ponovo povezati narativnu nit. ostaju nedovr{eni odlomci. stalno prekidane. narativni sadr`aji i konteksti su u tolikoj suprotnosti me|u sekvencama da je ~esto ta veza konkretno nemogu}a.

126 prikaza o sebi koji su naprotiv disparatni. i to hitno. Taman toliko da uspostavi vezu. Ba{ kao i Aglae. }utljiva i tajanstvena tog ~udnog jutra. ta ~ista i te~na narativna forma. Vensan kao da se odjednom zatekao u jednom svetu koji je bio potpuno neodgonetljiv i nesuvisao. Tada je ugledao pauke na gredama. Nije toliko u pitanju definisanje jednog narativnog sleda koliko stvaranje jedne veze radi veze po sebi. scena iz detinjstva nije mu pru`ala nikakav klju~ za tuma~enje tog sveta sa nejasnim zna~enjima u koje je upao. Me|utim. urbanog ~oveka naviknutog na grad i zaljubljenog u njega. a to je apstraktno ube|enje da postoji jedno „ja“. ono {to je za njega. gde ga je odgajala dadilja. Raskorak potisnut magijom jednog dubokog verovanja. sve je bilo druga~ije. Ponekad je dovoljna samo ideja o nekoj vezi. Vensanov primer to savr{eno ilustruje. na nekim drugim gredama. 2002). mimo raznih okolnosti i konteksta koji ga reformuli{u (Kaufmann. Zvuci. . na tom mestu bilo vezano za seoski svet. 83) daje naziv rezonantno povezivanje. Neka bilo kakva veza koja slu`i kao povod. str. Tada mora po svaku cenu. U istra`ivanju o jutrima posle (Kaufmann.tre}i program PROLE]E 2010. To verovanje. me|utim. Vensan je jedan deo svog ranog detinjstva proveo na selu. koju je ve} zaboravio: neki drugi pauci. Njegovo bu|enje u Aglajinom krevetu za njega je bilo vi{e nego iznena|uju}e. svetla. Ono {to je va`no jeste povezivanje (kojem Fransisko Varela (Francisco Varela. Ego. mirisi. Pojedini prelazi sa sekvence na sekvencu predstavljaju. da pove`e nit onoga {to daje smisao situaciji sa svojim prethodnim `ivotom. zapravo. Da je prekid samo stvar izmenjene sredine. neodre|eno. izme|u tih dveju stvari nije bilo dodirnih ta~aka (izuzev pauka i seoskog ambijenta). 2001). kakva god ona bila. i sve mu se to neo~ekivano vratilo u se}anje. Istog ~asa su ga pro`eli `marci odvratnosti. Zato {to postoji svest o prekidu. u svakom trenutku dostupna. Pre svega. ne prestaje da pravi zbrku time {to se poigrava razli~itim licima svog identiteta sa slobodom koja protivre~i tom kontinuisti~kom i uop{tavaju}em poimanju. 2002) pokazuje da tom prilikom ne vodi preterano ra~una o detaljima: ideja da postoji kontinuitet bitnija je od verodostojnosti sadr`aja. istinske identitetske religije na{eg doba. Bitno je verovanje da se ~ovek sve u svemu nalazi u istoj pri~i. To se posebno de{ava kada je ego iznenada suo~en sa jednim u potpunosti novim kontekstom socijalizacije. po{to mu bezbroj stranih ili napadnih detalja nije dozvoljavalo da s lako}om uspostavi nove identifikacione odrednice. materije. koji sâm dovoljno govori). problem. Ispitivanje (Kaufmann. i prizvali pred o~i jednu sliku (i se}anje na strah) iz detinjstva. ali intenzivno. naime je ono {to odr`ava ideju da je pri~a nad pri~ama. 1996. pa makar se ono slu`ilo i nekim tek ovla{nim analogijama i poklapanjima. i da je dovoljno prizvati je pa da se ponovo do|e do op{teg smisla i da se svaka pojedina~na sekvenca precizno ponovo smesti u celinu.

1990. Ego se unifikuje tako {to svom `ivotu daje smisao. ego koristi dva identitetska modaliteta koja su po logici funkcionisanja me|usobno relativno opre~na. da svom postojanju prida smisao. kada suprotstavlja „ontolo{ku funkciju“ i „pragmati~nu funkciju“ identiteta. Drugim re~ima. Me|utim. Biografski identitet se ne svodi na narativni identitet.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE Za veliku pri~u o „ja“ koja se pri~a drugima ili sebi. ego zapravo nastoji da se unifikuje u dugoro~noj perspektivi svog postojanja. [to se posmatra~ vi{e pribli`ava obi~nom `ivotu kakav se obi~no `ivi. koje su u stvari veoma nepotpune. On lovi nesaglasnosti u infrasvesnim obrascima koji usmeravaju njegovo delanje (Kaufmann. {to se ne de{ava tako ~esto. i sebi pravi emocionalnu memoriju prema kojoj se upravlja u na~inu na koji igra svoje uloge. odvaja se jedno posebno vreme. kako bi se povratilo samopo{tovanje. str. Isticanje jednog identiteta potpuno suprotnog od onog koji je utvr|en u ispitivanju ~ak je uobi~ajen postupak. 2001). Narativni identitet kada se ispoljava u svom ~istom obliku. Da rezimiram. Ipak. S one strane pri~a o sebi. Unifikovanje se uostalom ne svodi isklju~ivo na svet predstave. 93). izme|u biografskog identiteta i neposrednog identiteta. str. On hijerarhizuje identity salience. Ego marljivo radi na protivre~nom mno{tvu dru{tvenog koje je inkorporirao kako bi stvorio bar minimum doslednosti. prema donekle druga~ijoj formulaciji. ego zapravo ne prestaje da sebi pripoveda raznorodne i parcijalne odlomke pri~a. ego se slu`i svojim razli~itim identitetskim licima bez trunke obzira prema protivre~nosti. kao {to }emo videti u nastavku. On uspeva. isto kao {to gradi svoje projekte. to vi{e uo~ava razbijenost i suprotnosti. Pod prividom lepih `ivotnih pripovesti. u zna~ajnom je raskoraku sa `ivotom kakav se obi~no `ivi. I to ne samo da bi mogao sebi da ispri~a jednu lepu pri~u. 183). koji ga organizuju na individualno strukturalan na~in.4 To ga pri tom ne dovodi u staTu razliku pravi i Karmel Kamileri (Carmel Camilleri. iako je velika pri~a nad pri~ama ~esto samo san. 4 Iza jednog identiteta mo`e se kriti drugi 127 . stvaranje jednog trajnog predstavnog jedinstva oko `ivotnog putanja umnogome prevazilazi tu u svom ~istom obliku manjkavu narativnu delatnost. U jeku akcije. usmeravaju}i (ili poku{avaju}i da usmeri) budu}e akcije. ego zaista uspeva da se delom unifikuje oko te `ivotne trase. jasnih i celovitih. kada se ego povla~i iz svakida{njeg delanja da bi pobegao u neku vrstu romanesknog mizanscena ili kontemplativnog ma{tanja o sebi. Ego gradi svoje pam}enje u odre|enom pravcu. manje ili vi{e. Pam}enje uostalom nije tehni~ki postupak prostog akumuliranja informacija. 1967. ve} prolazi kroz filter „obrazaca asimilacije“ (Piaget.

uglavnom patolo{kih psiholo{kih struktura u kojima je pojedinac podeljen izme|u vi{e li~nosti koje su jasno konstituisane i relativno izdvojene jedne od drugih. gde se identitetske alternative ukr{taju u dugoro~nosti biografske perspektive. Govorim o jednom mnogo uobi~ajenijem obliku. 1990. od kojih svaki na svoj na~in kombinuje kontinuitet i prekid. 155). Alvaro je uspevao da „`onglira sa identitetima a da zbog toga ne ose}a duboke konflikte“ (Vasquez. 128 nje naro~ite shizofrenije. i nimalo mu nije smetalo da `ivi kao obi~an trgova~ki putnik. Alvaro je video sebe kao izbeglicu u prolazu. Kao u ranije pomenutoj pri~i o Agnes (rastrzanoj izme|u svoje majke i @an-Pjera). li~no propadanje u depresiju. kao {to su recimo Doktor D`ekil i Mister Hajd. latinoameri~kog politi~kog aktiviste izbeglog u Francusku. Ipak. U svakom slu~aju zanimljivo je poku{ati da podrobnije sagledamo kako se odvija artikulacija izme|u tih dveju suparni~kih logika. Ovde nije re~ o onome {to se ~esto ozna~ava terminom vi{estrukih identiteta. Ovakva neslavna evolucija nije bila neizbe`na. Kada je stigao u Francusku. i u vi{e navrata Alvaro je mogao da se uklju~i u socijalizacije koje su mu bile na raspolaganju. oni samo jasnije ukazuju na jedan modalitet identitetskog prilago|avanja koji se odnosi na celokupnu populaciju. to se de{ava i iz razloga koji nije u vezi samo sa verovanjem u kontinuitet: u pitanju je beskrajna iznijansiranost me|usituacija. Ta strategija opozicije sada{njem `ivotu umnogome je doprinela gomilanju neuspeha: poslovni neuspeh. upadljivo odevenog u pon~o). po{to verovanje u apstraktno „ja“ i u identitetski kontinuitet poni{tava efekte prekida. Ego zapravo ulazi u sklop nekih alternativnih i pluralnih `ivotnih logika. Jedan od najzna~ajnijih me|u njima jeste koegzistencija vi{e paralelnih „ja-shema“ (self-schemas) (Markus. mada vi{e nije bio ilegalac. privr`enog kulturi iz koje je potekao. Izme|u savr{eno dosledne pri~e nad pri~ama i najneverovatnijih i naj~udnijih iznenadnih slika o sebi. i kona~no.tre}i program PROLE]E 2010. tako {to bi. slu~aj Alvara. zadr`ao je taj predstavni dualitet. uprkos mu~enju i zatvoru. uprkos dubokoj podeljenosti svog bi}a do koje je doveo `ivot u ilegali (jer valja stvoriti jedan privid i u~initi da drugi u njega poveruju). koje se kre}u u senci pretpostavljene jedinstvene pri~e. Tajni identitet je evoluirao. 1986). ali formuli{u}i se uvek prema jednom opozicionom modusu (na primer. porodi~ni neuspeh obele`en razvodom. iskoristio specifi~nosti svoje . razvija se ~itav jedan splet najrazli~itijih i najslo`enijih modaliteta. ako izme|u njih ne izbija sukob. naprotiv. Postojanje jednog tajnog identiteta mu je ~ak paradoksalno pru`alo psiholo{ku utehu kada bi u zvani~nom `ivotu pretrpeo neki poraz. Ana Vaskez (Ana Vasquez. Tu pojavu idealtipski ilustruju emigranti ili ljudi koji prelaze u drugu socijalnu klasu. dovode}i svaki put do novih improvizovanih re{enja. Nurius. Jer. str. 1990) podrobno opisuje jedan upe~atljiv primer. U svojoj ranoj mladosti.

Nema spora da je raskol sa svetom njegove strasti prema Bitlsima o~igledan. Rokenrol uop{te nije sinonim za drogu. ona su tako|e na udaru sada{nje akcije. @ivot se mo`e preobraziti u privatnom domenu. Bunt nije obavezno negativna stvar. i proisti~e iz jedne etike. opozicioni identitet do`ivljen kao psiholo{ka kompenzacija mo`da je isuvi{e dobro funkcionisao na po~etku. u svemu {to se ti~e posla. i Alvaro je podlegao isku{enju da isti mehanizam reprodukuje kada se suo~io sa novim nevoljama. Time {to isti~u smisao. [to se mene ti~e. bio je i velika pijanica. Bilo da su radnici bilo da su lekari. posebno kada te logike postaju krute. Jer. Erik dakle neprestano razra|uje svoje argumente (za sebe i u razgovorima sa svojim kolegama i prijateljima).NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE bogate `ivotne putanje kao resurse. izme|u ostalog. Na`alost. Treba razdrmati stvari. reformulisane u njihovom preplitanju shodno okolnostima. hitno prilago|eno re{enje. Autor navodi primer Erika. neke ideje koja se jednog dana usadila u njihov um. i poru~nika policije. str. proizvod subjektivne predstave. Naizgled najbezna~ajnija identifikacija mo`e pod odre|enim okolnostima iznena|uju}e da preoblikuje „pravi `ivot“. Identitet. Lukavo kori{}enje svojih identitetskih logika nije nimalo laka ve{tina. Na primer. Uop{te nije tako! Ja uop{te ne podr`avam grupe koje se drogiraju. prinu|ena da iznalaze jedno unifikovano. zagri`enog obo`avaoca. nisu ljudi koji prihvataju strukture takve 129 . [ta }e ljudi upamtiti o Modiljaniju? Da je veliki slikar!“ (ibid. Sindikalci uglavnom nisu mlakonje.). Preko smisla koji pridaju do`ivljenim iskustvima. Kristijan Le Bart (Christian Le Bart. „ja-sheme“ uti~u i na budu}nost. ima duboke materijalne i socijalne posledice. smatram da je u policiji potrebna doza buntovni{tva. zasnovane na vrednostima reda i discipline. Ipak. Buntovni~ki duh? „Buntovni~ki duh je potreban. 2000) sproveo je istra`ivanje o jednoj rasprostranjenoj strasti: {ta zna~i biti „fan“ Bitlsa. 2000. put je zacrtan. one usmeravaju i menjaju ono {to }e sutra biti „pravi `ivot“. Arbitra`e izme|u razli~itih „ja-shema“ i njihova me|usobna preplitanja nisu samo pri~e koje neko sebi pri~a. Reklo bi se da takvo zanimanje ne ostavlja nimalo prostora improvizaciji. doza buntovni{tva koju mi je dao rok navela me je. treba pro~a~kati osinjak. 178). Ostao je pri istom obrascu onda kada je trebalo da druga~ije artikuli{e `ivotne smernice. trude}i se da „neutrali{e svaki antagonizam izme|u ta dva univerzuma“ (Le Bart. „ja-sheme“ (self-schemas) su obi~no elasti~nije i poroznije. iako se}anja o sebi zadiru u pro{lost. strastvenim obo`avaocima `ivot mo`e biti trajno izmenjen. ali i u onome {to deluje najvi{e institucionalizovano. To je korolar. da postanem sindikalac. I to lan~anim efektom neke obi~ne slike. nekog zvuka. Droga? „Ka`u da rok nosi sa sobom ~itavu jednu kulturu droge itd. Modiljani je bio veliki slikar. Na primer. kao u Alvarovom slu~aju.

ego nastoji da sastavi deli}e svog postojanja i svojih misli koje su isuvi{e ra{trkane. identitetski proces (u obliku strasti prema ne~emu) uspeva da intenzivno skrene tok neke putanje. ve} filtrira ono {to bi moglo da se shvati kao eksces (ne podr`ava grupe koje se drogiraju i hijerarhizuje peva~e prema njihovoj etici. Biografski identitet (posebno u njegovim narativnim verzijama) uglavnom ima jednu unifikuju}u funkciju. Tako|e je va`no podvu}i su{tinsku antinomiju (koja se ocrtava iza suprotnosti biografski identitet/neposredni identitet): onu koja suprotstavlja jedinstvo. redovnog su~eljavanja konstituisanih biografskih verzija. a neposredni identitet fragmentaciji. i pomeranja i fragmentaciju. skre}e pa`nju i na to kako se pomenuta strast razli~ito do`ivljava u zavisnosti od dru{tvenog polo`aja koji pojedinac zauzima. s jedne strane. neposredne i trenutne identifikacije (koje prate najlu|e snove ili koje se javljaju kao odgovor na razli~ite kontekste) ~esto igraju na kartu identitetske vi{estrukosti i inovacije. Na primer. To se naro~ito odnosi na populacije sa najslabijim kulturnim resursima. i nisu svi neposredni identiteti fisioni. koje raspola`u tek jednim ograni~enim registrom. i mogu i}i ~ak do reformulisanja okvira socijalizacije. s druge strane. Naravno. Nasuprot tome. Dve suprotne logike . Ali.). 2002. koja samim tim vi{e ne mo`e biti opisana kao prost o~ekivani efekat socijalnih odre|enja. U procesu stvaranja jedinstva. ali ne samo tu: posledice po prakse su dalekose`ne. odre|eni neposredni identiteti uskla|eni su sa poznatim i bliskim `ivotnim trasama. s jedne strane.tre}i program PROLE]E 2010. tako mu je Lenon dra`i od Makartnija). Kada je u pitanju njegova strast. I obrnuto. s druge strane. 130 kakve jesu“ (ibid. Va`no je upamtiti da biografski identitet vi{e te`i jedinstvu. On je jedno „celo`ivotno ujedinjuju}e ure|ivanje sopstva“ (Martuccelli.). 405). Pre svega u svetu predstave i diskursa. on ~vrstom voljom radi na {to ve}em usagla{avanju sa vrednostima njegovog „strastvenog“ identiteta (uklju~io se u sindikalni aktivizam. Kada je re~ o profesionalnoj socijalizaciji. socijalizacija ne mora obavezno da ima ve}i udeo od subjektivnih elemenata koji u~estvuju u identitetskoj logici. Erik mora stalno da sprovodi jedno „identitetsko majstorisanje“ (ibid.5 Prosta strast prema Bitlsima ima ponekad mo} da izmeni jednu profesionalnu putanju. nemaju svi biografski identiteti unifikuju}u funkciju. i zala`e se da u njegovoj stanici preventivne metode potisnu one represivne). Erikova pri~a to savr{eno ilustruje. 5 Kristijan Le Bart daje o{troumnu analizu na~ina na koji. on se ne prepu{ta bez kontrole. str. Alvarova pri~a ukazuje na slu~aj dugoro~ne isprepletenosti ve}eg broja „ja-shema“. identitet ne mo`e da izmisli bilo {ta.

odnosno identifikovanje sa. sa nekim. To prili~no dobro do~arava termin identifikacija. predstavlja dakle ne grupisanje oko „ja“. Zato {to se ono isto i ono razli~ito ne povezuju na istovetan na~in u razli~itim modalitetima identitetskog procesa. jer ostaje relativno svestan distance koja ga deli od njegovog „pravog `ivota“. ve} naprotiv – iskorak iz uobi~ajenog „ja“. i dr`i identitetsku ponesenost pod kontrolom da ga ova ne bi predaleko odvukla u zbrku. Ali. Utoliko je korisnije i hitnije ukazati na njegovo drugo lice: na pomeranja i fragmentacije. Jo{ od popularizacije romana u XIX veku. Identifikacija je uvek jedno poistove}ivanje. Izme|u jednog novog „ja“ koje u tom trenutku deluje kao da zauzima sva mesta koja ima na Pomeranje ne deluje u suprotnosti sa jedinstvom. tj. kao stalno distanciranje u odnosu na postoje}u socijalizaciju. To je dakle iskorak iz uobi~ajenog „ja“. ve} ga ostvaruje u jednoj drugoj vremenskoj dimenziji. {ta se de{ava prilikom poistove}ivanja. Termin identitet ~ak mo`e ponekad postati neprimeren i varljiv. 1986). Dolazi do podvajanja. Ovde bi se trebalo vratiti na prastaru filozofsku raspravu koja suprotstavlja (da se poslu`imo Rikerovim izrazima) „istost“ i „ipseitet“. Identitetski proces.) uzima sve vi{e maha. Postoji ne{to {to jo{ vi{e zbunjuje.6 Prikazivanje mogu}ih „ja“ odre|uje se kao iskrivljavanje socijalne stvarnosti (Markus. Sa ne~im. Ova mala zagonetka zahteva da se njome posebno pozabavimo.. poznatim li~nostima sa televizije itd. trenutnoj a ne biografskoj. Postupak o kojem je ovde re~ uop{te nije marginalan. sportskim asovima. onda kada je sva energija usredsre|ena na poku{aj poricanja i zaboravljanja starog „ja“. poistove}ivanje sa najrazli~itijim junacima (likovima iz romana ili filmskih fikcija. jer ego poku{ava iz njega da iza|e.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE Unifikuju}e shvatanje identiteta dobro je poznato. pod svojim manje poznatim aspektom. Svaka slika o sebi unifikuje se na specifi~an na~in u datom trenutku. Paradoksalan. Isticanje jednog mogu}eg ja jeste poku{aj da se iskora~i iz starog „ja“ u ime jedne nove predstave o sebi. a pre svega od sveop{te medijatizacije i generalizacije scenskog dru{tva u drugoj polovini XX veka. ego do`ivljava iskustvo iskora~ivanja iz uobi~ajenog „ja“. uz paradoksalan ose}aj jednog ja~eg egzistencijalnog intenziteta. velikim zvezdama {ou-biznisa. po{to je re~ o drugoj osobi.. identifikovanja sa nekom drugom osobom? Gde je tada identitet? Nije u starom „ja“. sa jednim drugim ja. Nurius. Nije ni u onome na {ta je usmerena identifikacija. i konkretizovati je. ^arolijom tog poistove}ivanja. 6 131 Iskora~ivanje iz sebe .

zadovolji}e se. da umno`i dokaze te nepojmljive blizine. s tim da se taj cilj nikad ne dosti`e. Obo`avalac koji ostaje svestan da je on – on.tre}i program PROLE]E 2010. Ego ostaje svestan da nije onaj drugi sa kojim se poistove}uje. na relativno apstraktan i nedefinisan (ali zato vrlo osetan) na~in. ovaj istinski {kolski primer poma`e boljem razumevanju jednog od najunapre|enijih modaliteta identitetskog procesa. a ne njegov idol. koje mu govori da se ne mo`e uniziti do te mere da se izbri{e. Pred nemogu}no{}u da se udaljenost izme|u sebe i drugoga o kome se sanja poni{ti. u samom kretanju (ranije bi se reklo u „prenosu“). i koja kristali{u egzistencijalni intenzitet do te mere da sav zatreperi od emocije. rastrzan izme|u `elje da to iskustvo u~ini opipljivijim. Po~etna ta~ka je ono {to smo upravo pomenuli: pokretanje pomo}u poistove}ivanja. U ime starog „ja“. Obo`avalac se ose}a misteriozno preobra`enim. iskorak iz sebe uglavnom ostaje ograni~en na svet predstave. bez konkretnih posledica. U datom trenutku. i uzdr`anosti zbog koje ostaje skamenjen. Poistove}ivanja sa nekim univerzumom i sa nekim ose}ajima isto koliko i sa nekom posebnom osobom. i {to je deo jednog stvarnog identitetskog iskustva. Identifikovanje kao prosto iskora~ivanje iz sebe postaje onda jo{ slo`enije i problemati~nije. 132 raspolaganju. Ako ne. dakle. u iskora~ivanju iz sebe. . ili jo{ bolje. Bez obzira na to {to nije ~ista sanjarija. ili prostim fizi~kim pribli`avanjem. nastavi}e da sakuplja autograme i razne predmete kao relikvije. identifikovanja. da se dodirne. Obo`avaoci poznatih li~nosti predstavljaju svojevrstan model za analizu ove pojave. identitet dakle nije ni u starom „ja“. Upravo to obja{njava intenzivno ushi}enje sadr`ano u samoj ~injenici da se idol vidi „iz prve“. tj. Kristijan Le Bart (2000) daje odli~nu analizu pometenosti obo`avaoca koji se iznenada zatekne licem u lice pred svojim idolom. Mimo detinjaste neozbiljnosti pojedinih pona{anja. I koji ponovo izranja da stavi ta~ku na to iskustvo. u svojstvu tragova i zamena za taj hipoteti~ki alter ego. ali koji ipak zadr`ava komandu. Ne samo zato {to „pravi `ivot“ ne mo`e da se zaboravi (setimo se Valterovog primera i njegovog fudbala na televiziji) ve} i zato {to identifikovanje nikad ne mo`e i}i preterano daleko. ni u predmetu identifikacije. Identifikovanje je celo u kretanju ka odre|enom cilju. ili potajnim trenucima identifikacije per prokura (u tom trenutku mu je va`nije {ta zvezda ose}a nego njegova vlastita egzistencija). za to nedodirljivo la`no blisko bi}e. ~ak i da ozna~i po~etak jednog dubinskog preusmeravanja biografske putanje. vredi bar smanjiti je. Ta osoba se ipak redovno vra}a u sredi{te strukturisanja simboli~kog sistema. Ali de{ava se i da to bude uvod u neke nove socijalizacije. Identitet je. zasnovanog na jednom krajnje neverovatnom iskoraku iz „ja“. I starog „ja“ onog „pravog `ivota“ koji je naizgled zaboravljen.

skromnije. neformalnije grupe. Onda obo`avalac gleda da se izvu~e kako zna i ume. ustanovljena porodi~na socijalizacija). Ono mo`e biti deo preusmeravanja biografske putanje. kao {to pokazuje Erikov primer. Kona~no je blizu nje.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE da bude ni{ta. U tom slu~aju obo`avalac se nalazi u situaciji da mora da vodi dva „prava `ivota“ (s jedne strane je njegova strast. On naime nejasno ose}a da je najva`nije dati materijala budu}im virtuelnim identifikacijama. Zato {to „ja“ nije neko drugi. Susret. pokazuje zapravo nepremostivost distance. Jo{ jedno dvosmisleno iskustvo jeste okupljanje obo`avalaca. Ili. ve} ne-jedinstvenosti svog odnosa. Koja mo`e i}i dotle da obuzme ~itavu egzistenciju. na ~udan i surov na~in udaljeniji je nego ikad. Ta klackalica nadovezuje se na uobi~ajeno kretanje ponesenosti u svet imaginarne identifikacije. Ipak. kako u mislima tako i delima. i stalno ide od jednog do drugog. neverovatno blizu. materijalizovane uspomene na taj doga|aj (fotografija koja ovekove~uje blizinu je idealna). ono mo`e uneti neke delove nove i specifi~ne socijalizacije. pojedina~ni obo`avalac je ponovo rastrzan izme|u jakih suprotnih ose}anja. I isto tako mora neprekidno da smi{lja spojeve izme|u tih tako disparatnih fragmenata sopstva. Ali je na`alost udaljeniji nego u svojim apstraktnim i zami{ljenim iskustvima. smi{ljaju}i neki kompromis. ni u zatvaranju u svoju tajnu i posebnu socijalizaciju. onda kada deluje kao da je na korak od postizanja svog cilja. a s druge. I u ime po{tovanja prema konkretnoj osobi koju ima pred sobom (koja vi{e nije u potpunosti ona zvezda o kojoj je sanjao) a kojoj ne bi da smeta. u svoje manije „zalu|enika“). nedore~eni. {tavi{e njenu neizmernost. obi~no osu|ene na tajnost ili pak izlo`ene nerazumevanju i podsmehu. da radi na svojoj unifikaciji. a ponekad mu ~ak sleduju i brutalni padovi. uranjanje i utapanje u taj kolektivni identitet predstavlja radost osloba|anja i dodatnog pouzdanja. naj~e{}e vezan za dobijanje nekog suvenira. Ali i neke manje. klub obo`avalaca. 133 . Ili jo{ neka li~na aktivnost. de{ava se i da to naizgled jalovo i zbrkano uzbu|enje dovede do nekog rezultata. Na`alost. toliko `eljen. Obo`avalac je tako osu|en da do`ivljava uzlete koji ostaju da vise u vazduhu. Proces identifikacije se dakle spoti~e o prepreke i paradoksalno propada upravo u najuspelijim manifestacijama. Recimo. {to supru`nik ne do`ivljava uvek na pozitivan na~in (Le Bart. Za njih. ni u poricanju stvarnosti do kojeg dovodi preterana ponesenost imaginarnim svetom. u sasvim stvarnom `ivotu. ako ne i tajna. Obo`avalac tada mora neprekidno da pazi da ne ode predaleko (ni u tome da misli da je njegov idol. Postaje naime svestan ne svoje la`ne bliskosti sa idolom. posebno povodom koncerta omiljene zvezde. iako ta unifikacija mo`e biti samo veoma gruba. konkretizovana u nekim posebnim prostorima i trenucima. diskretna. on je tek jedan od mnogih. 2000).

ona zapravo samo gura jo{ dublje u senku drugu identitetsku logiku. ego nije shizofren. i njena pokreta~ka snaga je mnogo manja. Entoni Gidens (1991) ula`e hvale vredan napor u analizi spojeva izme|u „unifikacije“ i „fragmentacije“.tre}i program PROLE]E 2010. da prida jedan relativno dosledan smisao svom `ivotu. da se bez ostatka re{imo onih misaonih navika koje ~ine da identitet vidimo kao prostu biografsku pri~u. time {to odbija da uzme u obzir su{tinski protivre~an karakter identitetskog procesa. To {to prednost daje jedinstvu nimalo ne iznena|uje. Me|utim. Kada uspe da raskine sa supstancijalizmom. Ovakva analiza u osnovi je ta~na i savr{eno bi karakterisala Erikovu pri~u. ali tu razli~itost neprekidno integri{e u jedan kontinuum. upravo ta druga logika. 134 Kada nastoji da se ujedini tako svesrdno da biva prinu|en da izmisli neka udaljavanja i neke iskorake iz uobi~ajenog „ja“. Paradoksalno. aut. `ivotna pri~a tada zauzima cenPrev. To je istovremeno ono {to omogu}ava egu da se ujedini. pre svega uz pomo} svoje narativne refleksivnosti. Suo~en sa ovim pitanjem. Prema Gidensu.8 Sr` identitetskog procesa je u pomeranju. u odstupanju. i pojedinac se ne ustru~ava da se poigrava njenim najrazli~itijim licima kako bi se prilagodio. i da drugu podredi prvoj. 188). identitet nije jedna homogena celina. [to joj dozvoljava da se uvek „ose}a na svome u raznim kontekstima“7 (Giddens. me|utim. 7 8 Pri~a i slika . on je neizbe`no naveden da zauzme stranu jedne od ove dve logike. koji elemente razli~itog reda u potpunosti uklju~uje u jednu integrisanu naraciju“. kontekstualnu fragmentaciju. iako ne uspeva da to izvede do kraja. On se prosto postavlja u jedno od dva vremena identitetskog hoda. dakle. i ono {to mu naprotiv dozvoljava da pravi odstupanja u motivima socijalizacije. Entoni Gidens (oslanjaju}i se na Ervinga Gofmana) zapravo je jedan od onih koji najvi{e nastoje da je uzmu u obzir. Problem je u tome {to ona ne pokriva celinu identitetske dinamike. i potiskuje je u drugi plan ostavljaju}i pri tom utisak da se njome bavi. Identitetska perspektiva korenito se razlikuje u zavisnosti od toga da li je ta~ka posmatranja na jednom ili drugom sto`eru protivre~nosti. str. Potrebno je. Zato {to se identitet organizuje oko jedne protivre~ne dinamike. koja uglavnom ostaje zanemarena. Najva`nija je. „Osoba se mo`e slu`iti razli~ito{}u sa ciljem da stvori jedan distinktivni identitet. Unifikacija nastupa kasnije. spre~en izborom da identitet tretira kao jedinstven proces. time {to je istan~ana i naizgled iscrpna kao kod Gidensa. da se izmisli kao druga~iji. predstava o identitetu naj~e{}e postaje biografska i narativna. 1991.

Kao {to smo videli. Da mentalno testira mogu}e identitete. pre svega. Identitet tada postaje jedno trenutno i krajnje pojednostavljeno fiksiranje. Fluidnost slika o sebi je bez premca. nije retkost da izvesno vreme dr`i u rezervi one neaktivirane identitete. koja mu dozvoljava da se povu~e bez mnogo drame). pri~e ~esto postaju tako kratke da se svode na sliku. Pred nekom neuobi~ajenom situacijom. Ego mo`e da bira ne samo izme|u dva ili tri identiteta. u slu~aju da se ispostavi da prvobitni izbor nije bio razborit. Jer. Ako se ego ose}a sve lo{ije u svojoj ko`i. Po svoj prilici. ili ako partner kog otkriva poka`e neke osobine koje mu se ne dopadaju. pored toga {to postoji bezbroj varijacija na razli~ita pona{anja koja se mogu zamisliti. A to onda omogu}ava povra}aj samopo{tovanja i unutra{njeg blagostanja koje je situacija dovela u pitanje (Thoits. 135 . Pojedini identitetski prikazi mogu biti ~ak toliko iznenadni i radikalni da dovedu do neo~ekivanog prekida sa socijalizacijom koja je u toku. neprestana promenljivost identitetske geometrije itd. na primer. Uklju~uju}i i njihovo simultano ili gotovo simultano aktiviranje. u uobi~ajenom funkcionisanju identiteta ima mnogo vi{e slika nego pri~a. Manje ili vi{e mitska velika pri~a te{ko uspeva da prikrije beskona~an broj mikro-pri~a vezanih za okolnosti. 1992). Broj raspolo`ivih identiteta. Ne treba smetnuti s uma da se identitet razgranava u predstavnom svetu. Postoje virtuelni identiteti i mogu}i identiteti. i re|aju se jedna za drugom u kratkim i nepovezanim sekvencama. [to su bli`e kontekstima akcije. Da bi se efikasno aktivirao sistem vrednosti i pona{anja prilago|en situaciji potrebno je. kad krene u akciju. koji pru`a mnogo vi{e kreativne slobode nego konkretno pona{anje. Potom. pripovesti su zapravo iseckane. 2002) pru`a brojne primere takvog udvajanja.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE tralno mesto. na primer. Pri~a povla~i za sobom previ{e kretanja i nejasno}a. slike pro{losti i slike budu}nosti. ~esto se de{ava da ego u svojoj uobrazilji istakne dve ili vi{e sasvim razli~itih verzija kako na nju da odgovori. prelaze}i s jednog na drugi ukoliko nije siguran. postupak identitetskog prikazivanja dodatno pro{iruje lepezu izbora. Aktiviranje vi{estrukih identiteta je redovan i uobi~ajen postupak (Burke. rezervni identitet se vra}a u prvi plan misli (to. slika daje vi{e manevarskog prostora identitetu. koje mora da stabilizuje svoje odredi{ne ta~ke. Istra`ivanje o jutru posle (Kaufmann. zaokru`ivanja preko oseta i refleksivne racionalizacije. vizualizacije koje su apstraktne i one koje su naprotiv ta~ne i prora~unate. mo`e biti prelazak iz uloge zaljubljene osobe koja mu se ~ini isuvi{e zahtevnom u ulogu prijatelja. zalediti sliku. Obrazlo`enje ovog fiksnog i kratkog modaliteta prevashodno je u mno{tvu izbora koji odgovaraju jednoj datoj situaciji: celovite pri~e su manje prakti~ne za rukovanje. koji odgovaraju jednoj datoj ulozi je znatan. 2001).

usmerenom ka jednom potpuno druga~ijem cilju. utoliko {to vode identitetskoj kontrarevoluciji. Re~ je. da mu pridam identitet. kroz mno{tvo njegovih fiksnih.tre}i program PROLE]E 2010. u lovljenju nepodudarnosti. navika. kontekstualizovan i precizan. 136 Ovde smo daleko od narativnog identiteta. On je {tavi{e preduslov za akciju. u stalnom povezivanju prekinutih niti. On je prili~no fiksisti~ki (po{to daje prednost slici u odnosu na pri~u). str. kre}e u jednom emotivno nabijenom svetu. bremenitih konkretno{}u. Nurius. ostala je u zaboravu. uvek smatrana ne~im bezna~ajnim. Ina~e nisam pobornik umno`avanja novih naziva. manje zlo u pore|enju sa odr`avanjem te{kih supstancijalisti~kih tendencija ~ije su dru{tvene posledice neuporedivo ozbiljnije. Neposredni identitet odlikuje se odre|enim karakteristikama. Neposredni. Druga~ije re~eno (i uop{te nije u pitanju neka igra re~i). Strah me je da sada sa neposrednim identitetom ne ponovim to negativno iskustvo. On se. ali me|usobno lako zamenljivih slika. 1986. To je neumoran rad na sklapanju. o jednom sasvim druga~ijem radu pojedinca. I jedno i drugo spadaju u „infrasvesnu memoriju“. u stvari. u delu Ego poku{ao sam da odr`im upotrebu starog pojma navike da ozna~im inkorporirane obrasce. zato {to je pitanje ko9 I to je. jedno izvr{no oru|e. Na primer. ^ini mi se da je nu`no da podvu~em njegovu specifi~nost i da ga jasnije istaknem.9 Verujem da je va`no da se on jasno izdvoji i da mu se vrati mesto koje mu pripada. . Vi{e nisam toliko siguran da sam pravilno postupio10. jedan „working self-concept“ (Markus. Takvi postupci dovode do raspar~avanja nau~nog polja i dodatno ote`avaju raspravu. 10 U ovoj knjizi se „navike“ i „inkorporirani obrasci“ koriste bez razlike. prakti~no ugu{en u njegovoj senci. neposredni i fragmentirani identitet se neosporno vidi kao siroma{ni ro|ak narativnog identiteta. On je odgovor koji valja odmah dati da bi se preduzela akcija u odre|enom pravcu. Biografski i narativni identitet sastoji se ako ne u definisanju globalnog i kona~nog jedinstva. u potrazi za ponovnim uspostavljanjem ili ja~anjem samopo{tovanja i za ose}anjem blagostanja. nasamo. Zato sam re{io da ga preciznije imenujem. trenutan i pragmati~an. a ono bar u konstruisanju delimi~nih i relativnih jedinstava. ili sa slu~ajnim sau~esnicima i poverenicima. 957) u potpunosti okrenut ka tom cilju. izme|u ostalog. barjaka za nadmeno razlikovanje od ustaljenog. U domenu humanisti~kih nauka. na tesanju nose}ih greda `ivota. me|utim. nalazi se naprotiv usred ta~no odre|enih konteksta. ignorisan. trenutni identitet. malo po strani od `ara uobi~ajene akcije. Rad koji se ~esto obavlja u nekim posebnim i privilegovanim trenucima.

(1990) „Cher cahier. Paris: Seuil. Ambroise (2000) Les Fans des Beatles. (1986) Possible selves. revue de sociologie et d’anthropologie no 6. Paris: Nathan. Paris: Textuel. Paris: Nathan. mo`emo ukazati na odre|ene nijanse. (2001) Ego. (1993) „Comprendre“. P. Rennes: Presses Universitaires de Rennes. D.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE je treba re{iti – pitanje sada{nje akcije. Paris: Université Paris 5. P. Pour une sociologie de l’individu. u stalnom me{anju uobrazilje i akcije koja je u sr`i identitetskog procesa. coll. Ricoeur. Dialogue no 154. (2002a) Premier matin. (1996) „Une société élective. Giddns. (2001) „Relationships among multiple identities“. Sociologie d’une passion. Paris: Gallimard. (1999) La Femme seule et le Prince charmant. Prevela s francuskog Milica Pajevi} 137 Literatura Belleau. Kaufmann. Nurius. Favart. (2002) Grammaires de l’individu. Paris: Métailié. pa sve do neposrednih i operativnih identiteta. nacrte pretvaranja najverodostojnijih snova u projekte. koje idu od najfiktivnijih oblika (mali unutra{nji bioskop) koji samo evociraju neke radnje – naj~e{}e vrlo malo verovatne – preko „mogu}ih selfova“ (Markus... Kaufmann.-C. (1997) Les Récits de vie. J. Kaufmann. avec la collaboration de J. Cambridge: Polity Press. identitet“ (. Terrain no 27. A. E. (1994) Mille scénarios. mémoire de maîtrise sous la direction de François de Singly. American Psychologist 9(21). Le Bart. Nurius. „Points“. Bourdieu. kontekstualizovani i operativni: u tekstu koji sledi. J. Enquête sur la vie en solo. Paris: A. P.) La Misère du monde. (1997) Le récit de l’album de photographies: regards sur l’intimité familiale?. 1986). A. Bertaux. H. dans The Future of Identity Theory and Research. Markus. coll.-C. Martuccelli. C. Paris: Gallimard. Paris: Gallimard.-C. (éd. S. P.O. J.. J. Burke. (1991) Modernity and Self-Identity. P. Kaufmann.. D.-C. Paris: Nathan. (1998) Albums de photographies de familles recomposées. Comment naît une histoire d’amour. Poitevin. „Folio-essais“. introduction à Un sciècle de photos de famille.“. (1990) Soi-même comme un autre. Témoinages sur le journal personnel recueillis et présentés par Philippe Lejeune.-C.). Essais sur les relations entre les régulations organiques et les processus cognitifs. Scénarios pour une monde de relations choisies“. Mana.-C. Bloomington. Kaufmann. Ukratko. H.K. (2001) „Albums de photos de famille et mémoire familiale: regards croisés de femmes de trois générations“. (1967) Biologie et connaissance. (2002b) „Secrets d’albums“.11 Neposredni. J. dans Bourdieu. Chalvon-Demersay. Chalvon-Demersay.. P. Lejeune. S. Paris: Seuil. Self and Society in the Late Modern Age. Une enquête sur l’imagination en temps de crise. 11 . Colin. (1996): L’Entretien compréhensif. Paris: Nathan. J. Piaget. koji se trenutno biraju u kontekstima akcije. ozna~i}u ga dakle formulom „N.

Rosch. sagesse et cognition. Paris: La Découverte. coll. E. .tre}i program PROLE]E 2010. Temps et récit. „Points“. 138 Ricoeur. (1993) L’Inscription corporelle de l’esprit. Stratégies identitaires. Paris: Seuil. Sciences cognitives et expérience humaine.. E. (1991).. Varela. P. Thompson. dans Camilleri et al. P. Social Psychology Quarterly 55. F. Varela. (1996) Quel savoir pour l’éthique? Action. Vasquez. (1992) Identity Structures and Psychological Well-Being: Gender and Marital Status Comparisons. A. (1990) „Les mécanismes des stratégies identitaires: une perspective diachronique“. Paris: PUF. Thoits. F. Paris: Seuil.

str. O teoriji akcije. Glavna posledica ~este me{ovitosti individualnih kulturnih profila jeste to {to pojedinci.37:316.722 Tre}i program Radio Beograda Broj 146. nasuprot onome {to bi se moglo naslutiti iz mno* Bernard Lahire. La Découverte. 669–694. individua u nekom prostoru. str. Depro`. II–2010 139 BERNAR LAIR INDIVIDUALNE DISTINKCIJE* Ipak je istina da ~ovek ne postoji ako nije druga~iji. . biti ta~ka. Dissonances culturelles et distinction de soi. Seuil. zna~i razlikovati se. Paris. ne osporava se postojanje dru{tvenih nejednakosti u pogledu kulture. P. ukazuje se na jedan poseban tip socijalne funkcije povezane sa procesima individualnih diferencijacija i dru{tvenog konstruisanja pojedinaca u diferenciranim dru{tvima. str. Burdije. Seuil. P. Time {to se u razmatranje uzimaju fenomeni intra-individualnih varijacija kulturnih praksi i preferencija i {to se u isti mah konstatuje zna~aj intra-individualnih varijacija. 56.61 316. Prakti~ni razlozi. 1994. niti se dovode u pitanje socijalne funkcije dominantne legitimne kulture u jednom hijerarhizovanom dru{tvu. La culture des individus. Jedino u {ta sam siguran jeste to da sumnjam. 2006 Š2004¹. Prevedeno je zaklju~no poglavlje knjige. biti razli~it. Postojati u nekom prostoru. pod naslovom „Les distinctions individuelles“. 1998. To je mo`da definicija postojanja.UDK BROJEVI: 316. 24. Pariz. Naprotiv. Pariz.

„dostojnog“ i „nedostojnog“. poznanici. koje vidi1 B.) u smislu kategorija opa`anja kulturnih pona{anja i dobara. ve} kao liniju razgrani~enja koja diferencira razli~ite ~lanove jedne iste grupe (sudovi o kulturnom „prostakluku“ ili kulturnoj „bezvrednosti“ ~esto se odnose na dru{tveno najbli`e osobe: ~lanove u`eg ili {ireg kruga porodice. „~istog“ i „prljavog“. Lahire. „Éthique et culture“. grupa i njihovih kultura.tre}i program PROLE]E 2010. Hijerarhi~nost nekog dru{tva (koje god prirode ona bila) jeste ono {to daje kulturi mo} vr{enja socijalne funkcije legitimizacije dominantnih grupa. ve} na dru{tveno odre|ene pojedince. supru`nike itd. L’invention de l’“illettrisme“. kolege s posla. „izuzetnog“ i „obi~nog“. op. ta na{a dru{tva su izrazito {kolovana. u kojima je dru{tvena i geografska pokretljivost ve}a nego u mnogim tradicionalnim dru{tvima.. ~lanovi iste porodice) do najdaljih (kolege. @ivimo u diferenciranim i hijerarhizovanim dru{tvima. „prefinjenog“ i „prostog“. Odvajanje legitimnog i nelegitimnog mo`e tako biti do`ivljeno kao unutra{nja podela.) i kao liniju podele unutar sebe (isti `igo{u}i sudovi mogu se odnositi na vlastite prakse. Ipak. od onih najbli`ih (kao {to su supru`nici. prijatelji. koja u pojedinim slu~ajevima mo`e dovesti do unutra{njih borbi. ne do`ivljavaju distinkciju izme|u legitimnog i nelegitimnog samo kao granicu koja odvaja razli~ite grupe ili klase. str. Uslovi egzistencije i koegzistencije u ovom tipu dru{tvenih formacija su takvi da je statisti~ki gledano prili~no redak slu~aj da neki pojedinac ostane uokviren isklju~ivo u granicama dijapazona visoke kulturne legitimnosti ili indeksa kulturne nelegitimnosti. ali su tako|e obele`ena sna`nim obrazovnim i kulturnim konkurencijama u pogledu „lova na du{e“ (prema razboritom izrazu Maksa Vebera). grupe ili klase. I upravo je ta internalizacija ili interiorizacija suprotnosti. „velikog“ i „malog“. . grupu vr{njaka. „uzvi{enog“ i „niskog“. „pametnog“ i „glupog“ itd. Ono {to u statisti~kom pogledu razdvaja grupe ili klase u dru{tvu odeljuje tako|e na ovom ili onom stupnju (a konstatacija je jednako statisti~ki zasnovana) i veliki deo pojedinaca koji ~ine celinu grupa ili klasa. mehanizmi kulturne distinkcije dru{tava podeljenih u klase u obi~nom dru{tvenom `ivotu ne odnose se na kategorije. Ovo isticanje intraindividualnih varijacija u kulturnim pona{anjima ne poni{tava niti zamenjuje prikaz dru{tvenih razlika i nejednakosti pristupu kulturi: ono ga dopunjuje i uslo`ava izbegavaju}i karikaturizacije dru{tvenog sveta. ljudi koje sre}emo na ulici ili u gradskom prevozu. 140 gih javnih diskursa (politi~kih. cit. liniju cepanja koja intimno pro`ima samog pojedinca. sukoba ili borbe ono {to u su{tini omogu}ava svakome da u manjoj ili ve}oj meri spozna razlike u „legitimnosti“ ili „nelegitimnosti“ (kategorije „otmenog“ i „vulgarnog“. pro{le ili sada{nje). 279–316. mitskih)1.

i to su vi{e u prilici da koriste na kontekstualno diferenciran na~in – i dalje u pogledu onih u odnosu na koje se razlikuju – vrednosti koje ih isti~u. to je vi{e varijanti u na~inima da se on do`ivljava i da se zauzima mesto u njemu.“)2.) i sli~ne – mogu na razne na~ine biti iskori{}ene u procesima pozitivne distinkcije u odnosu na druge. duhovne. zabavna muzika. onda ona nipo{to nije isklju~ivo vezana za jednu klasu (onu dominantnu). nau~no nedoku~iva potraga. kao i na grupe ili klase koje su u velikoj meri zami{ljene („tip ljudi koji gledaju Bigdil.). diskoteke. ekvivalent splavova ili kafi}a. eti~ke.). to su pojedinci koji ga ~ine vi{e definisani mno{tvom dru{tvenih odrednica i svojstava (iz ugla bogatstva ili siroma{tva u ekonomskom smislu. ni po ~emu nije neka metafizi~ka. lepote ili ru`no}e. koje su iskristalisani proizvod mnogostrukih dru{tvenih razlika (izme|u grupa ili klasa u dru{tvu. i to su principi diferencijacije raznolikiji. likovi iz romana itd. Ta potraga za legitimno{}u. pol. ali i izme|u polova. i – {to je naj~e{}i slu~aj – na sebe. u svakodnevnom `ivotu se tako primenjuju na pojedina~ne osobe. mladosti ili starosti. veoma popularna televizijska emisija po principu nagradne igre. Ako „potrebu za legitimno{}u“ defini{emo kao „potrebu da se opravda vlastito postojanje“. na razli~ite „delove“ i trenutke sebe kao i na neke pre|a{nje periode sebe. 2 141 Kulturne hijerarhije i ocene . prev. [to je dru{tveni svet diferenciraniji. politi~ke. izme|u ostalog. Mogli bismo dodati i to – da {to je dru{tveni svet diferenciraniji.. ve} je re~ o jednoj prili~no univerzalno rasprostranjenoj potrebi. Kategorije opa`anja i klasifikovanja. moralne {irine ili uskogrudosti itd.. duhovne. „Grand parada“ itd. koji slu{aju zabavnu muziku i gledaju komercijalne filmove. antropolo{ki nepromenljiva u pogledu oblika i modaliteta koje poprima: ona je vezana za strukture dru{tvenog sveta (manje ili vi{e diferencirane i razli~ito hijerarhizovane) i za simboli~ke borbe izme|u razli~itih na~ina da se taj svet `ivi i da se bude deo njega. Moglo bi se re}i da je to jedna neophodnost s Sve navedene odrednice upu}uju na sadr`aje koji odgovaraju onome {to bi se moglo nazvati „ukusom {irokih narodnih masa”: Bigdil. koji nikad ne ~itaju. u smislu muzike koju propagira. „prirodne“ (uzrast.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE mo na televiziji ili ~ujemo na radiju.) a posebno interiorizacije na~ela podele svojstvenih hijerarhizovanim kulturnim svetovima. koji idu u diskoteke. fizi~ki izgled itd. – Prim. npr. Neke druge „vrednosti“ – nov~ane. bogatstva ili siroma{tva u kulturnom smislu. Podela na legitimnu kulturu i nelegitimnu kulturu nije jedini na~in razlikovanja kojim se akteri slu`e u svojoj redovnoj potrazi za legitimno{}u. generacija itd.

142 kojom se susre}e svako dru{tveno bi}e. strasti itd. Leçons et conversations sur l’esthétique. sa 30 godina on je ve} urednik u redakciji za kulturu u nekim lokalnim novinama. 1992. 4 T. „ispravnog“ i da „vodi `ivot koji je vredniji `ivljenja“ nego drugi. 143–144.4 Dru{tvene funkcije legitimizacije ne bi vredele da sa sobom ne nose i jednu dodatnu psiholo{ku ili moralnu dobit: to da ~ovek ima relativni ose}aj (tj. Ako je. ~injenica je da su to sve ’sirovine’. koliko-toliko precizno sociolo{ko prou~avanje naprotiv ukazuje na stalne simboli~ke ratove koji se vode u 3 L. dru{tava ~ija bi odlika pri tom bila jedno op{te ru{enje kulturnih granica i hijerarhija. cit. Kad sam deprimiran. Gallimard. Folio Essais. etika „istra`ivanje onoga {to ima vrednost. neformalnih ili formalnih borbi izme|u razli~itih ethosa. Paris. da je na strani „dobrog“. Voli da ide na fudbalske utakmice. Veblen. i legitimniji od drugih. odnosno ispravnog na~ina `ivljenja3“. ili onoga {to je zaista bitno“. Théorie de la classe de loisir. la psychologie et la croyance religieuse suivies de la Conférence sur l’éthique. ali s visine se odnosi prema ostalim gledaocima s kojima ose}a da nema ni{ta zajedni~ko: „Na kraju krajeva. Na ~emu utemeljiti opravdanost svog postojanja takvog kakvo jeste. pre}utnih ili eksplicitnih.. „istra`ivanje smisla `ivota ili onoga {to ~ini `ivot vrednim `ivljenja. str. koji god da je dru{tveni svet u kom se nalazi i koje god da je mesto koje u njemu zauzima.tre}i program PROLE]E 2010. privatnih ili javnih. Ono {to je u igri u uobi~ajenim simboli~kim borbama a {to se ispoljava kroz kulturne ocene. nosilac diplome iz filozofije.“ Daleko od one ideolo{ke i kulturne „tolerancije“ i „relativizma“ koje pojedini sociolozi pripisuju akterima (a posebno elitama) „postmodernih dru{tava“. jeste legitimnost svog na~ina `ivota (svojih ukusa. odnosno sudove. Koji se smisao mo`e pridati svom smrtni~kom postojanju. ta~nije. ja odem i posle se odmah bolje ose}am. Wittgenstein. Gijom (E18) tra`i i pronalazi potvrdu sebe u upore|ivanju sa onima koje naziva „sirovinama“. u pore|enju sa drugima) da je „sre}niji“. Torstejn Veblen je s pravom isticao da razmetanje bogatstvom (bilo ekonomskim bilo kulturnim) podjednako slu`i „pokazivanju svoje vrednosti drugima“ koliko i „potvr|ivanju i odr`avanju svih razloga da ~ovek bude zadovoljan sobom“. op. nametanje svog na~ina `ivota kao na~ina koji je u najmanju ruku jednako legitiman kao i drugi a ~esto. onda mo`emo re}i da sociologija ~esto ustanovljava postojanje u dru{tvenom svetu obi~nih ili „istorijskih“. ~emu doprinosi sama dinamika borbi. sklonosti. „lepog“. utoliko {to je smisaono bi}e ~ije postojanje nema smisla. Legitimna kultura je svakako jedan na~in (me|u ostalima) da se „odgovori“ na to pitanje smisla postojanja i razloga za postojanje. Primera radi. kako je pisao Vitgen{tajn. str.) ili. . Potekao iz srednje klase slu`benika. 27.

Svaka varijacija s jednog nivoa kulturne legitimnosti na drugi poprima subjektivno pozitivan ili negativan smisao uzdizanja ili spu{tanja. ako smatra da rep ili tehno uop{te nisu muzika.5 Upravo zato {to sve nema jednaku vrednost i {to stvarno postoji ono „visoko“ i ono „nisko“. neki radnik mo`e misliti za svog gazdu da je „budala“ i „nesposobnjakovi}“. sociolog ipak mora. intraindividualne varijacije praksi i sklonosti nisu promene na istoj ravni u okviru jedne lepeze ekvivalentnih pona{anja.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE svim oblastima dru{tvenog sveta. 5 143 . mo`e ~ak da do|e do toga da ga ponizi u toku neke verbalne interakcije. a da to ne dovede u pitanje postojanje proizvodnih odnosa i odnosa dominacije izme|u klasa. „Kultura“) ne vide uvek svi i uvek kao ne{to po`eljno. unutar ma i najmanjih zajednica: ako ljubitelj d`eza ili klasi~ne muzike s prezirom gleda na zabavnu muziku. izbliza se pokazuje kao predmet brojnih podela.). da su zaljubljenici u klasi~nu ili zabavnu muziku „staromodni“. Upravo iz tog razloga. {to ga ponekad diskredituju oni kojima je to toliko daleko da nemaju nimalo interesa da tome odaju bilo kakvo priznanje izvan situacija {kolskih obaveza. uzlazne ili silazne putanje. To {to ono „uzvi{eno“ („visoka kultura“. „nije ba{ vrh“. „to je kad se pusti{“. „~ovek dozvoljava sebi da gleda bezvezarije“. filmskih itd. simboli~ki rat svih protiv svih ne zna~i da svako raspola`e jednakim sredstvima da se bori i da nametne svoje gledi{te. da je slu{alac hevi metala „`ivotinja“. televizijskih. ^ak i oni koji vr{enje slabo legitimnih praksi obznanjuju bez stida ne zaboravljaju pri tom hijerarhije izme|u svojih razli~itih praksi. da govori jezikom kulturnog legitimiteta. „prepu{tanje“ itd. Ima onoliko mogu}ih borbi koliko je diferenciranih kulturnih `anrova i pod-`anrova (muzi~kih.). dominacije i hijerarhije. Me|utim. napredovanja ili nazadovanja. uprkos opasnostima legitimisti~kog zastranjivanja u opisivanju dru{tvenog sveta i mada treba da vodi ra~una da taj svet ne uzme za jedan homogen i kontinuiran prostor u kojem bi dominantni imali nepodeljenu vlast svuda i stalno. ovladavanja ili prepu{tanja: „to bi bilo padanje na niske grane“. „nazadujem“. fan rep muzike mo`e sa svoje strane re}i da ljubitelj tehna „muzi~ki nema pojma“. knji`evnih. puke horizontalne varijacije u mno{tvu nehijerarhizovanih predmeta ili delatnosti. uop{te ne dovodi u pitanje objektivne odnose snaga izme|u dominantnih i dominiranih kulturnih arbitrarnosti. „velika kultura“. ako `eli da po{tuje realni poredak stvari. „ne mogu da se spustim na taj nivo“. „to je moja nazadna strana“. Po istom principu. Alize i Lori itd. a zagri`eni pobornik D`enifer Lopez mo`e mladu Lori da sroza na nivo „muzike za klinkice“: ono {to izdaleka posmatrano deluje kao „identi~no“ (Britni Spirs i Kristina Agilera.

hijerarhizuju ih. prave jasnu razliku izme|u tih razli~itih dijapazona. makar me|u publikom visoke kulture. mnogo lak{e da na|u re~i kojima izra`avaju neodobravanje nego one kojima iskazuju pozitivnu ocenu. Ipak. to je kada publike visoke kulture biraju detektivske romane kao {tivo za razonodu ili kada nedeljom gledaju fudbal na televiziji posle posete umetni~kim galerijama subotom. uop{te uzev. odstupanje nani`e obi~no se pravda potrebom za katarzom ili za opu{tanjem u odnosu na kulturnu rutinu. na primer. J. Prilikom analize intervjua u svim momentima kada ispitanici iznose pozitivne ili negativne kulturne sudove. do jedne subjektivno usvojene hibridizacije. nejednaki poredak razli~itih dijapazona kulturne legitimnosti nije naru{en i da varijacije iz jednog dijapazona u drugi akteri ne do`ivljavaju kao horizontalna preme{tanja unutar jednog prostora strogo ekvivalentnih kulturnih dijapazona. kako trenutno stoje stvari. poput publike srednje kulture. Gans. ograni~eno je lo{im presti`om ostalih kultura i neformalno je ure|eno tako da je samo mali broj njihovih proizvoda zapravo prihva}en. cit. Odstupanje navi{e ponekad podrazumeva eksplicitnu motivisanost presti`om. Ono {to navodi da analiti~ki ostanemo pri odvajanju razli~itih dijapazona i da govorimo o „kulturnim disonancijama“ kada se oni na|u jedan uz drugog u okviru kulturnog profila jednog istog pojedinca jeste uzimanje u obzir subjektivnosti aktera koji. str.. u manjoj ili ve}oj meri. idu na humoristi~ke predstave u pozori{tu. Prevod autora.6 Zato je upotrebi izraza disonancija data prednost nad svim ostalim. Gans zato s pravom govori o kulturnim odstupanjima na na~in koji podvla~i su{tinski hijerarhijsku prirodu poretka stvari vezanih za kulturu: „Takva ’kulturna odstupanja’ mogu se vr{iti kako nani`e tako i navi{e. prime}ujemo da im je.tre}i program PROLE]E 2010. Ali i u slu~aju negativnih 6 H. izvinjavaju se ili ose}aju potrebu da se pravdaju ako se „spu{taju“ u neke nelegitimne dijapazone i s ponosom pokazuju svoje „uzdizanje“ ka nekim legitimnijim dijapazonima. 136. . premda se na kraju ispostavlja da su kulturne disonancije statisti~ki u~estalije od kulturnih konsonancija na vi{em ili ni`em nivou. Objektivno utvr|ena disonancija jo{ uvek nije dovela. Govoriti metafori~ki o disonanciji zna~i podvu}i ~injenicu da. sem u slu~aju {a~ice esteta. kao onda kada ljudi biraju „vi{u“ kulturu „zarad presti`a“ ili da bi pospe{ili kulturnu pokretljivost svoje dece. disonancija nije samim tim postala simboli~ki „normalna“ ili „po`eljna“. Popular Culture & High Culture. ili kada. publike narodske (ili popularne) kulture jednom ili dvaput godi{nje odu u obilazak muzeja koji izla`u prevashodno dela visoke umetni~ke kulture. ukratko do jednog normalizovanog kulturnog stila koji se kao takav punopravno i iskazuje. 144 Herbert D`. Odstupanje se vr{i navi{e kada. Iako je statisti~ki veoma ~esta. odstupanje nani`e. op. u prvom slu~aju.

„to mi je odbojno“. deca i neuki ljudi pru`aju nam vi{e nego dovoljno primera. pametnog i glupog i.. velikog i malog. „tera me na povra}anje“. oplevio i nastavlja da {titi od najezde misti~ne vegetacije jedan kutak polja svoje misli. laganog ili suptilnog i te{kog. „izlazi mi na nos“. Goblot.. „nije interesantno“. visokog i niskog. nau~nici. Tako. jakog i slabog. str.8 Kroz svoje kulturne sudove ispitanici iskazuju tako niz suprotnosti izme|u pozitivnog i negativnog. bogatog i siroma{nog. Veblen. 261. U tabeli koja sledi mo`e se primetiti kako su izrazi izvu~eni iz korpusa intervjua bogatiji i raznovrsniji na negativnoj u odnosu na pozitivnu stranu (tabela 1). „nervira me“. „dosadno je da umre{“. . op. zna~ajna je samo utoliko {to upu}uje na animus i na gledi{te kontroverzista Š. ’bedan’. filozofi prosejavaju kroz sito kritike deo elemenata iz svog predlogi~kog mentaliteta da bi otuda izvukli elemente svog logi~kog mentaliteta. Na to se ne nailazi samo kod necivilizovanih naroda. kada diskvalifikuje neki televizijski kviz nazivaju}i ga „sranjem“ ili „bezvezarijom“. „toga se u`asavam“. kao krajnji implicitni ili eksplicitni na~in kvalifikovanja ili diskvalifikovanja. „to me ne greje“. Niko se ne mo`e pohvaliti da je potpuno oslobo|en toga. Obrazovani ljudi. Kona~no. i to je posao kojem nema kraja. Svi ti epiteti su veli~aju}i ili uni`avaju}i termini. izme|u mu{kog i `enskog. {to je dosadno ili nezanimljivo („smaranje“. „to me gu{i“. do diskvalifikacije ~esto dolazi preko poistove}ivanja delatnosti ili predmeta o kojem je re~ sa ne~im najodvratnijim.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE sudova. drugim re~ima oni su termini jednog provokativnog pore|enja. „televizijsko sme}e“) i {to izaziva odbojnost („gadi mi se“. {to iritira („ide mi na `ivce“. Théorie de la classe de loisir. kada ispitanik osu|uje neku komediju govore}i da je to „prizemni humor“ ili „prosta~ki sme{no“. odnosno pred onim „mentalitetom“ kojim upravljaju negativne intuicije i aproksimacije (a ponekad ~ak i izvesno kriti~ko likovanje i preterivanje) vi{e nego bilo kakva briga za ta~no{}u. Kultivisan duh je duh koji je raskr~io.. otmenog i vulgarnog. „stvarno je jezivo“. cit. „golo govno“. „u tom pogledu. preciznost i jasne formulacije nisu ba{ ~este i tu se zapravo nalazimo pred onom „mistikom vrednosnih sudova“ o kojoj je govorio Edmon Goblo7. 8 T. ’inferioran’ itd.. i u krajnjoj analizi potpadaju pod kategorije ~asnog ili sramnog. Isto tako. „nepodno{ljivo“). cit. prefinjenog i grubog. „od toga mi se bljuje“. upotreba epiteta kao {to su ’uzvi{en’. La Barrière et le Niveau. on se ne upu{ta u opisivanje svojstava predmeta koji je uzeo za metu. „od toga mi do|e da poludim“). „gnjava`a“.“ E. „krajnje nezanimljivo“). Kako je pisao Torstejn Veblen. Levi-Bril tako dobro prou~io pod imenom „predlogi~ki mentalitet“. 145 7 „Mistikom vrednosnih sudova nazivam ono {to je g. op. Jer mi sudimo pre nego {to mislimo: donosimo misti~ne sudove pre nego {to donesemo one razumske. najprljavijim i najbednijim („to je sranje“.¹. ’superioran’.

„sto~arski“. „za {iroke narodne mase“. „velik (i) /velika (e) (dela. „duboko“. „vrh“. „otu`no“. ^injenica da se neko razlikuje na ovaj ili onaj na~in. „debilno“. „pametno“. „tupoglavo“. „to je narodski“. „oboga}uju}e“. autor. „tupavo“. glumac je izgovorio tekst koji je bio prava himna individualnoj jedinstvenosti: „Volim da budem druga~iji. Kako pi{e Norbert Elijas. „njanjavo“. „za uli~arke“. „to je selja~ki“. „za `ene“. „zaglupljuju}e“. „sirovo“. godine. „mulj“. „niske grane“. „kako se dru{tvo vi{e diversifikuje uz rastu}u individualizaciju njegovih ~lanova.“ I zaklju~io re~ima: „Dobro je biti druga~iji. – „Šhumor¹ za budale“.“ Ali kako se razlikovati od drugih kada su hiljade. „bedno“. „emisija za primitivce“ itd. „grubi humor“. „nedotupavno“. U maju 2002. Ovaj primer nas. me|utim. „kretenski“. „super/ekstra“ (dobro. „previ{e sentimentalno“. „mega“. 146 Tabela 1 + „grandiozno“. „selja~ki“. „siroma{no“. kultura). „trulo“. „moronski“. da je druga~iji – postaje u tim dru{tvima istinski li~ni ideal deteta koje raste i odraslog ~oveka. „za divljake“. „prosta~ka komedija“. kinematografija). „nula“. „ve{ta~ki“. tako ta razli~itost jednog bi}a u odnosu na ostale zauzima vi{e mesto na lestvici vrednosti datih dru{tava. „neotesano“. lepo. „izve{ta~eno“. „literatura sa `elezni~ke stanice“. „neprefinjeno“. „iz pasivnih krajeva“. „maloumno“. isuvi{e vulgarnim i stigmatizovanim stvarnostima: muzika „iz supermarketa“. fino). „nekvalitetno“. „otmeno“. „jadno“. „genijalno“. „sladunjavo“. „dno“. „prizemni humor“. „{uplje“. „za svetinu“. „za pu{tanje mozga na pa{u“. „bezveze“. „bezvredno“. da se isti~e u odnosu na ostale – re~ju. „imbecilno“. knji`evnost. „bez mozga“. „glupost“. klasici. Ispitanicima ne nedostaju re~i kada treba da ka`u {ta im se gadi i {ta mrze. upu}uje na jedan od klju~nih aspekata `ivota i su`ivota u na{im diferenciranim dru{tvima gde su dru{tvena podela rada i dru{tvena diferencijacija funkcija posebno uznapredovali procesi. Bio on toga svestan ili Interindividualne distinkcije: ukus drugih . „visok/a“ (kvalitet. ~ak i milioni potro{a~a mo`da napravili isti izbor? Reklama to naravno ne ka`e i zadovoljava se jahanjem na talasu individualisti~kog diskursa. „besmisleno“. „za krimose“. „neukusno“. „stupidno“.tre}i program PROLE]E 2010. „ni{tavno“. „sreceparaju}e-debilno“. kompozitori. „za {iroke mase“. „na niskom nivou“. „priglupo“. „{e}erna vodica“. „vulgarno“. „jeftina literatura“. „ki~“. „muzi~ki Mekdonalds“. „bljutavo“. jo{ jedan od efikasnih na~ina diskvalifikovanja jeste asociranje date delatnosti ili predmeta sa nekim isuvi{e obi~nim. „pou~no“. „ispiranje mozga“. „srozavaju}e“. „povr{no“. „ne donosi ni{ta“. Body Smarts je druga~iji. Prija kad si druga~iji. u reklami koja se prikazivala na jednoj od televizijskih stanica u Kvebeku. „autenti~no“.

u dru{tvenom svetu.. A ja: mrtva ’ladna! Bez problema sam pripremila izlaganje.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE ne. . sposobnosti ili talenta kojima se razlikujem od bi}a koja me okru`uju i odudaram od njih. praksom. ona ta~no ukazuje na tu objektivnu funkciju (u smislu da ona nije proizvod individualne ili kolektivne namere) koju dominantna legitimna kultura ima u procesima postizanja jedinstvenosti i izdvajanja u odnosu na osobe sa manje legitimnim pona{anjem.’ Š.¹ ta individualna diferencijacija se u okviru jednog dru{tva javlja na tako izra`en i rasprostranjen na~in tek vrlo postepeno tokom istorije. profesor ekonomskih i dru{tvenih nauka u gimnaziji (E34). Jer procesi konstruisanja individualnih jedinstvenosti nipo{to nisu nezavisni od pod-univerzuma koji su. bogatstva. ukusom ili interesom: „Imali smo predavanja iz onoga {to se zvalo ’op{ta kultura’. ja bih da pripremim izlaganje o Drugom polu od Simon de Bovoar. ponekad otvorenoj. A ja sam bila 1000 svetlosnih godina daleko od toga. tako ne{to. 191–192. govori o svom po~etnom {kolovanju u jednoj vi{oj {koli pre preusmerenja ka pripremnim razredima i polaganja prijemnog ispita za ulazak u École normale supérieure... njih je bilo ba{ briga Štonom o~ajanja¹. str. u korelaciji sa posve specifi~nim strukturnim izmenama dru{tvenog `ivota. bolje bi bilo sagledati po ~emu je dominantni poredak kulturnih legitimnosti jedan od poredaka na koji se akteri mogu osloniti kako bi se izgradilo ono {to }emo nazvati „li~nim identitetom“ ili „individualnom jedinstveno{}u“. 9 147 N. E! Ali one su bile u fazonu da izlaze subotom uve~e po kafi}ima. Ja sam se vi|ala sa Brunom Šnjenim tada{njim dobrim prijateljem s kojim je ~itala poeziju i kod koga je cenila „njegovu veliku prefinjenost i njegovu veliku kulturu“¹. i na~ina isticanja. ali skroz.. A one druge koko{ke: zabole ih. Tako. op. njih je bolelo uvo. na~isto. predstavila knjigu! Profesorka je bila odu{evljena. i od presudnog je zna~aja za njegovo samoljublje i njegov ponos da mo`e sebi re}i: ’Evo kvaliteta. za mene je ta knjiga kapitalno delo. nosioci razlika i hijerarhija pa. A profesorka je bila zgranuta.’ Ja sam rekla: ’U redu. pojedinac se nalazi u jednoj neprekidnoj suparni~koj borbi. ako biste hteli da pripremite neko izlaganje. kada Gabrijela. Elias. cit. La Société des individus. i{li bismo da pojedemo ne{to. nema druge! I profesorka mi ka`e: ’Pa.9“ Umesto da se suprotstavljaju psihi~ki ili simboli~ki procesi konstruisanja sebe i procesi kulturne distinkcije tako {to bi se ovo prvo svrstalo kao psiholo{ki ili psihosocijalni fenomen a ovo drugo kao objektivisti~ko posmatranje dru{tvenih odnosa dominacije i njihove reprodukcije. ponekad tajnoj. samim tim. to je sve {to ih je zanimalo. One `enske Šnjene koleginice iz vi{e {kole¹.“ Ja sam tu knjigu ~itala kad sam bila u drugom ili tre}em razredu srednje {kole.. izme|u pojedinaca. Podvukao autor.

Danijel (E76) je mladi radnik koji ima zavr{enu samo osnovnu {kolu. ali Danijel nastoji da se izdvoji najvi{e u odnosu na njega u pogledu konzumiranja televizije. ose}ala sam se pomalo izolovano u razredu. koja je diplomirani tehnolog. upore|uju. U heterogamnoj vezi je sa Melani. ali kontroli{e svoj na~in kori{}enja TV tako {to radije gleda kasete i DVD.tre}i program PROLE]E 2010. 148 razgovarali smo. Nisam imala ni{ta zajedni~ko s njima. ali uop{te! Šsigurnim tonom¹. to me ne zanima. izme|u njih i osoba koje su stalno ili povremeno prisutne i koje ~ine sazve`|e njihovih porodi~nih. otmeniji je ili prostiji naspram i sl. njihove tazbine. ono {to bi voleli ili {to su mogli da budu itd. Danijel gleda filmove na televiziji. broj 14. Za njega je televi10 B. njihove bra}e ili sestara.. ali kada su me pozivale da idem subotom uve~e s njima po diskotekama. {ta da se radi.. `ao mi je. prijateljskih ili poslovnih veza.. Kao u romanima @or`a Simenona10. jesen 2003. „La sociologie implicite de Georges Simenon“. . ono {to }e mo`da biti ili {to }e jednog dana biti njihova deca. njihovih kolega s posla. Danijelov otac je tako|e bio radnik. publike neke predstave koju su i sami oti{li da pogledaju. Traces. Danijel i An-Sofi se tako isti~u u odnosu na svoje roditelje.). ocenjuju. i tako. mala ili velika. druga~iji od nas po nekim svojim praksama i nekim svojim sklonostima? U tom smislu. ispitanici ukazuju na kulturna rastojanja. mada mi to nije smetalo. svako ima svoj `ivot. „svako ima svoj `ivot“) izme|u osoba sa dosta sli~nim dru{tvenim odlikama (procesi {kolske selekcije ~ine da su statisti~ke {anse da oni koji su okupljeni unutar jedne iste formacije imaju vi{e zajedni~kih ta~aka me|u sobom nego u odnosu na u~enike ili studente nekih drugih ustanova ili smerova)? Ali u odnosu na koga mo`emo vi{e ista}i razliku nego u odnosu na one koji nas okru`uju i koji su.“ Da li je izme|u Gabrijele i njenih koleginica iz vi{e {kole objektivno rastojanje zaista bilo toliko kolikim ga je ona simboli~ki konstruisala izdvajaju}i se od „koko{aka koje izlaze subotom uve~e po diskotekama“ i koje „boli uvo“ za knji`evnost? Zar „izolacija“ koju je ona tada ose}ala nije bila velikim delom proizvod jednog simboli~kog procesa kulturnog razlikovanja koji ozna~ava radikalan diskontinuitet („ni{ta zajedni~ko“. superioran je ili inferioran u odnosu na. gde se razli~iti likovi odmeravaju. uz ose}aj za hijerarhiju kultura i polo`aja (~ovek se uspinje ili se spu{ta. manje je ili vi{e nego. roditelja u~enika iz {kole koju poha|aju i njihova deca itd.’ I tako. mada ~esto dele s nama zajedni~ke osobine. u intervjuima su naj~e{}e nazna~eni kulturni raskoraci izme|u ispitanika i njihovih roditelja. ne bih ba{. vide u drugome ono {to su oni sami nekad bili. Lahire. Université de Liège. bilo je: ’Pa. i{li smo u bioskop. bila sam u dobrim odnosima sa svojim koleginicama. ali je ipak poha|ao i dva razreda srednje.

Kristina postupa suprotno od njih. ona ispoljava odbojnost prema mnogim emisijama koje se emituju na 11 M6: televizijski kanal koji emituje uglavnom emisije zabavnog karaktera – Prim. sve. Socijalno rastojanje izme|u nje i njenih roditelja nije veliko (otac joj je policijski oficir a majka u~iteljica) tako da An-Sofi uop{te nije ono {to bi se moglo nazvati klasnim prebeglicom. namenjene {irokoj publici. koji pucaju jedni na druge. pedesetpetogodi{nju profesorku francuskog u gimnaziji. kao {to je ~itanje suprotno gledanju televizije: „Zna~i. On gleda sve programe.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE zija nelegitimni predmet par excellence prema kojem treba imati rezervu: „Da mogu da prestanem da gledam TV. ili je ispred TV-a! (smeje se) Tako da vam je sve jasno! Zna~i. otac i ma}eha. naro~ito kod mojih roditelja. nosioca diplome vi{e stru~ne spreme za informacije i komunikacije. – Prim. i u svakom slu~aju postoje samo dve mogu}nosti kad do|em ku}i: ili drema. i tako stalno jedno te isto. kada govori o tome kako na njeno veliko zgra`avanje roditelji ostavljaju upaljen televizor za vreme obroka („ne{to {to me u`asno nervira“) i gledaju TV igre koje ona posebno prezire: „Ve} mi se de{avalo da gledam TV igre. gleda sve mogu}e kvizove. IV nivo stru~ne spreme i radi kao sekretarica u jednoj velikoj operi. kada joj se desi da im do|e u goste. Mene to smara! Ja iz pristojnosti odgledam to neko vreme. Ne razumem! Mislim.prev. Isto va`i i za An-Sofi (E41). Ona osu|uje njihovu televizijsku praksu i. moj otac gleda sve `ivo. prev. upravo u odnosu na svoje roditelje ona ozna~ava kulturnu distancu. Ipak.. od toga mi pripadne muka. 12 Francuska adaptacija ameri~ke TV emisije The Price is Right. o~ajna je {to vidi emisije koje oni gledaju.11 Taj jednostavni otklon u odnosu na televiziju znak je razlike koju `eli da istakne u odnosu na svoje porodi~no poreklo.“ Ali njegova rezervisanost dobija svoj potpuni smisao kada je dovedemo u odnos sa o~evim navikama koje opisuje na slede}i na~in: „Imam oca koji je totalno zaokupljen televizijom. oni konstantno prate program. 149 . E to ne podnosim.. negativni termini kulturnog pore|enja su njena tetka. mislim da nikad nisam videla ljude koji gledaju takvo.“ Helena (E46) ima 28 godina.. kod moje sestre se gleda samo |ubre. U njenom slu~aju.. Najslabiju kariku. Govore}i o televiziji. a onda odem jer postane nepodno{ljivo. spontani predmet kulturnog neodobravanja su njeni sestra i zet. ja bih to istog ~asa uradio. koji padaju i krvare. Osim toga voli i serije na M6“. zato onda ja idem da legnem jer radije ~itam. Le Juste Prix12 i tome sli~no.. takve stvari. Gleda Bigdil. Moj otac je ludak s daljinskim u rukama. mladu `enu zadu`enu za sektor komunikacija. Ameri~ke TV serije s ljudima koji se jure..“ Za Kristinu (E33). Bigdil. osmi{ljene po principu nagradne igre.

{to je. Prim. u tom stilu. Zna~i. a mi smo u fazonu nema {anse. ali kad je tako ja nemam mnogo tema za razgovor s njima. gasi.“ Odrasla u jednom od domova za nezbrinutu decu. ona koju ~uvam. kada mi do|u deca. galama i ceo taj fazon. i ne}emo da gledamo televiziju. shvata{. i kada mi pri~aju kako je taj-i-taj napustio ku}u Velikog brata (smeje se). – Prim. prev. mene to ne zanima. {ta da ka`em! Dobro. moji su razvedeni. 150 TF113 koje odmah povezuje sa jednom od svojih tetaka: „Prime time emisije sa Patrikom Sebastijanom ili @an-Pjerom Fukoom. to je stra{no! Tako da smo moj brat. a ne da gledamo TV’. prev. – Prim. prema njenom mi{ljenju. prev. svi pevaju na plejbek. ono kao s an|elima. stvari koje voli moja tetka: Une femme d’honneur14. Rene (E72) ima srednjo{kolsko obrazovanje i diplomu organizatora sociokulturnih delatnosti. njihova kultura je mnogo narodskija. prev. prev. to je da se vidimo s vama i da pri~amo. sve u svemu totalno bezveze! To je totalno people. eto. 14 Francuska policijska serija sa `enom u ulozi na~elnika. oni bi ostavljali televizor non-stop upaljen. Francuske serije. {to se njih ti~e. i radi kao vaspita~ica. ona isti~e razliku u smislu distanciranja u odnosu na svog oca (agent osiguranja i agent za nekretnine) i ma}ehu: „Ina~e. prime time {ou-programi na TF1. – Prim. ja to stvarno ne mogu.. moja sestra i ja stalno u fazonu: gasimo TV. jednom sam odgledala deset minuta jer sam rekla sebi: ’Treba da bu13 TF1: prvobitno nacionalna a zatim privatizovana francuska TV stanica koja je i dalje jedna od najgledanijih u zemlji. ja to ne gledam. To nikad ne bih gledala. prebacuju s programa na program umesto tebe. E pa.. . „u`asno dosadno“. `ao mi je. 17 Ameri~ka „sapunica” (The Young and the Restless). – Prim. Moja ma}eha. Moj otac i ma}eha.. ’Ako smo do{li da vas vidimo. ja to ne gledam. kao i na mame dece koju ~uva: „75% mama iz {kole su u pola dva popodne zakucane ispred TV-a i Les Feux de l’amour17. 15 Francuska nacionalna TV stanica koja pokriva velikim delom regionalne teme. Udata je za Andrea (nosioca diplome vi{e ekonomske {kole) i ima troje dece uzrasta osnovne {kole. Posebno su joj mrski pojedini popularni televizijski programi i izdvaja se u odnosu na ostale majke u~enika koje sre}e. ne zanima me. TV bi stalno bio uklju~en. 16 Program sa razli~itim gostima u kojem se u svakoj emisiji tretira neko od `ivotnih pitanja koje postaje tema rasprave u smislu pobornika i protivnika datih stavova i izbora. To je stalno nadvikivanje. gleda C’est mon choix16. Kod mene.“ Isto tako. ona gleda regionalni dnevnik na France 315.tre}i program PROLE]E 2010. kod mog oca. Mimi Mati. ako ne radi popodne. koja se emituje jo{ od polovine sedamdesetih godina. Rene nije zaljubljenik u televiziju i o{tro kritikuje svog svekra koji je „navu~en na TV“ i kod koga je televizor „non-stop upaljen“. Tu smo..

. a meni je to toliko dosadno. . ~ovek pomisli: ’Ej. ali na kraju krajeva ka`em sebi. Zna{. kad sam s njima.. – Prim. ja se ose}am u potpunom raskoraku u odnosu na njih.. satelit koji je pomalo izdvojen od ostalih. udata za biv{eg zidara koji je postao koordinator radova i obezbe|enja pri jednoj projektantskoj firmi) evocira svoje prijateljstvo iz adolescentskih dana sa Nadin. sli~no je kao La Vérité si je mens18 i toj vrsti humora koji. E pa. u kom svetu `ivi{?’ Za mene je `alosno {to ljudima mo`e toliko da se svi|a tako ne{to. a posebno momaka koji ba{ vole kola. kre}u pri~e o seksu. na osnovu na~ina na koji on sâm gradi svoj odnos prema kulturnoj legitimnosti u razli~itim domenima praksi. da tako ka`em. ali posle.. a moglo bi se re}i i skup mladi}a njegove generacije. ali se meni li~no ba{ i ne svi|a. ja se smaram. uostalom. ali je to gu{enje. ona govori o ose}aju „fascinacije“ pred jed18 151 Francuski film: „Istina je da la`em“. Posle tri sata. Sin prosvetnog radnika. koji znaju napamet sve marke i to. ne.. U stvari.... stra{no. u stvari. i ni{ta ih drugo ne zanima. kada Martina (E35. A meni su kola. biv{a u~iteljica a sada profesorka istorije i geografije u privatnoj gimnaziji. Ali mladi to i vole. 49 godina. Mada je njegov li~ni odnos prema dominantnoj legitimnoj kulturi ambivalentan. to nije. prev. I onda im to stavim do znanja! (smeje se) Zna~i ja sam pojedinac. k}erkom direktora {kole.“ Posle Erikovih kolega. isti profil. ako se njima to toliko svi|a.¹ I onda. ali potpunom. sve to zajedno. Tako. na meni je da popustim da bi oni mogli da gledaju. cilja na to da se dopadne mladima. Ej. Malo mi je sve to brm-brm-brm. Ali ima mnogo mladih koji vole.“ Svako mo`e suditi o ~lanovima svoje grupe po ar{inu tih razlika. Nosilac diplome vi{e stru~ne spreme iz informatike. ali ba{ ni{ta! Ljudi s kojima radim. ja sam komercijalista i ne znam da li si ikad izlazio sa komercijalistima. koji su u principu svi na isti kalup. U svom diskursu iznosi razliku izme|u sebe i svojih vr{njaka kako bi naglasio da nije kao drugi: „Taxi Šfilm¹.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE dem u toku’ (smeje se). tehni~ko-komercijalni kadar. Sebastijan ima 16 godina i u~enik je drugog razreda srednje {kole u [vajcarskoj. ~ove~e! I isto je sa ni`im komercijalistima kao i sa gazdom.“ Sa majki koje Rene sre}e pred {kolom ili s kojima je u vezi preko posla prelazimo na Erikove (E39) kolege s radnog mesta. na red dolaze Sebastijanovi (AS4) {kolski drugovi. Š. Erik je bio u braku sa biv{om profesorkom francuskog jezika koja ga je uputila u brojne kulturne domene. k}erka upravnika hotela-restorana. on obja{njava raskorak u kom ose}a da se nalazi u odnosu prema svojim kolegama s posla koje smatra nezanimljivim i ~esto „vulgarnim“: „Nemamo ni{ta zajedni~ko. Poznajem mnoge ljude kojima je Taxi super.

onoga {to paradoksalno naziva „pravim knjigama“ (ilustrovane knjige. ~ak i ako to mo`e biti tek ovla{no.“ Estetsko iskustvo se svakako ne svodi na funkcije koje ispunjavaju umetnost ili kultura. {tiva koje je legitimnije.. obo`avala sam da idem kod nje. on mo`da samo svedo~i o oscilaciji prisutnoj jo{ iz detinjstva koja se nastavlja i u zrelom dobu. dominantna legitimna kultura (knji`evna. a s kojima je mogao da se unese u pri~u i da se u`ivi poistove}uju}i se s likovima. {ta ja znam.. Les Mots. s druge strane. Meni su pru`ili otvorene vidike.“ Fransoa ima utisak da se uzdi`e ka kulturno bitnijim `anrovima tim pre {to je i on sâm konzument ameri~kih filmova na televiziji. ina~e.. kod Nadin... i to neki ameri~ki film. taj vi{i nivo razgovora za stolom. Ali u kulturnom pogledu. uvek su mi obja{njavali va`ne stvari u `ivotu. str. muzi~ka ili likovna) po svoj prilici ~ini. s jedne strane. I.. u kojem je posebno nivo razgovora bio „vi{i“: „Se}am se. je l’ tako. vezano za njegovog dedu po majci i. Fransoa (E7. 152 nim porodi~nim okru`enjem obrazovanijim u odnosu na njen. Kada @an-Pol Sartr sa 59 godina priznaje da „radije ~ita krimi}e nego Vitgen{tajna“19.tre}i program PROLE]E 2010. P. Njen otac je bio direktor {kole i na kulturnom nivou. To me pomalo fasciniralo. . nije bilo.. Me|utim. ~injenica je da to omogu}ava da se iskuse neke druge stvari. 65. 50 godina.. mora{ da obja{njava{ deci neke stvari. Nije da im zameram.. Moji roditelji nisu i{li na studije. izme|u. Jesu oni bili otvoreni. da ~ovek oseti zadovoljstvo {to je druga~iji i bolji od drugih. ali ipak. Primera radi. Rad u hotelu.. nisu bili na preterano visokom nivou. Sartre. cit.. ali ujedno ima i ose}aj kulturne distinkcije {to upra`njava takve izlaske: „Uostalom. avanturisti~ki romani koje je otkrio zahvaljuju}i majci a koje njegov deda ipak otpisuje kao „lo{u lektiru“). podvla~i da u pozori{tu „ne ~eka{ u redu da u|e{ kao na nekom stadionu ili sli~no“ i da „intimnija strana“ pru`a ~oveku utisak da nije „ovca u stadu“. Kod nas su se razgovori uvek vrteli oko posla. op. i to je ono {to me je najvi{e poga|alo. ~injenica je da nisu bili {kolovani... da upotpuni sliku dobiti kulturne distinkcije. nau~no.. 19 Isticanje sebe i borba sebe protiv sebe J... neki drugi `anrovi. u svakom slu~aju u domenu trgovine. onoga {to treba da se radi. pozori{na. zna~i mora{ da misli{. nisam ih dedi ni spominjao“). s druge strane. „sveto“. Kulturni milje je bio. tamo je ve} bio jedan mnogo otvoreniji kulturni milje. To nije film na televiziji. vi{i kadar u Frans Telekomu) ide u pozori{te sa svojom decom da bi ih podstakao da se kulturno „otvore“. koje je dugo dr`ao „u ilegali“ („svestan njihove nedojstojnosti..

Sartre. moja majka i ja smo ga obo`avali Š. Sartre.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE Govore}i o tim „pravim knjigama“. [umana. plebejska umetnost. 62. @an Ep{tajn isti~e. nosio je sa sobom narodske odlike skandalozne za ozbiljne ljude. posmatrao je uostalom Ibid. Sartrov deda. 100–101.. zato {to obuhvata i neme. bioskop je bio zabava za `ene i decu. na op{tijem nivou. Ro|en u pe}ini razbojnika. kona~no. 23 J. @an-Pol Sartr ima ose}aj da `ivi „dvostruki `ivot“. kao {to je bioskop: „Uleteli smo bezglavo u jedan vek bez tradicija koji je trebalo da se izdvoji od ostalih po svojim lo{im manirima i nova umetnost.. Taj „dvostruki `ivot“.. Film se obra}a jednom gledali{tu koje mo`e biti brojnije. istra`iva~ u belom {lemu“. ~injenicu da u tome le`i specifi~na snaga kinematografije u odnosu na knji`evnost: „Suparnik literature. raznolikije nego {to je ~itala~ka publika. op. tu i tamo iz te leje glava izbijali bi poneki zanimljivi veliki {e{iri. op. P. ~estar. P. Les Mots. doprinela njegovom muzi~kom obrazovanju najlegitimnijeg nivoa sviraju}i mu na klaviru [opena. Podse}aju}i na tu izme{anost kulturno diferencirane publike. Mendelsona ili Franka.. Le Cinéma du diable. cit. ~ak i gluve. Paris.20 Prelaze}i iz jednog sveta u drugi.“ ^ak su i uslovi gledanja filmova doprinosili udaljavanju kinematografije od legitimnijih oblika spektakla. dru{tvena hijerarhija pozori{ta ulila je sklonost ka ceremonijalu: kada je mno{tvo ljudi na okupu.“ J.. kojima su bili bliski drugi balkoni. zato {to ne isklju~uje ni polupismene ni nepismene: zato {to se ne ograni~ava na korisnike odre|enih jezika ili odre|enih dijalekata. neke gologlave radnice su se smejale glasno: sav taj svet nije bio na{ svet. uostalom. cit. zato {to se to gledali{te ose}a po{tovanim u slabosti ili intelektualnoj lenjosti svoje ogromne ve}ine. Éditions Jacques Melot. 20 21 153 . strahuju}i ~ak da ono ne dovede do „preoptere}enja i meningitisa“). slu`avke iz kraja. str. iz sveta svog dede u onaj svoje bake i svoje majke21 (koje su obe s prili~nim negodovanjem gledale na dedino neprekidno nau~no podsticanje. Tu su bili vojnici. zaboravljao sam na sve: je li to bilo ~itanje? Ne. svrstan kod administracije u klasu va{arske zabave. mom dedi. najavljivala je na{e divlja{tvo. filmski spektakl svakako nije nesposoban da je prevazi|e po uticaju. pored ostalog. zato {to mu nisu potrebni prevodioci i ne boji se njihovih pogre{nih tuma~enja. 22 J. na jedan legitimisti~ki na~in. kao {to su pozori{ne predstave: „Ljudi su trljali o~i.¹22. Podvukao autor. str. on pi{e: „Dugujem tim ~arobnim kutijama – a ne odmerenim re~enicama [atobrijana – svoje prve susrete s Lepotom. Kada bih ih otvorio. kultivisanu razonodu od „lake“ zabave. svako je otkrivao ljude pored sebe. str. ve}.. Majke koja je. ve} umiranje od bla`enstva: iz mog brisanja bi odmah nastajali domoroci naoru`ani kopljima. 1947. treba ih podeliti ritualima da se ne bi rastrgli. 98–99.. ne odvaja samo ~itanje ozbiljnih knjiga od „lo{e lektire“.¹23. Les Mots. Mom pokojnom ocu. jedan ko{~ati starac je `vakao duvan. Epstein. profesor nema~kog jezika. sre}om. Bioskop je dokazivao suprotno Š.

malo je ljudi. i dalje mesta na lo{em glasu. koji glasno tvrde da je film {kola zaglupljivanja. Ali koliko je moralista. kafana. poroka i zlo~ina! Hri{}anskim re~nikom govore}i. slede}eg ~etvrtka bi rekao g. kabarea. gotovo degradiraju}i. Odonda je bioskopska predstava nesumnjivo stekla notu otmenosti ili snobizma. Znamo da je 1930. Le Cinéma du diable. kao mastilo po kojem treba brljati prstima da bi se dohvatila sipa. sada. sineast @an Ep{tajn podse}a koliko je njegov status bio umetni~ki osporavan tokom prve polovine XX veka: „Jo{ je u periodu izme|u 1910. uporedo. na koji bi se osoba na izvesnom polo`aju odva`ila tek po{to bi na{la sebi opravdanje i smislila neki izgovor. Istini za volju. Ako je nastanak samostalnih bioskopskih sala (izdvojenih od va{arskih {atri. op. godine dobar deo umetni~kog i knji`evnog sveta i dalje ocenjivao film s krajnjim prezrenjem. op. prema njegovom mi{ljenju. cit. zna~i li to i{ta drugo sem da je fantazmagorije sa ekrana nadahnuo ne~astivi kako bi unizio ljudski rod?“26 Diskvalifikovan kao „va{arska“ delatnost (po~etkom XX veka kinematograf je manje-vi{e svuda po Francuskoj bio popularizovan uglavnom na va{arima. 99. bistroa i sl. U svojim ~uvenim Scenama budu}eg `ivota25. @or` Diamel govori s nadmenim prezirom o toj „ma{ini za zaglupljivanje“ koju otkriva u SAD i koja je. cit. Ipak. ali moja `ena ponekad ode“. gde bi se ugledni ljudi postideli da budu prime}eni. sve do danas ostaju neki okruzi u kojima prolazak va{arskog bioskopa izaziva nemir i negodovanje me|u vi|enim ljudima. toliko je taj prepredenjak iskoristio priprostost svojih neprijatelja i svojih pristalica da se obavije jednim velom gluposti. polovinom XX veka. ~ak i vernika. P. Sedamnaest godina kasnije. 24 25 . G. vi koji ste ozbiljan ~ovek. 154 sve to s krajnjim nipoda{tavanjem: „Pu{tao nas je da idemo sle`u}i ramenima. koji se usu|uju da izgovore ime \avola. film je dugo ostao ni`a grana umetnosti obele`ena svojim odnosima sa tehnikom. kao „jadna mehanika“ ili „prosta komercijalna zabava“. Scènes de la vie future. ~ak i nevernika.. cit. 26 J. i 1915. industrijom i trgovinom koju su konzumirali isklju~ivo narodni slojevi dru{tva. retki i siroma{ni. bio je prisutan i u kabareima i koncertnim dvoranama). Simono. godine odlazak u bioskop predstavljao jedan pomalo sraman ~in. Epstein. str. Simono bi odgovorio pomirljivim glasom: ’Ja nikad nisam bio u bioskopu. Simonou: ’Pa moli}u lepo. Postoje ~ak i manji gradovi ~iji su bioskopi.24 Bioskopska se}anja @an-Pola Sartra vra}aju nas u 1910. shvatate li vi to? K}erka mi vodi unuka u bioskop!’ a g. op. godinu.tre}i program PROLE]E 2010. sve sem umetnost. Duhamel.) postepeno po~eo da privla~i vi{e „dobrostoje}ih gledalaca upu}enih u pravila J. Les Mots. Sartre.

distanciranje od komercijalne dimenzije i od aspekta ~iste razonode. u J. J. godine ozna~avan kao „sedma umetnost“ (uz uvo|enje jedne intelektualno-u~ene kritike po uzoru na knji`evnu kritiku.. gre{ka. cit.. s druge strane. greh. ako Ri}oto Kanudo. legitimno/nelegitimno. putanja filma polazi od naroda. kulturna distinkcija je do`ivljena kao li~no zastranjivanje. @ermen Dilak i Luj Delik po~inju tokom desetih i dvadesetih godina XX veka da zastupaju u Francuskoj jedno „~isto“ i „plemenito“ shvatanje filma koji je ve} od 1911. cit. op. F. prostor jedne istinske filmske kritike koja doprinosi prerastanju ove „zabave“ u legitimnu umetnost ipak se formira tek pedesetih godina28. i sticanje formalne autonomije u odnosu na pozori{te i knji`evnost). P. Abel Gans. dozvoljavao sebi razne slobode. 28 Y.29 27 C. ono {to nam Sartr predo~ava u svojoj autobiografiji jeste. 29 J. 174. Upravo `ive}i tim „dvostrukim `ivotom“. izrecivo/neizrecivo. M. Bosseno. hijerarhizacija tih uticaja (njegova majka voli bioskop dok ga njegov deda prezire. Pariz. Sirinelli (ur. Sartr interiorizuje ~itavu jednu strukturu kulturne percepcije (dostojno/nedostojno. sveto/profano. ono {to njegova baka toleri{e.. Elijacin lepe knji`evnosti.¹. proro~ansko dete. Darré. od va{ara i od nedostojnosti da bi postupno dobijala na kulturnoj legitimnosti i da bi. 155 . Rioux. 2000. Dakle. Ja. Repères..). str. Histoire sociale du cinéma français. Les Mots.) koja se primenjuje kako na njega samog tako i na razliku izme|u njega i ostalih pojedinaca s kojima se dru`i ili izme|u stale`a kojem pripada i ostalih dru{tvenih klasa: „Mangupirao sam se. ~ast/sramota. transformi{u}i se. 64. Za{to da skandalizujem sve{tenika pri~om o svojim zastranjivanjima? Karl Šnjegov deda¹ me je na kraju otkrio.-P. pokazivao sam `estoku sklonost ka besramnom“. str. „Le répertoire du grand écran“. istina/zabluda itd. raspuste provodio u bordelima ali nisam zaboravljao da je moja istina ostala u hramu.). Isto koliko i izdvajanje sebe (~lana bur`oazije znanja) u odnosu na druge (narod). zvani~no/potajno. s jedne strane. op. mlada Pitonisa. Kontraprimer difuzionisti~kim tezama koje vide samo kulturne pokrete koji kre}u odozgo da bi se {irile nani`e. osvojila najkultivisaniju publiku. ozbiljno/neozbiljno. njegov deda smatra nedostojnim itd. naljutio se na dve `ene Šnjegovu majku i njegovu baku¹ Š. La culture de masse.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE pona{anja i pristojnosti uglednih priredbi“. mali @an-Pol spoznaje kulturnu distinkciju: tako {to sti~e svest o nedostojnosti jednog dela vlastite prakse. relativna raznorodnost uticaja kojima je bio izlo`en tokom detinjstva i. da bri{e „predstavu mirisa pr`enog sa va{ara ili vonja znoja i duvana iz kabarea“ i u isti mah „donese pokretnim slikama kulturnu legitimnost“27. Sartre. podvukao autor. manjkavost ili pad. La Découverte.

slo`enije. E. tj. 252). njeno novo {tivo ~ine. o dijahronijskoj varijaciji svojih kulturnih praksi i sklonosti. cit. i jednog sada{njeg ja koje je „evoluiralo“ zahvaljuju}i druga~ijoj lektiri. odnosno pomak u odnosu na sebe. Na~in na koji ovaj ispitanik koji je do`iveo „{kolsko ~udo“ govori o svojoj dru{tvenoj putanji i o transformaciji svog ukusa (sa prevazila`enjem „popularnih filmova“ i prelaskom sa ne~itanja na ~itanje) pokazuje da on to jasno tuma~i kao „skok na kulturnom ili intelektualnom planu“. Lehingue.. Up. 45 godina. kasirka u jednoj pariskoj robnoj ku}i) za nju je prilika da istakne jednu pozitivnu evoluciju od povr{nih ka ozbiljnijim sadr`ajima koju ona povezuje sa prelaskom iz adolescentskog doba u porodi~ni `ivot: „Tada su me vi{e privla~ile na primer revije. kome su se dopadale zabavne stvari. 64–69). Ona pri~a o napredovanju u legitimnosti svoje ~itala~ke prakse u odraslom dobu. eseji iz psihologije ili psihoanalize kroz koje je „evoluirala“. Isto tako. P. 30 . Ako je „kao mla|a“ volela „romanti~ne romane“.. op. C. vi{e sam ~itala ~asopise za @eraldinin slu~aj je preuzet iz I. osvrt na pro{lost koji ~ini Hurija (E68. 44 godine. pre svega.31 Isto tako. Les Pratiques culturelles des Français(es). Matilda B. stripova i krimi}a na legitimniju lektiru i koji retrospektivno mizerabilisti~ki posmatra svoj ukus (str. Pomak u odnosu na sebe je u takvom slu~aju pomak izme|u jednog pro{log ja. „bacila“ na „stvari koje su kudikamo vi{e. tuma~e}i to kao napredak. Poliak. sekretarica. Vaspita~ica u zabavi{tu. Kona~no. kad sam bila mla|a. E. Ozbiljnije. Darras. kao sazrevanje („Sazrela sam!“). Judita (E61) tako|e pri~a o promeni svog pona{anja kao gledateljke TV programa koja „manje gleda gluposti na TV.. agenta obezbe|enja koji ocenjuje da je do`iveo izvesnu „evoluciju“ kada je re~ o svom ukusu u smislu „pobolj{anja“. Charpentier. za razliku od ranije“ i koja se ve} dve-tri godine vi{e „ne lepi na svaku koje{tariju“ koja se emituje. ili knjige kao {to su Ptice umiru pevaju}i Kolin Mekalou (na osnovu koje je snimljena veoma popularna TV serija). kasirka u robnoj ku}i. Mauger. Pudal. {umara koji je pre{ao sa ilustrovanih revija. Histoires de lectures. „Pratiques de sociabilité lectorales et ’gender gap’“. op. cit. Isti pozitivni ose}aj nalazimo i kod Alena (E63). Pierru. Znate. poput romana iz biblioteke Harlequin.“ ne dovr{avaju}i pri tom re~enicu. i da istaknu rastojanje..F. neudata bez dece)30. B. one „uz koje malo sanjarite“. slu~aj @an-Batista H. kao {to je slu~aj sa @eraldinom (41 godina. Andre (E32) je bio radnik (sa diplomom stru~ne srednje {kole) pre nego {to je nastavio {kolovanje i postao profesor dru{tvenih nauka i ekonomije. kasnije se. 156 Pojedini ispitanici mogu tako da upotrebe ove kategorije opa`anja da govore o svojim li~nim putanjama. kako ka`e. 31 Na dva o~igledna slu~aja prezrive percepcije vlastitog pre|a{njeg stanja (manje legitimnog) nailazimo u G.tre}i program PROLE]E 2010. „evoluira“ u smislu postavljanja ve}ih zahteva u pogledu {tiva koje ~ita (str.

Podium. industrijski dizajner) je odlu~io da ne kupuje televizor prilikom selidbe u novi stan.. Stefan (E11. Pjer (E14. ginekolog-aku{er) priznaje da na televiziji gleda „neke sentimentalne idiotarije“ pa ~ak i da zapla~e iznena|uju}i samog sebe: „Mislim. Tad sam rekao sebi: ’E.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE moj uzrast. uhvati{ sebe kako pu{ta{ suzu na neku totalnu {e}ernu vodicu. u stvari. vremena ili praksu) u pogledu svojih „kulturnih opu{tanja“. neke mnogo ozbiljnije stvari. ona ponekad smogne „hrabrosti“ da reaguje i da se odvoji od „debilne“ televizije koja „zaglupljuje“ i da se posveti ~itanju. to je od trenutka kada sam stvarno po~ela da `ivim porodi~nim `ivotom. ko je s kim i tako to. Televizija je posebno predmet ambivalentnih odnosa. Ispitanici sude i govore o sebi kao da sude i govore o nekom tu|incu. U stvari. sklonosti i tendencija) kao {to bi se borili protiv nekog spoljnog neprijatelja.. Izme|u ostalog i zato {to je bio svestan svoje sklonosti da se prepusti gledanju televizije („sedeo sam. sekretarica u Lionskoj operi) predstavlja tako svoj odnos prema televiziji kao borbu izme|u dobra (~itanje) i zla (televizija). kako je bedno to {to gleda{!’“) i svestan je borbe protiv svojih lo{ih sklonosti koju mora da vodi kako se ne bi prepustio gledanju programa koji su previ{e „bedni“ ili „zaglupljuju}i“ („Poku{avam. nemati televizor“. u~enica srednje {kole u @enevi. vi{e nije bilo mesta za povr{ne stvari. Ali je ~injenica da sam kao mla|a ~itala revije za moj uzrast. dok me sada ta vrsta stvari daleko manje zanima. Helena (E46. s manjim ili ve}im ose}ajem krivice. ali nije lako. Sada me to vi{e ne privla~i. in`enjer) isto kao Emanuel smatra da je u pogledu televizije „najjednostavnije. U stvari. kada sam se udala i dobila decu. vesti iz sveta {ou-biznisa. znate. ograni~en na neke specifi~ne prostore. Emanuel (E51. da ne gledam previ{e TV“). Njegov stav o svom pona{anju gledaoca pun je ljutnje („ponekad gledam i ka`em sebi: ’^ove~e. sada me vi{e zanimaju vesti iz dru{tva. svako mo`e da ocenjuje sebe u sinhronijskoj varijaciji svojih kulturnih praksi i sklonosti na osnovu te simboli~ke klasifikacije. stvari koje se mogu nazvati mnogo ozbiljnijim. sada vi{e pratim vesti o dru{tvenim de{avanjima. eto. Kritika sebe ili borba sa samim sobom: analiza intervjua jasno pokazuje ~injenicu da ispitanici mogu donositi negativne sudove o sebi kao {to bi to ~inili sa drugim osobama. nemira ili spokoja (kontekstualni i trenutni hedonizam. Ako s vremena na vreme mo`e da „ostane i gleda neku glupost“ koju prikazuju na televiziji. u stvari jo{ gore. jer me sada zanima ne{to vi{e politi~ki. balavio sam kao Homer Simpson pred TV-om“)... vi{e su me privla~ile revije za mlade kao {to su recimo OK. Dok sam bila mla|a.“ Ujedno. {to je za njega bio najbolji na~in da kontroli{e svoje pona{anje gledaoca. znate. stvarno si prekarda{io’?“ Tanja (AS1. i na isti na~in se boriti protiv onog nelegitimnog u sebi (svojih lo{ih navika. mislim. pripadnica vi{eg stale`a) smatra da televiziju 157 . A sada ne.

slo`eno/prosto. 32 . str. Gofman defini{e „normalno“ i „`igosano“ u delu Stigmate. oni koji su interiorizovali takva gledi{ta i dalje mogu igrati igru kulturne distinkcije (i smatrati pesme Fransisa Kabrela legitimnijim od poslednjeg „hita“ na top-listama). Paris. Notes on the Management of Spoiled Identity). Pre negoli sa jednom prostom dinamikom kulturne distinkcije dominantnih u odnosu na dominirane. Minuit. ne odvajaju samo grupe ili klase: one su gledi{ta33 za razlikovanje svih vrsta predmeta. in`enjer) priznaje da ponekad „bleji“ pred televizorom i bespogovorno osu|uje svoje li~no pona{anje kao gledaoca. u domenu roka pre nego u domenu klasi~ne muzike ili d`eza). i to u svim dru{tvenim grupama. praksi i pojedinaca. Podvucimo.32 Ukoliko se iz dru{tveno veoma {iroko rasprostranjenih kategorija klasifikovanja. retko/obi~no. Uostalom. situacija.) Ipak. ~lanovi porodice. tog istog peva~a smatram „vulgarnim“ – ili neko svoje kontekstualno i manje-vi{e prolazno stanje) ili na sebi bliske ljude (supru`nik. I obrnuto. 158 prati „malo previ{e za svoj ukus“. upravo je ~injenica da je ovde re~ o elasti~nosti i prilagodljivosti jednog gledi{ta razlog {to adolescenti poreklom iz kulturno dobro opskrbljenih miljea mogu ste}i znanje o toj matrici opa`anja i hijerarhizacije u domenima koji su globalno manje legitimni od onog u kojem zauzimaju mesto njihovi roditelji (npr. prijatelji. tako i na ~lanove socijalno veoma razli~itih grupa. ovde imamo posla sa obrascima opa`anja i klasiranja koji su veoma relativni (uvek se na|e legitimnije ili nelegitimnije od sebe) i koji se primenjuju kako na sebe (neko svoje pro{lo stanje – obo`avao sam datog peva~a varijetea a danas. to ne umanjuje jasan ose}aj ovih prvih da se isti~u u odnosu na sve ostale iz svog okru`enja koji nikada ne slu{aju klasiku. nalaze se na repertoaru popularnih muzi~ara kao {to je Andre Rije itd. 160–161. 1975. Na kraju. originalno/komercijalno itd. neko drugi }e afinitet ka toj muzici smatrati znakom lo{eg ukusa (po{to su [trausovi valceri postali roba {iroke potro{nje. kao {to su visoko/nisko. tim pre {to misli da su programi koje gleda „sranje“ a posebno TV serije koje joj „ispiraju mozak“. prefinjeno/vulgarno. Les usages sociaux des handicaps (Stigma. Sedrik (E5. Smatra da je „prili~no debilan“ kada „satima i satima zuri u ekran“ ili kada se „komira ispred TV-a“ dok zapravo „uop{te nije lud za njim“ i ima jasan utisak da „gubi vreme“ i da je „pasivan“ dok gleda televiziju.).tre}i program PROLE]E 2010. ako }e neko pomisliti da se uklapa u legitimne norme jer voli [trausove valcere. ~ak i u „najnelegitimnijim“ registrima. ~injenicu da isti pojedinac koji je `rtva kulturnih sudova u dru{tvu datih ljudi ili u datom domenu mo`e i sâm biti vr{ilac simboli~kog nasilja u dru{tvu nekih drugih ljudi i/ili u nekom drugom domenu. 33 Tako E. prodaju se u samoposluzi. koriste se za reklame. kolege itd. uz ose}aj stida. Na primer. izme|u ostalog.

. ~ovek postaje plemenitiji.34 Me|utim. ve}i. posebno ~injenicu da se idealtipska podela na „savr{ene“ (legitimni konsonantni profili) i „vi{e nego nesavr{ene“ (slabo legitimni konsonantni profili) odnosi na vrlo mali broj ljudi i da su u ve}ini „nesavr{eni“. Arijel (E23) se ose}a „pro~i{}enom“).. Schusterman. obja{njava u su{tini Dirkem. tako i u smislu dominiranja nad drugim. Ako uop{te postoje oni retki slu~ajevi virtuoza asketizma. str. Kao i religija. cit. str. Da bi se zaista osetila odbojnost prema drugima (prema onima koji „nemaju kulturu“. „visoka kultura“ nu`no vr{i dru{tvenu funkciju legitimizacije dominantnih grupa u odnosu na dominirane. Po istom principu. kada je povezan sa aktivnostima ili proizvodima koji su shva}eni kao „vulgarni“. [usterman u svojoj kriti~koj analizi podele izme|u proizvoda visoke kulture i najkomercijalnijih proizvoda kulturne industrije do{ao do pitanja raskola u svakom pojedincu: „Kruta linija koju Škonzervativni i kriti~ari marksisti¹ povla~e izme|u velike i popularne kulture preslikava i poja~ava te podele u dru{tvu i. „spu{ta“ ili „pada na niske grane“. „veliki“. „visoki“ ili „otmeni“. R. to je zato {to oni predstavljaju uzorne 34 35 Malo verovatne askete: dru{tvene funkcije ideala M. na dubljem nivou. Nije slu~ajnost {to je filozof R. L’Art à l’état vif.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE Kada je povezan sa aktivnostima ili proizvodima koji su opa`eni kao „plemeniti“.35 159 Premise jednog prikladnog sociolo{kog tuma~enja kulturnih fenomena koje sam poku{ao da istaknem mo`emo na}i u dirkemovskom razmi{ljanju o religiji. zna~enje podele legitimno/nelegitimno (visoko/nisko itd. U jednom dru{tvu podeljenom na klase (klase uslova `ivota). „mali“. po izlasku iz opere. kultura ne mo`e a da ne bude u „slu`bi legitimizacije“ u pogledu „unutra{njih i spoljnih interesa svih dominantnih“. „nazaduje“. „niski“ ili „obi~ni“.. Weber. op.) nije svo u toj funkciji niti bi ona mogla da je vr{i kada bi se svodila samo na obja{njenje rastojanja izme|u grupa. ~ovek se „uni`ava“. Podela funkcioni{e kako u smislu opravdavanja sebe i dominiranja nad sobom (pa samim tim i borbe sa sobom). op. cit. Ne treba pri tom zanemariti slo`enost pojedina~nih kulturnih pona{anja u pogledu fenomenâ legitimnosti. u nama samima“ pa se odbrana popularne umetnosti samim tim javlja kao svojevrsno oslobo|enje „tog dominiranog dela nas samih koji je tako|e pod jarmom ekskluzivnih pretenzija branilaca velike kulture“. Sociologie des religions. 139. 338. prema „nekultivisanima“) potrebno je prvo osetiti odbojnost prema sebi i projektovati borbu sa sobom u borbu sa drugima. vi{i ili otmeniji (primera radi.

i uz ve}i ili manji ose}aj krivice). Le Regard sociologique. L. Uostalom. 160 modele za ogromnu masu onih koji su prinu|eni da se bore sa sobom da se ne bi „predali lagodnosti“ ili ostali „obi~ni“: „Dobro je da asketski ideal bude otelovljen. okolnosti ili trenutaka. ve} i da bi „podra`avanje modela individualne svetosti od strane svih“ predstavljalo istinsku „pretnju“ po dru{tvo. Paris. pristup koji je u isti mah bio ran. nesputani i nekontrolisani asketizam tako|e mo`e biti istinska pretnja i za samog asketu. cit. De l’EHESS. prefinjenih i obi~nih zadovoljstava. op. Kada podrobno analiziramo njihova dela i postupke. Les Formes élémentaires de la vie religieuse. kako pokazuje analiza Miriel Darmon grani~nog slu~aja devojaka koje su „telesno anoreksi~ne“ i „kulturno anoreksi~ne“ (M. u posebnim likovima ~ija je specijalnost. imali pristup najlegitimnijim kulturnim dobrima. 36 .) 37 E.36 Mogli bismo da upotpunimo Dirkemova zapa`anja razmi{ljanjima Hjuza koji ukazuje na to da ne samo {to „odredbe“ i „simboli~ke predstave“ kroz koje jedno dru{tvo „idealizuje stepene vrline. Une approche sociologique.tre}i program PROLE]E 2010. odr`avanja visokog kulturnog nivoa i „popu{tanja“ (koje je u ve}oj ili manjoj meri do`ivljeno kao takvo. str. u~ene razonode i proste zabave. dugotrajan i oslobo|en bilo kakvog zbunjuju}eg pore|enja. C. koja integri{e praksu. 162–163. sklonosti ili potro{nju proizvoda vrlo promenljivog stepena kulturne legitimnosti. 1996. Ed. Darmon. jer oni su svi kao `ivi modeli koji podsti~u na trud. Essais sociologiques. To je zato {to smo mi. Paris. Durkheim. izme|u legitimne i manje legitimne prakse. Potrebno je da elita postavi cilj isuvi{e visoko da ga gomila ne bi postavila isuvi{e nisko. str. S izuzetkom onih koji su. „vezani svim vlaknima na{eg tela za svetovni (profani) svet. Potrebno je da pojedini preteruju kako bi prosek ostao na nivou koji prili~i“. da tako ka`emo. Poga|a nas ekstremnost prezira koji oni ispovedaju prema svemu {to ina~e privla~i ljude.. Hughes. ne mo`e zapravo ispuniti svako“ („dru{tvo dozvoljava pojedinima da se pribli`e tim stupnjevima ideala“). pre svega. u zavisnosti od domena. 542. La Découverte. karakteristika individualnih kulturnih nijansijera jeste njihova heterogenost.37 Ve}ina pojedinaca koji ~ine na{e dru{tvo – bez obzira na socijalno poreklo i klasu pripadnosti – `ivi u kulturnoj izme{anosti koja oscilira. Devenir anorexique. To je istorijska uloga velikih asketa. da predstavljaju. s njim nas povezuje na{ senzibilitet. zbog svog socijalnog porekla i svoje socijalne putanje. On nije samo prirodna poE. na{ `ivot zavisi od njega. Ali te krajnosti su nu`ne da bi kod vernika odr`avale dovoljnu odbojnost prema lagodnom `ivotu i obi~nim zadovoljstvima. podvukao autor (B. gotovo do preterivanja taj vid ritualnog `ivota. pitamo se koja je uop{te njihova korisna svrha. 2003). kako obja{njava Dirkem. intenzivan.

statisti~ki veoma slabo verovatnog. str. ro|enom u datom polju i koji nikad nije upoznao ni{ta drugo sem tog polja. nikakav pristupni kulturni kôd da bi bilo E. ni u poslovnom svetu) sa osobama druga~ijih kulturnih ukusa. Ukratko. contrechamp“. manje ili vi{e redovno i intenzivno proizvode koje nude razli~ita polja: oni ~itaju knjige. poput Vitgen{tajna ili Sartra. slu{aju muziku. u pozori{te ili u muzej. 38 39 161 . Lahire (prir. ako uzmemo u obzir brojne razloge (i uslove) koji navode i najve}e legitimiste me|u ispitanicima da ipak popuste pod dejstvom raznih podsticaja i uticaja. Paris. Up. No. Poku{ao sam na drugom mestu39 da poka`em da jedno od ograni~enja teorije polja kulturne proizvodnje le`i u ~injenici da ona su{tinski predo~ava jednu sociologiju proizvo|a~a (agensâ unutar polja u borbi za definisanje i/ili prisvajanje kapitala specifi~nog za polje) i da samim tim te{ko mo`e promi{ljati ne samo kulturne proizvode (specifi~nost delâ) i ono {to je van polja (pojedince ili prakse koji ne potpadaju pod logiku polja). La Découverte. Les Formes élémentaires de la vie religieuse. jezgrovito sa`eta u podeli izme|u „ukusa ~ula“ i „ukusa misli“. telesno anga`ovanje.).. a posebno ~injenica da se nijedna individua ne mo`e definisati jednom jedinom koordinatom koja je svodi na njeno bi}e-kao-~lana-polja. „Champ. ni u porodici. tako|e. op. cit. na odbacivanju svega za {ta se pretpostavlja da ne zahteva nikakvo znanje. I. novine. u odre|enom trenutku mogu biti privu~eni kulturnim dobrima veoma razli~ite prirode i nivoa kulturne legitimnosti.38 ^ist i savr{en model kulturnog askete. kako pokazuje analiza koju sprovodi Pjer Burdije u delu Distinkcija. kako na moralnom tako i na spoznajnom nivou: odbacivanju svega {to pobu|uje ~ulno zadovoljstvo. „potro{a~i“ manje ili vi{e ~esto prisustvuju spektaklima. ve} i stanovi{te „potro{a~a“ ({to postaju i profesionalni proizvo|a~i kulture kada iza|u iz polja). Akteri-proizvo|a~i jednog polja ili ne. metafori~ki bismo mogli re}i da je re~ o ~lanu polja kulturne proizvodnje. odgojenog u okvirima klasi~ne legitimne kulture. gledaju televiziju itd. nesputano u~e{}e u doga|ajima.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE zornica na{eg delanja. u B. Kantovska estetika. otkrivaju se problemi koji se iz ugla sociologije proizvo|a~a ne vide. profesionalac s punim radnim vremenom dominantne legitimne kulture (kulturni kriti~ar ili proizvo|a~). 23–57. ili tro{e. Le Travail sociologique de Pierre Bourdieu. neo`enjen/neudata ili neizlo`en/a bilo kakvim protivre~nim uticajima koji poti~u od supru`nika ili dece. Durkheim. str. bez ikakvih kontakata (ni u {koli. Dettes et critiques. hors-champ. po~iva na odbacivanju lako}e. B. on nas pro`ima sa svih strana. Lahire. idu u bioskop. i bez televizije. kada se po|e od stanovi{ta potro{a~a. 1999. neposredno u`ivanje. model je jednog bi}a. on je deo nas“. 446.

postaje jasno da jako kulturno ulaganje profesora i profesionalaca informacije. da nastavimo mi njima da vladamo. u pojedinim primerima koje navodi Pjer Burdije u Distinkciji. klasi~na muzika ili slikarstvo). Bourdieu. dozvoliti stvarima (predstavi. muzi~ara. dok ostali ~lanovi koji ~ine kategoriju daleko od toga da `ive po tom kulturnom modelu. on ne zapa`a ~injenicu da je tu posredi obra~un izme|u kulturnih proizvo|a~a (u ovom slu~aju filozofa koji sudi o slikarima). uklju~uju}i i one unutar zajednice nau~nika ili visoko kultivisanih pojedinaca. Kulturno `igosanje povezivanjem sa obi~nim. 41 Kada ankete omogu}avaju da se detaljnije razlo`i kategorija „vi{i kadrovi i liberalne profesije“ ili „kadrovi i vi{a intelektualna zanimanja“. sa vulgarnim ili sa narodskim ~esto se odigrava iznad glava naroda. cit. str. kompozitora. to je zato {to svako mo`e potencijalno pasti u isku{enje te lako}e. Isto tako. 40 . slikara. umno/~ulno itd. op. kriti~ara itd.) da nas obuzmu. Ova estetika. ve} da on slu`i samo kao negativni termin pore|enja i kao sredstvo stigmatizacije. kada citira [openhauera koji u delu Svet kao volja i kao predstava o{tro kritikuje „slike enterijera holandskih slikara“ koje prikazuju trpeze i koje tako upu}uju na obi~na telesna zadovoljstva. tako i izme|u dominantnih klasa i naroda.). izme|u razli~itih ~lanova kulturne elite. Tako. 42 P. 162 cenjeno40 (i koje se samim tim svrstava na stranu detinjstva bez odgoja ili necivilizovane primitivnosti). shva}ene kao vladanje sobom i situacijama. jasno se vidi da razli~ite savremene kulturne podele (te{ko/lako. delu. „Vulgarno“ i „lako“ su u svakome od onih koji imaju disonantan kulturni proSeti}emo se mikropolemike koja je na podijumu jedne televizijske emisije (Apostrophes) na ~as videla suprotstavljena dva kantautora varijetea po pitanju {ansone kao „male umetnosti“ (Ser` Genzbur) ili kao „velike umetnosti“ (Gi Bear).. koja pretpostavlja jedan neprestani kulturni asketizam. kada sociolog pominje „datog kriti~ara koji mo`e recimo osu|ivati ’vulgarnu senzualnost’ ili ’bazarski orijentalizam’ koji datu izvedbu plesa sedam velova iz Salome Riharda [trausa ~ine ’kabaretskom muzikom’“. prefinjeno/prosta~ko. Postoje borbe kulturnih proizvo|a~a izme|u sebe.tre}i program PROLE]E 2010. To zna~i gubitak slobode.42 zaboravlja da podvu~e da se takav estetski sud ne odnosi direktno na narod.41 Uostalom. doga|aju itd. ali i borbe svakoga sa samim sobom. jeste jedna estetika (iz snova) profesora ili estete koja ~ini eksplicitnim tek neznatni deo dru{tvenih odnosa prema kulturi. umetnosti i spektakla doprinosi znatnom porastu proseka cele kategorije. jer ako uop{te imamo odbacivanje „lako}e“. I}i ka „lako}i“ zna~i „opustiti se“. 567. Prvi je pominjao nu`nost specifi~nog obrazovanja i inicijacije za sve {to se ti~e „velikih umetnosti“ (npr.) slu`e kao oru|a borbe kako izme|u samih kulturnih proizvo|a~a (pisaca. La Distinction. umesto da se dr`imo na distanci. vajara.

1998..43 Ako se niz podela isuvi{e sistemati~no povezuje sa razmacima izme|u dru{tvenih klasa. mogli bismo re}i da je pojedinac tako|e ~esto popri{te klasne borbe (i borbe za klasiranje)44. Essai d’application de la méthode sociologique en linguistique. izdi}i se iznad obi~nih smrtnika. Tako|e. 46 Jer je savremena stvarnost veoma razo~aravaju}a za asketu koji ne samo {to je sve ~e{}e (uz razvoj audiovizuelnih medija) svedok ispoljavanjima bez stida (po{to je ose}anje stida ako ni{ta drugo oma` „poroka razonode“ „kulturnoj vrlini“) onoga {to se potrudio da dr`i daleko od sebe. protiv onog animalnog za koje se pretpostavlja da ga nosimo u sebi. odnosno kontrole koju ono najbolje {to ~ovek ima u sebi uspostavlja nad onim najgorim. izdi}i se iznad `ivota shva}enog kao bezna~ajnost i osetiti opravdanost svog postojanja: „^isti asketa je ~ovek koji se izdi`e iznad ljudi i koji sti~e jednu posebnu svetost45. a ponekad i borbe unutar pojedinaca. „Ascèse et ascétisme“. suprotstavljanja i pobede nad instinktima ili prirodnim sklonostima. str. „Time {to praktikuje askezu. bilo da su akademski. askeza izra`ava ~ovekovo odbijanje svog otelovljenog stanja i njegovu ~e`nju da ve} koliko u ovom `ivotu do|e do jednog apsoluta neoptere}enog peripetijama ovozemaljskog postojanja“. ne M. Otud leksika otpora. radikalni raskid izme|u ~oveka i `ivotinje bi. u krajnjoj liniji da je ukloni. vrlo ispravno pi{e Mi{el Ilan. 44). Encyclopédie Universalis. ukoliko ga uop{te ima. ukratko. protiv nagona (za koje se smatra da su primarni). 1977. Mi{el Fuko je dobro istakao da je vladanje sobom kojem su stremile bio na~in da se poka`e da su dostojne vr{enja vlasti nad drugima. trebalo najbolje da se shvati kroz taj posebni fenomen askeze koja prati ~oveka tokom ~itave njegove istorije. kako se `elje askete ne bi uzimale za objektivnu stvarnost. Durkheim. borbe. ~ovek vi{e ne nastoji da usavr{i svoju animalnost ve} da je porekne. CD-Rom. str. Vladati sobom da bi se vladalo drugima: eto razloga za sve napore svih asketa. 45 E. Platon je govorio o nu`nosti jednog aristokratskog vladanja sobom. U vezi sa gr~kim intelektualnim elitama. Parafraziraju}i Bahtina. bilo da su kulturni. Paris.NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE fil i samo bi stalna askeza (askèsis) mogla pomo}i da im se ne podlegne. verski. op. neposve}enih ili neukih. Minuit. Hulin. 445. Ose}ati se superiorno. ve} nemo}no posmatra razvoj znakova nepo{tovanja prema onome {to on predstavlja (anti-intelektualizam. Su{tinski religijska pojava. Bahtin pi{e da je „znak arena gde se odvija klasna borba“ (Bakhtine. da je „~isti asketa ~ovek koji ra~una na to da se izdigne iznad ljudi i stekne posebnu svetost koju ti ljudi priznaju46. cit.“ Odupreti se obi~nim zadovoljstvima ili apetitima. ismevanje 43 44 163 .“ Trebalo bi re}i. opreznije nego {to to ~ini Dirkem. Les Formes élémentaires de la vie religieuse. Marxisme et philosophie du langage. zaboravlja se da klasnu borbu prate borbe izme|u pojedinaca pripadnika iste klase (intraklasne i interindividualne).

u obi~nu upotrebu. naterati na poslu{nost ono {to nije u stanju da samo upravlja sobom. Dobar primer objavljivanja bez stida svojih slabo legitimnih ukusa daje Martin Vinkler kada pi{e: „Ne stidim se da ka`em da ba{ volim Buffy the Vampire Slayer“. cit. Govoriti ili pisati po pravilima i zakonitostima jezika. Revel. D. Les Miroirs de la vie. koje pravi razliku u odnosu na prakti~ne. Od prve polovine XIX veka cilj osnovne {kole u Francuskoj bio je da u~i govoru i pisanju po pravilima: gramati~kim. Histoire de la sexualité. Paris. cit. na toj osnovi. „prosto“. namenjenu. Foucault.). izvedeno znanje koje ure|uje i ~ini razumnim ono {to spada u rutinu. pre svega. Paris. ameri~ku TV seriju. nemisaone. 1975. zna~i biti dominantan u odnosu na sebe i. 48 M. adolescentskoj publici (M. 270) 47 M. u~i jedno izvedeno. str. ponekad posredstvom metajezikâ. ~esto se navodi da je dijalekatska i narodska upotreba (francuskog) jezika koja te`i „lako}i“ ne{to {to je „van kontrole“. „sirovo“. predavana na srednjovekovnim univerzitetima. na svesno i eksplicitno vladanje.. gramatika je jedno od oru|a tog ovladavanja jezi~kim normama. La révolution française et les patois. Gallimard. . Gallimard. Ono {to pedagozi eksplicitno nastoje da usade |acima kroz mnogobrojne jezi~ke ve`be (usmene ili pismene) jeste odnos prema jeziku: jedno simboli~ko.47 Centralno mesto gde se najsistemati~nije gradio asketizam koji vodi uzdizanju jeste {kola kao mesto gde se. op. u praksu bez na~ela. oslanjaju}i se pre svega na radove Mi{ela Fukoa. izme|u ostalog. J. postaviti se u polo`aj onoga ko primenjuje odre|ena pravila i vladati onima koji simboli~ki ne vladaju jezikom. Ro|ena u Gr~koj. a to zna~i nare|ivati onome kome trebaju nare|enja. 96. u malim {kolama Por-Roajala. pravopisnim. „selja~ko“48. i kona~no uvedena masovno u zajedni~ku {kolu s po~etka XIX veka. De Certeau. stilskim itd. L’Usage des plaisirs. Kao razlog za opismenjavanje i {kolovanje. 49 B. simboli~ko ovladavanje jezikom. 164 dozvoliti im da nas ponesu. 1984. pravila i definicija. tome 2. Lahire. Julia. Pokazao sam na drugom mestu49. „bez pravila“. str. vezu izme|u {kolskog vladanja jezikom (vladanje sobom) i dominacije (vladanje drugima). Culture écrite et inégalités scolaires. To je politi~ka pozicija nalik kognitivnoj jednog dela intelektualaca i velikih kulturnih proizvo|a~a itd.tre}i program PROLE]E 2010. Une politique de la langue. zna~i razlikovati se od onih koji govore „bez pravila i bez normi“. op. polagati pravo na dominiranje nad onima koji se prepu{taju „lako}i“: „Vladanje sobom je na~in da se bude ~ovek prema sebi. [kola podsti~e na misaoni rad. neispravljane i nekontrolisane vidove njegove upotrebe (jezi~ka raspu{tenost). u kole`ima Ansjen Re`ima. nametnuti na~ela uma onome {to ih nema“. Winckler.

NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE

dispoziciji. I nije slu~ajnost {to su Pjer Burdije i @an-Klod Paseron pisali kako |aci u~e gramatiku: „U biografskom poretku ova transformacija analogna je istorijskom procesu pretvaranja obi~ajnog prava ili tradicionalne pravde (Kadi Justiz) u racionalno pravo, odnosno pravo koje je kodifikovano prema eksplicitnim principima (up. generalno veberovske analize op{tih karakteristika procesa racionalizacije u domenu religije, umetnosti, politi~ke teorije itd.)“.50 Onaj ko govori ili pi{e po pravilima postavlja se u polo`aj simboli~ke mo}i. U dru{tvenim formacijama kod kojih je {kolovanje postupno, modaliteti vladanja sobom a posebno vladanja jezikom, neraskidivo su povezani sa modalitetima vladanja drugima. Biti gramati~ar, taksionomista, ispravlja~ vlastitog jezika, diskurzivni organizator (usmeni ili pismeni pripoveda~) sopstvenog `ivota, zakonodavac svojih „misli“, odnosno nau~iti kako da se simboli~ki vlada jezikom, zna~i objektivno se postaviti u polo`aj vladanja onima koji jezikom prakti~no vladaju (s tim da kulturno dominantni shvataju to prakti~no vladanje odnosno znanje kao jedno ne-znanje). Vladanje i upravljanje sobom (ovde, svojim jezikom, drugde svojim „nagonima“ ili svojom „prirodom“) najavljuju i ~ine legitimnim vladanje nad nekim drugim za koga se misli da ne vlada sobom. Bilo da je re~ o modelu borbe sa sobom (bilo da je re~ o otporu), koja je povezana sa borbom protiv drugih, o modelu vladanja (dominiranja, upravljanja, kontrole itd.) nad sobom s ciljem vladanja nad drugim, ili naposletku o modelu distinkcije korelativne sa distinkcijom u odnosu na drugoga, mogu}e je izdvojiti istorijsku konstantu ideologije asketske dominacije, bilo da je ona uobli~ena na osnovu jedne filozofske vizije, religiozne, kulturne, moralne, bilo na osnovu politi~ke. Uop{te uzev, modeli su zasnovani na slede}im principima: – Mi (ljudi od vere, ljudi od znanja, ljudi od kulture, slobodni ljudi, ljudi na komanduju}im mestima itd.) razlikujemo se od njih (od neposve}enih, od robova, od naroda itd.); mi (elita) smo superiorni u odnosu na njih (na obi~ne smrtnike, na masu itd.). – Mi smo superiorni u odnosu na njih jer smo se obu~avali da budemo razli~iti, jer smo sprovodili i nastavljamo da sprovodimo askezu (versku, {kolsku, politi~ku, moralnu, kulturnu itd.) potrebnu za stvaranje te razlike i te superiornosti. – Na{ legitimitet kao dominantnih utemeljen je dakle na konstantnom trudu51, stalnom osvajanju (asketizmu) koje mi sprovodimo da bi50 P. Bourdieu, J. C. Passeron, La Reproduction. Eléments pour une théorie du système d’enseignement, Minuit, Paris, 1970, str. 62. 51 „Izgleda da se pojam enkrateia u klasi~nom re~niku, uop{te uzev{i odnosi na dinamiku jedne dominacije nad sobom i na trud koji to iziskuje“, M. Foucault,

165

tre}i program

PROLE]E 2010.

166

smo se izdigli i ostali razli~iti od drugih, odnosno bili superiorni u odnosu na njih. – Mi naime imamo istu prirodu kao i oni od kojih te`imo da se razlikujemo. I upravo time {to vladamo tom prirodom (sukobljavaju}i se sa njom i pobe|uju}i je, bore}i se protiv nje, dominiraju}i je, potiskuju}i je, obuzdavaju}i je itd.) mi izbegavamo sudbinu namenjenu masi, velikoj ve}ini koja ne zna da vlada, da upravlja sobom i sli~no. – Ta borba protiv prirode, protiv onog animalnog u nama, protiv na{ih nesavladanih nagona, na{ih instinkata, na{ih emocija i dr., a posebno protiv svih onih ni`ih potreba koje su nam zajedni~ke sa `ivotinjama (glad, `e|, seksualna `elja itd.)52 svrstava dakle u kategoriju prirode, animalnosti i primarnog nagona sve one koji ne vladaju sobom, koji su se prepustili ili su podlegli svojim apetitima, sklonostima ili prirodnim `eljama.53 – Logiku razlikovanja u odnosu na druge prati, dakle, neumitno jedna logika razlikovanja u odnosu na sebe (borbe ili sukoba protiv sebe, polemike sa sobom, dominiranja nad nekim ni`im delom sebe,
L’Histoire de la sexualité, tom 2, op. cit., str. 76. @an-@ak Ruso je govorio o stalnom ratu sa sobom koji je preduslov da bismo ostali u stanju vrline: „Zar ne znate da je vrlina jedno ratno stanje i da, ako ho}emo da `ivimo u njemu, stalno imamo neku bitku da vodimo sa sobom?“, J. J. Rousseau, Julie ou la Nouvelle Héloïse, Flammarion, Garnier, Paris, 1994, VI, VII. 52 Time {to je svoju estetiku zasnovao na podeli izme|u „empirijskih zadovoljstava“ odnosno „ukusa ~ula“ i „ukusa misli“ i {to je smatrao „prosta~kim“ na~in razmi{ljanja onih koji se „zadovoljavaju time da za stolom ili uz ~a{u u`ivaju u prostim ~ulnim ose}ajima“ (ŠKritika suda¹ Critique du jugement, Vrin, Paris, 1946, str.130), Kant samo nastavlja klasi~na Aristotelova razmi{ljanja o „obi~nim zadovoljstvima“ kakvi su hrana, pi}e i „naslade u krevetu“, zadovoljstva dodira i oseta (ŠNikomahova etika¹ Ethique à Nicomaque, III, 11, 1118b). 53 U jednoj formuli analo{kog tipa u Zakonima, Platon jasno govori o vezi izme|u zadovoljstva (i patnje) i du{e, s jedne strane, i izme|u naroda i Polisa, s druge: „Deo koji pati i koji u`iva je u du{i ono {to su narod i mno{tvo u polisu“ (III, 689 a–b). Fuko izvanredno komentari{e ovaj izvod re~ima: „Kod Platona je poznata tema poistove}ivanje `eljâ sa prostim narodom koji se kome{a i koji stalno ho}e da se pobuni, ako nije na uzdi; ali striktna korelacija izme|u pojedinca i polisa, na koju se oslanja razmi{ljanje izneseno u Republici, omogu}ava da se u celosti razvije „gra|anski“ model umerenosti i njene suprotnosti. Etika zadovoljstava je tu istog reda kao i politi~ka struktura: ’Ako je pojedinac nalik polisu, zar nije nu`nost da se u njemu de{avaju iste stvari?’; i ~ovek }e biti neumeren kada do|e do manjkavosti u pogledu strukture vlasti, archè, koja mu omogu}ava da pobedi, da dominira (kratein) nad ni`im silama; onda }e mu ’krajnje su`anjstvo i niskost’ ispuniti du{u; od te du{e, ’naj~estitiji’ delovi }e pasti u ropstvo i jedna ’manjina, sa~injena od najlo{ijeg i najmahnitijeg dela }e suvereno vladati’ (Platon, ŠRepublika¹ République, IX, 577d)“ (M. Foucault, L’Histoire de la sexualité, tome 2, op. cit., str. 83).

NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE

vladanja sobom itd.)54, jer razlika izme|u „njih“ i „nas“ nije prirodna razlika, data jednom zauvek, ve} je to jedna razlika do koje dovodi trajna askeza (verska, kulturna, {kolska, politi~ka, moralna itd.)55. U osnovi prevazila`enja drugih stoji prevazila`enje sebe („prevazi}i sebe“ ili „nadma{iti sebe“), u osnovi potvr|ivanja svoje superiornosti jeste volja da se ode „mimo“ vlastitih granica. – Oni koji streme „~istoti“ su tako prvi koji su se upla{ili i postideli „ne~istote“; oni koji streme „uzdizanju“ (duhovnom) jesu oni koji najvi{e strahuju od „padova“ ili „uni`avanja“. – Oni koji za sebe misle da pripadaju svetu „uzvi{enih“ stvari opa`aju i nu`no `igo{u one kulturno-duhovne aktivnosti ili dobra koja „imaju za cilj trenutno zadovoljstvo“ i koja „podilaze nagonima“ kao stvari koje ~oveka „poni`avaju“, „umanjuju“, „otu|uju“, „ugnjetavaju“, „porobljavaju“, „otupljuju“ ili „zaglupljuju“. Na taj na~in, ukupna politi~ka struktura dru{tvene formacije i konfiguracija odnosa dominacije izme|u grupa koje je sa~injavaju ulaze u sklop razmi{ljanja o pojedincu, o njegovom pona{anju i o odnosu koji on odr`ava sa sobom. Politi~ki na~in razmi{ljanja slu`i kao model za razmi{ljanje o individualnom `ivotu, politi~ka filozofija je psihologija. Ali ovakve topike nisu izvu~ene iz govora kraljeva, kne`eva, careva ili ratnika, ve} intelektualaca, filozofa ili besednika. Ono {to se tako objektivi{e jesu, pre svega, jedan ethos intelektualca ili sve{tenog lica kao i mehanizmi pridavanja legitimnosti jednoj dominaciji su{tinski simboli~ke prirode (koja mo`e biti duhovna, moralna, kulturna, nau~na itd.). Ipak, kao ideal kojem se stremi, takav kulturni asketizam (uzdi}i se ili prevazi}i sebe kroz kulturu, razlikovati se od vulgarnog putem stalne obuke i truda itd.) primetan je u razli~itim stepenima, premda sa nejednakom verovatno}om, u veoma razli~itim dru{tvenim sredinama. Tako mo`emo bez mnogo te{ko}a povu}i liniju spajanja izme|u kulturnog asketizma jednog @or`a Dijamela (iskazanog u njegovim Scenama budu}eg `ivota) i versko-duhovnog asketizma koji Ani Erno opa`a kod svoje majke: „Za moju majku, religija je deo svega {to je uzvi{eno, zna54 U delu Gorgija, Platon govori da „upravljati sobom“ zna~i „upravljati zadovoljstvima i `eljama u sebi“ (491 d). 55 „Ovo shvatanje hedonai i epithumiai kao opasne i neprijateljske snage, i korelativno izgra|ivanje sebe kao budnog protivnika koji se suo~ava sa njima i nastoji da ih pripitomi, iskazuje se kroz ~itav jedan niz izraza tradicionalno upotrebljavanih za ozna~avanje umerenosti i neumerenosti: treba se suprotstaviti zadovoljstvima i `eljama, ne popu{tati im, odupreti se njihovim napadima ili se naprotiv prepustiti njima, pobediti ih ili biti pobe|en, biti naoru`an ili opremljen protiv njih.“ M. Foucault, L’Histoire de la sexualité, tom 2, op. cit., str. 78. Fuko se ovde eksplicitno oslanja na tekstove Platona, Aristotela, Antifona, Ksenofona i Izokrata.

167

tre}i program

PROLE]E 2010.

168

nja, kulture, dobrog odgoja. Odgoj, u nedostatku obrazovanja, po~inje odlascima na bogoslu`enje, slu{anjem propovedi, to je na~in otvaranja duha. Š...¹ Religija moje majke, oblikovana njenom pro{lo{}u fabri~ke radnice, prilago|ena njenoj `estokoj i ambicioznoj li~nosti, njenom poslu, jeste – jedna individualisti~ka praksa, na~in da se svi aduti okrenu u vlastitu korist da bi se osigurao materijalni `ivot; znak izabranosti koji je razlikuje od ostatka porodice i od ve}ine mu{terija iz kraja; jedna socijalna revandikacija, da poka`e nadmenim bur`ujkama iz centra grada da jedna biv{a radnica, po svojoj pobo`nosti – i svojoj velikodu{nosti u crkvi – vredi vi{e od njih; okvir tome je jedna op{ta `elja za savr{enstvom, za samoostvarenjem, u {ta ulazi i moja budu}nost“.56 Dati asketizam se nimalo ne razlikuje od njenog li~nog {kolskog asketizma u~enice potekle iz ni`ih klasa: „Ne postavlja se pitanje da li je meni g|ica L. bila draga ili nije. U mom okru`enju nije bilo nikog u~enijeg od nje. Ona nije bila `ena kao mu{terije moje majke ili moje tetke, ve} figura zakona koja je mogla za svaku nau~enu lekciju, za svaki zadatak ura|en bez gre{ke, da mi da garanciju izvrsnosti mog {kolskog bi}a. Ja se merim s njom, vi{e nego s drugim u~enicima. Š...¹ Kada mi zabrani da odgovorim da bi ostavila drugima vremena da smisle re{enje ili kada mi ka`e da izvedem analizu re~enice, ona me svrstava na svoju stranu. Ja njenu zagri`enost da prona|e moje {kolske nedostatke do`ivljavam kao na~in da mi omogu}i pristup svom li~nom savr{enstvu“.57 Tabelu za klasiranje koja razlikuje legitimno i nelegitimno, visoko i nisko, dostojno i nedostojno itd., sociologija je do sada uglavnom dovodila u vezu sa klasnim razlikama. No, ako je pomenuti niz podela zaista u sprezi sa odnosima mo}i izme|u dru{tvenih klasa, on ipak ne slu`i samo za razlikovanje grupa i za legitimizaciju odnosa dominacije izme|u grupa. On se koristi u inter-individualnim pore|enjima, i pru`a ose}aj da smo vi{i, dostojniji, legitimniji od drugih (ili, naprotiv, inferiorni, nedostojni, nelegitimni), kao i u sudovima o sebi (manje ili vi{e sna`an i trajan li~ni ose}aj uspona ili pada, uzdizanja ili propadanja, visokog dr`anja ili opu{tanja itd.). Funkcija legitimizacije koju kultura vr{i za sve kulturno dominantne (odnosno za one koji vladaju manje-vi{e svim istorijski dominantnim kulturnim oblicima ili delom njih), ujedno je i neraskidivo jedna moralna funkcija za pojedince koji su posredno ili neposredno vezani za tu kulturu, i koji tako dobijaju opravdanje {to postoje takvi kakvi jesu, odnosno opravdanje {to postoje razli~ito od drugih. Ako u na{im diferenciranim i hijerarhizovanim dru{tvima postojati zna~i biti (ili se ose}ati) razli~it (jedinstven, redak, poseban, izabran
56 A. Ernaux, La Honte, Gallimard, Folio, Paris, 1997, str. 108–110. Podvukao B. L. 57 Ibid., str. 94–95. Podvukao B. L.

NOVE FRANCUSKE SOCIOLOGIJE

itd.), onda je kultura danas (kao religija ju~e) mo}no sredstvo da se ta razlika izgradi. Svi oni koji su i{li u {kolu dovoljno dugo da bi interiorizovali smisao kulturnih hijerarhija58 mogu u manjoj ili ve}oj meri, u ovom ili onom trenutku, u ovom ili onom domenu prakse, da sude o drugima ili o sebi prema merilima legitimnih normi, ili bar onome {to su od njih opazili. Na kraju krajeva, ako su ~iste askete statisti~ki malo verovatne, brojni su pojedinci kojih se mogu ticati mehanizmi kulturne distinkcije: distinkcije u odnosu na druge i distinkcije u odnosu na sebe. Ostaju dodu{e oni koji, po{to ~esto kumuliraju negativne socijalne osobine59, ne raspola`u ni kompetencijama ni sklonostima koje bi im omogu}ile da u~estvuju u trci s malom mogu}no{}u da iz toga izvuku neku simboli~ku korist ili nagradu. Parafraziraju}i Maksa Vebera, mogli bismo re}i da ako nisu pro`eti takvim kulturnim idealima, to je zato {to je njihov interes da budu ravnodu{ni prema dominantnim kulturnim oblicima ili da ih odbace ve}i nego interes da poku{aju da se uklope u njih. Kada je njihov {kolski neuspeh veliki i kada oni na kraju odbace jednu {kolsku kulturu zbog koje su toliko propatili, adolescenti iz ni`ih klasa nemaju drugog izbora i drugog interesa sem da se okrenu nekim drugim kulturnim vrednostima i izgrade svoju razli~itost na drugim osnovama: od mu`evnih dispozicija prema porodi~noj ~asti, preko anti{kolskih hedonisti~kih vrednosti i zabava. Pojedine me|u njima njihovi o~ajni uslovi `ivota mogu ~ak dovesti do toga da svoju razli~itost tra`e u kr{enju normi ili zakona: jer afirmisanje jedne negativne razlike (kroz prekr{aj) onda kada je pozitivna razlika (do koje se dolazi akumuliranjem distinktivnih kapitala) van doma{aja, tako|e predstavlja na~in da se dru{tveno postoji. Ipak, za sve njih, {kola iz koje se ose}aju isklju~enima ostaje jedini pristup legitimnim oblicima kulture: stvaranje ili odr`avanje mno{tva kulturnih institucija ne menja ~injenicu da one nisu u polo`aju da primoraju publiku da ih pose}uje. I tako se meri koliko je velika odgovornost {kolske institucije i dr`ave koja je podr`ava, ali koja tako|e ponekad pokazuje znake napu{tanja. Prevela s francuskog Milica Pajevi}

169

I koji su sve brojniji: znamo da je stopa maturanata pre{la sa 30% na 63% izme|u 1985. i 1995. godine, da deca iz ni`ih klasa dolaze do obrazovnih nivoa od kojih su dugo bili udaljeni, i da je tokom tog perioda znatno pove}ana prose~na starost pri napu{tanju {kolovanja. Up. Posebno S. Beaud, 80% au bac... et après? Les enfants de la démocratisation scolaire, La Découverte, Paris, 2002.
58 59 Up. Critiques sociales, „L’accumulation primitive des handicaps“, br. 5–6, januar 1994.

Passeron (1970) La Reproduction. (1978 [1899]) Théorie de la classe de loisir. Schusterman. Eléments pour une théorie du système d’enseignement. Paris: Gallimard. (1998) „Ascèse et ascétisme“. (1972) Les Mots. Lyon: PUL. Essai d’application de la méthode sociologique en linguistique.-M. M. Paris: Éditions Jacques Melot. Certeau. Veblen. (2003) La sociologie implicite de Georges Simenon. Pudal (1999) Histoires de lectures. Les séries américaines. Poliak. (1947) Le Cinéma du diable. Folio. Le Travail sociologique de Pierre Bourdieu.. E. Dettes et critiques. Paris: Gallimard. Paris: Gallimard. P. J. Kant. Weber. (1996) Sociologie des religions. Paris: Flammarion. (1992) Leçons et conversations sur l’esthétique. En France de la Belle Époque à aujourd’hui. Paris: Mercure de France. Paris: Minuit. Darré. Beaud. (1999) Popular Culture & High Culture. (1975) Stigmate. avec J. (1997) La Honte. Paris: Fayard. Paris: Minuit. Wittgenstein. (1946[1790]) Critique du jugement.tre}i program PROLE]E 2010. Paris: Gallimard. Lahire. J. D. Les usages sociaux des handicaps. Durkheim. Encyclopédie Universalis. Pierru (2001) „Pratiques de sociabilité lectorales et ‘gender gap’“ u Les Pratiques culturelles des Français(es). A. Paris: La Découverte. (1991) La Société des individus. Foucault. M.. (1991) L’Art à l’état vif. T. Paris: Félix Alkan. Revel (1975): Une politique de la langue. J. Sartre. P. C. J. Lahire (ed. New York: Basic Books. 170 Literatura Aristote (1965) Ethique à Nicomaque. B. Darmon. Paris: Flammarion. De l’EHESS. M. (1979): La Distinction. Bourdieu. L. Paris: Ed. Paris: Gallimard. CURAPP. Duhamel. u J. (1977) Marxisme et philosophie du langage. (1993) Culture écrite et inégalités scolaires.). R. E. Lahire. B. (1984) Histoire de la sexualité.-P. Paris: Gallimard. (2002) 80% au bac. (2003) Devenir anorexique. C. (2002) Les Miroirs de la vie. S.) La culture de masse. Paris: Vrin. Paris: Éditions Le Passage. Rapport final au DEP du ministère de la Culture. Y. contrechamp“. La révolution française et les patois. Essais sociologiques. B. Gans. F. Ernaux.-P. Bourdieu. P. Repères. Paris: La Découverte. Goffman. (1930) Scènes de la vie future. Étude sociologique sur la bourgeoisie française moderne. N. Folio. (1999) „Champ. Paris: Nathan. (1999) L’invention de l’“illettrisme“. (1996) Le Regard sociologique. la psychologie et la croyance religieuse suivies de la Conférence sur l’éthique. M. Université de Liège. (1985) Les Formes élémentaires de la vie religieuse. Charpentier. B. Paris: La Découverte. Paris: Minuit. Paris: Minuit. Lahire. éthique et stigmates. . Rioux. Folio Essais. Darras. J. Paris: PUF/Quadrige. Paris: Minuit. Julia. Paris: La Découverte. M. Winckler. Lehingue. Critique sociale du jugement de goût. Bosseno. (1925) La Barrière et le Niveau. B. Epstein. Goblot. Hulin. Mauger. Garnier. An Analysis and Evaluation of Taste.. E.. Paris: Fayard. Hughes. Bakhtine. Essais & Recherches. Lahire. G. u B. (1994) Julie ou la Nouvelle Héloïse. Rousseau. Platon (1987) Gorgias. C.. Une approche sociologique. E. J.-F. M. et après? Les enfants de la démocratisation scolaire. L’Usage des plaisirs. H. E. de. Sociologie de l’“échec scolaire“ à l’école primaire. M. CD-Rom. La pensée pragmatiste et l’esthétique populaire. Paris: Flammarion.-J. (2002) „Le répertoire du grand écran“. (2000) Histoire sociale du cinéma français. Traces. hors-champ. Rhétorique publique. I. Sirinelli (eds. Paris: La Découverte. G. Paris: Gallimard. I.-C. tome 2. E. Elias.

posle di{ana .

.

osloboditeljsko obe}anje globalnog sela i multidimenzionalnog dru{tva izgleda ostvarivo. estetsko. ready-made. to bi trebalo da bude lako. Tuma~enje Di{anovog uticaja navodi autora da postavi antitezu prema kojoj umetnik ili pola`e pravo na umetnost. i stav da svako mo`e da bude umetnik.038 Di{an M.038 7. poznih {ezdesetih – ranih sedamdesetih. u tom bi vam trenutku to svakako moglo pasti na pamet. verovatno listate Katalog ~itave Zemlje tragaju}i za nekim * Thierry de Duve. ukus. (Ako pripadate istoj generaciji kao ja. Klju~ne re~i: umetnik. prijatelju moj . kako sada tako i ubudu}e. Svejedno je da li vam je heroj Mekluan ili Markuze. II–2010 173 TIJERI DE DIV KANT POSLE DI[ANA* „Ispitivanje ukusa kao estetske mo}i su|enja se ovde ne vr{i radi vaspitanja i kulture ukusa. Slu{ate D`imija Hendriksa ili D`enis D`oplin. iako nije vi{e nu`no i sud ukusa. umetnost. MIT Press. jer }e kultura ukusa i}i. Kant after Duchamp. Zamislite sebe kao mladog umetnika ili mladog intelektualca. To su bili dani. ili na estetsko. Cambridge (Mass. i bez ikakvih takvih istra`ivanja. 1998 (poglavlje 5).“ Imanuel Kant. Kritika mo}i su|enja U prvom delu teksta preispituje se teza da je sve umetnost.852 Kant I. studenta mo`da.). 111. i ako u svom dvori{tu ne gradite Baki Fuler kupole. blizu su vam i Flower Power i maj ’68. Autor zaklju~uje da iskaz „Ovo je umetnost“ ostaje estetski sud u kantovskom smislu.) Rat u Vijetnamu besni. Ako ve} niste zapalili poziv za regrutaciju ili grudnjak. svojim tokom. ^ak i da ne `ivite u San Francisku ili Parizu. Tre}i program Radio Beograda Broj 146.UDK BROJEVI: 7. i poredi to s kantovskom antinomijom ukusa iznesenom u Kritici mo}i su|enja.

„Interview with Bernard Lamarche-Vadel“. godine. vitmanovsko o`ivljavanje ameri~kog sna. „Svako ko posmatra moje predmete. Bojs tada jo{ nije kro~io na ameri~ko tle niti je nadmeno izjavljivao: „Svi|a mi se Amerika. u Battcock. Dika Higinsa. 1980. va{ je moto.3 1 Jack Burnham.tre}i program PROLE]E 2010. 179.“2 To su bili dani. za{to? Do svoje smrti 1986. 174 vidom odu{ka svojoj kreativnosti. prvi put objavljeno u Art forum 9. Fluksusovac proistekao iz nema~kog konteksta nije ba{ mnogo nalikovao drugim Fluksusovcima. 3 Joseph Beuys. akcijama i performansima imao status Fluksusovca. 69. {tavi{e. koji u to vreme jo{ nije bio izgubljen. I premda je Fluksus u Nema~ku stigao iz Amerike. jedino razumno pitanje je – {to su neki mladi ljudi ve} shvatili – za{to nije svako umetnik. zga|enost nad potro{a~kim dru{tvom i nema~kim Wirtschaftswunder-om. ~ije je }utanje Bojs smatrao precenjenim: Kriti~an sam prema njemu jer je }utao upravo onda kad je mogao da razvije teoriju na temelju svog rada. Ono {to se u SAD javljalo kao blago. To je. D`ord`a Maciunasa. moj doprinos ’Istoriji umetnosti’. autorov prevod na engleski. Studentski protest. „Interview with Irmeline Lebeer“. vanparlamentarna opozicija. . Oni su s tolikom lako}om prihvatili Bernamovo „razumno pitanje“ da je svako koga ste mogli sresti na njihovim hepeninzima. Nam D`un Pajka. No.“ No. Opustite se i u`ivajte u onome {ta je tada rekao D`ek Bernam: „O~igledno je da vi{e nije va`no ko je dobar umetnik a ko nije. a uskoro i terorizam. „Problems of Criticism“. u Nema~koj se ispoljilo kao najprotivre~nija potreba da se dru{tvo traumatizovano sopstvenom monstruoznom pro{lo{}u nekako izle~i. tvrda linija levi~arskog politiziranja. evropski umetnik koji se najvi{e svi|ao Americi jeste Marsel Di{an. 5 (1971). Idea Art. treba da ima na umu moju osnovnu tezu: svako ljudsko bi}e je umetnik. Canal 58–59. pra}en zebnjom i nepodno{ljivim kompleksom krivice kojih nije bilo s ove strane Atlantika. davali su nema~kom kulturnom krajoliku hipi perioda pesimisti~ki ton. Tamo ste lako mogli naleteti na D`ord`a Brehta. on nikad nije odstupio od ovog ube|enja. Cahiers du Musée National d’Art Moderne 4. a D`ek Bernam je odli~no razumeo duh vremena. „U~ini to“. Ja sam taj koji danas razvija teoriju koju je mogao da razvije on. i ja se svi|am njoj. zima 1984–1985. str. citirano na francuskom. prijatelju moj. koji je kvario samo subliminalno nepravedni rat. Zamislite sada sebe u Nema~koj otprilike u isto vreme. 2 Joseph Beuys. str. prijatelju moj.“1 To su bili dani. U takvom je kontekstu Jozef Bojs (koji ba{ i nije bio mlad ~ovek kad je osnovao Organizaciju za neposrednu demokratiju – iste godine kad je Bernam postavio pitanje „Za{to nije svako umetnik?“) ve} odgovorio – zaista.

posebno konceptualista. istinski ljubitelj umetnosti. utopistom koji veruje da se umetnost rastapa u `ivotu. 6 Da bih bio pravedan prema Grinbergu. bilo gde i bilo kad. 176. pristalica ameri~kog anga`ovanja u Vijetnamu.“5 Da li je moj donekle nepravi~ni kola` citata jedino {to omogu}uje da se Grinberg pojavi ruku pod ruku i s D`ekom Bernamom. kao i umetnika i neumetnika postala klimava. koji pokazuje kako se Grinberg svim silama bori pre kona~nog priznanja da je razlika izme|u umetnosti i neumetnosti. Beuys. primetiv{i da je upravo taj prenos s jednog mesta na drugo od njega na~inio umetnost. Ali ono {to. Za njega je to pitanje budalasto i sme{no. ~iji autori ne bi mogli biti protivniji jedan drugome. Cahiers du Musée National d’ Art Moderne 45–46 Šzima – prole}e 1993¹. pla{i posledica Di{anovog gesta po praksu. Kultura spremna da izbri{e razliku izme|u umetnosti i `ivota predstavlja upravo ono {to on najvi{e mrzi.. kao i Bojs. jeste teorijska dobit. negde u isto vreme. „Interview with Irmeline Lebeer“. Sigurno je da nije duvao s D`ekom Bernamom kad je. iako }u se suzdr`ati od suvi{e pedago{kog komentara. napisao: „Kad bi ba{ sve moglo da se opa`a estetski. Bio je nepopustljiv prema radu Jozefa Bojsa. jedini pravi komentar morao bi da bude u maniru 4 5 On je uneo taj predmet (pisoar) u muzej. u „Les Tremblés de la réflexion. 44. pesimisti~ni branilac modernizma.) Po{to mnogo pola`e na svaku re~ i svakoj je zna~enje izuzetno odre|eno. i s Jozefom Bojsom..POSLE DI[ANA Pre|imo ponovo Atlantik. postave jedna uz drugu? Grinbergova tvrdnja predstavlja jednu od mnogih kojima se kritikuje Zeitgeist koji prepoznajemo u Bernamovim re~ima. priznaje Di{anu. razo~arani Jevrejin marksista. Ali Di{an nije uspeo da donese prost. Ako je to ta~no. onda bi ba{ sve moglo da se opa`a i do`ivi umetni~ki. ekosenzitivnim entuzijastom za tehnologiju. Navedeni citat prenet je iz „Prvog seminara“. ili postoji neki osnov da se ove tri izjave. Grinberg se tako|e ni na sekund ne bi dvoumio oko toga {ta treba re}i na Bojsovo ube|enje da umetnik treba da uti~e na teoriju drugog umetnika.4 175 . On se ni na trenutak ne bi dvoumio oko odgovora na Bernamovo „razumno pitanje“. poslednjom velikom i tragi~nom figurom nema~ke romanti~arske tradicije. ose}am obavezu da taj odeljak citiram u celini. str. Klement Grinberg. Remarques sur l’ esthétique de Clement Greenberg“. koju realizuje ili je mo`e realizovati bilo ko. (Jedan takav sam dao na drugom mestu. Seminar One. Greenberg. {tavi{e. mogao je da vidi kako se njegova zvezda gasi istom brzinom kojom se Di{anova uzdizala s mladom generacijom umetnika. jasan zaklju~ak da je svaki ~ovek umetnik. On se.6 U tom pasusu Grinberg se zahvaljuje Di{anu. onda postoji nekakva umetnost uop{te. a na Fluksus nije davao ni pet para. i verovatno najbolji kriti~ar umetnosti koga je Amerika proizvela. str.

Ipak. Grinbergovo priznanje da svako mo`e biti umetnik je. Na jednoj strani je neformalizovana. pa ipak. muzike. za sad. kao forme na jednoj strani i kao slaganja na drugoj. plesa. skulpture ili fotografije – pripada samo vama. kako on sam ka`e. onda bi ba{ sve moglo da se opa`a i do`ivi umetni~ki. koja. onda postoji nekakva umetnost uop{te. Po{to se podudara s estetskim iskustvom uop{te. a jo{ manje mo`ete definisati stvari ili mesto gde formalizovana umetnost prestaje a neformalizovana po~inje. Umetnost uop{te uzev se. ne smatram odr`ivom razlikom.) Razlika izme|u umetnosti uop{te uzev i onog za {ta je svet. Dovoljno je re}i da su sve niti koje sam do sada poku{ao da pratim. ova razlika je bezna~ajna: to je razlika u stepenu. (Kro~e je pru`io letimi~an uvid u ovo. koju realizuje ili je mo`e realizovati bilo ko. a na drugoj umetnost ovekove~ena kroz medij koji je op{teprihva}en kao umetni~ki. saglasan da nazove umetno{}u. str. slikanja. ne oduzima mu „status“ umetnosti. Glavna razlika nije izme|u prenosivog i neprenosivog. Ne mo`ete pokazati. isprepletene ovde. ve} izme|u umetnosti fiksirane u formama koje se konvencionalno prepoznaju kao umetni~ke forme. realizuje nenamerno i solipsisti~ki. 176 dodu{e u zagradi. u najve}oj meri (da ne preterujemo). kao da mora da suzbije njegov kobni uticaj. crtanja. umetnost podrazumeva jednostavnu promenu stava prema va{oj sopstvenoj svesti i njenim objektima. a osoba koja je realizuje ili „stvara“ ne mo`e da je prenese na pravi na~in. jeste razlika izme|u prenosivog i neprenosivog. (To {to je ovo noviji uvid – uglavnom zahvaljuju}i Marselu Di{anu – ne ~ini ga ni{ta manje vrednim.) (Seminar One. stavljena na test iskustva.tre}i program PROLE]E 2010. ne zavisi od ve{tine izrade (kao {to se verovalo u antici) ve} od ~ina distanciranja na koji sam upravo skrenuo pa`nju. na ovaj ili onaj na~in. veoma indikativno za probleme kojima se u ovoj knjizi bavim: Kad bi ba{ sve moglo da se opa`a estetski. Velika teorijska usluga umetnosti koja te`i napredovanju primorala nas je da postanemo svesni koliko su ove granice klimave: razlika izme|u umetnosti i neumetnosti. iako bih li~no rekao da obe definitivno pripadaju formalizovanoj umetnosti. bilo gde i bilo kad. Ja to. opet. Ako je to ta~no. „sirova“ umetnost. Ono {to }emo nazvati umetno{}u ne mo`e se potpuno niti kona~no razdvojiti od estetskog iskustva uop{te. Postoje i drugi takvi slu~ajevi. a ne u do`ivljenoj su{tini ili pokazivom „statusu“. Kao da poku{ava da na|e ravnote`u izme|u Bernamovog stava „Za{to nije svako umetnik?“ i Bojsove tvrdnje „Svako ljudsko bi}e je umetnik“. pomnog ~itanja na granici s psihoanaliti~kim. 44–45). Estetsko opa`anje pejza`a – kad ga ne propu{tate kroz medij jezika. . to {to ne prenosite svoje opa`anje preko medija koji je za to predvi|en. i nije tako jednostavna. i da je Grinbergovo neprestano osciliranje izme|u dvaju pojmova medija. i umetnosti koja nije fiksirana takvim formama. me|utim.) Pokazuje se da predstava o umetnosti. Sve {to se dovodi do svesti mo`e se makar u nekoj meri preneti. (Tako se mo`e re}i da aran`iranje cve}a i pejza`na arhitektura pripadaju bilo kojoj od njih. neuhvatljiva. „velika teorijska usluga umetnosti koja te`i da se uzdigne“. posebno one koje se bave medijem i njegovom specifi~no{}u. pantomime. kao i ona izme|u formalizovane i neformalizovane umetnosti.

ba{ 7 Novalis. 177 . Ja. 1969). i postavlja „svakog-kao-umetnika“ u {iru perspektivu. potencijal ~ije je polje esteti~ko. 367. 310. Od njihovog vremena svaka avangarda ili moderna utopija veruje da rad profesionalnog umetnika treba da oslobodi potencijal za stvaranje umetnosti. koliko i sam modernizam.“7 Bojs je ve} polagao pravo na njegovo nasle|e. spajaju}i svoje politi~ke ideale i teorijska nastojanja u „kriti~ku teoriju“. ~ak i ako ih je „teorija“ pre`ivela. me|u kojima je znatno ve}i sklad no {to izgleda. Fridriha ili Rungea. Neki su za sobom zaklju~ali vrata svoje mladosti. kao i obi~no. Drugi zahtev umnogome prevazilazi okvire ove knjige. koji je prisutan u svakom pojedincu i u ~ove~anstvu kao celini. [elinga. Nova umetnost trebalo je da se osloni na neposredan ose}aj i emociju. ali je staro koliko i nema~ki romantizam. U svakom slu~aju. u onom smislu koji joj je dao Mi{el Fuko. stare vrednosti se moraju napustiti ili uni{titi. i da arheolo{ki pristup ~ija je svrha postmodernisti~ko prei{~itavanje modernosti. Ali svako ko je ostao u svetu umetnosti mora priznati da su doga|aji koji su usledili prili~no uzdrmali osloba|aju}e utopije {ezdesetih. 1994). Prvi koji je razmi{ljao o ma{ti kao „majci stvarnosti“ bio je Novalis. kao i nasle|e Herderlina. moderni naziv za tu kombinaciju sposobnosti. nezavisno od kulturnog nasle|a i dru{tvenih privilegija. zadovoljni svetom umetnosti takvim kakav jeste: biznis. Neki i dalje poku{avaju da re{e protivre~nost koja postoji izme|u sveta i sveta umetnosti. i na izvesni elementarni vizuelni alfabet i sintaksu. me|utim. ali Bojs sigurno jeste. a umetnost se mora ponovo promi{ljati u svetlu neke sposobnosti koja bi trebalo da postoji kod svih mu{karaca i `ena. dakle. La mort me tient en éveil (Tolouse: ARPAP. a vidokrug politi~ki. Napredovanjem estetske osetljivosti i umetni~ke pismenosti. Joseph Beuys. str. ili {to bi njihove pristalice priznale. no. ja i dalje ose}am potrebu da bar nagovestim kuda bi me moja arheolo{ka `elja mogla odvesti.POSLE DI[ANA Svako ko – kao ja – pripada generaciji koja je pro`ivela mladost u jeku Flower Power i maja ’68. Postoje spiritualisti~ke i materijalisti~ke verzije te utopije. Videti Max Reihtmann. koji je rekao: „Svaki ~ovek bi trebalo da bude umetnik. Studenti s ulica Pariza ili oni okupljeni oko Bojsa u Diseldorfu ’68. sposobnost ose}anja i ~itanja pretvorile bi se u sposobnost izra`avanja i artikulisanja. Pariski studenti mo`da ba{ i nisu bili svesni romanti~arskih korena svog pokreta. oseti}e da govor o neverovatnom osloba|anju kao o „teorijskoj usluzi“ predstavlja potpunu izdaju utopijskog podsticaja Bojsovog ube|enja i Bernamovog pitanja. uva`ava „teorijsku uslugu“ do koje je dovela recepcija Di{ana {ezdesetih. ali zbog toga nisu postali ni{ta mudriji. Druge je preplavila nostalgija. delili su osnovno emancipatorsko uverenje – Mo} ma{ti! – koje se svakako vezuje uz {ezdesete. verujem da vremena zahtevaju arheologiju. Werke (Munich. Kreativnost je naziv.

i otvaranja kancelarije Organizacije za neposrednu demokratiju u Dokumentima 1972. bratstva – i filozofsko nasle|e prosvetiteljstva. objavljenim 1795. ili mo`da ~ak u njegovoj poemi Umetnici. Bilo da su se do`ivljavali kao spiritualni ili kao ideolo{ki pioniri. Pre bi se moglo re}i da je ona uzimala u obzir „~injenicu“ – jama~no. oni su prvenstveno delovali kao kulturni pedagozi s istom publikom na umu: mu{karac/`ena uop{te. godine. forma umetnosti karakteristi~na za njega. U tom pogledu. Bojs je ljudsku kreativnost i svoj princip „svako je umetnik“ u~inio osnovom ne samo za svoju umetnost. Ready-made. u Kaselu. a – s izuzetkom ultrani~eanaca – ni „poststrukturalisti~kih“ ili „dekonstruktivisti~kih“ autora (najcitiraniji su @ak Derida i Mi{el Fuko). kojoj u trag ulazimo ve} u [ilerovim Pismima o estetskom obrazovanju ~oveka. ~ija je specifi~no kontekstualizovana procena „smrti ~oveka“ ad nauseam navo|ena da podupre antihumanisti~ko ~itanje. Ni{ta ne bi moglo biti dalje od njegovog na~ina razmi{ljanja od vere u univerzalnu kreativnost. ovde se ra~una isklju~ivo na politi~ki presudne razlike. ne bez izvesne gor~ine – da je ve} svako postao umetnik. militantnog predavanja na Slobodnom univerzitetu. I obe su propale. Jozef Bojs je bio poslednja tragi~na figura te tradicije. Obe su se poslednji put rasplamsale {ezdesetih godina XX veka. Tokom svog osloboditeljskog anga`ovanja u Fluksusu. osnivanja Nema~ke studentske partije u svojoj klasi u Diseldorfu 1967. godine. nikad nije bio utopista. ponavljao je iznova i iznova. pa ~ak i „bur`uja“. i Tatljina i El Lisickog koji su bili materijalisti. bilo da se politika mogla zaobi}i u korist duhovne revolucije zasnovane na „unutra{njoj nu`nosti“ koja se poziva na zdrav razum svakog mu{karca i `ene. godine. nego i za nezadr`ivi prozelitizam. vrlo jaka tendencija da se istorijske avangarde ~itaju kao radikalno antihumanisti~ke.tre}i program PROLE]E 2010. mala je razlika izme|u Kandinskog i Mondrijana koji su bili spiritualisti. nije proistekla ni iz verovanja ni iz nade da bi svako mogao ili trebalo da postane umetnik. „Mu{karac/`ena je kreativno bi}e“. „laik“. Njegove spiritualisti~ke i materijalisti~ke verzije moderne utopije ukr{taju se sa izuzetnom harizmatskom mo}i i ideolo{kom briljantno{}u. me|utim. jednakosti.9 Obe su u krajnjoj liniji politi~ko nasle|e Francuske revolucije – slobode. izbor se nametao izme|u dveju vrsta humanizma i univerzalizma. Ne mislim da bi ovo ~itanje nai{lo na odobravanje samih umetnika. Retrospektivno gledano. Di{an.8 Krajnje ishodi{te avangardisti~ke utopije proisti~e iz polaznog uverenja da je „svako umetnik“. naravno. 8 9 . napisanoj 1788–1789. Bilo da je bur`oazija morala da bude zba~ena politi~kom revolucijom da bi ljudska kreativnost bila oslobo|ena. U savremenoj umetni~koj kritici postoji. 178 onaj naziv na kojem je Bojs izgradio svoju doktrinu. Ready-made poni{tava tehni~ku razliku izme|u stvaranja umetnosti i njenog po„Der Mensch ist das kreative Wesen“.

Tako se ponovo simboli~ki isklju~uje „bur`oasko“/ ili mo`da „bur`uj“. a devetnaestovekovni mit o revoluciji o`ivljava upadljivo potivre~e}i stvarnim mogu}nostima opiranja zate~enom svetu umetnosti. Stvaranje umetnosti posle Di{ana bi se jednostavno u potpunosti otvorilo.10 Ali kako je svet umetnosti sastavljen od pripadnika srednje klase. stil `ivota) do ta~ke u kojoj oni sami postaju `ivi simptomi koji otkrivaju istinu o krizi modernosti.POSLE DI[ANA {tovanja.11 Nemogu}e! Utopije napu{tamo s tugom ili s rado{}u. Veoma je simptomati~no da se u o~ima mlade generacije umetnika Vorholov superstar imid` mo`e meriti jedino s Bojsovom harizmom. umetnik gubi svaku tehni~ku privilegiju nad laikom. problem uop{tavanja kojim se ove grupe povezuju u koherentnu sociokulturnu perspektivu ne mo`e se izbe}i. antirasizam itd. No. Ready-made nju samo otkriva.). i ako pristup tome nije ograni~en nekim drugim faktorom – institucionalnim. a o toj potrebi ne treba govoriti u svetlu globalne klasne borbe. Profesija umetnika ispra`njena je od sveg métier-a. Obojica su na radikalan na~in doveli svoju umetnost i `ivot (ili u Vorholovom slu~aju. 11 Do sada je ukratko bilo re~i o potrebi da se alternativnim umetni~kim praksama dodeli dru{tvena baza. finansijskim – sledi da svako mo`e da bude umetnik ako to po`eli. socijalnim. Vorhol zna da je jedino {to mo`e da uradi da postavi simptom kao primer.: Bay Press. dakle. Jedini na~in da se odupremo takvom stanju stvari bio bi. iz kategorije „laika“ morao isklju~iti „bur`uj“. Da bismo ostali verni avangardisti~koj utopiji. i umetni~ka praksa bi bila samo dru{tvena igra ~iji kodovi i {ifre simptomati~no nagove{tavaju da neka pravila treba da zamene métier. to mo`e biti poziv razli~itim manjinskim grupama na prekodiranje (videti Hal Foster. neki alternativni na~in kodiranja ili prekodiranja ulaska u umetni~ki svet. dok Bojs misli da ima re{enje. 10 179 . koji bi ina~e ostao neodre|en pojam. 1985¹) njihovih specifi~nih ideolo{kih interesa u odr`ive kulturne oblike (feminizam. Kako sam do sada na razne na~ine sugerisao. ready-made nije uzrok te „~injenice“. ^im te razlike nestane. U slu~aju da ga izbegnemo (a pla{im se da se Fukoov pojam „specifi~nog intelektualca“. i sad bi se. ve} pre njen uslov. kako je Bojs hteo da je ~ita. Iako odre|ivanje ovakvih grupa svakako bli`e odre|uje i samog „laika“. Wash. Recodings ŠPort Townsend. moderna utopija „svako je umetnik“ preokrenula bi se u „svako je dendi“. dok se ambiciozni umetnici povla~e u poseban To nam pokazuje umetnost Endija Vorhola u kojoj su rana underground anonimnost Fabrike i vrlo javna reklama umetnikovog imena i slave rezultovali pop-dendizmom. i Gram{ijev pojam „organskog intelektualca“ ponekad koriste ba{ u tu svrhu). ovde lako uska~u da popune prazninu. da bi se uop{te moglo upustiti u profesionalnu igru umetnika. i to samo jednog njenog dela. gej pokret. sablasti „bur`oaskog“ i „kapitalizma“ koji su tako|e op{ti nazivi. kao i nekad. ona bi se u trenutku okrenula protiv sebe. U ovom srozanom simulakrumu aristokratske etikete. on ne ostavlja prostora za „laika“ u univerzalnom smislu. Kad bi se ~itala kao utopijsko obe}anje. ~ak bi se i to parodiranje utopije okrenulo protiv sebe. no da li danas kad svaki autor grafita pola`e pravo na status umetnika.

krive}i ga za sve nevolje sveta umetnosti. Ne zahteva se ni verovanje ni nada da }e neko prosuditi dobro. povremeno citiraju}i Kro~ea. kao da onog ko je izgovara. U jednom od Seminara nalazimo slede}e: Pokazalo se ne{to {to je toga bilo vredno. Imaju}i u vidu Grinbergov otpor prema toj vrsti umetnosti. Di{anov uticaj u~inio „novijoj umetnosti koja te`i da napreduje“. Ona nisu dosadna kao akademske rasprave. uglavnom „realizuje nenamerno i solipsisti~ki“. pratimo kako naglas misli i deli svoje sumnje i strahove s ~itaocima.tre}i program PROLE]E 2010. izuzetni dokumenti. po{to je naprosto re~ o tome da jedna ista re~enica – „ovo je umetnost“ – slu`i i proizvodnji umetni~kog dela i njegovoj proceni. ironi~no je {to je upravo on od svih bolje razumeo da umetnost uop{te. 180 dru{tveni sloj. bez sumnje. Pristupa im vrlo empirijski. Ranih sedamdesetih Grinberg je iz kriti~ara prerastao u pedagoga i esteti~ara. Umetnost poput Di{anove. koliko god to nevoljno ~inio. prvi put u svojoj dugoj karijeri. kada. ne gaji se iluzija da estetski senzibilitet i umetni~ka pismenost mogu napredovati. Arts Magazine 50 (June 1976): 93. Tako i treba da bude. ali se moralo pokazati da bi se i prepoznalo. prema Grinbergu. zapravo proizlazi iz ~injenice da se moderno estetsko rasu|ivanje ne formuli{e kao „ovo je lepo“ (ili ru`no) ve} kao „ovo je umetnost“ (ili ovo nije umetnost). kasnije objavljena kao Seminari u razli~itim umetni~kim ~asopisima. ni kodirana {ifra. po~inje da predaje estetiku i.12 12 Clement Greeberg. . Estetika se kao disciplina sagledava u novom svetlu. Ovo je oduvek bilo ta~no. bogami. ali vi{e o tome kasnije – da prosu|uje umetnost kao umetnost. Me|utim. Seminar Six. prigovaralo. oni koji ga omalova`avaju ~esto ne uspevaju da primete kako. U donekle pateti~nom poku{aju da okupi mlade oko onog {to je smatrao zahtevima visoke umetnosti. gde i s kakvim je po{tenim obzirom on uva`avao Di{ana. bio on profesionalac ili laik. iako se najvi{e oslanja na sopstveno iskustvo. Vratimo se Americi poznih {ezdesetih i ranih sedamdesetih godina XX veka i „velikoj teorijskoj usluzi“ koju je. Malo se preteralo s bla}enjem Grinberga. A zbog toga mu se. Zbog toga su ova predavanja. Drugim re~ima. doprineo. Po~ev od poznih {ezdesetih te{ko da je i jedan njegov ~lanak pro{ao bez napada na Di{ana. pokazuje koliko ~ak i kategorija formalizovanog estetskog iskustva mo`e biti otvorena. Ni dru{tvena igra. kao ni{ta pre nje. ~emu je on svojim neodmerenim reakcijama. po~inje da se upu{ta u filozofska pitanja. u njima ~ujemo kako mu mozak radi. otuda. Suzan Langer ili Kanta. prema njegovom mi{ljenju. to je prosto lingvisti~ka posledica ba{ sva~ijeg prava – i du`nosti. uop{te i nije status). postoji iko ko pretenduje na di{anovski status anartista? Trebalo bi da je re~ o svakom. automatski pretvara u „umetnika“. ne ograni~avaju posed ovog „statusa“ (koji. koja se.

i da sve {to mo`e da se do`ivi estetski mo`e da se do`ivi kao umetnost. ostaje zagonetka. str. 129.“17 Stvari bi bile mnogo jednostavnije kada bismo mogli da mu verujemo. 129. Seminar Seven. str. zapravo potpuna anestezija.. [tavi{e. Stvari. dakle.13 181 Velika prepreka primerenom razumevanju Grinbergovog uvida u tome je {to preklapanje umetnosti i estetike u njegovom u~enju nosi ime ukusa: „Kad nema rasu|ivanja estetske vrednosti. 17 „Apropos of Readymades“. Greenberg. a Grinberg je odve} ambivalentan u proceni vrste iskustva koje ready-made otkriva: „Di{anov ready-made je ve} pokazao da se razlika umetnosti i neumetnosti sporazumno utvr|uje.“15 Kada je re~ o pop-artu koji je prema njemu najgori izdanak ready-madea. ali ne mo`emo. Stvari su sve slo`enije i slo`enije. pitanje ravnodu{nog ukusa ili „lepote ravnodu{nosti“ (njegovim re~ima) ne samo Greenberg. 97. „Counter-Avant-Garde“. nema suda ukusa. {to se posebno odnosi na to da je Di{anov ready-made izneo na svetlost dana ne samo preklapanje ve} i savr{eno podudaranje umetnosti i estetskog iskustva. str. „Post-Painterly Abstraction“. str. 16 Greenberg. str. a onda nema ni umetnosti.POSLE DI[ANA Kakvom to novom svetlu? Od tada (od pojave Di{anovih ready-madea) tako|e je postalo jasnije da sve {to uop{te mo`e da se do`ivi. Clement. Grinberg ka`e da on ozna~ava „novu epizodu u istoriji ukusa. a ne pouzdano do`ivljava. Sam Di{an je uporno odbacivao primenu „kategorije“ ukusa na izbor ready-madea: „Ovaj izbor se zasniva na odsustvu reakcije na vizuelne odlike uz koju ruku pod ruku ide potpuno odsustvo dobrog ili lo{eg ukusa. Toliko je jednostavno.“14 Kako smo ve} videli stvari nisu ba{ tako jednostavne. ali ne i autenti~nu novu epizodu u razvoju savremene umetnosti“. Counter-Avant-Garde“.16 Kako beg od „ukusa uop{te“ ne bi mogao da ozna~ava vi{e od „nove epizode u istoriji ukusa“. oni se i podudaraju. 13 14 Umetnost bez estetike protiv estetike bez umetnosti . umetnost i estetsko ne samo da se preklapaju. Mo`da bi stoga u potrazi za re{enjem pre trebalo da se obratimo Di{anu nego Grinbergu. 141. Ukratko.. u SS. posmatra li se pitanje nemogu}eg u kontekstu l’impossibilité du fer. 64. mo`e da se do`ivi estetski. Apsolutna vizuelna ravnodu{nost je nemogu}a i Di{an je u svojim spisima ostavio dovoljno tragova koji ukazuju na njegovu svest o tome. 15 Greenberg. uop{te nisu tako jednostavne. ve} i od ukusa uop{te“. dodaju}i da pop-art senzibilitetu avangarde nije pru`io „{ansu samo da pobegne od strogog ukusa.

kao i u prethodnom poglavlju. or Anti-Art“. 76. dive}i se ready-madeu zbog njegove „estetske lepote“. baciv{i im ih u lice. 53. 1965). str.“ Otkako postoji estetika kao disciplina.tre}i program PROLE]E 2010. ve} postaje nedoku~ivo. str. Iz ove ’navike’ razvilo se poimanje da postoji konceptualna veza umetnosti i estetike. a razdvajanje estetike i umetnosti njegova alternativa Grinbergovom totalnom preklapanju umetnosti i estetike: „Dakle. Ukus predstavlja polovinu domena na koji estetika pola`e pravo (drugu polovinu predstavlja podru~je uzvi{enog). pa se sad i njima dive zbog njihove estetske lepote. (Videti William Camfield.) 21 Kosuth. Izgleda da je Di{an saglasan sa Grinbergom da neodadaisti (to jest popartisti). nijedna grana filozofije koja se bavila ’lepotom’ i. „Art after Philosophy I and II“. 182 da ne postaje jednostavnije.18 ^ak i ako bismo prihvatili da je njegov izbor ready-madea izvan ukusa. najvi{e oslanjamo na tekst D`ozefa Kosuta „Umetnost posle filozofije“ iz 1969. citirano u Hans Richter. 1953. Icon. Zagonetka. mislio sam da obeshrabrim estetski sud“?20 Nastavimo s ~itanjem. videti moje „Autorship Stripped Bare. Ovde se. Nedavne studije otkrile su da je ove komentare sa~inio Rihter. str. nisu uradili ni{ta drugo sem {to su zapo~eli „novu epizodu u istoriji ukusa“. . koji su se bunili protiv Grinbergovog formalizma. u Res 19–20 (1990–1991): 234–241. 19 Neobjavljeni intervju sa Harijet i Sidnijem D`enis. iz Di{anove „teorijske usluge“ i{~itali dijametralno suprotne stvari. kako bismo tuma~ili izjavu poput ove: „Uzeo sam stvar sa zemlje i preneo je na planetu estetike“?19 I kako da je potom ne uporedimo sa slede}om re~enicom: „Kad sam otkrio ready-made. ve} od ukusa uop{te“. Koncept je bio Kosutov odgovor na ukus i lepotu. {to nije istina. 179 n. 20 Navodno iz Di{anovog pisma Hansu Rihteru.“21 Kosut i Grinberg su. 208. a ne Di{an. Even“. „Marchel Duchamp’s Fountain: Aesthetic Object. Za dalje istra`ivanje nemogu}nosti izbora. godine. Iz ove 18 Videti poglavlje 3. nije mogla da izbegne obavezu da raspravlja i o umetnosti. ose}aj za lepotu bio je su{tina ukusa. Dada Art and Anti Art (New York: McGraw Hill. Tvrdnjom da je vizuelna ravnodu{nost osnov njegovog izbora ready-madea. Izazvao sam ih krhotinama fla{e i pisoarom. ova zagonetka je bila isuvi{e te{ka i ve{to postavljena za mnoge umetnike pod Di{anovim uticajem. ukusom. i dalje nije re{ena: {ta uraditi s izjavom da je uzeo stvar sa zemlje i preneo je na planetu estetike? Krajem {ezdesetih godina XX veka. shodno tome. Marchel Duchamp. on je o~igledno ponovo saglasan sa Grinbergom i kad prihvata odgovornost za to {to je avangardnom senzibilitetu priu{tio „priliku da ne pobegne od strogog ukusa. dakle. jer }e se stvari tako mo`da razmrsiti: „U neodadaizmu su uzeli moje ready-made predmete i na{li estetsku lepotu u njima. me|utim. u de Duve.

Za ovu praksu. 22 Videti Lucy R. o ironi~nom ponavljanju te istorije. iako je sav estetski kvalitet navodno uklonjen iz njih. E. alternativa je izgleda bila slede}a: mi ili pola`emo pravo na naziv „umetnosti“ za ono {to radimo. Thing Company. naime. a ART za Esteti~ki Odba~ene Stvari*** (Treba ukazati na to da oni nisu bili rigorozno dogmati~ni kao Kosut: ART ne nastaje odbacivanjem estetike. dok je Kosutovo ~itanje postavilo pravila za nekoliko umetni~kih praksi koje su se pojavile {ezdesetih godina i koje su dovele u pitanje granice tradicionalnih medija. upaljena sve}a itd. Lippard. da bismo kategorizovali neke dobro poznate konceptualisti~ke ili protokonceptualisti~ke radove. ali pod nekim nazivom koje nije umetnost. Ian i Elejn (ili Ingrid) Bakster. Zatvoreno zbog osavremenjivanja. 183 . – Prim. O~igledno je da je re~ o paraleli sa istorijom modernisti~kog slikarstva. od kojih jedna. Statement of Esthetic Withdrawal (1963) Roberta Morisa. ili ta~nije. str. ** Aesthetically Rejected Things. ka`e: „Izvinite {to je ova slika privremeno li{ena stila. za istoriju filma 1967. ACT je skra}enica za Esteti~ki Priznate Stvari*. po~ev od praznog platna. Iako je estetski kvalitet navodno iz pomenutih objekata bio uklonjen. Na strani ART nalazimo radove koje nazivamo umetno{}u. Oni su podelili svoje prakse u dve kategorije: ACT i ART. U svakom od navedenih slu~ajeva uklanjanje estetskog kvaliteta samo je jedna polovina problema. 1973). rad D`ina Birija Word Paintings (1960–1963).POSLE DI[ANA perspektive izgleda da je Grinbergu njegov na~in ~itanja dozvolio da ograni~i svoju estetiku na domen modernisti~kog slikanja i skulpture. Kristin Kozlov je. koji su izabrali da se nazivaju di{anovskim imenom. Thing) objasnili su da bilo * Aesthetically Claimed Things. E. oni ukazuju na simptome problema. Ovu alternativu veoma {aljivo prikazuje kanadski par. I pored svega. rad koji predstavlja dovr{enje Rau{enbergovog Erased de Kooning. neki konceptualni umetnici (N. i da potom fotografi{e „malu vatru“ koja je nastala kao rezultat paljevine. O~ekujte ponovno estetsko otvaranje“). ili pola`emo pravo na estetsko. prev. to {to ih nazivamo umetno{}u bila je druga polovina problema. kao {to su Erased de Kooning (1953) Roberta Rau{enberga. prev. N. Six Years: The Dematerialization of the Art Object from 1966 to 1972 (New York: Praeger. godine uradila ono {to bi belo platno uradilo za istoriju slikarstva: proizvela je rad bez naslova koji se sastojao od prazne rolne {esnaestomilimetarskog filma. ili Burning Small Fires (1969) Brusa Nojmana. na primer. odlu~uje da zapali knji`icu Eda Ru{e Various Small Fires u kojoj se nalaze brojne fotografije na kojima su male vatre ({ibica. Pozivaju}i se na Di{ana. Nojman. ve} posredstvom estetski odba~enih stvari.)22 Hajde da zato usvojimo njihovu nomenklaturu. primera radi. knji`icu koja i sama spada u konceptualnu umetnost. – Prim.). 66–67.

zapravo bilo ko. onda je i ime „umetnik“ trebalo otkloniti od umetnika.. Govorim o Li Lozano. To su tri alternative. to mora{ ili da ka`e{ ili da ga od{tampa{ ili da koristi{ jezik znakova. jer ako se ovo iskustvo nekako ne zabele`i i ne saop{ti umetni~kom svetu. godine: „Ako se to naziva umetno{}u. 184 {ta mo`e biti umetnost ako se takvom nazove. izrazio je ovo vrlo jasno u razgovoru sa Robertom Berijem (tako|e konceptualnim umetnikom): Na strani ACT uglavnom nalazimo radove koji pripadaju manje teorijskoj. koji je bio popularan me|u Fluksusovcima i tipi~an za hipi period „duvanja“ (sve se odigrava u glavi osobe koja izvodi delo. predvo|eni umetnikom koji zapravo nestaje kao takav i koji nije hteo da „u|e“ u svet umetnosti (ali koga je Lusi Lipard ipak uspela da sa~uva od nestajanja za potrebe svoje knjige Six Years: The Dematerialization of the Art Object from 1966 to 1972). a vi{e utopijskoj grani konceptualne umetnosti ili Fluksusa.: Ono {to mi se u~inilo tokom ovih razgovora jeste da. 181. Jer ako je naziv „umetnost“ trebalo odvojiti iz dela. 23 I. muzej ili umetni~ki ~asopis. Da bi bilo {ta bilo kako zvao. ili bi to mogao ~initi neko drugi.. I. nikako se ne mo`e znati da se uop{te dogodila neka „umetnost koja ne}e da se nazove umetno{}u“. ali bez pretenzija da se nazivaju umetno{}u ili da budu sme{teni u kontekst koji se tako naziva.tre}i program PROLE]E 2010.).: Pa. V.23 Isto. Nema potrebe nagla{avati da je ta utopija bila osu|ena na propast. mo`e{ ga staviti i na neko odre|eno mesto da bi se moglo ozna~iti kao umetnost – u galeriju.. Primeri ove tendencije su tzv. V. . str. deklaraciju Dona D`uda iz 1965. idealno „umetni~ko“ delo je tabla LSD-a itd. ako si gluv ili glup. R. Zato bi bilo prigodno da napravimo listu ovih „dela sa komandama“ ili „dela sa uputstvima“. zaista mora tako da ga nazove. ~ija se praksa razgovaranja o umetnosti („oralna komunikacija“) tako|e nazivala umetno{}u. ali ne mora da izvodi umetnik. Konceptualni umetnik Ian Vilson. I{~ezavanje granice izme|u umetnika i neumetnika pripada utopijskom sadr`aju ovog poduhvata. Videti. to jeste umetnost. Delo je bilo usmereno ka njoj samoj: Zovi. radove koji te`e proizvodnji ili izazivanju estetskog iskustva.: Ali i to bi mesto tako|e moralo nekako da se zove. B.“ Sve je u problemu imenovanja. ~ije se delo Dialogue Piece (1969) u tom obliku pojavljuje kao tobo`e identi~no praksi Iana Vilsona (koji je pripadao umetni~kom svetu).. „dela s komandama“ ili „dela s uputstvima“ koja mo`e. pi{i ili govori ljudima koje ina~e mo`da ne bi videla ukoliko ih ne pozove{ da do|u do tvog potkrovlja da biste pri~ali. kad je neko privr`en onome {to stvara i ho}e da to nazove umetno{}u. na primer.

od drugog objekta. njen General Strike Piece (1969). Dodajte objektu ne{to od tog „drugog“. ako ne i bez ikakve namere. koji je tako|e usmeren ka njoj samoj. da sam ~in uklanjanja bude ono {to komunicira sa svetom umetnosti i da se delo razmatra autoreferencijalno ({to je modernisti~ki stav) kao ne{to {to umetni~ka institucija ne mo`e posedovati. na primer. str. Ono {to nije objekt zovite „drugo“.). kako taj ~in nije u njenoj mo}i. 78. ne mo`e se izbe}i da njihove vizuelne karakteristike podlegnu estetskoj proceni. Otuda to stalno upinjanje da se iz dela ukloni sva vizuelna materijalnost. da biste dobili novi objekt ili neko novo „drugo“. to jest.24 185 Mnogo je dela koja su sli~na ovome: Tape Pieces (1960–1963) Joko Ono („Slu{ajte kako se zemlja okre}e / Po~ujte kako kamenje stari“ itd. 24 25 . ~isto solipsisti~ki deo kojem uop{te i ne treba naziv „umetnosti“ (rad iz 1969: „All the things I know but of which I am not at the moment thinking – 1. povezuje s kontekstom umetni~kih institucija koje te`e tome da mu uskrate mo} da nazove umetno{}u ono {to pod tim nazivom prikazuje Isto.25 Napomena: svrha ovog dela jeste da se vode dijalozi. 11. iako njegovo postojanje svakako zavisi od institucije. Ponavljajte dok ne bude vi{e objekata. solipsisti~ki. Tipi~na je. rad je upu}uje na to kako da sebe ukloni iz tog konteksta: Polako. U javnosti izla`i samo one radove koji {ire ideje i informacije o potpunoj li~noj i javnoj revoluciji. Tokom dijaloga nema snimanja niti se vode bele{ke. koji svoju umetnost deli na mentalni. 26 Isto.36 P. oni su izlo`eni riziku da }e biti ura|eni. ili Two Exercises (1961) D`ord`a Brehta: Uzmite u obzir objekt. kako je Grinberg pretpostavio. pro{iruje princip uklanjanja imena „umetnost“ iz sveta umetnosti. s druge strane. str. Isto. a ne da se stvori delo. str. 98. Ponavljajte dok vi{e ne bude „drugog“. da bi sprovela istra`ivanje potpune li~ne i javne revolucije. New York“). Koliko god da su ART radovi objekti.26 ^esto se isti~u dva problema s kojima se susre}e konceptualna umetnost.POSLE DI[ANA Drugi rad Li Lozano.. na primer. ali sigurno izbegavaj prisustvo na javnim ili zvani~nim doga|ajima ili okupljanjima koja su povezana sa „svetom umetnosti“. Oni postoje samo sebe radi kao vesela dru{tvena de{avanja. Uzmite deo objekta i dodajte ga „drugom“. dok ga. A ukoliko se ne stave u umetni~ki kontekst ili se ne prenesu u svet umetnosti. da biste dobili novi objekt i neko novo „drugo“. dosledno kvazi{izofrena strategija Roberta Berija. 15 June 1969. pa ~ak ni pokazati. M.

niti boljeg da se ra~una na postojanje ready-ma27 28 Kosuth. ruski produktivizam.tre}i program PROLE]E 2010. verujemo da su Di{anovi ready-madeovi „pomerili prirodu umetnosti s pitanja morfologije ka prirodi funkcije“. do ta~ke u kojoj se sva umetnost pre Di{ana bri{e. potpuno neplodni. To su bili dani. ako uzmemo Di{anove radove kao granicu. formulisanim ili kao ACT ili kao ART. str. „totalnu“ arhitekturu. da odbacimo svu antiumetnost.“27 Ili ne verujemo da se priroda umetnosti na bilo koji na~in izmenila niti mislimo da je rasu|ivanje o ukusu. fotografiju i fotomonta`u. A nema drugog na~ina da se to uradi. ili kao ukus ili koncept. iako ne vuku korene direktno iz ready-madea. izgubilo svoja prava. str. prijatelju moj. . tako|e iz 1969: „Tokom izlo`be galerija }e biti zatvorena“). Takve alternative ne mogu se odr`ati ne samo zato {to gube iz vida polovinu istorije umetnosti ve} i zato {to pojedina~na umetni~ka dela uzimaju kao ideolo{ke taoce. ~ine struju koja se u istoriji moderne umetnosti vodi zajedno s onom koja proisti~e iz njega). „Art after Philosophy I and II“. Ako tu kontradikciju ili antinomiju ne re{imo. 80. o~aravaju}i. mo`da }emo po`eleti da projektujemo novu konceptualnu prirodu umetnosti retroaktivno na pro{lost. i da je umetnost (posle Di{ana) konceptualna (po prirodi) zato {to umetnost postoji samo konceptualno. 82. Fascinantni dani. {to Kosut sigurno i ho}e da uradi kada ka`e: „[to se ti~e umetnosti. U prvom slu~aju.“28 U drugom slu~aju }emo mo`da biti u isku{enju da ready-made proglasimo za prevaru. ili kao umetnost u Kosutovom smislu. osloba|aju}i. Dvostruka obaveza (double bind) se mora prekinuti a antimonija se mora re{iti. Isto. Van Gogove slike nisu ni{ta vrednije od njegove palete. tako|e bi bili odba~eni. kakvo se primenjuje na radove modernisti~kog slikarstva i skulpture i na kompletnu klasi~nu umetnost. poput Kosuta. Samo glavni tok mo`e da pola`e legitimno pravo na zvanje umetnosti. Svi simptomi ukazuju na jednu te istu protivre~nost koja pripada istoriji prihvatanja ready-madea {ezdesetih. ili sve pokrete protiv ukusa od dadaizma naovamo. industrijski dizajn. te }emo odbiti da prepoznamo tu granicu u Di{anovim radovima ili da priznamo da postoji rupa u tkanju istorije umetnosti i. 186 (kao u radu Art and Project u Amsterdamu. a brojni pokreti kao {to je engleski vorticizam. ili forme ogla{avanja i propagande (pokreti koji. retroaktivno projektuju}i svoju sklonost ka kontinuitetu. i dugoro~no gledano. napu{taju}i pravo i du`nost da ih procenjuju prema zaslugama koje im pripadaju. uvek }emo biti sputani slede}om dvostrukom obavezom (double bind): ili. nema~ki funkcionalizam i drugi koji su prigrlili estetiku ma{ine. ili kao estetika u Grinbergovom smislu.

Nazovimo to klasi~nim estetskim sudom. trans. Clarendon Press. kao i oni koji su uobi~ajeniji kod umetni~kih dela kao: „Ova (slika) je dobra“. J. jer bi se ina~e o njemu moglo diskutovati (odlu~ivati na osnovu dokaza). estetski sud u kantovskom smislu i da je antinomija o kojoj je ovde re~ Kantova antinomija ukusa. Beograd 1975. koja je prvi deo Kritike mo}i su|enja. prev. Sud ukusa se ne zasniva na pojmovima. nije nu`no) re~enicom: „Ovo je lepo“. Autor koristi dva prevoda ovog dela na engleski. BIGZ. (Iako Kant ka`e razne interesantne stvari o umetnosti. prev. Critique of Judgement. Meredith (Oxford. re~enica kojom dovodi proizvedeni ready-made. H. ~ak i najsavremeniji i najkolokvijalniji. 30 Isto. mi ne povezujemo razumom predstavu sa objektom radi saznanja. preformulisana u antinomiju umetnosti. 93. Immanuel Kant. trans. Prema tome. ~ime on ne}e prestati da bude klasi~an estetski sud. bez obzira na njegovu raznolikost. jer se ina~e. Kritika mo}i su|enja. 1951) – Prim. naravno. kao {to je: „Ovo je super“. otvara prelaz s klasi~nog na moderno estetsko rasu|ivanje u zameni re~enice „Ovo je lepo“ re~enicom „Ovo je umetnost“. 187 Kritika moderne estetske mo}i su|enja Kant defini{e ukus kao „mo} prosu|ivanja onog {to je lepo“. o tome ovde ne}e biti re~i. Ready-made. 220. Ako loImanuel Kant. ve} je povezujemo uobraziljom (mo`da udru`enom sa razumom) sa subjektom i sa njegovim ose}anjem zadovoljstva ili nezadovoljstva. Antiteza: sud ukusa zasniva se na pojmovima. 1952) i Immanuel Kant. a ne znanja: Da bismo razlikovali da li je ne{to lepo ili nije lepo. sud ukusa nikako nije sud saznanja.POSLE DI[ANA dea kao umetnosti u kontinuitetu s njenom pro{lo{}u i s njenom budu}no{}u od tog da se pretpostavi da je iskaz „ovo je umetnost“.) Rasu|ivanje o ukusu je u su{tini stvar ose}anja. mogu da zamene ovaj sud. J. Evo {ta o tome ka`e Kant: Teza. Drugi na~ini formulisanja. U osamnaestovekovnoj verziji antinomija ukusa je u samom jezgru Dijalektike estetskog su|enja. centralnom delu Kantove Kritike estetske mo}i su|enja. i najvi{e ga zanima lepota u prirodi. str. Nikola Popovi}. o njemu ne bi moglo ~ak ni prepirati (pretendovati na nu`nu saglasnost drugih sa ovim sudom)29. pod kojim razumemo onaj sud koji ne mo`e biti druk~iji do subjektivan.30 Takav sud se nu`no izra`ava (ako se izra`ava naglas {to. me|utim. C. Bernard (New York. usled ~ega nije logi~ki ve} estetski. 29 . Critique of Judgement.

moramo se razi}i s Kantom. po~ev{i od same antinomije. Logi~no je da se re~ lepo zameni re~ju umetnost gde god se pojavljuje u tre}oj Kritici. ostaje estetski sud. estetski sud. Re~enica „Ovo je umetnost“ nije pojmovno zasnovana. naknadno prosu|ivana kao remek-dela avangarde i umetnosti tout court. sva navedena dela su. Taj sud ostaje klasi~an sud ukusa koji se odnosi na dizajn lopate za sneg. ili na Kurbea. ali veoma zna~ajnim slu~ajevima gde je odvratnost izazvala prvo odbacivanje.tre}i program PROLE]E 2010. Pikasovih Gospo|ica iz Avinjona. po~iva na samo jednoj hipotezi: da iskaz „Ovo je umetnost“. Tada re~enica „Ovo je umetnost“ ne mo`e zna~iti „Ovo je lepo“. ali je va`no da ovde umetnost. teza „Ovo nije umetnost“ izra`ava odbijanje da se rasu|uje estetski. Zapravo. kao i mnoga druga. Navo|eni razlozi svode se ili na odvratnost ili na podsmeh. U svim ostalim slu~ajevima mo`e zadr`ati to zna~enje. nikad nije isklju~io druga ose}anja. ili se ispituju same te konvencije. ili na bilo {ta drugo. D`ojsovog Uliksa i Di{anovih ready-madea) isprva je nai{lo na uzvike negodovanja: „Ovo nije umetnost!“ U svim ovim slu~ajevima. kad se odnosi na ready-made. Floberove Gospo|e Bovari i Bodlerovog Cve}a zla do Maneove Olimpije. a zatim prihvatanje dela. „Ovo ~ak i ne zaslu`uje sud ukusa“. Neva`no je da li „Ovo je umetnost“ i dalje zna~i „Ovo je lepo“ (ili ne{to sli~no). Re~enica „Ovo je umetnost“ pojmovno je zasnovana. svako remek-delo moderne umetnosti (od Kurbeovih Tuca~a kamena. {to je va`no za razumevanje zbog ~ega istorijski izvori sna`no podupiru (iako ne dokazuju) tezu da je iskaz „Ovo je umetnost“. ali postavlja pitanje zna~enja samo u onim ekstremnim. Iako je Kant `eleo da ukus po~iva na ose}anjima zadovoljstva i nezadovoljstva. ili na Matisa. Istorija modernizma i avangardne umetnosti prete`e ka ovom drugom. Prei{~itavanje Kanta. dva ose}anja koja je Kant smatrao neuskladivim sa sudovima o lepom i uzvi{enom. {ta god to zna~ilo. tako|e zamenjuje lepotu. mnogo {ta zavisi od toga da li se sud postavlja u okvire prihva}enih umetni~kih konvencija. iako nije nu`no i sud ukusa. a ona bi ~ak i danas u nama mogla da izazovu neobja{njivo ose}anje ga|enja ili podsmeha koje kvari u`itak u lepoti ili uzvi{enosti. osim kada delo izaziva odvratnost ili podsmeh. ili ne. koja tada postaje: Teza. Uprkos tome. ~ak iako se nikakvo posebno zna~enje ne pridaje re~i estetski dok prei{~itavanje ne bude potpuno. Suo~eni s istorijskim izvorima o tim najva`nijim slu~ajevima. iako vi{e nije nu`no sud ukusa. Antiteza. to zna~i. Kako sam ranije poku{ao da poka`em. Prole}nih rituala Stravinskog. Paradigmati~na formula modernog estetskog suda je re~enica kojom se lopata za sneg progla{ava umetni~kim delom. koje }u sad poku{ati da izvedem. . 188 patu za sneg nazovemo lepom ne}emo je pretvoriti u umetnost.

Umetnost nije pojam. pokazao) ova antinomija sa`ima ~itavu dilemu ACT protiv ART umetnosti koja defini{e {ezdesete godine XX veka. ukus koji se potvrdio trajno{}u sudova. 33 Kosuth. str. da je osoba po imenu D`ord` Va{ington bila na{ prvi predsednik i tako dalje. Seminar II. 32 Greenberg. A ova trajnost – trajnost koja stvara konsenzus – ne mo`e se objasniti druk~ije do ~injenicom da je ukus potpuno objektivan. U toj trajnosti le`i 31 Ovaj drugi na~in izra`avanja proisti~e posredno ili neposredno iz prvog: neposredno kad je pojam na kom je re~enica „Ovo je umetnost“ zasnovana (ili nije zasnovana) pojam same umetnosti.. . 72. On je tako|e bio svestan da je istorija ukusa tesno isprepletena s istorijom medija i konvencija. sudovi ukusa. Umetnost je pojam. str. U zbunjuju}em ~lanku. a konceptualizam antitezu. 83. Grinberg iznenada raskida sa svojim kantovskim ube|enjima koja je do tad ~esto afirmisao. bio svestan da sudovi ukusa pretenduju na univerzalnost slaganja koja kvalitet u umetnosti ~ini naizgled objektivnom ~injenicom. „Mo`e li ukus biti objektivan“?.. Kant je prvi za koga znam da je tvrdio (u svojoj Kritici mo}i su|enja) da se sudovi estetske vrednosti ne mogu dokazati ni pokazati. umetnost slu`i kao oru|e u odnosu na pojmove koji je utemeljuju i otuda tako|e mora biti pojam. ne mogu dokazati onako kako se mo`e dokazati da je dva plus dva ~etiri. i podr`ava istorijsku verziju antiteze: Objektivnost ukusa pokazuje se prisustvom konsenzusa do kojeg vremenom dolazi. „Art after Philosophy I and II“. Iako (kako sam.31 189 Prema Kosutu. odnosno. „po~inje da se shvata da je umetni~ko ’stanje umetnosti’ konceptualno stanje“. opet. naravno. me|usobno isklju~ivanje Grinbergovog formalizma i Kosutovog konceptualizma o~igledno pojednostavljuje antinomiju. koji je objavljen u vreme kada je dr`ao seminare. Drugim re~ima. mora biti da su i konceptualisti i formalisti osetili da nije dovoljno dr`ati se samo jedne strane antinomije. U potonjem slu~aju. da je zemlja okrugla.33 Dakle. Antiteza. Grinberg je. najbolji ukus. da se voda sastoji od onog {to se naziva kiseonikom i vodonikom. Kako je Grinberg rekao u jednom od Seminara u kojem se borio s Di{anovom „teorijskom uslugom“ i s njegovim konceptualisti~kim sledbenicima: Mislim da se ne uva`ava dovoljno da se estetski sudovi. izraziv{i to sa`etije i uop{tenije: Tako formulisano. Jasno je da formalizam zastupa tezu. ne mo`e se dokazati da estetski sudovi ne spadaju u delokrug onog {to se obi~no naziva objektivnim svedo~anstvima. i niko to nije mogao da ospori ni u praksi ni u raspravi. nadam se.32 Teza.POSLE DI[ANA Ili. nju je lak{e objasniti u njihovim pojedina~nim tekstovima. i posredno kad je to neki drugi pojam.

Grinberg ipak nije imao bolji uvid. 39 Kosuth. „umetnost posle filozofije“ je u svakom slu~aju puna rupa: ni njeno naglavce postavljeno hegelijanstvo ni pozajmljena vitgen{tajnov{tina ne odolevaju detaljnom ispitivanju. 23. uva`ava ovo. ukoliko ka`emo da je ne{to umetnost govorimo o apriornoj istini. 190 Razmatranje ovog pasusa i njegovih implikacija ponudio sam na drugom mestu. 23. 83. ali Grinberg ga ne izvodi do kraja. matematici i logici zajedni~ko jeste njihova tautolo{ka priroda.“37 Avaj. lako je odbaciti teoriju koja se oslanja na tautolo{ku definiciju. February 1973. nego petitio principii.)34 Naravno. Journal of Aesthetics and Art Criticism 33 (1975): 455–458. „Can Taste Be Objective“?. to jest „ideja umetnosti“ (ili „delo“) i umetnost sama su isto. 35 36 34 Videti moje „Les Tremblés de la réflexion“. . Naprotiv. „Art after Philosohy I and II“.“38 I dok cirkularnost u Grinbergovom formalizmu predstavlja problem. S filozofskog stanovi{ta. 37 Greenberg. Artnews. i mogu se poimati kao umetnost. on hrabro tvrdi: „Svestan sam da sam stavio glavu u torbu kad sam se usudio da ka`em da sam u ne{to imao bolji uvid od Kanta.40 dokaz njegove objektivnosti. 41 Videti Richard Sclafani. ono {to je umetnosti. „What Kind of Non-sense is This“?. i to zahvaljuju}i ~injenici da konsenzus tokom vremena mo`e da potvrdi jedino estetski sud koji ga afirmi{e. 85.39 Da ponovimo. str. str. po{to to uop{te nije teorija. str.36 Ovo bi bio kantovski pristup antinomiji. u Kosutovoom konceptualizmu ona nudi re{enje. to jest. 40 Isto. 38 Isto. (Zaklju~ak koji ovde izla`em nije ni{ta cirkularniji od samog iskustva. a da se potvrda za to ne tra`i van konteksta umetnosti. umetnik tvrdi da konkretno umetni~ko delo spada u umetnost. zbog ~ega je njegov argument na kraju ispao cirkularan: „Zabele`ena svedo~anstva o ukusu. Pojam prava koji sam definisao kao „konsenzus tokom vremena“ u poglavlju 1.tre}i program PROLE]E 2010. ali i potiskuju}i njegovu stvarnu objektivnost {to ostavlja valjanim jedino zahtev za objektivnim konsenzusom.41 Dovoljno je re}i da je str. pretvaraju}i „afirmaciju“ u ne{to {to je pre refleksivno nego cirkularno. a ono {to zauzvrat tu istoriju obja{njava jeste ova objektivnost. Cleement Greenberg. 92. njegova istorija potvr|uje objektivnost ukusa. „Can Taste Be Objective“?. ~ime nudi definiciju umetnosti. Otuda.35 Ovde je dovoljno ista}i kako je Grinbergova tvrdnja prema kojoj njegov argument „nije ni{ta cirkularniji od samog iskustva“ donekle istinita. Umetni~ko delo je tautologija jer predstavlja nameru umetnika. str.

str. Sud ukusa odnosi se na predmete ~ula. Kant prvo izla`e tezu.. Ukratko. na osnovu koga se u pogledu objekta ni{ta ne mo`e saznati niti i{ta dokazati. ali ne da bi neki njihov pojam odredio za razum. na ~emu zasnivamo protezanje te vrste sudova kao nu`ne za svakoga. ali ipak sud ukusa dobija u isto vreme upravo na osnovu toga pojma va`enje za svakoga. za druge stvar mo`e stajati druk~ije – svaki ~ovek ima svoj ukus..POSLE DI[ANA Kosutova zbunjenost najupadljivija kad me{a logi~ki `anr diskursa. podsetimo se kako Kant dolazi do re{enja antinomije: Sud ukusa mora da stoji u vezi sa nekim pojmom. konceptualizam jednostavno ignori{e tezu u modernoj verziji Kantove antinomije. Prema tome.45 Imanuel Kant. 221. 222. 45 Isto. jer njegov odredbeni osnov le`i mo`da u pojmu o onome {to mo`e da se posmatra kao nat~ulni supstrat ~ove~anstva. usled ~ega toj vrsti sudova mora nu`no da le`i u osnovi neki pojam. Isto. str.. i tada izme|u tih sudova ne bi bilo nikakve protivre~nosti. kojem ne treba referent da tvrdnji dodeli istinosnu vrednost. {to dovodi do toga da se re~enica „Ovo je umetnost“ vrti u krugu.44 Me|utim.42 191 Pre nego {to se zapitamo {ta bi ovaj „nat~ulni supstrat pojava“ mogao biti. mada ne odre|enom pojmu (naime na pojmu o nat~ulnom supstratu pojava). njime ne mo`e izvesti nikakav dokaz za sud ukusa. dakle. str.. svaka protivre~nost otpada kada ka`em: sud ukusa zasniva se na jednom pojmu. 42 43 Dalje u tekstu on predstavlja svoja re{enja: . i formalizam i konceptualizam ne mogu iza}i u susret na{im o~ekivanjima. i u poslednjoj re~enici ponovo izla`e tezu: Pa ipak se u sudu ukusa nesumnjivo sadr`i jedan pro{ireni odnos predstave objekta (u isto vreme i predstave subjekta). jer to nije neki sud saznanja. Zatim se u slede}em paragrafu vra}a antitezi. jer je taj pojam po sebi neodrediv i za saznanje neupotrebljiv. Kritika mo}i su|enja. a u antitezi bi trebalo kazati: sud ukusa se ipak zasniva na jednome. Kako Kant re{ava antinomiju ukusa? Stoga bi u tezi trebalo kazati: sud ukusa se ne zasniva na odre|enim pojmovima.. ali takav pojam koji se nipo{to ne mo`e odrediti opa`ajem. te se. Stoga on kao pojedina~na o~igledna predstava koja se odnosi na ose}anje zadovoljstva jeste samo jedan privatni sud: i on bi utoliko bio u pogledu svoga va`enja ograni~en samo na individualni sud koji sudi: taj predmet je za mene predmet dopadanja. i kojim se ni{ta ne saznaje. 222.. ~ije potvr|ivanje zahteva referenta... i kognitivni `anr. 44 Isto. a onda antitezu. jer ina~e naprosto ne bi mogao da pretenduje na to da nu`no va`i za svakog ~oveka.43 U navedenom pasusu.

Od sad pa nadalje re~ Ideja pisa}u velikim slovom (uklju~uju}i i Kantove citate) kad god mislim da je to transcendentalna Ideja kako je upravo definisana. jer se ni{ta ne mo`e pokazati niti na neki drugi na~in predstaviti i saop{titi ~ulnim. str. iako je subjektivan.tre}i program PROLE]E 2010. tako da tvrdnja o univerzalnim estetskim sudovima samo svedo~i o neophodnosti da se sensus communis pretpostavi. ili bolje. dakle. nije samo li~ni. ali se mora pretpostaviti. pa ipak na op{teva`e}i na~in“48. jeste subjektivan princip koji. koja je tako|e s one strane intuitivnog opa`anja. postaviti kao da smo sigurni da je to zajedni~ki supstrat ~ove~anstva. ^itaocima prve i druge Kritike dobro je poznato da nat~ulno nije pojam razuma. da li je. to jest. tako da sud ukusa 46 47 Isto. i „nat~ulni supstrat ~ove~anstva“ na strani prosu|uju}ih subjekata. str. 192 Re{enje antinomije le`i u neodredivom pojmu nat~ulnog. Da li u stvari postoji neko takvo zajedni~ko ~ulo kao konstitutivan princip mogu}nosti iskustva. Nat~ulno je oblast. 48 Isto. jeste ono {to Kant naziva sensus communis. Nije mogu}e odrediti da li je konstitutivan ili jednostavno regulativan. a ne na osnovu pojmova. koji se u navedenim formulacijama pominje kao „nat~ulni supstrat pojava“ na strani prosu|ivanih objekata. To je s one strane ~ulnog. „neograni~eno i nedostupno polje“ izvan ~ulnog.46 Odavde sledi da je re~ o transcendentalnoj Ideji. 126. zajedni~ko ~ulo. nema status izvesnosti. ali ideja koja je neophodna. ili da sud ukusa mo`e da pretenduje na univerzalno va`enje iako je rezultat tek subjektivnog. nego ideja uma. Ovaj „subjektivni princip. ali se oslanja na kategorije i {ematizam ~istog razuma. empirijskim iskustvom koje bi se moglo podvesti pod ovu ideju. To se ne mo`e ni dokazati ni pokazati kao matemati~ka jedna~ina. bez kojeg je nemogu}e misliti da je priroda shvatljiva (prva Kritika) ili da eti~ka sloboda postoji (druga Kritika). . Ovu neodre|enu normu jednog zajedni~kog ~ula mi stvarno pretpostavljamo: to dokazuju na{i poduhvati u dono{enju sudova ukusa. li~nog ose}anja. po kojem se na osnovu ose}anja. Zdrav razum. Ovde zapravo nije re~ ni o ~emu drugom do o samoj mo}i su|enja. 11.47 To je zahtev razuma. ali ~ija se neophodnost morala ustanoviti i koje „mi zapravo moramo naseliti svojim idejama“. za koje se ne mo`e potvrditi da je stvarno i u koje ne treba verovati. {to zna~i da je poznata i prepoznata jedino kao ideja. donose odluke o tome {ta se dopada a {ta ne. Ono {to nat~ulno otuda postavlja. ili pre polje. nego ga dele sva ljudska bi}a. iz obuhvatnije perspektive tre}e Kritike. ukus jedna iskonska i prirodna mo} ili predstavlja samo ideju neke ve{ta~ke mo}i koju tek treba zadobiti. ili neki jo{ vi{i princip uma ~ini za nas regulativnim principom to da u sebi tek proizvedemo neko zajedni~ko ~ulo zarad vi{ih svrha.

51 Isto. smatra lakom: Ova je dedukcija tako laka zbog toga {to nema potrebe da opravdava objektivni realitet jednoga pojma. 49 50 .50 sa svojim polaganjem prava na op{te odobravanje. to je refleksivna i regulativna upotreba mo}i su|enja. str. ne ovaj ili onaj ukus. jeste ono {to ne opravdava univerzalnost samu (moj ukus. 51 Isto. ona nas ne vodi na neko platonovsko nebo odakle bismo mogli da se spustimo na zemlju i dogmati~no potvrdimo postojanje univerzalne mo}i su|enja u skladu s njenom Idejom. {to je tako|e dovoljno. ali se ona na osnovu ni~ega drugoga ne mo`e u~initi pojmljivom. naime ukusa kao ~isto reflektiraju}e mo}i su|enja. 128. Isto. mo`e se navesti subjektivni princip. i kad se napokon spusti na zemlju. 175. str. samo jedan zahtev uma po kome takvu jednodu{nost u na~inu mi{ljenja treba proizvesti. a Kant se prihvati zadatka da ispita prethodno odlo`ene probleme. i pri tome su izmirena oba osnovna stava koji su prividno protivre~ni. za koju bi trebalo pretpostaviti da je njome obdareno svako ljudsko bi}a. on u kantovskom smislu obuhvata mnogo vi{e od sklonosti i kulturnih navika). recimo. zbog ~ega je Kant. on u stvari. po{to i jedan i drugi mogu biti istiniti. zna~i samo mogu}nost da se u tome postane jednodu{an. te sud ukusa postavlja samo jedan primer toga principa: o tome na ovom mestu jo{ niti `elimo niti smemo da vr{imo ma kakva istra`ivanja. o~igledno na sopstveno iznena|enje. koja je za nas skrivena samo u pogledu svojih izvora.49 193 Otuda je za Kanta potpuno isto nazivati te subjektivne uslove nat~ulnim supstratom ~ove~anstva. sensus communis. sve vreme je skepti~na. Ukus.POSLE DI[ANA Iako se u ovom pasusu Kantova misao vinula u izuzetne visine. njegova dedukcija sudova ukusa nije ista kao. mo} su|enja ({to. transcendentalna dedukcija kategorija u prvoj Kritici. pokazuje da iako „ukus“ nismo zamenili „umetno{}u“. naime neodre|ena ideja nat~ulnoga u nama. Sud ukusa samo tvrdi: da smo u pravu da uop{te kod svakog ~oveka pretpostavimo one iste subjektivne uslove mo}i su|enja na koje nailazimo kod sebe. to jest objektivna nu`nost da se sva~ije ose}anje slije ujedno sa osobenim ose}anjem svakoga. i nalaganje. nego sposobnost da se ima ukus. jer lepota ne predstavlja neki pojam o objektu niti je sud ukusa neki sud saznanja. naime. uzgred. str. Antinomija koja je ovde postavljena i razre{ena le`i u osnovi pravilnog pojma ukusa. 222–223. Naprotiv. nije ni{ta univerzalniji od tvog) nego ~injenicu da svaki pojedina~ni estetski sud pola`e pravo na univerzalnost. Treba preformulisati re{enje antinomije: Kao jedini klju~ odgonetanja ove mo}i. ili jednostavnije.

koji je i doveo do ovakvog ~itanja. tako|e bri{e svaku razliku izme|u umetnosti i rasu|ivanja o njoj. ne{to ~ega ~ak ni umetnik nije svestan. (Stavljam ove re~i pod navodnike da bih naglasio. str. prema tome. {to izlazi na isto. Umetnik bira objekt i naziva ga umetno{}u. 212. uzdr`avaju}i se od bilo kakvog tuma~enja? Pretpostavljeni sensus communis u tom slu~aju postaje mo} rasu|ivanja o umetnosti posredstvom ~ula koje je zajedni~ko svim mu{karcima i `enama. to jest za proizvo|enje lepih predmeta potreban je genije. ~ak i ako je to u~inio sasvim privatno i solipsisti~ki. 54 Isto. dostupno je laiku. talenat je morao da obuhvati ne{to drugo. Isto. [ta bi. kao i gledao~evo) nikad ne bi bilo slobodno (pulchritudo vaga) nego bi zavisilo (pulchritudo adhaerens) ba{ od tih pravila i konvencija. naravno. to jest. Ali Kant je tako|e bio svestan da.53 . ovu definiciju mo`emo da primenimo Isto. Ta „uro|ena du{evna sposobnost (ingenium) pomo}u koje priroda umetnosti propisuje pravilo“ – bio je genije. 194 Sposobnost ukusa je mo} da se prosu|uje lepo. da je ovde re~ o formalnim posledicama puke zamene re~i. ili ga.) I po{to Kant genija defini{e kao „mo} estetskih Ideja“54. odnosno. umetni~ko stvaranje je uklju~ivalo u~enje zanata i majstorsko ovladavanje ve{tinom. nije mogao da predvidi tako savr{enu podudarnost umetnosti i estetike. To mo`e da uradi bilo ko. i ako bismo odatle jednostavno izveli posledice te zamene. ~ulo za koje se mora pretpostaviti da je zajedni~ko svim mu{karcima i `enama. od poimanja koje odre|uje {ta bi umetni~ko delo trebalo da bude.tre}i program PROLE]E 2010. 191. Ready-made. umetnik tako ve} morao nazvati). 195. jo{ jednom. 52 53 Za prosu|ivanje lepih predmeta kao lepih potreban je ukus. U njegovo vreme. Gledalac onda jednostavno samo ponavlja umetnikov sud. ali za samu lepu umetnost. Kant. i moralo je da se povinuje svakakvim pravilima i konvencijama u okviru kojih su mogli da se donose sudovi o lepoti. mo`emo pretpostaviti da se i „ukus“ i „genije“ tako|e stapaju u jednu te istu mo}. dar prirode pre nego kulturnu tekovinu. Ova sposobnost je sensus communis. ne zahtevaju se ve{tina i ume}e. bilo ako bismo na svim mestima gde Kant pi{e lepo mi ~itali umetnost. str. Da bi se stvorili uslovi za slobodno rasu|ivanje ukusa u umetni~kom stvaranju. a ne o njihovom sadr`aju. ako bi se talenat umetnika sastojao samo u tome {to je u stanju da ovladava ve{tinom i da primeni pravila.52 Otkako su s ready-madeovima procena i proizvodnja umetnosti spojene u jedan te isti ~in. bilo u prirodi bilo u umetnosti. sme{ta u takav kontekst da sam objekt zahteva da bude nazvan umetno{}u ({to zna~i da ga je. prosu|ivanje lepote (umetnikovo. str. dar pomo}u kojeg bi umetnik mogao da nadi|e ili zaobi|e pravila i konvencije svog zanimanja.

raskinula s Kantom insistiraju}i na realnosti intelektualnog Isto. One su ili takve predstave koje se shodno nekom subjektivnom principu uzajamne saglasnosti mo}i saznanja (uobrazilje i razuma) odnose na neki opa`aj. bar zato {to se formalno predstavljanje dela nikako ne mo`e izbe}i. str.) Uzgred.. Obojica podle`u istoj transcendentalnoj iluziji. eksponibilno je ono {to „mo`e da se uspostavi teorijski“. i tada se nazivaju estetske ideje. ako je opa`aj. empirijski. dakle. bar u smislu pojmovne neizvesnosti koja prati razlikovanje umetnosti od neumetnosti. smatram da se estetska ideja mo`e ozna~iti kao ineksponibilna predstava uobrazilje. odnosno verovanju u. po~ev{i mo`da od Fihtea. Kad Grinberg prima k znanju podudarnost estetskog i umetni~kog iskustva kao „veliku teorijsku uslugu novije umetnosti koja te`i da napreduje“. shodno nekome principu (subjektivnom ili objektivnom). on ostaje pokazivanje objekta kojim se pojmu osigurava objektivni realitet“ (isto. ukoliko one ipak nikada ne mogu postati saznanjem toga predmeta. {ta je „estetska Ideja“? Ideje u najop{tijem zna~enju jesu predstave koje se. Jedna ideja uma nikada ne mo`e da postane saznanje.POSLE DI[ANA na definiciju ukusa. jer ona je jedan opa`aj (uobrazilje) za koji se nikad ne mo`e na}i adekvatan pojam.. u ovom kontekstu. ovo prei{~itavanje baca svetlo na aporije konceptualizma i formalizma. 225). kao suprotno od beweisen¹ (ostendere. ali koje ipak nikada ne mogu dati neko saznanje predmeta. i tada se nazivaju ideje uma. 55 56 . Ali.55 195 Dakle. Ja. a sigurno s Helderlinom i mladim [elingom. „Svo|enje jedne predstave uobrazilje na pojmove zna~i isto {to i njeno eksponiranje Šexponieren¹“ (Isto. on veruje da je racionalna Ideja ~ije je ime „umetnost“ „demonstrabilna“. on veruje da je estetska Ideja ~ije je ime umetnost „eksponibilna“. „Demonstrirati Šdemonstireren... [to se ti~e Bojsa. str. on je direktan nastavlja~ tradicije koja je. i odnosi se i na „ineksponibilnu“ estetsku Ideju i na „indemonstrabilnu“ Ideju uma. kako bi to Kant rekao. a demonstrabilno. Jedna estetska ideja ne mo`e da postane neko saznanje. A kad Kosut izjedna~ava umetni~ko delo s „idejom umetnosti“ i umetno{}u uop{te. ili su predstave koje se shodno nekom objektivnom principu odnose na neki pojam. 224–225). (Kantovim re~ima. odnose na jedan predmet. zamena suda „ovo je lepo“ sudom „ovo je umetnost“ zna~i da re~i umetnost pridajemo zna~enje koje obuhvata i genija i ukus.56 A intuicija zna~i unutra{nje opa`anje. mogu}nost intelektualnog opa`anja. str. imaju}i na umu Di{ana. ukoliko ponovo ~itamo Kanta. exibere) zna~i isto {to i svoj pojam prikazati istovremeno u opa`aju. „ono {to se mo`e opaziti ~ulima“. jer ona sadr`i pojam (o onome {to je nat~ulno) kome nikada ne mo`e biti dat neki saobrazan opa`aj. dakle na „~isto reflektiraju}u mo} estetskog su|enja“.. a ideja uma kao indemonstrabilan pojam uma. 223–224..

nikad ne pretpostavlja plasti~nu formu. ne dokazuju da mo} estetskih/umetni~kih Ideja postoji u celom ~ove~anstvu. kultivisani ili ne. godine. kao {to }emo videti. Na njega se mo`e gledati kao na odocnelog egzekutora Najstarijeg sistematskog programa nema~kog idealizma. kako je tvrdio autor Najstarijeg sistematskog programa. u slobodnom samosvesnom subjektu. zasnovao i svet (prirodu) i ljudski rad na slobodnom samosvesnom ljudskom subjektu i njegovoj kreaciji ni iz ~ega. 196 opa`anja. koji je Kantovu puko regulativnu Ideju pretvorio u spekulativnu Ideju. ali je verovatnije da je to u~inio [eling. Joseph Beuys (Düsseldorf. Konkretno. jeziku. Joseph Beuys. videti Reithmann. transcendentalno zahteva slobodu. svet da i ne ra~unamo. To je mogu}e empirijski opovrgnuti na elitisti~koj ili populisti~koj osnovi. Joseph Beuys. L’absolu Littérarie (Paris: Editions de Seuil. Kao preduslov prakti~nog uma. naravno. 278. ili ga mo`emo idealizovati i negovati kao cilj kojem treba te`iti u budu}oj oslobo|enoj ili emancipovanoj fazi Najstariji sistematski program nema~kog idealizma je kratak nedovr{eni spis napisan Hegelovim rukopisom koji je 1917. ali ne utemeljuje etiku. str. 39–54. str. Unveröffentlichtes Manuscript. koji ga je i naslovio. kakvoj god kulturi. Te{ko da zahtev uma mo`e biti da sve `ene i mu{karci imaju „ukus“. otuda njegova tvrdnja „forma = nat~ulno“. delom ponovljeno u Heiner Stachelhaus.tre}i program PROLE]E 2010. 57 . rasi. videti Philippe Lacoue-Labarhte i Jean-Luc Nancy. ali se mora pretpostaviti. Kantov sensus communis se posle Di{ana mo`e ovako preformulisati: svaka `ena.58 Kantovo nat~ulno. Ni „dobar ukus“ vladaju}e klase ni „lo{ ukus“ potla~enih. mo`emo ga optu`iti ili dekonstruisati kao ideologiju koja odra`ava interese odre|ene klase. s jedne strane. ali autor se ne zna pouzdano: mogu}e je da ga je napisao Hegel. 58 Joseph Beuys. Hegelov primerak verovatno poti~e iz 1796. imaju estetske Ideje koje su isto tako umetni~ke Ideje. niti pak dokazuju suprotno. ni brojne pobune koje bi sru{ile ovu hijerarhiju. Pored toga. svaki mu{karac. Videti tako|e Reicthmann. 1978). Zato. ili to mogu da budu. To se ne mo`e dokazati.57 Otuda Bojsovo sistematsko pribegavanje ljudskoj kreativnosti. ono nudi jo{ jedno. str. 1987). str. Za veoma dobru analizu Najstarijeg sistematskog programa nema~kog idealizma kao filozofske prekretnice na kojoj Kantovo nasle|e otvara vrata mogu}nosti romantizma. 235 ff. 80–81. ~itanje Bojsovog pojma kreativnosti u klju~u „Kant-posle-Di{ana“ predstavlja neizbe`nu izdaju Bojsa. „genij“ da i ne pominjemo. Za ubedljivu interpretaciju Bojsovih izvora u tekstu. i zagovarao novu racionalnu mitologiju za obrazovanje ~ove~anstva. godine me|u njegovim papirima na{ao Rozencvajg (Rosenzweig). otuda njegova mitopoeti~ka koncepcija skulpture kao Soziale Plastik. nimalo utopijsko tuma~enje njegove tvrdnje da je svako umetnik. dru{tvenoj klasi pripadali. i spekulativnog idealizma s druge. Kao preduslov ~istog uma. mo`da ~ak i Herderlin. ono je izvan ~ulnog i tamo i ostaje.

isti: monopol `irija je osporen. iako je o njima kao umetni~kim delima odlu~ivao `iri. i iznova je usvajaju posleratne neoavangarde. godine. pozvana da odlu~i ne samo da li su odbijena platna lepa nego i da li spadaju u umetnost. radovi slikara i vajara koji su u to vreme stvarali svake godine stavljani na javnu procenu i izlo`eni lai~kom sudu ukusa. pripadaju istorijskoj eri koja po~inje Prosvetiteljstvom (ili nedugo pre njega) i zavr{ava se ready-madeom ili nedugo posle njega. Postoji. Oni su tvrdili da obi~an amater ima pravo i mo} da o umetnosti rasu|uje estetski. Rezultat je. Ali nema empirijskog. Ovo pravo se. Sve osim jedne.POSLE DI[ANA ~ove~anstva. Teoretizovao ga je zapravo bar jedan moderni esteti~ar. Napoleona III na to nisu podstakli egalitarizam i o{troumni dar za estetsko. konkretno Kro~e. i javnost je. bio je Di{anov „Slu~aj Riharda Muta“: on je laiku simboli~ki dodelio pravo da estetski proizvodi umetnost. posredstvom ose}anja. Bilo je `estokih prepirki me|u ~lanovima `irija. naime. ~iji izvor – {to se mora uzeti s dozom rezerve – nije bio samo „ukus“. u provokativnom obliku odvratno plebejskog ukusa i apsurdno bolesnog genija. odnete su na sprat i odbijene u Salonu Kare. poput one o sudbini devet slika koje je Kurbe poslao za Salon 1851. Radovi Ro`ea de Pila (Roger de Pilles) i Abea Diboa (Abbé Dubos) pripremili su tle za Kantovu tre}u Kritiku. sociolo{kog ili istorijskog odgovora na pitanje da li postoji ne{to kao {to je univerzalna mo} rasu|ivanja/stvaranja umetnosti posredstvom ose}anja. koji sam u prethodnom poglavlju nazvao istorijom institucionalizovanog estetskog su|enja. iako je bio antiinstitucionalnog karaktera. to jest sporom oko Kurbeovog realizma. me|utim. nego i „genij“. ovo stapanje ukusa i genija nije se dogodilo preko no}i i do sada se nikad nije teoretizovalo kao zahtev arheolo{kog metoda koji tra`i smisao Kantove estetike u svetlu istorije umetnosti koja je potom usledila nakon nje. on je ipak bio pod pokroviteljstvom Sa Majesté l’Empereur. Kada je re~ o Salonu odbijenih (1863). tako re}i. odbijanje `irija da prosu|uje estetski – a otuda i da nazove umetno{}u ono {to se smatralo odvratnim ili apsurdnim – osporeno je institucionalnom odlukom da se obrati sudu laika. na koju podsti~e ponovno ~itanje Kanta posle Di{ana: `ene i mu{karci koji bi morali biti obdareni estetskim/umetni~kim Idejama spadaju u moderne `ene i mu{karce. a onda i sa Salonom odbijenih. posredstvom ose}anja. Naravno. Sahrane u Ornanu. koristilo od kraja XVII veka u salonima gde su. bar u Francuskoj. a ne pojmova. kao krunski argument svoje „teoreme“ da prosu|ivati umetni~ko delo estetski zna~i „reprodukovati ga u sebi“. me|utim. Nema sumnje. nego demagogija. Poslednja karika u tom lancu. Oni. Od tog ~asa. naglasak je vi{e na umetnosti nego na lepoti sadr`anoj u njoj. Sredinom XIX veka. prvi put u istoriji. {to je posledica njegovog ube|enja da su opa`anje i izra`avanje jedno te isto: 197 . {to }e re}i. istorijski korelat pri toj pomisli.

59 . pokazuju}i kako je to pratilo prelaz romantizma u modernizam. Za nas je najinteresantnija u meri u kojoj isti~e da je stapanje ukusa i genija bilo skriveni sastavni deo kulture romantizma. svako obdaren. kao da psihoanaliza nije uspostavila ni{ta sem teorije romanti~nog sopstva. Ime aktivnosti koja sudi je ukus. Me|utim. na kraju krajeva. Lumpen-a. Zograf. Genij se zdru`uje s ludilom iznova i iznova. ~iji su „sastavni delovi“ od po~etka bili nesvesno i dosetka. Ni{ 2006. razli~ite nagove{tene umetni~ke/politi~ke utopije. [ilerovim Pismima o estetskom obrazovanju ~oveka. Transformacija romanti~nog pojma genija iz prirodne nevinosti u ranoj Helderlinovoj poeziji u prirodnu degeneraciju u Lombrozovoj kriminologiji ukazuje na to da je zahtev za univerzalno{}u od po~etka bio ugra|en u njega. Estetika kao nauka o izrazu i op{ta lingvistika. otuda su genij i ukus su{tinski identi~ni. Vinko Vitezica. 198 Ne ~udi me {to je upravo Kro~e. utapale su se u klimu boemizma i poznog romantizma. nesvesnu stranu ljudske prirode. Iracionalna mo} nesvesnog. ime aktivnosti koja proizvodi je genij. na primer. prev. u poeziji simbolista i dekadenata. trebalo je da bude osloba|aju}i potencijal za sve sem za „bur59 Benedeto Kro~e. Retrospektivni arheolo{ki pogled odmah prime}uje da gotovo svi putevi vode ka Frojdu. sve dok s Lombrozom i Maksom Nordeom to nije postao najotrcaniji pseudonau~ni kli{e pozne misli XIX veka. Razlikuju se samo okolnosti. Hartmana. 120. koja se grani~i s ludilom. a u drugom reprodukcija. na genija se po~elo gledati kao na mra~nu. te su se ludilo i genijalnost sve vi{e shvatali kao vidovi otu|enja koji bi mogli biti izdvojeni kao znaci isklju~enja umetnika iz bur`oaskog dru{tva. Naravno. do{ao do ovog re{enja. boemskog. i jedno i drugo kao varijacije na temu genija kao ne~eg ~ime je. pre nego dru{tvenog poretka. Ni~ea. Kako je stole}e odmicalo. koji se uspostavljao nasuprot bur`oaskom zdravom razumu i vi{e je bio ukus marginalnog. str. Tu le`i jedan od romanti~nih korena antiumetnosti: ovo otu|enje je ujedno ozna~avalo i ra~unalo na paradoksalni sensus communis. dru{tveno devijantnog. genij je za romanti~are morao biti izuzetak – [eling je rekao da genijalnog ~oveka od ostalih izdvaja mo} – ali taj izuzetak je bio rezultat nasumi~ne i nejednake raspodele darova prirode. koji je bio verovatno najbolji poznavalac istorije estetike me|u filozofima svoje generacije. koji se iz dara prirode preobra`ava u pojam nesvesne stvarala~ke mo}i nepoznate umetniku.tre}i program PROLE]E 2010. Otkako je [eling svojom sistematizacijom preoblikovao Kantov pojam genija. ne vidim kako bi se njegova teorija estetike mogla primeniti na Di{anov ready-made. udru`ena s ovim ukusom. Dostojevskog. po{to je u prvom slu~aju u pitanju estetska proizvodnja. Na osnovu prethodne teoreme jasno je da je aktivnost prosu|ivanja koja kritikuje i prepoznaje lepo ista ona koja ga proizvodi. kod [openhauera.

61 Marsel Di{an. romantizma Jene i Ateneuma. talenat i neuroza na sli~an na~in odaju u oma{kama u govoru. koji Fridrih [legel defini{e kao „delimi~nu genijalnost“. i nenamerno izra`enog. individualnih razlika i sklonosti na jednoj strani. L’absolu littérarie. Polja. moderno ime koje je dato stapanju ukusa i genija i njihovim razli~itim „aritmeti~kim“ relacijama. pre }e biti da je analogija potrebna zato {to se pretpostavlja da je svako ve} umetnik.“ Kako bilo da bilo. avgust–septembar 1978. ~ija osveta. ali je ~injenica da ve}ina heuristi~kih ideja psihoanalize poti~e iz ube|enja koja su odraz duha vremena – da se tajna najizuzetnijeg stvarala~kog talenta mora tra`iti u neurozi. prev. 199 . ova analogija je potrebna. {to ne treba da nas ~udi. onda bi i dve obuhva}ene koli~ine tako|e morale biti merljive. kao primeri prisutne mo}i u svakom. preciznije. npr. kreativnost je upravo ime. igri re~ima i spunerizmima* – drugim re~ima. „Li~ni umetni~ki koeficijent“ meri pojedina~ni stvarala~ki ~in. i vra}anja potisnutog.. Ova pretpostavka je.POSLE DI[ANA `uja“.. i za Di{anovu frojdovsku (~ak lakanovsku) duhovitu i ironi~nu redefiniciju romanti~nog sopstva: „Li~ni ’koeficijent umetnosti’ je kao aritmeti~ka relacija izme|u neizra`enog ali namernog. Ne}emo biti po{teni prema Frojdu ako ga smestimo u isti ko{ s Lombrozom.60 Trebalo je da pro|e stotinak godina da Witz. * Nehoti~no preme{tanje po~etnih glasova dveju ili vi{e re~i. prev. 23. Ali za Di{ana to je bila samo analogija.“61 Takav je „li~ni umetni~ki koeficijent“ koji po Di{anu individualizuje stvarala~ki ~in. „kao-da-verovanje“: „li~ni umetni~ki koeficijent je kao. do{lo je doba da se lai~ka dosetka nazove umetno{}u. i to ne zato {to sve `ene i mu{karci na planeti imaju bar malo ukusa i genija. i ne zato {to je plemenita du`nost kulture da svakome dozvoli makar samo mogu}nost da postane umetnik. Situacija je predstavljena kao da postoji merljiv koeficijent izme|u potisnutih ili neostvarenih namera. Ako se sam koeficijent mo`e izmeriti. Dakle. najuobi~ajenijoj sudbini obi~nog ~oveka. nastupa Di{anovo vreme. Tada. da se mo`e uve}ati s kulturnim napretkom. me|utim. I ~injenica da se. u Witz-u – tako|e je indirektno nasle|e romantizma. prema Frojdu. frojdovskih oma{ki i neuspelih ~inova na drugoj – drugim re~ima. koeficijent izme|u (zga|enog) „ukusa“ i (sme{nog) „genija“. naposletku. Jasna Jovanov. let me sew you to your sheet umesto let me show you to your seat. najfilozofskije grane ranog romantizma. Povodom ready-made-a: Stvarala~ki ~in. Osnovno uverenje svake moderne i avangardne utopije jeste da se ona mo`e kvantifikovati i. ali kreativnost je univerzalna mo} stvaranja umetnosti koja se otuda pretpostavlja. 60 Videti Lacoue–Labarthe i Nancy. postane stvar zdravog razuma (ili nerazumnosti) koju je za~eprkala Psihopatologija svakodnevnog `ivota. – Prim. prema tome. dolazi u vidu kriminologije.

osim ukoliko antinomija izme|u formalizma i konceptualizma. na primeru bilo kog objekta ozna~enog re~ju ovo u re~enici „Ovo je umetnost“. Teza i antiteza su uskladive. ako se se}ate. ve} na neodre|enu Ideju uma. imali smo sa`etiju i op{tiju formulaciju antinomije. Ako je va{a doktrina doktrina ukusa. ili Pikasa i dadaista u modernoj umetnosti. koju god Ideju o umetnosti da zamislite. I za nju tako|e postoji re{enje. Ovo mo`ete zameniti svojim omiljenim umetni~kim delom i potvrditi bilo koju doktrinu. Ali. Re~enica „ovo je umetnost“ kojom se ready-made istovremeno proizvodi i prosu|uje kao umetni~ko delo mora da se ~ita kao estetski refleksivni sud koji pola`e pravo na univerzalnost u najstro`em kantovskom smislu. zasnovana je na estetskom/umetni~kom ose}aju. Antinomija modernog estetskog su|enja tako je re{ena. Njeno re{enje se mo`e ovako formulisati: Teza. izme|u ACT i ART. Ako je va{a doktrina rigidna i mislite da znate {ta je umetnost. re~ pojam se ne odnosi na odre|eni pojam razumevanja. mainstreama i „tradicije novog“. Re~enica „Ovo je umetnost“ nije zasnovana na pojmu umetnosti. podrazumeva estetsku/umetni~ku Ideju. va{a ideja o umetnosti je odre|ena. 200 uslov re~enice kojom se ready-made progla{ava umetno{}u. a re~ ose}aj na sva ose}anja koja se mogu imati prema umetnosti. Antiteza. uklju~uju}i odvratnost i podsmeh. Re~enica „Ovo je umetnost“ podrazumeva pojam umetnosti. onda je va{a ideja o umetnosti neodre|ena i poziva se na pojedina~ne primere. ali }e sigurno biti suprotstavljena nekoj tu|oj ideji o tome {ta je umetnost. Kada je o meni re~. Moderno ili postmoderno Re~ pojam u tezi odnosi se na odre|eni pojam koji treba teorijski da se potvrdi. Nazivaju}i ga umetno{}u. i podudarne s modernim kulturnim prostorom koji obele`avaju njihova imena. ali i dalje mo`e nailaziti na odbijanje i onih ljudi koji nemaju isti ukus kao vi i onih koji smatraju da umetnost nije stvar ukusa. niti ga je empirijski mogu}e pokazati jer je „indemonstrabilan“. Ali mo`e se objasniti analo{ki. ali ono koje smatram najboljim primerom je Di{anov pisoar. i ako se narednoj istorijskoj dvostrukoj obavezi (double bind) ne dozvoli da olabavi stisak kojim dr`i savremeni svet umetnosti. potvr|ujem odre|enu ideju moderne ili avangardne umetnosti koja ne samo da je neodre|ena nego zastupa svoju sopstvenu neodre|enost.tre}i program PROLE]E 2010. U antitezi. ne treba zauvek da ostane nere{ena. postoje mnoga umetni~ka dela kojima bih zamenio „ovo“. ali to re{enje pokazuje da ona vi{e nije savr{eno podudarna s moderno{}u: . Pojam se ne mo`e teorijski dokazati jer je „ineksponibilan“. modernizma i avangarde. u saglasnosti su i s Kantom i s Di{anom.

a druga Kantova estetika. ona je Ideja o umetnosti kao odgovaraju}em imenu. Jedna je bila Di{anovo mesto. iz poznih {ezdesetih i ranih sedamdesetih godina inspirisala me je na ~itanje ove opozicije kao nove verzije Kantove antinomije ukusa. Sada bih `eleo da podvu~em tu malu promenu koju re{ena antinomija dobija svojom drugom. Drugo je {to je Grinberg po~eo da gubi presti` kao umetni~ki kriti~ar u isto vreme kad je Di{anova zvezda po~ela da se uzdi`e s mladom generacijom umetnika. Bio je izuzetno dobar fenomenolog. formulacijom i od vremena u kojem je nastala. i da je uzeo njihovo ~itanje ready-madea zdravo za gotovo. Antiteza. Umetnost jeste pojam. uzima njegovo ~itanje Kanta zdravo za gotovo i odbacuje Kantovu estetiku zajedno s Grinbergovim pogre{nim shvatanjima o njoj. Grinberg se nikada nije javno odrekao svojih kantovskih ube|enja62. Ve} du`e vreme uo~avam da postoje dve. minimalizma i konceptualizma. Umetnost nije pojam. ili ACT i ART.63 Ali to samo pokazuje da je Grinberg prihvatao Di{anov rad pod istim uslovima kao i umetnici kojima se protivio. krive}i ga za kobni pad standarda ukusa koji je. 201 ^ak ni u „Can Taste Be Objective?“ Zapravo. ili pre. Najtipi~niji primer Grinbergove borbe protiv Di{ana su ve} navo|eni „Counter Avant-Garde“ i njegovo predavanje o D`onu Paueru u Sidneju naslovljeno „Avant-Garde Attitudes“. Simptomati~na je koli~ina Grinbergovih ~lanaka nastalih od sredine {ezdesetih godina. rang u istoriji umetnosti. prema njegovom mi{ljenju.POSLE DI[ANA Ovo re{enje sam objasnio u prvom poglavlju. njegova nesklonost da donosi bilo kakve sudove sem sudova ukusa mo`e se meriti jedino s nesklono{}u njegovih protivnika da shvate kako su sudovi koji su ready-madeu doneli „status umetnosti“ estetski 62 Teza. ve}ina Grinbergovih kriti~ara od konceptualista nadalje. u kojima je vodio rat protiv Di{ana. isto kao i oni njegovo ~itanje Kanta. a u svim drugim seminarima (ima ih osam) indirektno. ona je odgovaraju}e ime. 63 U Seminaru jedan i Seminaru {est napao je Di{ana ad hominem. ali je ba{ zato njegova estetika empiriokriti~ka i nimalo kantovska. . ali on nikad nije ni razumeo Kanta. To je prvi ~inilac velikog nesporazuma. I pored Grinbergovog li~nog ukusa. Grinberg je mislio da bi mogao da zasnuje temelj objektivnosti ukusa na empirijskom slu~aju Kantovog sensus communis-a. Koliko znam. posebno Kosuta. Bio je isuvi{e empiristi~ki nastrojen da bi uvideo da umetnost otvara transcendentalno polje koje „zaista moramo naseliti Idejama“. opozicija formalizma i konceptualizma. Budu}i da me je Di{anov ready-made naveo na to da re~ lepo u Kantovoj tre}oj Kritici zamenim re~ju umetnost. i to samo dve velike jabuke razdora izme|u Grinberga i njegovih konceptualisti~kih (i minimalisti~kih) protivnika. bio posledica pop-arta.

Kada se razmatraju posle Di{ana. Gledaju}i unazad. Bilo da je kreativnost. zagovaraju da je zahtev uma da svako mo`e imati de jure ako ne de facto mo} da stvara umetnost. zbog ~ega je va`no vreme kad je antinomija re{ena. njegova te`nja ka teoriji. duhovne ili kulturne revolucije. ili njegov piktoralni nominalizam. Evo {ta povla~i modernisti~ka formulacija. 202 sudovi. jo{ uvek nije popustila stisak kojim dr`i svet umetnosti. kako je Kant rekao za ukus. a drugo postmoderno. tako da sklonost mnogih umetni~kih i antiumetni~kih pokreta koji povezuju svoju sudbinu sa sudbinom materijalne. Kantova Ideja nat~ulnog ili njegov sensus communis. ina~e bi destruktivni impulsi i revolucionarne nade avangarde. Di{anova Ideja umetnosti kao odgovaraju}eg imena. tako da Ideja avangarde bude sa~uvana – ili za{ti}ena. a konceptualizam kao koncept ili institucionalni status – skop~ana su s naivno{}u. dok ga minimalizam posmatra kao umetnost stvarnog ili doslovnog. Ali to je bilo pre trideset godina. bili opasna ta{tina i neodgovorni optimizam. neka tuma~enja ready-madea – koja se u pop-artu javljaju u vidu prisvajanja. o~uva svoju emancipatorsku vrednost. ina~e naziv umetnost.tre}i program PROLE]E 2010. kreativnost. koji je me|utim samo estetski i subjektivan. sad kad su postali „istorijski“. Postoje dakle. njegovo autoreferencijalno svo|enje na esencijalisti~ke konvencije ima zna~enje. me|u kojima su neki proizveli nepredvi|ena ~udovi{ta. koji je bio u opticaju u mo- . Tuma~enje Kanta posle Di{ana nije ba{ isto {to i tuma~enje Di{ana posle Kanta. tako|e Ideja uma – tako da zahtev za pojmovnom objektivno{}u postavljen sudom „ovo je umetnost“. da upotrebimo moderni termin koji ih je spojio. tako da modernisti~ki zahtev za ontolo{kom definicijom umetnosti. bude utemeljen i opravdan. moral nas obavezuje da pretpostavimo da je njom obdaren svako. „iskonska i prirodna mo} bilo da predstavlja samo ideju neke ve{ta~ke mo}i koju tek treba zadobiti“. Razmatraju}i je posle Kanta (koji je razmatran posle Di{ana). ukratko. uzgred. Mo`da su uslovi prihvatanja ready-madea bili takvi da nisu dozvoljavali druk~ije ~itanje. ni njihovi pedago{ki napori ne budu uzalud. rekao bih – i to zajedno s radovima avangarde. ili jo{ bolje. kao {to smo videli. Ina~e esencijalisti~ke i univerzalisti~ke utopije ne bi bile ni{ta drugo do Schvärwermein. premda ne i sudovi ukusa. dva na~ina formulisanja re{enja antinomije: prvo je moderno. treba prihvatiti kao mogu}nost koju deli celo ~ove~anstvo – {to je. isto kao {to i Grinbergovo odbijanje radova kojima su ta tuma~enja davala legitimaciju izgleda skop~ano s nepo{tenjem. A evo {ta povla~i postmodernisti~ka formulacija. zagovaraju da je zahtev uma sad da smo prethodno pretpostavili da postoji mo} zvana kreativnost koju poseduje celo ~ove~anstvo. i dvostruka obaveza (double bind) koja je rezultat aporija karakteristi~nih za {ezdesete. Ne samo ukus nego i genij. tako da ni entuzijazam s kojim su mnogi moderni umetnici prorekli dolazak univerzalnog jezika.

kako i treba da bude. Ali nije li dostignu}e tre}e Kritike upravo premo{}avanje jaza izme|u prve dve? I nije li funkcija rasu|ivanja. Dobro. a sistem verovanja koji je podr`avao modernost je uzdrman. postmodernisti~ka je pak intelektualna. ve} refleksivni ishod samog rasu|ivanja. Re~enica „Ovo je umetnost“ izgovara se individualno i primenjuje na individualna dela.POSLE DI[ANA dernisti~koj praksi. Da li je ona i dalje plodna? Moramo li da biramo izme|u modernisti~ke i postmodernisti~ke formulacije re{enja antinomije. ona predstavlja ujedno uro|enu i postignutu sposobnost. kako smo zaklju~ili iz Kantovog susreta sa Di{anom. ve} su prosu|eni kao ubedljivi na svoj na~in. ve} ube|enja. Kako god. intelektualna je du`nost pretpostaviti da je ona bila plodna regulativna Ideja za modernost. heterogene. Kako }e se zvati ubudu}e. ne bi zna~io ni{ta vi{e od cini~no zadobijenog dru{tvenog statusa. ukoliko postoji. Zavisno od ube|enja. Bilo da kreativnost postoji. ne znam. ili eklekti~nu me{avinu obe. Ube|enje nije osnova za rasu|ivanje. modernisti~ko nasle|e }e uklju~iti dadaisti~ku ili Pikasovu tradiciju. upisana u genetski kod ljudske vrste. Njegova egzemplarna vrednost je vi{e nego estetska. Niti mogu da izlistam ovde sva modernisti~ka dela koja smatram ubedljivim. ili je to samo regulativna Ideja koja je nekad bila korisna modernoj kulturi. da. [ta ~initi s na{om modernisti~kom pro{lo{}u nije ne{to o ~emu se mo`e i treba odlu~ivati na osnovu kolektivnog sporazuma. i postmoderni eklekticizam isuvi{e podse}a na Neronovu melanholi~nu ravnodu{nost dok je Rim goreo. Tako|e je i teorijska. pukog refleksivnog estetskog rasu|ivanja. ube|enje je kao vera. bili su nazivi za tu vrstu ube|enja. {to me navodi na misao da iznesem svoje poslednje ube|enje. koje ne mogu da doka`em. Da li kreativnost postoji i ho}e li biti od koristi za postmodernu kulturu. Ube|en sam. i sjajna lekcija Kantovih kritika jeste da ne treba me{ati eti~ko s intelektualnim. bilo da je to tek iluzija. ona je simboli~no eti~ka. da bi mu se verovalo. ili li~nu zbirku radova koji nisu izdvojeni na osnovu stilske oznake ili ideolo{ke pripadnosti. One su. nisam u stanju da ka`em. ili jo{ pre. korisna samo kao vodi~ za kulturnu pedagogiju i politiku. a zatim i „umetnost“. dakle. prakti~ni um s teorijskim. ona je ne{to {to je upi- 203 . Izgleda da je moralna paraliza neizbe`na. da bude simboli~ki svedok potrebe za tim premo{}avanjem? Deo je postmodernog nasle|a modernosti da ono treba da bude bilo ~ije. oblast druge Kritike s obla{}u prve. nedostatak ube|enja je kao cinizam ili nihilizam. mo`da je to pogre{an izbor. „Ukus“. me|utim. Modernisti~ka je du`nost. ali je blisko Kantu koliko i savremenoj nauci. Ali Di{anov pisoar je sigurno me|u njima. S druge strane. eti~ka. tako da moj sud nije bolji od tvog. izme|u Habermasove nade da je modernost nezavr{eni projekat i razo~arane ravnodu{nosti istori~ara koji gleda unazad pretvaraju}i se da razume {ta je po{lo naopako? Taj izbor nije stvar ukusa.

jer je neodvojivo od ~injenice da su ljudi „programirani“ da se rode prevremeno. Iz ovog ugla. i uvek }e biti. 204 sano u na{e gene i tek treba da se dosegne tokom istorije. prevremena. i u dobru i u zlu. neodvojivo od nepotpunosti njihovog centralnog nervnog sistema. S engleskog prevela Marijana Mitrovi} . Oba su. primorava sve mu{karce i `ene da pove`u svoj li~ni rast s kulturnim progresom vrste. izbor izme|u modernog i postmodernog je la`an.tre}i program PROLE]E 2010. i od krhke selektivne prednosti koja }e se javiti kasnije i koja.

ILI UMETNIKOVA DVA TELA* Krajem dvadesetog veka umetnost je u{la u novo doba masovne umetni~ke produkcije. umetni~ke institucije. u na{em vremenu situacija se promenila i dva glavna razvoja dovela su do ove promene.UDK BROJEVI: 7. odredljivi u samom tom delu. october 2010. barem. redimejd.e-flux. Dok je ono prethodno bilo doba umetni~ke masovne potro{nje. koji ne pretpostavlja nikakvu uo~ljivu vezu izme|u proizvo|a~evog tela i industrijskog proizvoda. Prvi je pojava novih tehni~kih sredstava za proizvodnju i distribuciju slika. a drugi ~ine promene u na{em shvatanju umetnosti. virtuelna produkcija. telo umetnika. Klju~ne re~i: umetni~ka produkcija. Dok je ono prethodno bilo doba umetni~ke masovne potro{nje. a {ta nije. evociraju}e prisustvo tog tela ~ak i posle umetnikove smrti. II–2010 205 MARKS POSLE DI[ANA. U tom smislu. „Marx after Duchamp. BORIS GROJS Krajem XX veka umetnost je u{la u novo doba masovne umetni~ke produkcije. Prvi je pojava novih tehni~kih sredstava za proizvodnju i distribuciju slika. projekt. koncept.038:316. Mi danas ne identifikujemo umetni~ko delo prvenstveno kao objekt koji je stvoren manuelnim radom pojedina~nog umetnika i to na na~in na koji tragovi tog rada ostaju vidljivi ili. industrijskog rada.01 Tre}i program Radio Beograda Broj 146.com/journal/view/178 .75 7. E-flux 19. or the Artist’s Two Bodies“. Tokom XIX veka slikarstvo i vajarstvo predstavljali su produ`etke umetnikovog tela. a drugi ~ine promene u na{em shvatanju umetnosti. Po~nimo s ovim drugim. promena pravila koje koristimo za odre|ivanje {ta je umetnost. Posle Di{ana i njegove upotrebe * Boris Groys. dekonstrukcija. a {ta ne spada. umetnikov rad smatran je za „otu|eni rad“ za razliku od otu|enog. http://www. promena pravila koje koristimo da bismo odredili {ta spada u umetnost. u na{em vremenu situacija se promenila i dva glavna razvoja bila su uzrok ovih promena. umetni~ke prakse.

Zbog toga kada pretpostavimo da nasilno komadanje `ivog. kao primer za post-d`inovsku umetnost mogu da poslu`e umetnici koji su toliko razli~iti poput Endi Vorhola i Donalda D`ada. JuTjub i Tviter globalnoj populaciji nude mogu}nost da predstave svoje fotografije.) . I upravo ovde se mo`e uo~iti direktna veza izme|u kvazi-industrijske prakse post-di{anovske umetnosti i savremenih praksi koje se koriste na internetu. nego su omogu}ili tim delima da zadr`e i izgled onog {to je industrijski proizvedeno. jo{ bolje. Oni vi{e nisu morali da proizvode umetni~ka dela na otu|eni. performanse ili druge savremene umetni~ke prakse mogu da primene iste forme semplovanja na kojima su one zasnovane. Savremena sredstva komunikacija i dru{tvene mre`e kao {to su Fejsbuk. ~ak ni onda kada je le{ tog umetnika postao hladan. Istovremeno. oni su podjednako „otu|eni“ od njih kao i svako drugo savremeno umetni~ko delo. (Ovde nalazimo analogiju s Benjaminovim tuma~enjem spremnosti publike da prihvati monta`u na filmu kao ne{to {to je izra`eno odbijanjem istog pristupa u slikarstvu. videa i tekstove na na~ine koji se uop{te ne mogu razlikovati od bilo kog post-konceptualisti~kog umetni~kog dela. „industrijski proizvedeni predmet ili ma{ina“ vi{e ne predstavlja nikakav zlo~in. 206 gotovog proizvoda (redimejda) stvari su se drasti~no promenile. dobro obave{tene o produkciji napredne umetnosti. autor (umetnik) je ve} progla{en mrtvim za `ivota.tre}i program PROLE]E 2010. organskog tela predstavlja zlo~in. Smatralo se da umetni~ka dela vi{e ne sadr`e toplinu umetnikovog tela. trijenala. Glavna promena se nije dogodila toliko u predstavljanju industrijski proizvedenih predmeta kao umetni~kih dela. a „organski“ karakter umetni~kog dela tuma~en je kao ideolo{ka iluzija. Direktna veza izme|u tela umetnika i onog umetni~kog dela ukinuta je. ono je ~ak dobrodo{lo. kvazi-industrijski na~in. mestu na kojem ~ak i oni koji ne poznaju ili ne cene savremene umetni~ke instalacije. a to zna~i da se mogu lako izdeliti ili ponovo upotrebiti u razli~itim kontekstima. S tim u vezi. koliko u novim mogu}nostima koje su se otvorile umetnicima. Po{to su mase ljudi. A to je upravo ono {to stotine miliona ljudi {irom sveta ~ine svakodnevno u kontekstu savremenih medija. fragmentisanje umetni~kog dela koje je ve} „le{“ ili. A stvarno semplovanje uz pomo} alatki „kopiraj i zalepi“ (copy & paste) predstavlja najstandardniju i najra{ireniju praksu na internetu. dokumenata i s tim povezanim kriti~kim prikazima. S druge strane. A savremeni dizajn nudi istoj toj populaciji sredstva za oblikovanje i do`ivljavanje njihovih stanova i radnih mesta kao umetni~kih instalacija. posredstvom bijenala. oni po~inju da koriste medije na isti na~in na koji ih koriste i umetnici. digitalni „sadr`aj“ ili „proizvodi“ koje milioni ovih ljudi predstavljaju svakog dana nemaju nikakve direktne veze sa njihovim telima.

Shodno tome digatilzovani. uglavnom daju njeni neprijatelji. koji su navodno utrli put „post-fordisti~kom“ dru{tvu op{te kreativnosti oslobo|enog te{kog rada i eksploatacije. kada su ideolo{ke reakcije i politi~ke restauracije dominirale politi~kim `ivotom. I u tom smislu mo`e se re}i da odre|ene prakse savremene umetnosti ili interneta sada igraju (simboli~nu) ulogu komunisti~kih kolektivizacija usred kapitalisti~ke ekonomije. u kojoj meri je taj projekat realisti~an? Da li je oslobo|enje od rada uop{te mogu}e? U stvari. a ne samo subjekt te{kog rada. ali i mesto sa kojeg nisu nestala se}anja na dru{tvene katastrofe i razo~aranja koja je doneo revolucionarni XX vek. Umetnik postaje nosilac i protagonista „ideja“. Ali. bilo „stvarne“ bilo simboli~ne. savremena umetnost tradicionalnoj marksisti~kog teoriji stvaranja vrednosti oponira te{kim pitanjem: ako „originalna“ vrednost proizvoda odra`ava akumulaciju rada 207 . Osim toga di{anovska redimejd strategija kao da podriva prava na intelektualnu li~nu svojinu jer ukida privilegiju autorstva i prepu{ta umetnost i kulturu neograni~enoj javnoj upotrebi. Zbog toga uticajna knjiga D`erona Lanijera Vi niste pomagalo govori o „digitalnom marksizmu“ i „svesti ko{nice“ koji dominiraju savremenim virtuelnim prostorom i uni{tavaju principe privatne intelektualne svojine i u krajnjoj liniji sni`avaju standarde i vode ka potencijalnom nestanku kulture kao takve. Nalazimo se u situaciji koja podse}a na romanti~nu umetnost s po~etka XIX veka u Evropi. Evropa je posle Francuske revolucije i Napoleonovih ratova u{la u period relativne stabilnosti i mira u kojem je vreme politi~kih transformacija i ideolo{kih sukoba izgledalo kao ne{to {to je kona~no prevladano. ostala se}anja na revolucionarne traume i predlagani alternativni na~ini `ivota. u~esni~ke prakse i radikalne politi~ke stavove.POSLE DI[ANA Mnogi su smatrali da je to ukidanje rada u savremenoj umetni~koj praksi ne{to {to predstavlja osloba|anje od rada uop{te. bilo otu|enog bilo neotu|enog. Obe revolucije imaju za cilj konfiskovanje i kolektivizaciju privatne svojine. makar od njegovih manuelnih. kao {to je to ~esto slu~aj. Di{anovo kori{}enje gotovih predmeta mo`e se shvatiti kao revolucija u umetnosti koja je analogna komunisti~koj revoluciji u politici. tehnolo{kom progresu i politi~koj stagnaciji kao da su najavljivali kraj istorije. a romanti~arski umetni~ki pokret koji se pojavio {irom evropskog kontinenta postao je onaj u kojem su utopije sanjane. virtuelni prostor interneta stvorio je fantomske koncepte „nematerijalnog rada“ i „nematerijalnih radnika“. „koncepata“ ili „projekata“. Homogeni politi~ki i ekonomski poreci zasnovani na privrednom razvoju. A posebno dobru dijagnozu specifi~nog neoromanti~arskog i neokomunisti~kog ustrojstva savremene kulture. Danas je umetni~ka scena mesto za emancipatorske projekte. Stoga se ono {to ovde imamo ne odnosi na oslobo|enje rada. nego pre na osloba|anje od rada. „opresivnih“ aspekata.

prostorije za skladi{tenje i sli~no. komercijalno uspe{ni umetnici kao {to su D`ef Kuns i Demijen Hirst odavno su sebe pretvorili u preduzetnike. S druge strane. u ovom slu~aju. neotu|eni rad umetnika samo zamenjen otu|enim. prostori. A pro{irenje ove navodno nematerijalne umetni~ke prakse na ~itavu ekonomiju posredstvom interneta stvorilo je privid da post-di{anovsko osloba|anje od rada pomo}u „nematerijalne kreativnosti“. Di{anovska revolucija ne vodi osloba|anju umetnika od rada. Umetni~ke institucije. Jedini nu`ni preduslov za to. a ne marksisti~ko osloba|anje rada utire put novoj utopiji kreativnih vi{estrukosti. A post-di{anovska umetnost koja prevazilazi rad iskazuje se. na koji na~in onda redimejd dobija dodatnu vrednost umetni~kog dela. koje svojom politikom selektivnog uvr{tavanja i neuvr{tavanja ograni~avaju i osuje}uju kreativnost nadiru}ih vi{estrukosti. dok se na materijalisti~ki na~in umetni~ke institucije predstavljaju kao zgrade. zapravo. manuelnim radom preno{enja objekata. ovde se moramo zabaviti odre|enom zbrkom koja je nastala prilikom tuma~enja pojma institucija. Stoga se mo`e re}i da je odbacivanje „neotu|enog“ rada postavilo post-di{anovskog umetnika ponovo u poziciju onoga koji koristi otu|eni. jer zahtevaju manuelni rad da bi bile sagra|ene. me|utim. nego njegovoj proletarizaciji preko otu|enog gra|evinskog i transportnog rada. 208 na tom proizvodu. ili obratno. savremenim umetni~kim institucijama umetnik vi{e nije potreban kao tradicionalni proizvo|a~. . Zbog toga se umetni~ke institucije mahom analiziraju na „idealisti~ki“. a {ta ne mo`e javno prikazati. ^ista nematerijalna kreativnost ovde se pojavljuje kao ~ista fikcija. odr`avane i kori{}ene. U stvari. odluka umetnika da ponudi odre|eni objekt kao umetni~ko delo i odluka umetni~ke institucije da ga prihvati kao takvog predstavlja dovoljan razlog da nastane vredna umetni~ka roba bez uklju~ivanja ikakvog manuelnog rada. predstavlja kritika institucija. uprkos ~injenici da umetnik uop{te i nije ulo`io nikakav dodatni rad na njemu? I upravo u tom smislu post-di{anovska koncepcija umetnosti bez rada iznosi najefikasniji kontraprimer marksisti~koj teoriji vrednosti kao primer „~iste“. posebno u okviru „institucionalne kritike“.tre}i program PROLE]E 2010. nematerijalisti~ki na~in. Umesto toga dana{nji umetnik ~e{}e se unajmljuje na odre|eno vreme kao radnik da bi realizovao ovaj ili onaj projekat. po{to je staromodni. „nematerijalne“ kreativnosti koja prevazilazi sve tradicionalne koncepcije stvaranja vrednosti kao rezultat ulo`enog manuelnog rada. Me|utim. Izgleda da. kao pobeda otu|enog „apstraktnog“ rada nad neotu|enim „kreativnim“ radom. manuelni rad da bi odre|ene materijalne objekte izvan umetni~kih prostora preneo u njih. uglavnom se vide kao strukture mo}i koje defini{u {ta se mo`e. I upravo ovaj otu|eni rad preno{enja predmeta zajedno s onim ulo`enim u izgradnju ili odr`avanje umetni~kih prostora u krajnjoj liniji stvara umetni~ku vrednost pod uslovima post-di{anovske umetnosti.

A profit prisvajaju korporacije koje kontroli{u materijalna sredstva virtuelne proizvodnje. Uklanjanje autorove. time {to je potpuno elimini- 209 . nego potpuno materijalan. u kontekstu interneta. Guglov pretra`iva~ funkcioni{e tako {to deli pojedina~ne tekstove u neizdiferenciranu masu verbalnog sme}a: svaki pojedina~ni tekst koji je tradicionalno kao celinu odr`avala autorova svesna namera sada je raspar~an. U stvari. jer je na neki na~in bio sinhronizovan s odre|enim komunisti~kim. dok guglovi pretra`iva~ki algoritmi nisu beskona~ni. ali navodno imaju istu „odrednicu“. Odlu~uju}i korak u proletarizaciji i eksploataciji intelektualnog umetni~kog rada javio se. mo`e se re}i da velike komunikacione i informacione tehnolo{ke korporacije kontroli{u materijalnu bazu za internet i sredstva za proizvodnju virtuelne stvarnosti: njihov hardver. on izgleda da i ne ~ini ni{ta vi{e od toga. dodu{e. On kao takav nije „nematerijalan“. Internet zapravo nije ni{ta drugo do modifikovana telefonska mre`a. pa stoga i nekontrolisanu praksu. a najvi{e u deridovskoj dekonstrukciji. ujedinjuju}a mo} autorove namere ve} je osuje}ena u novijoj filozofiji. kontroli i manipulaciji. materijalnih uslova proizvodnje i distribucije tekstova. a gde taj sadr`aj nije stvoren toliko ulaganjem umnog rada radi generisanja ideja koliko manuelnim radom pritiskanja tastera na tastaturi.POSLE DI[ANA Ekonomija interneta pokazuje ovu ekonomiju post-di{anovske umetnosti ~ak i gledaocima izvan nje. [tavi{e. Re~eno marksisti~kim re~ima. pojedina~ne re~enice su izva|ene iz konteksta i iskombinovane s drugim s njima nepovezanim re~enicama. ideolo{ke kontrole nad tekstom nije dovelo do njegovog oslobo|enja. I zapravo. kolektivisti~kim snovima. Na taj na~in nam internet pru`a zanimljivu kombinaciju kapitalisti~kog hardvera i komunisti~kog softvera. onda jednostavno interneta vi{e nema. Postoji. I mada gugl sada ostvaruje dekonstruktivisti~ki program kolektivizacije tekstova. Ako neki kablovi za preno{enje veza nisu polo`eni. ova dekonstrukcija ve} je izvedena simboli~nom konfiskacijom i kolektivizacijom pojedina~nih tekstova tako {to su oni sada vi{e nisu pod kontrolom autora i ba~eni su u jamu za otpatke bez dna anonimnih. nego kona~ni i materijal koji je podlo`an korporativnom prisvajanju. sredstvo za preno{enje elektri~nih signala. internet je. razlika izme|u dekonstrukcije i guglovanja: Derida je dekonstrukciju na ~isto „idealisti~ki“ na~in shvatao kao beskona~nu. Drugim re~ima. namerne. ako odre|ena pomagala nisu proizvedena. tekstovi su podlo`niji druga~ijoj vrsti kontrole uz pomo} hardvera i korporativnog softvera. naravno. zahvaljuju}i nastanku gugla. To je bio gest koji je prvobitno izgledao kao emancipatorski. „tekstova“ iza kojih ne stoji konkretni subjekt. pa tako nema ni virtuelnog prostora. Stotine miliona takozvanih „proizvo|a~a sadr`aja“ postavljaju svoj sadr`aj na internet a da za to ne dobijaju nikakvu kompenzaciju. ili ako pristup telefonu nije instaliran ili pla}en.

videa. administrativne i kulturne prostore u kojima se naizgled osim samih tih tela ni{ta drugo i ne proizvodi. unapre|eno telo koje radi ono {to savremena umetnost koristi kao redimejd. fotografije i tako dalje umetnikovo telo je u pro{lim decenijama sve vi{e postajalo centralna ta~ka savremene umetnosti. Istovremeno njeno telo je bilo podlo`no istom re`imu izlaganja . radnikovo telo je disciplinovano i istovremeno izlo`eno spoljnjem nadzoru. Abramovi} je tematizovala neverovatnu disciplinu. I moglo bi se re}i da se umetnik danas sve vi{e bavi izlaganjem svog delatnog tela pogledima gledalaca ili kamera koje rekreiraju panopti~ko izlaganje kojem su podvrgnuta tela radnika u fabrikama ili kancelarijama. neotu|enog rada. dovr{io proces proletarizacije rada koji je po~eo jo{ u XIX veku. Fuko nam je ve} skrenuo pa`nju na ~injenicu da otu|eni rad stvara radnikovo telo uporedo s industrijskim proizvodima. Umetnik je ovde postao otu|eni radnik koji se uop{te ne razlikuje od bilo kog drugog u savremenom procesu proizvodnje. I mo`emo re}i da njen performans predstavlja savr{enu ilustraciju Fukoove tvrdnje da je proizvodnja tela koje radi glavni rezultat modernizovanog. [ta se desilo s umetnikovim telom onda kada je rad na stvaranju umetni~kih dela postao otu|eni rad? Odgovor je jednostavan: samo njegovo telo postalo je redimejd. Me|utim. Zbog toga se ovaj otu|eni industrijski rad ne mo`e shvatiti samo na osnovu njegove spoljnje produktivnosti. nego se mora u obzir uzeti i ~injenica da taj rad stvara i samo telo radnika kao pouzdani cilj. U trenutnim uslovima otu|enog umetni~kog rada umetnik mo`e otkriti da je to telo ve} njegovo li~no telo. bez obzira na to {ta je osim toga radio. U stvari. u umetnostima performansa.tre}i program PROLE]E 2010. kulturnog rada kao autorskog. Ona je svakog dana do zatvaranja izlo`be tokom radnog vremena muzeja sedela u istoj pozi u njegovom atrijumu. Primer izlaganja takvog tela koje radi mo`e se na}i na ovogodi{njoj izlo`bi „Umetnik je prisutan“ Marine Abramovi} u njujor{kom Muzeju moderne umetnosti. A ovo se ~ak mo`e videti i kao glavno postignu}e modernosti. industrijalizovanog rada. po{to ova modernizovana tela sada ispunjavaju savremene birokratske. izdr`ljivost i fizi~ki napor koji je potreban da bi neko jednostavno bio prisutan na radnom mestu od po~etka radnog dana do njegovog kraja. otu|enog rada. name}e se jedno pitanje. Abramovi} je na taj na~in rekreirala situaciju kancelarijskog slu`benika ~iji je glavni posao da svakog dana sedi na istom mestu kako bi mogli da ga posmatraju njegovi nadre|eni. Neko bi rekao da je upravo to modernizovano. savremeni umetnik ne mora da u|e u fabriku ili kancelariju da bi prona{ao takvo telo. 210 sao mogu}nost umetni~kog. {to je fenomen koji je Fuko ~uveno okarakterisao kao „panopticizam“. I upravo zbog toga {to nije aktivno izvodila nikakve zadatke tokom vremena u kojem je bila prisutna. kao „objektifikovani“ instrument otu|enog. Ali.

institucionalno. U njegovoj ~uvenoj knjizi Kraljeva dva tela: Studija o srednjovekovnoj politi~koj teologiji. I kao {to uglavnom pretpostavljamo da ove slike i skulpture ne menjaju svoja mesta ili nestaju onda kada nisu izlo`ena pogledu posetioca ili kada je muzej zatvoren. u slu~aju Abramovi}eve. ponovljeni/reprodukovani na dva razli~ita na~ina: preko video dokumentacije i preko nagih tela unajmljenih glumaca. Ulajevo telo predstavljala je `ena). me|utim. Isto tako neko mo`e re}i da kada umetnik izlo`i svoje telo. Na taj na~in izlo`ba „Umetnik je prisutan“ stvara sliku `ivog le{a kao jedini mogu}i vid besmrtnosti koji na{a civilizacija mo`e da ponudi svojim gra|anima.POSLE DI[ANA kao i sva umetni~ka dela ovog muzeja. skloni smo da zamislimo da }e nepokretno telo Abramovi}eve zauvek ostati u muzeju i biti u~injeno besmrtnim zajedno s ostalim umetni~kim delima tog muzeja. delatnom telu koje je izlo`eno. kada prolazi kroz razli~ite metafori~ne procese tako {to se transformi{e u tela drugih dok igra razli~ite uloge. nagost tih tela bila mnogo va`nija od njihovog posebnog oblika. Ovde je. „apstraktnog“ karaktera modernog rada odvaja od njegovog ili njenog prirodnog. ili. Na izlo`bi „Umetnik je prisutan“ Ulajevo mesto naspram Abramovi}eve mogao je da zauzme bilo koji posetilac. s druge strane. Delatno telo umetnika istovremeno je i identi~no samom sebi i razmenljivo zbog toga {to je ono telo otu|enog. ponavljanje performansa koji je Marina Abramovi} davno izvela s Ulajem i u okviru kojeg su tokom radnog vremena izlo`benog prostora sve vreme sedeli jedno naspram drugome. smrtnog tela. iz prakti~nih razloga. mogu na}i u pozori{tu ili u bioskopu. glavni retrospektivni deo izlo`be. Ova promena pokazala je na koji na~in se delatno telo umetnika preko otu|enog. kada pose}ujemo muzej mi ne shvatamo 211 . Ernst Kantorovic ilustruje istorijski problem koji predstavlja li~nost kralja koji istovremeno ima dva tela: jedno prirodno. Efekat besmrtnosti dodatno je osna`en ~injenicom {to je ovaj performans bio rekreacija. A u tom trenutku to telo otkriva i vrednost rada koje je akumulirano u umetni~koj instituciji (prema Kantorovicu srednjovekovni istori~ari govorili su o „korporacijama“). delatno telo umetnika akumulira razli~ite uloge (kao u slu~aju Sindi [erman). A uop{te. Delatno telo umetnika mo`e biti zamenjeno bilo kojim drugim telom koje je spremno ili u stanju da izvede isti ~in samoizlaganja. izme|u ostalog. U pozori{tu telo glumca predstavlja sebe i kao besmrtno. apstraktnog rada. razli~ita `iva tela. smrtno i drugo zvani~no. koja su oka~ena na zidove ili stajala na svojim mestima tokom radnog vremena muzeja. besmrtno telo. U savremenoj umetnosti. Ali na odre|eni na~in. savremena umetnost ~ini upravo suprotno u odnosu na spektakle koji se. razmenljivo. Mnogi govore o spektakularnoj prirodi savremene umetnosti. ili ~ak roda (u jednom slu~aju. Zbog toga su dva ranija performansa Marine i Ulaja. onda je re~ o drugom.

Preveo s engleskog Vladimir Mates . ~ak i zombija i vampira. A povrh svega. ribara. „normalni“ svakodnevni ljudi sada stalno dokumentuju svoja delatna tela posredstvom fotografija. I upravo ova sveprisutnost i univerzalnost tela koja rade i njihovo prikazivanje ~ini ih posebno zanimljivim umetnosti. seljaka.tre}i program PROLE]E 2010. savremeni svakodnevni `ivot izlo`en je ne samo institucionalnom nadzoru nego i sferi medija koja se konstantno {iri. prirodna tela na{ih savremenika su druga~ija. Biti umetnik prestalo je da bude isklju~iva sudbina. Taj rad odmah postaje vidljiv onda kada se posetilac suo~i sa telom Abramovi}eve. nevidljivi fizi~ki napor da se ljudsko telo zadr`i u istom polo`aju tokom dugog vremena stvara „stvar“. ^ak i kada su primarna. grobara. filmskih zvezda. a njihova sekundarna delatna tela razmenljiva. ona je umesto toga postala karakteristika dru{tva u celini i to na njegovom najintimnijem. predsednika. Ta razmenljivost upravo je ono {to ujedinjuje umetnika sa njegovom publikom. sajtova i tako dalje. videa. Umetnik danas deli svoju umetnost sa publikom na potpuno isti na~in na koji je neko nekada delio sa religijom ili politikom. mafija{kih ubica. redimejd koji privla~i pa`nju posetioca i omogu}ava mu da satima razmi{lja o njenom telu. I ovde umetnik nalazi drugu priliku da iznese svoj univerzalisti~ki stav kao uvid u dvostrukost i dvosmislenost dva tela samog umetnika. Bezbrojni rialiti {ou-programi koji preplavljuju televizijske ekrane {irom sveta prikazuju rad tela lekara. 212 koliko je rada trebalo ulo`iti da bi se slike odr`ale na zidovima i skulpture na svojim mestima. svakodnevnom i telesnom nivou. fabri~kih radnika. Me|utim. ~ak i najprose~niji. Neko bi mogao da pomisli da su samo delatna tela savremenih slavnih li~nosti izlo`ena javnom pogledu.

studije .

.

pristupaju tuma~enju poezije.163. uprkos negativnim prognozama. mit o Miljkovi}u traje. Ali. poetsko mi{ljenje). mudrost). i koji. posebno u pesmi „Bolani Doj~in“. mo`e se re}i. O Branku Miljkovi}u jo{ za vreme njegovog kratkog `ivota vladalo je mi{ljenje da je „ro|eni pesnik“. 82. izgleda. „bogomdani“ pesnik. koji se mogu dovesti u vezu sa oblicima Miljkovi}evog poetskog mi{ljenja (dionisko mi{ljenje.0-1:101 Tre}i program Radio Beograda Broj 146. ili pesnik po nekom vi{em pozivu. pa ga treba najpre objasniti kao jedinstvenu pojavu u okviru novije srpske pesni~ke mitologije. prisutna u svim slojevima savremene srpske kulture. {tedrih za{titnica umetni~kog stvaranja.UDK BROJEVI: 821. tako i za one koji. Adorna (dubina. apolonsko mi{ljenje.09-1 Miljkovi} B. apolonsko mi{ljenje. tone i ~itav mit o izuzetnosti poezije. gnomsko mi{ljenje). {to zna~i da se i u na{e vreme odr`ava mit o pesnicima koji pevaju iz nadahnu}a poteklog od Zevsovih k}eri. dijalekti~ko mi{ljenje. II–2010 215 MILOSLAV [UTI] DIJALEKTI^KA LIRIKA BRANKA MILJKOVI]A U ovom radu ispituje se odnos lirske poezije Branka Miljkovi}a i filozofije. Jer. Eliota (mudrost. kao. ponekad ~isto profesionalnih razloga. pro{lost u koju. Istina je da su pesnici kakav je Branko Miljkovi} danas sve vi{e retkost. dionisko mi{ljenje. ljubitelje pesni~ke re~i koji se predaju zadovoljstvu ~itanja. ili pojavu koja je. tako|e jo{ uvek osnovnom metodu poetologije. filozofsko mi{ljenje). poluvekovnog vremenskog perioda. odnos subjekta i objekta. Polazi se od filozofskih i esteti~kih stavova Hegela (odnos subjekta i objekta.41. Klju~ne re~i: filozofsko mi{ljenje. iz razli~itih. odnosno nauke o knji`evnosti u . a sigurno }e biti i dalje. poetsko mi{ljenje. poezija ovog pesnika bila je tokom prethodnog. i dalje postoje. Navedeni oblici mi{ljenja prepoznaju se kao jedinstveni filozofsko-pesni~ki obrasci u pojedinim Miljkovi}evim pesmama. muza. Dijalekti~ko mi{ljenje izdvaja se kao stav i postupak koji obele`ava Miljkovi}evu lirsku poeziju u celini. pravi tajanstveni izazov kako za takozvane obi~ne ~itaoce.

progla{en za „princa poezije“. kod Kanta je pojavnost. istovremeno. sadr`ane su u jo{ jednom. koji tako|e moramo imati u vidu. tako|e. jedini me|u srpskim pesnicima posle Drugog svetskog rata. {to je. mitologija jednog pesni~kog imena. Takva eksponiranost u Miljkovi}evom slu~aju podrazumevala je usagla{avanje nekih njegovih. u filozofskoj tradiciji ima dimenziju povezivanja pojave sa su{tinom. u onome {to je odmah uo~ljivo. nespoznatljivo. Pored navedenih. Takva univerzalnost jeste estetska univerzalnost. ali kada jeste to u pravom smislu. podrazumevalo i jedan ~isto estetski kvalitet – otmenost. . A otmenost se ne ogleda samo u ne~ijem spolja{njem izgledu. odnosno estetski vidovi te mitologije. kojoj moderna teorija. pored poznatog zna~enja ove imenice-atributa vezane za jednu umetnost. koje do kraja afirmi{u izuzetnost ovog pesni~kog stvaraoca. a ova veza najdoslednije je ostvarena u Huserlovom shvatanju fenomena kao su{tinskog oblika koji je isklju~ivo dat u svesti. ili kao „stvar po sebi“. koja nije dozvoljavala hladnu ozbiljnost ili manir u{togljenosti. kao potvrdi identiteta toga dela. i fizi~ki ispoljava. kao ono fenomenalno. kao su{tina. Istina. U Miljkovi}evoj otmenosti ose}ala se prevlast umne snage nad ~esto boemski oslobo|enim pona{anjem. pridaje sve ve}i zna~aj. a takve veze. Filozof. nije uvek i estetski ~ovek. na prvi pogled nepomirljivih osobina: pesni~ke neobuzdanosti i duhovne smirenosti.tre}i program PROLE]E 2010. iskustveno. po~asnih. Taj pojam. naime. moraju identifikovati svi kulturolo{ki. Otmenost je na~in pona{anja sadr`anog u ~ovekovom odnosu prema svetu. samo {to uvek za nijansu i nadilazi taj kvalitet. novom op{tem pojmu. on estetskog ~oveka u sebi na poseban na~in osmi{ljava. dakle u njegovoj duhovnoj poziciji koja se. „lagodnih“ atributa. ali ne samo estetska ve} i univerzalnost one filozofske umnosti koja do kraja biva obele`ena estetskim smislom. 216 celini. U toj otmenosti. Miljkovi} je. kao i pesnikova biografska stvarnost nikada ne mogu do kraja da objasne estetsku vrednost jednog pesni~kog dela. fenomen. jer je i ona sastavni deo recepcije Miljkovi}evog pesni~kog dela. ~ime se upravo poja~ava uticaj pomenutih vrednosnih kriterijuma. Ali se. uprkos tome. bilo je ne~ega {to je ne samo `ivotna istina ve} i univerzalna norma: da su svi pesni~ki „ispadi“ otmeni u svojoj neobuzdanosti. za koju bi se najpre moglo re}i da je bodlerovskog tipa. strogo odvojena od noumenalnog koje je. Ali. ve} Hegel su{tinu povezuje sa pojavom. Ipak su neke indirektne ljudsko-pesni~ke veze od zna~aja za Miljkovi}evo pesni~ko bi}e. koji je danas poprimio popularno zna~enje ekskluzivnosti ~esto nezavisne od vrednosnih kriterijuma. Naravno. Miljkovi} s pravom mo`e da ponese i nimalo lagodnu titulu „ukletog pesnika“. Istina je da se sve pomenute odrednice ne mogu direktno dovesti u vezu sa onim {to je najbitnije – sa estetskom ili umetni~kom vredno{}u Miljkovi}eve poezije. ali je to uvek bila pesni~ka otmenost.

Nismo. name}e jedna va`na teorijsko-esteti~ka tema. etimologiju re~i fenomen sagledali u filozofskom kontekstu. odnosno knji`evne celine (pisac. dotle knji`evne teorije dvadesetog veka u centar istra`ivanja postavljaju knji`evno. dok je u devetnaestom veku polazna. naravno. koja bi potvrdila opravdanost i dugoro~nost njegove harizmati~nosti (da upotrebimo jo{ jednu danas posebno popularnu leksemu) . vi{e nego povodom svih ostvarenja srpskih pesnika u drugoj polovini dvadesetog veka. otkrivaju}i umetni~ku vrednost toga dela. koja se ne sme poistove}ivati sa univerzalnom tragikom u njegovoj poeziji („Tragi~ni soneti“. odnosno pesni~ko delo. da ponovimo i istaknemo kao zavr{nu napomenu. s tim da se takav `ivot ne projektuje direktno u njegovo umetni~ko. nego i zato {to neke ~injenice iz njegovog `ivota su{tinski doprinose tuma~enju njegovog pesni~kog dela. samo pod odre|enim uslovima: da se na njega pozivamo isklju~ivo polaze}i od njegovog dela. odnosno prezimenom. dakle. Naravno. da bismo. delo. Neposrednija i zna~ajnija veza izme|u pesnikovog `ivota i njegovog dela u ovom slu~aju uspostavljena je na nivou jedne biografsko-profesionalne ~injenice: Miljkovi}evih studija. kao presudne projektuju na estetsku vrednost toga dela. ali se i te`i{te ove ~injenice mora pomeriti prema univerzalnijem obrascu njegovog mi{ljenja kao sastavnog elementa pesnikovog stvarala~kog postupka. odnosno njegovog bavljenja filozofijom. ne mo`e da bude `ivotna tragi~na sudbina ovog pesnika. Miljkovi}ev `ivot mo`e sam po sebi da bude jedna posebna estetska tema. polaze}i od iskustva ~itanja 217 . ali i tragi~ni elementi u njegovim drugim pesmama) . potpoma`e istra`ivanju toga dela. tako. Samo {to to. Tim pre {to se. pesnik. najva`nije usmeravanje pa`nje na jedno pesni~ko delo.STUDIJE Ukazali smo na prethodnu etimologiju re~i fenomen zato {to bi fenomen Miljkovi}eve posebnosti i njegove izuzetne popularnosti morao da ima odre|enu su{tinsku osnovu. ~italac) – na Miljkovi}evo pesni~ko delo. naro~ito u ideolo{koj ili psihoanaliti~koj kritici. ili imaju}i u vidu ono {to u njegovom `ivotu. pa ~esto i presudna ~injenica knji`evnog tuma~enja bio pisac. opet. ipak. autora u tim teorijama u jednom momentu dovedeno je do krajnosti (Bartova „smrt autora“) ali se. kao estetska ~injenica. slu~ajno. tema odnosa poezije i filozofije. Mo`emo odmah re}i da se povodom Miljkovi}eve poezije. u fenomen pretvorenog pesni~kog slu~aja. pesni~ko delo. Naime. koje se. Potiskivanje pisca. autor vratio. U Miljkovi}evom slu~aju odnos pesnika i njegovog dela ima poseban zna~aj ne samo zato {to je jedan fenomen poistove}en sa jednim imenom. s tim {to je. Naravno. Ova osnova mo`e se potvrditi samo pozivanjem na ono {ta je najva`nije u okviru poznate trodelne umetni~ke. i ovakav pristup nije li{en deformacija u smislu insistiranja na nekim anestetskim ~injenicama vezanim za autorov `ivot. otkrili su{tinsku osnovu jednog izuzetnog.

pre nego {to se pristupi ispitivanju ove veze. {to je svakako moralo ostaviti traga u njegovom stvarala{tvu... to jest ukazivanje na sli~nosti i razlike izme|u ova dva oblika ~ovekove duhovne aktivnosti. dakle. opravdano je iz nekoliko razloga. mi se. imaju}i. Tuma~enje Miljkovi}eve lirike. bilje. filozofsko zna~enje. Mislimo na one pojmove.tre}i program PROLE]E 2010. u dvostrukom smislu. U ovom slu~aju Hegelovo shvatanje subjekt–objekt odnosa ~ini nam se najva`nijim zato {to je u tom shvatanju istovremeno obuhva}en i filozofski i lirski aspekt ovog. zasnovan je na ~injenici da je Miljkovi} studirao. A kako nam logika tuma~enja koje preduzimamo nala`e pravac kretanja od op{teg prema pojedina~nom. bitni za lirsku poeziju ovog stvaraoca. ve~nost. prisutnost. od ove razli~ite situacije. nego je takvo. Prvi od tih razloga. sti~e utisak da je ta poezija vi{estruko povezana sa filozofijom. prostor. kako smo tako|e zaklju~ili. „najva`nijeg filozofskog pojma“. Pojmovi su: bi}e. odsutnost. u Miljkovi}evom pesni~kom postupku su{tinsku ulogu ima filozofsko mi{ljenje. Za nas su. ~ovek. koji smo ve} pomenuli. kosmos. mo`e se odmah re}i. istina. ili. Najpre. vreme. . stvarnost. kako Bloh smatra. dubine. tako {to su neki od osnovnih filozofskih pojmova direktno (nominalno). mudrosti. fantazije. odnosno na~in na koji je filozofija prisutna pre svega u Miljkovi}evoj poeziji. me|utim. pomenuti tragovi }e nam biti jasniji u svetlu nekih principa na kojima po~ivaju dve oblasti koje su me|usobno spojene. 218 Miljkovi}eve poezije. smrt. smisao. neminovno. „nefilozofskim“ pojmovima. Pored „filozofskog mi{ljenja“ za sagledavanje odnosa filozofije i poezije u okviru Miljkovi}evog lirskog pesni~kog dela moramo imati u vidu i filozofska shvatanja jo{ nekih pojmova: odnosa subjekt–objekt. to jest u njegovoj poeziji i u njegovom kriti~ko-esejisti~kim tekstovima. najva`niji tragovi filozofije u Miljkovi}evom pesni~kom delu. Va`niji od ove ~injenice. egzistencija. pomenuta tema zahteva neka po~etna op{ta razgrani~enja u odnosu izme|u poezije i filozofije. a ne obrnuto. tako i prema drugim. tako {to je jedna od njih. i. kre}emo od poezije prema filozofiji. Samim tim {to nas interesuje filozofska dimenzija jednog pesni~kog dela. pre svega. dijalektike. indirektno prisutni u toj lirici. a ne o pesni~kom uop{te subjekt–objekt odnosu. upravo su ti tragovi. prihvatila elemente druge. Nagla{avamo da je re~ o lirskom. A takvi tragovi su brojni. a imaju}i u vidu i nesumnjivo filozofsko znanje ovog pesnika. u vidu pesnikov odnos prema filozofiji. vatra. koji su u izvornom filozofskom zna~enju ne samo imenovani odgovaraju}im re~ima. Istovremeno. koje dolazi do izraza kako u odnosu prema pomenutim filozofskim. svet. Filozofija je su{tinski uticala na Miljkovi}evu liriku na dva na~ina. odnosno prou~avao filozofiju. odnosno na~in na koji su elementi filozofije uklju~eni u strukturu toga dela. uticalo i na pojedine segmente Miljkovi}eve pesni~ke strukture. {to bi zahtevale neke druge. kao osnova. esencija. Ali. re~.

kako Hegel ka`e. Hegel nije do kraja ostvario jedinstvo subjektivnog i objektivnog. a ne i univerzalnog karaktera. kao i razli~iti putevi „subjektivnog samoizra`avanja“. Nasuprot ovakvom. opisuju i izra`avaju re~ima“. U okviru Hegelovog shvatanja filozofsko-lirske subjekt–objekt relacije treba po}i od ~injenice da ovaj filozof subjektivnu „unutra{njost“ vidi kao pasivni. Ako imamo u vidu „pojedina~na shvatanja ose}anja i posmatranja“. ili. „shvatanje“). ali to je. „refleksije predstave“. „posmatranje“. „pojedina~na shvatanja ose}anja“ mogu da izazovu odre|enu „relaksaciju“. samo „doma}i lek“.. Takva. te`e „osloba|anju“. str. prev. ~ija je delotvornost isklju~ivo „lokalnog“. ili. Jasno je {ta u tom razlikovanju pripada du{i („tupo ose}anje“. objektivnog. kako bi dospela do neophodnog. razlikuju}i emocionalne. „iskustvo srca“. To je proces „samoizra`avanja“. Ipak je takva unutra{njost. u poeziji. 516–518. „raspolo`enje“) a {ta duhu („refleksije“. prazni. Hegel. kao uslov ovog disciplinovanja. 219 . u kojem poezija „osloba|a srce od neposredne usredsre|enosti“. onda se tako objektivira ne ono {to je „su{tinsko“ ve} samo ono {to je „povr{no i li~no“ u ose}anjima. tako {to to srce „~ini predmetom svoje prerade“. Svi ovi elementi i sadr`aji uklju~eni su u proces „subjektivnog samoizra`avanja“. u okviru takvih shvatanja. podrazumevaju}i. ose}anja „koja pripadaju individuumu“. 1970. ako se. ~ulnog pesni~kog izraza. F. odnosno u lirici. I pored dovo|enja u vezu unutarnjeg i spolja{njeg. Takav proces. On je neophodno disciplinovanje emocija zasnovao najpre u „unutarnjem `ivotu“.STUDIJE {to se u potpunosti podudara sa na{im stavom da poezija „nije jedinstven knji`evni rod“ i da je Miljkovi}evo delo visoki umetni~ki domet lirike kao su{tinske poezije. onu fazu koja se odvija u „unutarnjem `ivotu“ i onu koja dolazi do izraza u „spolja{njim zbivanjima“. ima dve faze: subjektivnu i objektivnu. poglavlje Lirska poezija. koje. „pojedina~nom shvatanju ose}anja“. i. V. po Hegelovom mi{ljenju. ili od njegove „pot~injenosti“ „slepom vladanju strasti“. dr Nikola Popovi}. kojim se „na{em srcu mo`e olak{ati“.. uticaj duhovnih sadr`aja na du{evne kvalitete. Ali. koji je u znaku „neposredne usredsre|enosti“ na samog sebe1. „strast“. to jest. uprkos ~injenici da je mo`e do kraja pasivizirati „slepo vladanje strasti“. kao osnovni stvarala~ki princip u lirici. I to je proces u znaku sasvim postepene objektivacije unutarnjih emocionalnih sadr`aja. Estetika III. koja su za njega „o~igledna“ i koja 1 Vidi: G. du{evne kvalitete od sadr`aja koji pripadaju duhu. ispunjena potencijalnim ose}anjima koja. „bolovi i radosti. „nemi“. Beograd. objektivnih pojava u sastavu jezi~kog izraza ili lirske forme. dovodi do „govora“ i „re~i“. po Hegelovom mi{ljenju. postoje razli~iti na~ini uticaja duhovnih sadr`aja na du{evne elemente. identitet.

postoje jo{ neki pojmovi koje treba dovesti u vezu sa filozofskim mi{ljenjem. lirske poezije. „ipak moraju dobiti izvesnu op{tu vrednost. osiguravaju}i tako. koji se „spu{ta“ u „unutarnji `ivot“ i koji. kao u sli~nim situacijama. s tim da se to usvajanje ne ostvaruje posredstvom razuma ve} snagom „uma“. poku{a}emo da utvrdimo neke od osnovnih osobina toga mi{ljenja. naime zadatak“. koje Hegel pominje kao uslov kontrole i objektivacije ose}anja. koje „na{ duh osloba|a ne od ose}anja ve} u ose}anju“. koji je vrhovni pojam duha. sa duhovno{}u kao predznakom toga jedinstva. „istinskim ose}anjima“. ve} autenti~ni „govor poeti~ne unutra{njosti“. „Shvatanje“. Opet su u tom pogledu nezaobilazni Hegelovi stavovi o filozofskom mi{ljenju. ili doslednu objektivaciju „poeti~ne unutra{njosti“. tako|e pomenutom „shvatanju“ ose}anja.tre}i program PROLE]E 2010. ili oblik jedinstva svih psihi~kih sadr`aja. samo {to }e na{a situacija uzimanja u obzir toga mi{ljenja pre svega u vezi sa jednim pesni~kim delom podrazumevati odre|ene specifi~nosti koje se ne moraju podudarati sa pomenutim stavovima. i jedino tako se subjektivno samoizra`avanje ne}e zadovoljiti samo „upotrebom“ pomenutog „takore}i doma}eg leka“. mo`e se imati u vidu i kao jedan od prvih oblika filozofskog mi{ljenja. dopire do su{tina toga `ivota. istovremeno i oblik kontrole ose}anja i uslov istinske objektivacije „poeti~ne unutra{njosti“. podrazumeva i „razumevanje“ i „usvajanje smisla“. zanemaruju}i ono {to je „povr{no i li~no“ u „poeti~noj unutra{njosti“. po Hegelovom mi{ljenju. Pored shvatanja. Semantika re~i „shvatanje“ u srpskom jeziku. 220 on opisuje „kao svoja“. prema Hegelu. ~ije nam se prisustvo u Miljkovi}evoj poeziji name}e kao dokaz ~vrste povezanosti te. uslovljeno njegovim osnovnim op{tim stavovima. upravo jedino putem toga shvatanja. mo`e da ostvari samo „poetski izliv“ kao izraz „istinskih ose}anja i pravih posmatranja“. da bi nam ta veza bila jasnija. Naime. Ovu formulu osloba|anja duha „ne od ose}anja ve} u ose}anju“ neprekidno isti~emo kao najva`niji doprinos filozofskog teorijskog mi{ljenja su{tinskom odnosu subjekta prema emocijama u lirskoj poeziji. to jest. ali. . Jedino tako „subjektivno samoizra`avanje“ ne}e biti „slu~ajni izraz subjekta“. od po~etka do kraja. naime. s tim {to je njegovo shvatanje ovog pojma. ve}. sa filozofijom. autenti~nost „poetskog izliva“. po Hegelu. ta ose}anja. najvi{e u. shvatanje je. to jest moraju da budu u samima sebi istinska ose}anja i prava posmatranja za koje onda i poezija izmi{lja i nalazi odgovaraju}i izraz“. Shvatanje je komponenta „~istog duha“. A uslov za to nije sadr`an jedino u navedenom „posmatranju“. ve} }e ispuniti i „jedan uzvi{eniji poziv. Shvatanje je „pravo posmatranje“ kojim se uspostavlja veza duha sa najdubljim. O filozofskom mi{ljenju Hegel tako|e govori u svojoj Estetici (odeljak Lirska poezija). ili „zadatak“: da se „na{ duh oslobodi ne od ose}anja ve} u ose}anju“. Taj „poziv“.

STUDIJE Imaju}i u vidu „pravu umetni~ku lirsku poeziju“ i „narodnu pesmu“ koja. romantizma. „Shvatanje“ je. Naprotiv! Hegelova poznata kritika „lepe du{e“ u osnovi je kritika romantizma. za sve ostalo ishodi{nim pojmom Hegelovog objektivnog idealizma. te proze koja ve} postoji. {to se podudara i sa poetikom pravca koji obele`ava stvarala{tvo u vreme Hegelovog filozofskog delovanja. po njemu. jedina u stanju da se „oslobodi“ „proze koja ve} postoji“. Mo`e se zaklju~iti da Hegel govori isklju~ivo o „subjektivnoj samostalnosti“ fantazije zato {to je takva samostalnost tek uslov za formiranje „prave sadr`ine ljudske unutra{njosti“ i isto tako prave objektivacije ili „istinskog na~ina izra`avanja“ te „unutra{njosti“. Ali je. „postala subjektivno samostalna“. vezuju se za duh kao njihov ishodi{ni pojam. nalazimo ovaj njegov stav:„Jer. A taj „poetski svet“. videli smo.. pomenuti i „ose}anje“ koje. pravca za koji se ne mo`e re}i da je imao svestranu podr{ku ovog filozofa. videli smo. odnosno da „prozu“ postoje}eg prevazi|e „stvarno{}u“ izma{tanog i tako „proizvede jedan novi poetski svet unutra{njeg posmatranja i ose}anja“. samo je ono na osnovu ~ega poezija „tek `ivo stvara pravu sadr`inu ljudske unutra{njosti i njen istinski na~in izra`avanja“. „pro`ima“ „rezultate. fantazija va`nija od ose}anja zato {to je fantazija. Hegel zaklju~uje da se umetni~ka lirska poezija „osloba|a. u nastavku prethodnog citata. ve} i ostali pojmovi u okviru Hegelove filozofije lirike. Hegel jasno formulisao uslov mogu}nosti ovakve uloge shvatanja – neophodnost njegove povezanosti sa duhom. ali i svih drugih njegovih stavova o „ljudskoj unutra{njosti“. istovremeno. lirska poezija u svojoj celokupnosti mora poetski da izrazi totalitet unutra{njeg `ivota. I ne samo shvatanje. za koji Hegel ka`e da je „novi“ upravo zahvaljuju}i pobedi fantazije nad „prozom koja ve} postoji“. bilo uslov pojave istinskih ose}anja i istinske objektivacije „poeti~ne unutra{njosti“. odnosno svi pojmovi njegovog dosledno ostvarenog filozofskog sistema. Ali. ili ma{te za lirsku poeziju. Tako|e je u razmatranjima lirske poezije ovaj filozof posve}ivao vi{e pa`nje ose}anjima nego fantaziji. za njega je. U navedenom citatu posebnu pa`nju zaslu`uje Hegelova tvrdnja da je fantazija „postala subjektivno samostalna“. izra`ene na „konkretan na~in“. Istina. Uo~ljivo je u prethodnom Hegelovom zaklju~ku isticanje klju~nog zna~aja „fantazije“. jer se tako pokazuje pomenuta zavisnost ovog.. „apsolutnim duhom“ kao vrhovnim. u ovom slu~aju.. „spada u jedno doba kada se proza date stvarnosti jo{ nije usavr{ila“. Hegel }e.. U fragmentu koji prethodi pozivanju na „filozofsko mi{ljenje“. od njegovog osnovnog op{teg opredeljenja. pa iz fantazije koja je postala subjektivno samostalna proizvodi takav jedan novi poetski svet unutra{njeg posmatranja i ose}anja na osnovu koga tek `ivo stvara pravu sadr`inu ljudske unutra{njosti i njen istinski na~in izra`avanja“. filozofske svesti“. ona koja je. zajedno sa fantazijom. ukoliko je 221 .

Filozofija umetnosti. str. pojmovi koje pominjemo kao sadr`aje „ljudske unutra{njosti“: fantazija. prema Hegelu se moraju posmatrati kao pojedini „stupnjevi. s tim {to je op{tost umetnosti sugerisana ~ulnim sredstvima dok se u filozofiji op{tost ostvaruje isklju~ivo putem pojmova. filozofsko mi{ljenje „jedna forma duha koja u jednom pogledu stoji na vi{em stupnju nego fantazija du{evnosti i neposrednog predstavljanja.. upravo suprotno Hegelu... na [elingov stav da je „najvi{i akt uma estetski akt“.. . opet. odnosno poeziji. tako|e. koju je Hegel. dakle. videli smo. uzro~no-posledi~ne povezanosti. koju Hegel tako|e rezervi{e jedino za filozofiju. zasnovana na neposrednim.. ~isto pojmovne. To jeste stav koji je izrekao jedan od najve}ih filozofskih i esteti~kih autoriteta. mada ne direktno ve} indirektno. odnosno putem „fantazije du{evnosti“. ose}anja. 222 on u stanju da u|e u poeziju. Olga Kostre{evi}. prema Hegelu.tre}i program PROLE]E 2010. J.2 Na taj na~in se. pa i filozofsko mi{ljenje. Dakle. po{ao od filozofskog mi{ljenja kao oblika duha daju}i tome mi{ljenju prednost u odnosu na „fantaziju du{evnosti i nepo2 Vidi: F. ali treba podsetiti na jedno sasvim druk~ije mi{ljenje. koja je. prev. I pomenuta „povezanost“ „sadr`ine“ u umetnosti nije ni{ta manje ~vrsta nego povezanost sadr`ine koja pripada filozofiji. i to ukoliko je u stanju da svoju sadr`inu istakne u slobodnoj samosvesti u jednoj takvoj potpunoj op{tosti i takvoj nu`noj povezanosti kakve joj umetnost nikada ne mo`e dati“. O~igledno je ovde odnos izme|u filozofskog mi{ljenja i „fantazije du{evnosti i neposrednog predstavljanja“ Hegelu poslu`io da istakne prednost filozofije na ra~un tobo`njih „slabosti“ umetnosti. defini{u}i tu prednost kao sposobnost filozofije. „neposrednog predstavljanja“. 1989. pripisuju najvi{e mogu}nosti. da bi postali njena „prava sadr`ina“ i da bi se ostvario „poetski izliv“ kao istinska objektivacija „poeti~ne unutra{njosti“. za razliku od filozofske. onda svi elementi te unutra{njosti. odnosno filozofskog mi{ljenja „da svoju sadr`inu istakne u slobodnoj samosvesti u jednoj takvoj potpunoj op{tosti i takvoj nu`noj povezanosti“ kakve umetnost „svojoj sadr`ini“ ne mo`e obezbediti. Za umetnost se mo`e re}i i da poseduje „op{tost“. Beograd. samo {to je to. ~ulnim predstavama. moraju biti osmi{ljeni duhom kao po~etnim i vrhovnim pojmom. povezanost ostvarena putem ~ulnog. 434. Ovakva shema ne podrazumeva istovrsnu podlo`nost pojedinih stupnjeva vrhovnom duhu. i zbog toga ona pripada duhu na svima stupnjevima njegove obrazovanosti“. [eling. pripisao isklju~ivo filozofiji. a ako imamo u vidu ~ovekovu „poeti~nu unutra{njost“. me|u kojima je i isticanje njene „sadr`ine“ u „nu`noj povezanosti“. shvatanje. obrazovanosti“ duha. umetnosti. Tako je. ve} je me|u tim stupnjevima uspostavljena hijerarhija zavisno od ve}e ili manje udaljenosti od toga duha. Hegel je. V.

Cilj ovakvog spajanja (filozofske) duhovnosti. koja ima presudnu ulogu u umetnosti. nastoji da „rezultate“ svoje pojmovne.STUDIJE srednog predstavljanja“. odnosno od lirske poezije. „s jedne strane“ povezana je „nerazdvojno“ sa „tom apstrakcijom“. i obrnuto. ~istoj filozofskoj pojmovnosti suprotnu. to jest u uslovima ljudske individue. kako Hegel misli. ili. I pored ovakve. nalazi na „vi{em stupnju“. da bi u tome na{ao i dao totalni izraz cele unutra{njosti“. (lirske) du{evnosti i ~ulnosti je „totalni izraz cele unutra{njosti“ o kojoj je. nedvosmislene prednosti. svojstven umetnosti ili lirskoj poeziji. ili koja se ostvaruje kako postupkom dedukcije tako i suprotnim. kao objektivni idealista. opet. to jest sa apstrakcijom „filozofskog mi{ljenja“. Naprotiv. koja je „na vi{em stupnju“ nego „fantazija du{evnosti“. a umetnost nije u stanju da obezbedi duhu „slobodnu samosvest“. Hegel govorio u okviru lirske subjekt–objekt relacije. daju}i ~ak i onome koji ima podre|eni polo`aj. normalno. te`i 223 . prema filozofiji. fantazijom i ose}anjem. da sama poku{a dosti}i pomenute oblike svojstvene filozofskom mi{ljenju. dovodi u pitanje presudnu ulogu duha nad materijom ili nad ~ulnim svetom. pa se zato „mo`e razvijati samo u elementu mi{ljenja kao ~isto idealne op{tosti“. On vezu izme|u mi{ljenja i du{evnosti smatra neophodnom. prema Hegelu. to jest ~ulni na~in. „mogu se ista}i poglavito dva razli~ita na~ina shvatanja“. Takav stav pokazuje da on u vrednosnom smislu nije do kraja negirao ~ulni svet. Evo kako Hegel ostvaruje ovu vezu. koji. materiji ili ~ulnom svetu. kako Hegel ka`e „konkretnog ~oveka“ ukazuje na neke nove perspektive. „sada (se) i konkretan ~ovek mo`e ose}ati prinu|enim da sadr`inu i rezultate svoje filozofske svesti izrazi na konkretan na~in kao pro`ete du{evno{}u i neposrednim predstavljanjem. to jest. to. Nije te{ko zaklju~iti da Hegel pod „konkretnim ~ovekom“ podrazumeva umetnika. koje se. ~ulnost umetnosti i samu umetnost. od fantazije du{evnosti prema mi{ljenju. Jer. On ova dva oblika dovodi u vezu. „potpunu op{tost“ i „nu`nu povezanost“ na onaj na~in na koji mu to obezbe|uje pomenuto filozofsko mi{ljenje. apstraktne „filozofske svesti“ izrazi „na konkretan“. kao {to je to u~inio Platon. „konkretnu“ ~ulnost. kao forma duha. odnosno od umetnosti. prema Hegelu. Ali. ne zna~i da Hegel. lirskog pesnika. koja u onti~kim uslovima. postupkom indukcije. od umetnosti. prevazilaze}i samu sebe. koje pro`imaju takvu. videli smo. Hegel „filozofsko mi{ljenje“ nije u potpunosti odvojio od „fantazije du{evnosti i neposrednog predstavljanja“. koja se mo`e posmatrati i kao odnos izme|u op{teg i pojedina~nog. nove odnose. Forma duha. To je jedna op{ta situacija ili situacija principijelne op{tosti na ontolo{kom nivou. U okviru pomenutog spajanja. i to. idu}i u oba smera: od mi{ljenja prema fantaziji du{evnosti. i to posredstvom „sila du{e“ ili „du{evnosti“(„fantazijom i ose}anjem“). Prvi „na~in shvatanja“ podrazumeva da „mo`e sama fantazija biti ta koja.

koja „vr{i nasilje i nad umetno{}u i nad mi{ljenjem“. ne samo da se ne mo`e ostvariti potpuno saglasje lirske poezije i filozofije. koju je Hegel.tre}i program PROLE]E 2010. u umetnosti ima ulogu u „prikrivanju“ nedostatka „nu`ne povezanosti“.“ Takvo „raspravljanje“. da svoje jasno shva}ene i sistematski sprovedene misli pro`me ose}anjima. U toj situaciji „lirika ponaj~e{}e predstavlja izliv jedne du{e koja se u sebi bori i rve i koja u svome previranju vr{i nasilje i nad umetno{}u i nad mi{ljenjem. a da pri tom ipak ne dopre do one jasnosti i odlu~ne ozbiljnosti koje su karakteristi~ne za filozofska izlaganja“. nikako ne doprinosi onom pro`imanju filozofskog mi{ljenja ose}anjima. i filozofije – „izbegavanje trezvenog tona didakti~kog raspravljanja. misli da „fantazija“ kao jedna od temeljnih „sila“ umetnosti. a u filozofiji „nije kod svoje ku}e niti se u njoj mo`e odoma}iti“. dakle. odnosno da jo{ . Hegel. mo`e da se ostvari znatno ubedljivije i dalekose`nije. lirske poezije. koje je cilj kretanja toga mi{ljenja u pravcu „fantazije du{evnosti“. da ih pomo}u opa`anja u~ini ~ulnim. A to „prikrivanje“ „unutra{njih izmirenja“ umetnosti ima jo{ jednu. S druge strane. mo`e se re}i posebno va`nu ulogu u okviru odnosa umetnosti. kako ka`e Hegel. ili prema „jasnosti i odlu~noj ozbiljnosti“ koje odlikuju „filozofska izlaganja“. Na taj na~in. Takva „igra“. koje nas sada interesuje u okviru istra`ivanja filozofske dimenzije lirike Branka Miljkovi}a.. Mo`emo zaklju~iti da je i pozivanje na filozofsko mi{ljenje Hegelu poslu`ilo da oja~a svoju metafiziku lirskog do`ivljaja. to jest. pripisao samo filozofiji. polaze}i od „filozofiranja kao u sebi umirenog mi{ljenja“ u pravcu „du{evnosti i neposrednog predstavljanja. koja „prelazi preko granice“ umetnosti. naime. 224 da iza|e u susret pokretima mi{ljenja. kao rezultat takvog neuspelog poku{aja pojavljuje lirika koja ne posti`e sopstveni identitet. pomenuto pribli`avanje.. odnosno lirske poezije.. mo`e se re}i i u Hegelovo ime. odnosno „filozofskom izlaganju“. “ Kao primer takvog „pro`imanja“ Hegel navodi „neke“ [ilerove pesme u kojima dolazi do izraza „slobodna igra posebnih aspekata“. pa se. prema Hegelu. o~igledno. jer pri tom prelazi preko granice jedne od tih oblasti. videli smo. fantazije i ose}anja“. sama po sebi mo`e da bude oli~enje te`nje ovih oblika stvarala{tva prema filozofskom mi{ljenju kao „~isto idealnoj op{tosti“. Ali takva te`nja je osu|ena na neuspeh. posebno ako je obele`eno „didakti~kim“ tonom. u stanju. ili prema lirskoj poeziji.. nego nije ostvarivo ni iole zna~ajnije pribli`avanje jednog oblika umetni~kog stvarala{tva „filozofskom mi{ljenju“. kretanja od filozofije prema umetnosti. dakle igra ~iju je prvu esteti~ku teoriju ostvario ovaj pesnik. jer je „filozofiranje. samim tim {to fantazija ne mo`e da prevazi|e „samu sebe“. ~ija „sloboda“ nije neograni~ena samim tim {to ima karakter „prividne razuzdanosti“. iako u onoj drugoj nije kod svoje ku}e niti se u njoj mo`e odoma}iti“.

ali sama ~injenica da Hegel govori o filozofskom mi{ljenju kao o jednoj vr3 225 Vidi: M. koji uklju~uje fantaziju ose}anja i neposrednu ~ulnost u pravcu svih. dovode}i istovremeno u pitanje mogu}nost suprotnog uticaja toga do`ivljaja na filozofsko mi{ljenje.STUDIJE vi{e istakne svoju prevashodno filozofsku koncepciju nastajanja lirskog pesni~kog dela. mo`e se zaklju~iti da Hegel nije bio u potpunosti u pravu ni kada je filozofsko mi{ljenje gotovo do kraja favorizovao u odnosu na pomenute stvarala~ke elemente du{evnosti. Uop{te. Hegel je uo~io i opasnost od apstrakcije toga mi{ljenja. 2010. Beograd. koje filozofiji obezbe|uje prednost u odnosu na umetnost jer je bli`e apsolutnom duhu kao ishodi{tu svega. kao {to su pojmovna op{tost. koje je na „vi{em stupnju“ od fantazije du{evnosti. Nije mogu}no zato {to je Hegel jo{ uvek pristalica takozvane „stare ontologije“ zasnovane na „tiraniji“ bi}a. podre|eno bi}u (duhu. filozofsko mi{ljenje je. lirski do`ivljaj. tako|e. za razliku od „nove ontologije“. ideji) {to zna~i da nema ontolo{ki ve} gnoseolo{ki status. ~ak i kao po~etne momente lirskog stvarala~kog procesa. pa i ovih. videli smo. Samo {to i u takvoj situaciji ovaj filozof nije u potpunosti zanemario onaj drugi. umetni~ki aspekt. konkretnom ~ulnom materijom u kojoj se temelji umetnost. odnosno apsolutnu ideju zbog ~ijeg nadre|enog polo`aja i nije mogu}no neko induktivno kretanje od pojedina~nog lirskog do`ivljaja. [uti}. govore}i o filozofskom mi{ljenju. kako smo tako|e videli. Imaju}i u vidu ovu neminovnu saradnju. . Me|utim. Istina je da neke osobine toga mi{ljenja. Hegelovih apsolutizovanih pojmova. 206–213. doka`e mogu}nost bitnog uticaja metafizike na stvarala~ki pesni~ki. Traganje za metodom. opredeljuju}i se za „filozofsko mi{ljenje“. kako smo videli. sasvim suprotnom. saglasno svom osnovnom filozofskom opredeljenju. „pomo}u opa`anja u~ini ~ulnim“. Hegel je. Kada pominjemo metafiziku. onda imamo u vidu Hegelov apsolutni duh. upu}uju na njegov ontolo{ki status. odnosno „fantaziju“ i konkretnu ~ulnost. nastojao da. sistemati~nost i apstraktnost. on je ipak dao prednost filozofskom mi{ljenju kao po~etnom momentu pribli`avanja toga mi{ljenja fantaziji du{evnosti. ta fantazija. poku{avaju}i da „prevazi|e samu sebe“. jer se. Jer. u jednom op{tem. koja podrazumeva neminovnu saradnju vrhovne filozofske discipline sa gnoseologijom. odnosno da ih. „filozofiranje“ u stanju da „svoje jasno shva}ene i sistematski sprovedene misli pro`me ose}anjima“. odnosno da nije apsolutni ve} relativni pojam. dakle. metafizi~kom poretku. posmatraju}i ih. {to je prvi zagovarao Hajdeger a {to je najpotpunije obrazlo`io Nikolaj Hartman u svom delu Prilog zasnivanju ontologije3. str. u dodiru sa. {to je posebno va`no. Zato je on i posegnuo za objektom koji obezbe|uje ravnote`u op{toj i apstraktnoj filozofskoj pojmovnosti. ipak na{la u „praznom“ prostoru izme|u filozofije i umetnosti. dok je.

naime. str. odnosno kategorijom dubine4 koja.tre}i program PROLE]E 2010. . postoji jo{ jedan tako|e filozofski utemeljen oblik mi{ljenja koji se u znatnoj meri podudara sa jasno definisanim pojmom filozofskog mi{ljenja. ona bi akumulirala ova iskustva. jo{ vi{e nego re~ „filozofiranje“. iznijansirano zna~enje. i mudrost se mo`e shvatiti kao vi{i oblik filozofskog mi{ljenja. Adorno. kakvo je. Taj oblik mi{ljenja je mudrost. Opredeljuju}i se za ovakvu definiciju mudrosti. zna~enje re~i „mudrovanje“. 226 sti mi{ljenja. poput niza drugih esteti~kih kategorija. O mudrosti govori Adorno. i koji. Za razliku od sistemati~nosti filozofskog mi{ljenja. u ovom slu~aju. na primer. To. koje o~igledno upu}uje na um. Naime. koja. kao. a postao je takav jer nema ono zna~enje koje mu je pridavao „arhai~ni pojam filozofije“. ali bi se. ukazuje i na nijanse razlike izme|u filozofskog mi{ljenja i mudrosti. na primer. „ Adorno. Ova filozofija. izvla~ila facit iz njih. u slu~aju re~i psiha. prev. pa. Uvod u filozofiju. sadr`ano u rasponu od „rasu|ivanja“ pa do „nauke“. poput psihe u Jungovoj dubinskoj psihologiji. pa i u objektivnoj filozofskoj terminologiji) pojam nadre|en rasu|ivanju. 158–170. to jest. favorizuje jednu od re~ica u sastavu dvoslo`ne starogr~ke re~i filosofia. bila je identi~na pojmu „znanja. iskustvenu dimenziju ovog pojma. bliska filozofskom mi{ljenju samim tim {to je jedna od dve re~i u sastavu starogr~ke re~i filosofia. vezani vi{e za govor nego za jezik. u na{em govoru. u kojem jo{ uop{te nisu bile razdvojene teoretska i prakti~na svijest. Pri tom se moraju zanemariti neki arhai~ni ili ironi~ni oblici zna~enja ovog pojma. Pored filozofskog mi{ljenja. a kako je um (u Aristotelovoj i Kantovoj filozofiji. jedno od zna~enja re~i mudrost je i „umovanje“. jo{ nije dobila jednu esteti~ku „analitiku“. to jest razumu kao ni`em obliku. nagla{avaju}i pre svega neposrednu. ili mi{ljenja uop{te. Adorno ka`e:„Mudrost bi bila svijest koja nije odvojena od `ivota. tako|e. ali je i kao prevedenica mudrost dobila {ire zna~enje. mudrost ima ve}u prodornost jer nije zasnovana samo na znanju ve} i na intuiciji. u filozofskom pristupu lirskoj poeziji Branka Miljkovi}a. Adorno ima u vidu ~injenicu da je pojam mudrosti postao „problemati~an“. ipak prepustila neposrednosti“. Ova svijest bi se najprije neposredno odnosila na iskustva `ivota. s tim {to nije zadr`an njen izvorni oblik. Re~ mudrost. govori o pojedina~nosti. dakle. ali koji ipak ima dovoljno specifi~nih osobina da se mo`e izdvojiti kao poseban tip mi{ljenja. moramo posebno imati u vidu. V. samim tim i o relativnosti a ne o apsolutnom karakteru toga mi{ljenja. povezuju}i ovaj pojam sa pojmom. 1986. Sarajevo. ~esto zvu~i ironi~no. pa tek onda njegovu op{tost. Filozofska terminologija. dakle ima u vidu prvobitno „jedinstvo mi{ljenja i 4 Vidi: T. to jest. Slobodan Novakovi}. ~iji bukvalni prevod glasi: ljubav prema mudrosti (filo-sofia).

nego {to su isto tako. kojem on pretpostavlja pojedina~no. o mudrosti ne bismo govorili ako se radi. Zato Adorno apostrofira na{u sklonost da mudrost „pripisujemo ljudima kojima uop{te ne pridajemo posebne intelektualne sposobnosti. mora da u|e u sopstvenu du{u“. no ~ije sadr`ine svijesti su u jednom odnosu prema odre|enoj predstavi o pravilnom `ivotu“. „ne uzima u obzir zahtjeve kao {to je dubina“. subjektivitet i njegove kategorije. a „upravo je Huserl veoma 227 .. zna~i primetno „sadr`insko“ osiroma{enje ovog pojma.. tako da je nestalo „jedinstva izme|u teoretskog razmatranja i odnosa prema pravilnom `ivotu“.. o nekoj o{troumnosti formalne vrste.. posebno na op{ti identitet. Adorno je mudrost doveo u vezu sa dubinom zato {to smatra da se svako govorenje o toj dubini „skoro nu`no asocira s pitanjem refleksije na subjekat“. Navedeni pojam dubine. Jednostran je i zbog Adornovog favorizovanja pojedina~nog. kao rezultat „akumuliranja“ iskustava `ivota u toj mudrosti. u odnosu na op{te. koja. to jest njegovo davanje apsolutnog prioriteta ovom drugom pojmu u odnosu na prvi. ~ime je „dubina uvida. kao i ona op{tost koju podrazumeva atribut „pravilni“. Odnosno. iz mudrosti. ima odre|ene posledice u njegovom povezivanju ovog pojma kako sa filozofijom tako i sa psihologijom. neposrednog. u osnovi pojma dubine uop{te. Adorno.STUDIJE bi}a“. posredovani sadr`inom i predmetnim momentima spoznaje“. pa se tako smatra da. od vajkada je povezivano s mi{lju da ~ovjek. nema op{tost teoretskog razmatranja. „osvajamo i ve}e dubine filozofije“. neposredno „konsekventno mi{ljenje“. o metodskom mi{ljenju.. u kojem nije sadr`an ovaj odnos prema pravilnom `ivotu ili prema mogu}nosti pravilnog `ivota“.. Ovakva definicija mudrosti. U osnovi je ovakav odnos prema mudrosti jednostran. je „sumnjiv“ i zato {to se „povezuje sa du{om“. uprkos ~injenici da se ovaj filozof odmah potrudio da i na formalnoj strani pribegne njegovoj redukciji: „mi. iz neposrednog odnosa prema iskustvima `ivota proistekla op{tost. „re~eno jezikom novije psihologije“ dubljim prodiranjem u ono nesvesno. smatra da je navedena „predstava dubine problemati~na“ zato {to su „subjektom posredovani ne samo predmetna spoznaja. predmetni svijet. koje se kasnije „razbilo“. me|utim. Takva. Ovakve „psihologisti~ke“ predstave o pojmu dubine prisutne su i u filozofiji. odnosno filozofskog znanja. prema Adornu. „na osnovu uvida u subjektivnu posrednost na{ih spoznaja i iskustava“. „sasvim op{te iskustvo. to jest. nema karakter teoretske svesti svojstvene filozofiji. da bi bio dubok. jer je problemati~an Adornov odnos prema „identitetu“ i „razlici“. po samom Adornovom mi{ljenju. po njima su „cehovski filozofi neumorno vr{ljali“. U ovoj sintagmi „pravilni `ivot“ sadr`ano je Adornovo upu}ivanje mudrosti na „neposredno iskustvo `ivota“. obratno. recimo. Mo`e se odmah re}i da Adornovo isklju~ivanje „posebnih intelektualnih sposobnosti“. izjedna~ena s psiholo{kim uvidom“.

doprinio pojmu du{evnog kao organona dubine“. dakle.. ono svjesno Ja. praznina. sve vi{e emancipirala. svet `ivota. kao i Kantova transcendentalna subjektivnost. „time {to je vjerovao da. empirijskog Ja. na nagone. ili koja je „uvijek na neki na~in vezana za pravilan `ivot“. prema Adornu. jedan ipak treba potcijeniti kao organon apsolutnog.. nego ontogenetska. ~iji je pojam nesvesnog ograni~en na vi{e na~ina. Adorno polazi od Kanta.. prevazilazi individualne razli~itosti. „Ako bi se razvitak najnovije psihologije uop{te teoretski uzimao u obzir. Ja koje ispituje realnost. Odnosno. njegova bit vi{e filogenetska. Ali. pronalaze}i neke sli~nosti izme|u Frojdovog nesvesnog i Kantove transcendentalne subjektivnosti. navedenim shvatanjem mudrosti. do nesvesnog. {to je. {to je upravo suprotnost u~enju o Kantovom ~istom. Smatraju}i da ovaj. koji je. „psihologisti~ki“ pojam dubine „ne odgovara ni onome {to se pretpostavljalo pod filozofskom dubinom“. individualna. Adorno je su~elio dva takva psihologisti~ka shvatanja dubine. Tako ono individualno dobija karakter op{tosti. empirijski potpuno razvijeno Ja“. povezano i sa njegovim. a drugi kao loman i efemeran. povratak toga nesvesnog u svest realnog. na kraju krajeva. opet. kako je psihoanaliza u osnovi „terapeutska disciplina du{e“. . onda.. iz koga je „skoro i{~ezlo njegovo sopstveno jastvo. izvanredno srodno“. Adorno zaklju~uje da se Kantova „dubina sastoji u odnosu izme|u polova spoznaje“.. jer se Frojd u potpunosti oslanja na empirijsku li~nost. Adorno smatra da se potiskivanjem nagona. u Frojdovoj psihoanalizi. obja{njava isklju~ivo poznatom „terapeutskom funkcijom“ psihoanalize. ona se vra}a na ove potisnute. Ovo mu je potrebno da bi pokazao kako i „najnovija psihologija“ sti`e do dubine iz koje se vra}a u svet empirijske realnosti. ~istog Ja“. u ~iju puno}u uranjamo kako bismo putem kontemplacije doprli do njegove dubine. Frojdova psihologija „odaje“ navedenom Kantovom shvatanju „ne{to. i ~ija psihoanaliza upotrebljava tako ograni~eno nesvesno isklju~ivo u okviru krajnje su`ene. 228 o{troumno. konkretnim Ja.. nesvesne motive da bi. Problem je u tome {to Adorno kao predstavnika „najnovije psihologije“ u pozitivnom smislu uzima isklju~ivo Frojda. „naspram njih. transcendentalnom subjektu. koje ima malo veze sa `ivim. na kraju. ili. terapeutske funkcije. to jest. `ivot postaje univerzalan. koje je ovaj filozof izdvojio. Tragaju}i za putem koji vodi do „prave“ dubine.tre}i program PROLE]E 2010. pa se u potpunosti opravdava navedeno Adornovo mi{ljenje da je mudrost „svijest koja nije odvojena od `ivota“. ako tako smijem re}i. ali nas tamo ~eka apstrakcija. Mora se re}i da ovakav Adornov zaklju~ak ve} na prvi pogled zvu~i ~udno. posle „odbacivanja svakog ~ulnog sadr`aja unutarnjosti“ stigao do „apstraktnog. pa je. Frojdovo i Jungovo. plemenska. idu}i u dubinu sve vi{e poprima karakter op{tosti. koje. Adorno. njegov egoitet“. Pa. tako|e sti`e do neke dubine.

svesnost. samo pod uslovom da neprekidno imamo u vidu jednu Jungovu distinkciju u okviru pojma arhetipa.STUDIJE Nasuprot ovakvom.5 [to se ti~e Adornovog stava da dubinska psihologija pojam dubine „neposredno izjedna~ava s filozofskom dubinom“. Ako se. po~iva na gre{ci {to u ovoj psihologiji uop{te vi{e u vidno polje ne dolazi dijalekti~ki odnos izme|u principa individuacije i one psihi~ke op{tosti“. koju Adorno smatra „potpuno razvijenom“. odnosno „falsifikate nagonske realnosti“. na postojanje „arhetipa po sebi“ u dubini kolektivno nesvesnog i „arhetipske predstave“ u individualnoj svesti. on }e o Jungu izre}i slede}e.. problemati~an je pojam dubine u Frojdovoj „teoriji“. odnosno njegovo uporno isticanje opredeljenja isklju~ivo za psihologiju. Po{to je naglasio da se Frojd vra}a „nesvjesnim modifikacijama nagona u na{em empirijskom du{evnom `ivotu“ i. uticaj i. Jung misli da je „talo`enje sna`nih.. Pre svega. a kolektivno nesvesno je osnova arhetipskih predstava. zatim. a. kona~no. Jung „arhetipove po sebi“ smatra ne~im {to je „besadr`ajno“. Adorno je sam priznao ograni~enost pojma dubine u toj psihologiji. Ipak se mo`e re}i da je navedeni Adornov stav delimi~no opravdan. kao „psihi~ke spremnosti“. sasvim neodmereno isticanje Frojda i njegove psihoanalize. zatim. u smislu njihove „nevoljnosti“. Jer. imaju}i u vidu pojmove dubine i mudrosti.. Adorno ka`e: „Od ove teorije. Ako se ovome doda sintagma „najvi{i principi“. Jungova teorija je. kao „nepredstavljiva osnovna forma“. o~igledno postoji osnova za navedeni Adornov stav o „neposrednom izjedna~avanju“ pojma dubine „s filozofskom dubinom“. smatraju}i „genijalnim“ Frojdovo „racionalizovanje. ona nije otkrila ba{ ni{ta novo i utoliko ne zna~i onaj trijumf nad Frojdom {to ga je Jung reklamirao. onda je i mudrost mnogo dublje i sadr`ajnije utemeljena u Jungovoj analiti~koj psihologiji nego u Frojdovoj psihoanalizi. reklo bi se. U pore|enju s Frojdovom teorijom.. 5 229 . dosti`u tek onda kada susretnu empirijske ~injenice koje doti~u i o`ivljavaju nesvesnu spremnost“. izvornih nagonskih pro`etosti“. po{to je spolja{nje manifestacije toga nesvesnog nagona opisao kao „derivate“. Ta distinkcija ukazuje na pomenutu dvostrukost ovog pojma. onda. ili. kao „virtuelne slike“ koje „sadr`aj. koje presudno uti~u na individualnu svest. nagla{avaju}i da se Frojdova psihologija „potpuno dr`i oblasti empirijske li~nosti“. onda. izrazito afirmativnom Adornovom mi{ljenju o Frojdu. Naime. zaista je te{ko prihvatljivo. u momentima „genijalnom“. napravila u~enje o takozvanom kolektivno nesvjesnom. afektivnih i slikama Prethodno. ona. ima u vidu ~injenica da se Jung razi{ao sa Frojdom zato {to je smatrao da se mora pre}i iz individualno nesvesnog u kolektivno nesvesno. ili {to je „neopa`ajno“. me|utim. o~igledno u najvi{em stepenu negiranje Junga i njegove dubinske psihologije. u tom smislu su neophodna neka razja{njenja. do kraja negiraju}e stavove. koja je kod Frojda potpuno razvijena. Poznata su Jungova poricanja bilo kakvih njegovih filozofskih ambicija.

tre}i program

PROLE]E 2010.

230

bogatih iskustava svih predaka... podiglo ovu grupu arhetipova... do najvi{ih principa koji formuli{u i defini{u religijski pa ~ak i politi~ki `ivot“. Navedeni „najvi{i principi“, primenjeni na „religijski... i politi~ki `ivot“, mogu biti, i jesu, filozofski principi, a ako se, pored tih „principa“, pomenu i „aprioristi~ke kategorije“, koje su, prema Adornu, istovremeno i op{ti pojmovi i „virtuelne slike“, onda je u potpunosti opravdana njegova tvrdnja o Jungovom „neposrednom izjedna~avanju“ pojma dubine „s filozofskom dubinom“. Podsetimo: opravdana je ova tvrdnja pod uslovom da se navedeno „izjedna~avanje“ de{ava u okviru „arhetipa po sebi“, ~ija op{ta pojmovnost uklju~uje „virtuelne slike“. Samo {to nije do kraja jasno za{to Adorno ne odobrava one, neminovno filozofske, reference arhetipova kao osnovnih pojmova Jungove dubinske psihologije. Istina je, naime, da je Adornova filozofija, u duh nove ontologije, vi{e usmerena na pojedina~no nego na op{te, vi{e je privr`ena relativnim nego apsolutnim pojmovima. Ali, ako ta filozofija, sasvim opravdano, isklju~uje apriorizam op{tih pojmova, ona, s druge strane, ne bi smela da ignori{e ono, po prirodi filozofsko, uop{tavanje koje neminovno proisti~e iz pojedina~nih pojmova, ponekad i nezavisno od teorijskog konteksta i upotrebe tih pojmova. One druge, „konkretne“, ili „konkretizovane“ slike, koje se pojavljuju u individualnoj svesti, i koje pripadaju drugom polu Jungovog arhetipskog kompleksa, „arhetipskim predstavama“, aktuelizuju pitanje opravdanosti navedene Adornove tvrdnje o odsustvu „dijalekti~kog odnosa izme|u principa individuacije i one psihi~ke op{tosti“ u Jungovoj dubinskoj psihologiji. Ta tvrdnja mo`e biti opravdana, ali, opet, pod odre|enim uslovima: da imamo u vidu odnos izme|u op{teg i pojedina~nog, to jest, izme|u arhetipa po sebi i arhetipske predstave u Jungovoj dubinskoj psihologiji. Jer Jung, u ~isto psiholo{kom smislu, zaista neprekidno nagla{ava potpunu podre|enost pojedina~nog op{tem u ovom slu~aju, ili izvornu zadatost arhetipske predstave arhetipom po sebi. Nema, dakle, u ~isto psiholo{kom smislu, nikakve mogu}nosti odstupanja pojedina~nog od op{teg, tim pre {to je to pojedina~no neposredni izraz op{teg i {to su to u formalnom smislu razli~ito definisani pojmovi. Bitna je njihova su{tinska podudarnost, tim pre {to mi ono op{te, shematski prikaz arhetipa po sebi, isklju~ivo saznajemo posredstvom jasno ispoljene arhetipske predstave. Me|utim, ako imamo u vidu stvarala~ku, umetni~ku dimenziju ovog odnosa, {to i Jung dozvoljava, onda su Adornova zapa`anja o odsustvu dijalektike u okviru toga odnosa mnogo manje opravdana. Istina je da Jung, isticanjem presudnog uticaja arhetipa po sebi na arhetipsku predstavu, na neki na~in ograni~ava i stvarala~ki odnos prema ovim pojmovima, samo {to, ipak, pod neminovnim uticajem novog kao osnovnog principa stvarala{tva, u tom odnosu dolaze do izraza ne samo varijacije osnovnog arhetipskog

STUDIJE

obrasca, nego je uo~ljiva i dijalektika, u smislu su~eljavanja navedenih pojmova. Da nije tako, ne bi se moglo govoriti ni o vizionarskom stvarala{tvu, koje Jung dovodi u vezu sa arhetipskom inspiracijom, i kojem, na lestvici umetni~kih vrednosti, odre|uje mesto visoko iznad druge vrste stvarala{tva, psiholo{kog stvarala{tva. U tom, stvarala~kom smislu, nas su interesovali Jungova dubinska psihologija i Adornov odnos prema toj psihologiji, ovoga puta iz perspektive jednog pesni~kog dela, lirike Branka Miljkovi}a. Interesovao nas je pojam dubine, sa kojim je u najbli`oj vezi pojam mudrosti, kao jedne vrste mi{ljenja, koje, na primeru pomenute lirike, ima i op{ti karakter odnosa filozofije i poezije. I upravo nam je Adornov negativan odnos prema Jungovoj dubinskoj psihologiji, uz neumerene pohvale upu}ene Frojdovoj psihoanalizi, takore}i dobro do{ao da najavimo Miljkovi}ev, suprotan, afirmativni stvarala~ki odnos prema Jungovoj teoriji arhetipova, {to je do{lo do izraza posebno u njegovom ciklusu „Utva zlatokrila“, kao, po op{tem mi{ljenju, jednom od najvi{ih umetni~kih dometa savremene srpske lirike. Za razliku od Adornovog shvatanja mudrosti, koje je ovaj filozof u potpunosti iskoristio kao povod za negiranje Jungove dubinske psihologije, uveravaju}i nas, videli smo, dosta neubedljivo, da ta psihologija ne sti`e do prave, ve} do „la`ne dubine“, i tako se, po njemu, mnogo vi{e udaljava od mudrosti nego Frojdova psihoanaliza, Eliotova analitika mudrosti ~ini nam se mnogo prihvatljivijom i primerenijom lirici Branka Miljkovi}a. Eliot je svoje shvatanje mudrosti objasnio u tekstu „Gete kao mudrac“, iz 1955. godine6. Napominju}i da bi se ono {to namerava da ka`e u ovom tekstu „skoro moglo nazvati Raspravom u pohvalu Mudrosti“, Eliot odmah ka`e da re~ „mudrac“ ukazuje na „jedno od najre|ih postignu}a ljudskog duha“. „Pravi mudrac je re|i od pravog pesnika“, ali i „poetska inspiracija nije nimalo ~esta“, a kada se, prema Eliotu, „u istom ~oveku na|u ove dve obdarenosti, mudrost i poetski govor, dobili ste velikog pesnika“. Takvi, „veliki pesnici“, koji „pripadaju ne samo svom sopstvenom narodu, ve} i celom svetu“, su „Dante, [ekspir ili Gete“. Eliot ka`e kako „ne mo`emo mnogo daleko oti}i“ sa ovim pesnicima, „a da se ne dotaknemo teologije, filozofije, etike, politike, kao ni da, u Geteovom slu~aju kri{om i bez ’legitimnih isprava’ ne prodremo na zabranjenu teritoriju nauke“. Na taj na~in, Eliot podrazumeva da „knji`evna kritika“, s jedne strane, „mora da odre|uje svoje granice“. Ali, „knji`evna kritika... isto tako mora neprestano i da... prekora~uje“ pomenute „granice“.
6 Vidi: T. S. Eliot, Izabrani tekstovi, Beograd, 1963, str. 343–366, prev. Milica Mihailovi}.

231

tre}i program

PROLE]E 2010.

232

Eliotovo zalaganje za „prekora~enje granica“ knji`evne kritike ima karakter insistiranja na interdisciplinarnom opredeljenju te kritike, koje se posebno isti~e slede}om napomenom: „jedno nepromenljivo pravilo jeste da kada knji`evni kriti~ar pre|e preko svojih granica, on treba tako da postupi potpuno svestan onoga {to ~ini“. I danas, pola veka posle Eliotovog isticanja zna~aja interdisciplinarnog opredeljenje knji`evnog kriti~ara, interdisciplinarnost je osnovna metodolo{ka orijentacija knji`evne kritike, s tim {to se uvek insistira ne nekoj od disciplina izvan nauke o knji`evnosti. A knji`evnu kritiku ovaj pesnik i kriti~ar, u duhu anglosaksonske tradicije, potpuno izjedna~ava sa naukom o knji`evnosti. Ako je me|u pomenutim disciplinama i „filozofija“, onda se ovakvo Eliotovo opredeljenje mora imati u vidu i u na{em slu~aju ispitivanja odnosa Miljkovi}eve lirske poezije i filozofije, tim pre {to je to, pre svega, jedna poeti~ka, pa onda filozofska i esteti~ka orijentacija. Imaju}i u vidu tri pesnika: Dantea, [ekspira i Getea, Eliot je, videli smo, zaklju~io da su oni „veliki pesnici“ po tome {to su se u svakom od njih na{le „dve obdarenosti“: „mudrost i poetski govor“. Ako su mudrost i filozofija, uz odre|ene razlike, veoma bliski pojmovi, onda se mo`e re}i da su se i u Branku Miljkovi}u na{le „dve“ pomenute „obdarenosti“. Da li su i na koji na~in su te dve obdarenosti uskla|ene u slu~aju na{eg pesnika, kakve su estetske, umetni~ke i pesni~ke posledice te uskla|enosti, poku{a}emo da odgovorimo u daljem toku ovog teksta. Ali }emo se pre samog suo~avanja sa Miljkovi}evom poezijom jo{ zadr`ati na Eliotovom poeti~kom sagledavanju pomenutog odnosa izme|u poezije i mudrosti, tim pre {to to sagledavanje sadr`i neka od kona~nih razre{enja toga odnosa. Eliot u navedenom tekstu ka`e: „Mudrost je bitan elemenat za stvaranje poezije i nu`no je pojmiti je kao poeziju da bi se eksploatisala kao mudrost. Dok jedan stranac apsorbuje mudrost na njega deluje i poezija; jer se poetska mudrost nikako ne bi mogla saop{titi kada je ~italac ne bi do`iveo kao poeziju“. Eliot, dakle, posmatra mudrost kao ne{to bez ~ega ne bi bilo ni poezije, ona je „bitan elemenat za stvaranje poezije“, pa, na taj na~in i osnovni uslov pesni~kog stvaranja. A kada to stvaranje dovede do pesni~kog ostvarenja, u tom ostvarenju su mudrost i poezija organski sjedinjeni, tako da je nemogu}e mudrost do`iveti nezavisno od poezije, ili subjekt mudrost mo`e „apsorbovati“ samo u okviru delovanja poezije. Prema Eliotu, ako je poezija usmerena na mudrost kao osnovni uslov njenog postojanja, i mudrost je u potpunosti upu}ena na poeziju kao na jedini oblik njenog „saop{tavanja“. Moglo bi se re}i da Eliot odnos izme|u poezije i mudrosti razre{ava aristotelovski, tako {to je mudrost mogu}nost a poezija stvarnost, pa se u tom preobra`aju mogu}nosti u stvarnost poezija pojavljuje kao entelehija, kao pojavni oblik koji kona~no osmi{ljava mudrost, ili kao

STUDIJE

jedinstveni pojam „poetske mudrosti“, koji poezija primarno obele`ava. Pomenutom poezijom ostvareno osmi{ljavanje mudrosti mo`e izgledati pomalo paradoksalno, jer se obi~no smatra da mudrost, kao oblik mi{ljenja, ima ulogu osmi{ljavanja ne~ega drugog. Ali, i prema Eliotu, poezija je na neki na~in nadre|ena mudrosti, izme|u ostalog i zbog ~injenice da mudrost pripada usmenom jeziku, govoru (zato se ovaj pojam ~e{}e vezuje za Sokrata nego za Platona i Aristotela), dok poezija ima i pisanu (jezi~ku) i usmenu (govornu) dimenziju. Tokom zavr{nice Eliotovog teksta sve vi{e se ose}a autorovo nastojanje da istakne razliku izme|u mudrosti i filozofije jednog pesnika. Eliot pominje „filozofski sistem“, „ideju“, „misao“. I dok mo`emo misliti da je „jedan od filozofskih sistema pravi a ostali pogre{ni“, odnosno, dok pomenuti pojmovi, iako s filozofskim predznakom, mogu biti i jesu razli~iti, dotle je mudrost „za sve ljude svuda ista“. Zato je i mogu}no da se u poeziji jednog pesnika „u`iva u verbalnoj lepoti“, ili da nas „uzbu|uje... muzika stiha“, dok nam je „misao... i te{ka i strana“, tako da „silom moramo nastojati da u|emo“ u nju. Ovim re~ima Eliot opisuje svoje iskustvo ~itanja Rilkeovih „Elegija“, imaju}i u vidu razliku izme|u „filozofije jednog pesnika“ i „filozofije onoga {to se mo`e nazvati filozofskom pesmom“. I dok filozofija jednog pesnika „mo`e da varira zavisno od njegovog razvoja“, dok se, kao {to pokazuje navedeni primer, mo`e u`ivati u „verbalnoj lepoti“ ili u „muzici stiha“ „filozofske pesme“, a da nam „misao“ u toj istoj pesmi bude „i te{ka i strana“, dotle su nam i mudrost i „poetski jezik“ podjednako bliski i podjednako izazivaju na{e estetsko u`ivanje. Razlog za to je pomenuta istovetnost mudrosti za sve ljude, kao i ~injenica da je, prema Eliotu, „verovatno poetski jezik najsposobniji da saop{ti mudrost“. Ovakvu, mo`emo re}i bezuslovnu prepu{tenost mudrosti poetskom jeziku Eliot obja{njava njenom neodre|enom univerzalno{}u, koja dovodi do zaklju~ka da se „mudrost ne mo`e stvarno definisati“. Ovakva, neodre|ena univerzalnost mudrosti uslovljava Eliotov zaklju~ak da se ona „saop{tava na vi{em nivou od logi~kih propozicija“. U tom smislu, „celokupan jezik je neadekvatan, ali je verovatno poetski jezik najsposobniji da saop{ti mudrost“. A komunikativna mo} mudrosti, upravo zbog navedene neodre|enosti, prema Eliotu, potvr|uje se posle „dugog upoznavanja“ jednog knji`evnog dela, ili knji`evnog opusa jednog pisca. Tada oni koji se prepu{taju takvom, „dugom upoznavanju“ mogu da ka`u: „Ose}am se mudrijim posle vremena provedenog s njim“. Eliot, na kraju, navodi svoj primer jednog takvog, u posebnim uslovima ostvarenog „upoznavanja“: „Mudrost jednog velikog pesnika je prikrivena u njegovom delu, ali kada je postanemo svesni i sami bivamo mudriji. Odavno sam uvideo da je Gete jedan od najmudrijih ljudi, odavno sam zapazio da je on jedan od najve}ih lirskih pesnika, ali da su mudrost i poezija neodvojive

233

tre}i program

PROLE]E 2010.

234

kod pesnika najvi{eg ranga jeste ne{to do ~ega sam do{ao tek kada sam i sâm postao malo mudriji. „ Poku{ajmo, sada, da okon~amo i kona~no sagledamo prethodni put od filozofije do poezije na primeru lirike Branka Miljkovi}a, sa kojom se, da ponovimo, po na{em uverenju, filozofija do kraja sjedinjuje. Pomenuli smo „filozofsko mi{ljenje“, dakle jedan oblik mi{ljenja koji je u okvirima filozofije kao vrhovne discipline duha ponekad razli~ito shvatan, ali koji u osnovi podrazumeva dve odlike mi{ljenja uop{te: doslednost i sistemati~nost. U Hegelovom, metafizi~kom pristupu lirskoj poeziji, dovo|enje „filozofskog mi{ljenja“ u vezu sa poezijom ostvaruje se adekvatno njegovom osnovnom filozofskom stanovi{tu. Hegel uo~ava i priznaje osnovnu ulogu ose}anja u lirskoj poeziji, ali, po njemu, tu ulogu kona~no i presudno odre|uje jedan oblik toga mi{ljenja: „~isti duh“, koji se „spu{ta“ u „unutarnji `ivot“, „zanemaruju}i“ ono {to je „povr{no i li~no“ u „poeti~noj unutra{njosti“ dopire do su{tina toga `ivota, i tako osloba|a duh „ne od ose}anja, ve} u ose}anju“. Sa~uvana je, dakle, izvorna su{tina ose}anja, samo je to ose}anje, posredstvom „~istog duha“, to jest „filozofskog mi{ljenja“, kontrolisano, disciplinovano. U tom momentu se i preme{ta te`i{te sa duha, to jest sa filozofije na poeziju, koja daje kona~ni oblik ovom jedinstvu mi{ljenja i pevanja. Hegel uvodi pojam „poetski izliv“, koji proisti~e iz „istinskih ose}anja i pravih posmatranja“, to jest iz su{tinskih, a ne povr{nih ose}anja i iz odnosa „~istog duha“ prema takvim ose}anjima, odnosa koji je u znaku „pravih“ duhovnih „posmatranja“ ose}anja, i ne samo posmatranja ve} i „shvatanja“ tih ose}anja, {to je vi{i stupanj „posmatranja“. „Poetski izliv“ je, dakle, za Hegela, kona~ni oblik jedinstva filozofije i lirske poezije, mi{ljenja i pevanja. Taj pojam obuhvata i stvarala~ku i strukturnu dimenziju lirske poezije, i mi ga mo`emo koristiti ispituju}i prisustvo ne samo filozofskog mi{ljenja, nego i mi{ljenja uop{te u lirskoj poeziji Branka Miljkovi}a. Drugi pojam, ili drugi termin, koji, mo`e se re}i, svojim jezi~kim izrazom jo{ odre|enije ili jo{ o~iglednije pokazuje navedeno jedinstvo poezije i filozofije je pomenuta Eliotova „poetska mudrost“. Mudrost Eliot razlikuje od filozofije po tome {to se ona ne mo`e definisati, dok filozofija upravo te`i definisanju pojmova i „misli“, a „ideje“ kojima se slu`i su same po sebi jasno definisane. Mudrost je za Eliota jedan op{ti, univerzalni pojam, ~ije su osnovne dimenzije: su{tinska i receptivna, u smislu definisanja, do kraja nejasne. Ali, nejasnost nije dokaz o ontolo{koj ispraznosti, ve}, naprotiv, o ontolo{koj puno}i mudrosti koja, kao i filozofski pojmovi, na prvom mestu uklju~uje mi{ljenje. Samo {to se to mi{ljenje ne mo`e poistovetiti sa filozofskim, logi~ki zasnovanim mi{ljenjem, ve} je vi{e povezano sa intuicijom, dakle, vi{e je to esteti~ko i poeti~ko mi{ljenje, jer mu kona~ni oblik odre|uje „poetsko“, kao este-

podrazumeva jednu vrstu mi{ljenja. Samo {to je on. kao op{ti pojam. kao termin proistekao iz traganja za prisustvom mudrosti u poeziji. govorio i Adorno. jo{ uvek neizvedena analitika dubine kao esteti~ke kategorije). u najbli`oj vezi. videli smo. iako se takva opredeljenja afirmi{u u njegovom pesni~kom delu. a veli~ao Frojdovu psihoanalizu. Pokazali smo. dubina mi{ljenja ({to bi sigurno pokazala jedna. ve} je to prava. Naime. pa me|u njima i „filozofsko mi{ljenje“ u stvari pojedini oblici mi{ljenja kao op{teg pojma. u smislu njegovog (pesnikovog) neprihvatanja pojedinih filozofskih opredeljenja i pravaca. U svakom slu~aju. svi navedeni pojmovi: Hegelovo „filozofsko mi{ljenje“. ali i u sagledavanju takvog odnosa na pojedina~nim primerima. idejama. i prema Adornu. arhetipska dubina u kolektivno nesvesnom. objedinjuje pomenute pojmove. Eliotova i Adornova „mudrost“. upravo kao pojam koji pokre}e misaone procese i upu}uje na zaklju~ke „poetske mudrosti“ o kojoj govori Eliot. odnosno iz nedostatka filozofske sistemati~nosti i doslednosti u toj mudrosti. Mo`da ova neuskla|enost proisti~e iz prirode „poetske mudrosti“. ali i „poetsko“. pre svega. Jungova arhetipska „dubina“. Eliotovo razlikovanje mudrosti i filozofije. da pojam „dubine“ do koje dopire Jungova analiti~ka ili dubinska psihologija nije „lo{a dubina“. i nominalno prisutna u Miljkovi}evoj poeziji. Ako se name}e zaklju~ak da mi{ljenje. onda je sasvim opravdano kori{}enje toga pojma u svrhu ispitivanja prisustva filozofije u lirskoj poeziji na{eg pesnika. me|u kojima nas sada interesuje filozofsko-pesni~ki slu~aj Branka Miljkovi}a. Ako. kakav je lirska poezija Branka Miljkovi}a.STUDIJE ti~ka kategorija i kao knji`evno-`anrovski pojam. sa kojom je mudrost. sada. Kao da je Miljkovi} svoju pesni~ku 235 . istinska dubina. povezuju}i taj pojam istovremeno sa „dubinom“ i sa „pravilnim `ivotom“.. on zapa`a distancu pesnika prema filozofiji. imamo u vidu ~injenicu da je dubina. koja je mnogo bli`a povr{ini. jer su ti pojmovi. mi{ljenja i pevanja uop{te. mislima. O mudrosti je. nastoje}i da objasni pojam mudrosti. kako tvrdi Adorno. kako navedena sintagma pokazuje. me|utim. iako insistira na njenoj povezanosti sa „pravilnim `ivotom“. Zato Eliotovu „poetsku mudrost“. dakle mi{ljenja koje prevashodno proisti~e iz mudrosti. Mudrost je. moraju se imati u vidu kao filozofske komponente u okviru ispitivanja odnosa izme|u filozofije i poezije. vide}emo. ne zna~i prekidanje veze izme|u ovih pojmova. dok Frojd ostaje u podru~ju individualno nesvesnog. ili individualne podsvesti. onda se mo`e zaklju~iti da i Adorno mudrost dovodi u vezu sa filozofskim mi{ljenjem. mi{ljenja i pevanja. a delimi~no uklju~uje i pojedine filozofske pojmove. me|utim. neprekidno isticao slabosti Jungove dubinske psihologije. to jest prema filozofskim pojmovima.. ili u pojedina~nim slu~ajevima. mo`emo koristiti u op{tim ispitivanjima odnosa poezije i filozofije.

koji podrazumevaju jedinstvo filozofije i poezije. moramo imati u vidu i Hegelov „poetski izliv“ i Eliotovu „poetsku mudrost“. i da se zato podrazumeva mogu}nost njegovog razli~itog objektivnog ispoljavanja. tekstualni. Ni~e. odnosno objektivni. koje je. lirike. Dobro je poznat i tvorac ovih kategorija. u kojoj dolazi do filozofsko-poetskog jedinstva. apolonsko. duhovne filozofije ili mi{ljenja kao duhovne kategorije. u Miljkovi}evoj lirici tipolo{ki najraznovrsniji oblik poetskog mi{ljenja. Miljkovi}evo poetsko mi{ljenje je kompleksniji pojam koji se. ovoj komplementarnu. dakle ~ulni izraz subjektivne. To zna~i da nas. Mogli bismo. ne mo`e u potpunosti obuhvatiti i objasniti posredstvom pojmovnog i slikovnog mi{ljenja. ili poezija. Opredeljujemo se. esteti~ku kategoriju. na pojam i sliku. dolazi do izraza kao jedinstven pojam. prepoznatljivi pojedini oblici toga novog. Videli smo da je Eliot „mudrost“ okarakterisao kao pojam koji se ne mo`e definisati. Me|utim. kako }emo videti. apolonsko. koristi}emo u najbli`oj vezi sa pomenutim slikovnim mi{ljenjem. prema muzici usmerene jezi~ke melodije kao presudnog elementa lirske poezije. primarno obele`je toga jedinstva. Ako je to ispoljavanje u ovom slu~aju. neophodni neki kompleksniji pojmovi. ako je filozofija neminovno prilago|ena poeziji kao osnovnom stvarala~kom opredeljenju ovoga pesnika.tre}i program PROLE]E 2010. to jest u okviru Miljkovi}eve lirske poezije. ba{ zbog `anrovskog. 236 inspiraciju u potpunosti uskladio sa Kantovom devizom navedenom i u Adornovoj raspravi o filozofskoj terminologiji: „Ja mislim. striktno odre|eno ili fiksirano tekstualnom dimenzijom te poezije. Mislimo na dionisko. kako }emo videti. {to zna~i da je taj pojam univerzalan u svojoj neodre|enosti. opet. ili poetsko mi{ljenje. a nama je sada potrebna prva od tih kategorija. poetskog mi{ljenja kao filozofsko-pesni~kog jedinstva. po}i od prisustva pojmovnog i slikovnog mi{ljenja u lirskoj poeziji Branka Miljkovi}a. dionisko. polaze}i od mi{ljenja ili od filozofije.. onda je takav zaklju~ak u potpunoj saglasnosti i sa filozofijom i sa poezijom u okviru toga poetskog mi{ljenja kao jedinstvenog pojma. bolje re}i rodovnog oblika. onda se isklju~ivo uvidom u tu dimenziju mogu otkriti i razli~iti oblici Miljkovi}eve pesni~ke misaonosti. Poku{aj razlikovanja osnovnih oblika Miljkovi}eve pesni~ke misaonosti upu}uje nas na dva termina. koje odmah priziva i drugu. interesuju pomenutom jedinstvu odgovaraju}i strukturni i `anrovski pojmovi u okviru Miljkovi}evog pesni~kog opusa. onda. Drugu od navedenih esteti~kih kategorija. onda. ve} su. mora mo}i da prati sve moje predstave“. ili su. da- . Interesuje nas da li u Miljkovi}evoj lirskoj poeziji pomenuta „poetska mudrost“.. Ali. Ako odmah ka`emo da se u Miljkovi}evoj lirici mogu jasno izdvojiti posebni oblici poetskog mi{ljenja. istovremeno. s tim {to je poetsko. koje smo koristili imaju}i u vidu odnos izme|u filozofije i poezije. jer ono najpotpunije obuhvata onaj tip Miljkovi}evog pesni~kog mi{ljenja koji je neodvojiv od.

odnosno apsolutne lirike. navedena tipolo{ki raznovrsna Miljkovi}eva pesni~ka misaonost ukazuje na temeljnu. Mo`e se govoriti i o jednoj specifi~noj. tako|e `anrovskoj situaciji Miljkovi}eve lirike – u rasponu od impresionisti~ke. filozofsko mi{ljenje. kao {to je. tematske ili deskriptivne lirike do ~iste. termin mnogo odre|eniji od mudrosti. lirskoj. iz ~ijeg sjedinjavanja proisti~e tre}i element – „sinteza“. To je dijalekti~ko mi{ljenje. „apolonsko“ mi{ljenje i gnomsko(pojmovno) mi{ljenje. tako se mo`e izdvojiti i nekoliko `anrovskih oblika. a hermeti~na poezija je. pre svega u skora{nje vreme ideolo{ki kompromitovan. „vi{i“ oblici mi{ljenja. ili od mi{ljenja uop{te. koji podjednako pripada filozofiji i logici. Dijalekti~ki metod. posebno kada je. `anrovska struktura Miljkovi}eve poezije je upravo ovakva. Na taj na~in. imaju u vidu i oni. zatim. odnosno podvrsta Miljkovi}eve lirike. pitanje tipologije Miljkovi}evog pesni~kog mi{ljenja nije do kraja razre{eno. odnosno pesni~ke filozofije. Jer. me|utim. mo`e se re}i. uklju~uju}i ono {to proisti~e iz takvog povezivanja. ontolo{ki nivo mi{ljenja – kao {to je pojedina~na svest onti~ki pojam a svest uop{te. U celini. uz ovakvu po~etnu definiciju i situaciju. uvek zavisi i od predmeta na koji se primenjuje. opet. najpre. {to }e potvrditi i detaljnije analize njegovog „poetskog izliva“ i njegove „poetske mudrosti“. koje potvr|uje najvi{i.STUDIJE kle. dovoljno je. onda se pozivanjem na ovaj pojam mo`e objasniti i hermeti~nost Miljkovi}evog pesni~kog izraza. Naime. pa se. pesni~koj umetnosti. ontolo{ki pojam – onda se za takav stupnjeviti redosled mi{ljenja u Miljkovi}evoj lirici mogu prona}i adekvatni `anrovski termini: misaona (refleksivna) lirika. U osnovi filozofskog zna~enja ovog pojma je dovo|enje u vezu dveju suprotnosti. jedan princip mi{ljenja koji se mora posebno imati u vidu jer je obele`io ~itav raspon Miljkovi}evog pesni~kog dela. I uvek je pojam dijalekti~kog mi{ljenja posebno uslovljen ako se dovodi u vezu sa umet- 237 . od stvarala~kog postupka do jezi~kog izraza toga dela. kao u ovom slu~aju. jedan oblik mi{ljenja. kao {to je pesni~ka misaonost deljiva na pojedine specifi~ne segmente. esteti~ku i poeti~ku osnovu Miljkovi}eve lirske poezije. za tri osnovna oblika Miljkovi}evog poetskog mi{ljenja: „dionisko“ mi{ljenje. slo`enu. filozofsku. Zatim. jedan `anrovski pojam. me|utim. Ako se polazi od onti~ke dimenzije mi{ljenja. dovoljno je poznat i. ili pesni~ke misaonosti. da je zaista neophodna njegova {to pa`ljivija upotreba. re~ o jednoj. Sam pojam dijalektike. ali istovremeno uti~e i na `anrovski profil i na aksiolo{ku dimenziju te poezije. Poznato je Hegelovo dijalekti~ko imenovanje pomenutih suprotnosti re~ima „teza“ i „antiteza“. filozofska lirika i kona~no metafizi~ka lirika. prema Jaspersu. jer se pojavljuje u ulozi instrumenta stvarala{tva. pa onda i metafizi~ko mi{ljenje. Postoji. a istovremeno poseduje op{tost stvarala~kog zakona. ako je dubina u osnovi jedan misaoni kvalitet.

Miljkovi}evog pesni~kog dela. O kako divno traje{ izmerena Svojom odsutno{}u. 238 no{}u. Ako se Miljkovi}eva poezija ~esto mo`e definisati kao hermeti~na lirika. A ta uslovljenost je dovoljno jasna i ubedljiva da je presudno uticala i na naslov na{eg teksta: „Dijalekti~ka lirika Branka Miljkovi}a“. i koji ostaju stalni pratioci te melodije sve do njenog prerastanja u jedinstvenu zvukovno-smisaonu pesni~ku harmoniju. kao jezi~ka melodija. upu}eno je. Ono {to nas najpre doti~e u toku ~itanja ovih stihova. koje dolaze do izraza i u situaciji dijalekti~ke uslovljenosti jednog. ili pesni~ke misaonosti. te{ko odgonetljiva. Takav. kona~ni utisak tokom i posle ~itanja navedenih stihova. pa i poja~ava misaoni napon navedenih stihova. Obratimo sada pa`nju na pojedine Miljkovi}eve stihove koji su u skladu sa navedenom tipologijom pesni~kog mi{ljenja. koja je vi{i oblik jezi~ke melodije. prijem~ive melodi~nosti. U poemi „Ariljski an|eo“ ima vi{e obrazaca dioniskog mi{ljenja od kojih izdvajamo slede}e: Sve je nestvarno dok traje i di{e. vi{e neodlo`ni nalog duha nego emocionalna te`nja. Razume se da je pravo na ovu definiciju uslovljeno kako kvalitetom neke jezi~ke melodije tako i misaonim ili smisaonim naponom re~i koje stvaraju tu melodiju. Tada su neizbe`ne njegove modifikacije. neprekidno je pra}en na{om te`njom da se odredimo i prema misaonoj dimenziji koja je. . Kad izdan jo{ volim onu koja spava. na{em sluhu. neodvojiva od jezi~ke melodije. ~eka nas. Mo`e se re}i da jezi~ka melodija ne samo nosi nego i neprekidno odr`ava. adekvatno `eljenom cilju. od po~etka do kraja. te`e}i da na{u svest pokori harmonijom. tako da je na{a svest istovremeno zahva}ena estetskim u`ivanjem i umnim naprezanjem da odgonetnemo domet tih stihova. Uspomeno zlatni pra`e zaborava! —————————————— Ru`o pomerena najsla|i moj jade. u jezi~kom melodijskom toku sadr`anu misaonost mo`emo nazvati dioniskom misaono{}u. odva`no mislena. koja je. A na{a `elja da se orijenti{emo u ovoj drugoj. Ta melodija {iri se prostorom na{e subjektivnosti. Ovakvu. misaonoj sferi. a cveta ve} odavno nema: Bespu}em do nade pesmu mi priprema. Stvaran je cvet ~ija odsutnost miri{e I cveta. zavisi i od `anrovskog profila poezije u kojoj dolazi do izraza dioniska misaonost. kao u zasedi. Ali je ve} od po~etka pomenuta melodija udru`ena sa misaonim sadr`ajima na koje pesni~ki jezik upu}uje. onda se javlja jedan paradoks: u okvirima otvorene.tre}i program PROLE]E 2010. zatvorena misaonost.

Ni~e. Upravo je. mogu}ne svakodnevne banalnosti. nego do kraja podrazumeva slikovno mi{ljenje. a takav zaklju~ak se pravdao navodnom stereotipnom „istro{eno{}u“ posebno dveju od tih re~i: „ru`e“ i „cveta“. neophodna dodatna razja{njenja. daleka od bilo kakve njihove. sastavni deo pesnikovog misaonog opredeljenja. bilo primarno bilo sekundarno. u okviru dioniskog esteti~kog principa slika prisutna kao jedan konkretni. onda odmah pomi{ljamo i na dioniskom komplementarno apolonsko. odnosno na emocionalnoj strukturi Miljkovi}eve lirike koja potiskuje pojmovnu dimenziju. tako|e. arhetipskog izvora dioniskog kao esteti~ke kategorije. naprotiv. od po~etka jasne. vezana za pojam slike u Miljkovi}evoj lirskoj poeziji. zato {to su i pojedine re~i. dotle je apolonsko primereno konkretnim oblicima. To pitanje. kao nosioci misaonog potencijala. pa i od one banalnosti koju potencira njihovo prisustvo u lo{oj poeziji. ~ulni oblik. skrivene misaone poruke. koji se uzdi`e iznad emocionalnomisaonog toka. (Moglo bi se re}i da je ta stati~nost analogna spokojnom mirovanju mermerne statue Apolona.) I dok se dioniska misaonost bazira na emocionalnoj osnovi pesnikove stvarala~ke svesti. vezana za trostruki 239 . Ako je. pribli`io prema na~elu dijalekti~kog jedinstva suprotnosti. ne mo`e se shvatiti ni pesnikovo vi|enje dva najva`nija filozofska pojma u njegovom pesni~kom delu: „bi}a“ i „stvarnosti“. pa se onda lako prepu{tamo iluziji da nam je i taj potencijal lako pristupa~an. Kada govorimo o dioniskoj misaonosti. uklju~uje i pesnikovu mogu}nu pripadnost nekim pesni~kim pravcima. Pogotovo je dovo|ena u pitanje dublja filozofi~nost u u`em i {irem zna~enjskom kontekstu tih re~i. dotle apolonsko misaono na~elo. mirovanje nego kretanje. Mislimo na pojam „odsutnosti“. kojima je vi{e svojstvena stati~nost nego dinami~nost. obra}aju}i se ru`i. dok je dionisko vezano za kretanje izazvano emocionalnim naponom. u pesni~koj strukturi takva. Sli~an zaklju~ak name}e se i povodom jedne Geteove pesme. Rilke ispevao nekoliko stihova koji se moraju ubrojati u „~arobne formule“ svetske poezije. Ukratko. a nezavisno od njega. imaju}i u vidu ~injenicu da je taj termin proistekao iz dioniskog kao esteti~ke kategorije. A navedene leksi~ke jedinice u Miljkovi}evim citiranim stihovima postaju posebno va`ne ako ka`emo da su one povezane sa jednim od osnovnih filozofskih pojmova njegove lirike. me|utim. plasti~ni. Bilo je u vezi sa nekim re~ima iz citiranih Miljkovi}evih stihova mi{ljenja da takve re~i ne mogu da upu}uju na dublje. vide}emo. koje je i njihov tvorac. {to je. upotrebljen u najbli`oj vezi i sa „ru`om“ i sa „cvetom“. ne isklju~uje. posebno za pesnikov misaoni odnos prema toj slici kao jednoj apolonskoj strukturi. Ovde su.STUDIJE Navedeni stihovi mogu da nas dodatno zbune. kako }emo videti. pesni~ka slika nikada nije izolovana ve} je. Zaboravlja se da pojedine re~i u poeziji istinskih pesnika uvek dobijaju nova zna~enja.

I dok je uloga ovog „zlatnog praga“ odmah jasna: metafori~ka sintagma konkretizuje. ali }e taj odgovor istovremeno pokazati u kojoj meri je opravdano insistiranje na pripadnosti ovog pesnika simbolizmu. u okviru tek nazna~enog pojma odsutnosti. aksiolo{koj dimenziji ovde. misaono opredeljenje. prema ustaljenom mi{ljenju. ~ime se odmah pori~e njihov mogu}ni status samostalnih simbola. Istina. ali. dotle u slu~aju „ru`e“ i „cveta“ moramo odmah postaviti pitanje da li je re~ o takozvanim „obi~nim“ pesni~kim slikama. posebno interesuje misaoni kontekst Miljkovi}eve pesni~ke slike. dakle.tre}i program PROLE]E 2010. Kakav je. koncept koji nije proistekao iz simboli~ke zna~enjske dimenzije toga oblika ve} pripada drugim sferama pesnikovog misaonog. dakle. 240 kontekst: emocionalni. pa i isklju~ivo! u njihovoj neposrednoj ~ulnosti. kao izgubljenosti. pesnik u najmanju ruku potiskuje ovakvo. onda }e nam odgovor na ovo pitanje ne samo ukazati na pesnikovo apolonsko. imaginativni. koji bi mogli da pove}aju zna~aj „odsutnosti“. a ako smo pomenuli simbole. ili o simbolima. ~ulni oblik stavlja u sasvim druk~iji misaoni koncept. Rekli smo da su ovi ~ulni oblici direktno povezani sa „odsutno{}u“ koja je. kao nevidljivi. kao {to se prednost u ovom slu~aju ne mo`e dati ni vrednosnim kvalitetima nevinosti i ~istote. jedan od najva`nijih filozofskih pojmova u Miljkovi}evoj lirici. ru`a ili cvet su ovde bili pogodniji od nekih drugih oblika zato {to poseduju miris. uop{te. mo`e smatrati simbolom ~istote. ali posredni. miris je prirodna. Mogao je. Istina je da se ru`a uop{te. onda mo`emo zaklju~iti da su to. ali. Ali se ni na toj. Mo`e se tako|e re}i da su pomenuti ~ulni oblici „ilustracija“ navedenog filozofskog pojma. stereotipno simboli~ko zna~enje ru`e. ~ulno izra`ava „uspomenu“. i ru`u kao konkretni. misaoni. misaoni kontekst pojedinih ~ulnih oblika u Miljkovi}evoj lirskoj poeziji? Ako imamo u vidu takve oblike u citiranim stihovima. vide}emo. pesnik pomenuti i neki drugi ~ulni oblik umesto ru`e ili cveta. odnosno neosimbolizmu. onda se u tim okvirima pojavljuje ne{to {to ima uticaja i na tipologiju njegovog. Tu je i jo{ jedan. uop{te ne insistira. a ne simboli~ka odlika ru`e. Ukazali smo na misaoni kontekst „ru`e“ i „cveta“ u okviru jednog segmenta Miljkovi}eve poezije izrazito obele`enog dioniskom misaono{}u. „ru`a“ i „cvet“. odnosno o nekim drugim stilskim figurama. emocionalni kvalitet. nevinosti. . pa i simbola uop{te. istovremeno i okvirnih pojmova toga. ve} i. pesni~kog. koji. filozofskog opredeljenja. mi{ljenja. pre svega. opet ~ulno. pa da u potpunosti bude ispunjena uloga koja je tome obliku namenjena. kao oblika Miljkovi}evog pesni~kog mi{ljenja u celini. Ali. sada. konkretizuje pesnikovu viziju odsutnosti: „stvaran je cvet ~ija odsutnost miri{e“. pesni~kog mi{ljenja i na apolonsko mi{ljenje kao jedan od osnovnih. Ako nas. metafori~ki ~ulni detalj: „zlatni prag zaborava“. Postavljamo ovo pitanje iz perspektive slikovnog mi{ljenja.

ima primera koji se. jasnih simbola. pak. poput dovo|enja u vezu dioniskog i apolonskog na~ela. Re~ je o simbolizmu u smislu podr`avanja i izgradnje pojedina~nih. {ireg. koje je bilo a i danas je op{te mesto na{e knji`evne kritike. kako se tvrdi. moglo re}i da je negde izme|u Bodlera i Malarmea. sa „vatrom“. koji mu je poslu`io kao ilustracija drugog. o utapanju. podse}amo da postoje dve osnovne vrste pesni~kog simbolizma: „jasni“ i „nejasni“ simbolizam. Ali. uklju~ivanjem u melodijske jezi~ke tokove. pa tako i zamagljivanju zna~enja pojedina~nih simbola. s tim {to se prvi oblik simbolizma mo`e pripisati Bodleru. ili. Kao da smo. ukazala na jedan oblik njegove antisimbolisti~ke „destrukcije“. pa tako aktuelizuje i pojam dubine na koji smo ranije ukazali iz filozofske perspektive. na osnovu prethodnog primera.STUDIJE Miljkovi}. ali na takav zaklju~ak ipak treba sa~ekati uzimaju}i u obzir i neke druge primere. ve} ovaj primer nala`e preispitivanje Miljkovi}eve pripadnosti simbolizmu. Pre nego {to damo kona~an odgovor na ovo pitanje. Da bismo to u~inili. bar unekoliko razlikuju od navedenog postupka na{eg pesnika. pa se i ovde name}e potreba izbegavanja krajnosti. simbolisti~kog opredeljenja. 241 . ili sa „plamenom“ koji je u navedenoj pesmi upotrebljen kao sinonim za re~ „vatra“. uslovno re~eno. treba podsetiti da i pored jednodu{nosti u kriti~kim ocenama. odnosno usagla{avanja „jasnog“ i „nejasnog“ simbolizma. u citiranim stihovima uop{te nije nastojao da izgradi jedan simbol kao organsko jedinstvo ~ulnog oblika i misaonog zna~enja niti je preuzeo jedan simbol sa slo`enim misaonim zna~enjem. bodlerovska simbolisti~ka orijentacija. na primeru ru`e ili cveta. mo`e se re}i. nije do kraja razja{njena mogu}na Miljkovi}eva. dakle. pomenutog. kao {to to naj~e{}e ~ini Bodler. blizu zaklju~ka da Miljkovi} vi{e razgra|uje nego {to gradi simbole. U svakom slu~aju. ve} se odlu~io za jedan. a drugi Malarmeu. koja je posebno zna~ajna za odnos poezije i filozofije u lirici na{eg pesnika. misaonog konteksta. Jedan od tih primera je simbol „pepela“ koji se pominje u zavr{nim stihovima Miljkovi}eve pesme „Bolani Doj~in“ iz njegovog poznatog ciklusa „Utva zlatokrila“ u zbirci Vatra i ni{ta. a istovremeno otvara put u ispitivanje arhetipske inspiracije ovog pesnika. Ali o pepelu i vatri („plamenu“) mora se govoriti imaju}i u vidu celinu pesme „Bolani Doj~in“. i {to se ponekad progla{ava jedinom odlikom pesni~kog simbolizma. U Miljkovi}evoj poeziji ima tragova i jednog i drugog. kao i za Valerija. Pepeo je i u stvarnosti i u ovoj pesmi povezan sa. ili neosimbolizmu. tako da bi se za njega. Samo {to je Miljkovi}eva. Ali ni Bodler nije zanemarivao muzikalnost pesni~kog jezi~kog izraza. najpoznatijim i najva`nijim simbolom u Miljkovi}evoj lirici. simbolisti~ka ili neosimbolisti~ka orijentacija. {to ~ini Malarme. mo`e se re}i do stereotipa poznat ~ulni oblik.

igre („Frula“. imaju}i u vidu njihove arhetipske sadr`aje definisane u pesni~kim i proznim tvorevinama srpskog naroda. a istovremeno se njihovo smisaono bogatstvo iz jedinstvenog jezgra {iri u razli~itim pravcima. koji zaista spadaju u naju`i krug arhetipski osna`enih srpskih nacionalnih simbola. Adorno sasvim neopravdano nazvao „lo{om dubinom“. Ako se pogledaju naslovi njegovih pesama u ciklusu „Utva zlatokrila“ iz zbirke Vatra i ni{ta. zaklju~ujemo da ti naslovi upu}uju na obrasce srpskog folklora. u ovom slu~aju. Sunce je bolest i slabost je strela U snu odvojen i vodom dok se mrznu. subjektivnom pojmu. Samim tim {to ne pripadaju podsvesti kao pojedina~nom. onda posebno imamo u vidu onu dubinu koju oni podrazumevaju. mitske likove („Ravijojla“). Miljkovi} je odabrao pojedine likove iz srpske narodne poezije („Gojkovica“. „Raskovnik“). ve} kolektivno nesvesnom kao „svojini ~itavog ~ove~anstva“. narodne muzi~ke instrumente. dopiru do metafizike u okvirima „~iste“. Istovremeno je. imaju}i u vidu i sam naslov toga ciklusa. a pojedine pesme. videli smo. . Miljkovi} se opredelio za one arhetipove koji su specifi~ni iz nekoliko razloga. a koju je. Ovakvo simboli~ko i arhetipsko bogatstvo ima takav odziv u Miljkovi}evom poetskom mi{ljenju kakav je te{ko na}i u celini srpskog pisanog pesni{tva. koji su terminolo{ki strogo definisani. obi~aje („Dodole“) i verovanja („Tamni vilajet“). Odgovor na to pitanje sadr`i ponajvi{e pomenuta pesma „Bolani Doj~in“: Je li istinito ono {to je stvarno Il samo vlada? Pobednici be`e. „Bolani Doj~in“. „Kolo“). poetsko mi{ljenje maksimalno usagla{eno sa filozofskim mi{ljenjem. od kojih su neki istovremeno i nacionalni simboli i (univerzalni) arhetipovi. Prazan je praznik bi}e je utvarno Dok dostojni {etnje kroz vrt mrtvi le`e. U dodiru sa arhetipskim sadr`ajima definisanim naslovima pesama iz pomenutog ciklusa do{ao je do izraza i jedan novi tip Miljkovi}evog poetskog mi{ljenja. Ovo prerastanje nacionalnih simbola u arhetipove karakteristi~no je za sadr`aje srpskog folklora ~ija je mitska dimenzija. „Sluga Milutin“). poprimila arhetipski karakter u kolektivno nesvesnom srpskog naroda. 242 Ako smo rekli da je Miljkovi}ev pesni~ki odnos prema arhetipovima u duhu Jungovog shvatanja ovih pojmova. arhetipovi kolektivno nesvesnog imaju karakter univerzalnih obrazaca. vezani za odre|ene individualnosti i tipove ljudskog sveta. „Zova“. iako uslovljene „zadatim“ sadr`ajima. ili „apsolutne“ poezije. naro~ito posredstvom srpske narodne poezije i proznih oblika srpskog folklora.tre}i program PROLE]E 2010. koje je obele`ilo i njegov pesni~ki postupak i strukture ve}ine njegovih lirskih pesama. odnosno za prirodne pojave. ptice i biljke iz predanja („Utva“.

slikom. zatim. polaze}i od pojedina~nih pojava otvaraju u pravcu drugih. ve} samo u pojedinim od tih dela. Dozivaj pepeo bez straha jer nema Pepela ve} samo plamen koji spava U kamenu mutnom {to potajno sprema Izlazak sunca iznad mrtvih glava. svaki od njih mo`e biti po~etni. U pesmi „Bolani Doj~in“ pesnik se najpre odlu~io za op{te. redosled navedenih stupnjeva u pojedinim pesmama nije unapred jasno utvr|en. koje }emo opisati posle nekoliko napomena. moramo po}i od naslova Miljkovi}eve pesme U visini vatre hladno je bez tela. Pre svega. kako je ve} uo~eno. Ko pojede svoje srce taj se drznu Da pesnik bude predelu bez pam}enja. 243 . i u ovoj pesmi naslov je primarno ishodi{te pesnikovog stvarala~kog postupka koji se odmah i strukturno realizuje. Zatim. vi{ih stupnjeva. Svet }e spoznati onaj ko ga menja.STUDIJE Kao i u svim pesmama ciklusa „Utva zlatokrila“. imaju}i u vidu jedan od tih stupnjeva istovremeno upu}uje na drugi stupanj. naj~e{}e dolaze do izraza u umetni~kim delima. naslov pesme istovremeno i nacionalni simbol i arhetipski obrazac. jedna. A da bismo otkrili tu prirodu. Ovi stupnjevi. kao u svim ostalim slu~ajevima. jer u njima dolazi do izraza umetnikova sposobnost da. ili podrazumeva i drugi. za pojedina~no. posebno i op{te. ili zavr{ni. odnosno da bismo izna{li tipolo{ku odrednicu toga mi{ljenja. asocijativni potencijal jednog arhetipskog obrasca. do onog smisaonog nivoa koji se pesniku ~inio mogu}nim s obzirom na ukupni misaoni. Dela ~ija je umetni~ka vrednost manja obi~no se zasnivaju samo na prvom stupnju pojedina~ne pojavnosti. mo`da od prethodne va`nija napomena: navedeni stupnjevi i redosled njihovog pojavljivanja vi{e su shematska dimenzija Miljkovi}evog poetskog mi{ljenja nego {to ukazuju na samu prirodu. najzad. ili na karakter toga mi{ljenja. U pesmi „Bolani Doj~in“ jasno su vidljivi svi navedeni stupnjevi Miljkovi}evog poetskog mi{ljenja. Cvet nedovr{en kad prole}e ve} pro|e. drugi po redu. Ako je ovde. onda je i kretanje. za posebno. To jesu i slo`enija i vrednija umetni~ka ostvarenja. ali tako da se njihovo zajedni~ko prisustvo ne ispoljava u svim. jer njihovi tvorci nisu u stanju da uka`u na puteve koji se. U ovom slu~aju pesnikov asocijativni sistem obuhvata sva tri stupnja koji su istovremeno i stupnjevi poetskog mi{ljenja: pojedina~no. to jest. proces pesnikovog mi{ljenja orijentisan tim obrascem kao pojedina~nim oblikom. Slabi su pozvani da postanu vo|e. odnosno i druge stupnjeve. ~ije }e zna~enje pesnik {iriti putem slikovnih i misaonih asocijacija.

pa ako nas. kao i da je tom atributu data prednost. mo`emo re}i da je pesnik po{ao od dva momenta vezana za narodnu pesmu i za njen glavni lik: od ideje te pesme i od osnovnog pojma koji taj lik kao konkretna individualnost sugeri{e. s tim {to je ta zamisao. mo`e biti i pojmovno.) Dodajmo da je i odrednica „najstarije“. sude}i po naslovu te pesme. u okviru odnosa pevanja i mi{ljenja u toj pesmi. ne zna~i da takve misaonosti nema u pojedinim. odnosno od pesnikovog poimanja te narodne pesme. (^injenica da pomenutoj „ve}ini“ umetni~kih dela nedostaje mi{ljenje kao izdvojena i sistematizovana misaonost. morao je da najpre pojmovno zamisli svoju pesmu. 244 i njenog glavnog lika. onda. odnosno filozofskog mi{ljenja uop{te. godine. to jest. imaju}i u vidu teorijsko mi{ljenje o poeziji. naime.tre}i program PROLE]E 2010. naravno uz duhovnost koja neizbe`no prati ~ulnost. „Skupio ih i na svijet izdao Vuk Stef. 1845. {to narodni peva~ nije u~inio slu~ajno. Karad`i}. ni pojmovnog. Ali i ovde. bila uslovljena jednom narodnom pesmom i glavnim likom u toj pesmi. jer je ova pesma jedno umetni~ko delo. vide}emo. jer je ta odrednica na neki na~in sugerisala arhetipsku dubinu glavnog lika iz pesme „Bolani Doj~in“. u kojoj su pjesme juna~ke najstarije“ i koja je prvi put objavljena u Be~u. Knjiga druga. Miljkovi} je. videli smo. ni pesnik nije mogao da zanemari. duhovnost nema do kraja ostvaren status ni poetskog mi{ljenja. za koje se u savremenoj teoriji intertekstualnosti upotrebljava termin predtekst. mogla biti od zna~aja za Miljkovi}evo poetsko mi{ljenje. onim najve}im. odnosno knji`evnim delima. To je konkretna pesma. pesnik je morao da iz slikovnosti narodne pesme takore}i „izvu~e“ jedan koncept. zamisao Miljkovi}eve pesme mogla je da se razvija u stvarala~kom postupku pesnika u potpunoj zavisnosti od ve} postoje}e narodne pesme. ili jednu ideju. morao da najpre ima jednu zamisao svoje pesme. Dakle. kojoj se u esteti~koj teoriji jo{ od vremena renesanse (Rafael) pripisuje uloga po~etnog elementa umetni~kog stvarala~kog postupka. Ako ho}emo da otkrijemo polazni momenat Miljkovi}eve namere da napi{e svoju pesmu. koje. i {to. Konkretni su ova pesma i njen glavni lik i iz perspektive Miljkovi}evog poetskog mi{ljenja. To jest. kao u ve}ini umetni~kih dela. „bolanim Doj~inom“. uz pesme objavljene u Vukovoj „Knjizi drugoj“. ~iju je pojmovnost trebalo uskladiti sa idejom ili konceptom njegove budu}e pesme. Govorimo o usagla{avanju . A to poimanje moralo je biti u znaku davanja prednosti pojmovnosti u odnosu prema slikovnosti narodne pesme. ali je prevashodno slikovno. tekstualno prisutna u knjizi Srpske narodne pjesme. umetni~kim. ali je uvek vi{e re~ o implicitnoj nego o eksplicitnoj misaonosti. to jest od srpske narodne pesme „Bolani Doj~in“ i vojvode Doj~ina koji je u toj pesmi opevan. prevashodno interesuje poetsko mi{ljenje njenog stvaraoca. a umetni~ka dela su uvek ~ulna. Prime}ujemo da je uz ime toga lika upotrebljen atribut „bolani“.

poput niza drugih megdana u srpskoj narodnoj epici. paradoksalni podvig. Jo{ odre|enije. Megdan Doj~ina sa Usom Arapinom neobi~an je i vi{e nego neobi~an po tome {to jedan na smrt bolestan ~ovek. udahnjuju poslednji deli} fizi~ke snage. Ali. te{ko shvatljiv. uop{tavanjem. opet ~esto prisutan u srpskim epskim pesmama jo{ jedan. 245 . postupkom induktivnog zaklju~ivanja. mo`e biti osnova nove slikovnosti te budu}e pesme. u ovoj pesmi najvi{eg umetni~kog dometa. odmah. apstrahovanjem. u navedenom smislu. i koji. Taj doga|aj. ali ga saose}anje sa sestrom i ljubom. Nije te{ko zaklju~iti da centralno mesto u ovoj pesmi pripada jednom doga|aju: megdanu vojvode Doj~ina u Solunu sa Usom Arapinom iz daleke „zemlje arapske“. Miljkovi} odnosio prema narodnoj pesmi „Bolani Doj~in“. na najmanju meru svedenu mogu}nost Doj~ina da pobedi protivnika na megdanu: bolovo je punih devet godina. upe~atljivim detaljima ilustrovao je po~etnu. {to je posebno va`no. donosiocu vesti o Maratonskoj bici. prerastao je u Miljkovi}evoj pesmi u jedan univerzalni princip potpunog preure|enja sveta. po{to ute{ne re~i saop{ti sestri i ljubi. komplementaran doga|aj – ka`njavanje nasilnika. pesnik je morao da slikovnu dimenziju narodne pesme „prevede“ na pojmovni jezik koji se mo`e direktno „ugraditi“ u filozofsku dimenziju njegove budu}e pesme. kako je Ingarden nazvao kompoziciono. „du{u ispusti“. i u nemogu}oj situaciji. Ovaj doga|aj dobio je u Miljkovi}evoj pesmi tako bogate i dalekose`ne misaone reference sa kojima se te{ko mogu izjedna~iti svi drugi. Navedenom doga|aju u narodnoj pesmi priklju~en je. Evo kako se. dakle porodi~ne emocije za koje Jung ka`e da „daju najja~e arhetipove“. jer se samo tako mogla ostvariti jedna izrazito misaona. Pesnik je izlazak vojvode Doj~ina na megdan i njegovu pobedu nad Usom Arapinom video kao nemogu}i a ipak mogu}i.STUDIJE ideje i koncepta pesnikove budu}e pesme sa konceptom. Ta snaga omogu}uje i njegov povratak u dom u kome. dakle. odnosno. nestvarni a ipak stvarni. samo odmeravanje fizi~ke snage. sa svim nijansama njegovog zna~enja i smisla. svojstvenog i nizu drugih pesama u svetu dobro poznate srpske narodne poezije. koji ucenjuje Doj~inovu ljubu. potreban za pobedu. sli~no ratniku. sli~ni primeri u okviru savremenog srpskog intertekstualnog poetskog mi{ljenja. poslednjim naporom pobe|uje jednog tiranina kako bi odbranio ~ast svoje sestre i svoje ljube. „bolani Doj~in“. nije. ve} ima niz osobina koje jo{ vi{e udaljavaju od stvarnosti pojedine ina~e neobi~ne doga|aje. kova~a. svi u Solunu su mislili da je ve} preminuo. Narodni peva~. filozofska lirska pesma kakva je pesma „Bolani Doj~in“. Te emocije. utegnutom u platno da mu se „kosti ne razminu“. jezi~ko i zna~enjsko sredi{te jednog umetni~kog dela. podi`u sa samrtne postelje. taj doga|aj. Doj~inu. kome pripada uloga „kristalizacionog centra“. sa idejnom strukturom narodne pesme.

Miljkovi} se u odnosu prema navedenom doga|aju kretao od prirodne. povremeno elipti~nim stihovima. Miljkovi} je posebno identifikovao pojave takve. Nije cilj Miljkovi}evog pesni~kog mi{ljenja da prave vrednosti do|u do izraza po cenu gubljenja njihove autenti~nosti. slikovne elemente povezane sa jednim likom i doga|ajem. Istovremeno je ove op{te pojmove nepomirljivo usmerio protiv dijametralno suprotnih pojmova – protiv jakog. u ovom slu~aju. ve} samo bezose}ajna upornost. iskazano je u tekstu Miljkovi}eve pesme „Bolani Doj~in“. op{teprihva}ene „vrednosti“. mo`e izraziti navedenim op{tim pojmovima: slabo.tre}i program PROLE]E 2010. uklju~uju}i i sopstvena `rtvovanja. ignorisano. a ne. ali i sa mogu}no{}u uvida u navedenu shemu poetskog mi{ljenja koja obuhvata pojedina~no. 246 koji je osnova celokupnog pesnikovog sistema poetskog mi{ljenja. Shvatio je da se u narodnoj pesmi ne{to {to je nemogu}e gotovo normalno de{ava u stvarnosti. kao i zna~enjsku i smisaonu dimenziju tih elemenata. zahtevala i intertekstualno uslovljena arhetipska dubina. Ali je uo~io jednu nijansu koja kao da je dobro do{la njegovom poetskom mi{ljenju spremnom za velike. kao istinska. treba da. Posebni domet Miljkovi}evog poetskog mi{ljenja je pro{irivanje ljudskog kriterijuma la`nih vrednosti na svet prirode. nemo}no (bespomo}no). sudbinska odricanja. ili proizvoljno promovisane realnosti kao tobo`nje stvarnosti. u okviru hermeti~ne forme. ili kukavi~luk (takozvanih) „pobednika“. onda i na neprikosnovenu. kakve su: ispraznost „praznika“. povla{}enost „vo|a“. mo}nog. autenti~na stvarnost zameni la`ni sjaj te aktuelne stvarnosti. onda kada je to potrebno. kada se tra`e najve}a. `rtvovanja drugoga. op{te. pompezne. bolesno. naravno. tobo`nje stvarnosti. metafizi~ku povla{}enost nekih od onih me|u najop{tijim filozofskim pojmovima. autenti~nih istinskih vrednosti. U osnovi duboka Miljkovi}eva poetska misao. tako i u prirodnom svetu. zarad atraktivnog izlaska iz anonimnosti. dopire do la`nih mesta aktuelne stvarnosti. To su one do stereotipa isprazne. pesnik je ovu aktivnu suprotstavljenost primenio na ~itav raspon bi}a ukupno postoje}eg. Pesnik je najpre sve konkretne. ~ije mesto nije u skrivenosti ve} u „prvom planu“ stvarnosti. Zato je on. imaju}i u vidu Doj~ina i njegov podvig. odnosno realnosti. pa. ve} da one deluju i iz njihove skrivenosti. u aktuelnoj stvarnosti. kakvo je Doj~inovo `rtvovanje. za koja nije potrebna hrabrost. prema pesniku. Sve ono {to se. {to je. posebno. posebno i op{te. Uklju~uju}i ove pojmove i njihovu suprotstavljenost u navedenu shemu: pojedina~no. idu}i od fi- . stvarne nemogu}nosti prema natprirodnoj. Sve {to je re~eno. u osnovi lagodna. bolesno (u posebnom smislu). nadstvarnoj mogu}nosti. obezvre|eno. kakav je pojam Bi}a. zdravog (opet u posebnom smislu). koje suvereno „vladaju“ na ra~un potisnutih. nemo}no. ispoljene kako u ljudskom. potisnuto. slo`ene teme. uop{tio do slede}ih kategorijalnih pojmova: slabo. a {to je.

jer stvarnost u celini obuhvata i subjektivnu i objektivnu sferu. op{te. ~ulnim pojavama. univerzalije. redosled stupnjeva pojedina~no. prema duhovnom. Ali. Pogledajmo sada kako je pesnik. pojam koji se ~esto potpuno izjedna~ava sa stvarno{}u. nije strogo utvr|en. neraskidivo povezano sa elementima pesni~kog izraza i bitno uslovljeno pomenutom srpskom epskom narodnom pesmom. polaze}i od op{tih pojmova iz kojih se dedukuju pojedina~ne pojave. induktivni pravac kretanja. odabrao pravac postepenog kretanja. Za realnost se mo`e re}i da je to i aktuelna stvarnost. ve} se podrazumeva i bitan uticaj op{teg uverenja dru{tvene zajednice (takozvanog „javnog mnenja“). toj jest.STUDIJE zi~kog. posebno. To jest. od slikovnog prema pojmovnom mi{ljenju. ve} u uzajamnoj povezanosti. iz stiha u stih. Miljkovi} pi{e pesmu u kojoj je dominantno filozofski utemeljeno poetsko mi{ljenje. koje je vidljivo u svim ostalim pesmama iz ciklusa „Utva zlatokrila“. postepeno ostvarivao navedenu zamisao svoje pesme. opet je usagla{eno sa jednim poeti~kim pravilom na koje je ukazao Klaudio Giljen. Ove pojmove Miljkovi} ne posmatra odvojeno. su{tinsko. Samo po sebi ovo pitanje mo`e da pokrene op{irnu filozofsku raspravu. sa istinom da su u osnovi svih umetni~kih dela najop{tiji pojmovi. odnosno da li u njoj dolazi do izraza ono {to je „istinito“. u skladu sa pomenutom mogu}no{}u razli~itih opredeljenja za redosled pojedinih stupnjeva. {to je neopravdano. u poeziji. Miljkovi} je u pesmi „Bolani Doj~in“. ili postepenog uop{tavanja. Miljkovi}a sada interesuje kakva je to stvarnost. odabrao ba{ takav. induktivnog zaklju~ivanja. apstrahovanja. ili kako je pojedinim stihovima konkretizovao koncept te pesme ~ije smo osnovne misaone principe ukratko definisali. ali. ~ime se nagla{ava ne samo objektivnost stvarnosti. dok je realnost vezana isklju~ivo za objektivnu stvarnost. za odre|ene filozofske sisteme va`e}i. ili se ta stvarnost iscrpljuje samo u 247 . deduktivni postupak. U prvom i u delu drugog stiha: „Je li istinito ono {to je stvarno/Il samo vlada?“ postavljeno pitanje o istinitosti onoga stvarnog ukazuje na pesnikovu zainteresovanost za dva me|u najop{tijim filozofskim pojmovima – za stvarnost i za istinu. Na koju „stvarnost“ Miljkovi} u ovim stihovima misli? To je objektivna stvarnost. upravo zbog primarne uslovljenosti umetni~kog stvarala{tva konkretnim. kao {to je megdan Bolanog Doj~ina sa Usom Arapinom. s tim {to je u svakom momentu vidljiva povezanost tih pojmova sa onim {to je pojedina~no. Ovakvo zaklju~ivanje. odnosno u okviru dileme o „istinitosti“ „stvarnog“. na tu stvarnost. posebno u onim filozofskim sistemima kakav je objektivni idealizam Platona ili Hegela. ili umetnosti. iako se. ~ulnog. deduktivni postupak. Takav. ili realnost. postoji u filozofiji. on je po{ao od najop{tijih pojmova. pravac zaklju~ivanja idu}i od pojedina~nog prema op{tem. a ne obrnuto. mo`e re}i da je to. u jednom objektivnom poretku koji podrazumevaju umetni~ke pojave. kako je ve} pomenuto.

u povr{noj. u dubljim slojevima bi}a povr{nom realno{}u potisnute. iza po~etnog. do najop{tijih pojmova filozofskog mi{ljenja. u okviru aktuelne stvarnosti. op{teg stupnja u toj pesmi. pukoj prisutnosti. kako smo naveli. iskazano sasvim elipti~nim pesni~kim jezikom. za pesnika koji ide putem pojmovnog. naime. A Miljkovi} je. prethodno. najpovr{nijem sloju stvarnosti. op{tu vrednosnu mistifikaciju povr{ne stvarnosti Miljkovi} u daljem toku pesme upe~atljivo ilustruje nekim pa`ljivo odabranim primerima. ali najzad. koje ovde nema ideolo{ki prizvuk ve} ozna~ava isklju~ivo spolja{nje. onako kako je. Ovo pitanje. za koga je pesnik. kao slede}em. ova demistifikacija istovremeno zalazi u zna~enjske i smisaone dubine i poprima karakter filozofske op{tosti: . Pesnik se. Sve je. Ovakvu. Ali. zdravo. odnosno jedine istinske. sa navedenim osobinama potvr|enim u aktuelnoj stvarnosti. ako se to. po njemu i najpovr{nijih pojava aktuelne stvarnosti. Ovi op{ti pojmovi nisu. ili realnosti. odnosno realnosti. vezao navedene pojmove: slabo. kao konkretna stvarnost. sve {to pripada realnosti. Iako je ilustrovana primerima konkretnih. kako pesnik. megdanom. u velikom rasponu od najlak{e uo~ljivih. samo sugerisani. ve} imao u vidu op{te pojmove koji se u aktuelnoj stvarnosti pripisuju ili se mogu pripisati jednom silniku. pojedina~nih pojava. kako }emo videti. ili sasvim suprotno su{tinskoj subjektivnosti. istovremeno je u potpunosti uslovljeno pojedina~nim doga|ajem iz narodne pesme. to je njegov lik. A ~itava ova demistifikacija je u slu`bi afirmacije bolanog Doj~ina. dakle. a putem uop{tavanja. nemo}no. i vodi u podru~je najdubljih prodora Miljkovi}evog pesni~kog mi{ljenja. kakav je Uso Arapin: jako. i nominalno prisutni u daljem toku pesme. Ti pojmovi. pojedina~nih. ne{to potpuno la`no. kao izraz takozvanog „javnog mnenja“. kao u slu~aju Usa Arapina. filozofskog uop{tavanja. ili je re~ o toj stvarnosti odnosno realnosti isklju~ivo kao povr{nom sloju u kome nema ni~ega istinitog. trebalo je da ovom silniku obezbede sigurnu pobedu na megdanu sa vojvodom Doj~inom. opet na osnovu narodne pesme. ka`e. odnosno ako je Doj~in pobedio ovog nasilnika.tre}i program PROLE]E 2010. prema narodnoj pesmi nije desilo. istinito. 248 pokazivanju. njegovom pobedom nad njegovim favorizovanim protivnikom obelodanjene su{tinske stvarnosti. daleko od istine. odnosno u. odnosno u pojedina~nom. kao prvom. bolesno. pa do bi}a kao vrhovnog ontolo{kog pojma. u aktuelnoj stvarnosti. sasvim pribli`en aktuelnoj stvarnosti. pre svega. ukazivalo na neminovnu pobedu Usa Arapina nad „bolanim Doj~inom“. pita da li je ono {to je vezano za lik Usa Arapina iz narodne pesme. mo}no. „vladanju“. formalno dominiranje u prostoru objektivne stvarnosti. ve} su.

kao {to ti stihovi ukazuju na neka pesnikova filozofska opredeljenja. nasuprot op{tem uverenju o njihovoj hrabrosti. budu}i. sa navedenim. i samo „bi}e“. kao u Doj~inovom slu~aju. okon~an neverovatnom ali stvarnom Doj~inovom pobedom. a „strela“. To su samo oblici o~igledne. pesnikovo udaljavanje od osnovnog motivskog jezgra zadatog naslovom njegove pesme. u stvari. ble{tavo „sunce“ je tamna „bolest“. izjedna~ava sa „onim pojavnim“. ~ija pojavnost nije samo bogata. kao simbol agresivne borbenosti. povr{ne nametljivosti. kukavice koje „be`e“. ulo`en u pobedu ~asti i ~ove~nosti nad ne~asnim i neljudskim. dolaze do izraza jo{ neki od najop{tijih filozofskih pojmova. Ko pojede svoje srce taj se drznu da pesnik bude predelu bez pam}enja. ili su{tinske stvarnosti. pre{ao je u svoju suprotnost – smrt – pred kojom se mo`e izra`avati samo pijetet nosiocima toga `ivota u pro{losti. la`na pojavnost. kao {to je i mo} Usa Arapina i uverenje u njegovu pobedu nad bolanim Doj~inom obmana koju }e raspr{iti neo~ekivani Doj~inov podvig. pasivna „slabost“. kako pesnik misli. oli~enje je istinske.STUDIJE Sve ono {to u prethodnim stihovima suvereno „vlada“. pompezna stvarnost oli~ena u njegovom protivniku na megdanu. do poslednjeg atoma snage. kojima se utemeljuje filozofska orijentacija u celini njegovog poetskog mi{ljenja. Sunce je bolest i slabost je strela U snu odvojeni vodom dok se mrznu. 249 . Na kraju. Prazan je praznik bi}e je utvarno Dok dostojni {etnje kroz vrt mrtvi le`e. u narednim citiranim stihovima Miljkovi}eve pesme. koje se ovde. blistavost „praznika“ tone u njegovu „prazninu“. ustupa mesto svojoj suprotnosti. i sam taj `ivot. odnosno od likova ~iji se megdan. prema jednom od vi{e filozofskih shvatanja ovog pojma. u svetlu Usa Arapina iz narodne pesme. Pri tom. da je. po~ev od stiha „Sunce je bolest i slabost je strela“. pod uslovom da je on bio istinska. kojom se razotkriva la`na. Pored „bi}a“. to udaljavanje nije pre{lo ta~ku sa koje se ne bi mogla uspostaviti veza sa navede- Pobednici be`e. mnogo bogatija od „praznika“. nimalo atraktivnim osobinama. Cvet nedovr{en kad prole}e ve} pro|e. postaje sasvim suprotna. Tako su „pobednici“. I `ivot. opeva u narodnoj pesmi. ima tu povlasticu samo zahvaljuju}i merilima aktuelne stvarnosti ili sudovima „javnog mnenja“. Ili. ili njegova pojavna stvarnost postaje „utvarna“. Doj~in. a sve sli~ne pojave prelaze u njihovu dijametralnu suprotnost. koji uop{te nisu merodavni za ono {to pripada su{tinskoj stvarnosti. a ne la`na pojavnost. U visini vatre hladno je bez tela. ve} je i jedini uslov i na~in spoznaje samog bi}a.

kojima se i „strela“ i „slabost“ i „sunce“ i „bolest“ u potpunost odvajaju jedni od drugih. Jer. Dakle. Istovremeno je. kako smo ve} pomenuli. kao osnovu njegovog pesni~kog postupka i osnovnu odliku njegovih pesni~kih struktura. ako pori~u kretanje u stvarnosti predmetnog sveta. ili mi nismo u stanju da do kraja pratimo njegove pesni~ke asocijacije. i na njegovo shvatanje bi}a kao jednog. s tim {to on ipak ne negira u potpunosti odnos Elejaca prema bi}u. najpoznatijih Zenonovih aporija kojom treba da se porekne varljivi ~ulni utisak o kretanju i menjanju. naime. budu preme{tene u poslednji smisaoni i logi~ki krug koji je ipak povezan sa osnovnom idejom tih celina. uz „Ahila i kornja~u“ i „Stadion“. kako bi se spre~ili. osnovno oru`je srednjovekovnih epskih junaka. putem uop{tavanja ili apstrahovanja. ili do nekih filozofskih formula koje bitno odre|uju njegovo poetsko mi{ljenje u celini. koje. Kritika je zapazila da je ponekad Miljkovi}ev asocijativni tok ne samo izvan krajnjeg dometa osnovne ideje neke od njegovih pesama. koji je obele`en protivre~nostima. na osnovu slede}eg stiha. Tako se i ovde. odnosno da vi{e nisu uslovljene motivom narodne pesme. Zenon i drugi Elejci. Miljkovi} se u navedenim stihovima opredeljuje za kretanje a ne za nepokretnost bi}a. ve} da taj tok uop{te ne podle`e zakonima pesni~ke logike. ne pori~u kretanje u pojmu.tre}i program PROLE]E 2010. ne gube}i vezu sa karakterom likova iz narodne pesme. Tako nam se i ovde. jer je. i njegovo opredeljenje za dijalekti~ko mi{ljenje. nepokretnog i nepromenljivog identiteta. „Strela“ iz prvog od navedenih stihova. Kada je re~ o ovom pesniku. istovremeno upu}uju na poznate „aporije“ Zenona iz Eleje. Hegel je Zenona smatrao „za~etnikom dijalektike“. dopro do nekih filozofskih stavova. mo`e u~initi da su pesnikove asocijacije iza{le iz kruga njegove „inspirativne zone“. ova „strela“ u vezi sa osnovnim motivom iz epske narodne pesme „Bolani Doj~in“. Najpre nas stihovi „Sunce je bolest i slabost je strela / U snu odvojeni vodom dok se mrznu“. ontolo{ko opredeljenje. koje zaista mogu da. Upravo zbog navedenih protivre~nosti koje izazivaju kretanje u pojmu ili u raznim procesima. Parmenidovog u~enika. kao {to ni aporije do kraja ne potvr|uju odsustvo protivre~nosti u predmetnom. ni navedenu aporiju. ~ulnom svetu. Zato je za Miljkovi}a potpuna odvojenost navedenih oblika . ne prihvata ni Zenonovo i ostalih Elejaca shvatanje bi}a. u citiranim stihovima iz Miljkovi}eve pesme „Bolani Doj~in“ mo`e uo~iti da je pesnik. nakon prvog ~itanja navedenih Miljkovi}evih stihova. ili „zamrznuli“ svi oblici kretanja u nepokretnom bi}u. odnosno o filozofskih stavovima Elejaca. Miljkovi}. kao osnovno. koji direktno iniciraju i pesnikov odnos prema bi}u i istini. me|utim. pojedine aporije ilustruju. je naslov jedne od. uz ma~ i buzdovan. ve} pesnikovom proizvoljno{}u. Ovde je re~ o predsokratovskom mi{ljenju. uvek se moramo zapitati da li je njegovo naru{avanje logike jedne pesni~ke celine stvarno. 250 nim inspirativnim ~injenicama.

gube svoju snagu i bivaju potisnuti od „bolesti“ i „slabosti“ koje. kao i u „snu“ (sa kojim se poezija ~esto poredi) i mirovanje. „odvoji“ Doj~ina od njegovih bli`njih. kao {to i „sunce“ i „strela“. mr`nja) imaju vi{estruki zna~aj i za likove Doj~ina i Usa Arapina u narodnoj. to jest. simbola mo}i jednog lika iz epske pesme koja presudno uti~e na jedan vid njegovog poetskog mi{ljenja. formiranje ustaljenog simboli~kog zna~enja „sunca“ i „strele“. utemeljena je i u ranogr~koj filozofiji i u osnovnom motivu Miljkovi}eve pesme. I sintagma „odvojeni vodom“ iz citiranih stihova. zemlje i vode. to jest. „Voda“. tako {to to spajanje izaziva „ljubav“ kao privla~na sila. za Empedokla elementarne sile. a „rastavljanje“ je uslovljeno „mr`njom“ kao odbojnom silom. stanja. a to je. Ove dve. situacija izazvana mr`njom kao uzro~nikom rastavljenosti u svom ekstremnom obliku jedna „krajnost“. vazduha. bez mr`nje. uz saose}anje prema sestri i `eni. odnosno u Miljkovi}evoj pesmi. prema Talesu iz Mileta prapo~etak svega. koju pominje pesnik. simboli mo}i koja se u aktuelnoj.STUDIJE i pojmova zamisliva samo „u snu“. ima karakter jednog. a ne i u stvarnosti. Pa kako Empedokle smatra da se izme|u navedenih krajnosti odvija celokupno zbivanje. u znaku dodirivanja i daljeg razvijanja razli~itih. za vojvodu Doj~ina. pesnik je. u odnosu na tu mo}. koji govori o „spajanju“ i „rastavljanju“ ~etiri osnovna elementa: vatre. Sigurno je da ljubav. koja savr{enu lepotu elemenata vidi isklju~ivo kao posledicu delovanja ljubavi. sveobuhvatnog materijalnog oblika. a kasnije dve osnovne emocije (pozitivna. oblika i kvaliteta. prema Empedoklu. kojom se bli`e odre|uje odnos izme|u „sunca“ i „strele“. mo`e se re}i privremeno. nastupaju kao smisao i su{tina sasvim suprotne. istinske stvarnosti. tako i Miljkovi} ove krajnosti povezuje sa osnovnom idejom svoje pesme – sa pobedom ljubavi nad mr`njom. Ako je. ho}e da potpuno rastavi. opet. Istovremeno je. dok bi se za njegovog protivnika na megdanu moglo vezati samo ono {to rastavlja ili {to. koji osmi{ljava sve pojedina~ne u njega uklju~ene pojavne oblike. Tako je i Doj~inov 251 . ljubav i negativna. u Doj~inovom liku. nasuprot drugoj krajnosti izazvanoj ljubavlju. kao mr`nja. Izvan tog sveobuhvatnog oblika pojedina~ni oblici gube svoj smisao. naj~e{}e suprotnih pojmova. Zenonovog savremenika. jasno je koja od ove dve krajnosti pripada jednom ili drugom od pomenutih likova. u skladu sa Empedoklovom filozofijom. obele`ava do kraja Doj~ina. Sama „odvojenost“ tako|e ima ishodi{te u stavovima Empedokla. vezanih za drug lik iz narodne pesme. pored op{teg kretanja. na Usa Arapina. Me|utim upravo zbog neprekidne povezanosti Miljkovi}evih pesni~kih asocijacija sa osnovnim motivom epske pesme. dozvolio u poeziji. kao. la`noj stvarnosti pripisuje Usu Arapinu. dijalekti~ki dao prednost pojmovnom kretanju „bolesti“ i „slabosti“. u kojoj se neprekidno kretanje odvija dijalekti~ki. u skladu sa osnovnom idejom svoje pesme.

Kada to ka`emo. pojedina~nom pojmu. Miljkovi} je elipti~nim iskazima doveo u vezu sa Doj~inovim protivnikom. kako bi osiguralo. Pa. kosmi~ka vatra. Odnosno. pripadaju}i istinskoj. pesnik najpre razmi{lja kakvo ne sme da bude pomenuto „telo“ uzdignuto do kosmi~kih visina „vatre“. vrhovna lepota. a ne la`noj. to jest bez ljubavi koja proisti~e iz tog srca. ~ija je filozofija bila usredsre|ena na gnoseolo{ku i eti~ku problematiku. i istine. filozofskom smislu. 252 podvig u Miljkovi}evoj pesmi. on je uni{tio izvor ljubavi u „telu“ i tako omogu}io da tim telom zavlada suprotna mr`nja. I zaklju~uje da ono ne sme da bude „bez srca“. „hladno}a“. ili ~oveku kao zemaljskom bi}u. “ To je Heraklitova. kao {to je i ta pesma utemeljena u jednom ostvarenju epske poezije koja pripada srpskom jezi~kom folkloru. Sintagma „pojede svoje srce“ je odjek folklora u Miljkovi}evoj pesmi. ako je Uso Arapin. a u {irem. prividnoj stvarnosti. tvorac poznate teze o ~oveku kao „merilu svih stvari“). koju nije remetilo ni{ta {to pripada zemlji kao konkretnom. U jezi~kom folkloru se kazuje kako nekome „srce pojedu“ bi}a iz narodnih verovanja koja oli~avaju zlo (ve{tice). kao u slu~aju Doj~inovog protivnika. videli smo. imamo najpre u vidu „vatru“ i „telo“ iz stiha „U visini vatre hladno je bez tela. Ako je Miljkovi} imao u vidu Doj~inovog protivnika. antropolo{ke dimenzije u okviru dominiraju}eg kosmizma gr~kog mi{ljenja. . podrazumeva nagla{avanje nove. Mr`nja. bez koga u kosmi~koj „visini“ i sama (kosmi~ka) vatra gubi toplotu. u potpunosti uslovljava jednom od zemaljskih pojava. podrazumeva rastavljenost {to zna~i da se telo bez srca. Cvet nedovr{en kad prole}e ve} pro|e. Pesnik je ovde imao u vidu prvu. pa i poja~alo toplotu kosmi~ke vatre. I preostali od navedenih stihova Miljkovi}eve pesme vezuju se istovremeno za neke stavove iz kasnijeg razdoblja gr~ke filozofije. „Telo“ je metafora toga ~oveka. lepote. „pojeo svoje srce“. ljudskim „telom“. „Telo“ sada. Imaju}i u vidu lik Doj~inovog protivnika. u pesnikovoj viziji ostvareno uzdizanje „tela“ do kosmi~kih visina. sa tim li{enim ljubavi telom „u visini vatre“ pojavilo bi se ono {to je suprotno toploti. Tu dimenziju po~eli su da nagla{avaju sofisti (Protagora. nikako ne mo`e pridru`iti kosmi~koj vatri i poja~ati njenu toplotu. koju pesnik. me|utim. kosmolo{ku dimenziju gr~ke filozofije. koji je pora`en na megdanu: Ko pojede svoje srce taj se drznu Da pesnik bude predelu bez pam}enja. u kontekstu stalno poja~avanog i pro{irivanog poetskog mi{ljenja istovremeno upu}uje i na filozofske izvore. metafori~ki re~eno.tre}i program PROLE]E 2010. i na osnovni motiv Miljkovi}eve pesme. Ovo. prema Empedoklu. koja }e se kod Sokrata i Platona uklju~iti u poznato trojstvo dobrote.

u svojoj univerzalnosti. Ali takvo olak{anje ne}e se ostvariti ako se. duh samo kontroli{e. na ~ijem po~etku je „srce“ kao organsko sredi{te one „unutra{njosti“ o kojoj je govorio i Hegel. Sli~no. pa se postavlja 253 . ve} sve to mora da dobije univerzalni karakter „poetskog izliva“. o pojedina~nom a ne o univerzalnom. nasuprot Hegelovoj filozofskoj formuli. mogla da va`e i za samo pesni~ko. ka`e Miljkovi} u pesmi „Pohvala svetu“). izra`avanjem „bolova i radosti“ re~ima. saglasno sa Hegelovom tvrdnjom. Dakle. polaze}i od jednog slu~aja. Taj ~in je pun drskosti. To je poeti~ka op{tost. to srce je povezano sa drugim organom. to jest ne samo putem ~ula sluha ve} i ~ulom dodira. kontrolisana. jer su ona. upravo po izvanrednoj osetljivosti materijalnog dodira. Ili. ili osloba|anje duha „ne od ose}anja ve} u ose}anju“. kao unutra{nji organ svoje telesnosti. to jest da se peva o prolaznosti a ne o ve~nosti. koje zaista idu daleko. koja jedino dovodi do toga da se „pesnik bude predelu bez pam}enja“. neophodna za lirsko pesni{tvo. bolovi i radosti opisuju u njihovoj pojedina~noj pojavnosti. ali koji pesniku. ali ne prema povr{ini ve} prema „dubini“. donese „olak{anje“ tome srcu.STUDIJE tiranina. doveden u vezu sa novom. Jezik proizvodi ~ulni ili ~ujni „glas“. koji ve} delimi~no napu{ta telesnost. ili koji stvarno „proviruje“ iz telesnosti. polaze}i od situacije ilustrovane negativnim primerom Doj~inovog protivnika. kako. ima za cilj da. izgleda kao telesni „`ivac“ („Glas moj ispru`en kao `ivac/Pustite me da govorim/ Dok ima vatre u meni“. koji „pojede svoje srce“. pa ako je takav ~in. uz izvesne razlike. Najzad. do kraja a ne delimi~no oslobodi i duh i pesni~ki ~in od emocija. kako se ka`e tako|e u pesmi „Pohvala svetu“: „Mo`da }emo jednom mo}i/ da to {to ka`emo dodirnemo rukama“. sa „jezikom“. ono {to jezik proizvodi. pa tako. ima ulogu pesni~kog stvarala~kog ~ina. mo`da }e se jednog dana do`ivljavati u njegovoj punoj materijalnosti. koji se {iri prostorom. Da bi se ovo postiglo. lirsko stvarala{tvo Branka Miljkovi}a. kre}u u pravcu ne filozofske nego neke druge op{tosti. „shvatanje“ ose}anja posredstvom duha. videli smo. to je definisanje nekih poeti~kih na~ela. ^itav ovaj lanac telesnosti. koja bi. Ako pesnik nije „pojeo svoje srce“. to jest u potpunosti odstrani izvor svih emocija. misli i Miljkovi}. za koga se mo`e metafori~ki re}i ne da je „pojeo“ srce nekome drugome nego samom sebi. Prema Miljkovi}u. pesnik je ne samo metafori~ki ve} i bukvalno svojom telesno{}u vezan za kosmos. misli Hegel. opet na metafori~kom nivou. neophodno je. takva. disciplinuje ali ne isklju~uje u potpunosti ose}anja. sada se ponovo pesnikove asocijacije. prema Hegelu. Moramo se potruditi da sledimo pesnikove asocijacije. ili „ono {to ka`emo“. to jest. antropolo{kom orijentacijom u gr~koj filozofiji. preko „tela“ ili ~ovekove telesnosti. ili.

na|e u ranom periodu starogr~kog mi{ljenja.tre}i program PROLE]E 2010. na primeru Doj~inovog protivnika. ili glavni lik „bolanog Doj~ina“. u duhu teorije koja. onda se vra}amo na sam po~etak Miljkovi}eve pesme. sa vojvodom Doj~inom. to jest oni koji su kao Doj~in. za postavljanje takve stvarnosti na mesto la`ne. glasio bi odgovor. kakva }e se ubrzo posle ovog pesnika pisati i na srpskom jeziku. ili na pitanje: „Je li istinito ono {to je stvarno/ Ili samo vlada?“ Miljkovi} je. koja samo „vlada“. kao i njemu suprotan termin „negativno“. opeva ono univerzalno i da se taj ~in od po~etka do kraja prostorno i vremenski uskladi sa „puno}om sveta“. 254 novo poeti~ko pitanje kakva je to. Za Miljkovi}a su. kod Demokrita. ~isto racionalna. ali i uz. to jest pokazivanjem. razli~ito od Hegelovih shvatanja. konkretni pesni~ki ~in. Naime. a podsticaj za to mogao je da. la`noj realnosti. izabrao put hegelovskog o~uvanja emocija uz njihovu duhovnu kontrolu. izme|u pesni~kog subjekta i objektivnog sveta. o~igledno. dotle se u stihu koji sledi: „Slabi su pozvani da postanu vo|e“. bez „srca“. odnosno misaonom obrascu koji je u najbli`oj vezi sa glavnim likom u toj pesmi. Kada koristimo termin „pozitivno“. misli i imaginaciju. zato. pesmu zavr{i na po~etnim. sa kojom poistove}uje „bolanog Doj~ina“. Samo takav. poezija koja se pi{e bez „srca“. vladaju}e stvarnosti. a tako je u svojoj pesmi postupio i Miljkovi}. ili {to u odre|enom momentu odgovara naj~e{}e politi~ki opredeljenoj vladaju}oj grupi. sledi povratak samoj osnovi te pesme. kao {to i poneki „cvet“ ostane „nedovr{en kad prole}e ve} pro|e“. A Miljkovi} je. potcenjeni. kakav ne treba da bude stvarala~ki ~in lirskog pesnika. afirmi{e ono {to je pozitivno. ko- . oli~ene u Doj~inovom protivniku. Posle ovog. odnosno istinsku i aktuelnu stvarnost. insistiranje na ~ulnoj. opet. Demokrit je „odlu~no negirao relativisti~ko brisanje granica izme|u ’istine’ i ’mnenja’“. To je. u znaku one jednostranosti koja odlikuje i Doj~inovog protivnika. a ne da. postavio u centar svoga pevanja i mi{ljenja. prema Miljkovi}u. oslonjen na emocije. ili intelektualna poezija. kao i za Demokrita. u kojoj se za istinu progla{ava samo ono {to proglasi i priznaje „javno mnenje“. ~isto racionalnim premisama. stvarnost koja samo „vlada“. mo`e doprineti da pesnik. samo na prvi pogled ne{to vi{e udaljenog od osnovne ideje Miljkovi}eve pesme. videli smo. dok su Miljkovi}eva poetska razmatranja poezije i pesni~kog ~ina bila podstaknuta jednim negativnim primerom. granice izme|u istinske i la`ne stvarnosti strogo postavljene. razlikuju}i istinsku i la`nu stvarnost. prema Ni~eu. Usu Arapinu. ho}e da sve rasklopi i da zaviri u svaki kutak. ovo pitanje o istinskoj stvarnosti i la`noj stvarnosti. pa bi se. za Miljkovi}a. materijalnoj utemeljenosti pesni~kog ~ina. zala`enja pesnikovog mi{ljenja u oblast poetike. takvo mi{ljenje moglo nazvati poeti~kim mi{ljenjem. on se zala`e za afirmisanje istinske stvarnosti. koju je Hegel sveo na uski prostor ~ulne granice. Zato se u navedenom stihu „slabi“. ili bez emocija.

gubitnici i izdajice. po~ev od naslova dominira ~itavom pesmom. morala imati u vidu slede}a Heraklitova formula: „Ovaj svet (jedan) isti za . koja se u na{oj kritici ~esto pominje kao ishodi{te jedne Miljkovi}eve filozofske orijentacije. vatre. {to je pesnik potvrdio dovr{avaju}i drugi stih svoje pesme sintagmom „Pobednici be`e“. Rekli smo. kao. velika la`. jer su i jedno i drugo oblici nemo}i potpuno zanemarljive u aktuelnoj stvarnosti. Ako se pa`ljivije pro~itaju citirani stihovi. zavr{nih stihova pesme „Bolani Doj~in“: 255 Ovi stihovi su na nivou posebnog. „spava“. kako pesnik ka`e. a koji su. kukavice. ili samo po sumnjivim kriterijumima „javnog mnenja“. to jest ono {to „javno mnenje“ priznaje za istinu. i prema obliku na koji }e se primeniti ta ideja. zahteva da se taj pepeo „doziva bez straha“ jer u njemu „spava“ samo privremeno uga{en „plamen“. i tako zamenio ono {to samo „vlada“. sasvim opravdano. poslednjem momentu. sasvim suprotno. i tako kona~no izmeni la`nu sliku stvarnosti. „vo|e“. Oblik je „pepeo“.STUDIJE ji nisu favoriti. „Pepeo“ je ovde poistove}en sa bolanim Doj~inom. imaju}i u vidu lik. Kao ono {to pripada istinskoj stvarnosti. sasvim neo~ekivano skupi snagu koja }e mu doneti pobedu. u realnost. Pogledajmo u kojoj meri je opravdano insistiranje na takvoj pesnikovoj orijentaciji. „plamen“ uspavan u pepelu treba probuditi kako bi se probio u prvi plan stvarnosti. „pobednike“. Mogao bi se i ovaj „plamen“. Evo. „pozovu“ da postanu predvodnici. u ovom slu~aju. me|utim. kao {to i plamen „potajno sprema“ veliki prevrat koji }e promeniti la`ni poredak vrednosti u toj stvarnosti – „izlazak sunca iznad mrtvih glava“. sada. samo naizgled jaki. unekoliko od ru`e i cveta razli~it na~in. sasvim suprotno. kao Uso Arapin. tre}eg stupnja Miljkovi}evog poetskog mi{ljenja. a {to je. umesto onih koji su. „plamena“. unapred progla{eni za favorite. vidi se da je „pepeo“ samo jedna od varijanata drugog plasti~nog oblika. u stvari. „vo|e“. ili. ili junaka koji. Dozivaj pepeo bez straha jer nema Pepela ve} samo plamen koji spava U kamenu mutnom {to potajno sprema Izlazak sunca iznad mrtvih glava. a pesnik. Najpre bi se. da su „pepeo“ i „plamen“ (vatra) iz zavr{nih stihova Miljkovi}eve pesme primeri koji ukazuju na jedan poseban vid Miljkovi}eve slo`ene simbolizacije ~ulnih oblika. otpisani. prema kriterijumima istinske stvarnosti. dovesti u vezu sa pomenutom Heraklitovom vatrom. Ti oblici su predmeti Miljkovi}eve „apolonske“ misaonosti. Ali. a njihova posebnost je istovremeno izraz pesnikovog odnosa prema osnovnoj ideji pesme. na smrt bolesni Doj~in. u jednom. bolanog Doj~ina. koja se u pepelu skriva. uz op{te i pojedina~no. s tim {to se njihov status simbola ostvaruje na poseban.

koje je. prema Heraklitu. to jest. kao posledicom sagorevanja neke ~vrste materije. (vatra) otpo~iva“.7 Citirani stihovi mogu se shvatiti kao pesni~ki odjek Heraklitovog „perioda“ „ga{enja“ vatre. re}i ne{to sli~no za vatru: „Menjaju}i se. str. 1990. kada je re~ i o „plamenu“ i o „pepelu. koji. prema Miljkovi}u. kao oblikom slikovnog mi{ljenja. na osnovu „plamena“. u svojoj „pesni~koj slobodi“ pesnik odmah oti{ao i korak dalje. nego je uvek bio. Helderlin. ve} je uga{ena. ve} je on „ve~ito `iva vatra“. odnosno da „smrt vazduha rodi vatru. dok Miljkovi}. menja sa zemaljskim pojavama. nije uredio niko od bogova i niko od ljudi. i obratno“. pre{la je iz „budnog“ stanja u stanje „spavanja“. opet u navedenom delu.. ka`e da „vazduh `ivi smr}u vatre“. predstavljanje pojmova u ~ulnom obliku svojstvenom poeziji i umetnosti uop{te. Mo`e se zaklju~iti da je ovde za Miljkovi}a kao pesnika bilo va`no konkretizovanje. isto onako kao roba za zlato i zlato za robu“. opet. na drugom mestu u Kosmologiji. ba{ onako kako je.tre}i program PROLE]E 2010. to jest. Dakle i vatra se. „pepela“ pa i „kamena mutnog“. ali i da mu je od toga predstavljanja bilo bitnije ponovno vra}anje „plamena“ iz stanja „spavanja“ u stanje posle „paljenja“ toga „plamena“ odnosno posle „paljenja“ „vatre“. ta vatra. odnosno jedan od materijalnih. Ali je. misli na zemaljsku vatru. ka`e i ovo: „Sve se menja za vatru i vatra za sve. izviru}i iz dubina kosmosa. perioda uga{ene vatre. onda moramo zaklju~iti da je za njega vatra kosmi~ki princip. Hajdeger). prev. jeste i bi}e ve~ito `iva vatra. zato {to je vatra jedan od ~etiri praelementa. Heraklita. Ako ove Heraklitove stavove dovedemo u vezu sa njegovom navedenom tvrdnjom da ovaj svet nisu „uredili“ ni bogovi ni ljudi. to jest. spava“. dok ga je na{ pesnik konkretizovao „pepelom“. Platon metafizi~ku Ideju kao ishodi{te svega uveo u ~ulni svet.. Podse}amo da prethodna upu}ivanja imaju za cilj upoznavanje sa Miljkovi}evim simboli~kim mi{ljenjem. . kasnije. „plamen. Beograd. odnosno o „kamenu mutnom“. Reklo bi se da je ovo me{anje opravdanije nego kada je re~ o Platonovoj Ideji. vatra u periodu posle njenog „paljenja“. a pre njenog „ga{enja“. 256 sva bi}a. Ni~e. Dakle vatra koja je bila vidljiva. „kamen mutni“. 20–23. tako i Heraklit. u kome (takva je njegova pesni~ka vizija!). ali samo prividno. na izvestan na~in udaljava od filozofa. s tim {to Heraklit u navedenom citatu taj period nije bli`e odredio. Ali. Ali pesnika takvo konkretizovanje. opet u svojoj Kosmologiji. ~ulnih oblika. u do7 Vidi: Pevanje i mi{ljenje (Heraklit. jer }e Heraklit. Dodajmo da Miljkovi}a Heraklitu pribli`ava i pomenuto „spavanje“ „plamena“ u „kamenu mutnom“. Miroslav Markovi}. ta~nije. koje ima u vidu i Miljkovi}. i negiraju}i pepeo (samo retori~ki -„jer nema pepela“) prona{ao je novi konkretni oblik. opet. kao „plamen“. koja se posle odre|enog perioda pali i posle odre|enog perioda gasi“.

pa i vi{e nego {to je. ili za upe~atljivu sintagmu „bra{no ni{tavila“. u drugoj pesmi. („Zamorena pesma“) 257 Vatra u citiranim stihovima zaista nije nominalno prisutna. Opravdano je u ovom slu~aju insistiranje na arhetipskoj dimenziji odnosno na poetskom mi{ljenju uslovljenom tom dimenzijom. ne pominju}i vatru kao primarni oblik: Poslu{ni pepeo Bra{no ni{tavila Pretvara se Iza mojih le|a u {ugavog psa Ispred mene u `ar pticu Govori mi istinu iza le|a. ali koji svojom vredno{}u prevazilazi pepeo. sveden na najni`i nivo „bra{na ni{tavila“. dakle koji je pritajen. „@ar“ kao predmetak u sintagmi „`ar-ptica“ mo`e biti jedan oblik vatre. podrazumevao jo{ jedan takav arhetip – feniksa. „plamen“ koji „spava“ u „kamenu mutnom“. ~ija nas simboli~ka dimenzija sada interesuje. kao novom obliku slikovnog mi{ljenja u Miljkovi}evoj lirskoj poeziji. to jest „plamena“. istina. nastojati da do kraja oformi simbol „pepela“. kako pesnik ka`e. svesno ili nesvesno. koja. Miljkovi} }e. pojam vatre mo`da krije u atributu „poslu{ni“ uz re~ „pepeo“. i da imamo u vidu simboli~ku dimenziju vatre. on je. sam pesnik bio svestan te dimenzije. ali se ona sugeri{e na dva na~ina. Kome je „pepeo“ „poslu{an“. kako smo videli u ranije citiranim stihovima. pitamo se najpre u nedoumici. arhetipsku `ar-pticu. u kojima je upotrebljena uop{tenija odrednica („nema pepela“) sada se pesnik odlu~io za jasno. Naime. konkretno imenovanje nepostojanja pepela. ali je. O~igledno je u ovom predmetku vidljivo direktno upu}ivanje na vatru. istovremeno. Na ovakav zaklju~ak upu}uje celina citiranih stihova. sa mnogo . mo`da i vi{e nego {to navedeni stihovi to pokazuju. podrazumeva ne samo jednu. ili. istovremeno. mo`emo sada re}i na njemu svojstven na~in. i „pepela“. „Pepeo“. ne u pepelu ve} u „kamenu“. pomenuo „`ar-pticu“ kao mitski simbol. dok se.STUDIJE menu apolonskog kao esteti~ke kategorije. pretpostavljamo. kako vidimo. ali ubrzo dolazimo do zaklju~ka da je podrazumevani gospodar pepela vatra. onaj koji upu}uje ne samo na plamen nego i na materiju koja sagoreva. za razliku od citiranih stihova iz „Bolanog Doj~ina“. Uo~ljivo je u ovim stihovima jo{ ne{to: sintagma „`ar-ptica“ jasno govori o tome da je ovde simboli~ka dimenzija podre|ena arhetipskoj dimenziji. u drugom kontekstu. ili arhetip. kako vidimo. ve} jednu arhetipsku situaciju koja se pre mo`e povezati sa feniksom nego sa `arpticom. Dakle.

A onda je. pesnik. dok je `ar-ptica poznata iz isto~noslovenske mitologije kao „~udesna ptica“ ~ije svako pero svetli mnogo ja~e od drugih pojedina~nih zemaljskih izvora svetlosti. kao {to su u odnosu na taj simbol do{le do izraza i misaone protivre~nosti. ~ijim se spaljivanjem pojavljuje taj pepeo. metaforom „{ugavi pas“. Ako to kretanje mo`e da bude ne samo vidljivo. obezvredio i izvorni oblik toga pepela. O~igledno je i u ovim stihovima Miljkovi} na neki na~in obezvredio pepeo. jer se upravo feniks. kako se vidi. zahvaljuju}i jakoj svetlosti. 258 vi{e opravdanja mo`emo vezati za feniksa nego za `ar-pticu. u ne{to sasvim suprotno. Ali je Miljkovi} `ar-pticu u potpunosti uslovio „pepelom“. slikom „{ugavog psa“ obezvre|enom pepelu priznao vrhovnu vrednost glasnogovornika istine. kao „pretvaranje“ pepela u „{ugavog psa“ i. prema citiranim stihovima. odnosno neka posebna tematska opredeljenja Miljkovi}evog pesni~kog mi{ljenja. U predanjima o `ar-ptici ne pominje se samospaljivanje. u „`ar-pticu“. ve} na prvi pogled li{enoj vrednosti pojavi „{ugavog psa“ ipak krije vrednost ve}a i od pomenutog „plamena“ – sama „istina“ kojoj pripada vode}e mesto u hijerarhiji eti~kih vrednosti. onda ovaj arhetip poprima i simboli~ko zna~enje. mnogo slikovitije i sa neskrivenom ironijom. Jer kako se u stihovima iz „Bolanog Doj~ina“ samo retori~ki tvrdi da „nema pepela“. Nastoje}i da otkrijemo postupak simbolizacije „pepela“ u Miljkovi}evoj poeziji stigli smo. nije re~ o apsolutnom ve} o relativnom ignorisanju jedne pojave. napred“. najpre. nazvav{i ga „bra{nom ni{tavila“. samospaljuje da bi se ponovo rodio iz sopstvenog pepela. ve} i nevidljivo projektovanje na{ih misli u budu}nost. da podsetimo. koristi u smislu predvodnika koji. a prema ustaljenom mitskom obrascu. iz tog pepela ne}e ponovo roditi feniks. u jednoj pesni~koj viziji. ~ini vidljivim prostor ispred nas i tako nam omogu}uje kretanje napred. a Miljkovi} ovaj arhetip. do filozofskog. sli~no postupku u navedenim stihovima iz „Bolanog Doj~ina“.tre}i program PROLE]E 2010. nazvanog „{ugavim psom“. ili „ispred“ pesnika. nego {to je to u~inio jednostavnom konstatacijom u pesmi „Bolani Doj~in“ da „nema pepela“. Pri tom je postupak izgra|ivanja simbola pepela ostao i dalje otvoren. . ili „iza“ pesnikovih „le|a“. kao u slu~aju feniksa. Ovakva otvorenost nagove{tava neke nove oblike. tako. a taj „pepeo“ stvarno postoji kao oblik materije ili kao „kamen mutni“ iz koga }e se probuditi „uspavani“ „plamen“. pre transformisanog oblika pepela. kao oblikom koji je nastao transformacijom pepela. ve} se. odnosno feniksom. dalja transformacija pepela de{ava idu}i u dva pravca: nazad. tako se i prema stihovima iz „Zamorene pesme“ u. opijen mirisom trava u gnezdu. Ali je u oba slu~aja to obezvre|ivanje uslovno. Ovo priznanje ima jo{ ve}i zna~aj zato {to je. odnosno. Miljkovi} je. fizi~ko. naravno. ontolo{kog pojma „ni{tavila“. dakle. Samo {to se. u drugom slu~aju. obezvredio taj pepeo.

pokazuje da je Miljkovi}evo pesni~ko mi{ljenje uslovljeno mitskom strukturom. A {to se ti~e posebnih Miljkovi}evih tematskih opredeljenja. u ~ijim okvirima dolaze do izraza i odgovaraju}i oblici njegove pesni~ka misaonosti. skrivene. Ta formula ima oblik paradoksa: Doj~in je stvarno pobedio mnogo ja~eg protivnika. dakle. u realnosti. a na osnovu uvida u celinu Miljkovi}eve poezije. ali imaju}i neprekidno u vidu misaonu formulu koju sugeri{e Doj~inova pobeda na megdanu. Ovakva zabluda. potisnute su{tine na ra~un lako uo~ljive ali povr{ne pojave. s tim {to je kod ovog pesnika mitsko naj~e{}e povezano sa folklorom i {to su i jedno i drugo. mo`e se zaklju~iti da je ta pesma sredi{te Miljkovi}eve filozofski orijentisane poetske misaonosti. odmah na po~etku pesme postavio jedno pitanje koje je ve}. odnosno jednom mitologemom. feniksa i `ar-ptice. kao sadr`aji kolektivno nesvesnog i kao sinteza folklornih i mitskih elemenata. favorizovanju ne~ega 259 . pesnik je.STUDIJE Samo pominjanje „`ar-ptice“. dubljom ispod povr{inske pojavnosti. nije karakteristi~na samo za slu~aj koji je u sredi{tu njegove pa`nje. prema Miljkovi}u. moglo jedino da se predvi|a suprotno – pobeda njegovog protivnika koji je objektivno bio ja~i i mo}niji. jer su u njoj sadr`ani najva`niji filozofski pojmovi i oni principi mi{ljenja uop{te koji su bitno obele`ili najve}i broj pesama ovog me|u najzna~ajnijim predstavnicima srpske filozofske lirike. pitanje o odnosu izme|u istine i stvarnosti. da se istina o ovom doga|aju ne poklapa sa op{tim uverenjem. zajedni~ki arhetipski kontekst. dakle nova su i posebno nagla{ena orijentacija Miljkovi}evog pesni~kog mi{ljenja. Imaju}i u vidu ono {to je re~eno o Miljkovi}evoj pesmi „Bolani Doj~in“. u ranom periodu pesniku poznate i u ovom slu~aju sigurno podsticajne. i folklor i mit u njegovoj poeziji. ve} sa onom. osnovnoj motivskoj jedinici te pesme – pobedi „bolanog Doj~ina“ na megdanu sa ozlogla{enim „Usom Arapinom“. ve} za ljudsko mi{ljenje i pona{anje uop{te. esencije i egzistencije. O~igledno je. ili sa „javnim mnenjem“. iako je u onom aktuelnom obliku stvarnosti. za previ|anje istinske na ra~un la`ne stvarnosti. kao i podrazumevanje feniksa na koga upu}uje „pepeo“ u citiranim stihovima. Od po~etka do kraja pesme pesnik odgovara na to pitanje idu}i u vi{e pravaca. prema pesniku. u znaku isticanja onoga {to je. suprotno aktuelnim uverenjima. Mo`e se govoriti o sistemu filozofski orijentisanog poetskog mi{ljenja u ovoj pesmi. videli smo. I ~itava pesma je u znaku razotkrivanja ove zablude. koji je do kraja izgra|en na osnovu pesnikovog utiska o srpskoj narodnoj pesmi sa istim naslovom. stvarno{}u oli~enom u Doj~inu. uklju~uje u filozofski odnos izme|u su{tine i pojave. eti~kih i esteti~kih pitanja. u skladu sa Jungovom dubinskom psihologijom uklju~eni u novi. Postupkom uop{tavanja. jo{ bli`e na. gr~ke filozofije jedno od dominantnih filozofskih. ili induktivnog zaklju~ivanja. onda se pomenuta shema odnosa pepela. Arhetipovi.

koja je vezana za „ru`u“. sagledati filozofsko opredeljenje ovog pesnika. {to je u skladu sa trijumfom Doj~ina i njegovih osobina. i stvaranju apsolutne ili ~iste lirike. naprotiv. a isti~u se sasvim suprotne. i to u dvostrukom smislu: zalaganju. Ova tri pojma naj~e{}e imaju pozitivno zna~enje istinitosti kao su{tinske vrednosti. potencijalno mo}ne. {to pripada „smrti“. unapred obezvre|ene osobine. Polaze}i od ove pesme. oni koji nisu „mrtvi“ ve} `ivi. neo~ekivana. doprinosi razja{njenju pojmova „slike“ i „re~i“. koje. potisnuta istina ili. pored pomenutih pojmova „bi}a“ i „istine“. „praznik“. odnosno prevlasti nekih pojava i uverenja u pojavnom svetu. mo`e se. ali i objektivno. koje su. potisnute. 260 na osnovu prvog utiska i nametnutih uverenja. na prvi pogled bezvredno ili beskorisno. to jest ~ija je mo} i nadmo} unapred osigurana. ^injenica da oblici gnomskog mi{ljenja u Miljkovi}evoj poeziji nisu retkost. kao „pepeo“. koju je pesnik sam pisao. i „pomerenost“. I Miljkovi}eva kriti~ka misao doprinosi njegovom poeti~kom mi{ljenju. budu}i svojstvene Doj~inu. jer je obele`ilo i pesnikov stvarala~ki postupak i pesni~ke strukture. uz dva pojma koji se mogu smatrati sinonimima te re~i: pomenutu „prazninu“. kao „praznina“. dakle neprekidno i neupitno aktuelna: „pobednici“. koje „vladaju“. mo`e govoriti o njihovom brojnom prisustvu. jer se govori o shvatanju uloge emocija u pesni~kom ~inu. I oni se mogu dovesti u vezu sa nekim filozofskim izvorima – praznina sa Demokritovom i Paskalovom filozofijom. prvom u novijoj srpskoj kritici. kao rezultate toga postupka. govori}emo vi{e posle navo|enja primera pomenutog gnomskog mi{ljenja i Miljkovi}evog pesni~kog komentara mudrosti kao oblika filozofskog mi{ljenja. I dok je u pesmi koju smo analizirali strukturno pa`nja vi{e posve}ena la`noj prisutnosti. obuhvata pojmove prisutnosti i odsutnosti. koja se. ve} se. gotovo u celini. pesma „Bolani Doj~in“ upu}uje i na ranije pomenuto dijalekti~ko mi{ljenje. kome pripada vode}a pozicija. sliku sveta (u kojoj su posebno nagla{eni: kosmos. obele`je istinske a ne la`ne stvarnosti: ono {to je „bolesno“ i „slabo“. neugledne. su{tine i pojave (esencije i egzistencije). a odsutnost sa savremenom filozofijom (@ak Derida!) U pesmi „Bolani Doj~in“ vidljivi su tragovi poeti~kog mi{ljenja. u ranije citiranim stihovima. {to je uop{te. Najzad. „strela“. me|utim. dotle je u nekim drugim pesmama izrazito nagla{ena „odsutnost“. povezuje sa „ru`om“ i „cvetom“. Ali o tom. a koja se u pesmi „Bolani Doj~in“ vi{e podrazumeva kao suprotnost „vladanju“. biljke i ~ovek). „sunce“. {to je „utvarno“. pobedniku nad zlom i tiranijom.tre}i program PROLE]E 2010. pesni~kim jezikom. indikativna je za Miljkovi}evo poetsko mi{ljenje u celini na nekoliko . istinska stvarnost. za filozofsku ili ontolo{ku kritiku. Posebno je zanimljiv pojam „odsutnosti“. Zato se u pesmi negiraju one pojave u ljudskom svetu i u prirodi. a u drugim pesmama se posebno. na kraju i samo bi}e kao „ono pojavno“. dijalekti~kom mi{ljenju.

STUDIJE

na~ina. Ti oblici svakako su potvrda posebnog zna~aja misli za Miljkovi}evu poeziju, s tim {to se odmah mora re}i da te misli ne pripadaju racionalnom duhu, ve} su vi{e obele`ene emocijama, uklju~uju}i intuiciju, ~ija nagla otkri}a prevazilaze racionalnu prodornost. Mada su jezi~ki oblici gnomskog mi{ljenja u Miljkovi}evoj poeziji, budu}i naj~e{}e elipti~no formulisani, udaljeni od retori~ke ekspanzije, sa tim oblicima se ipak mo`e dovesti u vezu jedno retori~ko na~elo: te`nja da se {to ubedljivije deluje re~ima, ili da se formule gnomskog mi{ljenja nametnu receptivnoj pa`nji trajnijoj od trenutnog utiska. Gnomsko mi{ljenje i ovde, u Miljkovi}evoj poeziji, i uop{te, tako|e ima ulogu razli~itu od uloge pesni~ke slike, iako je sa`eto{}u jezi~ke formulacije blisko toj slici. Ta razlika je, opet, uslovljena recepcijom ovih elemenata: upotreba pesni~ke slike izaziva aoscijativno-misaono {irenje receptivnog polja („rasprskavanje misli jednim udarcem“), dok se upotrebom formula gnomskog mi{ljenja vi{e te`i produbljivanju nego pro{irivanju receptivnog utiska. Me|u oblicima mi{ljenja koje smo pominjali imaju}i u vidu Miljkovi}evu poeziju, gnomskom mi{ljenju, ve} i prema osnovnom zna~enju re~i „gnoma“, svakako je najbli`a mudrost. Ovu bliskost uo~ava i Eliot, tvrde}i, u navedenom tekstu, da su „Geteove sentence... bilo u prozi ili u stihu, samo ilustracije njegove mudrosti“. Ali, dok Eliot isklju~uje mogu}nost definisanja mudrosti, navode}i za to, izme|u ostalog, ~injenicu da se ona „saop{tava na vi{em nivou od logi~kih propozicija“, i dodaju}i da je „celokupni... jezik neadekvatan“, dotle se, imaju}i u vidu i njegova dalja zapa`anja da je „verovatno poetski jezik najsposobniji da saop{ti mudrost“, mo`e opet govoriti o sli~nosti mudrosti i gnomskog mi{ljenja na nivou jezi~kog izraza. Jer, i jedno i drugo vi{e zahtevaju sa`eti, intenzivni, nego ekstenzivni jezi~ki izraz. Zato se mudrost utoliko manje pribli`ava dubini ukoliko raspri~anost ru{i granice i ograni~avanja sa`etosti. To onda, po pravilu nije vi{e mudrost nego „mudrovanje“, sa nagla{enim prizvukom ironije. Obrascima gnomskog mi{ljenja u poeziji blizak je jezik narodnih poslovica, s tim {to se u tim poslovicama uvek iskazuje nagomilano op{te narodno iskustvo, koje im obezbe|uje objektivnost i univerzalnost, dok gnomsko mi{ljenje u poeziji ima pe~at individualne subjektivnosti. Ako je, prema Adornu, mudrost uvek uskla|ena sa `ivotnim istinama, gnomsko mi{ljenje se u Miljkovi}evoj poeziji formira imaju}i u vidu i takve istine, i pesnikova poeti~ka, ili pesni~ka saznanja. Za takvo mi{ljenje se mo`e re}i da nikada nije samo pojmovno, ili samo ~isto pojmovno, ve} poetski jezik i pesni~ka struktura tome mi{ljenju osiguravaju jezi~ku vi{edimenzionalnost i vi{ezna~nost. Ovakvim osobinama gnomskog mi{ljenja doprinosi i njegovo ~esto pro`imanje sa drugim oblicima poetskog mi{ljenja, sa dioniskim ili apolonskim mi{ljenjem.

261

tre}i program

PROLE]E 2010.

262

Dakle, i `ivotne istine i poeti~ko i stvarala~ko iskustvo, i zakoni drugih oblika mi{ljenja uticali su na pojedine formule Miljkovi}evog gnomskog mi{ljenja. Ba{ zato {to se ~esto saop{tavaju na nivou iznad logi~kih propozicija, i {to su naj~e{}e sa`eto, elipti~no jezi~ki oblikovane, takve formule zahtevaju poja~anu receptivnu pa`nju. Ako u navo|enju nekih primera gnomskog mi{ljenja u Miljkovi}evoj poeziji po|emo od onoga, mo`e se re}i najpoznatijeg: „Ubi me prejaka re~“, onda se najpre mora konstatovati da ova misaona formula proisti~e i iz `ivotnog i iz stvarala~kog, odnosno poeti~kog konteksta. Poznata je, naime, zna~ajna uloga „zadate re~i“ posebno u patrijarhalnom `ivotu, s tim {to se nagla{ena eti~ka dimenzija ove jezi~ke formule razlikuje od tako|e eti~ki intonirane Miljkovi}eve pesni~ke formule. U prvom slu~aju akcenat je na mogu}em izneveravanju zadate re~i kao nepisanog ali neprikosnovenog zakona ljudskog pona{anja, dok se u Miljkovi}evom slu~aju isti~e, zavisno od zasnovanosti na la`i ili na istini, neopravdana ili opravdana sugestivna ili agresivna mo} re~i. Treba, me|utim, u Miljkovi}evoj pesni~koj formuli imati u vidu i estetsku dimenziju, to jest, i mogu}nost da oblik i zna~enje neke re~i, bez obzira na njenu utemeljenost u istini ili nezavisno od istine, imaju dalekose`ni u~inak u oblasti receptivnih, odnosno stvarala~kih estetskih emocija (receptivno: „Umre}u no}as od lepote“, Tina Ujevi}a, ili stvarala~ko: „Mrem neizre~jem u re~“ Mom~ila Nastasijevi}a). Ako bismo, ~itaju}i citirane stihove iz „Ariljskog an|ela“ o „ru`i“ i „cvetu“, potpuno opravdano zaneseni jezi~kom melodijom, jednom od najlep{ih u srpskoj poeziji, obratili pa`nju i na tokove dioniske misaonosti u tim stihovima, mo`da bi na{a nesmotrenost potpomogla samo stvaranju utiska o prolaznosti kao op{toj poruci tih stihova. Nije isklju~en ni povr{ni utisak o sladunjavosti, pa i banalnosti navedenih stihova. Ali, ako bi na{e sasvim opravdano prepu{tanje omamljuju}oj melodiji dozvolilo i registrovanje atributa „pomerena“ (ru`a), koja je „izmerena svojom odsutno{}u“, ili „odsutnosti“ (cveta) koja „miri{e“, uz pesnikovo melodijsko saop{tavanje o „nestvarnosti“ svega „dok traje i di{e“ i o jedino stvarnom „cvetu ~ija odsutnost miri{e“, onda bi nam „pomerenost“, „odsutnost“, „nestvarno“ i „stvarno“, otvorili puteve u dubinu Miljkovi}eve gnomske misaonosti, u njegova filozofska traganja za smislom pojmova: stvarnost, istina, prisutnost, odsutnost. Na taj na~in ostvareno je idealno jedinstvo pevanja i mi{ljenja, koje se mo`e smatrati vrhovnim dometom duhovnog stvarala{tva. Formule gnomskog mi{ljenja u Miljkovi}evoj poeziji zahtevaju posebnu pa`nju i zbog njihove pojedina~ne formulacije i zbog njihovog, kontekstualnog, zna~enjskog i strukturnog, stihovnog utemeljenja. Kada, u pesmi „Sluga Milutin“, koja tako|e, kao i „Bolani Doj~in“, pripa-

STUDIJE

da ciklusu „Utva zlatokrila“, pesnik ka`e:„Usamljenost je niskost“, onda nam ova rezolutna definicija usamljenosti ne mo`e biti jasna ako nemamo u vidu junaka po ~ijem imenu je Miljkovi}eva pesma dobila naslov, a koji se, u pesmi „Car Lazar i carica Milica“, iz Kosovskog ciklusa, uvodi dramati~nim stihovima: „Al’ evo ti sluge Milutina/Nosi desnu u lijevoj ruku“. Pesnik je morao imati u vidu o kakvoj je usamljenosti mogao najpre da razmi{lja epski junak, i li~no i kao, prema epskoj poeziji, svaki srpski junak pred veliki, sudbinski Kosovski boj. Poznata je Lazareva kletva upu}ena onima koji izostanu iz takve, sudbinske bitke, ali je srpska narodna pesma imala i eti~ki i poeti~ki zadatak da poka`e kako je Kosovska bitka, ne samo zbog kne`eve kletve, ve} i zbog „ljudske du`nosti najsvetije“, to jest, zbog one sa najvi{eg svetog mesta, od Boga podrazumevane obaveze, bila i duhovni i svetovni, „kategori~ki imperativ“. To se posebno vidi iz pesme „Musi} Stevan“ u kojoj se opeva tragi~na sudbina „zakasnelog junaka“, i u kojoj se, pored zakletve kod kneza Lazara, pominje jo{ jedan razlog: „I ja idem na boj na Kosovo/ U presveto ime Isusovo“. Istina, Vuk je povodom drugog od ovih stihova, zaklju~io: „Ja mislim, da je ovaj stih dodat u na{e vrijeme“. Ta napomena u osnovi pokre}e pitanje o prisustvu paganskih elemenata u srpskoj narodnoj epici. Ali ona u osnovi ne menja odnos srpskih vitezova prema odlasku u Kosovski boj kao najva`nijoj, neprikosnovenoj obavezi. Dakle, sluga Milutin je, i zbog kne`eve kletve i zbog „imena Isusovog“, smatrao svoj odlazak na Kosovo neizostavnim. I zato je on mogao da ka`e ono {to je pesnik u njegovo ime formulisao: „Usamljenost je niskost“, to jest, u situaciji kada je i ljudska i bo`anska i vite{ka obaveza bila odlazak u boj, svako izuzimanje iz te obaveze, svaka usamljenost a ne zajedni{tvo, zna~i prekr{aj osnovne ljudske moralne norme. Tek posle ovakve, epskom pesmom uslovljene njegove li~ne pesni~ke obaveze, Miljkovi} ose}a potrebu i da usamljenost uop{te metafori~ki defini{e kao pojedina~ne, svakom ~oveku posebno, u njegovom unutarnjem svetu, bez pomo}i spolja, dakle u njegovoj usamljenosti, neizbe`no pripadaju}e „bitke“, koje }e uvek biti „izgubljene“: „Gospo moja, bije/ Svako u svom mraku izgubljene bitke“. Sli~na, ali istovremeno uvek specifi~na, odgovaraju}a razmi{ljanja, koja moraju biti usredsre|ena i na odgonetanje elipti~nog izraza, izazivaju i druge formule Miljkovi}evog gnomskog mi{ljenja: „... isto je pevati i umirati“; „Smrtonosan je `ivot, al’ smrti odoleva“; „Svi smo mi bolesni od zdravlja“; „Pustite me da idem prema sebi kao prema svome cilju“; „Izgubi put ako putovanju smeta“; „La`no je sunce, istinita je njegova putanja“; „[to je visoko i{~ezne, {to je nisko istruli“; „I kamen mo`e da postane ptica i da odleti“; „... jer ni{ta ne postoji/ako prestalo nije“; „Moje pravo ime ~eka da umrem“; „[to vrtlog odrazi, samo vrtlog biva“... Veliki broj stihova iz pesama u ciklusu „Utva zlatokrila“ su

263

tre}i program

PROLE]E 2010.

264

istovremeno formule gnomskog mi{ljenja i obrasci dioniske misaonosti. Te formule pripadaju i podru~ju imanencije i prostoru transcendencije, a njihove misaone domete, videli smo, ne ograni~avaju pesme na „zadatu temu“. Jer, i u tim pesmama pesnik ~esto dopire do transcendencije, koja je, po svom karakteru, opet, jedinstvena u srpskoj poeziji. Me|u manifestima, ili programima pojedinih pesni~kih pravaca srpske poezije, transcendencija se pominje u deklaraciji „Pozicija nadrealizma“ iz 1930. godine. U Miljkovi}evoj poeziji ima nadrealnih pesni~kih slika ali se transcendencija koja ih obele`ava ne bi mogla definisati nadrealisti~kom „fermentacijom ideja“ vezanom isklju~ivo za podsvest. Ina~e, transcendencija je, sli~no pojmu bi}a, kako bi rekao Hajdeger, tako|e „maglovit pojam“, istovremeno zbog toga {to ima razli~ita zna~enja, ali i zbog njene su{tinske neodre|enosti. Ako ovaj pojam obuhvata i transcendentalno i transcendentno, pa ako prvi od ovih potpojmova, transcendentalno, za trenutak isklju~imo zato {to mu je u Kantovoj filozofiji odre|en posebni polo`aj ozna~avanja apriornih uslova iskustva i spoznaje, drugi pojam, transcendentno, koje podrazumeva prevazila`enje granica i ~ovekovog iskustva, i ~ovekove spoznaje, vodi nas u pravcu Miljkovi}eve pesni~ke transcendencije. To je lirska transcendencija, koja, u ovom slu~aju, potvr|uje ono {to je tema na{eg istra`ivanja, jedinstvo pevanja i mi{ljenja, poezije i filozofije. I to jedinstvo ostvareno je na najvi{em stupnju, op{tosti, kao saglasja filozofskog i poetskog mi{ljenja. Takvo jedinstvo u poeziji nikada ne mo`e biti apsolutno, ali mo`e biti idealno, u smislu va`enja ovog pojma za umetnost uop{te, koji, za razliku od apsolutnog, uvek podrazumeva i neku vezu sa realnim, stvarnim. Lirska transcendencija u Miljkovi}evoj poeziji podrazumeva ovu vezu, ali, saglasno zahtevima pojma transcendencije, ona je unutra{nja, skrivena, u rasponu od samo ponekih znakova povezanosti sa stvarnim, realnim, pa do potpune neprozirnosti, u uslovima pesni~ke hermeti~nosti, koja, opet, nikada pomenutu vezu ne isklju~uje u potpunosti. Ako je, rekli smo, Miljkovi}eva lirska transcendencija prisutna i u onim njegovim pesmama koje se mogu okarakterisati kao „pesme na zadatu temu“, onda se, zbog pesnikovih obaveza prema toj „temi“, pomenute veze sa realnim, stvarnim, odnosno sa onim {to je iskustveno, ili {to ne pripada „~istoj svesti“ u fenomenolo{kom smislu, ipak naziru, za razliku od onih pesama za koje bismo mogli re}i da nisu „optere}ene“ nekim prepoznatljivim „temama“, pa je, zato, njihova transcendencija ostvarena u uslovima „~istog“ jedinstva pevanja i mi{ljenja. Navodimo sada samo jedan primer lirske transcendencije u pesmi, koja je, kao i pesma „Bolani Doj~in“, motivski uslovljena srpskom narodnom poezijom, odnosno koja je rezultat pesnikove arhetipske inspiracije. To su prvih osam stihova iz pesme „Sluga Milutin“, u kojima se na dubljem asocijativnom nivou tek naziru elementi pomenute srpske narodne

STUDIJE

pesme „Car Lazar i carica Milica“, odnosno elementi dijaloga carice Milice sa slugom Milutinom, kao jednog od najupe~atljivijih dijaloga u srpskoj epici: Poslednju svetlost slabosti prate i bilje... Upotrebljiv samo u snu, svet nas vara! Varnicom ne`nom niz crno kovilje Do`eljen predeo obuze prevara. [to je duboko nit leti nit tone. Nit varkanjem varke bogojavno plane, Da no} koja ih naizust zna trone potkupljivim srebrom mudrosti prerane... Sluga Milutin

265

Prethodni stihovi mnogo vi{e pripadaju transcendenciji dvostrukog, filozofsko-poetskog Miljkovi}evog misaonog sistema, koji je izrazito dioniski intoniran, nego {to ih obele`ava nazna~ena motivska uslovljenost, koja se, ipak, kontinuirano probija ispod naslage melodijskog mi{ljenja. U zavr{nom od citiranih stihova pominje se „mudrost“, kojoj, videli smo, tako|e pripada posebno mesto u tipologiji Miljkovi}evog poetskog mi{ljenja. Ovu re~ Miljkovi} upotrebljava nekoliko puta, opet, na razli~ite na~ine, i u razli~itim kontekstima. U stihu koji apostrofiramo, sintagma „potkupljivo srebro“ nas, dosta jasno, preko biblijskog Jude potkupljenog srebrnjacima kako bi izdao Hrista, vodi do stereotipa Vuka Brankovi}a, tako|e simbola izdaje u pomenutoj srpskoj narodnoj pesmi i uop{te u predanjima srpskog naroda. Sluga Milutin, u pomenutoj narodnoj pesmi iz Kosovskog ciklusa, ka`e da „prokleti Vuk“ „... izdade cara na Kosovu/ i odvede dvanaest hiljada,/Gospo moja! ljutog oklopnika“. Nije li broj „dvanaest“ iz ovih stihova mogao biti pokreta~ dubljih i slobodnih pesnikovih asocijacija u pravcu povezivanja re~i sluge Milutina sa Judom, kao jedinim me|u dvanaest Hristovih u~enika, apostola, koji je izdao svoga u~itelja? Naravno, sloboda pesni~kih asocijacija u uslovima transcendencije podrazumeva i odstupanje od nekih stvarnosnih, istorijskih ili mitskih ~injenica, kao {to se broj dvanaest u srpskoj narodnoj pesmi i u Bibliji kontekstualno ne podudaraju. Ali, taj broj mo`e se smatrati jednim od pomenutih, delimi~nih proplamsaja iz predteksta u strukturi Miljkovi}eve pesme. Ostaje pojam „mudrosti“ iz navedenog stiha, koji, opet, izaziva nedoumice. Ako imamo u vidu atribut „prerane“, onda bi to mogle biti neke mudrosti koje nisu prave, su{tinske, ve} ~isto pojavne, tobo`nje, prihva}ene od „javnog mnenja“. Ili, mudrosti „nedozrele“, „nedovr{ene“, poput „cveta... kad prole}e ve} pro|e“, iz pesme „Bolani Doj~in“. Tim pre se mo`e pomisliti na

kao postupak koji pre svega ima u vidu pesni~ke re~i. ovde treba imati u vidu i zbog jedne poeti~koistorijske okolnosti: zalaganja ruskih formalista. Ako je u navedenom stihu iz „Bolanog Doj~ina“ telo. ili „nema pravo“ da se poslu`i obi~nim. opet. mo`e se opravdati pretpostavka o prisustvu pojma neobi~no. kako smo videli. u drugom stihu Miljkovi}eve pesme nije upotrebljena. Ali. zahvaljuju}i ~ovekovoj duhovnoj i du{evnoj mo}i. nesvesnim zakonima stvarala~ke prirode (natura naturans). ve}. u slede}em. (Sintagma „neobi~ne re~i“. ja~i }e prvi posustati!“ Ali je i ovde jasno vidljiva pesnikova pomenuta privr`enost pravilu koje va`i gotovo za sve ~esto upotrebljavane re~i. kao antropolo{ka ~injenica. pitanje o statusu pomenutih „mudrosti“. ina~e. sa odnosa ~oveka i prirode. ~esto u vidokrugu pesnikovog interesovanja. „. Zato se te`i{te Miljkovi}evog poetskog mi{ljenja. 266 mudrosti koje nisu prave. pojmove ili simbole u . zato {to se podrazumeva mogu}nost njihovog dovo|enja u pitanje „potkupljivim srebrom“. ali se njeno prisustvo podrazumeva odricanjem upotrebe ovoj sintagmi dijametralno suprotne sintagme „obi~ne re~i“. zahteva traganje za novim odgovorima. u prvom stihu Miljkovi}eve pesme „Balada“ poziva se „mudrost“ kao osobina duha. prebacuje na drugo. kao u slu~aju prirode. za „oneobi~avanje“. ono ne sme. kao i nagla{avanjem gubitka „prava“ upotrebe „obi~nih re~i“. odnosno pesni~ki jezik. o njihovom op{tem ili pojedina~nom karakteru u ovoj Miljkovi}evoj pesmi. drugom stihu. pa i o svesnom ili nesvesnom podrazumevanju postupka „oneobi~avanja“ u drugom stihu njegove pesme „Balada“. A ovo. koja se odvijaju prema ustaljenim.) „Neobi~ne re~i“. sli~no stihu iz „Bolanog Doj~ina“:„U visini vatre hladno je bez tela. odnosno poetsko-filozofsko mi{ljenje dobija karakter poeti~kog mi{ljenja. poeti~ko mi{ljenje. „Mudrost“ je i prva re~ Miljkovi}eve pesme „Balada“. moramo imati u vidu prva dva stiha navedene pesme: „Mudrosti. neobi~nim re~ima kao osnovnim sredstvima poetskog stvarala{tva. ~ijem prisustvu u pesni~kom stvarala{tvu treba da doprinese „mudrost“. ve} suprotnim. na prvom mestu: „Mudrosti. uz pomo} mudrosti. Da bismo otkrili zna~enje ove re~i. stvarala~ki „neiskusno“. /Na obi~ne re~i vi{e nemam pravo!“ Prvi od citiranih stihova. pesni~ko stvarala{tvo. priklju~eno kosmi~koj vatri.tre}i program PROLE]E 2010. najzad pozivanjem na okolnost da je Miljkovi}evo poetsko mi{ljenje zna~ajno usredsre|eno na re~i. pretposlednja strofa ove pesme. po~etkom dvadesetog veka. da nadoknadi neposredna zbivanja u prirodi. Na taj na~in se ne tvrdi da je pesnik ovde sigurno imao u vidu pomenuto teorijsko mi{ljenje. neiskusno svi}u zore. jer bi bez tog tela kao oblika organske materije i kosmos i vatra bili „hladniji“. upu}uje na odnos izme|u ~oveka i prirode koji je. „mudrost“ je. ne mo`e da bude obi~no. ali isticanjem uloge mudrosti u poeti~kom mi{ljenju. U stihu kojim zapo~inje tre}a. koja je posve}ena „Ohridskim trubadurima“.

treba da obuhvati te razlike. Tako je. „praznika“ ili „bi}a“. ali do koga pesnik ili slu~ajno ne stigne. nadre|enu poziciju.ja~i }e prvi posustati“. u osnovi inverzivni postupak.. pak. koja odgovara takvoj antitezi ~e{}e podrazumeva nego {to se imenuje („Pobednici be`e“. sada. to je pesnikov ponovljeni stav o prevlasti istinske nad la`nom stvarno{}u. kod kojih se samo isti~e druga. pa onda i njihovog zna~enja. Tako|e. obele`ava i stvarala~ku i strukturnu dimenziju poezije ovog pesnika. doprinosi zagonetnosti Miljkovi}evog poetskog mi{ljenja i hermeti~nosti njegovog pesni~kog izraza. u okviru dijalekti~kog mi{ljenja teza. insistira na samom principu dijalekti~kog mi{ljenja. posle dileme o „istinitosti stvarnog“). ve} od prvih stihova pesme „Bolani Doj~in“ vidljivo je da Miljkovi} vi{e tekstualno insistira na onome {to je. ili u okviru pesni~ke upotrebe re~i. onda i takav. dominiraju}oj ja~ini onih koji u aktuelnoj stvarnosti va`e za slabije. ili Doj~inove potisnute stvarnosti nad favorizovanom stvarno{}u njegovog protivnika na megdanu. ili ne}e da stigne. negiraju}a strana: kukavi~luk (pobednika). uprkos njenoj pojavnoj nadmo}i. dejstveno dovo|enjem u vezu razli~itih. u prvim stihovima vidljiva uloga mudrosti u okviru odnosa izme|u ~oveka i prirode. suprotnih pojava. istinske stvarnosti (Doj~in). Prethodni primeri potvr|uju jo{ jedno od osnovnih svojstava poetskog mi{ljenja ovog pesnika: otvorenost dijalekti~kog procesa razmi- 267 . To je istina o stvarnoj slabosti onih koji se smatraju ja~im i stvarnoj. odnosno smisla koji. Na takvo mi{ljenje. ova. rekli smo. na putu do njihove nazna~ene ili dostignute sinteze. ali je njena funkcija razli~ita od funkcije ranije pomenute „mudrosti“. s tim {to se. su{tinski slabija stvarnost: „.STUDIJE njegovoj poeziji: neprekidna promena pre svega njihove funkcije. videli smo. dotle se. praznina (praznika) utvarnost (bi}a). u skladu sa osnovnom idejom ove pesme. Tako su upu}eni jedni na druge „slabi“ i „vo|e“ ili „pepeo“ i „vatra“. I dok je. tako {to se pominju ili suprotne pojave. samo „obave{tava“ o jednoj istini sadr`anoj u osnovnoj ideji pesme „Bolani Doj~in“. kao naj{iri pojam. prema jednom objektivnom poretku pojava u svetu i u samom bi}u. jer. Ako se tome doda pesnikovo insistiranje na oblicima la`ne stvarnosti pre svega putem slikovnog mi{ljenja. upu}uju i pojedini stihovi pesme „Bolani Doj~in“. moglo bi se re}i. antiteza. mo`e se re}i povla{}enu. Razli~ita pesni~ka upotreba pojma mudrosti u navedenim stihovima ukazuje na onaj oblik Miljkovi}evog poetskog mi{ljenja koji smatramo najobuhvatnijim. predstavlja devijaciju osnovne. videli smo. nova „mudrost“ zadr`ala svoju.. kao oblik „la`ne“ stvarnosti (lik Usa Arapina). odnosno {to. s tim {to se vi{e podrazumeva njihova saradnja nego u slu~aju „pobednika“. Dakle. ili se. za razliku od „mudrosti“ iz prvog stiha ove pesme. pojmova i oblika. „mudrost“. To je dijalekti~ko mi{ljenje. s tim {to se ima u vidu samo ova druga.

To je druga od dve pesme obuhva}ene istim naslovom. kako pokazuju najve}i lirski pesnici. pa do imenovanja stvari re~ima. posebnih i op{tih pojmova. ili. Hlad- . Postoji i jedna formula koja je u osnovi ovakvog Miljkovi}evog dijalekti~kog mi{ljenja: „Svaka stvar `ivi od na{eg dvoumljenja“. s tim {to ta pesma nije izuzetak ve} gotovo pravilo dominantnog prisustva jednog oblika mi{ljenja u celini poezije ovog pesnika. {to. nikako ne uti~e na doslednost njegovog poetskog mi{ljenja niti umanjuje estetsku vrednost njegove poezije. onda je jasno u kojoj meri Miljkovi} od po~etka do kraja. Ali. treba odmah re}i. to jest. ili pesma „Dva prelida II“: O hladna vatro koja izgara{ Svud oko mene a dan ne stvara{ Ne znaju ku}e gde odo{e ljudi Nit pozna jutro one koje budi Al zna ih pono} puna suncokreta Biljni petao na krovu sveta Koji ih samo zato budi [to mrtvi znaju da budu budni Da slede reku zvezde i ptice I nastave `ivot kriomice Nesumnjivo je jedan od dominantnih utisaka o ovoj pesmi pesnikovo neprekidno dovo|enje u vezu vi{e razli~itih pojava i oblika u okviru tako|e razli~itih pojedina~nih. ili samog bi}a: „Sve {to postoji te`i nejasnosti“ („Ariljski an|eo“). odnosno jednu pesmu koju izrazito obele`ava takvo mi{ljenje. to relativizovanje odnosi se isklju~ivo na odsustvo pesnikovih nastojanja da se ostvari neki sistem ~isto filozofskog mi{ljenja. preko misaonog odnosa prema tom svetu. neprekidno kretanje napred putem suprotstavljanja razli~itih pojmova i pojava. odsustvo sistema filozofskog mi{ljenja uslov da poetsko mi{ljenje ostvari estetske vrednosti u okvirima jedne pesni~ke celine kao umetni~kog sistema. 268 {ljanja. putem isticanja razli~itih. suprotnih osobina jednog pojma odnosno jedne pojave. Ovakav misaoni odnos proisti~e iz temeljnog ustrojstva sveta.tre}i program PROLE]E 2010. nego i u smislu dovo|enja u vezu hladnog i toplog kao op{tih pojmova. Nave{}emo sada samo jedan primer Miljkovi}evog dijalekti~kog mi{ljenja. o kojoj smo ranije govorili. ka`e pesnik u pesmi „Elegija“. Ako se prethodnim stihovima dodaju stihovni iskazi: „Re~i gre{e pesma se stvara / Druga~ije niko nije postao pesnik“ („Sudbina pesnika“). Po~etna sintagma: „hladna vatra“. o~igledno povezuje suprotne osobine „hladno}e“ i „toplote“ ne samo u okviru vatre kao jednog od najva`nijih simboli~kih oblika u Miljkovi}evoj poeziji. relativizuje svoj pesni~ki postupak. pak. od sveta kao predmeta inspiracije. svega postoje}eg. Upravo je.

Tako je. nestvarno ali su{tinski. bar u prvom momentu. stalnoj nastanjenosti. death. biljnih i `ivotinjskih oblika.) are directly present in Branko Miljkovi}’s lyric.. pa opet. Jer. u ovoj pesmi sve pomenute. Sam pokreta~ toga u nevreme predvi|enog „bu|enja“ otkriven je tek dvostrukom. izjedna~avanje „mrtvih“ sa „`ivima“. ve} je do kraja ostvareno njihovo jedinstvo. reality. ako ne u stvarnom. starting with Hegel’s philosophical understanding of subject and object correlation.STUDIJE no}a vatre tako|e je opozitna „izgaranju“.. ubedljivom logikom poetskog dijalekti~kog mi{ljenja razre{io nere{ivu zagonetku ~ovekovog postojanja. suprotne pojave. truth. Velika tema za velikog pesnika! 269 Miloslav [uti} Branko Miljkovi}'s Dialectical Lyric Summary This work examines the relation between Branko Miljkovi}’s lyrical poetry and philosophy. name}e se zaklju~ak koji i pesnik sugeri{e: da „izgaranje“. dijalekti~ko jedinstvo suprotnosti. koje mo`e biti svojstveno samo toplotnoj energiji. uzdignutih iznad realnog sveta („Biljni petao na krovu sveta“). Next. or as a very popular poet with the ascribed attribute „prince of poetry“. Ovakvu viziju mogao je da ostvari samo pesnikov dalekose`ni imaginativni prodor. „Ku}e“ su napu{tene. „Jutro“ je otu|eno u odnosu prema onima sa kojima bi trebalo da je blisko povezano njihovim „bu|enjem“. nisu samo dovedene u neposrednu blizinu. to jest pronala`enjem oblika koje tako|e obele`ava unutra{nja protivre~nost tamnog i svetlog („pono} puna suncokreta“) odnosno tek figurativno ostvarenim jedinstvom razli~itih. Ako izgaranje podrazumeva. it is pointed out that some philosophical concepts (entity. Vrhovni oblik u okviru koga se to jedinstvo ostvaruje je jedinstvo `ivota i smrti. as the most complex poetic form. that enables philosophical approach to this lyric. tako|e nije usagla{eno sa svetlo{}u „dana“. A „bu|enje“ je prepu{teno ne~emu {to je ponajmanje pozvano da to ~ini: pono}nom ~asu. {to je situacija suprotna njihovoj prirodnoj. koje je ve} protivre~no „hladno}i“ vatre. metafori~kom i simboli~kom pesnikovom intervencijom. pesnik u ovom malom. Quoted are specific perceptions of wisdom as a philosophical con- . kao vremenu dubokog sna. a osmi{ljena je ta vizija posredstvom osnovnog oblika Miljkovi}evog poetskog mi{ljenja. dakle ne~ega {to svetli. vatre. onda u idealnom svetu. dijalekti~kim mi{ljenjem. but a metaphysical lyric as well. meaning. pojavu plamena. world. ali po svojim dometima jedinstvenom lirskom „komadu“. The introduction explores the role of this poet as a phenomenon in the contemporary Serbian culture. The fact is considered that Miljkovi}’s poetry is not only a reflective poetry or philosophical lyric. The philosophical character of Miljkovi}’s lyrics was also influenced by his philosophy study at the Belgrade university.

tre}i program PROLE]E 2010. marks the lyric of Branko Miljkovi} most comprehensively. Elliot). used by Elliot. and gnomic (conceptual) thinking. that is also remarkably present in Miljkovi}’s lyric. 270 cept (Adorno. The fourth form of thinking. Starting with syntagma „poetic thinking“. specifically the „Sick Doj~in” poem. there are three types of such thinking standing out in Miljkovi}’s lyric: Dyonisian thinking. through analysis of certain Miljkovi}’s poems. Bearing in mind these forms of thinking. the achieved unity of Miljkovi}’s poetry and philosophy is highlighted. Apollonian thinking. . dialectical thinking.

hronika .

.

jo{ vi{e uznosi neobi~nost ovogodi{njeg festivala. same od sebe otvarale. drugi su nezadovoljno komentarisali koliko im ovogodi{nji Bigonceti nije ponudio ni{ta novo. psiholo{ka. jer je to koincidiralo sa ~injenicom da su neke od prikazanih predstava imale za temu putovanje. VII Beogradski festival igre bio je programski i sadr`ajno bogat. No. iznad svega. F. VII Beogradski festival igre postavio je i nametnuo promi{ljanje – do koje mere isklju~ivo igrom. koji kod mnogih stvaralaca itekako izostaje (s obzirom na to da se oslanjaju isklju~ivo na domete i razvoj igra~kih tehnika. a nikad na li~no traganje za vlastitim. odjeke li~nih emocionalnih iskustava mo`emo preneti na druge? [ta se sve i koliko mo`e iskazati telima? Tako|e. u koreografiji Mauro Bigoncetija. Mauro Bigonceti je na publiku delovao dvojako. koja je zagu{ila vazdu{ni prostor nad Evropom i prinudila dve igra~ke kompanije na pomeranje utvr|enog datuma dolaska u Beograd. aerodromi mnogih * Beogradski festival igre. gde se telo izvija van linija balansa. svetskih metropola bili su prepunjeni putnicima koji su `eljno ~ekali mogu}i trenutak da otputuju. Dok je jedan deo gledalaca bio iskreno odu{evljen vi|enim koreografijama. od one naju`e. Prve ve~eri zvani~nog otvaranja u Sava centru nastupio je beogradskoj publici znani Aterbaleto. Prikazana koreografska dela izvedena su na muziku G. karakteristi~ne pokrete i misli? Da li se iz ko{kanja grupe mo`e sti}i u mnogostruki zagrljaj? Da li nam je u telo i gestove apriori neizbrisivo utkan nacionalni identitet? Kona~no. Vi{e nego i jedan prethodni. autenti~nim i duhovnim izra- 273 . do naj{ire. Otuda. bez upotrebe (~esto suvi{nih) re~i. stalno odlagano putovanje koje se odigrava na aerodromu u bilo kom gradu. godine. Izvesno. slo`ena pitanja nizala su se svih ve~eri VII Beogradskog festivala igre. dakako. bilo kog dela sveta! Re~ju. tokom ovogodi{njeg festivala dogodilo se ~ak i to da se svetska umetnost igre preklopila sa sveop{tom realno{}u. porodi~ne. da li nas u globalnom svetu brojne me|usobne razlike (ponete kroz genetsko i kulturno nasle|e) mogu ujediniti? Sociolo{ka.HRONIKA FESTIVALI SEDMI BEOGRADSKI FESTIVAL IGRE* Koliko duboko u sebi nosimo upisane arhetipove zajednice kojoj pripadamo. dru{tvene? Da li smo ve} samim ro|enjem na nekom podneblju predodre|eni na neke. u tim raspravama (iz foajea Sava centra) prenebregnuto je slede}e: takva vrsta diskusije neizbe`no mora da uklju~i razmi{ljanje o koreografskom rukopisu. a predstava Akram Kana Bahok – upravo takvo. no. zna~ajan po dimenzijama tema koje su se. jednovremeno nose lepotu. snagu i suptilnost njegovog neoklasi~nog stila (kao jednog od epigona @or`a Balan{ina). etnolo{ka i mnoga druga. april 2010. Izno{ene su tvrdnje da se M. posle odgledanih predstava. 9–23. Tih dana. Poznat kao stvaralac koji harmoni~no ujedinjuje akademsku igra~ku tehniku na vrhovima prstiju sa oslobo|enom formom moderne igre. Bigonceti ponavlja u izrazu i igra~kim kombinacijama i da su ne{to sli~no ve} imali prilike da vide tokom prethodnih gostovanja Aterbaleta. koje. festival }e se pamtiti i po krajnje nesvakida{njem razlogu odlaganja nekih predstava – po pojavi vulkanske pra{ine. Hendla i na muziku Bruna Moretija: koreografije „Kao udisaj“ i „Zemlja“.

u dalekoj pro{losti. No. sebi bliskim osobama i „dodirnu“ sa uspomenama koje im zna~e. svako telo pri~a pri~u za sebe i mo`e da se do`ivi kao neizgovoreni. Mnoge od njegovih putnika povezuje isti ose}aj – `elja da se ~uju sa porodicom. fluidnost kretanja i. pa makar i na razli~itom jeziku. Tokom igre prostor se postepeno ispunjava energijom zajedni~ke misli i straha da za njih odatle (mo`da) i nema puta. niti odlaska. od dominantnog duhovnog Katak plesa iz Indije. kao svojevrsnim prikazivanjem prolaska kroz dana{njicu multikulturalnog sveta.tre}i program PROLE]E 2010 274 zom)! Na`alost. Nastala je kao plod saradnje vi{estruko nagra|ivanog i vode}eg britanskog koreografa mla|e generacije. pa prili~no ~esto postaje svejedno ~ije se delo gleda. njegove igra~ke trupe i Nacionalnog baleta iz Pekinga. iz londonskog Sadlers Velsa. primenjena u originalnom Kanovom re~niku. igrom dokazuje da koliko na{e osobenosti i razli~itosti mogu da . nesumnjivo utiskuje u se}anje i pamti. Ne}e znati odakle dolaze. Odnosno. Na toj {arolikoj stanici neke od putnika optereti}e preispitivanje sopstvenog `ivota. pamti}e ga i onaj deo gledalaca koji tvrdi da sve njegove balete unapred poznaju. snaga. na bengalskom zna~i nosilac. {to neizbe`no nose sa sobom i u sebi. Akram Kan je trenutno me|u najpresti`nijim i najnagra|ivanijim koreografima u Velikoj Britaniji. ^ini}e poku{aje da do|u do bilo kakve komunikacije sa drugima. koja mo`e da bude bilo koji tranzit. iz pojedina~nih. u Kanovom rediteljsko-koreografskom promi{ljanju. Akram Kan se putovanjem i savremenim nomadima bavi metafori~ki. ali. gotovo savr{enih igra~a. ali se su{tinski lako doimaju. duetnih ili tercetnih igra~ko-gluma~kih pasa`a koreografski spontano se prelazilo u ekstati~ni. Tokom 75-minutne predstave. da li nam je na{e telo jedina prava ku}a i da li su sve pojedina~ne. niti kuda treba da idu. u odre|enom smislu ozna~ava putovanje. Dakako. Akrama Kana. Bez sumnje. Druga predstava postavila nas je pred novom dilemom – nisu li. apsolutna puno}a koreografske forme. ~itljiv tekst. Time su se nepogre{ivo postizali: izvanredna kontrast. ljudske pri~e na ovome svetu poprili~no jednake i univerzalne? Koreodrama Bahok po~inje slikom ljudi koji sede u neimenovanoj ~ekaonici. O~igledno je da on ~vrsto veruje da u globalnoj zajednici me|usobne nacionalne razlike nose svojevrsni opre~ni dualitet – tj. u bilo kom delu sveta. znatno je doprinosila dodatnoj uzbudljivosti. ve}ina dana{njih koreografa u svom radu nalikuju jedni drugima. Me|utim. na kojem se sa slu~ajnim sagovornikom ne razumeju verbalno. u zna~enjskom smislu. Bahok. Jer. na{a tela prva progovorila razli~itim gestualnim jezicima ili je to bila prvenstveno odlika verbalnog govora graditelja Vavilonske kule? Na zemunskoj sceni opere Madlenijanum. prijateljima. do savremenog i klasi~nog. ni Maura Bigoncetija. Akrobatska spremnost izuzetnih. Uspe{no je izgradio osobeni stil koji se. prikazana je predstava Bahok. do ute{nog razgovora. Izvo|a~ka tehnika Kanove multikulturalne trupe jeste svojevrsni melan` razli~itih pravaca igre. odnosno. odnosno prikazane predstave na festivalu. pred prepunim gledali{tem (gde su mnogi svoje mesto za sedenje prona{li na stepeni{tu). u prikazu vrhunskih izvo|a~a. nagli zaborav. ekspresivnost. Koreografski domi{ljato i rediteljski ve{to istra`uje da li za nomade njihovu ku}u predstavlja sve ono {to je deo njih samih. male. tako ne{to ni najmanje ne karakteri{e ovogodi{nje koreografe. grupni ples koji je odisao mo}nom energijom zajedni~kog rituala. jer brzo tone u zaborav. Naslov predstave. a neke neo~ekivani.

uz konstantnu vrebaju}u opasnost otvorenog neba. Na kola`noj slici melanholi~ne planinske zabiti nizale su se. neizmenljive. Rami Bera. s predstavom Ulica Vandenbranden 32. sa otvaranja 39. Bavi se i kostimima za igra~e. ve} gradivne komponente u funkciji neobi~nih prostornih slika. Akrama Kana. U fokusu njihove polazi{ne ideje nalaze se dru{tvo i kreirane norme. Sveukupnoj sadejstvuju}oj likovnosti. nagla{enom vizuelnom aspektu predstave. na putu kreacije izvesnog novog identiteta? Jedan od odgovora poku{ao je da nam pru`i i kroz blistavu koreodramsku predstavu Bahok. slika sama po sebi najuticajnije sredstvo komunikacije. nizala su se pita- nja: kakva je ljudska zajednica po sebi. tako|e. iz 2005. Izgradili su osobeni gestualni jezik. Njegova performativna praksa uspostavlja se u podjednakoj. Dramatur{ka struktura. Iz takve postavke – granica izme|u stvarnog i umi{ljenog de{avanja u `ivotu prikazana je poroznom i gotovo nepostoje}om. godine. Prvo je. ljudska tragi~nost i paradoksalnost u nametnutom polo`aju. psiholo{ki i duhovno krajnje dezintegrisane jedinke. kojim nam je „pripovedana“ mra~na pri~a o ljudskoj prirodi. kostima i zvuka. ~ime se vi{e rukovodimo – zakonima dru{tva ili zakonima prirode. {ta odre|uje na{ svakodnevni `ivot. izgnanih ljudi i njihovih slo`enih odnosa. realnosti. odnosno kompletnim vizuelnim identitetom. Gabrijela Karizo i Frank [artije iza sebe imaju zavidne biografije i velika umetni~ka imena od kojih su u~ili i ~ije su uticaje neminovno usvajali. Ber podre|uje sve druge elemente. prikazana koreografija Na pojavu Sunca. tj. pokreti. Otuda. Iz Belgije je stigla pozori{na trupa Piping Tom. Zapravo. nagonima i normama koreografisani su neobi~ni. usamljenosti i mnogo ~emu drugom. kada je delom Foramen Magnum prvi put osvojio na{u publiku. [est izvo|a~a predstavljali su ujedno kreatore koreografije izuzetnog vizuelnog do`ivljaja. kao autor. najbitnija oznaka Berovog stvarala{tva uo~ava se u specifi~nom pristupu celovitosti koreografskog dela – kao sna`nog virtualnog entiteta. tradicija i kultura. U funkciji oslikavanja pesimisti~ke vizije ~ovekove borbe sa sredinom. koliko toga smo spremni da odbacimo od sebe u ime nekakve sigurnosti itd. a sami likovi postajali su (ili su to oduvek i bili) emotivno. I te ve~eri. stigla ~uvena Kibuc igra~ka kompanija sa dve produkcije – koreografa i umetni~kog direktora trupe. okupira {ta se zbiva sa identitetima u globalnom. ma{tovite. u njegovom poimanju i promi{ljanju umetnosti. odnosno virtualne realnosti kojom se pobu|uju emocije i deluje na nesvesno. Nesvesno i njegovo neizbe`no delovanje! Scenom dominira kamp prikolica postavljena u snegu. mo`da. Posle belgijske predstave. scenografije. ni jedino polazi{te. kao autora. isto toliko mogu da postanu i ~vrsta koheziona sila. neposredno pre op{te vulkanske pometnje. nadrealne scene surove. u Sava centru. emocijama. lomni. O~igledno da je.HRONIKA budu razjedinjuju}e. 275 . godine. Bitefa. Da li smo. potpisuju}i ih. jedna za drugom. a potom u Narodnom pozori{tu u Somboru koreografija Kef Kafim. svetla. narativ i koreografija nisu upori{te. u kome se te`i sveop{tem pokretu izvan zasebnih granica. poput prethodnih. nije neobi~no {to Rami Ber za predstave pored koreografisanja osmi{ljava scenografije i dizajn svetla. motivima. kreirana 2007. kao i prikaz neza{ti}enih. Predstave su izvedene u Beogradu i u Somboru. migracionom svetu. u re`iji Gabrijele Karizo i Franka [artijea. neverovatno harmonizovanoj dominaciji i ritmici zastupljenih pozori{nih elemenata: pokreta. iz Izraela je. Rami Ber je beogradskoj publici poznat od ranije. Reditelji predstave. Dakako. Dakako.

Izme|u ostalog. igre. elementa. ne bi li nas kabaretska. od osnivanja 1996. kao i Peta Betovenova simfonija. a katkad i sna- . Va`no je napomenuti da je igra~ka trupa Emio Greco PC. u metafori~noj predstavi Pakao vidljivo je bilo traganje za prirodnim impulsima tela i unutarnjim glasovima. Primarna autorska intencija jeste da se kod gledaoca pokrenu postoje}i. vrlo jednostavnog. Kori{}eni su kao haljina. arhitektonike pokreta u savr{enoj koordinaciji sa 2. pokret obitava u svemu. Grozni~avom igrom i stilizacijom pokreta igra~a – koji su u jednom trenutku predstave potpuno obna`eni izvodili najzahtevnije deonice na Betovenovu simfoniju – autor je namerio da poka`e i iska`e koliko smo krhki i osetljivi. u koautorstvu sa Piterom [oltenom. Rami Ber je postizao za~udnost i formirao razli~ite modularne strukture u prostoru. li~no nezadovoljan preovla|uju}im stanjem u igri i pozori{tu. Emil Greko. Rami Ber koreografski rukopis izgra|uje kao dihotomni sklad: 1. U svemu tome Berovi kostimi nalikovali su prostirkama od pru}a. da bi potom oti{la dalje ka zvezdama. tokom igre su se izvodila svojevrsna stapanja ljudskog tela sa sa~injenim predmetom od pru}a. Rami Ber poru~uje da smo kadri da pokretom tela menjamo sveop{te slike sveta! U Jugoslovenskom dramskom pozori{tu prikazana je holandska predstava Pakao. a mo`da nam. Poigravao se sa stati~kom i dinami~kom percepcijom. preostalo joj je samo da se tu`na i razo~arana vrati na Zemlju. dok su. Opisuje imaginarno putovanje usamljene devoj~ice koja polazi prvo ka Mesecu. ili kao zidovi sa kojima su igra~i mogli da se ograde i/ili odbrane od okoline i njenih de{avanja. Otuda. Koncept. inicirao je eksperimentisanje i traganje za novim na~inima kretanja. da bi otkrila da je on tek komadi} natrulog drveta. ispitivao je kako ljudsko telo instinktivno reaguje na svakodnevne podsticaje. stajala kabaretska vrata od sijalica. tj. koje su samo pozla}eni patuljci. Na kraju. sa vi{estrukom primenom. kao ogrta~. zatim se njeno traganje nastavlja ka Suncu koje se ispostavilo kao uvenuli suncokret. koreografiju i scenografiju sa~inio je Emio Greko. direktno se obra}aju}i asocijativnom i emotivnom kod recipijenta. prostor je obele`avalo golo. kao i obrazovni program u okviru vlastite {kole Accademia Mobile. Po~etna scenska slika odvijala se jo{ pri ulasku publike u salu. Istan~ano razvija atmosferu predstave. kostimografsko-scenografsko-svetlosnim re{enjima. Re~ju. suvo. kao i u primenjenoj scenografiji. na nekom metanivou. Za koreografiju Na pojavu Sunca Ber kao motivacioni predlo`ak uzima izvod iz Bihnerove drame Vojcek.tre}i program PROLE]E 2010 276 Otuda. Upotrebom simetrija koreografskih i scenografskih linija. dosledno sebi. Koreografska struktura (gra|ena bez konkretnog narativa) razigravana je u podvojenoj scenografskoj slici. laka i neobavezna atmosfera opustila i zavarala. kao stubovi. godine do danas. Izvodile su se plesne kombinacije komercijalne jazz igre. Pokazao je i dokazao da scenski pokret ne mora da obitava samo u ljudskom telu. Ta~nije. na zanimljivu muzi~ku kompilaciju i bogate elektroakusti~ne efekte. S jedne strane. ali davno i duboko zapreteni unutra{nji svetovi. stablo. u izvo|enju plesne trupe Emio Greco PC. Za muzi~ki predlo`ak poslu`ila je kompilacija razli~itih autora. ve} i u rekviziti. Takav mizanscen trajao je do momenta dok nas autor nije naglo prekinuo u do`ivljaju ki~ estetike i uveo u svoje predvi|anje pakla na Zemlji. Preostaje joj usamljenost. variraju}i i rekombinuju}i dizajn scene pomo}u samo jednog. pokrenula niz projekata vezanih za istra`ivanje igre. Ta~nije. s druge strane. koji je jednovremeno bio i igraju}a scenografija.

Svako od njih to je u~inio na sebi svojstven. da iz improvizacije otkriju pokret koji prirodno i neusiljeno proizlazi iz njihovog habitusa. Te{igavarin Para-dice (Raj). svakako spada u pozori{ne doga|aje koji nam pomeraju granice i otvaraju neke druga~ije prostore razmi{ljanja. jasno iskazuje `elju za slobodnim. neizbe`no morao da ose}a kao deo sveop{te vrte{ke. u drugoj koreografiji reklo bi se da je ostvaren isklju~ivo larpurlartizam. Fonjadakisov Prema `elji i Daleko od Sidi Larbi [erkauija. ali vajarski oblikovanim i harmonizovanim pokretom. i 2005. Ne bave}i se idejom zna~enja. a beogradskoj publici poznatog koreografa. bez obzira na svu virtuoznost i izvo|a~ku spremnost Baleta @eneve. Naslov Para-dice je igra re~ima. On ka`e: „Igram da vreme nestane. prikazanom na pro{logodi{njem Bitefu. Andonis Fonjadakis. dopadala se ili ne. Bizarna predstava kompanije Emio Greco PC. Nikad konvencionalan. on akcenat stavlja na ispitivanje duhovnosti kroz telesne kretnje i akcije. Ta~nije. pre nego {to je iole dosegnut i najmanji tra~ak `eljene duhovnosti. do~aravaju}i nekakav zami{ljeni ples nevidljivih sila. ose}anjem slikarske kompozicije i dinamike prostora. sa~inio je delo specifi~ne igra~ke virtuoznosti i trans efekta. vere i stradanja. Koreografske re~enice proizvodi sa vajarskim darom. Saburo Te{igavara. Gledalac se. jedan od najzna~ajnijih reformatora igre XX veka. uobli~eni su u svojevrsnu formu triptiha. umetnik gr~kog porekla i u~enik Morisa Be`ara. Ve} iz samog naslova Daleko. eksperiment je polazi{te svakog Te{igavarinog rada. uz kovitlace smenjivanja brojnih razigranih tela i divergencije u no{enim raspolo`enjima. patnje i mu~eni{tva.HRONIKA `ni kao ljudska bi}a. koja su se brzo smenjivala na sceni. kao tri zasebne koreografske celine. Pokret je za njega oli~enje perfekcije duha samog po sebi. kao i da su na svoj na~in na tom prostoru delovali uticaji Ruskih baleta Sergeja \agiljeva i pionirska modernost Isidore Dankan – onda je ve~e koncipirano u istra`iva~kom maniru stilske raznovrsnosti tri razli~ita koreografa – prirodan sled ve} etabliranog pristupa igri. tj. U Sava centru su nam prezentovana tri autora. u~itavamo da se 277 . Na kraju ve~eri prikazano je i delo Daleko Sidi Larbi [erkauija. One su na mati~noj sceni u @enevi premijerno izvedene izme|u 2002. igram da kreiram vreme“. Isto~nja~ki koncentrisan i upu}en na ~ovekovu unutra{njost. Istra`ivali su pokretom i igrom ljudsku duhovnost. Kada se ima u vidu da je u @enevi `iveo i radio. Dakle. No. vidno sledi stvarala~ki kredo – da umetnost ne sme biti ograni~ena konzervativizmom. prostora i vremena. Po~eci baletske igre u [vajcarskoj datiraju jo{ s po~etka XIX veka i vezuju se za dana{nji Veliki teatar. u Sava centru smo podelili vreme i sa ~uvenim Baletom @eneve. odnosno njihove koreografije. Uvode}i nas u vrhunske domete savremene igre tokom festivalskih ve~eri. dok u teorijskom smislu Te{igavara igru defini{e kao skulpturu vazduha. godine. Emil @ak Dalkroz. da rasvetli veze koje se nalaze duboko u ljudskoj du- {i. vi{estruko nagra|ivanog. Promenama igra~kih kombinacija. on kretanjem poku{ava da razotkrije spiritualno. dua i trija isprepletanih igra~a i grupnih neo~ekivanih izmena direkcija kretanja Andonis Fonjadakis se u koreografiji Prema `elji bavio ve~nom temom neba i zemlje. koreografski razli~it na~in. jednako koliko i iz psiholo{kog bi}a. dok telo posmatra kao preduslov za izraz. ve} idejom strukture u igri. Znan nam je po radu sa monasima iz [aolina. inspirisan Bahovim Pasijama po Mateju i Jovanu. ozna~ava raj kao igru na sre}u. a cilj je da igra~i uspostave dijalog sa samim sobom. Andonis Fonjadakis i Sidi Larbi [erkau.

pozori{ni reditelj i glumica) godinama je aktivna u Francuskoj. a uvo|enje problema identiteta i pretapanja kultura. koji za svoje izvo|enje poznatih klavirskih komada zaslu`uje posebne pohvale. Pokret je povremeno kreiran na govor. Bjanka Li (kao koreograf. ali. podjednakom slu`enju tekstom. sna`nom i izuzetnom. inspirisan istoimenom slikom Hijeronimusa Bo{a. ve} prili~no zastupljena i tro{ena ideja. grotesknost. Izvodi ga devet igra~a i pijanista D`ef Koen. epoha. Dobitnik je titule viteza reda za zasluge u oblasti kulture u Francuskoj. Ples nismo videli samo na sceni. a njenu koreografiju opasnom. po{to se smatra da je bez premca u oblasti savremene igre. ~iji je danas stalni saradnik. Docnije. Dobitnik je brojnih nagrada. sna`nom vizuelnom identitetu koreografije. autora Jasmin Vardimon. Odrekla se studija antropologije i psihologije i u potpunosti se posvetila pozori{tu. Te ve~eri mnogi su ostali u foajeu Sava centra. za mali broj gledalaca. da bi se kasnije nastanila u Francuskoj. `ivot je udahnut pokretnim slikama i one su osvajale prostor. tj. savremena i akrobatska igra. koreodramom Vrt u`ivanja Bjanka Li je dovela u dijalog i interakciju digitalnu vizuelnu umetnost i koreografiju.tre}i program PROLE]E 2010 278 tragalo za razre{enjem udaljenosti izme|u ljudskih bi}a. Izuzetan doprinos ovoj nesvakida{njoj predstavi dala je filmska animacija koju je kreirala Eva Ramboz i koja je sve vreme inkorporirana u koreografsku celinu. kojoj ne nedostaje eklekti~nost u pristupu. igra~. filmski. U svetu Jasmin Vardimon nazivaju novim popularnim britanskim izvozom. lepom. U ranoj mladosti igra~ko obrazovanje usavr{ila je u Njujorku. Ta~nije. osetljivo{}u i suptilnom duhovito{}u. filmski jezik. po tendenciji da socijalne teme analizira i prika`e iz druga~ije perspektive. reklo bi se apsolutna vizuelna efektnost. Rodom iz [panije. kultura. plesom i video projekcijama. jer je predstava igrana kamerno. kada je za predstavu ~uvene Pine Bau{ trebalo da statira prosipaju}i karanfile po sceni. „izlaze}i“ iz dvodimenzionalnog platna i napu{taju}i granice virtuelnog. Poznata je po osobenom rediteljsko-koreografskom pristupu. opserviraju}i i rasvetljavaju}i . atraktivnost. Jasmin Vardimon je ro|ena u Izraelu. koji je mogao da bude sme{ten isklju~ivo na raspore|enim stolicama po binskom prostoru. ostavilo je vanredno sna`an utisak. Ta~nije. a u svemu tome – prvenstveno za humano{}u. nadrealnost. Dakako. a publika je do`ivela sasvim mogu}im i stvarnim magi~no sjedinjavanje i me{anje razli~itih oblasti i modela umetni~ke ekspresivnosti – animiranog filma i koreografije! Poslednja prikazana predstava bila je Justicija. interesovanje je bilo izuzetno i tra`ila se karta vi{e. Delo Vrt u`ivanja odlikuje ekscentri~ni stil. zatim titule viteza reda umetnosti i knji`evnosti u Francuskoj i presti`ne nagrade Manuel de Falja u [paniji. da bi se veoma brzo dvo- dimenzionalni pokret na platnu stopio sa `ivom igrom na sceni. jer je Kompanija Jasmin Vardimon iz Velike Britanije postala jedna od vode}ih u domenu fizi~kog teatra. Nesumnjivo. u ~etrnaestoj godini. na~in kojim se postizala simbioza dva sveta bio je ~udesan i ~aroban. U zemunskom pozori{tu Madlenijanum velike ovacije izazvao je koreodramski spektakl Bjanke Li Vrt u`ivanja. ve} i na velikom platnu. {to joj je otvorilo vrata Sadlers Velsa. pre svega. igrala je i razvijala se kao izvo|a~ i koreograf u jednoj od najve}ih izraelskih plesnih trupa – Kibuc igra~koj kompaniji. u {kolama Marte Grem i Alvina Ejlija. Njegovo izvo|enje je mnogostruko „prelazilo rampu“ i dodirivalo publiku toplom jednostavno{}u. Zapravo. iako u savremenoj umetnosti vi{e nije nova. Igra je stupila u njen `ivot donekle slu~ajno.

kreiranje predstava ne de{ava se samo zahvaljuju}i njenoj li~noj imaginaciji ve} kroz interakciju sa saradnicima. Odnosno. na mesto odbrane. ali iz drugih uglova. Tokom pra}enja ljubavne kriminalisti~ke pri~e publici je dodeljena uloga porote. ali i pitanje potrebe da se voajerski posmatra i tuma~i tu|a nesre}a. penju}i se po njima i stupaju}i u prostor iza i/ili preko zida. u~ini se kroz jezik gesta i igre i obrnuto. tj. Sebe sagledava i postavlja kao figuru koja inicira. Polazi{na ideja dela jeste ljubavna pri~a. Me|utim. Dinami~na scenografija omogu}ava kretanje izvo|a~a i koreografske slike po vertikali. Ono {to se ne do~ara i ne pojasni re~ima. tako|e. Tekst. godine u izvesnom kratkometra`nom filmu La Chambre (court métrage / FIPA d’Argent/Toucan d’Or Rio) koreograf Regis Obadia imao gotovo jednaku postavku vise}ih stolica na zidu i devojke koje igraju sede}i na njima. da je Jasmin Vardimon umetnica koja nadahnu}e za stvaranje vlastitih koreodrama crpi iz `ivota. S obzirom na to da scenskim delovanjem nastoji da emotivno i intelektualno anga`uje recipijenta. a ona je neko ko pokre}e stvarala~ki mehanizam trupe. Odmerava relativnost istine. s namerom da se percepcija i recepcija dela obave iz pozicije aktivnog u~esnika su|enja. Istra`uje poreklo i prisustvo `elje da se zaviri u 279 . protkana zlo~inom. otvoreno je iskazuju}i). Prema njenom shvatanju. Scenski prostor je izdeljen kru`nom pokretnom scenografijom.HRONIKA razli~ite motive ljudskog pona{anja Jasmin Vardimon kao rediteljka i koreograf provocira emocije i dublje razmi{ljanje kod gledaoca. Ubistvo se dogodilo i ono je predmet posmatranja. Ta~nije. ni u scenografskom. Autorka neobi~nim i zanimljivim rediteljskim postupkom postavlja nekoliko su{tinskih pitanja. Jasmin Vardimon upra`njava i nesvakida{nju praksu – da kroz otvorene diskusije ispituje kako i koliko njen pozori{ni rad (kao svojevrsna kombinacija narativa i lepih koreografskih oblika) komunicira sa publikom. da se drugome presu|uje i presudi. kao nekog ko je katalizator i urednik svega {to se u stvarala~kom procesu projavljuje. Istra`uje na koji na~in ljudi vide iste stvari. kao i zahtevne igra~ke deonice. igra i scenografija su u funkciji rasvetljavanja psiholo{ke dinamike izvr{enog zlo~ina. Scenski izraz i jezik tra`i jednako i kroz re~i i kroz pokret. ve} citatnim re{enjem. sa~injena je na muzi~ki aran`man Ohada Fi{ofa. odnosno maksimalno kori{}enje razli~itih nivoa u scenskom prostoru. izvori{te ideja je svuda a ona kao kreator ima zadatak da ih selektuje i zajedno sa izvo|a~ima artikuli{e i transponuje u scenski prostor. koliko se do`ivljaj i interpretacija vi|enog prikaza razlikuju i individualno variraju. To je smeo poku{aj da se prika`e i kritikuje zapadni pravosudni sistem. koliko razli~itih psiholo{kih reakcija (na jednu scensku sliku) mo`e da se pojavi. Uo~ljivo je. da li apsolutna istina uop{te postoji. stolice na zidu ne mogu se nazvati originalnim. tj. ni u rediteljsko-koreografskom smislu. kojoj se predo~avaju subjektivna i objektivna realnost. Izvo|a~i imaju gluma~ke pasa`e. Komad se odvija u ku}i. reditelj nas skokovito sprovodi sa mesta zlo~ina. po{to je jo{ davne 1988. U jednom delu kru`nog prostora (koji predstavlja sudnicu) stolice su oka~ene po zidu tako da ih igra~i koriste i razigravaju na razne na~ine. koji publika ne mo`e da vidi dok se scena iznova ne zarotira. Koreodrama Justicija. tako da gledalac prati de{avanje na razli~itim prostorima. tj. u sudnici (gde se izlaganjem pri~e poku{ava da utvrdi da glavna junakinja koja je po~inila zlo~in nije kriva) kao i na grupi za psihoterapiju (gde ljudi `ive sa svojom krivicom. ples i gluma se smenjuju.

uskoro se vidi da njegova interiorizacija ipak nije proizvoljna intimizacija. VERA OBRADOVI] KNJIGE SOKRAT. Banja Luka: Vidici. Sokrat je spona mene sa sobom. To va`i ve} od izbora teme. kao i to da li je ono {to vidimo ne{to {to determini{e na{u ta~ku gledi{ta ili je na{a ta~ka gledi{ta ta koja odre|uje {ta }emo videti? Na samom kraju predstave. re~ je o stalosti i li~nom ulogu kao preduslovu njegovog razumevaju}eg saznanja. Ona nije samo * Zoran Arsovi}. 2008). sre{}u njega.tre}i program PROLE]E 2010 280 tu|u krivicu i `ivot. 2009. njegova recepcija bi da bude najvlastitija upravo kada je re~ o op{toj „duhovnoj povesti“. Radije nego da se otisne u „impresionisti~ki“ registar nekakve isklju~ivo Innerlichkeitsphilosophie. ni~eg „logi~nijeg“ nego vratiti se izvorima na koje i ona sama referi{e. da s razlogom i zaslu`no zauzima mesto najzna~ajnijeg kulturnog de{avanja i praznika u gradu. Fenomenologija i Evropa. Sa uzornim po{tovanjem pristupaju}i bre- . taj Sokrat vi{e nije pripitomljen i antikvaran. mo`e se zaklju~iti da se pokazalo i iznova potvrdilo koliko ova mlada manifestacija nesporno postaje (iz godine u godinu) sve bolja. Banja Luka. (mada je veoma) lojalna predmetu svog izu~avanja. Ali. Art print. Ali nije ~ak ni samo to. od toga da je u svojoj drugoj knjizi odlu~io da se bavi (samo) naizgled arhivskim istorijsko-filozofskim „problemom Sokrata“. Kroz mlaz sopstvenih dubina obra}a se. Ali pri tom ovu „inicijalnost“ ne treba shvatiti ni u kakvom ekskluzivisti~kom smislu moderne „originalnosti“. tj. I odjednom. posle odgledanog celokupnog repertoara VII Beogradskog fe- stivala igre. da je o`iveo. {tavi{e. LITURGIJA I FILOZOFIJA* Ima ne~eg duboko ~asnog u pisanju i u orijentaciji Zorana Arsovi}a. Umije}e dijalektike. likovi neprestano promi~u pred nama – kao na ve~nom `ivotnom ringi{pilu! Na kraju. i ako ste u prvoj knjizi pregledno i inspirativno mapirali njenu savremenu situaciju (Zoran Arsovi}. sve je drugo samo ne muzejska ostav{tina. ako ste pro{li fenomenolo{ku {kolu. koji istovremeno uverljivo reanimizuje i aktuelizuje. „Ako se zagledam u sebe. za {ta je {ifra „Sokrat“. da prona|e i instalira „Sokrata“ kao onu inicijalnu su{tastvenost koja obele`ava ljudsku i/ili filozofsku pustolovinu. onom spektru mi{ljenja krize. a da to nije na na~in parcijalne psiholo{ke introspekcije. po~etka i karaktera filozofije. Uobi~ajeno je re}i da je `iv. Spaja i svezuje samo ako razvezuje namet preoptere}enosti (mene sa sobom) i zato je Oslobodilac.“ U na prvi pogled ~udnoj me{avini pozivanja na istorijskog i na „li~nog“ Sokrata. Re~ je najpre o izvesnoj odlu~uju}oj bitnosti i sledstvenoj potresenosti koja se preporu~uje kao pristup Sokratu. nije re~ samo o (mada to uop{te ne bi bilo samo) monografiji punoj pijeteta koja kroz „unutra{nje iskustvo“ rekreira jedno vreme i jedan filozofski `ivot.

„Neosporno je da se tako Sokrat o`ivljuje. ako se u~ini da bi Arsovi} da afirmi{e nekakav kontinuitet. situiranje te „najbolje mogu}e po~etnosti“. ograni~i. ’izbijanje i probijanje’ formira zemlju filozofije. To. pojavi govornika jasno odvojenog od govorenog sadr`aja. mora se odustati od radikalnih cenzura i novih po~injanja u modernom smislu. Ako ovo zazvu~i vrlo konzervativno. „jednog ~vrstog i sigurnog mjesta“. jedne „`i`ne ta~ke“. i onda povratno prevratni~ki deluje na tu dubinu. to je. pripisivanje ~oveku uma 281 . „svo|enje du{e na umsku i moralnu osobenost“. ali {to je najva`nije. na na~in na koji ga je instalirala konfrontacijama sklona lenja filozofska mitologija. odredi.“ Pa ga nema ni kada je re~ o mitosu i logosu. pre svega. zapravo je na- stojanje da joj se podari smisleno zna~enje. podari mu karakteristi~an sadr`aj. a da on sa svoje strane ne prestaje da pora|a. jednog i istog ostaju}eg ~ovje{tva’. dakle. kada se unutar gr~kog svijeta pominju prekidi i raskidi. Isti~e se ono ’neprekinuto ne{to’. a ono {to se mo`e u~initi kao koncesija protivnom stavu ili otupljivanje radikalnosti ’novine’. tuma~enje tog zbivanja onda. U anti~kom svijetu te{ko da postoji tako shva}en prelom. ali samo ’iz dubine ’gr~kog tla’“. nema sumnje. osim na vlastitu {tetu: on pi{e s „dubokom svije{}u da novo na ovom mjestu mo`e biti samo ne{to pogre{no“ i da je tu „pam}enje starog jedino novo“. ta~no: „Uop{te. vitalisti~ke svrhe. i upravo zbog njih. Taj odredbeni momenat prona|en je u pojavi „svijesti koja vlada sama sobom i u sebi nalazi razloge svog djelovanja.“ Prema Arsovi}evoj poenti. kome poetske identifikacije postaju nedovoljne i o~igledno besmislene“. Ovim geolo{ko-aku{erskim metaforama autor bi upravo da signalizira onu „dubinsku promjenu“ koja se zbila sa Sokratom i u~inila ga „’prvim i pravim’ povijesnim stubom filozofiranja“.HRONIKA menu nasle|a. „kamena me|a{a“. me|utim. locira. uglavnom i naro~ito s obzirom na modernu „volju za novim“.“ Ovaj „tradicionalizam“ pri tom nikako ne spori. nego je uvijek ono {to danas jeste. potrebuje odre|enje vlastite „pozicije“. u slavu onog vazda `ivog humanog supstrata koji u svim menama pre`ivljava ili se ~ak afirmi{e. bez iluzije da je u toj stvari inventivnost po`eljna i uostalom mogu}a. ali uz to jo{ u. Sokratom se o`ivljava. Pa onda Sokrat ne mo`e biti samo ono {to je bio. posle brojnih potpornih greda i grana koje su ga reinterpretirale. da situira. Arsovi} bi radije da Sokrata smesti. da tako ka`emo. Naprotiv. odre|uje njenu teritoriju. Novum jeste veliki prevrat kulture usmenosti – preoblikovanje mitsko-poetske u dijalekti~ku usmenost. „Tek kada dubine dobiju razlog zbiva se filozofija. {to je u svakoj epohi imalo snagu ustati i sve ukorijenjene pojmove mijenjati iz jedne jedva slute}e osnove – ali ipak osnove. Taj stub. treba da odustane od ba`darenja svojih nalaza s obzirom na moderno razumevanje kulture pisma kao medija komunikacije koji sam od sebe uklanja slikoviti na~in mi{ljenja. Drugo ime za tu „selidbu filozofije u jednu novu dimenziju“ jeste „teza o du{i“: identifikacija du{e i uma. nego upravo insistira na „izbijanju i probijanju istinske prvine i novine (revolucionarnosti) filozofije“ sa Sokratom. Autor se stoga izri~ito odlu~uje za „jedinstven geneti~ki smisao filozofiranja“ i nastoji da prati duhovni razvoj. Kroz aktuelne probleme usred kojih se i sami mu~imo njega tra`i i doziva ’tradicija jednog i uvijek istog `ivota.“ Zemlja filozofije – koja je i sama derivirana sa gr~kog tla i potom postala njen odlu~uju}i i prepoznatljivi konstitutuens – pora|a Sokrata kao svog prvog stanovnika. „filozofska revolucija proizlazi iz `ive napetosti dveju formi unutar jedne kulture usmenosti.

Utoliko je ovo. opet. obrazla`e Arsovi}. ona mu ih je odmah (i spremno) zalupila ’ispred nosa’“. aristotelovsko-{lajermaherovsko-celerovsku sliku. zahteva zapravo filozofiju kao ume}e dijalektike.“ Stoga se zadatak koji autor na sebe preuzima mo`e odrediti i kao povratak Sokratovog u~enja u filozofiju iz koje je izgnan. da tako ka`emo. ne samo falsifikuje istorijski Sokrat nego on postaje „’dobra meta’ za napade poput Ni~eovog. koja pro{lost adaptiraju prema shemama svog „demokratskog. pluralisti~kog. Arsovi} bi da rekonstrui{e i rehabilituje taj momenat. onda taj novoproizvedeni „novi oblik iskustva“ zahteva „i novi oblik mi{ljenja i novi oblik govorenja“. {to je naro~ito vehementno izra`eno kada su u pitanju po{asti Grcima i Sokratu navodno nepristoje}ih (ideologija) individualizma i relativizma. Arsovi} je. jer on fakti~ki nije ’ni- gdje’ i ’ni~ega nema’ da bi sebi mogao prisko~iti u pomo}. nastupaju glorifikuju}e tematizacije Sokrata – koje „potiru njegov stvarni filozofski zna~aj“. Jer i sama filozofija se ispostavlja . {tavi{e. ili u Sokratu gledaju (po uzoru na Aristotela) isklju~ivo tehni~ki. Time se. neskriveno koliko i `estoko usmeren protiv novovekovnih i savremenih tuma~enja. odnosno. na primer. Pri tom se ~esto praktikuje strategija „klackalice“. ’Srednji put’ se. pre svega. kada valja izbe}i ekstreme „~isto platonovske i ~isto sokratovske pozicije“. Sokrata koji je dodu{e od{krinuo vrata filozofiji. To se. individuum) koji se odvaja od poetske matrice u kojoj je cjelina iskustva prikazana slikama i po~inje misliti ’misli’ ili ’apstrakcije’“. iako ne uvek otvoreno i ne sa jednakim odmakom od obe strane. koja „’gradi’ Sokrata kao ’Jovana bez zemlje’. zagovara kada je re~ o izboru izme|u nasilne segregacije Sokrata i tvrdnje da je u sokratizmu zgotovljen ceo platonizam. ponovno supstancijalizuje ili. antiautoritarnog doba“. I u jednom i u drugom slu~aju (koji ostaju izuzetno zna~ajni) vrijednost doktrinarnog sadr`aja sasvim je poni{tena. kao „bo`anske sile kojoj u ~ovjeku pripada vlast ({to ga ~ini ~ovje~nim)“. na konstrukt rodona~elnika volje za znanjem koja pola`e pravo na mandat istine. deformalizuje Sokrata posle brojnih „formalizacija“. metodolo{ki prinos. za ra~un „preplitanja sokratovske ba{tine i originalnih platonovskih postignu}a“. „stub dijalektike i nove usmenosti“. Mnogo je bolje. I ko god se na njega obru{i u stvari se obru{ava na ovaj fabrikat ’pedago{ki sitni~avog pojmovnog moljca’ (Jeger)“. One se na~elno svode na nagla{avanje jedne od dveju njegovih ustanovljenih istorijskih zasluga: „ili isti~u samo ’strukturalni okvir zvani Sokrat’. veruju}i da ako se on ispusti iz vida. ali bivaju}i teorijski mlak. knjiga koja bi da ga spasi od naknadnih konstrukcija izvesnim autentizovanjem za koje dr`i da je ne samo mnogo manje ogre{uju}i nego i plodotvorniji odnos prema ba{tini. dana{nju filozofiju opominjati sokratskom praksom (djelatno{}u) s istim imenom“. i ’gle ~uda’ filozofskije. bi}e. ispunjavanje sadr`ajem.tre}i program PROLE]E 2010 282 kao su{tinskog obele`ja. naime. Ta teza je. odnosi na onu najuticajniju. na sve one predstave koje se ovde ne vide druga~ije nego kao zlosre}ni proma{aji. kao {to i mora biti. Sokrata polutana. Sugeri{e se. upra`njavanjem upra`njenog mesta njenog po~etka. na iluziju opsesivnog istinoiskatelja koji se odri~e retorike jednako je {vercuju}i u srcu dijalektike. jer – i to je izvo|enje koje pravda naslov i nagovor ove knjige – ako sa Sokratom „na scenu odsje~no stupa misle}i subjekt (ja. da je ovo balansirano kombinovanje „klju~no za poimanje filozofiranja u cjelini“: „Pri tom je najva`nije ne posmatrati Sokrata kroz medij onoga {to mi danas zovemo filozofija. makar jednako toliko knjiga o (krivim) recepcijama Sokrata koliko i o samom Sokratu.

odnosno Arsovi}evo pozicioniranje Sokrata – odvajkada je bio i trebalo bi vazda da bude zadatak filozofije. [tavi{e.“ A to onda zna~i i da se Sokrat. prema Arsovi}u. sebi nadolazimo“. a svaka rije~ 283 . budu}i da su ideja filozofije i ideja ~oveka „gvozdeno spletene“ i da „filozofija ne pridolazi egzistenciji slu~ajno nego je sa-konstitui{e“. i sam Sokrat poseduje specifi~ni karakter onog jednog. u ugo|aj zgo|enog „kriznog zbivanja anti~kog polisa“. bri`ljivo potkrepljeno istorijskom dokumentacijom. autor dalje i „istinu“ vlastite studije pronalazi u onom jednom specifi~nom „izme|u-stajanju“ koje ne bi da bude „tra`enje sredine izme|u razli~itih tuma~enja. Interpretacije koje tendenciozno oduzimaju tu dimenziju podgotovljuju iskrivljeni Sokratov lik „’suvog intelektualca’. Sokrat. Najzad.“ Autor podse}a na Sokratova otvorena pozivanja na „uvijek konkretnog boga“ kao na „neku vrstu uzroka i garanta vlastitog filozofiranja“. Kreditiraju}i tako i filozofiju i ~oveka. postaje tek „’po bogu’ kriti~ki duh“. pravog plebejskog prostaka“. re~eno s Ni~eom. ba{ kao {to je to i ~ovje~nost ~ovjeka“. Sokrat prosijava tek u „savezni{tvu sa bogom“ koji je i „odgovoran za njegovu filozofiju“. utoliko gore po nju. Jer. nego stajanje izme|u u suo~enju s prostorima iz kojih filozofija. pre svega. u atmosferu. jer striktno izvr{ava prevrat nad kulturom usmenosti koja se temeljila na mi{ljenju u slikama i mitovima u stalnom ponavljanju. „izme|u. Takvo sme{tanje. odnosno filozofija. onog koji se i sa bogom {ega~i. kao svojevrsne liturgi- je drugim sredstvima. korektno ne mo`e smestiti nigde drugde nego samo. koju ipak obele`ava intencija i usmerava neupitna svrha. Ne bi sasvim bez smisla bilo govoriti o umovanju kao posebnoj slavi boga u posebnim okolnostima – um je izraz najvi{e prisnosti s bogom. u lapidarnoj i karakteristi~noj lozinki. kao i mi sami. A ukoliko to nije. bo`anskog glasa ili znaka. „Ako filozofija i nije himna bogu jer neposredan odnos je nemogu} zbog uzmaka bogova. znano je.HRONIKA da je. „~injenice nadljudskog porekla“. na njegovu „nare|enost“ filozofiji koju isporu~uje delfsko proro{tvo razgla{avaju}i ga za „najmudrijeg me|u Helenima“. u okolnostima otcepljenja logosa od bo`anske transcendencije. sada temporalno odre|enog „izme|u“: „On zaista jeste ’jo{ ne’. no trag svetog kao ono ’`ivo boga’ toliko je sna`an da obuhvata sve segmente gr~kog `ivota. „obezbe|uje“ sokratovsku (= filozofsku) poziciju opet od dve „ekstremne“ opasnosti: i od „natalo`enih tradicionalnih motiva“ i od „podavanja po{astima sofisti~kog relativizovanja“. koji sada. s obzirom na vlastito poreklo i korene. prema ovom tuma~enju igra klju~nu ulogu i u strukturiranju dijalekti~ke usmenosti i u istoriji mi{ljenja: „Izme|u govora bez misli (sofista) i misli bez govora (}utanje mudraca) stoji daimónion kao znak imanentnosti transcendentnog koji ~ovjek vezuje za ono bez ~ega bi svaki ~in bio samo gestikulacija. kao i u jo{ ve}oj meri i neodvojivo od prethodnog. pojedinca s izrazom ’nepo{tovanja i nadmo}i’ prema svemu prethodnom. Ovaj tradicionalni zadatak religije – ako dobro rekonstrui{emo Arsovi}evo pozicioniranje. „Jedino koncentracija na um u brizi o vlastitoj du{i garantuje ~ovjekovo pravo dobro – spasenje `ivota“. preporuka za filozofiju njemu pridolazi od daimóniona. tek u sklopu po prvi put definisane filozofske „’precizne zada}e’ koja dolazi od boga i neka je vrsta ’slu`be bo`je’“. Protivotrov se nalazi u izvesnoj umskoj samopropitiva~koj pravovernosti. Ni do karikature intelektualizovan ni poprosta~en. reklo bi se. u kontekst nasle|a „’prvih kritika Homera’ unutar poezije“. Bogu se u novonastalim prilikama druga~ije ne mo`e pri}i.

One ustanovljuju da „veza filozofije s mudro{}u drevnih teologa nikad nije suspendovana“. „Stoga. pa se ipak vra}a sigurnijim hermeneuti~kim uvidima ograni~enim na istorijsko-filozofske procene. budu}i da je izraz najdublje i iste egzistencijalne zainteresovanosti i usmjerenja.“ Osim one ograde s po~etka ovog podu`eg poslednjeg citata (’a to barem va`i za gr~ku epohu“). odnosno oni „nemisle}i“ i oni „sofisti“. Prva bi se ticala ve} pomenute volje za zastupni{tvom. i to upravo u onom trenutku kada poku{ava provesti njegovo pro~i{}enje kroz vlastita pitanja i vlastite argumentacije. naj~e{}e u dvostrukom i nejednako branjenom frontu s ~ije druge strane su (poetske) ne-filozofije i naopake filozofije. da je „filozofija jednako privu~ena i opsjednuta sjajem onoga {to se i teolozima ~ini o~itim – bo`anskim“. umnogome emfati~ki shva}enu. „moderni pojam filozofije“. da „filozofija ne kritikuje bogove nego kritikom tra`i ideju boga koja }e biti dostojna bo`anskog veli~anstva“. dok je. Poseban kvalitet ove knjige jeste u tome {to se taj „teocentri~ni“ karakter (tuma~enja) Sokrata i/ili filozofije u njoj ne samo ne skriva nego je na retko otvoren na~in dat u izri~itoj i obrazlo`enoj formi. da je. Jegerovim re~ima. ali sada ne tek negativno odre|eno. a-polonska (doslovno: ne-mno{tvena) „filozofska religioznost“ – koja je „upravo jedini put spasenja (osloba|anja) i jedini dobar put“. Pa kada i Sokrat na probu elenchosa stavlja i samog boga. pri ~emu se blago razumevanje pokazuje tek za one prve. koja bo`anskom ne smeta niti se s religijskim kosi. daimónion je ono ~ime se govor vezuje uz transcendentnost koja ga prevazilazi. ali i stvara. koja je u~inila da se bogovi ’prepuste’ pjesnicima“. dok su drugi arhetipovi i za sva vremena isto~ni krivci fatalnog cepanja jedinstva `ivota i gubitka transcendencije. Ka`e se tako|e u istom smislu. On ima izvesnu muzikalnu izra`ajnost (koju. to nije ’najfiniji ikad izumljeni kompromis izme|u religije i slobodnog duha’ (Ni~e) nego slobodni duh gr~ke religioznosti na djelu. autor uostalom pripi- . Drugo prime}ivanje odnosi se na stil i nije odvezano od prethodnog. obele`eno je zapravo bo`jim nalogom: on je po namisli ekskluzivno bo`je mudrosti bio na bo`anskom poslanju asistencije pri pora|anju trudnih du{a. te da se „religiozna kritika sastoji u spasavanju ideje boga uz pro~i{}avanje od svakog sujeverja“ i da ona poga|a „ne bo`anstva nego praksu s bo`anstvima – najprije onu jezi~ku. s tim {to je to jedna druga~ija. U stvari. nego samo filozofija koja se pokorava najvi{em zanosu bo`anskom. Arsovi} kao da se i sam koleba. filozofija koja ne bi bila kompromitovana bo`anskim. „Sokratska filozofija je izraz duboke i nesporne pobo`nosti. ^itavo Sokratovo filozofsko podvi`ni{tvo. „plachaltovanjem“. a samo iskustvo filozofije jeste religiozno iskustvo par excellence“. a to barem va`i za gr~ku epohu. „posa|en na besmislenoj vjeri da je mogu}a filozofija koja polazi od ~ovjeka ili neka autonomna ili samostalna filozofija (koja bi kao takva mogla jedino ’s neba pasti’)“. puko-metodski predstavljano. Nabaciv{i tu aluziju koja (kao da) bi da govori o univerzalnoj. ve} jednim anga`ovanim zastupni{tvom plasirano. uvek re~ o „religijskom intelektualizmu Grka“. odnosno. jedna ’religiozna racionalnost’ za volju boga i u ime boga. nasuprot onome kako je obezbo`eno. najvi{oj misiji koju mo`e izvesti nejaka i nevredna ljudska mudrost. a ne samo o gr~koj ili Sokratovoj oslonjenosti filozofije. primetno je u njemu jo{ nekoliko za ~itavo Umije}e dijalektike karakteristi~nih stvari. naprotiv. koji lako mo`e biti i izraz kurtoazne obzirnosti.tre}i program PROLE]E 2010 284 puko ispu{tanje zvukova.“ I ne samo to. ne postoji neutralna filozofija.

mo`e pokazati prokazuju}im i za njegov zahvat: „Na izokretanju Sokrata Ni~e je podigao zgradu dragocjenih uvida za savremenost. Ova ravnodu{nost je bila posledica mnogih faktora. misle}i da se razra~unava s njim. Takav Sokrat je. Ali. Arsovi} Ni~eu ume da dâ i izvesno pravo. onda je postavljanje Ni~eovog Sokrata na noge obe}avaju}e preduze}e. 2010. izvornog) i dosledno (= u sledu izvodi sve iz jednog principa) fenomenolo{ki orijentisan. ponajvi{e mo`da u tom pogledu nalik Gabrijelu Marselu. kao {to je autor uveren. Principijelno (= ti~e se onog prvog. Moderni o{te}eni `ivot primaju}i direktno udarac sokratskog ethosa u trenutku po~inje i nevoljno da mu li~i. kao reklo bi se hroni~na ta~ka negativnog oslonca. me|utim. njihove radove i ideje posle mnogo godina ili ~ak * Vladan Radovanovi}: Projektizam: Mentalisti~ko stvarala{tvo 1954–2006. uveren da sa jednakim ili jo{ ve}im pravom nego nekad ima ovla{}enje da u savremenom svetu sudi upravo onome {to je moderno krivotvorenje prepoznalo u njemu. koje se. vekova. Istorija umetnosti poznaje mnoge slu~ajeve u kojima su nauka i kulturna javnost otkrivali umetnike. od kojih je najva`niji taj da publika jednostavno nije razumela njegov rad. ishod ~ije pretenzije na verodostojnost ni na koji na~in ne mora odlu~ivati o njenoj. valjda u svesti da i takav oslonac odre|uje ono {to se iz njega izdi`e. Ni~e zaista ve} obrnuo Sokrata i borio se sa njegovim utvarnim recepcijama. Novi Banovci – Beograd. me|utim. ~ini se da su se stekli uslovi za pravilno razumevanje. nego recimo onaj Kjerkegorov. primetimo da se opet pojavio i Ni~e. umetnik koji je na srpskoj i me|unarodnoj sceni prisutan vi{e od 50 godina u raznim oblastima i disciplinama. ~ini se da tek odnedavno po~inje da dobija svoje mesto u sredini koja su{tinski nije bila zainteresovana za njegovo stvarala{tvo. ~ini se neuporedivoj uspelosti. on kao po tonskim lestvicama izgra|uje brojne stavove kompozicije.HRONIKA suje gr~koj i otpisuje modernoj filozofiji). Tek sa pojavom novih tehnologija i odmakom koji je na~injen u njihovoj primeni u svakodnevnom `ivotu i novog na~ina mi{ljenja. egzistencijalisti~ki tanko}utan i strastan. umnogome nalik repetitivnim epizodama onih uzvi{enih zanesenih simfonija. uvek iznova di`u}i postepeno registar i pripremaju}i forsirani kre{endo.“ Arsovi}ev Sokrat je pre izokrenuti Ni~eov Sokrat. 285 PREDRAG KRSTI] MENTALISTI^KO STVARALA[TVO VLADANA RADOVANOVI]A* Sudbina velikih ideja i njihovih protagonista ~esto je takva da njihova recepcija dolazi od javnosti sa velikim zaka{njenjem. Muzej Macura. Ako je. . Vladan Radovanovi}. Najzad. poneo sa sobom i ne{to od one „nesavremene“ militantnosti. Najplodonosniji je upravo kad ga Sokrat provocira. Arsovi} ubedljivo oslikava takvu jednu mogu}nost i utemeljuje viziju neprolaznog filozofskog lika. i nedvosmisleno religiozno opredeljen. Topy. ~itanje i reevaluaciju dela Vladana Radovanovi}a.

One su integralni deo njegovog umetni~kog identiteta i predstavljaju ravnopravni udeo u umetni~koj strategiji Vladana Radovanovi}a. On ispituje „razliku izme|u mentalnog u umetnosti i mentalnog u nagla{eno mentalnoj oblasti“ daju}i nam istorijski presek razmi{ljanja i radova koji su u nekom vidu posedovali odlike mentalnosti. Njegova misao nije optere}ena velikim filozofskim sistemima. Posebnu pa`nju Radovanovi} poklanja Di{anu kao jednom od klju~nih umetnika i redimejdu. Vladan Radovanovi} je intuitivno osetio i po~eo da primenjuje jo{ na po~etku svoga rada. ali i na ontolo{kom planu prodre u svrsishodnost umetni~kog procesa i rada. on o umetnosti pi{e sa pozicija umetnika koji aktivno stvara i razmi{lja o aktuelnim problemima vezanim za umetnost godinama. na izvestan na~in.tre}i program PROLE]E 2010 286 Velika retrospektivna izlo`ba koja je 2007. U vreme kada su se pojavili prvi „projekti“ koji su sada publikovani u knjizi PROJEKTIZAM. U prvom delu Radovanovi} se bavi teorijom umetnosti. Radovanovi}ev teorijski pristup je jedinstven ne samo na na{im prostorima ve} i {ire. tako i njegova razmi{ljanja podrazumevaju multidisciplinarni pristup koji ima uvid u razli~ite pravce i {kole mi{ljenja. U poglavlju pod nazivom „Razvoj ideje nagla{ene mentalnosti“ Radovanovi} se bavi nekim od klju~nih pitanja koja nam poma`u da se na valjan na~in sagleda i razume delo ovog autora. idejama ili prethodnim saznanjima ni na polju nauke o umetnosti. Multidisciplinaran pristup se u njegovom radu pojavio kao korak koji ga je vodio napred u `elji da se i na estetskom. On ovde nije umetnik u ulozi teoreti~ara. bili i prete~a mnogobrojnih pojava i pravaca koji }e kasnije uslediti. dok je drugi deo knjige posve}en starim. godine odr`ana u Paviljonu „Cvijeta Zuzori}“. skrenula je pa`nju javnosti na nesvakida{nje delo jednog od prvih posleratnih avangardnih umetnika u Srbiji. nema uzvi{ene distance sa kojom se obi~no posmatra umetnost i bele`e teoretske refleksije. Veliki prodor koje su prirodne i humanisti~ke nauke na~inile krajem XX veka uklju~ivanjem srodnih i me|usobno nepovezanih disciplina u svoj istra`iva~ki i pojmovni aparat. izbegavaju}i da u tu gra|evinu uklju~i ve} postoje}i materijal. Kao i njegovo bavljenje umetno{}u. Knjiga je uslovno re~eno podeljena na dva dela. iz koga je kasnije proiza{la mentalnost. koriste}i iste kao odre|eni mizanscen za izgradnju vlastite samostalne misli. Vladan daje jednu sveobuhvatnu analizu koja podjednako po~iva na formalnim ali i sadr`inskim pitanjima. posebno istaknuta . novim i najnovijim projektima. koju je objavio Muzej Macura. Za njega razmi{ljanja o umetnosti i sama umetni~ka praksa ~ine jedinstvo: jedno ne postoji bez drugog. Monografija koja je pratila ovu izlo`bu objavljena je 2005. ni okvirima koje je nametala istorija umetnosti kao akademska disciplina. Na primerima Di{anove i Ko{utove umetni~ke prakse i stavova koji su iznosili apropo umetnosti. nema podvajanja li~nosti. poluproizvode istorije i teorije umetnosti ozna~ene odgovaraju}om terminologijom. razmi{ljanjima o pojmu umetnosti i genezom razvoja „mentalisti~kih radova“. oni ne samo {to su prevazilazili klasi~ne okvire umetni~kog razmi{ljanja i delovanja ve} su. Kako po vokaciji nije samo teoreti~ar umetnosti. Vladan Radovanovi} stvara vlastitu teoriju. godine u izdanju Narodnog muzeja iz Kragujevca pod nazivom Sintezijska umetnost i na neki na~in bila je uvod u novu knjigu Projektizam – mentalisti~ko stvarala{tvo 1954–2006. On dekonstrui{e postoje}e pojmove i izbegavaju}i uobi~ajene na~ine njihove upotrebe dolazi do sredi{ta sopstvenih misaonih konstrukcija.

trodimenzionalno. Iz nje raznim mentalnim procesima i stvarala{tvom proizilazi i pojam umetnosti. Nadovezuju}i se na Di{anove pionirske pomake. Umetnost tako pomo}u zna~enja i estetike deluje na ose}anja i razum. funkcionisanja i primanja“. Ideja kao takva je polazi{te i ishodi{te. pre svega. monohromatsko. kako sam umetnik ka`e. lingvisti~kim i semioti~kim formama na izvestan na~in anticipirao konceptualnu umetnost. pre svega. ako ih tako uop{te mo`emo nazvati. To su. Zanimljivo je da u Vladanovom radu nema mnogo lutanja. Za razliku od konceptualisti~kih radova s kraja {ezdesetih i sedamdesetih godina u kojima se jo{ uvek koristi slika. Vladan Radovanovi} je svojim akcijama i projektima koji su se bavili zvukom. Njegovi projekti nastajali su daleko od o~iju javnosti koja u tim trenucima nije bila spremna da presko~i granicu materijalne pojavnosti. Autor potom iznosi svoja razmi{ljanja o sopstvenoj umetni~koj aktivnosti u poglavljima naslovljenim „Moje tretiranje mentalnog“ i „Analiza projekata“.HRONIKA u konceptualnoj umetnosti. proces saznanja i prihvatanja. Slika. misao mu je uvek jasna i koncentrisana i usmerena ka otkrivanju su{tinskih procesa koji u~estvuju u stvaranju i razumevanju jednog rada ili ideje. On veoma dobro prime}uje da „konceptualna umetnost nije bila toliko zainteresovana za ostvarivanje radova. Od posmatra~a se zato ne zahteva odre|eno predznanje ili poznavanje konteksta. Me|utim ta jednostavnost ne zna~i jednostranost. Radovanovi}ev rad je usmeren ka ideji i pojmu umetnosti. analogno. Vladan insistira na o~uvanju razlike izme|u umetnosti i redimejda. nisu zatvorene forme koje se zavr{avaju u trenutku kada se spoji krug umetnik–recipijent. ve} otvorenost i intelekt koji nesputano i slobodno razmi{lja i prihvata nove izazove. prave}i o{tru pojmovnu i razumsku granicu pomo}u koje defini{e razli~ite diskurzivne prakse. dvodimenzionalno. Radovanovi} vizuelizaciji svojih ideja pristupa jednostavno. telo ili diskurzivnost. zvuk. ili od vremena u kome se prezentuju {iroj javnosti. Njegova pa`nja naro~ito je usmerena ka konceptualnoj umetnosti njenim raznim oblicima i fazama razvoja. Njegov pristup je polimedijski i vi{emedijski jer uklju~uje. ve} 287 . Umetnost koju stvara nije ni koncept. dok je polje njegovog delovanja ~ist misaoni proces. koliko za istra`ivanje uslova njihovog ostvarivanja. mentalni procesi koji traju nezavisno od vremena u kome su nastali. niti ready-made/objekt koji zavisi od konteksta. dozvoljavaju}i umetniku ve}u mobilnost i funkcionalnost. ali da od njega delimi~no zavisi. odnosno. godine a koje i danas stvara. vi{ehromatsko. objedinjuje mnogobrojne discipline i medije. Radovanovi} je izmestio polje svog delovanja u mentalno. nose sna`ne odlike atemporalnosti. Projekti koje je Vladan Radovanovi} stvarao jo{ od 1954. Kao jedan od zaklju~aka Radovanovi} navodi da prava umetnost ne postoji kao kontekst. Za njega je umetnost. duhovna aktivnost koju je stvorio ~ovek i koja je usmerena ka njemu pomo}u struktura i medija koji mogu biti jednomedijski ili vi{emedijski. Upravo zbog toga Radovanovi} uvodi pojam mentalisti~ko. proces koji nikad ne prestaje. Svi oni znatno pro{iruju izra`ajne i zna~enjske mogu}nosti. U nepreglednim prostorima i dimenzijama njihovog postojanja umetnik tra`i nove modele funkcionisanja i predstavljanja. Ona je. Radovanovi} ne pravi ograni~enja i ~esto ga razmi{ljanja odvode u neo~ekivane i neverovatne pravce i oblasti. u polje koje nije zahtevalo objekte i formu u klasi~nom smislu. Atemporalnost zna~i da njegove konstrukcije. pre svega. Ovaj pojam je esencijalni momenat i su{tina njegovog bavljenja umetno{}u. digitalno.

Te ideje i projekti su univerzalni momenti koji ispituju granice nauke. Katrina. terorizma. da bolje razumemo i sagledamo delo jednog od na{ih najzna~ajnijih umetnika. neobuzdano. finansijska kula od karata. progla{avanje imigranata za `rtvene jarce. a to je ono nepotpune nezavisnosti. kao manje vredno. Radovanovi} ne razlikuje duhovno. Karakteristika Radovanovi}evih radova je. Gvantanamo i logori za mu~enje. na{a je po~ela da funkcioni{e. pre svega. Zato uop{te ne ~udi {to je pojam dr`ava izu- . SA[A JANJI] UMETNOST DANAS O UMETNOSTI DECENIJE* Nijedan pojam ne obuhvata sveukupnu umetnost iz protekle decenije.tre}i program PROLE]E 2010 288 `ive i traju nezavisno od trenutka ili prostora. Abu Graib. izme|u ostalog. One imaju sopstveni `ivot koji ne zavisi od posmatra~a ili od medija za koji su osmi{ljene ili u kome su ostvarene. drugi problemati~ni predsedni~ki izbori. izuzetne teoretske misli i prakti~nog rada koji ju je pratio. Zna~aj ove knjige je u tome {to imamo priliku da ostvarimo uvid u jedinstveno i originalno vi|enje umetnosti koje dolazi od ~oveka koji je polje svog delovanja pro{irio na vi{e medija i pravaca. ekolo{ka katastrofa. kao vi{e vredno i tehni~ko. Skoro svaki pomen raznih mahinacija u proteklih deset godina asocira na to stanje: pokradeni predsedni~ki izbori. Rezultati najnovijih nau~nih i tehni~kih otkri}a oduvek su bili integralan deo Radovanovi}evog umetni~kog re~nika. spajanjem ogromnog znanja. Uprkos svim raspravama o „neuspe{nim vladama“ drugde. Ona potvr|uje samo to da smo i dalje na po~etku otkrivanja misaonih procesa i mogu}nosti koje nam nude beskrajni neuronski spojevi na{ih mozgova. i ta {to su na teorijskom i tehnolo{kom planu i{li ispred svog vremena.. posmatra~a ili medija. ali ta ~injenica ne umanjuje vrednost i zna~aj njegovog rada. prevara povodom rata u Iraku i debakl okupacije. Vladan Radovanovi} je svojim nekonvencionalnim pristupom i beskompromisnim stavom to uspeo. kriza zdravstvenog osiguranja. ali. rutinski i destruktivno. Oduvek je bilo veoma te{ko stvoriti celinu koja je ujedno i sinteti~ka i analiti~ka. ali postoji stanje koje je ona delila. Knjiga koja je pred nama mo`e da poslu`i kao dobra polazna osnova za tako ne{to. pre svega. decembar 2009.. teroristi~ki napadi 11. nauka i tehnologija nisu same sebi cilj. Njegovo delo mnogi ~ak i danas posle toliko godina ne}e razumeti i shvatiti. S napretkom nauke i tehnologije oni su postajali izvodljivi i njihovo postojanje sada pru`a mogu}nost za nova ~itanja i razmi{ljanja. septembra i rat protiv * Artforum. Mnogobrojni radovi-projekti zbog tehni~kih karakteristika i slo`enih procesa jednostavno nisu bili u stanju da se izvedu u momentu kada su nastajali. umetnosti i ljudske misli uop{te. Me|utim. niti sredstvo.

jer se ovde negacija shvata kao „poku{aj da se izrazi nepostojanje konzistentnih i ponovljivih zna~enja u kulturi – da se shvati to odsustvo i pretvori u formu“. la`no nagoreli komadi dasaka napravljeni od bronze. {to je direktnije mogu}e. {to je ta dr`ava ponovo postala (kako je to Valter Benjamin napisao 1940. predvodili juri{ neoliberalizma uz borbeni pokli~ „Dru{tvo je ne{to {to uop{te ne postoji“ i tu su imali u vidu one najranjivije (najni`e slojeve. godine) „novi biopoliti~ki ’na~elni’ nomos na{e planete“. Nasuprot tome. odsustvo zajedni~kog zna~enja. ali ne zbog toga {to bezobli~no pretvara u oblik. jer nizovi ovih morem izmenjenih predmeta podse}ali su i na hodnike u crkvi. ali nekada i na na~in koji transformi{e ovu iznuruju}u nevolju u ne{to krajnje privla~no. homoseksualce i lezbijke. a me|u skorijim projektima slede}i su za mene bili i ostali najuo~ljiviji. U stvari. ispravan put bio je da se mediji umetnosti primoraju da „izraze nekakav apsolut u kojem }e sve relativnosti i kontradikcije biti ili razre{ene ili postati nebitne“. Ova dru{tvena nestabilnost poja~ana je umetni~kom nestabilno{}u. Tokom protekle decenije. a svakako je postala zavisna od drugog davno pre 2000. Ali. i tako dalje – istovremeno bile i forenzi~ne. Prema njegovom mi{ljenju. metoda ili motivacija. Me|utim.HRONIKA zetka (koji je osmislio nacisti~ki pravnik Karl [mit) ponovo o`ivljen. „Prava i najva`nija funkcija avangarde“. na udaljenom zidu visio je bezglavi Hrist na krstu (napravljen od cementa i bronze). septembra. godine. kao san koji je podjednako sa~injen od napu{tenih predmeta iz svakodnevnog `ivota i u`asnih deli}a ameri~kog ki~a. {to je projekat koji je odavno napu{ten. logori izgleda postali (kako je to \or|o Agamben tvrdio 1994. Kao {to se moglo i o~ekivati. tako da mo`e da izrazi. kao posledica toga. godine postavio instalaciju bez naslova u galeriji Metju Marks u Njujorku u kojoj smo se okupili posle 11. I stoga. u okviru revizije Grinberga. u prvi plan stavljaju vlastitu {izmati~nost. primitivni komadi vo{tanog vo}a u kristalnoj ~iniji. delovi tela od voska koji su izopa~eno spojeni. Ti D`ej Klark je tvrdio da je takvo „samoodre|enje“ zapravo neodvojivo od „praksi negacije“ koje su proiza{le upravo iz na{ih „relativnosti i kontradikcija“. oslanjanje na ne{to drugo. Ovde su prikazane ru~no izra|ene gotove stvari – sve{teni~ka odora uredno slo`ena na goloj {per plo~i. pre skoro trideset godina. napisao je Klement Grinberg pre sedamdeset godina u tekstu „Avangarda i ki~“. i to na na~ine koji su njihov `ivot ~inili jo{ zavisnijim. po svemu sude}i. negacija je i dalje prepuna relativnosti i kontradikcija. nju zanima samo da tu bezobli~nost o~uva onakvom kakva je bila. ova situacija nije sasvim nova. Mo`da je politi~ka povezanost – bilo da je nazovemo dru{tveni ugovor bilo simboli~ki poredak – uvek labavija nego {to mislimo. U umetnosti koju imam u vidu. Regan i Ta~erka su. acefalna utvara koja je spajala obezglavljene taoce u Iraku 289 . postaje skoro konstitutivno za ve}i deo umetnosti. paradoksalno. godine) „ne izuzetak nego pravilo“ i da su. to stanje po~elo je da pro`ima gotovo sve i upravo tu uve}anu nesigurnost ve}i deo umetnosti poku{ao je da prika`e i ~ak da je u~ini jo{ gorom. ovo opona{anje neizvesnog ~esto ~ini deo performativnih instalacija. poput brojnih dokaza pore|anih u policijskoj stanici sa mrtva~nicom. imigrante). pa tako i radovi o kojima }e ovde biti re~i. i ritualisti~ke. pre Bu{a i Blera. bila je „da prona|e put po kojem }e kultura mo}i da nastavi da se kre}e usred svekolike ideolo{ke konfuzije i nasilja“. Robert Gouber je po~etkom 2005. i „konfuziju“ vladaju}ih elita i „nasilje“ globalnog kapitala.

maja 2006. na haoti~ni svet slika iz Bu{ovog perioda. i izlo`io naspram Vestiminsterske palate u okviru protesta protiv britansko-ameri~ke agresije na Irak. Kesler je reagovao. umesto uobi~ajenih skulptura pojavile rekonstrukcije ne{to vi{e od {est stotina o{te}enih fotografija. onog koji ubija zato da bi se iskupio. ili Na{a Gospa iznad vode). 23. Tokom prvih osam meseci 2007. zastava i poruka za lepim `eljama koje je britanski podanik.tre}i program PROLE]E 2010 290 tog vremena sa figurom Amerike kao Isusa. uklju~uju}i i one u Serpentajn galeriji u Londonu i Novom muzeju u Njujorku. ~ije je izglasavanje podstakao njegov ~in. „apsolutna identi~nost“ te rekonstrukcije bila je nu`na i zato da bi se naglasila autenti~nost originala i da bi se insistiralo na njegovoj vrednosti. gde su se. da je muzej pru`io poslednje uto~i{te za izno{enje druga~ijeg mi{ljenja. kablova i `ica koje su tako ukomponovane da istovremeno asociraju na haoti~nu Belu ku}u. Samo nekoliko dana ranije. iz 2005–2007. policija je udaljila ovog usamljenog demonstranta (na osnovu novog zakona. ~itavo delo izgledalo je sli~no „Dr`avi Britanija“. svaka projekcija po~inje prili~no benigno. direktno i indirektno. Istog tog leta Isa Gencken je za Skulptur Projekte iz Minstera na trgu pored katoli~ke Überwasserkirche (poznate i kao Liebfrauen-Überwasser. na nekoliko izlo`bi 2007. Pol ^en je prikazao seriju „7 svetlosti“. kao prikaz Masakra nevinih i stoga je bilo indirektni prekor upu}en crkvi (jednoj od najstarijih u Minsteru). tako {to je obradio televizijske biltene. ali ona je ujedno i suo~ila posmatra~e sa dokumentima o nasilju (uklju~uju}i i slike ira~ke dece koje su osakatile ameri~ke bombe) koje su zvani~ni mediji potisnuli i sugerisala je. Mark Valind`er je prikazivao „Dr`avu Britaniju“ u Djuvin galerijama Tejt Britanija. Svojim malim kamerama za nadzor. plakata. vojne izve{taje. Prikazom prolaska jednog dana. koje prenose bizarne radnje malih ru~no izra|enih automata na obli`njim monitorima. godine. godine. tako da je on na podu iscrtao deo ovog pre~nika. a i sve ostalo je isto tako izgledalo potpuno napu{teno. rasporedila dvanaest nasumi~nih asambla`a napravljenih od jeftinih lutaka i igra~aka. Kasnije. polomljeni ki{obrani ozna~avali su suprotnost skloni{ta. (U ovom slu~aju. recimo. te iste godine. godine. turisti~ke razglednice. godine. barem u tom trenutku. opusto{enu palatu Sadama Huseina i na na{e izmu~ene svesti koje su `icama {irom otvorene za neprekidne opscene cikluse vesti. ili sun~evom svetlo{}u koja prodi- .) Prema re~ima ovog umetnika. osim {to su neki delovi lutaka bili obojeni srebrnom bojom ili na druge na~ine dora|eni. koju je u osnovi ~inilo {est digitalnih animacija projektovanih na podu i zidu. kojim su zabranjene sli~ne demonstracije u pre~niku od jednog kilometra oko trga Parlamenta). (Ove galerije se slu~ajno nalaze samo kilome- tar udaljene od trga. Na{a Gospa nije pru`ila nikakvo uto~i{te i okrenula je svoja sumorna goti~ka le|a ovim jadnim ostacima. 1 Centru za savremenu umetnost u Njujorku. i 2008. S. telefonskim kablovima koji se uvijaju po nebu. D`on Kesler je postavio „Palatu u 4 sata prepodne“.) U stvari. u P . malih stolica i tricikala. gradu i ~itavoj naciji. plasti~nih cvetova i ki{obrana. Kona~no. `rtvovane `rtve koja se pretvara u pravednog agresora. ekrana. godine. Po{to su odmah razneti. po imenu Brajan Hau sakupio od juna 2001. ta~nije. zbirku lupa u stilu Rjuba Goldberga. a Valind`er je fotografisao ove mnogobrojne objekte i na osnovu tih fotografija uradio njihove replike. zavodljive reklame i fran{izovane igra~ke i pretvorio ih u deliri~ne drame koje su govorile o smrtonosnim opsesijama tog perioda. transparenata.

Nota izmoljivosti mahom je izgubljena u engleskoj re~i. godine. od precem. Valind`era i Genckena). pre. dakle. Ali atmosfera ubrzo postaje mra~nija jer promi~u razne siluete objekata od uobi~ajenih (na primer. Ponekad je vredna `aljenja (kao kod Goubera i ^ena). Nekada ove slike izgledaju kao da se spu{taju u nekakav privatni pakao. Da bi se ono izrazilo. ali se sna`no ose}a u instalacijama koje sam ranije pomenuo. da se uplete autoritet koji name}e ovaj antidru{tveni ugovor „opozivljive tolerancije“ (kako je to rekao @ozef). samim tim. one istovremeno prikazuju i na{ svakodnevni svet kao neizvesnu Platonovu pe}inu sa uskome{alim senkama bez prosvetljenja.“ Reagovati na lice. neizvesnost samog `ivota“. molitva“. a nekada o~ajni~ka (kao kod Keslera. Promi~u i ljudske figure. Do re~i precarious do{ao sam zahvaljuju}i Tomasu Hir{hornu. To je ono lice koje je izlo`ila umetnost protekle decenije i koje je najvi{e delovalo na mene.HRONIKA re kroz zastor od li{}a. neizvesno. i njegov povremeni saradnik francuski pesnik Manuel @ozef koristio je tu re~ u kratkom tekstu o la précarité „kao politi~kom i estetskom aparatu“. ali u svim slu~ajevima ova nametljiva odlika implicira da izmoljivost nosi i snagu optu`ivanja – ~ime svedo~i o nasilju po~injenom nad osnovnim principima ljudske odgovornosti. kratkom eseju o Emanuelu Levinasu. ili. mobilnih telefona) do onih kobnijih (kao {to su jata ptica). „a nekada se ne{to u vezi sa na{im postojanjem pokazuje kao zavisno od drugog onda kada to obra}anje ne uspe“. a se}anje na `rtve koje ska~u sa kula Svetskog trgovinskog centra te{ko se mo`e izbe}i. shvatiti njegovo zna~enje. a mnogi od njegovih projekata.“ tvrdi ona. zavisno od milosti drugog. {to zna~i izmoljeno. ne zna~i samo da treba da se izraze njegovi opasni i privativni efekti nego i da se nagovesti kako i za{to su oni stvoreni – i prema tome. „Na neki na~in po~injemo da postojimo u onom trenutku kada nam se obrati“. kao {to je Musée Précaire Albinet. U Neizvesnom `ivotu (iz 2004. postavljen u pariskom predgra|u Obvervije 2004. godine). „zna~i biti budan za ono {to je neizvesno u drugom `ivotu. Ali ono {to `elim da istaknem u toj re~i ve} je prisutno u Oksfordskom enciklopedijskom re~niku: „Precarious: od latinske re~i precarious. pi{e D`udit Batler. na to uveliko ukazuju. a nekada se uzdi`u kao u nekakvom kolektivnom zanosu. Preveo s engleskog Vladimir Mates 291 HAL FOSTER . To implicira da ovo stanje zavisnosti od drugog nije prirodno nego stvoreno – politi~ko stanje nastalo zahvaljuju}i mo}i onih od ~ije milosti zavisimo i koje mo`emo samo da molimo. koji ovaj francuski filozof postavlja kao samu sliku „ekstremne zavisnosti od drugog. precarious. Batlerova istra`uje pojam lica. Zato „7 svetlosti“ ukazuju na apokalipsu koja je podjednako i katastrofi~na i bla`ena.

.

http://www. 109. 156. godine .rts.radiobeograd. Vladimir Jovanovi}. Ivan Milenkovi}. RDU Radio-televizija Srbije. centrala Radio Beograda 324 88 88. Adriana Zaharijevi} Spiker: Marica Mil~anovi} Jovanovi} Operativni urednik: Du{an ]asi} Glavni i odgovorni urednik: Predrag [ar~evi} dr Petar Bojani}. Hilandarska 2. faks: 32 42 648. Beograd @iro ra~un: 170-0000301031626-65. Ivana Neimarevi}. Olivera Nu{i}. Ivana Petra{. dr Karel Turza Sekretarijat: Ksenija Vu~i}evi}.rs web site: http://www. Ksenija Stevanovi}. Beograd. dr Slobodan Samard`i}. Radmila Gligi} Likovno re{enje: Bole Miloradovi} Izdava~: RDU Radio-televizija Srbije Adresa redakcije: Tre}i program Radio Beograda. Telefoni: 32 44 322.TRE]I PROGRAM Uredni{tvo ~asopisa Redakcija: Jovan Despotovi}. 263 e mail: radiobg3@rts. 32 47 157.rs. 11000 Beograd. Ljiljana Ceki} Lektura i korektura: Milka Cani}. 334. 32 24 623. 165. mr Ivan Milenkovi}. Svetlana Matovi}. Takovska 10 (za ~asopis Tre}i program) [tampanje zavr{eno februara 2011. Irina Maksimovi}. Sanja Kunjadi}. lokali: 265.rs [tampa: Ton plus.

Beograd 2007. godine izdanja treba razdvojiti zarezima (Lakan 1986: 13. Lakan. klju~nim re~ima (ne vi{e od 5) i rezimeom na engleskom ili nekom drugom svetskom jeziku (do 2200 slovnih mesta). Cambridge Univesity Press. E. za citate u tekstu koristiti znake navoda. Ako je ime autora ve} pomenuto u re~enici. navodi se samo godina i broj stranice (1986: 13). naslov ~lanka. Ukoliko se referi{e na vi{e dela istog autora. Prevode nau~nih ~lanaka iz inostrane periodike tako|e je potrebno slati opremljene apstraktom i klju~nim re~ima. 1–2. Ili: Gream Garard.“). godinu izdanja i broj stranice. godinu izdanja i broj stranice/a. dok }e o opremi prevoda neobjavljenih nau~nih ~lanaka i poglavlja iz knjiga ili zbornika radova brinuti redakcija. molimo autore i prevodioce da se prilikom pripreme teksta pridr`avaju slede}ih uputstava: Nau~ne ~lanke doma}ih autora potrebno je pre slanja redakciji opremiti apstraktom na srpskom jeziku (do 900 slovnih mesta). mesto izdanja. 1993. naslov (obele`iti italikom). Prosvetiteljstvo i njegovi neprijatelji. Prilikom citiranja. na primer: (Lakan 1986: 13). u D. Tekst/poglavlje u zborniku radova treba da sadr`i: ime (ili inicijal imena) i prezime autora. Hampton i J. mesto izdanja ~asopisa (ukoliko je potrebno). Prilikom navo|enja literature dosledno koristiti jedan od dva predlo`ena sistema: 1. Non-Places: Introduction to an Anthropology of Supermodernity (Cultural Studies). Na primer: Russell Hardin. naziv ~asopisa (obele`iti italikom). . Tre}i program. The Idea of Democracy. godinu i broj stranice/a (bez skra}enice „str. bez navodnika. Verso. a ukoliko se na istom mestu poziva na vi{e autora razdvajanje vr{iti ta~kom i zarezom (Lakan 1986: 13. 1986. 1992: 55). ime urednika. Copp. Theoria.294 Uputstvo autorima i prevodiocima Nakon stavljanja ~asopisa Tre}i program na listu nau~nih ~asopisa u oblasti dru{tvenih nauka i svrstavanja u kategoriju M51. godi{te (ako ima) i broj ~asopisa. 23–24. Etika psihoanalize. J. mesto izdanja. 2.). 1995. naziv izdava~a. Paris. a za citate unutar citata apostrofe. ^lanak u ~asopisu treba da sadr`i: ime (ili inicijal imena) i prezime autora. naslov. Public Choice versus Democracy. 133–134. Navo|enje literature u fusnotama numerisanim arapskim brojevima. 17. U slu~aju navo|enja literature u samom tekstu potrebno je u zagradi navesti prezime autora. Roemer (ur. Bibliografska jedinica za knjige treba da sadr`i: ime (ili inicijal imena) i prezime autora. Hardin 1993). Na primer: Marc Augé. Citate du`e od dva reda treba praznom linijom odvojiti u poseban blok. I–II. Cambridge. naziv izdava~a. ali bez rezimea. godinu i broj stranice/a. Na primer: @. naslov (obele`iti italikom). 157–173. 13.

Na primer: Lakan. 157–173. Russell. broj stranica. 1–2: 3–25. Theoria. Ili: Garard.). naslov. 1995. ^lanak u ~asopisu: prezime i ime (ili inicijal imena) autora.U ovoj vrsti navo|enja bibliografske jedinica u spisku literature treba pisati na slede}i na~in: Knjiga: prezime i ime (ili inicijal imena) autora. Roemer (ur. Tre}i program. Spisak literature treba sastaviti po abecednom redu uzimaju}i u obzir prvo slovo prezimena autora. Hampton i J. Etika psihoanalize. 1993. Paris:Verso. naziv ~asopisa (u italiku). Tekst/poglavlje u zborniku radova: prezime i ime (ili inicijal imena) autora. godi{te (ako ima) i broj ~asopisa. 1986. Prosvetiteljstvo i njegovi neprijatelji. Gream. naziv izdava~a i broj stranica. naslov. mesto izdanja. E. mesto izdanja (ako je potrebno). ime urednika zbornika. Public Choice versus Democracy. 2007. @. 295 . J. naslov zbornika (u italiku). The Idea of Democracy. godinu izdanja. mesto izdanja i naziv izdava~a. Marc. NonPlaces: Introduction to an Anthropology of Supermodernity (Cultural Studies). Cambridge: Cambridge Univesity Press. godinu izdanja. Copp. teksta. Na primer: Hardin. Na primer: Augé. 133–134 (I–II): 9–28. naslov (u italiku). U: D. godinu izdanja.