You are on page 1of 6

Biti menadžerka u Srbiji

Žene menadžeri u Srbiji još uvek imaju niže plate od muškaraca za iste pozicije

Savremene promene vode neminovno ka zatiranju porodice kao osnovne ćelije društva. Ta bolna činjenica, zajedno sa osamostaljivanjem i večitom borbom za egzistenciju na ovim prostorima, neminovno dovodi do sve većeg broja žena na menadžerskim pozicijama. Biti žena menadžer u Srbiji znači biti pionirka u mnogo čemu,uvek u raskoraku izmeĎu tradicionalnog i urbanog. To, svakako, znači da je ona stalno pod prismotrom i mora da bude uvek budna i na oprezu. Postoji velika razlika u eksternom i internom odnosu prem a ženi na poziciji.Na samom tržištu je jednostavnije, žena lakše otvara mnoga vrata i uz manje prepreka stiže tamo gde je naumila. Žene je saučesnički podržavaju, a muškarci joj se dive. Onog trenutka kada pregovori započnu, tu nestaju razlike meĎu polovim a, stupa na scenu poštovanje pozicija i sposobnosti pregovaranja, a preovlaĎuju interesi kompanija. Kasnije, na neformalnom delu, opet ona je opet – žena. U tom smislu u Srbiji je isto kao i na Zapadu. Nakon iskustva na vodećim pozicijama u četiri kompanije, sigurna sam da je interni odnos prema ženi menadžeru upravo ono što čini razliku izmeĎu Srbije i ostatka sveta. Unutar samog preduzeća skriveni su problemi za ženu na poziciji. Predrasude o ženama i njihovim sposobnostima su jako izražene, kao i otpor muškaraca da im žena bude šef. Konflikti počinju od surevnjivosti koleginica, preko smicalica kolega na nižim pozicijama, pa do mobinga onih iznad, koji obično usledi nakon pokazanih rezultata. Žena menadžer je pod lupom više nego bilo ko drugi, ona nema prava na slabost,ne prašta joj se ni najmanja greška. U osnovi ovog problema je ukorenjeno shvatanje da žena ne može da vodi posao kao muškarac. Rekla bih da je ovde reč o tradicionalnom balkanskom sistemu vrednosti koji osporava ne samo jednakost, već i spo sobnost žene da obavlja svoje dužnosti na visokom profesionalnom nivou. Time se ona dovodi u situaciju da se bori za poštovanje koje joj po stručnosti i efikasnosti pripada. Aautoritet stalno i iznova dovodi u pitanje. Žene menadžeri u Srbiji još uvek imaju niže plate od muškaraca za iste pozicije. Dame masovnije ostaju bez posla u tranzicionim i kriznim previranjima,a muškarci, po pravilu, uvek imaju prednost pri zapošljavanju na višim pozicijama. Činjenica je, takoĎe, da je u našoj zemlji mnogo manji broj žena koje upravljaju kompanijama sa velikim kapitalom, nego što je to slučaj na Zapadu. Kada su u pitanju veštine i stilovi voĎenja, teško je u Srbiji iskoristiti prednost žena. U našim kompanijama, njima se pre poverava da se bave razvojem veština zaposlenih, one biraju razumevanje i motivaciju pre nego strogi hijerarhijski stil čvrstih principa. Timska orijentacija i fleksibilnost u prihvatanju promena su, ipak, na strani žene. Tradicionalna Srbija podrazumeva da je žena ta koja vodi brigu o domaćinstvu i za nju je, kada je na nekoj višoj poziciji,izuzetno zahtevno uspostavljanje ravnotežeizmeĎu posla i porodice. Ovaj problem uglavnom rešava kraćim snom, pasmo često u prilici da vidimo premor na licima srpskih menadžerki.

Muško-žensko menadžerski timovi pravi su način da se prevladaju predrasude, ali i da kompanija najbolje iskoristi svoje vrhunske kadrove. Naravno, tada mora da se zna ko je voĎa tima. Ako je to žena, priča se ponavlja... Srbija koja prati zapadne trendove, ali samo u formi, još uvek je nespremna da prihvati jednakost polova u poslu, da iskoristi prednosti različitosti, da svoje vrhunske menadžere pusti da pariraju strancima koji polako preuzimaju primat u najvećim kompanijama. A suština je jednostavna – rezultat. Žene, koje po pravilu moraju da se suoče sa kućnim i porodičnim obavezama, sa frizurom i poslovnim autfitom, često i sa podsmešljivim i provokativnim pogledima muških kolega, ipak ih postižu. I dok je rezultata i promućurnih poslodavaca, žene će postavljati standarde i dizati les tvicu. Autorka jepomoćnica direktora Tim-Izolirke Šid Tijana Ĉeĉević objavljeno: 02.02.2012. inShare

MOĆNE ŽENE KROJE BIZNIS
Iako ih nema mnogo, žene na rukovodećim položajima u Srbiji dokazale su da mogu biti i top-menadžeri i dobre majke i supruge

Nataša Marjanović, direktor Delta đeneralija

Uprkos svim preprekama koje su uglavnom proizvodi patrijarhalnog mentaliteta - da je ženi mesto u kući i za šporetom, žene u Srbiji sve češće preuzimaju rukovodeća mesta u firmama i sve manje zaziru od rizika bavljenja sopstvenim biznisom. Postaju sve samostalnije u finansijskom i svakom drugom pogledu. GospoĎe direktori i menadžeri, žene koje su prihvatile da vode preduzeća u tranzicionom periodu, da stanu na čelo kompanija, da formiraju i vode svoja preduzeća nemaju vremena da se zabrinu za celulit, ne stižu da slede modne trendove, retko kad su u prilici da se opuste na nekom koktelu. Jer, osim što su uspešne u poslu, imaju porodicu i svaki slobodan trenutak provode s njom. Većina njih tvrdi da je upravo nedostatak vremena za porodicu njihov najveći problem.

Iako danas čak 62 odsto anketiranih muškaraca u Srbiji izjavljuje da bi se rado oženilo partnerkom kojoj je karijera prioritet i iako biznismeni novog doba preferiraju poslovno uspešnu partnerku od one s dobro oblikovanom pozadinom, ipak 74 procenta žena i dalje misli da muškarci beže od dama koje jure poslovnu karijeru. Gordana Dostanić, Svetlana Vukajlović, Draginja Đurić, Dragijana Petrović i Nataša Marjanović su dobar primer da žena može biti i uspešan rukovodilac i da ima porodicu čija joj je podrška neophodna da se ostvari i na profesionalnom planu. Žene su preciznije Nataša Marjanović, prva žena portfolio menadžer u Srbiji i direktor dobrovoljnog penzijskog fonda, smatra da, iako se broj žena na rukovodećim mestima povećava, još je neuporedivo više muškaraca. - Žena mora duže da se dokazuje da bi imala isti rezultat. Ali, one su preciznije - kaže Nataša. Smatra da svaka uspešna žena mora da neguje atribute ženstvenosti, pa se i ona trudi da zbog posla ne izgubi na tom polju. Kaže da, iako posao zahteva dosta vremena, dobrom organizacijom uspeva da uradi i druge stvari. - Ne osećam da sam se žrtvovala i nečega odrekla. Ponekad bih volela da možda malo više spavam ili da i preko nedelje imam vremena za sport. Ali, ovo je moj izbor - kaže Nataša. Nataša tvrdi da je podrška porodice nešto bez čega nema uspeha, kao i da je važno da prezaposlenost ne bude izvor nesporazuma.

Svetlana Vukajlović, direktor RZZO-a

Kući nosim stres s posla Svetlana Vukajlović postala je prva žena direktor u istoriji Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, odgovorna za raspodelu 100 milijardi dinara iz budžeta. - Od početka sam radila u privatnom sektoru, a tamo se podrazumeva da nema radnog vremena, vikenda. Nema godišnjeg odmora - ako iskoristiš 15 dana, odlično. Samo te rad štiti da opstaneš i napreduješ - kaže Svetlana. Ona smatra da su žene bolji rukovodioci jer su lojalnije. Kada je odlučila da rodi drugo dete, s posla je odsustvovala samo šest meseci da bi zadržala poziciju.

- Danas žene rade do poslednjeg dana trudnoće i vraćaju se na posao posle dva meseca. Jer, konkurencija je velika i začas se vratiš tri koraka unazad - upozorava Vukajlovićeva. Smatra da je razumevanje porodice veoma bitno i da je ona imala sreće da je muž podrži, svestan da ona ne bi bila ona da nije ostvarila karijeru. - Kući nosim sve stresove s posla i treba mi nečija podrška da ih prevaziĎem - iskrena je.

Draginja Đurić, direktor Banke „Inteza"

Malo vremena za najbliže Draginja Đurić tvrdi da se nikada nije osetila na bilo koji način diskriminisanom zato što je žena. Zato misli da je nedostatak žena na najvišim rukovodećim pozicijama često posledica njihove odluke da se dobrovoljno odreknu karijere i da se zaustave na nižim pozicijama, verovatno u strahu da neće moći da naprave balans izmeĎu profesionalnog i privatnog života. - Najviše rukovodeće pozicije podrazumevaju celodnevno angažovanje, česta putovanja, dugo odsustvovanje od kuće. Briga oko potomstva, upravljanje domaćinstvom, društveni život porodice još su primarno u rukama žene i zato je potrebna ogromna podrška porodice. Srećom, moj suprug i deca imaju sluha za moje obaveze i poštuju moju potrebu da budem uspešna u onome što radim - objašnjava Đurićeva. Ipak, Draginja priznaje da ima jednu vrstu problema - i pored velike želje da napravi ravnotežu izmeĎu profesionalnog i privatnog života, odgovornost za ostvarenje ciljeva jednog velikog bankarskog sistema neminovno joj ostavlja malo vremena za sebe i najbliže.

Dragijana Petrović, direktor MV Investmentsa

Brže smo od muškaraca Dragijana Petrović je 11 godina na čelu najuglednije brokerske kuće u Srbiji. Smatra da žene imaju bolje performanse, više samopouzdanja, brže reaguju, sigurnije su, sveobuhvatnije sagledavaju stvari. Mana im je što su hirovitije i nepredvidlivije od muškaraca. - Jedan moj kolega ima običaj da kaže da sam do 14 časova, dok se obavlja trgovina na berzi, muškarac, a onda se našminkam i pretvaram u ženu kad počnu sastanci - kaže Dragijana. - Mi direktorke smo normalne žene, samo smo kvalitetne u poslu. U kući smo žene i majke. Realno, teško je sve uklopiti, ali nije neostvarivo. Pokušavam i ulažem sve napore i trudim se da ono vreme koje provedem s porodicom bude kvalitetno i rasterećeno, da nema nervoze, da se smejemo, igramo. Bar kad nema dosta slobodnog vremena, onda da ono malo bude kvalitetno kaže Dragijana.

Gordana Dostanić, direktor Beogradske berze

Važno je da porodica ne trpi Gordana Dostanić, zaposlila se 1992. u Beogradskoj berzi, a 10 godina kasnije bord direktora postavlja je za generalnog direktora. Tokom 2005. proglašena je za „Menadžera godine u bankarstvu i finansijama", a pod njenom direktorskom palicom Berza je proglašena za najbolju u regionu. Bez obzira na uspeh, misli da potpuna ravnopravnost polova nikada neće biti postignuta.

- Diskriminacija žena još postoji, s kvaziopravdanjem straha od odsustva zbog materinstva. Kažem, kvaziopravdanjem jer je primer Beogradske berze u tom pogledu bio suprotan. Naše mlade koleginice su imale punu podršku kolektiva kada su se odlučile na taj korak. Posebno ističem da je muški deo kolektiva dao puni doprinos da se ublaže posledice njihovog privremenog odsustva - tvrdi Dostanićeva. Najveće odricanje vidi u vremenu koje nema da bi posvetila ljudima koje voli. - TakoĎe, ima i nekih zanimljivih oblasti kojima bih volela da se više bavim, da ih detaljnije izučavam, da o njima više čitam, a za to nemam vremena. S druge strane, mislim da porodica ne trpi zbog moje prezauzetosti, osim što i oni, kao i ja, nekada priželjkuju da više vremena posvetimo nekim sitnim stvarima, problemima ili radostima.
Izvor: PRESS

TAGOVI