You are on page 1of 18

PRILOG 2

PRILOG 1.

Ako problematiku sagledamo dublje, detaljnom analizom, uoiemo da se u proteklom periodu vrilo perfidno sakrivanje graevinskih objekata od javnosti i same Vlasti u prostor povrinskih kopova, koji su u domenu rudarskih radova, i za koje je zadueno Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja. Ukoliko dalje pogledamo Zakon o ministarstvima, kako bi smo utvrdili delatnost Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, videli bi smo da poslovi kontrole i nadzora izgradnje graevinskih objekata ne postoje u opisu poslova rudarske inspekcije, iz ega moemo zakljuiti da zakonski gledano niko iz rudarske inspekcije nije odgovoran za njih. Kako su prostori ugljenokopa zabranjena zona, gde nije dozvoljeno graditi objekte koji nisu rudarski, odnosno nisu uneti u Glavni rudarski ili Dopunski rudarski projekat, sve dok se ne okona eksploatacija mineralnih sirovina i zavri rekultivacija degradiranih povrina; gradnjom u toj sivoj zoni bilo kojih objekata, Republika Srbija nema uvid u te investicije, niti zna ta se tu radi (!!) tj. da li se pravi teta ivotnoj sredini [poto obraivai i ocenjivai (tehnika komisija) Strateke procene uticaja na ivotnu sredinu i Procene uticaja na ivotnu sredinu, nisu odgovorna lica za razliku od projektanata].

Dok o trokovima izgradnje i da ne govorimo, jer su isti bez nadzora inspekcijskog organa. Iz prethodnog proizilazi da niko ne kotrolie sa kakvom tehnikom dokumentacijom izvoai radova raspolau za ovakve investicije (poput ovakovog tipa objekta sa visokom branom). Da li je potuju prilikom izgradnje?! Da li po njoj rade?! Odnosno da li je mogue po njoj raditi?! Takav nain ogranizovanja posla ima za posledicu uglavno viestruko poveavaja trokova do kraja realizacije same investicije. A koliki e biti trokovi? Ne zna se!? Obino trostruki i vie! Tako da danas imamo situaciju u kojoj se ispod rada jednog Ministarstva (rudarstva) skrivaju poslovi kontrole i nadzora ovog puta Ministarstva graevine i njihovih objekata koji nisu rudarski u prostoru povrinskih kopova. Ovde elim da naglasim da zameramo Vlastima za takvu situaciju, u kojoj ista ne kontrolie izgradnju i tok montae istih objekata. U kojoj je sve preputeno izvoaima radova (!), ime je omoguen put za nesmetanu korupciju, a pri tome su upravo Vlasti vlasnici tih novih objekata. Zbog ovakve politike skrivanja objekata na prostoru celokupnog ugljenokopa, deavaju se akcidenti sa tekim posledicama po ivotnu sredinu, za iju sanaciju su potrebni i vreme i novac. Dakle, pojasnimo zbog ega je to tako? a) Prvo, prilikom realizacije novih investicija, improvizuje se sa projektnom dokumentacijom odnosno ne rade se po Projektima (Glavnim i Dopunskim) ve po tehnikoj dokumetaciji koji su njihovi delovi i nieg ranga (Studijama, Idejnim projektima, elaboratima, Uproenim projektima... i td.) koje nadlenim Ministarstvima, investitori i PR-ovi raznih politiara, predstavljaju kao Projekte pa se time u startu omoguuje da se kasnije viestruko poveavaju i gomilaju trokovi u investicijama zbog potrebe preprojektovanja bez ega se ne bi poslovi na objektu okonali. b) Drugo, dok u domenu Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, Rudarska inspekcija izlazi na teren i vri nadzor i redovnu kotrolu rudarskih radova na svakom rudniku po godinjim planovima koji su operacionalizovani iz Glavnog/Dopunskog rudarskog projekta za tu godinu i dostavljeni tom Ministarstvu od strane menadmenta rudnika. Takoe, rudarska inspekcija izlazi na teren i proverava svaku Prijavu graana i Nevladinog sektora. Graevinska inspekcija ostaje po strani jer se u mnogome oslanja na nadzorne organe postavljane od Investitora na tom objektu i izlazi na teren tek po pozivu nadzornog organa (zbog akcidenta i velikih havarija) ili Prijave graana. Meutim, evo sluaja kada graevinska ispekcija ignorie Prijavu NVO iako je jedan graevinski objekat (pepelite TE Kstolac B) ugroeno od nestabilnog terena podlonog klizitima sa svih strana. Povrinski Kop irikovac se nalazi u Sopotskoj gredi koja je puna vode. Inae re Sopot znai: snaan izvor vode. c) Tree. Nevladina organizacija L.A. 21 za Kostolac Optina uestvujui aktivno u procesu izrade Prostornog plana podruja posebne namene Kostolakog ugljenog basena (2010. 2012.), g, izmeu ostalih i Plana generalne regulacije Kostolca mart 2013. god. susree se sa kartama namene povrina GMZ

Kostolac / GO Kostolac i povrina EPS-ovih kopova i jalovita na kojima je ucrtana otra granica po kojoj se razgraniavaju ova dva prostora. Sobzirom da smo hteli da u Plan generalne regulacije Kostolca ubacimo neke programe za budua pokolenja i Projekte da se povrine na unutranjem jalovitu Prvog dnevnog kopa Kostolac (zatvorenog jo 1980. god.) privedu nekoj nameni: poput obnove livade, njive, zabrani, vonjaci i vinogradi, koji su se nekada tu i nalazili na visoravni i padinama Sopotske grede. Umesto toga danas imamo divlja i ilegalna smetlita. Meutim, nita od toga nije mogue koristiti, jer taj EPS-ov prostor jo uvek hermetiki zatvoreni (!?) za bilo kakav pristup graanstva sa njihovim inicijativama. Ovo je vidljivo ak i u skoranjem Prostornom planu Kostolca, koji ne ulazi u prostore na kojima je zavrena eksploatacije lignita, sa kojima se granii. Na tome je insistirano kako od strane obraivaa Planova: IAUS Instituta za Arhitekturu i Urbanizam Srbije iz Beograda za Prostorni plan posebne namene Kostolakog ugljenog basena tako i predsednika komisije za izradu Plana ora Milia iz Republike Agencije za prostorno planiranje; kao i Arhitektonski fakultet univerziteta u Beogradu, za Plan gener. regulacije Kostolca, i naposletku od Komisije za planove Grada Poarevca koja je sprovodila i nadgledala izradu ovog Plana; a sve pozivajui se na Zakonsku regulativu! Ne sumnjamo da iza takvog oktroisanog stava stoje interesi raznih lobista monopolistikog EPS-a. Dakle. Podvucimo, podruja koja su dobijena ekspropijacijom po Glavnom rudarskom projekatu za eksploatacije uglja na povrinskim kopovima i uopte mineralnih sirovinsa ne moe se preimenovati za druge namene osim rudarstva. Posle zavretka eksploatacije rudnika vri se tehnika a potom bioloka rekultivacija devastiranog zemljita i vraa se zemlja prvobitjoj nameni; ovo sve pie i stoji u svakom Glavnom rudarskom projektu. Objanjenje za nas graane o otvaranju i zatvaranju ugljenokopa je logino i regulisano Zakonom (o rudarenju) i sve je jasno, ali vidimo da ba u praksi i nije tako: ** 1. Na Porinskom kopu irikovac postavljen je objekat novog pepelita TE Kostolac B po Idejnim projektom gde tehnologija transportovanja guste meavine u odnosu pepeo voda 1:1 jo nije uspostavljena i sprovedena u praksi, pa se pepeo transportuje sa vie vode priblino 1:3 ovo ima za posledicu stvaranje vodenog ogledala nad kasetom. Viak vode, pravi pukotine kaverne u nasipu, kroz koje istie u recipijent (Slika br. 2 i Slika br. 3) kao rastvor sa tekim metalima i otrovnim materijama koje prete da zagade izdane pijae vode irih razmera. Sopotska greda ima 5 (pet) horinzontalnih izdani pijae vode (Slika br. 1) iji su nepropusni slojevi poseeni radom bagera. Smatramo da bi se dogodila velika teta ukoliko bi se sa te strane svi slojevi izdani zagadili rastvorom nastalim meanjem mikronskopskih i makroskopskih estica pepela i vode (tzv. pulpom) koja bi isticala iz ovog pepelita. Sanacija klizita na kompletnom odkopnom frontu PK irikovac otpoela je aprila/maja 2009. godine po Uproenom projektu koji je uradio Rudarski institut Zemun, klizanje mase zemlje jo traje sve do dananjeg dana 2013. god. to je vie od 4 (etiri) godine i ne vidi se skori kraj zaustavljanja klizanje zemlje.

Tehnika dokumentacija (Idejni projekat i Uproeni projekat) kojom su obuhvaena ova dva dogaanja: a) Izgradnja pepelita u PK irikovac i b) Sanacija klizita na frontu odkopavanja PK irikovac, ovako upotrebljeni izgledaju potpuno nevezano (!) namerno ili nenamerno (?) i tako se tretiraju odvojeno u dva ministarstva (za rudarstvo i za graevinu). To je omogueno dokumentima nieg ranga od Glavnog projekta koji ne obuhvataju sve situacije pa ta dva dogaanja ive odvjeno jedan pored drugog kao da ne postoji uzrono posledina veza. U pomenutoj korienoj tehnikoj dokumetaciji trokovi su procenjeni i daleko od tanih, to se vidi kad se krene u realizaciju. Glavni projekat bi objedinio oba dogaanja i dao bi tanu vrednost trokova po stavkama ove investicije i rok zavretka radova na objektima!
Front odkopavanja prema Dunavu (severni pravac) Unutranje odlagalite odlaganje jalovine (juna strana kopa)

Slika br. 1 Pregledni litoloki profil Sopotske grede zona kopa irikovac u ijoj podini ispod fronta odkopavanja (severna strana) smeta se pepelite za TE Kostolac B

Slka br. 2.

Pukotine kaverne u podnoju nasipa na pepelitu TE Kostolac B postavljenog u zoni odkopa "irikovac"

Slka br. 3.

Uveanje slike br. 2. Pukotine kaverne u podnoju nasipa na pepelitu TE Kostolac B

2. Drugi primer, u prostor povrinskih kopova PD TE KO Kostolac postavljen je objekat komunalne deponije, za koji nismo mogli da utvrdimo kako i po kojoj vrsti tehnike dokumentacij je uraen. Prikaz toka naih napora je sled dogaaja kroz pisana dokumenta PREDSTAVKE/PRIJAVE instancama Vlasti od decembra 2003. godine pa 2005. god. i 2006. g. priloena su u (Prilog 1.) (Prilog 2.a,2.b,2.c.) (Prilog 3) i (Prilog 4.). Odmah iznad Kostolca na unutranjem odlagalitu odavno zatvorenog Dnevnog kopa Kostolac 1980. god. na Sopotskoj gredi nalazi se nelegalno smetlite koje su postavili (1990. godine) vodei politiari Poarevca ne pitajui itelje Kostolca, naselja Majdan Kostolac u Kobaltovoj ulici i metane okolnih sela, a to je odobrio neko iz EPS-a! teta je ogromna, to je kao kad se u selo dovede vodovod i pijaa voda a ne uradi kanalizacija, pa seljaci svoje bunare iz kojih su pili vodu, pretvore u septike jame tada se zagadi izdan u irem podruju, pa nijedan bunar se ne moe koristiti. Ideja da objekat komunalne deponije na odlagalitu sa nekompaktnom strukturom zemlje jalovine je nepromiljena, jer e se sve atmosverske padavine proputati duboko u zemlju do nepropusnog sloja sa posledicama koje su: a) ispiranje atmosveralijama baen komunalni odpad i zgaivanje podzemnih voda (izdani vode za pie), b) stvaranje klizita na Sopotskoj gredi od sakupljene vode ispod smetlita gde se nalaze hodnici podzemnog majdana iz doba ora Vajferta 1875, i c) Zbog estih poara na smetlitu kao produkt sagorevanja stvaraju se otrovna jedinjenja preko 250 vrsta od kojih su najtoksiniji dioksini i furani ija toksinost je preko 1000000 puta vea od cijanida. *** Dana 9. IX 2013. godine na smetlitu iznad Kostolca dolo je do velikog poara koji je obuhvatio 20 hektara a gaen je trajalo od 11 h do 23 h. Na licu mesta izala je inspektorka ekologije Gorica uri a pozvala je ekipu sa mobilnom toksikolokom laboratorijom iz Beograda, kako bi izvrili merenje gasova sa smetlita koje je gorelo 12 sati. Ekipa je dola u Kostolac oko 22:00 h.

izvrila merenja, ali rezultati tih meranja jo nisu dostavljeni; pitanje je zato? Poar na smetlitu je tinjao i sutradan 10. IX 2013. god. (Slika br. 4)

Slika br. 4 Radnik obezbeenja PD PRIM doo, gasi poar metlanicom **** Iz gore navedenih argumenata dajemo rezime naina realizacije investicionih objekata poev od starta izrade dokumentacije u Republici Srbiji; uporeujui ga sa dobrom praksom investicione izgradnje u nekadanjoj SR Srbiji: Od 1990. god. do 2004. god. o izgradnji investicionih objekata u R. Srbiji odluke su bile politike a donosile ih (nekompetentne) politike strukture. Od 2004. godine donoenjem set zakona o ekologiji: po Zakonu o proceni uticaja na ivotnu sredinu investitor je morao da uradi Studiju o proceni uticaja budueg objekta na ivotnu sredinu. Meutim ova procedura Procena uticaja na ivotnu sredinu koje Ministarstvo za zatitu ivotne sredine donosi kao podzakonski akt omoguava da se Studija o proceni uticaja budueg objekta na ivotnu sredinu radi za Idejni projekat budueg objekta (!) to zajedno sve obesmiljava postupak dobijanja dobre Projektne dokumentacije. Na kraju posle sprovedene procedure Ministarstvo za zatitu ivotne sredine, daje saglasnost na ta? na Projekat (idejni) to investitor tumai kao odobrenje za rad. Ivestitor ne trai izradu Glavnog projekta, tedi (!) na dokumentaciji! Dakle, Ministarstvo ekologije je kapa tj. pokrie za ovakav nain rada svim investicijama. Posledice su viestruko poveane trokova do zavretka investicijionog objekta i tete ivotnoj sredini.

***** Svaka investicija u SR Srbiji morala je da ima baznu dokumentacuju po kojoj bi se objekat gradio, a do koje se dolazilo u nekoliko etapa i na sledei nain: 1. Prva faza: Donoenje ODLUKE o izgradnji nekog objekta iziskuje sastavljanje Projektnog zadatak i angaovanje obino Instituat iz struke, ovlaenu projektantsku kuu da uradi Glavni ili Dopunski projekat 2. Druga faza: Vri se struni pregled uraenog Projekta (Glavnog/Dopunskog) radi dobijanja potvrde o kvalitetu uraenog Projekta to je (interna i eksterna) Revizija 3. Trea faza: Uslov za dobijanje dozvole za izvoenje radova se stie kada se okona procedura eksterne Revizije i kompletira dokumentacija za predaju odgovarajuem Ministarstvu: a) Glavni projekat, b) Revitzija Prijekta i c) Potvrda (papir od Investitora sa peatom) da je uraen Projekat. 4. etvra faza: Navedena tehnika dokumentacija i dokument a) b) i c) podnosi se Inspektoratu nadlenog Ministarstva SR Srbije da bi se tamo arhivirali, a na osnovu kojih e se dobiti dozvola za izgradnju. 5. Peta faza: Sa dobijenim Reenjem za izvoenje radova, ugovara se posao sa preduzeem koje e po Ugovoru sa Gl./Dop. projektom izvoditi radove, uz kontrolu nadzornog organa preko Graevinskog dnevnika. Nadzorni organ kontrolie da li se od strane izvoaa radova potuje projektna dokumentacija i da li se radovi izvode po zakonskoj regulativi. 6. esta i poslednja faza: Po zavretku svih radova na objektu Investitor izvri tehniki pregled i prijem. Potom se podnosi zahtev za dobijanje upotrebne dozvole odgovarajuem ministarstvu, Ukoliko je dolo do izmene na izgraenom objektu u odnosu na pomenutu validnu dokumentaciju, koja je podneta Ministarstrvu pre dobijanja dozvole za izgradnju (faza 4), upotrebna dozvola se nije mogla dobiti. Na ovaj nain Investitor se obezbeuje da e dobiti Glavni projekat sa najboljim reenjem, i realnim trokovima realizacije investicije koji se nee uveavati zbog propusta u tehnikoj dokumentaciji. Naposletku Investitor se osigurava sudski, ako neto krene naopako obezbeuje svoj interes vlasnika u ovom sluaju SR Srbije. ****** Procenite sami na ta lii dananja procedura realizacije neke investicije. Iako sada postoji Zakonski dodatak za zatitu ivotne sredine, koja treba da se obezbedi u Glavnom projektu, kroz Studiju o proceni uticaja budueg objekta na ivotnu sredinu ona to ne obezbeuje jer se Studuja radi za Idejni projkat. Smatramo da je i Studija o proceni uticaja... inprovizacija koju Ministarstvo ekologije dajui saglasnos Investitoru zapravo daje odobrenje za rad (ovog puta sa nepotpunom dokumetacijom). Inae odobrenje za rad daje Ministarstvo graevine. Nadamo se da e ova iscrpna analiza pokrenuti Vladu Republike Srbije da uini neto u svojim Ministarstvima na smanjenju trokova investicijama u R. Srbiji. SRENO!

Prilog 1. Prilog 2.a. Prilog 2.b.c.

INFORMACIJA... od 18.12.2003. godine Duanu Vujiu, Predsedniku SO Poarevac PRIJAVA ... od 25. VII 2005. god. Ministarstvu nauke i Zatiti ivotne sredine Inspekciji zatite ivotne sredine Poarevac, 21. VII 2005. god. Odgovor Br. 480-501 172/2005 04 od 25. VII 2005. godine i REENJE Br. 480-501 172/2005 04 Uprave za zatitu ivotne sredine Inspekciska sluba Poarevac 25. VII 2005. god.

Prilog 3. PRIJAVA od 25. IV 2006 Direktoru dr Miroslavu Nikeviu, Upravi za zatitu ivotne sredine, zbog neispunjavanja Reenja inspektorke Vere Rodi od strane SO Poarevfac i JKP Poarevac, 25. IV 2006. god Prilog 4. Miljenje na Studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu zateenog stanja deponije u Kostolcu; Lokalne Agende 21 za Kostolac OPTINA iz Kostolaca 11 XI 2007. god Kostolac, 18. X 2013. god. sastavio: __________________________________ Nenad Nikoli, koordinator-stakeholder NVO ''L.A.21 za Kostolac-OPTINA'' __________________________________ Jovica Veljui-Kerulj, predsednik LOKALNE AGENDE 21 za KOSTOLAC - OPTINA

DOSTAVLJENO: 1 x Predsedniku vlade Republike Srbije (Ivici Daiu) 1 x mediji Zelena Inicijativa Radio Poarevac 1 x Arhivi L.A. 21 za Kostolac Optina

Prilog 1

Prilog 2a

NEWADINA ORGANIZACIJA LOKALNA AGENDA 21 za Kostolsc - OPSTINA 12208Kostolac


MINISTARSTWNAUKE I ZASTITEZIVOTNESREDINE REPUBLIKE SRBIJE

oYS"f 15

INSPEKCIJI ZASTITE

.---l*'b'*t-'bd PRIJAVA

Zrvorxnsnnorxn
PoZarevac

Postovana Inspekcijo, Zeleo bih ovimputem daprijavimJKP ..Komunalne Slulbe" Polarwac zbog formiranjadivlje komruralne deponijeu Kostolcuna degradiranom zemljistuJppK Kostolac,tadnijenapmompovr{inskomdnevnom kopu.Deptonija senalaziiznad grada,gdeje izloZena vetrovima(preko150dana)koji produktesagorevanja (od jedinjenja) preko kojih su 250otovna nosepremagradu Kostolcu.O ovome probelmu obavestili smoPresednika SOPo2arevac DuSana Vujdi6a18.12.2003. god. (PRILOGl), kojije ostao bezodjeka do danasnjeg dana. Pored ovoga,javlja sei moguCnost eksplozije deponije usled velikihkolidina (preko biogasa 45% metana) koji sejavljakaoposledica nepravilnog deponovanja otpada. Divlja deponijaje napravljena povrSinskog namestu kopa kojije izgradjen na oknimaza podzemnu eksplataciju uglj4 moZesesamozamisliti do kakvih poremeiaja tektonskih moZe paljenja doii usled - eksplozije metana. ..Komunalne Kakosveovonije dovoljno, JKP planiraju Slulbe" PoZarevac, dodatno odlaganje (oko 32 tonesme6a smeiaiz Pofurevca dnevno), na ovoj divljoj deponiji, Sto iejoi viSe doprineti zagadjenju Zivotne sredine, kojaje ve6dosta zagadjena od strane EPS-ovih kompanija. Stogamolim vasda situacijunaterenuove divlje deponije dovedete u okvir va.Ze6e zakonske za sanitame deponijeotpadtj. zabranite daljekoriSienjeiste. PRILOGl:Informacijabr..,odl8.Xll2003.god.zaPredsednikaskup5tineopitine Po2arevac Vuiidida s-dinaDu5ana 21.7.2005. god. Kos t olac Dostavljeno:1x Inspektoratu lx arhiviL.A.21zaK.-O. Nenad Nikoli6 koordinator NVO"L.A.2| zaK.-O."

Kostorac /J /lror,rf
ll l)(uL I (, l{EilAo
SrSfiA? !?2C0 l{0sr0r.c gttzl?13110

Prilog 2b
Peny6nuKaCp6rja MI{HI{CTAPCTBO I{AYI(E II 3AIIITI,ITE XI{BOTHE CPE,IIIIIf, YnpaB! 3s 3aIIIIrry xxBoT|recpeanrr
C,1yr(6a3afiHcneKqrjcxenocnoBe 3aulTrTe xllBoTte cpealrHe

5p:480-501 -1721200544 25.08.2005. roA. IloxapeBaq

ITEHAAHIII(O,'IIIh I(oopAtFarop IIBO,1.A.213aKocro,lau-OnurluHt I(OCTO,'TAII y,r.CrrmKa6p.2

nPEAMET I oaloBop HaBauy npnjaBy

noBonoM Ballle npujaBe MrHxcrapcrDy, a y Be3x KoMyHanHor ornaAay , xojy cre ynyru,ln oBoM AenoHxje Kocronuy,o6aBeuJTaBaM Bac cneAehe ynoTpe6Hy I AenoHnja KoMyHa.JrHor orfiaAay Kocroruy HeMa na je y Ao3BoJly, cKna4vca oBrauhelgrMa koje uMa!peny6nfirrKM lrHcneKTop 3a 3auTury xrrBoTHe cpeAfiHe HaJroxuo JKn "KoMyHa"lHe cjryx6e"notpeBaqn3p6ry !ryIfije yl liqaja3ar,{eHor srarLa Har|(rBorHy cpeAuHy, Kojace fi3palyjeHaocHoBy lenoHl4je qfiHrrraqa Mepeba u ucrrMTrrBaba xnBoT{ecpeflige x fiMacaApxajflpofllrcaH ]ar(oHoM 3acryaMjyo npoqe[x yTr.tqaja. Ha,qnexHu opraH oAry'{yjeo norpe6fili3paae cryAaje*reveror crarsaa o AaBarby carnacHocrft unu oA6[jaBy3axreM3a cafJl,llHocTx HacryAuJy 3arcqeHor cTa$ano nocTynKy nponficaHoM aaBaBe oB,lM 3akoHoM,

PEIIYBJII'TIKI{ I4HCIIEKTOP 34

CPEAI'IIE

I I I
I

I I
I

I I
I I
I

t I

Prilog 2c
CpSria Pefly6rnKa XIIBOTHE CPEAIIHE HAYI{E I,I 3ATIITT{TE MI{HI,ICTAPCTBO
ynpaBn 3a 3alrrnry xxBorH cpeaxHe rocroBe Cnyx6a :la HcneKuxjcKe
3AUTI'TC XUBOTHC CPEAl,lHC

Bp:480-501 -17212005-04 fo,q. 25.08.2005. floxaDeaau Hy ("cn rr. PC", 6P. .{,r.35 x 37 3aKoHa yrlluajaHa x,iBorH} cpe,4 o npoueHM Ha ocHoBy o onureM ("cn.rn. PC",6p 20192 ynpasu o rpxaBHoj 13512004 ) n en. I 92 t{ 22I 3a(oHa ), e!.23 ,26 3aKoHa xxBorHe cparHe peny6rx'lKti tiHcnexrop 3a 3aurHry ("c,1, 6p.33197 CPJ". ynpaBfioM nocrynKy rlrcr ). y cpe/lljHe' EeorpaA xl,Bo1He Ynpaoa ra raurury HayKe u 3aurttre xxBorHe cpeAuHe, M!.iHlrcrapcrBa noxapeBalr, ,rollool nperreray JKII " KOMyHAJIHE CJIyXEE " xHcne(urjcKor nocrynxyBaHpeAHor PEIIIEISE yn..lyr tior,qaHoBa 22' KaoflpaBBoM,ruuyi L HAJ'IAXE CE JKfl ' KOMyHAIHE CJIyXBE " Ilo)KapeBau, crar6a npoueH fuuaia 3are']eHor ,qefloHllje cTyllj) o nMu). f,a tlSpaav x ![peKTop)KaoolroBopHoM ) KoMyHa,rHof ornara y Kocroxuy HaxtBorHy cpeA/Hy peule$a npttjeMa PoK| 90 raHaoa naHa r]3Bpulerbe. Ho!,la){(e H,eroBo rraoBopeLlerbe 3. XA,TIEA 3iaB,LeHa O6p$"'ror{e|be qK0L{HcneKrop tl MfiHrcrapcrBa Hayxe 3a3aulrl.rry xllBorHecpeahHe, roA. foA. peny6,tt 24.08.2005. ynpaaa 3a 3auTHry xuBoTHe cpearHe,Eeorpal, je u3BplllvofiHcnel(urijcKx 3auTlTe xrBoTHecpealrHe. ornaaay Kooronqy). a no y JKn " KOMyHAJ'1HE CJIyXEE " Iloxapeoau( lenoHtlja(oMyHanHof npernea HeMa KoHcraroBao 2l 3a Kocronau- OnurrHa I ToMnprJll.lKoM la rcnoHsJa AreH,ra nplijaBuHBO JIoRa"iHa yruuajaxa xrnoru,vcperIHy npeMa o npouexu ynorpe6Hy 6e3r3palecryAtiie u ra.iepearr3oBaHa Ao3sony craH,a ce u3paljyje HaooHoBy yT cpe,lrny Cryauja 3aretleHor r{aja Ha ,(xBorHy 30. 3a(oHa o npoqeH,{ 'rn. rluHllJlaqa nponxtj.lH fi HMa canfxaj xlBorHe cpearl{e r Mepe$a cnhrllBar6a npojeKTa t3Be,leHof o6jeKTa norpe6fi M3pa.qc cTyahje 'la cTy,qujyo npoueH[ yruuaja. Ha,LrexHliopraH olnyqyje o oBr.rM 3aKoHoM xa crlariy ula oa6ujany 3axreBa3a aaBa6e car,lacHocrl',l U O !aSa!6y Caf,'lacHocrll 3aTCqeHOf CTa!6a 'laTeqeHor 3al(oHoM, oBfiM cTabano nocrynKynponllcaHoM q[EeHr'{Hor xao1 3aKoHc(tx npon ca. xa,roNeroje cra$a u uxrt4paHMx flona3ehn oA yrBpbeHor oBorpeL!e|6a. arrcn03uTxBy HaocHosy'ln, 22l. claB 2 a y Be3l'l Xa,r6all:jasoeea na oBopeuelLeHeolnaxe $eroBotr3Bprxe}6e, cn)'rai)y nocrynKy,.iepje ouelhello o onureMynpaBHoM 4 3aKoHa ita ) KoHKperHoM caqn. l3l craBl, TaqKa jasHov Hrepec) Herpnfio,4naraH'e, vepe,rHje x'tBpuelse fpe6a npetyrerH ce u3jaBHTrl xan6a MtHucrpy y poKy oa 15 aaHaoa ilaHanpujeMa nporxB oBor peurebaMo)K pcLxetsa, nyTeM oBoropraHa, AocraBxrx : l. JKn' KOMyHAJIHE CJ1VXBE" IloNapeaaq yn. Jyr EoraaHoBa 22 2. ApxrBr

CfIEXTOP 3A

CPEAIIHE

/g"t-'

Prilog 3
NEVLADINA ORGANIZACIJA

LOKALNA AGENDA 21 za Kostolac - OPTINA Kostolac la21kostolac@ptt.yu Rudrarska 1/11 12208 Kostolac 25.4.2006.god.

dr Miroslav Nikevi
Direktor

Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Uprava za zatitu ivotne sredine


Omladinskih brigada 1 11070 Novi Beograd

PRIJAVA
Potovani g. Nikeviu, Nevladina organizacija LOKALNA AGENDA 21 za Kostolac OPTINA iz Kostolca bavi se odrivim razvojem Kostolakog ugljenog basena i ire. Ovim putem elimo da podnesemo prijavu protiv SO Poarevac i JKP KOMUNALNO Poarevac zbog neispunjavanja zahteva koje im je propisao republiki ekoloki inspektor Vera Rodi sa seditem u Poarevcu ( PRILOG I) a u vezi smetlita koje se nalazi iznad grada Kostolca (PRILOG II) Mi smo vas vec jednom obavestili o ovom problemu ali vasa sluba je jednostavno odgovorila da je to problem lokalne samouprave i prebacila na polje lokalne samouprave (PRILOG III) koje se nije to ticalo to se vidi iz priloenog (PRILOG IV) a to smo uspeli da saznamo tek pomou slube Poverenika R. abia. Stoga se Nadam da e te Vi reiti bar ovaj problem Kostolana!

PRILOG I: Prijava-odgovor-reenje ekolokog inspektora Vere Rodi PRILOG II: Satelitski snimak deponije PRILOG III: Vas odgovor u vezi deponije u Kostolcu PRILOG IV: Zahtev za dobijanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja zateenog stanja na ivotnu sredinu

Nenad Nikoli
koordinator-stakeholder NVO LOKALNA AGENDA 21 za Kosolac-OPTINA la21nikolic@gmail.com 063/ 7 113 879 Stika 2 12208 Kostolac

Prilog 4.

NEVLADINA ORGANIZACIJA LOKALNA AGENDA 21 za Kostolac - OPTINA Kostolac la21kostolac@ptt.yu Rudarska 11/1. 12208 Kostolac 11.11.2007

REPUBLIKA SRBIJA Optinskoj upravi optine Poarevac Odeljenju za urbanizam, komunalne i imovinsko - pravne poslove Drinska, 2. 12000 Poarevac

PREDMET: MILJENJE NA STUDIJU O PROCENI UTICAJA Investitor: J.K.P. Komunalne Slube, Poarevac Obraiva studije: Savez Drutva Inenjera i Tehniara Optine Poarevac (SDITOP), Poarevac Naziv projekta: Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu zateenog stanja

deponije u Kostolcu

Dana, 5. novembra 2007. godine, u prostorijama Optine Poarevac odrana je javna prezentacija Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu zateenog stanja deponije u Kostolcu . Investitor studije je JKP Komunalne slube Poarevac, a za obraivaa studije odabrano je preduzee SDITOP (Savez drutava ininjera i tehniara Optine Poarevac) PROJEKAT d.o.o., Veljka Dugoevia 14, Poarevac, tanije dipl. ing. gra. Jovan Toi, (licenca br. 314 1799 03), koji se nije pojavi na prezentaciji, ime smatramo da je ovakvim ponaanjem obraivaa studije naneta velika teta zaintersovanoj janosti. Sama Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu zateenog stanja deponije u Kostolcu, ima veoma veliki broj nedostataka, koje izlaem u sledeim takama: 1. Studija je trebala biti raena prema reenju Ministarsrstva nauke i zatite ivotne sredine, Uprave zatite ivotne sredine, Slube za inspekcijske poslove zatite zivotne sredine br. 480-501-172/2005-04 od 25.8.2005.god. u roku od 90 dana od prijema reenja (Prilog I). 2. Reenjem Ministarsrstva nauke i zatite ivotne sredine, Uprave zatite ivotne sredine, Slube za inspekcijske poslove zatite zivotne sredine br. 480-501172/2005-04 od 25.8.2005.god. predvieno je da prema lanu 30. Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu, stusdija bude izraena na osnovu projekta izvedenog objekta, merenja i ispitivanja inilaca ivotne sredine, to ovom studijom obraiva nije obuhvatio. 3. Investitor i Obraiva studije nisu ni jednim dokumentom dokazali da imaju prava da koriste lokaciju na kojoj se nalazi deponija, katastarskoj parceli br. 2428 KO Kostolac, koja je u vlasnitvu PD TE-KO Kostolac doo. Kosstolac. Dokaz o

bespravnom koritenju zemljita za deponovanje komunalnog otpada od strane Optine Poarevac i J.K.P. Komunalne Slube, Poarevac, na zemljutu PD TEKO Kostolac doo, Kostolac vidimo iz same Studije u kojoj se govori o obavezi PD TE-KO Kostolac doo, Kostolac da izvri rekultivaciju iste, to je prema pozitivnim zakonskim normama obaveza vlasnika-korisnika zemljita, a za koje se izdaje J.K.P. Komunalne Slube, Poarevac. 4. U potpunosti je promaen zadatak studije, koji se navodi u uvodu od strane Obrivaa studije, a koji je po njemu : Sagledavanje mogunosti nastavka rada odlagalita komunalnog otpada uz potrebne mere sanacije i konzervacije, kaoi uticaj postojeeg stanja na ivotnu sredinu i dejstvo deponije na okolinu do zatvaranja. 5. U studiji je primeen veoma visoko nepoznavanje pozitivne zakonske regulative po pitanju deponija od strane obraivaa. On se u studiji oslonio na sve skorije zakone o zatiti ivote sredine koji su izglasani od 2000. na ovamo iako postoji jo uvek vaei Pravilnik o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenje deponija otpadnih materija ( Sl. Glasnik R. Srbije br. 54 od 8.8.1992.). 6. Prema podacima u studiji se vidi da se deonija komunalnog otpada smetlite nalazi na 550m od prvih objeka ta u Starom Kostolcu, 700 m od prvih objekata u Kostolcu, in 750 m od crkve Svetog Georgoja u Starom Kostolcu. Ovakvim odabirom lokacije za deponiju komunalnog otpada SO Poarevac zajedno sa JKP , JKP Kounalne Slube, Poarevac prekrile su lan 4., lan 5., lan 6., lan 11., lan 12., lan 13., lan 14., lan 16., lan 17., lan 18., lan 20, lan 21., lan 22. i lan 23. Pravilnika o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenje deponija otpadnih materija ( Sl. Glasnik R. Srbije br. 54 od 8.8.1992.). Upravo zbog neispunjavanje sih ovih uslova, predvienih Pravilnikom o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenje deponija otpadnih materija ( Sl. Glasnik R. Srbije br. 54 od 8.8.1992.), a prema lanu 25. Pravilnikoa o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenje deponija otpadnih materija ( Sl. Glasnik R. Srbije br. 54 od 8.8.1992.) izato je reenje za prestanak rada deponije, od strane republikog inspektora Lj. Malezanovia, tokom devedesetih godina, koje ni do danas nije izvreno. 7. Obraiva studije, u celokupnoj studiji gotovo da se nije bavio procenom uticaja deponije na stanje ivotne sredine, to je i bio zadatak ove studije. U njoj se ne vidi kakav uticaj ima deponija na podzemne vode, vazduh i okolno zemljie. 8. Veoma je vidljivo nepoznavanje hemiskih procesa raspadanja otpad na deponiji, kao i uticaj produkata njihovog raspadanja. 9. Obraiva studije ne pokazuje da ne poseduje znanje o protiv poarnim uslovima koji su potrebni za efikasno suzbijanje poara na deponiji, kao ni produkata (gasova) koji se u takvim sluajevima javljaju. Interesantno je da prilikom zapaljena otpada na deponiji dolazi do razvoija preko 300 otrova od kojih su najopasniji dioksini, koji su preko milion puta otrovniji od cijanida. 10.U studiji Obraiva govori o tome kako je deponija obloena vodonepropusnim slojevima, gline i lesa te nepotoji lateralnog oticanja voda. Smatramo da je ovaj podatak (ukoliko je taan) veoma uzemiravajui jer se u deponiji nalazi velika akumulacija atmosferske vode preko 22 godine padavina, to moe biti veoma opasno iz razloga to se deponija nalazi na vrhu brda (100m.n.v), i moe doi do probijanja ove ogromne koliine tenosti. Smatramo da su zbog ovog problema najvie ugroeni stanovnici Kobaltove ulice koja se nalazi tik nizbrdo od deponije. 11.Obraiva studije takoe u studiji govori da e sanitarne vode, koje se sakupljaju u Septikoj jami, na deponij biti odvoene na preiavanje na sistem za preiavanje otpadnih voda u Poarevcu, koji ne funkcionie.

12.Koliko je npoznavanje tematike ove studije od strane Obraivaa vidi se i po


pitnaju da deponija nema uticaja na zdravlje stanovnika. Ako ponemo da se deponija nalazi iznad grada (100m.n.v.) i da dobrim delom otrovni produkti raspadanja ili poara sa deponije dolaze u kontakt sa graanima (preko 300 otrovnih jedinjenja), da se na deponiji skupljaju glodari i insekti koji su esti prenosioci zaraznih bolesti, kao i kontakte izmeu divljih ivotinja i naputenih domaih ljubimaca (pasa i maaka), to dovodi do moguih prenosa zoonoza (besnilo,...). 13. Procena uticaja na ivotnu sredinu u sluaju udesa (havarija), takoe nije adekvatno obraena od strane Obraivaa, upravo zbog oigednog nedostatka znanja iz oblasti obuhvaenih ovo problematikom. Primedbe dostavio

Nenad Nikoli koordinator-stakeholder NVO LOKALNA AGENDA 21 za Kosolac-OPTINA Stika 2 12208 Kostolac E-mail: la21nikolic@ptt.yu Phone 381 12 243 110 Mobil 381 63 7 113 879 Prilog I - Reenje Ministarsrstva nauke i zatite ivotne sredine, Uprave zatite ivotne sredine, Slube za inspekcijske poslove zatite zivotne sredine br. 480-501-172/2005-04 od 25.8.2005.god.