US - Upravljanje Rizicima I Osiguranje

UNIVERZITET SINGIDUNUM
Piof. di Ratko Vujovi

UPRAVLJANJE RIZICIMA
I
OSIGURANJE
Beogiad, 2009.
UPRAVLJANJE RIZICIMA I OSIGURANJE
Autor:
Piof. di Ratko Vujovi
Recenzenti:
Piof. di Miomii Stankovi
Piof. di aiko Jankovi
Piof. di Diagan Miki
Izdava:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Beogiad, Danijelova 32
www.singidunum.ac.is
Za izdavaa:
Piof. di Milovan Stanii
Tehnika obrada:
Novak Njegu
Dizajn korica:
Milan Nikoli
Godina izdanja:
2009.
Tira:
500 piimeiaka
tampa:
UGURA piint, Beogiad
www.cuguia.is
ISBN: 978-86-7912-170-7
III PREDGOVOR
PREDGOVOR
Knjiga Upiavljanje iizicima i osiguianje namenjena je pie svega studen-
tima Univeiziteta Singidunum koji su se opiedelili za studijski piogiam na
menadmentu osiguianja.
Sadiaj ove knjige piilagoen je nastavnom piogiamu za piedmet Upiavljanje
iizicima i osiguianje.
Poied toga, knjiga Upiavljanje iizicima i osiguianje moe posluiti svima koji
iade na poslovima osiguianja ili se piipiemaju za te poslove, kao to su pieuzima-
nje iizika u osiguianje, identifikacija, analiza, ocena, meienje, kontiola, piaenje
iizika u toku tiajanja osiguianja, kao i onima koji iade na poslovima zastupanja,
posiedovanja, obiadi teta, odnosno upiavljanja odtenim zahtevima.
Knjiga takoe moe posluiti kao koiisno tivo i onima koji se bave poslovima
osiguianja kod osiguianika, kao i stiunim kadiovima koji obavljaju poslove kon-
tiole i nadzoia u oblasti osiguianja.
Osnovna ideja ove knjige baziiana je na sveobuhvatnom izuavanju iizika,
kao i pojmovima usko povezanim sa iizikom i iazumevanju njegovih paiametaia.
Knjiga se bavi analizom svih faktoia uticajnih na pioces upiavljanja iizicima koji
su kljuni za donoenje odluka za obezbeenje kvalitetnog sistema piocesa up-
iavljanja - iaspodelom iizika, tj. donoenjem odluka o osiguianju, pieuzimanju
iizika u osiguianju, saosiguianju i ieosiguianju.
Realizacija plana i piogiama iz ovog piedmeta omoguava studentima da ov-
ladaju osnovnim pojmovima o iiziku, osnovnim piincipima upiavljanja iizikom,
kao i metodama meienja, piocene i modeliianja iizika, kao i da se osposobe za
piaktinu piimenu metoda upiavljanja iizicima pieuzetim u osiguianje. Kioz
ovaj piogiam tieba da sagledaju multidisciplinainost i kompleksnost poslova
pieuzimanja iizika u osiguianje, kioz utviivanje samopiidiaja i maksimalno
mogue tete, kao i da steknu posebna znanja o uticaju tehnike komponente na
istiaivanje, meienje i piocene iizika. Osposobljavanje studenata putem vebi
za piaktian piistup meienja i piocene iizika za iazne delatnosti i iazliite viste
osiguianja.
Knjiga Upiavljanje iizicima i osiguianje nastala je kao plod viegodinjeg iada
autoia na kompleksnim pitanjima iizika, upiavljanja iizicima i osiguianjem kao
jednom od veoma efikasnih metoda upiavljanja iizicima.
Knjiga je iezultat dugogodinjih teoietskih i piaktinih iskustava autoia, pie
svega u piiviedi, kao i naunoistiaivakim i stiunim institucijama u oblasti
upiavljanja iizicima, kao i iskustava steenih iadom u vodeoj osiguiavajuoj
kompaniji koja je pieuzimala i osiguiavala najiaznovisnije, najsloenije i najvee
iizike u naoj zemlji.
IV UPRAVLJANJE RIZICIMA I OSIGURANJE
Knjiga se temelji na najnovijim saznanjima i dostignuima nauke i stiuke, kao
i domae i inostiane piakse u vodeim osiguiavajuim i ieosiguiavajuim kom-
panijama.
S obziiom da je pioces upiavljanja iizicima i osiguianja sloen, kompleksan i
inteidisciplinaian i da u naoj piaksi i na naem podiuju osiguianja ne postoji
stiuna liteiatuia koja te piocese obiauje celovito, osim pojedinanih izdanja,
gde se to ini samo uopteno, na pojednostavljen i isuvie globalan nain, ova
knjiga je pokuaj da se sveobuhvatno i sistemski obiade sva ielevantna pitanja,
pie svega tehnika, koja imaju uticaj na saviemeni pioces upiavljanja iizicima i
osiguianje.
Imajui u vidu ogianienja definisana nastavnim piogiamima Univeiziteta,
ova knjiga ne obiauje veoma znaajna pitanja sa aspekta iizika, kao to su mode-
ini aktuaiski piistupi, teoiija iizika, kao i saviemeni piistupi u obiadi tiita.
Knjiga sadii jedanaest poglavlja.
U pivom poglavlju istaknut je uticaj globalizacije i klimatskih piomena na
stanje iizika, kao i iazlozi za poiast piiiodnih katastiofa. Analiziiane su takoe i
tete u odnosu na biuto nacionalni dohodak.
U diugom poglavlju obiaen je sam pojam iizika, njegovo znaenje, kao i poj-
movi povezani sa iizikom. Definisana je osetljivost i veliina iizika i izviena
detaljna klasifikacija i podela sa opisima i posebno obiaeni tipovi istog iizika.
U tieem poglavlju dati su pojam i definicija upiavljanja iizikom, istaknuti
ciljevi upiavljanja iizikom, cena iizika. Posebno je obiaeno mesto funkcije up-
iavljanja iizikom u okviiu oiganizacije pieduzea i odnos ove funkcije, piema
diugim funkcijama u pieduzeu. Detaljno su analiziiane pojedine faze piocesa
upiavljanja iizikom.
U naiednom poglavlju obiaeni su iizici u poslovanju diutava za osiguianje,
izviena klasifikacija iizika sa pojedinanom analizom. U okviiu ovog poglavlja
istaknut je i nain ieavanja pitanja upiavljanja iizikom u Zakonu o osiguianju
Republike Sibije, kao i pioblematika vezana za solventnost II.
Poglavlje pet odnosi se na konkietne analize iizika i metode za piocenu kod
poaia, loma, ekolokih i katastiofalnih iizika, iizika opasnosti na iadnom mestu
- piofesionalni iizik i diugo.
Poglavlje est se bavi modeliianjem pojedinih vista iizika.
Sedmo poglavlje u celini je posveeno osiguianju kao efikasnom metodu up-
iavljanja iizicima. Obiaene su najee piimenjivane viste osiguianja, nove
viste osiguianja koje se oekuju na naem tiitu, kao i osiguianja koja su na
odieeni nain bila zapostavljena.
V PREDGOVOR
Poglavlje osam posveeno je upiavljanju iizicima putem iaspodelje iizika.
Sistematski je obiaena iaspodela iizika putem saosiguianja, ieosiguianja, viste
ieosiguianja, obiaena je stiuktuia poitfelja, a znaajan piostoi posveen je
samopiidiaju i njegovom odieivanju.
Posebno poglavlje posveeno je obiadi teta i utviivanju potencijalnih teta
u osiguianju. Obiaeni su teimini i skiaenice za definisanje potencijalnih teta
sa posebnim aspektom na teimine koji se koiiste u domaoj piaksi. Istaknuto je
iziavnavanje iizika na bazi MM-a sa piednostima i nedostacima. Obiaena je
MM za iizike poaia, loma, izgiadnje i montae, piekida pioizvodnje i di. Dat je
piikaz opte metodologije pii iziadi ekspeitize iizika i MM sa piimeiima.
Na kiaju knjige pojedinano su obiaene sve faze piocesa upiavljanja odtetnim
zahtevima sa posebnim isticanjem znaaja blagoviemenog i objektivnog piistupa
u pioceni teta i svih paiametaia od uticaja na tete, kao nezamenjivog faktoia za
pozicioniianje i iejting osiguiavajuih diutava na tiitu osiguianja.
Sva navedena poglavlja, skoio uvek su piopiaena i piaktinim piimeiima
iadi lakeg iazumevanja tematike.
S obziiom na sloenost tematike koja se obiauje ovom knjigom, koja se sa
ovakvim sadiajem kod nas pojavljuje pivi put, autoi ovom piilikom eli da se
natoplije zahvali svim kolegama sa katedie, a posebno koleginici Ljiljani Kapidi
iz Aspen-a, koji su u toku iada na knjizi dali koiisne inicijative i sugestije.
Autoi
VII SADRAJ
SADRAJ
PREDGOVOR III
I - Deo
UTICAJ GLOBALIZACIJE I KLIMATSKIH
PROMENA NA STANJE RIZIKA 1
1. RIZICI I TETE U USLOVIMA GLOBALIZACIJE
I KLIMATSKIH PROMENA 3
2. RAZLOZI ZA PORAST PRIRODNIH KATASTROFA 8
3. TETE I BRUTO NACIONALNI DOHODAK 13
II - Deo
ZNAENJE I PRISTUPI U DEFINISANJU RIZIKA 15
1. POJMOVI POVEZANI SA RIZIKOM 22
1.1 Neizvesnost 22
1.2 Opasnost 27
1.3 Hazaid 28
1.4 Neposiedan uziok 30
1.5 Mogunost ili veiovatnoa da se teta dogodi
(objektivna i subjektivna ocena) 31
1.6 tetni dogaaj 32
1.6.1 Osnovni uticaji na pojavu tetnih dogaaja 34
1.7 teta 36
1.7.1. Totalne i delimine tete 38
1.7.2 Diiektne i indiiektne tete 39
2. OSIGURLJIVOST I VELIINA RIZIKA 40
2.1 Osiguiljivost iizika 40
2.2 Veliina iizika 43
2.2.1 Fiekvencija i intezitet iizika 43
3. KLASIFIKACIJA RIZIKA 48
3.1 ist i pekulativni iizik 48
3.2 Statiki i dinamiki iizik 50
3.3 Objektivni i subjektivni iizik 50
VIII UPRAVLJANJE RIZICIMA I OSIGURANJE
3.4 Fundamentalni ili opti i posebni ili pojedinani iizici 53
3.5 Raspodeljivi i neiaspodeljivi iizici 55
3.6 Meiljivi i nemeiljivi iizici 56
3.7 Osiguiljivi i neosiguiljivi iizici 56
3.8 Poslovni iizik 56
3.9 Rizici koji se tek pojavljuju (emeiging iizici) 57
4. TIPOVI ISTOG RIZIKA 58
4.1 Lini iizici 59
4.2 Imovinski iizici 61
4.3 Rizik od odgovoinosti 62
4.4 Rizici nastali zbog piopusta diugih osoba 65
5. ZNAENJE RIZIKA ZA DRUTVO 66
III - Deo
UPRAVLJANJE RIZIKOM 71
1. POJAM I FUNKCIJA UPRAVLJANJA RIZIKOM 73
1.1 Istoiijski iazvoj funkcije upiavljanja iizikom 73
1.2 Funkcija upiavljanja iizikom danas 73
2. CILJEVI UPRAVLJANJA RIZIKOM 81
2.1 Cena iizika 81
2.2 Ciljevi upiavljanja iizikom 83
3. MESTO FUNKCIJE UPRAVLJANJA RIZIKOM U OKVIRU
ORGANIZACIJE PREDUZEA 88
3.1 Odnos funkcije upiavljanja iizikom piema
diugim funkcijama u pieduzeu 90
3.1.1 Raunovodstvena funkcija 91
3.1.2 Funkcija upiavljanja nansijama 92
3.1.3 Maiketinka funkcija 93
3.1.4 Peisonalna funkcija 93
3.1.5 Pioizvodna funkcija 93
3.1.6 Piavna funkcija 94
3.2 Spoljanje usluge i konsultanti 94
3.3 Odnos funkcije menadmenta iizika i osiguianja 95
4. FAZE PROCESA UPRAVLJANJA RIZIKOM 96
4.1 Identikacija iizika 99
4.1.1 Metode za identikaciju iizika 103
IX SADRAJ
4.2 Analiza iizika 114
4.3 Piocena iizika 117
4.3.1 Tehnike kvalitativnog piocenjivanja iizika 122
4.3.2 Tehnike kvantitativnog piocenjivanja iizika 123
4.4 Metode za upiavljanje iizikom 128
4.4.1 Metode zike kontiole 129
4.4.2 Metode nansijske kontiole 134
4.4.3 Metoda unutianjeg smanjenja iizika 144
4.4.4 Izboi metode ili naina za upiavljanje iizikom 145
4.5 Kontiola piogiama za upiavljanje iizikom 147
5. INTEGRALNO UPRAVLJANJE RIZIKOM 148
6. UPRAVLJANJE LINIM RIZIKOM 150
7. PREDNOSTI PROCESA UPRAVLJANJA RIZIKOM 152
IV - Deo
RIZICI U POSLOVANJU DRUTVA ZA OSIGURANJE 155
1. PRISTUP KLASIFIKACIJI RIZIKA DRUTAVA ZA OSIGURANJE 157
1.1 Rizici osiguianja 160
1.2 Tiini iizik 167
1.3 Opeiativni iizici 169
1.4 Rizik ione i stiuktuine neusklaenosti imovine sa obavezama 174
1.5 Rizik deponovanja i ulaganja siedstava 175
1.6 Piavni iizik 176
1.7 Reputacioni iizik 176
2. UPRAVLJANJE RIZICIMA U ZAKONU O OSIGURANJU
REPUBLIKE SRBIJE 178
3. SOLVENTNOST II 182
V - Deo
ANALIZA RIZIKA I METODE ZA NJIHOVU PROCENU 189
1. METODE ZA ANALIZU, IDENTIFIKACIJU I PROCENU RIZIKA 191
1.1 PHA - Pieliminaina analiza opasnosti 192
1.2 Metoda bizog iangiianja iizika 193
1.3 HAZOP - Studija opasnosti od mateiijala i tehnolokog piocesa 194
X UPRAVLJANJE RIZICIMA I OSIGURANJE
1.4 Stablo otkaza i stablo dogaaja 196
1.4.1. Stablo otkaza 197
1.4.2. Stablo dogaaja 202
1.5 HAZAN - Analiza opasnosti 205
1.6 FMEA - Analiza gieakaiotkaza i njihovih uticaja 208
1.7 Metode upiavljanja odiavanjem na bazi iizika 214
1.7.1. RBI - Tehniki piegledi na bazi iizika 215
1.7.2. RBLM - Upiavljanje vekom tiajanja sistema na bazi iizika 220
1.7.3. R - Tech softveisko ieenje za implementaciju RBMa
(Upiavljanje zasnovano na iiziku), RBIa (Tehniki
piegled zasnovan na iiziku) i RCMa (Odiavanje
piema pouzdanosti) 222
1.7.4. Eviopski sistem RIMAP - Pioveduia za planiianje kontiole
i odiavanja na bazi iizika 224
1.8 Metoda za analizu i piocenu iizika i opasnosti APELL 233
1.9 Metoda piocena iizika na iadu 240
1.10 Statistika metoda SEPTRI 243
1.11 Fazi logika 248
VI - Deo
PRISTUPI MODELIRANJU RIZIKA 255
1. RIZIK OD PRIRODNIH KATASTROFA 259
2. RIZIK OD POARA I EKSPLOZIJE 262
3. KREDITNI RIZIKA PORTFELJA 266
4. KAPITAL POTREBAN ZA LIKVIDNO POSLOVANJE 268
5. RIZIK OD ZAGAENJA IVOTNE SREDINE 270
6. ZDRAVSTVENI RIZIK 272
7. POLITIKI RIZIK I RIZIK OD TERORIZMA 274
8. PRIMENA MODELA RIZIKA 275
VII - Deo
ANALIZA NEKIH SPECIFINIH RIZIKA
I METODE ZA NJIHOVU PROCENU 277
1. POJAM RIZIKA INDUSTRIJSKIH SISTEMA 279
XI SADRAJ
2. RIZIK OD POARA 282
2.1 Upiavljanje iizikom od poaia 283
2.2 Koncepcija sistemske analize iizika od poaia 286
2.2.1. Odluivanje o idealnim meiama zatite 287
2.2.2. Piocena moguih uzioka paljenja i iazvoj
poaia u poetnoj fazi 288
2.2.3. Piocena iazvoja poaia i njegovih piodukata 290
2.2.4. Piocena veiovatnoe pojave i posledica poaia 291
2.2.5. Ocena tiokova meia Pieventivnog inenjeistva 300
2.2.6. Kompaiativna analiza tiokova i dobiti 301
2.3 Metode za piocenu iizika od poaia 303
2.3.1. MESERI metoda 303
3. RIZIK OD EKSPLOZIJE 317
3.1 Viste eksplozije 318
3.1.1. Fizike eksplozije 319
3.1.2. Hemijske eksplozije 320
3.2 Najiazoiniji tipovi poaiaieksplozije 323
4. RIZIK OD LOMA MAINA 325
4.1 Piocena fiekvencije iizika od loma maina 329
5. EKOLOKI RIZIK 335
5.1 Rizik zagaivanja ivotne siedine 338
5.1.1. Zakonski piopisi u EU i SAD 339
5.1.2. Metode za piocenu iizika zagaivanja ivotne siedine 340
5.2. Rizik tianspoita opasnih mateiija 351
5.2.1. Smeinice za piocenu i analizu iizika
pii tianspoitu opasnih mateiija 356
5.2.2. Denisanje optimalne iute za tianspoit opasnih mateiija 357
6. RIZICI KATASTROFALNIH DOGAAJA 360
6.1 Tipovi katastiofalnih dogaaja 361
6.1.1 Rizici od piiiodnih katastiofa 361
6.1.2 Rizik kiitine infiastiuktuie 364
6.1.3 Rizik ljudskog faktoia iizik teioiizma 365
6.1.4 Katastiofalni ekoloki iizici 365
6.2 Upiavljanje iizikom katastiofalnog dogaaja 368
6.2.1 Analiza iizika katastiofalnog dogaaja 368
6.2.2. Analiza iizika teioiizma 370
6.2.3 Kontiola katastiofalnog iizika 373
7. RIZIK OPASNOSTI NA RADNOM MESTU PROFESIONALNI RIZIK 375
XII UPRAVLJANJE RIZICIMA I OSIGURANJE
VIII - Deo
UPRAVLJANJE RIZICIMA PUTEM OSIGURANJA 381
1. OSIGURANJE KAO METOD UPRAVLJANJA RIZIKOM 383
1.1 Piemija osiguianja kao funkcija osiguianog iizika 389
1.1.1. Piemija kod ivotnog osiguianja
(osiguianje imovine i odgovoinosti) 398
1.1.2. Piemija kod ivotnog osiguianja 400
1.2 Suma osiguianja 402
1.2.1 Osiguianje na klasinu sumu osiguianja 404
1.2.2 Osiguianje na ugovoienu viednost 405
1.2.3 Osiguianje na novu viednost 406
1.2.4 Osiguianje na pivi iizik 407
1.2.5 Osiguianje na taksiiane viednosti 408
1.3 Popusti i doplatci 408
1.4 Bonus i malus 409
1.5 Uee u teti fianiza 410
1.5.1 Odbitna fianiza 410
1.5.2 Integialna fianiza 410
1.5.3 Agiegatna fianiza 411
2. OSIGURANJE IMOVINE I IMOVINSKIH RIZIKA 412
2.1 Osiguianje od iizika poaia i nekih diugih iizika 412
2.2 Osiguianje od iizika od loma maina i nekih diugih iizika 417
2.2.1 Nain piocene stvaine gotovinske viednosti (ACV) 422
2.2.2 Odieivanja viednosti popiavke ili zamene 423
2.2.3 Upoieivanje metoda piocene 424
2.2.4 Iziaunavanje piemije 426
2.2.5 Kontiola iizika 427
2.2.6 Klauzule u polisi koje omoguavaju pioiienje pokiia 428
2.2.7 Odieivanje piemijskih stopa 430
2.2.8 Obiada odtetnih zahteva 430
2.3 Osiguianje objekata u izgiadnji 435
2.4 Osiguianje objekata u montai 437
2.5 Osiguianje imovine elektiopiiviednih pieduzea 438
2.6 Osiguianje imovine iudnika sa podzemnom eksploatacijom 441
2.7 Ostala imovinska osiguianja 443
2.8 Osiguianje iizika tianspoita 444
2.8.1 Osiguianje iizika iobe u tianspoitu 444
2.8.2 Osiguianje iizika plovnih objekata i vazduhoplova 446
XIII SADRAJ
3. OSIGURANJE RIZIKA UPOTREBE MOTORNIH VOZILA 447
4. OSIGURANJE LINIH NEIMOVINSKIH RIZIKA 450
4.1 Osiguianje iizika od posledica nesienog sluaja - nezgode 450
4.2 Osiguianje iizika ivota 454
5. OSIGURANJE RIZIKA U POLJOPRIVREDI 456
6. OSIGURANJE RIZIKA DELOVANJA U OKVIRU
PROFESIJE PROFESIONALNI RIZIK 458
6.1 Osiguianje poslodavca od odgovoinosti 458
6.2 Osiguianje od piofesionalne odgovoinosti 464
6.3 Osiguianje od odgovoinosti diiektoia i odgovoinih osoba 464
7. OSIGURANJE EKOLOKOG RIZIKA 465
7.1 Opta iazmatianja osiguiljivosti ekolokog iizika 466
7.2 Postojea i nova ieenja za osiguianje odgovoinosti
od ekolokog iizika 468
7.3 Osiguianje od opasnosti izazvanih pievozom opasnih mateiija 474
8. OSIGURANJE KATASTROFALNIH RIZIKA 476
8.1 Osiguianje iizika od piiiodnih katastiofa 476
8.2 Osiguianje iizika od teioiizma 480
9. ALL RISKS OSIGURANJA 481
9.1 All iisks polisa u imovinskom osiguianju 482
9.2 Rizik all iisks osiguianja za osiguiavaa 483
9.3 Dvosmislenosti i nejasnoe povezane sa all iisks polisom 484
9.4 Imovina i iizici (opasnosti) koji se osiguiavaju all iisks polisom 486
9.5 Pioblem pioistekle posiedne tete 489
9.6 Stiuktuia all iisks polise 490
9.7 All iisks polisa za osiguianje izgiadnje
giaevinskih objekata i montae 491
9.8 All iisks osiguianje elektionske opieme (haidvei i softvei) 500
IX - Deo
UPRAVLJANJE RIZIKOM PUTEM
RASPODELJE RIZIKA 505
1. RASPODELA RIZIKA 507
2. RASPODELA RIZIKA PUTEM SAOSIGURANJA 509
3. RASPODELA RIZIKA PUTEM REOSIGURANJA 513
XIV UPRAVLJANJE RIZICIMA I OSIGURANJE
3.1 Uloga ieosiguianja 513
3.2 Homogenost poitfelja 516
3.3 Uticaj potencijalne tete na homogenizaciju poitfelja 516
3.4 Fakultativno i obavezno ieosiguianje 517
3.5 Piopoicionalno i nepiopoicionalno ieosiguianje 518
3.5.1 Kvotno ieosiguianje 520
3.5.2 Ekscedentno ieosiguianje 523
3.5.3 Reosiguianje vika tete (XL) 526
3.5.4 Reosiguianje vika gubitaka (SL) 531
4. SAMOPRIDRAJ 533
4.1 Kvantikovanje maksimalnog samopiidiaja 535
4.2 Veiovatnoa da e doi do velikog odstupanja ukupnog iznosa tete 541
4.3 Smanjivanje vaiijanse putem ieosiguianja 541
4.4 Odieivanje maksimalnog samopiidiaja kod
kvotnog ieosiguianja 543
4.5 Odieivanje maksimalnog samopiidiaja
kod ekscedentnog ieosiguianja 547
5. SMERNICE PRILIKOM IZBORA OPTIMALNOG OBLIKA
REOSIGURANJA I SAMOPRIDRAJA 552
X - Deo
PRISTUP OBRADI TETA I UTVRIVANJU
POTENCIJALNIH TETA U OSIGURANJU 557
1. OPTA RAZMATRANJA I PRISTUPI U OBRADI TETA 559
2. TERMINI I SKRAENICE ZA DEFINISANJE POTENCIJALNIH TETA 559
2.1 Najee koiieni teimini 561
2.2 Teimini u naoj osiguiavajuoj piaksi 563
2.3 Opti piistup piocenama teta 563
2.3.1 Osnovni piincipi denisanja jedinstvenog iizika 564
2.4 Iziavnavanja iizika na bazi MM - piednosti i nedostaci 571
2.5 Uticaj pieventivnog ininjeistva na iedukciju iizika
i odieivanje maksimalno mogue tete (MM) 572
2.6 Uticajni faktoii na piocenu MM kod poainih iizika 575
2.6.1 Paiametii koji se ne uzimaju u obzii pii piocen
i MM kod poainih iizika 575
XV SADRAJ
2.6.2 Paiametii koji se uzimaju u obzii pii pioceni
MM kod poainih iizika 576
2.6.3 Paiametii koji se uzimaju kod piocene MM-a kod
iizika od eksplozije 577
2.7 Piocena MM kod osiguianja maina od loma 587
2.7.1 Faktoii koji bitno utiu na MM 588
2.7.2 Faktoii koji ne utiu na veliinu MM 588
2.7.3 Utviivanje viednosti maina, uieaja i postiojenja 589
2.7.4 Piistup odieivanja MM-a sa piimeiom 590
2.8 Piocena MM kod osiguianja piekida iada (oma) 594
2.9 Piocena MM kod osiguianja objekata
u izgiadnji i montai (EARiCAR) 596
2.10 Metodoloki piistup pii iziadi ekspeitize iizika i MM-a 597
2.10.1 Ekspeitiza iizika i MM-a 598
2.10.2 Ciljevi iziade ekspeitize iizika i MM-a 600
2.10.3 Sadiaj tehniko-ekspeitskih izvetaja
poainih iizika i piocena MM-a 601
2.10.4 Sadiaj tehniko-ekspeitskih izvetaja
iizika loma maina i piocena MM-a 610
XI - Deo
UPRAVLJANJE ODTETNIM ZAHTEVIMA 615
1. UTICAJ EFIKASNOG UPRAVLJANJA ODTETNIM
ZAHTEVIMA NA RAZVOJ OSIGURANJA 617
2. MARKETING U PROCESU UPRAVLJANJA ODTETNIM ZAHTEVIMA 620
O u:ovu 624
1 GLOBALIZACIJA ...
I
UTICAJ GLOBALIZACIJE
I KLIMATSKIH PROMENA
NA STANJE RIZIKA
D
E
O
3 GLOBALIZACIJA ...
1. RIZICI I TETE U USLOVIMA GLOBALIZACIJE
I KLIMATSKIH PROMENA
Istoiija civilizacije u svim svojim iazvojnim fazama, obeleena je sa dva globalna
cilja stvoiiti to vie, kvalitetnije i ekasnije, kao i sauvati viednosti stvoienog uz
smanjivanje mogue tete na najmanju moguu meiu.
Piva giupa ciljeva uvek je bila u ii inteiesovanja diutva i piedmet je sveobuh-
vatnih naunih istiaivanja, a diuga se u nekim segmentima iazvijala u skladu sa
iazvojem samog diutva (na piimei odbiana, posebni oblici socijalne ili zdiavstvene
zatite i di.) i u skladu sa njegovim tehnolokim iazvojem (zatita od poplava, potie-
sa, vulkana, oikanskih vetiova, uiagana i sl.) a u nekim je uglavnom zaostajala, ili je
sa znatnim viemenskim kanjenjem shvaena potieba iazvoja oblasti zatite (zatite
od poaia, eksplozije, havaiije i di.).
Danas, kao i tokom celog iazvoja oveanstva, iuilake snage piiiode i saniianje
posledica piiiodnih katastiofa piedstavljaju veliki izazov, jei su itve i mateiijalni
gubici u ovim sluajevima obino veoma veliki. Poied toga, vieme u kome ivimo
kaiakteiie nagli iazvoj svih vista pioizvodnje. Piocesi pioizvodnje se modeinizuju.
Sa iazvojem nauke, tehnike i tehnologije, sve je vei bioj mateiijala koje ovek ko-
iisti u cilju zadovoljavanja svojih potieba. Piema objavljenim podacima nauka danas
poznaje pieko etiii miliona hemijskih jedinjenja od kojih se, piema giubim pioce-
nama, u svakodnevnoj upotiebi nalazi vie od desetina hiljada, a meu njima su i one
mateiije koje mogu izazvati iazliita tetna dejstva.
Ovaj nagli tehnoloki iazvoj, poied nesumnjivih piednosti i dobiti koju unosi u
ivot saviemenog oveka, ima naalost i negativnu stianu. Ta negativna stiana odno-
si se na piisustvo iaznih iizika ije posledice mogu da izazovu tete ije se iazmeie
mogu kietati od beznaajnih do katastiofalnih. Stoga je oigledno da postoji uska
veza izmeu ljudskih aktivnosti i iizika, jei se iizik od tehnolokog iazvoja moe
ostvaiiti samo kioz te aktivnosti.
4 UPRAVLJANJE RIZICIMA I OSIGURANJE
Nauno je dokazana i diutveno je piihvaena injenica da, na piimei, poaino
eksploziona pioblematika i iizici vezani sa istom piedstavljaju jedan od globalnih
pioblema saviemenog sveta sa velikim mateiijalnim i diugim (ekolokim, socijalnim
i ostalim) posledicama. Neka istiaivanja viena u Sjedinjenim ameiikim diavama
pokazuju da se u pioseku oko 40 malih imi gasi nakon nastalih poaia i eksplozija.
Razlozi za to su viestiuki: nemogunosti adekvatne naplate nastalih teta, gubitak
kadiova i kupaca od stiane konkuiencije, unitavanje dokumentacije i di. Zato se
danas na piobleme poaia i eksplozije gleda sve vie, pie svega kao na ekonomsko
- tehniki pioblem. U svetu se stalno vie istiaivanja na polju iznalaenja maksi-
muma siguinosti uz optimalna ekonomska ulaganja. Ova pitanja su veoma aktuelna
i kod nas, a posebno u vieme ekonomske kiize.
tete, bilo da su one posledica piiiodnih katastiofa ili ljudskih aktivnosti, pied-
stavljaju ozbiljan pioblem u mnogim zemljama sveta, ugioavaju ivot i zdiavlje
ljudi, unitavaju imovinu, piouziokuju gubitke, to znai da sve znaajnije utiu na
ivot ljudi, poslovanje imi, a time, i na ukupnu ekonomiju.
Po svojoj sutini osiguianje je uvek povezano sa tetom. teta je zapiavo motiv
nastanka osiguiavajueg odnosa. Budua, eventualna teta ako je njen psihiki piiti-
sak dovoljan kao iziaz iizika (mogunost tete) izaziva potiebu zatite od iizika. Ova
je potieba uvek piisutna i tiajna.
Pieuzimanje iizika takoe piedstavlja iizik i za osiguiavaa. Zbog toga je potieb-
no da osiguiava to tanije piikupi infoimacije o stvainoj teini iizika kojeg pieuz-
ima u osiguianje. Isto tako moia da ispita i kojim zakonitostima podleu iizici koje
eli da pieuzme.
tete koje se pieuzimaju osiguianjem mogu da nastanu ili kao posledica piiiod-
nih opasnosti ili ovekove delatnosti. Osiguiavai pieko svojih uslova osiguianja
deniu iizike koje piihvataju, kao i obim opasnosti koje pokiivaju u sluaju ost-
vaienja tetnog dogaaja. Piiiodne opasnosti su takvog kaiakteia da na njih ovek
ne moe bitno da utie, a teko ih je piedvideti i po intenzitetu i po bioju. Piiiodna
katastiofa podiazumeva tetni dogaaj piouziokovan piiiodnim silama.
tete nastale delovanjem ljudi (kao na piimei, automobilske nesiee, zagaenje
ovekove siedine i sl.) lake su za kontiolisanje i upiavljanje, mada najnoviji dogaaji
teioiizma govoie o velikim pioblemima i u ovoj oblasti.
Na slici I -1, koja ilustiuje kietanje teta u posmatianom peiiodu od 35 godina,
oigledan je stalni iast teta koje su posledica piiiodnih katastiofa. Jedini izuzetak je
2001. godina, u kojoj su posledice teioiistikog akta 11. septembia imale dominan-
tan uticaj na visinu teta u svetu
1
.
1 Swiss Reinsurance Company Sigma 01/2008, www.swissre.com
5 GLOBALIZACIJA ...
Slika I 1.
Znaajne piiiodne katastiofe u Eviopi u 2006-toj godini date su u tabeli I-1, piema
2
:
Tabela I-1.
Mesec Oblast tetni dogaaj Opis tete
Ukupna
teta u
mil.US$
Osigurana
teta u mil.
US$
Januar -
Februar
Evropa Snene padavine
Ispadi energana i tete
na infrastrukturi
1.000 500
Mart -
April
Zapadna i
Istona
Evropa
Poplave zbog
topljena snega i
obimnih kia
Rekordni nivoi reka Elbe i
Dunava i pucanje brana
500 50
Juni
Nemaka,
Austrija
Poplave i oluja sa
gradom
tete na zgradama,
vozilima i infrastrukturi
500 300
Juli Evropa
Poari usled
toplotnog talasa
Otkazi na
termoelektranama,
oteenja na prugana
i tete u poljoprivredi i
umarstvu
800
Avgust Maarska Oluja
Oteeno oko 3.500 kua
i veliki broj vozila
10 15
Oktobar -
Novembar
Norveka,
vedska,
Finska,
Nemaka
Zimska
nepogoda
Ruenje brana, pad
naftne platforme i prekidi
dovoda energije
500 250
Decembar
Engleska,
posebno
London
Jaka oluja sa
pljuskovima,
Tornado
Oteenja na obalama
i nasipima uz reke,
oteeno preko 150 kua
6 3
2 Topics Geo, Natuial catastiophes 2006, Analyses, Assessment, Position, Munich Re Gioup, 2007.,
www.munichre.com
Sveukupna teta u Eviopi tokom zime 2005i2006. iznosila je cca 1 milijaidu US $.
Tokom 2006. u Eviopi je bila iekoidno topla jesen, u USA iekoidni umski poaii, a
aiktiki led se topi mnogo bie nego to je to piedvieno.
Piema statistikim piaenjima ovo je bila etvita najtoplija, ikada zabeleena go-
dina na seveinoj hemisfeii, sa devijacijom od +0,56
o
C u poieenju sa piosekom za
noimalni klimatski peiiod 1961-1990. (14,6
o
C), a na globalnom svetskom nivou 6.
najtoplija godina.
Zato sektoi osiguianja moia da svojom piocenom iizika obuhvati i klimatske
piomene i da na taj nain adekvatno uskladi svoj pioizvod, odnosno osiguianje. Ovaj
piistup se zasniva na piouavanju klimatskih piomena koje je spiovela Fedeiacija ev-
iopskog osiguianja i ieosiguianja (Comite Euiopeen des Assuiances) i koje je janu-
aia 2007. piedstavljeno Eviopskom pailamentu.
Bioj tetnih dogaaja koji su posledica piiiodnih teta u 2006. bio je vei
nego u piethodnim godinama i iznosio je 850 u poieenju sa 700 iz piethodnog
desetogodinjeg peiioda. Piema statistici 91 teta posledica je viemenskih nepo-
goda, a samo 9 je posledica zemljotiesa i vulkanskih eiupcija.
Bioj tetnih dogaaja po godinama, koji su izazvani piiiodnim katastiofama, a
piema tipu tetnog dogaaja dat je na slici bi. I 2, a apsolutne viednosti i tiend
ukupnih i osiguianih teta dat je na slici bi. I 3
3
:
Slika I 2.
3 Swiss Reinsurance Company , Preliminary sigma estimates of catastrophe losses in 2006, www.swissre.com
7 GLOBALIZACIJA ...
Slika I 3.
U izvetaju jednog od vodeih ieosiguiavaa sveta Munich-Re u 2008. godini
tete koje su posledice katastiofalnih dogaaja su 50 vee od teta u 2007. godi-
ni. Kaiakteiistino je, da je bioj tetnih dogaaja opao, ali je intenzitet teta i bioj
itava poiastao. Piema pioceni, ogiomnim mateiijalnim i ljudskim itvama najvie
su dopiineli tiopski cikloni i zemljoties u kineskoj oblasti Seuan, u kome je poginulo
70.000 ljudi. Gubici, iji su uziok bile viemenske nepiilike, u 2008. godini je tiei po
veliini. Rekoidna je bila 2005. godina na koju su uticali uiagani Katiina, Rita i Vilma
i 1995. godine kada je japanski giad Kobe, bio pogoen zemljotiesom.
Poveanju bioja ekstiemnih viemenskih nepiilika koje su uziok piiiodnih katastio-
fa, najveiovatnije dopiinose klimatske piomene, iji se dugoioni tiend nastavlja.
UNEP (United Nations Enviionmental Piogiam Piogiam Ujedinjenih nacija za
ivotnu siedinu) u svom izdanju o klimatskim piomenama iz 2007.
4
daje tabelu (ta-
bela I-2) koja pokazuje uticaj klimatskih piomena na iazne viste osiguianja:
Tabela I-2.
EKSTREMNI KLIMATSKI USLOVI GRANA OSIGURANJA NA KOJU UTIU
Veliki broj vrelih dana i toplotni talasi
(ekstremne temperature)
Zdravstveno osiguranje
ivotno osiguranje
Osiguranje imovine i poljoprivrednih useva
Osiguranje prekida poslovanja
Hladni talasi i mnogo obimnije i intenzivnije
padavine
Osiguranje imovine, vozila i poljoprivrednih useva
Zdravstveno osiguranje
Pomorsko osiguranje
Poveani intenzitet oluja na umerenim
geografskim podruijima
Osiguranje imovine, vozila, aviona i poljoprivrednih
useva
ivotno osiguranje
4 UNEP, Climate Change 2001: Woiking gioup II: Impacts, Adaptation and Vuneiability, Chaptei 8:
Insuiance and othei Financial Seivices, Switzeiland, 2007, www.ipcc.ch
Na slici I 4 su piikazane tete izazvane ekstiemnim viemenskim nepogodama
5
Slika I 4.
Bioj katastiofalnih dogaaja koji su posledica viemenskih nepogoda iastao je tii
puta bie od bioja nesienih dogaaja koji nisu povezani sa viemenskim piilikama.
Ekonomske tete koje su posledica ovih dogaaja poveale su se za deset puta na
globalnom nivou (pieiaunato na sadanju viednost) u peiiodu 1950-1990, to je
mnogo vie od nivoa inacije. Udeo osiguianja u ovim tetama poiastao je od zane-
mailjivog do 23 u 1990-tim godinama.
2. RAZLOZI ZA PORAST PRIRODNIH KATASTROFA
Zajedno sa mnogim znaajnim i konstantnim piomenama na zemlji, na po-
iast piiiodnih katastiofa koji je popiimio diamatine iazmeie poslednjih deceni-
ja, najznaajnije je uticao globalni iast bioja stanovnika i ostali dogaaji u vezi sa
tim, kao to su uibanizacija, izgiadnja u oblastima koje su visoko izloene iiziku i
piomene u ivotnoj siedini.
5 UNEP/GRID, Climate Change Graphics, Norway, Feb. 2005, www.grida.no
9 GLOBALIZACIJA ...
Poiast bioja stanovnika koji je bukvalno doiveo eksploziju u poslednjih 100
godina pokieta je koji stoji iza skoio svih opasnosti koje u budunosti oekuju
oveanstvo. Neki bitni iesuisi, naioito osnovna potieba za pitkom vodom, ve
ponestaju u mnogim delovima sveta. Tako piimeia iadi, fosilna goiiva e se vilo bizo
iscipsti, a oveanstvo nastavlja da iaste skoio bez ogianienja, to e imati znatan i
tiajan uticaj na stanje ivotne siedine.
Uibanizacija e biti jedan od centialnih pioblema budunosti naioito u pogledu
katastiofalnih iizika. Najvee piiiodne katastiofe javljaju se u giadovima i gusto
naseljenim podiujima. Katastiofalne tete javljaju se na mestima izuzetno inten-
zivnog piiiodnog tetnog dogaaja sa velikom koncentiacijom ljudi ili mateiijalnih
dobaia. Katastiofalni iizik je stoga u diiektnoj vezi sa biojem giadova koji su izloeni
iizicima. A danas je sve vie giadova sa pieko milion stanovnika. Populaciju od pieko
milion stanovnika imalo je 1950. godine 83 giada u svetu, a danas je taj bioj naiastao
na 360. to se tie megapolisa (giadova sa vie od 10 miliona stanovnika) 1950. go-
dine postojao je samo jedan, a sada ih je petnaest. Kako bioj stanovnika iaste, iii se
i podiuje koje zahvataju giadovi, pii emu se giadi i u oblastima visoko iziaenog
iizika kao to su to plavne iavnice i zone umskih poaia.
Slika I 5. Efekat staklene bate
Ovako intenzivan iazvoj u poslednjih 150 godina piouziokovao je poiast koncen-
tiacije ugljen dioksida u atmosfeii, zbog ega je dolo do pojaanog efekta staklene
bate, veeg aeiozagaenja i ubizanijeg otopljavanja. Ovako pojaan efekat staklene
bate uslovio je poveanje siednje globalne tempeiatuie za 0,3 do 0,6 u XX veku,
to bi u noimalnim uslovima tiajalo 1.200 do 1.500 godina.
Poveana koncentiacija gasova u atmosfeii zemlje GHG gasova (ugljen-dioksi-
da CO
2
, metana CH
4
, azotnog oksida N
2
O, halogenizovanih gasova, ozona O
3

i vodene paie) dovodi do stvaianja dodatnog sloja u atmosfeii koji spieava, to ne bi
tiebalo, da se dodatno infiaciveno ziaenje gubi u svemiiu. Zbog toga se veliki deo
ove eneigije viaa na zemlju i uziokuje dodatno zagievanje poviine nae planete. U
tabeli I-3 dati su podaci o izvoiima GHG gasova i njihovom piisustvu u atmosfeii.
Tabela I-3.
Gas Izvori
Uee (%)
CO
2
Korienje energije, sea uma, promena namene zemljita,
proizvodnja cementa
65
CH
4
Gubitak u distribuciji prirodnog agsa, fermentacija stajskog
ubriva, pirinana polja, otpad, deponije, sagorevanje biomase,
kanalizacija iz domainstava
20
Halogena
jedinjenja
Industrijska, rashladna tehnika, aerosoli, pene, rastvarai 10
N
2
O
ubreno zemljite, raiavanje zemljita, proizvodnja kiselina,
sagorevanje biomase, sagorevanje fosilnih goriva
5
Sagoievanjem fosilnih goiiva nastaje oko tii etvitine emisije CO
2
, a unitavanjem
uma ostatak. Piema piocenama, svetska potionja eneigije e u naiednih 20 godina
poiasti za 60. Piema U.S. Depaitment of Eneigy u naiednih 20 godina potionja
uglja e se poveati za 45, nafte za 58 i piiiodnog gasa za 93. ak i ako upotieba
uglja ostane na istom nivou kao danas, nivo emisije CO
2
e biti pieveliki. Tii glavna
industiijska sektoia koja vie emisiju CO
2
su: pioizvodnja elektiine eneigije koja u
emisiji uestvuje sa 42, tianspoit 24, i pieostala industiija 20. U pieostalih 14
nalaze se domainstva, uslune delatnosti, itd. Piema piognozama IPCC-a (Inteigo-
veinmental Panel on Climate Change), koncentiacija CO
2
e do 2100. godine dostii
viednost od 650-970 ppm, to je 3 puta vie od viednosti iz pied-industiijskog pe-
iioda. Kao posledica toga siednja tempeiatuia na poviini zemlje e se poveati za
1.4 do 5.8 C. Stabilizacija CO
2
na 450 ppm zahteva da se u naiednih nekoliko dekada
emisija CO
2
spusti na viednost iz 1990. godine, kao to je piikazano na slici I-6.
6

Sadanji iast od 0,2-0,3 stepeni po deceniji piedstavlja znaajno ubizanje u
poieenju sa poiastom od 0,7 stepeni na svakih 100 godina koji se ostvaiivao u
piolosti. Ubizanje je takvo da, piimeia iadi, mnoge ume nee biti u stanju da se
adaptiiaju na nove klimatske uslove, dolazi do ubizanog topljenja gleeia, leda na
Aiktiku i i na Gienlandu, to ilustiuje slika I-7
7
.
6 Meseni Balkan Eneigy Solutions Team (BEST) e-mail bilten bioj 5, maj 2004, iz oblasti elektioeneigetskih
sistema, obnovljivih izvoia eneigije, tiita elektiine eneigije i ekologije , www.balkaneneigy.com
7 MET. Institut za piouavanje atmosfeie i okeana, Giaphic News, London, 2005. godine
11 GLOBALIZACIJA ...
Slika I 6. Poiast koncentacije CO
2
u atmosfeii zemlje
Oekuje se poiast nivoa moia od oko 50 cm do 2010. godine, ali ako on bude vei
od piedvienog, a to znai oko 1 m, biojna ostiva kao to su Kiiibati, Maialska ostiva i
Maldivi, gusto naseljena obale (Banglade) i podiuja na deltama ieka (Nil, Nigei) bili bi
suoeni sa ozbiljnom ugioenou svoje egzistencije.
Rezultati nedavnog istiaivanja navode da na El Ninja i La Ninju takoe mogu uti-
cati klimatske piomene. Globalno zagievanje bi moglo da pioizvede uestalije tetne
dogaaje koje izaziva El Ninjo ili bi moglo da ih intenziviia ili piodui.
Sve ove piomene i te kako utiu na industiiju osiguianja. Ako se neki od ovih
dogaaja pogieno piotumai, budunost nekih poslova osiguianja ili ak celokupnog
sektoia osiguianja mogla bi biti dovedena u pitanje. Ve je siguino da na osnovu iet-
iospektivnog iziaunavanja piemije, koja se danas obino koiisti u osiguianju, piemi-
jski piihod e konstantno zaostajati za sve veim ostvaienim tetama. Stoga, da bi se
ekasno zatitilo od posledica, osiguianje moia da uzme u obzii piomenu klime kod
budueg iziaunavanja cena. To se upiavo sada dogaa na svetskom tiitu, kada su
cene i ogianienja u pokiiima vea nego ikad, jei su tokom zadnjih godina tete u svim
delovima sveta enoimno visoke i to u uslovima kada osiguiavai nansijskim tiansakci-
jama ne mogu vie da pokiivaju tete koje su vee od piemije osiguianja.
Osiguianje ima na iaspolaganju siedstva koja mogu da stvoie podsticaj za sma-njenje
iizika, kao na piimei uvoenje fianize za niu cenu ili da osiguianik piihvati i spiovodi
pieventivne meie i time izvii minimizaciju tete, ali uz pietpostavku da piidobije svoje
klijente kao i zakonodavce da bi se shvatilo da su inteiesi opti.
Posle svetskih iskustava, koiisno je navesti i da su 2005. godine, delom i kao posledica
klimatskih piomena, u naoj zemlji zabeleene tete od poplava i klizita ukupne vied-
nosti od cca 11.000.000,00 (piocena Vlade RS). Vano je napomenuti da se naa zemlja
jo uvek nalazi na peiifeiiji tetnih dogaaja koji su posledica klimatskih piomena.
Slika I 7. Topljenje leda na Aiktiku i Gienlandu
Tokom 2005. i 2006.godine Ministaistvo poljopiiviede zajedno sa Pokiajnskim
sekietaiijatom za poljopiiviedu a u saiadnji sa lokalnom samoupiavom, isplatilo je
siedstva na namenske tekue iaune poljopiiviednih pioizvoaa koji su pietipeli
tete od poplava na poduju junog Banata u ukupnom iznosu od 194.556.149,50
dinaia.
Piema podacima pieduzea Sibijaume, tete od poaia koji su tokom 2007.
godine zahvatili oko 12.000ha iznose oko 500 miliona dinaia. Ovde tieba napomenu-
ti da u tii najvee osiguiavajue kue u Sibiji nema osiguianih uma, nacionalnih
paikova i sl. koji su u vlasnitvu diave, iako postoji mogunost za osiguianje uma
od poaia.
13 GLOBALIZACIJA ...
3. TETE I BRUTO NACIONALNI DOHODAK
Pioseni efekat nastalih teta, posebno onih koje nastaju kao posledica poaia
i eksplozija, diiektno su siazmeini stepenu tehnolokog iazvoja diutva. Meutim
ovo je samo delimino tano, jei kada se iealizovane tete dovedu u vezu sa biuto
nacionalnim dohotkom, moe se zakljuiti da je ielativni udeo posledica akcidenata
u BND mnogo vei kod manje iazvijenih zemalja.
Raspoloivi zvanini podaci svetskog centia za statistiku poaia, ekonomski
iziaene, ine oko 1 BND iazvijenih zemalja sveta, dok je to uee kod neiazvijenih
zemalja oko 2. Ova iazlika, siguino, nije sluajna, ona je iezultat dobio osmiljenih
i oiganizovanih aktivnosti na polju pieventive.
Dakle u iazvijenom svetu piisutna su stalna nastojanja, aktivnosti i boiba sa po-
tencijalnim akcidentima.
PIin)n zn xovvxu zn)n:
1. Objasni uticaj globalizacije i klimatskih piomena na iizike i tete u osigu-
ianju.
2. Navedite iazloge za poiast piiiodnih katastiofa.
3. tete i biuto nacionalni dohodak.
IzvoxI oxIsvI u xvom ooInvI)u:
1. Swiss Reinsuiance Company, Sigma 01i2008, www.swissie.com
2. Swiss Reinsuiance Company , Pieliminaiy sigma estimates of catastiophe
losses in 2006, www.swissie.com
3. UNEP, Climate Change 2001: Woiking gioup II: Impacts, Adaptation and
Vuneiability, Chaptei 8: Insuiance and othei Financial Seivices, Switzeiland,
2007, www.ipcc.ch
4. UNEPiGRID, Climate Change Giaphics, Noiway, Feb. 2005, www.giida.no
5. Meseni Balkan Eneigy Solutions Team (BEST) e-mail bilten bioj 5, maj
2004, iz oblasti elektioeneigetskih sistema, obnovljivih izvoia eneigije, tiita
elektiine eneigije i ekologije , www.balkaneneigy.com
6. MET. Institut za piouavanje atmosfeie i okeana, Giaphic News, London,
2005. godine
7. Topics Geo, Natuial catastiophes 2006, Analyses, Assessment, Position, Mu-
nich Re Gioup, 2007www.munichie.com
15 DEFINISANJE RIZIKA ...
II
ZNAENJE I PRISTUPI
U
DEFINISANJU RIZIKA
D
E
O
Rizik je mnogoznaan, viedimenzionalan i kompleksan pojam koji je svakod-
nevno piisutan u ljudskom ivotu.
Cilj je da se da to sveobuhvatna, a ipak koncizna denicija iizika, uzimajui u
obzii sva njegova znaenja.
Meutim, da bi se ovaj fenomen u potpunosti shvatio, potiebno je sagledati sve fak-
toie koji ga uslovljavaju i odieuju i objasniti njihovu koielaciju sa funkcijom iizika.
Sam iziaz iizik je panskog poiekla RISCO i oznaava opasnost koja pieti bio-
dovima. U istoiiji osiguianja iizici moia su veoma znaajni, jei se osiguianje kao
delatnost iazvijalo upiavo poev od pomoiskih iizika.
Rizik je sastavni deo ljudskog postojanja i ljudi su uvek bili suoeni sa iizikom,
bilo zbog piomene okiuenja, nepiedvienih okolnosti ili zbog pievaie. Svuda gde
postoji ljudska aktivnost koja je vezana za objekte, tehnologije, maine, pioizvode,
kietanje ili investiianje piisutni su i iizici. Stoga mi ivimo sa iizikom i stipljivo ga
podnosimo, svesni smo njegove piisutnosti ali nismo u mogunosti da ga se oslobodi-
mo. Na same posledice iizika se, u manjoj ili veoj meii, moe uticati pieventivnim
aktivnostima ali uvek postoje i sluajevi u kojima se ne moe ili je neiacionalno delo-
vati pieventivno. U najveem bioju sluajeva se bavimo samo posledicama iizika, jei
je nivo piethodnih infoimacija o iiziku zanemaiivo mali ili nikakav. Meutim, danas,
kada imamo na iaspolaganju modeine infoimacione tehnologije, iazvijenu teoiiju
iizika i aktuaistvo, olakano je pitanje meienja i kvantikacije iizika.
Sam pojam iizika je oduvek piivlaio pianju velikog bioja istiaivaa i naunika,
ali uglavnom sa iazliitih aspekata, tako da ni do danas nemamo jedinstvenu de-
niciju iizika. Nije pioblem samo u iazlici piistupa ve i u pojavnoj piiiodi iizika,
to je postalo fenomen, pa iizik nije ni mogue jednozano pojasniti. Pojam iizika je
vilo ielativizovan, ali svim iizicima je zajedniko to da moiaju biti budui i neizvesni
dogaaji.
Naime, ie iizik je est u svakodnevnoj komunikaciji, piocenjivanju ili odluivanju
pojedinaca, kolektiva i zajednica i to, uvek, piilikom analize izvesnosti ostvaiivanja
sadanjih opiedeljenja pod uticajem buduih faktoia delovanja. To znai, da ie
iizik obuhvata sumnju u budui ishod sadanje odluke, odnosno nastupanje takvog
tetnog dogaaja koji za sobom povlai ekonomski ili neki diugi gubitak.
Ekonomisti, naunici, teoietiaii iizika, statistiaii i aktuaii, svi oni imaju sopst-
veni koncept iizika. U najiiem smislu iizik oznaava moguu piomenjivost iezul-
tata oko neke oekivane viednosti. Samu oekivanu viednost tieba posmatiati kao
ishodiiezultat koji se pioseno i dogaa u sluaju kada su neka osoba ili poslovanje
stalno izloeni istom tipu iizika.
Kada se kae da postoji iizik u odieenoj situaciji, podiazumeva se neizvesnost
u pogledu ishoda i veiovatnoe da ishod bude nepovoljan, odnosno takva situacija u
budunosti kod koje postoji vie alteinativnih ieenja sa odieenim veiovatnoama
iealizacije. Znai da se iizik moe denisati kao nesiguinost u odnosu na deavanje
neke tete
8
.
Zbog njegove mnogoznanosti, imaginainosti, viedimen zionalnosti, pojavnog ob-
lika i sl. iizik s iazlogom moemo piihvatiti i posmatiati kao misaoni pojam, odnosno
fenomen koji je stalno apstiaktno piisutan, a iealno je osetan samo poviemeno. Sa
naunog aspekta, iizik moemo vezati i za pojam entiopije, pii emu je veiovatnije
dogaanje iizika u sistemima sa veom od sistema sa manjom entiopijom.
U modeinoj teoiiji iizika postoje mnoge denicije iizika koje zavise od piimene
ekonomskih, piavnih, oiganizacionih, tehnikih i diugih kiiteiijuma kao i oblasti
piimene.
Danas tako postoje mnoge denicije iizika kao, na piimei, iizik je mogunost da
doe do negativnog odstupanja od oekivanog (planiianog)
9
, iizik je budui neiz-
vestan dogaaj
10
, iizik je vaiijacija moguih ishoda u datoj situaciji u budunosti (ako
je mogu samo jedan ishod, onda je vaiijacija, pa piema tome i iizik jednak 0, a
ako je mogue vie ishoda, iizik nije 0, to je vea vaiijacija vei je i iizik)
11
, iizik je
stanje u kojem postoji mogunost negativnog odstupanja od poeljnog ishoda koji
oekujemo i kojem se nadamo
12
, iizik piedstavlja neizvesnost u pogledu tete
13
, iizik
je objektivna sumnja u ishod date situacije, iizik je neizvesnost u deavanju ekonom-
skog gubitka, iizik je veiovatnoa pojave poiemeaja u piojektovanom tehniko-
oiganizacionom sistemu, a ije su posledice poslovno-ekonomski gubitak
14
.
Jedna od esto citiianih denicija u liteiatuii glasi: iizik je stanje u kojemu postoji
mogunost negativnog odstupanja od poeljnog ishoda koji oekujemo ili kojemu se
nadamo
15
. Na piimei, ista je veiovatnoa da e neko izgubiti 1 dinai i 1000 dinaia, ali
je veliina gubitka u diugom sluaju vea, jei je odstupanje od onoga emu se poje-
dinac nadao, odnosno da se ne izguibi 1000 dinaia vee nego kada se izgubi 1 dinai.
Ako pak postoji ista veliina mogueg gubitka, odnosno ako dva oveka imaju svako
po 1000 dinaia, vei iizik je kod onog oveka kod koga postoji vea veiovatnoa da
e izugbiti ovaj novac.
8 Geoige E. Rejda, Piinciples od Risk Management and Insuiance, 10th Edition, Addisom Wesley,
Boston, 2008, sti. 3
9 D. Stamenovi, L. Vasi, M. Gibovi, Risk Menadment i osiguianje, Pieventivno Inenjeistvo, Bioj
2i2001, sti. 5
10 Goidana Fusek, Upiavljanje iizikom u osiguianju, asopis Svijet Osiguianja, bioj 4i2005, sti 1
11 E. J. Vaughan i T. M. Vaughanm Osnovi osiguianja-upiavljanje iizicima, pievod sa engleskog jezika,
Mate, Zagieb, 2000,
12 Ivo Andiijani i Ksenija Klasi, Tehnika osiguianja i ieosiguianja, Zagieb, 2002, sti 4
13 T. Gustavson, Risk Management and Insuiance, 10th Edition, South-Westein College Publication,
Inteinational Tompson Publishing, USA, 1998, sti. 3
14 Vujovi R., A.S. Jovanovi., J. Todoiovi, Unapieenje metoda upiavljanja iizikom u industiijskim
postiojenjima, Tokovi osiguianja, bi. 1-2, novembai 2003.
15 Ivo Andiijani i Ksenija Klasi, Tehnika osiguianja i ieosiguianja, Zagieb, 2002, sti 4
Sve ove denicije upuuju na to da je pojam iizika svojevistan fenomen pa ak i
vano lozofsko pitanje. Zbog svega toga moe se iei da je iizik imaginacija sve do
momenta njegove egzekucije.
Iz svega napied iznetog moe se zakljuiti da se u osnovi pojam iizik po neki put
koiisti u specinom smislu da opie piomenljivost oko oekivane viednosti, a diugi
put da opie oekivane tete, kako je to piikazano na slici II-1.
16
Meutim, bez obziia na to koje se znaenje iizika koiisti vei iizik obino podia-
zumeva i vee tiokove.
Slika II 1. Dva znaenja iizika
Onoga tienutka kada se na bilo koji nain eli utviditi meia opasnosti od tetnog
dogaaja u nekom sistemu, moiaju se utviditi gianice tog sistema, a takoe se moia
ogianiiti i vieme u kome se meia opasnosti utviuje. Ako se konstatuje da je meiu
neke opasnosti najbolje utviivati pieko veiovatnoe nastanka tetnog dogaaja i
veliine njegovih posledica, onda se pojam iizik moe shvatiti kao kompleksna
veliina koja obuhvata veiovatnou nastanka tetnog dogaaja i oekivanu veliinu
posledice tog dogaaja u nekom zaokiuenom sistemu i tokom nekog viemen-
skog inteivala ili odieenog piocesa, to se moe piedstaviti slikom II - 2. Iskazano
matematikim jezikom glasi:
R(T) = P (T) x L (T)
gde je:
T neeljeni iizini ili tetni dogaaj
R(T) iizik od dogaaja T
P(T) veiovatnoa da e se dogaaj T i odigiati
L(T) veliina tete koju bi izazvao dogaaj T
16 Haiiington and G. Niehaus, Risk Management and Insuiance, Second edition, Te McGioe-Hill
Co. 2003
Slika II 2. ematski piikaz iizika
Ova matematika ielacija iizika esto izaziva, sa teoietskog i matematikog as-
pekta, odieena podozienja i neiazumevanja. Glavni nespoiazum lei u injenici
da se iizik iziaava kao pioizvod dve komponente: jedna koja je iealna (posledice) i
diuga koja je imaginaina, odnosno koji je ovek denisao i nazvao veiovatnoa
17
.
Delatnost osiguianja je povezana sa velikim biojem iazliitih vista iizika koji su
konstantno piisutni i koji se mogu iealizovati sa iazliitim intenzitetima. Osnovna
delatnost osiguiavajuih kompanija je pokiie takozvanog aktuaiskog iizika, tj. ii-
zika ostvaienja odieenog tetnog dogaaja na piedmet osiguianja i za ije pokiie
osiguianik uplauje piemiju osiguianja. Stoga se sa stanovita osiguianja, iizik se
moe denisati na sledee naine:
Rizik je osnovni inilac, osnovna pietpostavka, bez ega osiguianje ne bi moglo
postojati
18
.
Rizik je opasnost od nastanka ekonomski ili diutveno tetnog dogaaja koji
podiazumeva osiguiaevu obavezu da nadoknadi tetu, odnosno isplati osiguianu
svotu u skladu sa uslovima osiguianja
19
.
Rizik je mogunost dogaanja sluajnog tetnog delovanja osiguiane opasnosti
na piedmet osiguianja u nekom buduem iazdoblju
20
.
Rizik je samo zamiljena opasnost od deavanja tetnog dogaaja i kada se on
ostvaii tada je ve ie o odieenom osiguianom sluaju
21
.
17 Haimes Y.,Risk modeling, assessment and management, John Wiley and Sons, New Yoik, 1998.
18 Boiis Maiovi, Osiguianje i pedicija (diugo izmenjeno izdanje), Tehniki fakultet Mihajlo Pupin,
Zienjanin, Novi Sad, 1999
19 Neboja aikovi, Reosiguianje sa saosiguianjem, Univeizitet Singidunum, Beogiad, 2006
20 M. Bijeli, Osiguianja i ieosiguianje, Tectus, Zagieb, 2002
21 Boiis Maiovi, Neboja aikovi, Leksikon osiguianja, DDOR Novi Sad, 2002
Kao piavni pojam iizik je u mateiiji osiguianja elemenat piavnog odnosa osigu-
ianja za koji su vezane obaveze osiguiavaa i osiguianika. Piavni pojam iizika pied-
stavlja mogunost nastupanja neizvesnog dogaaja koji ne zavisi od iskljuive volje
zainteiesovanih lica i ije je osiguianje doputeno zakonom, javnim poietkom i mo-
ialom
22
.
Na zakon o obligacionim odnosima daje pojam iizika kao Dogaaj s obziiom
na koji se zakljuuje osiguianje (osiguiani sluaj) koji moia biti budui, neizvestan i
nezavisan od iskljuive volje ugovaiaa.
Kada se iazmatia mesto i uloga tehnikih nauka u upiavljanju iizikom, po naem
miljenju najpiihvatljivija denicija pojama iizika glasi: iizik je veiovatnoa pojave
poiemeaja u piojektovano-tehniko oiganizacionom sistemu ili njegovom pod-
sistemu, a ije su posledice poslovno-ekonomski gubitak.
Ako kao piojektovano-tehniki oiganizacioni sistem pietpostavimo neko
postiojenje, odnosno osiguiani objekat onda se ova denicija lepo moe piikazati
slikom II-3 gde se vidi da veiovatnoa pojave poiemeaja piedstavlja iizik koji moe
da izazove poiemeaje u poslovno-ekonomskom iezultatu datog objekta.
Neophodno je stalno istiaivati mogunosti za iedukcije iizika. Rizik, koji se
denie kao pioizvod veiovatnoe i posledice, uvek se posmatia za pietpostavljene
scenaiije u konkietnim situacijama i okolnostima nastanka opasnosti i oekivanog
tetnog dogaaja.
Slika II 3. Rizik za scenaiio Si
22 Piediag uleji, Piavo osiguianja, Dosije, Beogiad, 2005
1. POJMOVI POVEZANI SA RIZIKOM
Pie nego to se piee na dalje piouavane iizika, moiaju se iazjasniti neki osnovni
pojmovi koji su tesno povezani sa fenomenom iizika, pa se moe iei i da su to ele-
menti iizika. To su:
neizvesnost
opasnost
hazaid
neposiedan uziok
ansa ili mogunost da se teta dogodi
tetni dogaaj
teta,
1.1 NvIzvvsosi
Poto se iziaz neizvesnost esto koiisti u vezi sa iizikom, pa ak i dolazi do meanja
ova dva pojma, to je potiebno objasniti vezu izmeu ova dva pojma. Naime, pojmovi
iizik i neizvesnost imaju veoma kiatku istoiiju u ekonomiji. Fiank H. Knight je
1921. godine u svojoj iaspiavi Rizik, Neizvesnost i Piot pivi put sugeiisao ideju da
iizik i neizvesnost mogu biti ielevantni za ekonomske analize. On je povezao piote,
paitneistvo u pieduzetnitvu i samu egzistenciju sistema slobodnog pieduzetnitva
sa iisikom i neizvesnou. Piema njegovoj inteipietaciji iizik se odnosi na situacije
u kojima donosilac odluke moe da koiisti matematike veiovatnoe na sluajnosti
sa kojima se suoava. Na supiot tome, njegova denicija neizvesnosti odnosi se
na situacije u kojima se ova sluajnost ne moe iziaziti pieko iziaza odieenih
matematikih veiovatnoa.
Posle njega ekonomisti su konano ove pojmove poeli da uzimaju u obzii pa su
1944. pojmove iizik i neizvesnost u ekonomskoj teoiiji koiistili John von Neumann i
Oskai Moigenstein kada su objavili svoju teoiiju igaia u ekonomskom ponaanju
23
, a
Oskai Lange je iste godine pozvao u pomo iizik i neizvesnost da bi objasnio pojmove
kao piot, odluke o investiianju, zahteve za obitna siedstva, nansiianje, veliinu i
stiuktuiu imi, pioizvodnu eksibilnost, itd.
Veliku baiijeiu u veini ovih ianih iadova inilo je to to nije postojalo tano
denisano znaenje neizvesnosti i iizika u smislu njihovog uticaja na ekonomske
odluke. Meutim, ni dan danas nije gotova iaspiava o iiziku naspiam neizvesnosti
i veiovatno e se jo dugo o tome iaspiavljati u naunim kiigovima. Stoga emo mi
ovde piikazati neka gledita i stavove koji se odnose na ove pojmove.
23 Choice under Risk and Uncertainty, The History of Economics Through website, http://cepa.newschool.
edu/het/home.htm
Kad se pomisli na neizvesnost obino se pod time podiazumeva neka sumnja koja
se zasniva na nedostatku znanja o tome ta e se dogoditi, ili ta se nee dogoditi u
budunosti
24
, odnosno to je sumnja u nau mogunost da piedvidimo budui ishod
sadanje akcije
25
. Ovaj pojam je supiotan pojmu izvesnost koji oznaava siguinost u
pogledu ishoda odieene situacije, odnosno da ne postoji nikakva sumnja. Kada neki
student kae Veiujem da u poloiti ispit, on iziaava svoje uveienje o ishodu ispita.
Meutim, kada kae Nisam siguian koju u ocenu dobiti na ispitu on iskazuje ne-
dostatak znanja o ishodu ispita. Neizvesnost je, piema tome, jednostavno psiholoki
odiaz nedostatka saznanja o budunosti, odnosno ovaj teimin opisuje stanje uma.
Neizvesnost nastaje kada neka osoba oseti da njegovo znanje o ishodu date situacije
nije siguino.
Ponekad se pojam neizvesnost izjednaava sa pojmom iizika, iako je neizvesnost
samo jedan od inilaca iizika. Neizvestan je dogaaj za koji se ne zna da li e uopte
nastati ili, iecimo, u pogledu smiti, ako i znamo da e se desiti, ne znamo kada e to
biti
26
. To je nepostojanje znanja o budunosti, odnosno stanje svesti koje je okaiak-
teiisano sumnjom zato to ne postoji saznanje o tome da li e se neto u budunosti
dogoditi ili se pak nee dogoditi. Neizvesnost i iizik se meusobno odnose piopoi-
cionalno, a izvesnost i iizik obinuto piopoicionalno. to je stepen neizvesnosti ma-
nji, i iizik e biti manji i obinuto.
Piema piavnom tumaenju
27
ono to je moguno nije samim tim i siguino da e
se dogoditi. Stoga je i neizvesnost elemenat osiguianog iizika iazliit od mogunosti
(iako se nuno nadovezuje na njega). Neizvesnost je takoe elemenat iizika utkan u
samu bit osiguianja: pokiivanje iizika koji e siguino nastupiti u odieeno vieme
znailo bi za osiguianika uklanjanje aleatoinosti ugovoia i vodilo bi zakljuivanju
posla supiotnog javnom poietku i moialu. Stoga se u svim zakonodavstvima ugo-
voiu o osiguianju smatia po piavilu nitavnim ako se u asu njegovog zakljuenja
ve bio desio dogaaj koji piedstavlja osiguiani sluaj, ili ako je ve tada bila piestala
mogunost da se on dogodi.
Sam pojam neizvesnosti nije apsolutnog kaiakteia, neizvesnost moe postojatu u
pogledu toga da li e se neki sluaj dogoditi, ili nee (na piimei da li e doi do poaia
ii nee), kao i u pogledu toga kada e se neki dogaaj odigiati (ovek je smitan i si-
guino e umieti, ali se ne zna kada).
Postojanje iizika stanje ili splet okolnosti u kojima se moe dogoditi neka teta
ili gubitak stvaia neizvesnost kod pojedinca koji piepoznaju iizik.
24 Emmet Vaughan, Teiese Vaughan, Essentials of Insuiance: A Risk Management Peispective, John
Wiley and Sons, Inc., 1995
25 C. Aithui Williams, Ji., Michel L. Smith and Petei C. Young, Risk Management and Insuiance,
IiwiniMcGiaw-Hill, Inteinational Editions 1998
26 Boiis Maiovi, Neboja aikovi, Leksikon osiguianja, DP Budunost, Novi Sad, 2002
27 Piediag uleji, Piavo osiguianja, Dosije, Beogiad, 2005
Ako se pod iizikom podiazumeva splet okolnosti pod kojim se moe dogoditi
neka teta onda je neizvesnost psiholoki odiaz neznanja o budunosti koji se stvaia
kod pojedinca koji piepoznaje iizik
28
.
Kada postoji iizik, ishodi se ne mogu piedvideti sa siguinou, stoga iizik izaziva
neizvesnost. Meutim, za iazliku od neizvesnosti koja je subjektivni koncept i koja se
ne moe diiektno meiiti, iizik je objektivni koncept, to znai da se on moe meiiti
(slika II-4).
Slika II 4. Razlika izmeu iizika i neizvesnosti
Ako na piimei, zamislimo neizvesnost kao maglu koja planinaia spieava da sa-
gleda opasne planinske puteve, on e veiovatno zakljuiti da je bolje saekati da se
magla podigne nego da se uputi po magli putem koji ne poznaje. Kada se magla po-
digne on vidi da put nije lak i da postoje opasna mesta, ali sada, poto ima jasnu sliku
puta, moe da odlui da zapone sa penjanjem na planinu. Ovde se znai osnovni
iizik (opasan put) nije smanjio, niti je pak smanjena odbojnost planinaia piema iizi-
ku, ali je njegova odluka piopoicionalna postojeem iiziku
29
.
Razlika izmeu iizika i neizvesnosti najbolje moe da se sagleda pieko veiovatnoe
nastajanja nekog budueg dogaaja. Naime, neki dogaaj moe biti neostvaiiv,
odnosno nije mogu i nee se dogoditi (veiovatnoa je 0) ili izvestan, odnosno sig-
uino e se dogoditi u budunosti (veiovatnoa je 1), to matematini iziaeno glasi:
0 p 1.
Ovaj iziaz znai da u sluaju kada postoji iizik veiovatnoa njegovog dogaanja
lei izmeu viednosti 0 i 1. Meutim, kada veiovatnoa dogaanja nekog dogaaja
nije uopte poznata onda je da taj budui dogaaj neizvestan (tabela II-1).
28 I. Andiijani i K. Klasi, Tehnika osiguianja i ieosiguianja, Mikioiad, Zagieb, 2002, sti. 4
29 G. Fusek, Upiavljanje iizikom u osiguianju, asopis svijet osiguianja, bioj 4, Zagieb, 2005, sti. 5
Tabela II-1.
Budui dogaaj Verovatnoa dogaanja (p)
Izvestan p=1
Rizian 0<p<1
Nemogu p=0
Neizvestan p= nepoznato
Najoigledniji tiokovi iizika su tiokovi same tete, odnosno tiokovi nastali
zbog unitene imovine, poviede ljudi ili sudske painice zbog odgovoinosti. Meutim
postoje i diugi tiokovi iizika koji nisu toliko oigledni, a to su tiokovi povezani
sa neizvesnou. ak i kada se ne dogodi teta, samo piisustvo iizika i neizvesnosti
mogu da nametnu tiokove. Naime, osoba koja nikada nije izazvala automobilsku
nesieu zbog stiaha i biige da se to ne dogodi ima i tiokove osiguianja koje moia da
plaa, ak i ako se teta nikada ne dogodi u budunosti.
Na oiganizacionom nivou, tiokovi neizvesnosti se najbolje mogu sagledati u
domenu pogienog lociianja iesuisa. To znai da oiganizacija ne iazmeta svoje
iesuise na optimalni nain, jei neizvesnost zamagljuje njene piocene, ili zbog stiaha
od gubitaka data kompanije ne investiia u odieene aktivnosti.
Kod kompleksnih aktivnosti kao to je to na piimei, neki poslovni poduhvat, neke
osobe su veoma obaziive, dok su diuge mnogo agiesivnije, u zavisnosti od toga kako
koji pojedinac sagledava iizik u datom poduhvatu. Ovo sagledavanje iizika zavisi od
infoimacija koje jedna osoba moe da koiisti da bi piocenila mogunost ishoda, kao
i od sposobnosti pojedinca da pioceni date infoimacije. Samo jeziko tumaenje iei
neizvesnost ne piavi ove iazlike, to u ovom sluaju moe da bude od velike vanosti.
Diugim ieime postoje iazliiti nivoi neizvesnosti
30
, kako je to piikazano u tabeli II-2.
Nivo 1 piedstavlja najnii nivo neizvesnosti, identikovani su svi mogui ishodi
i poznata nam je veiovatnoa dogaanja. Ovaj nivo se moe opisati i kao objektivna
neizvesnost.
Kod nivoa 2 ne postoji siguinost u pogledu veiovatnoa, iako su identikovani
mogui ishodi. Ovaj nivo se moe opisati kao subjektivna neizvesnost i ova neiz-
vesnost je vezana za mnoge poslovne poduhvate, investicione piojekte i osiguiani
iizik. Kao piimei moemo uzeti vlasnika motoinog vozila koje moe biti oteeno
u saobiaajnoj nesiei. On moe identikovati mogue ishode, ili e doi do
saobiaajne nesiee ili nee. Ako doe do nesiee, visina tete moe da se kiee
od manjeg iznosa do totalne tete na vozilu. Meutim, veina vlasnika vozila nee
30 C. Aithui Williams, Ji., Michel L. Smith and Petei C. Young, Risk Management and Insuiance, Ii-
winiMcGiaw-Hill, Inteinational Editions 1998
imati tane piocene o veiovatnoi bioja vozila uesnika u saobiaajnim neseama,
ve samo o mogunostima iazliitih iznosa tete. Kod nivoa 3 ne postoji siguinost u
pogledu piiiode samog ishoda, jei on nije u potpunosti identikovan. Piimeii neiz-
vesnosti koji spadaju u ovaj nivo su pivi pokuaji svemiiskih istiaivanja i iazvoj
miinodopske upotiebe atomske eneigije.
Tabela II-2.
Nivo neizvesnosti Karakteristike Primeri
Nema neizvesnosti
Ishod moe da se pred-
vidi veoma precizno
Fiziki zakoni, prirodne
nauke
Nivo 1
(objektivna neizvesnost)
Ishodi se identifkuju a
verovatnoe su poznate
Igre na sreu, karte,
bacanje kockica
Nivo 2
(subjektivna neizvesnost)
Ishodi su identifkovani ali
su verovatnoe nepoznate
Poar, automobilska
nesrea, mnoge inves-
ticije
Nivo 3
Ishodi nisu sasvim identi-
fkovani a verovatnoe su
nepoznate
Svemirska istraivanja,
genetska istraivanja
U ovim piojektima, kao i kod mnogih naunih istiaivanja, piiioda svih moguih
ishoda esto se ne moe identikovati pie nego to se kiene sa izvoenjem piojekta.
Nesumnjivo su ljudska elja za pioiienjem gianica znanja i potieba za ekonomskim
dobitkom, koji je iezultat eksploatacije novih tehnologija, podsticaji da se pieduzmu
aktivnosti koje u sebi nose najvei nivo neizvesnosti.
Kako e se odgovoiiti na neku neizvesnost delimino e zavisiti od nivoa same
neizvesnosti. Kockainice mogu piedvideti veiovatnou njihovih opeiacija, iako se
ne moe piedvideti ishod pojedinih kockaia. Najvaniji iizici sa kojima se susieu
oiganizacije piipadaju nivoima neizvesnosti 2 i 3. Oiganizacija moia da se pouzda na
metode koje nisu naune da bi piocenila i kontiolisala iizike koji se nalaze na ovim
nivoima neizvesnost.
Nivo neizvesnosti odieenog tipa iizika moe da zavisi i od entiteta koji se
suoava sa iizikom. Na piimei, osiguiavau ili vladi moe izgledati da iizik od zem-
ljotiesa ima nivo neizvesnosti 2, dok pojedincu taj iizik moe da izgleda da piipada
nivou 3. Ova iazlika u posmatianju iizika moe da bude posledica mogunosti da se
pioceni veiovatnoa iazliitih ishoda. Za iazliku od pojedinaca, osiguiava i vlada
imaju iesuise za piouavanje fenomena zemljotiesa.
Takoe neki entitet koji je suoen sa iizikom moe da pieduzme akcije koje
mogu da pomeie neizvesnost na nii nivo. Mnogi oblici osiguianja od odgovoi-
nosti piipadaju nivou 3 neizvesnosti. Ishod izloenosti iiziku od odgovoinosti zavisi
od budueg iazvoja zakonskog okiuenja, to obuhvata piopise i zakonske akte za
odieivanje da li je neki pojedinac ili entitet odgovoian, i ako je to tako, koliki iznos
pokiiva tu odgovoinost. Meutim, osiguiavai limitiiaju iznos koji isplauju u tim
sluajevima, to im omoguava da identikuju bai dva ishoda (najmanji i najvei
iznos) ime postiu da neizvesnost pomeie sa nivoa 3 na nivo 2. Diugi piimei je ko-
ipoiativni oblik oiganizacije, ime se ogianiava mogui gubitak inestitoia u odnosu
na visinu investiianja.
Opte uzevi, moe se oekivati da osobe koje su nenaklonjene iiziku vie vole
nie nivoe neizvesnosti i u tom smislu da su spiemne da plate infoimaciju ili pak
neke diuge iadnje koje sputaju neizvesnost na nii nivo. Osiguiavai su oigledan
piimei ovog sluaja. Voza koji smatia da automobilska nesiea piipada nivou 2, vo-
ljan je da plati piemiju osiguianja koja je vea od oekivane viednosti sluajne tete
da bi dobio polisu koja nadoknauje tetu. Poto osiguiava ume da pioceni ovaj
iizik, on postavlja njegovu neizvesnost na nivo 1, dok je neizvesnost za pojedinog
vozaa na nivou 2 ili 3.
Smanjenje neizvesnosti ima ekonomsku viednost, jei infoimacija moe da smanji
neizvesnost. Nivo neizvesnosti zavisi od koliine i tipa infoimacija koje postoje da bi
se identikovali mogui ishodi i piocenila njihova veiovatnoa.
1.2 Onsosi
Opasnost se iazlikuje od pojma iizika i denie se kao potencijalni uzrok nas-
tanka tete i gubitka
31
. Opasnost je neto to moe da izazove gubitak neke viednosti,
kada je ta viednost izloena uticaju date opasnosti. Opasnosti (kao npi. vatia, oluja,
siani napad, kiiminalna aktivnost i sl.) mogu da deluju samostalno ili kumulativno
sa diugom opasnosti. Ako neka kua izgoii zbog poaia, opasnost ili uziok tete je
vatia. Ako se neki auto oteti u sudaiu sa diugim automobilom, sudai je opasnost ili
uziok tete. Neke uobiajene opasnosti koje izazivaju oteenje imovine ili njen gubi-
tak obuhvataju vatiu, poai, munje, oluje, giad, toinado, zemljoties, kiae i piovale.
Osiguiavajue polise obezbeuju nansijsku zatitu od teta koje su izazvane iaznim
opasnostima, koje su obino navedene u polisi.
Opasnosti mogu da budu piiiodne (ekstiemni dogaaji u piiiodi kao zemljoties,
poplava i sl.) bioloke (zaiazna bolest, genetska modikacija) i industiijske piiiode
(tetni mateiijali iz pioizvodnog piocesa).
31 Maik S. Doifman, Risk Management and Insuiance, 9th edition, Peaison, Pientice Hall, New, jei-
sey, 2007.
1.3 Hnznxo
Hazaid je okolnost koja stvara ili poveava opasnost i rizik, odnosno veiovatnou
da doe do tetnog dogaaja i gubitka
32
, odnosno to je okolnost koja poveava bilo
uestalost bilo ozbiljnost tete. Piimei hazaida je uvanje kanti sa benzinom u gaiai,
loe ulino osvetljenje u kiaju u kome se deavaju kiae, puenje je hazaid koji
poveava iizik od kaicinoma plua i sl. Sama po sebi ni jedna od ovih okolnosti nee
izazvati tetu. Meutim, one e neku tetu koja bi se dogodila znaajno poveati. Na
piimei, poai izazvan u gaiai bie mnogo ozbiljniji zbog piisustva kanti sa benzi-
nom, a kiae e biti mnogo uestalije ako je ulino osvetljenje slabo. Znai, u osnovi
hazaid vodi ka opasnostima.
Piema ameiikom ieniku
33
hazaid oznaava nesiean sluaj, ansu da se bude
povieen ili oteen, opasnost, neoekovani sluajni dogaaj, izloenost neoekivanoj
teti, gubitku ili poviedi, mogunost opasnosti ili tete.
Na pivi pogled moe izgledati da ovaj teimin oznaava isto to i iizik, ali glavna
iazlika je u tome to je hazaid osobina koja ne zavisi od fiekvence ili posledice. Ona
ih moe poveati, ali ne zavisi od njih, dok je iizik kvantitativni i kvalitativni iziaz
mogueg gubitka, iziaz koji u sebi obuhvata i veiovatnou i posledice.
Kada identikujemo hazaid onda ne iazmatiamo mogunost ili kiedibilitet
nesienog sluaja, niti pak nijedan nain njegove pievencije ili ublaavanja. Stoga
ovde postoje znaajne iazlike. Rizici se mogu kontiolisati, umanjiti ili minimiziiati.
Hazaid, odnosno indiiektna opasnost ili postoji ili ne postoji, ona se ne moe niti
kontiolisati niti minimiziiati.
Recimo, jedan od veoma vanih zadataka svakog osiguiavaa je da pokua da
spiei tetnu selekciju analizom hazaida koji okiuuju neki iizik.
Postoje etii glavna tipa hazaida:
ziki,
moialni,
psiholoki (moiale),
hazaid zakonske odgovoinosti.
Fiziki hazaid je ziki uslov koji je posledica mateiijalnih kaiakteiistika nekog
objekta, pii emu te mateiijalne kaiakteiistike poveavaju iizik, odnosno ansu da
se neki tetan dogaaj i dogodi. Piimei zikog hazaida je klizavi put koji poveava
ansu da doe do automobilske nesiee koja je posledica sudaia koji u ovom sluaju
piedstavlja opasnost. Zatim se kao dalji piimeii mogu navesti loe instalacije u zgia-
dama koje poveavaju ansu za izbojanje vatie i poai, neispiavne biave na viatima
koje poveavaju anse za kiau, itd.
32 Risk in an Industiial Society - Teoiy and Piactice, Octobei 2002, www.bbc.co.uk
33 The American Heritage Distionary of the English Language, Fourth Edition, interner izdanje, www.answer.com
Moialni hazaid je poveanje veiovatnoe nastanka tete i gubitka zbog nepotenih
i nemoialnih nameia i postupka osiguianih osoba. Piimeii moialnog hazaida
su kiivotvoiene nesiee da bi se dobilo osiguianje, podnoenje lanih zahteva,
pieuveliavanje sume otetnog zahteva i nameino paljenje nepiodate iobe koja je
osiguiana. Na piimei, ako neko zapali zgiadu da bi naplatio osiguianje, poai e
izazvati tetu, ali je moialni hazaid odgovoian za poveanu fiekvenciju tete.
Moialni hazaid je piisutan u svim foimama osiguianja i njega je teko kontoilisati.
Neiskiene individue esto iacionalizuju svoje akcije na osnovu toga da osiguiavajua
kompanija ima izobilje novca. Ovo gledite je netano, jei osiguiavajua kompanija
moe da isplati odtetne zahteve samo sakupljanjem piemija od diugih osiguianika.
Stoga se visina piemija poveava da bi mogle da se pokiiju posledice ovog hazaida.
Osiguiavajue kompanije pokuavaju da kontoiliu moialni hazaid iaznim meia-
ma obezbeenja, tj. paljivim pietpostavljanjem odgovoinosti podnosioca piijave
za osiguianje i putem iazliitih obezbeivanja polise, kao to su to odbici, peiiodi
ekanja, izuzeci i dopune.
Psiholoki hazaid je nehat ili indifeientnost piema teti zbog postojanja osigu-
ianja. Neki osiguianici su nepaljivi ili indifeientni piema teti, jei imaju osiguianje.
Piimeii ove viste opasnosti obuhvataju ostavljanje kljueva od kola u upaljenim i
nezakljuanim kolima i samim tim poveanje ansi lopovu, ostavljanje nezakljuanih
viata to olakava ulaz povalniku, i iznenadnu piomenu piavca na tesnim iaskisni-
cama autoputa bez davanja signala. Nepaljiva ponaanja kao to su ova poveavaju
ansu da se teta dogodi.
Hazaid zakonske odgovoinosti obuhvata piavni sistem ili piopise koji mogu da
poveaju fiekvenciju ili intenzitet tete, kao to su to sudske piesude koje su nega-
tivne u odnosu na poinioce, visoka obeteenja teta kod piesuda za odgovoinost
i sl
34
.
Mogue je da neto bude i opasnost i hazaid. Na piimei, bolest je opasnost koja
uziokuje line tete, ali je istoviemeno i hazaid, jei poveava mogunost poveanja
opasnosti pieviemene smiti.
Na slici II-5 dat je ematski piikaz kako hazaidi i opasnosti mogu uticati na sma-
njenje viednosti nekog dobia, odnosno na gubitak.
34 Geoige E. Rejda, Piinciples of Risk Management and Insuiance, 9
th
Edition, Addison Wesly, New
Yoik, 2005
Slika II 5. Uticaj hazaida i opasnosti na gubitak
1.4 Nvosxvon uzxo
Neposiedan uziok tete je veoma vaan koncept u osiguianju imovine. U teimi-
nologiji osiguianja neposiedan uziok tete je piva opasnost u lancu dogaaja koja je
izazvala tetu
35
. To je koiak bez koga se teta ne bi dogodila. Na piimei, ako munja
zapali neku kuu, pa se vatiogasno vozilo koje je pozvano da je ugasi sudaii sa diugim
vozilom neko moe da tiai da munja koja je bila od vozila udanjena nekoliko kilo-
metaia bude neposiedan uziok sudaiu. Dalje, ako na piimei siiena piotivpoainog
vozila bude uziok sianog napada nekog lica u susedstvu, munja moe da bude
neposiedan uziok ovom sianom napadu. Meutim, obino se ovaj lanac dogaaja
piekida na nekom mestu, mada su u nekim sluajevima i sudovi moiali da odluuju
gde je mesto piekida lanca dogaaja.
Opte piavilo u osiguianju imovine je da osiguianik, da bi naplatio osiguianje usled
tete koja je posledica neke opasnosti, moia da bude osiguian od te odieene opas-
nosti. Takoe, ako je neposiedni uziok izuzet iz polise, osiguiava ne nadoknauje
datu tetu.
35 Maik S. Doifman, Risk Management and Insuiance, 6th edition, 1998, stiana 6-7
1.5 Moouosi III vvxovnion on sv sivin oooooI
(os)viIvn I sus)viIvn ocvn)
Mogunost da se neka teta dogodi denie se kao veiovatnoa odigiavanja tetnog
dogaaja i moe se piedstaviti na objektivan i subjektivan nain. Ova veiovatnoa
deavanja tete stvaia neophodnost potiebe za osiguianjem. Naime, da nema ove
mogunosti ne bi ni postojala potieba za osiguianjem
36
.
Objektivna ocena veiovatnoe odnosi se na ielativno dugotiajnu uestalost jed-
nog dogaaja koji se zasniva na pietpostavci beskonanog bioja posmatianja i na
nepostojanju izmene u datim uslovima. Ove objektivne veiovatnoe mogu se odied-
iti na dva naina. Pivo, one se mogu odiediti deduktivnim iezonovanjem, to znai
da se odieuju na osnovu iskustava i one se nazivaju apiioii veiovatnoe. Na pii-
mei, veiovatnoa da e se dobiti glava bacanjem u vazduh peifektno izbalansiianog
novia je 1i2, jei ima dve stiane, a samo jedna je glava. Na slian nain, veiovatnoa
da e se dobiti estica iz jednog bacanja kockice je 1i6, jei kockica ima 6 stiana a
samo jedna stiana ima est takica.
Diugo, objektivne veiovatnoe mogu se odiediti i induktivnim iezonovanjem. Na
piimei, veiovatnoa da e osoba koja ima 21 godinu umieti pie osobe koja ima 26
godina ne moe se logiki dedukovati. Meutim, pomou paljive analize postojeih
podataka koji se odnose na bioj smitnih sluajeva, osiguiava ivota moe pioceniti
veiovatnou smitnog ishoda i piodati petogodinju polisu ivotnog osiguianja osobi
koja ima 21 godinu.
Subjektivna ocena veiovatnoe je lina piocena individue o mogunostima da se
neka teta i dogodi. Subjektivna ocena mogunosti ne moia da se podudaia sa ob-
jektivnom. Na piimei, ljudi koji kupuju lutiijski loz na svoj ioendan mogu veiovati
da je to njihov siean dan i da piecene anse za dobitak. Velika lepeza faktoia moe
uticati na subjektivnu ocenu, ukljuujui i godine date osobe, pol, inteligenciju, obia-
zovanje i upotiebu alkohola.
Poied ovoga, piocena osobe o teti moe se iazlikovati od objektivne ocene
mogunosti, jei u nainu na koji se sagledava takva mogunost moe postojati neiz-
vesnost. Na piimei, pietpostavimo da je za pobedu na slot-maini u kockainici potieb-
no da se dobiju tii iste slike na sva tii doboa. Osoba koja se kocka na ovoj maini
moe da smatia da je veiovatnoa pobede veoma velika. Ali ako na svakom dobou
ima deset simbola, a samo jedan od ovih piedstavlja datu sliku, objektivna ocena
mogunosti dobitka dek-pota sa tii iste slike je veoma mala. Pietpostavljajui da se
svaki dobo okiee nezavisno od diugih doboa, veiovatnoa da e sva tii doboa is-
toviemeno pokazati datu sliku je pioizvod njihovih pojedinanih veiovatnoa (1i10
x 1i10 x 1i10= 1i1000).
36 Geoige E. Rejda, Piinciples od Risk Management and Insuiance, Ninth Edition, Addisom Wesley,
Boston, 2005
Objektivna veiovatnoa da se neka teta dogodi iazlikuje se od objektivnog ii-
zika. Objektivni iizik da se neka teta dogodi ocenjuje se veiovatnoom da e se
odigiati neki sluajan dogaaj koji e izazvati tetu. Stvaina teta se moe iazlikovati
od oekivane tete, jei se meia veiovatnoe odnosi na pioseno ostvaiivanje iizika,
tako da pojedini sluajevi vaiiiaju oko tog pioseka. Pii tom objektivni iizik da se
teta dogodi moe da bude identian za dve iazliite giupe kod kojih je veiovatnoa
nastanka tetnog dogaaja ista, ali teta koja nastaje sa ostvaiivanjem iizika moe da
bude iazliita.
1.6 iviI ooonn)
Denicija pojma tetni dogaaj iazliita je u zavisnosti od polaznih osno-
va i ciljeva njegovog pieciziianja. U ugovoinom odnosu osiguianja pod tetnim
dogaajem, odnosno osiguianim sluajem podiazumeva se dogaaj koga je piouz-
iokovao osiguiani iizik. Da bi iizik bio obuhvaen osiguianjem on moia biti budui,
neizvestan i nezavisan od iskljuive volje ugovaiaa osiguianja ili osiguianika, a nje-
govo nastupanje piedstavlja ostvaienje opasnosti koja je obuhvaeno ugovoiom o
osiguianju.
U najiiem smislu pojam tetni dogaaj se moe denisati kao svaki dogaaj,
stanje ili piomena kojom se iemeti stabilnost funkcije bilo kog sistema tako da njego-
va stabilizacija zahteva ulaganje nansijskih siedstva iz izvoia koji nisu obuhvaeni
zakonski piopisanim planiianjem.
U industiijskim sistemima tetni dogaaj obino obuhvata oslobaanje tetnih ma-
teiija (hemikalije, iadioaktivnost) ili tetnog nivoa eneigije iz industiijskih objekata
ili opieme u uvotnu siedinu. Ovo se obino deava u obliku eksplozije, poaia, pio-
sipanja, iscuiivanja ili otpada. Do ovih tetnih dogaaja moe da doe kao posledica
faktoia koji su unutianji u nekom industiijskom sistemu (tj. tehnikom giekom), ili
kao posledica spoljanjih faktoia (ekstiemni dogaaji u piiiodi). Oslobaanja mogu
da budu iznenadna i intenzivna, kao to je to eksplozija, postepena i opsena, kao to
je to isputanje mateiijala u stiatosfeiu koje unitavaju ozonski omota, ili pak du-
gotiajno izlivanje toksinih mateiija koje nisu unitene ili odloene na odgovaiajui
nain, kao na piimei izlivanje otpadnih voda iz deponija u unutianjost zemlje, pii
emu dolazi do zagaivanja podzemnih voda.
Uzioci nastanka tetnog dogaaja su sluajni tako da su i tetni dogaaji sluajne
pojave koje moemo modeliiati i denisati zakonima veiovatnoe.
Uzioke tetnih dogaaja moemo giupisati u dve giupe (slika II - 6):
veiovatno piedvidive, koji se nalaze u piopustima piaktine piimene, za-
konima i tehnikim standaidima, piopisanih meia pieventivne zatite i
veiovatno nepiedvidive, ije pojavne oblike nije mogue piedvideti u ieal-
nom viemenu.
Slika II 6. Podela i uzioci tetnih dogaaja
Poto su svi faktoii koji izazivaju tetni dogaaj, najee sluajnog kaiakteia, to je i
tetni dogaaj u osnovi sluajna kategoiija, koja se pokoiava zakonima veiovatnoe.
Diugim ieima, tetni dogaaji su neminovni i ne mogu se nikada potpuno
spieiti, ali veiovatnoa njihovog nastanka moe biti manja ili vea. Otuda i veo-
ma dobai stav da su svi tetni dogaaji noimalni, to znai da je mogunost pojave
tetnih dogaaja ugiaena u samu stiuktuiu sloenih sistema, te da se tetni dogaaji
ne mogu potpuno spieiti boljim konstiukcijama, kvalitetnijim infoimacijama ili pa-
metnijim, odnosno boljim iukovodiocima, piojektantima, inenjeiima, iadnicima.
tetni dogaaj je cena koja se moia platiti za veoma sloene sisteme
37
.
Na slici II-6 navedena su dva skupa tetnih dogaaja. Meutim, saviemeni iezul-
tati i iskustva nauke i istiaivanja nisu visoko pouzdani u piedvianju veiovatnoe,
oblika i posledica skupa nepiedvidivih piiiodnih tetnih dogaaja. Ovaj sistem kla-
sikacije tetnih dogaaja omoguava uslove za hipotezu da tetni dogaaji pivog
skupa ne mogu biti uziok tetnih dogaaja diugog, dok je supiotna tvidnja velike
veiovatnoe. tetni dogaaji piiiodnih pojava uvek su uzioci tetnih dogaaja pivog,
navedenog, skupa.
Da bi se sagledao uticaj tetnih dogaaja na piiviedu neke zemlje potiebno je na-
vesti da samo u tetnim dogaajima koji su posledica poaia naa zemlja nepoviatno
gubi oko 2 biuto mateiijalnog pioizvoda. Ostali tetni dogaaji samo poveavaju
ovaj, naalost poiaavajui, iezultat.
Viste i pojavni oblici tetnih dogaaja su biojni, iaznoiodni i, esto, meusobno
uziono-posledini, kako je to piikazano na slici II - 7.
37 Peiiow, Noimal Accidents, Basic, New Yoik, 1984
Slika II 7. Pojavni oblici tetnog dogaaja
1.6.1 Osnovni uticaji na pojavu tetnih dogaaja
Sluajni inioci koji utiu na pojavu tetnih dogaaja mogu da se analiziiaju i
svistavaju na iazliite naine, zavisno od piilaza ili blieg cilja posmatianja. Za
plodotvoino pieventivno delovanje, odnosno sa stanovita metoda pieventivnog
inenjeistva, dva nivoa analize imaju poseban znaaj.
Pivi se odnosi na iii okvii posmatianja, koji obuhvata sve uticajne inioce, a
diugi na analizu uticaja koji su pieteno vezani za sam tehniki sistem. Razumljivo je
da izmeu ova dva mogua piilaza klasikaciji uticajnih inilaca postoje mnoge veze
i inteiakcije, to se moe videti i iz ematskog piikaza datog na slici II-8
38
.
Sa ove eme se vidi da se u pivom, optem sluaju, svi inioci koji utiu na pojavu
tetnog dogaaja mogu podeliti na tii giupe:
ovek,
tehniki sistem i
okolina
a u diugom sluaju, kada se posmatia sam tehniki sistem, na pet giupa:
konstiukcijaipiojekat,
pioizvodnja,
odiavanje,
koiienje i
logistika podika
38 Zelenovi D., Todorovi J., Efektivnost sistema u mainstvu, Nauna knjiga, Beograd, 1990.
Slika II 8. Veza izmeu uticaja na pojavu tetnog dogaaja
Faktoi ovek obuhvata sve ljude koji na bilo koji nain, diiektno ili indiiektno,
utiu na iad sistema, odnosno na pojavu tetnog dogaaja, poev od piojektanta
ili konstiuktoia pieko inenjeia i iadnika u pioizvodnji, iadnika na odiavanju u
infiastiuktuii do iukovaoca, kontiolnih i nadzoinih oigana, neovlaeno ili sluajno
zateenih lica (npi. peaka i diugih uesnika u sobiaaju) itd.
Faktoi tehniki sistem obuhvata ne samo mainu ili objekat koji je piedmet pos-
matianja, ve i sve diuge elemente tehnike infiastiuktuie i podike, kao to su
sistemi snabdevanja elektiinom eneigijom, vodom, pogonskim i diugim potionim
mateiijalima, putevi, komunikacije i diugi infiastiuktuini objekti, kao i sistemi au-
tomatskog ili diugog vida upiavljanja iadom posmatianog tehnikog sistema.
Faktoi okolina poied klimatsko-meteoiolokih inilaca, obuhvata i sve elemente
koji stvaiaju ambijent u kome iadi posmatiani tehniki sistem koji se odnose na
piavnu i diugu iegulativu, dejstvo tiita i konkuiencije, nansijsko-mateiijalna
ogianienja, itd.
Faktoi konstiukcijaipiojekat obuhvata ne samo konstiukcijsku, piojektantsku ili
iadioniku dokumentaciju, ve i piateu dokumentaciju (piopise i inteine standaide
za teimiku obiade, poviinsku zatitu, itd.) kao i uputstva za iukovanje i odiavanje,
piopise i postupke za otpis i ieciklau i slino.
Faktoi pioizvodnja obuhvata sve tehnoloke elemente pioizvodnog piocesa,
ukljuujui sistem upiavljanja kvalitetom, meufazna i zavina ispitivanja i pioveie
kvaliteta, ulaznu kontiolu siiovina i polufabiikata, pioizvodne i tehnoloke stan-
daide itd.
Faktoi odiavanje obuhvata sve elemente sistema odiavanja i to kako sa
stanovita koncepcije (pieventivno i koiektivno odiavanje), tehnologije (piopisani
postupci) i oiganizacije (nivoi odiavanja i nadlenosti), tako i sve elemente koji su
diiektno ili indiiektno vezani za pioces odiavanja (zahtevi infoimacionog sistema o
iadu i odiavanju), i elemente logistike podike odiavanju (posebno snabdevanje
iezeivnim delovima), itd.
Faktoi koiienje poied naina iada, odnosno discipline u spiovoenju zahteva-
nih, odnosno piepoiuenih postupaka za koiienje tehnikog sistema, obuhvata i
elemente infiastiuktuie (spiemita, gaiae, sistem piotivpoaine zatite i zatite na
iadu, obezbeenje i di.).
Faktoi logistika podrka obuhvata sve elemente integialnog tehnikog obe-
zbeenja koji su nuni za iad i odiavanje posmatianog sistema, kao to su sistemi
snabdevanja elektiinom eneigijom, vodom, pogonskim i diugim potionim mateii-
jalima, putevi, komunikacije i diugi infiastiuktuini objekti, infoimacioni sistemi i
dokumentacija, kao i sistemi oiganizacije i upiavljanja iadom posmatianog sistema.
1.7 ivin
teta ili gubitak (na engleskom jeziku loss), u najoptijem smislu oznaava da
je neko bez neega to je piethodno posedovao. U piavnoj teoiiji teta se obino
denie kao piouziokovana povieda neijeg subjektivnog piava ili inteiesa tetnom
iadnjom. Do poviede piavno piiznatih inteiesa moe doi kada se oteti neka stvai,
ili kada se poviedi neko lino dobio (npi. telesni integiitet), ili se ne izvii obaveza
koja se duguje, ili obaveza ne ispuni na vieme, pa davalac bude oteen.
Meutim, kada se ovaj teimin koiisti u osiguianju on dobija znaenje koje je u
nekim sluajevima iie, a u nekim mnogo ue od piavnog pojma tete. To se najbolje
moe sagledati na piimeiu datom tabeli II - 3.
teta moe biti imovinska ili neimovinska. Imovinska teta moe biti stvaina
teta (umanjenje viednosti postojee imovine) i neostvaiena dobit (tj. neostvaieno
poveanje imovine koje bi se inae ostvaiilo da su uslovi bili noimalni). Neimovinska
teta nastaje kao posledica poviede neke line osobine neke linosti (zdiavlje, ziki
izgled, itd.). Obe ove kategoiije tete mogu, ali i ne moiaju, biti piouziokovane istom
iadnjom ili dogaajem.
Tipina teta koja se moe osiguiati je neeljeno, neplaniiano smanjenje ekonom-
ske viednosti koje moe da nastane kao posledica anse da se neki sluaj dogodi
39
.
Osiguiljive tete mogu biti neposiedne, diiektne ili posiedne, indiiektne tete. Ovo
zavisi od toga da li je teta nastala kao neposiedna posledica neke opasnosti, tetne
iadnje ili dogaaja, ili je pak posledica koja se ispoljava kasnije, odnosno to je teta
koja se nadovezala odmah kao posledica pive, neposiedne tete. Na piimei, kada u
poaiu izgoii neka fabiika, diiektna teta je gubitak same fabiike, a gubitak piihoda,
koji je posledica toga to fabiika ne iadi je indiiektna teta. Meutim, indiiektna
teta ne moe da postoji ako nema i diiektne tete.
39 Maik S. Doifman, Risk Management and Insuiance , Pientice Hall, 1998, sti. 5
Tabela II -3. Razlike znaenja teimina teta
PRAVNI TERMI N TERMI N U OSI GURANJU
tete nastale povredom
pravno priznatih interesa

i tete koje su pravno irelevantne, npr.
prirodni dogaaji (oluje, poplave, grad...)
samo tete nastale drugima

i tete koje su nastale samom osiguraniku/
korisniku osiguranja
tete koje su posledica tetne
radnje

tete koje su posledica ostvarenja osigura-
nog sluaja
prouzrokovane tete

rizine tete, one koje ne zavise
od iskljuive volje osiguranika
pravno priznate tete

ugovorene tete ili one koje nisu iskljuene
tete mogu da budu izazvane viom silom, nehatom ili nameino i o tome e biti
vie iei u kasnijem tekstu. U osiguianju postoji vie vista podelje teta, zavisno od
izabianog kiiteiijuma (osnove) za iazvistavanje. Na slici II-9 piikazani su neki od
naina podelje teta.
Slika II 9. Podela teta
Ako, u skladu sa denicijom iizika, tetu deniemo kao ostvaienje sluajnog
negativnog odstupanja od oekivanog, onda se iizik sluajnih odstupanja moe ma-
nifestivati na dva naina:
mogunost nastanka velike tete na jednom iiziku, i
akumuliianje velikog bioja malih i siednjih teta, kao iezultat delovanja ele-
mentainih sila.
Pod pojmom velike tete u osiguianju smatia se svaka ona teta koja bi uz ostale
manje tete mogla ugioziti poslovanje osiguianika ili osiguiavaa. Inae, pojam ve-
like tete u osiguianju nije mogue piecizno denisati i tieba ga smatiati ielativnim
pojmom, jei on u velikom zavisi od nansijskog kapaciteta osiguiavaa, kao i od
homogenosti poitfelja.
Kod homogenih poitfelja znatno je manja mogunost neoekivanih odstupanja
velikih teta i naplaenih piemija. Mogue je odstupanje nastankom velikog bioja
malih ili siednjih teta uziokovanih elementainim silama, kao na piimei tete od
oluje, poplave, giada, koje kumuliiano mogu znatno uticati na poslovne iezultate
osiguiavaa.
Bioj, uestalost i intenzitet teta koje nastaju kao iezultat piiiodnih dogaaja-
elementainih nepogoda stalno iastu i sve vie ugioavaju homogenost poitfelja.
U piaksi, kod pojedinih vista osiguianja, kao na piimei kod osiguianja od loma
maina i kunih apaiata, takoe dolazi i do oscilacija u fiekvenciji i piosenim
veliinama malih i siednjih teta. Te oscilacije poednako pogaaju kako homogene,
tako i nehomogene poitfelje.
1.7.1 Totalne i delimine tete
Budui da se iazliiti piedmeti osiguianja, kao i uzioci nastanka osiguianih opas-
nosti iazlikuju, to su visina i obim oteenja takoe iazliiti. To znai da u toku tia-
janja osiguianja na osiguianim iizicima mogu nastati iazliite tetne posledice.
Nastale posledice se ogledaju u gubitku osiguianog piedmeta, njegovom pot-
punom ili deliminom oteenju, kao i iaznim tiokovima i obavezama osiguianika
piema tieim licima.
U osnovi postoje dve kategoiije teta i to:
totalne i
delimine.
Kod totalnih teta imamo potpun gubitak na osiguianom piedmetu, odnos-
no unitenje ili nestanak osiguianog piedmeta. teta se obiaunava piema viednosti
osiguianog piedmeta, tj. piema onoj viednosti koja je denisana u uslovima osigu-
ianja i polisom ili ugovoiom o osiguianju. Ova viednost se umanjuje za viednost
ostatka.
Totalni gubitak se ogleda na naine potpunog mateiijalnog gubitka osiguianog
piedmeta, kao to su tete usled poaia, tianspoita, pada letilice, potonua bioda
ili slino, ili su oteenja takva da osiguiani piedmet vie nije za upotiebu, kao npi.
kvai namiinica, nakvaena papiina ambalaa, odnosno dolo je do potpune piomene
ziko-hemijskih svojsatva osiguianog piedmeta i sl. I na kiaju osiguiani piedmet
nije pietipio ziko oteenje i nije dolo do piomene ziko-hemijskog svojstva, ali
osiguianik nije vie u mogunosti da sa njim iaspolae, kao na piimei otuenje pied-
meta osiguianja, gubitak diagocenih viednosti u sluaju tianspoitnih havaiija i sl.
Pod pojmom deliminih teta podiazumeva se, kada iealizacijom osiguianog
iizika doe do potpunog gubitka dela osiguianog piedmeta, odnosno deliminog
oteenja osiguianog piedmeta. Kod deliminih teta mogui pojavni oblici su,
npiimei, oteenje ili gubitak neke od komponenti tehnikog sistema, gubitak,
oteenje ili unitenje jednog ili vie delova piedmeta osiguianja koleta ili komada
u tianspoitu iobe neovisno od njihove viednosti, gubitak odieenog dela koliine
piedmeta osiguianja tianspoit ili uskladitenje iasute iobe sl.
U sluajevima kada su tiokovi opiavke jednaki ili vei od viednosti osiguianog
piedmeta, delimine tete se obiaunavaju kao totalne tete.
1.7.2 Direktne i indirektne tete
Opte uzevi postoje dve glvne viste teta koje su povezane sa unitenjem i
nestankom imovine i to su:
Diiektna teta
Indiiektna teta
Diiektna teta je kod neivotnih osiguianja ona teta koja je nastala na samom
osiguianom piedmetu. Na piimei, giom moe da udaii u zgiadu i da izazove poai
koji uniti konstiukciju zgiade, njen inventai i iobu i opiemu koja se u njoj nala-
zila. Takoe i imovina koja se nalazi ili se koiisti van zgiade moe biti podlona
teti. Tipini piimeii su kamioni, automobili i pokietna imovina. Sve ovo piedstavlja
diiektnu tetu, jei je nansijski gubitak posledica zikog oteenja, unitavanja ili
kiae imovine.
Ako je teta na imovini velika, vlasnik datog poslovanja moe da bude piinuen
da piiviemeno piekine svoje poslovanje, pii emu poied tiokova za popiavku ili za-
menu oteenog objekta dolazi i do gubitka piota. U nekim sluajevima u kojima je
dolo do ozbiljnih teta na imovini, iukovodstvo ime moe da odlui da piiviemeno
piekidanje poslovanja nije dobia opcija, jei moe to moe dovesti do gubitka klijen-
tele. U ovom sluaju ima e moiati da podnese ekstia tiokove koji su neophodni
da bi se pioduio iad ime na nekoj diugoj lokaciji sve dok se oteene piostoiije ne
popiave. Svi ovi tiokovi piedstavljaju indiiektnu ili posledinu tetu.
Ove indiiektne tete su veoma vane za iadne oiganizacije, jei teta na siedst-
vima za pioizvodnju povlai sa sobom smanjenje ili eliminaciju noimalne dobiti,
poveanje opeiativnih tiokova, vie cene fondova i odustajanje od investicija, kao i
mogue tiokove bankiotstva.
2. OSIGURLJIVOST I VELIINA RIZIKA
Sa stanovita teoiije osiguianja i teoiije iizika, iizik koji se moe osiguiati je opas-
nost od neizvesnog, sluajnog, tetnog delovanja osiguiane opasnosti na piedmet
osiguianja u buduem viemenskom iazdoblju.
2.1 OsIouxI)Ivosi xIzIn
Da bi neki iizik mogao da se osiguia on moia da zadovoljava sledee kiiteiijume:
Rizik, ijom iealizacijom nastaje gubitak ili oteenje osiguianog piedmeta
moia da bude mogu i nezavistan od volje osiguianika ili diugog zainteieso-
vanog lica. Ovo znai da u momentu zakljuenja ugovoia o osiguianju osigu-
iana stvai moia da postoji, a osiguianik ni u kom sluaju ne sme da piouz-
iokuje nastajanje tete, da ima udela u njenom nastanku, makai i bez nameie,
niti da izostavi osnovne meie opiaznosti, koje inae jedan dobai domain pie-
duzima
40
.
Ispoljavanjeiiealizacija osiguianog iizika moia da bude budui i neizvestan
dogaaj, sa izuzetkom kod tzv. putativnih iizika i to pod posebnim uslovima
41
.
To znai da iizik koji pioizvodi ovu tetu nesme da bude neto to e se si-
guino dogoditi, jei se zakon velikih biojeva zasniva na sluajnom dogaanju
tetnog dogaaja. Rizik koji je ostvaien nije vie i neizvestan. U sluaju sigui-
nog deavanja pojava je evidentna i izlazi iz domena teoiije iizika. Neizvesnost
nastanka iizika podiazumeva nemogunost da se u noimalnim okolnostima
unapied piedvidi da li e iizik uopte nastupiti ili kada e nastupiti. Kada bi
unapied znali ishod njegovog dogaanja onda to ne bi bio iizik. Ako se u tie-
nutku sklapanja ugovoia iizik ve ostvaiio, ili je njegovo nastupanje postalo iz-
vesno i to je bilo poznato ugovoinim stianama, ugovoi o osiguianju u odnosu
na taj iizik nije piavno valjan.
Gubitak ili teta koju piouziokuje iizik moia biti potpuno odieen, moia se
odiediti uziok nastanka gubitka, njegova nansijska viednost, vieme i mesto,
kada i gde je gubitak nastao. Diugim ieima moia se biti u mogunosti da se
tano utvidi kada se dogodila teta i da se odiedi neka njena viednost. Osnov-
40 J Koovi i O. uleji, Osiguianje, uguia Piint, Beogiad, 2006, sti. 89
41 Piediag uleji, Piavo osiguianja, Dosije, Beogiad, 2005, sti 84,

na sviha ovoga je da omogui osiguiavau da odiedi da li polisa pokiiva tetu
i ako je pokiiva da je isplati. Na piimei, ako je skup kizneni kaput obuhvaen
polisom za osiguianje stana njegova viednost e biti nadoknaena ako se on
ukiade iz kue, ali nee ako se ukiade u nekom iestoianu. Naime, u osiguianju
iizik je samo onaj dogaaj koji izaziva ekonomsku tetu bilo to na osiguianoj
imovini ili na samom osiguianom licu. Veliina gubitka se utviuje piocenom
i piedstavlja kvantitativnu kaiakteiistiku iizika.
Rizik moia da bude homogen. Piilikom pieuzimanja iizika u osiguianje i
foimiianja svog poitfelja, osiguiavaa moia da obezbedi to vie osiguianih
iizika sa istim ili slinim kaiakteiistikama (fiekvencija i intenzitet), odnosno
piiblino istim elementima za taiiianje. To znai da bi bilo idealno da postoji
velika giupa dosta slinih, ali nije neophodno i identinih, jedinica izloenih
iizicima ije su tete sline po svojim obeleijima i intenzitetu (veliini). Na
ovaj nain se omoguava piedvianje tete na osnovu zakona velikih biojeva.
Tiokovi teta se tada mogu podeliti na sve jedinice koje se nalaze u datoj giupi.
Ako osiguiava pieuzimanjem iizika u osiguianje foimiia nehomogen poit-
felj, moia da piistupi njegovom smanjivanju i iziavnavanju, ili putem tiansfeia
iizika diugom osiguiavau ili pienosom iizika u ieosiguianje.
Rizik moia da bude iaspoieen u viemenu i piostoiu, to znai da bioj ostva-
ienih iizinih dogaaja moia da bude mali u odnosu na sve osiguiane iizike na
odieenom piostoiu i u odieenom viemenu. Diveisikacija iizika piedstav-
lja stiategiju piomene oblika iizika i omoguava osiguianiku da se uz odieene
oiganizacione meie, izvii optimalno iziavnavanje pojedinih iizika u viemenu
i piostoiu, to konano dopiinosi stabilnosti poslovanja osiguiavaa i optimal-
nom piistupu pienoenja vika iizika u ieosiguianje. Iz ovog piavila se izuzi-
maju katastiofalni i kumulativni iizici kod kojih nije mogue piimeniti metode
aktuaistva.
Posledice ispoljavanja iizika moiaju biti dostupne statistikoj evidenciji. Ako
stiuktuiu poitfelja osiguiavaa ini dovoljan, minimalan bioj slinih ili is-
tovisnih iizika, koji se ispoljavaju sa odieenom fiekvencijom i intenziteom,
osiguiava ima uslove da ustioji statistiku vanu za ekasnost svog poitfelja.
Ukoliko se iizici ietko ispoljavaju nisu podobni za osiguianje, s obziiom da ne
postoje uslovi za kvalitetnu piocenu i odieivanje ekonomski piihvatljive pie-
mije osiguianja. Piikupljanje podataka moia biti sistematizovano u pogledu
denisanja viste potiebnih podataka kao i viemena piikupljanja. Podaci se ug-
lavnom odnose na tete za odieenu vistu iizika, njihovu obiadu, donoenje
odieenih zakljuaka u vezi sa njima, kao i odieivanje veiovatnoe iealizacije
tetnog dogaaja.
Rizini dogaaj moia biti doputen po zakonu i moialu i opte diutvenom sh-
vatanju. Ekonomska i piavna siguinost zahtevaju tano odieivanje opasnosti
koje moiaju biti pokiivene osiguianjem. Potiebno je jasno iazgianiiti iizike
koji mogu biti obuhvaeni osiguianjem, koji su osiguiljivi a koji ne. U teoiiji i
piaksi takstativno su navedena pitanja podobnosti odnosno piikladnosti nekog
dogaaja za osiguianje.
teta koja je posledica iizika moia da bude tolika da moe da ima ekonomske
posledice po osiguianika. Ako se osiguiaju stavke ija viednost nije visoka, a
naioito u sluajevima kada je fiekvencija tete velika, piemija moe da bude
jednaka ili vea od mogue tete, to ini osiguianje nepotiebnim. Piema
piavilu poznatom kao piincip velike tete osiguianje se kupuje samo onda
kada su tete velike i neizvesne
42
.
Na slici II-10 dat je ematski piikaz osnovnih obeleja osiguiljivog iizika.
Slika II 10. Obeleija osiguiljivog iizika
Postoji vie faktoia koji ogianiavaju osiguiljivost iizika, od kojih su najvaniji
sledei
43
:
Visina dodatka na piemiju koja je odiaz administiativnih tiokova i tiokova
kapitala osiguiavaa. Opte uzevi, to je vea visina dodatka to je manje
pokiie koje piua dato osiguianje.
Psiholoki hazaid ili nehat zbog postojanja osiguianja u smislu smanjenja na-
meia osiguianika da pieduzme zatitne meie.
Negativna selekcija u sluaju kada su vlasnici polisa bolje infoimisani o
oekivanim visinama odtetnih zahteva od osiguiavaa. Ovo je posledica
injanice da je veoma skupa detaljna klasikacija osiguiavaa, pa se ovaj piob-
lem se obino ieava ogianienim pokiiem osiguianja i stalnim usaglaavanjem
piemije sa visinom odtetnih zahteva iz piethodnog peiioda.
42 M.S.Doifman, Intioduction to Risk Management and Insuiance, Ninth Edition, Peaison, Pienitice
Hall, New, jeisey, 2007
43 S. Haiiington and G. Neihaus, Risk Management and Insuiance, McGiaw-Hill, Inteinational Edi-
tion, 2003
2.2 VvIIIn xIzIn
Pie pieuzimanja iizika u osiguianje neophodno je utviditi njegovu veliinu koja
ini osnov za obiaun piemije osiguianja. Postoje mnogi faktoii koji utiu na iz-
voi opasnosti i sam iizik. U najiiem smislu izvoie iizika ini pie svega piiiodno,
diutveno-politiko, zakonsko, kao i iadno-piiviedno okiuenje.
Faktoii koji deniu iizik, a koji se moiaju detaljno analiziiati, pie svega su:
piedmet osiguianja sa svojim ziko-tehnikim i diugim kaiakteiistikama
(ivot, vista delatnosti, stiuktuia giadnje, viste tehnologije i instalacija i sl.),
opasnost od koje se osiguiava (kao npi. poai, lom, bolest, smit i di.),
viednost piedmeta osiguianja (suma osiguianja, odnosno osiguiana suma)
i nain osiguiavajue zatite tj. iznos i obim pieuzete obaveze,
pozicija, odnosno lokacija piedmeta osiguianja,
tiajanje osiguianja,
sistem pieventivnih meia zatite,
fiekvencija i intenzitet nastalih teta i
maksimalno mogua, odnosno veiovatna teta, kao i diugi faktoii.
Navedeni faktoii e se detaljno obiaivati u pojedinim delovima knjige, a ovde e
biti obiaeni samo fiekvencija i intenzitet, kao znaajni elementi obeleja iizika.
2.2.1 Frekvencija i intenzitet rizika
Polaznu osnovu za piocenu veiovatnoe iealizacije iizika ini sveobuhvatna
analiza iizika, koja se zasniva na utviivanju poetnih analitikih okviia koji ga
blie kaiakteiiu. Kako iizik po svojoj sutini podiazumeva neizvesnost i gubitak,
dovoenje ove dve kaiakteiistike iizika u analitike okviie, omoguava polazne os-
nove za njegovu analizu.
Rizik je potencijalna opasnost gubitka neega to ima viednost, a piocena iizika,
postupak piepoznavanja i analize opasnosti sa odieivanjem posledica i veiovatnoe
gubitka.
To znai da iizik sadii kako veiovatnou dogaaja, tako i oekivanu posledicu
dogaaja i numeiiki je jednak njihovom pioizvodu. U piocenama, iizik piedstavlja
meiu povezanosti veiovatnoe nastanka neeljenih dogaaja i intenziteta neeljenih
posledica takvih dogaaja.
Ako se neizvesnost iizika posmatia u svetlu veiovatnoe iealizacije iizinog
dogaaja, sledi da veiovatnoa iealizacije neke pojave podiazumeva odieivanje
fiekvencije deavanja te pojave tokom posmatianogiiefeientnog viemenskog pe-
iioda.
Pii analizi iizika, kao pivu bitnu komponentu, teoiija iizika usvaja fiekvenciju
iizika, jei ona upiavo piedstavlja uestalost neeljenih dogaaja - ispoljavanja iiz-
ika, u posmatianom viemenskom peiiodu. Ukoliko se pojedini iizik esto iealizuje u
posmatianom viemenskom peiiodu, njegova fiekvencija je velika i obinuto.
Znai da uestalost, odnosno fiekvencija iizika (f
R
) piedstavlja bioj ponavljanja
ostvaiivanja istog iizika (bioj teta u posmatianom viemenu) u odnosu na ukupan
bioj osiguianih objekata (bioj osiguianja) i najee se iskazuje u piocentima, tako
da je:
| |
R
os
N
f 100 %
Z
=
gde je:
N

ukupan bioj oteenih osiguianih objekata, odnosno ukupan bioj teta,
Z
OS

ukupan

bioj osiguianih objekata, odnosno bioj osiguianja
U zavisnosti od fiekvencije iizika imamo ietke, malo veiovatne, umeieno veio-
vatne, vilo veiovatne i skoio siguine iizike. U tabeli II 4 date su viste iizika piema
njihovoj uestalosti.
Tabela II 4.
Vrste rizika
Uestalost realizacije tetnog
dogaaja(%)
retki rizici 1 3
malo verovatan rizik 3 10
umereno verovatan rizik 10 20
vrlo verovatan rizik 20 66
skoro siguran rizik 66 - 100
Pieventivnim meiama diave i osiguiavajuih oiganizacija mogue je uticati na
smanjenje fiekvencije teta, kao i na njihov intenzitet. U tabeli II-5 piikazani su efekti
piimnjene saobiaajno policijske piinude na delu puta E-75 od Hoigoa do Beogia-
da, u peiiodu od 2000-2003. godine
44
.
44 Blagoje Milini,Jovica Vasiljevi, Projektovanje saobraajno-policijske prinude za smanjenje gubitaka u
saobraaju na putevima u Republici Srbiji i uticaj na ponaanje uesnika u saobraaju, VIII simpozijum
sa meunarodnim ueem PREVENCIJA SAOBRAAJNIH NEZGODA NA PUTEVIMA 2006, Novi
Sad, 26. i 27. oktobar 2006.
Tabela II 5.
Nastradala lica
Pre uvoenja mera Posle uvoenja mera
Ukupna razlika
Ukupno
2000 2001 (2+3) 2002 2003 5+6 7/4 (+,-) 7/ 4 (%)
1 2 3 4 5 6 7 8 9
Poginulo lica 34 58 92 24 14 38 -54 -58,70
Teko povre. lica 85 93 178 50 56 106 -72 -40,45
Lako povre. lica 138 192 330 87 104 191 -139 -42,12
Ukupno nastrad. lica 257 343 600 161 174 335 -265 -44,17
Posmatiano po peiiodima od po dve godine (kumulativno 2002. i 2003. godina
u odnosu na 2000. i 2001. godinu) uoava se znaajno smanjenje bioja saobiaajnih
nezgoda sa nastiadalim licima kao i teine nastalih posledica.
Diuga komponenta iizika gubitak ili teta, denisan je veliinom ekonomske
(nansijske) tete koja nastaje iealizacijom iizika. U tom smislu u teoiiji iizika us-
vojen je pojam intenzitet iizika. Intenzitet iizika je vei ukoliko je oekivana veliina
ekonomske tete piouziokovana deavanjem iizinog dogaaja vea i obinuto.
To znai da intenzitet tete I
piedstavlja piocenat oteenja osiguianog piedmeta

i jednak je:
| |
os
I
I 100 %
S
=
gde je:
I intenzitet tete,
I
ukupan iznos teta,

S
OS
ukupna suma osiguianja oteenih objektata
Sa stanovita osiguianja intenzitet iizika zavisi od viste opasnosti, ziko-
tehnikih kaiakteiistika piedmeta osiguianja, viednosti piedmeta osiguianja, visine
pieuzete obaveze, tiajanja osiguianja, mesta gde se nalazi piedmet osiguianja i di
45
.
Kako je iizik potencijalna opasnost gubitka neega to ima viednost, a piocena
iizika postupak piepoznavanja i analize opasnosti koje su kaiakteiistike iazliitih
dogaaja, kao i odieivanje posledica i veiovatnoe gubitka, to je denisanjem
fiekvencije i intenziteta iizika u potpunosti denisan i sam iizik.
45 M. Bijeli, Osiguianja i ieosiguianje, Tectus, Zagieb, 2002, sti. 29
Dokaz ove tvidnje je injenica da pojam iizik sadii kako veiovatnou dogaaja,
tako i oekivane posledice dogaaja, pa je piocenom fiekvencije i intenziteta poje-
dine viste iizika u stvaii piocenjen taj iizik. Ovo je iioko piihvaeno stanovite u
gotovo svim stiunim kiugovima, i upiavo piedstavlja osnovu piocene iizika pioiz-
vodnih sistema.
Veoma vano je da se naglasi, da pii denisanju iizika obe navedene komponente
imaju poednaku vanost. Kao ilustiacija posluie sledei piimeii:
Posmatiajmo sa jedne stiane nukleaine elektiane, kod kojih je zbog same viste
postiojenja i piimenjenih tehniko-tehnolokih i siguinosnih meia veoma mala
veiovatnoa nastanka neeljenih dogaaja, ali su pogubne posledice. Do sada je
samo jedna nesiea klasikovana kao velika nukleaina nesiea, a to je bio einobil
1986. godine. Eksplozija koja je odnela u vazduh itav 4. ieaktoi, ostavila je ogiomne
pogubne i dugotiajne posledice (pieko 30.000 mitvih).
Sa diuge stiane, posmatiajmo modeinu zgiadu poslovno-piodajnog centia,
koja u svojoj aihitektuii ima dosta staklenih poviina i gde je piotok ljudi veliki. Ako
se u ovom sluaju posmatia iizik loma stakla, moe se takoe zakljuiti da je on
veliki. Tvidnju da je iizik veliki u ovom sluaju potkiepljuje injenica da je velika
veiovatnoa loma stakla, odnosno velika je fiekvencija iealizacije iizika. Ekonomska
teta piouziokovana pojedinanim lomom stakla siguino nije tako velika da bi se na
osnovu nje iizik okaiakteiisao kao veliki.
Dugogodinjim istiaivanjem i iskustvom se dolo do zakljuka da postoji iz-
vesna zavisnost izmeu fiekvencije i intenziteta iizika. U veini sluajeva analize
iizika, velika fiekvencija podiazumeva mali intenzitet i obinuto. Ako se posmatiaju
npi. poaii u stambenim objektima tipa piivatnih kua, dolazi se do zakljuka da su
ielativno esti poaii malih iazmeia, koji se bizo lokalizuju ili inteivencijom samih
ukuana ili ekasnom ieakcijom vatiogasnih slubi. Poaii u kojima totalno izgoii
cela kua su ielativno ietki. Slina situacija je i sa industiijskim iizicima loma maina,
koji su po fiekvenciji ielativno esti, ali su po intenzitetu ielativno mali. Ova zavis-
nost piikazana je na sl. II-11.
Slika II 11. Slika II 12.
Meutim postoje sluajevi koji podiazumevaju veliku fiekvenciju i veliki inten-
zitet, odnosno malu fiekvenciju i mali intenzitet, kakav je sluaj npi. u avionskom
saobiaaju. tete koje se ovde javljaju pii pojedininim nesieama (pad letelice)
su uglavnom totalne, kako sa ekonosmkog stanovita, tako i sa stanovita ljudskih
ivota. Ako se pii tome poveava fiekvencija ovih teta, siguino je da se siazmeino
poveavaju ekonomski gubici odnosno intenzitet iizika, to je piikazano na sl. II-
12.
Na slici II - 13 piikazan je odnos fiekvencije teta i intenziteta teta i njihovih
kietanja u toku iadnog veka tehnikog sistema. Za osiguiavaa su mnogo vie pii-
hvatljivi oni iizici koji se dogaaju vilo esto (velika fiekvencija) ali kod kojih pio-
cenat oteenja osiguianog piedmeta (intenzitet) nije veliki. Sa diuge stiane, iiz-
ici velikih fiekvenci i intenziteta mogu da budu udai na likvidnost i solventnost
osiguiavaa, i za odieivanje cena ovakvih iizika piimenjuju se posebni pioiauni.
Manja osiguiavajua diutva ovakve iizike ne piihvataju u osiguianje bez kvalitetnih
ieosiguianja.
Slika II 13. Oblik zavisnosti fiekvencijaiintenziteta teta u toku iadnog veka
tehnikog sistema
3. KLASIFIKACIJA RIZIKA
Zbog specinosi iizika, podelje su mogue po iaznim osnovama. Tii uobiajena
naina klasikacije iizika
46
, piikazana su na slici II-14. Meutim, tieba napomenuti
da se ove tii giupacije iizika ne iskljuuju uzajamno i da se iizici mogu istoviemeno
kategoiiziiati piema svim ovim tipovima klasikacije.
Poied ove klasikacije mogue su jo i neke klasikacije iizika od kojih emo
napomenuti:
Fundamentalni ili opti i posebani ili pojedinani,
Raspodeljivi i neiaspodeljivi,
Meiljivi i nemeiljivi,
Osiguiljivi i neosiguiljivi,
Poslovni iizik.
Slika II 14.
3.1 Isi I svuIniIvI xIzI
ist iizik se denie kao situacija u kojoj postoje samo dve mogunosti, odnos-
no da se teta dogodi ili da uopte nema tete. U ovom sluaju ne postoji ni jedna
mogunost da iizik donese neku dobit ve jedini mogui ishodi su nepovoljan ishod
(gubitak) i neutialan ishod (nema gubitka). Ovaj iizik je posledica sluaja ili stihije,
a ne svesnog delovanja pojedinca. Piimeii istog iizika obuhvataju tete na imovini
koje su posledica poaia, poplave, udaia munje ili zemljotiesa, pieviemenu smit,
nesiee povezane sa poslom i pievisoke medicinske tiokove.
46 Tiieschmann Gustavson, Risk Management and Insuiance, 10th edition, South-Westein College
Publishing, 1998
Nasupiot ovome, pekulativni iizik se denie kao situacija u kojoj je mogue da
se postigne ili piot, ili pak da doe do gubitka ili tete. Ako neko kupi 200 obinih
akcija on e postii dobitak ako se cena akcija poveava, ili e pietipeti gubitak ako
cena akcija padne. Poslovni poduhvati, kockanje, klaenje na konjskim tikama, inve-
stiianje u nekietnine, i otvaianje sopstvenog posla su neki od piimeia pekulativnog
iizika. U ovim svim situacijama mogue je imati i gubitke i dobitke, pii emu se
menja piiioda piisutne neizvesnosti. Ovo je svestan iizik u koji ulazi pojedinac i
osiguianje se, za sada, ne bavi ovom vistom iizika. Ovaj iizik nastaje kao posledica
subjektivne volje oveka.
Veoma je vano napiaviti iazliku izmeu istog i pekulativnog iizika i to zbog
tii iazloga.
Pivi je taj, da osiguiavajue kompanije obino osiguiavaju samo ist iizik.
Uz izvesne izuzetke, pekulativni iizici nisu oni koji se osiguiavaju i moiaju
se piimeniti diuge metode da bi se izalo na kiaj sa iizikom.
Diugo, zakon velikih biojeva se moe mnogo lake piimeniti na iste
iizike nego na pekulativne iizike. Zakon velikih biojeva je vaan, jei on
omoguava davaocu osiguianja da unapied piedvidi gubitak. Nasupiot
tome, kod pekulativnih iizika mnogo je tee piimeniti zakon velikih bioje-
va koji se koiisti za piedvianje budue tete. Izuzetak je pekulativni iizik
kod kockanja gde opeiateii u kazinu mogu piimeniti zakon velikih biojeva
na mnogo ekasniji nain.
Tiee, je injenica da diutvena zajednica moe da izvue koiist od
pekulativnog iizika, ak i ako doe do tete, ali je oteena ako je piisutan
ist iizik i teta se dogodi. Na piimei, neka ima moe da iazvije novu
tehnologiju za mnogo jeftiniju pioizvodnju kompjuteia. Iako e neke
konkuientske ime zbog toga biti piinuene da bankiotiiaju, koiist same
diutvene zajednice je ta to se pioizvode kompjuteii po niim cenama, to
se poveava obim pioizvodnje, zaposlenost, piodaja na domaem tiitu,
izvoz na inostiana tiita, itd. Meutim, ako doe do tete koja je posledica
iealizacije istog iizika, kao to su tete od poplave ili zemljotiesa, diutvo
nema koiisti nego samo tete, jei moia ponovo da ulae u obnavljanje
oteenog ili unitenog podiuja.
Razlika izmeu istog i pekulativnog iizika je veoma vana, jei je uobiajeno da
se osiguiavaju samo isti iizici. Osiguianje se ne bavi zatitom pojedinaca od gu-
bitaka koji su posledica pekulativnih iizika. pekulativni iizik se piihvata dobio-
voljno zbog njegove dvodimenzionalne piiiode koja ukljuuje mogunost dobitka.
Meutim, tieba imati na umu da se ne moe osiguiati ni od svih istih iizika. Neosig-
uiljivi iizici su uglavnom katastiofalni objektivni iizici, odnosno iizici na koje poje-
dinac ne moe uticati niti ih pak moe otkloniti svojom voljom (na piimei, cunami).
3.2 SiniII I oInmII xIzI
Diugi nain klasikovanja iizika obuhvata stepen do kog se neka neizvesnost
menja tokom viemena. Statiki iizik obuhvata one iizike koji e se dogoditi iako ne
postoje piomene u nekom diutvu. Ovaj iizik moe biti isti ili pekulativni i potie
od nepiomenljivosti diutva koje se nalazi u stabilnoj iavnotei
47
. Naime, iako se
nikakvi odnosi u diutvu u pogledu obima pioizvodenje, cena i ukusa pioizvoaa ne
menjaju, neke ime mogu da pietipe gubitke zbog piiiodne opasnosti ili nepotenja
pojedinaca. Piimeii istog statikog iizika obuhvataju neizvesnosti koje potiu od
takvih sluajnih dogaaja kao to su to munje, oluje i smit. Poslovni poduhvati u
stabilnoj ekonomiji ilustiiju koncept pekulativnog statikog iizika. Zbog svoje pied-
vidljivosti statiki iizici su pogodniji za osiguianje od dinamikih iizika.
Nasupiot tome, dinamiki iizici se stvaiaju zbog piomena u diutvu. Ovi iizici
takoe mogu biti isti ili pekulativni. Piimeii izvoia dinamikog iizika obuhvataju
piomene visina cena, ukusa potioaa, piihoda i obima pioizvodnje, tehnologije ija
se kompleksnost sve vie i vie poveava i piomene u stavovima zakonodavstva i
sudova po iaznim pitanjima. Ovi iizici su obino piisutni u nekom diutvu tokom
dueg viemenskog peiioda, jei su posledica piilagoavanja datim uslovima. Iako
ovi dinamiki iizici mogu uticati na mnogobiojne pojedince, oni se smatiaju manje
piedvidivim od statikih iizika, jei se ne javljaju sa tano odieenom dinamikom.
Statiki i dinamiki iizici nisu nezavisni, vei dinamiki iizici mogu poveati
neke tipove statikog iizika. Piimei obuhvata neizvesnost koja je vezana sa tetama
povezanim sa viemenskim uslovima. Obino se smatia da su ovi iizici statini.
Meutim, nedavni dokazi ukazuju na to da zagaenje ovekove okoline koje je izaz-
vano poveanom industiijalizacijom moe da utie na globalne viemenske piilike i
stoga se ovaj izvoi statikog iizika poveava.
3.3 Os)viIvI I sus)viIvI xIzI
Ako je iizik odieen iskljuivo objektivnim okolnostima i ako postoji nezavisno
od ponaanja nekog lica, tada je to objektivni iizik. U osiguianju se danas ovaj iizik
koiisti da se opie opasnost koja je piisutna u ili oko nekog objekta, kao to su to
stambeni blokovi, industiijski, poslovni, komeicijalni, poljopiiviedni objekti, javne
zgiade i sl
48
.
Objekativni iizik je denisan kao ielativno odstupanje (vaiijacija) stvainog gu-
bitka od oekivanog. Piimeia iadi, pietpostavimo da osiguiavajua kompanija koja
osiguiava imovinu ima 10.000 stanova koji su dugoiono osiguiani i da u pioseku,
1, ili 100 stanova izgoii svake godine. Nekih godina moe da izgoii samo 90 stanova
Publishing, 1998
48 L. Vasi, Osiguianje i pievaie u osiguianju, asopis: Tokovi osiguianja, bi. 1, 2002, sti. 11
dok diugih godina moe izgoieti 110 stanova. Tako, ovde postoji odstupanje od 10
stanova od oekivanog bioja 100, ili odstupanje od 10. Relativna vaiijacija stvaine
tete u odnosu na oekivanu poznata je kao objektivni iizik.
Ovaj iizik opada kako bioj osiguianih sluajeva iaste. Jo specinije, objektivni
iizik se menja obinuto sa kvadiatnim koienom bioja sluajeva koji se posmatia. U
naem piethodnom sluaju, 10.000 stanova je bilo osiguiano a objektivni iizik je
10i100, ili 10. Sada pietpostavimo da je osiguiano milion stanova. Oekivani bioj
stanova koji e izgoieti iznosi 10.000 ali vaiijacija stvaine tete od oekivane je samo
100. Objektivni iizik je sada 100i10.000, ili 1. Stoga, kako se poveava kvadiatni
koien bioja stanova od 100 u piovom sluaju na 1000 u diugom sluaju (deset puta)
objektivni iizik opada do jedne desetine svog piethodnog nivoa.
Objektivni iizik se moe statistiki izmeiiti pieko neke meie za dispeiziju, kao
to je to standidna devijacija ili koecijent vaiijacije. Zbog toga to se objektivni iizik
moe izmeiiti, to je izuzetno koiistan koncept za osiguiavajuu kompaniju, ili za
kooipoiativnog menadeia iizika. Kako se bioj sluajeva izloenih nekoj opasnoti
poveava, osiguiavajua kompanija moe mnogo tanije piedvideti odnos piemijske
stope piema otetnom zahtevu budue tete, jei se moe pouzdati na zakon velikih
biojeva. Zakon velikih biojeva tvidi da kako se bioj izloenih jedinica poveava to e
se odnos stvaine tete mnogo vie piibliiti odnosu veiovatne tete. Na piimei, kako
se bioj stanova koji se posmatiaju poveava to je vei stepen tanosti u piedvianju
udela stanova koji e izgoieti.
Subjektivni iizik je denisan kao neizvesnost koja se zasniva na mentalnom stan-
ju osobe koja je izloena sumnji ili biizi u odnosu na ishod datog dogaaja. Poied
toga to moe da bude subjektivan, odieeni iizik moe takoe da bude isti ili
pekulativni, statiki ili dinamiki. Subjektivni iizik je u osnovi psihika neizvesnost
koja nastaje u zavisnosti od mentalnog stava pojedinca ili njegovog stanja svesti. Ovaj
iizik je posebno vaan, jei piedstavlja nain da se inteipietiia ponaanje pojedina-
ca suoenih sa naizgled indentinim situacijama, a koji donose iazliite odluke. Na
piimei, jedna osoba moe da bude konzeivativna i da uvek tei da ide siguinim
putem ak i u sluajevima koji diugim osobama mogu izgledati da nisu uopte
iizini. Objektivni iizik moe da bude identian u oba sluaja, ali oni koji piocenjuju
ovaj iizika mogu da ga veoma iazliito sagledavaju iz njihove sopstvene peispektive.
Stoga, nije dovoljno znati samo stepen iizika, ve je neophodno poznavati i stav neke
osobe piema iiziku.
Na piimei, jedna osoba koja je mnogo pila u baiu moe da sedne u kola i da vozi
kui, ne sagledavajui nikakavu neizvesnost od mogunosti hapenja zbog vonje u
pijanom stanju. Diuga osoba u istom stanju moe pak da stiahuje da e ga policija
uhapsiti zbog vonje u pijanom stanju. Ova mentalna neizvesnost naziva se subjek-
tivni iizik.
Uticaj subjektivnog iizika vaiiia u zavisnosti od osobe. Osoba u istoj situaciji
moe da ima iazliiti iizik uoavanja i stoga se njeno ponaanje moe u skladu sa
tim i izmeniti. Ako osoba iskusi veliku mentalnu neizvesnost u odnosu na dogaanje
tete, ponaanje ovakve osobe moe biti piomenjeno. Visok subjektivni iizik esto
ima za iezultat konzeivativno i opiezno ponaanje, dok nizak subjektivni iizik vodi
ka manje konzeivativnom ponaanju. Moe biti da je voza bio piethodno uhapen
zbog vonje u pijanom stanju i da je svestan injenice da je konzumiiao pievie al-
kohola. Voza moe tada kompenziiati svoju mentalnu neizvesnost tako to e nai
nekog diugog da ga vozi kui ili e pak uzeti taksi. Diugi voza, u istoj situaciji, moe
opasnost od toga da bude uhapen shvatiti kao uviedu. Neki diugi voza moe pak
voziti na manje bezbiian i nepiomiljen nain, nii subjektivni iizik ima za iezultat
manje konzeivativno ponaanje u pijanom stanju.
Sa stanovita osiguianja subjektivni iizik je onaj iizik kod koga stepen dejstva za-
visi u veoj ili manjoj meii od ponaanja oveka, pivenstveno od njegovog ponaanja
u svim aktivnostima otklanjanja mogunosti nastanka tete, u sluajevima kada se na
iizik moe uticati voljom oveka. Ovaj iizik obuhvata sve individualne faktoie opas-
nosti koji zavise od duevnih i kaiakteinih osobina osiguianih lica i lica koja dolaze u
kontakt sa osiguianim piedmetima. Iako ovaj iizik u velikoj meii utie na dogaanje
tete, mnogi stiunjaci iz oblasti osiguianja smatiaju da nije ni mogue ni poeljno
da se piilikom utviivanja ekvivalentne piemije uzme u obzii i ovaj iizik, jei to nije
u saglasnosti sa osnovnim elementima osiguianja, a to je solidainost u okviiu iizine
zajednice
49
.
Subjektivni iizik se moe dalje podeliti, slino kao i hazaid na etiki iizik i iizik
samokontioleisamodiscipline.
Subjektivni etiki iizik zaisi od kaiakteia, ivotne lozoje i poslovnog integiiteta
neke osobe. On pioistie iz psiholokog stanja neke osobe. Ovaj iizik obuhvata pie-
vaiu i nepotenje ali i situaciju kada neka osoba ne biine o svojoj imovini na iazu-
man nain, ili se ponaa tako da ne vodi iauna o svom zdiavlju ili o mogunostima
da se poviedi. Naime, osoba moe da bude indifeientna piema teti bilo zato to
podsvesno eli da do nje i doe, bilo zato to nameino ne ini nita da spiei njeno
nastajanje ili da ublai intenzitet tetnog dogaaja. Iskustvo je pokazalo da su ovakvi
iizici mnogo vei tokom stanja ekonomskih kiiza nego kada se piivieda neke zemlje
nalazi u noimalnim ekonomskim tokovima. ak se moe desiti da neka osoba koja
nije sklona nepotenju postane nepotena zato to ima osiguianje, i u takvim okol-
nostima ona moe da izgubi imovinu koja je osiguiana
50
.
Rizik samokontioleisamodiscipline obuhvata iizike kao to je stanje svesti koje
kaiakteiie osobu sklonu nezgodama, odnosno iizike koje stvaia nedostatak odgo-
voinosti pojedinca i koji su posledica njenog nehata, odnosno neopieznosti. Ovi iiz-
ici nemaju konotaciju pievaie.
49 L. Vasi, Osiguianje i pievaie u osiguianju, asopis: Tokovi osiguianja, bi. 1, 2002, sti. 12
50 L. Vasi, Osiguianje i pievaie u osiguianju, asopis: Tokovi osiguianja, bi. 1, 2002, sti. 13 i 14
Na slici II-15 dat je ematski piikaz piimeia svakog od goie navedenih iizika.
Slika II 15.
3.4 FuonmvinII III osiI I osvsI III o)voInI xIzIcI
Fundamentalni iizik je iizik koji ima uticaja na celokupnu ekonomiju ili veliki
bioj osoba ili giupa u okviiu date ekonomije. To su obino oni iizici koji su posledica
diutvenih ili politikih fenomena, mada se mogu javiti i kao posledica zikih po-
java. Piimeii obuhvataju visoku inaciju, ciklinu nezaposlenost i iat, jei to utie na
veliki bioj individua.
Rizik od piiiodne nesiee je diugi vaan fundamentalni iizik. Oikani, toinada,
zemljotiesi, poplave i poaii u umama mogu da kao posledicu imaju tete na imo-
vini koje iznose nekoliko milijaidi dolaia kao i gubitak velikog bioja ivota. Tabela II-6
pokazuje najskuplje osiguiane katastiofe u SAD.
U poslednje vieme se pojavljuje i jedna nova vista fundamentalnog iizika, a to je
iizik od teioiistikog napada. Mnoge zemlje su ve iskusile ovu vistu iizika koji se
znaajno poveava svakim danom, a iji su iezultati enoimne tete na imovini kao
i mnogobiojne ljudske itve. Teioiistiki napad koji je izveden u SAD u septem-
biu mesecu 2001. imao je za posledicu unitenje etii komeicijalna aviona, potpuno
unitenje dva oblakodeia Svetskog tigovinskog centia, delimino uiuavanje zgiade
Pentagona i hiljade ljudskih itava. Piocenjena teta je oko 40 milijaidi $.
Tabela II-6 Deset najskupljih osiguianih katastiofa
51
Br. Mesec/godina Katastrofa
Visina osiguranja
(milioni $)
U momentu dogaanja
1 Septembar 2001. Svetski trgovki centar u Njujorku, ter. napad 20.300
2 Avgust 1992. Orkan Andrew: vetar, poplave tornada 15.500
3 Januar 1994. Zemljotres, Northridge, Kalifornija 12.500
4 Septembar 1989. Orkan Hugo; vetar, poplave tornada 4.195
5 Septembar 1998. Orkan Georges 2.900
6 Juni 2001. Tropska oluja Alison 2.500
7 Oktobar 1995. Orkan Opal 2.100
8 Septembar 1999. Orkan Floyd 1.960
9 Mart 1993. Zimska oluja u 20 zemalja 1.750
10 Oktobar 1991. Poar u Oklandu, Kalifornija 1.700
Godinje se u SAD desi vie od 1000 toinada koji su uziok znaajnih imovinskih
teta i u kojima dolazi do ljudskih itava. Poied ovoga, zemljotiesi su uziok ogiom-
nih oteenja na imovini, naioito u Kalifoiniji. Zemljoties u Noithidge, Kalifoinija
1994. godine imao je za posledicu tetu na imovini ieda veliine nekoliko milijaidi
dolaia i gubitak velikog bioja ivota. Jake poplave u 1993. godini, na siednjem za-
padu, iezultiiale su tetom na imovini od vie milijaidi dolaia i izazvale su znaajne
nansijske gubitke. Veina teta nastalih usled poplava nije bilo osiguiano.
Nasupiot fundamentalnom iiziku, posebni iizik je iizik koji utie samo na poje-
dince, a ne na celokupnu zajednicu. On se javlja kao posledica pojedinanih dogaaja.
Mogu biti statiki i dinamiki. Piimeii su kiaa automobila, pljaka banke i poaii u
stanovima, jei ovo utie samo na osobe koje su pietipele tetu, a ne na celu ekonom-
iju diutva.
Razlika izmeu fundamentalnog i posebnog iizika je vana, jei su fundamentalni
iizici izazvani uziocima koji su manje ili vie izvan kontiole pojedinaca koji tipe nji-
hove posledice. Poto se za ove iizike niko ne moe posebno da okiivi smatia se da
odgovoinost za njih tieba da pieuzme diutvo, a ne pojedinac. Stoga je za osiguianje
odieenih fundamentalnih iizika potiebno da postoje piogiami diavnog osiguianja
kao i gaiancije i subvencije vlade. Na piimei, iizik od nezaposlenosti ne osiguiavaju
piivatne kompanije, ali to moe da se osiguia pieko vladinih piogiama za kompen-
zaciju nezaposlenima. Poied toga, poslovne ime i pojedinci koji ive u plavnim
podiuijima mogu da dobiju osiguianje piotiv poplave koga subvencionie vlada.
51 Izvoi: Insuiance Seivice Oce, Inc. (ISO) and Insuiance Infoimation Institute.
Smatia se da su posebni iizici odgovoinost svakog pojedinca i da se njima moiaju
da bave pojedinci putem osiguianja, pievencije tete ili na neki diugi nain.
3.5 RnsoovI)IvI I vxnsoovI)IvI xIzIcI
Kada manifestacija iizika ne utie na oiganizacije ili pojedince na isti nain i u
isto vieme, entiteti na koje moe da utie iizik mogu da ga smanje na taj nain to
zakljuuju spoiazume o zajednitvu (stvaiaju pulove) ili spoiazume o uestvovanju.
Rizik je iaspodeljiv ako se on moe umanjiti kioz spoiazume o zajednitvu
ili uestvovanju. Neiaspodeljiv je onaj iizik kod koga spoiazumi o zajednitvu
nisu ekasni za smanjenje iizika za lanove ovog pula
52
. Na piimei, spoiazumi o
zajednitvu bi bili neekasni za iizik svetske ekonomske kiize, jei iizik utie na sve
uesnike na isti nain i u isto vieme.
Razlika izmeu ova dva tipa iizika je vana za upiavljanje iizikom, jei ona
utie na mogunost koiienja ugovoia o iaspodeli iizika. Kao ilustiacija moe da
poslui sledei piimei. Neki vlasnik kue je suoen sa mogunou tete od pos-
ledica poplave. Ovaj iizik se moe umanjiti sklapanjem spoiazuma o iaspodeli iizika
sa diugim vlasnicima kua u istom naselju, ali je ekasnost ovakvog ugovoia sma-
njenja mogunou da poplava istoviemeno oteti veliki bioj kua u ovom pulu. U
ovom sluaju mnogo bi bio koiisniji ugovoi o iaspodeli iizika sa vlasnicima kua
koji se nalaze u nekim diugim mestima. Meutim, ak i da se ovaj pul pioiii iiom
sveta, uesnici pula bi se jo uvek suoavali sa iizikom, iizik koji pieostaje posle ovog
spoiazuma je neiaspodeljiv. Naime, ovaj neiaspodeljivi iizik bio bi iizik povezan sa
injenicom da ne moe da se piedvidi bioj ozbiljnih poplava kao i posledine tete u
celom svetu u datoj godini.
Rizici koji su iaspodeljivi u okviiu odieenog pieduzea su mnogo piistupaniji
za inteini tietman nego diugi iizici. Na piimei, oiganizacija moe da tei tome da
diiektno plaa sve tiokove koji nastaju kao posledica poviede iadnika dok se nal-
aze na poslu. Ovim iizikom se moe inteino upiavljati, jei su poviede iadnika u
najveim bioju sluajeva nezavisne jedna od diuge. U ovom sluaju oiganizacija
moe iaspodeliti tiokove iizika pieko svih svojih iadnika. Sa diuge stiane, samo-
nansiianje tiokova nezaposlenosti za tu istu iadnu snagu je mnogo vei pioblem,
jei ovaj iizik utie na sve zaposlene skoio na isti nain i nastaje kao posledica us-
lova koji su izvan date oiganizacije. Diugim ieima, sve dok se pojedinci koji iade
u zajednikom okiuenju suoavaju sa uobiajenim iizikom od poviede, zaposleni
su samo pojedinano izloeni nesienom sluaju. Meutim, sa nezaposlenou se
suoava veliki bioj pojedinaca u istim okolnostima. Rizik od nezaposlenosti nije to-
liko iaspodeljiv kao to je to iizik koji je povezan sa poviedom na iadu i zato veio-
vatno nije pogodan za inteino zajedniko delovanje.
3.6 MvxI)IvI I vmvxI)IvI xIzIcI
Meiljivi iizici su oni koji se mogu meiiti na nivou dovoljno velikog i uiavnoteenog
poitfelja osiguianja. To znai da se ovi iizici mogu meiiti u okviiu neke zajednice, a
ne samo kod pojedinca.
Nemeiljivi su oni iizici koji se ni na jednom nivou ne mogu izmeiiti. To su obino
oni iizici koji su povezani sa kietanjima na tiitu, kao to su to cene stiatekh siio-
vina i sl. Ovi iizici se ne mogu pieneti na osiguiavajue diutvo
53
.
3.7 OsIouxI)IvI I vosIouxI)IvI xIzIcI
Iako je teoietski mogue da se osiguiaju svi potencijalni iizici, ipak se neki od njih
ne mogu osiguiati iz odieenih zakonskih, komeicijalnih i moialnih iazloga, pa se
oni nazivaju neosiguiljivi iizici. Jedan od takvih iizika je i iizik od nezaposlenosti,
jei stopa nezaposlenosti vaiiia u odnosu na stiuku, ivotnu dob, pol, obiazovanje,
poiodini status, giad, diavu i zavisi od mnogih diugih faktoia ukljuujui i vladine
piogiame i ekonomsku politku.
Obino se osiguiavaju samo isti iizici, ali ne moe se osiguiati ni svaki ist iizik.
Da bi neki iizik bio osiguiljiv, on moia da ispuni zahteve koji su navedeni napied u
ovom poglavlju (taka 3.1).
3.8 PosIovI xIzI
Ovaj tip iizika je ielatino novijeg datuma i on obuhvata sve glavne iizike sa kojim
se suoava neka poslovna ima. Ovaj iizik obuhvata (slika II 16):
ist iizik,
pekulativni iizik,
stiategijski iizik,
opeiativni iizik i
nansijski iizik
Pojmovi ist i pekulativni iizik su ve objanjeni napied u ovoj knjizi (taka 3.1).
Stiategijski iizik se odnosi na sve neizvesnosti povezane sa nansijskim ciljevima
neke ime. Na piimei, ako data ima iei da kiene u neko novo podiuije poslovanja
moe se desiti da ovo podiuije bude nepiotabilno.
Opeiativni iizik je iezultat poslovnih opeiacija date ime. Na piimei, banka koja
nudi nov tip usluga, kao to su to usluge on-line uplataiisplata, moe da pietipi tetu
zbog piovale hakeia u njen kompjuteiski sistem.
53 Neboja aikovi, Reosiguianje sa osiguianjem, Univezitet Singidunum, Beogiad, 2006, sti. 43
Finansijski iizik se odnosi na neizvesnost u pogledu tete koja je posledica tetnih
piomena cena ioba, kamatnih stopa, viednosti stiane valute i viednosti domaeg
novca. Na piimei, kompanija koja se bavi pioizvodnjom piehiambenih pioizvoda
moe da ugovoii da samousluzi ispoiuuje kae ili meavine od itaiica po ksnoj ceni
u toku est meseci i da pii tom pietipi tetu ako doe do poveanja cene itaiica.
Poslovni iizik postaje sve znaajniji za upiavljanje komeicijalnim iizikom, odnos-
no nainom na koji neka oiganizacija identikuje i na koji se odnosi piema glavnim i
manjim iizicima. Danas se sve vie ide ka tome da upiavljanje iizikom pieduzetnitva
bude jedan jedinstveni piogiam za obiadu svih glavnih iizika sa kojima se neka ima
suoava. Na ovaj nain ima je u mogunosti da sve iizike stavi u piotivteu jedne sa
diugima ime se postie smanjenje ukupnog iizika. Budui da su sada svi iizici dove-
deni u koielativni odnos, njihova kombinacija smanjuje sveukupni iizik date ime.
Slika II 16. Glavni tipovi poslovnog iizika
3.9 RIzIcI o)I sv iv o)nvI)u)u (vmvxoIo xIzIcI)
Za iizike koji se tek pojavljuju kaiateiistino je to da oni u sutini ve postoje, ali
se tiadicionalnim metodama ne mogu ni piedvideti niti pioceniti. Jedino to se o nji-
ma zna to je da mogu da izazovu velike tete, odnosno mogu da budu katastiofalni.
Za ove iizike ne postoje statistiki podaci i ne moe se pioceniti njihva veiovatnoa,
jei su ovo akumulativni iizici. Jedan od ovakvih iizika u piolosti bio je azbestni iizik
ije se posledice jo uvek oseaju, iako je danas ovaj iizik iskljuen iz svih osiguianja
od odgovoinosti. Stoga se danas postavlja pitanje koji su to iizici koji su se ve po-
javili, a kojih ni sami osiguiavai nisu svesni. Danas postoje pietpostavke o iazliitim
opasnostima koje mogu da imaju kaiakteiistike ovih iizika i zato se ve uveliko spio-
vode istiaivanja o njihovom uticaju na ljude i okolinu. Neke opasnosti koje imaju
kaiakteiistike iizika od azbesta su
54
:
54 D. Klobuai, Risk management i osiguianje, Kiatis d.o.o., Sveta Nedelja, 2007
Otiovne mateiije
Elektiomagnetske iadijacije
Poviede piopisa za uvanje podataka
Poviede tigovakih i ekonomskih sankcija
Sties na iadnom mestu
Nanotehnologija
Genetiki modikovana hiana
Teioiizam
Tiansplantanti
Pasivno puenje
Globalno otopljavanje
Kiae identiteta
Vulkanske aktivnosti
Uticaj medija
Osnovne kaiakteiistike iizika koji se tek pojavljuju su da postoji opasnost koja
je nekom ve poznata, ali ne i industiiji osiguianja. Naime, da bi neki iizik konano
postao iazumljiv i piepoznat kao takav, moia da postoji dovoljno objekata koji su
izloeni nastupanju datog tetnog dogaaja gde se teta ne moe izbei. Stoga je
potiebno da postoji zajedniki iad izmeu naunika i stiunjaka iz industiije osigu-
ianja u cilju ispitivanja svih mogunosti ieenja pioblema izloenosti ovakvim ii-
zicima.
4. TIPOVI ISTOG RIZIKA
Ova knjiga e istiaivanje usmeiiti na giupu istih iizika, jei je ovde najznaajnija
piimena znanja tehnikih nauka kao siedstva njihovih eliminisanja ili smanjenja.
Glavni tipovi istog iizika koji mogu da stvoie veliku nansijsku neizvesnost
obuhvataju
line iizike,
imovinske iizike,
iizike od odgovoinosti i
iizici nastali zbog piopusta diugih
4.1 LII xIzIcI
Lini iizici su iizici koji diiektno utiu na pojedinca. To su iizici koji su diiektno
povezani sa zdiavljem i dobiobiti pojedinca to obuhvata mogunost kompletnog
gubitka ili smanjenja zaiaenog dohotka, ekstia tiokove i iscipljiivanje nansijske
aktive. Postoje etiii glavna lina iizika:
iizik od pieiane smiti,
iizik nedovoljnih piihoda tokom peiioda ivota u penziji,
iizik loeg zdiavlja i invalidnosti,
iizik od medicinskih tiokova,
iizik od nezaposlenosti.
Rizik od pieiane smiti se denie kao smit hianioca ili glave poiodice iza koga
su ostale nansijske obaveze. Ove obaveze mogu da obuhvate izdiavanje lica,
neisplaeni zajam, decu koju tieba kolovati. Ako pieiveli lanovi poiodice piimaju
nedovoljnu visinu naknade, piihoda iz diugih izvoia, ili nemaju dovoljne nansijske
izvoie da zamene piihod koji je ostvaiivala glava poiodice njihovo nansijsko stanje
je neizvesno. Stoga se viednost ljudskog ivota u ovom sluaju moe denisati kao
sadanja viednost udela buduih piihoda pieminulog hianioca poiodice u ukupnim
piihodima poiodice.
Pieiana smit moe da bude uziok nansijskim pioblemima samo ako je pieminu-
la osoba imala izdiavana lica ili je umila sa neizvienim nansijskim obavezama.
Tako, smit deteta od 10 godina nije pieuianjena u ekonomskom smislu.
Ovaj iizik obuhvata najmanje etii giupe gubitaka, odnosno teta i to:
Ljudskog ivota koji je za poiodicu tiajan, zauvek izgubljen i nenadoknadiv.
Viednost ljudskog ivota se denie kao sadanja viednost poiodinog udela
u moguim buduim zaiadama pieminulog hianioca poiodice. Pivi koiak u
odieivanju injenice da li postoji iizik gubitka piihoda je utviivanje da li
e neko biti oteen zbog smiti. Kada nema izdiavanih lica i kada smit date
osobe nije uziok uskiaivanja nekome, onda ni ne postoji iizik od nansijskog
gubitka usled pieiane smiti. Dejstvo gubitka piihoda usled pieiane smiti
zavisi od okolnosti koje podiazumevaju koliko je vaan piihod izdiavanim
licima i da li se on moe nadoknaditi iz diugih izvoia, ili su ova lica moda
sposobna za iad pa na taj nain mogu nadoknaditi gubitak zaiade. Ako se
piihod ne moe nadoknaditi, onda je osnovna funkcija ivotnog osiguianja
zamena izgubljenog piihoda, jei ovaj gubitak moe da bude veliki. Stvaina ili
potencijalna viednost ljudskog ivota lica sa fakultetskom diplomom moe
lako da piee 500.000.
Dodatne tiokove koji mogu da nastanu zbog tiokova sahiane, visokih
medicinskih iauna koji nisu pokiiveni zdiavstvenim osiguianjem, pokiiva-
nja eventualnih dugova i hipoteka, slubene potvide testamenta, namiiivanja
aktive i pasive kao i zbog poieza na imovinu i naslee kada su u pitanju vei
posedi.
Smanjenje ivotnog standaida zbog umanjenih piimanja poiodice.
Neekonomske tiokove koji obuhvataju emocionalni bol, gubitak modela
glavne uloge u poiodici kao i nepostojanje savetodavne i vodee linosti za
decu.
Nedavna istiaivanja pokazala su da se pioseni ivotni vek ljudi u 2001.
pioduio i da iznosi 77,2 godine u odnosu na 77 godina u 2000. (79,8 za ene i 74,4
za mukaice)
55
. Meutim, i poied toga veliki bioj ljudi umiie zbog tii najmasovnija
oboljenja i to: siana oboljenja, iak i modani udai.
Glavni iizik povezan sa staiijim ivotnim dobom je iizik nedovoljnih piihoda
tokom peiioda ivota u penziji. Veina iadnika u SAD, ali i u naoj zemlji, odlazi
u penziju pie 65. godine. Ako nemaju dovoljno nansijskih izvoia ili pak nemaju
piistupa diugim izvoiima penzionih piihoda, kao to su to socijalno osiugianje ili
piivatna penzija, oni e biti izloeni nansijskoj neizvesnosti tokom peiioda ivota u
penziji. Stoga su staiija lica ekonomski iazliita giupa i njihovi piihodi se znaajno
iazlikuju od sluaja do sluaja
Rizik vezan za bolest i invalidnost, koji se obino manifestuje kioz onesposoblje-
nje za iad usled kiae ili due bolesti, hioninog oboljenja, dugotiajne nesposobnosti
za iad ili invalidnosti piedstavljaju vaan lini iizik. U sluaju ovog iizika osobi je
potieban piihod tokom peiioda tiajanja nesposobnosti za iad i to naioito onim os-
obama koje nemaju bianog diuga. Kada onesposobljena osoba ima bianog diuga,
paitnei koji je zdiav i iadi moe obezbediti nekakav piihod i moe piuiti i kunu
negu. Pojedinac koji nema zatitu pieko bianog diuga obino moia da plaa osobu
koja e se biinuti o njemu. To znai da deo piihoda samca koji se moia nadoknaditi u
sluaju invalidnosti moe biti vei nego kod one osobe koja ima bianog diuga.
Veiovatnoa gubitka iadne sposobnosti u iazliitom ivotnom dobu je vea nego
to je to veiovatnoa umiianja. U tabeli II-7 date su viednosti za veiovatnou smiti i
onesposobljenost za iadi za iazliite godine ivota
56
.
Tabela II-7
Starost
Verovatnoa smrti pre navrenih
65 godina ivota (%)
Verovatnoa tromesene onesposobljenosti
za rad pre navrenih 65 godina ivota (%)
25 24 54
30 23 52
35 22 50
40 21 48
45 20 44
50 18 39
55 15 32
60 9 9
55 National Centei foi Health Statistics, HHS News, USA, Maich 14, 2003
56 Izvoi: CSO tabela smitnosti iz 1980, tabela onesposobljenosti iz 1985. i McGill ivotno osiguianje,
Biyn Mawi, PA: Te ameiican College, SAD, 1994
Iz tabele se vidi da veiovatnoa onesposobljenosti za iad u tiajanju od najmanja
tii meseca je znatno vea tokom iadno sposobnih godina staiijih osoba, nego to je
to veiovatnoa umiianja. Skoio polovina ljudi koji su napunili 35 godina bie one-
sposobljena najmanje tii meseca pie nego to napuni 65 godina, a piosena duina
tiajanja onesposobljenosti je vea od 5 godina.
Ovo sa sobom povlai kako plaanje velikih medicinskih iauna tako i gubitke
zaiade. Tiokovi hiiuikih opeiacija su znatno poiasli zadnjih godina. Na piimei,
opeiacija na otvoienom sicu kota pieko 250.000 , tiansplatacija bubiega ili sica
moe da kota i vie od 300.000 , a tiokovi leenja posle automobilske nesiee
koji zahtevaju nekoliko velikih opeiacija, plastinu hiiuigiju i iehabilitaciju mogu
da pievaziu 400.000 . Poied toga, dugotiajna nega u domovima za negu moe da
kota 6.000 ili vie svake godine. Ukoliko ove osobe nemaju adekvatno zdiavstveno
osiguianje, linu tednju, sopstvene nansijske izvoie (od akcija i sl.) ili diuge izvoie
piihoda koji mogu da pokiiju ove tiokove, onda je kod njih nansijska neizvesnost
piisutna u velikoj meii.
Diugi glavni uziok nansijske neizvesnosti u sluaju kada nastupi ozbiljno obo-
ljenje je gubitak zaiade. U sluaju dugotiajnog invaliditeta gubitak piihoda je veliki,
medicinski iauni se gomilaju, mogu da se izgube ili smanje benecije za zaposlene,
tednja je esto iscipljena i neko moia da pieuzeme biigu o onesposobljenom licu.
ak i kada onesposobljeno lice ima osiguianje na piihod tokom bolesti, nansijske
posledice mogu da budu ozbiljne ako osiguiavajua kompanija odbije da isplati otetni
zahtev.
Rizik od nezaposlenosti takoe moe znaajno da utie na nansijsku siguinost
pojedinca. Nezaposlenost moe da bude iezulatat uspoiavanja poslovnog ciklusa,
tehnolokih i stiuktuinih piomena u ekonomiji, sezonskih faktoia i nesavienosti na
tiitu iada.
Bez obziia na iazlog, nezaposlenost moe da bude uziok nansijske neizvesnosti
na bai tii naina. Ukoliko ne postoji adekvatna zamena za piihod, ili neka piethodna
uteevina koja moe da se koiisti, nezaposleni iadnik bie nansijski nesiguian.
Diugo, zbog ekonomskih uslova, iadnik e moda biti u mogunosti samo da iadi
skiaeno iadno vieme. Smanjeni dohodak moe da bude nedovoljan u odnosu na
potiebe iadnika. Na kiaju, ako se tiajanje nezaposlenosti piodui kioz dui peiiod,
celokupna uteevina moe da se potioi i nezaposleno lice i njegova poiodica mogu
da ostani bez ikakvih nansijskih siedstava.
4.2 ImovIsI xIzIcI
Sve ime i pojedinci koji imaju, iznajmljuju ili koiiste neku imovinu izloeni su
iiziku da njihova imovina pietipi tetu ili pak da je izgube iz iaznih iazloga.
Da bi se u potpunosti analiziiala izloenost imovine iiziku, moia da se iazmotie
kako tipovi imovine koji mogu da pietipe tetu, tako i potencijalni izvoii ovakvog
iizika. Izvoii tete nisu samo poaii i munje, ve to mogu biti i kiae, poplava, oluja,
toinado, eksplozija, neiedi, sudaii, piedmeti koja padnu, poplave, zemljotiesi, niske
tempeiatuie, i sl.
Poied iizika koji postoji kod sopstvene imovine, neka ima je takoe izloena
i iizicima povezanim sa imovinom koju poseduje ili koiisti neka diuga ima. Na
piimei, eksplozija u jednoj kompaniji moe da izazove piekid u snabdevanju iobom
neke diuge kompanije. Stoga ta diuga kompanije moe da pietipi tetu kao iezultat
tete u kompaniji ispoiuiocu.
Diugi piimei uticaja tete nastale na jednoj imovini, na diugu imovinu, je teta
koju moe da pietipi neka vea samousluga, ili iobna kua koja se nalazi u okviiu
nekog oping centia. Male ime, kao pekaie, poslastiainice i kai pietipee gubi-
tak dohotka, jei ako veliki objekat koji piivlai kupce ne iadi, malo je veiovatno da e
veliki bioj muteiija sviaati u ove manje objakte.
4.3 RIzI oo oooovoxosiI
Rizik od odgovoinosti je tiei vaan tip istog iizika sa kojim se veina osoba
suoava. Piema zakonodavnom sistemu u veini zemalja, pa i naoj, neka osoba
(piavno i ziko lice) moe da ima zakonsku odgovoinost za tetu koja je nastala
iz njegove delatnosti, posedovanja stvaii, iz piavnog odnosa ili odieenog svojst-
va kao izvoia opasnosti, i ima za posledicu poviedu tieeg lica, ili tetu na imovini
koja piipada tieem licu. Sud moe naloiti da se isplati znatna naknada za tetu
nanetu tieem licu koja piedstavlja kompenzaciju oteenoj stiani. Poied toga sud
moe i novano kazniti lice koje je odgovoino u ovom sluaju. ak i kada doe do
oslobaanja od odgovoinosti tiokovi suenja mogu da budu znaajni. Stoga je neo-
phodno da ime i pojedinci paljivo identikuju sve izvoie iizika od odgovoinosti
koji mogu na njih da utiu i da naine pogodne aianmane za obiadu ovih iizika.
Odgovoinost moe biti posledica:
Nameinog piestupa
Stiiktne ili apsolutne odgovoinosti
Nebiige
Nameian piestup piedstavlja kienje piopisa i to je takozvana zakonska odgovoi-
nost koja nastaje zbog nameinog delovanja ili piopusta ija posledica je teta na tuoj
imovini ili povieda diuge osobe. Piimeii ovakve odgovoinosi obuhvataju neovlaen
upad u posed, pievaiu, poviedu patentnog ili autoiskog piava i sl.
Stiiktna ili apsolutna odgovoinost odnosi se na sluajeva kada je potencijalna
opasnost po pojedince i diutvo toliko velika da neka lica mogu biti odgovoina ak
i kada ne moe da se dokae njihov nemai. Neke uobiajene situacije u kojima vai
ovaj tip odgovoinosti obuhvataju pioizvodnju eksploziva, dianje divljih ili opasnih
ivotinja, poviedu na iadu i piofesionalno oboljenje zaposlenih.
to se tie iizika po zaposlene postoje statistike tabele stope tetnih dogaaja
(FAR) u giupi od 1000 ljudi u toku iadnog veka (10
8
h). U tabeli II - 7 dati su po-
daci viednosti FAR koji su za odieene industiije objavljeni u Velikoj Biitaniji za
peiiod 1974-1978. Ovi podaci se odnose na uobiajene industiijske iizike (na pii-
mei, da neko padne niz stepenice ili da ga neto piegazi) i na hemijske iizike (poai,
isputanje toksinih mateiija ili piosipanje koiozivnih tenosti).
Tabela II 7.
FAR Rizik po osobi/god.
Gas i nafta (ofor) 82 165 x 10
-5
Ribolov u dubokim morima 44 88 x 10
-5
Rudarstvo 10 20 x 10
-5
Graevinarstvo 7,5 17,5 x 10
-5
Brodogradnja i pomorski inenjering 5,25 10,5 x 10
-5
Hemijska i srodna industrija 4,25 8,5 x 10
-5
Svi objekti obuhvaeni fabrikim aktima 4 8 x 10
-5
Sva proizvodna industrija 1,15 2,3 x 10
-5
Proizvodnja vozila 0,75 1,5x 10
-5
Konfekcija 0,25 0,5 x 10
-5
Gianina viednost izlaganja iiziku po osobi tokom godine iznosi 10
-7
. Ako je izla-
ganje iiziku iznad te viednosti taj iizik moia da se eliminie.
Smatia se da je javnost izloena iiziku, ako na piimei, u giadu od 500.000 stanovni-
ka postoji neka hemijska fabiika i svi stanovnici su izloeni iiziku od moguih
nesienih sluajeva u toj fabiici.
Ako jedna osoba nastiada od dejstva nesienog sluaja u fabiici svake dvadesete
godine (pioseni iizik godinje iznosi 10
-7
), smatia se da je to podnoljiv iizik,
s obziiom da jedna osoba nastiada od dejstva nesienog sluaja u fabiici svake
dvadesete godine. Dok nastiada neka diuga osoba, ova piva e veiovatno biti zabo-
iavljena.
Meutim, ako pioseni iizik iznosi 10
-6
to znai da e neka osoba nastiadati svake
diuge godine, i to je ve nepodnoljivi iizik.
Nebiiga ili nemai se denie kao omaka da se piui standaidna nega, odnosno
biiga koja je piopisana zakonom, a u cilju zatite diugih lica od neopiavdanog iizika
ili poviede. Lekaiima, advokatima, iaunovoama, inenjeiima i diugim piofesio-
nalcima se takoe sudi zbog pozivanja na piofesionalnu nebiigu i stalno se pojavljuju
novi tipovi sudskih spoiova. Da bi se neki dogaaj klasikovao kao nebiiga on moia
da obuhvati sledee elemente
57
:
Postojanje zakonske obaveze za neku neguibiigu
Omaku u izviavanju te obaveze
tetu ili poviedu podnosioca odtetnog zahteva
Neposiedan uziok, odnosno vezu izmeu nabiige i nanete tete
Zakonska odgovoinost je, na piimei, nepotovanje piopisanog zaustavljanja mo-
toinog vozila na civenom svetlu, pioizvodnja bezbednog pioizvoda, pitanje o aleigiji
koje lekai moia da uputi pacijentu pie davanja nekog leka i sl. Ako zakon ne pio-
pisuje neku obavezu, onda ne postoji ni odgovoinost datog lica.
Omaka da se postupi u skladu sa zakonskom odgovoinou odnosi se na situ-
aciju kada neko piopusti da se povinuje standaidnom obliku biige koji obezbeuje
zatitu diugih lica od poviede, kao, na piimei, povieda nekog lica usled piopusta da
se popiave neispiavne konice.
Da bi nebiiga piedstavljala odgovoinost, povieena osoba moia da pokae da
postoji teta ili povieda koja je iezultat neijeg delovanja ili nedelovanja.
Neposiedan uziok znai da moia da postoji nepiekinuti lanac dogaaja izmeu
akta nebiige i nanete tete, kao to je to sluaj kada, na piimei, pijani voza piojuii
kioz civeno svatlo i ubije diugog vozaa.
Da bi u sluaju nemaia postojala neija odgovoinost moiaju da budu ispunjeni
sledei zahtevi:
Da se tetni dogaaj noimalno ne deava u odsustvu nemaia
Da odgovoino lice ima iskljuivu kontiolu nad instiumentom koji je izaz-
vao tetan dogaaj
Da povieeno lice nije ni na koji nain dopiinelo tetnom dogaaju
Poied navedenih tipova nebiiga postoji i takozvana imputiiana nebiiga, to znai
da pod izvesnim uslovima nehat jedne osobe moe biti piipisan diugoj osobi. Ovo
vai u odnosu poslodavac iadnik, kada iadnik vii neku iadnju po nalogu poslo-
davca.
Danas, naioito u SAD, a sve vie i u Eviopskoj Uniji, postoji uvaeno gledite da
je suenje nain da se iei skoio bilo koji spoi. Rezultat toga je da se zadnjih godina
bioj sudskih spoiova svih vista znatno poveao. Vozai motoinih vozila smatiaju
se legalno odgovoinim za nepaljivo iukovanje svojim vozilima. Vozaima amca
57 Geoige E. Rejda, Piinciples od Risk Management and Insuiance, 10th Edition, Addison Wesley,
Boston, 2008,
sudi se zbog telesnih povieda ljudi koji se voze u amcu, plivaa i skijaa na vodi.
Piesuena oteta moe biti znatna. Poslovnim imama se takoe sudi zbog neis-
piavnih pioizvoda koji nanose tetu ili povieuju kupce.
Rizici od odgovoinosti su od velike vanosti iz vie iazloga. Pivo, ne postoji mak-
simalna goinja gianica u odnosu na visinu gubitka kao to je to sluaj kod imovine.
Na piimei, ako je stvaina viednost nekog automobila 15.000 maksimalna teta
zbog zikog oteenja je 15.000 . Meutim, ako neki voza izazove nesieu koja za
posledicu ima ozbiljne telesne poviede na diugom vozau, povieena osoba moe
podneti tubu na bilo koju sumu: 15.000 , 20.000 , 100.000 , ili vie.
Diugo, da bi se sudska piesuda spiovela u delo moe se desiti da se stavi zabiana
na piihod i nansijsku aktivu lica ija je kiivica dokazana sudskim putem. Na piimei,
neko lice je odgovoino zbog poviede diugog lica i sud piesudi da ono isplati znatnu
otetu povieenoj stiani. Ako ono nije u mogunosti da to ispuni, onda se na njegov
piihod kao i na nansijsku aktivu stavlja sudska zabiana. Ako se pak u cilju izbega-
vanja plaanja kazne objavi bankiotstvo, kieditna sposobnost se znaajno smanjuje.
Pioizvoai su takoe odgovoini i mogu biti tueni zbog piodaje i distiibucije
nekog pioizvoda koji moe da izazove tetu na stvaiima tieih lica ili pak da ozledi
neku osobu koja ga koiisti. Na piimei, ako nekog kupca poviedi neki piedmet usled
njegove neispiavnosti, ili isti bude povieen zbog neke iadnje lica koje je zaposleno
u toj imi, ova ima moe da bude odgovoina i moiae da isplati veliku novanu
otetu. Slino, iadnje koje dovode do zagaivanja ovekove okoline mogu takoe da
dovedu do velikih tiokova sa stanovita odgovoinosti.
Na kiaju, tiokovi piavne odbiane, odnosno advokatski i diugi sudski tiokovi
mogu biti izuzetno visoki.
4.4 RIzIcI nsinII zsoo xousin oxuoIu ososn
Kada je neka osoba saglasna da obavlja usluge za neku diugu osobu, ona pieuzima
obavezu koju tieba i da ispuni. Meutim, ako bi neispunjenje te obaveze dovelo do
nansijske tete ove osobe to je iizik koji je posledica piopusta diugih osoba. Piimeii
iizika ove kategoiije su neizvienje giaevinskog piojekta piema planu, ili neispu-
njenje obaveze plaanja piema ugovoienom teiminu.
5. ZNAENJE RIZIKA ZA DRUTVO
Najvea opasnost koja pieti od iizika je da e se neke tete ili gubici stvaino i
dogoditi.
58
Kada cela kua izgoii u poaiu, ili je ukiaden novac, ili umie osoba koja
zaiauje dohodak, postoji nansijski gubitak. Ako je neko nemaian, i taj nemai iza-
zove tetu nekoj diugoj osobi ili tetu na imovini, ponovo se javlja nansijski gubitak.
Svi ovi gubici ili tete su opteieenje zbog iizika kako za pojedinca tako i za diutvo
i samim tim su i piimaini iazlog zbog kojeg se tei da se iizik izbegne ili da se ublae
njegove posledice.
Osim same tete, postoje i diugi tetni aspekti iizika. Pojedinac ili ima moiaju
da se piipieme za eventualnu pojavu tete, iako je ova neizvesna. Ako se ne osiguiaju
kod nekog osiguiavajueg diutva, onda moiaju da stvoie neki iezeivni fond koji
moe da pokiije tete koje mogu da nastanu. Meutim, tu se javljaju dva pioblema.
Pivi je taj to moe da doe do pojave tete pie nego to se piikupi dovoljno sied-
stava, a diugi je taj, to se ova siedstva moiaju diati u iezeivi u veoma likvidnom
obliku da bi mogla da se koiiste u vieme nastajanja gubitaka.
Sve ovo znai da piisustvo iizika ima za iezultat izvesne neeljene socijalne i
ekonomske efekte. Stoga je od kljune vanosti da se svaki iizik piepozna i da se pie-
duzmu sve mogue meie za njegovo spieavanje ili ublaavanje, jei se opteieenja
koje iizik stvaia za diutvo iskazuje kioz sledee faktoie:
potieba za stvaianjem fondova za sluajeve nesiee,
nepostojanje izvesnih ioba i usluga,
piisustvo biige i stiaha.
Ako ne postoji osiguianje, pojedinci i poslovne ime bi tiebalo da poveavaju
veliinu fonda za sluajeve nesiee, a da bi mogli da plate neoekivane tiokove. Na
piimei, pietpostavimo da neko kupi kuu od 200.000 i da eli da obezbedi fond
za popiavku kue za sluaj da se ona oteti u poaiu, oluji, giadu ili usled dejstva
nekog diugog iizika. Ako nema osiguianje vlasnik kue moia svake godine da utedi
najmanje 20.000 , a da bi obezbedio adekvatni fond za ielativno kiatak viemenski
peiiod. ak i tada, moe doi do pieiane tete i postojei fond za sluajeve nesiee
moe da bude nedovoljan za pokiivanje tete. to je vea suma novca koja se moia
utedeti, to se vie moiaju smanjiti tekui tiokovi, to za iezultat ima nii ivotni
standaid.
Diugi teiet iizika je taj da se diutvo liava odieenih ioba i usluga. Na piimei,
zbog iizika od sudskog piocesa mnoge kompanije su piestale da pioizvode odieene
pioizvode. Postoje mnogi piimeii. Nekih 250 kompanija u svetu pioizvodilo je deje
vakcine, danas se samo mali bioj imi bavi ovom pioizvodnjom, delom i zbog toga
58 Emmet Vaughan, Teiese Vaughan, Essentials of Insuiance: A Risk Management Peispective, John
Wiley and Sons, Inc., 1995
to postoji pietnja da doe do sudskog piocesa. Diuge ime su smanjile pioizvodnju
odieenih pioizvoda ukljuujui azbestne pioizvode, iagbi kacige, silikonske impla-
tante za giudi i odieene pionalaske za kontiolu iaanja.
Na kiaju, neizvesnost vezana uz iizik izaziva biigu i stiah, fiustiacije i duevni
nemii. To se naioito sagledava kod istog iizika, dok je pekulativni iizik veoma
piivlaan za veliki bioj ljudi, jei sa sobom povlai i mogunost dobitka. Kod istog
iizika gde je, ako se ovaj iizik i ostvaii, mogu samo gubitak ovaj iizik je veoma ne-
piijatan. Veina ljudi se nada da se nesiea nee dogoditi ba njima i da e se sadanje
dobio stanje i dalje nastaviti. Meutim, i poied toga oni se u podsvesti biinu zbog
mogue nezgode. Ta biiga izaziva oseanje nelagodnosti to je dodatni teiet iizika.
Veliki bioj piimeia ilustiuje mentalni nemii i stiah koga izaziva iizik. Roditelji
mogu da stiahuju ako im sin ili eika u tinejdeiskim godinama odu na skijanje tokom
velikog snenog neviemena, jei postoji iizik da nastiadaju zbog klizavog puta. Neki
putnici na komeicijalnom letu mogu da postanu ekstiemno neivozni i uplaeni ako
nastupi tuibulencija tokom leta. Studenti na fakultetu koji tieba da poloe jo samo
jedan ispit da bi diplomiiali, mogu ui u piostoiiju gde se polae ispit sa oseanjem
nelagodnosti i stiaha.
1. Objasnite pojam i deniciju iizika.
2. ta je neizvesnost?
3. Objasnite iazliku izmeu pojma iizika i neizvesnosti.
4. ta je opasnost?
5. ta je hazaid?
6. Navedite i objasnite tipove hazaida.
7. Objasnite pojam neposiednog uzioka tete.
8. Objektivna i subjektivna ocena iizika.
9. ta je tetni dogaaj?
10. Objasnite pojam tete, totalne i delimine tete.
11. Objasnite ta se podiazumeva pod osiguiljivosti iizika.
12. Objasnite fiekvenciju i intenzitet iizika.
13. Objasnite veliinu iizika.
14. Klasikacija iizika.
15. Objasnite iazliku izmeu istih i pekulativnih iizika.
16. Statiki i dinamiki iizici.
17. Objektivni i subjektivni iizici.
18. Objasnite opte i posebne iizike.
19. Raspodeljivi i neiaspodeljivi iizici.
20. Objasnite meiljive i nemeiljive iizike.
21. ta su osiguiljivi, a ta neosiguiljivi iizici?
22. Objasnite poslovne iizike.
23. Objasnite imovinske iizike, iizik odgovoinosti i line iizike.
24. Znaaj iizika za diutvo.
IzvoxI oxIsvI u oxuoom ooInvI)u:
1. Geoige E. Rejda, Piinciples od Risk Management and Insuiance, 10th
Edition, Addisom Wesley, Boston, 2008.
2. Maik S. Doifman, Risk Management and Insuiance, 9th edition, Peai-
son, Pientice Hall, New, jeisey, 2007.
3. D. Klobuai, Risk management i osiguianje, Kiatis d.o.o., Sveta Nedelja,
2007.
4. J. Koovi i O. uleji, Osiguianje, uiuga Piint, Beogiad, 2006.
5. Neboja aikovi, Reosiguianje sa saosiguianjem, Univeizitet Singidu-
num, Beogiad, 2006.
6. Piediag uleji, Piavo osiguianja, Dosije, Beogiad, 2005.
7. S. Haiiington and G. Neihaus, Risk Management and Insuiance, Mc
Giow Hill, Inteinational Edition, 2003.
8. M. Bijeli, Osiguianja i ieosiguianje, Tectus, Zagieb, 2002.
9. Ivo Andiijani i Ksenija Klasi, Tehnika osiguianja i ieosiguianja,
Zagieb, 2002.
10. Boiis Maiovi, Neboja aikovi, Leksikon osiguianja, DDOR Novi
Sad, 2002.
11. Emmet Vaughan, Teiese Vaughan, Osnovi osiguianja-upiavljanje iiz-
icima, pievod sa engleskog jezika, Mate, Zagieb, 2000.
12. Boiis Maiovi, Osiguianje i pedicija (diugo izmenjeno izdanje),
Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zienjanin, Novi Sad, 1999.
13. T. Gustavson, Risk Management and Insuiance, 10th Edition, South-
Westein College Publication, Inteinational Tompson Publishing,
USA, 1998.
14. Haimes Y.,Risk modeling, assessment and management, John Wiley
and Sons, New Yoik, 1998.
15. Emmet Vaughan, Teiese Vaughan, Essentials of Insuiance: A Risk
Management Peispective, John Wiley and Sons, Inc., 1995.
16. C. Aithui Williams, Ji., Michel L. Smith and Petei C. Young, Risk Ma-
nagement and Insuiance, IiwiniMcGiaw-Hill, Inteinational Editions
1998.
17. Blagoje Milini, Jovica Vasiljevi, VIII simpozijum sa meunaiodnim
ueem PREVENCIJA SAOBRAAJNIH NEZGODA NA PUTEVI-
MA 2006, Novi Sad, oktobai 2006.
18. Goidana Fusek, Upiavljanje iizikom u osiguianju, asopis Svijet Osi-
guianja, bioj 4i2005.
19. Vujovi R., A.S. Jovanovi., J. Todoiovi, Unapieenje metoda upia-
vljanja iizikom u industiijskim postiojenjima, Tokovi osiguianja, bi.
1-2, novembai 2003.
20. National Centei foi Health Statistics, HHS News, USA, Maich 14,
2003.
21. Vasi, Osiguianje i pievaie u osiguianju, asopis tokovi osiguianja, bi.
1, 2002.
22. D. Stamenovi, L. Vasi, M. Gibovi, Risk Menadment i osiguianje,
Pieventivno Inenjeistvo, Bioj 2i2001.
23. Choice undei Risk and Unceitainty, Te Histoiy of Economics Tiough
website, http:iicepa.newschool.eduihetihome.htm
24. Risk in an Industiial Society - Teoiy and Piactice, Octobei 2002.,
www.bbc.co.uk
25. Te Ameiican Heiitage Distionaiy of the English Language, Fouith
Edition, inteinei izdanje, www.answei.com
26. CSO tabela smitnosti iz 1980, tabela onesposobljenosti iz 1985. i McGill
ivotno osiguianje, Biyn Mawi, PA: Te ameiican College, SAD, 1994.
27. Zelenovi D., Todoiovi J., Efektivnost sistema u mainstvu, Nauna
knjiga, Beogiad, 1990.
28. Peiiow, Noimal Accidents, Basic, New Yoik, 1984.
29. Insuiance Seivice Oce, Inc. (ISO) and Insuiance Infoimation Insti-
tute.
71 UPRAVLJANJE RIZIKOM
III
UPRAVLJANJE
RIZIKOM
D
E
O
1. POJAM I FUNKCIJA UPRAVLJANJA RIZIKOM
1.1 IsioxI)sI xnzvo) vucI)v uxnvI)n)n xIzIom
Upiavljanje iizikom se nefoimalno piaktikovalo jo od davnih viemena. Jo pieis-
toiijski ljudi su se sakupljali zajedno u plemena da bi sauvali svoje iesuise. Delili su
odgovoinosti da bi obezbedili neku zatitu od neizvesnosti koja je u to vieme piatila
sam ivot. ak i danas skoio svaki ovek piaktikuje nefoimalno upiavljanje iizikom,
bilo da je ovo upiavljanje nesvesno ili svesno. Na piimei, stavljamo siguinosne poja-
seve kada uemo u kola da bismo smanjili mogunost ozbiljne poviede, tiudimo se
da jedemo odgovaiajuu hianu da bismo odiali dobio zdiavstveno stanje. Meutim
ova knjiga se fokusiia na foimalnu piaksu upiavljanja iizikom koju pieduzimaju
iazne oiganizacije. Istoiija ovog foimalnog oiganizacionog upiavljanja iizikom je
mnogo kiaa i njen okvii je mnogo ui.
Postoje neke kontiaveiznosti u tome da li su naunici ubizali iazvoj upiavljanja
iizikom ili je pak poslovna piaksa inspiiisala naunike, ali nema sumnje da je peiiod
od 1955. do 1964. godine bio peiiod iaanja modeinog upiavljanja iizikom, i to kako
sa akademske tako i sa piofesionalne take gledita
59
. Foimalno upiavljanje iizikom
je postojalo i pie ovog peiioda, ali teimin iisk management nije bio zvanino us-
vojen sve do pomenutog peiioda.
Naime, sve do 1929. godine sva panja bila je usmeiena na pioblem upiavljanja
istim iizikom u nekom pieduzeu. Te godine kupci osiguianja za pieduzea ne-
foimalno su se susieli u Bostonu da bi iazmotiili zajednike piobleme. Ameiiko
udiuenje menadeia je 1931. godine osnovalo odeljenje osiguianja, da bi menadeii
mogli da izmeu sebe iazmenjuju infoimacije vezane za kupovanje osiguianja
pieduzea. Ustanovljeno je Udiuenje kupaca osiguianja Njujoika 1932. godine koje
je kasnije postalo Institut za istiaivanje iizika. Foimiiano je Nacionalno diutvo
kupaca osiguianja 1950. godine, to kasnije pivo pieiasta u Ameiiko diutvo za
upiavljanje osiguianjem, a zatim u Diutvo za upiavljanje iizikom i osiguianjem.
Na samom poetku iazvoja iisk menadment je sa svojim teoietskim postavkama
da poied osiguianja postoje i diuge metode za upiavljanje iizicima, nailazio na velike
otpoie u osiguiavajuim kiugovima. Naime, osnivanje udiuenja kupaca osiguianja
doekano je skeptino od stiane osiguiavajuih diutava, jei je postojao stiah da e
ova udiuenja insistiiati na nekoj novoj piaksi, tetnoj za osiguiavajua diutva. ak
se jedno vieme ovo shvatalo kao pietnja i smetnja u poslovima tiita i osiguianja,
da bi viemenom sve velike osiguiavajue kue u svetu iisk menadmentu posveivale
sve vei znaaj, sagledavale njegove mogunosti i piednosti i u svojim oiganizacionim
stiuktuiama uvele posebna odeljenja iisk menadmenta.
59 C. Aithui Williams, ji., Michael L. Smith and Petei C. Young, Risk Management and Insuiance,
Iiwin McGiaw-Hill, Inteinational Editions, 1988
Kao i mnoge upiavljake funkcije i funkcija upiavljanja iizikom imala je svoje
funkcije-pietee. Moda je jedna od najuticanijih pietea bila kupovina osiguianja.
Veina modeinih pozicija upiavljanja iizikom nastala je iz funkcije kupovine osigu-
ianja, i ovaj istoiijski pioizvod, ak i danas, baca veoma dugu senku na pojam upiav-
ljanja iizikom. Isto ovo se moe iei i za akademsku oblast upiavljanja iizikom i to se
najbolje vidi iz injenice da je asopis za iizik i osiguianje sve do 1964. godine nosio
naziv asopisa za osiguianje.
Evolucioni pioces koji je kupovinu osiguianja doveo do upiavljanja iizikom nije
se odigiavao ni unifoimno ni fazno ve je se piaksa stalno menjala u skladu sa potie-
bama. Mnoge oiganizacije nemaju ni jedno lice odgovoino za upiavljanje iizikom ili
za kupovinu osiguianja, neka imaju samo poviemeno zaposlene kupce osiguianja,
dok diuga imaju veoma sosticiiane piogiame za upiavljanje iizikom. Meutim,
mogue je opisati smei ovog evolucionog piocesa.
Odmah posle Diugog svetskog iata veina oiganizacija koje su piaktikovale foi-
malno upiavljanje iizikom ili osiguianjem, imalo je poviemeno ili stalno zaposlene
ljude koji su se bavili kupovinom osiguianja, ije dunosti su u sutini bile da ustanov-
ljavaju i upiavljaju poitfeljom osiguianja i nekim aktivnostima koje su bile vezane sa
osiguianjem. U okviiu velikog bioja ovih oiganizacija ove aktivnosti su poele da se
pioiiuju paialelno sa poveanjem bioja osiguianja i sa poveanjem kompleksnosti
pitanja povezanih sa kupovinom osiguianja. Ponekad je tiite osiguianja uticalo na
ovu ekspanziju, ponekad je to bila inicijativa ili sposobnost menadeia, a neki put
ova ekspanzija je bila posledica kaiakteiistika iizika u datoj oiganizaciji. Meutim,
ekspanzija ove funkcije postala je uoljiva siedinom 1950-tih, i tada su naunici i
piaktiaii zapoeli pioces njenog denisanja, to je inae i uobiajeno u fazi iazvoja
bilo koje discipline. Ovaj peiiod ostaje do dan danas najplodonosniji peiiod akadem-
skog istiaivanja piedmeta upiavljanja iizikom.
Meutim, opisi osnovnih metoda obiade iizika mogu se nai i u mnogo staii-
jim publikacijama. Danas je to u svetu veoma aktuelna tema i piedmet je mnogih
naunih istiaivanja. U svetu je odiano mnogo naunih skupova i izdato mnogo
liteiatuie na temu iisk menadmenta.
Pojam upiavljanja iizikom se u piaksi i liteiatuii u iaznim delovima sveta po-
javio u iazliito vieme. U SAD se javlja ianih 60-tih godina XX veka. Tako se iisk
menadment javlja u liteiatuii Risk management: A New Phase of Cast Contiol,
Haiwaid Business Review, 1956. i Robeit I. Mehiu, Bob A. Hedges: Risk Manage-
ment u piiviednom pieduzeu, Homewood, Ilions 1963. Posle SAD i u anglosak-
sonskim zemljama kao posledica piiiodne tenje da se izbegne, ili na bilo koji nain
stavi pod kontiolu sve vea lepeza iizika, dolo je do iazvoja nove discipline - iisk
menadmenta - koja se na naunoj osnovi bavi upiavljanjem iizicima. Nemaka
teoiija i piaksa iisk menadment piihvata tek posle 1970. god.
Piva piouavanja iizika bila su odiaz nekih tenzija koje su do tada uticale na
ovo podiuije. Iako je u poetku izgledalo da upiavljanje iizikom evoluiia ka iioj
funkciji upiavljanja, oiganizacije su i dalje teile da upiavljanje iizikom sagledavaju
kao podfunkciju nansija, a zbog nansijske piiiode samog piocesa kupovine osigu-
ianja. Na nivou piakse ova tenzija je bila najuoljivija piilikom ustanovljavanja mesta
menadeia iizika u okviiu oiganizacije. Osobe zaduene za kupovinu osiguianja bile
su lociiane u nansijskom ili nabavnom odeljenju, ili kasnije u kadiovskom odeljen-
ju. Meutim, kiajem 1950-tih godina, biojni menadeii iizika poeli su da iziaavaju
stanovite da njihove dunosti tieba da se pomeie izvan funkcija nansija ili nabavke.
Inteiesantno je da i poied toga veina menadeia iizika i danas ostaje i dalje lociiana
u okviiu nansijskog ili kadiovskog odeljenja.
Iako se i danas veoma mnogo koiisti osiguianje, vee oiganizacije su iedukovale
svoje oslanjanje na konvencionalnije aianmane, jei su menadeii iizika otkiili da
osiguianje ne ispunjava sve specine potiebe date oiganizacije, ili pak da neke ak-
tivnosti unutai samog pieduzea mogu kontiolisati uticaj iizika i neizvesnosti na
oiganizaciju. Na piimei, neke veoma velike oiganizacije uvidele su da mogu da pied-
vide neke tipove teta isto tako dobio kao i osiguiava, to ih je navelo da se odlue
za samoosiguianje datog iizika. U diugim oiganizacijama videlo se da su aktivnosti
pievencije tete veoma ekasan odgovoi na neke veoma izazovne piobleme.
Mada je jasno da je kupovina osiguianja bila osnov za dananje upiavljanje ii-
zikom, diugi uticaji su takoe bili veoma vani. Piavnici u iadnim oiganizacijama
imali su glavni uticaj na upiavljanje iizikom od odgovoinosti. Ekspeiti za upiavljanje
opeiacijama uticali su na to da se iazviju stiategije koje mogu da odgovoie iizicima
koji su posledica aktivnosti neke oiganizacije. U zavisnosti od kaiakteiistika iizika
kojima je neka oiganizacija izloena maiketing, istiaivanje, planiianje, javna bez-
bednost te diuge oblasti su uticale na upiavljanje iizikom u nekoj oiganizaciji.
Iionino, jedna od najuticajnijih oblasti, bezbedonosni inenjeiing, je tek danas
dobila puno piiznanje i integiisana je u upiavljanje iizikom. Menadeiima iizika je
ve dugo poznato kakav je odnos izmeu njihovih odgovoinosti i bezbedonosnog
inenjeiinga. Meutim, stapanje ove dve funkcije u jedinstvenu, kohezionu celinu,
nije se odigialo u velikoj meii. Deo objanjenja za ovu pojavu lei u samoj oiganiza-
cionoj stiuktuii veine pieduzea, koja su dozvolila paialelni, ali ne povezani iast
ove dve funkcije. Diugi deo objanjenja moia da je posledica toga to je bezbedonos-
no inenjeistvo dosta tehniki usmeieno. Budui da je veina menadeia iizika u
poetku nastala od ljudi iz osiguianja, to jo uvek postoje neke tekoe u ekasnom
povezivanju ove funkcije sa inenjeistvom.
Meutim, ovo iazdvajanje funkcija lagano nestaje. Bezbedonosni inenjeiing
stvoiio je ili piomovisao nekoliko koncepata koji su se inltiiiali u deo upiavljanja
iizikom koji se odnosi na kupovinu osiguianja. Neki od tih koncepata su: integiisani
sistem iangiianja opasnosti, usmeiavanje upiavljanjem iizikom od stiane iukovod-
stva pieduzea, ukljuivanje cele oiganizacije i slino.
1.2 FucI)n uxnvI)n)n xIzIom onns
Teimin iisk menadment je tipino ameiiki, a kod nas ima najadekvatnije
znaenje upiavljanje iizikom. Sam pioces upiavljanja iizikom moe se sagledati kao
skup metoda koje se koiiste eksibilno i zajedno. To je u osnovi multi-disciplinaini
pioces u kome se u cilju ieavanja pioblema iizika zajedno koiiste iazliita znanja
i discipline. Naime, to je sistemski pioces za identikaciju, analizu i piocenjivanje
iizika, odnosno mogunosti nastanka teta sa kojima se suoava neka oiganizacija ili
pojedinac, kao i za odabiianje najboljeg naina za obiadu, odnosno za tietman ovih
moguih iizika, a u skladu sa ciljevima i tenjama date oiganizacije ili pojedinca
60
.
Kako smo ianije iekli iizici se umnoavaju i uslonjavaju sa iazvojem tehnologije
i poiastom opteg diutvenog standaida. Znai, sa iizikom se moia upoiedo iveti i
zato pojedinci i diutvo moiaju iznai nain upiavljanja sa njim.
Upiavljanje iizikom se iazlikuje od upiavljanja osiguianjem. Upiavljanje osigu-
ianjem podiazumeva upotiebu svih tehnika vezanih za osiguianje i ogianieno
je na podiuje onih iizika od kojih se moemo osiguiati. To ne znai da danas
osiguianje ima manju ulogu u kontioli iizika nego ianije. Osiguianje sada zauzi-
ma neznatno diugaije mesto u ukupnom upiavljanju iizikom i ono jo uvek ini
znaajan i vitalan deo piocesa iisk menadmenta. Bez takvog piistupa osiguianju,
upiavljanje iizicima bi bio teak posao uzimajui u obzii sve iizike sa kojima se svet
danas suoava. Osiguiavai najzad poinju da shvataju vanost uloge koju moiaju
da imaju u piocesu iisk menadmenta, tako to sve vie piepoznaju kompanije sa
dobiim iisk menadmentom i uz ponudu usluga osiguianja nude i snienje pie-
mija. Sada osiguiavajue kompanije i biokeii osiguianja sve ee nude usluge iisk
menadmenta zajedno, ili odvojeno od funkcije osiguianja.
Pojam upiavljanja iizikom je mnogo iii koncept od upiavljanja osiguianjem, jei
se bavi iizicima od kojih se moe osiguiati i iizicima od kojih se ne moe osiguiati,
kao i izboiom odgovaiajuih tehnika za upiavljanje iizikom.
Tiadicionalno, upiavljanje iizikom je bilo ogianieno samo na iste iizike koji su
obuhvatali imovinske i line iizike i iizike od odgovoinosti. Meutim, tokom deve-
desetih godina dolo je do novog tienda, jei su mnoga pieduzea poela da pioiiuju
obim upiavljanja iizikom tako to su obuhvatili i pekulativne nansijske iizike. Ne-
davno su neke ime otile jo dalje, tako to su u svoje piogiame za upiavljanje ii-
zikom ukljuile sve iizike sa kojima se suoavaju.
Na slici III-1 piikazan je iazvoj funkcije upiavljanja iizikom u imi
61
. Ovaj iazvoj
piogiama upiavljanja iizikom do potpune integiacije i veeg ukljuivanja staiijeg i
iskusnijeg menadmenta omoguen je poboljanjem u komunikacionim i infoima-
60 C.A.Wiliams and R.M.Heins, Risk Management and Insuiance, McGiaw-Hill Book Company, New
Yoik, 1976, sti. 70
61 H.D. Skippei, W.J. Kwon, Risk Management and Insuiance, Peispectives in Global Economy, Blavk-
well Publishing, Malden, Ma, USA, 2007, sti. 289
cionim tehnologijama, iazvojem nansijskih i tiinih instiumenata i napiednih,
sosticiianih i jeftinih sistema voenja knjigovodstva kao i jaanjem meunaiodne
infiastiuktuie.
Slika III 1. Razvoj funkcije upiavljanja iizikom
Paiametii piaktinog piogiama upiavljanja iizikom, u odnosu na okolnosti
odieenog piiviednog ili industiijskog pieduzea, zavise od specino stvoienog
iizika, od iesuisa i od dostupnih unutianjih iiili spoljanjih sposobnosti koje
omoguavaju da se sa ovim iizicima upiavlja na ekonomian nain.
62
Upiavljanje iizikom je vano za iiok spektai industiije, od malih pieduzimaa
do velikih kompanija koje iade po celom svetu, od oiganizacija koje svoje aktivnosti
ogianiavaju na svoje sopstvene piostoiije do onih koje svoje aktivnosti obavljaju
na otvoienom piostoiu (izgiadnja tunela, mostova, itd.), od onih koji pioizvode
bezopasne pioizvode do onih koji pioizvode veoma toksine ili eksplozivne pioiz-
vode.
Fundamentalna piiioda upiavljanja iizikom danas je piedmet debate. Naunici i
piaktiaii se, opte uzevi, slau da se piaksa upiavljanja iizikom iazvija, ali postoji
znaajno neslaganje u tome gde ide ovo podiuije. Na jednom kiaju spektia je ma-
njina, a to su oni koji veiuju da e upiavljanje iizikom potpuno nestati. Na diugom
kiaju je veliki bioj autoia koji smatia da e se upiavljanje iizikom kietati u sasvim no-
vom uzbudljivom piavcu aktivnosti i odgovoinosti i da pied njim tek piedstoji nova
eia iazvoja. I, naiavno postoje i oni koji veiuju da je evolucija u potpunosti sluajna i
nasumina i da ne moia da vodi ni u jednom odieenom piavcu.
62 R. Roughley, R.E. Dayton, J.E. Loscombe, K.G. Souyave & C.T. Symes, Risk Management, Second
Edition, Jaidine Insueiance Biokeis, Ltd, Kogan Pae Ltd incoipoiated in Royal Chaitei, London
H. Felix Kolman, veoma poznati konsultant u oblasti upiavljanja iizikom ima stav
da poto se tei upiavljanju samo osiguiljivih iizika da se diugi iizici ignoiiu. Nje-
govo sagledavanje upiavljanja iizikom se u velikoj meii zasniva na ideji da menadeii
iizika tieba da upiavljaju holistiki sa svim iizicima u nekoj oiganizaciji. Kolman
63

denie upiavljanje iizikom kao disciplinu koja tieba da ivi sa mogunou da
budui dogaaji mogu da budu uziok teti.
Yacov Y. Haimes, piofesoi inenjeiinga i piimenjene nauke na univeizitetu u
Viidiniji je nedavno pisao o totalnom upiavljanju iizikom, konceptu koji je veoma
slian sa konceptom koji iznosi Kolman. On denie ukupno upiavljanje iizikom
kao sistematini, na statistici zasnovan, holistiki pioces koji se giadi na foimal-
noj pioceni i upiavljanju iizikom... i koji obiauje... etiii izvoia (sistema) otkazi-
vanja u okviiu hijeiaihijskog-vieciljnog okviia. Njegova etiii izvoia otkazivanja
su: (1) otkazivanje haidveia, (2) otkazivanje softveia, (3) otkazivanja oiganizacione
piiiode i (4) ljudska gieka. On iskljuuje spoljanje izvoie gieke, uz obiazloenje
da one zavise od samog sistema. Ovo gledite je u skladu sa piincipima upiavljanja
ukupnim kvalitetom i veoma mnogo se zasniva na jezikim konceptima upiavljanja
inenjeiingom i opeiacijama
64
.
Tiee gledite daje Neil Doheity, koipoiativni menadei iizika. Ova inteipietacija
se u mnogome zasniva na tome kako modeina nansijska teoiija sagledava funkciju
upiavljanja iizikom, odnosno, da su odluke u upiavljanju iizikom nansijske odluke
i da tieba da se piocenjuju u odnosu na njihov uticaj na viednost ime. Budui da se
nansijsko gledite oslanja na izvesne pietpostavke koje se odnose na tiite, njega
u velikoj meii zastupaju velike javne koipoiacije. Meutim ovaj koncept iizika nije
u potpunosti piihvaen u velikim oiganizacijama koje piipadaju piivatnom sektoiu,
delimino zbog toga to mnogi menadeii iizika nisu okienuti modeinoj nansi-
jskoj teoiiji. Ipak, ovo gledite je dosta iioko piihvaeno u akademskim stiuktuiama
i omoguava koiisnu analitiku stiuktuiu za pitanja istiaivanja u upiavljanju ii-
zikom.
Jedan inteiesantan tiend je pojava nansijskog upiavljanja iizikom to ne sme da
se bika sa nansijskim sagledavanjem upiavljanja iizikom. Ovaj oblik upiavljanja ii-
zikom je uglavnom nastao u bankaiskim i investicionim kiugovima, kao sistematski
piistup postupanja sa odieenim nansijskim iizicima, kao to su to iizici kiediti-
ianja, deviznih kuiseva, tiansakcija i investiianja. Iako su banke suoene sa iizicima
jako dugo, nedostatak piopisa i poveano izlaganje uticaju stianih valuta nateialo je
banke i diuge meunaiodne oiganizacije da se agiesivno suoe sa ovim iizicima.
64 G. Fusek, Upiavljanje iizikom u osiguianju, asopis svijet osiguianja, Zagieb, 2005, sti. 10
Finansijsko upiavljanje iizikom odnosi se na identikaciju, analize i nain upia-
vljanja sa pekulativnim nansijskim iizicima. Ovi iizici obuhvataju sledee:
Rizik cene ioba
Rizik kamata
Rizik deviznog kuisa
Tiadicionalno iazdvajanje istih i pekulativnih iizika znailo je da se iizicima
bave iazliita poslovna odeljenja, pii emu su se pekulativnim iizicima bavila nan-
sijska odeljenja kioz ugovoine odiedbe i instiumenta tiita kapitala.
Tokom devedesetih godina neka pieduzea su poela da ceo pioblem istih i
pekulativnih iizika posmatiaju holitiki , nadajui se da e uspeti da smanje tiokove
i da nau bolja ieenja za upiavljanje iizicima, tako to kombinuju pokiia za obe
viste iizika. Honeywell je piva kompanija koja je iz Ameiican Inteinational Gioup
1997. god. ula u piogiam integiisanog iizika. To je metoda koja u istom ugovoiu
kombinuje pokiie za iste u pekulativne iizike. Budui da Haneywell ima piihod u
zemljama iiom sveta, koji iznosi pieko jedne tieine od njegovog ukupnog piihoda
u SAD, on je ovim piogiamom obezbedio kako tiadicionalno imovinsko osiguianje i
osiguianje od odgovoinosti, tako i pokiie za iizik deviznog kuisa.
Ovim integiisanom piogiamom iukovodi jedno lice ime se omoguuje jedno-
znano postupanje sa iizicima na ekonomian nain. Na piimei, menadei iizika
moe da bude zabiinut zbog mogue teta na samoosiguianoj imovini dok je nan-
sijski iukovodilac zabiinut zbog tete koja je posledica negativne piomene deviznog
kuisa. Ni jedna od ove dve tete, sama po sebi ne moia da izazove velike tete za
pieduzee, ali ako se obe odigiaju istoviemeno mogu da izazovu ozbiljne posledice.
Integiisani piogiam za upiavljanje iizikom moe da bude tako sainjen da uzme u
obzii obe ove mogue tete, tako to u sebi sadii opciju duplog okidaa. To je plan
koji obezbeuje isplatu samo u sluaju ako se istoviemeno dese ove dve odieene
tete. Cena ovakvog pokiia je manja nego to bi to bio sluaj kada bi se svaki od ova
dva iizika posebno pokiivao.
Neke oiganizacije danas pielaze na upiavljanje iizikom celokupnog pieduzea, to
znai da se piavi takav piogiam upiavljanja iizikom koji obuhvata iste, pekulativne,
stiateke i opeiativne iizike.
Na slici III-2 piikazani su mogui zadaci funkcije upiavljanja iizikom.
Slika III 2. Mogui zadaci funkcije upiavljanja iizikom
Kao ni za sam iizik, tako ni za iisk menadment ne postoji jedna denicija, ve su
danas u upotiebi vie njijh, kao na piimei:
Rizik menadment se denie kao sistematski pioces koji obuhvata identi-
kaciju i evaluaciju iizika kojima su izloeni pieduzea i pojedinci, kao i izboi
i implementaciju najadekvatnijih metoda za upiavljanje ovakvim iizicima.
Risk management moe se denisati kao pioces, identikacije, meienja
i ekonomske kontiole iizika koji ugioavaju imovinu i dohodak u poslu ili
diugom poslovnom poduhvatu.
Upiavljanje iizikom je iacionalno (svesno) iukovanje iizinim situacijama.
Upiavljanje iizikom je svesno unoenje moguih sluajeva ometanja u pioces
manadementa na osnovu sistemskog obuhvatanja i piocene iizika.
Upiavljanje iizicima ili opasnostima je identikacija, piocena i ekonomska
kontiola iizika koji ugioavaju imovinu, odnosno sposobnost oigaizacije za
sticanje piota.
Upiavljanje iizikom je upiavljanje istim ili nepekulativnim iizikom kojem
su izloeni imovina, osoblje i dohodak od poslovanja.
Upiavljanje iizikom je opta funkcija upiavljanja koja tei da pioceni i da
obiadi uzioke i posledice neizvesnosti i iizika na neku oiganizaciju
65
.
Svi pokuaji da se denie iisk menadment nalaze se izmeu dve kiajnosti :
1. Risk menadment se podiazumeva kao piatea upiavljaka funkcija gde se
sve pieduzetnikove aktivnosti oiijentiu ka moguim iizicima i pii tome
se ispituju i kontioliu u pogledu mogue potencijalne smetnje, da bi se
pieduzee osposobilo da iukuje takvim potencijalnim smetnjama i
IiwiniMcGiaw-Hill, Inteinational Editions 1998
2. Risk menadment je novo ime za ve poznatu i dugo piaktikovanu pieven-
tivu i smanjenje teta.
Na osnovu napied iznetog moe se zakljuiti da se u osnovi iazlikuju tii pojma
iisk menadmenta, iako svi podiazumevaju da je iisk menadment postupanje sa
iizikom iadi pionalaenja i spiovoenja adekvatnih meia za njegovu obiadu:
1. iisk menadment se bavi svim iizicima kojima se izlae pieduzee,
2. iisk menadment se ogianiava na statike ili iste iizike, a iskljuuje pe-
kulativne i dinamike iizike, i
3. iisk menadment se ogianiava na osiguiljive iizike.
2. CILJEVI UPRAVLJANJA RIZIKOM
Da bi se postavili ciljevi upiavljanja iizikom moia se pivo sagledati odnos cene
iizika, odnosno tiokova koje neki iizik moe da nanese datoj imi i viednosti te
ime na tiitu.
2.1 Cvn xIzIn
U pivoj glavi ove knjige navedeno je dvoznano tumaenje iizika, odnosno da je
to piomenljivost oko oekivane viednosti ili u diugom kontekstu, oekivana vied-
nost tete. Kada su sve diuge okolnosti jednake onda oba konteksta iizika piomen-
ljivost i oekivana viednost imaju svoju cenu, odnosno smanjuju viednost dobiti u
iazliitim aktivnostima. Stoga, u najiiem smislu, cilj upiavljanja iizikom je da ublai
ovo smanjenje viednosti i da na taj nain povea dobit.
Bez obziia na tip iizika tiokovi, odnosno cena iizika obuhvata pet glavnih kom-
ponenti
66
:
1. oekivane tete
2. tiokovi kontiole tete
3. tiokovi nansiianja iizika
4. tiokovi smanjenje unutianjeg iizika
5. tiokovi pieostale neizvesnosti koja je ostala posle piimene piogiama za
upiavljanje iizikom.
66 S. Haiiington and G. Niehous, Rusk Management and Insuiance, McGiaw Hill Inteinational Edi-
tion, USA, 2003
Oekivane tete obuhvataju diiektne i indiiektne tiokove.
Tiokovi kontiole tete obuhvataju tiokove poveanih meia piedostionosti i
ogianiavanja iizinih aktivnosti u cilju smanjivanja fiekvencije i intenziteta tetnih
dogaaja.
Tiokovi nansiianja iizika odnose se na tiokove samonansiianja, piemije
osiguianja i slino.
Tiokovi smanjenja unutianjeg iizika obuhvataju ugovoino pienoenje iizika
putem hedinga, tiokove tiansakcija vezanih za diveizikaciju iizika i upiavljanjem
diveizikovanih aktivnosti, tiokove analize i dobijanja podataka i diugih tipova in-
foimacija da bi se dobila to tanija piedvianja.
Tiokovi pieostale neizvesnosti su posledica injenice da je neizvesnost skupa za
osobe koje nisu naklonjene iiziku i za investitoie (akcionaie). Na piimei, ova pieo-
stala neizvesnost moe da utie na visinu kompenzacije koju zahtevaju investitoii
(na piimei, zadiavanje imovine neke ime) i da umanji cenu koju su kupci spiemni
da plate za pioizvod neke ime ili pak da utie na to da zaposleni tiae vee plate za
svoj iad.
Viednost koju neka ima ima za njene akcionaie u sutini zavisi od oekivanog
obima, taiminga i iizika (piomenljivosti) povezanih sa buduim novanim tokovima
(ulaz minus izlaz novca), kojima e akcionaiu iaspolagati u vidu piihoda od njihovog
ulaganja (akcija). Ulaz novca je uglavnom iezultat piodaje ioba i usluga, a izlaz je
povezan sa njihovom pioizvodnjom (nadnice, plate, tiokovi siiovina, kamate na po-
zajmljena siedstva i tete zbog odgovoinosti). Poveanje oekivanog obima novanih
tokova poveava viednost neke ime i obiatno. Taiming novanih tokova takoe
utie na njenu viednost, jei evio koji se danas dobija svakako da vie viedi od onog
koji e se dobiti u budunosti.
Budui da veina investitoia ima aveiziju piema iiziku, iizik novanih tokova
smanjuje canu koju su oni spiemni da plate za akcije neke ime, pa samim tim i
njenu viednost na tiitu. Diugim ieima piomene u novanim tokovima vode do
toga da su investitoii spiemni da plate manje za svoja piava nad buduim novanim
tokovima. Stoga je osnovni piincip piocene sadanje viednosti neke ime u tome da
iizik smanjuje njenu viednost, a poveava oekivani piihod koga zahtevaju investito-
ii. Stvaini piihod akcionaia u bilo kom peiiodu zavisie od iealizacije neto novanih
tokova tokom datog peiioda i novih infoimacija o oekivanom buduem iiziku i o
oekivanim neto novanim tokovima.
Ako neka ima denie cenu iizika tako da ona obuhvata sve tiokove povezane
sa iizikom sa stanovita njenih akcionaia, ova ima moe da svoju viednost za ak-
cionaie maksimiia tako to minimiziia cenu iizika, odnosno:
Cvn uIzIn = Vuvoos: svz uIzIn Vuvoos: sn uIzIom
Ili
Vuvoos: sn uIzIom = Vuvoos: svz uIzIn Cvn uIzIn
Viednost ime bez iizika je hipotetiki i apstiaktni koncept, jei se on odnosi na
svet u kom je neizvesnost vezana za novane tokove potpuno eliminisana. Stoga ova
jednakost podiazumeva da ako neka ima tei da maksimiia svoju viednost ona to
moe da uiadi tako to minimiziia cenu iizika.
2.2 CII)vvI uxnvI)n)n xIzIom
Na osnovu svega napied iznetog moe se zakljuiti da ako neka ima tei da svoju
viednost maksimalno povea ona to moe da izvede samo ako cenu iizika svede
na najmanju moguu viednost. Znai, kada se tiokovi neke ime deniu tako da
obuhvate sve uticaje iizika i upiavljanja iizikom na njenu viednost, minimiziianje
cene iizika istoviemeno znai i maksimiianje njene viednosti i to je pievashodni cilj
upiavljanja iizikom.
U piocesu upiavljanja iizikom piimaino je da se utvide ciljevi piogiama za up-
iavljanje iizikom, odnosno da se piecizno odlui ta neka ima oekuje od svog pio-
giama za upiavljanje iizikom. To bi, poied napied ieenog, tiebalo da bude ouvanje
poslovne funkcije pieduzea, odnosno da oiganizacija nije spieena u postizanju
diugih ciljeva zbog gubitaka koji pioizilaze iz odieenih iizika. Zatim, tu je i hu-
manitaini cilj zatite zaposlenih od nesiea koje bi mogle da izazovu poviede ili da
se zavie smitnim ishodom, ekasna upotieba iesuisa, diutvena odgovoinosti i
uvanje dobiih odnosa sa javnou (slika III-3).
Menadei iizika tieba da bude siguian da je piogiam upiavljanja iizikom takav
da ima moe pieiveti tete koje mogu da izazovu dati iizici. ak ta vie, ovaj pio-
giam tieba da dozvoli da ima piodui da iaste posle tete kao da se ona nije ni dogo-
dila, odnosno da piodui da se ponaa odgovoino u odnosu na okiuenje, zaposlene,
ispoiuioce, kupce i zajednice u kojima iadi. Zatim ovaj piogiam moia da omogui
ekasan iad u iizinom okiuenju. Ovo zaheva od ime da odabeie odgovaiajuu
iavnoteu izmeu pievencije tete, osiguianja i diugih naina za upiavljanje iizikom.
Ekasnost znai da pioceduie upiavljanja iizikom tieba da teku glatko. Na piimei,
menadei iizika tieba da bude siguian da se odiavaju stvaine klase kontiole tete i
da su zaposleni motivisani da bezbedno izviavaju svoje zadatke.
Slika III 3. Osnovni ciljevi upiavljanja iizikom
U mnogim imama, menadeii iizika imaju odgovoinost da paze da ima bude u
saglasnosti sa zakonskim piopisima koji se odnose na bezbednosti i ivotnu siedinu.
Danas neka shvatanja idu dotle da se smatia da ne tieba upiavljati samo tetama
ve da tieba upiavljati iizikom i neizvesnou, odnosno da se obuhvate i tiokovi
neizvesnosti kao to su loa alokacija iesuisa, loe odluivanje na nivou oiganizacije
i nepotiebno visoki kapitalni tiokovi.
Jasno je da pojedinani ciljevi funkcije upiavljanja iizikom mogu vaiiiati od oiga-
nizacije do oiganizacije. esto e postojati veliki bioj ciljeva i iazumljivo je da neki
ciljevi mogu doi u supiotnost sa diugim ciljevima. Piilikom ieavanja tih supiot-
nosti moia se stalno imati na umu da je od svega najbitniji opstanak ime, odnosno
svoenje iizika koji izazivaju tiokove za datu imu na najmanju moguu meiu.
Budui da je kupovina osiguianja istoiijska osnova za upiavljanje iizikom, ovo je
skoio uvek jedan od zadataka menadeia iizika. Poied ovoga, u zavisnosti od veliine
i shvatanja oiganizacije, ovi zadaci mogu obuhvatiti i sledee:
identikaciju iizika u oiganizaciji,
spieavanje nastanka tete,
uvoenje piogiama kontiole,
spiovoenje obuke i tieninga vezanih za bezbednost,
planiianje i kooidiniianje piogiama dobiobiti za zaposlene,
odnose sa javnou i pomo zaposlenima,
maiketinke aktivnosti i sl.
Za ekasno upiavljanje iizikom potiebno je uiaditi plan upiavljanja koji pie svega
sadii ciljeve upiavljanja. Ovi ciljevi mogu biti iazni u zavisnosti od aspekta posma-
tianja, kao to su ekonomski, socijalni ili nansijski aspekat.
Ciljevi upiavljanja iizikom klasikuju se u dve kategoiije:
a) ciljevi pie nastanka tete - gubitka:
ekonomska spiemnost ime za potencijalne tete
smanjenje zabiinutosti od posledica tete
ispunjenje obaveza spoljnjeg faktoia
b) ciljevi posle nastanka tete - gubitka:
opstanak ime i njene poslovne aktivnosti
pioduetak poslovne aktivnosti
stabilnost zaiade
kontinualni iast ime
socijalna odgovoinost.
Pod ekonomskom spiemnou ime za potencijalne tete podiazumeva se da se
ima na najekonominiji mogui nain piipiemi za potencijalne tete. To znai da se
iisk menadeii tieba da se pozabave pivenstveno onim iizicima koji najvie piete eg-
zistenciji pieduzea. U tom smislu potiebno je pieduzeti adekvatne meie zatite uz
optimalne tiokove, kao to su tiokovi piogiama bezbednosti, piemije osiguianja
i tiokovi povezani sa iazliitim metodama za kontiolu iizika i minimizaciju teta.
Tako npi. ekasni sistemi za dojavu i gaenje poaia, sistemi pouzdane ventilacije,
detektoii koncentiacije opasnih mateiija i sl. mogu da spiee ili minimiziiaju tete
od poaia, eksplozija i havaiija.
Poied obezbeenja od iizika koji mogu tienutno da ugioze egzistenciju pieduzea,
potiebno je piedvideti iizike koji bi mogli imati posledice u budunosti i obezbediti
se od tih iizika. Tako npi. potiebno je spieiti odliv poveiljivih infoimacija i po-
dataka o iazvojnoj koncepciji pieduzea zasnovanoj na osvajanju novih sopstvenih
tehnologija i pioizvoda.
Risk menadeii svojim planovima i piogiamima iada moiaju kod top menadeia
i akcionaia pieduzea stvaiati uslove za minimiziianje zabiinutosti i stiaha koji su
povezani sa mogunosti iizika veih i katastiofalnih teta koje piouziokuju vea
mateiijalna iazaianja ili vee nansijske gubitke. Tako, na piimei, mogui budui
nepovoljan ishod sudske painice, u vezi kvaliteta pioizvoda, moe da izazove kod
top menadeia veu zabiinutost i stiah nego neke manje tete nasatale od poaia ili
loma.
Menadeii iizika moiaju da piate obaveze ime koje su joj nametnute od spolja.
Tako npi. banke pii odobiavanju hipotekainih kiedita mogu da zahtevaju da imo-
vina koja se zalae kao hipoteka bude osiguiana. Diugi piimeii obaveza nametnutih
spolja su obaveze pioistekle iz zakona ili tehnikih piopisa, a koje mogu da zahtevaju
velika nansijska siedstva. To su sluajevi obavezne zatite od povieivanja na iad-
nim mainama, zatita zagaenja iadne siedine, zatita od poaia, ekoloka zatita
zagaenja vodotokova i vazuduha i sl.
Jedan od osnovnih ciljeva posle nastanka tete je stvaianje uslova za opstanak
ime, odnosno njenog opoiavka. To podiazumeva da posle nastanka tete ima ob-
novi deo ili celu pioizvodnju, u nekom optimalnom viemenu ako tim menadeia
donese takvu odluku.
Pioduetak poslovne aktivnosti za odieene ime koje vie javni seivis kao to su
giadski pievoz, komunalne usluge, banke i di. je vaan cilj. Naime, njihova obaveza je
da nastave sa iadom i posle nastanka tete da bi mogli da piuaju usluge giaanstvu
i da ouvaju svoje pozicije na tiitu od uticaja konkuiencije.
Pioduetak poslovne aktivnosti posle nastanka tete je vaan i za ostvaienje cilja
stabilnosti zaiada zaposlenih, koja se objektivno moe odiati jedino ako ima nas-
tavi sa iadnim aktivnostima. Ostvaienje stabilnosti zaiada zaposlenih u uskoj je vezi
sa velikim nansijskim ulaganjima kao to su iad na diugoj lokaciji i na diugoj opiemi,
to moe dovesti u pitanje ostvaienje ovog cilja, kako u pogledu nivoa zaiada tako i u
pogledu dinamike njihovih isplata.
Takoe je veoma vano da se posle nastanka tetnog dogaaja obezbedi kon-
tinualni iast ime koji se moe ostvaiiti iazvojem novih tehnologija, pioizvoda i
tiita ili udiuivanjem sa diugim imama. Vilo je vano da iisk menadeii i top
menadment izue kakav e uticaj nastala teta imati na iazvoj ime.
Posledice nastalih teta poied diiektne mateiijalne tete imaju esto nesagledive
negativne uticaje na sve zaposlene, klijente, poslovne paitneie i na iiu diutvenu
zajednicu. Zato je jedan od vanih ciljeva socijalna odgovoinost koja ima zadatak da
minimiziia uticaja tetnog dogaaja na pojedince i diutvo. Ovo je posebno iziaeno
u manjim siedinama kada zbog nastalih teta dolazi do zatvaianja ili piestanka iada
pogona, a time i gubitka iadnih mesta to ugioava egzistenciju stanovnitva i stvaia
velike socijalne potiese.
Navedena je opta klasikacija ciljeva koji se mogu iazlikovati od oiganizacije
do oiganizacije. Ciljevi upiavljanja iizikom se meusobno ne iskljuuju ve se esto
meusobno pieklapaju.
Ciljevi upiavljanja iizikom esto se uobliuju u dokument koji ini politiku up-
iavljanja iizikom, koji poied ciljeva sadii i meie za njihovu iealizaciju. Nakon to
menadment utvidi ciljeve poslovne politike upiavljanja iizikom, iziadie se pio-
giam po kome e se iizik to potpunije identikovati i pioceniti.
Na kiaju tieba objasniti i ciljeve stiatekog upiavljanja iizikom koji tei da uzme u
obzii sve tete, odnosno one koje su posledica nesienih sluajeva i one koje su pos-
ledica nesienih odluka u poslovanju kao i da piigiabi sve mogunosti za ostvaiiva-
nje dobitaka kioz inovacije i iast oiganizacije. Rezultat ovakvog upiavljanja iizikom
omoguava oiganizaciji da bude sve to ona moe biti
67
. Na ovaj nain stiateko
upiavljanje iizikom uzima u obzii sve iizike sa negativnim tiendom, ime smanju-
je mogunost deavanja (veiovatnou) i obim (veliinu) tete i piedvia nadoknadu
tete, kao i iizike sa pozitivnim tiendom, tiagajui za mogunostima da se to pot-
punije, siguinije i ekasnije postignu ciljevi date oiganizacije i iazvijajui planove za
dejstvovanje kada se ovakve mogunosti pojave u budunosti. Realna oekivanja za
potencijalne budue scenaiije i detaljna piipiema za postupanje sa celim opsegom
mogunosti su od sutinske vanosti za osposobljavanje neke oiganizacija da postigne
sve to ona i moe u ovom svetu koji nije sasvim piedvidljiv.
Istiaivanje koje je ima SAS (Business Intelligence Softwaie and Seivices) izviila
u SAD tokom 2006. u 330 nansijskih institucija, pokazalo je da banke i kompanije
koje se bave investiianjem i osiguianjem fokusiiaju svoje piogiame za upiavljanje ii-
zikom na poboljanje kaiakteiistika upiavljanja, na odieivanje cena pioizvoda, izboi
klijentele, upiavljanje tetama i na alokaciju piiviednih iesuisa
68
. Oekuje se da e 72
od ovih imi uspeti da smanje piiviedni kapital koji je potieban za podiku kieditnog,
opeiativnog i tiinog iizika. Nasupiot ovome 10 institucija ne oekuje piomene u
svom piiviednom kapitalu a 18 ne oekuje poveanje kapitala. Na slici III-4 data je
statistika ilustiacija onoga to ime oekuju da e postii svojim piogiamima za up-
iavljanje iizikom. One oekuju da e kolektivnim upiavljanjem svim iizicima postii
poboljanje novanih tokova, odnosno smanjenje njihove piomenljivosti.
Slika III 4. Uticaj upiavljanja iizikom na piomenljivost novanog toka
67 Melanie L. Heiman and Geoige L. Head, Stiategic Risk Management: Looking at Both Sides Now,
Nonpiot Risk Management Centei, 2005, http:iiwww.nonpiotiisk.oiginwsltiiaichiveistiate-
gy09272002-w.htm
68 H.D. Skippei, W.J. Kwon, Risk Management and Insuiance, Peispectives in Global Economy, Black-
well Publishing, Malden, Ma, USA, 2007, sti. 292
3. MESTO FUNKCIJE UPRAVLJANJA RIZIKOM U OKVIRU
ORGANIZACIJE PREDUZEA
Dananji nain poslovanja piiznaje potiebu za fundamentalnim poznavanjem
pioblema koji se odnose na identikaciju, piocenu i postupanje sa iizicima na svim
nivoima. Sve se vie i vie piiznaje da iadnici, knjigovoe, nansijski slubenici, iu-
kovodioci, kao i ljudi koji iade u maiketingu moiaju da budu svesni iizika koji su
posledica njihovih svakodnevnih aktivnosti i odgovoinosti.
Danas se znaaju funkcije upiavljanja iizikom sve vie i vie piidaje vanost. Za-
konske odgovoinosti koje zaposleni u nekoj imi imaju piema akcionaiima ili vlas-
nicima ime jasno se odnose i na odgovaiajue iukovoenje iizicima i biigom za
bezbednost siedstava i osoblja koje im je poveieno. Naime, sudovi u svetu su kioz
svoje piesude piiznali da su diiektoii ili inovnici, koji su odgovoini za to to nisu
obezbedili odgovaiajue pokiie osiguianjem, isplatu piemije na vieme, odiavanje
ovih pokiia vaeim ili nisu kontiolisali iizik na neki diugi nain, odgovoini i da
mogu da budu utueni i osuen zbog line odgovoinost.
Reeno je da upiavljanje iizikom tieba da omogui oiganizaciji da se kiee ka
svojim ciljevima na najdiiektniji, najekasniji i najdelotvoiniji nain. To znai da ova
funkcija moia da vodi iauna o svim iizicima. U osnovi ovo je opta upiavljaka
funkcija za iazliku od stiogo specijalizovanih funkcija, kao to su to nansijska ili
neka diuga upiavljaka funkcija.
Ljudi koji se bave istiaivanjem upiavljanja uopte piedlau iazne naine za kon-
cipiianje stiuktuie i iaznih funkcija upiavljanja u okviiu oiganizacija, pii emu sva-
ka od ovih ima odieena piava i ogianienja. Meutim, najosnovnija podela ovih
funkcija obuhvata tii osnovne upiavljake funkcije:
stiateko upiavljanje,
opeiaciono upiavljanje
upiavljanje iizikom.
Stiateko upiavljanje se odnosi na one aktivnosti koje tieba da identikuju misiju,
ciljeve i stiategiju neke oiganizacije, kao i da deniu naina na koji e se meiiti njen
napiedak. Ova funkcija upiavljanja moia da bude povezana sa svim aktivnostima
koje se odnose na smanjenje celokupnog iizika i neizvesnosti u nekoj oiganizaciji.
Opeiaciono upiavljanje se odnosi na sam piedmet iada oiganizacije, odnosno
na sam pioces pioizvodnje ili piuanja usluga, odnosno na to kako oiganizacija iadi
ono to iadi.
Upiavljanje iizikom pak obuhvata sve one aktivnosti koje su u diiektnoj vezi sa
iizikom i neizvesnou ime se omoguava najdiiektnije postizanje ciljeva oiga-
nizacije.
Ove tii funkcije ne mogu egzistiiati odvojeno jedna od diuge ve se one stalno
piepliu. Na piimei, kompanija moe da odlui da joj je cilj da njen pioizvod ima
najbolji kvalitet. Ovaj nivo kvaliteta je pitanje stiategije, ali opeiaciono upiavljanje
tieba da pioceni stvaini nivo kvaliteta koji moe da se dostigne kao i da postavi stan-
daide kvaliteta. Funkcija upiavljanja iizikom tieba da identikuje potencijalne pos-
ledice ako se ne ispuni dati standaid kvaliteta i ta sve moe biti uziok neostvaienju
datog cilja. Rizici koji se mogu javiti su isti i pekulativni, ali funkcija upiavljanja
iizikom tieba da obuhvati sve iizike.
Nain na koji se piistupa funkciji upiavljanja iizikom zavisi od veliine ime. Na
piimei, kod velikih imi se ide na to da pojedinci ili cela odeljenja gde su zaposleni
pojedinci sa specijalizovanim tehnikim znanjima budu zadueni za odieene iizike.
Ovi menadeii iizika su najee sami odgovoini za identikaciju i piocenu iizika sa
kojima se suoava neka ima, za iziadu piogiama zatite od iizika, za osiguianja, za
iad na otetnim zahtevima i za administiaciju planova samo-osiguianja. Do podelje
odgovoinosti obino dolazi kod pitanja pievencija teta i iadova vezanih za bezbed-
nost, pii emu se odgovoinost obino deli sa inenjeiima zaduenim za bezbednost.
Meutim, pitanja oko iziade i uvoenje planova osiguianja zaposlenih koji ne obuh-
vataju giupno osiguianje, obino se ieavaju zajedno sa diiektoiom peisonalnog
odeljenja, a o izboiu naina zatite od iizika i osiguianja odluuje se obino zajedno
sa nansijskim diiektoiima i diiektoiima ime.
Piema jednoj anketi spiovedenoj u SAD menadeii iizika se najvie bave denisa-
njem i piocenom iizika, kao i odabiiom osiguiavaa. to se tie odgovoinosti, naj-
manje polovina ispitanika je imala puno ovlaenje da odabeie osiguiavaa, odobiava
obnavljanje ugovoia o osiguianju, odluuje kada se piegovaia o taiifama, odieuje
da li tieba da se podnese otetni zahtev za male osiguiane tete i obnavlja ugo-
voie o osiguianju od odgovoinosti koje piedlae osiguiava. Neke osnovne odluke
menadeia iizika koje se obino dele sa nekim nansijskim diiektoiom obuhvataju
odluku o zadiavanju iizika, o tome da li kupovati osiguianje i ako se osiguianje kupi
da li bi ono tiebalo da obuhvati uee osiguianika do odieenog iznosa
69
.
Menadeii iizika u velikim imama vode iazliite evidencije. Najvanije je da
imaju spisak svih ugovoia o osiguianju sa datumima kada ovi piestaju da vae, evi-
denciju koja pokazuje viednost i lokaciju sve imovine u kojoj ima ima nansijcki
inteies, line podatke o zaposlenima, sveobuhvatne analize iazliitih vista teta sa
kojima se ima suoila i podatke o piolim tetama. Podaci o tetama su koiisni
za odieivanje uestalosti i ozbiljnosti potencijalnih buduih teta, za odabiianje
odgovaiajuih alatki za upiavljanje iizikom, za dobijanje najniih moguih cena od
osiguiavaa kao i za iziadu piogiama za pievenciju tete.
69 C.A.Wiliams and R.M.Heins, Risk Management and Insuiance, McGiaw-Hill Book Company, New
Yoik, 1976, sti. 28
Najvaniji lini kvaliteti koji se tiae u ovom poslu su:
Ispiavno piosuivanje i mogunost objektivnog iazmiljanja
Sposobnost dobiog saiaivanja sa diugim i postizanja aktivne saiadnje i
pomoi
Oiganizacione i planeiske sposobnosti
Inicijativa i lideistvo u iazvoju i uvoenju novih ideja
Spiemnost da se tiai i dobije savet od ekspeiata u, i izvan kompanije
Takt, stipljenje i beskonani kapacitet za tano i ekasno postupanje sa de-
taljima.
Iako su piincipi upiavljanja iizikom isti bez obziia na veliinu pieduzea i obim
poslovanja, ipak postoje mnoge vane iazlike u piimeni ovih piincipa na piobleme
upiavljanja iizikom kod poslovanja imi iazliitih veliina. Tamo gde vlasnik vodi
imu, obino su osiguianje i oblast iizika samo njegova odgovoinost i on odluuje
po svim ovim pitanjima u vezi sa tim. Savete obino dobija od savetnika ili ekspei-
ata sa stiane, a u pogledu upiavljanja iizikom obino su mu glavni savetnici lokalni
osiguiavajui agenti ili biokeii, bankaii ili knjigovoe koji mu pomau da identikuje
iste iizike sa kojima se suoava u poslovanju i piepoiuuju mu kako da upiavlja
ovim iizicima. Poied ovoga, dobijaju i savete od advokata i to u pogledu iizika koji su
iegulisani zakonskim piopisima.
Kako se poveava veliina ime, to postoji i vea podela iada izmeu poslova un-
utai ime, ukljuujui i funkciju upiavljanja iizikom. Male i siednje ima najee
imaju menadeia iizika koji ne iadi sa punim iadnim viemenom.
3.1 Ooos vucI)v uxnvI)n)n xIzIom xvmn oxuoIm
vucI)nmn u xvouzvu
Funkcija upiavljanja iizikom svakim danom sve vie iaste u pogledu njene vanosti
i kompleksnosti. Jedan od iazloga za ovo lei i u injenici da je iukovodstvo ime
sve vie svesno injenice da dobio upiavljanje iizikom moe mnogo da pomogne u
smanjenju tiokova. Upiavljanje iizikom takoe ima udela u piotoku novca, nansi-
jskom planiianju kapitala, planovima za osiguianje zaposlenih, socijalnoj odgovoi-
nosti i piogiamima socijalne zatite.
Odnos funkcije upiavljanja iizikom piema ostalim funkcijama u pieduzeu moe
da se klasikuje na dva naina. Pivi nain je da se ovaj odnos klasikuje u zavisnosti
od toga da li se vii identikacija i piocena moguih iizika ili se denie kako e
se ovi iizici obiaivati. Diugi nain je klasikacija piema stepenu u kom su diugi
menadeii diiektno ukljueni u upiavljanje iizikom. Na piimei, diugi menadeii
mogu da menadeiu iizika samo daju infoimacije koje su mu potiebne da bi pii-
menio neki instiument za upiavljanje iizikom, ili pak mogu sami da piimene ove
instiumente.
Ako se funkcija iizika posmatia sa stanovita kadiovskog ieenje onda ona deluje
unutai okviia u kom je bitan poloaj osoblja, gde je stepen autoiiteta visok, a obim
odgovoinosti izuzetno iiok. U tom sluaju menadei upiavljanja iizikom tieba da
bude na nivou izvinog diiektoia, pii emu se politika upiavljanja iizikom odieuje
na izvinom nivou date oiganizacije, jei je potiebno da se obuhvate svi iizici u okviiu
jedne oiganizacije. Stoga ovaj menadei funkcionie kao kooidinatoi i oiganizatoi
poslova vezanih za upiavljanje iizikom, pii emu kontiolie i kooidiniia iad svih
odgovoinih osoba, ime se olakava da se u piaksu uvedu nove ideje
70
. Na slici III-5
piikazan je odnos izmeu funkcije iizika i ostalih funkcija u nekoj imi.
Slika III 5. Odnos funkcije upiavljanja iizikom sa diugim funkcijama u pieduzeu
3.1.1 Raunovodstvena funkcija
Odnos ove funkcije piema funkciji upiavljanju iizikom ogleda se u sledeem:
Pioceduie unutianje kontiole diiektno ukljuuju knjigovodstvo u upiavlja-
nje iizikom.
Ove pioceduie su usmeiene ka ouvanju siedstava kompanije tako to doka-
zuju i pioveiavaju auinost, tanost i pouzdanost svih knjigovodstvenih
infoimacija. Na piimei, upoieivanje ukupne piodaje ili piiliva gotovine
spieava bilo kakve pievaie.
Finansijska kontiola se ne spiovodi samo da bi se smanjili gubici u postojeim
siedstvima ve takoe i da se kontioliu budua tioenja. Piipiema i koii-
enje budeta ini integialni deo ukupnog piocesa nansijske kontiole.
70 G. Fusek, Upiavljanje iizikom u osiguianju, asopis svijet osiguianja, Zagieb, 2005, sti. 15
Tiebovanje naiudbenica i ievizija svih naloga za isplatu su naini nansijske
kontiole. Pieiavanje bilo kog sistema nansijskog planiianja u potpunosti
zavisi od ukupnog piogiama za upiavljanje iizikom, jei bilo koja manja teta
ili katastiofalni dogaaj mogu lako da poiemete najbolje planove kontiole
tiokova ili piojektovanog budueg dohodka.
Menadeiu iizika su potiebni podaci o nabavnoj viednosti siedstava, njiho-
voj lokaciji i upotiebi, kao i o svim poboljanjima i modikacijama, jei samo
tako on moe da identikuje i izmeii moguu tetu, kao i da ustanovi visinu
tete koju data kompanija moe da saniia bez veih pioblema.
Kontiola tiokova i kontiola nansijskih izvetaja omoguava da se identi-
kuju mogue slabosti u poslovanjima ime. Analize nansijskih izvetaja
su neophodne da bi se odiedio stepen do kog data ima moe da izdii, na
piimei, veliki poai u kljunoj pioizvodnoj jedinici, ili iizik od odgovoinosti
koje su posledica nemainog upiavljanja vozilima koja su vlasnitvo ime.
Najvanije pitanje koje tieba da se iei je kolika je maksimalna teta koju
ima moe da pietipi bez postojanja osiguianja. Na piimei, upiavni odboi
moe da ustanovi da maksimalna teta koju ima moe da podnese u datoj
godini iznosi 5 piocenata od tiogodinjeg piosenog piota ime.
Knjigovodstvo obino ima podatke koji se odnose na osiguiavajue polise.
Tiokovi koji se odnose na osiguianje su odiaz tiokova piofesionalne zatite
tokom datog knjigovodstvenog peiioda. Obino, knjigovodstvo ima iegistai
osiguianja u kom su navedeni tipovi postojeih osiguianja, osiguiana sied-
stva, osiguiavai i piemije koje se odnose na svaku pojedinanu polisu.
Unutianja kontiola knjigovodstva moe da smanji pievaie i kiau go-
tovine.
3.1.2 Funkcija upravljanja nansijama
Menadei iizika moe diiektno da bude odgovoian nansijskom diiektoiu koji
planiia osnovnu stiuktuiu kapitala ime. Meutim, nezavisno od toga jedna od
najvanijih funkcija u upiavljanju nansijama podiazumeva i osnovno planiianje
oekivanih teta u nekim ili svim poslovnim aktivnostima, pa je stoga ovde potiebna
tesna saiadnja sa slubom za upiavljanje iizikom. Adekvatni piogiam osiguianja za-
jedno sa diugim tipovima upiavljanja iizikom piedstavlja pivu liniju odbiane od ovih
teta. Jedno od uobiajenih ieenja je da se poied osiguianja ustanove i linije kiediti-
ianja koje mogu da se koiiste za kiatkoione zajmove za nadoknadu moguih teta.
Poied toga, svako izdavanje hipotekaino osiguianih obveznica zahteva postojanje
osiguianja na datoj imovini, a isto vai i za sve lizing aianmane.
Finansije mogu da obezbede infoimacije koje pokazuju kako tete mogu da diastino
utiu na piot i novane tokova i kakve efekte one mogu imati na nansijske izvetaje
ime.
3.1.3 Marketinka funkcija
Svaki kupac moe da bude potencijalni podnosilac odtetnog zahteva zbog tete
nastale kao posledica neispiavnih pioizvoda ili nekvalitetno obavljenih usluga.
Odgovaiajue voenje maiketinke aktivnosti u cilju izbegavanja ovakvih zahteva ili
tete je vaan deo sveukupnog piogiama upiavljanja iizikom.
Piaksa modeinog poslovanja podiazumeva da svaki kupopiodajni ugovoi sadii
klauzulu o tome da piodavac nije odgovoian ni za kakvu tetu koja moe da pioistekne
iz upotiebe njegove iobe. Ovo je jo jedan vid pienoenja iizika na diuge.
Reklamiianje nekog pioizvoda moe da izazove tetne posledice, ako se navede
neka osobina koju data ioba ne ispunjava. Na piimei, ieklamiianje nekog antifiiza
kao siedstva koje ne izaziva pojavu ie u hladnjaku motoia moe da bude piedmet
mnogih sudskih spoiova, ako se sluajno pojavi ovakav defekt.
Odgovaiajua montaa i seivisiianje svakog pioizvoda je veoma vaan pioces i
za odeljenja maiketinga i za odeljene za upiavljanje iizikom. tete koje mogu da
budu posledica neodgovaiajue montae neke opieme mogu da budu veoma velike
i zato odeljenje maiketinga moia stalno da obavetava menadeia iizika o ovakvim
tetama, jei samo tako ima moe da se piipiemi ili zatiti od ovakvih teta.
Maiketing odeljenje obino uestvuje u odieivanju cene za svaki pioizvod ili
uslugu. Piilikom donoevanja odluke o visini cene potiebno je iazmotiiti tiokove
istog iizika koje tieba da obuhvati ovakva odluka. Na piimei, moe se desiti da sam
pioces pioizvodnje datog pioizvoda zahteva da iadnici koiiste neku skupu zatitnu
opiemu u cilju sopstvene zatite, ili pak da se javi potieba za osiguianjem od odgo-
voinosti, jei, na piimei, ako je dati pioizvod neispiavan on moe da poviedi kupca,
to e znaajno poveati njegovu cenu.
3.1.4 Personalna funkcija
Peisonalni diiektoi je izmeu ostalog zaduen i za piogiame koji obuhvataju do-
biobit zaposlenih. Tu spadaju penzioni planovi i zdiavstvena i ivotna osiguianja.
Takoe peisonalno odeljenje, u saiadnji sa inenjeiskim odeljenjem i odeljenjem
odiavanja, ima odgovoinost za uspostavljanje i uvoenje odgovaiajuih piopisa u
iadu, koji obezbeuju bezbednost zaposlenih, kao i da ziko okiuenje bude takvo
da se poviede na iadu i piofesionalna oboljenja svedu na najmanju moguu meiu.
3.1.5 Proizvodna funkcija
Bizina na pioizvodnoj liniji i zahtevi da se postigne odieeni kapacitet pioiz-
vodnje mogu da budu u tesnoj vezi sa biojem povida na iadu i oteenjima opieme.
Odieivanje viemena potiebnog da se izvede naka opeiacija na pioizvodnoj liniji, kao
i bizina kietanja linije, moiaju da se utvide tako da se poviede iadnika na toj liniji,
kao i unitavanje opieme i imovine ime, svedu na najmanju moguu meiu. Venti-
lacija, osvetljenje, giejanja i lociianje opieme imaju veliki uticaj na nesiene sluajeve
koji za posledicu imaju izgubljeno iadno vieme. ak i lociianje objekata za odmoie i
za diuge namene, kao to su to esme za vodu i bezbedne aleje, mogu u velikoj meii
uticati na bizinu i bezbednost sa kojim se izvodi neka opeiacija. Rukovanje mateii-
jalima, odiavanje opieme i sveukupno odiavanje pioizvodnog objekata moe da ima
sline uticaje na bezbednost i moial iadnika, kao i na fiekvenciju i ozbiljnost nesienih
sluajeva. Standaidi za kontiolu kvaliteta, kao i sama kontiola gotovog pioizvoda
nameu dodatna ogianienja za iadnike. Da bi pioizvodne opeiacije bile bezbedne
tieba ustanoviti iadne standaide za bezbednost i odgovaiajui nadzoi. Pioizvodno
odeljenje moia da ima stalni kontakt sa odeljenjem za bezbednost i odiavanje pogona,
a u pogledu lokacije piotivpoainih apaiata i diuge medicinske opieme i opieme za
pivu pomo koja je potiebna u sluaju poviede ili tete. Adekvatno postavljanje izlaza,
koiienje siguinosnih uieaja na viatima lifta i stepenitu, odgovaiajua siguinosna
zatita na mainama i opiemi i peiiodina kontiola postiojenja i piocesa tieba da bude
deo funkcije upiavljanja iizikom.
Kontiola kvaliteta moe da spiei iznoenje defektne iobe na tiite i samim tim i
sudske spoiove po tom pitanju.
3.1.6 Pravna funkcija
Ne samo da piavno odeljenje tieba da bude stalno ukljueno u sva pitanja koja
se odnose na osiguianja u imi, ve tieba da bude veoma svesno svih iizika od tete
i odgovoinosti koji mogu da budu iezultat aktivnosti date ime. Na piimei, lizing
imovine moe da dovede do odgovoinosti za njeno odiavanje i biigu o njoj. Svi ugo-
voii koji su u toku piegovaianja i zakljuivanja tieba da se piokontioliu u odnosu na
osiguianje i na ugovoine odgovoinosti. Piavno odeljenje tieba takoe da vodi i ieava
sva neslaganja koja obuhvataju odgovoinost osiguiavaa u odnosu na neku tetu i da
se pobiine da svi ugovoii o naiudbini, iznajmljivanju, zakupu i odgovoinosti koje
mogu da budu posledica iada date ime budu pokiiveni osiguianjem na piavi nain
ili pak nekim diugim nainom koji obezbeuje zatitu od iizika. Zato je potiebna
tesna saiadnja menadeia iizika i piavnog savetnika naioito tokom odieivanja
potiebne zatite osiguianjem kod specinih iizika, kao i da bi se obezbedilo da
ugovoii ispune minimum koji je potieban sa stanovita zatite piava osiguianika.
3.2 SoI)ns)v usIuov I osuIiniI
Ako neka ima ne moe da zaposli menadeia iizika ak ni sa skiaenim iadnim
viemenom, onda vei deo administiativnih poslova vezanih sa upiavljanjem iizikom
moia da obavi neko sa stiane. Obino, u vezi sa svim pitanjima osiguianja, to zaviavaju
agenti ili biokeii osiguianja i potiebno je sa njima ostvaiiti tesnu saiadnju da bi se
obezbedilo da se sve opeiacije i aktivnosti neke ime iazmotie i uzmu u obzii.
ak bi i ime koje zapoljavaju menadeie iizika tiebalo da se konsultuju sa osigu-
iavajuim agentima ili biokeiima da bi videle da li je sve to tieba pokiiveno osigu-
ianjem. Ako se pak osiguianje moia zakljuiti sa vie osiguiaa, moe biti neophodan
kontakt sa vie agenata ili biokeia koji su specijalizovani za iazne viste iizika.
Obiadu iizika i upiavljanje njime iade iisk menadeii, specijalisti za iizike, ali ko-
iak dalje je uinjen stvaianjem specinih oiganizacija, sa stiunjacima svih potieb-
nih piola koji iade timski na obiadi i upiavljanju iizikom, a ne pojedinano kao iisk
menadeii. Pieduzea obino angauju ove ekspeite za piocenu celokupnog piogiama
za upiavljanje iizikom ili za pojedine njegove delove. Pii tom u datom pieduzeu moe
i da postoji lice zadueno za upiavljanje iizikom, ali su analize ovih ekspeiata veoma
koiisne u cilju dobijanja paialelnog miljenja i eventualne kontiole sopstvenih odluka.
3.3 Ooos vucI)v mvno2mvin xIzIn I osIouxn)n
Reeno je ve da je menadment iizika mnogo iii pojam od osiguianja i da se
u piocesu upiavljanja iizikom naglasak stavlja na identikaciju i analizu izloenosti
obino istim iizicima, ali se u poslednje vieme ukljuuje i sagledavanje svih iizika
kojima je neka oiganizacija izloena. Budui da ni svi isti iizici nisu osiguiljivi, iizik
menadment koiisti i diuge metode upiavljanja iizikom, a ne samo osiguianje.
Upiavljanje iizikom ima mnogo vei uticaj na celu oiganizaciju nego samo osigu-
ianje. Uspean piogiam upiavljanja iizikom zahteva saiadnju velikog bioja slubi
i pojedinaca u okviiu neke oiganizacije, dok osiguianja ukljuuje samo manji bioj
pojedinaca.
Osiguianje je samo metod kojim se moe najadekvatnije upiavljati iizicima u
sluajevima kada se iadi o iiziku koji ima ielativno malu fiekvenciju, ali je veliki
po obimu. Jedan od zadataka menadeia iizika je i da izvii ozboi osiguiavajueg
pokiia i osiguiavaa, da obiazloi ugovaianje uslova, da piosledi infoimacije o pos-
tojanju osiguiavajueg pokiia unutai ime i da peiiodino izvetava o iezultatima
osiguianja.
Piema jednom istiaivanju koje je izvieno u Velikoj Biitaniji u toku 2001. godine
iizik vezan za ieputaciju ime zamenio je iizik od piekida poslovanja kao pivi iizik
na listi deset najveih iizika. U 1999. godini ovaj iizik je bio etviti na listi iizika posle
odgovoinosti iz pioizvoda, iizika od zikih povieda i iizika od piekoda poslovanja.
Kao diugi iizik 2001. godine je identikovan iizik od izostanka neophodnih piomena
u pieduzeu, a iza njega slede iizik od piekida poslovanja, odgovoinost za pioizvode
sa nedostatkom i iizik od kompjuteiskog kiiminala. Piema ovom istiaivanju, ak
80 menadeia iizika u Velikoj Biitaniji oekuje da e se poveati visina samoosigu-
ianja i zadiavanja iizika u sadanjim uslovima kada piemije osiguianja iastu uz
neadekvatnu ponudu pokiia
71
.
71 S. Popov-Kaian, D. Peii, Osiguianje kao metod iizika svetski tiendovi, asopis pieventivno
inenjeistvo, bioj 2, Beogiad, 2001, sti. 13
Piioiitet za menadeie iizika dananjice postali su iizici koji izlaze iz okviia osig-
uianja, a to se naioito odnosi na nove neopipljive iizike koji se teko mogu vied-
novati i na uje se smanjenje jako teko moe uticati.
Meutim, budui da je osnovni cilj menadeia iizika da uvea viednost date
oiganizacije on tieba da u tom cilju koiisti sve iaspoloive metode i tehnike, a to
neizostavno ukljuuje osiguianje. Stoga se upiavljanje iizikom moe posmatiati i kao
faktoi tiine boibe piotiv iasta piemije osiguianja, pii emi je i dalje njegov glav-
ni instiument osiguianje. Ni najvea pojedinana teta u istoiiji, vezana za Svetski
tigovinski centai nije ugiozila opstanak osiguiavajuih kua. Smatia se da e visina
kapitala koja je nadmaivala iealno potieban nivo za ak 30, usled ovog dogaaja,
biti smanjenja na 10 iznad iealnog nivoa
72
.
4. FAZE PROCESA UPRAVLJANJA RIZIKOM
Risk menadment je u iazvijenim zemljama sveta postao sastavni deo teoiije i
piakse menadmenta. Meutim, kod nas i u naem okiuenju jo uvek je u poetnoj
fazi iazvoja. Osnovni koncept upiavljanja iizikom je u tenji da se iizik pievede iz
domena neizvesnosti i nepoznanice u domen spoznaje ili veiovatnosnih okviia, tj.
da se iazliitim metodama kontioliu iizici i da se njima upiavlja. Diugim ieima,
to je sistemski pioces za identikaciju i piocenjivanje mogunosti nastanka tete, sa
kojom se suoava pojedinac ili oiganizacija, i za piimenu odabiane tehnike za njenu
pievencijuiumanjenje i postupak u sluaju njenog nastanka.
Upiavljanje iizikom se moe danisati kao disciplina koja sistematino identi-
kuje i analiziia iazliite scenaiije nastanka tete sa kojom se suoava pojedinac ili
oiganizacija i u skladu sa njihovim ciljevima koiisti najbolje metode za spieavanje
iiili tietiianje moguih iizika.
Zbog znaaja koji iisk menadment ima u ukupnom menadmentu, on se
iioko piimenjuje u poslovnim sistemima, pa zato postoji i vie iazliitih piistupa u
denisanju njegovih faza iealizacije. U sutini ne postoje bitne iazlike u ovim faza-
ma iealizacije ve se iazlike odnose samo na odieene detalje. Osnovna stiuktuia
podelje faza je identina i pioizilazi iz same denicije upiavljanja iizikom.
Piavilno iazumevanje metoda upiavljanja iizikom ima svoju osnovu u odgovoiu
na pitanje: Kako eliminisati ili iacionalizovati veiovatnou posledica denisanog
iizika?
Polazei od iznetog, upiavljanje iizikom se istiauje iespektujui kiiteiijume faze
obiade iizika, jei se time uspostavlja koielacija izmeu uticajnih pondeia posledica
iizika i veiovatnoe njihovih pojavnih oblika.
72 Fiom Feast to Femine, Reactions, novembai 2001, sti. 48
Jedna giupa autoia
73
smatiaju da postoje sledee faze upiavljanja iizikom:
Identikacija misije, odnosno usklaivanje ciljeva upiavljanja iizikom sa
misijom oiganizacije, ime se identikuje odnos izmeu menadeia iizika
i misije same oiganizacije.
Piocena iizika i neizvesnosti to obuhvata tii povezane aktivnosti:
- identikaciju iizika i neizvesnosti, pii emu se moia identikovati ha-
zaid i izloenost iiziku
- analizu iizika, koja obuhvata saznanja o piiiodi hazaida, faktoia iizika,
izloenosti dejstvu opasnosti, kako oni nastaju i kako meusobom dejst-
vuju da bi nastla teta,
- meienje iizika koje podiazumeva piocenu veiovatnoe tete, njenu
fiekvenciju i ozbiljnost.
Kontiola iizika, to obuhvata aktivnosti koje se fokusiiaju na izbegavanje,
smanjivanje ili na neki diugi nain kontiolisanje iizika i neizvesnosti.
Finansiianje iizika, ime se obezbeuju siedstva za nadoknadu teta koje se
deavaju kao i za nansiianje piogiama za smanjenje neizvesnosti i iizika.
Administiacija piogiama, koja obezbeuje pioceduie koje tieba slediti u
svakodnevnim opeiacijama funkcije upiavljanja iizikom. Na piimei, pio-
ceduie za kupovinu osiguianja ili za stiuktuiianje piaenja piogiama i pio-
cene piocesa.
Diuga giupa autoia
74
smatia da se postupak za upiavljanje iizikom sastoji iz est
koiaka i to:
Utviivanje ciljeva piogiama za upiavljanje iizikom.
Identikacija iizika
Piocena iizika
Razmatianje alteinativa i odabiianje instiumenata za upiavljanje iizikom
Piimena odluke
Piocena i ponovno ispitivanje
Tiea giupa autoia
75
deli pioces upiavljanja iizikom na sledee faze:
Identikacija i meienje izloenosti, gde se identikuju i piocenjuju viste
tete (diiektna imovinska teta, gubitak dohotka i ekstia tiokovi koji piate
imovinsku tetu, tete koje su posledica suenja zbog tete od odgovoi-
nosti i tete kao posledica smiti, invalidnosti ili neplaniianog penzionisanja
kljunih ljudi)
74 Emmet Vaughan and Teiese Vaughan, Essentials of Insuiance: A iisk Management Peispective,
John Wiley & Sons, Inc., 1995
75 Maik S. Doifman, Risk Management and Insuiance, 6th edition, 1998
Kontiola tete i nansiianje iizika
Stalno piaenje i auiiianje piogiama za upiavljanje iizikom
Meutim, veina autoia uglavnom iazlikuje sledee faze u sistematskom piocesu
upiavljanja iizikom:
1. Identikaciju iizika
2. Analizu iizika
3. Piocenu iizika
4. Izboi metode i instiumenata za upiavljanje iizikom
5. Piimena izabiane metode i njena piocena i ponovno ispitivanje
Sve ove aktivnosti slede jedna diugu u nekom logikom iedu i zao se mogu shva-
titi kao jedan niz faza u piocesu upiavljanja iizikom. Sistemske faze, njihovi ciljevi i
subjekti iealizacije, piikazani su na slici III-6.
Slika III 6. Sistemske faze metode upiavljanja iizikom
4.1 IoviIvIncI)n xIzIn
Pie bilo kog ozbiljnijeg posla u vezi iizika, moia se biti svestan svih iizika koji
mogu da ugioze poslovanje pieduzea. Dakle, pieduzee je izloeno najiazliitijim
opasnostima koje, svaka na svoj nain, mogu piouziokovati tete iazliitog inten-
ziteta.
Risk menadei, moia otkiiti iizike kojima je izloeno poslovanje pieduzea. Neki
iizici su oigledni, ali postoje i iizici koji su tee uoljivi, zbog ega se esto i pievide.
Rizici se dakle posmatiaju u najiiem smislu, a ne samo sa jednog stanovita, iecimo
osiguianja. Zbog toga je i uloga identikacije, odnosno piepoznavanja iizika veoma
sloena naioito u sloenim sistemima kao to su npi. aeiodiomi, petiohemijski i
kompleksi za pieiadu nafte, pa ak i velike iobne kue, itd.
Otkiivanje iizika obuhvata dobijanje infoimacija o izvoiima iizika, hazaidima,
opasnostima i mestima gde moe da doe do tete.
Izvoii iizika, ako se posmatiaju svi tipovi iizika mogu da budu
76
:
Fiziko okiuenje (zemljotiesi, sue, poplave)
Socijalno okiuenje (piomena kultuinih viednosti, ljudsko ponaanje, so-
cijalne stiuktuie)
Politiko okiuenje (piomena politike u zemlji, smanjenje odieenih do-
piinosa, fondova)
Zakonodavno okiuenje (zakonski piopisi, akti)
Piiviedno okiuenje (inacija, iecesija, depiesija)
Spoznajno okiuenje (iazlika izmeu peicepcije i stvainosti)
Identikacija izvoia i piiiode iizika i neizvesnosti koja je povezana sa aktivnou
ili fenomenima koji se iazmatiaju, esto se smatiaju pivim i glavnim koiakom u pio-
cesu piocene iizika. Ovaj koiak zahteva kompletan opis podiuja aktivnosti dogaaja
zasnovanih na iiziku, koji mogu da se dogode, kao i pokuaj da se odgovoii na pi-
tanje, ta moe da kiene pogieno?
Data opasnost ili hazaid mogu da nastanu u bilo kom od nekoliko okiuenja,
Poai, na piimei, moe da se pojavi iz zikog okiuenja (udai gioma) ili iz socijal-
nog okiuenja (neiedi). Izvoii iizika nisu od sutinske vanosti za neku oiganizaciju,
osim ako ona nije izloena ili je ianjiva na opasnosti koje nastaju iz tog okiuenja.
Stoga, jedan vaan aspekt identikacije iizika je sagledavanje izloenosti iizicima,
odnosno potencijalnim tetama koje su povezane sa odieenim tipom iizika, kod
sledeih kategoiija
77
: zika siedstava, nansijska siedstava, ljudski iesuis i odgovo-
inost.
76 C.A. Williams, M.L. Smith and P.C. Young, Risk Management and Insuiance, Eight edition, Iiwini
McGiaw-Hill, Inteinational edition, 1998, sti. 67
77 C.A. Williams, M.L. Smith and P.C. Young, Risk Management and Insuiance, Eight edition, Iiwini
McGiaw-Hill, Inteinational edition, 1998, sti. 69
Fizika imovina moe da bude oteena, unitena, izgubljena ili se njena viednost
moe umanjiti na mnogo naina. esto se pievidi nemogunost da se neka imovina
koiisti neki odieeni viemenski peiiod, to moe da bude uziok znaajne tete.
Posedovanje haitija od viednosti, kao to su to menice i hipoteke, stvaia
mogunost da ova nansijska siedstva budu izloena iiziku. Ova nansijska siedstva
nose sa sobom iazna piava, kao to je to piavo naplate dividende, ili piavo kupovine
po posebnoj ceni. Nasupiot zikim siedstvima, teta na nansijskim siedstvima
moe da se dogodi bez ikakve zike piomene samih nansijskih siedstava.
Deo bogatstva neke oiganizacije nastaje i zbog investiianja u ljudske iesuise.
Mogunost poviede, ili smiti menadeia, zaposlenih ili nekih diugih ljudi koji su
vani za tu imu, moe da izazove tete u datoj oiganizaciji. Meutim, gubitak ljud-
skog iesuisa ne moia uvek da znai poviedu ili smit. Ekonomska neizvesnost je
uobiajeni tip tete, a piimeii za ovo su nezaposlenosti i penzionisanje.
Zakonodavni sistem namee iazne viste odgovoinosti i zato je veoma vano
iazmotiiti i iizike koje sa sobom nose ove odgovoinosti. Meutim ovde je obino
potiebna pomo piavnog savetnika.
Identikacija iizika je poetna faza upiavljanja iizikom u kojoj se, poied pie-
ciziianja iizika u optem klasikacionom sistemu i denisanja subjekata, utviuju
i uziono-posledine veze pojedinih iizika. Naime, moia se iazmotiiti i utviditi
veiovatnoa uticaja pojave piimainih iizika na sekundaine iizike. Zbog toga je vano
pondeiisati uticaj, na piimei, eksplozije na pojavu poaia ili zemljotiesa, na iuenje
giaevinskih objekata i di. Ova faza upiavljanja iizikom je manje teoiijski analiziiana
u optem teoiijskom smislu, a vie je piaktino piopisana noimativnim aktima oiga-
nizacija osiguianja.
Identikacija iizika se bavi peicepcijom iizika. Peicepcija se odnosi na sposob-
nost da se uoi potencijalna situacija u kojoj nastaje teta, tj. da se zapaze iizici koji
mogu biti aktivni uziok tete, kao i da se uoe opasnosti koje mogu pojaati delo-
vanje tih iizika.
Ne postoji jedna, jedinstvena metoda za identikaciju iizika, jei svaka od njih ima
neke slabosti. Stiategija upiavljanja iizikom moia da bude takva da se koiisti ona me-
toda, ili kombinacija metoda koje najbolje odgovaiaju datoj situaciji. Izboi metode
zavisi od piiiode posla kojim se neka ima bavi, od obima poslovanja i od ekspeiata
koje ta ima zapoljava da se bave ovim poslom. Na piimei, manje ime moda
moiaju da koiiste ve postojee ek liste, jei u svom peisonalu nemaju ekspeite za
ovu oblast, dok vee ime, koje imaju mnogo sosticiianija odeljenja za upiavljanje
iizikom mogu da pokau mnogo vie oiiginalnosti u piocesu identikacije iizika.
Meutim, nijedna pojedinana metoda, niti njihove kombinacije ne mogu same od
sebe da iee pioblem, ukoliko menadei iizika ne piibavi sveobuhvatne infoimacije
i ne piati stalne piomene u poslovanju ime.
Piema G. Rejdu
78
ova faza obuhvata mukotipnu analizu svih potencijalnih pos-
ledica iizika (teta) od kojih su najvanije sledee (slika III-7):
Slika III 7. Potencijalne posledice iizika u imi
1. Imovinske tete
Zgiade, postiojenja, diuge konstiukcije
Nametaj, opiema, obitna siedstva
Kompjuteii, piogiami i podaci
Inventai
Efektivne naplate, haitije od viednosti i dosijea
Vozila, avioni, amci, pokietna opiema
2. tete od odgovoinosti
Neispiavni pioizvodi
Zagaenje ivotne siedine (zemljite, voda, vazduh, buka)
Seksualno uznemiiavanje zaposlenih, diskiiminaciono ponaanje piema
zaposlenima, nepiavino otputanje
Opta odgovoinost i odgovoinost vezana za poslovni piostoi
Zloupotieba inteineta i elektionske pote, slanje poinogiafskog mateii-
jala
Odgovoinost diiektoia i izvinih slubenika
3. tete na dobiti od poslovanja
Pokiivanje nastale tete
Piodueni tiokovi posle nastanka tete
78 G. Rejda, Piinciples of Risk Management and Insuiance, 10th Edition, Addison Wesley, Boston,
SAD, 2008, sti. 44
Ekstia tiokovi
Nepiedviene poslovne tete
4. tete na ljudskim iesuisima
Smit ili invalidnost kljunih ljudi
Penzionisanje ili nezaposlenost
Poviede ili oboljenja vezana za posao
5. tete od kiiminalnih iadnji
Kiae, piovale, napadi
Neasnost i kiae zaposlenih
Pievaie i pioneveie
Inteinet i kompjuteiski kiiminal
Kiaa intelektualnog piava
6. tete vezane za benecije zaposlenog osoblja
Neusklaenost sa zakonskom iegulativom
Nepotovanje poveiljivosti
Giupno ivotno i zdiavstveno osiguianje i penzioni plan
Neispunjavanje obeanih benecija
7. tete vezane za ulaganja u inostianstvu
Teioiizam
Kuisevi stianih valuta
Kidnapovanje kljunog osoblja
Politiki iizik
8. Piopusti vezani za usklaenost sa zakonskim piopisima
9. tete koje se odnose na ieputaciju i imid kompanije
Zadaci koji su od sutinske vanosti da bi se identikovali iizici su:
uoavanje iizika putem posete, inteivjua, spiskova pitanja i koiienja
iaznih ematskih piikaza i utviivanje njihove piiiode (imovinski, odgo-
voinost),
piikupljanje podataka o do sada iealizovanim tetama,
obuhvatanje svih do sada iealizovanih meia za kontiolu iizika kao i pio-
cenjivanje njihove delotvoinosti i
obuhvatanje postojee osiguiavajue zatite kao i ostalih meia nansiia-
nja iizika.
4.1.1 Metode za identikaciju rizika
Kao to je to napied napomenuto ne postoji opte piihvaena i piepoiuena me-
toda za identikaciju iizika, najvie zbog pomenute sloenosti samog postupka, kao
i specinosti analiziianog poslovnog sistema. U teoiiji i piaksi ima dosta iazvijenih
tehnika i metoda za identikaciju iizika, od kojih e ovde biti navedene neke koje se
najee koiiste (slika III-8).
Slika III 8. Metode za identikaciju iizika
r iis:r
Izboi oblasti iizika odnosno klasikacija iizika specina je za svako pieduzee
i zavisi od njegove oiganizacije i poloaja. Ovo je pioces pomou koga oiganizacija
tieba da sagleda u kojim oblastima je ona izloena iiziku, da identikuje te iizike i
da ih klasikuje.
Jedna od alatki za foimiianje oblasti iizika moe da bude i upitnik o izloenosti
teti ek lista, koja navodi iazliite potencijalne izvoie teta koje mogu biti pos-
ledica zikog iazaianja i zakonske odgovoinosti. Za svaku stavku u spisku posta-
vlja se pitanje Da li je ovo potencijalni izvoi tete za datu imu? Na ovaj nain,
sistematsko koiienje spiska svih moguih izloenosti teti smanjuje veiovatnou
da se pievidi neki vaan izvoi iizika.
U piaksi postoji vie tipova ovih ek lista. Jedan tip piedstavljaju one ek liste
koje su posebno nainjene za odieene industiije, velepiodaju, obiazovne institucije
i sl. Ove liste u svetu, a naioito u Ameiici, esto objavljuju individualni osiguiavai,
kue koje se bave poslovima iz domena osiguianja ili udiuenja menadeia iizika.
Meutim, one su esto nainjene tako da podsete menadeia iizika o moguim ii-
zicima i tetama, da sakupe infoimacije koje e opisati na koji nain i u kojoj meii je
odieena ima izloena potencijalnoj teti i da sumiiaju postojei piogiam osigu-
ianja ukljuujui i isplaene piemije i tete koje su se dogodile. Ove liste obino
najveu panju poklanjaju tiokovima zamene oteene imovine, gubitku piihoda
koji moe da piati unitavanje osnovnih siedstava i veiovatne izvoie zakonske odgo-
voinosti.
Diugi tip lista fokusiia se na mogue izvoie iizika ili na odieenu kategoiiju iiz-
ika, kao iecimo na iizik od tete i odgovoinosti kod motoinih vozila, na odieenoj
imovini i sl.
Tiei tip je da se identikuju hazaidi, opasnost i faktoii iizika i mogue izloenosti
iiziku. Ovaj piistup sagledava iizik kao posledicu niza okolnosti: koji su hazaidii
faktoii iizika, koje opasnosti mogu da nastanu kao posledica ovih hazaida i kakve
su izloenosti iiziku. U poieenju sa diugim piistupima, ova metoda se mnogo vie
fokusiia na samu oiganizaciju nego na kaiakteiistike njenog okiuenja.
Kao podloga jednog od tipova ek listi moe da poslui spisak iizika po funkci-
jama industiijskih sistema dat u tabeli III-1, zatim spiskovi objekata koji mogu biti
ugioeni odieenim vistama iizika, odnosno spiskovi tih iizika.
Tabela III-1: Piegled iizika industiijskih sistema (IS)
Funkcionalne
oblasti IS
isti rizici pekulativni rizici
1. Rukovoenje
industrijskim
sistemom
a) Politiki rizici:
ogranienje uvoza izvoza
ogranienje transfera kapitala
eksproprijacija, revolucija, rat
b) Istupanje (stupanje) lica sa kljunim
poloajima u preduzeu
a) Odluke o kadrovima
b) Novi proizvodi
c) Nova postrojenja i
tehnologije
d) Sve ostale investicije
2. Nabavka a) Nabavka proizvoda i sirovina sa grekom
b) Gubitak kljunih dobavljaa, npr. zbog
poara, trajka, konkursa, itd.
c) Pouzdanost isporuke
a) Cena
b) Koliina
c) Raspoloivost sirovina
na tritu
Funkcionalne
oblasti IS
3. Proizvodnja a) Kvar /otkaz/ maina i ureaja koje ine
usko grlo
smetnje u sistemu snabdevanja
(energija, voda, materijal)
lom maina zbog greaka pogrenog
korienja, preoptereenja, greaka u
materijalu, habanja, itd.
ostali spoljni uticaji
b) Greke u porizvodnji
greke u opsluivanju
greke u materijalu koji se donosi
greke u montai
sabotaa
c) Transport unutar preduzea
otkaz ureaja za transport, tete na
poluprizvodima i gotovim proizvodima
u unutranjem transportu
a) Razvoj ureaja i
postupka
b) Optereenje postojeih
ureaja
c) Rentabilnost
proizvodnje
d) Rentabilnost sistema
unutranjeg transporta
4. Snabdevanje
energijom i
vodom
a) El. energija:
prekid dovoda do preduzea
prekid dovoda zbog smetnji u
unutranjem snabdevanju preduzea
b) Gas:
prekid dovoda
smetnje u raspodeli gasa unutar
preduzea
c) Tena goriva:
prekid isporuke
pukotine na rezervoarima i u sistemu
dovodnih cevi
oteenja na gorionicima i kotlovima
d) Voda:
prekid dovoda
prekid u raspodeli /distribuciji/
prekid u procesu pripreme i distribucije
pare
a) Neekonomino
korienje energije
5. Prodaja,
savetovanje
klijenta,
projektovanje i
montaa
a) Rizici od odgovornosti zbog proizvoda sa
grekom i pogrenih saveta klijentima
b) Rizici garancijskih usluga
c) Pogreno projektovanje ureaja
d) Greke pri montai ureaja
Cena a)
Koliina b)
Ponaanje konkurencije c)
Ponaanje potranje d)
Uinak prodaje e)
Funkcionalne
oblasti IS
6. Menadment
kvaliteta
Ulazna (1)
kontrola
(sirovine, delovi
i gotova roba
dobavljaa)
Meukontrola (2)
a) Odstupanje od ugovorenih standarda
kvaliteta
b) Oteenja pri transportu
c) Oteenja tokom proizvodnje
d) Dalja obrada delova sa grekom
e) Isporuka proizvoda sa grekom sa
moguim negativnim posledicama (npr.
reklamacije u garantnom roku, tete od
odgovornosti, opoziv prizvoda)
f) Greke prilikom projektovanja
g) Greke pri montai
a) Ponaanje potranje
b) Kalkulacija
7. Zatita od
poara
a) Razaranje zgrada, tehnikih ureaja,
zaliha, zapisa, akata, planova i tehnike
dokumentacije zbog vatre, eksplozije ili
groma
b) Sa ovim povezani prekidi rada
a) Gubitak pozicije na
tritu
b) Gubitak know - how
frme
8. Zatita prirodne
okoline
(1) Oslobaanje
zagaenog
vazduha, vode i
otpada
a) tete iz odgovornosti
b) Zakonski obavezni izdaci (npr. izgradnja
ureaja za zatitu okoline, zaustavljanje
proizvodnje)
c) Gubitak imida
9. Zatita radnika a) Povreda ili smrt radnika zbog nezgode u
toku rada
b) Profesionalna oboljenja
c) Rizik na putu na / sa posla
a) Odlazak kvalifkovanih
radnika
10. Istraivanje i
razvoj
a) Razvojne greke kod proizvoda, promene
postupaka ili novi postupci - tehnologije
b) odliv informacija preko radnika ili putem
industrijske pijunae
c) Nesree pri laboratorijskom radu ili
razvojnom procesu
a) Razvoj proizvoda koji
ne idu na tritu
b) Rad na razvoju
bez rezultata
odgovarajuih
vrednosti
Funkcionalne
oblasti IS
11. Transport,
motorna vozila
transport pri (1)
nabavci
transport pri (2)
otpremi
saobraajne (3)
nezg.
a) Oteenja ili unitenja pri transportu
b) Oteenja vozila
c) Povrede lica
a) Neekonomini
transportni putevi i
sredstva
b) Neekonomina
kombinacija sopstvenih
vozila i usluge
prevoznika
12. Elektronska
obrada
podataka
a) Ispadanje ili unitenje ureaja zbog
tehnikih greaka, vatre, vode, gasova,
sabotae, itd.
b) Kompjuterski kriminal, npr. manipulacija
softverom, kraa opreme, podataka,
sabotaa
c) Prekraji u vezi sa zakonom o zatiti
podataka, neovlaeno posezanje za
fondom podataka i programima u
elektronskoj obradi podataka
d) Slabe take u obezbeenju podataka i
klasifkacija rizika fondova podataka
e) Slaba mesta u sistemskom planiranju,
realizaciji i uvozu
a) Neekonomina
konfguracija hardvera
b) Neekonomian tok
obrade podataka
(priprema rada,
opsluivanje maina,
popis podataka i
priprema podataka)
13. Osiguranje a) Praznine u osiguravajuoj zatiti a) Program za
fnansiranje rizika
koje nosi samo
preduzee, program
samoosiguranja
14. Upravljanje
fnansijama i
zatita imovine
a) Provalna kraa i pljaka
b) Vandalizam, sabotaa
c) Kraa
d) Pronevera poverenja od strane radnika
e) Zloupotreba kompjutera
f) Odliv informacija
g) Oteenja na zgradama i opremi
h) Otpadanje potraivanja (gubitak prava na
potraivanja)
g) Odgovornost
a) Gubitak poloaja na
tritu
b) Rizici zbog promene
kursa
c) Promena kreditnih
uslova od strane
banaka
rr :o ovrvcii u vvrouzru
Ova ema je veoma pogodna, jei omoguava identikaciju izvoia iizika u pioiz-
vodnom piocesu nekog pieduzea
79
. ema koja je piikazana na slici III-9 ilustiuje
kako se moe odiediti taan poloaj potencijalnih teta. Tu se moe postaviti pita-
nje Koji dogaaj moe da poiemeti noimalni pioizvodni pioces?. Na ovo pitanje
se moe odgovoiiti tako to tieba da se iazmotii gde se, na piimei, uvaju boje i
iastvaiai za spiovoenje aktivnosti u fazi 3, kako se ta sama aktivnosti spiovodi i
sl.? Da li su pieduzete sve odgovaiajue meie za uvanje ovog mateiijala od poaia?
Da li je ienje takvo da obezbeuje da su podovi stalno isti i da na njima nema
nikakvog ulja na kome neko moe da se oklizne? Da li skladitu gotovih pioiz-
voda pieti neka odieena opasnost koja moe da zahteva neku posebnu zatitu?
Ako su gotovi pioizvodi lomljivi, da li su tokom utovaia i istovaia pieduzete neke
odgovaiajue zatitne meie?
Slika III 9. ema piotoka opeiacija u jednom pioizvodnom piocesu
Celokupni piegled izloenosti iizicima moe da se dobije samo ako se izvii
paljivo ispitivanje celokupnog pioizvodnog piocesa. Meutim, kod nekih i-
mi ak i ovo ne moia da bude dovoljno. Na piimei, moe biti vano da se ova
ema piotoka opeiacija pioiii tako da obuhvati ispoiuioce delova i mateiijala,
naioito ako pioizvodni pioces date ime zavisi samo od malog bioja ispoiuioca.
Stoga, ako postoji samo jedan ispoiuilac delova od bitne vanosti za pioizvodnju,
kompletna analiza iizika tieba da obuhvati i identikaciju moguih iizika kod tog
ispoiuioca. Slina situacija je i u onim sluajevima kada neka ima pioizvodi
delove koje kupuje samo pai kupaca. U ovom sluaju pioiiena ema piotoka ope-
iacija koja obuhvata i kupce, pomoi e za identikaciju iizika koji bi se mogli
dogoditi.
Publishing, 1998, sti. 21
Ovakva, samo ua ema piotoka pioizvodnje posebo je koiisna kod pieduzea
gde sistem pieiade i pioizvodnje koiisti mateiijale koji teku kioz pioces. Slika III-
10 ilustiativno pokazuje tok mateiijala tokom pieiade, od ulaska siiovina A, B i
E do izlaska glavnog pioizvoda X. Siiovina A, u koliini 100 jedinica, dopiema se
diumom na pieiadu u postiojenje 1, a siiovina B u koliini 200 jedinica dopiema
se eleznicom na pieiadu postiojenje 2. U postiojenju 2 od siiovine B nastaje 150
jedinica polupioizvoda C i 50 jedinica nuspioizvoda D. Pieiaena siiovina A i
polupioizvod C spajaju se i pieiauju u postojenju 3, odakle izlazi polupioizvod
AC. Dalje se polupioizvod AC uvodi u postiojenje 4 zajedno sa 150 jedinica nove
siiovine E koja je doveena diumom. Iz postiojenja 4 izlazi 300 jedinica polupioiz-
voda ACE i 100 jedinica nuspioizvoda F. I konano, po 150 jedinica polupioiz-
voda ACE ide na nalizaciju u dva tipa pioizvoda X na postiojenjima 5a i 5b.
Pomou ovakvog dijagiama toka opeiacija mogu se lake uoiti potencijalni piob-
lemi koji bi nastali u vezi nepiedvienog dogaaja. Na piimei, ako bi postiojenje
3 bilo stavljeno van iada, iecimo zbog poaia ili eksplozije, tada bi iisk menadei
moiao da iazmatia posledice ovog dogaaja na iad date ime. U tom sluaju bi se
moiala iazmotiiti neka pitanja koja bi se neminovno i sama po sebi nametnula. Ko-
liko e ima koja pioizvodi A biti pogoena? Moe li se poiudbina za B otka-
zati? Da li e biti povieda ugovoia o piodaji nuspioizvoda D? Kakav e biti efekat
na imu koja koiisti nuspioizvod F? Ova i diuga pitanja nastaju piosto iz gledanja
u dijagiam i podstai e iisk menadeia da tiai odgovoie
80
.
Slika III 10. Tok siiovina i polupioizvoda u pioizvodnji
80 Dobiosav Ogiizovi, Risk menadment (upiavljanje iizicima) i Jugoslovenska pieduzea, sti. 32
Na slici III-11 data je hipotetika ema tokova distiibucije neke iobe koja se
pioizvodi u nekom pioizvodnom piocesu. Ovakva ema piikazuje odnos date ime
sa ispoiuiocima i kupcima, kao i nain tianspoita iobe. Menadei iizika tieba da
analiziia ovakvu emu da bi uoio uska gila u pioizvodnji, postojanje samo jednog
ispoiuioca ili mesta gde se nalazi viedna imovina. Na ovaj nain je takoe mogue
otkiiti i posledini uticaj teta. Na piimei, teta na siiovini koja se nalazi u skladitu
siiovina moe da dovede do zaustavljanja celog pioizvodnog piocesa ako njena zame-
na piedstavlja neku objektivnu tekou. Meutim, teta na iampi za istovai se moe
lako pievazii sa nekim piiviemenim meiama. tete na neemu to nije u vlasnitvu
datog pioizvoaa, kao na piimei teta kod jednog jedinog postojeeg ispoiuioca
iobe, na mostu ili tunelu na putu od fabiike do potioaa i sl., mogu takoe da imaju
znaajni uticaj na pioizvodnju.
Slika III 11. Hipotetika ema tokova distiibucije iobe
Posr: vvrouzru
Kvalitetno piepoznavanje iizika mogue je samo kada se iaspolae sa potpunim in-
foimacijama, koje se u veini sluaja mogu dobiti jedino posetom pieduzeu, tj. nepo-
siednim uvidom na licu mesta i uz dodatnu pomo i infoimacije zaposlenog osoblja.
Risk menadei se upoznaje sa stanjem objekata, tehnoloke opieme i maina, tokovi-
ma mateiijala i infoimacija, te pieduzetim meiama u oblasti kontiole iizika kao to su:
piotivpoaine meie, meie zatite na iadu i zatite okoline, meie snabdevanja eneigi-
jom, itd. Pii tome je znaajno obiatiti panju na piateu dokumentaciju i odgovoiiti na
niz vanih pitanja kao to su:
Koje tete su zamislive?
Kakav znaaj imaju te tete za poslovanje pieduzea?
Koji su potencijalni uzioci koji mogu da izazivu tete?
Koji objekti mogu biti pogoeni tetama?
Da li su piimenjene meie za kontiolu iizika, zakonska ieglativa i piepo-
iuke diave?
Kako se ocenjuje ekasnost spiovedenih meia kontiole iizika?, itd.
Kovisrir voo: iz rs:rvin irovrcii
Tamo gde je to mogue tieba koiistiti statistike podatke o tetama koje su se
ve dogodile u slinim pieduzeima, jei to pomae da se identikuju iizici koji
piete datom pieduzeu. Ovi podaci mogu da se dobijaju iz iaznih izvoia kao to su
osiguiavajua diutva, tok sudske piakse, konkuienti iz biane, liteiatuia, itd.
Statistiki podaci omoguavaju menadeiu iizika da pioceni tiendove teta u da-
tom tipu oiganizacije i da ih upoiedi sa postojeim iskustvom o tetama koje su se ve
dogodile u toj imi. Poied toga, ovi podaci omoguavaju menadeiu iizika da analiz-
iia pitanja kao to su uziok, vieme i lokacija nesienog sluaja i sve hazaideiopasnosti
ili diuge posebne faktoie koji utiu na piiiodu nesienog sluaja. Uobiajena ema
niza okolnosti koja se esto ponavlja ukazuje na injenice na koje je potiebno obiatiti
posebnu panju. Na piimei, ako se iz statistikih podataka zakljui da su stepenice za
piistup nekoj opiemi esti uziok nesiee, onda menadei iizika moia da ispita stanje
slinih stepenica u svojoj imi, kao i nain njihovog koiienja i da moda ustanovi
piogiam obuke u cilju izbegavanja ovakvih nesiea.
Tamo gde postoji znaajan bioj infoimacija o piethodnim tetama, menadei
iizika moe da ove infoimacije iskoiisti za piedvianje tiokova eventualnih teta.
Oiganizacija koja koiisti sopstvene fondove za isplatu tiokova povieda na iadu ili
za piogiam zdiavstvene zatite sopstvenih iadnika je veoma zainteiesovana da ima
piocenu moguih tiokova.
Kovisrir voo: iz i:rvin irovrcii
Ovo su infoimacije koje se dobijaju u samom pieduzeu. Tu se akcenat stavlja na
planove pioizvodnje, nabavke i piodaje, kao i na iaunovodstvenu dokumentaciju
koja se odnosi na inventaine viednosti objekata, opieme i zaliha, piomet i stanje
piihoda pieduzea, elemente nansijskog poslovanja i sl.
Kioz planove nabavke i piodaje sagledava se veza pieduzea sa nabavnim i pioda-
jnim tiitima, odnosno zavisnost od ispoiuilaca i kupaca. Iz planova pioizvodnje
na osnovu opisa i skica objekata, iazmetaja opieme, piikaza tokova mateiijala, ema
sistema snabdevanja eneigijom (stiujom, gasom, vazduhom pod piitiskom, paiom,
vielim uljem, i sl.) ema instalacija za odvod otpadnih mateiija itd. tieba pioceniti
kljuna mesta za pioizvodnju iobe i piuanje usluga, ijim bi otkazivanjem nastale
tee posledice i ekonomska teta.
Mnogi iizici mogu biti iezultat ugovoienih obaveza sa diugim osobama ili oiga-
nizacijama. Piouavanje ovih ugovoia moe otkiiti oblasti u kojima je ima izloena
iiziku koje nisu tako vidljive iz eme tokova pioizvodnje ili aktivnosti koje neka ima
obavlja. U nekim sluajevima, ugovoiima se moe piebaciti odgovoinost na neko
diugo lice ili stianu.
Raunovodstveni podaci su veoma vani za piocenu potencijalne tete na imo-
vini, odnosno u cilju sagledavanja tiokova zamene oteene imovine. Budui da
tiokovi zamene esto nisu povezani sa knjigovodstvenom viednou menadei
iizika moia da ima takoe i aktuelne tiine cene date imovine. Iziaunavanje
tiokova zamene moe da bude veliki pioblem kod one opieme koja moia da se
piavi po naiudbini, a i tiokovi ugovaianja mogu veoma bizo da se menjaju.
U inatoinoj ekonomiji, cena zamene zike opieme e veiovatno biti vea od
njene nabavne cene i menadei iizika moia da pokua da zatiti ovu veu viednost.
Tokom bize inacije neka obitna siedstva takoe mogu da imaju znaajno veu
cenu nego to je to bilo u momentu nabavke. Mnoge osiguiavajue kompanije e
osiguiatu viednost koja odgovaia zameni objekta iiili opieme, ali e isplatiti samo
umanjenu viednost sve dok se opiema stvaino ne zameni. Osiguiavai nameu
ove stiiktne uslove da bi spieili da ima dobije novac u gotovini, pa da onda ne
zameni svoju imovinu diugom, odgovaiajuom.
Poied toga veoma je vano izviiti piegled i analizu ianijih teta koje su se
dogodile u datoj imi, mada se ietko vode adekvatne statistike teta, ili se vode
povino pa su ostali podaci, osim visine i uzioka tete, vilo nepouzdani. Pii analizi
teta naioito je vano obiatiti panju na uzioke koji se ponavljaju, kao i uzioke
koji se mogu izbei ili ublaiti meiama za smanjenje iizika. Koiisno je imati infoi-
macije i o visinama ostvaienih teta.
Poied ovih infoimacija veoma koiisno mogu da poslue i izvetaji o nesienim
sluajevima, ili pak o nesienom sluaju koji je izbegnut, a koji je mogao da se
zavii poviedom ili je pak mogao da izazove neku tetu. esto, siena sluajnost
omogui pojedincu da izbegne poviedu zbog nesienog sluaja koji je piedstavljao
ozbiljnu pietnju. Infoimacije o ovakvim dogaajima su koiisne, jei omoguavaju
da se spiei povieda ili teta ako se ove okolnosti ponove, ali samo onda kada je
menadei iizika svestan potencijalnog pioblema.
Sistem izvetavanja o nesieama obino obuhvata neki foimulai gde se belee
vane infoimacije. Poied datuma, viemena, lokacije i identiteta uesnika u nesiei,
u foimulaiu bi tiebalo da bude piedvieno da se unesu infoimacije koje bi se kas-
nije mogle pokazati koiisnim za spieavanje slinih dogaanja ili za ublaavanje
poviede ili tete, ako se ista ponovo dogodi. Piilikom uspostavljanja ovakvog foi-
mulaia, menadei iizika moia da zna da moe pioi mnogo viemena izmeu mo-
menta unoenja infoimacija i njihovu ugiadnju u piogiam za zatitu od povieda.
Na piimei, neke oblasti koje su u svetu iegulisane zakonom zahtevaju od poslo-
davca da uva podatke o izloenosti zaposlenih uticaju opasnih mateiijala u toku
odieenog viemenskog peiioda.
I:rvviu - iis: vi:i
Inteivju se uglavnom vodi sa iukovodiocima funkcionalnih oblasti pieduzea,
a njegov kvalitet zavisi od kvaliteta pitanja koja se foimiiaju na osnovu saznaja o
stanju iizika iz piehodnih koiaka i svaki inteivju zavisi od tipa, oblasti delatnosti
i naina iada same ime. Ne postoji univeizalna lista pitanja, ali je uvek koiisno i
piepoiuljivo na kiaju inteivjua zamoliti sagovoinika za ocenu stanja iizika iz njemu
nadlene oblasti.
Kontakti sa svim odeljenjima u nekoj imi moe da obezbedi dobai izvoi in-
foimacija o iiziku. Ovaj kontakt moe da se ostvaii usmenim putem ili putem pis-
menih izvetaja koga alju iazliita odeljenja, kao odgovoi na sistem izvetavanja
koga u imi uspostavlja menadei iizika. Ne tiaba podceniti vanost ovakve ko-
munikacione miee. Svako odeljenje u imi konstantno stvaia ili postaje svesno o
svim izloenostima iizika, od kojih neke mogu da izmaknu panji menadeia iizika.
Svakako, da uspeh u identikaciji iizika u velikoj meii zavisi od saiadnje sa svim
odeljenjima u nekoj imi.
Iz svega to je napied izneto vidi se da je kod identikacije iizika dosta elementa
specinog kaiakteia, tj. zavisi od konkietne ime, ali postoje i elemeti koji mogu
biti zajedniki za sve ime. U tom smislu u najoptijem sluaju, tehnike za identi-
kaciju potencijalnih teta i njihovih uzioka mogu se sumiiati pod etiii celine:
1. Iziada oiganizacione eme pieduzea.
2. Iziada eme koja logistiki opisuje piotoke snabdevanja, pioizvodnje i mai-
ketinga.
3. Piouavanje publikovanih izvetaja i ispitivanje sopstvenih nansijskih
siedstava pogonskog knjigovodstva i kontiole stiuktuie.
4. Fizika inspekcija iazliitih pioizvodnih i skladinih objekata.
Kod identikacije iizika moe se koiistiti kombinovani piistup identikacije koji
uzima u obzii sve iaspoloive instiumente - tehnike za ieavanje pioblema (upitnici
za analizu iizika, kontiolne - eking liste, popisi odieenih pioceduia i di.).
Kioz pioces identikacije iizika moe se doi do zakljuka da odieeni iizik nije
piihvatljiv za osiguianje, i onda se ovakvi iizici moiaju da tietiiaju na neki diugi
nain. To su pie svega iizici koji su izvesni ili su delimino ili potpuno ve ostva-
ieni.
4.2 AnIIzn xIzIn
Diuga faza metode upiavljanja iizikom je najkompleksnija, jei njeni izlazni
paiametii integiiu zakljuke sledeih iazmatianja:
utviivanje iealnog stanja iizika analizom uibanistiko-aihitektonskih
komponenti,
kaiakteiistike i kapacitete infiastiuktuinih, spoljanih i unutianjih
sistema,
kaiakteiistike elektiotehnikih sistema,
kaiakteiistike mainskih sistema,
kvalitet oiganizacionih zatitnih sistema,
kvalitet ugiaenih tehnikih sistema zatite,
pouzdanosti metodologije edukacije.
piimene meia pieventivnog inenjeistva u cilju piomene utvienog stanja
u svim fazama
stanja iizika, i
pieciziianja nansijske konstiukcije pieventivne zatite.
Opti model analize iizika piikazan je na slici III-12.
Slika III 12. Model analize iizika
Analiza iizika podiazumeva analizu svih moguih uzioka iizika i njihovih uti-
caja na ostvaienje datog sluaja. To podiazumeva iazlaganje iizika na faktoie iizika
i utviivanje znaajnosti i meusobnih uticaja tih faktoia.
Sveobuhvatna i objektivna analiza je dobia osnova za klasikaciju iizika.
Tokom analize sam iizik se posmatia kao niz dogaaja poevi od inicijalnog
dogaaja, a zatim kao niz meudogaaja zavisnih od uticajnih faktoia, pa do mogueg
ostvaienja tete.
Ovaj piistup ka identikaciji iizika obuhvata piouavanje okolnosti koje mogu
dovesti do tete, iako se nesieni sluaj nije jo dogodio. Obino je ovaj piistup
analitiki i fokusiia se na opasne aktivnosti neke osobe ili na analizu mogueg otka-
zivanje neke opieme ili objekta. Ovakva analiza hazaida se esto zasniva na iskustvu
diugih oiganizacija, osiguiavaa ili upustva koja daju vladine agencije. Na piimei,
analiza opasnostiihazaida se esto izvodi kao deo piotivpoaine kontiole ili piilikom
piocene neke maine pie njenog osiguianja pieko polise osiguianja.
Takoe, menadei iizika moe da sazna o novim opasnostima pieko iezultata
objavljenih ekspeiimentalnih istiaivanja ak i u sliaju kada se neka nesiea nije
ni dogodila. Hazaid kod novih pioizvoda, kao to je to sluaj kod lekova, otkiiva se
putem ovakvog tipa kontiolisanih ekspeiimenata.
Analizu hazaida je obino mogue izvesti uz pomo ekspeiata za datu oblast,
bilo da su to inenjeiska pitanja ili pitanja vezana za ljudsko ponaanje koje vodi ka
poviedi. Jedna od metoda koja se pokazala koiisnom za analizu sluajeva nesiea je
analiza stabla gieke. Ova metoda omoguava da se identikuju piethodni uslovi koji
vode do nesiee, pii emu moe da se sagleda da li su za dogaanje nesiee potiebni
svi ili samo jedan od ovih uslova. Analiza stabla gieke esto sugeiie naine na koje
moe da se spiei da se neka nesiea dogodi.
Diuga metoda, koja se esto naziva lanac iizika, analiziia odnose izmeu ha-
zaida i teta. Ovaj piistup iazmatia pioces koji vodi ka teti kao lanac dogaaja:
hazaid, okiuenje, meusobno dejstvo izmeu hazaida i okiuenja, ishod ovog
meusobnog dejstva i posledice. Na piimei, niz dogaaja koji je doveo do toga da
iadnik udahe tetne paie oiganskog iastvaiaa moe da se analiziia kao opasne
okolnosti (neodgovaiajua ventilacija piostoia u kome se ovaj iastvaia koiisti), kao
iadno okiuenje (iadnik se nalazi pieblizu iadnog mesta bez zatitne opieme), kao
meusobno dejstvo izmeu hazaida i iadnog okiuenja (iznenadni kvai na opiemi
uslovljava da se iadnik nalazi na mestu koje nema dobiu ventilaciju), kao ishod (udi-
sanje paie vodi ka iespiiatoinom pioblemu), kao dugotiajne posledice (zahtev iad-
nika za otetu zbog poviede, kienje zakonskih piopisa i tiokovi potiebni da se ovo
iadno mesto dovede u eljeno stanje).
Piimei mogueg pada fabiikog dimnjaka na najbolji nain ilustiije analizu niza
dogaaja tokom kojih se mogu identikovati ielevantni uzioci i posledice.
Na slici III-13 dat je ematski piikaz objekata na koje moe da utie pad dimnjaka.
Rizik piedstavlja mogui pad dimnjaka koji je iezultat nekog od sledeih tetnih
dogaaja:
sleganje ili klizanje teiena
eksplozija u susednom kotlu
zemljoties
toinado
sabotaa
zamoi mateiijala
konstiukcija dimnjaka pogieno izvedena
Slika III 13. ematski piikaz objekata na koje moe da utie pad dimnjaka
Ako dimnjak padne na zapadnu stianu mogue posledice su da vozovi koji ba u
tom momentu piolaze ili stoje u stanici budu oteeni, to za posledicu poied mateii-
jalne tete moe da ima i ljudske itve, kao i da se oteti deo eleznike stanice. Ako
pak padne na istonu stianu, poied mateiijalne tete nanete samoj fabiici, takoe
moe da doe i do povieivanja, pa i do usmiivanja iadnika, zaustavljanja piocesa
pioizvodnje i gubitka piihoda date fabiike.
Zato bi tiebalo piouiti aihitektonsko-uibanistike uslove, giaevinski piojekat,
staiost dimnjaka, kvalitet giadnje i sl., a da bi se sagledala iealnost ovakvog iizika,
zatim tieba sagledati njegove posledice sa nansijske stiane, kao i ta bi se moglo
pieduzeti da se ovo spiei, ako je ovaj iizik iealan.
4.3 Pxocvn xIzIn
Poto se iizici identikuju i analiziiaju, potiebno ih je i izmeiiti, odnosno pio-
ceniti njihovu fiekvenciju i intenzitet. Meienje iizika piocenjuje vanost koji iizik
ima za neku oiganizaciju ili pojedinca. Ova opeiacija ima kiitinu ulogu u sveukup-
nom piocesu meienja iizika, jei je to osnova za dalju piocenu i odabiianje naina za
kontiolu iizika.
U piaksi se obino ne piavi velika iazlika izmeu identikacije i meienja iizika,
jei da bi neki iizik piivukao panju menadeia iizika, on moia da piee neki mini-
malni piag vanosti. Meutim, ak i kada su svi identikovani iizici nevani, ipak se,
pie iziade plana delovanja isti moiaju iangiiati piema nivoima vanosti. Foimalne
metode za meienje iizika su veoma koiisne, ak i kada samo pomau da se uspostave
smeinice za alokaciju iesuisa.
Meienje iizika zahteva od menadeia iizika da iazvije aiin-meiu za meienje
vanosti iizika za oiganizaciju i da ove meie piimeni na iizike koji su identikovani.
Meutim, ne postoji jedna jedinstvena metoda koja moe da se koiisti za sve oblasti
gde postoji iizik. Umesto toga, metode meienja zavise od date oblasti gde se one
piimenjuju.
Piema nekim autoiima piocena iizika je sistematski pioces opisivanja i kvanti-
kovanja iizika povezanih sa opasnim dogaajima, piocesima, delovanjem ili sup-
stancama
81
.
Cilj objektivne piocene iizika je da se magloviti utisci zamene injeninim
tvienjama i numeiiki podacima. Mogunost postizanja ovog cilja ogianiena je
stepenom kvaliteta infoimacija koje stoje na iaspolaganju za piipiemu date piocene.
Skoio nikada se na iaspolaganju nema dovoljno infoimacija na osnovu kojih moe
da se donese zakljuak tipa sledee godine e se dogoditi tano tii tete u visini od
ukupno 50.000 . U stvaii, ak se moe tviditi da uslovi koji vode ka ovako tanim
piedvianjima ne spadaju u domen upiavljanja iizikom. Umesto toga, ak i kada
postoji dovoljno kvalitetnih i pouzdanih podataka mogue je dati samo piedvianje
tipa sa siguinou od 95, diiektni tiokovi povieda na iadu u toku sledee godine
iznosie ispod 10.000. Donoenju ak i ovakve odluke, odnosno pievoenje siiovih
podataka u ovakvo piedvianje piethodio je dugotiajni analitiki i misaoni pioces
82
.
Sosticiiane statistike metode ne mogu da pievaziu mali bioj ili nedostatak
podataka. Kao i u svakoj oblasti upiavljanja, dobie iaspoloive infoimacije su bitne
da bi mogla da se obezbede iealna piedvianja i ekasno alociianje iesuisa.
81 V. Covello, M. Meikhoei, Risk Assessment Methods, Plenum Piess, New Yoik, -sad, 1993, sti. 3
82 C.A. Williams, M.L.Smith and P.C.Young, Risk Management and Insuiance, Eight edition, Iiwini
McGiaw-Hill, Inteinational edition, 1998, sti.214
Danas postoji vie metoda piocene iizika, pii emu su one najee namenjene za
pojedine posebne viste tehnikih sistema ili pojedine posebne viste tetnih dogaaja
(npi. poaii i sl.). Na osnovu podataka potiebnih za spiovoenje neke metode, one se
mogu podeliti na kvalitativne i kvantitativne.
Kvalitativne metode se piimenjuju u sluajevima kada se za piocenu iizika iaspolae
samo nenumeiikim podacima. Kod ovih metoda piocena se vii opisno u veibalnim
kvalikacijama (veliki iizik, umeieni iizik i sl.). Za njih obino nisu potiebni poda-
ci iz piethodnog iadnog veka, za koje nema podataka o ianijim tetnim dogaajima,
njihovim uziocima i posledicama. One se foimiiaju na bazi teoiije fazi skupova i fazi
logike, koja danas piedstavlja nezamenjivu tehniku u opeiisanju sa neizvesnostima.
Kvantitativne metode se zasnivaju na podacima iz piethodnog ivota posmatia-
nog sistema, odnosno na statistiki obiaenim podacima o iadu posmatianog objek-
taitehnikog sistema i o svim dogaajima koji su bili ielevantni za pojavu odieenih
tetnih dogaaja. Uz to se postavlja i uslov potpunog poznavanja dinamike nastanka
tetnog dogaaja, odnosno mogunost iazvoja adekvatnog modela ovog piocesa. Na
piimei, za iizike od poaia ovim piilazom tieba obuhvatiti modelje poaine dinamike
objekta, model piodukcije i kietanja dima i toksinih gasova i model ponaanja ljudi.
Meutim, piimena kvantitativnih metoda zahteva pouzdane podatke, to najee
nije mogue obezbediti. U mnogim sluajevima iaspoloivi statistiki podaci o pie-
thodnim tetnim dogaajima su nepotpuni ili nisu dovoljno znaajni sa statistikog
gledita. Ako je i bilo vie piiblino istih tetnih dogaaja na posmatianim ili na diugim
istim ili slinim sistemima, svaki tetni dogaaj je, bai po nekim svojstvima, specian,
jei se iazlikuju iadna opteieenja, uslovi okoline, vieme iada, nain koiienja i diugo.
Zato je skup ovih podataka najee statistiki nehomogen, pa su i iezultati statistike
analize, a samim tim i piocenjeni iizici nedovoljno tani i pouzdani.
Adekvatna piocena iizika zahteva piimenu ekspeitskog znanja iz oblasti ielevant-
nih za sagledavanja podataka i piimenu kvalitativnih i kvantitativnih metoda koje
kaiakteiiu posmatianje iizika. Na osnovu heuiistikog znanja ekspeit moe, izmeu
ostalog da:
piepozna na koji e nain najbie doi do ieenja,
odlui kada je piistup ieavanju nekog pioblema ispiavan, kada pogiean, a
kada samo veiovatno dobai,
snalazi se u situacijama kada su podaci kojima iaspolae nekompletni ili
nedovoljno tani.
Denisanje cilja i zadatka ekspeitskog ocenjivanja piedstavlja osnovu i polaznu
etapu, jei od cilja i zadatka zavisi pouzdanost dobijenih iezultata i njihova piaktina
viednost. Kod denisanja cilja i zadatka ekspeitskog ocenjivanja moiaju se uzeti u
obzii sledea ogianienja:
pouzdanost i sadiaj postojeih polaznih infoimacija,
potieban oblik piezentiianja iezultata (kvalitativan ili kvantitativan),
mogue oblasti piimene dobijenih infoimacija,
iokovi piezentiianja iezultata,
stanje iesuisa (kadiova), mogunosti uestvovanja ekspeiata odgovaiajuih
specijalnosti.
ematski piikaz etapa ekspeitskog ocenjivanja dat je na slici III-14.
Slika III 14. ematski piikaz piikaz etapa ekspeitskog ocenjivanja
Ekspeitske ocene se ee koiiste za kvalitativnu nego za kvantitativnu ocenu ii-
zika. Poznato je da su ekspeitske ocene podlone piediasudama, piedubeenjima,
piistiasnosti, inteiesima i poloaju ekspeita. Neki ekspeiti su skloni da piecenjuju a
diugi da potcenjuju iizik. Isti ekspeit, dalje, moe neku vistu iizika da piecenjuje, a
diugu da potcenjuje. Zato ekspeitske ocene nisu piihvaene kao pouzdan, ve kao
nuan piistup u kvantikovanju, odnosno pioceni iizika.
Veliki bioj pioblema u oblasti piocene iizika se svodi na analizu paicijalnih
i globalnih iizika. Imajui u vidu da se ovi iizici i njihove inteipietacije opisuju
iazliitim kvalitativnim i kvantitativnim podacima, i da je esto potiebno posmatiati
dinamiku iizika sistema u celini, moe se zakljuiti da je sistemska analiza najbolji
metod za piocenu iizika.
Naime, sistemska analiza se iazlikuje od jednostavnih uziono-posledinih me-
toda istiaivanja i njen osnovni akcenat je na analizi sveobuhvatnih inteigiativnih
svojstava objekata, pojava i piocesa. Sistemski piistup se zasniva na pietpostavci da
je celina vie nego piost zbii njenih delova. Na ovaj nain se omoguava sjedinjavanje
tiadicionalno odvojenih piedmeta istiaivanja iz iazliitih naunih oblasti.
Diugi model piocesa upiavljanja iizikom je piocena iizika, odnosno piocena nje-
govog uticaja. Zadatak piocene iizika sastoji se u obezbeivanju potiebnih i pouz-
danih podataka za model kontiole iizika. Piocena iizika se vii u piavcu odieivanja
visine tete (intenziteta) i veiovatnoe nastupanja (fiekvencije).U sluaju da se iadi
o poznatim iizicima, gde su eventualno dostupni podaci iz statistike teta, iadi se
o kvantitativnoj pioceni iizika. Ako se iadi o do sada nepoznatoj visti iizika kod
dogaaja koji se ietko iaelizuju ili nikad do sad nisu nastupili, iadi se o kvalitativnoj
pioceni iizika, kod koga je od velikog znaaja iskustvo piocenjivaa.
Piaktino meienje iizika ili piocena buduih nansijskih tiokova koji su posledi-
ca iizika je veoma teko zbog nedostatka piaktinog upustva koje pokiiva pojedine
iizine situacije. To je kompleksan pioces koji zahteva stalnu pioveiu sopstvenih
piedvianja u odnosu na stvaine iezultate. Zbog toga je najbolje da menadei iizika
uvek ima na umu da tieba da:
uva tane beleke o tome kako su piikupljani podaci, kopije svih piocena i
podatke o svim pietpostavkama,
upoieuje koliko je stvaini ishod tete vei od piojekovanog ili piedvi-
enog,
piouava iazlike izmeu oekivanja i iezultata i da pionae uzioke ovih
iazlika, i
odlui da li su potiebne bilo kakve piomene u metodi koja je koiiena za
piocenu iizika.
Zadatak meienja iizika je da se nae najveiovatnija i mogua fiekvencija dogaanja
i intenzitet datog iizika iziaen i kao diiektna teta na osnovnim i obitnim siedstvina
i kao indiiektna teta, odnosno kao gubitak zaiade i svega onoga na ta taj iizik utie.
Intenzitet tete moe da bude mogu i veiovatan. Fiekventnost tete je, kao to je to
ve napied ieeno, meia koja pokazuje koliko se pioseno esto neka teta dogaa.
Na piimei, fiekvencija tete od 0,5 godinje ukazuje na to da se teta pioseno dogaa
jednom u svake dve godine. Intenzitet tete je meiilo ozbiljnosti gubitaka kada doe
do tete. Na piimei, piosena viednost teta koje se dogode moe iznositi 40.000.
Pioizvod fiekvencije i intenziteta je oekivana teta, koja u ovom pomenutom sluaju
iznosi (0,5) x (40.000) = 20.000
83
.
ak i tamo gde postoje podaci o fiekvenciji i intenzitetu piocene su samo
piosene. Paljiva piocena iizika iazmatia mogue odstupanje (devijaciju) od ovih
pioseka. U goinjem piimeiu, fiekvencija tete od 0,5 godinje i pioseni inten-
zitet tete od 40.000, samo sumiiaju pioces koji vodi ka ishodima. Stvaini obiasci
deavanja tetnih dogaaja koji vode do ovih pioseka mogu da budu veoma iazliiti.
Na piimei, obiazac po kome se teta stalno dogaa svake diuge godine sasvim je
iazliit od onog gde se u pioseku pet teta dogaa svakih 10 godina. Ipak, u oba ova
sluaja fiekvencija tete je 0,5. Isti pioblem se javlja i kod pitanja intenziteta. Piosek
od 40.000 moe da bude iezultat svake nesiee koja se dogodi i ija viednost iznosi
winiMcGiaw-Hill, Inteinational Editions 1998, sti. 78
40.000, nasupiot 95 posto nesiea ije viednosti iznose 20.000, pii emu viednost
pieostalih 5 posto nesiea iznosi 420.000. U oba sluaja pioseni intenzitet tete je
40.000, ali iukovodstvo svakako mnogo vie biine ako su vaiijacije vee.
Jo pie 20 godina Alan Fiedlandei je piedloio metodu za piocenu mogueg in-
tenziteta tete od poaia, tako to se iazmatia veiovatno uticaj sistema za gaenje
poaia. Tako on piedlae etii meie za intenzitet koji se moe pioceniti
84
:
Noimalna oekivana teta je teta iziaena u novanim jedinicama koja se
moe oekivati kada su u funkciji oba sistema za zatitu od poaia, i javni i
onaj koji postoji u datoj imi (piinklei sistem i piotivpoaina biigada).
Veiovatna oekivana teta je teta iziaena u novanim jedinicama koja se
moe oekivati kada nije u funkciji kiitini deo piotivpoaine zatite u da-
tom pieduzeu, odnosno kada piinklei sistem ne iadi.
Maksimalna piedvidiva teta je teta iziaena u novanim jedinicama koja
se moe oekivati kada ni jedan od piotivpoainih sistema u imi ne iadi.
Tada e poai tiajati sve dok ne doe giadska piotivpoaina biigada.
Maksimalna mogua teta je teta iziaena u novanim jedinicama koja se
moe oekivati kada ni jedan sistem, ni javni, ni onaj koji postoji u fabiici
ne funkcionie.
Ova pomenuta metodologija moe da se piimeni i piilikom iazmatianja diugih
tetnih dogaaja.
Sledeih pet piincipa moe da ponudi smeinice za odieivanje vanosti iizika
85
:
1. Vanost iizika obino zavisi mnogo vie od potencijalnog intenziteta tete
nego od fiekvencije tete. Meutim, teta velikog intenziteta moe da bude
posledica velikog bioja teta ili pak jedne jedine velike tete. Ovde se posta-
vlja pitanje da li ishod moe da naiui kietanje oiganizacije piema svojim
ciljevima.
2. Piilikom odieivanja mogueg intenziteta neke tete moia se uzeti u obzii
nansijski uticaj svih teta koje mogu da se dogode kao iezultat nekog in-
cidenta. Na piimei, poai u kancelaiijama vane iegionalne ime moe da
uniti nekietnine, da bude uziok poviedama zaposlenih, gubljenju mnogih
vanih podataka i da od diugih iegionalnih kancelaiija zahteva da uloe
znaajne iesuise da bi se odiao ak i minimalni nivo usluga.
3. Jedan jedini dogaaj moe da izazove poviede kod vie lica, tetu na objektu
ili na opiemi. Oluja ili poplava mogu da otete dve administiativne zgiade
koje su jedna od diuge lociiane na udaljenju od nekoliko blokova. Kod oi-
ganizacije iji su pioizvodni objekti integiisani, zastoj u jednom pioizvod-
nom objektu moe da izazove takav efekat da i ostali objekti moiaju da se
zatvoie.
winiMcGiaw-Hill, Inteinational Editions 1998, sti.. 79
4. Kiajnji nansijski uticaj nekog incidenta moe da bude vei od sume diiek-
tnih i indiiektnih teta koje su bile vidljive i pie nego to je dolo do in-
cidenta. Na piimei, nansijski poiemeaj i pad nansijskog ugleda neke
ime mogu da budu posledica velike tete na objektu koji je piekinuo sa
iadom nekoliko meseci. Dodatni tiokovi novog nansiianja piidodaju se
teti nastaloj kao posledica oteenja objekta i gubitka poslova.
Piocena intenziteta tete uzima u obzii viemensko dogaanje tete kao i njenu
visinu. Finansiianje tete od dva miliona evia je jednostavnije ako se ovi tiokovi
iaspoiede na nekoliko godina, u poieenju sa istom tetom koja moia de se nansiia
samo u toku jednog kvaitala.
4.3.1 Tehnike kvalitativnog procenjivanja rizika
Ove tehnike se obino koiiste za iizike koji se ietko deavaju ili se nisu
nikad dogodili kao to si to iizici novih tehnologija ili novih pioizvoda, indus-
tiijske pijunae, kompjuteiskog sajbei-kiiminala, itd. Za ovo podiuje koiiste
se mnoge metode, a kiajnji iezultati u svakom sluaju zavise i od subjektivnog
piistupa ocenjivaa iizika. Analiza posledica piestanka iada nekog sistema ispituje
ponaanje sistema piilikom ispadanja njegovih pojedinanih elemenata. Analiziia
se koje gieke mogu da nastupe kod svake komponente i sa kojom veiovatnoom
se oekuje njihovo deavanje, odnosno njihova ieeksija na ceo sistem. Analiza
stabla gieaka istiauje uzioke ometajuih dogaaja u sistemu. Rezultati analize
omoguavaju ocenu sistema u pogledu pouzdanosti, iaspoloivosti i siguinosti,
a sama metoda pietpostavlja unapied zadat neeljeni dogaaj. Kod analize toka
smetnji ispituju se svi neeljeni dogaaji koji imaju zajedniki ometajui uziok.
U ovom sluaju uzimaju se u obzii uziono posledine veze izmeu dogaaja na
pojedinanim elementima i sistemu uopte. Potiebno je istai da je pii pioceni iizi-
ka tehnikih sistema od samog poetka uoen veliki znaaj pouzdanosti tehnikih
sistema i njen uticaj na piocenu iizika, o emu e biti mnogo vie iei kasnije.
Meutim, ietko se dogaaju sluajevi izlaganja iiziku za koji uopte ne postoje
nikakvi podaci. Obino je pioblem u tome kako pievesti postojee podatke u oblik
koji se moe koiistiti za meienje iizika. Poied toga veina iizika je mnogo komplek-
snija nego to je to jedna jedina opasnost i jedna jedina izloenost iiziku. Na pii-
mei, neka zgiada moe da bude oteena zbog oluje, zemljotiesa, poplave ili poaia.
Poied toga, samo jedna opasnost, kao na piimei poai moe da oteti nakoliko kon-
stiukcija. Tanost piocene teta-fiekvencija i teta-intenzitet moe da zavisi i od toga
da li su iazmatiani odnosi izmeu opasnosti i piedmeta koji su izloeni iiziku. Ova
iazmatianja nas viaaju na pitanja vezana za koliinu infoimacija vezanih za piiiodu
iizika, a koje menadei iizika ima na iaspolaganju. Veina odluka o upiavljanju ii-
zikom doneta je na osnovu onoga to menadei iizika smatia iazumnim podnizom
pune infoimacije. Skoio svaka odluka moe da se pobolja dodatnim infoimacijama
koje omoguavaju mnogo pieciznije piocene mogueg ishoda i njihovu veiovatnou.
Piocena menadeia iizika moia da integiie sve iaspoloive infoimacije i da ih ko-
iisti piilikom postavljanja piocene.
to se tie fiekventnosti iizika, Richaid Piouty, menadei za iizike u velikim i-
mama, je jo pie 30 godina piedloio da se umesto numeiikih piocena veiovatnoe
klasikuju kao
86
:
skoio jednake nuli, to znai da se piema miljenju menadeia iizika ovaj
dogaaj nee ni desiti,
neznatne, to znai da se jedan dogaaj iako je mogu, nije dogodio ni do
dananjeg dana i da je malo veiovatno da e se on dogoditi i u budunosti,
umeiene, to znai da se deavaju poviemeno i da moe da se oekuje da
e se dogoditi nekada u budunosti, i
denitivne, to znai da se stalno dogaaju i da se njihovo dogaanje moe
stalno oekivati i u budunosti.
Ova metoda ima piednost, jei ne zahteva postojanje puno infoimacija o iiziku.
Kako je to ve pomenuto, piilikom piocene mogueg intenziteta, uloga funkcije
date imovine ili osobe koja je izloena iiziku moe biti kljuno pitanje. Na piimei,
teta na objektu koji piedstavlja izuzetno vanu kaiiku u tianspoitnom i oiganiza-
cionom sistemu neke ime, moe da ima posledice koje piemauju diiektnu tetu
na samom objektu. Piocena intenziteta u ovom sluaju zahteva da menadei iizi-
ka iazmotii i injenicu da li ishod moe da zaustavi napiedak oiganizacije i njeno
ispunjavanje svog osnovnog zadatka.
Danas je iazvijeno vie kvalitativnih metoda za analizu iizika koje su piikazane u
ovoj knjizi, u posebnom poglavlju.
4.3.2 Tehnike kvantitativnog procenjivanja rizika
Kvantitativne metode su potiebne za piedvianje visine tiokova, naioito za
one piogiame gde sama oiganizacija pokiiva date tiokove, to se u piaksi naziva
samopiidiaj, o emu e biti iei kasnije. Takoe su ovakve piocene neophodne za
piikazivanje dugoionog uticaja tekuih odluka. Naime, u imama se esto donose
odluke da se otetni zahtevi diiektno isplate zaposlenima umesto da se kupi osigu-
ianje, uz obiazloenje da se tako smanjuju tiokovi ime. Meutim u sluaju ozbiljne
poviede neki iadnik moe da ima piavo da u toku sledeih 20 godina naplauje ovu
kompenzaciju od svoje ime. U ovakvim sluajevima je poeljno da postoji piocena
dugoionih moguih posledica ovakve odluke.
Najee piimenjivani metod u ovom sluaju je piocena iizika na osnovu statis-
tike o tetama. Koiienje ove metode daje dobie iezultate ako su ispunjeni sledei
uslovi:
moia da postoji veliki bioj posmatianja
izmeu sadiaja obuhvaenih statistikom i sadiaja iizika koji se pioce-
njuje moiaju postojati, u njamanju iuku, slini odnosi,
uz iezultate teta koji se mogu koiistiti moiaju se sainiti i iskazi (piet-
postavke) o veiovatnoj maksimalnoj teti (o kojoj e biti vie iei kasnije).
Na osnovu ovih statistikih podataka mogue je odiediti empiiijsku iaspodelu
veiovatnoe iizika. Naime, najpie se iziaunava empiiijska iaspodela uestalosti
koja se koiisti za piibliavanje (apioksimaciju) empiiijski nepoznatoj funkciji
veiovatnoe sluajnih piomenljivih visine tete. Zatim se odgovaiajuim hipotezama
i testovima hipoteza usvaja odgovaiajua teoiijska iaspodela veiovatnoe. Osnovni
cilj iaspodelje veiovatnoe je da se zna sa kojom veiovatnoom e visina neke tete
piekoiaiti neku odieenu viednost. Usled nedostatka sopstvenih validnih podataka
pieduzea, mogu se koiistiti podaci osiguiavajueg diutva koje piati poslovanje tog
pieduzea, a u sluaju nedostatka podataka ove viste, piocena se usmeiava ka piavcu
kvalitativne analize.
Kada se koiiste statistiki podaci vano je shvatiti sledee:
da je potiebno da se poznaju osnovne statistike metode, njihova upotieba
i ogianienja
da moia da se iazume glavni pioblem iizika koji se piocenjuje i da tieba da
se iazvije jednostavni konceptualni model
da se ovaj konceptualni model koiisti kao osnova za sakupljanje
odgovaiajuih podataka i za piocenu tiokova buduih moguih i veiovat-
nih iizinih dogaaja
da se stalno ima na umu da je ovaj konceptualni model apstiakcija i simpli-
kacija stvainog stanja
da se bude svestan piomenjivih faktoia u svetu koji mogu da utiu na to da
i model i statistiki pioiaun budu netani.
Meutim, ne tieba se ni piemnogo oslanjati na statistiku, niti je pak pievie pot-
cenjivati. Ako se statistiki podaci ne piipieme na odgovaiajui nain, ako se paljivo
ne iazmotii njihova ielevantnost i ako se ne obiati panja na sve uticajne faktoie,
onda statistika moe da dovede do pogienih zakljuaka. Ako se pak, zato to se
ponekad dobiju pogieni iezultati, ne koiisti statistika, onda se ne koiiste ni pied-
nosti jedne veoma dobie alatke za piocenu iizika.
Kada se koiisti statistika bitno je da se pone tako to se iazmatia pioblem koji
zahteva njenu upotiebu. To moe da bude pitanje pokuaja da se smanje tete, u kom
sluaju tieba uiaditi sledee
87
:
87 Jim Bannistei, How to Manage Risk, Second edition, LLP, London, 1997, sti. 9
Postaviti sebi pitanja: ta se zna o tim tetama? Kako one nastaju? ta su
uzioci? ta se moe pieduzeti u vezi toga? Ako se ovo ne uiadi postoji
mogunost da ispitivanja statistike bude nekompletno, to moe kasnije da
zahteva dodatni iad.
Razmotiiti koje infoimacije mogu lako da se nabave, kako su one piipiem-
ljene, koliko su ielevantne, koliko su tane i iznad svega ko ih je piipiemio
i zato.
Doneti odluku o tome ta je potiebno da se zna i da se iazmotii, ko e
izvui i sumiiati te podatke
Veoma je vano da sav taj iad obavi onaj ko i piocenjuje iizik, a ne neko diugi.
Tokom izvlaenja potiebnih podataka, na piimei, iz izvetaja o tetama u kojima
postoji niz dodatih infoimacija, ove infoimacije mogu da omogue menadeiu iizika
da dobije mnogo iii uvid u ono to se deava i on moe da, na osnovu toga, otkiije
neke faktoie koji piethodno nisu bili uzimani u obzii. ak i kada se piouavaju po-
daci sa kompjuteia, moe biti vano da se izvue, piegleda i pioita veliki bioj fajlova
o tetama.
Neki od faktoia koji mogu biti ielevantni za analizu uzioka tete mogu biti ti-
povi tete, okolnosti u kojima se teta dogodila, mesto i vieme tete, piiioda iadne
mogunosti date opieme, itd. Piilikom analize pojedinane tete, obino se vidi da
postoji vie uzioka i da su ti uzioci imali dva efekta, neki su faktoii koji su povezani
sa samim dogaanjem tete dok su diugi oni koji utiu na njen intenzitet.
Razlike u okolnistima izmeu male i veoma velike tete su esto maiginalne
kod poaia to moe da bude piisustvo dobie opieme za gaenje poaia i osoblja
ili piisustvo ili odsustvo zapaljivih mateiija. Veoma velika teta (ili njeno odsustvo)
moe da stvoii neobino visoki (ili neobino nizak) piosek. Stoga bi ovaj pioblem
tiebalo ieavati tako to se velike tete analiziiaju i onda se piedstavljaju odvojeno ili
se na neki diugi nain podvlai da su to velike tete.
Neki od pioblema koji se javljaju piilikom upotiebe statistikih podataka su
88
:
sakupljanje ielevantnih podataka moe da bude teko, ili nemogue,
statistiki podaci koji postoje na iaspolaganju nisu ielevantni,
osnove za piipiemu statistikih podataka nisu poznate i iste mogu da budu
menjane tokom viemenskog peiioda za koji postoje,
izmeu faktoia piikazanih u statistikim podacima ne moia da postoji
uziona veza (tj. odnos moe da bude potpuno sluajan),
piojekcija piethodnog tienda (naioito u obliku piave linije) nije mnogo
veiovatna,
pioseci mogu da sakiiju veliku despeiziju,
88 Isto kao pod 71, sti. 10
piocenti mogu da sugeiiu tiendove u pojedinim delovima koji nisu posto-
jei,
detalji mogu da ukazuju na tanost koja ne postoji,
paialelna upotieba podataka koji su piipiemljeni na sasvim iazliitim os-
novama.
Kada se iz statistikih podataka uzimaju neke cifie vano je imati otvoieni piistup,
a ne tiaiti potvidu postojeeg gledita. Klasian sluaj je da se tiai infoimacija da
bi se potvidio, ili ponitio neiji piedoseaj, odnosno da je osnovna koncepcija ona
koja vodi ka selektivnom sakupljanju podataka, to je esto beskoiisno, a po neki put
i opasno. Piitom se stalno moia imati na umu da vidljivi odnos nekih faktoia moe
biti sasvim sluajan, a ne uzioan.
Jednostavna ilustiacija ovog sluaja je, na piimei, kada neka velika kompanija
odlui da jednu maiku automobila (na piimei Reno) zameni diugom (na piimei
Opel). Meutim, pojavi se sumnja da je Opel mnogo podloniji nesieama. Da li je
Reno bezbedniji? Povine piocene mogu da pokau da postoji veliki bioj otetnih
zahteva i da su vozai Opela ti koji su podneli vei bioj ovih zahteva. Ako se ovde
zaustavimo, ispostavie se da je sumnja ispiavna. Meutim, ako se nastavi dalje sa
istiaivanjem videe se moda da Reno voze staiiji slubenici ija deca su odiasla i
ne uzimaju vozilo od ioditelja, dok Opel voze mlai slubenici ija deca poviemeno
koiiste ova kola za vonju. Znai, postoji mnogo injenica koje tieba iazmotiiti da bi
se uvidelo piavo stanje stvaii.
Moe se zakljuiti da je piilikom koiienja statistikih podataka potiebno da se
obiati panja na sledee
89
:
1. Piilikom piegleda iaspoloivih statistikih podataka tieba sagledati:
ko je piipiemio podatke,
za koju namenu su ovi podaci piipiemljeni,
kada su podaci piipiemljeni,
kako su piikupljeni,
da li je bila neka piomena baze na osnovu koje su piipiemljeni podaci,
da li postoje neka vidljiva ostupanja u piikazivanju podataka, i
da li postoji neka motivacija za odstupanja?
2. Piilikom piipieme statistikih podataka tieba:
odiediti ta je to to je potiebno,
piegledati koji podaci postoje,
izgiaditi jednostavan matematiki model odnosa,
izbegavati podatke koji nisu ielevantni.
89 Jim Bannistei, Piactical Guides How to Manage Risk, Second Edition, LLP, London, Hong Kong
1997, sti. 11.
3. Piilikom analize statistikih podataka tieba:
piibeleiti svaki evidentni tiend,
pokuati nai iealno objanjenje tienda,
iazmotiiti sve aktuelne tiendova koji jo uvek nisu vidljivi,
ne zanemaiiti ni jednu nekozistentnost,
4. Piilikom piezentiianja statistike tieba:
izbegavati nepotiebne detalje,
ogianiiti bioj znaajnih decimala na 3 ili 4,
biti siguian da su okolnosti piezentacije jasno navedeni,
obezbediti da donosioci odluka iazumeju sve elemente koji su obuhvaeni
u datoj piezentaciji, i
navesti da je dolo do piomene uslova, ako se to dogodilo u peiiodu
piipieme datih statistikih podataka.
Vanost viemenske komponente se esto ne uzima dovoljno u obzii. Novije cifie
su obino mnogo ielevantnije od staiijih cifaia. Po neki put se ovaj pioblem ieava
tako to se cifie pondeiiu pie uzimanja pioseka tako da se vea vanost da novijim
podacima.
Poeljno je da se na iaspolaganju ima dovoljno duga viemenska baza tako da
mogu da se dobiju podaci koji nisu besmisleni, jei to je manja koliina podataka to
je vea veiovatnoa da e se pojaviti odstupanja.
to se tie nansijskih metoda, piocena iizika zasnovana na oekivanoj viednosti
(piosena viednost koja se oekuje ako se sluajni ekspeiiment ponovi veliki bioj
puta) je osnovna metoda koju osiguiavai koiiste za odieivanje cene opasnosti i
iizika. Poied ove metode postoje i diuge koje su se pokazale vilo koiisnim, a to su
analiza neto sadanje viednosti - NPV (neto viednost tokova novca piikazana u
saviemenoj viednosti efektivne valute), analiza inteine stope poviaaja (posebna
vista NPV-a, gde stopa poviaaja koja se iziaunava piedstavlja kamatnu stopu koja
odgovaia neto sadanjoj viednosti nula), metoda foimiianja cene osnovnog kapitala
i viednost pii iiziku
90
.
Metoda foimiianja cena osnovnog kapitala daje odnos izmeu iizika i oekivanog
piihoda piilikom foimiianja cene iizinog piojekta i moe se piedstaviti iziazom:
i
a
= i
f
+
a
(i
m
- i
f
)
gde je:
i
a
cena piojekta, odnosno ono to ima oekuje da dobije od piihvatanja datog
piojekta
i
f
cena bez iizika odnosno viemenska viednost novca
a
ielativna meia piojekta teina piomenljivosti iizika odieenog piojekta
i
m
oekivani tiini piihod
90 H. D. Skippei and W.J. Kwon, Risk Management and Insuiance, Peispectives in a Global Economy,
Blackwell Publishing, Malden, MA, USA, 2007.
Viednost pii iiziku je je iioko piihvaena metodologija kvantikacije tiiniih
iizika. To je alatka za meienje veiovatnoe da e teta nekog poitfelja siedstava ili
odgovoinosti piei neku osnovnu viednost koja se zasniva na tiinim uslovima,
odnosno to je statistika piocena viednosti, sa datom odieenom veiovatnoom,
koju bi neka ima mogla da izgubi na svojim pozicijama u odieenom peiiodu zbog
piomena na nansijskim tiitima. Ovo meienje je statiko, jei se veiovatnoa baziia
na ksnom viemenskom peiiodu (tj. jedan dan) sa nivoom pouzdanosi koji se baziia
na izboiu analitiaia (tj. 99). Razlika izmeu oekivane i stvaine tete u odieenom
viemenskom peiiodu piedstavlja piomenljivost poitfelja, odnosno viednost pii iizi-
ku. Na piimei, neka ima ima poitfelj siedstava koji je izloen moguem smanjenju
viednosti od milion evia, ili manje, sa stepenom pouzdanosti od 99 u jednom danu.
Stoga je viednost pii iiziku za dati poitfelj takva da ima moe da oekuje smanjenje
njegove viednosti za milion evia, ili manje, u 99 od 100 dana. Diugim ieima, postoji
1 veiovatnoe da e teta biti vea od milion evia u jednom danu.
4.4 Mvioov zn uxnvI)n)v xIzIom
Nakon dobio obavljene identikacije, analize i piocene iizika, to podiazumeva
odieivanje tipa, fiekvencije i intenziteta iizika, vii se izboi odgovaiajue metode
za upiavljanje iizikom, koja u velikoj meii zavisi od goie navedenih kaiakteiistika
iizika, a kao tiadicionalna metoda za upiavljanje iizikom izdvaja se osiguianje.
Obiada iizika obuhvata metode, alatke, instiumente, stiategije i piocese koji
omoguavaju izbegavanje, pievenciju, smanjenje ili na neki diugi nain iegulisanje
fiekvencije iiili intenzitet (veliinu) tete i diugih neeljenih efekata iizika.
Piimena metoda za upiavljanje iizikom u nekoj oiganizaciji moe da se zasniva
na kiiteiijumima koji se opte uzevi piimenjuju u skoio svim upiavljakim aktivnos-
tima, a to je balansiianje izmeu dobiti, odnosno koiisti koju data metoda donosi i
tiokova koje ona stvaia. U nekim sluajevima spoljanji uticaji, kao to su to diavni
piopisi mogu da uslovljavaju metode za obiadu iizika, ili da na neki diugi nain
podstiu upiavljanje iizikom. Meutim, ak i kada ne postoje ovakve inicijative moia
se koiistiti neka tehnika za upiavljanje iizicima zbog sledeeg:
tiokovi nansiianja nastalog iizika obino su uvek vei od tiokova nje-
gove pievencije iiili smanjenja njegovih posledica,
tete obino stvaiaju indiiektne ili sakiivene tiokove koji se esto otkiivaju
tek mnogo kasnije i
tete mogu da imaju uticaj i na spoljanje okiuenje date ime
91
.
Mada metode za upiavljanje iizicima mogu da se iazlikuju od jedne do diuge
oiganizacije, zato to je neki menadei iizika kieativniji i vie sklon inovacijama od
diugog, ipak postoje neke tipine tehnike i metode za tietman iizika. Ove tehnike i
metode obuhvataju (slika III-15):
metode zike kontiole (izbegavanje, pieventivu i smanjenje iizika),
metode nansijsle kontiole (pieuzimanje-samopiidiaj i pienos iizika) i
metoda inteinog smanjenja iizika (diveizikacija i investiianje u infoimacije)
Slika III 15. Metode za upiavljanje iizikom
Koja e se od ovih metoda piimeniti iskljuivo zavisi od veliine potencijalnog
gubitka, njegove viednosti i siedstava koje su nekoj oiganizaciji na iaspolaganju
za pokiivanje teta kada one nastanu. Konana odluka ipak zavisi od politike date
ime.
4.4.1 Metode zike kontrole
Metode zike kontiole obuhvataju postupke kojima se izbagava ili smanjuje
izloenost iizicima.
4.4.1.1 Izbegavanje iizika
Nekada je najbolja metoda za pievazilaenje iizika to da se on izbegne. Izbega-
vanje iizika, u stvaii znai da se mogunost nastanka tetnog dogaaja eliminie
tako to se nepieduzimaju neke aktivnosti koje bi mogle biti iizine. U piaksi, to
moe da znai neuvoenje novog pioizvoda u pioizvodnju, piestanak pioizvodnje
nekog aitikla zato to se potioai ale i podnose tube da taj aitikal utie na zdiav-
lje, ili povieivanje ljudi, ili pak pielazak na diugu lokaciju na kojoj ne postoji neka
odieena opasnost. Na piimei, velike ime obino izbegavaju ulaganje u zemljama
sa nesiguinom politikom situacijom zbog mogunosti konskovanja imovine ili
uzimanje zaposlenih za taoce. Neka ima moe da izbegne tetu od poplave tako
to nee da izgiadi postiojenje na plavnom zemljitu, i sl. Zatim pojedinci samim iz-
boiom svog zanimanja izbegavaju odieene iizike kao to je to poveana mogunost
povieivanja ili mogunost gubitka na beizi.
Izbegavanje je ekazan piistup u obiadi iizika, mada i posle povlaenja nekog
pioizvoda sa tiita jo uvek ostaje iizik od pioizvoda koji su ve piodati. Oiga-
nizacija koja izbegava iizik zna da nee pietipeti neke mogue tete ili neizvesnosti
koje moe da stvoii neki iizik.
Ovaj nain upiavljanja iizicima ima i nedostatke. Pivo, neka ima nije u
mogunosti da izbegne sve iizike, kao na piimei, ne moe da izbegne pieianu smit
kljunog menadeia ili diiektoia. Diugo, ona takoe gubi i piot koji moe da se
ostvaii ako pieuzme taj iizik. Stoga, izbegavanje nije uvek najbolja opcija. Odieena
aktivnosti, kao pioizvodnja nekog pioizvoda ili obezbeivanje neke usluge, moe da
obezbedi takav piot ija visina znaajno pievazilazi cenu potencijalne tete.
Ponekad izbegavanje jednog iizika moe da dovede do stvaianja diugog iizika.
Kao piimei moe se uzeti sluaj kada je u jednom giadu doneta odluka da se jedan,
od postojea dva mosta ne koiisti, jei je oteen. Ovo je izazvalo pieusmeiavanje
saobiaaja na diugi most to je pak izazvalo njegovo pieopteieenje i iuenje
92
.
Zato je osnovno piavilo da je najbolje izbei onaj iizik kod koga postoji velika
mogunost da se dogodi neka teta visokog intenziteta, a po neki put ovo je i jedina
mogua piaktina alteinativa.
Na kiaju, tieba navesti i da iizik moe da bude toliko fundamentalan za posto-
janje neke oiganizacije, da se izbegavanje ne moe nikada uzeti u obzii. Piimei su
podzemni kopovi, jei koliko god neko eleo da izbegne iuenje podzemnih tunela,
bez njih nema ni podzemnog vaenja iude.
4.4.1.2 Smanjenje iizika
Najekasniji nain smanjenja iizika jeste piimenom saviemenih metoda pieven-
tive i pieventivnog inenjeistva. Smanjenje iizika se obezbeuje smanjivanjem bioja
teta (fiekvencija) ili pak smanjenjem visine teta (intenziteta).
Pieventiva piedstavlja skup aktivnosti koje su usmeiene ka spieavanju nastanka
tetnog dogaaja tj. smanjenju mogunosti da do njega doe i da, ako do njega doe,
posledice budu to manje. U okviiu pieventive javlja se i pieventivno inenjeistvo,
kao siedstvo za iealizaciju ciljeva pieventive. Ovo obuhvata skup postupaka i metoda
kojima se, na bazi multidisciplinainog piistupa meii iizik piisutan u nekom sistemu,
utviuju meie pieventivne zatite i njihov uticaj na iizik, i kontiolie iealizacija
utvienih zatitnih meia i postupaka. Tako da pieventivno inenjeistvo piedstavlja
najbolji nain za suzbijanje i smanjenje opasnosti po sistem, iji su neiazdvojiv deo.
Pieventivno inenjeistvo je posebna nauna oblast, koja se iazvila kao iezultat
nauno-istiaivakih dostignua, piaktinih i stiunih iskustava.
Za svaku diavu je veoma odgovoian i sloen zadatak da stvoii uslove i oiga-
nizacije, da osposobi diutvene stiuktuie, uspostavi odgovoinost institucija i poje-
dinaca, izvii izboi modaliteta koji motiviu pojedince da se ponaaju po odieenim
piavilima i da uspeno postavi pieventivu u svim diutvenim sistemima. To su glavne
odlike i zadaci pieventive i pieventivnog inenjeistva i jedini nain da se pieventiva
spiovodi koiisno i da obezbeuje bezbednost ljudi i imovine.
Tekoe u iealizaciji takvih zadataka kod nas su to pieduzea uglavnom ne
funkcioniu kao zaokiuen sistem u koji bi bila ukljuena komponenta bezbednosti,
pa efekti pieventive u svim oblastima, pa i u osiguianju, nemaju znaaj i teinu koja
je neophodna za ostvaiivanje postavljenih ciljeva.
Kao posledica takvog stanja javljaju se tetni dogaaji, koji mogu da nastanu zbog
kvaia (otkaza) tehnikog sistema, zbog gieke oveka, ili pod uticajem diugih
inilaca iz okoline koji mogu uticati na funkcionisanje posmatianog tehnikog
sistema.
Zbog toga, pieventiva u osiguianju piedstavlja jednu od bitnih poluga za
spieavanje ili ublaavanje negativnih efekata tetnih dogaaja.
U najveem bioju diava u svetu, pieovladava miljenje da pieventiva i iepiesija
imaju znaajnu ulogu u osiguianju.
Budui da je sutina osiguianja u osiguiavajuoj zatiti iizika i u ekonomskoj na-
doknadi teta po nastanku tetnog dogaaja, sledi da je obaveza i inteies osiguiavaa
da pieduzme iiok spektai pieventivnih, kao i iepiesivnih meia zatite.
Fundamentalni cilj smanjenja iizika putem pieventivnih meia sastoji se u:
piedupieenju tetnog dogaaja, odnosno
onemoguavanju njegovog ostvaienja,
smanjenju posledica tetnog dogaaja, odnosno
minimizaciji ekonomskih posledica
Ispiavnost postavljanja pomenutih ciljeva smatia se da lei u etikim, tehnikim,
ekonomskim, sociolokim i ekolokim iazlozima.
Pievencija iizika tei da smanji bioj teta ili da ih potpuno eliminie i pievashod-
no zavisi od specinog iizika sa kojim se neka oiganizacija susiee. Uzioci teta, a
posebno teta od poaia, eksplozija i havaiija, spadaju u kategoiije teta koje nauka
i stiuka moe piedvideti i koji se mogu piedupiediti, odnosno sa kojima se moe
upiavljati.
Pieventivno inenjeistvo se bavi izuzetno sloenim zadacima koji se ne mogu
uspeno obaviti bez pune kooidinacije i saiadnje sa diavom i diavnim oiganima,
vlasnicima imovine i osiguiavajuim diutvima. Inteies diave je svakako da piedu-
zima iioke aktivnosti na poveanju opte bezbednosti i kvaliteta ivljenja giaana,
kao i poveanju biuto nacionalnog dohotka izmeu ostalog i na bazi smanjenja ma-
teiijalnih izdataka za sanacije teta.
Vlasnici imovine imaju pivoiaziedan znaaj u kvalitetnoj zatiti imovine, izbega-
vanju piekida u iadu i kvalitetnom osiguianju imovine. Osiguiavajue oiganizacije
imaju inteies za smanjenje odliva siedstava iz fondova za sanaciju teta, za tanu
piocenu stvainog iizika u cilju utviivanja adekvatnog iznosa piemije piilikom osi-
guiavanja, kao i namensko ulaganje u cilju smanjenja buduih teta.
Aktivnosti smanjenja intenziteta iizika su i meie koje se piimenjuju paialelno sa
nastankom tetnog dogaaja. Iako se ove meie mogu planiiati pie nastanka bilo kakve
tete, njihova funkcija ili sviha je da eliminiu uticaj teta u toku njihovog dogaanja.
Naime, ovde se pieutno podiazumeva da e se neke tete dogoditi, upikos najveim
napoiima date oiganizacije i zato je potiebno pieduzeti neke koiake da bi se njihov
intenzitet sveo na najmanju moguu meiu. Ovaj nain za upiavljanje iizikom pied-
stavlja u stvaii inteivenisanje kada doe do meusobnog dejstva hazaida i njegovog
okiuenja, pii emu se utie na ishod i posledice ovog meusobnog dejstva. Ovo
se najbolje objanjava na piimeiu automatskog stabilnog sistema za gaenje poaia
- sistema piinkleia. Meusobno dejstvo hazaida i njegovog okiuenja dovodi do
paljenja zapaljivog mateiijala i nastaje tetni dogaaj, poai. U tom momentu se
ukljuuje automatski sistem za iaspiskavanje i smanjuju se posledice poaia.
Razdvajanje iizika je takoe jedan od naina za smanjenje intenziteta tete. Na
ovaj nain se izloenost tehnikog sistema dejstvu iizika poaia, eksplozije, poplave,
oluje i sl., smanjuje tako to se objekti i zalihe u datom tehnikom sistemu odvajaju
jedni od diugih, na piimei izgiadnjom piotivpoainog zida ili iazdvajanjem nekog
piostoia na vie manjih, izgiadnjom poainih sektoia, dislokacijom pojedinih pogo-
na, piostoinim iazdvajanjem i sl. Na ovaj nain se tetni dogaaj i ako se i dogodi,
zadiava na jednom mestu, ime se znaajno smanjuje obim tete. Isto tako, neki
put je bolje da se umesto jedne fabiike veeg kapaciteta izgiade dve fabiike manjeg
kapaciteta, na dovoljnom iastojanju jedne od diuge, jei se na taj nain spieava da
tetni dogaaj koji je nastao u jednoj fabiici ugiozi pioizvodnju u diugoj. Sutina je
u tome da se tokom planiianja veliina neke opeiativne jedinice iazmotii i pitanje
iizika, zajedno sa inenjeiskim i maiketinkim pitanjima.
Jedna od meia koja se veoma mnogo koiisti je spaavanje imovine. Naime, veo-
ma ietko e neka teta biti totalna. Obino se automobil koji je pietipeo sudai moe
piodati u staio gvoe ili se oteena opiema koja se moe popiaviti, piodaje na
tiitu polovne iobe. Osiguiavajue kompanije mnogo koiiste ovu meiu da bi sma-
njile visinu tete koju tieba da isplate, pa su i menadeii iizika piihvatili ovu tehniku
smanjivanja posledica teta
93
.
Regies ili subiogacija je jedan od vidova smanjenja tete koji koiiste osiguiavai
u imovinskim osiguianjima. Kada osiguiava isplati naknadu tete osiguianiku na
njega pielaze sve osiguianikove potianje piema licu odgovoinom za tetu i to u
punoj visini naknade. U naoj zemlji je ovo pitanje iegulisano zakonskim piopisima i
zakonodavstvo i piaksa postavljaju posebne zahteve koji tieba da budu ispunjeni da
bi moglo doi do pielaza piava subiogacijom
94
.
Smanjenje fiekventnosti tete obuhvata aktivnosti koje se pieduzimaju pie nas-
tanka tetnog dogaaja, za iazliku od iecimo delovanja automatskog sistema za
gaenje poaia koji se aktiviia i deluje u momentu nastanka tetnog dogaaja, ili
piodaje oteenih delova, to se obavlja posle nastanka tetnog dogaaja. Ovo obuh-
vata piavljenje planova za ponaanje u kiiznim situacijama, to zahteva da se iden-
tikuju ovakve situacije i da se napiave planovi za svaku od njih. Ovi planovi obino
zahtevaju posebnu obuku zaposlenih, obezbeivanje kopije vanih podataka koje se
uvaju na nekom diugom mestu, stalnu kontiolu i odiavanje sistema za gaenje
poaia i sl.
Poied aktivnosti na smanjenju teta, ulaganjem u pieventivu ostvaiuju se i diugi
pozitivni efekti. Stvaia se mogunost za smanjenje iznosa piemija i poveanje obuh-
vata osiguianja, to za posledicu ima poboljanje tehnikih iezultata osiguiavaa
(slika III-16).
Slika III 16. Osnov za stimulaciju ulaganja u pieventivu od stiane osiguiavajuih diutava
94 Boiis Maiovi, Neboja ivkovi, Leksikon osiguianja, DDOR Novi Sad, 2002, sti. 391
Poveanjem siedstva uloenih u pieventivu dolazi do smanjenja siedstava na-
menjenih nadoknadi teta, tako da se moe iamiljati i o optimizaciji koja bi kao
izlazni iezultat dala odnos izmeu ove dve giupe siedstava. Piilikom optimizacije bi
kao osnovni cilj svakako bilo piihvaeno minimiziianje piemija osiguianja za eljeni
stepen siguinosti u poslovanju osiguianika.
Bez obziia na koji nain e se analiziiati faktoii iizika i utviivati tiokovi intei-
vencija, uz poznata iaspoloiva siedstva, optimizacija ulaganja u pieventivu moe se
spiovoditi na nain kako je piikazano na blok dijagiamu na slici III-17.
Slika III 17. Optimizacija ulaganja u pieventivu
Mogunosti pieventivnog delovanja na osiguianim iizicima su velike.
Mogue je obezbediti optimalni nivo pieventivnih ulaganja u odnosu: finansijska
ulaganjaiefekti. Meutim, pieventivnim meiama, pa ni onim najsaviemenijim,
mi ne moemo onemoguiti nastajanje teta. Mi u stvaii moemo samo sman-
jiti veiovatnou nastajanja tetnih dogaaja, pa se potpuna zatita obezbeuje
skladnim odnosom pieventivnog delovanja i osiguianja. Diugim ieima, za
obezbeenje potpune zatite neophodno je osiguianje koje sa pieventivom kao
njen oiganski deo ini celovit sistem zatite.
4.4.2 Metode nansijske kontrole
Oiganizacije mogu da nansiiaju svije nansijske gubitke ili nastale tete
koiienjem inteinih i eksteinih iesuisa. Inteino nansiianje se obino naziva
zadiavanje iizika, a eksteino obuhvata pienos iizika pieko osiguianja, nansijskih
instiumenata ili iaznih ugovoia.
4.4.2.1 Zadiavanje iizika
Pieuzimanje ili zadiavanje iizika znai da ima zadiava deo ili celokupni iizik,
odnosno tetu koja moe da bude posledica nekog tetnog dogaaja. Diugim ieima
sama ima je ta koja pokiiva nastalu tetu. Da bi ovaj nain postupanja sa iizikom
bio ekasan moiaju da budu zadovoljena bai piva dva od tii navedena uslova:
1. Da maksimalna mogua teta nije ozbiljna. Na piimei, tete na automo-
bilima u voznom paiku neke velike ima nee izazvati bankiotstvo ime,
ako se automobili nalaze na velikim iastojanjima i ako nije veiovatno da e
se svi istoviemeno otetiti.
2. Da tete mogu u velikoj meii da se piedvide. Zadiavanje moe da se ekas-
no koiisti kod iizika od poviede iadnika na iadnom mestu, od zikog
oteenja vozila, od kiae u iadnjama i sl. Na osnovu piethodnog iskustva
menadei iizika moe da pioceni fiekvenciju i intenzitet iizika koga pie-
duzima data ima.
3. Da ne postoji ni jedan diugi metod za postupanje sa datim iizikom, odnos-
no da se dati iizik ne moe eliminisati, smanjiti, niti pieneti.
Tiei uslov ne moia uvek da bude zadovoljen, jei ime esto zadiavaju iizike
iji je potencijalni gubitak mali, ili je sam iizik beznaajan, ili veiuju da je njegovo
piihvatanje jevtinije i da pieduzee moe samo da ga snosi
95
.
Ako se koiisti metoda pieuzimanja iizika, tieba odiediti nivo zadiavanja, odnos-
no visinu teta iziaenu u novanim jedinicama koju e ima da zadii. Odieivanje
nivoa zadiavanja moe da se vii na iazne naine ali su najuobiajenije sledee dve
metode:
Pieduzee moe da odiedi maksimalnu neosiguianu tetu koju moe da
apsoibuje bez tetnih posledica na njegovu zaiadu. Giubo piavilo je da se
maksimalni nivo zadiavanja moe ustanoviti na 5 od godinjeg piihoda,
pie opoiezivanja tekuih opeiacija.
Pieduzee moe da odiedi maksimalni nivo zadiavanja kao piocenat neto
obitnih siedstava (iazlika izmeu tekue aktiva i pasive), na piimei izmeu
1 i 5
96
.
tete koje nastaju kao posledica zadianog iizika mogu da se nadoknade iz tekue
zaiade, odnosno iz tienutno iaspoloivih siedstava, pii emu se ovi tiokovi tieti-
iaju kao tiokovi za tu godinu. Ovaj nain upiavljanja iizikom piedstavlja planiiano
zadiavanje dela ili celokupnog iizika i ovo je vid samoosiguianja, odnosno samo-
nansiianja, to znai da sama ima isplauje i nansiia tete. Ovakvo upiavljanje
iizikom se mnogo koiisti za obezbeivanje kompenzacije iadnicima kao i za giupno
zdiavstveno, stomatoloko i oftalmoloko osiguianje i za pokiivanje tiokova za lek-
95 Dobiosav Ogiizovi, Risk Management (upiavljanje iizicima) i Jugoslovenska Pieduzea, sti. 34
96 G. Rejda, Piinciples of Risk Management and Insuiance, Peaison Inteinational Edition, Addison
Westley, 2008
ove koji se izdaju na iecept. Na ovaj nain ime mogu da utede novac i da kontioliu
zdiavstvene tiokove. Ovi planovi samoosiguianja se obino tite nekim osiguianjem
od vika tete, koje limitiia tiokove poslodavca onda kada tiokovi pieu odieenu
gianicu.
Meutim, ako je potencijalna teta velika u odnosu na neto dohodak ime, onda
se moiaju piimeniti diuge metode za nansiianje ovih tiokova koje obuhvataju:
Osnivanje posebnih fondova (samoosiguianje)
Pozajmljivanje novanih siedstava po ostvaienju iizika
Osnivanje i akumulacija posebnog fonda moe da se ostvaii pie nastanka tete,
iedovnim izdvajanjem dopiinosa, kao to je to sluaj kod fondova piedvienih za
nadoknadu iadnicima zbog povieda na iadu i ovo su takozvani piedvieni fondovi,
jei akumulacija piedvia budue tete. Kada se pak isplata teta iaspodeli na naiedni
viemenski peiiod, koji sledi posle tetnog dogaaja ovaj nain nansiianja iizika je
ietioaktivan, jei isplate odiaavaju piethodne tete
97
.
Pozajmljivanje novanih siedstava po ostvaienju iizika je pogodno, jei se nikakva
siedstva ne angauju unapied, ali je nedostatak ovakvog naina nansiianja u tome
to u datom tienutku kamate mogu da budu pievisoke. Stoga se obino vii ugovaia-
nje kieditne linije unapied, a sama linija se pokiee neposiedno po nastanku tetnog
dogaaja. Meutim, i ovaj nain obezbeivanja siedstava moe da bude skup.
Zadiavanje iizika moe da bude
Planiiano (aktivno) i
Neplaniiano (pasivno).
Planiiano je ono zadiavanje iizika kada menadei iizika iazmotii sve diuge me-
tode za postupanje sa iizikom i kada svesno odlui da ne eli da pienese potencijalne
iizike.
Neplaniiano zadiavanje je onda kada menadei iizika nije svestan postojanja
nekog iizika i stoga svesno ne piedvidi planove za obiadu ovog iizika. Meutim, iet-
ko koja oiganizacija uspe da identikuje sve svoje iizika, tako da je esto neizbeno
da se neki iizik neplaniiano zadii.
Moe da se dogodi da neplaniiano zadiavanje bude najpogodniji nain za postu-
panje sa nekim iizikom, ali nikada ne sme da se svesno ne planiia nain za upiav-
ljanje nekim identikovanim iizikom.
Poied navedenih naina za nansiianje zadianih iizika postoji jo i mogunost
osnivanja sopstvenih diutva za osiguianje koja obino osnivaju velika, pogotovu
ameiika i engleska, pieduzea ije aktivnosti pokiivaju vei bioj zemalja. Ova
pieduzea se osnivaju zbog smanjenja tiokova, obezbeenja pokiia iizika koje ne
IiwiniMcGiaw-Hill, Inteinational Editions 1998, sti. 269
nude diugi osiguiavai, kao to je to poslovni iizik, diugaije opoiezivanje piemije
osiguianja plaene sopstvenom diutvu i slino. Ovakva diutva celo svoje poslo-
vanje vezuju za poslove osiguiavanja svojih osnivaa, mada neka od njih mogu da
iade i za diuge, sline kompanije
98
.
Glavne piednosti upiavljanja iizikom putem zadiavanja su
99
:
Uteda novca. Fiima moe da utedi novac u toku dueg peiioda, ako su
njene stvaine tete manje od komponente tete u piemiji osiguianja.
Nii tiokovi. Usluge koje obino piua osiguianje moe piuiti i sama
ima, ali uz manje tiokove. Neki tiokovi se mogu smanjiti ukljuujui
tiokove za iegulisanje tete, opte administiativne tiokove, komisione i
biokeiske tiokove, tiokove kontiole tete, poieze i piot osuguiavajue
ime.
Poveana zainteiesovanost za uvoenje pieventivnih meia. Zbog toga to
je iizik zadian postoji vei podstiek za pievenciju tete.
Poveanje novanih tokova, jei ima moe da koiisti fondove koji bi inae
moiali da se isplate osiguiavau na poetku peiioda osiguianja.
Ova metoda ima i nekoliko nedostataka kao:
Mogue je da u kiatkom viemenu tete budu vee od sume novca koja bi se
plaala za piemiju. Takoe je mogue da piomenljivost tete u datoj imi
bude vea od piedviene.
Tiokovi mogu da budu poveani zbog angaovanja spoljne saiadnje za
piocenu mogue tete. Mogue je da osiguiavai mogu da obezbede kon-
tiolu tete i usluge podnoenja zahteva za otetu uz manje tiokove nego
to bi to bili tiokovi same ime, ako bi ona vodila ove poslove.
Poiezi na dobit mogu da budu vei, jei se piemija koja se plaa osiguiavau
odbija od poieza. Naime, kada se koiisti zadiavanje onda se odbija samo
ona suma koja je isplaena za pokiivanje tete, a ne i fond koji je iezeivisan
za ovu namenu.
4.4.2.2 Pienos iizika
Pienos iizika znai da se nansijske posledice iizika pienesu na neko diugo lice ili
oiganizaciju putem legalnog ugovoia iiili osiguianja. Onaj na koga je iizika pienesen
piihvata iizik koga pienosilac eli da izbegne. Postoje etii oblika pienoenja iizika
i to su
100
:
98 Boiis Maiovi, Neboja ivkovi, Leksikon osiguianja, DDOR Novi Sad, 2002, sti. 425
99 G. Rejda, Piinciples of Risk Management and Insuiance, Ninthe Edition, Addison Wesley, Boston,
SAD, 1005, sti. 51
100 T. Gustavson, Risk Management and Insuiance, 10th edition, Inteinational Tompson Publishing,
1998, sti.115
1. Ugovoii o pieuzimanju odgovoinosti - hold-haimless ugovoii,
2. Inkoipoiacija,
3. Heding,
4. Osiguianje
Ugovoii o pieuzimanju odgovoinosti su uobiajeni u poslovnim tiansakcijama
i oni se iazlikuju u pogledu stepena do kog se iizik pienosi. Piimeii ovih ugovoia
su hold - haimless (ugovoi o smatianju nekoga neodgovoinim za neto) koji se
zakljuuju pie nastanka tete i kod kojih se jedna stiana slae da na sebe pieuzme
odgovoinost diuge stiane ukoliko se teta dogodi.
Ovaj nain pienosa iizika se obino koiisti u sledeim sluajevima:
U ugovoiima o iznajmljivanju stanova u kom se od stanaia zahteva da
stanovdavca smatia neodgovoinim za sve telesne poviede ili tete na imo-
vini koju pietipe tiea lica kada se nalaze u iznajmljenim piostoiijama.
Kod ugovoia u kojima se lica zaduena za zdiavstvene usluge ili lekaii pod
ugovoiom obavezuju da nee diuge osobe ili ustanove smatiati odgovoinim
za nekakvu nepiavilnost ili nesavestan postupak
Kod kupopiodajnih ugovoia gde pioizvoa moe klauzulom da na kupca
piebaci odgovoinost za tete nastale tokom tianspoita i ispoiuke iobe.
Kod ugovoia za izgiadnju industiijskih koloseka eleznica moe da zahteva
od ime u kojoj se giadi kolosek da na sebe pieuzme sve odgovoinosti za
nesiee na tom koloseku.
Kod potpisivanja ugovoia sa podizvoaima, iizik koji moe da bude pos-
ledica loe izvienih iadiva podizvoaa se sa glavnog nosioca ugovoia o
izgiadnji pienosi na samog podizvoaa.
Kod ugovoia kada se pieuzima iizika obavee da e isplatiti sve tete za
koje su zajedniki odgovoini i pienosilac i pieuzima iizika. Na piimei, pie
nego to zapone sa iadovima ima B tiai da se potpie ugovoi sa imom
A, piema kome je ima A pieuzima, a ima B pienosilac iizika. U ovom
sluaju ima A odgovaia samo za one iizike za koje se pioceni da su obe
ime, i A i B, kiive, ali pii tom se ima B nije potpuno oslobodila odgovo-
inosi u odnosu na tieu stianu. Fiima C, koja je na piimei vlasnik kom-
pleksa koga giadi ima A, moe od ime B da tiai da nadoknadi tetu, ako
ima A nije u mogunosti da nansijski podnese dati iizik.
Ovi ugovoii obezbeuju da neki nepiedvieni tiokovi ili tete koji su nastali
u vezi sa nekim ugovoinim poslom i koje pietipi jedna stiana u tiansakciji budu
nadoknaeni od diuge stiane. U svim ovim situacijama se iizikom upiavlja tako to
se nansijske posledice tete pienose na diuge. Fiime (i pojedinci) koji piihvataju
ovakve ugovoie tieba da budu svesni svih uslova i da povedu iauna o tome kako e
oni postupati sa iizikom koji im je pienet.
Inkoipoiacija je nain da lina siedstva vlasnika inkoipoiiianih imi ne budu
upotiebljena za nadoknadu teta nastalih zbog neuspenog poslovanja, kao to je to
sluaj kod pojedinanog vlasnitva nad imom ili kod paitneistva. Kioz dokumenat
o inkoipoiaciji ima pienosi na svoje poveiioce iizik od nemogunosti isplate teta
i diugih gubitaka.
Heding se odnosi na pienos pekulativnog iizika. To je poslovna tiansakcija
piema kojoj se iizik od uktuacija cena pienosi na tieu stianu (pekulatoi), koja
pieuzima cenu iizika nadajui se da moe da postigne dobit iz celokupne tiansakcije.
Na ovaj nain pekulatoi pieuzima iizik, a pienosilac iizika je obino ima koja eli
da iizik cene pienese na nekog diugog koji ima vie mogunosti i snage da podnese
ovaj iizik.
Heding se obino vii putem kupovine deiivata. To su izvedene haitije od vied-
nosti koje se kieiiaju na neku diugu osnovnu aktivu, kao na piimei, na iobu, diuge
haitije od viednosti, devize, kamatne stope, tiine indekse pa ak i na obim osigu-
ianih teta. Kietanje cena osnovne aktive vii diiektan uticaj na visinu cena deiivata.
Kao i sa diugim nansijskim siedstvima i deiivatima se tiguje na nansijskim
tiitima, oiganizovanim beizama i izmeu pojedinanih kupaca i piodavaca.
Najvaniji deiivati su (ueisi, foivaidi, opcije i svop ugovoii
101
.
Fjuers piedstavlja obavezu da se kupi ili pioda odieena ioba ili nansijska ak-
tiva odieenog dana, po unapied odieenoj ceni. Fjueis ugovoi piedstavlja spoia-
zum izmeu dve stiane o kupovini ili piodaji aktive na odieen dan, po utvienoj
ceni koju e kupac platiti na dan ispoiuke. Kod (ueisa obino nije speciciian taan
datum ispoiuke. U ugovoiu se poziva na mesec ispoiuke, a dotina beiza utviuje
peiiod unutai meseca kada se moia izviiti ispoiuka. Vieme ispoiuke za beizan-
ske pioizvode je esto ceo mesec. Kod (ueis ugovoia postoje dve pozicije. Kiatka
pozicija je pozicija piodavca koja ga obavezuje da o dospeu ispoiui osnovni instiu-
ment iz ugovoia. Duga pozicija je pozicija kupca (ueis ugovoia, koja ga obavezuje
da pieuzme (kupi) osnovnu aktivu o dospeu. Dialac kiatke pozicije ima piavo da
izabeie vieme tokom tiajanja peiioda ispoiuke kada e izviiti ispoiuku. Obino
ugovoi ima nekoliko iazliitih meseci ispoiuke sa kojima se tiguje u isto vieme.
Shodno visti pioizvoda kojim se tiguje, (ueisi se dele na iobne i nansijske.
U osnovi nansijskih (ueisa nalazi se neki nansijski instiument (kiatkoioni i
dugoioni), kietanje nivoa beizanskih indeksa i devizni kuisevi. Cene (ueis ugo-
voia se utviuju na beizi, mada jo uvek nisu identikona viste veze izmeu funda-
mentalnih ekonomskih kietanja i cena valutnih i indeksnih (ueisa. Tienutna cena
(ueis ugovoia je cena ugovoia istog (datog) dana na beizi (ueisa. Ona je uslov-
ljena cenom bazne active uz izvesnu neizvesnost piedvianja budue cene, pii emu
je ona minimalno jednaka tekuoj ceni bazne active plus novani iznos kamate koji
koiespondiia sa pieostalim peiiodom do ispoiuke ili izvienja (ueisa.
101 G. Niehaus and S. Haiiington, Risk Management and Insuiance, Second edition, McGiaw Hill,
Inteinational Edition, 2003
Na piimei, piot pioizvoaa koji kao siiovimu koiisti naftu u velikoj meii zavisi
od cene nafte na tiitu. On svoj iizik od piomene cene nafte moe da smanji kupovi-
nom (ueisa. U sluaju kada je cena nafte vea od unapied denisane, ima kupac
(ueisa biva isplaena za iazliku u ceni, a ako je cena nafte ispod, ima isplauje
novac piodavcu ugovoia. To znai da je linija piota lineaina, jei je isplata kod ovog
ugovoia simetiina oko cene nafte.
Forvard ili teiminski ugovoi je piosta izvedena haitija od viednosti, odnosno
ugovoi o kupopiodaji odieene nansijske aktive po unapied denisanoj ceni, gde
e se ispoiuka aktive i konano plaanje izviiti odieenog dana u budunosti. Ovi
ugovoii uglavnom nisu standaidizovani, tj. uslovi iealizacije tiansakcije se individu-
alno ugovaiaju izmeu kupca i piodavca, bez posiednika, to ih iazlikuje od (ueisa.
Ugovoi se uglavnom sklapa izmeu dve nansijske institucije ili izmeu nansijske
institucije i jednog od njenih klijenata ime. Ovim ugovoiom obino se ne tiguje
na beizi, a saldiianje se vii po dospeu.
Jedna od ugovoinih stiana u teiminskom ugovoiu piihvata dugu poziciju i sa-
glasna je da kupi piedmetnu aktivu na poznat i budui datum za poznatu i speci-
ciianu buduu cenu. Diuga stiana piihvata kiatku poziciju i saglasna je da pioda
aktivu istog dana po istoj ceni. Cena u teiminskom ugovoiu se naziva cena ispoiuke.
Cena ispoiuke u vieme sklapanja ugovoia je izabiana tako da je viednost teiminskog
ugovoia za obe stiane jednaka nuli. To znai da nema tiokova za stupanje u dugi
ili kiatku poziciju. Kasnije ta viednost postaje pozitivna ili negativna u zavisnosti od
kietanja cene osnovne aktive. Na piimei, ako cena aktive naglo poiaste nakon skla-
panja ugovoia, viednost duge pozicije u teiminskom ugovoiu postaje pozitivna dok
viednost kiatke pozicije postaje negativna. Dialac kiatke pozicije u vieme dospe-
losti ugovoia ispoiuuje aktivu diaocu duge pozicije u zamenu za novani iznos
ekvivalentan ceni ispoiuke. Kljuna vaiijabla koja odieuje viednost teiminskog
ugovoia jednaka je nuli u momentu njegovog sklapanja. Teiminska cena piedstavlja
cenu ispoiuke, koja ini da ugovoi ima nultu viednost. Tokom viemena, teiminska
cena se menja, dok cena ispoiuke ostaje ista. Geneialno posmatiano, teiminska cena
vaiiia sa dospelou posmatianog ugovoia.
Tako, na piimei, pieuzimanjem duge pozicije u teiminskom ugovoiu ima se
slae da e u sledeih est meseci (do momenta isticanja ugovoia) kupiti naftu po
nekoj odieenoj, teiminskoj ceni. Nasupiot ovome, piodajom (pieuzimanjem kiatke
pozicije) ima piodavac se slae da e za sledeih est meseci piodati naftu po toj,
unapied dogovoienoj ceni. Ako se stvaina cena nafte po isteku ugovoia iazlikuje od
teiminske (unapied dogovoiene) onda je jedna stiana na dobitku, a diuga na gu-
bitku.
Opcija podiazumeva piavo, ali ne i obavezu, da se kupi odnosno pioda odieena
aktiva, po unapied ugovoienoj ceni u okviiu odieenog viemenskog pieiioda. Ova
specinost opcije, koja kupcu ostavlja mogunost ne iealizovanja opcionog ugo-
voia, svistava je u kategoiiju koja se oznaava pojmom uslovna piava. Cena opcije,
koja se plaa da bi se ovo piavo steklo, naziva se piemija.
Odnosi piilikom emisije opcija se ieguliu specinim spoiazumom (opcionim
spoiazumom), u kome se kupcu opcije daje piavo da zahteva od piodavca (emiten-
ta) opcije, da na utvieni datum, pioda ili kupi piedmet opcije po ugovoienoj ceni
opcije. Takoe, u zavisnosti od tiine situacije, kupac ima piavo da na utvieni
datum tiai isplatu iazlike izmeu tiine cene piedmeta opcije i ugovoiene cene
opcije.
Tieba napomenuti da je ugovoina cena opcije ugovoiena cena aktive, odnosno
cena po kojoj kupac kupuje ili piodaje odieenu aktivu (HoV, iobu...) i ne tie-
ba je meati sa cenom opcije koja se naziva piemija. Cena obveznice piedstavlja
odieenu piemiju piodavca opcije za pieuzeti iizik i isplauje se bez obziia da li e
kupac iealizovati piavo iz opcije. Rizik, koji u ovom sluaju snosi piodavac opcije,
odnosno emitent, vezan je za bezuslovnu obavezu da uiadi ono to kupac od njega
tiai, bez obziia na nepovoljnu tiinu situaciju u tom momentu.
Kupac kupovne opcije (kol opcija) ima piavo da kupi, odieenu koliinu aktive
po ksnoj ceni u toku odieenog pieioda viemena. Da li e on to piavo izviiti ili
ne, zavisi od iazlike izmeu tiine ceni i ugovoiene cene aktive, odnosno HoV, na
koju se opcioni ugovoi i odnosi. Ako pietpostavi da e cena HoV navedene u opciji
padati, on moe da pioda opciju pie ioka dospea ili ako je cena navedene HoV
na tiitu nia od ugovoiene cene, odustati od kupovine od emitenta i kupovinu
izviiti na tiitu, ali u tom sluaju plaa dogovoienu piemiju. U sluaju da je
tiina cena, navedene HoV, via od ugovoiene, kupac e se odluiti da iealizuje
opciju, odnosno da HoV kupi od emitenta opcije, a ne na tiitu. U ovoj situaciji,
kupac opcije ostvaiuje dobit u iazlici izmeu tiine i ugovoiene cene HoV. Naime,
goie pomenuti pioizvoa koji zavisi od cene nafte e u ovom sluaju piimiti iaz-
liku u ceni samo ako je cena nafte vea od utviene cene.
Kupac piodajne opcije (put opcija) isto e, iukovoen ineitesima uveanja do-
bit, ieagovati u sluajevima iazlikovanja tiine cene od ugovoiene i piodati ako
je ugovoiena cena via odnosno odustati od piodaje ugovoiene koliine HoV ako
je ugovoiena cena nia, odnosno ako piodajom na tiitu moe da dobije vie.
Takoe, opciju, moe u svakom tienutku piodati na sekundainom tiitu i time
pieneti piava iz opcije. U ovom sluaju e kupac ovog ugovoia piimati iazliku u
ceni samo kada je viednost navedene HoV ispod ugovoiene cene.
Oba ova tipa opcionih ugovoia mogu da se koiiste u cilju zatite viednosti ime
od piomena cena koje bi uticale na smanjene njene viednosti. Za imu ija se
viednost smanjuje kada se tiina cena navedene HoV poveava kol opcija moe
da zatiti njenu viednost , a kod ime ija se viednost smanjuje sa smanjenjem
navedene Hov, put opcija je piavo ieenje. Stoga opcioni ugovoii imaju slinosti
sa ugovoiima o osiguianju, jei se oba ova ugovoia mogu koiistiti za geneiisanje
gotovine kada se desi neki dogaaj koji dovodi do gubitka viednosti. Isto kao to
ima plaa piemiju da osiguianje, tako ona plaa piemiju i za opcioni ugovoi.
Poied kupovne i piodajne opcije postoje i diugi kiiteiijumi za njihovo iazliko-
vanje. Tako imamo opcije iazliite po nainu njihovog iskoiienja, odnosno eviop-
ski, ameiiki i egzotini tip. Eviopski podiazumeva da vlasnik opcije, piavo iz opcije,
moe iskoiistiti samo na dan dospea, ameiiki piedstavlja opciju, ije se piavo, moe
iskoiistiti bilo kada od momenta kupovine pa do ioka dospea, a egzotini piedstavlja
giupu opcija koje su novijeg datuma i koje su po svojoj stiuktuii kompleksnije i od
eviopskih i ameiikih, i kupovnih i piodajnih. Najea je podela opcija na osnovu tipa
aktive na koje se odnose, odnosno na nansijske, iobne i iealne.
Rizik koji sa sobom nosi heding posao naziva se bazni iizik, pii emu je baza iazlika
izmeu viednosti koja je osnova heding posla i viednosti samog heding instiumen-
ta. Tako je baza kod pioizvoaa iji dohodak zavisi od cene nafte iazlika izmeu cene
nafte i isplate koju dobija iz kol opcije. Ako je poveanje cene nafte uvek kompenziiano
jednakim poveanjam isplate iz kol opcije tada je heding odlian i nema baznog iiz-
ika. Meutim, ako piomene cene nafte nisu uvek kompenziiane ovim isplatama, onda
postoji bazni iizik. Na piimei, ima koiisti samo naftu sa odieenim sadiajem sum-
poia, a deiivatni ugovoi se baziia na diugoj giadaciji. Fiima moe da kupuje naftu pos-
lednjeg dana u svakom mesecu, a deiivatni ugovoi moe da dospeva siedinom svaka
tii meseca. Fiima moe da uzima ispoiuku nafte u jednom giadu, a deiivatni ugovoi
moe da se baziia na ceni nafte ispoiuenoj u diugom giadu i slino.
Svop (swap) je nansijski ugovoi koji obavezuje jednu stianu da zameni (svopuje)
skup isplata koje poseduje za diugi skup isplata koje poseduje diuga stiana. Svopovi se
esto koiiste kod hedinga, kako bi se umanjio odieeni iizik, na piimei, kamatni iizik,
a koiiste se i u pekulativnim iadnjama. Veinom svopova tiguje se na vanbeizan-
skom tiitu, mada se odieeni tipovi svopova mogu nai i na tigovanju na tiitima
(ueisa. Postoje dve osnovne viste svopova: valutni i kamatni svopovi. Valutni svop se
svodi na zamenu skupa isplata u jednoj valuti za skup isplata u diugoj valiti, a kamatni
svopovi podiazumevaju zamenu jednog skupa kamatnih isplata za diugi skup kamat-
nih isplata.
Kupovinom svop ugovoia ima kupac ugovoia dobija fond koji mu je potieban
za isplatu neizvesne cene nafte, a ima piodavac ugovaia odieenu sumu novca.
Razmenom neizvesne za siguinu isplatu ima smanjuje svoj iizik.
Svopovi mogu da smanje tioak upiavljanja iizikom s obziiom na to da su jeftiniji
od pieuieenja poitfolio stiuktuie. Sa diuge stiane, svopovi, kao ugovoii, mogu tiajati
dugo viemena, na piimei 10 i vie godina, to im daje iziazitu piednost u odnosu na
kamatni heding sa diugim deiivativnim haitijama od viednosti.
Na osnovu svega napied iznetog ugovoi o osiguianju se moe sagledati kao deiivat-
ni ugovoi u kome je bazno siedstvo viednost tete koju pietipi osiguianik. Meutim,
izmeu ova dva ugovoia postoji i vana iazlika, jei tip iizika koji se obiauje hedingom
ima iazliite osobine od iizika koji se tietiia ugovoiom o osiguianju. Zbog ovoga, ova
dva tipa ugovoia se uglavnom iazlikuju u odnosu na cene tiansakcije, osnovni iizik i
likvidnost.
Osiguianje je najei oblik pienosa iizika, jei osiguianje ne samo to obuhvata
jednostavno pienoenje iizika ve takoe i njegovo smanjenje kioz poveanu sposob-
nost piedvianja koja se obezbeuje pieko zakona o velikim biojevima
102
. Meutim,
da bi se koiistilo osiguianje menadei iizika moia da:
Odabeie ono to je potiebno pokiiti osiguianjem
Vodi piegovoie sa osiguiavaima
Izvii izboi najpovoljnijeg osiguiavaa
Obavesti sve zainteiesovane u imi o uslovima osiguianja
Peiiodino dostavlja izvetaje o iezultatima osiguianja i vii pioveiu pio-
giama osiguianja
Budui da nijedna ima nema dovoljno novca da osiguia sve iizike, potiebno ih je
klasikovati na neophodna (ona koja zahteva zakon ili neki ugovoi), poeljna (iizici
koji mogu da izazovu nansijske tekoe, ali ne i bankiotstvo ime) i iaspoloiva
(pokiia za neznatne gubitke koji jedva da piedstavljaju neugodnost za imu)
103
.
Piilikom izboia osiguiavajue ime menadei iizika moia da vodi iauna o -
nansijskoj moi osiguiavajue ime, uslugama koje ona obezbeuje za upiavljanje
iizikom i tiokovima i uslovima zatite koju piua dato osiguianje.
Piednosti osiguianja su:
teta se nadoknauje poto se desi,
ima moe da piodui sa iadom i moe doi do malog, ili skoio nikakvog
uticaja na dohodak ime,
neizvesnost je smanjena, ime se poboljava pioduktivnost iukovodeeg
kadia i ima moe da piodui sa planiianjem daljih ciljeva,
piuanje usluga u upiavljanju iizikom, kontioli tete, analizi moguih iz-
voia tete i sl. i
piemija osiguianja je poslovni tioak koji umanjuje opoiezivanu dobit
Nedostaci osiguianja su
104
:
piemija osiguianja je tioak, jei se plaa unapied, a ova sedstva bi se mogla
investiiati i oploditi sve dok se neka teta stvaino i ne dogodi,
posao ugovaianja osiguianja zahteva odieeno vieme i angaovanje, i
smanjenje motivacije za pieduzimanje pieventivnih meia to moe da do-
vede do poiasta bioja teta na neosiguianim iizicima.
102 M.S. Doifman, Risk Management and Insuiance, Sixth edition, Paientice Hall, New, jeisey, 1998,
sti. 59.
103 Geoige Rejda, Piinciples of Risk Management and Insuiance, 6th Edition, 1997, sti. 86.
104 S. Popov-Kaian, D. Peii, Osiguianje kao metod iizik menadmenta, asopis Pieventivno
inenjeistvo, Bioj 2, 2001, sti. 12.
4.4.3 Metoda unutranjeg smanjenja rizika
Poied metoda za nansiianje tete koje imama i pojedincima omoguavaju da
smanje iizik njegovim pienosom na diuge entitete, iizik se moe smanjiti i inteinim
putem i to pomou:
diveizikacije i
investiianjem u infoimacije
4.4.3.1 Diveizikacija iizika
Fiime mogu da smanje iizik tako to svoje aktivnosti diveizikuju (slikovito
ieeno to ne stavljaju sva jaja u jednu koipu), a pojedinci tako to svoj novac inve-
stiiaju u iazliite viste akcija i haitija od viednosti. Mogunost smanjenje iizika kioz
diveizikaciju poitfelja je vaan faktoi koji utie na odluke vezane za osiguianje i
heding.
Naime, diveizikacija moe da bude jednostavnim udiuivanjem siedstava
dvojice ljudi, pa sve do diveizikacije izmeu hiljade ljudi ili imi kioz nansijsko
tiite i tiite osiguianja. Kako se bioj uesnika poveava, iaspodela veiovatnoe
za tiokove svakog pojedinca (piosena teta) dobija sve piavilniji i piavilniji oblik
zvona, odnosno, zakiivljenja su manja. Ovo znai da udiuivanje siedstava smanjuje
obim sluajne tete za koju svaka osoba moia da plati, odnosno ini tetni dogaaj
piedvidljivijim, jei udiuivanje siedstava smanjuje standaidnu devijaciju piosene
tete za sve uesnike i samim tim i standaidnu devijaciju isplate svakog uesnika.
Kada bioj ljudi sa udiuenim siedstvima postane izuzetno veliki, standaidna
devijacija svakog uesnika se piibliava nuli i iizik postaje zanemailjivo mali za sva-
kog od njih.
Kada su tete pozitivno povezane onda je stepen smanjenje iizika manji nego u
suaju kada su tete nezavisne, odnosno nisu povezane. Naime, kad su tete pozi-
tivno povezane onda vie uesnika moe da pietipi sline tete nego kada su tete
nezavisne jedna od diuge.
Poied udiuivanja siedstava koje se obino vii kioz ugovoie o osiguianju, tiite
akcija obezbeuje mehanizam za podelu iizika vezanog za nove poslovne poduhvate
sa diugim ljudima.
4.4.3.2 Investiianje u infoimacije
Ova metoda obuhvata investiianje u infoimacije, odnosno dobijanje najtanijih
moguih piedvianja o oekivanim tetama. Ovo moe da dovede do mnogo tanijih
piocena buduih novanih tokova ime se smanjuje njihova piomenljivost oko
piedviene viednosti. Ove infoimacije se mogu odnositi na piocene fiekventnosti i
intenziteta teta koje su posledica istog iizika, istiaivanje tiita u pogledu poten-
cijalne potianje za iazliitim pioizvodima, to moe da smanji iizik izlazne cene i
piocene budue cene iobe ili kamatnih stopa. Jedan od naina na koji osiguiavajue
kompanije smanjuju iizik je njihova specijalizacija u analizi podataka u cilju dobi-
janja tanih piedvianja teta. Zato danas postoje mnoge specijalizovane ime koje
se iskljuivo bave piodajom infoimacija i piedvianjima za diuge ima i lica.
4.4.4 Izbor metode ili naina za upravljanje rizikom
Mehi i Hedges
105
su piedloili osnovna piavila za upiiavljanje iizikom i ona glase:
Ne ieskiiati vie nego to moe da se dopusti da se izgubi.
Uvek uzeti u obzii i sluajnost.
Ne ieskiiati puno za malo.
Maksimalna mogua teta koja moe da bude posledica nekog iizika je piesudan
faktoi koji odieuje na koje se iizike tieba usmeiiti. Neke tete mogu biti takve da
izazovu nansijsku piopast neke ime. Rizike koji mogu da izazovu takve tete tieba
smanjiti na nivo da se njima moe upiavljati ili ih tieba pieneti. Intenzitet iizika,
odnosno iznos tete koju neka ima moe da dopusti da izgubi zavisi od same ime
ili od osobe. Pii tome ovo nije stalna veliina ve se menja sa viemenom, a u zavis-
nosti od izvoia kojima se iaspolae u momentu nastanka tete.
Saznanje o tome da li je veiovatnoa tete mala, umeiena ili siguina moe pomoi
pii odluivanju o piimeni instiumenta za upiavljanje iizikom. Velika veiovatnoa
nastanka tete pokazuje da osiguianje najveiovatnije nije opiavdan nain za upiav-
ljanje iizikom, jei to je vea veiovatnoa to je i piemija koja se plaa za osiguianje
vea. Obino je najpovoljnije kupiti osiguianje tamo gde je veiovatnoa nastanka
tete mala, a mogunost gubitka velika, a najnepovoljnije tamo gde je veliina mogue
tete mala, a veiovatnoa njenog nastanka velika.
Tamo gde se vii pienos iizika uvek tieba da postoji iazumna veza izmeu
tiokova pienosa i viednosti koja se pienosi. Ovo znai da ne bi tiebalo zadiavati
iizik kada je teta koja moe da bude njegova posledica velika u odnosu na piemiju
koja se utedi zadiavanjem iizika. Sa diuge stiane, postoje biojni sluajevi kod kojih
je piemija nesiazmeino visoka u odnosu na pieneseni iizik.
Dok piavilo Ne ieskiiati vie nego to moe da se dopusti da se izgubi namee
maksimalni nivo zadiavanja, piavilo Ne ieskiiati puno za malo piepoiuuje da
neke iizike koji ukljuuju tete ispod tog maksimalnog nivoa zadiavanja takoe
tieba pieneti. To znai da iako bi nivo zadiavanja tiebao da bude isti za sve iizike,
stvaini nivo zadiavanja bi za neke sluajeve mogao biti manji od maksimalnog. Zato
je najbolje odiediti stvaini nivo zadiavanja za svaki pojedinani iizik, a na odnosu
tiokova i koiisti koji pioizilaze iz piavila Ne ieskiiati puno za malo.
105 Emmet Vaughan and Teiese Vaughan, Osnove osiguianja upiavljanje iizicima, MATW d.o.o.,
Zagieb, 200o, sti. 34-35
Piilikom donoenja odluke o tome koja metoda, ili koje metode su najbolje za
upiavljanje iizikom, moe da se koiisti matiica iizika, gde su ovi klasikovani piema
fiekvenciji i intenzitetu tete
106
. Ova matiica je piikazana u tabeli bi III-2 i na slici
bi. III-18.
Tabela III-2
TIP
RIZIKA
FREKVENCIJA
RIZIKA
INTENZITET
RIZIKA
METODA
1 Niska Nizak Zadravanje
2 Visoka Nizak Zadravanje, preventiva, smanjenje
3 Niska Visok Prenoenje / Osiguranje
4 Visoka Visok
Izbegavanje, preventiva
(ako je mogua) i/ili smanjenje
Slika III 18. Metode koje se koiiste za upiavljanje iizikom
Iz tabele III -2 i sa slike III-18 se vidi da su i fiekvencija i uestanost pivog iizika
niski i da je najbolja opcija da se ovaj iizik zadii, jei kada bi se on i dogodio njegova
nansijska cena nije visoka.
106 Geoige Rejda, Piinciples of Risk Management and Insuiance, Peaison Inteinational Edition, 10th
edition, Addison Wesley, USA, 2008
Diugi iizik je ozbljniji. Ovde se tete esto deavaju, ali je visina tete ielativno
mala. Piimeii ovog tipa iizika su iizik od oteenja automobila, od zahteva za na-
doknadom iadnika usled poviede, od kiae u iadnjama i sl. Fiekvenciju ovog iizika
tieba smanjiti, a poto se dogaa esto on se moe i piedvideti pa se ovde moe ko-
iistiti tehnika zadiavanja. Meutim, ako visina teta koje su posledice ovog iizika
dostignu neki odieeni nivo, koji je znaajan za datu imu, onda je koiisno osiguiati
se od vika tete.
Tiei tip iizika je pogodan za kupovinu osiguiianja, jei mu je fiekvencija niska, a
intenzitet visok. Ovo ukazije da cena ove tete moe da bude visoka, ali mala fiekven-
cija ukazuje na to da je kupovina osiguianja ekonomski izvodljiva. Piimeii ovakvog
tipa iizika su iizik od poaia, eksplozije, piiiodne katastiofe i od odgovoinosti. Poied
osiguianja ovde se moe koiistiti i kombinacija osiguianja i samopiidiaja.
etviti tip iizika je najozbiljniji i njega kaiakteiie velika fiekvencija i veliki inten-
zitet. Sa ovim tipom iizika se najbolje izlazi na kiaj tako to se izbegava. Piimei bi bio
vonja u pijanjom stanju, to je najbolje da se izbegava.

4.5 KoixoIn xooxnmn zn uxnvI)n)v xIzIom
Poto su svi potencijalni izvoii tete identikovani i poto su nainjeni i spio-
vedeni svi planovi za njihovu obiadu, menadei iizika moia da stalno pieispituje
odabiana ieenja da bi bio siguian da su sve tekue potiebe uvek pokiivene. Naime,
uslovi u poslovanju svake ime menjaju se tokom viemena. Kupuju se nova siedstva,
staia siedstva gube svoju viednost, inventai se poveava ili smanjuje, koiiste se novi
pioizvodni piocesi, zapoljavaju se novi ljudi, a i zakonski okviii se menjaju. Svaka
piomena u uslovima poslovanja moe da piedstavlja novi iizik ili moe da piomeni
postojee izvoie iizika. Menadei iizika moia takoe da bude svestan svih znaajnih
piomena u zakonskom i spoljanjem okiuenju ime i moia da bude u mogunosti
da tano pioceni njihov uticaj na piogiam za upiavljanje iizikom.
Uvek je koiisno izviiti piegled postojeeg plana za upiavljanje iizikom. Stvaini
iezultati planova moiaju da se meie u odnosu na poetne ciljeve. Ovo pieispitivanje
moe da se vii davanjem odgovoia na neko od sledeih pitanja:
Da li je osiguiavajua kompanija obezbedila sve usluge koje su se od ne i
oekivale?
Da li su osiguiane tete odmah isplaene?
Da li je piogiam za pievenciju iizika stvaino smanjio bioj teta?
Da li su iizici za koje se oekivalo da e piizvesti tete stvaino pioizveli oe-
kivane tete?
Odgovoie na ova pitanja esto mogu da daju statistiki podaci o tetama. Zato je
veoma vano da se stalno piate i auiiiaju podaci o tetama. Poied toga od izuzetne
je vanosti da menadei iizika upozna zaposlene sa sa njihovom ulogom u planu
zatite od iizika, jei samo tako ovaj plan moe da se adekvatno spiovede u ivot.
Neka pieduzea, iako imaju svoje menadeie iizika, angauju i nezavisne konsul-
tante za upiavljenje iizikom da peiiodino piegledaju njihove piogiame za zatitu
od iizika, jei se na taj nain smanjuje mogunost pievianja nekog vanog izvoia
iizika.
5. INTEGRALNO UPRAVLJANJE RIZIKOM
Integialno upiavljanje iizikom je kontinualan, pioaktivni i sistemski pioces za ia-
zumevanje, upiavljanje i komunikaciju iizika iz peispektive celokupne oiganizacije.
To je donoenje stiatekih odluka koje dopiinose postizanju sveukupnih koipoia-
tivnih ciljeva neke oiganizacije. Da bi se ovo spiovelo potiebna je stalna piocena po-
tencijalnih iizika u oiganizaciji na svakom nivou i zatim da se ti iezultati sakupljaju na
koipoiativnom nivou da bi se olakalo postavljanje piioiiteta i poboljano donoenje
odluka. Integilno upiavljanje iizikom tieba da bude ugiaeno u koipoiativnu stiate-
giju oiganizacije i da oblikuje kultuiu upiavljanja iizikom u toj oiganizaciji. Identi-
kacija, piocena i upiavljanje iizikom u celoj oiganizaciji pomae da se otkiije znaaj
celokupnog iizika, odnosno sume svih iizika i meuzavisnosti njihovih delova.
Upiavljanje integialnim iizikom znai upiavljanje celokupnim iizikom neke
kompanije, bez obziia da li se sa stanovita osiguianja dati iizik moe osiguiati
ili ne i nezavisno od toga koji instiument se koiisti za ostvaiivanje politike iizika.
Fiima Munich Re, jedan od vodeih osiguiavajuih i ieosiguiavajuih konzoiciju-
ma u Namakoj piedvia da e u skoioj budunosti ovakve usluge biti tiaene i od
osiguiavajuih kompanija i da e im u tom pogledu ieosiguiavajua diutva moiati
da piuaju usluge
107
.
Ovakvo piedvianje se zasniva na kiiteiijumu ekasnosti, jei kompenzacija
iazliitih iizika iazliitim siedstvima poveava sveukupnu situaciju iizika i ovi efekti
pieosiguianja mogu da dovedu do nekasnog ili pieskupog upiavljanja iizikom.
Holistiki piistup olakava i omoguava mnogo ekasnije upiavljanje iizicima kako
sa stanovita cene iizika, tako i sa stanovita sveukupnog piistupa.
Pioces integialnog upiavljanja iizika, koga piedlae ovaj konzoicijum, obuhvata
nekoliko faza koje su ilustiovane na slici III-19.
107 Integiated Risk Management, Minich Re ART Solution, Munich Re, Inteinet publikacija 2006,
www.munichie.com
Slika III 19. Faze integialnog upiavljanja iizikom
U pivoj fazi, ialanjavanja iizika, vii se iazlaganje sveukupne situacije iizika
na osnovu poetnog poloaja cene iizika da bi se dobio detaljni piegled situacija
iizika. Kvantikacija pojedinih iizika ini sledeu fazu iaslanjavanja iizika i ovo
je na slici piikazano kao iaspaiavanje na delove slagalice. U sledeim fazama ovi
iaslanjeni oblici piedstavljaju osnovu za ponovno giupisanje odabianih iizika, ime
se postie osnova za vee iaspiostiianje iizika unutai kompanije.
Tokom diuge faze analiziiaju se zavisnosti izmeu iazliitih kategoiija iizika,
odnosno piavi se koielaciona analiza. Holistiki opis situacije iizika u nekoj oiga-
nizaciji moe da se postigne samo ako se izvii detaljna analiza odnosa izmeu svih
iizika, ime se omoguava da se odiedi nain na koji se ovi iizici ponaaju jedan u
odnosu na diugi, odnosno da li izmeu njih postoji efekat pojaavanja ili unoenja
iaznolikosti. Ovo znai da nije samo vana analiza zavisnosti ve i analiza ne-zavis-
nosti izmeu iizika. Ovakva mapa, piol ili spektai iizika piedstavlja osnovu za dalje
stiuktuiianje sveobuhvatnog ieenja za upiavljanje integiisanom iizikom.
Na osnovu svoje cene iizici se giupiu u pakete iizika, i to je najbolje da se uiadi
za one iizike koji nisu zavisni izmeu sebe, i onda se vii heding ovih paketa u
svetlu ve postojeih efekata diveizikacije unutai poitfeilja u celovitosti koiistei
odgovaiajua siedstva (heding iizika). Iako se istoviemeno iazmatianje iazliitih
kategoiija iizika i pakovanje odieenih iizika u pakete iizika moe pogieno
iastumaiti kao nedifeientan piistup, to je ideja, koja je sama po sebi tiivijalna, da
najiazliitiji iizici jedne oiganizacije u kiajnjoj analizi imaju iste implikacije i da na
jedan ili diugi nain utiu na nansijsku situaciju kompanije koja piua nain integ-
iisanog piistupa. Meie politike iizika koje tieba da se piimene u fazi hedinga iizika,
u poieenu sa poetnim poloajem cene iizika vode do pomeianja iaspodelje cene
iizika u levo i kompiimuju je. Meutim, individualne iaspodelje unutai slagalice os-
taju nepiomenjene. U poslovnim teiminima, ovakav scenaiio znai sasvim jednos-
tavno smanjenje i stabilizovanje cene iizika (piemija) - neto to bi tiebalo da bude
od velikog inteiesa za osiguiavajuu industiiju. Taan uticaj integiisanog upiavljanja
iizikom moe da se analiziia i kvantikuje putem kontiole cene iizika.
6. UPRAVLJANJE LINIM RIZIKOM
Pioces upiavljanja linim iizicima se unekoliko iazlikuje od upiavljanja iizikom i-
mama, iako obuhvata skoio sve faze upiavljanja iizikom u imama. Faze upiavljanja
linim iizikom su:
Identikovanje iizika
Analiza iizika
Izboi odgovaiajue metode za upiavljanje iizicima
Piimena i peiiodini piegled i kontiola piogiama
Identikovanje iizika obuhvata identikaciju onih iizika koji mogu da donesu oz-
biljne nansijske piobleme pojedincu, a to su:
Rizici vezani za samu linost: gubitak piihoda zbog pieiane smiti hianioca
poiodice, nedovoljni piihodi posle penzionisanja, gubitak piihoda i veliki
medicinski tiokovi tokom peiioda pioduene bolesti ili invalidnosti, gubitak
piihoda usled nezaposlenosti i kiaa identiteta.
Rizici vezani za imovinu: (1) diiektna zika teta u stanu ili na kui i na linoj
imovini usled poaia, gioma, vetia, poplave, zemljotiesa ili nekog diugog
uzioka, (2) indiiektna teta koja je iezultat ove diiektne zike tete usled
gubitka stanaiine, ako se u kui nalaze stanovi za iznajmljivanje, ili teta koja
je posledica nemogunosti koiienja zgiade ili imovine i (3) iizici od kiae
viedne imovine ukljuujui novac i viednosne papiie, nakit, kizna, umetnike
slike ili piedmete, kameie, kompjuteie, iazne kolekcije i antikvitete kao i ii-
zici od diiektne tete na sopstvenom motoinom vozilu zbog kiae istog, ili
zbog nekog sudaia.
Rizici od odgovoinosti: telesna povieda diugih ili teta na imovini diugih
kao posledica linih aktivnosti, tuba zbog klevete, izlaganje nekoga poiuzi,
nemaino iukovanje motoinim vozilom, tete nanete diugim licima kao pos-
ledica piofesionalnih aktivnosti, sudski i advokatski tiokovi i diugi tiokovi
odbiane zbog nekih zakonskih piekiaja.
Analiza iizika obuhvata piocenu uestalosti i intenziteta iizika. Na piimei, ansa
da stan ili kua budu potpuno uniteni usled poaia, oluje, zemljotiesa, poplave i sl.
je ielativno mala, ali posledice ovakve tete mogu biti izuzetno velike. Sa diuge stiane
tete velike fiekvencije i malog intenziteta, kao na piimei manje tete na kolima, ne
piedstavljaju veliku pietnju u odnosu na lino nansijsko stanje.
Izboi odgovaiajuih metoda za upiavljanje linim iizicima obuhvata sledee
mogunosti:
Izbegavanje. Piimeii za ovo su izbegavanje skoio siguine automobilske
nesiee ako se u pijanom stanju ne upiavlja motoinim vozilom, izbegavanje
kupovine iizine nepokietnosti, jei papiii nisu u iedu i sl.
Kontiolu iizika. Ovo obuhvata smanjenje fiekvence i intenziteta iizika. Fie-
kvencija iizika se smanjuje tako to se smanjuje ansa da se, na piimei, do-
godi automobilska nesiea, ako se vozi piopisanom bizinom i ako se nain
vonje piilagodi uslovima puta, da se desi kiaa vozila, ako se isto zakljuava
i ako se u njega ugiadi alaimni sistem, da doe do ozbiljne poviede glave,
ako se piilikom vonje motoiciklom nosi zatitna kaciga, da doe do ozbiljne
poviede u automobilskoj nesiei, ako se vezuje pojas i sl.
Zadiavanje. Ovo znai da se zadii ceo ili deo iizika. Aktivno zadiavanje
iizika znai da je lice svesno iizika i da planiia da ga zadii kao, na piimei,
zadiavanje manjih teta na automobilu ili stanu, kupovinom kasko osigu-
ianja sa ueem, odnosno kupovinim osiguianja za stan sa nekim piicentom
uea u tetama. Pasivno zadiavanje iizika je u sluaju kada lice nije svesno
iizika, kada je piema njemu indifeientno ili je lenjo da neto pieduzme. Ovo
moe da piedstavlja opasnost ako teta zadianog iizika moe da bude veli-
ka. Na piimei, mnogi iadnici se ne osiguiavaju od dugotiajne nesposobnosti
za iad, ak iako su tetne nansijske posledice ovog iizika mnogo vee od
nansijskih posledica tete od pieiane smiti. Na taj nain ovi iadnici koiiste
metodu zadiavanja iizika na opasan i neodgovaiajui nain.
Pienos bez kupovine osiguianja. Na ovaj nain se ist iizik pienosi na neko
diugo lice koje nije osiguiava. Na piimei, iizik od tete na imovini koja se
daje u zakup moe da se pienese na zakupca tako to se od njega zahteva
depozit za sluaj tete i to se u ugovoi o zakupu unosi klauzula da je kupac
odgovoian za tete. Na slian nain se i iizik od nekog neispiavnog apaiata
moe pieneti na piodavca kupovinom ugovoia o pioduenoj gaianciji piema
kome je piodavac odgovoian za sve popiavke koje uslede po isteku gaiant-
nog peiioda.
Osiguianje. Piilikom upiavljanja linim iizicima veina ljudi to upiavljanje
uglavnom zasniva na osiguianju kao na glavnom instiumentu za upiavljanje
iizikom.
Piimena i peiiodina kontiola piogiama za upiavljanje iizicima je poslednja
faza piocesa upiavljanja linim iizicima. To znai da bi svakih pai godina pojedinac
tiebao da pioveii svoj piogiam upiavljanja iizicima i da pioveii da li su svi njegovi
iizici pokiiveni na odgovaiajui nain. Takoe tieba piokontiolisati ovaj piogiam i
kada doe do nekog pieokietu u ivotu, kao to je to venanje, ioenje deteta, iaz-
vod, piomena posla i sl., jei tada moe biti potiebno da se piogiam piomeni zbog
pojave novih iizika.
7. PREDNOSTI PROCESA UPRAVLJANJA RIZIKOM
Upikos tome to je upiavljanje iizikom veoma obiman i kompleksan zadatak,
ekasan piogiam za upiavljanje iizikom moe da bude od veoma velike koiisti za
imu, jei znaajno utie na nansijski uspeh poslovnih imi. Glavne piednosti
ovakvog naina upiavljanja su
108
:
Mnogo lake se dostiu ciljevi upiavljanja iizikom i to kako pie, tako i posle
deavanja tetnog dogaaja.
Tiokovi iizika se smanjuju, to moe da povea piot ime. Tioak ii-
zika je alatka piocesa upiavljanja iizikom koja meii odieene tiokove. Ovi
tiokovi obuhvataju isplaene piemije, zadiane tete, usluge menadeia
iizika angaovanih spolja, nansijske gaiancije, inteine administiativne
tiokove i takse, poieze i neke diuge tiokove koji su specini za svaku
imu.
Zbog smanjenja tetnog nansijskog uticaja, koji bi mogli da budu posledi-
ca istih teta kada ne bi postojao plan za upiavljanje iizicima, ima moe
da donese piogiam za upiavljanje celokupnim iizikom koji obuhvata i iste
i pekulativne iizike.
Diutvo takoe ima koiisti, jei se smanjuju indiiektne i diiektne tete.
108 G. Rejda, Piinciples of Risk Management and Insuiance, Ninthe Edition, Addison Wesley, Boston,
SAD, 1005, sti. 55
P:1n)n zn vnovrnt zn)n:
1. Objasnite pojam i funkciju upiavljanja iizikom.
2. Koji su osnovni ciljevi upiavljanja iizikom?
3. ta se podiazumeva pod cenom iizika?
4. Mesto i funkcija upiavljanja iizikom u okviiu oiganizacije pieduzea.
5. Odnos funkcije upiavljanja iizikom piema diugim funkcijama u
pieduzeu.
6. Odnos funkcije menadmenta iizika i osiguianja.
7. Navedite faze piocesa upiavljanja iizikom.
8. Objasnite metode identikacije iizika.
9. ta podiazumeva analiza iizika?
10. Objasnite tehnike kvantitativnih metoda piocene iizika.
11. Objasnite tehnike kvalitativnih metoda piocene iizika.
12. Objasnite metode za upiavljanje iizicima.
13. Metode zike kontiole iizika.
14. Metoda smenjenja iizika.
15. Objasnite metode nansijske kontiole iizika.
16. Zadiavanje iizika.
17. Pienos iizika.
18. Izboi metode i naina za upiavljanje iizikom.
19. Kontiola piogiama za upiavljanje iizikom.
20. ta se podiazumeva pod pojmom integialnog upiavljanja iizikom?
21. Upiavljanje linim iizikom.
22. Koje su piednosti piocesa upiavljanja iizikom?
IzvoxI oxIsvI u ixvvm ooInvI)u:
1. G. Rejda, Piinciples of Risk Management and Insuiance, 10th Edition, Ad-
dison Wesley, Boston, SAD, 2008,
2. H.D. Skippei, W.J. Kwon, Risk Management and Insuiance, Peispectives in
Global Economy, Blackwell Publishing, Malden, Ma, USA, 2007,
3. G. Fusek, Upiavljanje iizikom u osiguianju, asopis svijet osiguianja, Za-
gieb, 2005,
4. G. Niehaus and S. Haiiington, Risk Management and Insuiance, Second edi-
tion, McGiaw Hill, Inteinational Edition, 2003
5. Boiis Maiovi, Neboja ivkovi, Leksikon osiguianja, DDOR Novi Sad,
2002.
6. R. Roughley, R.E. Dayton, J.E. Loscombe, K.G. Souyave & C.T. Symes, Risk
Management, Second Edition, Jaidine Insuiance Biokeis, Ltd, Kogan Pae Ltd
incoipoiated in Royal Chaitei, London.
7. Maik S. Doifman, Risk Management and Insuiance, 6th edition, 1998.
8. C. Aithui Williams, Ji., Michel L. Smith and Petei C. Young, Risk Manage-
ment and Insuiance, IiwiniMcGiaw-Hill, Inteinational Editions 1998.
9. Tiieschmann Gustavson, Risk Management and Insuiance, 10th edition,
South-Westein College Publishing, 1998.
10. C.A.Wiliams and R.M.Heins, Risk Management and Insuiance, McGiaw-
Hill Book Company, New Yoik, 1976.
11. Jim Bannistei, How to Manage Risk, Second edition, LLP, London, 1977.
12. S. Popov-Kaian, D. Peii, Osiguianje kao metod iizik menadmenta, asopis
Pieventivno inenjeistvo, Bioj 2, 2001.
13. Melanie L. Heiman and Geoige L. Head, Stiategic Risk Management: Look-
ing at Both Sides Now, Nonpiot Risk Management Centei, 2005, http:ii
www.nonpiotiisk.oiginwsltiiaichiveistiategy09272002-w.htm
14. S. Popov-Kaian, D. Peii, Osiguianje kao metod iizika svetski tiendovi,
asopis pieventivno inenjeistvo, bioj 2, Beogiad, 2001.
15. Fiom Feast to Femine, Reactions, novembai 2001.
16. Dobiosav Ogiizovi, Risk menadment (upiavljanje iizicima) i Jugosloven-
ska pieduzea.
17. V. Covello, M. Meikhoei, Risk Assessment Methods, Plenum Piess, New
Yoik, -sad, 1993.
18. Integiated Risk Management, Minich Re ART Solution, Munich Re, Inteinet
publikacija 2006., www.munichie.com
155 RIZICI U POSLOVANJU DRUTVA ZA OSIGURANJE
IV
RIZICI U POSLOVANJU DRUTVA
ZA OSIGURANJE
D
E
O
1. PRISTUP KLASIFIKACIJI RIZIKA DRUTAVA ZA
OSIGURANJE
U vienju poslova osiguianja diutvo za osiguianje je obavezno da identikuje,
piocenjuje i meii iizike kojima je izloeno u svom poslovanju. Takoe je obavezno i
da upiavlja tim iizicima, na nain, kojim e se obezbediti tiajno odiavanje stepena
izloenosti iizicima na nivou koji nee ugioziti imovinu i poslovanje diutva.
Diutvo za osiguianje e na taj nain obezbediti potpunu zatitu inteiesa osi-
guianika, odnosno koiisnika osiguianja, tieih ovlaenih lica i diugih poveiilaca
diutva.
Pioces upiavljanja iizicima, diutvo tieba da oiganizuje u skladu sa zakonom,
piopisima doneenim na osnovu zakona, kao i vlastitim aktima kojima se ta pitanja
uieuju, dobiim poslovnim obiajima i poslovnom etikom.
Pod iizicima kojima je diutvo izloeno u svom poslovanju podiazumeva se
veiovatnoa nastanka negativnih efekata na poslovni i nansijski iezultat i opti
poloaj diutva.
Pii analizi iizika u poslovanju diutva za osiguianje potiebno je istai i speci-
nosti, odnosno kaiakteiistike usluga osiguianja u odnosu na sve ostale viste us-
luga.
Te iazlike ispoljavaju se pie svega u kaiakteiu same usluge.
Bez obziia da li je namenjena zikim ili piavnim licima zasniva se, pie svega, na
poveienju. Usluga osiguianja piedstavlja u tienutku piodaje piodato obeanje na
papiiu ugovoi osiguianja ili polisa, najee za ugovoieni peiiod od godine dana,
a moe se kupiti i za dui peiiod tiajanja viegodinja osiguianja, pa i obaveza
plaanja postaje dugoiona.
Sutinska potvida ukazanog poveienja je izvienje obaveze osiguiavaa po nas-
tanku tetnog dogaaja, tj. obeteenje osiguianika, odnosno isplata sume osiguia-
nja, odnosno osiguiane sume.
U tienutku zakljuenja ugovoia o osiguianju ili izdavanja polise osiguianja, tete
su budue, neizvesne i neoekivane, a osiguiava iaspolae samo sa pietpostavljenom
veiovatnoom i intenzitetom buduih teta.
Piihvatanjem ponude za osiguianje, potpisanim ugovoiom o osiguianju i izda-
vanjem polise osiguianja, osiguiavajue diutvo pieuzima na sebe obavezu da na-
doknadi sve budue tete.
Usluge osiguianja su iadno intenzivne, sastoje se od aktivnosti pie zakljuenja
ugovoia, u toku tiajanja ugovoia i aktivnosti nakon isteka ugovoia, pii emu ni kapi-
talna intenzivnost nije zanemaiiva.
Neke od usluga osiguianja, u skladu sa zakonskim piopisima su obavezne, dok je
veina usluga na dobiovoljnoj bazi.
Jedna od specinosti ove viste usluge je i eksibilnost piodajnih kapaciteta, pii
emu se jednostavno i bizo mogu poveavati usluge u zavisnosti od iskazanih potie-
ba u odieenoj visti osiguiavajue zatite.
U liteiatuii i piaksi postoje iazliiti piistupi i podelje iizika kojima je diutvo za
osiguianje izloeno u svom poslovanju.
Svako diutvo za osiguianje je duno da svojim aktima piopie pioceduie, in-
stiukcije, postupke i aktivnosti za upiavljanje iizicima, koje e omoguiti sveobuh-
vatno i pieventivno identikovanje iizika, kao i njihovo meienje i piocenu.
Jo uvek ne postoji jedinstvena klasikacija iizika kojima su izloena osiguiavajua
diutva. Tako npi. piema autoiima
109
, Meunaiodno udiuenje supeivizoia u osigu-
ianju IAIS (Inteinational Association of Insuiance Supeivisois) sve iizike kojima
je izloeno diutvo za osiguianja iazvistava u tii giupe i to tehnike, investicione i
netehnike iizike
110
.
Pod tehnikim iizikom podiazumevaju se iizici koji su neposiedno ili posied-
no povezani sa tehnikim, odnosno aktuaiskim obiaunima piemija osiguianja i
tehnikih iezeivisanja, odnosno sa iizicima koji su povezani sa piebizim, nekon-
tiolisanim poiastom opeiativnih tiokova.
Investicioni iizici su iizici koji su neposiedno ili posiedno povezani sa upiavlja-
njem imovinom, a netehniki iizici su svi oni diugi iizici koji se ne mogu iazvistati
u navedene giupe.
Pitanjem klasikacije iizika se bavi i Meunaiodno aktuaisko diutvo IAA (Intei-
national Actuaiial Association) i mnoga diuga stiukovna udiuenja i asocijacije.
U svim piistupima postoje zajednike dodiine take u klasikacijama iizika, ali
postoje i znaajne iazlike.
Diutva za osiguianje u svom poslovanju su piema
111
izloena sledeim iizicima:
iizik osiguianja (undeiwiiting iisks),
tiini iizik (maiket iisks),
opeiativni iizik (opeiational iisks),
iizik ione i stiuktuine neusklaenosti imovine sa obavezama,
iizik deponovanja i ulaganja siedstava diutva,
piavni iizik,
ieputacioni iizik,
diugi iizici koji zavise od piiiode, obima i sloenosti poslovanja diutva.
Kao to je piikazano na slici IV-1.
109 Janez Komelj, Jot Dolniai, Izazovi i mogunosti u osiguianju sa naglaskom na Solventnost II ,
18. Susiet osiguiavaa i ieosiguiavaa, SoRS Saiajevo, juni, 2007
110 On Solvency, Solvency Assessments and Actuaiial Issuses, 2000., sti. 9
111 Odluka o sistemu inteinih kontiola i upiavljanju iizicima u poslovanju diutava za osiguianje -
Sl.glasnik RS bi.12i2007
Slika IV 1.
U poieenju sa diugim piiviednim sektoiima, delatnost osiguianja se nalazi u
specinoj poziciji. Ona piedstavlja i najvaniji oblik zatite od iizika svih onih, koji
su izloeni istoj visti opasnosti i koji se pieko osiguianja udiuuju u tzv. zajednice
iizika. Kao naknadu za obezbeenje osiguiavajue zatite, plaaju osiguiavau pie-
miju osiguianja.
Meutim iizik pieuzet od osiguianika ne piedstavlja i jedini iizik, odnosno uku-
pni iizik sa kojim se suoava diutvo za osiguianje u svom poslovanju.
Na slici IV-1 piikazane su iazliite viste iizika koji utiu, odnosno sa kojima se
suoavaju diutva za osiguianje i ieosiguianje u svom poslovanju, a koji potiu i iz
unutianjeg i iz vanjskog okiuenja.
U piaksi poslovanja osiguiavajuih diutava panja se esto fokusiia samo na
iizike pieuzete od osiguianika, dok se panja manje posveuje ostalim piisutnim
iizicima i meusobnoj zavisnosti svih iizika kojima je izloeno jedno osiguiavajue
diutvo.
Danas, osiguiavajua diutva sve vie uoavaju potiebu da se moiaju na odgo-
voian, sistematian i sveobuhvatan nain suoavati sa svim iizicima sa kojima se
susieu u svom poslovanju. To se obezbeuje celovitim kvalitetnim sistemom upiav-
ljanja iizicima, odnosno integialnim upiavljanjem iizicima. U upiavljanju ukupnim
iizikom sve date pojedinane iizike tieba posmatiati kao delove ukupnog poitfelja
iizika diutva i utviditi meusobne odnose i veze izmeu njih.
Upiavljanje iizicima tieba da obezbedi tiajno odiavanje stepena izloenosti iizi-
cima na nivou koji nee ugioziti imovinu osiguiavaa i poslovanje i koji e obez-
bediti zatitu inteiesa samog osiguiavaa, osiguianika, koiisnika osiguianja, tieih
oteenih lica i diugih poveiilaca diutva.
1.1 RIzIcI osIouxn)n
Rizici osiguianja (undeiwiiting iisks) su iizici koji pioistiu iz ugovoia o osigu-
ianju. Oni su povezani sa opasnostima koje kiiju ugovoii o osiguianju, kao i piateim
postupcima.
Rizik osiguianja pioistie iz nemogunosti diutva da apsoibuje pieuzete iizike
svojstvene delatnosti osiguianja. To je dakle iizik od nastanka nasijskog gubitka kao
iezultata ostvaienja neeljenog dogaaja nad osiguianom imovinom ili licima.
Ovaj iizik, piema
112
naioito obuhvata:
a. iizik neadekvatno utviene piemije osiguianja cene osiguianja,
b. iizik neadekvatne piocene iizika koji se pieuzima u osiguianje,
c. iizik neadekvatnog odieivanja nivoa samopiidiaja diutva ili pieuzima-
nje iizika u osiguianje koji su vei od samopiidiaja, odnosno ne pienoenje
vika iizika iznad samopiidiaja u saosiguianje, odnosno ieosiguianje,
d. iizik neusklaene, nepiilagoene i ekonomski tetne taiifne politike diutva
u vezi sa dispeizijom (u viemenu i piostoiu) iizika koji se pieuzimaju u
osiguianje, odnosno neadekvatnim odieivanjem stiuktuie piemije osigu-
ianja,
e. iizik neodgovaiajueg utviivanja optih, posebnih, dopunskih ili poje-
dinanih uslova osiguianja,
f. iizik neadekvatnog obezbeenja svih tehnikih iezeivi diutva,
g. ostali iizici osiguianja (piofesionalni i tehniki) koji zavise od piiiode, obi-
ma i sloenosti poslovanja diutva.
Pieuzimanje iizika u osiguianje je jedna od najvanijih funkcija diutva za osigu-
ianje. Od njene ekasnosti u najveoj meii zavisi i efekasnost svih ostalih funkcija.
a. Piemija osiguianja - cena usluge osiguianja je iznos obaveze koju piema ugovoiu
o osiguianju izviava ugovaia osiguianja ili osiguianik, odnosno bilo koje lice
koje ima piavni inteies za zakljuivanje ugovoia o osiguianju.
Pieduslov za izvienje obaveze iz ugovoia o osiguianju je plaanje cene ili pie-
mije osiguianja i veoma je bitno koliko iznosi ta obaveza i da li se izviava u
ugovoienim iokovima.
Odieivanje visine piemije, poied aktuaiskih osnova, tieba da uvaava i tiine
faktoie. Ne ietko se osiguianici odluuju za osiguiavaa piema kiiteiijumu
najnie cene.
Piedajom iizika u osiguianje osiguianik kupuje siguinost plaanjem piemi-
je osiguianja i pienosi deo svojih iizika na osiguiavaa. Osiguiava pieuzima
iizike osiguianika i foimiia piemijski piihod iz naplaenih piemija osiguianja,
koji tieba da obezbedi dovoljno siedstava za isplatu teta, tehnike iezeive, deo
tiokova poslovanja i ostvaienje odgovaiajueg nivoa dobiti.
U piincipu mogu nastati dve nepovoljne situacije:
1. Zbog konkuientnosti na tiitu, cene osiguianja su nepiimeiene iizicima
pieuzetim u osiguianje, odnosno nie su od stvaine cene, i
2. Cene osiguianja su pievisoke, odnosno znaajno piemauju cene na tiitu
osiguianja.
3. Nia cena usluge osiguianaj moe biti jedan od naina da se ostvaii povo-
ljnija tiina pozicija i vee uee na tiitu osiguianja.
Meutim, takoe moe znaiti i piekomeino izlaganje iizicima. Iznos likvidi-
ianih teta u pojedinim vistama osiguianja moe biti vei od naplaene piemije
osiguianja to e iezultovati negativnim meiodavnim tehnikim iezultatom. Os-
tvaieni piemijski piihod nee moi da obezbede dovoljno siedstava i za tehnike
iezeive. Osiguiava nee biti u mogunosti da blagoviemeno i u potpunosti
ispunjava obaveze iz osiguianja, niti da obezbedi kvalitetno ieosiguianje. Bie
piinuen da vii koiekciju cena, iziavnavanje iizika unutai sopstvenog poitfelja
ako za to postoje uslovi ili da odustane od te viste osiguianja.
Zbog piecenjenih iizika i pievisokih cena, osiguiava dolazi u situaciju da izlae
osiguianika neopiavdano veim tiokovima, pa osiguianik, u najveem bioju
sluajeva, sam naputa pieskupog osiguiavaa. Osiguiava smanjuje tiino
uee u toj visti osiguianja, naiuava se steena ieputacija i ugioava homo-
genost sopstvenog poitfelja osiguianja.
Da bi piedupiedio ovakve situacije, osiguiava identikuje uzioke i oblike tetnih
ispoljavanja, njihove posledice i utviuje koiektivne meie, jednom ieju upiavlja
iizikom neadekvatno odieene piemije osiguianja na nain da
113
:
piemiju osiguianja odieuje pioveienim aktuaiskim metodama uz uvaavanje
i tiinih faktoia i uz naglaenu odgovoinost ovlaenog aktuaia,
vii piomenu visine piemije osiguianja samo na osnovu iezultata aigumen-
tovane sistemske analize,
vii pieuzimanje iizika u osiguianje sa piemijom osiguianja koja je piime-
iena iiziku i piocenjenim opasnostima,
pieuzima u osiguianje nove iizike sa velikom panjom i opiezom, uz
angaovanje stiunih iadnika koji iaspolau potiebnim znanjima i iskust-
vom,
piimenom aktuaisko-statistikih metoda obezbeuje konkuietnu ponudu na
tiitu, i cenom osiguianja koja je optimalna i piihvatljiva obezbeuje nove
osiguianike i poveava sopstveni poitfelj,
iedovno pioveiava podobnost dobavljaa svojih usluga saiadnika (agenata)
u cilju eliminisanja efekata negativne selekcije,
za pojedine viste osiguianja ili osiguianike uvodi obevezne fianize,
ostvaiuje kvalitetnu i peimanentnu saiadnju sa ieosiguiavaima,
Razvoj tiita osiguianja i poslovanje po tiinim piincipima siguino e uticati
i na piomenu svesti potioaa osiguianika, pa se oekuje i da e uticaj visine
cene osiguianja biti od manjeg znaaja, jei e se osiguianici pivenstveno piido-
bijati kvalitetom usluge.
b. Za funkcionisanje celog sistema osiguianja, od izuzetnog znaaja je kvalitetna
piocena iizika iz osiguianja. Neadekvatne piocene iizika koji se pieuzimaju u
osiguianje su jedan od kljunih iizika u osiguianju. Piocenom iizika stvaia se, s
jedne stiane osnov za objektivno utviivanje piemije osiguianja, tj. dovodi se u
sklad stvaini iizik sa izdvajanjima za piemiju osiguianja. S diuge stiane, piocena
iizika obezbeuje osnov za dalji pioces upiavljanja iizikom kioz iaspodelu iizi-
ka.
113 Maiijana uiak, Diago Jakovevi, Osiguianje i iizici, RRIF plus, Zagieb, 2007.
Posledice neadekvatne piocene iizika mogu biti viestiuke. Iz tih iazloga je
potiebno odgovoino postupati u svim fazama piocesa upiavljanja iizicima. Iden-
tikacijom, kao pivom fazom piocesa upiavljanja iizicima, potiebno je identik-
ovati sve piisutne iizike koji se pieuzimaju u osiguianje viste opasnosti, pied-
mete osiguianja, namenu i kaiakteiistike piedmeta osiguianja, optimalne obime
pokiia, pieventivne i iepiesivne meie zatite, sume osiguianja itd.
Takoe je potiebno analizom, kao sledeom fazom upiavljanja iizicima, utvidi-
ti stanje iizika. Fazom piocene, odnosno meienja iizika, potiebno je iizike ob-
jektivno kvantikovati kvantitativnim metodama, ukoliko se iadi o iizicima sa
postojeom statistikom - istoiijom teta, ili, ukoliko se iadi o nepoznatim iizi-
cima, kvalitativnim metodama. Pii analizi i pioceni iizika neophodno je sagledati
fiekvenciju i intenzitet iizika, kao elemente koji u potpunosti deniu i sam iizik.
Samo objektivnim meienjem iizika mogue je da se za iste obiauna i naplati
adekvatna piemija osiguianja, utvidi optimalan nivo samopiidiaja osiguiavaa
za pojedine viste osiguianja i iizike pieuzete u osiguianje i obezbedi adekvatna
iaspodela iizika.
c. Rizik neadekvatnog utviivanja nivoa samopiidiaja diutva ili pieuzimanje
iizika veih od iznosa samopiidiaja, odnosno ne pienoenje vikova iizika u
saosiguianje ili ieosiguianje, piedstavlja jedno od najznaajnijih pitanja za sta-
bilno poslovanje osiguiavajuih diutava.
Samopiidiaj je jedan od osnovnih inilaca pii opiedeljenju iaspodelje iizika
putem saosiguianja, odnosno ieosiguianja. Samopiidiaj u stvaii piedstavlja
onaj deo iizika koji osiguiava sam moe da pokiije iz sopstvenih siedstava u
sluaju velike delimine ili totalne tete, a da pii tom ne dovede u pitanje svoje
poslovanje. Njegova visina zavisi od niza paiametaia, kao to su: tehnika pie-
mija, iezeive siguinosti, visina i stiuktuia pieuzetih obaveza u osiguianje (sume
osiguianja, osiguiane sume itd.), izbalansiianost poitfelja, tj. da li se u poitfelju
osiguiavaa nalaze homogeni ili heteiogeni iizici.
Posebne potekoe kod utviivanja visine samopiidiaja sieemo kod malih
ili tek nastajuih osiguiavajuih diutava, koja u piincipu imaju manje nansi-
jske kapacitete i iezeive, pa su kao takva, piimoiana da izlau iiziku siazmeino
mnogo vei deo kapitala, nego to to ine vea, iazvijenija diutva za osiguianje,
sa izbalansiianim poitfeljom.
Ukoliko je samopiidiaj denisan pienisko, osiguiavajue diutvo je izloeno
iiziku da odliva velika i nepotiebna siedstva u vidu piemije saosiguianja, odnos-
no ieosiguianja.
Ukoliko je pak, samopiidiaj denisan pievisoko, osiguiava je suoen sa izla-
ganjem iiziku iznad svojih kapaciteta. Tada nastaje pietnja koja moe da ugiozi
njegovo noimalno poslovanje, odnosno da ga onemogui u izviavanju ugo-
voienih obaveza u sluaju iealizacije takvog iizika. I u najteem sluaju, moe da
dovede osiguiavajue diutvo do piopasti.
Za objektivno utviivanje nivoa samopiidiaja i svih faktoia koji na njega utiu,
neophodne su piethodne stiune analize, a posebno analize koje su iezultat
piimene saviemenog aktuaistva.
d. U piodaji osiguianja, jedan od veoma bitnih elemenata je piemija osiguianja,
jei ona, za ugovaiaa osiguianja piedstavlja tioak poslovanja. To je iznos koji
ugovaia osiguianja plaa na ime sklopljenog ugovoia o osiguianju i zbog
toga, posebno u tiinoj piiviedi, ona moe pozitivno i negativno da utie na
obim piodaje odieenih vista osiguianja ili piodaje odieenih vista osiguianja
odieenog osiguiavaa.
Za osiguiavaa pak, piemija osiguianja piedstavlja izvoi piihoda i diiektno utie
na likvidnost, nansijski kapacitet i na visinu ostvaienog piota. Visina i stiuk-
tuia piemije osiguianja denisani su aktima poslovne politike diutava za osigu-
ianje.
Piemija osiguianja, kao cena iizika, je zavisna funkcija od visine i intenziteta
iizika. Zato, tieba da bude siazmeina duini viemenskog peiioda za koji je
odieen iizik pokiiven i da odiaava visinu i intenzitet samog iizika. Svojom
visinom tieba da obezbedi, ne samo pokiie teta i pokiie tiokova spiovoenja
osiguianja, ve i odgovaiajui nivo dobiti.
Visina piemije osiguianja moia se utviditi u dovoljnom iznosu da bi se u godi-
nama s povoljnim odnosom piemija i teta izdvajalo dovoljno siedstava za na-
knade u godinama kada je taj odnos nepovoljan, odnosno potiebno je da piihod
od piemije osiguianja obezbedi dobai tehniki iezultat i dovoljan nivo iezeivi za
stabilno poslovanje osiguiavaa u duem viemenskom peiiodu.
Poied osiguiavajue zatite kojom se obezbeuje ekonomska i socijalna sigui-
nost osiguianika, osiguianje tieba da kioz piemijski piihod obezbedi i akumu-
laciju kapitala. Zato je pitanje tehnikih iezeivi diutva za osiguianje, iako je
na pivi pogled samo indiiektno u vezi sa pitanjem visine piemije, od izuzetnog
znaaja.
Ostvaiena dobit neposiedno je u funkciji dostizanja potiebnog nivoa iezeivi
osiguiavaa, obezbeivanja dividendi i diugih naknada akcionaiima, pokiia
gubitaka iz piethodne godine i ostvaiivanje piava zaposlenih da uestvuju u
neto dobiti.
Oigledno je da su akti poslovne politike diutva za osiguianje, kojima se utviuje
taiifna politika diutva osnov za uspeno i stabilno poslovanje diutva.
Iz neadekvatno utviene stiuktuie piemije osiguianja, pioizilazi iizik neadekvat-
nog upiavljanja izvoiima i tiokovima osiguianja, nemogunosti naplate piemije
ukljuujui i iizike u vezi sa nainima naplate i stiuktuiom naplaene piemije,
nemogunosti diiektne iaspodelje tiokova osiguianja po taiifama, odnosno
vistama osiguianja, iizika u vezi sa klasama opasnosti i uestalou njihovog
ispoljavanja, odieivanjem fianiza i samopiidiaja, neusklaenosti stiuktuie
piemije osiguianja i ieosiguianja za ugovoie koji imaju ieosiguiavajue pokiie.
Funkcionalna piemija, koju ini tehnika piemija i dopiinos za pieventivu, je
osnovni deo piemije koja uvek tieba da obezbedi dovoljno siedstava za pokiie
obaveza po zakljuenim ugovoiima o osiguianju naknadu teta i obiazovanje
iezeivi.
Reijskim dodatkom, osiguiava obezbeuje siedstva neophodna za pokiie
tiokova spiovoenja osiguianja zaiade zaposlenih, piovizije, poieze i do-
piinose, amoitizaciju, mateiijalne tiokove, tiokove maiketinga i sl.
U zavisnosti od viste osiguianja, tiokovi osiguianja mogu da budu veoma
iazliiti.
Tako npi. tiokovi spiovoenja obaveznog osiguianja odgovoinosti zbog upo-
tiebe motoinog vozila autoodgovoinosti su znatno vei od tiokova spiovo-
enja diugih imovinskih osiguianja zbog specinosti samog osiguianja ve-
likog bioja osiguianika, velikog bioja angaovanih iadnika na zakljuenju polisa
osiguianja, zastupnika i biokeia, iealizacije iizika na piaktino neogianienom
piostoiu, piocene, likvidacije i isplate teta, meunaiodnih obaveza po osnovu
zelene kaite i sl.
Kod ove viste osiguianja, piemiju osiguianja piopisuje zakonodavac i osiguiava
nema mogunosti diiektnog odluivanja o njenoj visini. Meutim, plaanje pie-
mije je obavezno odmah po zakljuenju polise osiguianja, za ceo peiiod osigu-
ianja, zbog ega je jo uvek ta vista osiguianja kod nas i najzastupljenija, jei
obezbeuje biz piiliv likvidnih siedstava.
Zato je tu najvie piisutna i nelojalna konkuiencija, koja se naioito ogleda kioz
iazne vidove plaanja piovizije iznad piopisane visine, odobiavanje komeici-
jalnih popusta i sl. ime se znatno poveavaju tiokovi spiovoenja osiguianja.
Kompenzacija piekomeinih tiokova osiguianja, ne ietko se vii na teiet pie-
mijskog piihoda iz diugih vista osiguianja ili u najteim sluajevima, na iaun
tehnike piemije, to je nedozvoljeno.
Svakako da osiguiavai imaju inteies da stuimuliu osiguianike da to masovnije
zakljue osiguianje. Ali to iealizuju kioz odgovaiajue popuste u piemiji osigu-
ianja, koji se deniu u aktima poslovne politike i koji se odobiavaju osiguianici-
ma u skladu sa vaeim taiifama i poslovnom politikom, a na osnovu iezultata
sistemskih aktuaiskih analiza.
e. Sastavni deo ugovoia o osiguianju su uslovi osiguianja i njima se uieuju piava
i obaveze izmeu osiguianika i osiguiavaa.
Rizik neodgovaiajueg utviivanja optih, posebnih, dopunskih ili pojedinanih
uslova pioistie iz nejasno napisanih odieenih odiedbi u uslovima, ili ako us-
lovi nisu usaglaeni sa taiifama osiguiavaa, zakonskim i podzakonskim aktima,
ako ne deniu piecizno piedmet osiguianja, osiguiane iizike i sl., jei se njima
utviuje obaveza osiguiavaa u smislu naknade tete ili isplate ugovoiene osigu-
iane sume.
Ovaj iizik moe posebno da bude iziaen kod osiguianja kojima se piedviaju
iskljuenja iz osiguianja i ogianiavaju obaveze osiguiavaa npi. All iisks osig-
uianja, dopunska zdiavstvena osiguianja i sl.
f. Osiguiavajua diutva nansiiaju svoje poslovanje i foimiiaju neophodne
iezeive iz uplata piemija osiguianja i iz piihoda od plasmana siedstava. U pii-
hode osiguiavajueg diutva ulaze i piihodi po osnovu ieosiguianja, piihodi
iz ostvaienih iegiesnih zahteva piema licima koja su odgovoina za nastupanje
osiguianog sluaja i piihodi od kamata na siedstva osiguianja.
Tehnike iezeive diutva slue za podmiienje buduih obaveza osiguiavaa za
nastale osiguiane sluajeve.
U cilju ostvaiivanja piihoda i obezbeenja likvidnih novanih siedstava
osiguiavai plasiiaju viak slobodnih siedstava tehnikih i gaiantnih iezeivi i
ostalih izvoia.
Osiguianje tieba da piui siguinost da e osiguiana unitena dobia biti
nadoknaena. To se iealizuje akumulacijom siedstava osiguiavaa iz piocesa
iepiodukcije u noimalnim uslovima, koja se viaaju u vaniednim uslovima.
Kako veiovatnoa gubitka, odnosno odliva siedstava po osnovu isplate naknade
iz osiguianja, posebno za sluaj da se dogodi elementaina nepogoda ili katastio-
falna teta kod neivotnih osiguianja nije zanemaiiva, uvek je piisutan iizik us-
lovljen neadekvatnim obezbeenjem siedstava tehnikih iezeivi.
Tehnike iezeive diutva za osiguianje su podlone pioceni i piedstavljaju vied-
nost obaveza osiguiavaa. Stiuktuia tehnikih iezeivi piikazana je na slici IV-2.
Slika IV 2.
Nedovoljne tehnike iezeive znae da su tui izvoii (siedstva osiguianika
plaene piemije osiguianja) podcenjeni, a piecenjena vlastita siedstva kapi-
tal i imovina. Nedovoljne tehnike iezeive ugioavaju likvidnost osiguiavaa,
s obziiom da podcenjene obaveze ne obuhvataju stvaine, nego smanjene
obaveze.
S toga je veoma znaajno upiavljanje ovim iizikom koje podiazumeva:
izboi ovlaenih aktuaia piema stiunim i moialnim kvalitetima,
piimenu pioveienih aktuaiskih metoda u pioceni tehnikih iezeivi,
obezbeenje iznosa tehnikih iezeivi piema iezultatima sistemske aktuai-
ske analize,
tienutnu piomenu cene osiguianja za viste u kojima je dokazano da ne
obezbeuju dovoljne tehnike iezeive,
piaenje tablica smitnosti kod ivotnih osiguianja sa ciljem blagoviemenog
auiiianja aktuaiskih metoda,
kontinuiiano piaenje piihoda od kamate na plasiiana siedstva i piinosa na
tiitu kapitala,
modeliianje uticaja valutnih kuiseva na visinu matematike iezeive.
1.2 Tx2IsI xIzI
Tiini iizik pioistie iz nepovoljnih piomena na tiitu, i to pie svega na tiitu
osiguianja i nansijskom tiitu. Ovaj iizik naioito obuhvata
114
:
iizik konkuiencije,
iizik neadekvatnog piilagoavanja zahtevima koiisnika usluga osiguianja,
iizik piomene kamatnih stopa,
iizik piomene cena haitija od viednosti,
iizik piomene cena nepokietnosti,
devizni iizik,
ostale tiine iizike koji zavise od piiiode, obima i
sloenosti poslovanja diutva.
U skladu sa Odlukom o sistemu inteinih kontiola i upiavljanju iizicima u poslo-
vanju diutva za osiguianje (Slubeni glasnik RS, bi. 12i07), a u saglasnosti sa os-
novnim piincipima supeivizije osiguianja za koje se zalae Meunaiodna asocijacija
supeivizoia osiguianja (Inteinational Association of Insuiance Supeivisois IAIS),
Naiodna banka Sibije je kao oigan supeivizije donela Smeinicu bi. 3 koja se odnosi
na kontrolu trinog rizika i konkurenciju na tritu osiguranja, sa ciljem da
drutva za osiguranje posluju na trinim principima.
Rastom konkuiencije na tiitu osiguianja, zakoni tiita su kljuni zahtevi koje
diutva za osiguianje tieba da ispune ukoliko ele uspeno da posluju. U iazvijenim
ekonomijama, tiite je najznaajniji faktoi koji odluuje o poslovnom uspehu diutava
za osiguianje.
Ispunjavanje zakonskih noimi i zahteva oigana supeivizije i diugih nadlenih oi-
gana nuan je, ali ne i dovoljan uslov da jedno diutvo za osiguianje opstane i bude
uspeno. Klju tog uspeha je piilagoavanje potioaima i njihovim potiebama i
zahtevima, kao i sticanje piednosti nad konkuiencijom u oima potioaa i javnosti.
Takvim piistupom stvaia se zdiavo konkuientsko tiite na kome opstaju i pobeuju
najbolji, a potioai, piivieda i diutvo su uvek na dobitku
115
.
Naiodna banka Sibije je ovu smeinicu izdala sa ciljem zatite inteiesa osiguianika
i diugih koiisnika osiguianja, odnosno poboljanja kvaliteta usluga koje im piuaju
diutva za osiguianje i diugi subjekti.
Da bi diutva za osiguianje mogla da ispune navedene uslove i piilagode se novim
okolnostima, potiebna je zasnovanost njihove oiganizacije i aktivnosti, odnosno ce-
lokupnog poslovnog koncepta na tiinim piincipima.
Saviemena poslovna koncepcija koju tiini sistem piivieivanja namee
diutvima za osiguianje baziia se na:
analizi okiuenja, istiaivanju tiita, odnosno piikupljanju svih ielevant-
nih infoimacija za poslovanje, tj. donoenje odluka i identikaciju svih
potencijalnih eksteinih izvoia iizika (makio faktoii i tiendovi, iegulativa,
piefeiencije potioaa, akcije konkuiencije i di.),
kieiianju stiategije tiinog nastupa na osnovu piikupljenih infoimacija i
izvienih analiza,
piilagoavanju oiganizacione stiuktuie, kultuie, koipoiativnog upiav-
ljanja, nansijskog upiavljanja, upiavljanja ljudskim iesuisima i svih diugih
aktivnosti postavljenim ciljevima i obiascima poslovanja, uz iazvoj sistema
inteinih kontiola koji e osiguiati usklaenost poslovanja sa postavljenim
obiascima i ostvaiivanje ciljeva, a piedupiediti piekomeinu izloenost ii-
zicima iazliitog poiekla,
iazvoju infoimacionih sistema koji e omoguiti biu, pouzdaniju i obu-
hvatniju dvosmeinu komunikaciju unutai diutva za osiguianje, kao i
sa eksteinim subjektima s ciljem iienja koipoiativne kultuie i podike
odluivanju, ali i potpuno i objektivno izvetavanje oigana supeivizije,
potioaa i svih diugih zainteiesovanih subjekata javnosti o svim aspek-
tima poslovanja, pivenstveno nansijskim, potovanju etikih standaida i
piincipa u poslovanju, odnosno odgovoinosti piema diutvu za sve iadnje
koje se pieduzimaju.
115 Smeinica bi.3 - NBS Nadzoi nad obavljanjem delatnosti osiguianja
Kako tiini iizik piedstavlja veiovatnou nastanka negativnih efekata na vied-
nost imovine osiguiavajueg diutva, uziokovanih piomenama na tiitu, kao to
su piomene kamatnih stopa, iizik piomena cena haitija od viednosti, iizik piomena
cena nepokietnosti i valutni iizik, osiguiava moia da obezbedi sve uslove za upiav-
ljanje ovim iizikom kioz identikaciju svih oblasti i faktoia koji mogu imati negati-
van uticaj na diutvo i njegove peifoimanse.
Istiaivanje i piatea analiza tieba da se fokusiiaju na dva tiita na kojima
diutva za osiguianje nastupaju kao tiini uesnici, tj. na tiite osiguianja i nan-
sijsko tiite
116
.
Od tiinog iizika diutva za osiguianje se najee tite diveizikacijom,
odnosno selektivnim i ogianienim ulaganjem u pojedine haitije od viednosti koje
se iazlikuju po visti i izdavaocima. Meutim, kako su oscilacije na tiitu kapitala
oekivane, piisutan je i iizik cenovnih uktuacija. Adekvatnom diveizikacijom i
diugim alatima za upiavljanje, tiini iizik se moe svesti na minimum, ali kako e
cenovne uktuacije uvek postojati i sam iizik moia da postoji.
1.3. OvxniIvI xIzIcI
Opeiativni iizik osiguiavaa piedstavlja u najkiaem iizik gubitka zbog pogienih
inteinih piocesa, ljudskih i sistemskih gieaka, eksteinih dogaaja i sl. Pomenuti uz-
ioci, izuzev poslednjeg, ine uglavnom inteine piocese. Uz iizik nepiimeiene pie-
mije, iizik nedovoljnih tehnikih iezeivi i matematike iezeive, opeiativni iizici
piedstavljaju jednu od najveih pietnji za poslovanje osiguiavajuih diutava.
Piema deniciji, opeiativni iizik je mogunost nastanka negativnih efeka-
ta na poslovni i nansijski poloaj diutva, usled piopusta u iadu zaposlenih,
neodgovaiajuih unutianjih pioceduia i piocesa, neadekvatnog upiavljanja infoi-
macionim i diugim sistemima, kao i usled nepiedvidivih eksteinih dogaaja, odnos-
no moe se i iei da opeiativni iizik nastaje kao posledica neispiavnog funkcioni-
sanja poslovnog sistema.
Denicija ukljuuje piavni, ali iskljuuje stiateki i iizik ieputacije.
Izvoii opeiativnog iizika mogu se i ematski piikazati, kao to je dato (Sl.IV-3 i IV-4):
116 Ibidem
Slika IV 3.
Slika IV 4.
Ovaj iizik naioito obuhvata
117
:
1. iizik pogienog i neodgovaiajueg izboia lanova upiavnog odboia i diiek-
toia, lanova nadzoinog odboia i diugih oigana diutva koji vie kontiolu
poslovanja diutva, kao i lica kojima je poveieno iukovoenje pojedinim
poslovima diutva,
2. iizik pogienog i neadekvatnog izboia, iaspoieda i postavljanja zaposlenih u
diutvu (kvalikaciono i biojno),
3. iizik neadekvatne oiganizacije poslovanja diutva,
4. iizik pogienog i ekonomski tetnog ugovaianja poslova,
5. iizik od pievaia, zloupotieba i diugih nezakonitih aktivnosti lica i oigana iz
odiedbe pod 1 ovog stava i zaposlenih u diutvu,
6. iizik ugovaianja, oiganizovanja i obavljanja poslova osiguianja supiotno piavi-
lima stiuke osiguianja,
7. stiateki iizik i iizik nesposobnosti diutva da piimeni stiategije i poslovne
planove i da donosi odluke o pieiaspodeli siedstava,
8. ostale opeiativne iizike koji zavise od piiiode, obima i sloenosti poslovanja
diutva.
Diutvo je duno da uspostavi adekvatne infoimacione sisteme koji e obezbedi-
ti blagoviemene, ielevantne i pouzdane podatke za donoenje poslovnih odluka, kao i
adekvatnu zatitu tih sistema.
U najveoj meii, glavni pokieta opeiativnih iizika je ljudski faktoi.
Posledice iizika ljudskog faktoia su najee:
gieke iukovoenja, kao posledice nepiilagoenosti ili neadekvatnosti piocesa
kljunih poslovnih ciklusa,
gieke zbog neuvaavanja piavila stiuke i piopisanih piavila, kao posledica ne-
doslednosti i padova u sistemu iada i kontiole, zbog loeg menadmenta i sl.
kiae, pievaie, pioneveie i sl.
loa piodaja,
pioblemi sa infoimacionim sistemima i sl.
Uspeno upiavljanje ovim iizikom podiazumeva poied meienja i analize iizika i:
saviemeno upiavljanje ljudskim iesuisima,
postavljanje inteinih piavila, uspostavljanje jasnih i potpunih inteinih pioce-
duia i kontiola,
iazvoj svesti o postojanju iizika u svakodnevnim poslovima,
peimanentnu edukaciju,
usvajanje etikih kodeksa,
Ne mali i zanemaiiv iizik sa kojim se suoavaju osiguiavajua diutva u svom poslo-
vanju je i iizik moialnog hazaida zaposlenih i osiguianika, koji najee nazivamo iizi-
kom pievaie u osiguianju. Mogue su inteine pievaie u koje je ukljuen neko od za-
poslenih, pievaie vezane za tete koje izvie osiguianici i pievaie od stiane zikih ili
piavnih lica koja se bave poslovima koji su neposiedno povezani sa osiguianjem (zastup-
nici, posiednici, utviivanje i piocena iizika, i sl.).
Radi boljeg iazumevanja i ekasnije piimene Odluke o sistemu inteinih kontiola
i upiavljanju iizicima u poslovanju diutava za osiguianje (Sl.glasnik RS bi.12i07.),
Naiodna banka Sibije je donela Smeinicu bi. 6 o spieavanju, otkiivanju i uklanjanju
uzioka pievaie u poslovima osiguianja.
Pod pievaiom u osiguianju podiazumeva se injenje ili neinjenje s nameiom
sticanja nepotene ili piotivzakonite koiisti za uesnika u pievaii ili tiee lice.
118

Osiguianik se moe sluiti neosnovanim odtetnim zahtevima, ili tiaiti naknadu
tete ak i onda kada se nesieni sluaj nije ni dogodio.
Samo pievaie u 2004. godini su SAD u osiguianju imovine i nezgode, kotale oko
30 milijaidi dolaia, to je nateialo osiguiavae da osnuju posebne sektoie za boibu
piotiv koiupcije u osiguianju.
Piema pioceni Eviopske komisije osiguianja (CEA), minimalna cena pievaia u
osiguianju u 25 zemalja EU 2005. godine je iznosila oko 8 milijaidi evia, ili blizu
2 godinje piemije osiguianja, ali sudei po godinjim izvetajima nacionalnih
udiuenja osiguiavaa, taj piocenat je mnogo vei.
U okviiu spieavanja nansijskog kiiminala, EU je dobila i posebno odeljenje za
bobu piotiv pievaia u ovoj oblasti.
Jedan od znaajnijih instiumenata upiavljanja osiguiavajuim diutvom je zato
i spieavanje pievaia, tim pie to ove i sve iizike opeiativnog katakteia osiguiava
snosi sam i u obavezi je da ih sam nadoknadi.
Zbog toga je, ne mali bioj osiguiavaa u svojim oiganizacionim stiuktuiama
osnovao i sektoie za spieavanje koiupcije i pievaia u osiguianju i oni piedstavljaju
znaajan instiument u upiavljanju osiguiavajuim diutvom.
Bilo kakva aktivnost saviemenog poslovanja, pa tako i osiguiavaa, je danas neza-
misliva bez upotiebe infoimacionih sistema.
Opeiativni iizik moe nastati iz potencijalnog gubitka usled nedostataka u pouz-
danosti i integiitetu infoimacionog sistema, kao i zbog neadekvatnog dizajniianog ili
implementiianog infoimacionog sistema ili zloupotiebe od stiane klijenata.
Mogui su sledei oblici opeiativnog iizika:
iizici siguinosti (pouzdanosti i integiiteta sistema),
iizici dizajniianja, implementacije i odiavanja sistema,
iizici zloupotiebe usluga od stiane osiguianika.
Uzioci i posledice ovih iizika mogu da budu:
tehnike gieke koje uziokuju nepiavilnosti u iadu sistema,
Sl.glasnik RS bi.12i2007, Opte odiedbe pivi stav.
povieda tajnosti, celovitosti i dostupnosti podataka, piogiama i sistema,
gubljenje podataka,
nedovoljna obuenost koiisnika sistema,
iazni oblici pievaia i diugi oblici tzv. cybei kiiminala.
S obziiom na znaaj infoimacionih tehnologija i uticaj na:
tehniku pioduktivnost,
efkasnost kanala distiibucije i piodaje,
poveanje konkuientske sposobnosti osiguiavaa,
tanost, celovitost i tianspaientnost izvetavanja,
donoenje ispiavnih i piavoviemenih poslovnih odluka,
ovaj iizik se danas moe iazvistati kao dominantan opeiativni iizik u
osiguiavajuim diutvima.
Upiavljanje iizikom infoimacionih sistema nuno je da obezbedi:
poveiljivost infoimacija - moia se osiguiati da su infoimacije dostupne
samo ovlaenim osobama,
integiitet moia se osiguiati tanost i kompletnost infoimacija i naina
njihove obiade i
iaspoloivost moia se osiguiati da je infoimacija iaspoloiva kada je to
potiebno.
A podiazumeva:
piistup implementaciji sistema za zatitu koji odgovaia oiganizacionoj kul-
tuii,
podika upiave,
ekasno piezentovanje piisutnih iizika upiavi i zaposlenima,
zatitu od zaposlenih i pouzdanost osoblja,
ziku zatitu i siguinost okiuenja,
kontiolu piistupa,
distiibucija svih ielevantnih dokumenata,
spiovoenje odgovaiajue, kontinuiiane obuke,
iazvoj i odiavanje sistema i sl.
1.4 RIzI xov I sixuiuxv vusInvosiI ImovIv sn
osnvvznmn
Rona i stiuktuina neusklaenost imovine sa obavezama je diiektna pietnja izla-
ganja osiguiavaa iiziku likvidnosti.
Osiguiavajua diutva siedstva piikupljena u fondove koiiste na iaznim nansi-
jskim tiitima. Samim tim izloeni su: kieditnom i tiinom iiziku.
Svoj poitfolio haitija od viednosti osiguiavajua diutva foimiiaju na tiitu akci-
ja, obveznica i hipoteka. U cilju obezbeenja tekue likvidnosti ne ietko na tiitu
novca, kupuju kiatkoione haitije od viednosti blagajnike (diavne) i komeici-
jalne zapise.
Osiguiavai koji se bave ivotnim i zdiavstvenim osiguianjem mnogo vie inve-
stiiaju u obveznice pieduzea (koipoiacija) i hipoteke (veinom na komeicijalnoj
imovini), nego to to ine osiguiavai imovine i odgovoinosti, a zbog dugoione
piiiode mnogih ivotnih osiguianja i obezbeivanja iente.
Diutva koja se bave imovinskim osiguianjem i osiguianjem od odgovoinosti
mnogo vie investiiaju u optinske obveznice koje su osloboene poieza, zbog sma-
njenja poieza na dobit od investiianja, jei su u pitanju vei iznosi kapitala koji su
povezani sa nepokietnostima i odgovoinou. Relativno vee ulaganje u obine ak-
cije je takoe povezano sa poiezima (jei su dividende na ove akcije u velikoj meii
izuzete iz poieza)
119
.
Izboi aktive takoe utie na osetljivost osiguiavaa u odnosu na kamatni iizik, jei
se viednost aktive smanjuje kada se kamate poveavaju. Naime, osiguiavai mnogo
ulau u dugoione haitije od viednosti sa utvienim piihodom ija viednost opada
kada iastu kamate.
Ekonomska viednost pasive osiguiavaa takoe opada sa iastom kamata, jei
sadanja viednost piotoka novca za piodate ugovoie opada i kada su diugi faktoii
nepiomenjeni. Meutim, pad viednosti pasive za veinu osiguiavaa ne kompenzuje
u potpunosti pad viednosti aktive, tako da viednost ukupnog kapitala opada sa ias-
tom kamate.
Osiguiavai mogu da smanje svoju izloenost iiziku kamatne stope ulaganjem u
kiatkoione haitije od viednosti sa utvienim piihodom, koji su manje osetljivi na
piomene viednosti kamata. Ova stiategija moe da omogui da se dati nivo iizika od
nesolventnosti odii i sa manjim kapitalom. Meutim, ovo u pioseku smanjuje dobit
od investiianja, jei dugoione haitije od viednosti sa ksnim piihodom daju veu
dobit od kiatkoionih investicija. Veliki bioj osiguiavaa smanjije svoj iizik kamata
putem hedinga sa iazliitim nansijskim deiivatima ija se viednost poveava sa
iastom kamata. Meutim, osiguiavai ne piemouju ovaj pioblem uvek u celosti sa
hedingom, jei ova opeiacija ukljuuje i tiokove tiansakcija koji mogu da smanje
oekivanu dobit.
119 S. Haiiington and G. Neihaus, Risk Management and Insuiance, Second Edition. Mc Giaw Hill,
Inteinational edition, 2003
Dakle, sve navedene iizike kojima je izloeno osiguiavajue diutvo u svom poslo-
vanju tieba posmatiati pojedinano u okviiu celovitog poitfelja iizika. Takoe je po-
tiebno analiziiati i meusobne uticaje i koielacije piisutnih iizika u osiguiavajuem
diutvu. Poied toga, zahteva se i sagledavanje naina i mogunosti njihovog neutiali-
sanja, kao i mogunosti njihove meusobne kompenzacije. Pii tim piistupima ne tie-
ba iazmatiati ukupnu izloenost diutva kioz jednostavno zbiajanje tih pojedinanih
iizika. Jedan od najekasnijih naina za kontiolu ovih iizika, bez obziia na njihovo
poieklo, je iazvoj integiisanog sistema upiavljanja iizikom, kojim se moe znaajno
smanjiti ukupan nivo iizika kojim se suoava osiguiavajue diutvo.
Integialnim upiavljanjem iizikom kao poslovnim modelom, osiguiavajua diutva
obezbeuju: blagoviemenu identikaciju iizika na svim nivoima i u svim segmenti-
ma svog poslovanja, celovitu analizu stvainog stanja, identikaciju piopusta i infoi-
macije koje bi omoguile iukovodstvu ime da donosi odluke o svojim aktivnostima.
Meutim, tieba uvek imati u vidu da se nijednim piistupom, pa ni integialnim upia-
vljanjem iizikom, ne mogu u potpunosti eliminisati sve opasnosti koje su piisutne,
a posebno ljudski faktoi, kako u samoj pioceni i analizi svih iizika, tako i kao izvoi
iizika, zatim katastiofalne tete kao posledice piiiodnih deavanja, teioiizam i sl.
1.5 RIzI ovoovn)n I uInon)n sxvosinvn
Funkcija ulaganja je od ekstiemne vanosti u svim opeiacijama osiguiavajuih
kompanija. Poto se piemije plaaju unapied, one se mogu investiiati sve do mo-
menta kada je potiebno izviiti isplatu odtetnog zahteva i tiokova.
U toku 2004. god. sve polise ivotnog osiguianja piodatih u SAD iznosile su 4,3
tiiliona dolaia. Fondovi koji stoje na iaspolaganju za ulagae su piimaino izvedeni iz
dohotka od piemije, zaiada od investicija i dospelih investicija koje se mogu ieinve-
stiiati. Osiguiavai ivota svoja siedstva dele na dva konta. Siedstva na optem kontu
slue za ugovoine obaveze za isplate gaiantovanih suma osiguianja kao to su to
nadoknade u sluaju smiti. Odvojeni konto slui za pokiie obaveza za piomenljiva
ivotna osiguianja, piomenljive anuitete i nadoknade za piivatne penzije.
Zakonski piopisi obino odieuju visinu siedstava na optem kontu. Zbog
dugoione piiiode ivotnog osiguianja, veina siedstata se investiia u obveznice,
hipoteke i nekietnine, a samo mali deo u akcije. Nasupiot tome, zakonodavstvo je
manje iestiiktivno u pogledu ulaganja siedstava koja se nalaze na odvojenom kontu
pa se vei deo osvh siedstava (u SAD u toku 2004, 80) investiia u akcije.
Investiianje siedstava od piemija ivotnog osiguianja ima vaan ekonomski i
socijalni uticaj na naciju iz vie iazloga. Pivo, osiguianja su dugoiona i obaveze
osiguiavaa pokiivaju duge viemenske peiiode, od 50 do 60 godina. Zato je ovde pii-
maina bezbednost siedstava, i zato se vei deo investiia u obliku obveznica. Diugo,
piihod od ulaganja je izuzetno vaan u cilju smanjenja tiokova osiguianja za vlas-
nike polise, jei se piemije ulau i zaiauju kamatu. Na kiaju, ova siedstva su takoe
vaan izvoi osnovnog kapitala koji se ulae u piiviedu zemlje, jei se ovi fondovi in-
vestiiaju u izgiadnju tigovakih i poslovnih centaia i u stambenu izgiadnju, bolnice,
nova postiojenja i diuge piiviede poduhvate od opte vanosti za diutvo.
U toku 2004. godine osiguiavai imovine i odgovoinosti su siedstva piikupljena
od piemija, koja su iznosila 1,06 tiiliona dolaia, veinom ulagali u haitije od viednosti
koje mogu bizo da se piodaju u cilju isplate odtete ukoliko doe do velike katastiofe.
Ovo su uglavnom visoko kvalitetne akcije i obveznice, a ovde se uglavnom izbegava
ulaganje u nekietnine.
Nasupiot ivotnom osiguianju, imovinska osiguianja su, opte uzevi, kiatko-
iona. Peiiod vaenja polise je godinu dana, ili manje i obino se odtetni zahtevi
ovde bizo poiavnjavaju. Takoe, nasupiot ivotnom osiguianju gde je uglavnom
ksna suma osiguianja, isplate za odtete kod imovinskog osiguianja vaiiiaju u za-
visnosti od toga da li su tete katastiofalne ili ne, zatim od inacije, medicinskih
tiokova, cene konstiukcija, tiokova za popiavku vozila, ekonomskih uslova i pio-
cena samog diutva.
Poied toga, piihod od investicija je veoma vaan u cilju nadoknade nepovoljno
sklopljenih ugovoia o osiguianju. Investicije kapitala i vikova siedstava zajedno sa
fondovima odvojenim za iezeive za tete i nezaiaene piemije, stvaiaju zaiade od in-
vestiianja koje obino omoguavaju osiguiavau da nastavi sa osiguiavanjima upikos
moguem decitu.
1.6 PxnvI xIzI
Piavni iizik je mogunost nastanka negativnih efekata na nansijski iezultat ili
kapital usled kazni i sankcija pioisteklih iz sudskih spoiova po osnovu neispunjavanja
ugovoinih i zakonskih obaveza kao i usled kazni i sankcija izieenih od stiane iegu-
latoinog tela, odnosno nepotovanja ili nepiidiavanja piavila poslovanja (iegulativa,
inteina piavila i pioceduie, etiki kodeks i sl.).
1.7 RvuincIoI xIzI
Reputacioni iizik je mogunosti nastanka negativnih efekata na nansijski iezultat
i kapital osiguiavajueg diutva usled stvaianja negativnih miljenja javnosti koje utiu
na tiino pozicioniianje diutva.
U cilju ouvanja integiiteta i piofesionalne ieputacije koju osiguiavajue diutvo
ima u svom okiuenju, oigani diutva i svi zaposleni tieba da:
1. potuju zakone, piopise, pioceduie i standaide na tiitu na kojem posluju
2. piihvate i potuju zahteve poslovne politike diutva.
Reputaciona teta moe da kota daleko vie nego to je (diiektan) nansijski gubi-
tak, jei povlai gubitak neostvaiivanja novog ili budueg posla ili pioizvoda, u smislu
poveienja postojeih klijenata u integiitet diutva.
Mogui su sledei iizici:
Rizik da diutvo ne ostvaiuje ili piekoiauje piopisane uslove, odnosno
postoji mogunost da ih nee ostvaiiti ili e ih piekoiaiti.
Rizik da diutvo u skladu s piopisima i svojim inteinim aktima, ne klasi-
kuje bilansnu aktivu i vanbilansne stavke iiili ne foimiia iezeive za pio-
cenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih
stavki.
Rizici u smislu potovanja Zakona o bezbednosti i zdiavlju na iadu.
Rizici u smislu potovanja poieske iegulative.
Rizik da diutvo iezeive za piocenjene gubitke nije obiaunala u skladu sa
iegulatoinim kiiteiijumima i inteinim aktima diutva.
Rizik da stiuktuia pasive diutva nije zadovoljavajua.
Rizici u smislu ione i stiuktuine usklaenosti imovine sa obavezama.
Rizik da obaveze diutva imaju tendenciju iasta zbog novih zaduivanja ili
ugovoiene piomenljive kamatne stope, zbog ugovoiene valutne klauzule ili
nepovoljnih meuvalutnih odnosa, ili iz diugih iazloga.
Rizik da kamatni i diugi iashodi diutva imaju tendenciju iasta.
Rizik da ugovoii diutva zakljueni s osiguianicima sadie piavne ne-
dostatke ili nejasnoe.
Rizik da instiumenti obezbeenja diutva za odobiene i potencijalne plas-
mane nisu konstituisani na piopisan nain i sl.
Oigledno je da na ieputacioni iizik imaju uticaj svi napied pomenuti iizici, to
je i piikazano na slici IV-5:
Slika IV 5.
Za minimiziianje nastanka ieputacionog iizika veliku obavezu i odgovoinost ima
menadment diutva koji je obavezan da obezbedi potpunu usklaenost poslovanja,
kioz ekasnu oiganizaciju iada, stiateko planiianje, obezbeenje svih iesuisa
mateiijalnih i ljudskih, obezbeenje tehnolokog piocesa kioz iziadu odgovaiajuih
pioceduia, uputstava i kontiole poslovanja u svim fazama iada.
2. UPRAVLJANJE RIZICIMA U ZAKONU O OSIGURANJU
REPUBLIKE SRBIJE
Svaka diava, pa i naa, zakonskim ieenjima denie minimalne uslove na polju
upiavljanja iizicima, tako da je u lanu 125. Zakona o osiguianju RS (Sl.glasnik RS
bi. 55i2004, 70i2004. i ispiavke 61i2005.) navedeno:
Diutvo za osiguianje postupa u skladu sa piavilima o upiavljanju iizikom ako u
svom poslovanju obezbeuje:
1. saosiguianje i ieosiguianje vikova iizika iznad maksimalnog samopii-
diaja, u skladu sa lanom 15. Zakona, koji obavezuje diutvo za osigu-
ianje da piema iznosu ugovoiom pieuzetih iizika piavilno utvidi mak-
simalni samopiidiaj, zadii deo iizika koji je ispod samopiidiaja u
sopstvenom pokiiu, a da obaveze iz ugovoia iznad samopiidiaja ieo-
siguia kod diutva za ieosiguianje,
2. plaanje teta, ugovoienih suma osiguianja i izviavanje diugih obaveza iz
osnova osiguianja, u skladu sa l. 21. i 22. Zakona, koji obavezuje diutvo
za osiguianje i diuga lica koja su neposiedno povezana sa poslovima osigu-
ianja da u svom iadu piimenjuju i diuge zakone, kao i piavila stiuke osigu-
ianja, dobiih poslovnih obiaja, i poslovne etike,
3. osnovni kapital najmanje u visini piopisanoj lanom 28. Zakona, koji za
pojedine viste osiguianja iznosi:
Osnovni kapital (u evrima)
1) ivotna osiguranja
(1) ivotna osiguranja, osim dobrovoljnog penzijskog osiguranja 2.000.000
(2) dobrovoljno penzijsko osiguranje 3.000.000
(3) sve vrste ivotnih osiguranja 4.000.000
2) neivotna osiguranja:
(1) osiguranje od nezgode i dobrovoljno zdravstveno osiguranje 1.000.000
(2) osiguranje motornih vozila-kasko, inskih vozila-kasko i obavezno
osiguranje od odgovornosti u saobraaju
2.500.000
(3) ostala osiguranja imovine, ostala osiguranja od odgovornosti i
druge vrste neivotnih osiguranja
2.000.000
(4) sve vrste neivotnih osiguranja 4.500.000
3) reosiguranje 4.500.000
Poied toga utviena je i obaveza da je diutvo za osiguianje duno da u
svom poslovanju obezbedi da osnovni kapital diutva uvek bude u visini
koja nije manja od navedenih iznosa.
4. tehnike iezeive, u skladu sa lanom 107. Zakona, koji piopisuje da je
diutvo za osiguianje duno da na kiaju obiaunskog peiioda utvidi
tehnike iezeive za pokiie obaveza i obavljanja poslova osiguianja. Diutvo
koje se bavi ivotnim osiguianjima utviuje iezeive za: pienosne piemije,
iezeivisane tete, uee u dobiti i matematiku iezeivu, Diutvo koje se
bavi neivotnim osiguianjima utviuje tehnike iezeive za: pienosne pie-
mije, iezeivisane tete i iziavnavanje iizika. Ove tehnike iezeive obiazuju
se koiienjem naela aktuaiske matematike, odgovaiajuih statistikih po-
dataka, piavila stiuke osiguianja, kao i kiiteiijuma i naina obiaunavanja
koje piopisuje Naiodna banka Sibije.
5. likvidnost diutva, u skladu sa lanom 113. Zakona, koji obavezuje diutvo
za osiguianje da obezbedi likvidnost uz blagoviemenu isplatu teta i diugih
obaveza diutva, kao i da obezbedi siguinost ulaganja i deponovanja slo-
bodnih siedstava.
6. deponovanje i ulaganje siedstava tehnikih iezeivi, u skladu sa l. 114. i 115.
Zakona, kojima se iegulie oblik ulaganja i plasmana, a odlukom Naiodne
banke Sibije i piocentualni iznosi za pojedine oblike ulaganja i plasmana.
7. gaiantnu iezeivu, u skladu sa lanom 116. Zakona, koji iegulie da gaiant-
nu iezeivu diutva za osiguianje ini: osnovni kapital, iezeive iz dobiti i
iezeive utviene aktima diutva, neiaspoieena dobit iz ianijih godina
do 50, deo neiaspoieene dobiti tekue godine do 50, pod uslovom da
utvieni iznos ne pielazi piosenu viednost neto dobiti ostvaiene u pos-
lednje tii godine i da ne pielazi 25 od gaiantne iezeive, kao i ievaloii-
zacione iezeive. Ostavljena je mogunost da Naiodna banka Sibije moe
piopisivati i diuge oblike siedstava koja ine gaiantnu iezeivu, kao i iznos
uea tih siedstava u gaiantnoj iezeivi. Rezeive iz dobiti, iezeive utviene
aktima diutva i ievaloiizacione iezeive ne mogu initii vie od 20 ga-
iantne iezeive. Takoe je piopisano da se gaiantne iezeive umanjuju za
otkupljene sopstvene akcije, gubitak iz ianijih godina i gubitak iz tekue
godine. Ukupan iznos gaiantne iezeive ne moe biti manji od iznosa os-
novnog kapitala.
8. deponovanje i ulaganje siedstava gaiantne iezeive, u skladu sa lanom 118.
Zakona, kojima se iegulie oblik ulaganja i plasmana, a odlukom Naiodne
banke Sibije i piocentualni iznosi za pojedine oblike ulaganja i plasmana.
9. maiginu solventnosti, u skladu sa l. 120. i 122. ovog Zakona, koja kod
diutava za osiguianje odgovaia ukupnoj aktivi umanjenoj za nemateiijalna
ulaganja, aktivna viemenska iazgianienja, gubitak, obeveze (ukljuujui
matematiku iezeivu osiguianja ivota) i za pienosne pozicije (pienosne
piemije i iezeivisane tete). Maigina solventnosti se iziaunava odvojeno
za ivotna i odvojeno za neivotna osiguianja, to je iegulisano posebnom
odlukom Naiodne banke Sibije. Za pivu godinu osiguianja, maiginu sol-
ventnosti diutvo iziaunava piimenom piemijske stope.
10. diuge aktivnosti iadi ispunjenja obaveza iz ta. 1) - 9) ovog lana, kao i
diugih obaveza piopisanih ovim zakonom koje se odnose na upiavljanje
iizikom.
U poglavlju XII Kaznene odiedbe Zakona o osiguianju piedviene su sankcije
za ne piidiavanje zakonom piopisanih obaveza na polju upiavljanja iizicima.
Tako npi. lanom 223. ovlaeni aktuai ili ovlaeni ievizoi, koji piotivno odied-
bama ovog Zakona, saini lano miljenje, odnosno izvetaj, kaznie se za kiivino
delo kaznom zatvoia od jedne do tii godine, a lanom 224, odgovoino lice u diutvu
za osiguianje, diutvu za posiedovanje u osiguianju, diutvu za zastupanje u osigu-
ianju, agenciji za piuanje diugih usluga u osiguianju, pieduzeu ili diugom piavnom
licu koje ima posebno oiganizovan deo za piuanje diugih usluga u osiguianju, kao
i kod zastupnika u osiguianju koje piilikom utviivanja i piocene iizika i teta saini
lane piocene i izjave, kaznie se za kiivino delo novanom kaznom ili kaznom
zatvoia do tii godine.
Kako je u diutvima u tianziciji piisutna nestabilnost i neizvesnost kietanja i
dogaanja na nansijskom tiitu, Zakon o osiguianju je piopisao, a diavno nad-
zoino telo iedovno kontiolie piimenu piopisanih obaveza i piavila koja se odnose
na plasman siedstava i ulaganja. lanom 114. i 115. Zakona iegulisano je ogianienje
pojedinih deponovanja i ulaganja siedstva tehnikih iezeivi i to na sledei nain:
Siedstva tehnikih iezeivi mogu se deponovati i ulagati u:
1. haitije od viednosti izdate od stiane diave, centialne banke, meunaiodnih
nansijskih oiganizacija, odnosno u haitije od viednosti za koje gaiantuje
neki od navedenih subjekata,
2. obveznice, odnosno diuge dunike haitije od viednosti kojima se tiguje
na oiganizovanom tiitu haitija od viednosti u zemlji,
3. obveznice, odnosno diuge dunike haitije od viednosti kojima se ne tiguje
na oiganizovanom tiitu haitija od viednosti, iji je izdavalac piavno lice
sa seditem u zemlji,
4. akcije kojima se tiguje na oiganizovanom tiitu haitija od viednosti u
zemlji,
5. akcije kojima se ne tiguje na oiganizovanom tiitu haitija od viednosti,
ako je njihov izdavalac domae piavno lice i ako su izdate kao haitije od
viednosti u skladu sa zakonom kojim se uieuje tiite haitija od vied-
nosti,
6. deponovanja i ulaganja kod banaka sa seditem u zemlji,
7. nepokietnosti i diuga stvaina piava na nepokietnostima, ako su upisane
u zemljine, odnosno diuge javne knjige, ako donose piinos, odnosno ako
je u vezi sa njima mogue oekivati piinos i ako je njihova kupovna cena
odieena na osnovu piocene ovlaenog piocenjivaa.
Siedstva tehnikih iezeivi mogu se diati u gotovini u blagajni i na iaunima
kod banke. Izuzetno od st. 1. i 2. ovog lana, Naiodna banka Sibije moe piopisati i
diuge viste deponovanja i ulaganja koja su, s obziiom na siguinost, piinos i utiivost,
odgovaiajua za deponovanje i ulaganje.
lan 116. Zakona obavezuje diutva za osiguianja da imaju tiajno obezbeenu
gaiantnu iezeivu, koju ine:
1. osnovni kapital,
2. iezeive iz dobiti i iezeive utviene aktima diutva,
3. neiaspoieena dobit iz ianijih godina, do 50,
4. deo neiaspoieene dobiti tekue godine, do 50, pod uslovom da utvieni
iznos ne pielazi piosenu viednost neto dobiti ostvaiene u poslednje tii
godine i da ne pielazi 25 od gaiantne iezeive,
5. ievaloiizacione iezeive.
Naiodna banka Sibije moe piopisati i diuge oblike siedstava koja ine gaiantnu
iezeivu, kao i iznos uea tih siedstava u gaiantnoj iezeivi.
Rezeive iz dobiti i iezeive utviene aktima diutva, kao i ievaloiizacione iezeive
ne mogu initi vie od 20 gaiantne iezeive.
Gaiantna iezeiva umanjuje se za otkupljene sopstvene akcije, gubitak iz ianijih
godina i gubitak iz tekue godine.
Ukupan iznos gaiantne iezeive ne moe biti manji od iznosa piopisanog u lanu
28. ovog zakona.
Zakon je piedvidio da se siedstva diutva za osiguianje deponuju i ulau u Re-
publici, a u inostianstvu u visini do 20 iznosa osnovnog kapitala, uz piethodnu
saglasnost Naiodne banke Sibije.
lanom 122. Zakona piopisano je da je Diutvo za osiguianje duno je da u svom
poslovanju obezbedi da maigina solventnosti uvek bude u visini utvienoj na nain
koji piopie Naiodna banka Sibije, a lan 123. Zakona utviuje da visina gaiantne
iezeive Diutva za osiguianje uvek moia biti vea od iziaunate maigine solvent-
nosti.
Gaiantna iezeiva diutva za osiguianje uvek moia biti vea od iziaunate mai-
gine solventnosti.
Ako gaiantna iezeiva diutva za osiguianje ne dostie iziaunatu maiginu sol-
ventnosti, diutvo je duno da u ioku od 30 dana od dana utviivanja neusklaenosti
gaiantne iezeive i maigine solventnosti donese piogiam meia za usklaivanje ga-
iantne iezeive i maigine solventnosti i dostavi ga Naiodnoj banci Sibije.
Diutvo za osiguianje iziaunava maiginu solventnosti odvojeno za ivotna,
odvojeno za neivotna osiguianja.
Maigina solventnosti se denie kao minimalan iznos kapitala kojim osiguiavajue
diutvo tiajno iaspolae i koji obezbeuje da bi bilo sposobno da ispuni svoje obaveze
po zakljuenim ugovoiima o osiguianju u bilo koje vieme i pod objektivnim okol-
nostima.
3. SOLVENTNOST II
Da bi Diutva za osiguianje tiajno obezbedila uslove da sve tete, bez obziia na
njihov bioj i iznos nadoknade osiguianicima, izviavaju sve nansijske obaveze pie-
ma diavi i pokiiju sve tiokove i obaveze iz poslovanja, iegulatoini oigani EU se
bave pitanjima haimonizacije nadzoia solventnosti diutava za osiguianje i ieosigu-
ianje kioz novi okvii iegulacije solventnosti, tzv. solventnosti II diutava.
Piethodnim diiektavama EU kojima je piopisana obaveza da osiguiavajua
diutva tiajno odiavaju maiginu solventnosti kao minimalni iznos kapitala za
pokiivanje nastupanja nepiedvienih dogaaja nije se polazilo od specinosti
samih osiguiavaa.
Danas se u EU intenzivno iadi na donoenju nove iegulative solventnosti koja
bi polazila i od specinosti svakog osiguiavaa, a sa ciljem da se postigne bolja
povezanost izmeu zahtevanog kapitala i tiine pozicije osiguiavajue kompanije,
ekasnija zatita osiguianika i akcionaia osiguiavajue kompanije, kao i vei stepen
haimonizacije u okviiu jedinstvenog tiita osiguianja.
Imajui u vidu kaiakteiistike delatnosti osiguianja i aktuelne piopise EU kojima
se vii iegulacija u ovoj oblasti, solventnost osiguiavajuih diutava je uslovljena:
tehnikim iezeivama koje moiaju biti foimiiane metodom iealne piocene
tzv najbolja piocena tako da njihov iznos bude dovoljan za pokiie
obaveza osiguiavaa,
minimalnim gaiantnim fondom koji piedstavlja gianicu ispod koga kapital
osiguiavaa ne sme da padne,
maiginom solventnosti, kao minimalnim obimom kapitala za sluaj
neoekivano visokih obaveza za tete.
Osnovni pieduslov da Diutva za osiguianje obezbede solventnost je da moiaju
adekvatno da upiavljaju svojim kapitalom i iizicima.
EU diiektive su usvojene 2002. godine i postavljeni temelji za solventnost I, sa
obavezom iaunovodstvene piimene od 2004. godine. U naem Zakonu obezbeenje
solventnosti I je iskazano kioz iziaunavanje maigine solventnosti i obaveze da vi-
sina gaiantne iezeive uvek bude vea od maigine solventnosti.
Iziaunavanje maigine solventnosti je iealativno jednostavno i obezbeuje kom-
paiaciju meu Diutvima za osiguianje.
Meutim, kako maigina solventnosti diutva za osiguianje odgovaia ukupnoj ak-
tivi umanjenoj za nemateiijalna ulaganja, aktivna viemenska iazgianienja, gubitak,
obaveze (ukljuujui matematiku iezeivu osiguianja ivota) i za pienosne pozicije
(pienosne piemije i iezeivisane tete), oigledno je da ona nije, ili je u maloj meii ba-
ziiana na iiziku.
U poslednjim godinama je nauka o upiavljanju iizicima znaajno uznapiedovala
i na tiitu osiguianja, pa je sve vei bioj diutava koji se bave na sosticiian nain
integialnim sistemima upiavljanja iizikom koji im omoguava ne samo adekvatno
denisanje potiebnog kapitala, ve i postavljanje adekvatne oiganizacije i upiavljakih
stiuktuia koje su sposobne da identikuju iizike, meie ih i njima uspeno upiavljaju.
Kako je u EU industiija osiguianja diuga po znaaju u nansijskoj uslunoj indus-
tiiji, negativne piomene u industiiji osiguianja imaju znaajan uticaj na ukupnu nan-
sijsku stabilnost.
Zbog toga se i dolo do potiebe za novim okviiima iegulacije solventnosti - Sol-
ventnosti II koja je baziiana na sveobuhvatnom okviiu za upiavljanje iizicima kioz
identikaciju i ocenjivanje iizika, meienje iizika i upiavljanje sa iizicima, tiinom
viednovanju siedstava i obaveza, koipoiativnom upiavljanju u vlastitim i zavisnim
diutvima, dokumentovanju piocesa i tiinoj disciplini kioz izvetavanje i saoptenja
obelodanjivanje i iazotkiivanje netiinog ponaanja. Integiisanom piistupu za
iezeive osiguianja i zahteva u pogledu veliine kapitala, kapitalnih zahteva denisanih
totalnim upiavljanjem kvalitetom kioz standaidizaciju i iazvoje inteinih modela za
piiznavanje i nagiaivanje diveizikacije i umanjivanja iizika.
Ciljevi za utviivanje novih okviia iegulacije solventnosti su da se na pivom mestu
zatite osiguianici od iizika bankiotstva bilo kog osiguiavajueg diutva i diugo, da se
ustanovi i uvede podesniji sistem solventnosti u odnosu na stvaine iizike osiguiavajueg
diutva.
Obezebeenje Solventnosti II piedstavlja potpuno diugaiji piistup od onoga koji je
vaio kod Solventnosti I. Vodei piincip Solventnosti II je da zahtevi u pogledu kapitala
tiebaju biti baziiani na piocenama iizika koji su inheientni poslovanju osiguiavajuih
i ieosiguiavajuih diutava, piibliavajui industiiju osiguianja metodama koje su ve
piimenjene u bankaistvu.
120

Kako nesolventnost osiguiavajuih diutava uziokuju: akumulacija velikih gu-
bitaka (teta), potcenjivanje iizika (niske i neodgovaiajue piemije), neauinost u
likvidaciji i isplati teta, neadekvatne piocene iizika i piogiami ieosiguianja, nekom-
petentan menadment, pievaie i kiae i sl., osnovne piincipe solventnosti II inie
kaiakteiistina stiuktuia koja se baziia na tii stuba (slika IV 6), slino kao kod Besel
II, okviia za iegulaciju solventnosti kod banaka.
121
120 Mi. sc. Vladimii Njegomii, Novi ieim supeivizije solventnosti u EU Solvency II, asopis Osigu-
ianje, bi.3, Zagieb, 2007
121 Solvency II, Einst & Young, New Yoik, 2006, sti.5
Slika IV 6. Stiuktuia tii stuba Solventnosti II
Stub I obuhvata etiii elementa.
Objanjava kako tieba da se iziauna tehnika iezeiva. Postoje dve mogunosti za
ovo i to je ili piocena jedne po jedne polise, a ne celog poitfelja i iziaunavanje maigine
iizika za svaku poslovnu liniju.
Daje minimalni potiebni kapital (MCR), kao onaj kapital koji ieektuje nivo kapi-
tala ispod koga opeiacije gaiantovanja osiguianja piedstavljaju nepiihvatljivi iizik za
vlasnike polise. Kada iaspoloivi kapital za gaiantovanje osiguianja padne ispod MCR
to piedstavlja signal za aktivnost nadzoinog oigana.
Tiei elemenat ovog stuba je kapital potieban za odiavanje solventnosti (SCR) i
ovaj kapital tieba da bude dovoljan da obezbedi osiguiavau da absoibuje nepiedviene
tete, a vlasnicima polisa da obezbedi eljeni nivo zatite. Osiguiavai imaju opciju da
iziaunaju SCR koji moia da uzme u obzii sve mateiijalne iizike i one koji se mogu
kvantikovati koiienjem standaidne foimule ili inteinog modela (delimino ili u ce-
lini). Koiienjem inteinih modela osiguiavajue kompanije mogu da po svojoj meii
utviuju potiebni kapital u odnosu na specini piol njihovih iizika.
etviti elemenat stuba I odnosi se na piopise za upiavljanje investiianjem. Ovo se
fokusiia na podobnost siedstava i na visok nivo upiavljanja aktivom i pasivom (Asset
and Liability Management ALM), gianicu investiianja i koncentiaciju i iavnoteu
izmeu ovih stavki kao i na nansijske iesuise iziaunate za tehnike iezeive, SCR i
MCR.
Slika IV 7. Osnovni piincip Solventnosti
122
Stub II se odnosi na koipoiativno iukovoenje, piavila za upiavljanje investici-
jama i upiavljanje aktivom i pasivom, kao i na pioces kontiolnog nadzoia (Supeivi-
soiy ieview piocess SRP).
Koipoiativno iukovoenje u okviiu Solventnosti II fokusiia se na piocese upiav-
ljanja iizikom i na inteine kontiolne funkcije.
Diugi zahtevi odnose se na podesno i odgovaiajue osoblje, stiategije iizika,
izvetavanje o iiziku, odgovoinosti, nezavisnost funkcija i politike i pioceduie up-
iavljanja iizikom.
Jedna od vanih kaiakteiistika Stuba II je mo supeivizoia da zahteva dodatni
kapital, to je iezultat takozvanog podeavanja kapitala potiebnog za odiavanje sol-
ventnosti, kao i pieduzimanje meia za smanjenje iizika.
Stub III kompletiia sistem sa nizom potiebnih izvetajaiobelodanjivanja. Su-
piotno od Bazela II, koji samo zahteva tiine izvetaje, Solventnost II ustanovlja-
va piopise kako za izvetavanje nadzoinih oigana tako i za javno izvetavanje. Od
osiguiavajuih kompanija e se zahtevati da u svojim godinjim izvetajima obuhvate
izvetavanje o iiziku i o njegovom upiavljanju. Za investitoie i agencije za iangiianje
ove infoimacije su koiisne za odieivanje kieditne sposobnosti, pa e cene akcija i
122 Lidija Jaukovi, Vladimii Kaelan: Nova iegulativa solventnosti osiguiavajuih kompanija u EU
Piojekat SOLVENTNOST II MONTENEGRIN JOURNAL OF ECONOMICS NO 5, 2007
kieditna sposobnost osiguiavajuih kompanija da u mnogo veoj meii nego ikada
pie zavisi od piola iizika i stoga e u najboljem inteiesu osiguiavajuih kompani-
ja biti da jasno piikau svoje naine upiavljanja iizikom. Na slici IV-7 piikazani su
giaki osnovni piincipi solventnosti.
PI:n)n zn vuovvuu zn)n:
1. Navedite osnovne iizike u poslovanju diutava za osiguianje.
2. ta je iizik osiguianja?
3. Objasnite tiini iizik diutava za osiguianje.
4. Opeiativni iizici diutava za osiguianje.
5. Rizik ione i stiuktuine neusklaenosti imovine sa obavezama.
6. Rizik deponovanja i ulaganja siedstava.
7. Objasnite piavni i ieputacioni iizik diutava za osiguianje.
8. Komentaiiite ieenja upiavljanja iizikom u Zakonu o osiguianju Repub-
like Sibije.
9. ta piedstavlja solventnost II?
IzvouI ouIsvI u v:vu:om vooInvI)u:
1. Zakon o osiguianju RS (Sl.glasnik RS bi. 55i2004, 70i2004. i ispiavke
61i2005.)
2. Maiijana uiak, Diago Jakovevi, Osiguianje i iizici , RRIF plus, Zagieb,
2007.
3. Odluka o sistemu inteinih kontiola i upiavljanju iizicima u poslovanju
diutava za osiguianje - Sl.glasnik RS bi.12i2007
4. Smeinica bi.3 - NBS Nadzoi nad obavljanjem delatnosti osiguianja
5. Janez Komelj, Jot Dolniai, Izazovi i mogunosti u osiguianju sa na-
glaskom na Solventnost II , 18. Susiet osiguiavaa i ieosiguiavaa, SoRS
Saiajevo, juni, 2007
6. Mi. sc. Vladimii Njegomii, Novi ieim supeivizije solventnosti u EU Sol-
vency II, asopis Osiguianje, bi.3, Zagieb, 2007
7. Lidija Jaukovi, Vladimii Kaelan: Nova iegulativa solventnosti osigu-
iavajuih kompanija u EU Piojekat SOLVENTNOST II MONTENE-
GRIN JOURNAL OF ECONOMICS NO 5, 2007
8. Solvency II, Einst & Young, New Yoik, 2006, sti.5
9. S. Haiiington and G. Neihaus, Risk Management and Insuiance, Second
Edition. Mc Giaw Hill, Inteinational edition, 2003
10. On Solvency, Solvency Assessments and Actuaiial Issuses, 2000.
189 ANALIZA RIZIKA I METODE ZA NJIHOVU PROCENU
V
ANALIZA RIZIKA I METODE
ZA NJIHOVU PROCENU
D
E
O
Da bi moglo da se ekasno upiavlja nekim iizikom potiebno je da se pivo izvii
njegova analiza, identikacija i piocena. Do danas su u tom cilju iazvijene biojne
metode koje se svakim danom sve vie i vie usaviavaju.
Saviemena industiija osiguianja pokiiva veliki opseg iizika, iji se bioj i iazno-
likost poveava iz dana u dan. Da bi se svi ovi iizici kvanticiiali i da bi se mogao
sagledati agiegatni obim iizika kojem je neko osiguiavajue diutvo izloeno, piistu-
pilo se modeliianju iazliitih tipova iizika, to je posebno omogueno iazvojem
saviemene infoimacione tehnologije i potiebom da se iizici koji se osiguiavaju pio-
cenjuju naunim metodama.
1. METODE ZA ANALIZU, IDENTIFIKACIJU I PROCENU
RIZIKA
Kako je to ve napied navedeno postoje mnogobiojne metoda za identikaciju
i piocenu iizika. Ovde emo navesti one metode koje su se pokazale najbolje i koje
mogu imati iioku piimenu i to:
PHA Pieliminaina analiza opasnosti
Metoda bizog iangiianja iizika
HAZOP Studija opasnosti od mateiijala i tehnolokog piocesa
Stablo otkaza i stablo dogaaja
HAZAN Analiza opasnosti
FMEA - Analiza gieakaiotkaza i njihovih uticaja
Metode upiavljanja odiavanjem na bazi iizika
Metoda za analizu i piocenu iizika i opasnosti koji mogu izazvati neeljene
dogaaje u nekoj zajednici
Metoda piocene iizika na iadu
Fazi logika
1.1 PHA PxvIImInxn nnIIzn onsosiI
Pieliminaina analiza opasnosti je metoda koja se mnogo koiisti u SAD, a njen
cilj je identikacija moguih nesienih sluajeva u datoj instalaciji postiojenju
123
.
Sutina ove metode je da se vii stiuna analiza iedosleda dogaaja koji mogu da po-
tencijalnu opasnost pietvoie u nesieni sluaj, zatim se ovi nesieni sluajevi vezuju
za date klase opasnosti i na kiaju se iazmatiaju meie koje se mogu pieduzeti da bi se
eliminisale date opasnosti. Klase opasnosti koje se koiiste u ovoj analizi su:
Klasa opasnosti i
- Katastrofalne posledice: jedan ili vie smtrnih sluajeva i
totalna teta na postrojenju
Klasa opasnosti ii
- Kritine posledice: ozbiljne povrede, teta na postrojenju i
totalni prekid proizvodnje.
Klasa opasnosti iii
- Marginalne posledice manje povrede i tete na
postrojenju uz umerenu smanjenost proizvodnje.
Klasa opasnosti iv
- Zanemarljive posledice: nema povrede niti tete na
ostrojenju.
Pieliminaina analiza opasnosti se obino piikazuje u obliku tabela i jedan piimei
takve tabele dat je na slici V-1.
Slika V 1. Tabelaini piikaz pieliminaine analize opasnosti
123 J.D. Andiews and T R Moss, Pouzdanost i ocena rizika, Piofessional Engineeiing Publishing Limited,
London and Buiy St Edmunds, UK
1.2 Mvioon sxzoo xnoIxn)n xIzIn
Ova metoda se koiisti za identikaciju i iangiianje opasnosti na postojeem hemi-
jskom postiojenju, a da bi se bizo otkiila mesta na kojima postoji znaajan iizik.
Metoda bizog iangiianja iizika obuhvata sledee koiake:
Kategoiizaciju neoekivanih dogaaja po intenzitetu posledica, poevi od
malih posledica pa sve do nejveih (smitni sluajevi, piekid iada postiojenje
i sl.), uz datu piedvienu fiekvenciju.
Utviivanje veiovatnog uzioka neoekivanog dogaaja i piocenjivanje nje-
gove mogue fiekvencije.
Upoieivanje piocenjene sa piedvienom fiekvencijom.
Kategoiizacija neoekivanih dogaaja vii se na sledei nain:
Odiedi se piedviena fiekvencija (postavi se iecimo 1i1 godina, 1i10
godina, 1i100 godina, 1i1000 godina) i svakoj piedvienoj fiekvenciji se
dodeljuje neka kategoiija (iecimo od I do IV).
Kategoiija I ima najmanje posledice i dogaa se svake godina, kategoiija II
malo vee posledice i dogaa se svake 10 godina, itd.
Posledice svake kategoiije se opiu ieima, kao na piimei, za kategoiiju III
koja se deava svakih 100 godina dolazi do tete na delu postiojenja, poslo-
vanje tipi kiai zastoj, mogue su poviede iadnika i po neki smitni sluaj.
Takoe se novano pioceni i mogua visina tete
Kada se izvii piocena mogue fiekvencije ona se onda upoieuje sa piedvi-
enom i to na sledei nain:
Ako je piocenjena fiekvencija vea od piedviene, tada se smatia da taj
dogaaj moia detaljnije da se pioui, daje mu se najvei piioiitet (A) i moia
da se iziadi posebna studija za taj dogaaj.
Ako je piocenjena fiekvencija u okviiu piedviene, onda se tom dogaaju
daje nii piioiitet (B ili C). Naime, i za taj dogaaj moia da se uiadi posebna
studija, ali posle svih studija koje imaju piioiitet A.
U sluaju kada fiekvencija ne moe da se pioceni, jei sam mehanizan doga-
aja nije najjasniji, piedlae se iziada posebne studije, a njen piioiitet za-
visi od kategoiije datog dogaaja i od neizvesnosti naina na koji bi se taj
dogaaj mogao ostvaiiti.
1.3 HAZOP SiuoI)n onsosiI oo mnivxI)nIn I
ivuoIosoo xocvsn
Hazop piistup je tehnika identikacije opasnosti, odnosno pioblema i ovaj piistup
je pivi put bio piimenjen u hemijskoj industiiji, a zatim se njegova piimena pioiiila
na naftnu i petiohemijsku industiiju. Meutim, piimena ove studije moe se pioiiiti
i na mehanike piobleme.
Cilj ove metode je da identikuje sva mogua odstupanja od piojektovanih paiam-
etaia, kao i sve opasnosti i hazaide koji su povezani sa ovim odstupanjima. Ova me-
toda zahteva kiitiko i sistematsko ispitivanje piocesa i opieme. Ovo je neophodno
da bi se moglo pioceniti kakvu opasnost oni piedstavljaju u odnosu na iadnike i
na celo postiojenje, kada se poiemeti dati pioces iada i opeiacije koje se odvijaju u
toku ovog piocesa, kao i kada doe do otkazivanja pojedinih delova opieme. Ova
metoda je veoma eksibilna, jei je tu od bitne vanosti da inenjeii koji vode pio-
ces i inenjeii piojektanti opieme, kao i sami iadnici koji iade na opiemi pokuaju
da identikuju sve mogue uzioke opasnosti. To znai da tieba izviiti sistematsku
analizu celog sistema da bi se sagledalo koje sve posledice mogu da nastanu kao ie-
zultat meusobnog dejstva elemenata i podsistema unutai nekog industiijskog pio-
cesa.
Ova metoda se obino piimenjuje na novim piojektima, kao i za identikaciju
velikih iizika u nekom piocesnom postiojenju, ali isto tako omoguava da se sagleda
i iad sistema u noimalnim iadnim uslovima, a i u uslovima otkazivanja sistema.
Tim inenjeia koji iadi ovu studiju pivo moia da identikuje sve opasnosti i
piobleme koji bi mogli da onemogue ekasan iad nekog postiojenja. Da bi se ovo
postiglo moia da se pusti mati da se iaspline i da se iazmilja o svim moguim
okolnostima u kojima moe da doe do opasnosti i u kojima moe da se jave piob-
lemi u toku iada. To se iadi tako to se sistematski iazmatia svaki elemenat opieme
i cevovoda i to se sagledava svaka mogua opasnost, pa se onda ieima opisuju sva
mogua odstupanja koja mogu da se pojave u odnosu na piojektovane i usvojene
iadne uslove. Metodologija studije obuhvata sledee koiake:
Denisanje naina na koji se oekuje da neki deo opieme ili pioces
funkcionie.
Denisanje moguih odstupanja od oekivanog naina funkcionisanja up-
otiebom sledeih kljunih iei:
NEMA Oznaava da nije postignut oekivani rezultat, ali da
se nita drugo nije dogodilo (na primer, nije postignut
odreeni protok, pritisak, temperatura, itd).
VIE Oznaava da su neke relevantne fzike karakteris-
tike vee od projektovanih (protok, viskozitet, pritisak,
temperatura).
MANJE Oznaava da su neke relevantne fzike karakteristike
manje od projektovanih (protok, viskozitet, pritisak,
temperatura).
ISTO KAO Odigrava se jo neka aktivnost pored one koja je na-
meravana ili se u sistemu nalazi vie komponenti nego
to bi trebalo da bude (na primer, da su prisutne neke
neistoe, da prisutan materijal isparava pa je prisut-
na para, vazduh postoji u sistemu gde ne bi trebalo, u
sistemu su prisutni produkti korozije i sl.
DEO Postignut je samo deo projektnih parametara ili ak-
tivnosti (promenjen odnos nekih komponenti u sistemu,
kao na primer, samo jedan deo tenosti se prerauje,
samo jedna kolona u seriji kolona radi, itd.).
DRUGAIJE
NEGO
Nije dostignut ni jedan deo nameravanih rezultata
(kao to je to protok pogrenog materijala).
OBRNUTO Deava se suprotno od onoga to bi trebalo da se
desi (na primer, suprotan protok materijala).
Navoenje svih iazloga zbog kojih je dolo do odstupanja.
Navoenje svih posledica datih odstupanja.
Analizu posledica uz neke upioenje pietpostavke u cilju piocene, na
piimei, koliine isputene tenosti, bizine oslobaanja gasa i sl., a da bi se
mogao pioceniti intenzitet iizika.
Piocenu kako umanjiti ili spieiti dati iizik, ako se pioceni da su njegove
posledice velike, odnosno da je njegov intenzitet znaajan.
Na slici V- 2 dat je jedan piimei unosa podataka u HAZOP analizu:
HAZOP studiju moiaju da iade multidisciplinaini timovi iji lanovi moiaju da
poseduju sledea znanja:
poznavanje iada datog postiojenja i samog tehnolokog piocesa,
opte znanje iz piocesnog inenjeistva (poznavanje funkcionisanja pio-
cesne opieme: kolona, ieaktoia, pumpi, i sl.),
opte poznavanje zike i hemije, i
na osnovu zdiavog iazuma.
Slika V 2. Piimei tabelainog unosa podatka u HAZOP analizu
Vieme iziade ove studije obino zavisi od bioja stavki u postiojenji i obino iznosi
1,5 do 3h za svaku stavku (posude, pei, ieaktoii, giejai itd). Ako je data stavka,
odnosno jedinino postiojenje slino nekom diugom koje je ve obiaeno, onda je
obino potiebno manje viemena
124
.
Ova metoda je veoma pogodna za kontinualne piocese u velikim postiojenjima,
kao i tokom modikacije opieme. Meutim, ona nije piepoiuljiva za piocese koji
se odvijaju diskontinualno, u aiama, jei u ovim piocesima nema situacija kada je
stanje stabilno, pa je teko opisati i analiziiati kompleksne aine sisteme.
1.4 SinsIo oinzn I sinsIo ooonn)n
Stablo otkaza i stablo dogaaja su logiki modeli kojima se piedstavljaju svi mogui
uzioni otkazi ili dogaaji koji dovode do nekog specinog otkaza ili dogaaja u
datom sistemu. Razlika izmeu ova dva stabla je u nainu piikazivanja datih otkaza,
odnosno dogaaja.
Za identikaciju i pojednostavljivanje scenaiija dogaaja bolje je koiistiti stablo
otkaza, a kada se obiauju dogaaji koji se odigiavaju po nekom iedosledu, odnos-
no kada je hionologija dogaanja stabilna, a dogaaji su nezavisni jedan od diugog,
bolje je piimeniti stablo dogaaja.
124 Tievoi Keltz, HAZOP and HAZAN Identifying and Assessing Piocess Industiy Hazaids, NIS-
RNP
1.4.1 Stablo otkaza
Stablo otkaza piedstavlja metodu za analizu opasnostiihazaida, a ne i za nji-
hovo identikovanje. Ova metoda vii analizu odozgo nadole i zasniva se na modelu
konveigiiajuih lanaca otkaza. U sutini ovo stablo piedstavlja kombinaciju iden-
tikovanih osnovnih otkaza koji su dovoljni da izazovu neeljeni specini kvaii
otkaz.
Specini otkaz je osnovni (vini, glavni) kvai (otkaz, neeljeni dogaaj) u nekom
sistemu. Jednom kada se ovaj glavni otkaz ustanovi onda se svi mogui uzioci koji
su doveli do ovog otkaza analiziiaju pieko stabla dogaaja. Naime budui da je otkaz
nekog dela u sistemu obino posledica otkaza diugih delova u tom sistemu, to se sve
uziono-posledine veze ovih delova mogu piikazati pieko stabla otkaza.
Analiza stabla otkaza ili skiaeno FTA (Fault Tiee Analysis) zapoinje od viha,
tj. od jednog od moguih vinih otkaza u posmatianom sistemu i onda se ceo lanac
dogaaja iaslanjava da bi se identikovale sve kombinacije i meuzavisnosti svih
otkaza, sve do poslednjih otkaza u nizu, koji su doveli do glavnog otkaza u sistemu.
Postoje dva naina meuzavisnosti otkaza i to:
I meuzavisnost koja oznaava da posledini otkaz moe nastupiti samo
istoviemenim ostvaienjem svih navedenih otkaza, i
ILI meuzavisnot koja oznaava da svaki od pojedinanih otkaza moe
dovesti do istog posledinog otkaza.
FTA dijagiam piikazuje otkaze u hijeiaihijskom poietku, a I i ILI meu-
zavisnosti se nazivaju piolazi jei izlazni dogaajiotkaz moe da se desi samo ako su
ulazni dogaaji ispunili odieene uslove.
Tiei tip meuzavisnosti ili piolaza naziva se inhibitoini piolaz i oznaava istu
logiku opeiaciju kao I piolaz samo to su ovde piisutni i neki dodatni uslovi za
koje se pietpostavlja da postoje u toku celog veka tiajanja sistema.
Kod stabla otkaza postoje dva glavna tipa simbola u kojima se upisuju dogaajii
otkazi i to su kombinovani dogaaji koji su iezultat diugih dogaajaiotkaza i osnovni
dogaaji koji ne zahtevaju dalje iaslanjavanje. Ovi osnovni dogaaji mogu biti os-
novni uzioci, ili se samo ne ialanjavaju dalje na ovom stablu, ve se piikazuju u
nekom diugom stablu. Ovi, kao i jo neki diugi simboli koji se mogu upotiebiti u
stablu otkaza dati su na slici V-3.
Analiza stabla otkaza vii se tako to se pivo identikuje dogaajiotkaz koji tieba
da se analiziia. Obino on tieba da bude kompleksan i da moe da se iaslani na
kombinacije iaznih dogaaja koji su ga izazvali. Naziv ovog dogaaja upisuje se na
sam vih stabla. Ako postoji vie moguih oblika otkaza nekog sistema, za svaki od
ovih se konstiuie posebno stablo. Na slici IV-4 piikazan je nain na koji se piavi
stablo otkazaidogaaja.
Piilikom identikacije naina na koji neka stavka u sistemu moe da otkae
potiebno je pioblem sagledavati iz svih uglova. Pii tom tieba voditi iauna da se
otkazi giupiu u odnosu na svaki posledini otkaz. Na piimei, svi otkazi koji su iden-
tikovani u giani 3 moiaju da se dese zajedno da bi dolo do otkaza u giani 2. Na slici
V-5 piikazan je nain giupisanja otkaza.
Stablo otkaza je potpuno kada su svi otkazi iaziaeni do nivoa elementainih ot-
kaza. Elementaini otkaz je piost dogaaj koji ne zahteva dalje iaslanjavanje poto
intenzitet njegove pojave moe da se odiedi na neki odgovaiajui nain.
Slika V 3. Glavni simboli koji se koiiste kod stabla otkaza
Slika V 4. Nain iziade stabla otkaza
Za svaki podsistem piavi se zasebno stablo otkaza, ali se na kiaju sva stabla
zdiuuju za svaki poetni dogaaj.
Kada se zavii iaziada stabla tieba pioveiiti njegovu loginost, tako to se utvidi
da nema nekih meusobno iskljuivih ili zavisnih dogaaja. Takoe tieba odiediti
minimalne skupove pieseka (najkiae puteve otkaza), a ponekad i minimalne sku-
pove staza (piolaza). Poied toga, ova analiza obuhvata odieivanje i kvantitativnih
vanosti pojedinih komponenata datog podsistema, jei ako kvalitativna obiada nije
dobio uiaena onda dalja kvantitativna obiada stabla nee dati dobie piocene.
Skup pieseka je bilo koja giupa inicijalnih otkaza koji, ako se svi dogode, izaziva-
ju deavanje glavnog otkaza. Minimalni skup pieseka je najmanja giupa inicijalnih
otkaza, koji, ako se svi dogode izazivaju deavanje glavnog otkaza
125
. Konani zbii
svih minimalnih skupova pieseka piedstavlja sve posebne naine koji su dovoljni da
izazovu deavanje vinog dogaaja ili glavnog otkaza. Ovo se obino izvodi pieko
kompjuteiskih piogiama kao to je npi. piogiam pod nazivom Relex ` Fault Tiee
Analysis.
Skup staza je skup stanja uspeha koji su zajedniki i dovoljni da obezbede piavilno
funkcionisanje posmatianog sistema, odnosno sluaj kada ne dolazi do glavnog ot-
kaza
126
. Ako su svi lanovi ovog skupa ne samo dovoljni, ve i minimalno neophodni
da obezbede funkcionisanje sistema, onda se takav skup naziva minimalni skup sta-
za. Ako se zna minimalni skup pieseka ili minimalni skup staza moe da se iziauna
veiovatnoa glavnog otkaza.
Tako imamo da je veiovatnoa izlaznog dogaaj iz piolaza i jednak pieseku
skupova ulaznih dogaaja, a veiovatnoa izlaznog dogaaj iz piolaza ili jednaka je
uniji skupova ulaznih dogaaja.
125 P.L. Clemens, Fault Tree Analysis, 4
th
Edition,Geoige Washington Unuveisity, Febiuaiy 2002, Intei-
net izdanje
126 I. Buevac, Verovatnosna procena rizika u tehnikim sistemima, Pieventivni inenjeiing, Dunav
Giupa, Dunav Pieving, Beogiad 2002
Slika V 5. Nain giupisanja otkaza
Iako analiza stabla otkaza nije kvantitativna metoda, veiovatnoa nastanka
glavnog otkaza moe da se iziauna ako su poznate veiovatnoe pojave osnovnih
otkaza, kvantitativna vanost komponenata i najkiai putevi otkaza. Meutim kvan-
titativna piocena moe da pokae iezultate koji su obmanjujui. Tako, na piimei, kod
Ameiikog svemiiskog piogiama intenzivno je koiiena ova metoda, ali oko 35
stvainih otkaza nije bilo identikovano ovom metodom ili otkazi nisu identikovani
kao veiovatni
127
.
Na slici V-6 piikazano je stablo otkaza uiaeno na piimeiu eksplozije kiitine
smee gasa i vazduha u nekoj piostoiiji.
127 N.Leveson, System Hazard Analysis, Massachusetts Institute of Technology, USA, 2003, http:ii
ocw.mit.eduiNRiidonlyiesiAeionautics-and-Astionauticsi16-358JSystem-SafetySpiing2003i
EF573AED-18AD-4103-B3B0-47FED8E991EAi0iweek4.pdf.
Slika V 6. Analiza iizika od eksplozije gasa pii snabdevanju piiiodnim gasom-
stablo otkaza
1) otkaz iegulatoia piitiska sa diiektnim piotokom gasa, 2) otkaz siguinosnog
piek. ventila, 3) otkaz siguinosnog odunog ventila, 4) oteenje instalacije niskog
piitiska, 5) spoljne nezaptivenosti gasnih instalacija, 6) piodoi gasa kioz podnu
kanalizaciju, 7) ustiujavanje gasa u piostoiiju, 8) otkaz ventilacije, 9) ustiujavanje
gasa u piostoiiju bez ventilacije, 10) poiast koncentiacije gasa u piostoiiji, 11) otkaz
uieaja za detekciju gasa, 12) otkaz sonde za detekciju gasa, 13) otkaz elektiomag-
netnog ventila na instalaciji, 14) otkaz automatske zatite od poiasta koncentiacije
gasa u piostoiiji, 15) otkaz subjektivnog faktoia, 16) otkaz zatite od poiasta koncen-
tiacije gasa u piostoiiji, 17) nastajanje eksplozivne smee u piostoiiji, 18) piisustvo
izvoia paljenja i 19) paljenje smee gasa i vazduha u piostoiiji eksplozija.
1.4.2 Stablo dogaaja
Neeljeni dogaaj moe da dovede do mnogih iazliitih posledica. Potencijalne
posledice mogu da se piikau kao spektai posledica, slika V-7.
Neeljeni ili opasan dogaaj moe da bude posledica
otkaza sistema ili opieme,
ljudske gieke, i
poiemeaja u odvijanju piocesa.
Slika V 7. Potencijalne posledice neeljenog dogaaja
Analiza stabla dogaaja je vizualno piedstavljanje svih dogaaja koji mogu da se
dese u jednom sistemu. Diugim ieima to je induktivna pioceduia koja pokazuje
sve mogue ishode koji mogu da nastanu kao posledica nekod opasnog, inicijalnog
dogaaja. Piilikom iziade stabla dogaaja tieba uzeti u obzii postojee siguinosne
sisteme i sve dodatne dogaaje i faktoie.
Piouavanjem svih ielevantnih opasnih dogaaja koji su identikovani u pie-
thodnoj analizi opasnosti, ili u HAZOP analizi, analiza stabla dogaaja se koiisti da
bi se identikovali svi scenaiiji i uzastopni dogaaji u kompleksnom sistemu. Na taj
nain se mogu identikovati sve piojektne i pioceduialne slabosti i mogu se odied-
iti veiovatnoe iazliitih ishoda datog neeljenog dogaaja. Iziada stabla dogaaja
obuhvata sledee koiake:
identikaciju i denisanje ielevantnog inicijalnog dogaaja koji moe da iza-
zove neeljene posledice,
identikaciju siguinosnih sistema koji su piedvieni da deluju kada se desi
opasan dogaaj,
iziadu samog stabla dogaaja,
opisivanje potencijalnih posledinih uzastopnih sluajnih dogaaja i
iziaunavanje veiovatnoaifiekvencija za identikovane posledice (ishode).
Kada se denie nesieni dogaaj tieba odgovoiiti na sledea pitanja:
Koji je to tip dogaaja (tj. iscuiivanje, poai)?
Gde se dogaaj odigiava (tj. u kontiolnoj sobi, u pogonu)?
Kada se dogaaj odigiao (tj. tokom noimalne opeiacije, tokom odiavanja)?
Piilikom piaktine piimene obino je uvek pitanje ta tieba uzeti kao nasiean
dogaaj (tj. da li to tieba da bude iscuiivanje gasa ili poaiieksplozija koji su iezultat
cuienja gasa). Kad god je to mogue tieba poeti sa pivim znaajnim odstupanjem
koje moe da vodi do neeljenih posledica.
Cilj stabla dogaaja je da odiedi veiovatnou iiili fiekvencu opasnog dogaaja
na osnovu ishoda svakog dogaaja u hionololokom nizu dogaaja koji su doveli
do opasnog dogaaja. Analizom svih moguih ishoda moe da se odiedi piocenat
ishoda to vodi do eljenog iezultata.
Stablo dogaaja piikazano na slici V-8, nainjeno je u cilju analize mogueg isho-
da eksplozije u nekom sistemu. U sistemu se nalaze dva siguinosna sistema: sistem
iaspiivaa i automatski poziv vatiogasnoj biigadi. Ako se ne obavesti vatiogasna
biigada, poai e biti uglavnom zaustavljen zahvaljujui iaspiivaima. Ako pak
otkau i iaspiivai ceo sistem e biti uniten.
Slika V 8. Analiza mogueg ishoda eksplozije u nekom sistemu
Dodatni dogaaji iiili faktoii tieba da budu navedeni zajedno sa zatitnim sistemi-
ma i to po iedosledu po kom se mogu odigiati (slika V-9).
Slika V 9. Piikaz unoenja dodatnih dogaaja u zaglavlje stabla dogaaja
Svaki zatitni sistem tieba da se opie sa negativnim tvienjem (zatitni sistem
X ne funkcionie), to znai da dati zatitni sistem ne moe da obavi svoju funkciju
kada se u datom kontekstu dogodi navedeni nesieni sluaj. Isto tako se i dodatni
dogaaji i faktoii tieba da opiu kao najgoii sluaj, tj. gas se zapalio, vetai duva piema
zoni sa kuama za stanovanje i sl.
U veini sluajeva iazmatiaju se samo dve alteinative (istina i nije istina). Meutim,
mogue je imati vie alteinativa kao to je to pokazano na piimeiu na slici V-10.
Taan iedosled dogaaja u zaglavlju nije piesudan za analitike iezultate, ali moe
da bude vilo vaan za ekasnost i saetost analize. Meutim, od izuzetne vanosti
je da se piilikom iziade stabla dogaaja uzme u obzii viemenska osa dogaaja, jei se
u nekim sluajevima kiiteiijum i logika dogaaja koji izaziva otkazivanje menjaju u
zavisnosti od viemena u kojem se dogaaj odigiava.
U piaksi mnoga stabla dogaaja zaviavaju se pie nego to doe do nalne pos-
ledice, jei ukljuivanje svih posledica moe dati veoma veliko stablo koje je nepie-
gledno. Ovaj pioblem se ieava tako to se za svaki kiajnji dogaaj ustanovi iaspode-
la posledica, a veiovatnoa svake posledice odieuje se za svaki kiajnji dogaaj. U
stvaii ovo je pioiienje stabla dogaaja, ali to daje mnogo elegantnije i jednostavnije
piedstavljanje i takoe olakava iekapitulaciju kiajnjih iezultata.
Slika V 10. Piimei veeg bioja alteinativa koje se iazmatiaju u stablu dogaaja
Nedostaci ove metode su u tome to ne postoji standaidizovano giako pied-
stavljanje stabla dogaaja, to se u svakoj analizi moe piouavati samo jedan poetni
dogaaj, to se lako mogu pievideti jedva piimetne zavisnosti sistema, i to ne poka-
zuje izostavljena delovanja.
Jedan od kompjuteiskih piogiama koji se koiisti za analizu stabla dogaaja je
Solomon - A Windows Based Tool foi Event Tiee Evaluation.
Stablo dogaaja se izuzetno dobio koiisti u sistemima u kojima postoje zatitni
uieaji. Meutim, nekad ovo stablo moe da postane jako kompleksno i tada se
zahteva njegovo pojednostavljivanje. Tekoa kod ovog modela je u tome to ne
mogu da se piedstave meudejstva izmeu dogaaja i to je teko da se iazmatiaju
efekti viestiuko iniciianih dogaaja.
1.5 HAZAN AnIIzn onsosiI
Ovo je veoma sosticiiana metoda za piocenu opasnosti koja se obino koiisti u
petiohemijskim i hemijskim postiojenjima
128
.
Sama metoda sastoji se iz tii faze i to:
Piocena fiekvencije dogaaja.
Piocena posledica dogaaja na zaposlene, javnost i okiuenje i na imovinu
(siedstva) i dohodak fabiike.
Poieenje posledica i uestalosti da bi se donela odluka o tome da li se
data opasnost moe ignoiisati ili je potiebno pieduzeti meie za smanjenje
veiovatnoe deavanja opasnog dogaaja, odnosno za minimiziianje nje-
govih posledica.
Piocene koje se daju u fazi 1 i 2 tieba da se zasnivaju na iskustvu. Ako pak ne pos-
toje nikakvi iskustveni podaci, onda tieba koiistiti sintetike metode. Naime, kom-
binacijom veiovatnoe da e se neki dogaaj i dogoditi i veliine posledica, moe da
se vii upoieivanje nesienih sluajeva koji nisu tako esti, ali imaju ozbiljne pos-
ledice, sa vie fiekventnim dogaajima ije su posledice slabijeg intenziteta.
Metode na kojima se zasniva piocena faze 2 su delimino piobabilistike, a
delimino deteiministike. Na piimei, ako cuii neki gas koji je zapaljiv veiovatnoa
da e se on zapaliti moe da se pioceni. Meutim, ako se taj gas zapali moe se samo
pioceniti ziaenje toplote u odnosu na udaljenost od izvoia ziaenja i na taj nain da
se odiede posledice, to je u stvaii deteiministiki nain. U ovom sluaju neizvesna je
koliina gasa koja e iscuieti, mada i za to postoje odieene pietpostavke i piocene.
128 Tievoi Kletz, HAZOP and HAZAN Identifying and Assessing Process Industry Hazards, NIS-RNP
to se tie iizika po zaposlene postoje statistike tabele stope kobnih dogaaja
(FAR) u giupi od 1000 ljudi u toku iadnog veka (10
8
h). U tabeli V-1 dati su podaci
koji su za odieene industiije objavljeni u Velikoj Biitaniji i ovi podaci se odnose
na uobiajene industiijske iizike ( na piimei, da neko padne niz stepenica ili da ga
neto piegazi) i na hemijske iizike (poai, isputanje toksinih mateiija ili piosipanje
koiozivnih tenosti).
Tabela V-1. Viednosti FAR za neke tipove industiije u UK za peiiod 1974-1978.
Vrsta proizvodnje FAR Rizik po osobi/god
Gas i nafta (ofor) 82 165 x 10
-5
Ribolov u dubokim morima 44 88 x 10
-5
Rudarstvo 10 20 x 10
-5
Graevinarstvo 7,5 17,5 x 10
-5
Brodogradnja i pomorski ininjering 5,25 10,5 x 10
-5
Hemijska i srodna industrija 4,25 8,5 x 10
-5
Svi objekti obuhvaeni fabrikim aktima 4 8 x 10
-5
Sva proizvodna industrija 1,15 2,3 x 10
-5
Proizvodnja vozila 0,75 1,5x 10
-5
Konfekcija 0,25 0,5 x 10
-5
to se tie uticaja iizika na javnost obino se smatia da je izlaganje iiziku od
10
-7
po osobi tokom godine neka gianina viednost iizika iznad koje iizik moia da
se eliminie. Na piimei, u giadu od 500.000 stanovnika postoji neka hemijska fab-
iika i svi stanovnici su izloeni iiziku od moguih nesienih sluajeva u toj fabiici.
Ako je pioseni iizik 10
-7
godinje, to znai da e jedna osoba nastiadati od dejstva
nesienog sluaja u fabiici svake dvadesete godine. Dok nastiada neka diuga osoba,
ova piva e veiovatno biti zaboiavljena i to je neki podnoljivi iizik. Meutim, ako
pioseni iizik iznosi 10
-6
to znai da e neka osoba nastiadati svake diuge godine, i
to je ve nepodnoljiv iizik.
Analiza opasnosti takoe tieba da navede i spisak piedpostavki na kojima se zas-
niva, kao na piimei:
koliko esto se uieaji za blokadu, siguinosni ventili i diuga zatitna sied-
stva pioveiavaju,
koliko esto se ispiobava iezeivna opiema, itd.
Gieke u ovoj analizi mogu da nastanu i zato to postojei podaci nisu adekvatni
ili se pogieno tumae. Na piimei, podaci koji postoje o pumpama ne moiaju da budu
isti za sve viste tenosti koje se tianspoituju, niti pak za sve piitiske i tempeiatuie.
Kada pumpe tianspoituju koiozivne tenosti mnogo je vea fiekvencija kvaiova na
spojevima sa piiiubnicama, nego kada je u pitanju tianspoit iste nafte.
Uestalost kvaia na nekoj opiemi je piihvatljiv za jedan sluaj, ali za diugi nije,
ve u zavisnosti od viemena angaovanja date opieme.
Takoe je veoma vano pioveiiti auinost postojeih podataka. Na piimei, neko
postiojenje ima opiemu za automatsko ponovno putanje u iad u sluajevima kada
nestane stiuje. U tom sluaju iad na postiojenju se uspostavlja u ioku od 0,1 sec.
Meutim, ako se desi da neko piomeni ovo vieme bez izmene piedhodno datih po-
dataka, uzimanje pogienog podatka moe da pievidi eksploziju.
Analiza opasnosti ne sme da zanemaii ni mogunost ljudske gieke. Stoga je
potiebno pioceniti i koliko esto e iadnik na nekoj opiemi da zatvoii piavi ventil i
datom momentu kada se ukljui alaim. Takoe tieba uzeti u obzii i mogue gieke
ljudi koji iade na ispitivanju i odiavanju opieme.
Inteiesantan je piimei analize piocene veiovatnoe da e autocisteina biti pove-
zana sa pogienom cevi piilikom punjenja iezeivoaia. Za ovo punjenje koiiena su
dva tipa iezeivoaia i svaki je imao svoje piikljuke u skladu sa dimenzijama cevi, pa
je izgledalo da je ansa da doe do gieke (da se cisteina piikljui na neki tiei iezei-
voai) mala. Meutim, iadnici koji su viili pietakanje tenosti imali su veliki bioj
iaznih adapteia to im je omoguavalo da svaku cev poveu sa svakim iezeivoaiom.
U piocesnim industiijama je est sluaj da se piedvidi da je fiekvencija nekog
iizika mala, pa kada se desi dati nesieni sluaj onda se ustanovi da je izgledalo da
je to malo veiovatni dogaaj, ali da je u meuviemenu piestala da bude tana pied-
postavka na kojoj se taj iizik zasnivao (na piimei, zaptivenost opieme nije ispitana
na vieme).
U analizi opasnosti moe da doe do gieaka i zato to se ne piedvide svi uzioci
opasnosti, odnosno to se ne piedvide sve opasnosti koje mogu da se pojave. Zato
uvek pivo tieba iaditi studiju o identikaciji opasnosti, HAZOP, jei je mala koiist od
kvantikovanja nekih opasnosti ako su vee opasnosti pieviene.
HAZAN tehnika je esto ogianiena podacima koji stoje na iaspolaganju. Obino
postoje dobii podaci za instiumente, ali ne i za mehaniku opiemu. Uestalost
kvaiova zavisi od siedine, od politike odiavanja i naina na koji se postupa sa opie-
mom. Zato je vano da se koiiste inteini podaci, a ne podaci dobijeni od pioizvoaa
opieme.
Analiza opasnosti nije egzaktna nauka. Mnoga piedvianja veiovatnoe nesienih
sluajeva mogu imati faktoi odstupanja 3 ili 4, pa ak i 10. Pietpostavimo da anali-
za opasnosti pokae da e se neki dogaaj u pioseku desiti jednom u 100 godina.
Ako se taj dogaaj desi ove ili sledee godine, to ne dokazuje da je piedvianje bilo
pogieno. Ako se taj dogaaj deava nasumice, onda je podjednako veiovatno da
e on nastupiti u bilo kojoj godini u toku sledeih 100 godina. Meutim, u piaksi je
ei sluaj da su pietpostavke na kojima se zasnivala analiza bile pogiene, kao na
piimei, da neko ispitivanje opieme nije uiaeno dovoljno detaljno ili da gieke koje
su ustanovljene piilikom ispitivanja nisu odmah uklonjene.
1.6 FMEA - AnIIzn oxvsnn}oinzn I )IuovIu uiIcn)n
Analiza gieakaiotkaza i njihovih uticaja (FMEA Failuie Mode and Eect Anal-
ysis) je metodologija za analizu potencijalnih pioblema i gieakaiotkaza koji se jav-
ljaju u nekom sistemu ili kod nekog pioizvoda. To je analiza iezonovanjem koja je
najbolje piilagoena za mehanike i elektio sisteme i koja se mnogo piimenjuje u
automobilskoj, aeio i svemiiskoj industiiji. U novije vieme FMEA se vilo uspeno
piimenjuje i u diugim, kako pioizvodnim, tako i nepioizvodnim delatnostima
129
.
Sama metoda iazmatia naine otkaza svake komponente sistema koja moe da
utie na njegov iad i obezbeuje da se pieduzmu odgovaiajue meie zatite od ovih
otkaza. Ova metoda piedstavlja alatku koja moe da pomogne da se obezbede pouz-
dani i bezbedni pioizvodi i piocesi.
Osnovne kaiakteiistike ove metode su
130
:
Da je to sistematska, visoko stiuktuiiana piocena koja se zasniva na oceni
naina otkaza komponente i na iskustvu tima stiunjaka da piikae sveu-
kupni piegled stanja datog sistema i da obezbedi da se postave odgovaiajui
zatitni sistemi koji spieavaju da se dati pioblemi pojave u toku iada
sistema.
Da se koiisti kao metoda za piocenu iizika na nivou komponente i na nivou
sistema.
Da daje kvalitativne opise moguih pioblema tokom iada sistemaikompo-
nente (naini otkaza, uzioci, efekti i meie zatite) kao i piepoiuke za sman-
jivanje iizika.
Da moe da obezbedi kvanititativnu piocenu fiekvencije otkaza ili posledi-
ca.
Postoji nekoliko tipova ove metode i to su:
- FMEA sistema fokusiia se na globalne funkcije sistema
- FMEA piojekta fokusiia se na komponente i podsisteme
- FMEA piocesa fokusiia se na piocese pioizvodnje i montae
- FMEA usluga fokusiia se na uslune funkcije i
- FMEA softveia fokusiia se na funkcije softveia
129 Piof. Di. V. Stoiljkovi, V. Eii, B. Veljkovi, D. Jeviemovi, Analiza rizika u procesu procene
tete primenom FMEA metode , Pieventivni Inenjeiing i osiguianje u eneigetici, Savetovanje sa
meunaiodnim ueem, 12 i 13. novembai 1998., Vinjaka Banja
130 Risk-based Decision-making Guidelines , Volume 3, Risk Assessment Tools Refeience, United States
Coast Guaid, inteinet izdanje, http:iiwww.uscg.milihqigmiiiskie-guidelinesiibdmihtmlivol3i00i
v3-00.htm
Ova metoda se obino koiisti za:
Piegled mehanikih i elektiinih sistema kao to su sistemi za suzbijanje
poaia i sistemi za upiavljanje i piopulziju vazduhoplova.
Denisanje i optimizaciju planiianog odiavanja opieme, jei se metoda
sistematski fokusiia diiektno na pojedinane naine otkaza opieme.
Sakupljanje infoimacija potiebnih za lociianje i uklanjanje pioblema u
sistemu.
Ogianienja ove metode su u sledeem:
Ogianieno je ispitivanje ljudske gieke. Tiadiciona FMEA koiisti poten-
cijalne otkaze opieme kao osnovu za analizu. Sva pitanja se fokusiiaju na
to kako je dolo do funkcionalnog otkaza opieme. Metoda obino uzima u
obzii ljudsku gieku samo do one meie do koje ljudska gieka dovodi do ot-
kaza opieme koja se ispituje. Ova metoda esto ne uzima u obzii pogieno
iukovanje koje ne dovodi do otkaza opieme
Fokusiia se na inicijatoiima jednog dogaaja u datom pioblemu. Obino
pokuava da piedvidi potencijalne efekte odieenih otkaza date opieme.
Ovi otkazi se obino analiziiaju jedan po jedan, to znai da mogu da se
izostave znaajne kombinacije otkaza.
Ogianieno je ispitivanje spoljanjih uticaja. Tipina FMEA obiauje po-
tencijalne spoljanje uticaje (uslovi u okiuenju, kontaminacija sistema,
spoljanji uticaji, itd.) samo u onoj meii u kojoj ovi dogaaji dovode do
otkaza date opieme. Spoljanji uticaji koji utiu na bezbednost esto se
pieviaju, ukoliko oni diiektno ne utiu na otkazivanje opieme.
Rezultati zavise od naina iada. Efekti odieenih naina otkazivanja opieme
esto veoma vaiiiaju, u zavisnosti od naina na koji iadi dati sistem. Na
piimei, upiavljaki sistem plovila je malo vaan dok je plovilo ukotvljeno i
dok se teiet istovaiuje. Jedna FMEA obino vodi iauna o moguim efek-
tima otkaza opieme samo u toku jednog naina iada ili nekoliko veoma
povezanih opeiacija. Stoga je potiebno uiaditi vie ovih analiza za sistem
koji ima vie moguih naina iada.
Pioceduia za izvoenje ove analize sastoji se iz sledeih faza:
1. Denisati sistem koji se analiziia i njegove funkcije. Speciciiati i jasno
denisati gianice sistema za koji su potiebne infoimacije povezane sa iizi-
kom. Poto su za piocene iizika obino vani naini na koji sistem moe
da otkae da izvii nameiavanu funkciju, veoma je vana jasna denicija
nameiavanih funkcija za sistem. Veina sistema je povezana ili ima neku
inteiakciju sa diugim sistemima. Jasnim denisanjem gianica sistema,
naioito kod onih sistema koji su, da bi mogli da funkcioniu, povezani
sa diugim sistemima, kao to je to na piimei elektiina instalacija ili vod
za kompiimovani vazduh, analitiai izbegava da ne obuhvati elemente
sistema kao iecimo piiiubnice na mestu spajanja sa diugim sistemom. Di-
jagiam ili ema sistema mogu da pomognu piilikom identikacije gianica.
Na piimei kod sistema za kompiimovani vazduh nameiavana funkcija bi
bila da kompiesoi tieba da obezbedi kompiimovani vazduh na 100 psi, a
gianice analize cevovodi za vazduh su cevovodi na pneumatskoj opiemi
(unutai iadnog okviia) i veze cevovoda za vazduh sa pneumatskom opi-
emom (izvan iadnog okviia)
2. Denisati pioblem koji eli da se analiziia. Speciciiati piobleme koje ana-
liza tieba da obiadi. Ovo moe da obuhvati pitanja vezana za bezbednost,
otkaze u sistemima, uticaj na spoljanje okiuenje, uticaj na samo poslo-
vanje sistema (ekonomski pioblemi), i sl.
3. Odabiati tip FMEA piistupa za piouavanje. Mogui su sledei piistupi:
Haidveiski piistup, odozdo na goie, koji se obino koiisti za haidvei,
onda kada se neki elemenat haidveia moe jedinstveno identikovati
sa ematskih citea ili diuge piojektne dokumentacije. Ovaj piistup se
obino fokusiia na potencijalne otkaze osnovnh komponenti sistema i
piedstavlja najnii nivo detaljisanja koji moe da obezbedi infoimacije
potiebne za donoenje odluke. Ovo je dobai izboi kada svaka kompo-
nenta sistema moia da se piegleda, odnosno kada moiaju da se donesu
odluke u pogledu piojekta ili odiavanja. Meutim, ovaj piistup nije
pogodan za analizu kompleksnih sistema ili za sisteme koji nisu dobio
denisani u pogledu mesta gde tieba da se izvii analiza.
Funkcionalni sistem, odozgo na dole koji se obino koiisti tamo gde se
elementi haidveia ne mogu jedinstveno denisati ili kada kompleksnost
sistema zahteva piogiesivne analize, pii emu se svaki uspeni nivo ana-
lize fokusiia na vie detalja samo za najvanije elemente sistema.
Hibiidni piistup moe da zapone sa piistupom odozgo na dole tako to
se pivo identikuju vani funkcionalni otkazi u sistemu i to se zatim
identikuju specini naini otkazivanja (piistup odozdo na goie) koji
su uziok ovom funkcionalnom otkazu sistema.
1. Podeliti sistem na elemente za analizu. Ovi elementi mogu biti kompo-
nente opieme za haidveiski piistup ili nameiavane funkcije za funkcio-
nalni piistup. Najbolje je nainiti blok dijagiam pioizvodaipiocesa. Ovaj
dijagiam pokazuje glavne komponente faza piocesa kao i njihove veze. On
pokazuje logike odnose komponenata i denie stiuktuiu oko koje moe
da se izvede FMEA analiza. Najbolje je ustanoviti sistem kodiianja da bi se
identikovao svaki od elemenata u sistemu.
2. Popuniti standaidni obiazac za FMEA analize (slika V-11). Koiistiti goinji
dijagiam da bi se zapoelo sa popisom elemenata ili funkcija. Ako su ele-
menti komponente, navesti ih logikim iedom, a u skladu sa blok dijagia-
mom.
Slika V-11. Piikaz zaglavlja standaidnog obiazca za FMEA analizu
P
o
t
e
n
c
i
j
a
l
n
i

n
a
i
n

o
t
k
a
z
a
P
o
t
e
n
c
i
j
a
l
n
e
p
o
s
l
e
d
i
c
e

o
t
k
a
z
a
I
n
t
e
n
z
i
t
e
t
P
o
t
e
n
c
i
j
a
l
n
i

u
z
r
o
c
i
m
e
h
a
n
i
z
m
a

o
t
k
a
z
a
V
e
r
o
v
a
t
n
o
a
P
o
s
t
o
j
e
i

m
e
h
a
n
i
z
m
i

z
a
d
e
t
e
k
c
i
j
u

o
t
k
a
z
a
D
e
t
e
k
c
i
j
a
P
R
N
P
r
e
p
o
r
u
e
n
a
k
o
r
e
k
t
i
v
n
a

m
e
r
a
O
d
g
o
v
o
r
n
o

l
i
c
e

i
d
a
t
u
m

i
z
v
r
e
n
j
a
P
r
e
d
u
z
e
t
a

m
e
r
a
Rezultati
preduzetih mera
I
n
t
e
n
z
i
t
e
t
V
e
r
o
v
a
t
n
o
a
D
e
t
e
k
c
i
j
a
P
R
N
3. Identikovati potencijalne naine oikaza za elemente sistema. Nain ot-
kaza je nain na koji komponenta, podsistem, sistem, pioces, itd. mogu po-
tencijalno da ne ispune piojektovanu funkciju, odnosno nain na koji svaki
elemenat sistema moe da otkae da izvii svoju osnovnu funkciju, bilo sa
stanovita opieme, bilo sa stanovita njene funkcionalnosti. Odiediti koji
otkazi mogu da dovedu do nesienog sluaja koji je od inteiesa za analizu.
Piimeii mogueg naina otkaza su:
Koiozija
Vodonina kitost
Zamoi usled toizionog momenta
Defoimacija
Pucanje
Nain otkaza jedne komponente moe da poslui kao uziok otkaza diuge
komponente. Svaki otkaz tieba da bude naveden u tehnikim teiminima.
Tieba navesti nain otkaza za funkciju svake komponente ili etape piocesa.
Ovde tieba identikovati da li postoji veiovatnoa da se nesiea dogodi.
Piepoiuuje se da se pogledaju otkazi koji su se dogodili na slinim pio-
cesima ili pioizvodima.
4. Opisati posledice ovih otkaza, odnosno odiediti koji je njihov kiajnji efekat.
Posledica, odnosno efekat otkaza denie se kao iezultat otkaza na funkci-
ju pioizvodaipiocesa kako to vidi koiisnik tok pioizvodaipiocesa. Piimeii
posledica su:
Povieda koiisnika
Nemogunost iada pioizvoda ili piocesa
Neodgovaiajui izgled pioizvoda ili piocesa
Nepiimetni miiisi
Smanjena funkcija datog pioizvodaipiocesa
Buka
Elemenat
Funkcija
5. Ustanoviti numeiiko iangiianje intenziteta posledice. Uobiajena stan-
daidna industiijska skala koiisti biojeve 1 -10 i to:
1. nema posledica
2. veoma slabe posledice
3. slabije posledice
4. veoma male posledice
5. male posledice
6. umeiene posledice
7. vee posledice
8. veoma velike posledice
9. intenzivne posledice sa upozoienjem
10. veoma intenzivne posledice, bez upozoienja.
Cilj ovog iangiianja je da se odiedi da li e posledice otkaza biti male ili
katastiofalne. Na ovaj nain se uoavaju veoma ozbiljne posledice kojima
onda tieba posvetiti posebnu panju.
6. Identikovati uzioke za svaki nain otkaza. Uziok otkaza se denie kao
piojektna slabost koja moe da bude uziok otkazu. Tieba identikovati i
dokumentovati sve potencijalne uzioke za svaki nain otkaza. Uzioci tieba
da se navedu u tehnikim iziazima a ne kao simptomi. Piimeii potencijal-
nih uzioka su:
Piimenjena neodgovaiajua sila
Neodgovaiajui iadni uslovi
Kontaminacija
Pogieni algoiitmi
Neodgovaiajue poiavnanje
Pieveliko opteieenje
Pieveliki napon stiuje
7. Uneti faktoi za veiovatnou deavanja tete. Svakom uzioku tieba piipisati
numeiiku viednost koja oznaava koliko je veiovatno da se neki uziok
dogodi. Uobiajena skala je od 1 do 10 i to:
1 nije veiovatno da e doi do otkaza
2 i 3 mala veiovatnoa, samo nekoliko otkaza
4 do 6 umeiena veiovatnoa, poviemeni otkazi
7 i 8 velika veiovatnoa, otkaz je skoio neizbean
9 i 10 veoma velika veiovatnoa, to oznaava da je otkaz neizbean.
8. Identikovati postojee mehanizme za spieavanje uzioka otkaza ili one
koji detektuju otkaz. Sada tieba piouiti metode koje su bile koiiene za
identikaciju otkaza kod slinih pioizvodaipiocesa. Svaka od ovih metoda
tieba da se pioceni i da se odiedi koliko je ona pogodna za otkiivanje datog
otkaza.
9. Odiediti veiovatnou detekcije (otkiivanja). Detekcija je piocena
veiovatnoe da e pieduzeta kontiolna meia otkiiti uziok otkaza ili pak
sam otkaz. Rangiia se biojevima 1 do 10 i to:
1 skoio siguina detekcija
2 veoma velika veiovatnoa detekcije
3 velika veiovatnoa detekcije
4 umeieno visoka veiovatnoa detekcije
5 umeiena veiovatnoa detekcije
6 mala veiovatnoa detekcije
7 veoma mala veiovatnoa detekcije
8 neznatna veiovatnoa detekcije
9 sasvim neznatna veiovatnoa detekcije
10 apsolutno nemogua detekcija
10. Bioj piioiiteta iizika (RPN) je matematiki pioizvod biojanih viednosti
intenziteta,veiovatnoe dogaanja i detekcije:
PRN = (intenzitet) x (veiovatnoa dogaanja) x (detekcija)
Ovaj bioj slui da bi se napiavio piioiitet stavki kojima je potiebno pos-
vetiti posebnu panju. Obino se smatia da je stanje kiitino ako je R 200,
opasno ako je R 50, a ako je R < 50 smatia se da je stanje dobio.
11. Odiediti ta se piepoiuuje da se uiadi da bi se savladali potencijalni ot-
kazi koji imaju visoku viednost za RPN. Ovo moe da obuhvati odieeni
tehniki piegled, pioveiu kvaliteta ili novu pioceduiu za ispitivanje i sl.
12. Navesti datum zavietka date akcije kao i naziv izviioca.
13. Naznaiti pieduzetu akciju. Poto je ova akcija pieduzeta, ponovo izviiti
pioveiu intenziteta, veiovatnoe i detekcije i videti koliko iznosi ievidiiani
RPN. Ukoliko je i dalje potiebno pieduzeti neke akcije, to i uiaditi.
14. Uvek kad dolazi do piomene piojekta ili piocesa potiebno je ponovo izviiti
ovu analizu.
1.7 Mvioov uxnvI)n)n oox2nvn)vm n snzI xIzIn
Koncept iizika se koiisti niz godina za planiianje kontiole i odiavanja, najee
bez jasnih denicija iazliitih teimina. U poslednjoj dekadi, iazvijene su sistematske
metode kod kojih se analiziiaju i posledice i veiovatnoa otkaza, kao i odluke za
smanjenje otkaza (kontiola, odiavanje), a u cilju izvoenja optimalnog plana kon-
tiole.
Motivacija za iazvijanje metode i njenu piimenu je da se snizi cena kontiole i da
se onome ko iegulie i upiavljakoj stiuktuii dokumentuje da je piikazana stiategija
kontiole dovoljna da ispuni kiiteiijume bezbednosti. Slika V-12. piikazuje iazvoj u
ovoj oblasti. Staii ieim inspekcije je bio denisan pieko nacionalnog zakonodavstva
tako to je denisano koliko esto tieba izviiti kontiolu bezbednosti kiitinog dela.
U veini diava inspekciju su moiali da vie inspektoii zaposleni u diavnoj slubi.
Ovakav ieim je ne samo skup ve ne moe da ostvaii veu bezbednost, jei osnovni
fundamentalni iazlog za kontiolu nije denisan.
Danas je iioko piihvaeno gledite da koiektivno (kada se pokvaii) i planiiano
odiavanje mogu da budu piavi izboi samo za neke komponente koje su jednos-
tavne, koje se lako zamenjuju i lako popiavljaju. Za kompleksne komponente ieenje
lei u novim konceptima koji se zasnivaju na odiavanju na bazi iizika. Ovi koncepti
deniu takve postupke i kiiteiijume optimizacije koji e omoguiti najpovoljnije
odnose izmeu pouzdanosti postiojenja koja se odiavaju i tiokova odiavanja.
Upiavljanje odiavanjem na bazi iizika usmeiava se na pieventivno odiavanje pie-
ma stvainom stanju, tako to se obavljaju tehniki piegledi konkietnih siedstava i na
osnovu toga se donose odluka ta, gde, kada i kako tieba odiavati. Zato se metoda
odiavanja na bazi iizika esto naziva i metoda tehnikog piegleda na bazi iizika.
Slika V 12. Razvoj donoenja odluka za tehniki piegled i odiavanje
Danas postoji vie metoda za upiavljanje na bazi iizika od kojih emo pomenuti
one najznaajnije a to su:
RBI Tehniki piegled na bazi iizika (Risk Based Inspection), i
RBLM Upiavljanje vekom tiajanja sistema na bazi iizika (Risk Based Life
Management).
RIMAP - Postupci tehnikih piegleda i odiavanja na bazi iizika (Risk-Based
Inspection and Maintenance Pioceduies)
Dve od ovih metoda (RBI i RBLM) su ve iioko piihvaene, a iazvoj jedne (RIMAP)
je u toku u okviiu Eviopske zajednice, sa ciljem utviivanja smeinica za donoenje od-
luka na bazi iizika za tehnike pieglede i odiavanje, koje tiebe da obezbede tehnike
osnove za Eviopski standaid u ovoj oblasti.
Pietee ovih metoda su RCM metoda Metoda odiavanja piema pouzdanosti
(Reliability Centeied Maintenance) i TPM Metoda totalnog pioduktivnog odiavanja
(Total Pioductive Mainentenance). RCM metoda moe da se koiisti samo ako pos-
toji jaka infoimatika osnova i baze podataka o pouzdanosti, iaspoloivosti i o ianijim
postupcima odiavanja, a TPM metoda je mnogo jednostavnija i zasniva se na iskustvu
iadnika koji iade sa datom opiemom. Ova metoda se koiisti za sloene heteiogene
sisteme koji su najee zastupljeni u industiijskim i metalopieiaivakim pogonima.
Kod obe ove metode odiavanja osnovna panja je usmeiena na obezbeivanje
zahtevane pouzdanosti i iaspoloivosti, pa tek onda i na posledice ovih neeljenih
dogaaja. Meutim, pokazalo se da je mnogo bolje ako se svi ovi elementi posmatiaju
istoviemeno i zato su iazvijene nove metode (RBI i RBLM). Sutina ovih novih me-
toda, odnosno tehnikih piegleda na bazi iizika zasniva se na sledeem
131
:
Ako se na osnovu izuavanja pouzdanosti nekog tehnikog siedstva ustanovi da
neki elemenat ima malu pouzdanost, za njega se onda denie tehniki piegled ii
ili pieventivna zamena u odieenom inteivalu, a na bazi metode odiavanja piema
pouzdanosti (RCM). Meutim, ako su posledice otkaza tog elementa male, a elemenat
moe bizo, lako i jeftino da se zameni, odnosno ako je iizik pojave tog dogaaja mali,
ovaj elemenat e se zanemaiiti u piogiamu tehnikih piegleda na bazi iizika i ovakvi
otkazi e se ieavati koiektivnim konceptom.
1.7.1 RBI Tehniki pregled na bazi rizika
Razvoj metode RBI zapoeo je u peiiodu 1993i94 i danas se ova metodologija
baziia na dva vana dokumenta Ameiikog instuta za naftu: API 581 (osnovni do-
kument) i API 580 (piaksa koja se piepoiuuje za ianeiije i piocesna postiojenja).
Publikacija API 580 odnosi se na sudove pod piitiskom, cevovode, iezeivoaie, pum-
pe i kuita kompiesoia, kotlove i giejae i iazmenjivae toplote.
131 . Jankovi i D. Jaimovi, Upravljanje procesima odravanja na bazi rizika i otkaza ener-
getskih postrojenja, Upiavljanje iizicima, pieventiva i osiguianje u eneigetici, 12. Savetovanje sa
meunaiodnim ueem i temom, 11-12. novembai 2004., Beogiad
RBI metoda nije zamena za napied pomenute metode PHA i HAZOP, ve se ona
nadovezuje na njih i usmeiava panju na integiitet mainskih komponenata, odnos-
no na mehanizme degiadacije (opadanje kvaliteta mateiijala) i mogunost da se iizik
ogianii spiovoenjem odgovaiajuih tehnikih piegleda
132
.
Tehniki piegled na bazi iizika je metoda koja koiisti iizik kao osnovu za
utviivanje piioiiteta i za upiavljanje poslovima iz okviia piogiama tehnikih pie-
gleda. U jednom postiojenju koje iadi, obino je samo za mali piocenat uieaja koji
se nalaze u tom postiojenju vezan ielativno veliki piocenat iizika. Stoga se ova me-
toda zasniva na tome da se najvei deo piegleda i odiavanja usmeii na uieaje sa
visokim iizikom, a manji na uieaje sa manjim iizikom. Piednost ove metode je u
tome to se poveavaju aktivno vieme iada i duina ciklusa iada postiojenja, a iizici
koji se pii tom zadiavaju ostaju isti ili se ak i smanjuju
133
.
U sutini RBI metoda tieba da obuhvati sledee:
Analizu kiitinosti svih uieaja postiojenja sa ciljem utviivanja velikih
iizika
Utviivanje nivoa iizika pii iadu svakog uieaja postiojenja u ianeiiji ili
piocesnom postiojenju, na osnovu jedne konzistentne metodologije
Utviivanje piioiiteta u okviiu postiojenja na bazi izmeienih iizika
Iziada piogiama tehnikih piegleda na osnovu utvienih piioiiteta
Sistematsko upiavljanje iizikom od mogue pojave otkaza u postiojenju.
Metoda RBI denie iizik postiojenja u piocesu iada kao kombinaciju dve pose-
bne veliine:
1. posledica otkaza, i
2. veiovatnoa pojave otkaza,
Rizik je jednak pioizvodu veiovatnoe i posledice. Meutim, svaki otkaz postiojen-
ja ne izaziva neke ozbiljne posledice po bezbednost ili ekonomiju. Naime, neki otkazi
mogu da imaju ozbiljne posledice, ali ako je veiovatnoa njihove pojave mala, tada
ovaj iizik ne zahteva momentalnu akciju. Meutim ako je kombinacija veiovatnoe i
posledice dovoljno velika, to znai da je i iizik veliki pa moiaju da se pieduzmu akcije
koje e spieiti ili umanjiti ovaj iizik.
Pie nego to se piistupi pioceni iizika moia da se denie sistem koji tieba da se
analiziia. Ovaj pioces je slian piocesima opisanim kod tiadicionalnih metoda za
analizu iizika i obuhvata sledee komponente:
132 Tehniki pregledi na bazi rizika, API piepoiuena pioceduia 580, Publikacija Ameiikog Instituta
za naftu, 2000
133 Tehniki pregled na bazi rizika, Osnovni izvoini dokumenti, Publikacija API 581, Maj 1996.
Fizi ooviri da li je u pitanju pojedinana piocesna jedinica, neki uieaj 1.
ili glavni deo vee jedinice
Ooviri vvocrs da li je postiojenje u noimalnom iadu, piocesu staitovanja, 2.
iskljuivanja, podeavanja i sl.
Gvicr iizr da li e se koiistiti kvalitativni ili kvantitativni piistup, ili 3.
pak oba
Kovisi ioi:ovi
vizi
4. posledice piema kojima se upoieuju iizici tieba da budu
sline.
Veoma je vano da se na samom poetku RBI analize odiedi vista posledica koje
e da se iazmatiaju u piocesu iangiianja iizika. Ovo u velikoj meii zavisi od piiiode
postojeih opasnosti. Isputanje toksinih mateiija veiovatno nee izazvati tete na
susednim uieajima. Sa diuge stiane, ako su ovo mateiije koje mogu da se zapale, va-
tia ne moia da zahvati veliko podiuje, ali moe da izazove velike tete na uieajima
u neposiednoj blizini mesta isputanja.
Budui da je veiovatnoa pojave otkaza bezdimenzionalna veliina, to znai da e
iizik imati iste dimenzije kao i posledica otkaza. Ovo znai da se iizik moe meiiti
pieko bilo kog iziaza, odnosno pieko tiokova, pieko koliine osloboenih pioiz-
voda, pieko zagaenja okiuenja i sl.
Analiza veiovatnoe pojave iizika zasniva se na bazi podataka koji su sakupljeni
za otkaze na pojedinim postiojenjima i uieajima. Danas, odieene piocesne in-
dustiije zajedniki iazvijaju ovakve baze podataka. Meutim, da bi ovi podaci mogli
da se piimene na iealne uieajeipostiojenja koji se analiziiaju, potiebno ih je ko-
iigovati tako da se obuhvate specini uslovi iada datog postiojenja (faktoi modi-
kacije postiojenja) kao i postupci za upiavljanje postiojenjem koji imaju uticaj na
mehaniki integiitet datog postiojenja (faktoi modikacije upiavljanja).
RBI metoda nije ista analiza iizika. U svojoj sutini ona piedstavlja jednu hibiid-
nu tehniku koja povezuje discipline analize iizika i mehanikog integiiteta. Stoga,
da bi se ocenio uticaj posebnih mehanizama nastanka otkaza na veiovatnou pojave
otkaza moia da se izvie i sledee analize:
Analiza postiojenja sa ciljem da se identikuju postojei mehanizmi iaz-
voja oteenja.
Odieivanje bizine nastajanja oteenja u datim iadnim uslovima.
Kvantikacija ekasnosti piogiama tehnikih piegleda, jei nisu svi tehniki
piegledi podjednako ekasni u otkiivanju piocesa nastajanja oteenja na
opiemi.
Najvei bioj podataka i infoimacija potiebnih za pomenute analize nalazi se u
izvetajima o tehnikom piegledu, a koiisno mogu posluiti i citei cevovoda i instiu-
menata, dijagiami tokova piocesa, specikacije opieme i cevovoda, podaci o mateii-
jalima od kojih je nainjena opiema i o njihovoj pioizvodnji, izvetaji o odiavanju i
kontioli, podaci o uslovima iada i o nivou tenosti, izvetaji o piethodnim udesima, i sl.
Sama RBI analiza moe da se iadi kao kvalitativna, kao kvantitativna i kao polu-
kvantitativna analiza.
Kvalitativan pristup je manje piaktian od kvantitativnog, ali on zahteva manje
iada i zasniva se na odgovoiima koji se daju na pitanja koja su iaziaena i koja pos-
toje u odgovaiajuem piiiuniku. Veoma je vano da svi odgovoii budu dosledni. Na
bazi ovih odgovoia vii se piocena iizika odieenih podiuijaiuieaja i ove piocene
se zatim postavljaju u jednu matiicu pet puta pet (slika V-13) koja piavi iazliku
izmeu ovih uieajaipodiuja sa stanovita iizika, odnosno vii iangiianje iizika.
Tamo gde je iizik zanemailjiv i mali nema potiebe da se vii tehniki piegled, ve
tieba samo piatiti iazvoj dogaaja. Tamo gde je iizik siednji ili visok, tehniki pie-
gled tieba da se vii piema planu. Kod ekstiemnog iizika tieba da se uiadi detaljna
analiza, a kod iizika koji se ne moe toleiisati tieba izviiti odgovaiajue ispiavke.
Kod ove analize koiiste se neke piosene viednosti koje u velikoj meii zavise od
ekspeitske piocene i miljenja i ovo je u stvaii biza indikacija iizika, a ne i njegova st-
vaina piocena. Zato je ova kvalitativna analiza pogodnija za pieliminaino planiianje
tehnikog piegleda, ili za odieivanje piioiiteta za onaj bioj uieaja ili opieme za
koji tieba da se obave detaljne studije.
Slika V 13. Matiica iizika
Glavni nedostatak ove metode je u tome to ona ne moe da odiedi izolovane zone
visokog iizika. Takoe, ova metoda nee uvek obuhvatiti i analizu najgoieg sluaja.
Kvantitativna RBI metoda je alat za piocenu iizika na nivou postiojenja. Ona
se zasniva na obavljanju niza pioiauna kojima se ocenjuju veiovatnoa i posledice
otkaza. Pioizvod viednosti veiovatnoe i posledice daje meiu iizika koja se odnosi
na taj deo postiojenja. Sa ovako pioiaunatim iizicima foimiia se iang-lista iizika,
koja se koiisti za usmeiavanje piogiama tehnikih piegleda na oblasti najveih iiz-
ika. Ovaj postupak poinje piikupljanjem podataka koji odieuju svaki pojedinani
uieaj i njegove iadne uslove. Ovi podaci obuhvataju i iezultate koji su dobijeni
diugim analizama za identikaciju iizika (HAZOP), kao i detaljne infoimacije o pio-
cesu i mainama.
Veiovatnoa tieba da se odieuje za svaku pojedinanu stavku ili giupu stavki, na
osnovu statistikih podataka iiili modeliianjem faktoia koji utiu na otkaz, kao to su
to koiozija, zamoi mateiijala, ekstiemna opteieenja, itd. Posledice tieba da se ana-
liziiaju uzimajui u obzii zapaljiveieksplozivne dogaaje, oslobaanje otiovnih ma-
teiija, iizike po ovekovu okolinu, piekid poslovanja i gubitak sveukupnih isplata.
Ova analiza se oslanja ne samo na izvetaje o kontioli i odiavanju i na podatke o
piojektovanju opieme, ve i na biojna pitanja upiavljanja bezbednou i na sva diuga
znaajna pitanja koja mogu da utiu na sveukupni mehaniki integiitet i bezbednost
piocesne jedinice, kao na piimei, pioceduie i obuka za odiavanje, upiavljanje pio-
ceduiama i piaksom piomena, opeiativne pioceduie, i sl.
Polu-kvantitativna RBI metoda zadiava sve vitalne aspekte analize iizika koja
se vii u kvantitativnoj metodi, ali uz znaajne pietpostavke koje pojednostavljuju
pioiaune, ime se u velikoj meii smanjuje vieme i napoi potieban za piikupljanje
podataka i iziadu same analize.
Veiovatnoa otkaza iskljuivo se baziia na pioceni potencijalnih mehanizama
koji izazivaju oteenja i na ekasnosti piogiama tehnikog piegleda da nae i iden-
tikuje ove mehanizme. Svi diugi aspekti iz kvantitativne metode koji se odnose na
piogiame mehanikog integiiteta i na upiavljanje bezbednou piocesa izostavljaju
se u ovoj analizi. Analiza posledica je u velikoj meii ista kao i kod kvantitativne RBI
analize. Meutim, znaajno je pojednostavljeno samo sakupljanje podataka, kao i
iziaunavanje moguih posledica tako to se opiema klasikuje na kategoiije u
odnosu na veliinu, ime se izbegavaju pioiauni zapiemina opieme, cevi i koliine
mateiijala koja se u njima nalazi.
Kiajnji izvetaj kvantitavne analize odieene piocesne jedinice, daje piioiitetno
iangiianje svakog dela opieme, a za tii iazliita nivoa tehnikog piegleda:
minimalni plan tehnikog piegleda,
tekui stvaini nivo tehnikog piegleda i
optimiziiani nivo tehnikog piegleda.
1.7.2 RBLM Upravljanje vekom trajanja sistema na bazi rizika
Glavni ciljevi RBLM metode su u velikoj meii slini ciljevima RBI metode, ali
glavna iazlika izmeu ove dve metode je u njihovom piaktinom dostignuu.
MPA (Staatliche Mateiialpiufungsanstalt) iz tutgaita iazvio je ovu metodu za
piimenu u konzistentnim, odnosno sloenim uhodanim sistemima u kome dono-
sioci odluka u svakom tienutku tokom piocesa odluivanja imaju punu kontiolu nad
svim elementima upiavljanja iizikom
134
. Ovakav koncept pomae da sve odluke koje
su zasnovane na iiziku obuhvate sve ielevantne faktoie, ne samo tehnike piiiode,
ve i one koje se odnose na ekonomiju (tiokovi), bezbednost, ovekovu okolinu, itd.
Ovaj koncept se zasniva na sledea tii osnovna elementa koja se povezuju u jednu
celinu:
1. model (delta model) upiavljanja pieostalim vekom tiajanja na bazi iiz-
ika,
2. ALIAS sistem (Poboljani modulaini inteligentni sistem baza podataka -
za piocenu veka tiajanja) i
3. niz piaktinih piimena RBLM metode u eneigetskim, nukleainim i pio-
cesnim postiojenjima.
model kombinuje tii elementa upiavljanja vekom tiajanja komponenti i
postiojenja i to:
podatke o postiojenju (konstiuktivni, pioizvodni i opeiativni podaci),
analize (CLA piocenaianaliza pieostalog veka tiajanja komponente,
CLM upiavljanje vekom tiajanja komponente, teta, itd.)
odluivanje (ukljuujui i RBI planiianja).
Ovaj model obezbeuje neophodan konzistentni iadni okvii za veoma veliki bioj
stavki koje su ukljuene u upiavljanje pieostalim vekom tiajanja i omoguava analizu
postojeeg stanja i pieostalog veka tiajanja koja se zasniva na inenjeiskim anali-
zama (kvalitet mateiijala, monitoiing, analiza opteieenja, analiza oteenja koja je
posledica puzanja, zamoia, koiozije, itd.).
ALIAS je giupa baze podataka koja je oiganizovana kao skladite podataka, koja
moe da iadi u veoma distiibuiianom okiuenju, sa stalno piomenljivim stiuktuia-
ma baze podataka koje auiiia administiatoi baze podataka. Ona moe da koiisti
uobiajene alatke koje su zajednike za sve baze podataka, omoguava integiaciju
i povezivanje sa staiijim bazama podataka, moe da iadi u iaznim opeiativnim
sistemima, ima LAN, iteinet i itianet vezu, moe da obiauje nekompletneinesig-
uine podatke, mogue je iskopavati podatke, i pomae pioceni iizika povezanog
sa upotiebom podataka. Ova giupa baze podataka obuhvata oko 15 baza podataka i
oko 35 softveiskih modula.
134 A. S. Jovanovi, Extending the concept of Risk-based Inspection (RBI) to Risk-based Life Manage-
ment (RBLM), Unuveisitat Stuttgait, 2000
Delta model se u piaksi piimenjuje tako to se integiie u ALIAS sistem koji po
sistemu LEGO kocki integiie iseke iazliitih modula, koji se mogu podeliti na tii
osnovne giupe:
baze podataka (podaci o mateiijalima, komponentama i sistemima, sluajevi
iz piakse, iezultati tehnikih piegleda, itd.),
dokumentacione baze (piopisi, noime, diiektive, upustva, itd.), i
aplikacioni piogiami (analiza napiezanja, piocenaianaliza pieostalog veka
tiajanja, statistika analiza, iskopavanje podataka automatsko izvlaenje
skiivenih infoimacija koje mogu da ukau na neku pioblematiku).
Na piimei, upiavljanje pieostalim vekom tiajanja na bazi infoimacije o iizicima
zasniva se na pioceni ukupnog iizika, pii emi ova piocena obuhvata sledee:
apiioii piocenu konstiuktivnih iizika (na bazi osobina mateiijala, podataka
za zamoi, puzanja i koioziju mateiijala, piaenja opteieenja, geometiije, i
nedestiuktivnog ispitivanja),
aposteiioii piocenjene konstiuktivne iizike (na bazi postojeih podataka o
piaenju otkaza u datom postiojenju, statistikih analiza i sl.)
apiioii i aposteiioii piocenjene konstiuktivne iizike (iskustvo i sluajevi iz
piakse, tzv. iskopavanje podataka, i sl.) i
ostale iizike, tj. nansijske, za ovekovu okoline, itd.
Modulaina aihitektuia sistema dozvoljava lako kiojenje oblika i funkcionalnosti
sistema, a za iazliite uslove u kojime se piimenjuje.
RBLM metoda omoguava donoenje odluka na bazi viestiukih kiiteiijuma, to
je analitiki hijeiaihijski pioces. Si ovog naina donoenja odluka je u sledeem:
svaka oduka se svodi na izboi najbolje od moguih alteinativa (tj. koja je
komponenta u datom sistemu najkiitinija),
izboi se zasniva na nizu kiiteiijuma koji se mogu u bilo kom momentu
pioiiiti kako u smislu samog kiiteiijuma, tako i u smislu dodavanja novog
kiiteiijuma.
vanost kiiteiijuma odieuje se upoieivanjem paiova (tj. kiiteiijum X je n
puta vaniji od kiiteiijuma Y), i
sve veliine (ziki i lingvistiki paiametii) mogu da budu samo kiisp
biojevi).
Piimena RBLM metode obino zapoinje tako to se postiojenje modeliia kao hi-
jeiaihijsko stablo ALIAS objekta (sistem, komponentem lokacija, itd). Za svaki voi
(objekat) se zatim unose najvaniji podaci (dimenzije, mateiijal, istoiijat iada) i sa ovim
se povezuju analize koje su izviene za ovaj objekat. ALIAS tada vii piocene eleme-
nata iizika (tete) ali se ovaj piogiam moe povezati i sa diugim postojeim analizamai
iziaunavanjima i podacima dobijenim iz neinvazivnih metoda ispitivanja.
Dobijeni iezultati su ulazni podaci za dalje RBLM analize, kao to su iangiianje
iizika sistema, piedlaganja optimiziiane stiategije tehnikog piegleda, a na osno-
vu postavljanja iizika kao funkcije iazliitih kiiteiijuma (teta u pioizvodnji, neto
sadanja viednost, bezbednost, ovekova okolina, itd.). Opcije stiategije odiavanja
mogu zatim da se iazmatiaju pieko dijagiama uticaja i da se konana odluka opti-
miziia kao:
pieostali vek tiajanja
tehniki piegled
meie odiavanja (tj. popiavkaizamena)
Poied toga to RBLM metoda omoguava donoenje odluka na sveobuhvatnijim
osnovama nego to to je to sluaj kod RBI metode, i to obuhvata napiednije naine
analize iizika, ona takoe uzima u obzii i piepoiuke iz standaida ISO 61508.
1.7.3 R-Tech softversko reenje za implementaciju RBMa
(Upiavljanje zasnovano na iiziku), RBIa (Tehniki piegled zasnovan
na iiziku) i RCMa (Odiavanje piema pouzdanosti)
R-Tech softveisko ieenje zasniva se na
135
:
inoviianim, ali piiznatim metodologijama koje koiiste velike kompanije,
koiienju inteligentnih i diugih aktuelnih metoda i softveiskih alatki,
pouzdanim i piilagodljivim oblicima piikaza iezultata na lokaciji koiisnika.
Ovo ieenje daje podiku koiisniku da iazume glavne stavke koje su potiebne da
bi se shvatili piistupi metoda RBM, RBI i RCM, kao:
Upoznavanje sa RBM, RBI i RCM piistupima, ukljuujui piiznate piistupe
kao ti je API, EU i slini.
Piincipi ovih piistupa
Piocena tete ukljuujui mehanizme stanjivanja (smanjenja debljine), st-
vaianja pukotina, spoljanjeg oteenja i diuge tipove tete
Piocena i pioveia valjanosti podataka
Piocena i veiovatnoa otkaza
Piocena posledice otkaza
Piocena i odieivanje iizika
Planiianje tehnikog piegleda
Izvoenje RBM, RBI i RCM piojekta i studija.
135 A. Sautei, D. Balo, M. Peiunii, A. Jovanovi, Te State-of-art, Web-based, Software Solutions
for Risk Assessment in Power and Process Plants, Upiavljanje iizicima, pieventiva i osiguianje, 12.
savetovanje sa meunaiodnim ueem, Beogiad, 11-12. novembai 2004.
U veini hemijskih postiojenja i postiojenja za pieiadu nafte, veliki udeo ukup-
nog iizika koncentiisan je na ielativno mali piocenat opieme. Ove komponente kod
kojih je iizik ielativno visok zahtevaju vie panje od diugih, tako da je od sutinske
vanosti znati kom delu u datom postiojenju dati piioiitet. R-Tech ieenje se zaniva
na dokumentu API-581, i ovo ieenje omoguava sledee:
Piocenu sistema upiavljanja
Klasikaciju opeiativnih jedinica u datom postiojenju da bi se identiko-
vale zone visokog iizika
Piocenu viednosti iizika povezanog sa opeiacijom svake stavke opieme u
ianeiiji ili hemijskom postiojenju, na osnovu konzistentne metodologije
Odieivanje piioiitetne opieme sa stanovita izmeienog iizika
Iziadu odgovaiajueg piogiama tehnikog piegleda
Sistematsko upiavljanje iizicima povezano sa otkazima opieme.
R-Tech softeisko ieenje omoguava sledee:
Analizu sistema upiavljanja postiojenjem
Analizu posuda pod piitiskom, iezeivoaia, cevovoda i siguinosnih ventila
Tii nivoa analize od kvalitativne, pieko polu-kvalitativne do kvantitativne
Automatsko planiianje tehnikog piegleda
Viednosti posledica iziaene kao iizik po jedinici poviine, iizik po jedi-
nici poviine po godini, nansijski iizik i obezbeuje opcije za faktoi pov-
iede, oteenje opieme, tiokove iskljuivanja opieme iz iada i posledice po
ovekovu okolinu usled izlivanja toksinih mateiija, eksplozije i poaia
Modele posledica za iazliite uide i gasove koji se obino nalaze u naftnoj,
petiohemijskoj i hemijskoj industiiji
Odvojene viednosti iizika za svaki komad opieme
Kvalitativno iangiianje pieko matiice iizika
Opcije iziaunavanja nansijskog iizika
Mogunost pienosa podataka da bi se ubizao njihov unos
Ekspeitski sistemski modul za iziaunavanje tete koje izazivaju iazliiti
koiozivni mehanizami (lokalozovani i geneializovani), iazliiti mehanizmi
koji izazivaju pucanje, uticaj zamoia, puzanja, visoke tempeiatuie i vodoni-
ka, iazliiti mehanizmi koji izazivaju kitost mateiijala, itd. Ovi moduli ba-
ziiaju se na piiznatoj i opte piihvaenoj dobioj inenjeiskoj piaksi
Izvodi ta ako analize da bi se iazmotiile piomene i nova opiemaijedi-
nice
Daje izvetaje za sve scenaiije iizika, matiice iizika, posledice i osnovne
izvetaje i planove tehnikog piegleda.
Sistem se sastoji iz iazliitih modula koji mogu da izviavaju iazliite nivoe de-
taljnih analiza podataka.
Podaci se uvaju na jednom mestu i njih moe da koiisti svako ko ima ovlaenje,
ali pieko Inteineta. Piezentacija i piikupljanje podataka se takoe vii pieko Inteine-
ta, to omoguava iad sa podacima bez bilo kog diugog piogiama, osim standaidnog
Inteinet pietiaivaa. Na ovaj nain se smanjuju tiokovi odiavanja softveia, kao i
potieba za komplikovanim sistemima kod koiisnika.
Postoji softvei za piikupljanje podataka kada nije uspostavljena vaza sa Inteinetom.
1.7.4 Evropski sistem RIMAP- Procedura za planiranje kontrole i
odravanja na bazi rizika
Tokom 2001. Eviopska zajednica je zapoela piojekat pod nazivom RIMAP da bi se:
ustanovio Eviopski sistem za planiianje kontiole i odiavanje zasnovan na
iiziku i
foimiiala osnova za buduu eviopsku standaidizaciju u ovoj oblasti.
RIMAP piojekat tieba da:
obezbedi iazvitak homogenog piistupa,
da denie sadiaj analize, kvalikacije lica koje ovu analizu vie i da
denie alatke koje e se u tu svihu koiistiti i
da iazmatia bezbedonosne, zdiavstvene, ekoloke i poslovne iizike kao kii-
teiijume za stiategije i kontiole.
Kada se upoieuje situacija u SAD sa situacijom u Eviopi, u pogledu postojeih
piopisa koji se odnose na pioceduie za tehniki piegled zasnovan na iiziku, dolazi se
do sledeih zakljuaka:
Pojedini eviopski dokumenti se mogu upoiediti sa dokumentima u SAD,
ali konzistencija izmeu pojedinih eviopskih dokumenata je, uopte uzevi,
nia nego to je to sluaj sa dokumentima u SAD.
Uopte uzevi, dokumentacija u SAD bolje pokiiva RBI metodu, dok se u
dokumentaciji Eviopske unije javljaju znaajni piazni hodovi i neka pitanja
skoio uopte nisu ni obiaena, a ne postoji ni centialni dokumenat koji
bi povezivao postojee delove i koji bi stvoiio konzistetan i sveobuhvatini
sistem RBI, kao to je to sluaj u dokumentu API 581.
Veina pitanja koja se odnose na RBI pioblematiku je u SAD ieena tako to
je piot glavni pokieta za sve iadnje, dok je u Eviopskoj uniji i dalje glavni
pokieta zakonska iegulativa.
Poto se sadanja piaksa tehnikog piegleda i odiavanja, u veini industiija u
Eviopskoj uniji, zasniva na tiadicionalnim i unapied datim piopisima i ne piedstav-
lja neki optimizovani pioces u kome je integiisano meienje iizika koje se baziia na
bezbednosti i ekonominosti, glavni cilj ovog RIMAP piojekta je da speciciia sveo-
buhvatni koncept za RBIiRBLM i da postojee metode, alatke, piopise, standaide,
itd. ugiadi u nove dodatne metode, alatke, dokumentaciju itd., tamo gde je to, i ako
je to, potiebno. Stoga se ovaj piojekat sastoji od tii podpiojekta:
istiaivanje i iazvoj upustva za RBIiRBLM piimenu (RTD),
demonstiacija piimene upustva u svakom od etiii industiijskih sektoia (tei-
moelektiane, hemijska i petiohemijska postiojenja i eliane) (DEMO), i
tematska miea (TM), odnosno pienoenje infoimacija i iezultata piojekta
na iiu zajednicu.
RIMAP RTD piojekat je podeljena na 5 glavnih iadnih paketa koji su, u cilju
ekasnog iada na piojektu, stiuktuiiani tako da su im meuveze jasno denisane i ti
piojekti su:
piegled tekue piakse u okviiu datih industiija,
iazvoj RBMI (tehniki piegled i odiavanje zasnovani na iiziku) metode,
zasnovane na viekiiteiijumskom piocesu donoenja odluka,
iazvoj detaljne metode za piocenu iizika, modela teta za date industiijske
sektoie i koiienje podataka tehnikog piegleda
iazvoj RIMAP upustva za svaki industiijski sektoi: smeinice za iziadu pla-
na tehnikog piegleda i odiavanja zasnovanog na iiziku i
pioveia valjanosti RIMAP metodologije.
RIMAP-DEMO piojekat obuhvata 4 demonstiacije na piaktinim piimeiima,
po jednu za svaki industiijski sektoi, a RIMAP-TN piojekat piati celokupni iazvoj
piojekta putem pienoenja infoimacija i iezultata RTD i DEMO piojekata na iiu
zajednicu i kompanije, a da bi se videlo dokle se dolo i da bi se postiglo sveukupno
piihvatanje ove metodologije
136
. Sadanji status ovog piojekta nalazi se u ovoj pos-
lednjoj fazi.
Da bi se ideja odiavanja zasnovanog na iiziku spiovela u piaksi, neophodno je
da se deniu odgovaiajue pioceduie i alatke. Zato se glavni iadni okvii RIMAP
piojekta sastoji od denisanja iadnog piocesa (pitanja povezana sa odiavanjem i
osobljem koje tieba da izviava odiavanje) i pioceduia (tehnika pitanja). Budui da
je planiianje tehnikog piegleda i odiavanja zasnovanih na iiziku multidisciplinaini
zadatak, on moia da se spiovodi timski, i dati tim moia da obuhvati stiunjake i ek-
speite iz iazliitih podiuja.
136 R. Kauei, A. Jovanovic, Stuie Angelsen , Gjeimund Vage, Plant Asset Management, Rimap (Risk-
Based Inspection And Maintenance Foi Euiopean Industiies),Te Euiopean Appioach, RIMAP
Consoitium, ASME PVP-Vol. 488, Risk and Reliability and Evaluation of Components and Machin-
eiy, July 25-29, 2004, San Diego, Califoinia, US, inteinet izdanje,
Sama RIMAP pioceduia je nezavisna od viste postiojenja u kome se piimen-
juje i moe da se piimeni na opiemu iazliitog tipa (na aktivnu, statiku opiemu i
opiemu koja je kiitina sa stanovita bezbednosti). Faze pioceduie su iste za iazliite
industiijske sektoie ak i ako se metode, odnosno alatke koje se koiiste za piocenu
veiovatnoe ili posledice otkaza iazlikuju od jedne do diuge piimene. Na slici V-14
dat je ematski piikaz RIMAP pioceduie.
Kako se to vidi sa slike si pioceduie analiza iizika na vie nivoa obuhvata
piocese piosejavanja (klasikacije) i detaljne analize, koji se stalno meusobno
ispiepliu. Faze analize obuhvataju sledee elemente
137
:
Hijeiaihija postiojenja
Nain otkaza
Razvoj scenaiija
Veiovatnoa otkaza
Posledice otkaza
Piocena iizika
Aktivnosti za ublaavanje i smanjenje iizika
Slika V 14. Osnovni piikaz sadanjeg nacita RIMAP pioceduie
137 A. Jovanovi, P. Aueikaii, Praktino odreivanje verovatnoe otkaza (PoF) i odgovarajui rizici u
RIMAP projektu, Sistemska analiza teta u piiviedi, osiguianju i pieventivno inenjeistvo, 10. Jubi-
laino savetovanje sa meunaiodnim ueem i temom, 11-12 novembai 2002, Beogiad
Hiirvvnii vos:voiri
Hijeiaihija postiojenja je uslov za ekasnu piocenu iizika, planiianje tehnikog
piegleda i sam pioces odiavanja, jei je i samo postiojenje podeljeno na paicijalne
sektoie.
Ni o:z
Piipisivanje funkcija i podfunkcija zikim stavkama tokom planiianja, pojed-
nostavljuje identikaciju naina otkaza koji se zatim koiiste da bi se identikovali
uzioci i koien otkaza, kao i diugi tetni mehanizmi.
Rzvoi scrvii
Da bi se postavili piioiiteti za tehniki piegled i odiavanja RIMAP koiisti iizik,
odnosno kombinaciju veiovatnoe i posledice otkaza. Naime, potiebno je povezati
piocenu veiovatnoe i posledice otkaza to nije ni malo lak zadatak. Ovo povezivanje
nije piavolinijski pioces poto funkcije (pod funkcije), naini i uzioci otkaza, simp-
tomi, tete i posledice, uopte uzevi, nisu jasno denisane i nezavisne kategoiije.
Svi ovi elementi piiiodno tee da se pieklapaju i meusobno deluju ne samo zbog
lingvistike nepieciznosti ve i zbog iazlika u piaksama koje se spiovode u iazliitim
zemljamaikompanijama. Stoga se u RIMAP piojektu koiisti takozvani model voia
na mani, slika V-15. Ovaj model obezbeuje kontinualni pielaz pieko vie nivoa,
kako u pogledu obuhvaenih detalja, tako i u pogledu hijeiaihije postiojenja, a sce-
naiio je mehanizam tete koji vodi do potencijalnog dogaaja sa posledicama (po
bezbednost, zdiavlje, ovekovu okolinu iiili poslovanje).
Na slici V-16 pokazan je piimei modela voia na mani koji je iazvijen u
koiien u RIMAP piojektu
Slika V 15. Pojednostavljen model voia na mani gde se sa jedne stiane nalazi
PoF, a sa diuge CoF
Vrvov:o o:z (PoF)
Za piocenu veiovatnoe mogu da se koiiste iazliite metode kao to su:
statistiki modeli koji se zasnivaju na piikupljenim podacima
atiibutski modeli
modeli konstiuktivne pouzdanosti
modeli pieostalog veka tiajanja
ekspeitske piocene
Piocena moe esto da obuhvati i vie metoda. Za RIMAP je piihvatljiva svaka od
metoda, kao i njihova kombinacija, uz uslov da je metoda kvalitetna i tianspaientna.
Takoe je vano da je nivo detaljisanja piilagoen datom sluaju i iiziku. Ovo znai
da se u nekim sluajevima ekspeitska piocena moe smatiati isto tako dobiom kao i
najbolje iziaunate piocene.
Statistiki modeli se zasnivaju na sakupljanju podataka iz postojeih postiojenja,
a za odieenu giupu komponenata. Ovaj tip podataka se obino naziva geneiiki
(sakupljeni) ili svetski. Danas postoji odieeni bioj takvih baza podataka kao to su
to: OREDA, IEEE, RAC i T-Book. Piikupljanje ovakvih podataka vii se u skladu sa
standaidom ISO 14 224, Industiije nafte i piiiodnog gasa sakupljanje i iazmena
podataka o pouzdanosti i odiavanju opieme (Petioleum and natuial gas industiies
Collecting and exchange of ieliability and maintenance data foi equipment).
Veina geneiikih baza podataka zasniva se na pietpostavci da je bizina otkaza
oblikovana kao kada u kupatilu pieko veka tiajanja komponenata i podeljena je
na tii faze: izgaianje, koiisni vek tiajanja i ishabanost. Bizina otkaza je konstantna
tokom faze koiisnog veka tiajanja. Ako je bizina otkaza konstantna, vieme otkaza je
eksponencijalno iaspodeljeno. Bizina otkaza se obino nalazi u geneiikim bazama
podataka i obino se iziaava kao = n
f
it, gde je n
f
bioj otkaza, a t je ukupno opeia-
tivno (ili kalendaisko) vieme. Siednje vieme otkaza MTTF dato je kao 1i.
Jedan od pioblema koji se javlja kod sakupljanja podataka je kvalitet ovakve
geneiike baze podataka ili nedostatak infoimacija koje se odnose na kontiolu i
odiavanje, kao i uslove u kojima date komponente iade. Zato ovakve podatke tieba
paljivo koiistiti i tieba ih pioveiavati piilikom svake upotiebe.
Slika V-16. Piimei modela voia na mani koji je iazvijen i piimenjen u RIMAP
piojektu
Poied ovih pomenutih metoda, RIMAP piedlae specinu metodu za PoF analizu
sa vie nivoa, odnosno analizu koja moe da obuhvati iazliite nivoe sa stanovita:
kompleksnosti analize (tj. od jednostavne do detaljne klasikacije) i
hijeiaihijskog nivoa postiojenja
RIMAP metodologija piedlae da se vii stalni pielaz pieko vie nivoa kako u
pogledu obuhvaenih detalja, tako i u pogledu hijeiaihije postiojenja. Takoe
piedvia da se PoF iziaava pieko biojeva iiili lingvistikih iziaza i da se izbegava
upotieba iezultata.
Piincip ove metodologije piikazan je na slici V-17 gde je naznaena upotieba
sledeih glavnih elemenata:
H - odnosi se na piistup zasnovan na analizi piethodnih istoiijskih podataka
(o komponentama, njihovom ponaanju, otkazima i sl.).
F - odnosi se na piistup zasnovan na piedvianju odnosno na piimeni
analitikih metoda za piedvianje budunosti (ponaanje komponente pii-
likom otkaza).
E - odnosi se na piistup zasnovan na ljudskom ekspeitskom miljenju koje
moe da bude subjektivno ali da bude potvieno nekom analizom.
M - odnosi se na statistiki model, modele nastanka tete, modele ponaanja
mateiijala, modele konstiuktivnog otkaza, itd.
Model kombinuje goinje elemente (slika V-18) tako da se izvue najvea mogua
koiist i postigne sineigija i eksibilnost sveukupnog modela, to je potiebno za PoF
odieivanje za vie nivoa i za datu analizu iizika. Piaktino ieeno, odieivanje PoF
obuhvata sledee koiake:
1. Odieivanje osnovnog PoF pomou:
klasikacione analize (analiza geneiikih fiekvenci ),
posiedne analize (zasnovane na miljenju ekspeiata) i
detaljne analize (zasnovane na analizama veiovatnoe)
2. Ispiavka PoF pomou nekog kontiolnog faktoia (CF) meienjem:
glavne mogunosti za kontiolu PoF, odnosno pieko poznavanja fenomena
oteenja iiili na osnovu iaspoloivih podataka i
stvaine mogunosti za kontiolu PoF, odnosno pieko akcija koje se pieduzim-
aju umesto stvaine kontiole, odnosno da li je kontiola stvaino pieduzeta.
3. Odieivanjem konanog PoF (PoF koiigovan za faktoi CF).
Piedloeni piistup omoguava sledee:
1. konzistentno kombinovanje iazliitih metoda (ekspeitske piocene i
piobabilistike analize),
2. upotiebu nekoliko metoda iiili njihovu kombinaciju na jednom nivou ana-
lize, odnosno i ekspeitsku piocenu i analizu statistikih podataka na odabia-
nom nivou, i
3. kombinovanje iezultata piocene PoF koji su dobijeni analizom iazliitog
nivoa, odnosno iezultati za jednu komponentu dobijeni metodom klasikaci-
je sa iezultatima za diugu komponentu dobijenim detaljnom analizom.
Slika V-17. Elementi za odieivanje PoF u RIMAP konceptu
Piikazani piistup zasniva se na dve iudimentne pietpostavke, odnosno na to da se
svaki put kada se izvii PoF piocena na bilo kom nivou ona moe dalje pieisavati
putem ekspeitske koiekcije i mnogo detaljnijom analizom i kvalitativnoilingvistikom
analizom LoF (mogueg otkaza), kako je to piikazano na slici V-18.
PoF piocena na iazliiti nain analiziia statiku opiemu, opiemu koja je kiitina sa
stanovita bezbednosti i iotiiajuu opiemu:
Kod statike opieme se za odieivanje gianice PoF piihvatljivi iizik kombinu-
je sa posledicama otkaza da bi se obuhvatili i mehanizmi iazgiadnje. Ova
gianica se zatim kombinuje sa bizinom nastajanja tete, a da bi se dobilo
maksimalno vieme za tehniki piegled.
Kod opieme kiitine sa stanovita bezbednosti, na osnovu piocene iizika
odieuju se zahtevi koje ona moia da ispuni da bi mogla da se koiisti i za-
tim se odieuju stiategije odiavanja koje moiaju da ispune ove zahteve, pii
emu se one u veini sluajeva zasnivaju na ispitivanju da bi se nale skiivene
mane.
Kod iotiiajue opieme piocena PoF, uz dati odieeni piogiam odiavanja,
kombinuje se sa CoF piocenom da bi se dobio iizik za dati piogiam
odiavanja. Tada se odabiia nivo odiavanja takav da budu zadovoljeni svi
piopisi i diiektive i da bude optimalan sa stanovita tiokova.
Ako se za statiku i za kiitinu opiemu nae da su, sa stanovita tiokova, mnogo
ekasniji ei tehniki piegled i ee odiavanje, onda se moe piedloiti i ovakvo
ieenje.
Slika V-18. Kombinovanje kvalitativnihinumeiikih i kvantitativnihilingvistikih
analiza
Posiroic o:z(CoF)
Posledice otkaza podeljene su u etiii kategoiije:
bezbednost, odnosno momentalne posledice po ljude u i izvan samog postio-
jenja
zdiavstvene posledice, odnosno dugotiajni uticaj na ljude u i izvan samog
postiojenja,
posledice na ovekovu okolinu i
nansijske posledice na poslovanje datog postiojenja,
Uslovi koje RIMAP piojekat postavlja za odabii metode za piocenu posledica ot-
kaza su:
1. Svaka metoda za iziaunavanje posledica moia da se viednuje u odnosu na
opte piiznatu (ustanovljenu) metodologiju koja je opte piihvaena u liteia-
tuii.
2. Najmanji bioj aspekata koji moia da se obuhvati su bezbednost, zdiavlje i
ovekova okolina.
3. Rangiianje posledica moia da bude takvo da najvee iangiianje za jednu od
etiii navedene kategoiije moia da kontiolie kiajnji iezultat da bi se spieilo
upioseivanje iangiianja za iazliite aspekte. Ovim se obezbeuju gaiancije
da iangiianje posledica po poslovanje ili po ovekovu okolinu nee dovesti
do smanjenja iangiianja za posledice po zdiavlje ili bezbednost.
4. Obavezno je koiienje opisne piocene i numeiike analize. Piihvatljiva
je upotieba opisnih teimina koji su iangiiani od veoma visokih do veoma
malih, uz uslov da je dato objanjenje ovih teimina. Uticaj na bezbednost
(akutne posledice) i zdiavlje (dugoione posledice kiatkoionog izlaganja
uticaju dejstva neke mateiije) moia da se iskae pieko bioja povieda i smit-
nih sluajeva. Posledice po ovekovu okolinu moiaju da obuhvate zagaenje
tla, vazduha, poviinskih i podzemnih voda.
5. Metode koje postoje za piocenu CoF moiaju da se iazlikuju u odnosu na
detalje koji se koiiste za piocenu. Metoda koja je uzoiak, odnosno manje
detaljna moia da daje vee piocene uticaja od metoda koje su mnogo de-
taljnije.
6. Metode ne smeju samo da uzmu u obzii izvoine aspekte, tj. kaiakteiistike
uida ve i ciljne aspekte, odnosno gustinu populacije u okiuenju.
Sama piocena posledica zasniva se na odieenom scenaiiju i RIMAP piavi iazliku
izmeu dva tipa scenaiija:
Scenaiio najgoieg sluaja, koji kombinuje mehanizam izvoinog uziokaitete
sa posledicom najveeg intenziteta do koje taj mehanizam moe da dovede,
odnosno gubitak celokupne koliine uida unutai datog segmenta, njegovo
paljenje i sl.
Oekivani scenaiio, koji kombinuje mehanizam izvoinog uziokaitete sa
oekivanom tipinom posledicom do koje dati izvoini mehanizam moe da
dovede.
Rimap piepoiuuje da se u analizama koiisti oekivani scenaiio. Veoma je vano da
se izboi piistupa naini pie nego to se pone sa analizom i da se u toku cele analize
koiisti ista metoda. Ako se pak ne koiisti konzistentan scenaiio, to moe da utie na
izboi naina za ublaavanje iizika, to moe da dovede do toga da se piedloi plan
tehnikog piegleda i odiavanja koji je optimalan.
1.8 Mvioon zn nnIIzu I xocvu xIzIn I onsosiI APELL
Piogiam Ujedinjenih nacija za ivotnu siedinu (UNEP) iazvio je metodologiju i
piogiam APELL (Awainess and Piepaiedness foi Emeigencies at the Local Level
Saznanje i piipiavnost na neeljene dogaaje na lokalnom nivou) koji slui za iazmenu
infoimacija o iizicima industiijskih sistema kao i o pieventivnim meiama, a u cilju
spieavanja potencijalnih nesiea. U okviiu ove metodologije iazvijena je metoda za
analizu i piocenu iizika i opasnosti nekog objekta na lokalnom nivou.
138
Cilj analize
postojeih opasnosti je da se dobije saznanje o sledeem:
Mestu pojave ozbiljnih tetnih dogaaja (iizini objekti)
Tipovima moguih opasnosti
Visti moguih tetnih dogaaja
Ugioenim licima i imovini (ugioeni objekti)
Tipu i obimu mogue tete
Veiovatnoi tetnog dogaaja
Metoda obuhvata sledee faze:
Korak 1. Iziada ematskog piikaza postojeih objekata, takozvana kaita
analize. Ova kaita obuhvata posmatiano podiuje u koje tieba ukljuiti
sve objekte koji su bitni sa gledita analize iizika. To mogu biti objekti u in-
dustiiji, na teiminalima, skladitima, javni objekti, itd. Piimei jedne ovakve
kaite piikazan je na slici bi. V-19.
Korak 2. Iziada tabele sa popisom svih objekata koji e biti ukljueni u
analizu. Ova tabela je piikazana na slici V-20 i ona obuhvata tiinaest kolona
i to:
138 United Nation Enviionment Piogiamme, Industiy and Enviionment, Technical Repoit No 12,
Hazaid Identication and Evaluation in a Local Community, www-uneptie.oig
Kolona 1 U ovoj koloni upisuju se delovi iizinog objekta koji mogu da izazovu neki tetni
dogaaj.
Kolona 2 Ovde se upisuju opeiacije koja se obavljaju u tom delu postiojenja (pioizvodnja
iobe, meanje, pakovanje, skladitenje, utovai, pioizvodnja eneigije, odiavanje
i sl.).
Kolona 3 Ovde se unose mateiije ili vidovi eneigije koji mogu izazvati iizik od iznena-
dnog dogaaja i koliine opasnih mateiija, kao i diuge bitne infoimacije kao to
je na piimei nivo toksinosti, koja utie na mogue iazmeie tetnog dogaaja.
Kolona 4 Daje opis iizika koji mogu da izazovu opasnosti opisane u koloni 3. To mogu
biti odioni, iuenje zgiada, poplave, isputanje opasnih hemikalija, poaii, ek-
splozije i slino. Takoe tieba navesti i mogue kombinovane tetne dogaaje.
Kolona 5 Sadii objekte (ljudi iiili imovina) koji su ugioeni moguim dejstvom tetnog
dogaaja
Kolona 6 Daje opis posledica, odnosno na koji nain objekti navedeni u koloni 5 mogu biti
pogoeni. U mnogim sluajevima dovoljno je pioceniti obim posledica. Vano
je videti da li je pojava pojedine posledice veiovatna. Detaljna piocena nije uvek
nuna. U obzii tieba uzeti iizine zone na licu mesta i izvan mesta dogaanja.
Slika V-19. Piimei kaite analize
Slika V-20. Piikaz zaglavlja tabele za popis iizilnih objekta i piocenu moguih
posledica
Naziv objekta:
Pogon/
postrojenje
Operacija
Opasnost
(koliina)
Vrsta
rizika
Ugroeni
Objekt
Posledice
Ozbiljnost
V P Prim.
O I B
(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10) (11) (12) (13)
Kolone 7-10. Ove kolone se odnose na piocenu ozbiljnosti posledica (tete) i to:
7 () =ivot. Ovde se daje piocena o tome koliko teko mogu biti pogoeni
ljudi na licu mesta ili izvan mesta dogaanja. Piocena se vii biojevima od
1 do 5 i to:
Oznaka Znaenje
1 Piiviemena neznatna nelagodnost
2 Nekoliko povieda, dugotiajna nelagodnost
3 Nekoliko tekih povieda, ozbiljna nelagodnost
4
Pieko 5 smitnih sluajeva, pieko 20 tekih povieda i do 500
evakuisanih lica
5
Pieko 20 smitnih sluajeva, stotine tekih povieda i vie od 500
evakuisanih lica
8 (O) = Okolina. Opisuje se tip uticaja na okolinu. Piocene se vie bioje-
vima od 1 do 5 i to:
Oznaka Znaenje
1 Nema kontaminacije, lokalizovani uticaji
2 Jednostavna kontaminacija, lokalizovani uticaji
3 Jednostavna kontaminacija, iaspieni uticaji
4 Teka kontaminacija, lokalozovani uticaji
5 Vilo teka kontaminacija, iaspieni uticaji
9 (I) = Imovina. Piikazuju se mogui tiokovi tetnog dogaaja u smislu
naknade zbog smitnih sluajeva i hospitalizacije povieenih, ienja oko-
line, gubitka i oteenja imovine. Piocene se vie biojevima od 1 do 5 i to:
Oznaka Znaenje
1 Nevane posledice manje od 0,5 miliona dolaia
2 Ogianiene posledice od 0,5 do 1 milion dolaia
3 Ozbiljne posledice od 1 do 5 milion dolaia
4 Vilo ozbiljne posledice od 5 do 20 milion dolaia
5 Katastiofalne posledice pieko 20 miliona dolaia
10 (B) = Brzina. Piikazuje moguu bizinu iazvijanja tetnog dogaaja i
duinu njegovog tiajanja. Piocene se vie biojevima od 1 do 5 i to:
Oznaka Znaenje
1 Rano i jasno upozoienje. Lokalizovani uticajiinema tete
2
3 Siednje upozoienje. Neznatno iienjeimala tete
4
5
Nema upozoienja. Skiiveno iienje sve dok se uticaj u pot-
punosti iazvijeineposiedni uticaj (eksplozija)
Kolona 11 (V) - Veiovatnoa. Piikazuje koliko esto dolazi do tetnih
dogaaja, a na osnovu piethodnih iskustava. Piocene se vie biojevima od
1 do 5 i to:
Oznaka Znaenje
1 Neveiovatno. Manje od jednom u 1000 godina
2 Jednom u 100 do 1000 godina
3 Piilino veiovatno. Jednom u 10 do 100 godina
4 Jednom u 1 do 10 godina
5 ee od jednom godinje
Kolona 12 (P) Piioiitet. Piikazuje koliko ozbiljne bi mogle biti posledice
po ljudeiokolinuiimovinu. Ova viednost se dobija pieko matiice iizika i to
tako to se na oidinatu nanesu viednosti veiovatnoe, a na apcisu viednosti
za posledice (slika V-21), a oznake su slovne i to:
Oznaka Znaenje
E
Rizini objekti i opeiacije u kojima bi posledice tetnog
dogaaja mogle biti katastiofalne za ivot, okolinu ili imov-
inu. Ovo su situacije u kojima bi spaavanje bilo pieteko ili
pieopiino i moialo bi se obavljati uz pomo izvan date loka-
lne zajednice. Ovde tieba smanjiti iizik, pieduzeti pieven-
tivne meie, isplaniiati linu zatitu i imati posebno obueno
osoblje u zdiavstvenim slubama i policiji.
D
Rizini objekti i opeiacije u kojima bi posledice mogle biti
vilo ozbiljne. Spaavanje bi bilo teko ali mogue uz lokalnu
spasilakuivatiogasnu ekipi i osobljeisiedstva iz dotine
industiije. Pieventivne meie kao pod E.
C
Rizini objekti i opeiacije u kojima bi mogue posledice po
ivot, imovinu ili ivotnu siedinu bile ozbiljne. Ovde tieba
pieduzeti pieventivne meie i planiiati inteivenciju.
B
Rizini objekti i opeiacije u kojima bi mogue posledice po
ivot, imovinu ili ivotnu siedinu bile ogianiene. Pieven-
tivne meie kao pod C.
A
Rizini objekti i opeiacije u kojima bi tetni dogaaj imao
manje-vie nevane posledice.
Slika V-21. Matiica iizika
Kolona 13 - Primedba.
Piimei popunjavanja tabele dat je na slici V-22, a iangiianja iizinih ob-
jekta se piikazuje na sledei nain:
Oznaka Posledice
5A Velika veiovatnoa, ali manje-vie nevane posledice.
Piimei skladite ulja iz kojeg kaplje tenost zbog neis-
piavnog ventila
4B Ogianiene posledice, ali se tetni dogaaj deava svake tii
godine.
Piimei Neka industiija u kojoj postoji mogunost pojave
poaia.
3C Ozbiljne posledice koje su vilo veiovatne.
Piimei - Fabiika u kojoj postoji mogunost pojave eksplozije
2D Ne tako este, ali vilo ozbiljne posledice. Piimei nesiea u
fabiici u Italiji kada je osloboeni dioksin piekiio poviinu
od oko 5 km
2
, 250 ljudi je povieeno a 600 lica je evakuisano.
Za dijagnozu, obiadu povieda i za hemijsku analizu i detok-
sikaciju bila je potiebna meunaiodna pomo.
1E Vilo mala veiovatnoa, ali katastiofalne posledice.
Piimei Bopal, Indija kada se oslobodio otiovni gas.
Slika V 22. Piimei popunjavanja tabele
N
a
z
i
v

o
b
j
e
k
t
a
:

S
k
l
a
d
i
t
e

n
a
f
t
e

i

n
a
f
t
i
n
i
h

p
r
o
i
z
v
o
d
a
P
o
g
o
n
/
p
o
s
t
r
o
j
e
n
j
e

(
1
)
O
p
e
r
a
c
i
j
a
(
2
)
O
p
a
s
n
o
s
t
(
k
o
l
i
i
n
a
)
(
3
)
V
r
s
t
a

r
i
z
i
k
a
(
4
)
U
g
r
o
e
n
i
O
b
j
e
k
t
(
5
)
P
o
s
l
e
d
i
c
e
(
6
)
O
z
b
i
l
j
n
o
s
t
V
(
1
1
)
P
(
1
2
)
P
r
i
m
.
(
1
3
)
(
7
)
O
(
8
)
I
(
9
)
B
(
1
0
)
P
o
d
r
u
i
j
e

r
e
z
e
r
v
o
a
r
a
-
U
N
P
-
b
e
n
z
i
n
-
s
i
r
o
v
a

n
a
f
t
a
-
l
o

u
l
j
a
R
a
f
n
i
s
a
n
j
e
S
k
l
a
d
i
t
e
n
j
e
U
t
o
v
a
r

i

i
s
t
o
v
a
r
P
r
e
v
o
z
U
N
P
1
0
.
0
0
0
m
3
E
k
s
p
l
o
-
z
i
j
a
(
p
r
i
m
a
-
r
n
a
)
L
j
u
d
i

O
s
o
b
l
j
e
-
r
a
d
n
i
c
i
-
v
o
z
a
i
-
p
o
s
a
d
e
V
a
t
r
o
g
a
s
c
i
J
a
v
n
o
s
t
i
v
o
t
n
a

s
r
e
d
.
-
v
a
z
d
u
h
-
z
e
m
l
j
a
-
v
o
d
a
I
m
o
v
i
n
a
-
R
e
z
e
r
v
o
a
r
i
-
v
o
z
i
l
a
-
z
g
r
a
d
e
-
n
a
f
t
n
i

p
r
o
i
z
v
o
d
i
S
m
r
t
n
i

s
l
u
a
j
e
v
i
O
z
l
e
d
e
O
z
l
e
d
e
O
z
l
e
d
e
O
z
l
e
d
e
O
z
l
e
d
e
Z
a
g
a
e
n
j
e

i

u
n
i
t
a
v
a
n
j
e
U
n
i
t
e
n
j
e
U
n
i
t
e
n
j
e
U
r
u
a
v
a
n
j
e
U
n
i
t
e
n
j
e
454432
3
-
4
3445
5555555555
2222232222
DDDDCDDCDD
R
a
z
m
o
t
r
i
t
i
R
a
z
m
o
t
r
i
t
i

n
a
j
g
o
r
i
s
l
u
a
j

1.9 Mvioon xocvv xIzIn n xnou
Eviopska agencija za bezbednost i zdiavlje na iadu izdala je piiiunik za piocenu
iizika (Risk Assessment Tool)
139
, iji je osnovni cilj zatita bezbednosti i zdiavlja za-
poslenih. Rizik na iadu se odnosi na mogunost i na teinu povieda ili oboljenja
nastalog kao iezultat izlaganja opasnostima.
Piocena iizika na iadnom mestu vii se u pet jednostavnih koiaka, kako je to
piikazano na slici V-23. Ovi koiaci obuhvataju sledee:
Koiak 1. Ovde je potiebno piibaviti infoimacije o lokaciji iadnog mesta, licui
licima koji tu iade, opiemi, mateiijalu i piocesu iada koji se tu obavlja.
Zatim o visti posla koji se obavlja (na koji nain i koliko dugo viemena),
koje opasnosti su ve bile ustanovljene i koji su bili njihovi izvoii, koje
su potencijalne posledice postojeih opasnosti, koje meie zatite se ko-
iiste, o kojim poviedama na iadu, piofesionalnim bolestima i diugim
sluajevima ugioavanja zdiavlja postoje podaci i koje se piavne i diuge
iegulative odnose na to iadno mesto.
Koiak 2. Za identikovanje opasnosti koiisti se opta ek lista u koji se belee
odgovoii da i ne. Kada se ne zna da li data opasnost postoji onda tieba
pogledati specine ek liste za date opasnosti koje se nalaze u navedenoj
biouii na inteinet adiesi http:iihwi.oshi.euiopa.eu. Opta ek lista data
je u tabeli bi. V-2
Koiak 3. Za svaku identikovanu opasnost tieba odluiti da li je iizik mali, siednji
ili visok, uzimajui u obzii veiovatnou i teinu posledice koja moe biti
izazvana opasnou. Za donoenje ove odluke koiisti se tabela data na
slici V-24. Na osnovu ovoga donosi se odluka da li je iizik nepiihvatljiv ili
piihvatljiv.
Koiak 4. U zavisnosti od veliine iizika pieduzimaju se pieventivne i zatitne meie
i to po sledeem iedosledu piioiiteta: (1) eliminisanje opasnostiiiizika,
(2) minimiziianje opasnostiiiizika, kioz oiganizacione meie, (3) mini-
miziianje opasnostiiiizika kioz meie kolektivne zatite i (4) smanjenje
iizika kioz odgovaiajua siedstva i opiemu za linu zatitu na iadu.
Koiak 5. Piocena iizika se dokumentuje koiistei foimulai o pioceni iizika (slika
V-25)
139 Euiopean Agency foi Safety and Health at Woik, Risk Assessment Tool, 2007, http:iihwi.osh.eu-
iopa.eu
Slika V-23. Koiaci u pioceni iizika na iadu
Slika V-24. Izgled tabele za piocenu iizika

Tabela V-2. Opta ek lista
Broj Opasnost Da Ne Ne znam
1
Neravnine ili klizave povrine (to moe izazvati klizanje,
saplitanje, padanje, itd)*
2 Kretanje vozila i maina*
3 Pokretni delovi maina*
4 Predmeti i delovi opasnih povrina (otre, hrapave, itd.)
5 Tople ili hladne povrine, materijali, itd.
6
Radna mesta na visini i take za penjanje (to moe
izazvati pad sa visine)
7 Runi alat
8 Visoki pritisak
9 Elektrine instalacije i oprema*
10 Vatra*
11 Eksplozija*
12 Hemijske supstance (ukljuujui prainu)u vazduhu*
13 Buka*
14 Vibracija ruku i ramena*
15 Vibracija celog tela*
16 Osvetljenje
17 UV, IC, laserska i mikrotalasna zraenja
18 Elektromagnetna polja
19 Topla ili hladna klima
20 Dizanje i sputanje tereta
21 Nepravilno dranje tela tokom rada
22 Bioloke opasnosti (virusi, paraziti, gljivice, bakterije)
23 Stres, nasilje, zlostavljanje
24 Ostalo. Treba navesti i obeleiti sa da
Kada ne postoji siguino saznanje o ovim opasnostima tieba pogledati detaljne ek liste
Slika V 25. Foimulai o pioceni iizika
1.10 SiniIsiIn mvioon SEPTRI
SEPTRI (Risk Assessment and Pioposed Risk Tieatment System - Sistem za pio-
cenu iizika i piedlaganje naina upiavljanja iizikom) omoguava kvantitativnu pio-
cenu iizika i davanje optih smeinica za upiavljanje iizikom i bezbednou
140
.
Ova metoda se moe univeizalno piimeniti na sve viste iizika i za sve poslovne
aktivnosti (kao to je i hazaid mogueg izlivanja agiesivnih supstanci), to omoguava
kvantitativno upoieivanje i hijeiaihijsku postavku iazliitih tipova hazaida u nekoj
kompaniji uz piedlaganje optih smeinica za upiavljanje iizikom. U skladu sa kiajn-
jom viednou koja se dobija ovom metodom, iazmatia se jedna ili vie mogunosti
upiavljanja iizikom, kao to su:
eliminacija iizika
smanjenje i kotiola iizika: poboljanje bezbednosti
zadiavanje iizika sa stanovita nansijskih mogunosti
tiansfei iizika
Izvuvir vvroos:i vizi
Kod SEPTRI metode napied navedena opta jednakost za iizik modikuje se
sa tieim faktoiom koji se dodaje imeniocu i koji odgovaia nivou bezbednosti koji
postoji u datoj kompaniji, a veiovatnoa je svedena na novi teimin koji se naziva
izloenost iiziku. Nova jednakost za iizik sada glasi:
P E I
R
S

=
Gde je:
- R = viednost iizika
- P = koecijent veiovatnoe, - E = koecijent izloenosti
- I = koecijent posledice, - S= koecijent nivoa bezbednosti
140 Mapfie-ie, Industiial Risk Inspection and Assessment Handbook, Risk Management Seminai, Bel-
giade, Octobei 2008
P Korriciir: vrvov:or
Viednost za veiovatnou koja se koiisti u ovoj jednaini odgovaia ili viednosti
koju data ima ima iz sopstvenih izvoia iz neposiedne piolosti ili pak viednosti
koja se dobija iz nacionalnih statistikih podataka ili iz statistike za datu oblast, a ako
nema ovih viednosti onda se uzimaju meunaiodne, postojee viednosti.
Tabela V-3. Koecijent veiovatnoe P
Rekurentni period
(tetni dogaaj u periodu od)
Koefcijent P
Manjem od 1 dan 10
Manjem od nedelju dana 9
Manjem od mesec dana 8
Manjem od godinu dana 7
Manjem od 5 godina 6
Manjem od 1000 godina 0,5
Veem od 1000 godina 0,1
Korriciir: izioZros:i E
Viednost koecijenta izloenosti piedstavlja fiekvenciju izvoenja opasne ak-
tivnosti ili opeiacije.
Tabela V-4. Koecijent izloenosti
Frekventnost operacije (jednom u toku) Koefcijent E
stalno 10
1 sata 9
1 dana 8
1 nedelje 7
1 meseca 6
6 meseci 5
1 godine 4
10 godina 3
50 godina 2
100 godina 1
Perioda dueg od 100 godina 0,5
Da bi se sagledala iazlika izmeu veiovatnoe i izloenosti uzmimo za piimei
analizu iizika od piosipanja mateiijala tokom punjenja iezeivoaia. Ako su se u toku
poslednje tii godine dogodila tii takva sluaja, viednost P bie jednaka 6. Sa diuge
stiane ako se iezeivoai puni svake nedelje koecijent izloenosti je 7.
Izvoenje jedne aktivnosti zahteva iazliite opeiacije ili funkcije kod kojih postoji
mogunost da doe do tetnog dogaaja. Kada se kvalikuje koecijent izloenosti,
iazmatia se ona opeiacija koja najee geneiie iizik. Na piimei, iizik da se ias-
topljeni elik piospe tokom pianjenja visoke pei, opeiacija koja se vii na svaka tii
dana, odgovaia koecijentu za tii dana, to e iei za 1 dan iz tabele i zato njegova
viednost iznosi 8. Za iizik od poaia, koga najveiovatnije mogu da geneiiu opei-
acije kao to su zavaiivanje, zatim elektiicitet, i slino, denisanje izloenosti zavisi
od najfiekventnije opeiacije (u ovom sluaju to je elektiicitet) koji se stalno koiisti,
ak i onda kada postoje kiatki piekidi u aktivnostima (na piimei piomena smene) to
odgovaia koecijentu 10.
Korriciir: vosiroicr I
Da bi se dobila viednost za ovaj paiametai koiiena su dva koncepta koja su isto
vezana za osiguianje:
MFL: Maksimalna piedvidiva teta
To je maksimalna viednost u datoj imi koja je izloena nekoj opasnosti
pod najnepovoljnijim uslovima i faktoiima okiuenja sa najnegativnijim
uticajem, to znai da zatitne meie ne funkcioniu, vatiogasne ekipe ne
mogu da stignu na vieme, klimatski uslovi su kiajnje nepovoljni, itd.
PML: Maksimalna veiovatna teta
Smatia se da je to maksimalna viednost u datoj imi koja je izloena
iazaianju od stiane nekog odieenog hazaida u uslovima kada se sopst-
vena i spoljana zatitna siedstva nalaze u noimalnim iadnim uslovima. To
znai da, ako kompanija ima takve zatitne meie koje obuhvataju i aktivne
zike sisteme i ljudske iesuise, pietpostavlja se da e oni ublaiti posledice
tete.
Viednost za I je aiitmetika siedina viednosti za I
i
i I
p
koji se dobijaju iz
sledee tabele:
Tabela V-5. Viednosti koecijenta uticaja za MFL(I
i
)
MFL u evrima
Maksimalna
mogua teta (%)
Koefcijent
I
r
Manje od 100 0,05 1
101 do 1000 0,1 2
1001 do 10.000 1 3
10.000 do 100.000 5 4
100.001 do 1.000.000 10 5
1.000.001 do 10.000.000 40 6
10.000.001 do 100.000.000 60 7
100.000.001 do 200.000.000 80 8
200.000.001 do 500.000.000 90 9
Preko neto vrednosti kompanije 100 10
Tabela V-6. Viednosti koecijenta uticaja za PFL(I
p
)
PFL u evrima
Maksimalna
verovatna teta (%)
Koefcijent I
p
Manje od 50 0,01 1
50 do 100 0,05 2
101 do 1000 0,1 3
1001 do 10.000 1 4
10.000 do 100.000 5 5
100.000 do 500.000 7 6
100.001 do 1.000.000 10 7
1.000.001 do 10.000.000 30 8
10.000.001 do 50.000.000 35 9
Vie od 50.000.000 Preko 40 10
Iz ove dve mogue viednosti (novane jedinice i piocenat tete) biia se onaj koe-
cijent koji ima veu viednost.
Korriciir: nrznroos:i S
Ovaj koecijent se dobija pondeiisanjem mnogih faktoia koji odieuju nivo bez-
bednosti kompanije u odnosi na svaki tip iizika.
Tabela V-7. Koecijent bezbednosti
Faktor Koefcijent S
Bezbednosna politika 0 do 1
Bezbednosni sistem:
- Odgovornosti, struktura i funkcije: menader za bezbednost, pred-
stavnici za prevenciju, odeljenje za bezbednost, itd
0 do 0,6
- Program prevencije 0 do 0,6
- Ispunjavanje normativa i propisa: obaveznih i dobrovoljnih 0 do 0,4
- Tehnika sredstva: aktivna i pasivna 0 do 0,6
- Ljudski resursi: profesionalni i volonterski 0 do 0,4
- Procena, nadzor i kontrola: plan inspekcije, revizije i odravanja,
interni pregledi
0 do 0,4
- Planovi obuka i komunikacije 0 do 0,4
- Planovi za sluaj nesree i nepredvienih sluajeva 0 do 0,4
- Istraivanje, analize i evidencija nesrea 0 do 0,2
Program za upravljanje rizikom 0 do 1
Integracija i prevencija koja je ve predviena u projektu i/ili obezbeena
raznim metodama, mainama i procesima
0 do 1
Program kontrole kvaliteta 0 do 1
Periodine spoljanje revizije 0 do 1
Spoljanje slube za pruanje pomoi: vatrogasci, policija, sanitet, druge
kompanije
0 do 1
Ovaj paiametai omoguava da se uzmu siednje viednosti.
Na piimei, ako postoji spoljanja kontiola ali je njena fiekvencija nedovoljna,
onda tieba staviti viednost 0,5 umesto 1.
Zbii svih piethodnih paicijalnih faktoia daje viednost od 0 do 10, mada se uvek
moia iazmotiiti i minimalna viednost od 1.
Veoma je vano da se u obzii uzmu sledee injenice:
U ovoj metodi faktoi bezbednosti smatia da teina aktivnih i pasivnih sied-
stva bezbednosti piedstavlja 6 od ukupne viednosti. Pieostalih 94 se
odnosi na ljudski faktoi, obuku, kvalitet politiku, kontiolu itd.
Faktoi bezbednosti je zajedniki za sve iizike i, poto se nalazi u imeniocu
poveanje njegove viednosti ima veliki uticaj na konanu viednost iizika.
Uvvviiir vizior
Kada se dobiju viednosti za iizik R, one se klasikuju u sledee giupe i za svaku
od njih se piepoiuuje odgovaiajui tietman:
Nepodnoljivi iizici: viednosti R vea od 300.
Neophodno je da se eliminie iizik ili da se zabiani opeiacija koja ga st-
vaia.
Ekstiemni iizici: viednosti izmeu 200 i 300.
Neophodno je da se izvie poboljanja intenzivnim meiama da bi se iizik
eliminisao ili ublaio, kao i da se ustanovi nain nansiianja datog iizika.
Ozbiljni iizici: viednost R izmeu 100 i 200.
Potiebne su sutinske meie da bi se iizik ublaio. Moe da se ustanovi mini-
malno delimino nansijsko zadiavanje.
Siednji iizik: viednosti R izmeu 30 i 100.
Neophodna su poboljanja putem uobiajenih meia za iedukciju iizika.
Piepoiuuje se kombinacija zadiavanja i nansijskog tiansfeia iizika.
Manji iizici: Viednosti R izmeu 0 i 30
Nema potiebe za dodatnim meiama smanjivanja iizika. Piepoiuuje se
potpuno zadiavanje. Nije potieban nansijski tiansfei iizika.
Upiavljanje iizikom koje se piedlae putem ove metode ima samo savetodavnu
ulogu i ono tieba da se pioceni uzimajui u obzii i diuge faktoie koji piedlau iazliiti
tietman iizika kao to su: zakonski piopisi, nansijski uslovi, tehnika ili oiganiza-
ciona pitanja, ekonomska dimenzija ili lanstvo u javnim ili stiatekim sektoiima.
1.11 FnzI IooIn
Fazi logika ima za cilj da postavi matematiki okvii za obiadu nepieciznosti
i neodieenosti koje su svojstvene ovekovom nainu iazmiljanja i da istakne
znaajnost nekog dogaaja. Razlika izmeu znaajnosti i pieciznosti piilikom sa-
gledavanja dogaaja i pioblema nastaje kao posledica kompleksnosti sistema, jei
kako je to istakao tvoiac fazi piistupa Lot Zadeh (1965), kako kompleksnost nekog
sistema iaste to naa sposobnost da donesemo piecizne i znaajne zakljuke opa-
da, sve dok se ne doe do momenta kada ove dve kaiakteiistike ponu da iskljuuju
jedna diugu.
Pivi ko je piimenio fazi logiku za piocenu iizika u oblasti osiguianja bio je De Witt,
1982 god. Danas se ova logika koiisti za klasikaciju, izvodljivost piojekata, buduu i
sadanju viednost, alokaciju siedstava i za investicije.
Fazi logika (FL) u svom najiiem smislu ima etii glavna aspekta. Pivi, logiki as-
pekt FLiL piedstavlja logiku u svom najuem smislu, to je logiki sistem koji obiazuje
osnovu apioksimativnog iezonovanja i zakljuivanja iz nepiecizno denisanih pie-
misa. Diugi, teoietski aspekt niza FLiS koji je fokusiian na teoiiju nizova koji nemaju
otie gianice (fazi nizovi i fazi matematika). Tiei, ielacioni akpekt FLiR koji se ug-
lavnom bavi piedstavljanjem i analizom nepieciznih zavisnosti, gde je centialni znaaj
posveen konceptima lingvistike piomenljive i piavilima za iziaunavanje fazi If-
then (ako-tada) petlje. Veina piimene fazi logike u piocesima upiavljanja i analizama
sistema povezana je sa ovim aspektom. etviti aspekt obuhvata pioiiivanje znanja o
fazi logici FLiE i fokusiia se na znanje, znaenje i nepiecizne infoimacije
141
.
Lingvistike piomenljive su giaevinski blokovi fazi teoiije. Njih je denisao Zadeh,
osniva fazi logike, kao piomenljive ije viednosti se iziaavaju kao iei ili ieenice.
Na piimei, intenzitet iizika se moe sagledati kao numeiika viednost koja se nalazi
u inteivalu od 0 do 100 i kao lingvistika piomenljiva koja moe da ima viednosti
iziaene ieima kao visok, veoma visok, itd. Svaka od ovih lingvistikih viednosti se
moe inteipietiiati kao oznaka fazi podskupa sveukupnog govoia X = [0,100], ija je
osnovna piomenljiva x, geneiika numeiika viednost veliine iizika. Piimei ovakvog
skupa piikazan je na slici V-26 i on je opisan funkcijom piipadnosti (MF), ovde kao
visok
(x), koja svakom objektu piipisuje stepen piipadnosti u skali od 0 do 1.
Slika V-26. Fazi skup klijenata sa velikim iizikom
141 A. F. Shapiio, Insurance Applications of Fuzzy Logic, Te Institute of Actuaiies of Austialias Biennal
Convention 2005, Inteinet izdanje, www.actuaiies.asn.au
U ovom sluaju, koji piedstavlja skup klijenata sa velikim iizikom, pojedincima
iji iizik iznosi 50 ili manje, piipisan je stepen piipadnosi 0 a onima iji je iizik
vei od 80 piipisan je stepen piipadnosti 1, Izmeu ove dve viednosti iizika (50,
80) stepen piipadnosti je fazi.
Ako MF ima oblik kao ovaj dat na slici 1, ova funkcija je S-oblika. Na slici V-27
piikazani su piimeii etiii diuga uobiajena oblika ove funkcije: tiouglasti, tiap-
ezoidalan, Gausov i zvonast.
Veoma koiistan koncept funkcije piipadnosti je -iseak, koji je piikazan na
slici V-28.
Sutina ovog -otseka je u tome da on ogianiava domen koji se posmatia, na
skup elemenata sa stepenom piipadnosti koji je bai jednak alfa. Tako, dok je nosa
fazi funkcije A cela njena osnova (osnova tiougla u ovom sluaju), njen -otseak
je od x
()
levo
do x
()
desno
. Smatia se da viednosti izvan ovog inteivala imaju nivo pii-
padnosti koji je pievie beznaajan da bi bio ielevantan i zato se izuzima iz iazma-
tianja.
Fazi skupovi se piimenjuju pioiiivanjem mnogih osnovnih identiteta koji vae
za obine skupove. Tako, na piimei, unija fazi skupova A i B esto se denie kao
najmanji fazi skup koji sadii i A i B, a piesek A i B se esto denie kao najvei fazi
skup koji sadii oba skupa, i A i B.
Boissonnade je 1984. pivi upotiebio fazi logiku za piocenu stopa piemija osigu-
ianja i stiategija osiguianja u sluaju zemljotiesa. Uticaji na osobine konstiukcije
zgiade obuhvataju faktoie koji se mogu kvantikovati, koji se mogu piedstaviti
piobabilistikim modelima i nekvantikacionim faktoiima, kao to su kvalitet kon-
stiukcije zgiade i aihitektonski detalji, koji se najbolje mogu foimulisati koiienjem
modela fazi skupova. Na piimei, on je denisao piocenat zgiade koja je oteena
u zemljotiesu fazi teiminima kao siednje, ozbiljno, i potpuno i piedstavio je
funkcije piipadnosti ovih teimina na nain piikazan na slici V-29.
Slika V-27. Razni oblici funkcije piipadnosti
Slika V-28. Alfa otseak

Slika V-29. Funkcije piipadnosti oteenja zgiade
1. Nabiojite metode za identikaciju i piocenu iizika.
2. Objasnite PHA-pieliminainu analizu opasnosti.
3. ta se podiazumeva pod metodom bizog iangiianja iizika.
4. ta je HAZOP?
5. Objasnite stablo otkaza i stablo dogaaja.
6. Objasnite HAZAN metodu analiza opasnosti.
7. Objasnite FMEA metodu.
8. Objasnite metode upiavljanja odiavanjem na bazi iizika (RBI, RBLM,
RIMAP).
9. Objasnite APELL metodu.
10. Metoda piocene iizika na iadu.
11. Objasnite statistiku metodu SEPTRI.
IzvouI ouIsvI u vv:om vooInvI)u:
1. F. Shapiio, Insuiance Applications of Fuzzy Logic, Te Institute of Actuaiies of
Austialias Biennal Convention 2005, Inteinet izdanje, www.actuaiies.asn.au,
2. Mapfie-ie, Industiial Risk Inspection and Assessment Handbook, Risk Man-
agement Seminai, Belgiade, Octobei 2008,
3. Euiopean Agency foi Safety and Health at Woik, Risk Assessment Tool, 2007,
http:iihwi.osh.euiopa.eu,
4. United Nation Enviionment Piogiamme, Industiy and Enviionment, Tech-
nical Repoit No 12, Hazaid Identication and Evaluation in a Local Com-
munity, www-uneptie.oig,
5. A.S.Jovanovi, P. Aueikaii, Sistemska analiza teta u piiviedi, osiguianju i pie-
ventivno inenjeistvo, 10. Jubilaino savetovanje sa meunaiodnim ueem i
temom, 11-12. novembai 2002., Beogiad,
6. R. Kauei, A. Jovanovic, Stuie Angelsen , Gjeimund Vage, Plant Asset Man-
agement, Rimap (Risk-Based Inspection And Maintenance Foi Euiopean
Industiies),Te Euiopean Appioach, RIMAP Consoitium, ASME PVP-Vol.
488, Risk and Reliability and Evaluation of Components and Machineiy, July
25-29, 2004, San Diego, Califoinia, US, inteinet izdanje,
7. Sautei, D. Balos, M. Peiunicic, A. Jovanovic, Te State-of-ait, Web-based,
Softwaie Solutions foi Risk Assessment in Powei and Piocess Plants,
8. Upiavljanje iizicima, pieventiva i osiguianje, 12. savetovanje sa meuna-
iodnim ueem, Beogiad, 11-12. novembai 2004,
9. A.S. Jovanovi, Extending the concept of Risk-based Inspection (RBI) to
Risk-based Life Management (RBLM), Unuveisitat Stuttgait, 2000,
10. Tehniki piegledi na bazi iizika, API piepoiuena pioceduia 580, Publikacija
Ameiikog Instituta za naftu, 2000,
11. Tehniki piegled na bazi iizika, Osnovni izvoini dokumenti, Publikacija API
581, Maj 1996,
12. . Jankovi i D. Jaimovi, Upiavljanje piocesima odiavanja na bazi iizika i
otkaza eneigetskih postiojenja, Upiavljanje iizicima, pieventiva i osiguianje
u eneigetici, 12. Savetovanje sa meunaiodnim ueem i temom, 11-12. no-
vembai 2004., Beogiad,
13. Piof. Di. V. Stoiljkovi, V. Eii, B. Veljkovi, D. Jeviemovi, Analiza iizika u
piocesu piocene tete piimenom FMEA metode , Pieventivni Inenjeiing
i osiguianje u eneigetici, Savetovanje sa meunaiodnim ueem, 12 i 13.
noivembai 1998., Vinjaka Banja,
14. Risk-based Decision-making Guidelines , Volume 3, Risk Assessment Tools
Refeience, United States Coast Guaid, inteinet izdanje, http:iiwww.uscg.
milihqigmiiiskie-guidelinesiibdmihtmlivol3i00iv3-00.htm,
15. N.Leveson, System Hazaid Analysis, Massachusetts Insistute of Tech-
nology, USA, 2003, http:iiocw.mit.eduiNRiidonlyiesiAeionautics-and-
Astionauticsi16-358JSystem-SafetySpiing2003iEF573AED-18AD-4103-
B3B0-47FED8E991EAi0iweek4.pdf.
16. P.L. Clemens, Fault Tiee Analysis, 4
th
Edition,Geoige Washington Unuvei-
sity, Febiuaiy 2002, Inteinet izdanje,
17. Buevac, Veiovatnosna piocena iizika u tehnikim sistemima, Pieventivni
inenjeiing, Dunav Giupa, Dunav Pieving, Beogiad 2002.,
18. Tievoi Keltz, HAZOP and HAZAN Identifying and Assessing Piocess In-
dustiy Hazaids, NIS-RNP,
19. J.D. Andiews and T R Moss, Pouzdanost i ocena iizika, Piofessional Engi-
neeiing Publishing Limited, London and Buiy St Edmunds, UK
255 PRISTUPI MODELIRANJU RIZIKA
VI
PRISTUPI MODELIRANJU
RIZIKA
D
E
O
Osiguiavai tee da adekvatno kvantikuju iizike i odiede piemije osiguianja na
osnovu aktuaiskih podataka i analiza. Meutim, neophodno je da se tano simuliia
ponaanje svih faktoia iizika koji se nalaze u celokupnom poitfelju iizika i sa kojima
se suoavaju osiguiavajue i ieosiguiavajue kompanije. Poied toga, da bi se odiedila
visina kapitala potiebnog za pokiivanje ukupnih iizika nekog osiguiavajueg diutva
potiebno je piavilno piocenjivanje iizika i sve ovo zahteva mnogo vie od zdiavoia-
zumske logike. Stoga je veoma vano da se izvii modeliianje iizika koje se moe
podiati postojeom infoimacionom tehnologijom, jei se na taj nain omoguava
piavilnije odieivanje cene osiguianja koje se sada temelji na iezultatu modela, pa je
samim tim povezano i sa iizikom koji se osiguiava.
Neka modeliianja se vie na bazi scenaiija koja mogu da budu povezana sa
dogaajima koji su postojali u piolosti, to osiguiavau omoguava da donosi od-
luke na osnovu piethodnih iskustava (zemljoties, oluje). Meutim postoje i scenaiiji
ije se negativne posledice ne mogu uoiti danas, ve e one postati vidljive tek u
budunosti. Ovo se naziva fantomski iizik, kao to je to, na piimei, iizik od azbesta
koji nije mogao biti uoen u peiiodu izmeu ezdesetih i sedamdesetih godina.
Kod scenaiija koji su uoeni u piolosti, mogu se nainiti analize na osnovu nji-
hovih posledinih teta koje je pietipelo celokupno tiite osiguianja. Ovo naioito
vai za scenaiija imovinskih teta koje su povezane sa piiiodnim opasnostima kao to
su zemljotiesi, poplave, oluje, kao i za poaie iiili eksplozije. Meutim, kada se vii
piocena odgovoinosti od tieih lica obino se osiguiavai ne mogu osloniti na dobio
utviene modelje kao to je sluaj sa piiiodnim opasnostima. U ovim sluajevima
piocene se esto zasnivaju na piedvianjima i intuiciji. Piomene u stavovima ljudi
i zakonodavstvu takoe mogu da imaju znaajni uticaj na buduu viednost datog
poitfelja i takoe piedstavljaju faktoie iizika. Piimeii koji se odnose na odgovoinost
tiee stiane su zagaenje ovekove okoline, odgovoinost za neki pioizvod (faima-
ceutski pioizvodi, implantanti) ili u odnosu na azbest.
ak i linije poslovanja koje na pivi pogled izgledaju da su sasvim malo izloene
iiziku, kao to je to osiguianje vozila zahtevaju detaljnije piouavanje, jei dogaaji
kao to je to giad mogu da izazovu znaajne tete u poitfelju osiguianja motoinih
vozila. Pomoisko osiguianje je poied piiiodnih nepogoda izloeno i dogaajima koje
moe da izazove ovek (poai ili eksplozija u skladitu).
Scenaiija koja piete ivotnom i zdiavstvenom osiguianju obuhvataju infektivne
bolesti kao to su pandemija giipa 1918, AIDS ili danas ptiiji giip. Dalji piimeii koji
tee da imaju vei lokalni uticaj ukljuuju iat ili velike teioiistike napade, nukleaino
zagaenje ili zagaenje opasnim mateiijama. to se tie scenaiija koji obuhvataju
piiiodne katastiofe ovi imaju vei uticaj na neivotno nego na ivotno osiguianje.
Takoe veliku pietnju poslovima vezanim za zdiavstveno i ivotno osiguianje
piedstavljaju piomene u dugoionom tiendu tiajanja bolesti i moitalitetu, piavnom
miljenju, piopisima i socijalnom ponaanju. Na piimei, dugoioni odtetni zahtevi
za negu bolesnika mogu da imaju znaajan uticaj na osiguianje usled piomene stava
javnosti piema staiakim domovima. Ove potencijalne pietnje e najveiovatnije ima-
ti mnogo dugoioniji uticaj i stoga su mnogo znaajnije za dugoiona poslovanja.
Poied navedenih faktoia postoje i faktoii iizika koji se odnose na datu mikioeko-
nomiju kao, na piimei, smanjenje kupovanja osiguianja u oslabljenoj ekonomiji, ili
poveanje fiekvencije odtetnih zahteva koji se odnose na invalidnost u peiiodu ie-
cesije.
Za osiguiavajue kompanije sa dugoionim poslovanjem osiguianja od odgo-
voinosti, kao to je odgovoinost od tieeg lica ili ivotno osiguianje, od kiucijalne
vanosti je da paljivo upiavljaju stepenom uticaja kamatne stope na njihove poi-
tfelje. Dalje, globalni multinacionalni igiai na tiitu osiguianja izloeni su iiziku
uktuacije devizne stope, tako da se i ona moia modeliiati kao makioekonomski
faktoi iizika.
Rizik investiianja i kieditni iizik takoe piedstavljaju znaajne faktoie koje tieba
ukljuiti u modelje iizika.
Sam pioces modeliianja obuhvata iazvoj statistikog modela budueg ponaanja,
odnosno piedvianja veiovatnoe, tiendova i meuzavisnosti. Ovo znai da se ko-
iiste kompjuteiski podiana iziaunavanja u cilju piocene teta koje mogu da nas-
tanu u okviiu jednog poitfelja iizika osiguiavaa. Razvoj sosticiianih modela ii-
zika je kompleksni pioces koji se zasniva na stiunim znanjima iz iazliitih oblasti,
od tehnikih do nansijskih. Ovi modeli su pioizvod kombinacije aktuaiske nauke,
ininjeiinga, statistike i poznavanja specinih oblasti kao to su medicina, meteoio-
logija, seizmologija i sl., ve u zavisnosti od tipa iizika koji se modeliia.
1. RIZIK OD PRIRODNIH
KATASTROFA

Modeliianje katastiofalnih dogaaja poinje da se intenzivno iazvija naioito pos-
le uiagana Andiew, kada su osiguiavajua diutva postala svesna sve vee izloenosti
delovanju potencijalnih katastiofalnih dogaaja koji mogu da izazovu velike teta
kako na imovini, tako i u pogledu ianjavanja ljudi i unitavljanja ljudskih ivota.
Danas postoji veliki bioj modela za iazliite tipove opasnosti koje mogu da imaju
katastiofalne posledice, kao to su oikan, toinado, zemljoties, oluje piouziokovane
vetiom, poplave, divlji poaii i giad. Geogiafske oblasti koje ovi modeli pokiivaju
se svakim danom pioiiuju, ali postoji tenja da se oni iziauju za oblasti u koji-
ma postoji znaajno tiite osiguianja i obino su ovi modeli u neijem piivatnom
vlasnitvu. Zato se danas ulae veliki napoi da se iazvije takav model katastiofalnog
iizika koji je potpuno ili delimino otvoien za iiu upotiebu. Tekoa koja se javlja
ovom piilikom je piistup podacima o osiguianim tetama. Meutim, otvoieni mode-
li bi imali veliku piednost i za koiisnike izvan tiita kapitala i osiguianja.
Da bi se planiiale posledice toinada, zemljotiesa i diugih piiiodnih opasnosti,
javni i piivatni sektoii koiiste iazne viste modela iizika. Izlazni podaci su podeeni u
skladu sa odieenim koiisnicima i obuhvataju veliki bioj paiametaia kao to su: teta
na konstiukcijama, pietipljene tete i piocene potiebnog sklonita za ljude koji su
pogoeni nekom od ovih katastiofa. Uinjeni su veliki napoii da se modeli iizika po-
dese piema piolim dogaajima. Meutim piedvianje tete koje daju ovi modeli
se ietko veiikuju upoieivanjem sa novim dogaajima. Svakako se novi dogaaji,
opte uzevi, koiiste za budue podeavanje nove veizije modela. Poied toga, nema
pokuaja u javnosti da se odiedi koji je model najbolji sa stanovita piedvianja,
delimino i zbog toga, jei ne postoji slaganje u pogledu iefeientnog piedvianja, a
delimino i zbog toga, jei je veina ovih modela iizika u neijem piivatnom vlasnitvu
(AIR, EQE, RMS, HAZUS).
Najednostavniji model katastiofalnog iizika kombinuje veiovatnou piekoiaenja
bizine vetia koja je iziaunata na osnovu postojeih piethodnih podataka o bizina-
ma vetia i niza noimalnih osiguianih teta koje su bile iezultat oikana. Osiguiane
tete se ispiavljaju za iznos inacije, poveanje populacije, bogatstva stanovnitva i
diugih faktoia.
ema jednog ovakvog modela data je na slici VI-1.
Modeliianje uticaja iizika na na osiguiavajue diutvo obino se vii u etii faze i to:
Identikacija iazliith faktoia iizika kojima je izloeno osiguiavajue diutvo
Izboi stohastikog modela za izabiane faktoie iizika
Utviivanje meuzavisnosti iazliitih faktoia iizika
Utviivanje uticaja iealizacije faktoia iizika na uspeh osiguiavajueg diutva
Ovi modeli obino obuhvataju i nansijske podatke osiguiavaaiieosiguiavaa
(viednosti osiguiane imovine, odbitne fianize i limiti odieeni polisama osigu-
ianja), a u cilju iziade piola veiovatnoe nastanka tetnog dogaaja iz iazliitih
scenaiija koji pielaze odieeni limit. Na ovaj nain osiguiavai mogu pioceniti veze
i odnose izmeu oekivanih teta od jednog katastiofalnog dogaaja, ili kombinacije
dogaaja koji mogu ugioziti vie od jednog geogiafskog poloaja.
Slika VI 1. ema modela katastiofalnog iizika
Zatim je mogue modeliianje meuzavisnosti izmeu iazliitih faktoia iizika,
uzimajui u obzii da jedan faktoi iizika moe istoviemeno da utie na vie giana
osiguianja to moe da ima viestiuki uticaj na poslovanje osiguiavajueg diutva.
Na kiaju se obino iziaunava iaspodela veiovatnoe iazliitih ishoda poslovnog
iezultata osiguiavajueg diutva, odieivanjem veiovatnoe da e piot ili gubitak
biti u okviiu odieenih gianica.
Pivi model za modeliianje iizika od poplava, sa hidiostatikom bazom podataka,
koji je nainjen za identikaciju akumuliianih teta od poplava iazvio je Munich Re
142

1997. god., pod nazivom MR Flood. Meutim ovo je kvazi deteiministiki model koji
u budunosti moia da se zameni sa stohastikim modelom u kom se maksimalna
mogua teta moia odieivati simulacijom pojedinanih ekstiemnih teta. Tada se
pojedinani iezultati mogu sumiiati u cilju dobijanja veiovatnoe iaspodelje teta.
Optimizacija alokacije kapitala i diveizikacije poitfelja koji se odnose na
piiiodne katastiofe se u Swiss Re iadi na bazi modeliianja dogaaja. Budui da ova
osiguiavajua kompanija posluje iiom sveta, ona je iazvila model koji moe da
142 Risk Factoi of Watei, Special Featuie Issue, 3i2005, Munich Re Gioup, www.munichie.com
meii njihovu ukupnu izloenost iiziku od piiiodnih katastiofa na najtaniji mogui
nain. Njihov piistup koiisti katalog simuliianih opasnosti koji oponaa potencijalne
piiiodne opasnosti kao to su zemljoties, tiopski ciklon, zimska oluja (ekstia tiopski
cikloni) i poplave, a u cilju piocene potencijalnih teta koje moe da pietipi osigu-
ianje. To im daje piednost u iealnom viemenu da iazumeju kako e svako tekue
i potencijalno piihvatanje nekog ieosiguianja uticati na njihove piocene odtetnih
zahteva koji se odnose na piiiodne katastiofe, kao i na kapital koji im je potieban da
bi se ovaj vid osiguianja pokiio.
Swiss Re koiisti ZURIS sistem za odieivanje plavnih zona u Nemakoj kao i
zona u kojima su mogue valike padavine i pojava bujica
143
. Ovaj model omoguava
osiguiavaima da detaljno identikuju iizik od poplava za pojedine lokacije i da
znaajno poboljaju iziadu polisa koje pokiivaju iizik od poplava. Pie pojave ovog
modela veliku nesiguinost je piedstavljalo piocenjivanje akumulisanog iizika za ce-
lokupni poitfelj. Nisu postojali podaci koji su ukazivali na to, koje lokacije e najveio-
vatnije istoviemeno pogoditi poplava.
Da bi poboljali ovu situaciju vodei ieosiguiavai su udiuili snage da bi iziaunali
takozvane piobabilistike dogaaje poplava. Ovo je uiaeno tako to su se dogaaji
koji su imali iste statistike kaiakteiistike modeliiali kao katalog piethodnih plavnih
dogaaja, a onda su se oni piojektivali na peiiod od vie godina. Ovo ukljuuje di-
iektnu vezu izmeu ZURIS zona i piobabilistikih dogaaja.
Baza podataka o ovim dogaajima je sada integiisana u sopstvenu platfoimu Mul-
tiSNAP-Swiss Re koja omoguava piistup izloenosti iizicima od dejstava piiiodnih
opasnosti. Ulazni podaci mogu biti petocifieni potanski bioj za datu oblast i mogu
se povezati sa tano denisanim geogiafskim kooidinatama. Ulazni podaci u obliku
potanskog bioja koiiste se za modeliianje velike miee malopiodajnih poslovanja, a
oni u obliku pieciznih geogiafskih kooidinata za industiiju i manje poitfelje.
Ovaj novi model za poplave je glavni koiak ka piobabilistikoj alatki koja sadii
podatke o vie od 10.000 dogaaja i ne piipada konvencionalnim piistupima koji
se zasnivaju na scenaiiju. Sada je mogue da se pioceni stepen fiekventnosti teta
koje su posledica poplava u okviiu Nemake. Ovo olakava identikaciju pogodnih
konstiukcija ieosiguianja iizika od poplava, kao i mnogo pouzdanije iziaunavanje
siazmeine piemije za taj iizik.
Softveii za modeliianje iizika od oikana koji su postojali do 2005. ukazivali su
na to da je godinji oekivani iizik od oikana u SAD iznosio oko 6-8 miliona dolaia,
to je mnogo manje od stvaine tete koja je bila posledica oikana koji su se dogodili
u toku 2004. i 2005. godine i koja jeiznosila oko 50 miliona dolaia, pii emu nisu
obuhvaene tete pokiivene nacionalnim piogiamom osiguianja od poplave koje su
samo u Meksikom zalivu uznosile 12 miliona dolaia.
143 New ood iisk model foi Geimany, Swiss Re uses ZRS zones to model ood iisk in Geimany, Just
in time foi the 2006i07 ienewals, www. Swissie.com
Budui da industiija osiguianja moia da to piavilnije pioceni sve iizike od oi-
kana, ona moia da savlada mnoge izazove da bi obezbedila pokiie za akumuliia-
ne tete koje su posledica ovih piiiodnih katastiova. Zato Minich Re
144
od januaia
meseca 2006 godine koiisti pioiieni piistup modeliianja ovog iizika koji obuhvata
nove i dodatne opasnosti (kiae, pljake, nameino izazvane poaie, kontaminaci-
je) kao i faktoie koji utiu na poveanje tete (inacija odtetnih zahteva, inacija
tiokova zbog kanjenja popiavki, pokiie eiozije i sl.).
2. RIZIK OD POARA I EKSPLOZIJE
Svaki pojavni oblik poaia izazvan je piistupom eneigetskog izvoia siedini u ko-
joj se koncentiacije mateiijala i kiseonika nalaze iznad gianice paljenja.
Veliki bioj poaia se ugasi sam, jei nije bilo uslova da se on i pioiii, odnosno
osloboena toplotna eneigija ili goiiva mateiija nije dovoljna za dalje pienoenje
poaia ili nema dovoljno kiseonika za nastavak piocesa goienja. Takoe je est
sluaj da je bizina iienja poaia bila ielativno mala pa je inteivencija bila blagov-
iemena i uspena. Meutim, piavu opasnost piedstavljaju situacije gde su se stekli
uslovi da se poai javi, ali i da se odii i pioiii kako na objekte u piostoiiji tako i
na ceo giaevinski objekat. Stoga je vano i odieivanje otpoinosti na poai iaznih
elemenata giaevinskih konstiukcija, to se vii piema uslovima denisanim in-
teinacionalnim standaidima. Za odieivanje otpoinosti na poai mogu se koiistiti
iazni numeiiki piogiami ime se bioj opitnih testova moe znatno smanjiti, to je
ekonomski opiavdano, imajui u vidu tiokove testova
145
.
Dalji iazvoj i iienje poaia zavisi od kaiakteiistika objekta obuhvaenih poaiom
kao i objekata u njegovom okiuenju, kaiakteiistika upotiebljenih giaevinskih ma-
teiijala i sistema izgiadnje objekata, mateiijala koji su u objektu, infiastiuktuie ob-
jekta, sistema snabdevanja eneigijom, klimatskih uslova, a pie svega jaine i piavca
vetiova, pouzdanosti ieagovanja ugiaenih sistema tehnike zatite, obuenosti
i ekasnosti ieagovanja inteinih subjektivnih snaga zatite, ekasnosti sistema
evakuacije ljudi i mateiijalnih dobaia ugioenih poaiom i ekasnosti ieagovanja
sistema eksteine zatite.
Tokom poaia nastaju piodukti sagoievanja koji ugioavaju ivotnu siedinu i
koji se ispoljavaju piostoinim iazvojem poaia, poiastom emitovane koliine toplote
kao i poveanom emisijom toksinih dimova, gasova i sadiaja koji ugioavaju vodo-
tokove, vazduh i zemljite piiiodne siedine.
144 Knowledge Seiies, Huiiicanes Moie intense, Moie fiequent, Moie Extensive, Insuiance in a time
od changing iisks, Munich Re Gioup, 2006, www.munichre.com
145 R. Vujovi, E. Hadiselimovi, S. Sulejmanovi, TASEF pioiaun otpoinosti na poai odieenih
giaevinskih stiuktuia, Pieventivno inenjeistvo, Godina XI, Bioj 1i2003, sti.7
Univeizalni model poaia i njegovih paiametaia piikazan je na slici VI-2. Ovim
modelom obuhvaeni su svi pojavni oblici ovog tetnog dogaaja bez obziia da li se
ispoljavaju u industiiji ili u diugim tehnoloko-namenskim objektima, da li su mali,
poetni, veliki ili katastiofalni.
Slika VI 2. Univeizalni model poaia
Nacionalni insitut za standaide i tehnologiju iz SAD iazvio je piogiam pod na-
zivom FIRST (Fiie Simulation Technique - metoda simulacije poaia) koji piedvia
bizinu iazvoja poaia iazmatianjem piomene koncentiacije kiseonika i dima u pios-
toiiji u kojoj se pojavio poai. On takoe moe da piedvidi zagievanje i zapaljenje do
tii uneta ciljna elemeta. Ulazni podaci obuhvataju geometiiju piostoiije, postojee
otvoie i teimozike osobine plafona, zidova, goiiva i ciljnih elemenata. Izlazni po-
daci obuhvataju tempeiatuiu i debljinu viueg goinjeg i hladnijeg donjeg sloja u sva-
kom odeljenju kao i tempeiatuie poviine zidova, bizine pienosa toplote i mase.
U Belgiji je iazvijen piogiam FRAME (Fiie Risk Assesment Method foi Engi-
neeiing metoda za piocenu iizika od poaia za inenjenjeistvo) koji omoguava da
se odiedi dovoljna i ekonomina zatita od poaia u zgiadama. Ovaj piogiam ima za
cilj piocenu iizika od poaia u postojeoj situaciji i iznalaenje mogunosti da datu
zgiadu, njen sadiaj i aktivnosti koje se u njoj odvijaju zatiti od poaia.
BREEZE FiieiExplosion (Poaiieksplozija) je piogiam za modeliianje sluajnog
isputanja zapaljivih i eksplozivnih hemijskih mateiija. Piogiamski paket obuhvata
po etii modela za poai i eksploziju koji se mogu koiistiti za ispitivanje opasnosti od
ziaenjainadpiitiska piilikom iazliitih scenaiija poaiaieksplozije. Modeli poaia
koje obuhvata ovaj piogiam su:
poai oblaka paie,
poai u vidu bljeska,
poai nad baiom tenosti,
poai mlaza i
vatienu loptu koja je iezultat eksplozije paia piokljuale tenosti.
Ovi modeli poaia mogu da se koiiste za:
Iziaunavanje viednosti toplotnog ziaenja na iazliitim iastojanjima od
mesta poaia
Iziaunavanje pienika iastojanja pii alteinativnim scenaiijima osloba-
anja zapaljivih supstanci
Iziaunavanja dinamikog poiasta tempeiatuie kod susednih konstiukci-
ja koje su izloene toplotnom ziaenju od iezeivoaia koji je zahvaen
poaiom, ili sline posude.
Odieivanje viednosti nadpiitiska na iastojanju niz vetai piema zahtevu
koiisnika, kao na piimei za viednost od 1 psi, to piema Ameiikoj agen-
ciji za zatitu ivotne siedine piedstavlja najgoii scenaiio za zapaljive sup-
stance.
Za modeliianje eksplozije koja je iezultat eksplozije oblaka paie postoje dve me-
todologije:
Metoda TNT ekvivalenta
Metoda zasnovana na udainom talasu smee goiivo-vazduh
Za piocenu posledica poaia i eksplozije napiavljeno je nekoliko iaunskih piogiama.
Meu osnovne spadaju:
TNO Errrc:s (TNO u:icii)
TNO Eects je piogiamski paket namenjen za analizu piocesne bezbednosti i
upiavljanja sa opasnim mateiijama. Piogiam je neposiedno namenjen identikaci-
ji opasnosti, iziadi analiza bezbednosti kao i kiiznom menadmentu. U piogiam
je ugiaeno vie podpiogiama, izmeu kojih npi. EFFECTS 2.1 koji se baziia na
zahtevima diiektive Seveso II. Piogiam omoguava iziaunavanje zikog uticaja
isputenih opasnih mateiija kao i analiziianje veih scenaiija u sluaju nesiee.
RisSvrc:vur (Svr:v vizi)
Raunski piogiam RiskSpectium omoguava kombinaciju upotiebe dva osnovna
modela za ocenu iizika: stablo otkaza i stablo odluke. U osnovi piogiam je namen-
jen za analizu veiovatnoe bezbednosti. Piogiam iadi pieko ielaciske baze podataka
to omoguava pieglednost podataka i dobiu upotiebu ve napiavljenih baza poda-
taka.
CFAST Cosoiio:ro Fivr o Sror Tvsvov: Moori (Moori o-
soiioovoo :vsvov: voZv i oir)
CFAST je tipian piimei modela. Slui za piognozu paiametaia u piostoiu, na
piimei kod objekta sa vie odeljenja. Piognoze obiauju iazvoj poaia i iienje dima.
Piogiam omoguava iziaunavanje viemena do pieskoka poaia. Koiisnik pio-
giama moia uneti podatke o tlocitu poviina i otvoiima za piovetiavanje. Piogiam
omoguava pioiaun ocene iienja dima u objektu sa do 18 piostoiija, 18 okana
za piovetiavanje i 5 ventilatoia. Piogiam omoguava istoviemenu upotiebu vie iz-
voia poaia. Radi pomoi koiisniku, piogiamu su dodate neke teimozike osobine
giaevinskih elemenata i zavinih elementima u giaevinaistvu. Koiisnik moe da
biia tempeiatuiu, piitisak i bizinu stiujanja vazduha u piostoiu.
Ulazni podaci piogiama su: geometiija piostoia, teimozike osobine plafona,
zidova i poda, kaiakteiistini gubitak mase kod goienja poetnog poaia i koliina
piodukata sagoievanja u jedinici viemena.
Piogiam iziaunava tempeiatuiu u goinjoj i donjoj iavni, visinu viue (goinja)
iavni, koliinu toplote koja se oslobaa u poaiu, toplotu isijavanja koju goinja ia-
van odaje podu, koliinu toksinih i koiozivnih pioizvoda sagoievanja i mogunost
upaljenja ciljnog (u scenaiiju poaia izabianog) piedmeta.
3. KREDITNI
RIZIK PORTFELJA
Modeliianje kieditnog iizika je postalo izuzetno inteiesantno kako za bankaie
tako i za ostale menadeie iizika negde od siedine 1990. godina. Ovaj kieditni iizik
piedstavlja mogunost nastanka tete zbog nansijske nemogunosti da se ispune
dunike obaveze.
Kieditini iizik je mnogo tee modeliiati nego tiini i to zbog vie iazloga. Pivo,
nedostatak likvidnih tiita onemoguava odieivanje cene kieditnog iizika za
odieene dunike i zajmodavce, a diugo ne mogu se uoiti piave pietpostavljene
veiovatnoe. Koiisnici moiaju da odiede ove veiovatnoe bilo tako to izvode piet-
postavljene stope na osnovu piethodnog iskustva o objavljenim kieditnim stopama,
koiistei model Ciedit Monitoi, ili odieujui pietpostavljene stope pieko piocesa
subjektivnog odobiavanja kiedita. Tiee, teko je uoiti ili izmeiiti pietpostavljene
koielacije to oteava agiegaciju kieditnog iizika.
Tokom poslednjih deset godina veliki bioj najveih svetskih banaka iazvio je
sosticiiane sisteme u pokuaju da modeliia kieditni iizik koji nastaje iz vanih as-
pekta njihovih poslovnih linija. Ovi modeli pomau bankama da kvantikuju, da
izvie agiegaciju i da upiavljaju iizikom kako u svim linijama poslovanja tako i na
celokupnom geogiafskom piostoiu na kom obavljaju ta poslovanja. Izlazni podaci
ovih modela takoe imaju vanu ulogu u upiavljanju iizikom u bankama i u pio-
cesima meienja peifoimansi poslovanja ukljuujui peifoimanse koje se zasnivaju
na kompenzaciji, analizu piotabilnosti klijenta, odieivanje cene na osnovu iizika,
pa sve do manjeg (ali iastueg) stepena upiavljanja aktivnim poitfeljom i odluka koje
se odnose na stiuktuiu kapitala. Ovakvo modeliianje kieditnog iizika moe da piui
bolje upiavljanje unutianjim iizikom i moe da ima potencijal da se koiisti za kon-
tiolu oiganizacije bankaiskog poslovanja. Meutim, pie nego to se piistup mode-
liianja poitfelja moe koiistiti u foimalnom piocesu za odieivanje nivoa potiebnog
kapitala koji moe da pokiije kieditni iizik, diavna tela koja donose zakonske pio-
pise moiaju da budu siguini u to da ne samo da se modeli koiiste za aktivno upiav-
ljanje iizikom ve da je i njihov koncept jasan, empiiijski pioveien u da daje potiebnu
visinu kapitala koja se moe upoieivati izmeu iaznih institucija.
Poitfolio Managei
146
koiisti poviatnu infoimaciju meienja viednosti pii iizi-
ku da bi optimiziiao poitfelj kieditnih siedstava i iziaunao otie odnose izmeu
pojedinanih siedstava. On omoguava odieivanje optimalnih nivoa kupiipiodaji
zadii za tigovake ili stvailake mogunosti kao i iziaunavanje optimalnih poit-
felja pieiaspodelom pondeia postojeih pozicija. Model takoe daje cene za kieditna
146 Ken Phelan and Colin Alexandei, Ciedit models, Dieient stiokes, http:iiwww.nancewise.comi
publicieditiiiskmiciediticie-models.htm
siedstva i ukazuje na dopiinose visine kapitala i maiginalnog iizika. Koiienjem
analitike apioksimacije ili Monte Cailo simulacije, model takoe iziaunava
iaspodelu tete kieditnog poitfelja za dati datumski hoiizont i ukazuje na iznos
ekonomskog kapitala potiebnog za podiku iazliitim nivoima iizika.
Ciedit Metiics koiisti Monte Cailo simulaciju za iziadu iaspodelje tete poit-
felja za dati datumski hoiizont. Svakom duniku piipisuje se pietpostavljeni kied-
itni iang, a za odieivanje veiovatnoe da e pietpostavljeni kieditni iang ostati isti,
poveati se ili smanjiti koiisti se tianziciona matiica. Ovaj piogiam iziaunava vied-
nost poitfelja tako to nasumino simuliia kieditni kvalitet svakog dunika. Posle
svakog simuliianog ishoda ponovo se odieuje cena svakog kieditnog instiumenta,
a viednost poitfelja je piosta agiegacija ovih cena. Radni okvii modela ukljuuje do-
biti od diveizikacije, to smanjuje agiegatni iizik u odnosu na iizik pojedinanih
tiansakcija. Koielaciona kieditna kietanja dunika (kao, na piimei, nekoliko istovie-
menih pada u iangu) se obiauju, pii emu svaki zajmopiimac, industiija ili geogiaf-
ska koncentiacija u poitfelju utie na to da se kapital potieban za odiavanje likvid-
nosti povea.
Ciedit Risk metodologija zasniva se na matematikim modelima koji se koiiste
u industiiji osiguianja. Umesto apsolutnog nivoa kieditnog iizika kao, na piimei,
0,25 za emitenta koji je iangiian sa tii B, ovaj model pietpostavlja stope kao kon-
tunualne sluajne piomenljive. Posmatiane pietpostavljene stope za iangiianje
kiedita vaiiiaju tokom viemena, a njihova nesiguinost se hvata pietpostavljenom
piocenom bizine ispailjivosti (standaidne devijacije). Pietpostavljana koielacija je,
opte uzevi, posledica spoljanjih faktoia kao to su to jaina iegionalne ekonomije
ili slabost industiije. Izloenosti se mogu alociiati na industiijske ili geogiafske sek-
toie i mogu se ugiaditi i iazliiti viemenski hoiizonti. Minimum potiebnih podataka
ini ovaj model lakim za upotiebu, a analitiko iziaunavanje iaspodelje tete poit-
felja je veoma bizo.
Ciedit Poifolio View je kieditni model poitfelja koji uzima u obzii tekue mak-
ioekonomsko okiuenje i koiisti pietpostavljene uslovne veiovatnoe o tekuem
stanju u ekonomiji. Stoga e dunik koji je iangiian sa tii B imati veu pietpostav-
ljenu veiovatnou tokom iecesije nego tokom ekonosmkog iasta. Raspodela teta
poitfelja piikazuje se tabelaino i uslovljena je tekuim stanjem u ekonomiji za svaku
zemlju i za svaki sektoi industiije.
Upikos iazliitih metodologija svi modeli kieditnog iizika daju iaspode-
lu moguih viednosti kieditnog poitfelja u nekoj taki u budunosti. Povezane
piomene u kieditnom kvalitetu dunika dovode do piomene u viednostima koje se
dobijaju za izloenost iiziku. Zatim se vii agiegacija ovih viednosti da bi se dobila
iaspodela teta poitfelja to ukazuje na veiovatnou da e se u nekom viemenskom
hoiizontu dostii odieena viednost datog poitfelja.
Ulazni podaci koji su neophodni za iziaunavanje oekivanih teta su: obim
izloenosti iiziku, veiovatnoa oekivane pietpostavljene fiekvencije i visina tete.
Neoekivana teta je tada funkcija ispailjivosti oko oekivane tete. Pietpostavljenii
oekivani pioces dunika se moe modeliiati kao binomni dogaaj a neoekivana
teta je tada jednaka kvadiatnom koienu veiovatnoe, pomnoene sa viednou
1-verovatnoa. Samostalna meia iizika se tada mnoi sa viednou koja odgovaia
izloenosti iiziku i visini tete da bi se odiedila neoekivana teta dunika. Za ia-
zliku od oekivane tete, neoekivana tete se ne sabiia u poitfelju. Rizik poitfelja
je iezultat iizika svakog siedstva, njegovog pondeia u poitfelju i koielaciji uzmeu
siedstava.
Konvencionalna metoda za iziadu modela kieditnog iizika je da se odiedi
veiovatnoa dogaanja kieditnih dogaaja koji mogu da dovedu do piopasti datog
poslovanja. Na nesieu, veina kvantitativnih piustupa modeliianju kieditnog iizika
koji se mogu nai u liteiatuii ne daju tanu sliku date situacije, jei ulazni podaci u
model sadie znaajan stepen subjektivnosti ili su netani odnosi izmeu ulaznih po-
dataka. U piaksi podaci su esto oskudni, nepuzdani ili nepostojei i odnosi izmeu
piomenljivih u datom modelu se esto zasnivaju na ekspeitskoj pioceni. To znai da
modeli kieditnog iizika esto zavise od znaajne subjektivne ekspeitize.
4. KAPITAL POTREBAN
ZA LIKVIDNO POSLOVANJE
Da bi neko osiguiavajue diutvo moglo da piavilno odiedi visinu kapitala
potiebnog za podiavanje ukupnih iizika sa kojima se ono suoava, pievashodno je
potiebno piavilno pioceniti same iizike sa kojima se to diutvo suoava. Poied toga
vano je i da se ukupni kapacitet za pieuzimanje iizika iaspodeli na odieene giupe
poslova osiguianja ime se postie optimizacija poslovanja, odnosno maksimiia se
piinos na kapital u okviiu piihvatljivog obima iizika.
Ricasso
147
je jedan od najbiih simulacionih modela koji danas postoje na tiitu,
a za odieivanje kapitala potiebnog za pokiivanje iizika, odnosno za likvidno poslo-
vanje. Ovaj softvei je vlasnitvo Swiss Re i on daje odgovoie na sledee pitanja:
Koliki je iizik i piol piihoda po pojedinanim linijama poslovanja
Kako svaka linija poslovanja dopiinosi ukupnom iiziku u piihodu u datoj
kompaniji
147 Ricasso, Risk Capital Simulation Softwaie, Swiss Reinsuiance Company, www.swissie.com
Da li je postojei piogiam ieosiguianja ekasan
Kako stiategija investiianja utie na iizik date kompanije
Koliki je kapital za pokiivanje iizika potieban za datu kompaniju
Kako se moe zadovoljiti sadanja i budua solventnost ili elementi potieb-
ni za dobio iangiianje kompanije sa jasnom osnovom kapitala
Da li siedstva koja ima data kompanija odgovaiaju njenim obavezama.
Ovaj piogiam analiziia poitfelj u tii jednostavne faze:
faza I denisanje ciljeva i piipiema podataka
faza II modeliianje tekue i alteinativne stiuktuie
faza III inteipietacija iezultata i utviivanje osnove za odluke koje se od-
nose na stiategiju upiavljanja
Naime, ovaj pioces pomae datoj kompaniji da postigne svoje stiateke ciljeve
kao to su to piocena poslovnog meanja poitfelja, meusobni uticaj polisa i investi-
cija i efekte stiategija koje se koiiste za ublaavanje iizika.
Ovaj piogiam takoe kaiakteiie piedenisane metode naioito za modeliianje
tete, budue piopuste i iezeivne iizike. Pomae da se upoiedi nansijska situaci-
ja i kapital potieban za pokiivanje iizika pie i posle ieosiguianja. Takoe moe da
analiziia efekte i bezbednost iazliitih piogiama ieosiguianja obezbeujui dobiu
osnovu za donoenje odluka.
Postoji opcija koja moe da ukljui investicije u datu analizu, a da bi se dobilo kako
se to odiaava na zavini iaun. Ricasso moe da obuhvati tiine viednosti akcija i
haitija od viednosti kao i tiite novca i tiite investiianja u nekietnine. Poied toga
on omoguava da se integiie i pioceni alokacija stiatekih siedstava i data stiategija
investiianja.
Pieko Monte Cailo simulacije ovaj piogiam odieuje visinu kapitala potiebnu
za upiavljanje odieenom linijom poslovanja ili za ukupno poslovanje. On takoe
analiziia uticaj iazliitih stiategija za ublaivanje i smanjivanje iizika koji se odnosi
na kapital potieban za odiavanje likvidnosti kompanije. Ispiavna alokacija iesuisa i
potiebnog kapitala na iazliite nosioce iizika je od sutinske vanosti za takvo upia-
vljanje kompanijom koje se zasniva na postojeem iiziku. Piogiam odieuje pio-
tabilnost usklaenu sa postojeim iizikom za svaki segment u kojem postoji iizik,
ukljuujui svaku liniju poslovanja.
5. RIZIK OD ZAGAENJA
IVOTNE SREDINE

RISK
148
je piogiam za modeliianje izloenosti polutantima koji se nalaze u
vazduhu u zatvoienom piostoiu. Kvalitet vazduha se odieuje inteiakcijom izvoia,
upijaa i kietanja vazduha izmeu piostoiija zgiade i izmeu zgiada i otvoienog
piostoia. Izvoii mogu biti lociiani u piostoiijama, u sistemima za giejanje, u sistemu
za ventilaciju i kondicioniianje vazduha ili na otvoienom piostoiu. Na istim lokaci-
jama mogu da se nalaze upijai, odnosno mateiijali koji absoibuju polutante. Ovi
upijai takoe mogu da deluju kao sekundaini izvoii polutanata tako to ieemituju
polutante koje su upili. Pojedinana izloenost polutantima iz unutianjih izvoia
odieuje se kombinacijom koncentiacije polutanata u zatvoienom piostoiu i eme
aktivnosti pojedinaca.
Pivi model koji je bio iazvijen (INDOOR) iziaunavao je koncentiaciju polutanata
u zatvoienom piostoiu koji posledica unutianjih izvoia. Diugi model (EXPOSURE)
pioiiio je pivi model tako to je omoguio piocenu pojedinane izloenosti. Tiei
model (RISK) danas omoguava analizu pojedinanog iizika u odnosu na izvoie po-
lutanata u zatvoienom piostoiu. Ovaj model ukljuuje i nove empiiijske modelje
izvoia koji se baziiaju na masenoj iavnotei i koji su naioito koiisni za situacije u
kojima postoji ogianieni pienos gasne faze. Pii tom se uzimaju u obzii zapiemina
piostoiije, koncentiacija polutanta u piostoiiji, koncentiacija koja ulazi u piostoiiju,
piotok vazduha u piostoiiji, koncentiacija koja izlazi iz piostoiije, piotok vazduha na
izlazu iz piostoiije, tiajanje izvoia i tiajanje uklanjanja.
Poied toga ovaj model ukljuuje veliki opseg kaiakteiistika emisija, a da bi se
omoguila simulacija velikog bioja izvoia polutanata koji mogu da se nau u za-
tvoienom piostoiu. U svakoj piostoiiji dozvoljeno je postojanje nekoliko izvoia.
Ovaj model takoe obuhvata bazu podataka o bizinama emisija iz iaznih izvoia
koji se zasnivaju na iaznim istiaivanjima vienim u istiaivakim laboiatoiijama u
SAD. Ovi izvoii se u osnovi mogu podeliti na sledee kategoiije:
Dugotiajni stabilni izvoii, kao to su to, na piimei, kuglice naftalina
Izvoii koji se ukljuuju i iskljuuju, kao to su to giejna tela
Dugotiajni spoii izvoii, kao to su to pioizvodi od piesovanog diveta.
148 Leslie E. Spaiks, U. S. EPA, National Risk Management Reseaich Laboiatoiy, Aii Pollution Pieven-
tion and Contiol Division, Reseaich Tiiangle Paik, NC 27711, RISKAn IAQ Model foi Windows
piesented at the EPAiAWMA Meeting Engineeiing Solutions to IAQ Pioblems, July 21-23, 1997,
Reseaich Tiiangle Paik, NC.
Viste izloenosti koje ovaj model iazmatia su momentalne i kumulativne, to za-
visi od piiiode i dejstva polutanta. Individualna izloenost se odieuje na osnovu
viemena koje se piovede pod dejstvom date koncentiacije nekog polutanta. Razliite
eme aktivnosti kao, na piimei, ulazak i izlazak iz piostoiije u iazliitom viemenu
ili kietanje iz jedne piostoiije u diugu daje iazliite izloenosti dejstvu istog polu-
tanta.
Piocena iizika za svakog pojedinca iziaunava se na osnovu identikacije opas-
nog agensa, piocene izloenosti, piocene odgovoia pojedinca na datu dozu i kaiak-
teiizacije iizika. Osnovne jednaine za ovo iziaunavanje su:
IzioZros: = ocr:vcii x :viir
Doz = izioZros: x oozirr:viisi r:ovi ( vvirrv nvzi uoisi)
Poiroii vizi = ooz x ooos izrru oozr i iroo oriovi voiroic
Rizi z vovuiciiu = voiroii vizi x izioZr vovuicii
Ovaj piogiam daje infoimacije o viemenu koje je koiisnik pioveo izloen dejstvu
koncentiacije koja pievazilazi njegov piag iiitacije to piedstavlja hionini iizik.
Univeizitet iz Tenesija, SAD (Univeisity of Tennessee, KnoxvilleiOak Ridge
National Laboiatoiy) iazvio je besplatni piogiam za piostoinu analizu i pomo u
donoenju odluka (Spatial Analysis and Decision Assistance -SADA), koji u piocenu
pioblema koji mogu da nastanu po neku ivotnu siedinu ugiauje alatke iz iazliitih
podiuija nauke. Ove alatke obuhvataju integiisane module za vizuelno piikazivanje,
geopiostoinu analizu, statistiku analizu, piocenu iizika po ljudsko zdiavlje, anali-
zu tioakidobit, dizajniianje metoda uzimanja uzoika i analizu odluke. Ovi moduli
mogu da se koiiste nezavisno jedna od diugoga ili zajedno, a u cilju odieivanja kaia-
kteiistika kontaminiiane lokacije i kada tieba da se iznae ieenje za akciju u cilju
dekontaminacije. SADA je dizajniian tako da pojednostavi i dovede na zajedniki
imenitelj nekoliko piocesa koji kaiakteiiu datu ivotnu siedinu i da zatim integiie
sve infoimacije, a u cilju lakeg donoenja odluke o tome koji je najbii i najeftini
nain za tietman date lokacije.
Ameiika agencija za zatitu ivotne siedine, kancelaiija za pievenciju toksinosti
i zagaivanja (U.S. Enviionmental Piotection Agency, Oce of Pollution Pievention
and Toxics) iazvila je nakoliko modela za piedvianje i piocenu mogue izloenosti,
sa velikim bazama podataka, a u cilju pomoi naunicima i inenjeiima koji se bave
piocenama o tome ta se deava sa hemijskim agensima kada se isti koiiste i oslo-
bode u ivotnoj siedini i kako iadnici, javnost, potioai i vodeni ekosistemi mogu da
budu izloeni uticaju tih hemijskih mateiija.
Sanexen Enviionmental Seivices Inc. iazvio je piogiam pod nazivom TeiiaSys
koji kombinuje sve alatke potiebne za piocenu ekotoksikolokog iizika na kontami-
niianoj lokaciji. Ovaj piogiam je piimaino iazvijen za sve sluajeve gde dolazi do
kontaminacije tla, ali on ima sve funkcije koje su neophodne za piocenu iazliitih
situacija koje obuhvataju toksine supstance u ivotnoj siedin, i bilo da su u pitanju
vodena ili zemljana eko-stanita i viste. U piogiam su ugiaene biojne baze poda-
taka, to mu daje mogunost za piocenu iizika kod kombinacije ieceptoia i kontami-
nanata za koje danas i ne postoje iefeientne viednosti. Funkcije koje obuhvata ovaj
piogiam obuhvataju geostatistiki tietman podataka koji kaiakteiiu neku lokaciju,
funkcije za iziaunavanje odnosa dozaiieakcija i iaspodelje osetljivosti koja je integ-
iisana u bazi podataka o ekotoksinosti.

6. ZDRAVSTVENI RIZIK
Bilo koji dogaaj, tiend ili iazvoj koji ima uticaj na poveanje smitnosti populacije
je, piema deniciji, od velikog inteiesa za industiiju osiguianja. Jedan od najnesi-
guinijih iizika je nova pandemija giipa, koji je potencijalno i najvei iizik, jei moe
da utie na moitalitet u kiatkom do siednjem viemenskom peiiodu. Sviha ovog
modela je da pobolja iazumevanje ovog iizika kako sa stanovita veiovatnoe po-
jave pandemijskog dogaaja, tako i sa stanovita njegovog obima i veliine.
Model koji nudi Swiss Re
149
ima odieeni niz piioiiteta i dizajniian je tako da je
odgovoi na odieena pitanja koja se odnose na ivotno osiguianje, ali koji se istovie-
meno moe koiistiti i za vladina planiianja i geneiisanje boljeg iazumevanja ovog
iizika u javnosti. Ovaj model ima sledee kljune elemente:
U svim iziaunavanjima on obuhvata odieene staiosne demogiafske
giupe (giupe od pet do 30 godina, zatim od 30 do 34, itd.)
Uzima u obzii iiok opseg faktoia koji su bili piisutni u tii poslednje pan-
demije u piolom veku (na piimei, iazliitosti u moitalitetu i podlonosti
infekciji u odnosu na godine staiosti)
Obuhvata mnoge na iioko piihvaene inteivencije koje mogu da uspoie ili
ublae posledice pandemije
Tei da imitiia kapacitete diutva i institucija da se odupie pandemiji i da
odii ovakvo stanje
Model je dizajniian tako da geneiie dva glavna ishoda:
149 K. Woolnough i B. Ivanovic, Pandemic Inuenza, A 21st centuiy model foi moitality shocks, Swiss
Reinsuiance Company 2007
Da pie svega stvoii veliki niz sluajno geneiisanih, sintetskih pandemija
koiienjem infoimacija o viiusima koji su piouziokovali piole pandemije
naioito njihovu mogunost da izazovu bolest i smit kao i da se iie na
diuga podiuija. Ishodi ovih hipotetikih pandemija, modeliiani su tako
da simuliiaju posledice velikog bioja modeinih inteivencija, obezbeuju
iazumevanje opsega i veiovatnoe moguih pandemskih dogaaja zasno-
vanih na istoiijskim piimeiima.
Takoe je inteiesantno da se sazna uiicaj modeinog konteksta i modeinih in-
teivencija na bilo koju moguu pandemsku zaiazu. Razlike izmeu dananje
ivotne siedine i nekadanje, kada su se ova zaiazna oboljenja dogaala,
obuhvataju demogiafske faktoie (staiosnu stiuktuiu, emu putovanja,
gustinu naseljenosti), institucionalna iazmatianja (medije i infoimacije, ka-
pacitete vlada i zdiavstva), tehnoloke piednosti (medicinske alatke kao to
su to antibiotici, antiviiali), medicinska saznanja o giipu (viius, komunika-
cione infiastiuktuie) i psiho-socijalne piomene (aveizija piema iiziku, fatali-
zam)
Mnogi paiametii su ugiaeni u ovaj model. Svaka simulacija koju ovaj model iz-
vede zahteva dve piomenljive iz kojih se zatim geneiie veliki bioj diugih faktoia
ielevantnih za eventualni ishod. Ove dve piomenljive, koje se sluajno geneiiu iz
iaspodela zasnovanih na istoiijskih podacima, svaki put kada model iadi, su
Mogunost pandemije da izazove smit (njena smitnost) i
Mogunost pandemije da se pioiii (iziaena kao iepiodukciona viednost
u nultom viemenu)
Model iziaunava iaspiostiianje u diskietnim viemenskim inteivalima, od kojih
svaki tiaje 24h. Zapoinje se sa danom 1 i sa biojem ljudi koji su inciiani u bilo kojoj
izabianoj zemlji i u bilo kojoj odabianoj staiosnoj giupi. Bioj lica koja su zaiaena
diugog dana je matematika funkcija koja se zasniva na ishodinoj zaiaznosti onih
koji su ve inciiani pivog dana i bioju kontakta koji su oni imali sa ljudima osetlji-
vim piema ovom oboljenju. Posle odieenog bioja dana pul osetljivih ljudi se dovolj-
no smanjuje, pii emu je pul ljudi koji su se opoiavili dovoljno veliki i tada bioj novo
zaiaenih poinje da se smanjuje umesto da se pojaava. U ovom momentu pan-
demija dostie svoj maksimum i bioj novozaiaenih osoba poinje bizo da opada.
Smitnost ovde obuhvata bioj smitnih sluajeva po infekciji, a moitalitet se odnosi
na bizinu umiianja u celoj populaciji ukljuujui i inciiane i neinciiane osobe. Na
piimei, ako se uzme populacija od 1000 ljudi, 600 e biti inciiano novim viiusom.
Od ovih 600, 300 (to piedstavlja 30 u odnosu na 1000) e se iazboleti. Na kiaju
umie tii osobe. U tom sluaju stopa moitaliteta je 3i1000 = 0,3, smitnost je 3i600=
0,5, a smit po sluaju je 3i300=1.
NORMARISK Health
150
je ekspeitski piogiamski sistem za piocenu individualnih
zdiavstvenih iizika za osiguianje. Poied toga to daje piegled odieenih medicinskih
uslova za najvanije tipove pioizvoda osiguianja i to omoguava donoenje odluka
u pogledu ovog tipa osiguianja, ovaj piogiam omoguava piistup svim moguim
saznanjima o voj visti osiguianja. Iskustvo od pieko 40 godina pokazalo je da je stab-
lo odluke veoma ekasna alatka za modeliianje, analiziianja i piocenu velike koliine
podataka. Stoga ovaj piogiam moe da obiadi pieko 2000 iazliitih medicinskih
stanja i on sadii nekoliko hiljada sinonima za sva ova stanja, koji su zatim povezani
sa piavilnim medicinskim iziazima i inteinim stablom odluke koje omoguava tanu
piocenu.
Tokom piocesa piocene, ovaj piogiam vii nekoliko veiodostojnih pioveia tipa
piimljenog tietmana i pioveiava tip tietmana i kada on nije saglasan sa standaidnom
medicinskom piaksom. Tokom unosa podataka sistem takoe ukazuje i na to da li
postoje neke nekonzistentnosti (npi. ioenje 1899, teina 700 kg i sl.). Poied toga
piogiam moe lako da se modikuje, auiiia i pioiii.
7. POLITIKI RIZIK I RIZIK OD TERORIZMA
Viitual Reseaich Associates, Inc se bavi potiebom za piaenjem globalne situ-
acije politikog iizika i iizika od teioiizma. Stoga je ova ima lansiiala softveisku
alatku koja se baziia na Inteinetu i koja podiava inteiaktivnu analizu u intuitivni
piikaz globalnih novinskih izvetaja. To je softveiski sitem za inteiaktivnu analizu
u iazvoj, u iealnom viemenu, koji je dizajniian tako da pieiauje veliki bioj tekstu-
alnih izvetaja. Sistem moe da osvetli osetljivost neke zamlje na politiku nestabil-
nost, socijalne pieviate u nasilje tako to automatski piati izvetaje globalne novin-
ske seivisne miee, piocenjuje ih i piikazuje obavetenja iz minuta u minut u vidu
giakona, mapa i tabela. Na taj nain omoguava uoavanje oblasti gde e najveio-
vatnije doi do nestabilnosti i nasilja i daje piavoviemena upozoienja o moguim
viuim takama
150 Noimiisk Health, An Expeit System foi Risk Assessment in Individual Health Insuiance, Divisional
Unit Health, 2005, www.munichie.com
8. PRIMENA MODELA RIZIKA
Modeli za piocenu iizika piedstavljaju najbolje piocene koje stoje na iaspola-
ganju nekom osiguiavau. Iako svaki model piocene iizika ima svoja ogianienja,
oni ipak piedstavljaju mono siedstvo za upiavljanje iizicima osiguiavajuih i
ieosiguiavajuih diutava. Meutim, iezultati modela se moiaju stalno kombinova-
ti sa miljenjem stiunjaka iz datih oblasti, odnosno potiebno je osiguiati iavnoteu
izmeu piocene stiunjaka i naunog piistupa kvanticiianog u nekom modelu.
Budui da postoje odstupanja u iezultatima kod iazliitih modela, to je najbolje
da se sistematski koiisti nekoliko iazliitih modela za odieivanje cene nekog iizika
koji se piihvata u osiguianje, pii emu tieba da se na osnovu dobijenih iezultata
odiedi piosena viednost datog iizika.
to se tie izboia pivog modela koji e se koiistiti, ova odluka tieba da se zas-
niva na tome da model tieba da odgovoia oiganizacionoj i poslovnoj stiuktuii
osiguiavaa, da bude jednostavan za upotiebu i sl. Kod izboia svakog sledeeg
modela tieba voditi iauna o tehnologiji na kojoj se dati model zasniva, odnosno
da li ona odgovaia onoj koja ve postoji u datoj oiganizaciji. Poied toga, upotieba
veeg bioja modela istoviemeno smanjuje piomenljivost u iezultatima poslovanja
osiguiavaa, jei se minimalizuje pieovlaujui uticaj bilo kog pojedinanog mod-
ela na poslovanje, uz istoviemenu bolju diveizikaciju iizika, koja je osiguiavaima
potiebna u cilju ekasnog upiavljanja izloenou uticaja iizika.
Na kiaju, tieba imati na umu da kompanije koje se bave modeliianjem iizika stalno
auiiiaju i usaviavaju svoje modelje, ve u skladu sa piomenama faktoia koji utiu
na ostvaienje iizika. Na taj nain se omoguava unapieenje tanosti datog modela i
poveanje spektia iazliitih scenaiija katastiofalnih dogaaja. Svaka piomena modela
utie na visinu piemije osiguianja. To se najbolje vidi na piimeiu modela iizika od
uiagana ije su piomene dovele do piomena piemija od blagog pada do iasta vie od
200 piocenata.
1. Objasnite osnovne piincipe modeliianja i piimenu modela.
2. Modeliianje iizika od poaia i eksplozije.
3. Modeliianje iizika od piiiodnih katastiofa.
4. Modeliianje iizika od zagaivanja ivotne siedine.
5. Modeliianje politikog iizika i iizika od teioiizma.
IzvouI ouIsvI u svs:om vooInvI)u:
1. K. Woolnough i B. Ivanovic, Pandemic Inuenza, A 21st centuiy model foi
moitality shocks, Swiss Reinsuiance Company 2007
2. Noimiisk Health, An Expeit System foi Risk Assessment in Individual Health
Insuiance, Divisional Unit Health, 2005, www.munichie.com
3. Leslie E. Spaiks, U. S. EPA, National Risk Management Reseaich Laboiatoiy,
Aii Pollution Pievention and Contiol Division, Reseaich Tiiangle Paik, NC
27711, RISKAn IAQ Model foi Windows, piesented at the EPAiAWMA
Meeting Engineeiing Solutions to IAQ Pioblems, July 21-23, 1997, Reseaich
Tiiangle Paik, NC.
4. R. Vujovi, E. Hadiselimovi, S. Sulejmanovi, TASEF pioiaun otpoinosti
na poai odieenih giaevinskih stiuktuia, Pieventivno inenjeistvo, Go-
dina XI, Bioj 1i2003,
5. M.Kadi, D.Sekulovi, Zbiika piopisa: Zatita od poaia i eksplozija - Zatita
od poaia stabilnim instalacijama za gaenje IV giupa, Nova piosveta,
Beogiad
6. Risk Factoi of Watei, Special Featuie Issue, 3i2005, Munich Re Gioup, www.
munichie.com
7. Knowledge Seiies, Huiiicanes Moie intense, Moie fiequent, Moie Exten-
sive, Insuiance in a time od changing iisks, Munich Re Gioup, 2006, www.
munichie.com
8. Ken Phelan and Colin Alexandei, Ciedit models, Dieient stiokes, http:ii
www.nancewise.comipublicieditiiiskmiciediticie-models.htm
9. Ricasso, Risk Capital Simulation Softwaie, Swiss Reinsuiance Company,
www.swissie.com
10. New ood iisk model foi Geimany, Swiss Re uses ZRS zones to model ood
iisk in Geimany, Just in time foi the 2006i07 ienewals, www. Swissie.com
277 ANALIZA NEKIH SPECIFINIH RIZIKA...
VII
ANALIZA NEKIH SPECIFINIH
RIZIKA I METODE
ZA NJIHOVU PROCENU
D
E
O
1. POJAM RIZIKA INDUSTRIJSKIH SISTEMA
Ozbiljno izuavanje i najpiostijeg pioblema ili oiganizavanje nekog posla zahteva
sistematski piistup tom poslu. Piema tome, iazliite viste sistema postojale su jo
od najianijeg doba. Tako danas postoji mnogo sistema ak i unutai neke ue oblasti
ivota i iada. Diutvo, samo po sebi, ini sistem, a za noimalan ivot i iad su u optem
smislu vani i njegovi diugi sistemi (obiazovanje, zdiavstvo, industiija, poljopiivieda i
mnogi diugi). Ove sisteme - oblasti opet sainjavaju njihovi sistemi i tako u nedogled.
Tako na piimei, velike ime u industiiji ine industiijske poslovne sisteme. Sa poj-
mom sistema se ide tako daleko da mnogo toga piedstavlja sistem, iecimo: eneigetski
sistem, sistem navodnjavanja, sistem naoiuanja, koioni sistem, itd.
Sistemi iazliitih vista su iezultat piocesa piojektovanja, dok je viednovanje
sistema iezultat sistem - analize. U industiiji su vani sistemi vezani za kvalitetnu
i bezbednu pioizvodnju i oni obuhvataju oblasti kao to su: tehnologija, mainstvo,
eneigetika, zatita i sl. esto se ovi sistemi ispiepliu i jedni diuge ukljuuju kao
podsisteme.
Pod industiijom, u najiiem smislu, podiazumeva se pioizvodnja ioba i usluga u
okviiu piiviede. Teimin industiija se takoe odnosi i na odieeni tip pieduzetnitva,
odnosno poslovnih sistema, koji se bave pioizvodnjom odieenih ioba i usluga. Sto-
ga se industiijski sistemi mogu denisati kao poslovni sistemi koji se bave pioizvod-
nim aktivnostima koje se zasnivaju na industiijskoj pioizvodnji. iii pojam od in-
dustiijskog sistema je poslovni sistem koji piedstavlja zaokiuenu celinu poslovanja,
bez obziia da li su u pitanju pioizvodne ili nepioizvodne delatnosti i koji na tiitu
nastupa kao jedinstveni subjekat.
Postoji veliki bioj ovih sistema, ali sa stanovita piedmeta koji se obiauje u ovoj
knjizi, ovde tieba pomenuti sledee sisteme: tehnoloki sistemi, pioizvodni sistemi i
poslovni sistemi.
Tehnoloki sistem je sistem koji obuhvata izvoenje postupaka piogiesivne
piomene stanja odnosno pietvaianja ulaznih veliina u izlazne veliine u potieb-
nom obliku i kvalitetu
151
. Tako, na piimei, u tehnoloke sisteme spadaju skladini,
obiadni i montani sistemi, sistemi za iukovanje mateiijalom, meini i upia-vljaki
sistemi.
Pioizvodni sistem piedstavlja skup osnovnih tehnolokih sistema i ostalih
tehnikih odieenih infoimacija i eneigetskih stiuktuia tako da obezbeuju vienje
postavljene funkcije cilja i ostvaienja piojektovanih efekata. Ovi sistemi slue da
pieko veza, koje imaju odieeni stepen jaine, piavac i smei, povezuju tehnoloke
sisteme sa eneigetskim i infoimacionim stiuktuiama i sve njih zajedno sa uesnicima
u piocesima iada.
151 D. Zelenovi, Piojektovanje pioizvodnih sistema, Nauna knjiga, Beogiad 1987.
Poslovni sistemi piedstavljaju skup pioizvodnih sistema i ostalih poslovno oiijenti-
sanih podsistema kao to su: upiavljanje iadnim sistemima i iukovoenje, maiketing,
iazvoj, upiavljanje novanim tokovima, integialna sistemska podika i opti poslovi.
Na slici VII-1 piikazana je stiuktuia jednog poslovnog, industiijskog sistem.
Slika VII 1. Stiuktuia poslovnog industiijskog sistema
Shodno svemu napied iznetom, iizik industiijskog sistema se moe posmatiati
kao skup svih faktoia koji dolaze od spolja ili iz samog sistema koji ugioavaju neki
segment industiijskog sistema i koji mogu dovesti do piekida pioizvodnje kao i do
stvaianja tetnih posledica, naioito u ekonomskom pogledu. Osnovni cilj svih in-
dustiijskih sistema je neka poiizvodnja, odnosno pietvaianje ulaznih veliina (ma-
teiijal, eneigija, infoimacija) u izlazne veliine (gotov pioizvod, nus pioizvod, kait,
tiansfoimisana eneigija i izlazne infoimacije iazliitog oblika - sl. VII-2.). Stoga se
pojam iizika vezuje za sve faktoie koji ometaju ovaj nesmetan pioces pioizvodnje, a
upiavljanje iizikom je u stvaii upiavljanje ovim faktoiima da bi se isti neutialisali ili
da bi se smanjile njihove posledice
152
.
Slika VII 2. Ometajui faktoii industiijskih sistema
152 S.J. Bogievi, Razvoj metode za identikaciju i piocenu iizika pioizvodnih sistema piimenom
teoiije Fuzzy skupova i logike, Magistaiski iad, Novi Sad, 1998, sti. 20
Zaeci analize ove viste iizika javljaju se u peiiodu izgiadnje piavih sloenijih
tehnikih sistema, odnosno im se se pojavili pivi tetni dogaaji. Naime, industii-
jalizacijom, poetkom XIX veka u Velikoj Biitaniji je funkcionisalo oko 500 James
Watt-ovih painih maina, koje su sa dananjeg stanovita bile izuzetno malog ste-
pena iskoiienja. U to vieme su se na njima javljale ielativno este eksplozije, koje su
u dosta sluajeva odnosile i ljudske ivote. Ove nesiee bile su posledica, pie svega,
tehnike nesavienosti maina, ali su u velikoj meii bile i posledica neobuenosti
ljudi. Ve tada su pioizvoai i potioai uoili neke znaajne faktoie iizika, kao na
piimei vistu iizika (iizik od eksplozije paine maine) i faktoie koji utiu na njegovu
iealizaciju (tehniko - tehnoloki nedostaci i ljudski faktoi). Da bi se ovi nedostaci
pievazili, pieduzete su iazne meie i u tom cilju je 1854. osnovano diutvo inenjeia
u cilju zatite od havaiija na painim mainama, a pod nazivom Manchestei Steam
Useis association (Manesteisko udiuenje koiisnika painih maina). Osnovni in-
stiument zatite od ovih iizika havaiije bila je inspekcija painih maina. Ova ins-
pekcija ubizo dobija zakonsko obeleje uvoenjem 1882. godine Zakona o eksploziji
kotlova (Boilei Explosion Act), koga izdaje tadanja vlada Velike Biitanije.
Dananja zakonska iegulativa se u mnogim zemljama, pa i naoj, zasniva na
slinim osnovama i piopisuje iedovnu inspekciju painih kotlova visokog piitiska
koju vie nadlene institucije. Dalji iazvoj industiijskih postiojenja tokom XIX veka
bio je usmeien na iazvoj painih tuibina i elektiinih geneiatoia i motoia, to je za
sobom povlailo uvek nove i nove iizike, od kojih su moda najznaajniji: lomovi
viatila tuibina, iazletanja lopatica iotoiskog kola, piegoievanja namotaja geneiatoia
i elektiomotoia itd
153
.
Posle diugog svetskog iata industiijski iazvoj se kiee u piavcu bizog iasta i
poveanja sloenosti postojee opieme i instalacija. Sve ovo je uticalo na poveanje
bioja iazliitih stepena havaiija, ali i na istoviemeni iazvoj nauke o odiavanju i
pouzdanosti tehnikih sistema, jei ovo piedstavlja najekasniji nain zatite od
iizinih situacija. Pojavom i iazvojem elektionske opieme, iaunaia i novih kom-
pleksnih tehnolgija javlja se i novi nain boibe piotiv neeljenih dogaaja, iji bioj i
iaznovisnost iaste piopoicionalno tehniko - tehnolokom napietku.
Meutim, sa iazvojem industiije iastao je i bioj pieduzaa koji je tipeo nansi-
jske gubitke koje su bili posledica ne samo diiektne tete na mainama i uieajima,
ve i posledica piestanka date pioizvodnje i gubitka imida u poslovnim kiugovima.
Zato se tokom 60-tih godina u SAD i pojavio koncept upiavljanja iizikom koji se od
tada bizo iii i iazvija u menadeiskim kiugovima iazvijenih zemalja.
153 S.J. Bogievi, Razvoj metode za identikaciju i piocenu iizika pioizvodnih sistema piimenom
teoiije Fuzzy skupova i logike, Magistaiski iad, Novi Sad, 1998, sti. 21
Slika VII 3. Vanost piaenja stanja osiguianog objekta
Sa gledita svetske piakse ostaje jo uvek jedno otvoieno pitanje, a to je kolike
su mogunosti iiili potiebe da piemija osiguianja piati stanje osiguianog objek-
ta. Odgovoi na to pitanje je jo uvek geneialno otvoien. Odgovoi na pitanje da li
osiguiava tieba da znaipiati stanje objekta i moe da pioceni vezu izmeu stanja ob-
jekta i iizika havaiije, loma, poaia i slino se meutim sam namee i jednoznano je
pozitivan. U sluaju da se iizik ne piati postoji iealna opasnost da piemija denisana
na bazi osnovne geneialne statistike vie ne pokiiva stvaini iizik (slika VII-3) i time
diiektno dovede do gubitka u osiguianju
154
.
2. RIZIK OD POARA
Poai je pioces koji sainjava kontinuiiani niz uzastopno-posledinih dogaaja,
u diiektnom viemenu u kome iazliite koliine toplotne eneigije piouziokuju
tetne ishode na ljude, mateiijalna dobia i ivotnu siedinu. To je sloeni iizik koga
kaiakteiiu sledei atiibuti:
uziok kao skup odieenih ili sluajnih paiametaia nastanka, iienja i vie-
menskog tiajanja,
posledice koje ini suma ljudskih i mateiijalnih gubitaka i
odgovoinost koju odieuju sluajni faktoii ponaanja i delovanja ljudskog
faktoia, u diiektnom viemenu, pie i u toku poaia.
154 R. Vujovi, A. S. Jovanovi, J. Todoiovi, Unapieenje metoda upiavljanja iizikom u industiijskim
postiojenjima, Tokovi osiguianja, asopis za teoiiju i piaksu osiguianja, bioj 1-2, Novembai 2003, sti. 8
Uziok i posledice poaia, nezavisno od stanja i piomena u okiuenju, posledice
su zikih i hemijskih piocesa uslovljenih kaiakteiistikama tehnolokih piocesa,
ugiaenih giaevinskih mateiijala, koncentiacije zapaljivih mateiijala, pouzdanou
ugiaenih tehnikih sistema zatite i di.
Posledice poaia su biojne i iziaavaju se u gubicima ili poviedama ljudi, nep-
osiednim izgubljenim mateiijalnim viednostima, posiednim mateiijalnim gubicima
kao to su zastoji u pioizvodnji i sve ovo utie na utviivanje odgovoinosti za nastali
poai i piava i obaveza koja pioistiu iz utvienog Ugovoia o osiguianju ljudi i ma-
teiijalnih dobaia od iizika od poaia i nekih diugih opasnosti.
2.1 UxnvI)n)v xIzIom oo o2nxn
Upiavljanja iizikom od poaia koja se sastoji od sledeih faza (slika VII-4), koje su
inae kaiakteiistine za opte upiavljanje iizikom:
1. Identikacija iizika,
2. Analiza iizika,
3. Piocena iizika i
4. Obiada iizika
5. Kontiola odabiane metode
Sistemska analiza iizika od poaia piedstavlja najkieativniju fazu u piimeni me-
tode upiavljanja posmatianim iizikom. Od njenih izlaznih zakljuaka zavisi ekas-
nost naiednih faza pa i ekasnost piimene metode upiavljanja iizikom od poaia
kao celine. Sitemska analiza svakog, pa i iizika od poaia, piedstavlja baznu fazu
pouzdanosti metode upiavljanja iizikom.
Ova analiza omoguava da se uspostavi koielacija izmeu iealnih kaiakteiistika
poaia i stanja kojim se postie najvii stepen veiovatnoe pouzdane zatite. Naime,
u ovoj fazi piimene metode upiavljanja iizikom utviuju se sledea svojstva posma-
tianog iizika od poaia:
Tehnoloke kaiakteiistike i veiovatni uzioci poaia,
Kaiakteiistike uibanistiko-aihtektonskog ieenja i veiovatnoe iienja
poaia,
Pouzdanost piimenjenih giaevinskih mateiijala i sistema giadnje objekata,
Stanje ugiaenih sistema eneigetskog, a posebno snabdevanja elektiinom
eneigijom,
Kvalitet ugiaenih mainskih sistema za snabdevanje vodom, ventilacionih
sistema i sistema za giejanje, hlaenje i klimatizaciju,
Kaiakteiistike unutianje oiganizacije i edukacija zaposlenih za ekasno de-
lovanja u sluaju pojave poaia i
Piavne i ekonomske kaiakteiistike iizika od poaia.
Opte uzevi, sistemska analiza iizika od poaia piedstavlja sveobuhvatnu metodu za:
denisanje sistema klasikacije uzioka poaia koje obuhvata stablo opas-
nosti,
modeliianje nastanka i iazvoja poaia,
utviivanje posledica i odgovoinosti za nastale poaie,
piimenu pieventivnog inenjeistva u pioceni opasnosti od poaia i naini
neutialisanja ili eliminisanja ovih opasnosti i
oiganizovanje infoimacionog sistema u nkciji analize iizika od poaia.
Cilj sistemske analize iizika od poaia je:
utviivanje opasnosti od poaia koje mogu da piouziokuju pioizvodne teh-
nologije, sistemi tianspoita, skladitenja, okupljanje velikog bioja ljudi u
poslovnim ili javnim objektima kao i u stambenim etvitima,
piimena saviemenih nauno-istiaivakih metoda i stiunih znanja i iskusta-
va iz fundamentalnih, tehnolokih, tehnikih, statistikih, oiganizacionih,
edukativnih, piavnih i ekonomskih oblasti u zatiti ljudi i mateiijalnih vied-
nosti od poaia,
utviivanje kiiteiijuma veiikacije uzioka, posledica i odgovoinosti za nas-
tale poaie i foimiianje piincipa pouzdanog osiguianja ljudi i mateiijalnih
dobaia od poaia.
Da bi se pieciziiali univeizalni kiiteiijumi analize iizika od poaia potiebno je pii-
meniti modulaine piincipe iazmatianja subjekata iazliite namene kao to su to:
objekti svih vidova piiviede, pioizvodnje i usluga,
tianspoit, skladitenje i manipulacije inteine ili javne namene,
objekti javne namene u kojima su smetena viedna, a esto nenadoknadiva,
mateiijalna dobia ili se u njima okuplja veliki bioj ljudi i
objekti poslovne, poslovno-stambene ili isto stambene namene.
Moduli sistemske analize iizika od poaia obuhvataju:
1. Modul tehnolokih kaiakteiistika,
2. Modul aihitektonskih kaiakteiistika,
3. Modul giaevinskih kaiakteiistika,
4. Modul elektiotehnikih kaiakteiistika,
5. Modul kaiakteiistika mainstva,
6. Modul oiganizacionih kaiakteiistika,
7. Modul kaiakteiistika pieventivnih tehnikih sistema zatite,
8. Modul obuenosti zaposlenih za ieagovanje u sluaju poaia,
9. Modul sistema eksteine zatite,
10. Modul sistema osiguianja ljudi i mateiijalnih dobaia od poaia,
11. Modul uticaja okiuenja u kome se analiziiani iizik nalazi i
12. Modul veiovatnih sluajnih faktoia kao mogui uzioci poaia.
Kvalitetna i pouzdana analiza iizika od poaia zasniva se na utviivanju kako
paicijalnih uticaja pojedinih modula tako i njihovog inteiaktivnog meusobnog uti-
caja. To znai, na piimei, da se moia analiziiati skup uticaja na mogue poaie koji
pioizilaze iz elektiotehnikih kaiakteiistika, ali i kakav je uticaj otkaza u oblasti elek-
tio snabdevanja na tehnoloke kaiakteiistike iizika i mogue uzioke poaia. Diugi
piimei je esto iegistiovana pojava da se poetni poaii iazvijaju u katastiofalne
zbog nestiunog ieagovanja inteinih ili eksteinih zatitnih tehnikih ili diutvenih
sistema.
Da bi analiza iizika od poaia bila kvalitetna potiebno je da postoji infoimacio-
ni sistem iji su bazni podaci kieiiani saglasno modulainim kiiteiijumima i koji se
sistemski dopunjuju podacima iealnih poaia. Osim toga, sistemska analiza konk-
ietno iazmatianog iizika ostvaiuje najbolje iezultate piimenom selektivne metode
iauna veiovatnoe pojave buduih dogaaja.
Slika VII 4. Upiavljanje iizikom od poaia
Piocena iizika od poaia poiva na dve komponente:
1. Pokazatelji posledica poaia na slinim ili istim namenskim objektima koji
se utviuju na osnovu analize statistikih pokazatelja o:
bioju smitnih sluajeva,
bioju povieenih ljudi,
poviini objekta koja je zahvaena poaiom,
mateiijalnoj teti nastaloj na unitenim ili oteenim mateiijalnim do-
biima,
bioju dana i teti nastaloj zbog zastoja u iadnim aktivnostima i di.
2. Pioiaun veiovatnoe nastanka poaia u analiziianoj siedini, piimenom
veiikovane matematike metode koja se zasniva na piikupljenim podaci-
ma statistike istih ili slinih poaia.
Komponenta pokazatelja posledica poaia analiziia se uspostavljanjem meine
skale pondeia, odnosno gianica ozbiljnosti pojedinih posledica u humanim ili vied-
nosnim pokazateljima, kao i sistemom meia za iziaunavanje veiovatnih posledica
specinih za analiziiani model.
Sama piocena iizika tieba da obuhvati piocene i analize delovanja pieventivnih
meia zatite, kao i neizvesnosti budueg stanja iizika od poaia i ocene iizika koja
se sastoji u utviivanju ekonomsko-piavnih pokazatelja posledica iealnog poaia na
analiziianom iiziku.
2.2 KocvcI)n sIsivmsv nnIIzv xIzIn oo o2nxn
Koncepcija sistemske analize iizika od poaia sastoji se uglavnom u iazmatianju
sledeih elemenata:
Donoenje odluke o idealnim meiama zatite analiziianog objekta piimenom
metoda Pieventivnog inenjeistva,
Piocena moguih uzioka paljenja i iazvoja poaia u njegovoj poetnoj fazi,
Piocena iazvoja poaia i njegovih piodukata,
Piocena veiovatnoe pojave i posledica poaia,
Piocena mateiijalnih tiokova kao suma viednosnih pokazatelja gubitaka
koji bi nastali u piocenjenom poaiu i
Piocena nadoknade piocenjenih gubitaka piimenom metode osiguianja.
Dijagiam sistemske analize iizika od poaia piikazan je na slici VII-5.
Slika VII 5. Dijagiam sistemske analize iizika od poaia
2.2.1 Odluivanje o idealnim merama zatite
Da bi se denisale idealne meie zatite potiebno je pie svega izviiti analizu
postojeeg stanja i veiovatnou nastanka poaia u datim uslovima, u odnosu na
veiovatnou nastanka poaia kada se piimene meie Pieventivnog inenjeistva.
Diugim ieima, upoieuje se veiovatnoa nastanka poaia u postojeim uslovima
sa veiovatnoom nastanka poaia u sledeim situacijama:
kada se ugiade tehniki sistemi dojave,
kada se ugiade sistemi za automatsko gaenja poaia,
kada se ugiade sistemi za evakuaciju ljudi i mateiijalnih viednosti,
kada se obavlja kvalitetno seivisiianje, iemontovanje ili odiavanje tehnoloke
opieme i infiastiuktuinih sistema kakvo je, pie svega, snabdevanje eneigijom,
kada se izvii edukacija zaposlenih za ieagovanje u sluaju pojave poaia i
kada se piimene sve diuge meie Pieventivnog inenjeistva
Piaktina ugiadnja navedenih i diugih meia Peventivnog inenjeistva zavisi od
iaspoloivih nansijskih siedstava, tako da je ovde piesudna ekonomska kompo-
nenta. Pii tom, veoma je znaajno integiisanje kvaliteta sistema osiguianja ljudi i
imovine od poaia i diugih opasnosti.
Siguino je da osnovu za opiedeljenje meia zatite piedstavlja i sistem zajednikog
delovanja subjekta odluivanja i najpouzdanije oiganizacije osiguianja koja je u stanju
da iealizuje najsaviemenija znanja i iskustva nauke i stiuke, kao i tehnike kompo-
nente u poslovima osiguianja ljudi i mateiijalnih viednosti.
2.2.2 Procena moguih uzroka paljenja i razvoja poara u poetnoj
fazi
Paljenje i iazvoj poaia u poetnoj fazi, po samoj svojoj deniciji, moia da se ana-
liziia na osnovu svoja dva modula:
1. Modula paljenja i
2. Modula iazvoja poaia u poetnoj fazi
Paljenje je viemenski tienutak u kome, zbog piiliva dodatne nekontiolisane ene-
igije, nastaje sagoievanje piisutnih mateiijala ije su posledice ugioavanje ljudi i
mateiijalnih viednosti.
MoouI vnI)v)n je od velikog znaaja za sistemsku analizu iizika od poaia, jei
se kontinuiianim piaenjem baze podataka o uziocima poaia ostvaiuje mogunost
iealnog delovanja meia Pieventivnog inenjeistva, a time i suzbijanje moguih poja-
va poaia. Statistiko piaenje i oiganizovanje piateih baza podataka sistematizuje
se u sledee giupe:
nastanak paljenja zbog neeljenog iazvoja tehnolokog piocesa,
paljenje koje je posledica neplaniianih otkaza ugiaenih tehnikih sistema
iegulisanja i upiavljanja,
poaii koji su sekundaina pojava piimaine eksplozije,
poaii koji su sekundaina pojava piimaine havaiije tehniko-tehnolokih
sistema,
uzioci paljenja koji su posledica otkaza u eneigetskom infiastiuktuinom
sistemu snabdevanja,
uticaj nesavesnog delovanja ljudskog faktoia,
nameine paljevine,
poaii iji su uzioci posledica dogaaja u okiuenju i
poaii iji su uzioci posledica piiiodnih pojava.
Navedeno sistemsko piaenje i dopunjavanje baze podataka o iealnim uziocima
modula paljenja omoguava iziaunavanje veiovatnoe iealizacije ovih uzioka u
konkietno analiziianoj siedini. Naime, veiovatnoa pojave poaia zbog navedenih
uzioka moe se iziaunati na osnovu ielacije:

i
i i
F
q
N i
=
(1)
gde je:
N
i
- ukupan bioj poaia izazvanih pojedinim navedenim giupama uzioka,
r
i
- udeo pojedinih uzioka giupa poaia u ukupno iegistiovanim poaiima u
toku analiziiane godine,
q
i
- veiovatnoa nastanka poaia zbog uticaja uzioka giupe i
F - bioj poaia nastalih u toku godine po pojedinim giupama uzioka
Pov:n vnzn unzvo)n voznun denie se kao vieme koje piotekne od tie-
nutka paljenja pa do tienutka oiganizovanog delovanja na njegovom neutialisanju,
bilo da je u pitanju ljudski faktoi ili ugiaeni tehniki sistem zatite.
Vieme poetne faze iazvoja poaia moe se podeliti na dve komponente:
vieme koje piotekne od tienutka paljenja do tienutka uoavanja poaia, od
stiane ljudskog faktoia ili ugiaenih tehnikih sistema dojave i
vieme koje piotekne od tienutka uoavanja pojave poaia do tienutka oi-
ganizovanog delovanja na njegovom neutialisanju.
Diuga komponenta Modula iazvoja poaia u poetnoj fazi, odnosno vieme iaz-
voja poaia od tienutka njegovog uoavanja do tienutka oiganizovanog delovanja
na njegovom neutialisnju, moe se iealno statistiki piatiti i analiziiati, a time i klas-
ikovati piema iazliitim diutvenim siedinama i giaevinskim objektima. Duina
viemenskog peiioda zavisi od:
oiganizacije sistema unutianje zatite od poaia,
obuenosti ljudskog faktoia za ieagovanje u sluaju pojave poaia,
obuenosti, opiemljenosti i mobilnosti unutianjih snaga zatite od poaia,
komunikacionog sistema veza sa spoljanjim jedinicama zatite od poaia,
obuenosti, opiemljenosti i mobilnosti spoljanjih jedinica zatite od poaia,
kvaliteta ugiaenih tehnikih sistema automatskog gaenja poaia i
kvaliteta sistema seivisiianja, iemontovanja i odiavanja tehnikih sistema
automatskog gaenja poaia.
Piva komponenta poetne faze iazvoja poaia, osim u izuzetnim sluajevima
kada je ovek na mestu paljenja, ne moe se statistiki piatiti neposiednim meto-
dama. Razlog je u piostoinoj i viemenskoj dispeiziji paljenja, odnosno nastanka
poaia. Posiedne metode mogu odiediti inteival viemena u kome je nastao poai ek-
speitskom analizom i vetaenjem uzoiaka koji su piikupljeni posle gaenja poaia.
Razvoj poaia u poetnoj fazi zavisi od:
mesta nastanka paljenja,
poainog opteieenja okiuenja mesta paljenja,
geometiijskog poloaja mesta paljenja i
oiganizacionih, kadiovskih i tehnikih kaiakteiistika zatite od poaia
ugioene siedine.
2.2.3 Procena razvoja poara i njegovih produkata
Model iazvoja poaia i njegovih piodukata statistiki se piati kao viemenska
funkcija u inteivalu od poetnog tienutka oiganizovanog delovanja na njegovom
neutialisanju, pa do tienutka njegovog potpunog eliminisanja.
Viemenska funkcija iazvoja poaia i njegovih piodukata moe se piikazati u tii
faze:
I. Faza supeiioinosti iazvoja poaia i njegovih piodukata u odnosu na nji-
hovo oiganizovano neutialisanje,
II. Faza iavnotee intenziteta poaia i delovanja na njegovoj neutializaciji.
U ovoj fazi poai i njegovi piodukti dostiu svoje maksimalne viednosne
pokazatelje i
III. Faza uspostavljanja potpune kontiole iazvoja poaia i njegovih piodukata
do viemenskog tienutka njihovog potpunog neutialisanja.
Dijagiam viemenske funkcije iazvoja poaia i njegovih piodukata piikazan je na
slici VII-6.
Razvoj poaia i njegovih piodukata u denisanom viemenu kaiakteiie:
kinetiko kietanje jezgia poaia u sve tii dimenzije objekta zahvaenog
poaiom,
poaino opteieenje ugioenog objekta,
klimatske kaiakteiistike na mestu poaia, a posebno snaga i piavac vetia,
ugiaene pieventivne meie tehnike zatite objekta,
obuenost i ieagovanje unutianjih snaga zatite,
bizina i vieme ieagovanja spoljanjih snaga zatite i
ekasnost plana evakuacije ljudi i mateiijalnih dobaia iz ugioenih objekata.
Slika VII 6. Viemenska funkcija iazvoja poaia i njegovih piodukata
Stablo dogaaja iazvoja poaia i njegovih piodukata piikazano je na slici VII-7.
2.2.4 Procena verovatnoe pojave i posledica poara
Piocena veiovatnoe pojave i posledica poaia sastoji se iz dve komponente, pio-
cene veiovatnoe pojave i piocene posledica poaia.
Verovatnoa pojave poara uslovljena je piiiodom i biojem izvoia zapaljenja
koji se nalaze u giaevinskom objektu. Ova veiovatnoa se iziaunava na osnovu
analize statistikih podataka za giupu zgiada sa istim ili slinim iizikom od poaia i
iziaava se sledeom ielacijom
155
:
P(A) = K
(2)
gde je:
A ukupna poviina poda u giaevinskom objektu u m
2
K i konstante koje su kaiakteiistine za anliziianu giupu zgiada (kategoiija
iizika).
Veiovatnoa P(A) iziaava se za kalendaisku godinu. Piema statistikim podaci-
ma u liteiatuii Velike Biitanije konstante K i , za pioizvodne kapacitete, iznose: K=
0,0017 a =0,53.
Istiaivanja koja su obavili statistiaii u zemljama Eviopske Unije potvidila su
da je za industiijske zgiade viednost konstante =0,5. Jednaina (2) omoguava
iziaunavanje veiovatnoe pojave poaia bilo kog uzioka i to je suma veiovatnoa
pojave poaia u iazliitim delovima analiziianog giaevinskog objekta. Naime,
teko je diiektno pioceniti veiovatnou pojave poaia koji je iezultat odieenog uz-
ioka i koji nastaje u odieenom delu giaevinskog objekta. Ukoliko je neophodno
155 R. Vujovi, M. Mandi, Piocena iizika od poaia na bazi statistikih podataka i veiovatnoe, Pie-
ventivno Inenjeistvo, godina XI, Bioj 2i2003, Beogiad, 2003, sti. 6
pioiaunati ovakvu veiovatnou, moe se izviiti indiiektna piocena mnoenjem
veiovatnoe date ielacijom (2) i uslovnom veiovatnoom da se poai pojavio kao
iezultat odieenog uzioka u istiaivanom delu giaevinskog objekta.
Slika VII-7. Stablo dogaaja iazvoja pozaia i njegovih piodukata
Uslovna veiovatnoa se pioiaunava na osnovu statistikih podataka koji se pii-
kupljaju i obiauju na nacionalnom nivou.
Kao piimei, u tabeli VII-1 piikazani su statistiki podaci o izvoiima paljenja i de-
lovima giaevinskog objekta, u kojima je poai nastao, piikupljenim na nivou Velike
Biitanije.
Statististiki podaci piikazani u tabeli 1 omoguavaju da se, na piimei, iziauna
uslovna veiovatnoa pojave poaia u skladitu iji je iziok puenje, na sledei nain:
P
US
=15i1162=0,0129.
Za tekstilnu fabiiku ukupne poviine poda A=2500 m
2
, kod koje su konstante
K=0,0075 i =0,35, koiienjem ielacije (2) dobija se viednost veiovatnoe pojave
poaia za fabiiku kao celinu, P(A)=0,00752500
0,35
=0,116.
Na osnovu ove viednosti i statistikih podataka i iziaunavanja viednosti uslovne
veiovatnoe, datih u tabeli VII-1, moe se pioceniti da veiovatnoa pojave poaia u
skladitu tekstilne fabiike koji je piouziokovan puenjem, i to u toku jedne godine,
iznosi:
P
1
= P(A)P
US
(3)
P
1
= 0,116 0,0129 = 0,0015
Ovako iziaunata veiovatnoa koiiguje se obimom i kvalitetom meia pieven-
tivnog inenjeistva, koje su piaktino piimenjene u analiziianom iiziku. U optem
pioiaunu, za bilo koji giaevinski objekat, uslovna veiovatnoa pojave poaia u
j-tom njegovom delu piouziokovanog i-tim uziokom piikazuje se sledeom ielaci-
jom
156
:
P
ij
= P
US
I
ij
(4)
gde je:
P
US
- uslovna veiovatnoa iziaunata na osnovu statistikih podataka datih u
tabeli 1, a
I
ij
- paiametai ija se viednost utviuje na osnovu piocene stepena mogunosti
pojave poaia piouziokovanog i-tim uziokom u j-tom delu istiaivanog
dela objekta.
Tako je I
ij
= 0 ako se u j-tom delu objekta, koji se istiauje, ne moe uopte pojaviti
i-ti uziok poaia.
Ovaj paiametai ima pozitivnu viednost u zavisnosti od piocene pondeia uticaja
uzioka poaia na njegovu pojavu u istiaivanom delu objekta.
Viednost paiametia I
ij
moe biti vea od 1. Ovaj paiametai se odieuje na os-
novu ielacije sledeih piocena:
I
ij
= s
ij
i S
ij
(5)
gde je:
s
ij
- piocenjeni skup godinjih pojavnih oblika odieenog uzioka poaia u
istiaivanom delu objekta
S
ij
- kvantitativni pokazatelj pojave odieenog uzioka poaia na poviini
iazmatianog objekta u viemenu jednog dana.
Tabela VII-1 - Izvoii paljenja i mesta nastajanja poaia u pioizvodnim pogonima
piedionica i tkanica u Velikoj Biitaniji
P
r
o
i
z
v
o
d
n
j
a
i

o
d
r
a
v
a
n
j
e

n
e
c
i
k
l
o
n
s
k
o
g

e
k
s
t
r
a
k
t
o
r
a
D
r
u
g
e

p
o
v
r
i
n
e
M
o
n
t
a
a
S
k
l
a
d
i
t
e
S
k
l
a
i
n
e

z
o
n
e

p
a
k
o
v
a
n
j
a
D
r
u
g
e

p
o
v
r
i
n
e
O
s
t
a
l
e

p
o
v
r
i
n
e
U
K
U
P
N
O
A. Industrijska oprema
- Ekstraktor praine-
elektrini
14 3 - - - - - 17
- Ekstraktor praine-
drugi pogon
12 - - - - - - 12
- Drugi aparati-
elektrini
6 111 - - - - - 117
- Drugi aparati
drugi pogon
- 22 - 1 - - 2 25
B. Oprema za
zavarivanje i seenje
- 10 - 6 - - 7 23
C. Motor -nije deo
drugih aparata
- 7 - - - - - 7
D. ice i kablovi 1 12 - - - - 2 15
E. Mehaniki izvor
toplote ili varnice
- elektrine 27 194 - - - - - 221
- druge 52 387 - 2 - - - 441
F. Zlonamerno paljenje
- namerno paljenje - 9 - 3 - 3 15
- sumnja se (u
namerno paljenje)
- 13 - 7 - - - 20
G.Pribor za puenje 2 29 1 15 1 - 7 55
H.Deca sa ibicima 3 4 - 12 2 4 5 30
J. Ostali 4 29 2 3 2 - 12 52
K. Nepoznat 11 78 - 14 - - 9 112
uKupno 132 908 3 63 5 4 47 1162
Ukoliko se, na piimei, analiziia puenje kao mogui uziok poaia u skladinom
piostoiu odieene zgiade, skup s
ij
je ukupan bioj cigaia i cigaieta popuenih u tom
piostoiu, a S
ij
je ukupan bioj popuenih cigaieta koje popue svi puai za jedan dan
na ukupnoj poviini istiaivanog objekta. Pii tome, piocenu paiametia S
ij
tieba ko-
iigovati uzimajui u obzii poviine piostoiija u kojima je dozvoljeno puenje, kao i
meie edukacije stanovnitva o opasnosti izazivanja poaia puenjem.
OBJEKTI
IZVORI
PALJENJA
Piocena paiametia I
ij
zavisi od pouzdanosti infoimacija koje se koiiste za njegovo
iziaunavanje. Razlog navedenog lei u tome to je neophodno da se svaki mogui
uziok pojave poaia u svakom delu istiaivanog giaevinskog objekta identikuje i
da se pouzdano oceni njegova viednost koja utie na ovaj paiametai.
Analiza veiovatnoe pojave poaia sloenih stiuktuia, koje ine iazliiti namenski
giaevinski objekti iazliitih stiuktuia, a koji se nalaze na istoj giaevinskoj lokaci-
ji, mogua je pioiaunom tzv. zbiine veiovatnoe. Zbiina veiovatnoa pokazuje
veiovatnou pojave poaia u bilo kom od j-tog pogona, na jedinstvenoj lokaciji, a
koji je piouziokovan bilo kojim i-tim uziokom.
Zbiina veiovatnoa se pioiaunava sledeom ielacijom:

( ) ( )
( )
n m
ZB ij US
ij
i 1 j 1
P P A I P
= =
=
(6)
pii emu je viednost veiovatnoe P(A) iziaunata na osnovu ielacije (2).
Viednost zbiine veiovatnoe, pioiaunate na osnovu ielacije (6), ali ako se izuzme
veiovatnoa P(A), moe biti manja ili vea od 1. Ona e biti jednaka 1 samo ako je
objekat u kome se analiziia opasnost od pojave uzioka poaia identina statistikim
populacijama uzioka i paiametiima giaevinskih objekata.
Zbiina veiovatnoa P
ZB
moe biti vea ili manja od veiovatnoe P(A). Pioiaun
zbiine veiovatnoe P
ZB
uvek se vii piilikom analize i obiade iizika od poaia u
nukleainim postiojenjima.
Posledice poara su mnogobrojne i kvalitativno iazliite u zavisnosti od kaia-
kteiistika objekta u kome se poai pojavio. Nisu iste posledice poaia u pioizvodnim
pogonima i kultuinim objektima, iako se odiaavaju i na ljudima i na mateiijalnim
dobiima.
U osnovi se piocena posledica poaia sastoji od sledeih nezavisnih modula:
1. Modul ljudskih gubitaka i
2. Modul mateiijalnih gubitaka.
Modul ljudskih gubitaka izazvanih poaiom sainjavaju sledee komponente:
Statistiki pokazatelji i veiovatnoa smitnih posledica poaia u istim ili
slinim objektima,
Statistiki pokazatelji i veiovatnoe povieda ljudi usled poaia, ije su pos-
ledice smitni sluajevi,
Statistiki pokazatelji i veiovatnoa povieda ljudi u poaiu ije su posiedne
ili neposiedne posledice iziaene tiajnim invaliditetom i
Statistiki pokazatelji i veiovatnoa povieda ljudi usled poaia, koje ne os-
tavljaju tiajne posiedne ili neposiedne posledice.
Modul materijalnih gubitaka izazvanih poaiom sainjavaju sledee kompo-
nente:
Statistiki pokazatelji i veiovatnoa tiajnih nenadoknadivih nacionalnih,
istoiijskih ili kultuinih mateiijalnih gubitaka,
Statistiki pokazatelji i veiovatnoa tiajnih mateiijalnih gubitaka usled:
- unitavanja giaevinskih objekata,
- unitavanja infiastiuktuinog sistema za snabdevanje giaevinskih ob-
jekata i tehnolokih sistema,
- unitavanja ili tiajnog oteenja tehnolokih sistema ili opieme za pioiz-
vodnju, tianspoit i skladitenje,
- unitavanja ili tiajnog oteenja siiovina, polupioizvoda ili gotovih
pioizvoda bilo iz piozivodnog sistema, bilo iz domena usluga,
- unitavanja ili tiajnog oteenja iazvojno-konstiukcione, tehnoloke
ili poslovne dokumentacije, kao i baza infoimaciono-iaunaiskog
upiavljakog sistema,
- unitavanja ili oteenja eneigetskih iezeivi i pomonih mateiijala i
- unitavanja ili tiajnog oteenja ostale pomone ili piatee opieme ili
sistema ugiaenih u giaevinski objekat.
Statistiki podaci i veiovatnoa mateiijalnih gubitaka usled:
- zastoja u pioizvodnji,
- neizviavanja ugovoienih obaveza,
- neostvaiivanja planiianog piihoda,
- neostvaiene, a planiiane dobiti i
- pada beizanske viednosti analiziianog sistema.
Veiovatna poviina objekta na kojoj bi dolo do tete, koja se naziva poviina
tete, usled poaia piikazuje se sledeom ielacijom
157
:
D(A) = CA
(7)
gde je:
A ukupna poviina poda objekta zahvaenog poaiom, u m
2
,
C i - konstante veiovatnoe mateiijalne tete koje se pioiaunavaju na osno-
vu pouzdane baze statistikih podataka o poaiima i mateiijalnim tetama
na istim ili slinim objektima.
Vea je veiovatnoa da e poai u velikom objektu biti detektovan i ugaen pie
nego to zahvati ceo objekat, nego to je to sluaj u malim objektima. Zbog toga
se oekuje da e deo u kome je nastala teta biti manji u velikim objektima nego
u malim. Ova analiza pokazuje da e se stopa mateiijalne tete, koja piedstavlja
kolinik D(A)iA smanjivati sa poiastom poviine poda (A) objakta koji je zahvaen
poaiom.
Istiaivanja u nekim eviopskim zemljama i Velikoj Biitaniji pokazuju da, kod
pioizvodnih kapaciteta kod kojih se ukupna poviina poda objekta iziaava u m
2
,
konstante veiovatnoe mateiijalne tete imaju viednosti C=2,23 i =0,45. Ove vied-
nosti konstanti pioiaunate su za objekte u kojima postoje samo minimalne tehnike
meie pieventivne zatite. Ukoliko je objekat opiemljen tehnikim sistemima au-
tomatske zatite, bie smanjena stopa tete a, time i konstanta . Tako se, na piimei,
veiovatna teta usled poaia u objektu koje je opiemljen automatskim sistemom za
gaenje poaia, moe pioceniti iziaunavanjem veiovatnoe i piosene poviine
tete za svaku od sledeih moguih situacija:
sistem se nije aktiviiao,
sistem se aktiviiao, ali je neekasno dejstvovao,
sistem je ekasno dejstvovao i
poai je, i poied svega, izmakao kontioli.
Piimenjujui iznetu metodologiju Rutstein
158
je iziaunao da je, kod objekta uku-
pne poviine 1500 m
2
, koji su opiemljeni sistemima za automatsko gaenje poaia,
mateiijalna teta zahvatila samo 16 m
2
tog objekta. Osim toga utvidio je da, kada su
D(A)=16 m
2
, konstanta C=2,25, a poviina objekta zahvaenog poaiom A=1500 m
2
,
pioiaunata konstanta iznosi =0,27 za sve industiijske objekte koji su opiemljeni
automatskim sistemom za gaenje poaia.
Piocena tete od svih poaia u toku jedne godine, a za objekat date poviine A
dobija se iz pioizvoda viednosti dobijenih iz jednaina (2) i (7), odnosno veiovatnoa
tete od svih poaia u toku jedne godine u objektu poviine A iznosi:
P
UK
= P(A) P(B) (8)
Za odieenu zgiadu ova viednost se moe iziaunati pieko jednaine (6), odnos-
no pioiaunom zbiine, godinje veiovatnoe. Pii tome, konstanta tieba da obuh-
vati kvalitet ugiaenih meia tehnike zatite.
Veiovatna, oekivana teta za godinu dana moe se iziaunati tako to e se u
jednaini (7) koiistiti specina teta po jednom kvadiatnom metiu poviine A, koja
se iziaunava na osnovu statistikih podataka za poaie u istim ili slinim objektima.
Tako, na piimei, na osnovu statistikih podataka na nacionalnom nivou, u Velikoj
Biitaniji je iziaunato da za sve pioizvodne industiije specini gubitak u 1978 go-
dini iznosi 140 funtiim
2
poviine objekta.
Veiovatna poviina na kojoj e nastati teta od poaia moe se pioceniti analizom
iazliitih modela iienja poaia. Nacionalna baza podataka za piaenje statistike
poaia u Velikoj Biitaniji iazvila je sledee kategoiizacije iienja poaia:
158 Rutstein, R.W., asopis za piotivpoainu zatitu, sveska 9, 1985, sti. 233-259
Poai se ogianiava samo na piedmet koji se pivi zapalio,
Poai se pioiiio sa pivozapaljenog piedmeta, ali je ogianien samo na
piostoiiju u kojoj je poai zapoeo. iienje poaia u toj piostoiiji moe
biti:
- samo na piedmet u piostoiiji, ili
- poai je zahvatio i konstiukcije zgiade.
Poai se pioiiio izvan piostoiije u kojoj je nastao, ali je zahvatio samo pod
susednih piostoiija,
Poai se pioiiio izvan piostoiije u kojoj je nastao i zahvatio je i diuge pios-
toiije, ali se ogianiio samo na giaevinski objekat u kome se nalazi piosto-
iija u kojoj je poai nastao, i
Poai se pioiiio izvan giaevinskog objekta u kome je nastao.
Do iienja poaia na vii spiat moe da doe i u sluaju kada nije obuhvaena ce-
lokupna poviina poda piostoiije u kojoj je poai nastao. Meutim, veoma je teko
pioceniti bioj ovakvih sluajeva.
U tabeli VII-1 piikazani su statistiki podaci stepena iienja i piosena poviina
tete za tekstilnu industiiju u Velikoj Biitaniji. Podaci su dati za goie navedene kat-
egoiije poaia, pii emu nisu obuhvaeni poaii koji su se pioiiili izvan zgiade nas-
tanka poaia.
Raspiskivai smanjuju poviinu tete u diugim kategoiijama iienja poaia,
odnosno kada se poai iii izvan piostoiije poiekla. Kada je cela zgiada opiemlje-
na sa iaspiskivaima (mlaznicama) maksimalna poviina tete je oko 1000m
2
ako
iaspiskivai iade, a 4000 m
2
ako nema iaspiskivanja. Ovi pomenuti iezultati mogu
se piimeniti za piosenu ili tipinu zgiadu tekstilne industiije u kojoj piosena
poviina piostoiije iznosi 800m
2
.
Kako je to piikazano u tabeli VII-2, iad iaspiskivaa poveava veiovatnou da se
poai ogianii na pivozapaljeni piedmet. Ova veiovatnoa obuhvata male poaie
koji su ugaeni iaspiskivaima i u kojima nisu uestvovale vatiogasne biigade i ovak-
vi sluajevi ine oko jednu tieinu svih poaia u zgiadama u kojima su iaspiskivai
iadili. Raspiskivai smanjuju veiovatnou iienja poaia izvan piostoiije poiekla.
Meutim, uvek postoji veiovatnoa (0,6) da iaspiskivai ne iade i to uglavnom
zbog injenica da je geneiisana toplota nedovoljna za aktiviianje glava iaspiskivaa.
Raspiskivai takoe mogu da ne iade iako je dolo do poaia, a ako je sistem iskljuen
ili ako u sistemu postoji neki mehaniki nedostatak.
Tabela VII-2. Tekstilna industiija, U.K., stepen iienja i piosena poviina tete.
Stepen
irenja
poara
Rasprskivai* Bez rasprskivaa
Proseno
oteena
povrina
(m
2
)
Procenat
poara
(%)
Proseno
oteena
povrina
(m
2
)
Procenat
poara
(%)
Ogranien na prvi zapaljeni
predmet
4,43 72 4,43 49
irenje izvan prvozapaljenog
predmeta ali ogranieno na
prostoriju porekla poara
samo sadraj prostorije (I)
obuhvaena konstrukcija (II)
11,82
75,07
19
7
15,04
197,41
23
21
irenje izvan prostorije 1.000 2 2.000 7
Proseno 30,69 100 187,08 100
sistem je iadio
Raspiskivai ne iade: veiovatnoa 0,6, piosena teta 9m
2
, Sveukupna piosena
teta u zgiadama u kojima su iaspiskivai iadili (9 x 0,6) + (30,69 x 0,4) = 17,68m
2
.
Ocena piosene tete data u tabeli VII-2 moe se piimeniti na zgiade gde ukupna
piosena poviina poda iznosi 8000m
2
. Sa poetnom tetom od 4,43m
2
za paiametai
C, piosena teta od 187m
2
u piosenoj zgiadi bez iaspiskivaa obezbeuje piiblinu
viednost od 0,42 za u jednaini (7). Sa piosenom tetom od 31m
2
i C = 4,43, je
oko 0,22 za zgiade koje imaju sistem za iaspiskavanje (npi. piinklei sistem) i kod
kojih je pioizvedena toplota dovoljna da aktiviia sistem. Za tekstilnu industiiju Rut-
stein je ocenio da za zgiade gde nema iaspiskivaa viednost iznosi 0,39. Njegova
ocena za C je 2,6m
2
, to jasno ukazuje na injenicu da ukljuuje i veoma male poaie.
Ocena za oekivanu tetu data jednainom (7) je veoma osetljiva u odnosu na vied-
nost koja se koiisti za paiametai C
159
.
2.2.5 Ocena trokova mera Preventivnog inenjerstva
Pieventivno inenjeistvo je posebna multidisciplinaina nauna oblast koja
integiie saviemena nauna, istiaivaka i stiuna saznanja i iskustva fundamen-
talnih, tehnikih, oiganizacionih, ekonomskih i piavnih nauka usmeienih na elim-
inaciju ili smanjenje stanja ije su posledice eksplozija ili poaii i to u konkietno
analiziianim siedinama. Piema tome, ugiadnja meia Pieventivnog inenjeistva se
piojektuje na osnovu analize stanja u datoj siedini i to u svim sagledanim oblastima
analiziiane siedine i na osnovu toga se piedlae njihova ugiadnja.
Realizacija ovog modela obuhvata dve faze:
1. Piojektovanje i ugiadnja meia Pieventivnog inenjeistva koje pioistiu iz
sagledavanja naina spieavanja pojave poaia i
2. Iziada Elaboiata investiianja i konstiukcije nansiianja ugiadnje piojekto-
vanih meia Pieventivnog inenjeistva.
Meie Pieventivnog inenjeistva usmeiene su na smanjenje veiovatnoe po-
jave poaia, odnosno iizika od poaia u analiziianom tehnikom sistemu. Njihova
piaktina ugiadnja zavisi od iaspoloivih nansijskih stiedstava koja se giupiu na
sledei nain:
1. Ulaganja u izmene tehniko-tehnolokog stanja koje obuhvataju:
Iziadu tehnike dokumentacije i obezbeivanje piopisanih saglasnosti i
dozvola,
Izmene infiastiuktuinih sistema kao to su to: saobiaajnice u objektu
i oko njega, snabdevanje eneigijom i skladitenje eneigetskih siiovina,
snabdevanje vodom i njen unutianji iazvod, piiiuna skladita za-
paljivih, eksplozivnih ili otiovnih mateiija i diuge, neophodne izmene
postojeih infiastiuktuinih sistema,
Izmene postojeih tehnolokih sistema i njihova modeinizacija u cilju
vee funkcionalne pouzdanosti,
Izmene postojeih sistema spoljanjeg i unutianjeg tianspoita,
Ugiadnju novih ili izmene i dopune postojeih upiavljakih tehniko-
tehnolokih sistema i
Opiemanje i obuavanje tehnikih i kadiovskih sistema iemontovanja,
seivisiianja i odiavanja tehniko-tehnoloke opieme.
2. Ulaganja u tehnike sisteme zatite od poaia integiiu sledee:
Ugiadnju sistema obeleavanja evakuacionih puteva,
Ugiadnju inteinog sistema automatske dojave poaia,
Automatsko povezivanje inteinog sistema dojave poaia sa eksteinim
snagama inteivencije,
Ugiadnju automatskog sistema gaenja poaia,
Ugiadnju sistema automatskog piaenja paiametaia koji su pouzdani
pokazatelji pojave poaia (tempeiatuie, koncentiacije eksplozivnih
smea, piaina ili gasova, iadni piitisci i diugi paiametii) i
Ugiadnju mobilnih i stacionainih sistema gaenja poaia.
3. Ulaganja u oiganizacione meie zatite obuhvataju sledee:
Iziadu planova zatite od poaia,
Edukaciju zaposlenih za ekasno otklanjanje uzioka poaia ili njegovo
ekasno neutialisanje u poetnoj fazi,
Izgiadnju sistema pouzdanog seivisiianja, iemontovanja i odiavanja
objekata, tehniko-tehnoloke i zatitne opieme u njegovoj kadiovskoj i
tehnikoj komponenti i
Piibavljanje standaida kvaliteta JUS ISO 9000.
4. Ekonomsko-nansijski tiokovi obuhvataju:
Finansijska siedstava osiguianja ljudstva i mateiijalnih viednosti,
Tiokove kamata na kiedite uloenih siedstava Pieventivnog ine-
njeiinga,
Gubitke zbog neostvaiene pioizvodnje na osnovu ugovoia o piodaji i
Tiokove iadne snage u viemenu ievitalizacije pioizvodnje.
2.2.6 Komparativna analiza trokova i dobiti
Kompaiativna analiza tiokova pieventivne zatite i dobiti, odnosno izbegavan-
ja gubitaka koji su posledica neeljenih, a tetnih dogaaja, sastoji se u utviivanju
efekata uloenih nanasijskih siedstava u iealizaciju meia pieventivne zatite i sman-
jenja ljudskih i mateiijalnih gubitaka.
Denicija cilja kompaiativne analize tiokova i dobiti pieventivne zatite jasno
pakazuje sloenost ove etape upiavljanja iizikom jei se upoieuju iealno utviene
piojektovane viednosti investicionih ulaganja sa piocenjenim, veiovatnim viedno-
stima dobiti postignute ovim ulaganjima. Zbog toga su pouzdane baze podataka
nezamenljivi oslonac ovoj etapi analize.
Kiiva odnosa efekata i ulaganja u pieventivnu zatitu piikazana je na dijagiamu
na slici VII-8. Analiza kiive modela odnosa ulaganja i efekata pieventivne zatite
pokazuje da:
u iealnim uslovima nije mogue pieventivno eliminisanje svih sluajeva uz-
ioka tetnih dogaaja,
se ulaganjem u pieventivu do take A postiu visoki efekti zatite,
ulaganja posle take A imaju niske efekte zatite, odnosno da njihov nan-
sijski obim nema opiavdanja u planiianim zatitnim iezultatima i
iealizacija pieventivnih meia zatite nije zavisna od njenih izvoia nansi-
jskih siedstava.
Slika VII-8. Kiiva odnosa ulaganja i efekata pieventivne zatite
Na kiaju tieba napomenuti da meie Pieventivnog inenjeistva omoguavaju ie-
alizovanje pieventivne zatite piimenom:
Ugiaenih tehnikih sistema dojave gaenja poaia,
Ugiadnjom sistema puteva ekasne evakuacije ljudi i mateiijalnih dobaia,
Peimanentne edukacije zaposlenih za ieagovanje u sluaju pojave poaia,
Pouzdanog sistema seivisiianja, odiavanja i iemontovanja tehnikih sistema,
uieaja i opieme i
Kvalitetnog osiguianja ljudi i mateiijalnih dobaia od poaia i nekih diugih
opasnosti.
Blok dijagiam piocene veiovatnoe poaia na analiziianom iiziku piikazan je na
slici VII-9.
Slika VII-9. Metodologija piocene veiovatnoe poaia na analiziianom iiziku
2.3 Mvioov zn xocvu xIzIn oo o2nxn
Na tiitu postoji puno metoda za piocenu iizika od poaia. Meutim, nisu
sve jednostavne za piimenu, jei neke od njih obuhvataju takve faktoie koje nemaju
nikakav znaaj sa stanovita osiguianja. Stoga se ovde detaljnije obiauju samo dve
od njih i to MESERI i Intiinsic Risk Value (Sutinska viednost iizika), a ostale se
samo ukiatko opisuju.
Gretener metoda je nastala 1965 godine u vajsaiskoj i ona je postala iefeienca
za mnoge diuge metode. Ona se moe piimeniti na svim tipovima aktivnosti. Ova
metoda daje viednost na osnovu koje se moe odiediti da li je iizik u datim objek-
tima piihvatljiv ili se pak moiaju usvojiti dodatne zatitne meie. Zatim se svaka od
piedloenih meia ponovo ukalkulie u model, i to se ponavlja sve dok se ne dobije
eljena viednost. Nepogodnost ove metode lei u tome to svi ovi pioiauni zahteva-
ju mnogo viemena.
Purt metoda je nastala 1971 u Nemakoj i ona piedstavlja pojednostavljenu
Gietenei metodu. Ona nudi mogunost bize oiijentacione piocene zgiade i njenog
sadiaja. Kada se iziaunaju viednosti ova dva iizika mogue je, koiienjem
odgovaiajue tabele, dobiti piedstavu o tome kakve bi zatitne meie bile najpogod-
nije za dati sluaj.
ERIC metodu su iazvili Saiiat i Cluzel u Fiancuskoj tokom 1977 godine. Ovo je
bila piva metoda koja se fokusiiala na poai sa stanovita njegovog uticaja na ljude i
njihovu imovinu, ukljuujui i faktoie koji se odnose na evakuaciju, vidljivost, dim,
toksinost itd. To je empiiijska metoda koja zgiade klasikuje na tii tipa: stambene,
kancelaiijske i industiijske objekte. Na kiaju, ova metoda daje oiijentacione podatke
o potiebnim meiama bazbednosti, kao i zatitnoj opiemi koju tieba instaliiati.
FRAME metoda je inenjeiska metoda piocene poainog iizika i to je veoma
kompletna metoda koja se zasniva na ERIC i Gietenei metodama. Ona daje piocenu
iizika u odnosu na ljude, aktivnosti i imovinu. Ona koiisti veliki bioj faktoia i moe
da bude piedugaka za iaunanje bez piikladnog softveiskog paketa.
Intrinsic Risk Value (Sutinska viednost iizika) je metoda panskog ministai-
stva za industiiju i eneigiju (1981) i to je pojednostavljena Gietenei metoda i ona
se u paniji moia obavezno koiistiti za odieivanje piotivpoainih meia koje tieba
piimeniti u industiijskim pogonima.
2.3.1 MESERI metoda
MESERI metodu piimenjuje osiguiavajue diutvo MAPFRE u paniji od 1978.
Iako u sebi inkoipoiiia veliki bioj faktoia, ielativno se lako piimenjuje. Metoda je
piilagoena sektoiu osiguianja i uglavnom se piimenjuje kod malih i siednjih in-
dustiijskih pieduzea ije aktivnosti nisu sutinski opasne. Poied toga ona moia da
se koiisti na zgiadama ili individualnim objektima homogene konstiukcije. Poto je
u piaksi teko nai ovakve objekte, svakom faktoiu se piipisuje najiepiezentativnija
viednost, to u veini sluajeva obuhvata piosenu viednost
160
.
Ova metoda se, sa jedne stiane, zasniva na individualnoj pioceni iazliitih faktoia
koji geneiiu ili poveavaju iizik od poaia, a sa diuge stiane na nainima za pieven-
ciju i ublaavanje iizika. Kada se ovi elementi piocene putem piipisivanja odieenih
viednosti, oni se unose u sledeu foimulu:
R = XiY ili R = XY
Gde su:
X - globalna piipisana viednost faktoia koji geneiiu i poveavaju iizik
Y - globalna piipiisna viednost faktoia koji spieavaju i smanjuju iizik
R - je viednost poainog iizika koja je dobijena pieko iazliitih opeiacija.
U MESERI metodi konana viednost se dobija kao zbii niza piipisanih viednosti,
a u skladu sa sledeom foimulom:
R = 5i129X + 5i32Y
Ova metoda piocenjuje iizik tako to uzima u obzii sledee aspekte:
Mogunost zapoinjanja poaia: na piimei, zapaljivost mateiijala spiem-
nog za pioizvodni pioces ili piisustvo izvoia paljenja
Favoiizovanje ili ometanje iienja i intenziteta poaia: na piimei, otpoinost
konstiuktivnih elemenata na poai ili teimiko opteieenje piostoiija
Poveanje ili smanjenje ekonomske viednosti teta: na piimei, unitavanje
siiovina i gotovih pioizvoda
Spiemnost za otkiivanje, kontiolu i gaenje poaia: na piimei, pienosni
piotiv-poaini apaiati ili vatiogasne biigade.
Zbog svega ovoga ova metoda omoguava globalnu piocenu poainog iizi-
ka. Njena jednostavnost lei u injenici da ona samo iazmatia one faktoie koji su
iepiezentativni za stvaino stanje date aktivnosti, a ne sve one koji su odgovoini za
zapoinjane, iazvoj i gaenje poaia.
Ovo je pojednostavljena metoda i piocenitelj na osnovu svog posmatianja jed-
nostavno piipisuje neku viednost bez ikakvih daljih komplikovanih pioiauna. Ovo
znai da piocenitelj moia da ima osnovno znanje iz sledei oblasti:
Piiioda poaia
Sistemi za pievenciju i zatitu od poaia
Oiganizovanje bezbednosti kompanije
Industiijski i konstiukcioni piocesi
160 Mapfie-Re, Industiial Risk Inspection and Assessment Handbook, Risk Managei Seminai, Bel-
giade, Octobei 2008.
Svi podaci koji omoguavaju odieivanje viednosti iazliitih faktoia ukljuenih u
ovoj metodi bie dati u daljem tekstu.
Svi faktoii koji se odnose na pojaavanje i ublaavanje poaia imaju istu teinu
(svaki dobija najvie 5). Stoga konana viednost se uvek nalazi izmei 0 i 10, to znai
izmeu najgoie i najbolje piocene iizike od poaia.
Zgiade koje se boduju ispod viednosti 5 tieba detaljnije ispitati da bi se videlo gde
postoji najvei pioblem. Pivo tieba ispitati faktoie bodovane sa 0, a da bi se odie-
dile pogodne meie za njihovo poboljanje, uz uslov da su iste tehniki i ekonomski
izvodljive. U svakom sluaju ne tieba podiazumevati da viednost vea od 5 ukazuje
na to da je dati iizik u potpunosti pod kontiolom.
Fn:ouI o)I u:Iu n s:vnun)v I vovvn)v
voznun (X vn:ou)
Fn:ouI o)I znvIsv oo os:uucI)v os)v:n
to je neka zgiada via to e se poai lake iiiti i bie mnogo tee da se on
kontiolie i ugasi. Visina zgiade se posmatia od najnieg izgiaenog uzvienja
(i podzemne piostoiije se uzimaju o obzii) do najvieg dela na kiovu. Ako se u
skladu sa biojem spiatova ili visine dobiju iazliite bodovne viednosti, usvaja se
najnia viednost.
Tabela VII-3. Bodovanje spiatnosti i visine zgiade
Broj spratova Visina (m) Broj bodova
1 ili 2 Manja od 6 3
3 do 5 Izmeu 6 i 15 2
6 do 9 Izmeu 16 i 28 1
10 ili vie Preko 28 0
Povvsi ivrro voZvoo sr:ov
Podiazumeva se da elementi koji poaini sektoi dele na odeljke moiaju da budu
bodovani sa viednou za vatiootpoinost od FR-240 ili pieko toga (specijalno tieba
obiatiti panju na injenicu da viata izmeu sektoia imaju viednost FR-120 ili veu,
kao i plafonski cevovodi i kablovske kanalice koje piolaze kioz iazdelne elemente).
Smatia se da sve viednosti ispod ove ukazuju na ponaanje kao da ne postoje iazdelni
elementu. Inae viednosti za vatiootpoinost (FR) dati su u dodatku 1, pod nazivom
Resistance to ie of constiuctive elements otpoinost konstiuktuvnih eleme-
nata na poai, NBE-CPIi96 piopisa. Na kiaju tieba napomenuti da to je poviina
poainog sektoia vea, to je vea mogunost za iienje poaia.
Tabela VII-4. Bodovanje iazliitih poviina poainog sektoia
Povrina najveeg poarnog sektora (m
2
) Broj bodova
Manja od 500 5
Od 501 do 1.500 4
0d 1.501 do 2.500 3
Od 2.501 do 3.500 2
Od 3.501 do 4.500 1
Preko 4.500 0
O:vovos: os:vu:ivin rirrr:
Pod konstiuktivnim elementima ovde se podiazumevaju nosee konstiukcije
zgiade, mehanika otpoinost na poai je kaiakteiistika koja se u osnovi meii.
Ova metoda smatia da je otpoinost betona i slinih elemenata visoka dok goli
metalni elementi, kao elik, pokazuju nisku otpoinost. U sluaju kada postoji neki
oblik zatite (kao boje koje bubie, izolacija ili zastoii) smatia se da je elemenat inte-
gialno zatien.
Piouiti viednosti date u goie pomenutom dodatku i piopise za ispitivanje va-
tiootpoinosti kod iazliitih konstiukcija i konstiuktivnih elemenata (UNE 23-093,
UNE 23-801 i UNE 23-802).
Tabela VII-5. Bodovanje vatiootpoinosti
Vatrootpornost Broj bodova
Visoka 10
Srednja 5
Niska 0
Svus:ri viroi
U mnogim sluajevima sputeni plafoni ili dupli podovi spieavaju iano otkiivan-
je poaia, piavilnu iaspodelu agensa za gaenja i omoguavaju kietanje dima. Stoga,
ova metoda daje negativne poene u sluajevima kada postoje ovi elementi bez obziia
na njihov sastav, oblik i zavinu obiadu
Sputeni plafoni se smatiaju nezapaljivim ako su nainjeni od cementa, kamena,
gipsa i metala, odnosno ako su iangiiani kao Euio klasa A. Sa diuge stiane zapaljivi
sputeni plafoni nainjeni su od netietiianog diveta, PVC-a, poliamida, ABS ko-
polimeia i, uglavnom, oni iangiiani kao Euio klasa B ili nie od nje.
Tabela VII-6. Bodovanje sputenih plafonaiduplih podova
Sputeni plafoni/podignuti podovi Broj bodova
Nema 5
Nezapaljivi (MO) 3
Zapaljivi (M4 ili gore) 0
F:ovi oii zvisr oo iociir
Ovaj faktoi piocenjuje iastojanje od najblie vatiogasne stanice kao i vieme
potiebno da vatiogasna biigada stigne do datog objekta. U obzii se mogu uzeti samo
one vatiogasne stanice koje imaju dovoljno vozila i osoblja i koje iade 24h. Ako se
vieme i iastojanje iazliito boduju, onda se u obzii uzima najnia viednost.
Tabela VII-7. Bodovanje iastojanja od vatiogasne stanice
Rastojanje (km) Vreme dolaska (min) Broj bodova
Manje od 5 Manje od 5 10
Izmeu 5 i 10 Izmeu 5 i 10 8
Preko 20 Preko 25 0

Pvis:uv zovor
Piistup zgiadama podiazumeva mogunost gaanja poaia sa spoljane stiane i
pomoi u evakuaciji ljudi iz zgiade.
Da bi se piistup objektu viednovao kao dobai, poied zahteva iegulasanih poseb-
nim piopisima, elementaini uslovi koje moia da ispunjava neki piistupni put su:
5m najmanja slobodna iiina, 4m maksimalna slobodna visina i pieko 2.000 kgicm
2

nosivost puta. U okiuenju zgiade ne smeju da postoje nikakve piiiodne ili vetake
piepieke, na iastojanju manjem od 6m, a slobodna visina zgiade moia da dozvoljava
maksimalno iastojanje od 10 m. Meutim, zbog kompleksnosti uslovi evakuacije iz
unutianjosti zgiade se ne uzima u obzii.
Tabela VII-8. Bodovanje mogunosti piistupa zgiadi
Pristupnost zgradi Broj bodova
Dobra 5
Pristojna 3
Loa 1
Veoma loa 0
F:ovi oii zvisr oo rrr onir: i vo:rciiiin ovsos:i
Po:rciii ovsos:
Ovaj faktoi obuhvata postojanje izvoia paljenja koji se obino koiiste u pioiz-
vodnom piocesu, a koji mogu da dovedu do poetka poaia. Na piimei, to mogu
biti piocesi koji se vode na visokim tempeiatuiama (pei, ieaktoii, topljenje i livenje
metala), piitiscima ili egzoteimne ieakcije i svi oni imaju visoku aktivacionu opas-
nost.
Takoe se moiaju analiziiati i komplementaini aspekti kao to su to: zabiana
puenja u piostoiijama, zatita od pianjenja piiiodnog elektiiciteta ili postojanje
iadova sa otvoienim plamenom.
Tabela VII-9. Bodovanje potencijalnih opasnosti
Potencijalna opasnost Broj bodova
Neznatna 10
Srednja 5
Visoka 0
PoZvo ov:rvrrir
Poaino opteieenje odnosi se na piocene koliine toplote po jedinici poviine,
koja bi mogla da se oslobodi sagoievanjem celokupnog postojeeg sagoiljivog ma-
teiijala na nekoj poviini ili u piostoiijama. U zgiadi, moia da se uzme u obzii i njen
sadiaj.
Ova viednost se moe iziaunati piimenom foimule koja povezuje zapaljivu
masu, toplotu sagoievanja i poviinu, ali u cilju pojednostavljenja ona se takoe
moe, sa dovoljnom tanou, pioceniti pomou tabela za klasikaciju iizika koje
daje NFPA piopis 13 automatski spiinklei sistemi, tabela koje daje Gietenei metoda
ili tabela iz RSCIE.
Tabela VII-10. Bodovanje teimikog opteieenja
Poarno optereenje(MJ/m
2
) Broj bodova
Nisko (ispod 1.000) 10
Srednje (izmeu 1000 i 2000) 5
Visoko (izmeu 2.000 i 5.000) 2
Veoma visoko (preko 5.000) 0
Zviiivos: oovivoo r:rviii
Ovaj faktoi piocenjuje hazaid postojeeg goiivog mateiijala i to u odnosu na
mogunost njegovog paljenja. Fizike konstante koje odieuju lakou paljenja go-
iivog mateiijala su:
Gianice zapaljivosti: to su iie to je situacija loija
Taka paljenja: to je nia to je situacija loija
Tempeiatuia samopaljenja: to je nia to je situacija loija
Gasovi i tenosti koji su zapaljivi na tempeiatuii okiuenja spadaju u visoko za-
paljive mateiije, dok se nezapaljive viste mateiije pod noimalnim uslovima (koje
se ne iaspadaju kao piah i sl.), kao kamen, i metali (gvoe, elik) smatiaju slabo
zapaljivim.
Tabela VII-11. Bodovanje zapaljivosti mateiijala
Zapaljivost Broj bodova
Mala 5
Srednja 3
Visoka 0
Rro, is:o i oovZvir
Ovaj faktoi piocenjuje ied i istou u pioizvodnim objektima kao i postojanje
odieenog osoblja i peiiodinih planova odiavanja instalacija (elektiine, iazvod
vode, gasa, itd.) kao i instalacija za zatitu od poaia.
Tabela VII-12. Bodovanje ieda, istoe i odiavanja
Red, istoa i odravanje Broj bodova
Odlino 10
Srednje 5
Loe 0
Visi siois:
Ukoliko se u objektu nalaze skladita ija je visina vea od 2m poveava se poaini
iizik zbog poveanja teimikog opteieenja, lakeg iienja poaia i oteanih uslova
gaenja poaia. Piiioda uskladitenog mateiijala se ne uzima u obzii.
Tabela VII-13. Bodovanje skladita koje se piostiie u vis
Skladite u visini Broj bodova
Ispod 2 m 3
Izmeu 2 i 6 m 2
Iznad 6 m 0
F:ovi oii onunv:iu roorsu vvroos: irovir
Kocr:vcii vvroos:i
Obim diiektne tete koja je posledica poaia zavisi od viednosti zgiade i sadiaja
u njoj pioizvodna siedstva (uglavnom maine), siiovine, polupioizvodi, gotovi
pioizvodi i instalacije. Uopte uzevi, posledine tete i tete po piot je mnogo tee
kvantikovaii (kao to je komplikovano pioceniti iazliite mogue scenaiije posle
poaia) i stoga ova metoda ne obuhvata ove inioce.
Tabela VII-14. Bodovanje koncentiacije viednosti
Koncentracija vrednosti (euro/m
2
) Broj bodova
Ispod 500 3
Izmeu 500 i 1.500 2
Iznad 1.500 0
F:ovi oii u:iu uis:vir
Mogunost unitavanja pioizvodnih elemenata, siiovina, polupioizvoda i gotovih
pioizvoda u poaiu diiektno je povezana sa ovim faktoiima. Oni obuhvataju:
Unitavanje pod dejstvom toplote. Pivo se odiedi posledica toplote koju
stvaia poai na goie pomenutim stavkama. Na piimei, toplota moe da u
velikoj meii utie na industiiju plastike, elektionsku industiija ili iashladna
skladita. Sa diuge stiane, toplota ima manjeg uticaja u industiiji pieiade
metala ili diveta.
Tabela VII-15. Bodovanje mogunosti unitavanja pod dejstvom toplote
Mogunost razaranja pod dejstvom
toplote
Broj bodova
Mala 10
Srednja 5
Velika 0
Unitavanje usled dejstva koiizije, a zbog piiiode gasova koji se oslobaaju
tokom ieakcije sagoievanja kao to su to HCl ili H
2
S. Na piimei, ovi gasovi
mogu znatno da otete elektionske komponente.
Tabela VII-16. Bodovanje mogunosti iazaianja pod dejstvom dima
Mogunost razaranja pod dejstvom
dima
Broj bodova
Mala 10
Srednja 5
Velika 0
Tabela VII-17. Bodovanje mogunosti unitavanja usled dejstva koiozije
Mogunost razaranja usled dejstva
korozije
Broj bodova
Mala 10
Srednja 5
Velika 0
Na kiaju, tieba iazmotiiti i tete koje mogu da budu posledica upotiebe
vode za gaenje poaia. Na piimei, ova vista tete e, opte uzevi, biti man-
ja u tekstilnoj nego u papiinoj ili kaitonskoj industiiji, ili pak u skladitima
sa mateiijalima u iasutom stanju.
Tabela VII-18. Bodovanje mogunosti unitavanja vodom za gaenje poaia
Mogunost razaranja pod dejstvom vode
za gaenje poara
Broj bodova
Mala 10
Srednja 5
Velika 0
F:ovi oii u:iu vvosivrir voZv
Mogunost pioiienja poaia piocenjuje se tako to se iazmatia piostoini
iazmetaj veitikalni ili hoiizontalni potencijalnih goiivih mateiija. Ovde se ne
uzima u obzii bizina iienja niti bizina sagoievanja mateiijala.
Vrv:iio sivrir
Na piimei, postojanje skladita koje ide u visinu ili pak takvih konstiukcija, maina
ili instalacija koje mogu da omogui iienje poaia na goinje spiatove ukazuje na
veoma visoku mogunost veitikalnog iienja poaia.
Tabela VII-19. Bodovanje mogunosti veitikalnog iienja poaia
Mogunost vertikalnog irenja poara Broj bodova
Mala 5
Srednja 3
Velika 0
Hovizo:io sivrir
Na piimei, ako u piocesu postoje linijski pioizvodni lanci u kojima neki zajedniki
elementi omoguavaju iaspiostiianje plamena, takav pioces ima visoku mogunost
iienja poaia. Na supiot tome, postojanje nezavisnih iadnih delova sa piaznim
piostoiima u kojima se ne nalaze goiivi mateiijali ili pak postojanje iiokih puteva za
ciikulaciju, znai malu mogunost iienja poaia.
Takoe se moia uzeti u obzii i iienje poaia posiedstvom zapaljivih tenosti
koje se ne nalaze u ogianienom piostoiu, kao i svih piisutnih goiivih mateiija koje
stvaiaju poaie tipa B.
Tabela VII-20. Bodovanje mogunosti hoiizontalnog iienja poaia
Mogunost horizontalnog irenja poara Broj bodova
Mala 5
Srednja 3
Velika 0
Zns:I:I vn:ouI I vn:ouI o)I umn)u)u
s:v:u (Y vn:ou))
Ovi faktoii obuhvataju sve one faktoie koji dopiinose spieavanju iazvoja poaia
ili ogianiavanju njegovog obima i posledica. U ovom sluaju bodovi se piipisuju
samo ako postoji odgovaiajui faktoi, ako je isti ispiojektovan na odgovaiajui nain
i ako se moe gaiantovati njegov iad u sluaju potiebe. Diugim ieima, aktiviianje se
ziki pioveiava ili se veiikuje odgovaiajue odiavanje instalacija. to se tie oiga-
nizacionih meia koje obuhvataju ljudstvo (vatiogasne biigade, planovi za sluajeve
nesiea) neophpdno je veiikovati postojanje opte evidencije, uputstava, piocedu-
ia, itd, koje gaiantuju tiening osoblja, piakse i poaine vebe i sl.
Takoe je vano ukazati da bodovi koji se daju zbog postojanja iazliitih koncepata
su vei tamo gde postoji piisustvo ljudi, to ukazuje na stalnu aktivnost (ukljuujui
vikende i piaznike) ili pak na uvaia koji e pioveiiti da li je u pitanju lani alaim ili
je poai stvaian, pa je potiebno momentalno delovanje.
Os)v:I zn zns:I:u oo voznun
Au:or:s or:rcii
Tieba iazmotiiti da li automatska detekcija poaia postoji u celoj zgiadi. Sma-
tia se da su poviine koje su pokiivene automatskim spiinkleiima takoe pokiivene
ovom zatitnom meiom.
Tabela VII-21. Bodovanje naina automatske detekcije poaia
Koncept
Broj bodova
Bez uvarske slube Sa uvarskom slubom
Ne postoji veza
sa alarmnim
centrom
Postoji veza
sa alarmnim
centrom
Ne postoji veza
sa alarmnim
centrom
Postoji veza
sa alarmnim
centrom
Automatska
detekcija
0 2 3 4

uvaiska sluba znai da postoji stalna kontiola svih poviina koju i posle iadnog
viemena vii kvalikovani uvai, bilo putem zikog piisustva, bilo pieko elektion-
skog nadzoinog sistema. U svakom sluaju to pietpostavlja mogunost momental-
nog piistupa zonama poaia ili upiavljanje sistemima za sluajeve nesiee.
Ako pak ne postoji uvaiska sluba, ali postoji veza sa alaimnim centiom, moe
se oekivati da e odziv biti manje pouzdan nego u sluaju postojanja ovakve slube,
a zbog mogueg kanjenja odgovaiajue akcije.
Au:or:si svviirvi
Uvek tieba iazmotiiti da li u svim zgiadama i objektima nekog pogona postoje
automatski spiinklei sistemi.
Tabela VII-22. Bodovanje automatskih spiinkleia
Koncept
Broj bodova
Ne postoji veza
sa alarmnim
centrom
Postoji veza
sa alarmnim
centrom
Ne postoji veza
sa alarmnim
centrom
Postoji veza
sa alarmnim
centrom
Automatski
sprinkleri
5 6 7 8
Moniii uvrii z osrir voZv
Uvek tieba iazmotiiti da li postoji dovoljan bioj mobilnih uieaja za gaenje
poaia i da li oni pokiivaju celokupne poviine zgiada i objekata. Tieba sagledati
da li su ovi apaiati odgovaiajui za piedevieni tip poaia i da li su jasno naznaeni.
Takoe tieba pioveiiti da li postoji dovoljan bioj iezeivnih apaiata (otpiilike 1 na
svakih 20 koji su postavljeni).
Opte uzevi, ovi apaiati moiaju biti lociiani tako da je iastojanje od bilo koje
take u pogonu do najblieg apaiata manje od 15m. Kada tieba pokiiti odieene
hazaide, ovo iastojanje moe biti i manje.
Tabela VII-23. Bodovanje mobilnih uieaja za gaenje poaia
Koncept
Broj bodova
Runi aparati za gaenje
poara
1 2
Uu:vsii niov:i
Tieba iazmotiiti da li postoji dovoljno hidiantskih mesta tako da su sve
giaevinske poviine i objekti adekvatno pokiiveni. Smatia se da cievo od 25 ili
45mm titi piostoiije ako je zadovoljen uslov da vodeni mlaz moe da se usmeii na
svaku taku u datom piostoiu. Stoga tieba pioveiiti da li postoji dovoljan piitisak
vode i da li hidiantska mesta imaju sve potiebne elemente (kalem za cievo, ventil,
cievo i mlaznicu).
Kao opte piavilo hidiant moia da pokiiva poviinu koja odgovaia duini cieva
plus 5m koliko moe da dosegne vodeni mlaz.
Tabela VII-24. Bodovanje unutianjih hidianta
Koncept
Broj bodova
Unutranji
hidranti
2 4
Svoiisi niov:i
Spoljani hidianti moiaju da omogue gaenje spoljanih zidova i kiovova. Uvek
tieba pioveiiti da li je piitisak i piotok u ovim hidiantima dovoljan. U kabinetima
koji su lociiani izvan zgiada tieba da se nalaze svi delovi koji su potiebni za iad
spoljanih hidianta, kao to su to osnovni klju za otvaianje hidianta, cevni konektoi
za bizo piikljuivanje cieva, cieva i mlaznice. Opte uzevi maksimalno iastojanje
izmeu hidianta tieba da bude bai jednako duini cieva (do tii cieva od 20m se
moe piivistiti) plus 5 metaia vodenog mlaza.
Tabela VII-25. Bodovanje spoljanjih hidianta
Koncept
Broj bodova
Spoljani hidranti 4 2
OuonIzncI)n vn:uoonsv sIuzsv
Tir z i:rvvrciiu u siuiu voZv
Ovde se piocenjuje postojanje pivog i diugog inteiventnog tima, pii emu moiaju
biti ispunjeni sledei uslovi:
1. Osoblje za ove inteiventne timove moia da bude tano odieeno i moia da
ima poviemenu teoietsku i piaktinu obuku.
2. Postojanje ovakvih timova je obavezno u svakoj smeni i odeljenju.
3. Moia da postoji sva odgovaiajua opiema i mateiijal potieban za gaenje
poaia koji stalno moiaju biti odiavani u ispiavnom stanju.
Kao opte piavilo, bioj lanova u ovim timovima moia da bude:
Pivi inteiventni tim: 1 lan na svakih 250m
2
ili 5 do 8 lanova na svakih 100
zaposlenih iadnika.
Diugi inteiventni tim: 1 lan na svakih 1000m
2
ili 3 lana na svakih 300
zaposlenih iadnika
Tabela VII-26. Bodovanje inteiventnih timova
Koncept Broj bodova
Prvi interventni tim 2
Drugi interventni tim 4
Piovi srozs:i:r i i:rvi viovi oriovi u siuiu rsvrr
Ako ovakvi planovi postoje i ako se piimenjuju, isti moiaju da se piegledaju i
viednuju.
Tabela VII-27. Bodovanje planova samozatite i delovanja u sluaju nesiee
Koncept
Broj bodova
Planovi za sluaj nesree 2 4
Nakon izvienog piegleda iizika i piocena, utvienih viednosti za paiametie X
i Y, utviuje se viednost iizika po obiascu: R = 5i129X + 5i32Y i kvalikacija iizika
po tabeli bi. VII-28:
Tabela VII-28.
VREDNOST RIZIKA KVALIFIKACIJA RIZIKA
MANJE OD 3 VEOMA VELIKI
3 DO 5 VELIKI
5 DO 8 DOBAR
VIE OD 8 VEOMA DOBAR
Navedenu metodu odieivanja iizika od poaia tieba piihvatiti kao jedan od
piistupa iangiianju iizika za dati objekat.
Poied metode koja se nalazi kao piepoiuka u naim standaidima
161
, kojom se
utviuje opiavdanost uvoenja stabilnih instalacija za dojavu i gaenje poaia na
osnovu veliine poainog iizika za konstiukciju objekta i poainog iizika za sadiaj
objekta, ova metoda moe biti piimenjiva i u naim uslovima, s tim to tieba uzeti u
obzii da su nai standaidi sa manjim zahtevima u pogledu potiebnih vatiootpoinosti
(F) konstiuktivnih elemenata na gianicama poainih sektoia, u zavisnosti od viste i
namene objekta.
161 M.Kadi, D.Sekulovi, Zbiika piopisa Zatita od poaia i eksplozija - Zatita od poaia stabilnim
instalacijama za gaenje IV giupa, Nova piosveta, Beogiad
Navedena metoda, kao i mnoge diuge koje se danas koiiste u iazvijenom svetu,
dosta objektivnije vaiiiaju stanje iizika u odnosu na na postojei taiifni sistem.
3. RIZIK OD EKSPLOZIJE
Eksploziju deniemo kao dogaaj koji vodi bizom poveanju piitiska. Ovo
poveanje piitiska moe da bude izazvano: nukleainom ieakcijom, poputanjem
konstiukcije posuda pod piitiskom, eksplozivima, ieakcijama teimikog piobo-
ja, sagoievanjem piaine, magle ili gasa (ukljuujui paie) u vazduhu ili u nekom
diugom oksidacionom siedstvu.
Eksplozija nastaje usled vilo bizog oslobaanja eneigije. Oslobaanje eneigije
moia da bude dovoljno naglo da bi izazvalo lokalnu akumulaciju eneigije na mestu
eksplozije. Ova eneigija se tada iasipa iazliitim nainima kao to je to stvaianje
talasa piitiska, letenje piedmeta koji su izbaeni eksplozijom, toplotno ziaenje,
akustina eneigija ili ziko pomeianje opieme. Oteenje usled eksplozije je izaz-
vano iasutom eneigijom.
Ako eksplozija nastane u gasu, eneigija je uziok naglom iienju gasa koji potiskuje
okolni gas i iniciia talas piitiska koji se bizo kiee od izvoia eksplozije. Talas piitis-
ka sadii eneigiju koja izaziva oteenje okoline. Za hemijska postiojenja, najvie
oteenja od eksplozije nastaje usled ovog talasa piitiska.
Osnovni uzioci nesiea u hemijskoj industiiji su poaii iiili eksplozije. Razlika
izmeu ova dva dogaaja lei u viemenskom okviiu u kome se odigiava ovaj dogaaj.
Poaii su tipino mnogo spoiiji dogaaji koji obuhvataju sagoievanje mateiijala. Ek-
splozije su posledice iznenadnog oslobaanja eneigije u toku veoma kiatkog peiioda
viemena i mogu, ali ne moiaju, da obuhvate sagoievanje ili diuge hemijske ieakci-
je. Mogue je da poai vodi do eksplozije i da eksplozija moe da vodi do poaia i
sekundainih eksplozija ako su obuhvaeni sagoiljivi gasovi ili tenosti.
Eksplozije se mogu dogoditi kako na objektu koji se nalazi na samoj lokaciji tako
i tokom tianspoita. One se mogu dogoditi i u diugim industiijama koje nisu petio-
hemijske kao to su to na piimei pieiada hiane, pulpe i haitije i faimaceutska indus-
tiija.
Deagracija je proces brzog sagorevanja, to je toplotni proces koji se radi-
jalno iri od izvora paljenja u svim pravcima, a kroz raspoloivu gorivu sup-
stancu. Kako se zapremina reakcione zone iri, to je vea povrina u kontaktu
sa gorivom supstancom i reakcija koja je zapoela kao mala, vremenom ima sve
vie i vie energije.
Detonacija se moe denisati kao pioces momentalnog sagoievanja mada pos-
toji kiatak viemenski inteival sagoievanja. Detonacije stvaiaju vee piitiske i obino
su mnogo iazoinije od deagiacije. One se mogu dogoditi u visoko eksplozivnim
supstancama, u ieaktivnim smeama gasovaipaia, u izvesnim piainama i aeiosoli-
ma. Opte uzevi detonacija je najsnaniji oblik eksplozije gasa poto je piostiianje
eksplozivnog talasa tienutno, a piostiianje detonacionog talasa zavisi od koliine
goiive supstance.
Razlika izmeu detonacije i deagiacije u smei gasovaipaia zavisi od toga da li
se fiont plamena u nepioieagovanom medijumu kiee bizinom veom ili manjom
od bizine zvuka.
3.1 Vxsiv vsIozI)v
Postoji vie naina klasikovanja eksplozija. U osnovi one se dele na zike i hemi-
jske, mada se esto u jednom nesienom sluaju mogu istoviemeno odigiati oba tipa
eksplozija. Na slici VII-10 piikazana je osnovna klasikacija eksplozija.
Slika VII-10 Osnovna podela eksplozija
3.1.1 FIzIv vsIozI)v
Ove eksplozije mogu da nastanu kao posledica pucanja suda, paia nastalih iz
kljuale tenosti (BLEVE), ili kao posledica bizog pielaza iz jedne u diugu fazu. iste
zike eksplozije su iezultat iasipanja postojee potencijalne eneigije bez ikakvog
uticaja neke hemijske ieakcije, kao to je to pucanje kotla sa toplom vodom, jei kotao
puca ali iza toga ne sledi eksplozija vode. Meutim, u piaksi su ee ziko-hemijske
eksplozije nego iste zike eksplozije. Ako je sadiaj suda zapaljiv, moe da doe do
poaia ili eksplozije oblaka paie, to spada u hemijske eksplozije.
Posuda pod piitiskom sadii uskladitenu eneigiju koja je posledica ovog
unutianjeg nadpiitiska i piedstavlja opasnost od eksplozije. Ako nadpiitisak u po-
sudi stvaia opteieenje vee od njene mehanike vistoe ili ako usled nekog diugog
uzioka posuda oslabi, eneigija se naglo oslobaa usled pucanja suda i tada mogu da
nastanu znaajna oteenja. Oteenja izaziva talas piitiska usled naglog oslobaanja
gasa koji se bizo kiee naputajui posudu. Ovaj talas piitiska moe da bude i udaini
talas, zavisno od piiiode otkazivanja suda. Elementi zida suda ili delovi konstiukcije
koji lete naokolo takoe mogu da izazovu oteenja.
Iako postoji mogunost da u noimalnim iadnim uslovima posuda eksplodiia zbog
isto zikih ili mehanikih iazloga (tj. piepunjavanje, piegievanje, koiozija, kitost
ili udai), mnogo vea teta e biti izazvana ako se hemijska eksplozija odigia unutai
mehaniki viste posude koja se zatim iaspiskava pod piitiskom koji je nekoliko
puta vei od noimalnog iadnog piitiska.
Eksplozija usled bize piomene faze se dogaa onda kada tenost ili vista ma-
teiija piou kioz veoma bize piomene faza agiegatnog stanja. Ako doe do piomene
iz tene u vistu fazu ili iz viste u gasovitu (sublimacija), zapiemina mateiije e se
poveati stotinama ili hiljadama puta, to esto izaziva eksploziju. Ovo je pioces koji
dovodi do toga da kukuiuz piee u kokice kada vlaga koja se nalazi u jezgiu piomeni
fazu i bizo se pioiii.
Najuobiajenije ekplozije usled bize piomene faza nastaju kada se mateiija iznenad-
no izloi dejstvu diuge mateiije koja se nalazi na dovoljno visokoj tempeiatuii koja
moe da izazove bizu piomenu faze. Kljuni faktoii kod eksplozije usled bize piomene
faza obuhvataju velike tempeiatuine iazlike, mateiijale koji menjaju fazu, a ija je taka
kljuanja mnogo ispod tempeiatuie toplotnog izvoia, veliku iazliku u toplotnom ka-
pacitetu i veliku poviinu kontakta izmeu mateiijala i toplotnog izvoia.
Eksplozija paia koje se iie iz kljuale tenosti (BLEVE) deava se onda kada
katastiofalno otkae posuda u kojoj se nalazi tenost na tempeiatuii koja je iznad
njene noimalne take kljuanja. Posledica bizog smanjenja piitiska tokom otka-
zivanja posude je iznenadno bizo ispaiavanje dela tenosti. Uziok tete je delom
i talas piitiska koji je posledica bizog ispaiavanja tenosti i iienja paie. Takoe je
mogue da doe do tete izazvane delovima posude koji se ponaaju kao piojektili i
do tete usled udaia izazvanog izbacivanjem tenosti i vistih mateiija. Otkazivanje
posude moe da bude posledica unutianjeg poaia, mehanikog udaia, pievelikog
unutianjeg piitiska ili otkazivanja u domenu zamoia mateiijala.
3.1.2 Hemijske eksplozije
Hemijske eksplozije obuhvataju unifoimne ieakcije koje se manje ili vie odi-
giavaju unifoimno kioz celu masu ieaktanata i ieakcije iaspiostiianja koje zapoinju
u jednoj taki i iie se kao fiont kioz celu masu ieaktanata.
Unifoimne ieakcije su obino iezultat egzoteimnih ieakcija u zatvoienom pios-
toiu sa nejednakim iasipanjem toplote i one se obino nazivaju i ieakcije toplotnog
pioboja. Reakcije iaspiostiianja obuhvataju deagiacije i detonacije.
Opte uzevi hemijske eksplozije su iezultat hemijske ieakcije koju stvaia gas
pod visokim piitiskom, odnosno kada se vista mateiija, tenost ili gas iznenada
tiansfoimiu u gas mnogo vee zapiemine od poetne. Ova piomena zapiemine do-
vodi do bizog iienja gasa koje moe da dostigne bizine od 200 do 300 kmih.
Da bi se stvoiio oblak zapaljive smee gasova skoio uvek je potiebno da se os-
lobodi mateiijal koji se u tenom stanju nalazi pod piitiskom, odnosno da doe do
izbacivanja ili isticanja zapaljivog gasa, lako zapaljive tenosti ili zapaljive piaine iz
tehnoloke opieme. Do ovog izbacivanja moe doi usled neispiavnosti aimatuie,
gubitka vistoe cevovoda ili posuda u kojima se nalaze ove mateiije, nepotovanja
piopisanog tehnolokog postupka i mnogih diugih iazloga. Deo ovakve piosute ma-
teiije odmah piokljua (tienutno ispaii) vukui sa sobom veliku zapieminu vazduha
i foimiiajui zapaljivi oblak paie. Oslobaanje paie takoe povlai za sobom masu
tenosti u vidu no iaspienih kapljica koja je otpiilike jednaka ispaienoj masi, tako
da masa oblaka ne samo da nabubii ve se takoe poveava i njegova gustina i smea
postaje mnogo vie opteieena goiivom.
Ovaj oblak moe da se zapali bilo iz spoljanjeg izvoia bilo usled dostizanja tem-
peiatuie samozapaljenja, i da zatim eksplodiia. Eksploziju gasa iiili paie deniemo
kao pioces u kome sagoievanje piethodno izmeanog oblaka gasa, tj. goiiva sup-
stanca-vazduh ili goiiva supstanca-oksidaciono siedstvo izaziva bizo poveanje
piitiska. Ove eksplozije se mogu desiti unutai piocesne opieme ili cevovoda, u
zgiadama, na naftnim platfoimama, na otvoienim piocesnim poviinama ili u
neogianienim zonama.
Posledice eksplozije gasa zavisie od okoline u kojoj se nalazi oblak gasa ili koju
gas obavija. Stoga je uobiajeno da se ekplozija gasa klasikuje i u zavisnosti od oko-
line u kojoj se odigiava eksplozija, i to:
Eksplozije gasaipaie u ogianienom piostoiu koje se odigiavaju unutai
iezeivoaia, piocesne opieme, cevovoda, u odvodnim kanalima, sistemima
za odvod otpadnih mateiija, zatvoienim sobama i u podzemnim instalaci-
jama. Eksplozije u ogianienom piostoiu se takoe nazivaju i unutianje
eksplozije.
Eksplozije gasaipaie u delimino ogianienom piostoiu deavaju se kada
se goiivo sluajno oslobodi unutai piostoiije koja je delimino otvoiena.
Tipini sluajevi su kompiesoiske stanice i platfoime za vaenje nafte.
Zgiada e ogianiiti eksploziju, a piitisak eksplozije se moe osloboditi
samo kioz odune otvoie, tj. otvoie na zidovima ili lake odune zidove koji
se bizo otvaiaju pii malim nadpiitiscima. Glavni pioblem kod delimino
zatvoienog piostoia je u tome to plamen moe da se ubiza do nekoliko
stotina metaia u sekundi i da pii tom sabija nepioieagovani medijum is-
pied fionta ieakcije, poveavajui njegovu tempeiatuiu iznad njegove tem-
peiatuie samozapaljenja. Ovo sabijanje nastaje veoma bizo i izaziva naglu
piomenu piitiska ili udai ispied fionta ieakcije to se klasikuje kao deton-
acija, jei se fiont ieakcije i osnovni udaini talas piostiiu u nepioieagovanoj
smei bizinom koja je jednaka ili vea od bizine zvuka.
Eksplozije gasaipaie u neogianienom piostoiu u piocesnim postiojenji-
ma i diugim neogianienim zonama su eksplozije gasova koje se deavaju
na otvoienim piostoiima kao to su to piocesna postiojenja. Oblak gasa
koji je stvaino neogianien i koji nema nikakve piepieke i koji je zapaljen
slabim izvoiom paljenja daje male nadpiitiske tokom goienja (plamen kao
munja). Meutim tieba paljivo koiistiti teimin neogianienog piostoia.
U piaksi, u piocesnom postiojenju postoje lokalne zone koje su delimino
ogianiene i u kojima se nalaze iazne piepieke. U sluajevima deagiacije
u ovim zonama se stvaiaju visoki eksplozivni piitisci i ako oblak detoniia
kao iezultat velikog ubizanja plamena, detonacija e moi da se piostie
kioz oblak bez ikakvih ogianienja.
Piaine veine vistih goiivih mateiijala, kada se dispeiguju u vazduhu i upale,
mogu da goie bizo stvaiajui potencijal za pojavu eksplozije piaine. Divo, alumini-
jum, ugalj, biano, mleko u piahu, boje i faimaceutski pioizvodi su piimeii mateii-
jala koji su izazvali eksplozije.
Piaina itaiica je sagoiljiva i odgovoina je za eksplozije u liftovima za itaiice
u silosima. Mnoge hemikalije koje se koiiste i pioizvode u hemijskoj industiiji su u
obliku piaine. Eksplozivno ponaanje ovih mateiijala tieba da bude na adekvatan
nain okaiakteiisano pie dalje pieiade, iukovanja, otpieme i koiienja.
ak i piaina na piocesnoj opiemi moe da izazove poai ili eksplozije. Slojevi
piaine koji se sakupljaju na vielim poviinama piocesne opieme mogu se zagie-
jati, tinjati i zapaliti se. Sloj piaine stvaia i teimiku izolaciju na opiemi to izaziva
poiast tempeiatuie na njenoj poviini i poveava veiovatnou da doe do paljenja.
Diugo, estice piaine mogu da se pomeaju sa vazduhom i da stvoie zapaljivi oblak
piaine.
Poaii nad baiom zapaljive tenosti (iasuta zapaljiva tenost) su iezultat
poviinskog sagoievanja zapaljive ili sagoiljive tenosti. Ovi poaii mogu biti ekas-
no lokalizovani, ali isto tako mogu da izazovu i domino efekat i da budu veoma
iazaiajui.
Tipian poai nad baiom zapoinje sa oslobaanjem zapaljivog ili sagoiljivog ma-
teiijala iz piocesne opieme. Ako je mateiijal tean, uskladiten na tempeiatuii ispod
svoje noimalne take kljuanja, tenost e se sakupiti u baiu. Geometiija baie je
diktiiana okolinom, na piimei, nasipom oko iezeivoaia, ali je takoe mogua i po-
java neogianienih baia na otvoienoj iavnoj poviini. Neogianiena baia je takoe
mogua ako je piosuta koliina tenosti nedovoljna da napuni piostoi unutai na-
sipa koji se nalazi, iecimo, oko iezeivoaia ili pak ako se pielije pieko nasipa. Ako
se tenost uva pod piitiskom iznad svoje noimalne take kljuanja, tada e deo
tenosti tienutno piei u paiu, dok e ostatak tenosti da foimiia i baiu u blizini
mesta cuienja.
Eskalacija poaia nad baiom moe da bude u biojnim oblicima kao to je to dalje
izlivanje kao posledica piegievanja, oteenje piotivpoaine opieme i spieavanje
piistupa opiemi za iuno iskljuivanje. Najozbiljniji mogui oblik eskalacije poaia
nad baiom zapaljive tenosti obuhvata eksploziju paie koja se iii iz kljuale tenosti
i piekljuavanje iezeivoaia, odnosno stvaianje vatienog stuba ili lopte.
Vatiena lopta nastaje usled sagoievanja oblaka goiiva supstanca-vazduh. Unu-
tianje jezgio oblaka se skoio u celini sastoji samo od goiive supstance, dok je spoljni
sloj (gde pivo dolazi do paljenja) sastavljen od zapaljive smee goiiva supstanca-
vazduh. Kako se sila potiska toplih zapaljivih gasova poveava, upaljeni oblak tei
da se penje, iii i uzme sfeiini oblik. U veini sluajeva eksplozije paie koja se iii
iz kljuale tenosti koje obuhvataju zapaljive ili sagoiljive tenosti javljaju se vatiene
lopte poto tenost momentalno pivo pielazi u paiu a tada se, usled meanja goiiva
sa vazduhom na spoljnoj poviini, zapali. Vatiene lopte su, obino kiatkotiajne, ali sa
veoma visokim uksom toplotnog ziaenja. Vatiena lopta nastala od BLEVE moe da
bude nekoliko desetina metaia u pieniku.
Potencijalnu eskalaciju poaia je mogue znaajno smanjiti uvoenjem pasivnih
i aktivnih meia za zatitu od poaia. Piotivpoaina zatita je komplesno uzajamno
dejstvo biojnih faktoia. Piilikom piocene adekvatnosti iastojanja izmeu iezeivoaia
u skladitu sa iezeivoaiima, na piimei, tieba iazmotiiti piisustvo zatite od plav-
ljenja usled piskanja, teimiku izolaciju i svojstva sadianog mateiijala.
3.2 Nn)xnzoxI)I iIovI o2nxn}vsIozI)v
Tamo gde se na osnovu fundamentalnih znanja ne mogu postaviti piavila, ek-
splozija oblaka zapaljive smee gasova (VCE) na otvoienom piostoiu svakako ima
ishod sa najveom tetom, koja je piaena gubitkom svog sadiaja zapaljivog mateii-
jala. Za ovo postoji nekoliko iazloga:
Oblak paie moe da sakupi veliku koliinu mateiijala i stoga moe oslo-
boditi enoimnu koliinu hemijske eneigije posle paljenja.
Udai nije piiguen zidovima zgiade (kao to je to u sluaju zatvoienih ek-
splozija) niti sudovima pod piitiskom (kao to je to sluaj kod unutianje
eksplozije).
Piekid iada pomonih slubi (kao to je to sluba piotivpoaine zatite)
dovodi do toga da je mnogo tee kontiolisati sekundaine poaie, koji veo-
ma esto slede poetnu eksploziju, nego sline poaie kojima ne piedhodi
eksplozija. U piaksi je esto sluaj da teta koja je izazvana sekundainim
poaiima pievazilazi tetu nastalu usled eksplozije.
Razoina mo VCE je dugo viemena bila veoma malo iazumljiva, upikos znatnim
istiaivakim napoiima. Bilo je teko nai mehanizan po kome oblak paie koji goii
moe da geneiie udai.
Pioces eksplozije zapaljivog oblaka se moe podeliti u nekoliko faza. U pivoj, veo-
ma kiatkotiajnoj fazi, plamen se iii sfeino dok ne dostigne goinju gianicu oblaka.
Oblak se poveava u visinu za oko dva puta. Dalje dolazi do hoiizontalnog iienja
fionta plamena. Kod spljotenog oblaka uspostavlja se zona piitiska u obliku toiusa
koji se stalno iii sa plamenim fiontom. Uzima se da je maksimalni nadpiitisak kod
eksplozije oblaka paia oko 0,1 bai, a kod detonacije do 20 baia. Detonacije su u sva-
kom sluaju iee i najee se deavaju u delimino ili u potpuno zatvoienom pios-
toiu.
Kada pukne neka cev u cevovodu ili kada doe do oteenja iezeivoaia pod
piitiskom obino se javlja tuibulentni mlaz gasa koji naglo izlazi i koji se sastoji od
nadzvunog jezgia i podzvunog tuibulentnog dela. Zahvatanjem okolnog vazduha
nastaje zapaljiva smesa, a linija koncentiacije donje gianice zapaljivosti ima izdueni
oblik u piavcu noimalnom na glavni mlaz
162
.
Efekat eksplozije na stiuktuie sastoji se od dejstva udainog talasa, vetia i
teimikog efekta. Razliite viste eksplozije geneiiu iazliite udaine talase. Tipian
fenomen koji se moe desiti kod udainih talasa, nastalih od eksplozije, jeste fokusii-
anje talasa usled iazliitih osobina vazduha. Kao iezultat nehomogenosti vazduha
mogu se u odieenim piavcima pojaviti vei piitisci i to na udaljenostima veim od
oekivanih.
162 E. Hadiselimovi, R. Vujovi, Pojave i dejstva piostoinih eksplozija, Elementaine nepogode i
katastiofe, Jugoslovensko savetovanje, Budva 1986
Meutim, odieivanje meudelovanja udainih talasa i objekata je dosta sloeno
jei zavisi od vie faktoia, a piocena mogue tete na objektima je oteana injenicom
da pojedini elementi konstiukcije doive iazliita oteenja pod delovanjem iaznih
opteieenja.
Eksplozija stvaia, u okolnom vazduhu, pozitivnu fazu nadpiitiska (piitisak iznad
noimalnog atmosfeiskog) koja se kiee van u svim piavcima. Iza ovoga odmah sledi
peiiod negativnog piitiska (ispod viednosti noimalnog atmosfeiskog piitiska) pie
nego to se piitisak vazduha viati na noimalu. Svaka od ovih faza piitiska ili oba
zajedno, mogu da budu odgovoini za tetu koja nastaje tokom vazdunih eksplozija.
Nadpiitisak je izazvan naglim stvaianjem gasovitih i painih pioizvoda eksplozije
i okolni vazduh nema viemena da se skloni sa putanje pioizvoda sagoievanja koji se
iie. Kako plamen koji se iii nailazi na piepieke (tj. zgiade, cevovode, posude, nosee
konstiukcije) on se uvija, savija i kida zbog ega se u znatnoj meii poveava oblast
plamena i samom tim i koliina toplote koja se stvaia po jedinici zapiemine. Kao
iezultat ovoga dolazi do ubizavanja sagoievanja to vodi do pojaane tuibulencije
kod sledeih piepieka to, za uzviat, jo vie ubizava plamen. Piouavanje eksplozija
oblaka paie pokazuje da je u mnogim sluajevima piisutan neki oblik deliminog
ogianiavanja, ali postoje i izuzeci koji su dobio dokumentovani. Daleko od centia
eksplozije, posledice tete udainog talasa VCE veoma podseaju na one koje su pos-
ledica eksplozija kondenzovane faze, kao to je to tiinitiotoluol.
Iako to nije sasvim objanjeno sa teoiijske take gledita, dogaa se da je u piaksi,
piilikom oslobaanja 1 tone ugljovodonika, maksimalna mogua teta kod poaia
nad baiom zapaljive tenosti mnogo vea od viednost maksimalno mogue tete za
VCE.
Tenost koja kljua iiei eksplozije paie (BLEVE) ne piedstavlja veu opasnost
od eksplozije oblaka paie zapaljive tenosti (VCE) jei iskustvo pokazuje da se teta
od BLEVE nalazi unutai piola tete koja je posledica VCE i pievashodno je izaz-
vana iadijacijom i udaiom fiagmenta, a ne usled udaia nadpiitiska.
Od svih iazliitih oblika poaia tenosti i njihovih ispaienja kao to su to, na
piimei, poai mlaza, tienutni poai i sl., kategoiija poaia nad baiom zapaljive
tenosti je odabiana kao ona koja izaziva najveu potencijalnu mateiijalnu tetu.
Tienutni poaii ubijaju jei oni esto nastaju bez ikakvog upozoienja i piestiu ljude
koji pokuavaju da pobegnu. Meutim, njihovo kiatko tiajanje iezultiia manjom ma-
teiijalnom tetom od poaia nad baiom zapaljive tenosti, pii emu su ovi diugi
manje opasni sa stanovita ljudskih ivota, ali zbog dueg tiajanja izazivaju vea kon-
stiuktivna oteenja.
Piocena iizika od poaia i eksplozije vii se metodom piocene maksimalne
mogue tete MM, to je objanjeno u daljem tekstu u glavi pod naslovom Piistup
obiadi teta i utviivanju potencijalnih teta u osiguianju.
4. RIZIK OD LOMA MAINA
Nepiedviene nezgode u pogonu mogu da budu uziok oteenja ili unitenja
maina, apaiata ili uieaja, a zbog nemogunosti izviavanja pioizvodne funkcije i
njihovog iskljuenja iz piocesa pioizvodnje.
Uzioci ovih dogaaja mogu biti:
gieka u mateiijalu,
konstiukciona gieka,
nespietnost ili nehat iukovaoca,
posledica negativnog uticaja elektiine eneigije pienapon, kiatak spoj,
nedozvoljeni pad napona i sl.,
upad stianog tela,
iaspad usled dejstva centiifugalne sile,
zla nameia iadnika ili tieeg lica i sl.
Svakodnevna nova tehnika i tehnoloka dostignua uslovljavaju na tiitu veo-
ma bizu piomenu i pojavu potpuno novih, specijalnih i sloenih visokopioduk-
tivnih maina sa sosticiianim nainima upiavljanja i automatskog iada. Sve ee
se susieu potpuno automatizovane i iobotizovane maine, obiadni centii i pioiz-
vodne tiansfei linije, koje objedinjavaju veliki bioj tehnolokih opaiacija i zamenjuju
mnotvo standaidnih maina. Zbog toga je, sve vie piisutna izuzetno velika vied-
nost lociiana na jedinstvenom piostoiu.
Sa poveanjem stepena automatizacije i upiavljanja, numeiike, meino-iegula-
cione i upiavljake jedinice imaju sve veu viednost i ine znaajan deo u ukupnoj
viednosti maine.
Da bi se obezbedili svi neophodni uslovi za piavilnu i dugotiajnu eksploataciju
ovakvih siedstava, postavljaju se posebni zahtevi i za giaevinske objekte i infiastiuk-
tuiu poev od posebnih mikioklimatskih uslova, kvalitetnog i stabilnog snabdevanja
elektiinom eneigijom, do centialnih iazvoda uida tehnikog vazduha, ulja za
podmazivanje, ulja za hidiualike sisteme i iashladnih siedstava, itd.
Piilikom eksploatacije, smanjuje se bioj iukovaoca na mainama, ali se zato
poveavaju zahtevi za angaovanje visokoobiazovanih ljudi u piipiemi pioizvodnje
i za odiavanje.
To je u mnogome piomenilo i ulogu ljudskog faktoia, koji sa poveanjem sloenosti
maina iaste kao uziok nastanka tete.
Takoe sa poveanjem sloenosti maina, i uzioci ija posledica moe biti lom,
postaju sve iaznovisniji i kompleksniji.
Istoviemeno, intenzivan iazvoj i bize piomene u ovoj oblasti, onemoguavaju
piaenje i foimiianje kvalitetnih i potpunih statistika teta, to oteava posao osigu-
ianja i utviivanje adekvatnih piemija osiguianja.
Zbog toga je upiavljanje ovim iizicima posebno znaajno i izmeu ostalog, tieba
da obezbedi potpune infoimacije o piisutnim iizicima kioz celovite i kompleksne
analize:
stiuktuie postiojenja i opieme,
viednosti pojedinanih maina, njihovog uticaja na pioces iada i pioizvodnje,
tiokove odiavanja i
veka tiajanja, (koji je veoma iazliit - od 5 pa do 40 godina).
Veoma je znaajno i da se identikuju i ispiavno piocene kljune maine iji kvai
ili nezgoda mogu da izazovu piekid pioizvodnje. U tom sluaju, mateiijalna teta
izazvana piekidom pioizvodnje moe da viestiuko piemai same tiokove opiavke,
pa i maine u celosti.
Na osnovu iezultata i analize stotina teta koje su se dogodile u hemijskoj industiiji
denisano je devet giupa opasnosti, kao faktoia od uticaja na iizik loma maina.
163
Neki od faktoia su kaiakteiistini samo za hemijsku industiiju i pioizvodnju aio-
matskih ugljikovodonika i goiiva, ali veliki bioj kaiakteiistian je i za ostale indus-
tiije i postiojenja.
Iako se mnogi od pomenutih faktoia odnose i na iizik poaia i eksplozije, u pojed-
inim tehnologijama, te dve viste osiguianja su veoma povezane i ne ietko, ne moe se
egzaktno utviditi da li uziok tete piipada poainom osiguianju ili osiguianju loma
maina.
Piema Publikaciji
164
Swiss Re-a faktoii opasnosti u piocesnoj industiiji su:
- Lokacija instalisanih postiojenja
izloenost piiiodnim iizicima (poplava, poties, oluja...),
nedovoljno snabdevanje vodom,
nepouzdana vatiogasna zatita,
klimatski pioblemi (vlanost, velike tempeiatuine oscilacije...),
izloenost iizicima od susednih postiojenja,
pievelika blizina saobiaajnica.
- Raspoied postiojenja u piostoiu,
pienatipanost piocesa i skladitenja,
nedostatak meupiostoia izmeu opasnijih i manje opasnih piocesa,
velika koncentiacija viednosti,
nedovoljne zatitne meie za teko zamenjiva postiojenja,
izvoii zapaljenja u blizini postiojenja u iadu sa lakozapaljivim mateii-
jalima,
163 Diago Klobuai, Risk management i osiguianje, TECTUS, Zgieb 2007. godina, sti. 147-159
164 Diago Klobuai, Risk management i osiguianje, TECTUS, Zgieb 2007. godina, sti. 147-159,
Mashineiy bieak down Swiss Re Co. Publication 1987.,sti.32
- Infiastiuktuia neusklaena sa upotiebom postiojenja
nepostojanje viata i zidova otpoinih na poai,
neadekvatne elektiine instalacije,
nezatieni uieaji za kontiolu i signalizaciju,
neodgovaiajui temelji postiojenja,
- Neadekvatna piocena mateiijala koji se koiisti u pioizvodnom piocesu
katalitiki efekti kod spontanog iaspadanja s mateiijalima upotieblje-
nim u postiojenju,
kiajnje gianice eksplozivnosti (gasovi, paie, piaina) neadekvatno su
utviene u uslovima odvijanja piocesa (tempeiatuia, vlanost, geometiija
ieaktoia),
netane infoimacije o ponaanju mateiijala i pioizvoda u ekstiemnim
pioizvodnim uslovima (gieke u iadu, pioputanje iada uieaja za kon-
tiolu),
- Piocesni pioblemi
nedostatak kinetikih podataka (tempeiatuia, piitisak, koncentiacija
mateiijala kao paiametaia za selekciju i vieme ieakcije),
dogaaji koji su za posledicu mogli da uziokuju nezgodu,
utviivanje potencijala eksplozije na osnovu iazmatianja teimo-
dinamikih paiametaia,
potiebe za dodatnom kontiolom ekstiemnih piocesnih uslova (npi. pie-
velike tempeiatuie i piitisak, gieke u doziianju ieaktanasa i sl.),
- Pioblemi tiansfeia
neadekvatna kontiola kietanja mateiijala za vieme jednog piocesa
(suenje, destilacija, apsoipcija, itd.),
netano doziianje i identikacija pioizvoda,
pioblemi s eksplozijom piaine u sistemima pneumatskog tianspoita,
oneienje vode, vazduha i pioblemi odlaganja otpada,
punjenje i pianjenje uieaja,
- Ljudske gieke
nekompletna uputstva za upiavljanje i odiavanje,
nedostatak kontiole i nadzoia,
neadekvatni piogiami za pokietanje i zaustavljanje,
neodgovaiajua kooidinacija izmeu iadnog osoblja i osoblja za
odiavanje,
- Piopusti na opiemi
koiozija i eiozija opieme zbog pogiene selekcije mateiijala,
iad u opasnim uslovima, odnosno nedostatak siguinosnih instiumenata,
npi. visoke pei sa V-siguinosnim otvaiaem koji se ne kontiolie,
zamoi mateiijala,
nedovoljne ili amateiske kontiole opasnih mateiija ili mateiijala,
nedostatak pieventivnog odiavanja, nedostatak pieventivne kontiole
postiojenja (u mnogim sluajevima zbog nepiilagoenosti postiojenja
potiebama kontiole u cilju odiavanja postiojenje se moia zaustaviti i
staviti izvan funkcije),
- Postiojenja pielaze dizajniiane limite (pioblem se obino javlja kod
neadekvatnog viemena boiavka u ieaktoiima, zbog izloenosti opieme
dejstvu visokih tempeiatuia, piitisaka, vibiacijama, zatim kod kontinualne
upotiebe u duem peiiodu i piilikom pokietanja i zaustavljanja piocesa)
neiegulaino ispitivanje, iemont (pioblemi u iadu i neefektivna pieven-
tiva),
nedostatak stalnog piaenja i iegistiovanja tempeiatuia, piitisaka, cik-
lusa staita i gaenja, uktuacija piitiska u kotlovima i iezeivoaiima.
- Nekasan piogiam pieventive
nedostatak podike top-menadmenta,
nepostojanje denisane odgovoinosti,
loa vea izmeu opeiativnih pogona i sektoia za odiavanje,
nedostatak piogiama pieventive,
nedostatak piogiama za kiizne situacije,
nepostojanje peiiodinih siguinosnih kontiola koje vii menadment
pieduzea i opeiativni menadeii,
nedostatak stalnih pieventivnih piogiama za tiening i obuku opeia-
tivnog osoblja, inenjeia, piedstavnika iukovodstva pieduzea, iadnika
i ostalog opeiativnog osoblja,
nedostatak iedovnog i obaveznog izvetavanja o svakom incidentu
koji se mogao dogoditi u toku 24 sata, neizviavanje obavezne istiage
i nedostavljanje infoimacija od stiane odgovoinih inenjeia i osoblja
ukljuenog u nezgodu.
Najvee pojedinane tete od loma deavaju se u postiojenjima za pioizvodnju
i distiibuciju elektiine eneigije, metaluigiji, hemijskoj industiiji, i pogonima za
pioizvodnju nametaja.
U ovim pioizvodnjama kaiakteiistine su tete sa malom fiekvencijom, ali veli-
kim intenzitetom.
U ostalim industiijskim gianama najee se susieemo sa tetama ija je fiekven-
cija velika, a intenzitet mali, odnosno iegistiuje se veliki bioj teta sa pojedinano
malim nansijskim iznosom tete.
Na piimei, u metalopieiaivakoj industiiji, pioizvodnji metalnih delova, tekstil-
noj industiiji i sl. maine za obiadu metala, ili maine za tkanje, obino nisu izmeu
sebe povezane mehanikim vezama i zato lom na jednoj maini nee uticati na to
da doe do loma na diugim mainama, pa ovde svaka maina za sebe piedstavlja
jedinstveni iizik. Takoe je kod ovakvih maina i mala veiovatnoa nastanka tetnog
dogaaja koji bi imao za posledicu potpuno unitenje cele maine. tete se najee
deavaju na pojedinim delovima maine lom zupanika ieduktoia, piegoievanje el.
motoia, lom viatila i sl.
Sama izvedba i namena takvih maina, na odieen nain je obezbedila uslove za
diveisikaciju iizika od loma maina, dok je u odnosu na iizik poaia situacija pot-
puno diugaija i najee sve maine u pojedinom pogonu piedstavljaju jedinstven
pioizvodni iizik.
Meutim, u teimoelektianama, piocesnim industiijama i u metaluigiji moe
doi do velikih lomova i havaiija na celokupnim tehnikim sistemima, pa je zato vilo
znaajno odieivanje jedinstvenog iizika.
Piimei jedinstvenog iizika koji obuhvata vie maina su tuibogeneiatoii u tei-
moelektiani, jei, u zavisnosti od iaspoieda tuibogeneiatoia, lom na jednom od njih,
koji je izazvan mehanikim iaspadanjem iotacionih delova usled dejstva centiifu-
galne sile, moe da izazove lom na diugim tuibogeneiatoiima, naioito ako su ovi
postavljeni blizu jedni diugih i ako su im ose iotacije paialelne.
Denisanje jedinstvenog iizika omoguava identikaciju iizika, jei se na taj nain
identikuju osnovni iizici, kao i piedmeti koji bi mogli biti oteeni usled njihovog
dejstva.
Da bi se izviila piocena jedinstvenog iizika, koji je na ovaj nain identikovan,
potiebno je, na osnovu denicije iizika izviiti piocenu njegove fiekvencije i inten-
ziteta.
4.1 Pxocvn vxvvvcI)v xIzIn oo Iomn mnsIn
Na veiovatnou deavanja tetnog dogaaja loma maina utiu sledei faktoii:
odiavanje maina,
pouzdanost iada maina i
ljudski faktoi.
Piocena kvaliteta odiavanja maina vii se tako to moiaju da se sagledaju dva
osnovna inioca i to:
nain odiavanja maina i
nain podmazivanja maina (tiiboloke kaiakteiistike maina).
Piocena naina odiavanja vii se na osnovu ocene o stanju planiianogipiojekto-
vanog odiavanja konkietne maine, ili skupa maina i to ocenom od 0 do 10, kako
je to piikazano u tabeli VII-29
165
.
Tabela VII-29.
Odravanje Opis Rang
Semantiki
opis
Nije
planirano/
projektovano
Ne postoji nadzor nad jedinstvenim rizikom 0
Loe Nadzor vri rukovodilac, ali ne uestvuje u odravanju 1
Rukovodilac uestvuje u odravanju po sopstvenoj intuiciji 2
Planirano-
korektivno
Ne postoji specijalna sluba odravanja 3
Srednje
Postoji specijalistika sluba odravanja 4
Planirano-
kombinovano
Preteno korektivno 5
Preteno korektivno-preventivno 6
Preteno preventivno 7
Dobro
Planirano
preventivno/
po stanju
Po stanju-pregledom 8
Po stanju-tehnikom dijagnostikom 9
Odlino
Zamena delova bez obzira na stanje 10
Ocena tiibolokih kaiakteiistika mainaipioizvodnog sistema u jedinstvenom
iiziku - nain podmazivanja se piocenuje na osnovu tabele VII-30.
Tabela VII-30.
Planirana kon-
trola i zamena
ulja/maziva
Mogunost
nabavke datog
maziva
Mogunost
odravanja ulja i
maziva
Rang
Semantiki
opis
NE
NE
NE 1
Loe
DA 2
DA
NE 3
Srednje
DA 4
DA
NE
NE 5
DA 6
DA
NE 7
Dobro
DA 8, 9, 10
165 S.J. Bogievi, Razvoj modela za identikaciju i piocenu iizika pioizvodnih sistema piimenom
teoiije fazi skupova i fazi logike, Magistaiski iad, Univeizitet u Novom Sadu, 1998, sti. 78
Pod pouzdanou se podiazumeva piognoziianje eksploatacionih kaiakteiis-
tika elemenata opieme, iaunajui veiovatnou njihovog otkaza u datom tienut-
ku. S obziiom da svi paiametii pouzdanosti, naioito kod eneigetskih postiojenja
sudova pod piitiskom, imaju statistiki i stohastiki kaiaktei, od pomoi su in-
foimacije o pouzdanosti analognih postiojenja koja su u dugotiajnoj eksploataciji.
Zbog toga je od velike vanosti da se centializovano piate piomene svih ielevantnih
faktoia pouzdanosti tokom eksploatacije, da bi se mogli statistiki obiaivati, jei
su statistike iaspodelje svih faktoia koji se menjaju tokom eksploatacije, osnovne
pietpostavke na kojima se baziia piocena pouzdanosti
166
.
Piocena pouzdanosti vii se na osnovu:
piojektovane pouzdanosti maina,
ienomea pioizvoaa,
stanja maina i
ieima iada maina
Odieivanje piojektovane pouzdanosti vii se na osnovu piojektovanog veka
tiajanja, odnosno bioja godina eksploatacije date maineipioizvodnog sistema, i na
osnovu iemontnog ciklusa, odnosno viemena koje piotekne izmeu dve geneialne
popiavke, ili od poetka eksploatacije maine do pive popiavke. Ove dve veliine
obino denie sam pioizvoa opieme. Renome pioizvoaa iangiia se piema ta-
beli (tabela VII-31) koju je dao Swiss Re, i to ocenom od 0 10.
Tabela VII-31.
Proizvoa Rang Opis
Nepoznat 0 ili 1
Lo
Poznat, ali vie ne postoji 2
Poznat, ali slabo renomiran 3 ili 4
Srednji Grupa proizvoaa 5 ii 6
Poznat i srednje renomiran 7 ili 8
Poznat i visoko renomiran 9 ili 10 Dobar
166 V. ijaki-eiavi, R. Vujovi, D. Milanovi, G. Baki, Neophodnost pieventivnog inenjeiinga
kod sudova pod piitiskom izloenih otiim eksploatacionim uslovima, Piocesna tehnika, Jugoslov-
enski nauno-stiuni asopis, Bioj 3, godina 15, oktobai 1999, sti. 269
Da bi se piocenilo stanje mainaipioizvodnih sistema, potiebno je pioceniti sta-
iost maina, piojektni vek tiajanja, investiciona ulaganja u cilju popiavljanja stanja i
nivoa iadnih sposobnosti date maine i mogunost nabavke iezeivnih delova. Pio-
cena stanja maina moe da se izvii pieko sledee foimule
167
:
stanja
S IU
RANG 10 1
PV NV
(
=
(

gde je:
S = staiost maine
PV = piojektni vek maine (planiianiipiojektovani vek tiajanja koga daje pioizvoa)
IU = investiciona ulaganja
NV = novonabavna viednost date maine ili pioizvodnog sistema
Piocena stanja maineipioizvodnog sistema u zavisnosti od ianga data je u ta-
beli VII-32.
Tabela VII-32.
Rang
stanja
Stanje
0 do 2,5 Loe
2,5 do 7,5 Srednje
7,5 do 10 Dobro
Meutim, tieba imati na umu da ako je iziaz
S IU
PV NV
>1, onda je iizik sasvim
izvestan.
Reim iada maine zavisi od stepena iskoiienja i od bioja smena n, u kojima
iadi data maina, odnosno pioizvodni sistem, pa se iang ieima iada date mainei
sistema moe pioceniti na osnovu sledeeg iziaza:
reima rada
n
Rang 10 1
3 100
(
=
(

Nain piocena ieima iada maineipioizvodnog sistema na osnovu iziaunatog
ianga piikazan je u tabeli VII-33.
167 S.J. Bogievi, Razvoj modela za identikaciju i piocenu iizika pioizvodnih sistema piimenom
teoiije fazi skupova i fazi logike, Magistaiski iad, Univeizitet u Novom Sadu, 1998, sti. 92
Tabela VII-33.
Rang
reima rada
Optereenje
0 do 2,5 Veliko
2,5 do 7,5 Srednje
7,5 do 10 Malo
Tieba napomenuti da kod piocene pouzdanosti posuda pod piitiskom najveu
tekou piedstavlja piognoziianje kaiakteiistika mateiijala kao to su:
tiajna vistoa,
otpoinost na puzanje,
otpoinost na zamoi mateiijala, itd.
Razlog tome je nedostatak modela za pioiaun navedenih kaiakteiistika mateiijala
koje opadaju tokom eksploatacije, nemogunost izvoenja dugotiajnih istiaivanja i
meienja u vilo sloenim uslovima (visoka tempeiatuia i napiezanje).
Da bi se denisale ove kaiakteiistika, neophodno je izviiti ispitivanja koja
zahtevaju iazaianje mateiijala tokom eksploatacije komponenata koje se inae ne
smeju sei itd
168
.
U industiiji cementa, kod due upotiebe iotacionih pei za peenje klinkeia,
mogu se pojaviti dva znaajna nedostatka na peima i to: smanjenje debljine ozida
usled ispadanja opeka iz svog mesta i stvaianje nalepa na ozidu pei od mateiijala
za pioizvodnju klinkeia. Stvaianjem nalepa smanjuje se ekasnost pei, a smanje-
njem debljine ozida ugioava se njena stabilnost, jei dolazi do poiasta tempeiatuie
spoljnog plata, a time i do smanjenja njegove vistoe. Znatnija oteenja ozida
mogu da dovedu do istoviemeno vie teta sa ozbiljnim posledicama kao to su:
opadanje ozida pei i manje oteenje plata pei,
totalni pielom pei,
dui neplaniiani zastoj u pioizvodnji i
ljudske itve ukoliko se tienutno nau u opasnom piostoiu oko pei.
Stoga je potiebno viiti poviemenu kontiolu stanja plata pei, a najpogodniji
metod za to je teimovizija koja daje potpunu i objektivnu sliku stanja, jei omoguava
da se nae tempeiatuia svake take na pei. Teimovizijskim piegledom mogue je
168 V. ijaki-eiavi, R. Vujovi, D. Milanovi, G. Baki, Neophodnost pieventivnog inenjeiinga
kod sudova pod piitiskom izloenih otiim eksploatacionim uslovima, Piocesna tehnika, Jugoslov-
enski nauno-stiuni asopis, Bioj 3, godina 15, oktobai 1999, sti. 269
bizo i tano odiediti mesta nalepa (hladna mesta) i mesta otpadanja ozida (topla
mesta). U zavisnosti od veliine nedostataka ovih mesta i stepena pietnje po bez-
bedan i ekonomian iad pei, vii se hitna ili planiiana inteivencija na otklanjanju
nedostataka koji su uziok pojave tih mesta
169
.
Ljudski faktoi koji utie na lom maine obuhvata iskustvo iadnika koji iadi na
datoj maini (tabela VII-34), njegove line kaiakteiistike (tabela VII-35) i tehnike
kaiakteiistike iadnog mesta (tabela VII-36).
Tabela VII-34. Uticaj iskustva iadnika na lom maine
Broj godina radnog
iskustva
nema do 2 godine do 5 godina iznad 5 godina
Koefcijenat 1,2 1,0 0,95 0,9
Tabela VII-35. Line kaiakteiistike iadnika na iadnom mestu
Struna sprema Iskustvo Disciplina/motiv Rang Opis
NEMA
Nema
NE 0 ili 1
Loe
DA 2
Ima
NE 3
DA 4
Srednje
IMA
Nema
NE 5
DA 6
Ima
NE 7
DA 8, 9 ili 10 Dobro
Ukoliko u nekom pioizvodnom pogonu postoji vei bioj slinih ili istih mainai
pioizvodnih sistema izloenih skupu jedinstvenih iizika istih ili slinih kaiakteiis-
tika, onda nije potiebno viiti posebne piocene za svaku mainuipioizvodni sistem,
ve ih tieba giupisati piema bitnim paiametiima jedinstvenog iizika i piema visti
opieme. Zatim tieba izviiti piocene samo za piedstavnike svake giupacije, i dobi-
jene iezultate pomnoiti sa biojem mainaipioizvodnih sistema iz date giupe.
169 R. Vujovi, M. Mandi, B. Pieki, Teimovizija u funkciji piedupieenja havaiija na iotacionim
peima, Tehniki sistemi i siedstva zatite od poaia, eksplozija, havaiija i piovala, Meunaiodna
konfeiencija, Beogiad
Tabela VII-36. Tehnike kaiakteiistike iadnog mesta
Nain izvoenja
postupka rada
Obim i sloenost
poslova
Rang Opis
Runo
Velika 0 ili 1
Loe Srednja 2
Mala 3
Runo-mehanizovano
Velika 4
Srednje
Srednja 5
Mala 6
Automatizovano
Velika 7
Srednja 8
Dobre
Mala 9 ili 10
5. EKOLOKI RIZIK
Ekoloke nesiee koje je u toku zadnjih godina izazvalo piosipanje nafte u moiu
(decembia 1999. zagaenje u piostoiu od 400km du Fiancuske Atlanske obale ili
2002. du obale Galicije u paniji) dovele su do toga da je uginulo na hiljade ptica kao
i da je zagaeno stotine kilometaia obale Atlanskog okeana u paniji i Fiansuskoj.
Iako su manje spektakulaine, i nesiee u industiijskim postiojenjima takoe mogu
da izazovu ozbiljna zagaenja ivotne siedine zbog neispiavnih instalacija i opasnih
supstanci koje se tu koiiste. Naioito upadljiv piimei je nesiea koja se dogodila u
Los Fiailes iudnicima u paniji, apiila meseca 1998, kada se siuila biana koja je
diala bazen sa otpadnim vodama. Tom piilikom se iasulo vie od 5 miliona kubika
kiselog mulja zagaenog tekim metalima koji se ulio u nekoliko ieka. Zagaen je
piostoi na iastojanju od oko 40 km i tom piilikom je pomilo mnogo iiba. Tokom
piocesa ienja uklonjeno je oko 12 miliona tona zagaenog mulja, a cela opeiacija
je kotala pieko 180 miliona EUR-a.
Kiatko posle ove nesiee dogodila se jo jedna kada se piosulo 30 tona insekticida
kao iezultat nesiee u jednoj hemijskoj fabiici u Maaiskoj. U ovoj nesiei je u Du-
navu uginulo oko 200.000 iiba i uniten je i ostali vodeni svet, ukljuujui mikiooi-
ganizme, i to u duini ienog koiita od oko 400 km.
Poied goie navedenih uzioka ekoloke katastiofe mogu da se dogode i tokom
tianspoita i skladitenja supstanci koje su tetne po ivotnu siedinu.
Inae pod pojmom ekoloke katastiofe podiazumeva se teta koja je piiinjena
ivotnoj siedini koja moe biti nepoviatna, ili se pak moe ispiaviti, ali tokom dueg
viemenskog peiioda. Zato ovaj tip tete uvek obuhvata tetno dejstvo na jedan ili
vie piiiodnih iesuisa vode, vazduha, zemljita, oie i faune. Piavna iazlika izmeu
tete po ivotnu siedinu i tete na imovini je u tome da ovo pivo uvek obuhvata
slobodne piiiodne iesuise, tj. viste ivotinjskog sveta u divljini ili u javnim vodenim
iesuisima.
Ovaj vid tete se, piema giaanskom piavu, teko moe svistati u odgovoinost.
Naime, giaansko piavo zahteva da postoji odnos izmeu dve stiane pojedinaca
ili piavnih entiteta i fokusiia se na obezbeivanju odieenih piava. Negativan uti-
caj na ivotnu siedinu moe da ima konkietan i piavno ielevantan uticaj na ljudsko
zdiavlje, piivatnu imovinu i dobit. Sekundaini uticaj tiadicionalno obuhvata pov-
iedu pojedinaca, tetu na imovini i nansijsku tetu koja je iezultat pogoianja stanja
ivotne siedine (piimaine ekoloke tete). Kada je zagaeni piiiodni iesuis neije
piivatno vlasnitvo (na piimei piivatni izvoi ili zemljite) ovo pogoianje piedstavlja
tetu na imovini i kao takvo podlee giaanskom zakonodavstvu.
Poto je ekologija nauka koja se bavi kako meusobnim odnosom ivih oiga-
nizama tako i njihovim odnosom sa okiuenjem u kojim ive, odnosno ivotnom
siedinom to je ekoloki iizik meia veiovatnoe nastanka gubitka ivota, zdiavstvene
i imovinske tete ili tete u ivotnoj siedini koje su posledica izlaganja nekog eko-
sistema dejstvu odieene ekoloke opasnosti. Ovo izlaganje koje piedstavlja osnovu
piocene ekolokog iizika diiektno je povezano sa izvoiom ekoloke opasnosti kako
je to piikazano na slici VII-11.
Slika VII 11. ematski iizik ekolokog iizika
Ekoloki, opasnost piedstavljaju otiovneitetne emisije koje su posledice ljudske
delatnosti (hemikalije koje se u toksinim koliinama izbacuju u vodu, vazduh ili na
zemlju) ili piiiodnih nepogoda (vulkanska lava, poplave i sl.). Sa stanovita odiivog
iazvoja bitne su ekoloke opasnosti koje su posledica ljudskih delatnosti i stoga se
danas ova oblast iegulie meunaiodnim standaidima i zakonskim piopisima.
ematski piikaz moguih ekolokih iizika dat je na slici VII-12.
Poslednjih godina teite piocene iizika usmeieno je ka iazmatianju mno-
gostiukih maksimalnih doza, izvoia, puteva, izloenosti, javnog odluivanja i ek-
sibilnosti u donoenju odluka koje se odnose na sve medije ivotne siedine. Ova
kompleksna piocena ukljuuje kumulativnu piocenu iizika koji se odieuje za svaki
pojedinani sluaj ponaosob, na osnovu toga ko je i ta ugioeno tetnim delovanjem
izvoia i agensa (bilo koji ziki, hemijski ili bioloki entitet koji moe biti tetan) koji
se mogu denisati pomou nekoliko puteva izloenosti u toku iazliitih viemenskih
peiioda.
Slika VII 12. Mogui ekoloki iizici
Na samom poetku planiianja piocene iizika u skladu sa svihom, obimom i
tehnikim piistupom (tj. konceptualnim modelom), stiunjaci tieba da piocene piavi
obim uticaja na ljudsko zdiavlje i ekoloke dimenzije iizika, odnosno stiesoie, izvoie,
posledice, izloene populacije, puteve izloenosti i viemenski okvii iizika. Oni tieba
da posvete posebnu panju kumulativnom iiziku, odnosno potencijalnom iiziku koji
se javlja zbog piisustva mnogostiukih stiesoia koji daju iste posledice. Stoga, u toku
faze planiianja i odieivanja obima iizika u ovom poslu tieba da stiunjaci za pio-
cenu iizika iade zajedno sa ekolozima, toksikolozima, ekonomistima, inenjeiima i
menadeiima iizika
170
170 R. Vujovi, M. Stankovi, Sistemska analiza kumulativnog iizika i osiguianje, Upiavljanje kalitetom
i pouzdanou, 6.meunaiodna konfeiencija, Zboinik iadova, Beogiad, 2003, sti.114
5.1 RIzI znonIvn)n 2Ivoiv sxvoIv
Komplet meunaiodnih standaida ISO 14000 koji se odnosi na upiavljanje
ivotnom siedinom
171
daje opte smeinice, piincipe, sisteme i metode, odnosno
denie ta neka oiganizacija tieba da iadi da bi:
minimiziiala tetne efekte po ivotnu siedinu koje su posledica njihovih
aktivnosti i
postigla stalno poboljanje svoga uticaja na ivotnu siedinu
Ova seiija standaida obuhvata sledee:
Sisteme za upiavljanje ivotnom siedinom (EMS)
Reviziju i odnosna ispitivanja ivotne siedine (EA)
Obeleavanje ivotne siedine (EL)
Piocenu ivotnog ciklusa (LCA)
Teimine i denicije
Standaid je opti, jei moe da se piimeni na svaku oiganizaciju, bez obziia na
njenu veliinu, pioizvodnju, aktivnost i vistu poslovanja.
Piema ISO 14000 ivotna siedina se denie kao okiuenje u kome neka oi-
ganizacija odvija svoje aktivnosti, pii emu to okiuenje obuhvata vazduh, vodu,
zemlju, piiiodne iesuise, oiu, faunu, ljude i njihove meusobne uticaje. Sistem za
upiavljanje ivotnom siedinom (EMS) je deo sveukupnog sistema upiavljanja koji
obuhvata oiganizacionu stiuktuiu, planiianje aktivnosti, odgovoinosti, politike, pio-
ceduie, piocese i iesuise za iazvoj, piimenu, piaenje, i spiovoenje politike zatite
ivotne siedine. Pii tom se pod uticajem na ivotnu siedinu podiazumeva svaka
piomena ivotne siedine, koiisna ili tetna, koja je u celosti ili delimino posledica
delovanja neke oiganizacije, njenih pioizvoda ili usluga.
Rukovodstvo svake oiganizacije bi tiebalo pivo da odiedi i denie politiku koju
e koiistiti za piimenu i poboljanje svog naina upiavljanja ivotnom siedinom. U
tom cilju svaka oiganizacija tieba da:
identikuje kako njene aktivnosti utiu na ivotnu siedinu i da speciciiaju one
aktivnosti koje imaju znaajan uticaj,
identikuje zakonske i diuge piopise koji se odnose na tu oiganizaciju,
utvidi ciljeve i zadatke onih svojih aktivnosti koje utiu na ivotnu siedinu i
ustanovi piogiame zatite ivotne siedine, da bi ispunila postavljene
ciljeve.
Da bi ovo planiianje bilo adekvatno, oiganizacija tieba da donese i kontiolie do-
kumentaciju koja se odnosi na EMS, da kontiolie opeiacije i aktivnosti EMS-a i da
identikuje potencijalne akcidentne situacije, da bi mogla pieventivno da deluje ili
pak da umanji posledice ovih situacija na ivotnu siedinu.
171 Inteinational Oiganization in Standaidization, www.iso.oig
5.1.1 Zakonski propisi u EU i SAD
Danas je na nivou cele Eviopske Unije usvojena Diiektiva Eviopskog Pailamenta
i Saveta o ekolokoj odgovoinosti koja se odnosi na pievenciju i ispiavljanje tete
nanete ivotnoj siedini. Diiektiva je stupila na snagu 21. apiila 2004. i ona se zasniva
na piincipu zagaiva plaa, odnosno na ideji da onaj ko je izazvao tetu tieba da
bude i nansijski odgovoian. Ovaj piincip je naiioko piihvaen u zakonu o zatiti
ivotne siedine i njega podiava i industiija osiguianja.
Diiektiva piedvia odgovoinost za tetu naneenu piiiodnim iesuisima. Piincip
da zagaiva plaa, obavezuje onoga ko je izazvao ekoloku tetu da pieduzme meie
za njeno ispiavljanje kao i da podnese sve tiokove koji iz toga pioizau. Meutim,
donosioci diiektive su svestni da je teko kvantikovati tetu koja je nainjena piiiod-
nim iesuisima i stoga se njihov piistup vie zasniva na meiama ispiavljanja ove tete
nego na nansijskoj kompenzaciji. Cilj je da se ponovo dobiju sve koiisti koju piua
ista ivotna siedina. Ne zahteva se da meie ispiavljanja ponovo iestauiiiaju oteeni
iesuis u svim klasama, ve da se stvoie alteinative ekvivalentinih viednosti.
Na slici VII-13 piikazana je ema odgovoinosti koje su piedviene piema ovoj
diiektivi Eviopske Unije.
Slika VII 13. Odgovoinost za ekoloki iizik piema EU Diiektivi
Veliki bioj uslova koje postavlja ova Diiektiva moia da se detaljno iegulie i da
se piimeni u zakonima. injenica je da se oekuje da pievoenje Diiektive vodi do
iazliitih nacionalnih piopisa, to moe osiguiavaima da otea da iazviju pioizvode
usklaene sa zakonima svih pojedinanih zemalja lanica.
Naioiti izazov u ovoj oblasti piedstavlja sluaj kada zagaenje piee naciona-
lne gianice i kada zahvati nekoliko zemalja. Tada se postavlja pitanje o tome koje
su vlasti nadlene, kako e se zajedniki iaditi na pioblemu, ko e doneti konanu
odluku o meiama za iaiavanje i sl. Meutim, danas ve postoje neki piopisi koji
su piedvieni za zatitu ieke Rajne i oni su se pokazali dobiim kada se iadi o tetnim
dogaajima.
Odgovoinost vezana za pogoianje kvaliteta ivotne siedine je u SAD iegulisana
pieko nekoliko posebnih zakona koji tetu po ivotnu siedinu piiznaju kao tetu na
nacionalnom iesuisu i ova denicija je veoma iioka i obuhvata zemljite, vazduh,
vodu, podzemne vode, iibe, faunu, oiu i diuge iesuise. Meutim, ovi iesuisi su
zatieni samo ako su oni vlasnitvo ili ako njime upiavlja vlada SAD, diava, Indi-
jansko pleme ili optina. Obino su piedviene sledee meie kompenzacije ili ispiav-
ljanja:
Restauiacija na osnovno stanja
Kod oteenog iesuisa moia da se izvii kompenzacija tete koja naiuava
piedvienu upotiebu datog iesuisa
Nadoknada tiokova nainjenih piilikom ispitivanja tete
Za iazliku od Eviopske Diiektive koja se usmeiava samo na akte pogoianja
ivotne siedine koji su nastali posle 30. apiila 2007., fedeialni zakon SAD se fokusiia
na ienje zagaenja koja su se desila i u piolosti.
Cilj SAD Agencije za zatitu ivotne siedine je da otkiije opasne lokacije, odnosno
one koje moiaju da se oiste i da odiedi ko je potencijalno odgovoian za zagaivanje.
U veini sluajeva odgovoini su vlasnici ili iadnici u fabiikama, tianspoitnim oi-
ganizacijama, skladitima i oni koji se bave odlaganjem i tietmanom otpadaka.
Zagaivai imaju neogianienu odgovoinost za zagaivanje ivotne siedine. Ova
odgovoinost je ietioaktivna, a ukoliko postoji zajednika odgovoinost vie njih, sva-
ko je odgovoian za celokupni iznos.
Supstance koje piedstavljaju opasnost po ivotnu siedinu, toksini otpad i
zagaeni industiijski mulj ne moiaju uvek da dospeju do ienih tokova. Piema no-
vom ieimu odgovoinosti Eviopska Unija moe da zahteva od zagaivaa da isplati
sve tiokove ienja bilo kakvog zagaenja vode ili diugih piiiodnih iesuisa.
5.1.2 Metode za procenu rizika zagaivanja ivotne sredine
Piema zakonskoj iegulativi EU koja se odnosi na piaenje industiijskih aktivnos-
ti kod kojih postoji visok potencijal zagaivanja ivotne siedine, zemlje lanice su
obavezne da Biiou za velike opasne tetne dogaaje (Majoi Accident Hazaids Buieau
MAHB) piijavljuju sve ozbiljne nesiee koje se deavaju na njihovim teiitoiijama.
Svi ovi podaci o piijavljenim tetama se uvaju u MAHB bazi podataka. Ovu obavezu
imaju nekih 8.000 kompanije koje se nalaze u EU.
Piema infoimacijama ove baze podataka oko 17 iegistiovanih nesiea piouz-
iokovalo je ekoloki tetu izvan svoje iadne lokacije. Mnoge od ovih nesiea su uziok
ozbiljnom naiuavanju ekosistema i uziok su pomoiu iiba ili unitavanju vegetacije.
Tabela VII36 piikazuje iaspodelu tetnih dogaaja ielevantnih za ivotnu sied-
inu, po odieenim industiijskim sektoiima, a piema MAHB bazi podataka.
Poied MARS baze podataka postoje i diugi izvoii infoimacija, kao to je to ZEMA
baza podataka u Nemakoj. Od 321 zabeleenog dogaaja tetnog po ivotnu sied-
inu, koji su se odigiali u peiiodu od 1993. do 2002. godine, 20 se dogodilo unutai
fabiike, a 29 izvan. Ovi podaci omoguavaju piocenu oekivanih fiekvencija. Ove ci-
fie takoe ukazuju na to da vei ekoloki iizik pieti od pienoenja polutanata putem
vazduha (46) i vode (42), nego putem zemljita (12).
Postojee metode za piocenu iizika zasnivaju se na iskustvu steenom iz piet-
hodnih dogaaja i moguim scenaiijama teta koje su se dogodile. Meutim veliki
bioj novih kategoiija teta koje su obuhvaene EU Diiektivom nije se osiguiavao u
piolosti. Ovo vai za iene tokove i zemljiteitlo kao i za zatiene viste i piiiodna
stanita. Stoga se industiija osiguianja suoava sa novim izazovima kada tieba da se
pioceni ekoloki iizik.
Tabela VII 37. Raspodela tetnih dogaaja
Hemijska industrija 33%
Naftna industrija 11%
Proizvodnja plastinih masa i gume 6%
Sektor trgovine, skladitenja i transporta 16%
Poljoprivreda i prehrambena industrija 8%
Keramika i prerada metala 6%
Proizvodnja i prerada hartije 5%
Rukovanje otpadom 6%
Proizvodnja energije 2%
Drugo 7%
Da bi se piocenili ovi novi iizici potiebni su specini modeli za odieene lokaci-
je. Ovi modeli tieba da koiiste mogunosti koje daju gaogiafski infoimacioni sistemi
(GIS). Ali pie nego to se iizik analiziia na ovaj nain tieba tano znati kada ima
smisla viiti detaljnu piocenu iizika.
Rizik se piocenjuje mnoenjem intenziteta i fiekvencije tete. Poto su u oblasti
ekologije oba ova faktoia nepoznata, to znai da se piocena iizika ne moe izviiti
na ovaj nain. Alteinativa je uoptavanje scenaiija tete na osnovu analize piocesa i
modela. Ovaj piistup je poznat kao piocena izloenosti datoj opasnosti i obuhvata
sledee faze:
Opis piocesa
Denisanje opasnosti datog piocesa
Identikacija opasnih supstanci
Iziada scenaiija tetnog dogaaja
Opis posledica nesiee
Kvantikacija posledinih tiokova
Specijalna osobina ekolokog iizika je da lokacija nesiee i dogaanje same tete
mogu da budu piostoino i viemenski odvojeni dogaaji. Stoga su za pioces piocene
iizika od kljunog znaaja gaogiafske infoimacije i eme iaspiostiianja tetnih sup-
stanci.
Stiunjaci Swiss Re piedlau dve metode za piocenu ekolokog iizika. Jedna od
njih
172
zasniva se na pietpostavci da ovi iizici mogu da se obiade pojednostavljenom
pioceduiom za piocenu iizika, pii emu se fokusiia na situaciju u nekom objekatu u
odnosu na zatiene zone i vode. Kao piavilo, aktivnosti kompanija u ovoj kategoiiji
ne zahtevaju detaljnu analizu zbog svog malog mogueg iizika.
Sasvim je diuga slika kada su u pitanju objekti u kojima se odvijaju opasne ili po-
tencijalno opasne aktivnosti. Moe se oekivati da ova kategoiija ima vei bioj pio-
cesa i supstanci koji mogu da izazovu tetni dogaaj, kao i da su koliine supstanci i
iizici koji su sa njima povezani mnogo vei. Za osigiavaa je vano da zna da je bioj
objekata u ovaj giupi mnogo manji i da oni zahtevaju detaljnu analizu koja pokiiva
sledee aspekte:
Poloaj opeiacija u odnosu na zatiene zone (tj. voda, zatiena piiiodna
stanita)
Tipovi aktivnosti iizici piocesa
Supstance koje se koiiste iizici supstanci
Osnovni model se odnosi na kljune take piocene opasnosti i na iazmatianja
poloaja objekta u odnosu na zatiene zone. Da bi se izviila analiza iizika ovi kii-
teiijumi se moiaju uneti u model. U pivom koiaku ovaj model identikuje dva fak-
toia koji odieuju obim tete: potencijalnu opasnost i izloenost dejstvu polutanta.
Osnovna stiuktuia ovog modela piikazana je na slici VII-14.
Obim mogue opasnosti i izloenosti dejstvu poluitanata zavisi od denisanih
kljunih faktoia. Ovi kljuni faktoii su povezani pieko moguih tianspoitnih piocesa
(piocesa pienosa polutanata) u ivotnoj siedini. Svi podaci u ovom modelu moiaju
da budu tako kvantikovani da imaju neku viednost. Kada su ove viednosti poznate
mogu da se odiede mogue izloenosti dejstvu polutanata koiienjem datog algo-
iitma. Pii tom se dobijaju iazliite numeiike viednosti na osnovu kojih se moe
upoiediti teoiijska mogunost tete na iazliitim lokacijama.
172 J. Busenhait, P. Baumann, M. Oith, Ch. Schauei, B. Wilke, Insuiing enviionmental damage in the
Euiopean Union, Swiss Reinsuiance Company, 2007
Ova metodologija se zasniva na napied navedenim podacima o emisijama kon-
taminanata u vazduh, vodu i zemljitu. Intenzitet tete za zemljite se stoga sastoji
od mogue opasnosti od kontaminanata kao i od mogue izloenosti dejstvu kon-
taminanata za zemlju. Isto vai i za vazduh i vodu. Ukupna mogua teta se tako
dobija iz tii mogue tete za zemljite, vodu i vazduh.
Za odieivanje mogue izloenosti dejstvu kontaminanata kljuni faktoi su pios-
toini podaci. Oni obuhvataju biojne ielevantne zatiene zone i njihovo iastojanje
od lokacije datog objekta, kao i gustinu vodenih tokova u okolini date lokacije.
Slika VII 14. Stiuktuia jednog modela za piocenu ekolokog iizika
U kontestu EU Diiektive inteiesantna su ona zatiena piiiodna stanita koja su
navedena u Natuia 2000 miei. Ova stanita obuhvataju oko 15 od ukupne poviine
Eviopske Unije. EU sakuplja iegistiai ovih lokacija u kome se poied veliine ovih
poviina nalazi i njihov kvalitet zajedno sa ekolokim indikatoiima, kao to je to na
piimei bioj zatienih ili posebno zatienih vista. Mnoge od ovih zona lociiane su
du ienih tokova, isto kao i mnoga industiijska postiojenja to piedstavlja znaajni
iizik.
Za odieivanje mogue opasnosti ielevantni kljuni faktoii su piocesi pienosa
kontaminanata kao i tip tetne supstance i koliine koje se nalaze na datoj lokaciji.
Piocesi pienosa obuhvataju iienje, iazlaganja i konveiziju tetnih supstanci. Tip i
koliine tetne supstance odieuju se piema njihovom toksinom dejstvu u mak-
simalnoj koliini za neku lokaciju. Ovi faktoii se piocenjuju i kombinuju putem
matematikih metoda. Rezultat se zatim koiisti kao osnova za iangiianje iizika.
Zatieni objekti u okolini date lokacije mogu se kvantikovati pomou geogiaf-
skog infoimacionog sistema GIS. Ako su poznate kooidinate lokacije i odgovaiajue
mape zatienih zona mogue je odiediti poviinu, bioj i iastojanje ovih zatienih
objekata koji mogu da budu ugioeni. Zatiene poviine koje su stvaino pod iiz-
ikom u sluaju neeljenog dogaaja na odieenoj lokaciji zavise od sledeih faktoia:
Viste tetnog dogaaja (eksplozija, poai, cuienje iz cevovoda)
Naina pienosa i iaspiostiianja kontaminanata (zemlja, voda, vazduh)
Na osnovu piocene stvainih tetnih dogaaja i scenaiija iaspiostiianja tetnih
supstanci ovaj model denie sledee iadijuse:
Zona u okviiu pienika od 3 km (A). U ovoj zoni postoji iizik od iscuielih
tenosti iiili vistih mateiija koje se pienose eksplozijom, a uglavnom su
ugioeni zatieni biotipovi.
Zona u okviiu pienika od 30 km (B). U ovoj zoni postoji iizik od iscuielih
gasova ili ne piaine koja se pienosi putem vetia. Kao i u zoni A i ovde su
ugioeni uglavnom zatieni biotipovi.
Zona u pieniku od 3 km (C1) koja uzima u obzii samo iaspiostiianje
putem vode i ona je ogianiena na vodene poviine i plovne vode kao i na
zatiene vodene zone. U ovim zonama kini odvodi, male ieke i kanaliza-
cioni sistemi mogu da zagade neposiedno okiuenje.
Dodatna zona (C2) se identikuje kada se lokacija nalazi na velikoj ieci.
Piocena poznatih tetnih dogaaja ukazuje na to da se teta uglavnom
moe dogoditi na iastojanju od 500 km nizvodno od date lokacije i ova
zona pokiiva tiaku u duini od 500 km i u iiini od 0,5 km nizvodno (slika
VII-15).
Slika VII 15. Vizuelni piikaz mogue izloenosti dejstvu kontaminanata
GIS postavlja tampon zone oko lokacije i zatim iziaunava zatiene poviine kao
udeo ukupne poviine tampon zone. Ova viednost se zatim koiisti za piocenu iizika
kao izmeiena piomenljiva.
Swiss Re je kompletiiao spisak svih ielevantnih hemijskih i tetnih supstanci u
najvanijim sektoiima industiije i ima model tete koji piocenjuje scenaiija tete na
osnovu osobina supstanci i piocesa pienosa kontaminanata. Na ovaj nain se dobija
iezultat za industiijske aktivnosti, koji iskazuje moguu piisutnu tetu za zemljite,
vodu i vazduh, a zatim se sve ove viednosti ugiauju u sveukupnu piocenu.
Iziaunavanje sveukupnog iezultata je izazov, jei svaku lokaciju kaiakteiie jed-
instvena kombinacija faktoia kao to su to tip i bioj aktivnosti, scenaiio tete i sama
lokacija. Tiadicionalni sistemi za piocenu iizika su se obino zasnivali na modelima
koji opisuju odnose izmeu pojedinanih faktoia na najpiecizniji mogui nain.
Ovaj piistup nije iealan, jei su tiokovi kompilacije pojedinanih modela pievisoki i
zahtevaju mnogo viemena.
Sistemi se mogu pioceniti matematiki, bez potiebe za pieciznim opisivanjem
odnosa izmeu pojedinih paiametaia sistema. Jedna ovakva metoda koja je poznata
je fazi logika i ona se koiisti za kombinovanje pojedinih paiametaia u modelu.
Model daje sledee iezultate:
Sveukupni faktoi iizika koji omoguava upoieivanje jedne lokacije sa
diugom
Kvalitativnu piocenu koja pokazuje posledice tetnog dogaaja po zemlju,
vodu ili vazduh
Mapu koja piikazuje ugioene zone
Rezultat se moe ugiaditi u iangiianje lokacija na sledei nain:
OvIvnn s:v:n = mooun s:v:n x ovIvnn vuvvvcI)n x :uosovI vo )voIIcI
U ovom sluaju mogua teta je bezdimenzioni pondeiisani faktoi koji smanjuje
teiet oekivane tete za lokacije sa malom mogunou i poveava ga za lokacije
sa veim potencijalom. Oekivana fiekvencija se dobija iz analognih dogaaja iz
piolosti i za ovu namenu postoji i baza podataka o pioceni tetnih dogaaja.
Diuga metoda koju piedlae kompanija Swiss Re
173
denie sledee faze upiavlja-
nja ekolokim iizikom (slika VII-16):
Identikacija iizika sistemska identikacija ekolokih iizika i opasnosti
koje mogu da budu iezultat iada neke kompanije ili veka tiajanja njenog
pioizvoda.
173 E. Kaiiei-Ruedi, PhD, B. Zadeh PhD, Enviionmental Management Systems and Standaids, Swiss
Re Ameiica, New Yoik, 1998
Rangiianje identikovanih iizika.
Piocena iizika piocena oekivanih uestalosti akcidenta koji je uziok
ekoloke opasnosti i intenziteta tete koja je posledica ovog iizika.
Piocena piihvatljivosti piocena iizika u cilju odieivanja mogunosti
ili voljnosti date oiganizacije da toleiie posledice u odnosu na oekivanu
ekonomsku koiist.
Identikacija kontiolne opcije identikacija i piojektovanje iazliitih
piistupa za ublaavanje ili smanjenje iizika koji se smatiaju nepiihvatlji-
vim.
Izboi i spiovoenje kontiolne opcije izboi i spiovoenje najboljeg piistu-
pa za smanjenje ili ublaavanje nepiihvatljivih iizika.
Slika VII 16. Faze piocene i identikacije iizika piema piepoiukama Swiss Re
Englesko ministaistvo za ivotnu siedinu, hianu i poljopiiviedu denie faze za
identikaciju i piocenu iizika koji moe da dovede do degiadacije ivotne siedine
(slika VII-17).
174

174 Guidelines foi Enviionmental Risk Assessment and Management, UK Depaitment foi Enviion-
ment, Food and Ruial Aaiis, Septembei 2002, www.defia.gov.uk
Slika VII 17. Faze identikacija i piocene ekolokog iizika piema piepoiukama
engleskog ministaistva
Faze identikacije i piocene iizika mogu se podeliti na one faze koje su pievashod-
no analitike piiiode i koje zahtevaju tehnika znanja, kao to su to identikacija i
piocena iizika i identikacija kontiolnih opcija i one faze koje koiiste heuiistike
metode, kao to su to iangiianjeisoitiianje iizika.
Tokom faze identikacije posledica veoma je vano iazmotiiti sva mogue pos-
ledice svojstvene datom iiziku. Na piimei, dok mogue posledice od isputanja
toksinih mateiija u vodene tokove mogu same po sebi da budu oigledne, poplava
moe da ima dodatne posledice koje nisu tako oigledne, kao to su to zagaenje koje
je posledica izlivanja fekalnih voda iz kanalizacije, ili gubitak piebivalita za odieene
viste, a zbog ispiianja vodom od poplave.
Posledice odieene opasnosti mogu biti stvaina ili potencijalna teta po ljudsko
zdiavlje, imovinu ili ekosistem. Intenzitet ovakvih posledica moe da se odiedi na
iazliite naine u zavisnosti od toga da li se iazmatiaju kao deo piocesa iangiianja
iizika ili kao deo mnogo detaljnijeg piocesa kvantikacije iizika. U svim fazama pio-
cene iizika potiebno je iazmotiiti piostoinu i viemensku piopoiciju posledica kao i
bizinu uoavanja tetnih posledica.
Piocena veiovatnoe da doe do tetnog dogaaja obuhvata veiovatnou da e
se opasnost i dogoditi (moe se dobiti piaenjem statistikih podataka ili na osnovu
piocene scenaiija najgoieg sluaja), veiovatnou da e ieceptoi biti izloen opas-
nosti i veiovatnou da e se teta desiti zbog izloenosti datoj opasnosti. Tokom ove
piocene koiiste se statistiki podaci, stablo otkaza i stablo dogaaja.
Piocena znaaja iizika obuhvata odieivanje iieg uticaja pioblema iizika, kako
na socijalnom i politikom, tako i na ekonomskom nivou. Jednom kada se donese
odluka o piihvatljivosti iizika, tieba doneti odluku o tome kako smanjiti ili kako up-
iavljati iizikom. Kod veine aktivnosti e najveiovatnije biti identikovano vie od
jednog iizika, pa za svaki od njih, kombinovanjem veiovatnoe i intenziteta pos-
ledica tieba pioceniti iizik pieko matiice iizika. Poto se pioceni intenzitet i znaaj
iizika, tieba identikovati i pioceniti opcije za upiavljanje iizikom.
Odluka o tome koju opciju, ili kombinaciju opcija tieba piihvatiti kao optimal-
nu, zavisi od odnosa tiokova za smanjenje ili pievenciju iizika i od koiisti koje ovo
smanjenje piua, kao i od socijalnih tenji diutva.
Smeinice za piocenu ekolokog iizika koje daje ameiika agencija za zatitu
ivotne siedine date su na slici VII-17
175
.
Piocena ekolokog iizika zapoinje foimulacijom pioblema. Aktivnosti u ovoj
fazi deniu piiiodu pioblema, postavljanje pieliminainih pietpostavki kako i zato
su se dogodile uoene posledice ili se pak potencijalno mogu dogoditi u budunosti i
sakupljanje i oiganizaciju svih iaspoloivih podataka o identikovanim polutantima,
izvoiima i njihovim uticajima na ekosistem. Foimulacija pioblema tieba da sakupi
sledee podatke:
izvoi tip i osobine izvoia ekoloke opasnosti
polutanti tip polutanta (hemijski, bioloki ili ziki). U sluaju hemijskog,
odiediti doze ili koncentiacije kao i naine delovanja
izlaganje vieme, duina, intenzitet i iaspodela. Za hemijske polutante
ovo znai podatke o viemenu poluiaspada, bioakumulaciji, sudbini (da li se
iazlau ili ne), tianspoitnim putevima i sl.
ekosistem izloen iiziku lokacija, stiuktuia, kaiakteiistike i osetljivost u
odnosu na dejstvo datog polutanta
mogue ekoloke posledice sakupljanje podataka laboiatoiijskih ispiti-
vanja i diugih odnosnih infoimacija.
175 Ecological Risk Assessment, U.S. Enviionmental Piotection Agency, 2006, http:iiwww.epa.govi
iegion5supeifundiecologyihtmliwhatiseia.html
Rezultat ove faze je identikovanje svih neizvesnosti povezanih sa ekolokim en-
titetima koji piedstavljaju ivotnu siedinu koja se piocenjuje i iziada konceptualnog
modela i plana izvoenja piocene.
Gieke koje se obino piave u ovoj fazi su veinom vezane za nejasnu deniciju
pioblema i odnosnih iizika. Stoga foimulaciju pioblema tieba da daju piofesionalci
koji su stiunjaci za datu oblast.
Slika VII 18. Faze identikacije i piocene iizika piema piepoiukama ameiike
agencije za zatitu ivotne siedine
Sutina piocene iizika baziia se na kaiakteiizaciji (opisu) izlaganja uticaju polu-
tanta, posledica ovog izlaganja i njihovog meusobnog odnosa. Tokom faze analize
vii se integiacija svih podataka sakupljenih u fazu foimulacije pioblema i pio-
cenjuje se veiovatnoa izlaganja dejstvu polutanata, kao i veiovatnoa deavanja
tetnih posledica.
U zavisnosti od viste polutanata ova piocena moe da bude kvalitativna iiili kvan-
titativna. Kod hemijskih polutanta piocena izlaganja dejstvu polutanta noimalno
obuhvata kaiakteiizaciju i kvantikaciju doza i koncentiacija kojima su izloene
osetljive viste. Opis posledica noimalno zahteva ekstiapolaciju opitnih laboiatoii-
jskih istiaivanja ili objavljenih istiaivanja sa teiena. Vaan deo ove faze je piocena
neizvesnosti, jei tieba opisati i kvantikovati iazliite izvoie neizvesnosti u odnosu
na podatke o izloenosti dejstvu polutanata i posledicama ovog izlaganja, pii emu
se ova neizvesnost moe iziaziti kao gieka uzoikovanja ili vaiijansa. Ostali izvoii
neizvesnosti obuhvataju podatke koji nedostaju, nejasne putanje pienosa polutanta,
piomenljivost i gieke u opisivanju.
Kaiakteiizacija izlaganja dejstvu utucaja polutanta vii se sa ciljem da se opie
kada, kako i gde se desio ili se moe desiti kontakt sa polutantom. To je u stvaii
piikaz piola izlaganja koji opisuje izvoie izlaganja (putanje) kao i njihov intenzitet i
geogiafsku distiibuciju u odnosu na ieceptoi. Kiajnji iezultat je piocena veiovatnoe
izlaganja.
Da bi se dobila opta slika o samom tetnom ekolokom dogaaju (izlaganju) tie-
ba piouiti sledee faktoie:
izvoi vazduh, voda, zemlja,
distiibucija glavni mehanizmi pienosa polutanta koji odieuju distiibu-
ciju izlaganja njegovom dejstvu,
tianspoit medijum kojim se polutant pienosti i njegova sudbina i
ponaanje u ivotnoj siedini,
sekundaini polutanti esto se neka jedinjenja u ivotnoj siedini pievode
u metabolite vee toksinosti (neoiganska iva se putem metabolizma pie-
vodi u mnogo toksiniji oiganski oblik), i
kiajnja piocena izlaganja dejstvu polutanta stvaine mogunosti polutanta
da doe u kontakt sa ciljnim oiganizmima, odnosno ieceptoiima.
Kaiakteiizacija posledica obuhvata denisanje svih moguih posledica dejstva po-
lutanta kao i tipova izlaganja ieceptoia. Ovde je potiebno pioceniti kako piomene u
koncentiaciji polutanta utiu na ishod toksinih uticaja. Ovi iezultati se daju kao od-
nos izmeu doze polutanta i iekacije ieceptoia. Na kiaju se utviuje odnos izmeu
uzioka i posledice koji povezuje polutant sa ve uoenom posledicom.
Kaiakteiizacija iizika obuhvata piocenu fiekvencije iizika (veiovatnoa deavanja
tetne posledice) pomou podataka o izlaganju i o odnosu piimljene doze i ieakcije
ieceptoia. Konani izvetaj sadii piocenu iizika, opis nesiguinosti, ogianienja i
pietpostavki nainjenih tokom piocene, dokaze koji potviuju iezultate, kao i jasan
opis moguih tetnih posledica na ekosistem.
Zavina etapa piocene iizika je upiavljanje iizikom. Neki put ovo upiavljanje
je jednostavno i obuhvata samo nabavku opieme za tietman hemijskih supstanci
ili utviivanje peiioda kada se obiadivo zemljite moe ponovo koiistiti. U diugim
sluajevima ieenja su mnogo kompleksnija i zahtevaju donoenje odieenih zakon-
skih piopisa u cilju zatite ivotne siedine.
Iz svega napied izloenog vidi se da su sve metode za piocenu iizika sline, da
uglavnom obuhvataju iste faze i da se tokom faza piocene iizika mogu koiistiti iazne
metode za identikaciju i piocenu iizika, koje su ianije navedene u ovoj knjizi.
5.2 RIzI ixnsoxin onsIu mnivxI)n
Opasna mateiija je svaka tenost, vista mateiija ili gas koji ima takve osobine da
moe, usled nestiunog i neodgovoinog iada, ili bilo kakve nezgode u toku pioiz-
vodnje, tianspoita, skladitenja ili iukovanja da izazove posledice tetne po ive oi-
ganizme ili po ivotnu siedinu. To mogu biti iadioaktivne, zapaljive, eksplozivne,
otiovne, koiozivne, bioloki opasne mateiije ili mateiije koja mogu da imaju neke
diuge osobine koje ih mogu nainiti opasnim u odieenim okolnostima.
Opasne mateiije koje se nalaze u toku tianspoitnog piocesa u odgovaiajuoj
ambalai iiili pievoznom siedstvu piedstavljaju opasnu iobu koja je potencijalno
opasna po ljudsko zdiavlje i okiuenje i kiiteiijumi koji deniu uslove za obavljanje
tianspoita ovakve iobe dati su u Piepoiukama Ujedinjenih Nacija za pievoz opasne
iobe iazliitim vidovima tianspoita (United Nations Recommendations on Tians-
poit of Dangeious Goods). Na osnovu ovih piepoiuka nainjeni su posebni spoia-
zumi za svaki vid tianspoita (diumski, elezniki, ieni, vazduni i pomoiski) i to:
Za diumski tianspoit to je ADR (Euiopean agieement conceining the in-
teinational caiiiage of dangeious goods by ioad), Eviopski spoiazum o
meunaiodnom diumskom pievozu opasne iobe.
Za elezniki tianspoit to je RID (Regulations Conceining the Inteina-
tional Caiiiage of Dangeious Goods by iail), piopisi o meunaiodnom
eleznikom pievozu opasne iobe.
Za vazduni tianspoit to je ICAO-TI (Inteinational Civil Aviation Oi-
ganisation Technical Instiuctiona), meunaiodna oiganizacija za civilni
vazduni tianspoit tehnika upustva.
Za pomoiski tianspoit IMDG-Code ( Inteinational Maiitime Dangeious
Goods Code), meunaiodni pomoiski pievoz opasne iobe zakon
Za tianspoit na unutianjim plovnim putevima ADN (Euiopean Agiee-
ment Conceining the Inteinational Caiiiage of Dangeious Goods by In-
land Wateiways), Eviopski spoiazum o meunaiodnom pievozu opasne
iobe na unutianjim plovnim putevima.
Diave potpisnice ovih spoiazuma, meu kojima je i naa zemlja, piilagodile su
svoje nacionalne piopise ovim spoiazumima i osnovnu piavnu iegulativu kod nas
ine:
Zakon o pievozu opasnih mateiija (Sl. List bi. 27i90).
Piavilnik o pievozu opasnih mateiija u diumskom saobiaaju (Sl. List bi.
82i90).
Uiedba o pievozu opasnih mateiija u diumskom i eleznikom saobiaaju
(Sl. glasnik bi. 53i02).
U zavisnosti od hemijskih osobina, agiegatnog stanja i stepena opasnosti sve
opasne iobe se, u skladu za UN piepoiukama, svistavaju u sledee klase opasne
iobe:
1. Eksplozivi
Eksplozivi kod kojih postoji opasnost od snane eksplozije (nitioglic-
eiinidinamit)
Eksplozivi kod kojih postoji opasnost od izazivanja udainog talasa iiili
iasejavanja iapnela
Eksplozivi sa malom opasnou od izazivanja udainog talasa (iaketna
goiiva)
Eksplozivi kod kojih postoji opasnost od velikih poaia (municija)
Eksplozivi koji piilikom noimalnog sagoievanja usled poaia mogu da
pieu u detonativno sagoievanje.
2. Gasovi (napon pare pri 50
o
C vei od 3 bara ili se materija na 20
o
C i stan-
dardnom pritisku nalazi u gasovitom stanju)
Kompiimovani gasovi
Teni gasovi
Rashladni teni gasovi
Gasovi iastvoieni pod piitiskom
Gasni pationi i uieaji za iaspiavanje aeiosola
Ostali aitikli koji sadie gas pod piitiskom
Uzoici gasova
3. Zapaljive tenosti
F - Zapaljive tene mateiije bez dodatne opasnosti
F1- Zapaljive tene mateiije sa takom paljenja do najvie 61
o
C
F2 - Zapaljive tene mateiije sa takom paljenja pieko 61
o
C, koje se
piedaju na pievoz ili se pievoze zagiejane na, ili iznad njihove take
paljenja
FT - Zapaljive i otiovne tene mateiije
FT1 - Zapaljive i otiovne tene mateiije
FT2 - Pesticidi
FC - Zapaljive, koiozivne tene mateiije
FTC - Zapaljive, otiovne i koiozivne tene mateiije
D - Teni eksplozivi umanjene osetljivosti
4. Zapaljive vrste materije
Zapaljive viste mateiije, samoieagujue mateiije i visti eksplozivi
smanjene osetljivosti (magnezijumov piah, civeni fosfoi, itd.)
Mateiije sklone samozapaljenju (beli fosfoi)
Mateiije koje u dodiiu sa vodom emituju zapaljive gasove (natiijum, ka-
lijum)
5. Oksidirajue materije
Oksidiiajue mateiije (amonijum nitiat, vodonik peioksid)
Oiganski peioksidi (benzoil peioksid)
6. Toksine materije
Otiovne mateiije
Toksine mateiije
Infektivne mateiije
7. Radioaktivne materije (uranijum, plutonijum, radioaktivni otpad)
8. Korozivne materije (kiseline i baze)
9. Ostale opasne materije i predmeti (materije i predmeti koji za vreme
prevoza predstavljaju neku opasnost koja nije obuhvaena pojmovima
drugih klasa)
Piilikom tianspoita opasne iobe javljaju se sledei iizici:
Rizik od unitenja opasne iobe, koja, kao svaka ioba ima svoju viednost.
Rizik od ugioavanja zdiavlja i ivota ljudi u zoni izlaganja dejstvu opasne
mateiije.
Rizik od zagaenja ivotne siedine, ekoloki iizik.
Rizici koji pioizilaze iz tanspoita opasnih mateiija su slini kao i iizici koji se
javljaju piilikom pioizvodnje ovih mateiija u ksnim postiojenjima, samo to je ovde
situacija mnogo sloenija iz sledeih iazloga
176
:
Tianspoitne maiiute imaju iiok geogiafski opseg (udesna situacija se
moe dogoditi bilo gde du maiiute). Naime, kako incident sa opasnim
mateiijama ima za posledicu piostoino dejstvo u odieenom iadijusu oko
mesta njegovog nastanka, tokom tianspoita se kiug opasnosti pomeia
du puta kojim se kiee tianspoitno siedstvo (slika VI-19)
177
.
Maiiute piolaze kioz gusto naseljene oblasti, du ienih dolina, obala
jezeia i sl.
Piepoznavanje opasnosti je mnogo kompleksnije jei mnogi opasni mateii-
jali se tianspoituju kao pioizvodi, pa planiianje moia da pokiije iii dijapa-
zon opasnih mateiija nego to je to sluaj kod ksnih postiojenja.
176 N. ivkovi, M. Stankovi, B. Kisti, Elementi za ocenu ekolokog iizika u osiguianju tianspoita
opasnih mateiija, Opasne mateiije pioizvodnja, skladitenje, tianspoit i upotieba bezbednost i
osiguianje, Seminai, Pieving a.d., Beogiad, 2003, sti. 176
177 M. Milju, M.Vidovi, Rizik u tianspoitu opasnih mateiija, Elementi za ocenu ekolokog iizika u
osiguianju tianspoita opasnih mateiija, Opasne mateiije pioizvodnja, skladitenje, tianspoit i
upotieba bezbednost i osiguianje, Seminai, Pieving a.d., Beogiad, 2003, sti. 57
Bioj nosilaca inteiesa je kod tianspoita mnogo vei nego kod stalnih
postiojenja.
Udesi mogu da se dogode u nekoj oblasti gde ne postoje inteiventne slube
za saniianje posledica ovakvih udesa.
Bioj ugioenih ljudi je mnogo iii jei obuhvata stanovnike koji ive u bliz-
ini, ljude u piivatnim automobilima, putnike u zaustavljenim vozovima, i
sl.
Slika VII 19. Kietanje kiuga opasnosti
Slika VII-19. Budui da je iizik, po deniciji, pioizvod fiekvence i intenziteta, u
sluaju tianspoita opasnih mateiija on se moe denisati kao piozivod veiovatnoe
ugioavanja ljudi i ivotne siedine i obima tetnih posledica nekog udesa, usled
delovanja mateiijalnog i eneigetskog potencijala koji se oslobaa piilikom tetnog
dogaaja, do kog je dolo u toku pievoza opasne iobe. Osloboena eneigija i opasne
mateiije koje se u obliku gasova, tenosti ili u vistom stanju emituju na lokalitetu
udesa, ugioavaju ljude koji se tu nalaze i zagauju ekosistem, to dovodi do piomene
kvaliteta date ivotne siedine. Budui da se kod tianspoita opasnih mateiija iizik
kiee du puta, to se iizik TR na putu (P), sa segmentima puta (i), za opasnu ma-
teiiju (j) denie kao suma paicijalnih iizika po segmentima puta:

( )
TR P p C ,(i P)
i ij
=
Odavde se vidi da se iizik na tiasi moe piedstaviti kao zbii iizika na pojedinim
segmentima to omoguava utviivanje veiovatnoe udesa du cele tiase, ocenu
oekivanih posledica i ocenu samog iizika.
Ako se iizici koji su piisutni tokom pievoza opasne mateiije od take A do take
B obelee sa R
P1,
R
P2
i R
P3
, pii emu indeksi P1, P2 i P3, oznaavaju alteinativne puteve
(iute) izmeu taaka A i B, tada je oigledno da e ukupni iizik R tianspoitnog pioc-
esa biti najmanji za sluaj izboia pievoznog puta i, na kom je iizik najmanji, odnosno
da je:
R
P i
= min { R
P1,
R
P2
, R
P3
}
Odavde se vidi da minimalni ukupni iizik tianspoitnog piocesa zavisi od izboia
optimalnog puta, odnosno onog puta na kom je iizik najmanji. Na osnovu ovoga je
jasno zato se izboi putanja kojima se tianspoituju opasne mateiije posmatia kao
jedan od oblika pieventivnog delovanja.
Piema nekim autoiima (Eikut i Veitei, 1998) za polupienik kiuga opasnosti
piepoiuuje opseg od 0-15 km, to zavisi od viste opasne mateiije, pii emu se za
veiovatnou akcidenta piepoiuuje viednost od 0,1-0,8, na 1.500.000 km puta vozi-
la, a za veinu poaia izazvanih opasnim mateiijama piepoiuuje se poetni iadijus
evakuacije od 0,8 do 1,6 km.
178
Za meienje iizika mogu se, u zavisnosti od incidenta i opasnih mateiija, koiistiti
i sledei modeli:
Veiovatnoa pojave incidenta - IP(P). Ovde se gustina populacije posma-
tia kao konstantna viednost unutai kiuga opasnosti ili se smatia se da
su posledice (veiovatnoe incidenta p
i
) iavnomeino iaspoieene u kiugu
opasnosti na putu (P) sa segmentima puta (i):

( ) ( )
i
IP P p i P =
Ovaj model moe biti pogodan ako su kaiakteiistike opasnih mateiija koje
se pievoze takve da stvaiaju mali iadijus kiuga opasnosti, pa se piema tome
veiovatnoa incidenta moe svesti na iizik po vozae (i eventualne putnike)
na putu i tiokove koji nastaju usled incidenta.
Rizik od izlaganja populacije PE(P). Ovde se pietpostavlja da je incident
izvestan, a da se posledice iaunaju samo na bazi ugioene populacije Ti:

( ) ( )
i
PE P T i P =
Ovaj model obuhvata ukupan bioj ljudi koji se izlae iiziku tokom tianspoit-
nog piocesa na putanji P i moe se piimeniti za opasne mateiije sa visokim
potencijalnim tetnim posledicama i ielativno malim veiovatnoama inci-
denta (na piimei u sluaju tianspoita nukleainog otpada). Negativan stav
javnog mnjenja po pitanju ovog iizika oigledno je piopoicionalan veliini
populacije koja se izlae iiziku, pa e se izboiom iuta koje minimiziiaju
iizik od izlaganja populacije minimiziiati i negativan stav javnog mnjenja.
Opaajni iizik - PR(P). Ovde se uvodi paiametai piefeience iizika q>1, sa
kojim se stepenuju oekivane posledice za populaciju C
i
na segmentu puta
i:
178 M. Milju, M.Vidovi, Rizik u tianspoitu opasnih mateiija, Elementi za ocenu ekolokog iizika u
osiguianju tianspoita opasnih mateiija, Opasne mateiije pioizvodnja, skladitenje, tianspoit i
upotieba bezbednost i osiguianje, Seminai, Pieving a.d., Beogiad, 2003, sti. 57

( ) ( )
i i
PR P p C q =
Poveavanjem viednosti paiametia piefeience iizika, deonice saobiaajnica

sa veom gustinom populacije postaju manje atiaktivne, zbog vee ugioene
populacije i veeg negodovanja javnog mnjenja.
Uslovni iizik - CR(P). Ovde se piekida sa daljim koiienjem puta ukoliko
se na njemu dogodi incident.

( ) ( )
i i
i
p C
CR P , i P
p
=
Ovaj model moe da se koiisti za minimizaciju oekivanih posledica za

vieme pivog incidenta. Za iazliku od piethodih modela koji su jednokii-
teiijumski, ovo je viekiiteiijumski model, gde je pivi kiiteiijum tiadicio-
nalni iizik, a diugi veiovatnoa incidenta.
Razvijeno je mnogo modela za optimizaciju puta pii tianspoitu opasnih mateiija
i sve one se u sutini svode na izboi miee puteva sa najmanjim iizikom ili na Pa-
ieto optimalnu putanju, uz koiienje iazliitih metoda i kiiteiijema. Ovi kiiteiijumi
mogu biti: ukupni iizik, maksimalni iizik po osobi, tianspoitni tiokovi i sl. Poied
ovih modela za denisanje iazliitih kiiteiijuma za kvantikaciju iizika, postoje i
iazliiti namenski softveiski paketi za izboi optimalne putanje.
5.2.1 Smernice za procenu i analizu rizika pri transportu opasnih
materija
Da bi se piilikom tianspoita opasnih mateiija moglo da upiavlja iizikom, potieb-
no je odiediti veiovatnou neeljenog dogaaja, pioceniti veliinu ugioene zone,
pioceniti mogue posledice oslobaanja opasne mateiije i spiovesti pieventivne
meie koje mogu da utiu na znaajnije smanjenje iizika. Ameiiko ministaistvo
tianspoita dalo je smeiinice za piocenu i analizu iizika
179
, koje obuhvataju sledee:
Identikaciju opasnih mateiijaiiizikaitianspoitnih aktivnosti
Identikaciju postojeih iadnih opeiacijaikoliinaipiogiama
Analizu iizika
Identikaciju moguih kontiolnih taaka iizika
Denisanje stiategije
Spiovoenje svih piedvienih meia
Pioveiu piimene svih piedvienih meia
Piocenu ekasnosti piimenjene stiategije
179 Risk Management Evaluation Framework, internet izdanje na adresi http://hazmat.dot.gov, 2005.
U fazi identikacije opasnih mateiija, poied iziade spiska opasnih mateiija potieb-
no je identikovati faktoie iizika, naine iukovanja i osnovne pioceduie koje se pii tom
koiiste. Zatim tieba identikovati inteiakcije izmeu uesnika u piocesu tianspoita
kao i iizike koji piedhode i koji slede posle ovih inteiakcija. Tianspoit opasnog mateii-
jala obino obuhvata nekoliko iazliitih akteia i veoma je vano da se ovom pioblemu
piistupi holistiki. U sutini u ovoj fazi se uspostavljaju piioiiteti za upiavljanje iizikom
koji se zasnivaju na piedhodnim saznanjima i iskustvu i na podacima o ianijim udesi-
ma, na bazi ega tieba da se donese odluka o iizicima koji e se dalje iazmatiati.
Zatim sledi faza kvantikovanja opasnog mateiijala koji se tianspoituje i denisan-
je piocesa za iukovanje ovim mateiijalom. U ovoj fazi je potiebno napiaviti dijagiame
tokova, pii emu tieba obuhvatiti sve opeiacije koje su deo piocesa tianspoita opasnih
mateiija, kao to su to pakovanje, utovaiiistovai, tianspoit i skladitenje.
Analiza iizika obuhvata analizu veiovatnoe udesa, denisanje scenaiija udesa,
analizu svih iizinih objekata, analizu tianspoitnih puteva i piocenu mogue tete. U
ovoj fazi mogu da se koiiste mnoge metoda za piocenu iizika koje su navedene u ovoj
knjizi, kao to su to analiza stabla giekeiotkaza, matiica iizika i sl.
Identikacija moguih kontiolnih taaka je veoma vana faza jei obuhvata denisan-
je onih mesta na kojima mogu da se pieduzmu neke meie u cilju pievencije, elimi-
nacije ili smanjenja iizika. Veoma je vano identikovati i ona mesta na kojima dolazi
do kooidinacije izmeu akteia u piocesu tianspoita i distiibucije jei ta mesta esto
piedstavljaju take na kojima se moe smanjiti iizik (na piimei odgovaiajui nain
pakovanja, obeleavanja, odgovaiajui izboi tianspoitnog puta i sl.).
Osnovni cilj stiategije je da se smanje iizici i to tako da to bude isplativo kako sa
stanovita tiokova tako i sa stanovita zatite. Naime, po piavilu se uvek iaspolae
ogianienim siedstvima, pa znai da ieenje tieba tiaiti pieko Paieto optimuma koji
kombinuje minimalni iizik, sa jedne stiane i minimum tiokova, sa diuge stiane. Pii
tom tieba uzeti u obzii one iizike koji su identikovani kao najvaniji i za iste tieba
denisati pieventivne i kontiolne aktivnosti, ali tako da iste budu konzistentne sa iad-
nim opeiacijama.
Spiovoenje, pioveia spiovoenja i piocena ekasnosti date stiategije su u sutini
kontiola koja obezbeuje adekvatnu piimenu i kontiolu svih napied donetih meia, a
samim tim i takav tianspoit opasnih mateiija koji iizike svodi na najmanju moguu
meiu.
5.2.2 Denisanje optimalne rute za transport opasnih materija
Napied je navedeno da postoji mngogo metoda za odieivanje optimalne iute za
tianspoit opasnih mateiija. Meutim, ovde emo opisati jednu od njih koji je 1996
god. izdalo Ameiiko ministaistvo tianpoita
180
. ematski piikaz faza ovog piocesa dat
je na slici bi. VII-20., a algoiitam za analizu kiiteiijuma piolaznosti iute dat je na slici
bi. VII-21.
180 Guidelines foi Applying Ciiteiia, Highway Routing of Hazaidous Mateiials, U.S. Depaitment of
Tianspoitation, Publication No. FHWA-HI-97-003, 1996
Metoda zapoinje sa denisanjem ciljeva koji obuhvataju fokusiianje na nekoliko
iazumnih iuta, uz eliminaciju opcija koje imaju male anse da ispune date ciljeve
(npi. postojanje dugakih tunela sa slabom ventilacijom, piolaz kioz centai gusto
naseljenog mesta i sl.). Takoe je potiebno upoznati se i sa odgovoinostima i obimom
delovanja pojedinih slubi u odabianim iegionima (vatiogasne i policijske slube).
Poto nijedan put nije unifoiman po celoj svojoj duini, to je potiebno izviiti
njegovu podelu na segmente, i za svaki segment puta iziaunati iizik. Ukupni iizik
na nekom putu jednak je sumi svih iizika na svim segmentima puta.
Veiovatnoa (fiekvencija) iizika se iziaunava kao pioizvod stope akcidenta (bioj
akcidenta po kilometiu puta-vozila) i duine segmenta puta, a posledice akcidenta
(intenzitet) se izkazuju pieko gustine naseljenosti, ime se pietpostavlja da su st-
vaine posledice akcidenta piopoicionalne populaciji koja je izloena uticaju glavnog
oslobaanja opasnog mateiijala. Stopa akcidenta se dobija na osnovu statistikih po-
dataka o nesiea i obima saobiaaja, pii emu se moia voditi iauna o konzistent-
nosti podataka (ako se za jednan put uzmu podaci koji u sebi obuhvataju i automo-
bilske i kamionske udese, isti takvi podaci moiaju se uzeti i za diugi put sa kojim se
vii upoieivanje).
Slika VII-20. Faze denisanje optimalne iute za tianspoit opasnih mateiija
Piimaini cilj ove analize je da se odabeie put sa najmanjim iizikom, a to ne moia
uvek da bude put sa najmanjom gustinom naseljenosti, ve to moe da bude i put sa
najniom stopom udesa.
Viednosti iizika koje se na ovaj nain iziaunavaju nisu apsolutne viednosti, ve
piedstavljaju iazlike izmeu iizika na iazliitim iutama. Ovde meutim tiebe uzeti
u obzii i tiokove za obeleavanje, obavetavanje vozaa, spiovoenje tianspoita,
piihvatanje tianspoita od stiane lokalne zajednice i sl.
Konana iuta (put) denie se na osnovu upoieivanja alteinativnih iuta u
pogledu duine, viemena tianspoita, potencijalnog iizika za populaciju i sl., pii
emu tieba biiati one puteve kod kojih je viednosti ielativnog iizika mnogo manja, a
koji ispunjavaju kiiteiijum piolaznosti.
Slika VII-21. Algoiitam za analizu kiiteiijuma piolaznosti
6. RIZICI KATASTROFALNIH
DOGAAJA
Ne postoji univeizalna denicija katastiofalnog dogaaja. Institut osiguianja u
SAD denie da je katastiofalan svaki digaaj ija je osiguiana teta vea od 25 mili-
ona dolaia
181
. Swiss Re iazmatia da li je neki dogaaj katastiofalan tako to uzima
u obzii tii elemenata: osiguiane tete, ukupnu tetu i ljudske itve. Tako je za 2006
godinu katastiofalan svaki dogaaj koji dostigne ili bude vei od neke viednosti koja
je piikazana u tabeli VII-39.
Tabela VII-39. Katastiofalni dogaaji piema deniciji Swiss Re
Iznos
Osiguranje tete Transport
Vazduhoplov
Druge tete
15,6 miliona US$
31,2 miliona US$
38,7 miliona US$
ili totalna teta 77,5 miliona US$
ili ljudske rtve Poginuli ili nestali
Povreeni
Ostali bez kue
20
50
2.000
Munich Re klasikuje kao katastiofalne sve piiiodne dogaaje kod kojih je bioj
ljudskih itava vei od 20, a teta vea od 50 miliona dolaia.
Uopte uzevi, katastiofalan je svaki dogaaj koji za posledicu ima velike tete na
jednom podiuiju u kiatkom viemenskom peiiodu. On moe biti posledica piiiod-
nih dogaaja (poplava, oluja, zemljoties) ili ljudskih aktivnosti (teioiizam, tehnoloki
iizici). Na piimei, zemljoties se moe klasikovati kao katastiofalan dogaaj ako je
odieene jaine piema Rihteiovoj skali, ili oluja, ako vetai dostigne odieenu bizinu.
Meutim, da bi neki dogaaj imao kaiakteiistike tehnoloke katastiofe to obino
moia da konstatuje diavni oigan koji utviuje podiuija koja su izloena ovoj opas-
nosti, a slina je situacija i sa iizikom teioiizma, jei jedna teioiistika akcija moe da
dovede do masovnog unitenja mateiijalnih dobaia i gubitaka ljudskih ivota.
181 H. Skippei and W. Kwon, Risk Management and Insuiance, Peispectives in a Global Economy,
Blackwell Publishing, USA, 2007
6.1 TIovI ninsixovnIIu ooonn)n
Rizici katastiofalnih dogaaja obuhvataju (slika V-13):
Rizike od piiiodnih katastiofa (zemljoties, olujni vetiovi, poplava, vulkan-
ske eiupcije
Rizik kiitine infiastiuktuie
Rizik ljudskog faktoia teioiizam
Katastiofalne ekoloke iizike (klimatske piomene, genetski inenjeiing,
nukleaine centiale)
6.1.1 Rizici od prirodnih katastrofa
Rizici piiiodnih katastiofa obuhvataju sledee:
Rizik zemljotiesa
Rizik olujnog vetia
Rizik poplave
Rizik vulkanske eiupcije
Za sada je nemogue piedvideti fiekventnost zemljotiesa i poied veoma inten-
zivnih istiaivanja koja se vie u toj oblasti. Obim iazaianja koje je posledica zem-
ljotiesa zavisi od mnogo vie faktoia nego to je to samo njegov intenzitet. Ovi faktoii
obuhvataju kvalitet izgiaenih objekata, piiiodu tla, blizinu znaajne koncentiacije
ljudi i imovine i sl.
Posledica zemljotiesa mogu da budu i veliki okeanski talasi cunami, koji se kieu
velikim bizinama (do 1000 kmih na otvoienom moiu) i koji su izazvani pomeianjem
moiskog dna. Veliina cunamija zavisi od jaine zemljotiesa, visine vodenog stuba
iznad epicentia i bizine i smeia kietanja talasa. Cunami koji je bio posledica zem-
ljotiesa iz 2004 sastojao se od tii do etii visoka talasa piibline duine od po 200
km, pii emu je visina svakog od njih iznosila oko jedan metai na otvoienom moiu.
Meutim, ovaj talas je mnogo dui od obinog talasa, piostiie se du celog vodenog
stuba i putuje veoma bizo bez velikih gubitaka eneigije. U pliim vodama ovaj talas
uspoiava, a visina mu se poveava tako da vodeni zid pii obali dostie visinu od 5
do 10 metaia. Posledice cunamija iz 2004. godine obuhvatile su 255.000 izgubljenih
ljudskih ivota.
Slika VII 22. Tipovi katastiofalnih dogaaja
Statistika koja piati fiekventnost zemljotiesa u poslednjih 100 godina pokazala je
da, iako postoji izvesna uktuacija u odnosu na bioj zemljotiesa koji se u toku godinu
dana dogode u svetu, ovaj bioj je stabilan i ne menja se u odnosu na viemenski hoii-
zont koji je ielevantan za osiguianje (tabela VII-40).
Tabela VII-40 Uestalost zemljotiesa u svetu
Jaina zemljotresa Prosean broj u godini dana
8 i jai 1
7 i jai 18
6 i jai 152
Meutim, izloenost diutava zemljotiesima i piiiodnim katastiofama se bizo
poveava, pii emu su glavni faktoii koji utiu na ovaj tiend povezani sa ljudskim
aktivnostima (lociianje zgiada na tiustnim iiili plavnim podiuijima, poveanje gus-
tine naseljenosti i industiijskih kompleksa).
Iako nauka danas ne moe da piedvidi tano kada e se dogoditi neki veliki zem-
ljoties kao, na piimei, onaj koji se 1906. godine dogodio u San Fiancisku, ipak se
na osnovu modela koji se zasnivaju na teoiiji pomeianja ploa mogu iziaunati
veiovatnoe dogaanja ovakvih zemljotiesa i one ukazuju da izmeu ovakve dve po-
jave moe pioi 200 i vie godina.
Rizik olujnog vetia obuhvata niz potencijalno katastiofalnih dogaaja kao to su
iuenja kua, obaianje divea, unitavanje infiastiuktuie i sl. Naunici deniu oluju
u zavisnosti od bizine vetia.
Opti teimin za sisteme niskog piitiska koji se obino foimiiaju u tiopskim kiaje-
vima naziva se tiopski ciklon. Ovi cikloni su piaeni snanim olujama. Kada ovaj cik-
lon dostigne bizinu vetia od najmanje 8 bofoia on postaje tiopska oluja, a kada piee
bizinu od 11 bofoia on se naziva oikan i to ako mu je izvoi u Seveinom Atlanskom
okeanu, Seveioistonom Pacikom okeanu ili u Seveinom Pacikom okeanu.
Tokom oikanske sezone u 2004. godini osiguiane tete u SAD iznosile su pieko 30
milijaidi dolaia, a pieko 80 milijaidi dolaia u 2005. godini. Tokom poslednjih deset
godina fiekventnost i intenzitet oikana u Seveinom Atlantiku se znaajno poveala
u poieenju sa peiiodom 1900-2005. Klimatolozi smatiaju da je ovo jednim delom
posledica piiiodnog klimatskog ciklusa koji se u ovoj oblasti dogaa svakih 60-80 go-
dina, a diugim delom posledica globalnog zagievanja. Veiuje se da je poslednji topli
deo ovog ciklusa zapoeo 1995. godine i da e tiajati nekih 30 godina.
Istoviemeno se poveao i intenzitet oikana, tako da kategoiija oikana jaine 4 i 5
iznosi 21, odnosno 10, u poieenju sa 14, odnosno 6, koliko je uee oikana
ove jaine iznosilo do 1900. godine.
Poplave se odnose na delimino ili potpuno plavljenje noimalno suve oblasti posle
velikih kia ili zbog izlivanja ieka ili jezeia. Sama poplava moe da bude iezultat jed-
nog jedinog dogaaja, kao to je to oikan ili olujni vetai, ali se poplave deavaju i kao
posledica dugotiajnih kia. Imanja i kue u blizini vodenih poviina su najpodloniji
poplavama, ali lociiani i na bilo kom diugom mestu nisu imuni na ove dogaaje. U
oblasti upiavljanja iizikom i osiguianja, veiovatnoa poplave u nekoj oblasti se pio-
cenjuje na osnovu toga koliko esto je ta oblast izloena plavljenju. Na piimei, 100
godinja poplava znai da se oekuje da ta oblast bude u pioseku plavljena svakih 100
godina, to znai da je veiovatnoa poplave 1 u toku jedne godine.
Poslednjih godina je naioito uestala pojava velikih poplava, zemljotiesa i diugih
piiiodnih nepogoda. Piema piocenama iz 2002. godine, najozbiljnije ekonomske
tete koje su posledice poplava bile su u Nemakoj (10 mil. Evia), Austiiji (pieko
3 mil. Evia) i u ehoslovakoj iepublici (pieko 2 mil. Evia)
182
. Zbog male kupovine
osiguianja od poplava i stiiktnih ogianienja u pokiiu od poplava na nekim lokaci-
jama, industiija osiguianja pokiila je samo 10 do 20 od ukupnih ekonomskih teta,
dok je najvei deo teta pokiiven donacijama i iz vladine pomoi, to je znaajno
uticalo na poiesku politiku.
Rizik vulkanske eiupcije je jedan od najdiamatinijih piiiodnih tetnih dogaaja
koji izaziva i najvee piomene. Naime, snane eksplozije i eiupcije diastino menjuju
zemljite i vodu na desetinama kilometaia oko vulkana, a male estice sumpoine
kiseline bivaju izbaene u stiatosfeiu i mogu piimetno da utiu na piomenu klime
na zemlji. Eiupcije esto piimoiavaju ljude koji ive u piedelima oko vulkana da
ponekad, zauvek napuste svoju zemlju, kue, giadove, industiijska postiojenja, pa
ak i izgiaenu infiastiuktuiu.
Piocenjuje se da danas oko 500 miliona ljudi ivi i iadi u oblastima koje su izloene
iiziku od vulkanskih eiupcija.
182 I. Menzingei and Ch. Biaunei, Floods aie Insuiable, Swiss Reinsuiance Company, Zuiich, 2002
6.1.2 Rizik kritine infrastrukture
Kiitine infiastiuktuie su sistemi ije bi onesposobljavanje ili iazaianje dovelo di
slabljenja ekonomske siguinosti neke nacije. Ove infiastiuktuie obuhvataju komu-
nikacione sisteme, sisteme za snabdevanje vodom, elektiinom eneigijom, naftom i
gasom, bankaiske i nansijske sisteme, vladine slube i slube za piuanje pomoi
u hitnim sluajevima. Zbog vanosti koji ovi sistemi i slube imaju za diutvo neo-
phodno je obezbediti njihovo kontinualno funkcionisanje.
Ovi sistemi su izloeni kako dejstvu piiiodnih opasnosti (zemljoties, olujni ve-
tiovi, sneg, led, klizita, divlji poaii), tako i moguem dejstvu teioiista. Zato se stal-
no ulau napoii za ublaavanje mogue tete na kiitinim infiastiuktuiama, to je
veoma kompleksan pioces zbog piiiode ovih sistema.
Naime, meuzavisni efekti se deavaju u sluajevima kada se iazaianje pioiii
sa jednog na ostale sisteme. Ovaj pioblem meuzavisnosti se dalje komplikuje
poveanjem zavisnosti zike infiastiuktuie od sistema infoimacione tehnologije.
Komunikacione i infoimacione tehnologije imaju znaajni uticaj na dizajin, kon-
stiukciju, iad i kontiolu infiastiuktuinih sistema i neizbene su stalne piomene. Iako
spajanje zike infiastiuktuie sa infoimacionom tehnologijom obeava poveanje
pouzdanosti i ekasnosti uz smanjenje tiokova, veoma malo se zna o ponaanju
ovih spojenih sistema, kao i o njihovom potencijalu u odnosu na katastiofalne ot-
kaze. Piogiami za upiavljanje ovim sistemima su po svojoj piiiodi osetljivi i iskustvo
je pokazalo da je ovo obino najslabija taka u nekom integiisanom sistemu. Posebno
opasna osobina ovih tesno povezanih kompleksnih sistema je u tome da e svakako
doi do piedvienog otkaza, ali na nepiedvieni nain.
Kompleksnost je povezana sa konceptom samo oiganizovanja koji podiazumeva
da se sistemi ne nalaze pod diiektnom kontiolom, ve se u njemu iealizuju nekoi-
diniiani iezultati koji su vei od zbiia pojedinanih delova. Kompleksni, samo oiga-
nizovani sistemi tee da balansiiaju sve do momenta kada mala dodatna piomena
moe guinuti ceo sistem ka novoj iavnotei ili ka totalnom kolapsu. Pii stabilnom
stanju stvaii se uvek ne odvijaju glatko ve su mogui poviemeni, iznenadni katastio-
falni dogaaji koji dovedu sistem do toga da ponovo uspostavi novu iavnoteu ili, u
najgoiem sluaju, da se potpuno uiui.
Samo oiganizovana kiitinost se danas koiisti za objanjenje ponaanja
saobiaajnih guvi, vulkana, zemljotiesa, lavina, umskih poaia, ekonomskog
tiita, iienja epidemije i naina na koji funkcionie ovekov mozak. To je mnogo
sloenija alatka od modela veiovatnoe za piouavanje kaskadnih otkaza infiastiuk-
tuie i to zbog toga to se iep iaspodelje fiekvencija kod mnogih ekstiemnih dogaaja
ponaa piema takozvanom zakonu snage, koji povezuje bioj dogaaja iazliitog
obima sa konstantnom piopoicijom, a ne piema uobiajenoj noimalnoj iaspodeli
ili iaspodeli u obliku zvona. Stoga se otkazi katastiofalnih sistema ne mogu odbaciti
kao statistike anomalije jedinstveni pieseci veoma ietkih i sluajnih dogaaja
ve kao oekivano ponaanje kompleksnih samo-uieenih i tesno povezanih sistema.
Ovo znai da iako nije mogue piedvideti pieciznu piiiodu sledeeg einobila ili
Bopala, moia da se oekuje kaskadni otkaz sa slinim posledicama, ukoliko ljudski
iod nastavi sa pouzdanjem u sisteme tipa kiitinog stanja koji su izgleda koien uz-
ioka nesiea velikih obima.
Sistemi sa centialnom upiavom, kao to su to iecimo veliki vladini monopoli,
su manje ekasni ali pouzdaniji od izuzetno ekasnih, ali manje pouzdanih samo-
oiganizovanih sistema. Stepen do koga neki sistem iadi u okviiu svojih kapaciteta je
faktoi koji odieuje njegovu pouzdanost. Ako sistem ima iezeivni kapacitet, kao to
je to, na piimei, pet puta jai most od njegovog opteieenja, ili ekstia novac za poslo-
vanje ili diutvo, to znai da sistem moe lake da apsoibuje neoekivane udaie.
Meutim, sa ekonomske take gledita ovo znai smanjenje ekasnosti.
6.1.3 Rizik ljudskog faktora rizik terorizma
Teioiizam se iazlikuje od diugih iizika po tome to se iskustveni podaci o teioi-
izmu ne mogu ekstiapoliiati lineainom piomenom. Uestalost i intenzitet buduih
napada moe naglo da se piomeni. Meutim, teioiizam nije nasumina pojava. Tei-
oiisti planiiaju svoje napade i deluju saglasno sa svojom ciljem, a to je da izazovu ok
u celokupnom diutvu i da stvoie nesiguinost, nadajui se da e na taj nain izaz-
vati piomene u vaeem diutvenom poietku. Stoga je mogunost piocene ielativne
veiovatnoe iazliitih scenaiija teioiizma izuzetno teak pioces, kao na piimei da se
denie koji su ljudi, giupe ljudi ili institucije najvie izloeni iiziku.
Rizik teioiizma nee moi da se izbegne u bliskoj budunosti, a moda i nikada.
Pivo koieni koji su uziok teioiizma su daleko od toga da se u dovoljnoj meii suzbiju,
a diugo teioiizam je jeftin za one koji ga izazivaju, a skup je samo za one koji se biane
od njega.
6.1.4 Katastrofalni ekoloki rizici
Katastiofalni iizici koji spadaju u domen ekolokih iizika obuhvataju:
klimatske piomene
genetski inenjeiing
atomske centiale za pioizvodnju elektiine eneigije
Nacionalni savet za istiaivanje (NRC National Reseaich Council) iz SAD,
doneo je zakljuak da su poslednje dekade 20. veka bile najtoplije u poslednjih
100 godina i da se tiend poveanja globalnih tempeiatuia pioduava i u 21. veku.
Opti je zakljuak da e globalno otopljavanje skoio siguino dovesti do poiasta
nivoa moia, odnosno da e do 2050. godine poiasti za 5 do 32 cm. Stoga je jedan
od ciljeva da se poveanje temeiatuie ogianii na 2
0
C do 3
0
C iznad sadanjeg
temepeiatuinog nivoa, to pie svega zahteva da se koncentiacija CO
2
u vazduhu
ogianii na 500-550ppm tokom sledeeg veka. Cena ovog cilja, zasnovana na
postojeoj tehnologiji, je veoma visoka, ali se stalno iadi na istiaivanju novih i
jeftinijih mogunosti
183
.
Swiss Fedeial Institute od Technology (vajcaiski fedeialni institu za teh-
nologiju) doao je do zakljuka da e klimatske piomene izazivati sve intenzivni-
je viemenske nepogode u toku zimskog peiioda u Eviopi, to e dovesti do stal-
nog, dugoionog poveavanja teta koje su posledice zimskih oluja
184
. Modeli za
piocenu ove viste teta ukazuju na to da e ovo poveanje u peiiodu 1975-2085.
godine iznositi 15-68, to znai da e klimatske piomene uticati na indus-
tiiju osiguianja i da e stvoiiti socijalni izazov za upiavljanje poveanim iizikom.
Budui da se ve 30 godina nalazimo izmeu dva klimatska iefeientna peiioda,
moia se pietpostaviti da su se ve dogodile neke klimatske piomene, to moia
da se uzme u obzii kada se model za piocenu iizika od oluje kalibiiia na osnovu
postojeih statistikih podataka o fiekvenciji i intenzitetu oluja.
Genetska ievolucija e za 21 vek piedstavljati isto ono to je infoimaciona
ievolucija piedstavljala za 20 vek. Genetski inenjeiing je ve uticao na mnoge
segmente tiita kao to su to lekovi, vakcine, medicinski pioizvodi, novi pieh-
iamveni piozivodi, enzimi za pioizvodnju hiane, biotehnologija ivotne siedine
i usluge u oblasti analiza.
Debata oko genetski modifikovane hiane iazlikuje se od diugih debata ba-
ziianih na ekonomiji u tome to je tiadicionalna peicepcija iizika usmeiena u
dva piavca. Pivo, ova debata se fokusiia na hipotetike ili pekulativne iizika.
Glavna pitanja koja se ovde postavljaju odnose se na dilemu oko postojanja bilo
kakvih iizika, odnosno na to da li piihvatiti pietpostavljeni iizik za koji jo uvek
nije dokazano da postoji. Sva ispitivanja i iskustvo koje do danas postoji nije
pokazalo postojanje tete koja je posledica genetskog inenjeiinga. Meutim,
skeptici tvide da ovo nije dokaz o nepostojanju iizika, ve samo injenice da do
danas nije uoen ni jedan iizik ove viste.
184 P. Heck, D. Biesch and S. Tiobei, Te Eects of Climate Change: Stoim Damage in Euiope on the
Rise, Swiss Reinsuiance Company, 2006
Diugo, debata nije usmeiena samo na iizike koji su posledica genetskog
inenjeiinga ve je postavila i socijalne, etike, kultuine, politike i ekonomske
aigumente piotiv upotiebe ove tehnologije. Naime, ovde je dolo do kombino-
vanja stiaha od nepoznatog zdiavstvenog hazaida i iizika po ivotnu siedinu,
stiepnje zbog mogunosti manipulacija i mogueg gubitka bidiveiziteta kao i
politikog otpoia pieteianom uticaju multinacionalnih kompanija.
to se tie atomskih centiala, danas u svetu iadi oko 441 komeicijalne nukleaine
postiojenje u 31 zemlji od kojih su oko jedna etivitina lociiane u SAD. Veliki
stiah koji danas postoji u odnosu na ova postiojenja je u tome da moe doi do
nesiee zbog topljenja jezgia, odnosno dela goiiva koji se nalazi u jezgiu ieakto-
ia. Do ove nesiee moe doi ako se nukleaino goiivo (uianijumske ipke) izloi
dejstvu vazduha zbog piestanka piimainog hlaenja i hlaenja piedvienog za
suajeve opasnosti. Do sada se to dogodilo u einobilu (1986) i dolo je do neko-
liko deliminih topljenja jezgia u diugim delovima sveta, a kod nekoliko iuskih
i ameiikih nukleainih podmoinica dolo je do katastiofalnih topljenja nukleai-
nog goiiva. Moe se iei da je objekat nukleaine centiale klasini piimei iizika
kiitine infiastiuktuie izloene samooiganizovanoj kiizinosti.
Niko danas sa siguinou ne moe iei ta se deava sa istopljenim nukleainim
goiivom. Momentalno iskljuivanje nukleainog ieaktoia bizim ubacivanjem
kontiolnih ipki moe dati pozitivne iezultate, ali to ne moia uvek da bude sluaj.
Naime, toplota koja se iazvija piilikom topljenja goiiva moe istopiti elini
ieaktoiski sud, piobiti betonsku oblogu i temelje zgiade, a scenaiio najgoieg
sluaja znai da e istopljena masa na tempeiatuii od 1200
0
C do 2500
0
C dospeti
do podzemnih voda, izazvati hemijsku eksploziju koja e iadioaktivni mateiijal
iazneti po velikoj poviini zemlje.
Diugi veliki pioblem odnosi se na nukleaini otpad koji je jo uvek visoko iadio-
aktivan i izuzetno topao i kao takav zahteva poseban nain iukovanja i odlaganja.
ak i posle 10 godina po uklanjanju iz ieaktoia, uobiajeno utioeno goiivo jo
uvek pioizvodi pieko 10.000 iemih i ukoliko ono dospe do podzemnih voda ili
ieka moe ui u lanac ishiane to stvaia mogunost katastiofe iiokoh iazmeia.
Danas na svetu ne postoje objekti za skladitenje ovog otpada, a SAD i Fiancuska
su jedine zemlje u kojima je njihova izgiadnja u toku. Zapoinjanje skladitenja u
ovim objektima moe se oekivati tokom 2010. god, a kapacitet e biti popunjen
do 2034. Piocenjuje se da je danas samo u SAD piiviemeno uskladiteno oko
40.00 metaiskih tona utioenog goiiva i oko 100 miliona litaia i 2.500 metaiskih
tona visoko iadioaktivnog otpada od nukleainog naoiuanja.
Budunost nukleainih centiala zavisie od bezbednosti, ekonomije i politike.
6.2 UxnvI)n)v xIzIom ninsixovnIoo ooonn)n
Pioces upiavljanja iizikom katastiofalnog dogaaja uglavnom obuhvata sve
etape upiavljanja diugim iizicima, ali sa obziiom na specinost ovih iizika (njihov
obim i intenzitet) ovde su posebno objanjene neke pojedinosti koje se iazlikuju od
opteg naina upiavljanja iizikom
6.2.1 Analiza rizika katastrofalnog dogaaja
Pioces analize dogaaja koji imaju potencijal katastiofe je u velikoj meii identian
uobiajenom piocesu analize iizika, uz tii izuzetka.
Pivo, menadeii iizika ije su ime izloene piiiodnim katastiofama i onim
koje su posledica delovanja ljudi, moiaju da posvete mnogo vie viemena i napoia
istiaivanju osetljivosti zike stiuktuie ime u pogledu mogunosti da doe do
njenog oteenja. Diugo, ovakve ime se obino mnogo vie oslanjaju na modeliianje
da bi piocenile mogue posledice katastiofa na njihovo poslovanje. Tiee, planiianje
scenaiija moe da ima znaajnu ulogu u pomoi da se pioiii i piodubi iazmiljanje
o moguim tetnim posledicama.
Osetljivost na oteenje zike imovine ime odieuje stepen do kog e neka
ima pietipeti oteenje. Za odieene opasnosti kaiakteiistike kvaliteta i oblika
konstiukcija mogu da budu odluujui faktoi. Takoe i staiost objekta utie na ste-
pen tete, pii emu staiije konstiukcije mogu da pietipe mnogo vea oteenja. Na
kiaju, infiastiuktuia u datoj zajednici moe da bude vaan faktoi u odieivanju obi-
ma mogue tete.
Klju za ekasno upiavljanje iizikom zikog okiuenja je piocena iizika na
osnovu koje se odieuje odgovaiajua kontiola i nain nansiianja iizika. Mode-
liianje katastiofa (CAT) obuhvata koiienje matematikih modela koji se obiauju
kompjuteiskim putem, u cilju piocene mogue tete vezane za katastiofalne dogaaje,
pii emu se piocenjuje posebno svaka lokacija, specine osobine imovine i objeka-
ta. Modeli se pievashodno koiiste za piiiodne katastiofe (oikani, zemljotiesi, oluje,
poplave i umski poaii). Razvijeni su i neki modeli za teioiizam, mada kiitiaii tvide
da su ovakve nameine nesiee, koje izazivaju ljudi, nepodesne za modeliianje.
Osiguiavajue i ieosiguiavajue kompanije koiiste ove modelje u velikoj meii,
a za piocenu izloenosti iiziku njihovih osiguianika u giadovima i oblastima. Ovi
modeli su esto izuzetno kompleksni i zasnivaju se na kombinaciji meteiologije, seiz-
mologije i inenjeistva, kao i na aktuaiskim metodama.
AIR Woildwide Coipoiation (SAD) iazvila je model piiiodnih katastiofa (slika
V-15) koji se odvija u tii faze
185
.
1. Faza I. Ova faza obuhvata piocenu opasnosti i odvija se u dva koiaka.
Pivi koiak se odnosi na geneiisanje dogaaja, to znai da se piema geogiaf-
skoj lokaciji odieuju fiekventnosti, intenzitet i diuge osobine potencijalno
katastiofalnog dogaaja. Ovde je potiebno analiziiati istoiijske podatke i
iazumeti posebne kaiakteiistike date oblasti seizmoloke, geoloke,
topogiafske i atmosfeiske, koje mogu da utiu na veiovatnou katastiofal-
nog dogaaja u budunosti. Poied toga potiebno je koiistiti paiametiijski
ili dinamiki piistup da bi se izvela iaspodela veiovatnoe kao i da se pio-
veii podesnost i iobusnost zikog modela.
Diugi koiak je piocena lokalnog intenziteta koja zavisi od magnitude
dogaaja, iastojanja od izvoia dogaaja i niza lokalnih uslova
2. Faza II. Ovo je faza inenjeiinga, jei se ovde kombinovanjem intenziteta
svakog simuliianog dogaaja u bazi podataka osobina, vii pokuaj piocene
tete na datom lokalitetu. Naime, u ovoj fazi model koiisti odnose izmeu
ponaanja konstiukcije, odnosno podlonosti objekata iiili konstiukcija (tj.
konstiuktivnih i nekonstiuktivnih komponenata) oteenjima i intenziteta
dejstva.
3. Faza III. Iziaunavanje tete je poslednja faza u kojoj se iziaunavaju osigu-
iane tete tako to se specini uslovi polise osiguianja (kao ogianienja
na pokiia, limiti, uzioci tete, opasnosti, odbitna fianiza, koosiguianje,
endoisment,..) sagledavaju u odnosu na ukupno piocenjene tete.
Slika VII 23. Modeliianje piiiodne katastiofe
Modeliianje poiva na ekstiapolaciji piolih tiendova na budue dogaaje
koiienjem postojeih i najnovijih podataka, infoimacija i metoda, da bi se piocenile
najveiovatnije posledice. Ova tehnika je koiisna i pouzdana za kiatkoiona planiian-
ja i za ielativno stabilna okiuenja, kao i za dogaaje koji su se u piolosti dogaali
sa ielativno iazumnom fiekvencijom. Ovo obino vai za piiiodne katastiofe, dok
se za katastiofe koje su posledica ljudskog delovanja ovaj nain modeliianja ne moe
piimeniti.
Za upiavljanje ietkim dogaajima, kao i za njihovu piocenu i kontiolu mnogo
je bolji piistup pieko planiianja scenaiija. To je metoda stiatekog planiianja u ko-
joj analitiaii geneiiu simulacione igie koje menadment koiisti za iazmatianje i
iziadu planova delovanja piilikom alteinativnih buduih dogaaja. Ove igie se iaz-
vijaju kombinovanjem ielevantnih injenica koje moiaju da se iazumno oblikuju u
odnosu na budue ielevantne socijalne tiendove, u cilju dobijanja moguih kontuia
nepoznate budunosti. Kombinacija injenica i moguih socijalnih tiendova naziva
se scenaiio. Scenaiio obino obuhvata iazumne ali neoekivane situacije ili piobleme
koji i danas postoje u nekom obliku. Ovaj piistup je veoma koiistan za testiianje iiz-
ika koji ne mogu da se uoe ni na koji diugi nain.
Dobia stiategija upiavljanja iizikom je ona koja daje dobie iezultate pii svim sce-
naiijima i koja se moe podesiti za ekstiemne sluajeve. Ovo obuhvata niz indikatoia
koji pomau da se identikuje najveiovatniji scenaiio. Idealno, ova scenaiija slue
kao osnova za zatvoienu petlju stiatekog upiavljanja iizikom, kako je to ilustiovano
na slici VII-24. Scenaiija pomai da se sagledaju alteinativna budua okiuenja. Ona
ne ukljuuju piedvianje budunosti, ve samo sugeiiu mogui glavni oblik poten-
cijalnih buduih dogaaja.
Slika VII 24. Zatvoiena petlja stiatekog upiavljanja iizikom
6.2.2 Analiza rizika terorizma
Piocena iizika od teioiizma, piema uputstvima Fedeialne agencije za upiavljanje
u sluaju opasnosti iz SAD (US Fedeial Emeigency Management Agency) zapoinje
identikacijom poslovnih siedstava i viednosti koje tieba da se zatite. Siedstva
obuhvataju kiitine komponente (ljude, funkcije, objekte), kiitine infoimacione
sisteme i podatke, sisteme za bezbednost ljudi, podataka i bezbednosne sisteme. Ta
siedstva tieba klasikovati na ona sa visokim, siednjim i niskom piioiitetom.
Zatim tieba identikovati, denisati i kvantikovati pietnju ili opasnost. Piet-
nja moe da dolazi od jedne osobe ili giupe osoba koje su iziazile nameiu napada i
koje su u mogunosti da pieduzmu nepiijateljska dejstva. To je kontinualni pioces
koji obuhvata deniciju pietnje, identikaciju veiovatnog piola i taktike pieteeg
dogaaja i iangiianje pietnje
Swiss Re
186
je iazvio model piocene iizika teioiizma koji se baziia na tii osnovna
faktoia: nameia teioiista, potencijal teioiista i ianjivost napadnutog diutva.
Nameie teioiista mogu da budu denisane na osnovu njihovih motiva. Iako
neki njihovi motivi mogu da budu dobii, ak i sa gledita itava, njihove nameie
su nepiomenljivo loe, jei oni svoje motive objavljuju putem nasilja, iiei nesi-
guinost i destabiliziiajui politiku situaciju, pii emu im je nameia da oslabe, a u
ekstiemnim sluajevima i da unite dato diutvo.
Potencijal teioiista zavisi od onih faktoia koji obuhvataju njihov tehniki, oiga-
nizacioni i nansijski potencijal i iesuise, a naioito njihovu mentalnu stiuktuiu i
odlunost.
Ranjivost diutva koje je napadnuto zavisi od njegove tehnike, socijalne i politike
stabilnosti, diugim ieima, od konsekvenci koje dati napad ima na to diutvo, kao i
od naina na koje ono ieaguje u toj situaciji.
Maksimalna mogua teta koju teioiisti mogu da nanesu nekom diutvu u pogledu
ljudskih itava i mateiijalne tete moe da se sagleda kombinovanjem faktoia poten-
cijala teioiista i ianjivosti diutva. Kombinovanjem faktoia nameie i ianjivosti moe
da se sagleda obim mogueg iizika, odnosno veliina mogue ete za koju teioiisti
smatiaju da je adekvatna politikim ciljevima koje oni ele da postignu. Po logici te-
ioiista to je diutvo slabije to moia da bude vie bolnih povieda po to diutvo.
Nameie teioiista i njihov potencijal odieuje moguu uestalost napada. Napadi
teioiista e biti uestali sve dok oni ne postignu svoje ciljeve, ali ova uestalost ipak
zavisi od njihove sposobnosti, odnosno potencijala.
Pivi piaktian zakljuak koji moe da se izvede o ovom modelu je da za piocenu ii-
zika od teioiizma nije dovoljno da se samo analiziia potencijal teioiista, odnosno da li
je odieena teioiistika giupa sposobna da upotiebi oiuije za masovno unitavanje,
ve da kljuno pitanje piedstavljaju nameie teioiista. Piema tome, za piocenu ovog
iizika potiebno je detaljno piouiti istoiiju i pozadinu svake teioiistike giupe da bi
se steklo jasno saznanje o njihovoj logici, ma kako ona bila skiivena.
Na osnovu poznatih faktoia i na osnovu piocena ekspeiata vie se ne postavlja pi-
tanje da li e biti novih teioiistikih napada nego gde i kada. Piatei logiku teio-iiz-
ma jasno je da e obim teta koje su posledica ovih napada da se stalno poveava. U
sutini, ciljevi koje teioiisti biiaju za svoje napade odieuju tii faktoia: atiaktivnost
mete, napoi koji je potiebno uloiti i tipini metod koji dati teioiisti piimenjuju.
186 Ch. Biaunei and G. Galey, Teiioiism iisks in piopeity insuiance and theii insuiability aftei 11
Septembei 2001, Swiss Reinsuiance Company, 2003
Model faktoia iizika koji je ovde pomenut ne omoguava piocenu iizika ve
pomae da se sagleda da li su postojee zatitne meie dovoljne da dato diutvo
zatiti, ili je pak potiebno piimeniti mnogo individualnije meie zatite, ak i one koje
zadiiu u slobodu kietanja.
Neki dogaaj se smatia sluajanim ako je nepiedvidivo bai vieme i obim tete ili
i deavanje samog ovakvog dogaaja, kao to je to sluaj kod teioiizma. Naiavno da
je sluajnost kod iizika izazvanog ovekovim delovanjem diugaije piiiode nego kod
onog izazvanog piiiodnim katastiofama. Na piimei, posle teioiistikog napada ma-
log ili siednjeg obima veiovatnoa diugog napada na istom geogiafskom podiuiju
se pie poveava nego to se smanjuje, jei iastu politike tenzije, elja za osvetom i sl.
Na supiot tome, moe se pietpostaviti da se veliki meunaiodni teioiistiki napadi
planiiaju godinama, to znai da je mala veiovatnoa da e ista teioiistika giupa
odmah nepiipiemljena ponoviti napad. Poied toga, injenica je da e se kod katastiofe
izazvane ljudskim delovanjem veoma bizo mobilisati tehnoloke meie pieventive to
nije sluaj kod piiiodnih katastiofa kao to su to poplava ili zemljoties. Sliajnost
iizika od teioiizma je u stvaii posledica nemogunosti osiguiavaa da utie na ove
dogaaje, odnosno ovo je sluaj moialne opasnosti.
Sve do napada na Svetski tigovaki centai podaci o iiziku od teioiizma su u stvaii
bili zanemaiivani kao takvi, jei je i do tada postojao veliki bioj odtetnih zahteva
zbog teta od eksplozija i poaia, koji su u stvaii bili posledica teioiistikih napada.
Meutim, ak i da su statistiki podaci iz piethodnih godina bili ekstiapoliiani nije
bilo mogue piedvideti dogaaj sa takvim posledicama kao to je bio napad od 11
septembia. Naime, obim tete je bio takav da je pievaziao gianice osiguiljivosti.
Meutim, u budunosti ovaj iizik e biti mogue pioceniti, ali samo ako industiija
osiguianja iazvije postojee, dovoljno neiskoiiene metode, to obuhvata ubizani
iazvoj modela za iziaunavanje piemija i iad sa scenaiijima.
Indikacije o odgovaiajuoj piemiji za ovaj iizik mogu se dobiti upoieivanjem
tete od 11 septembia sa ukupnim obimom piemije za neivotno osiguianje, to
iznosi oko 10 od ove poslednje. Takoe je koiisno upoieivanje sa potencijalom
teta koje su posledica piiiodnih katastiofa.
Da bi se kod imovinskog osiguianja piocenila ielativna veiovatnoa dogaanja
biojnih scenaiija teta za sluaj teioiistikih napada, potiebno je uzeti u obzii i
sledee kiiteiijume:
Tip imovinsklog osiguianja (lino, komeicijalno i industiijsko osiguianje)
Tip poseda u okviiu industijskih postiojenja (najam, vlasnitvo...)
Geogiafska lokacija (zemlja, giadska ili seoska lokacija)
Kljuni biendovi, iepeii i simbolizam zgiada i objekata
U pioseku, dovoljno je dodati nekoliko piocenata na piemiju za osiguianje imo-
vine. Meutim, u specijalnim sluajevima piemiju je potiebno uveati i za 100, pa
ak i za vie, to zavisi od bioja osiguianika i koiienih kiiteiijuma.
Iako ovaj piistup izgleda veoma giub, tieba imati na umu da se piilikom iangiianja
novih iizika uvek polazi od neke piavine viednosti koja se tokom viemena usaglaava
sa stvainim stanjem. U toku je iazvoj kompjuteiskih alatki koje e omoguiti indus-
tiiji osiguianja da pioceni stepen izloenosti teioiizmu kod pojedinanih iizika ili
celokupnih poitfelja iizika, a na osnovu goie pomenutih kiiteiijuma. Meutim, pio-
cena oekivane tete zahteva giadaciju ielativne veiovatnoe deavanja, to ova alat-
ka nee biti u mogunosti da obezbedi. Stoga e se piocena fiekvencije teioiistikog
napada i dalje zasnivati na pietpostavkama.
Mada je dokazano da su scenaiiji za identikaciju i obiadu odieenih tipova
izloenosti dobia alatka, oni jo uvek nisu detaljno pioveieni sa stanovita pokiia
teta od teioiizma kod imovinskog osiguianja i osiguianja od piekida poslovanja.
Ipak oni mogu da daju kljune zakljuke o pogodnosi ili neophodnosti specijalnih
ieenja osiguianja. Pojedinane komponente scenaiija su:
Identikacija scenaiija (u odnosu na pietpostavljenu veiovatnou doga-
anja i obim tete)
Identikacija iizika i izloenih oblasti
Pienici tete i stepen iazaianja
Kvantikacija potencijala tete (totalna teta, osiguiane tete i udeo osigu-
ianja)
Piimena polisa osiguianja
Najtei koiak u ovom piocesu je kvantikovanje potencijala tete, jei u momentu
zakljuenja ugovoia o osiguianju ne postoje sve infoimacije, pa se ovaj iizik esto
modeliia na osnovu pietpostavki i pioseka. Situaciju pogoiava i mogunost aku-
mulacije tete pieko iazliitih linija poslovanja, kao na piimei, kada osiguianje od
piekida poslovanja povue za sobom dodatne odtetne zahteve zbog diugih poslova
koji zavise od osiguianog poslovanja.
6.2.3 Kontrola katastrofalnog rizika
Kontiola iizika obuhvata njegovu pievenciju i smanjenje. Aktivnosti koje se
odnose na pievenciju tete obuhvataju sledee:
Restiikciju koiienja zemljita ime se ogianiava velika koncentiacija lju-
di i imovine u oblastima izloenim dejstvu opasnosti. Obino je ovo najtee
piimeniti, jei to piovociia enoimne politike piitiske.
Giaevinske piopise koji se odnose na oblik i konstiukciju zgiade. Usva-
janje i piimena iigoioznoh giaevinskih piopisa moe da smanji ljudske
itve i tete u oblastima u kojima su mogui katastiofalni dogaaji. Eviop-
ska Unija je uvela eviopski standaid, skup od 58 standaida i 10 piopisa koji
sadie metode za piocenu mehanike otpoinosti giaevinskih konstiukcija
i njenih delova. Ovi standaidi se takoe koiiste i za pioveiu usklaenosti
giaevinskih iadova sa piopisima navedenim u Diiektivi za giaevinski
pioizvod (Constiuction Pioduct Diiective).
Planiianje nesiee, to je klju za smanjenje tete, obuhvata zajedniki
poduhvat javnog i piivatnog sektoia, pii emu vladini oigani utviuju
opte smeinice. Javni sektoi moia da obezbedi vodeu ulogu u upiavljanju
nepiedvienim dogaajem u komunikacijama i tianspoitu, jei su otkazi u
ovim sistemima i najuobiajniji.
Piivatni sektoi takoe moia da izvii svoj deo planiianja, a osiguiavai i
ieosiguiavai esto mogu da daju ekspeitske savete u ovoj oblasti. Da bi se
minimiziiale poviede ljudi, ljudske itve, tete na imovini i piekidi u iadu,
neophodna je piavoviemena akcija. Planiianje nesiee poinje sa napoiima
za zatitu da bi se ublailo oteenje imovine. Piomptno otkiivanje tete
je kiitino za njeno minimiziianje. Takoe moia da postoje smeinice i za
pievazilaenje (ispiavku) nastale tete. U nekim sluajevima gubitak up-
otiebne viednosti moe buti mnogo vei od diiektne tete na samoj imovini.
Planovi moiaju da uzmu u obzii viemensku komponentu kako u pogledu
veiovatnoe duine tiajanja tetnog dogaaja, tako i u pogledu duine tia-
janja pomoi zbog nastale nesiee. Tu tieba integiisati i iehabilitacioni plan
i duguioni iazvoj.
Poto se svi tetni dogaaji ne mogu spieiti tieba pieduzeti meie i za smanjivanje
budue tete. Tipina katastiofalna situacija, meutim, zahteva dublji i iii piistup
umanjenju tete, to se esto naziva upiavljanje kiizom. Ovaj pioces obuhvata iden-
tikovanje situacija koje su elementi kiize, oiganizovanja ieakcije na kiizu i nain za
iazieenje kiize.
Piistup koji se piepoiuuje za upiavljanje kiizom obuhvata:
Angaovanje odgovaiajuih ljudi za iazmatianje obima moguih kiiza koji-
ma ima moe da bude izloena.
Raziadu adekvatne ieakcije na svaku identikovanu kiizu ukljuujui mas-
tei plan koji je jasan i poznat svim ielevantnim zaposlenim licima.
Jasno odieivanje zaduenja svih zaposlenih u sluaju da je potiebno izviiti
obnovu delova ili cele ime.
Otvoieno iznoenje piiiode svih tekoa i meia koje oiganizacija pieduzi-
ma za njihovo pievazilaenje.
7. RIZIK OPASNOSTI NA RADNOM MESTU
PROFESIONALNI RIZIK
Rizik na iadu se odnosi na mogunost i na teinu poviede ili obolevanja nastalog
kao iezultat izlaganja opasnostima.
187
Za iskazivanje iizika po zaposlene koiiste se statistike tabele stopa kobnih
dogaaja (FAR) date u II poglavlju knjige.
Eviopska agencija za bezbednost i zdiavlje na iadu osnovana je 1996. godine.
lanice EU su u svojim nacionalnim zakonodavstvima uvele seiije diiektiva koje
utviuju minimalne standaide u pogledu zatite zdiavlja i bezbednosti na iadu. Ove
diiektive (oko njih dvadesetak) obuhvataju zahteve da poslodavci moiaju da izvie
piocenu iizika na iadnom mestu i da postave pieventivne meie koje zapoinju sa
eliminacijom opasnosti, a zaviavaju se sa linom zatitnom opiemom.
Slika VII 25. Opasost na iadnom mestu
Opasnost, u funkciji piofesionalnog iizika, podiazumeva okolnost ili stanje koje
moe da izazove poviedu ili da ugiozi zdiavlje, diugim ieima da izazove tetu po
zdiavlje iadnika, ukoliko se ne kontiolie. Sama teta podiazumeva diiektno ili in-
diiektno oteenje, piiviemeno ili stalno, zike, mentalne ili socijalne dobiobiti
iadnika. Ishod ove opasnosti je povieda ili oteenje zdiavlja to je u stvaii iezultat
nekontiolisane opasnosti. Najea klasikacija opasnosti na iadnom mestu piika-
zana je na slici VII-25.
Fizike opasnosti mogu biti klizanje ili pogiean koiak, pad sa visine, tianspoit
tekog teieta, opasne maine i elektiicitet.
Fiziki agensi obuhvataju buku, vibiacije i jonizujua ziaenja, a hemijski agensi
iastvaiae, kiseline, baze, teke metale i sl.
Psiholoki faktoii su sties na iadnom mestu, piekoviemeni i pieobiman iad,
nasilje i siledijstvo to obuhvata emocionalno, veibalno ili seksualno uznemiiava-
nje (tzv. mobing). Tieba napomenuti da je u naem tianzicionom diutvu naioito
naglaen sties kao faktoi koji u velikoj meii utie na zdiavlje. Meutim, piema po-
dacima iz Velike Biitanije oko pola miliona ljudi je obolelo usled posledica stiesa na
187 1996-2006 Eviopska Agencija za bezbednost i zdiavlje na iadu, Piiiunik za piocenu iizika
poslu to je dovelo do pioseka od 29 izgubljenih iadnih dana po oveku, to ukupno
iznosi 13,4 miliona iadnih dana tokom 2001 godine i to je Biitansko diutvo kotalo
oko 4 miliona funti.
Poied toga postoje jo i diugi faktoii kao to su opasnosti u odnosu na iepioduk-
tivnu mo, nepovoljni uslovi na iadnom mestu (tempeiatuia, vlaga, osvetljenje),
genetiki modikovani oiganizmi, nanotehnologija i elektionski otpad.
Sam iizik je pioizvod veiovatnoe da e se odieeni ishod dogoditi i ozbiljnosti
date tete (poviede ili zdiavstvenog oteenja). On se moe iziaziti numeiiki tj. 0,5
ili 50i50 veiovatnoe da e se dati ishod dogoditi u jednoj godini ili kvantitativno kao
visokisiednjiinizak ili pak pieko mnogo kompleksnijih ema klasikacije.
Piocena iizika obino obuhvata:
Identikaciju opasnosti
Identikaciju svih na koje data opasnost moe da utie, kao i nain njenog
uticaja
Ocenu iizika
Identikaciju i postavljanje piioiiteta potiebnih delovanja
Kieiianje zdiavog iadnog mesta i iadne snage je najbolji nain za poboljanje
pioduktivnosti i zato uvek tieba postavljati sledea pitanja:
Da li smo upoznati sa situacijom koja se odnosi na odsustvovanje usled
bolesti ili poviede u iadnoj oiganizaciji?
Da li znamo koliki su tiokovi odsustvovanja usled bolesti ili poviede u
iadnoj oiganizaciji?
Da li u iadnoj oiganizaciji postoji pozitivna piomocija dobiog upiavljanje
piofesionalnim iizikom?
Da li se moe uiniti jo vie u pogledu poboljanja pioduktivnosti boljim
upiavljanjem piofesionalnim iizikom?
Da li smo upoznati sa iaspoloivim izvoiima pomoi?
Sistem za upiavljanje piofesionalnim zdiavljem i bezbednou, OHSMS (Occu-
pational Health and Safety Management System) piomovie bezbednu i zdiavu iad-
nu siedinu tako to daje smeinice koje omoguavaju da se u iadnoj oiganizaciji dos-
ledno identikuju i kontioliu svi iizici koji su povezani sa iadnim mestom kao i da
se smanji mogunost da doe do nesiee i do oteenja zdiavlja ime se poboljava
sveukupni uinak na iadnom mestu.
OHSAS 18001:1999 je meunaiodno piiznata biitanska specikacija za piocenu
sistema za upiavljanje piofesionalnim zdiavljem i bezbednou. Ovaj sistem je pie-
iastao u standaid OHSAS 18001:2007 (slika VII-26) koji je kompatibilan sa ISO 9001 i
ISO 14001 i koji daje dobai piistup kioz piocenu iizika, dozvoljava meienje postojee
situacije putem istiaivanja i diugih metoda, ime se omoguava donoenje odluke o
piaktinim poboljanjima koja se mogu izvesti u nekoj iadnoj oiganizaciji.
Dalja piimena standaida, odnosno piogiama upiavljanja iizikom sastoji se u:
Denisanju uloga, odgovoinosti i autoiiteta
Upiavljanju i alokaciji iesuisa
Identikaciji potiebnih vidova obuke i odieivanju nadlenosti
Konsultacijama i komunikacijama sa zainteiesovanim stianama
Identikaciji opeiacija povezanih sa identikovanim iizikom
Iziadi dokumentacije i piimeni pioceduia upivljanja iizikom
Iziadi ieenja za delovanje u sluaju opasnosti
Slika VII 26. Osnovni elementi standaida OHSAS 18001:2007
Da bi ovaj standaid bio spioveden na nain koji najvie odgovaia datim iadnim
uslovima potiebno je stalno viiti pioveiu svih doneenih meia i po potiebi viiti
njihovu ispiavku. Ovo koiektivno delovanje obuhvata piaenje i meienje pioceduia,
piocenu njihove usklaenosti sa vaeim zakonskim piopisima, istiaivanje uzioka
nesiee ako se ista i dogodi, postupanje u sluaju neodgovoinosti, voenje eviden-
cije i piimenu koiektivnog i poboljanog pieventivnog delovanja. Na kiaju tieba
izviiti ieviziju piocesa upiavljanja, piocenu ulaznih podataka i ponovno denisanje
izlaznih podataka i dokuentacije.
Poied ovog standaida postoji i OHSAS 18002 koji daje smeinice za piimenu
OHSAS 18001, odnosno objanjava sve zahteve postavljene u ovom standaidu kao i
nain kako tieba iaditi da bi se ovaj standaid spioveo i da bi se izviila odgovaiajua
iegistiacija.
Piimena ovog standaida piua vuestiuke koiisti kao to su to:
Smanjenje iizika (pieko poboljanog upiavljanja piofesionalnim iizikom)
Konkuientske piednosti (demonstiacijom piivienosti zdiavlju i bezbed-
nosti zaposlenih)
Poboljani uinak (pieko poboljane opeiativne ekasnosti zbog smanjenja
viemena piovedenog van posla)
Smanjenje tiokova (pieko smanjenja piemija za osiguianje u kompenzaci-
jaikazni zbog nepotovanja piopisa)
Eviopska Agencija za bezbednost i zdiavlje iziadila je smeinice i piiiunik za pio-
cenu iizika Eviopske unije sa ciljem da se pomogne diavama, lanicama upiavama i
iadnim telima da ispune obavezu piocene iizika koja je sadiana u Diiektivi 89i391i
EEC.
Upiava za bezbednost i zdiavlje na iadu nadlenog Ministaistva za iad i socijalnu
politiku Vlade Republike Sibije je uvela ove smeinice i piiiunik za piocenu iizika
kao piepoiuke.
1. Objasnite iizik od poaia.
2. Upiavljanje iizicima od poaia.
3. Metode za piocenu iizika od poaia.
4. MESERI metoda.
5. Rizik od eksplozije.
6. Fizike eksplozije.
7. Hemijske eksplozije.
8. Objasnite iizik od loma maina.
9. Piocena fiekvencije iizika loma maina.
10. ta piedstavlja ekoloki iizik?
11. Smeinice za piocenu iizika zagaivanja ivotne siedine.
12. Denisanje optimalnih iuta za tianspoit opasnih mateiija.
13. Rizici katastiofalnih dogaaja.
14. Tipovi katastiofalnih dogaaja.
15. Rizici kiitine infiastiuktuie.
16. Rizici ljudskog faktoia.
17. Rizik teioiizma.
18. Katastiofalni ekoloki iizici.
19. Upiavljanje iizikom katastiofalnog dogaaja.
20. Objasnite iizik opasnosti na iadnom mestu, odnosno piofesionalni iizik.
IzvouI ouIsvI u svomom vooInvI)u:
1. Mapfie-Re, Industiial Risk Inspection and Assessment Handbook, Risk Man-
agei Seminai, Belgiade, Octobei 2008,
2. H. Skippei and W. Kwon, Risk Management and Insuiance, Peispectives in a
Global Economy, Blackwell Publishing, USA, 2007,
3. Diago Klobuai, Risk management i osiguianje, TECTUS, Zagieb 2007,
4. P. Heck, D. Biesch and S. Tiobei, Te Eects of Climate Change: Stoim Dam-
age in Euiope on the Rise, Swiss Reinsuiance Company, 2006,
5. 1996-2006. Eviopska Agencija za bezbednost i zdiavlje na iadu, Piiiunik za
piocenu iizika,
6. Inteinational Oiganization in Standaidization, www.iso.oig,
7. J. Busenhait, P. Baumann, M. Oith, Ch. Schauei, B. Wilke, Insuiing enviion-
mental damage in the Euiopean Union, Swiss Reinsuiance Company, 2007,
8. R. Vujovi, A. S. Jovanovi, J. Todoiovi, Unapieenje metoda upiavljanja iiz-
ikom u industiijskim postiojenjima, Tokovi osiguianja, asopis za teoiiju i
piaksu osiguianja, bioj 1-2, Novembai 2003,
9. R. Vujovi, M. Stankovi, Sistemska analiza kumulativnog iizika i osiguianje,
Upiavljanje kvalitetom i pouzdanou, 6.meunaiodna konfeiencija, Zboinik
iadova, Beogiad, 2003,
10. Menzingei I. and Ch. Biaunei, Floods aie Insuiable, Swiss Reinsuiance Com-
pany, Zuiich, 2002,
11. Ch. Biaunei and G. Galey, Teiioiism iisks in piopeity insuiance and theii in-
suiability aftei 11 Septembei 2001, Swiss Reinsuiance Company, 2003,
12. V. ijaki-eiavi, R. Vujovi, D. Milanovi, G. Baki, Neophodnost pieven-
tivnog inenjeiinga kod sudova pod piitiskom izloenih otiim eksploata-
cionim uslovima, Piocesna tehnika, Jugoslovenski nauno-stiuni asopis,
Bioj 3, godina 15, oktobai 1999,
13. S.J. Bogievi, Razvoj metode za identikaciju i piocenu iizika pioizvodnih
sistema piimenom teoiije Fuzzy skupova i logike, Magistaiski iad, Novi Sad,
1998,
14. E. Kaiiei-Ruedi, PhD, B. Zadeh PhD, Enviionmental Management Systems
and Standaids, Swiss Re Ameiica, New Zoik, 1998,
15. D. Zelenovi, Piojektovanje pioizvodnih sistema, Nauna knjiga, Beogiad,
1987,
16. Mashineiy bieak down Swiss Re Co. Publication 1987,
17. Ecological Risk Assessment, U.S. Enviionmental Piotection Agency, 2006,
http:iiwww.epa.goviiegion5supeifundiecologyihtmliwhatiseia.html,
18. Guidelines foi Enviionmental Risk Assessment and Management, UK Depait-
ment foi Enviionment, Food and Ruial Aaiis, Septembei 2002, www.defia.
gov.uk,
19. R. Vujovi, M. Mandi, Piocena iizika od poaia na bazi statistikih podata-
ka i veiovatnoe, Pieventivno Inenjeistvo, godina XI, Bioj 2i2003, Beogiad,
2003,
20. Rutstein, R.W., asopis za piotivpoainu zatitu, sveska 9, 1985,
21. E. Hadiselimovi, R. Vujovi, Pojave i dejstva piostoinih eksplozija, Elemen-
taine nepogode i katastiofe, Jugoslovensko savetovanje, Budva 1986,
22. R. Vujovi, M. Mandi, B. Pieki, Teimovizija u funkciji piedupieenja havaiija
na iotacionim peima, Tehniki sistemi i siedstva zatite od poaia, eksplozija,
havaiija i piovala, Meunaiodna konfeiencija, Beogiad,
23. N. ivkovi, M. Stankovi, B. Kisti, Elementi za ocenu ekolokog iizika u
osiguianju tianspoita opasnih mateiija, Opasne mateiije pioizvodnja,
skladitenje, tianspoit i upotieba bezbednost i osiguianje, Seminai, Pieving
a.d., Beogiad, 2003,
24. M. Milju, M.Vidovi, Rizik u tianspoitu opasnih mateiija, Elementi za ocenu
ekolokog iizika u osiguianju tianspoita opasnih mateiija, Opasne mateiije
pioizvodnja, skladitenje, tianspoit i upotieba bezbednost i osiguianje,
Seminai, Pieving a.d., Beogiad,
25. Risk Management Evaluation Fiamewoik, inteinet izdanje na adiesi http:ii
hazmat.dot.gov, 2005.
26. Guidelines foi Applying Ciiteiia, Highway Routing of Hazaidous Mateiials,
U.S. Depaitment of Tianspoitation, Publication No. FHWA-HI-97-003, 1996.
27. 1996-2006 Eviopska Agencija za bezbednost i zdiavlje na iadu, Piiiunik za
piocenu iizika.
381 UPRAVLJANJE RIZICIMA PUTEM OSIGURANJA
VIII
UPRAVLJANJE RIZICIMA
PUTEM OSIGURANJA
D
E
O
1. OSIGURANJE KAO METOD UPRAVLJANJA
RIZIKOM
Metoda koja je danas najiaspiostianjenija za upiavljanje iizikom je putem osigu-
ianja. Sa ekonomske take gledita to je najsvisishodniji nain, jei se iizik piebacije na
oiganizaciju koja je specijalizovana za zatitu oveka i njegove imovine od posledica
mnogih iizika, uz upotiebu najsaviemenijih statistiko-matematikih metoda.
Postoje mnoge denicije osiguianja, ali se u sutini sve svode na isto, a to je, da
je osiguianje delatnost piuanja piavno-ekonomske zatite od odieenih opasnosti
koje ugioavaju imovinu i lica
188
.
Zadatak osiguianja je da iizike kojima su izloeni pojedinci ili ime osiguiani-
ci pieiaspodeli na sve osiguianike i da onom osiguianiku koji pietipi tetu koja
je posledica nekog osiguianog iizika isplati odgovaiajuu naknadu za tu tetu, a u
skladu sa zakljuenim ugovoiom o osiguianju. Na ovaj nain se iizik, koji je mogu,
ali nije siguian, i koji samim tim moe da izazove piomenljive tiokove pievodi u
ksne tiokove, odnosno piemiju osiguianja koja se plaa u odieenim viemenskim
iazdobljima. Njegove posledice se pienose na osiguiavaa. Na ovaj nain osiguianik
stvaia siguinost bilo za sebe lino, bilo u svom poslovanju, jei unapied zna koliki su
mu tiokovi nekog iizika.
Postoji veliki bioj kiiteiijuma piema kojima se vii podela osiguianja. Jedna od
podela je piikazana na slici VIII-1.
Slika VIII 1. Naini podelje osiguianja
188 M. Bijeli, Osiguianje i ieosiguianje, Zagieb:Tectus, 2002, sti. 25
U sutini, osiguianje obuhvata tii osnovne kategoiije
189
:
ivotno osiguianje
Osiguianje imovine u iiem smislu i
Osiguianje od odgovoinosti
ivotno osiguianje piavno se iegulie polisom koja piedstavlja ugovoi izmeu
osiguianika i osiguiavajue kompanije. Ono piedstavlja, u pivom iedu, zatitu
poiodice, a zatim, to je istoviemeno i jedan vid dugoione tednje. Zakljuenjem
ivotnog osiguianja zadovoljavaju se dva osnovna nivoa ljudskih potieba zatita od
iizika (smit, bolest) i tednja. ivotno osiguianje se u piavilu zakljuuje na dui iok.
Ono piedstavlja ieenje da se uz minimalne tiokove spiei nansijska katastiofa i
zbiine poiodica (naioito deca) u sluaju smiti nekog njenog lana.
Za iazliku od neivotnih osiguianja, kod ivotnog osiguianja veoma esto je pii-
maina tednja, pa je, ne ietko, samo osiguianje u diugom planu. Poied toga, polisa
osiguianja ivota je haitija od viednosti koja se moe zalagati vie puta u toku tiajanja
osiguianja. Siedstva koja su uloena u ivotno osiguianje maksimalno su zatiena
zakonskim instiumentima.
Osiguianje od posledica nesienog sluaja i dopunska zdiavstvena osiguianja
su osiguianja od tete zbog bolesti ili sluajne telesne poviede, i ona su najee
kiatkoiona jednogodinja. Piipadaju giupi neivotnih osiguianja.
Osiguianje imovine u iiem smislu i osiguianje od odgovoinosti, sastoji se od
onih oblika osiguianja koji su ustanovljeni u cilju zatite od tiokova koji su pos-
ledica tete ili gubitka imovine kao i tete koja je posledica zakonskih odgovoinosti.
Piema eviopskim standaidima izviena je podela osiguianja piema vistama osi-
guianja.
Rizici su iaspodeljeni piema giupama i vistama osiguianja kako je to piikazano
na slici bi. VIII-2a, 2b i 2c.
189 E. Vaughan i T. Vaughan, Osnovi osiguianja-upiavljanje iizicima, pievod sa engleskog jezika, Mate,
Zagieb, 2000, sti. 49
Slika VIII 2a. Podela iizika piema giupama i vistama osiguianja
Slika VIII 2b. Podela iizika piema giupama i vistama osiguianja
Slika VIII 2c. Podela iizika piema giupama i vistama osiguianja
Da bi osiguiava mogao na sebe da pieuzme neki iizik, on moia da zna ne samo
njegov piosean intenzitet (statistiki podaci) nego i njegovu fiekvenciju koja se
odieuje piema zakonima veiovatnoe.
Zato svaki osiguiava odieuje svoj cenovnik osiguianja, odnosno taiifu piemije
(piemijsku taiifu) koja slui za odieivanje visine piemije polazei od meiila koja
su jedinstvena za sva osiguianija u istoj visti osiguianja. Ovaj cenovnik se odieuje
na osnovu aktuaiske matematike, ne foimiia se slobodno, na tiitu, ve zavisi od
iazliitih aktuaiskih metoda, osiguiavaevih posebnosti i viste osiguianja. Taiife
piemija se stalno pioveiavaju i dogiauju, a na osnovu iaspoloivih statistikih po-
dataka, jei bez toga sistem taiiianja iizika moe viemenom postati takav da ne
odiaava stvaino stanje iizika.
Budui da opasnost piedstavlja uziok nastupanja osiguianog sluaja, odnosno
uziok iizika koji na sebe pieuzima osiguiava na osnovu piemije osiguianja, kod
veine ugovoia o osiguianju obino se navode osiguiane opasnosti koje su pokiivene
datim osiguianjem, a ne iizici. S diuge stiane, opasnost je mnogo blii pojam od
iizika koji je u sutini imaginaini pojam, zamiljena opasnost od deavanja tetnog
dogaaja. Kada se iizik ostvaii tada je ve u pitanju osiguiani sluaj. Ne manje bi-
tan iazlog je i nedovoljna denisanost pojmova, odnosno injenica da se iizik kao
nauna disciplina poeo da piouava mnogo posle nastanka same kategoiije osig-
uianja. Naime, obino sa kae opasnost od poaia, ali piema deniciji opasnosti
poai nije opasnost ve iizik, a opasnost je mogunost upaljenja mateiijala, pii emi
vatia piedstavlja hazaid.
Da bi se odiedila piemija za neko osiguianje potiebno je izviiti kvalitetnu pio-
cenu, odnosno viednovanje iizika. Na ovaj nain se stvaini iizik dovodi u sklad sa
izdvajanjima za piemiju i time ona dobija ekonomsku i tiinu dimenziju. Osiguiavai
iazvistavaju iizike u taiifne giupe koje im slue za odieivanje piemijske stope i za-
tim piemije osiguianja, uvaavajui temeljno naelo da veem iiziku odgovaia i vea
piemija. Taiifne giupe zavise i od viste osiguianja u kojoj se piimenjuju.
U ianijem peiiodu su sve taiife bile jedinstvene, ali sada, poto svaka osiguiavajua
kua piimenjuje vlastite taiife piemija, dolazi do njihovih neznatnih iazlika. Recimo
kod iskazivanja piemijskih stopa za iazna osiguianja one se iazlikuju u apsolutnom
iznosu za nekoliko stotinki piomila, a u ielativnom iznosu za nekoliko piocenata.
Piemijske stope, doplaci i popusti iz taiifa odieeni su za tiajanje osiguianja od
godinu dana, a za osiguianje sa tiajanjem kiaim od godinu dana postoje tablice za
iziaunavanje piemije.
Piimena standaida seiije JUS ISO 9000 u osiguianju, kod nas, je u duhu pie-
poiuka standaida JUS ISO 9004-2 pisanih za usluge, a po modelu standaida JUS
ISO 9001 koji obezbeuje kvalitet u piojektovanju uslova i taiifa, piodaji osiguianja,
odiavanju i inovaciji uslova taiifa i oiganizaciji i tehnologiji iada.
Za osiguianje svake od delatnosti (industiija, poljopiivieda, obiazovanje itd.) ili
objekta, uieaja, maina, vozila, lica itd., od odieenih iizika u osiguianju postoje
utvieni kiiteiijumi, odnosno uslovi i taiife osiguianja koji tieba da se piimenjuju
u skladu sa nivoom piimenjenih tehniko-tehnolokih i oiganizacionih dostignua
u okiuenju, odnosno okiuenju koje osiguiava osiguianje. Jedan upioeni model
inteiakcije osiguianja i okiuenja piikazan je na slici VIII-3
190
.
Slika VIII 3. Upioenja ema delovanja piimene standaida na osiguianje
nekog objekata
1.1 PxvmI)n osIouxn)n no vucI)n osIouxnoo xIzIn
U stiunoj liteiatuii iz osiguianja, autoii na iazliite naine deniu piemiju
osiguianja. U svim denicijama pominju se iei: cena osiguianja, cena iizika, izvoi
siedstava fonda za osiguianje i di. Svaka od datih denicija u sebi sadii elemente
piihvatljive za denisanje sutine piemije osiguianja. Denisanje piemije kao cene
iizika takoe ima smislu, s obziiom da se piemija osiguianja odieuje za zajednice
iizika na osnovu piocenjene veiovatnoe tetnog dogaaja i oekivanog intenziteta
moguih teta. Piema Meunaiodnoj oiganizaciji za standaidizaciju (ISOIEC Guide
73i2002) iizik upiavo i piedstavlja kombinaciju veiovatnoe dogaaja i njegovih
posledica.
Osiguiavajua diutva svoje poslovanje zasnivaju na piincipima:
Dovoljnosti tehnike piemije (zbii tehnikih piemija tieba da je vei ili jed-
nak od zbiia svih iealizovanih teta).
Individualizacije tj. koielativnosti piemije i iizika (veem iiziku tieba da
odgovaia i vea piemija).
Stimulacije i destimulacije osiguianika na eljeno ponaanje (stimuliu se
osiguianici koji se ponaaju u skladu sa inteiesima i eljama osiguiavaa, a
destimuliu oni koji se ponaaju supiotno od toga).
190 T. Simonovi, B. Paiipovi, R. Vujovi, Sistem kvaliteta u osiguianju uslovljen saviemenim iaz-
vojem pieventivnog inenjeiinga i dostignua iz domena tehnike zatite, Tehniki sistemi i sied-
stva zatite od poaia, eksplozija, havaiija i piovala, Meunaiodna konfeiencija, Beogiad
Koiektne nadoknade tete osiguianiku (osiguianik tieba u potpunosti da
bude obeteen, a da pii tome ne sme ni u kom sluaju da zaiadi na teti)
Piemija osiguianja je uvek vea kada je iizik vei, kada je viednost sume
osiguianja vea i kada je dui peiiod tiajanja osiguianja.
S diuge stiane, na visinu piemije osiguianja bitno utie i obezbeenje solvent-
nosti diutva, odnosno adekvatno upiavljanje kapitalom i iizicima, stiateki ciljevi
osiguiavajueg diutva, konkuientnost na tiitu osiguianja i sl. pa je npi. piemija
osiguianja manja, ako je kamata na plasiiana siedstva iz osiguiavajuih fondova
vea.
Osiguiavajua diutva koja koiienjem sosticiianih aktuaiskih tehnika modeli-
ianja foimiiaju stabilan kapital diutva iz piihoda od piemije osiguianja i piinosa na
plasiiana siedstva, ostvaiuju i svoj osnovni cilj osiguianje vee zatite osiguianika,
povoljniju tiinu poziciju i ieputaciju, a time i vee poveienje osiguianika, kao jed-
nog od osnovnih piincipa delatnosti osiguianja.
Iziaz piemija po nekim autoiima potie od latinske iei piemium (nagiada),
a po diugim autoiima od iei piimium, to bi bilo piihvatljivije, jei znai pivi, a u
osiguianju je upiavo ugovaia osiguianja obavezan da pivi ispuni obavezu uplate
piemije da bi osiguiava mogao da piihvati obavezu iz sklopljenog ugovoia.
Piemija osiguianja je novani iznos koji ugovaia osiguianja ili osiguianik plaa
osiguiavau na osnovu sklopljenog ugovoia o osiguianju, kao naknadu za obezbeenje
osiguiavajue zatite. Za ugovaiaa osiguianja osiguianika piemija osiguianja pied-
stavlja tioak, pa je sa te stiane, veoma bitan elemenat u piodaji osiguianja, posebno
u tiinoj piiviedi. Zbog toga, visina piemije osiguianja moe pozitivno i negativno
da utie na obim piodaje odieenih vista osiguianja ili piodaje odieenih vista osig-
uianja odieenog osiguiavaa.
Meutim, za osiguiavaa je piemija osiguianja piihod i izvoi siedstava iz kojih
foimiia potiebne fondove i jaa svoj nansijski kapacitet, uz tiajno visoki stepen
likvidnosti, kako bi obezbedio potpuno i blagoviemeno obeteenje osiguianika u
toku tiajanje osiguianja. Iz tih izvoia obezbeuje i siedstva za pokiie sopstvenih
tiokova i ostvaiivanje piota. Zbog toga, osiguiava svojim poslovnim aktima
utviuje piemiju osiguianja tako, da njena visina bude piimeiena osiguianim iizi-
cima i ugovoienim obavezama iz osiguianja.
Na piimei, u postojeem taiifnom sistemu obaveznog osiguianja vlasnika, odnos-
no koiisnika motoinih i piikljunih vozila od odgovoinosti za tete piiinjene tieim
licima, piistup utviivanja visine piemije nije uvek u skladu sa veliinom iizika. Pie-
miju osiguianja, na naem tiitu, piopisuje Udiuenje osiguiavajuih diutava i ona
je ista kod svih osiguiavaa. Piemija je ista za sve osiguianike sa vozilima istih kaia-
kteiistika, bez obziia kakvo je bilo njihovo ponaanje u piethodnom peiiodu osigu-
ianja, i kako su piocenjeni iizici iegiona zone iizika, gde se vozilo pieteno koiisti.
U stvaii, piemija danas, kod ove viste osiguianja zavisi iskljuivo i samo od ksnih
kaiakteiistika vozila i to: od snage motoia vozila (piemija putnikih i vunih vozila
- motokultivatoia, tiaktoia, guseniaia itd.), od iadne zapiemine motoia (piemija
motocikala, mopeda i skuteia), od namene (giadski, piigiadski, meugiadski, koji
nije namenjen za javni saobiaaj), bioja iegistiovanih mesta (piemija za autobuse),
od nosivosti (piemija teietnih i piikljunih vozila itd.).
Poied navedenog, nije ieena mogunost uticaja piemije osiguianja njenom
individualizacijom na stanje bezbednosti saobiaaja. Naime, poied obezbeenja
jednog od osnovnih piincipa osiguianja od odgovoinosti da se osiguianiku piui
odgovaiajua osiguiavajua zatita, mogue je koncepcijom piemije deo teieta loeg
ponaanja u saobiaaju piebaciti na samog osiguianika - na onog ko piouziokuje
tetu.
Za izgiadnju ovakvog piemijskog sistema osiguianja od odgovoinosti neophod-
no je piethodno ieiti jedinstvenu bazu podataka o vozaima i vozilima, obezbediti
saviemeni aktuaisko-nauni piistup foimiianja piemije, adekvatnu kontiolu piimene
piopisanih metoda, odieivanje tioenja piemije osiguianja, kao i pioiienje ie-
giesnog piava oiganizacije za osiguianje piema osiguianiku. To znai da vaiiianje
piemije osiguianja autoodgovoinosti moia zavisiti od vie faktoia koji utiu na bez-
bedno uee u saobiaaju kao to su: faktoi duine vozakog staa, faktoi uea u
saobiaajnim nezgodama, faktoi godinje pieene kilometiae i sl. Na osnovu ovih
faktoia mogue je iziaunati koecijente kojima se mnoi osnovna piemija, koja je
do sada uglavnom zavisila od kaiakteiistika vozila, i dobiti stvaina piemija koju osig-
uianik tieba da plaa. Koiienjem usvojenih koecijenata moemo odiediti stvainu
piemiju koja vaiiia od vozaa do vozaa, u zavisnosti od ponaanja u piethodnom
peiiodu i duine vozakog staa. U odieivanju se mogu koiistiti i diugi paiametii
koji bi istu koiigovali u zavisnosti od njihovog uticaja, kao to je paiametai zone iiz-
ika. Da bi se odiedio paiametai za zonu iizika neophodno je poznavati bioj vozila u
zonama, kao i bioj nezgoda koje su se desile u njima. Rizik od nastajanja saobiaajnih
nezgoda po iegionima nije isti. Kako piemija osiguianja u znaajnom delu zavisi
od iizika, to se namee zakljuak da piemija ne moe biti ista za sve, ve moia biti
piilagoena iiziku.
Indeksi iizika su iazliiti na nivou giadova i iegiona. Tako npi. piema koiienim
podacima jedinstvenog infoimacionog sistema MUP-a Sibije za 2003. godinu in-
deks iizika za giad Beogiad je 5,8 i vei je u odnosu na veinu ostalih giadova.
Junobanatski okiug ima indeks 5,4 u okviiu koga dominiia Novi Sad. Nasupiot
ovim podacima, postoje iegioni sa znatno manjim indeksom iizika, ispod 2,0 kao to
su Boiski, Topliki i Jablaniki okiug. Piihvatanje ovog piistupa podiazumeva pie-
thodnu podelu po zonama u odnosu na ostvaiene indekse iizika. To piaktino znai,
da taiifni sistem osiguianja, poied postojeih elemenata - kaiakteiistike vozila, tie-
ba koiigovati ponaanjem vozaa u piethodnom peiiodu, pieenom kilometiaom
i vozakim staom, kao i zonom iizika, to bi davalo iealniju piemiju i uticalo na
poboljanje bezbednosti u saobiaaju.
Poied navedenog, i za odieene specine, sloene iizike, a tipine u smislu aihi-
tektuie, tehnologije i tehnikih ieenja, potiebno je imati individualistiki piistup u
denisanju piemija osiguianja.
Za ugovaiaa osiguianjaiosiguianika, iznos koji on plaa je jedinstven i piedstav-
lja piemiju osiguianja.
Za osiguiavaa, taj iznos piedstavlja ukupnu (biuto) piemiju koja se sastoji iz vie
delova.
Najvei deo piemije slui za izviavanje ugovoinih obaveza osiguiavaa pokiie
tata i diugih tiokova osiguianja ieosiguianje, tiokovi piocene teta, tehnike
iezeive i sl. i naziva se funkcionalnom piemijom. Piava iaspolaganja i upiavljanja
tim delom siedstava su stiogo ogianiena i piopisana zakonom i podleu veoma
iigoioznoj kontioli.
Diugi, mnogo manji deo ukupne piemije, koji se najee naziva ieijskim dodat-
kom, namenjen je za nansiianje tiokova poslovanja osiguiavaa tiokove obuhva-
ta osiguianja, zastupnike i posiednike piovizije, administiativne tiokove, tiokove
zaiada, mateiijalne tiokovi osiguiavaa, tiokove maiketinga, piot osiguiavaa,
doplatak za siguinost i sl. Iznos visine ieijskog dodatka zavisi od poslovnih ciljeva
osiguiavaa, oekivanog piota, uslova i konkuiencije na tiitu, i najee se iska-
zuje jednim delom u odieenom piocentu u odnosu na oekivanu ukupnu piemiju
osiguianja i diugim delom u ksnom iznosu.
Iz funkcionalne piemije foimiia se tehnika piemija i u nekim vistama osigu-
ianja, dopiinos za pieventivu. Foimiianje fonda za pieventivu iz siedstava dopiinosa
za pieventivu po Zakonu o osiguianju nije obavezno. Meutim Zakon je piedvideo
veoma iigoiozno, obavezu osiguiavaa da upiavlja osiguianim iizicima.
Stiuktuia piemije osiguianja piikazana je na sl. bi. VIII-4.
Slika VIII 4. Stiuktuia piemije osiguianja
Kod neivotnih osiguianja tehnika piemija se naziva i iiziko piemija i slui za
pokiivanje svih obaveza - teta i ugovoienih suma koje nastanu u posmatianom pe-
iiodu po osnovu ugovoienih osiguianja, za plaanje piemija za tiansfei iizika i za
foimiianje tehnikih iezeivi. Sam naziv iiziko piemija je u piimeni i zbog toga to
ta piemija tieba da odgovaia iiziku za odieeni peiiod osiguianja i slui, izmeu
ostalog i za piostoino i viemensko iziavnavanje iizika. Ona odgovaia upiavo onom
iznosu koji moia osiguiava da naplati od svakog ugovaiaa osiguianja da bi imao
dovoljno siedstava za pokiie oekivanih obaveza po zakljuenim ugovoiima o osig-
uianju odtetnih zahteva.
Kod ivotnih osiguianja, koja su u piavilu dugoionog kaiakteia i najee sadie
i tednu komponentu, iiziko piemija je samo deo tehnike piemije koji slui za
pokiie iazlike izmeu osiguiane sume i matematike iezeive u sluaju iealizacije
osiguianog sluaja smiti u tekuem peiiodu osiguianja. Za iazliku od neivotnog
osiguianja, kod ivotnog osiguianja osiguiava iaspolae sa potpunim infoimacijama
o svojim ugovoienim obavezama u pogledu osiguiane sume. Zbog toga tehniku pie-
miju kod ivotnih osiguianja ini jo i tedna piemija, koja slui za naknadu buduih
teta i foimiia se iz vika pieko stvaino potiebne iiziko piemije
191
, odnosno tedna
piemija slui za viemensko iziavnavanje iizika u ovoj giupi osiguianja.
191 Piof. di Jelena Koevi, Osiguianje,
Kako je piemija osiguianja funkcija datog iizika, ona je i funkcija svih elemenata
koji utiu na veliinu nekog iizika, a to su:
suma osiguianja, osiguiana suma,
duina tiajanja osiguianja
fiekvencija iizika
intenzitet iizika, odnosno tete
Suma osiguianja je novani iznos na koji se osiguiava neka imovina, lice ili odgo-
voinost i ona je siazmeina iiziku. To znai da vea suma osiguianja pokiiva i vei
iizik, to piiiodno, utie i na poveanje cene tog iizika.
Sa poveanjem duine tiajanja osiguianja, odnosno duine viemenskog peiioda
u kome vai osiguianje, poveava se i veiovatnoa da e se osiguiani iizik i dogoditi,
to takoe poveava njegovu cenu.
Fiekvencija i intenzitet iizika takoe piopoicionalno utiu na njegovu cenu,
odnosno piemiju, jei to su intenzitet i uestalost iizika vei to je i cena njegovog
osiguianja vea.
Ukupna suma koju osiguianik plaa osiguiavau naziva se ukupna ili biuto pie-
mija i ona se moe piedstaviti sledeom foimulom:
P = C
k
+ C
u
+ R
gde je:
P piemija
C
k
- cena kotanja
C
u
- cena usluga
R iezeiva siguinosti
Kako je to piikazano na slici VIII-5 stiuktuiu piemije osiguianja ili biuto piemije
sainjavaju dva osnovna elementa:
Funkcionalna ili neto piemija i
Dodatak na piemiju osiguianja ili ieijski dodatak
Stoga se piemija osiguianja matematiki moe iziaziti i na sledei nain:
UP = TP + D
1
(UP) + D
2

odnosno
= +

2
1 2
D TP
UP
1 D 1 D
gde je:
UP ukupna ili biuto piemija
TP tehnika piemija
D
1
- postotak dodataka na biuto piemiju
D
2
dodatak u ksnom iznosi
Slika VIII 5. Stiuktuia piemije osiguianja
Sam iznos piemije osiguianja odieuje se na osnovu statistikih podataka, os-
tvaienih iezultata i ciljeva date osiguiavajue kompanije, a na osnovu aktuaiske
matematike. Stoga se njeno foimiianje zasniva na zakonu velikih biojeva i iaunu
veiovatnoe.
Tehnika ili ista piemija slui za pokiie obaveza po osnovu osiguianja (tete i
ugovoieni iznosi) i za obiazovanje iezeivi (slika VIII-6). To je suma koju osiguiava
moia da naplati od svakog osiguianika kako bi imao dovoljno siedstava za pokiie
sadanje viednosti oekivanih odtetnih zahteva. Ovi oekivani odtetni zahtevi su
piosene nadoknade koje osiguiava svake godine isplauje osiguianicima i ija vied-
nost moia uvek da se svede na sadanju viednost. Piemija osiguianja bi po piavilu
tiebalo da se uplauje na poetku tiajanja osiguianja, da bi se obezbedio odieeni
viemenski iazmak izmeu tienutka plaanja piemije i isplate naknada iz osiguianja,
i stvoiili uslovi za plasiianje dela siedstava na tiitu investicija i jaanja kapitala
osiguiavaa.
Kako se u oteanim uslovima piivieivanja kod nas u poslednjem peiiodu taj uslov
teko ostvaiivao, piisutna je piaksa plaanja piemije osiguianja u mesenim iatama,
ili kvaitalno, to piedstavlja znaajno uspoiavanje piiliva siedstava kod osiguiavaa,
a samim tim i smanjenje mogunosti za poveanje piihoda na tiitu kapitala. Zbog
toga osiguiavai odobiavaju stimulativne komeicijalne popuste za plaanje piemije
oednom, u punom iznosu.
Slika VIII 6. Stiuktuia tehnike piemije
Pojam tehnika piemija se najee koiisti u neivotnom osiguianju, jei ona
slui za tehniko iziavnjavanje iizika. U ivotnom osiguianju se koiisti pojam neto
piemija, jei je to onaj deo biuto piemije koji piedstavlja istu cenu osiguianja.
Dopiinos za pieventivu piedstavlja siedstva koja se izdvajaju u cilju spieavanja
ili smanjivanja mogunosti ostvaiivanja iizika i ovaj deo funkcionalne piemije je
obino fakultativni
Dodatak na piemiju osiguianja ili ieijski dodatak slui za pokiie svih tiokova
koji su vezani sa obavljanjem poslova osiguianja, za zaiadu osiguiavaa i za pokiie
iazlike izmeu stvainih i oekivanih teta. Stiuktuia tiokova vezanih za obavljanje
poslova osiguianja piikazana je na slici VIII-7.
Slika VIII 7. Stiuktuia tiokova vezanih za obavljanje poslova osiguianja
Zaiada osiguiavaa se odieuje u oblasti neivotnog osiguianja na bazi tiinih
uslova, ciklusa pieuzimanja iizika (ciklino kietanje piotabilnosti, piemijska stopa
i kapacitet), poslovnih ciljeva osiguiavaa i oekivanja njegovih deoniaia.
Rezeiva siguinosti uglavnom postoji kod neivotnih osiguianja, a veoma ietko
i kod ivotnih osiguianja. Ova iezeiva slui za pokiie moguih veih odstupanja
teta u odnosu na piosene tete.
Da bi se iziaunala visina tehnike piemije potiebno je piethodno denisati dva
osnovna elementa:
piemijsku stopu i
odieenu ugovoienu osnovicu za obiaun piemije
Piemijska ili taiifna stopa jeste cena po jedinici pokiia (po jedinici zatite),
odnosno cena po jedinici osiguianja, dok je piemija ili taiifa ukupna cena pokiia
koja se utviuje na osnovu piemijske stope i to kao pioizvod piemijske stope i uku-
pnih jedinica zatite, odnosno ugovoiene osnovice (odieena suma osiguianja bioj
osoba, bioj zgiada, bioj zaposlenih..). Piemijska stopa se najee iskazuje u piom-
ilima, tj. u obliku piemije za 1000 jedinica ugovoiene ili osiguiane sume.
Svaki osiguiava sastavlja svoj cenovnik piemija osiguianja, odnosno taiifu pie-
mija. Ovaj cenovnik slui za odieivanje visine piemije, pii emu su meiila u jednoj
istoj visti osiguianja jedinstvena za sve osiguianike. Taiifa piemija obino obuhvata
sledee:
Piemijske stope (u piocentima ili piomilima)
Piemije u novanom iznosu za jedinicu osiguianog piedmeta
Vieme za koje se iauna piemija
Postupak ili nain utviivanja stope ili iznosa piemije (opti i po piemijs-
kim giupama)
Uslove za obiaunavanje popusta ili doplatka na piemiju
Najnie stope piemije do kojih se moe ii u sluaju piimene bonusa
Najvie stope u sluaju nepovoljnog tehnikog iezultata, itd.
Utviivanje taiifa, odnosno piemija, moia da bude u skladu sa nekim unapied
postavljenim ciljevima i ovi ciljevi se mogu podeliti u dve osnovne giupe:
Nadzoini (kontiolni) ciljevi
- adekvatnost taiifa,
- taiife ne smiju biti pievisoke,
- taiife moiaju biti piavine, odnosno nediskiiminatoine
Poslovni ciljevi
- jednostavnost taiifnog sistema
- stabilnost taiifnog sistema
- piilagodljivost taiifnog sisitema
- podsticanje piimene pieventivnih meia
1.1.1 Premija kod neivotnog osiguranja (osiguranje imovine i
odgovornosti)
U neivotnom osiguianju neto piemija tieba da da onaj iznos koji e biti dovo-
ljan za pokiie teta nastalih dejstvom nesienih sluajeva i piiiodnih sila (tehnika
piemija) i tieba da omogui smanjivanje i spieavanje iizika koji na bilo koji nain
mogu ugioziti imovinu (dodatak za pieventivu). Diugim ieima, neto piemija kod
neivotnog osiguianja jednaka je zbiiu tehnike piemije i dodatka za pieventivu.
Stiuktuia biuto piemije kod neivotnog osiguianja, kao zbii neto piemije i ieijskog
dodatka, moe se piikazati na sledei nain:
nvu:o vvrrii = r:o vvrrii+ vrZiisi ooo:
r:o vvrrii = :rni vvrrii + oovvios z vvrvr:ivu
Osnovne metode koje se koiiste za odieivanje piemijskih stopa su:
Individualne metode za utviivanje taiifa
Utviivanje taiifa po osnovu klasa:
Metoda iste (neto) piemije
Metoda kvote teta
Metoda modiciianog (meiitoinog) utviivanja
Individualno utviivanje piemijskih stopa naziva se jo i utviivanje piocenom,
to znai da se stopa foimiia na bazi individualnog piocenjivanja onoga ko ugo-
vaia osiguianje. Individualnim piocenjivanjem polazi se od piemija koje su uplatili
slini osiguianici i vie se dopune zahvaljujui dostupnim statistikim podacima.
Ova metoda se mnogo koiisti u pomoiskom osiguianju, u osiguianju iadnika i u
nekim vistama ienog i jezeiskog tianspoita.
Metoda utviivanja taiifa po osnovu klasa je najea metoda koja se koiisti u
osiguianju motoinih vozila, poaia, stanova i sl. Da bi se taiife utvidile po osnovu
klasa, neophodno je foimiiati klase, odnosno izviiti klasikaciju osiguianika pie-
ma odieenim kaiakteiistikama. Metoda je jo poznata pod nazivom utviivanje
po osnovu piiiunika, jei se iazliite stope publikuju u piiiuniku, tj. uputstvu za
foimiianje taiifa.
Metodom iste piemije foimiia se stopa koja tieba da da piemiju po jedinici
izloenosti iiziku, tako to se zbii novanog iznosa teta nastalih u odieenom vie-
menskon peiiodu i tiokova piocene tete, podeli sa biojem jedinica izloenosti ili
iizika.
Isin xvmI)n =
NnsinIv siviv + ixosovI xocvv
sxo) )voIIcn IzIo2vosiI
Na kiaju se dodaju tiokovi osiguiavaa, dobit i ostali nepiedvieni tiokovi.
Metoda kvote teta pokazuje odnos odtetnih zahteva u odnosu na piemiju za
odieenu giupu osiguianja. Ova metoda nije metoda taiiianja u piavom smislu,
ve ona slui za koiekciju piemijske stope. Naime, piemijska stopa se oblikuje na os-
novu upoieivanja stvaine i oekivane kvote tete. Stvaina kvota tete je ona koju je
osiguiava ostvaiio u odieenom peiiodu i ona se dobija kada se nastale tete i nas-
tali tiokovi piocene tete podelje sa zaiaunatom piemijom osiguianja. Oekivana
kvota teta je onaj odnos teta i piemija koji je potiebno ostvaiiti da bi osiguiava
poslovao piotabilno. Ako je stvaina kvota tete vea od one koja se oekivala pii
utviivanju staie stope, nova piemijska stopa e biti vea i obinuto.
Piomena piemijske stope odieuje se piema sledeem obiascu:
Pxomvn xvmI)sv siov =
A - O
O
gde je:
A- stvaina kvota tete
O - oekivana kvota tete
Metoda meiitoinog, ili modiciianog utviivanja piemijskih stopa koiisti se kod
veih iizika piiviednih linija. Kod ove metode piavi se iazlika kod istih klasa. Meii-
toino utviivanje piemije podiazumeva foimiianje plana, po kojem se piemijske
stope koje su utviene po osnovu klasa podeavaju na goie ili na dole u zavisnosti
od individualnog iskustva vezanog za nastanak tete. Utviivanje piemijskih stopa
moe da se vii na neki od sledeih naina:
Raspoiednim utviivanjem Za svaki iizik se utviuje osnovna stopa koja
se zatim modiciia sa eljenim i neeljenim zikom faktoiima. Ova meto-
da se koiisti kod osiguianja velikih industiijskih postiojenja i tu se za svaku
zgiadu i pogon posebno utviuje piemijska stopa na osnovu konstiukcije,
odiavanja, postojeih pieventivnih meia, delatnosti i izloenosti.
Iskustvenim utviivanjem koje se zasniva na odtetnim zahtevima i podia-
zumeva podeavanje (poveanje ili smanjenje) stopa iz piiiunika na os-
novu iskustva vezanog za tete iz piolosti. Obino se koiisti iskustvo iz
piethodne tii godine za utviivanje piemije za sledeu godinu.
Pieko plana piemijskih popusta - Piemijski popusti koiiste se kod onih
osiguianika koji su duni da plate velike piemije i koji e imati povoljnije
izdatke, jei su veliki osiguianici. Po ovoj metodi polazi se od pietpostavke
da tiokovi ne iastu piopoicijalno visini piemije.
Retiospektivnim utviivanjem - utviivanje piemijskih stopa takoe se zas-
niva na odtetnim zahtevima i koiisti se kod velikih oiganizacija. U okviiu
ietiospektivnog plana, osiguiane tete tokom tekueg peiioda osiguianja
deteiminiu stvainu piemiju koja e se platiti u tom peiiodu. Foimiia se
minimalna i maksimalna piemija za pojedinu vistu osiguianja. Ako su st-
vaine tete tokom tekueg peiioda osiguianja minimalne, naplatie se min-
imalna piemija u tom peiiodu i obinuto. Stvaino plaena piemija obino se
kiee izmeu minimalne i maksimalne piemije i zavisi od iskustva vezanog
za osiguiane tete u toku tekueg peiioda osiguianja.
1.1.2 Premija kod ivotnog osiguranja
Utviivanje cene pioizvoda ivotnog osiguianja zasniva se na zakonu veiovatnoe
ivota u piolosti, a njegova viednost e se znati u budunosti. To znai da se ovde
utviuje cena za oekivane budue obaveze osiguiavaa i zato se ona odieuje pii-
menom modela i aktuaiskom matematikom.
Neto piemija u osiguianju ivota piedstavlja sadanju viednost buduih obaveza.
Ona se sastoji od:
iiziko piemije i
tedne piemije.
Riziko piemija se odieuje u visini kojom se osiguiava podmiiivanje piispelih
tekuih obaveza osiguiavaa piema osiguianicima. tednu piemiju sainjavaju -
nansijska siedstva koja se iezeiviu za pokiivanje buduih oekivanih iizika. Zato
se i naziva matematika iezeiva i kvalitet poslovanja nekog osiguiavajueg diutva
zavisi od upiavljanja tim siedstvima, odnosno od naina njihovog ulaganja. Sviha
matematike iezeive je iezeivisanje siedstava tekuih piemija, kako bi osiguiava
mogao da odgovoii svojim buduim obavezama. Matematika iezeiva se pienosi iz
godine u godinu i zajedno sa kamatom daje iznos koji pokiiva kasnije uveani iizik i
slui za isplatu osiguianih suma.
Neto piemija ivotnog osiguianja odieena je:
veiovatnoom ivota ljudi i
kamatnom stopom koja se koiisti u aktuaiskim tablicama
Veiovatnoa ivota ljudi, odnosno smitnost osiguianih osoba je iizik ivotnog
osiguianja. Zato postoje tablice smitnosti ili tablice moitaliteta u kojima je piikazan
bioj osoba koji umiie u odieenoj godini ivota, bioj osoba koji doivi odieenu
staiost, zatim veiovatnoa umiianja unutai jedne godine, odnosno za svaku godinu
staiisti oveka, tj. stope smitnosti i veiovatnoa doivljenja.
Kamatna stopa je iaunski elemenat neto piemije. Njena visina se piocenjuje na
osnovu mogunosti zaiade od ulaganja piiviemeno slobodnih nansijskih siedstava
diutava za osiguianje. Vea uiaunata kamatna stopa daje manju neto piemiju za
istu osiguianu svotu, za iste viednosti tablica moitaliteta i model osiguianja. To znai
da oekivani piiviedni napiedak utie na neto piemiju, a time i na cenu ivotnog
osiguianja.
Sadanja viednost sume X koja dospeva za t iazdoblje je suma novca koju tieba
danas uloiti uz odgovaiajuu kamatnu stopu, a da bi taj ulog posle nekog viemena
t bio jednak sumi X. Stoga je sadanja viednost X, uz kamatnu stopu po jedinici i
jednaka:
=
+
sad
t
X
X
(1 i)
Iziaz
+
X
(1 i)
piedstavlja takozvani kamatni faktoi i on se oznaava sa v, pa je
sadanja viednost sume X jednaka: X
sad.
= Xv
t
Neto piemija osiguianja po jedinici osiguiane svote za jednogodinje iazdoblje
osiguianja, za sluaj smiti s odieenim tiajanjem, piedstavlja pioizvod veiovatnoe
smiti u tom peiiodu i sadanje viednosti jedne novane jedinice za peiiod iaspola-
ganja siedstvima, uz odgovaiajuu kamatnu stopu.
=
+
x
x
d 1
P x
l (1 i)
gde je:
P neto piemija po jedinici osiguiane svote
d
x
- bioj smitnih sluajeva mukih osoba staiih x godina
l
x
- bioj ivih mukih osoba staiih x godina
i kamatna stopa
Ako se dobijena viednost za jedinicu osiguiane svote pomnoi sa biojem novanih
jedinica koje piedstavljaju osiguianu sumu dobija se iznos neto jednokiatne pie-
mije. Meutim, poto se osiguianje za sluaj smiti ugovaia sa iokom tiajanja duim
od jedne godine, onda je potiebno da se za svaku godinu tiajanja osiguianja utvidi
tioak osiguianja koji se zatim sabiia, da bi se dobila jednokiatna piemija osiguianja
za sluaj smiti za dati peiiod osiguianja.
Pii utviivanju neto jednokiatne piemije za doivotno osiguianje piimenjuje se
isti postupak kao i za utviivanje iste piemije za osiguianje s odieenim tiajanjem,
pii emu se iziaunavanje vii do kiaja tablica smitnosti, odnosno do 100 godine.
Neto jednokiatna piemija za osiguianje doivljenja po jedinici osiguiane svote
jednaka je umnoku veiovatnoe doivljenja ugovoiene godine i sadanje viednosti
novane jedinice za peiiod iaspolaganja siedstvima uz odieenu kamatnu stopu.
Kod osiguianja ivota za sluaj smiti i doivljenja piemija se iziaunava tako to
se sabeie piemija za sluaj smiti i piemija za osiguianje doivljenja.
Kod ientnog osiguianja isplata ienti se obavlja na kiaju svake godine i zato se za
svaku godinu moia pojedinano utviditi tioak i onda se svi ovi tiokovi moiaju sa-
biati za ceo peiiod tiajanja ientnog osiguianja. Ako se pak ientno osiguianje ugovaia
za ceo ivot ovaj postupak se nastavlja do kiaja tablica smitnosti.
Stiuktuia biuto piemije kod osiguianja ivota, takoe se dobija kao zbii neto
piemije i dodatka za pokiie ostalih tiokova koji obuhvataju akvizicijske tiokove,
inkaso tiokove (naplata piemije i ovi tiokovi se obiaunavaju siazmeino sa pio-
centom od biuto piemije) i tiokove poslovanja osiguiavaa.
Iz stiuktuie biuto piemije ivotnog osiguianja pioizilazi pioblem utviivanja
njene visine. Naime, negativno odstupanje od oekivanih viednosti uiaunatih u
cenu ivotnog osiguianja moe dovesti do neientabilnosti poslovanja, a naknadno
poveanje cena i izmena taiifa mogu ugioziti konkuientnost osiguiavaa.
1.2 Sumn osIouxn)n
Suma osiguianja (SO) je suma o kojoj se zajedniki dogovaiaju osiguiava i osigu-
ianik i slui kao osnova za odieivanje odieenih obaveza koje su detaljno navedene
u polisi osiguianja.
Suma osiguianja je paiametai polise koji se koiisti da bi se ustanovila suma koja
se moe nadoknaditi u sluaju tete i da bi se mogla iziaunati piemija za osiguiani
iizik.
U odnosu na pokiia mateiijalne tete, kao to je npi. osiguianje od poaia i osi-
guianje maina od loma, uobiajeno je da se suma osiguianja vee za ukupnu vied-
nost osiguiane imovine.
Sume osiguianja za iazliite linije poslovanja mogu da se klasikuju na sledei
nain:
Linija poslovanja Suma osiguranja
Imovina (materijalna teta) Nova vrednost zamene (NRV)
Prekid poslovanja Bruto proft/dodatni trokovi
Specijalna pokria Iznos na prvu tetu
Nova viednost zamene (NRV): tiokovi zamene osiguiane maine i postiojenja sa
novim mainama istog tipa i kaiektiiistika. NRV takoe obuhvata i sve tianspoitne
tiokove do date lokacije, tiokove montae, caiine i ostale takse i dabine.
Za neke polise (naioito u SAD ili na tiitima na kojima dominiia SAD), suma
osiguianja se esto zamenjuje limitom nadoknade po tetnom dogaaju.
U oblasti neivotnih osiguianja suma osiguianja je iznos na koji je osiguian neki
piedmet osiguianja imovina ili imovinski inteies. To su npi. ljudi, giaevinski ob-
jekti, opiema, ioba, novac, motoina vozila, biodovi, avioni, poljopiiviedne kultuie,
ivotinje i sl.
Piedmet osiguianja kao jedan od bitnih elemenata za nastanak i opstanak svakog
ugovoia o osiguianju, u samom ugovoiu moia biti nedvosmisleno odieen.
Piedmet osiguianja takoe piedstavlja jedno od vanih meiila za podelu celokup-
ne osiguiavajue delatnosti na dve osnovne giupe - ivotna i neivotna osiguianja.
U oblasti ivotnih osiguianja pojavljuje se pojam osiguiane sume, koja se
izjednaava sa naknadom iz osiguianja koja se isplauje kada nastupi osiguiani
sluaj.
Suma osiguianja piedstavlja vaan deo ugovoia o osiguianju, i slui kao osnovi-
ca za obiaun piemije osiguianja i istoviemeno piedstavlja maksimalnu obavezu
osiguiavaa kod nastanka tetnog dogaaja. Zbog toga je veoma vano i za ugovaiaa
osiguianja i osiguiavaa da se ona to iealnije odiedi.
Ugovoiena suma osiguianja samo u nekim sluajevima moe biti piekoiaena i
to zbog:
tiokova piouziokovanih iazumnim pokuajem uklanjanja neposiedne
opasnosti osiguianog dogaaja ili pokuaja da se ogianie tetne pos-
ledice,
tiokova nastalih povodom otklanjanja i smanjivanja tete pieduzetih po
osiguiavaevom nalogu. U polisu osiguianja se unosi ili se ugovoiom o os-
guianju, odnosno zakonom piedvia nain njenog utviivanja kada dogaaj
nastupi.
isplate naknade za vie uzastopnih osiguianih sluejeva u istom osiguia-
nom peiiodu. Naknada se isplauje za svaki osiguiani sluaj u potpunosti.
U postojeoj piaksi osiguianja suma osiguianja se moe odiediti na vie naina.
Osiguianja se mogu zakljuiti na:
klasinu sumu osiguianja,
ugovoienu viednost,
novu viednost,
sumu osiguianja na pivi iizik,
taksiianu (subjektivnu) viednost
1.2.1 Osiguranje na klasinu sumu osiguranja
Kod osiguianja na klasinu sumu osiguianja ugovaia osiguianja, odnosno osigu-
ianik sam odieuje sumu osiguianja i snosi ekonomske posledice eventualno nie
ugovoiene sume osiguianja u odnosu na stvainu ili novu viednost.
Ugovoiena suma osiguianja ima neposiedan uticaj na obiaun tete i ona bi
tiebala biti jednaka iealnoj-stvainoj viednosti imovine. Ugovaia osiguianja nema
piavo da podnese piigovoi osiguiavau zbog posledica koje pioizau iz ugovoiene
sume.
Ukoliko je suma osiguianja manja od stvaine viednosti osiguianog piedmeta,
postoji podosiguianje. S obziiom da je plaena i nia piemija od one koja odgo-
vaia stvainoj viednosti osiguianog piedmeta, osiguianiku se po piavilu piopoicije
isplauje samo deo tete koji odgovaia siazmeii izmeu sume osiguianja i stvaine
viednosti. Piimena naela piopoicije, u sluaju postojanja podosiguianja data je na
sledeem piimeiu:
Stvarna vrednost objekta: 10.000.000 dinara
Vrednost na koju je osiguran objekat ugovorena suma osiguranja 7.000.000 dinara
Starost objekta 15 godina
Pietpostavimo da je u samom objektu nastao poai koji je piouziok-
ovao tetu na objektu u iznosu od 4.000.000,00 dinaia, utvienoj piema
tiokovima opiavke.
Piocenjena je viednost ostatka na 100.000,00 dinaia.
Tiokovi na spasavanju i iaiavanju iznose 150.000,00 dinaia.
Piema uslovima osiguiavaa viednost opiavke odnosno tete se umanjuje
za piocenjenu amoiizaciju sa godinjom stopom od 2 u ukupnom iznosu
od 30 (15x2), odnosno za 1.200.000,00.
Vlasnik imovine u ovom sluaju oekuje naknadu u visini tiokova opiavke
umanjenih za piocenjenu amoitizaciju i viednost ostatka, i piiznavanje
tiokova nastalih piilikom spasavanja i iaiavanja, odnosno iznos od
2.850.000,00 dinaia. Meutim, kako je stvaina viednost vea od viednosti
na koju je vlasnik osiguiao objekat, osiguianje je zakljueno sa podosigu-
ianjem i osiguiava e u obiaunu naknade piimeniti naelo piopoicije pa
je:
No = osiouv vvroos: x s:r: i s:vv vvroos:
No = ;.ooo.ooo x z.8o.ooo i1o.ooo.ooo = 1.,,.ooo,oo
Piema tome, vlasnik zgiade dobija naknadu u iznosu od od 1.995.000 di-
naia to piedstavlja 70 iznosa stvaine tete.
Ako je suma osiguianja vea od viednosti osiguianog piedmeta, postoji
nadosiguianje. Kako iznos naknade ne moe biti vei od tete koju je osigu-
ianik pietipeo nastupanjem osiguianog sluaja, ako su obe stiane postupile
savesno, ugovoi o osiguianju ostaje na snazi, suma osiguianja se sniava do
iznosa stvaine viednosti osiguiane stvaii, i siazmeino tome piemija osigu-
ianja, i isplauje se naknada za tetu koja odgovoia stvainom iznosu tete.
Osiguiava ima piavo zadiavanje naplaene piemije i na nesmanjenu pie-
miju za tekui peiiod.
1.2.2 Osiguranje na ugovorenu vrednost
Ovaj nain osiguianja mogu zakljuiti samo piavna lica koja uiedno vode pio-
pisano knjigovodstvo o mateiijalnoj imovini knjigovodstvene nabavne viednosti.
Smatia se da knjigovodstvene nabavne viednosti odgovaiaju stvainim viednostima,
a u sluajevima kada se utvidi da je knjigovodstvena viednost manja od stvaine vied-
nosti mogu se viednosti koiigovati poveati uz nepiopoicionalno poveanje pie-
mije osiguianja.
Ovaj nain zakljuenja osiguianja piimenjuje se uglavnom kod ugovaianja osigu-
ianja od opasnosti poaia i nekih diugih opasnosti i kod osiguianja maina od loma
i nekih diugih opasnosti. Kao pieduslov ovoga osiguianja moiaju biti obuhvaene
sve stvaii osiguianika koje piema Uslovima za osiguianje mogu biti piedmet osigu-
ianja.
Ne piimenjuje se naelo piopoicije kao posljedica podosiguianja, jei ovaj oblik
osiguianja podiazumeva da se suma osiguianja automatski poveava tokom tiajanja
osiguianja uz odgovaiajui obiaun piemije i osiguiana viednost uvek odgovaia st-
vainoj.
Kod ovo osiguianja, teta se nadoknauje u stvainoj viednosti, ali najvie do
sume osiguianja. Ovim nainom osiguianja se izbegavaju tetne posledice inacije
ili gieke pii odieivanju sume osiguianja.
PuImvu:
Ugovorena suma osiguranja svih objekata 75.000.000 dinara
Knjigovodstvena nabavna vrednost objekta na kome je bila teta 7.000.000 dinara
Stvarna vrednost objekta na kome je bila teta 10.000.000 dinara
Pietpostavimo da je u samom objektu nastao poai koji je piouzio-
kovao tetu na objektu u iznosu od 4.000.000,00 dinaia, utvienoj piema
tiokovima opiavke.
Piema uslovima osiguiavaa viednost opiavke odnosno tete se umanjuje
za piocenjenu amoiizaciju sa godinjom stopom od 2 u ukupnom iznosu
od 30 (15x2), odnosno za 1.200.000,00 odnosno iznos od 2.850.000,00 di-
naia.
Vlasnik imovine e dobiti naknadu u iznosu tiokova opiavke umanjenih
za viednost ostatka i piocenjenu amoitizaciju i piiznate tiokove spasa-
vanja i iaiavanja u iznosu od 2.850.000,00 dinaia.
U ovom sluaju se ne piimenjuje naelo piopoicije, iako je osiguiana vied-
nost objekta nia od stvaine viednosti.
1.2.3 Osiguranje na novu vrednost
Ova vista osiguianja je kod nas do sada bila ietka u piimeni, ali se u zadnje vieme
sve vie koiisti. Po ovom nainu osiguianja mogu se osiguiati giaevinski objekti
(zgiade, poslovne piostoiije, stanovi i sl.) i opiema od opasnosti koje su obuhvaene
Uslovima za osiguianje od poaia i nekih diugih opasnosti.
Osiguiana suma jednaka je viednosti osiguiane stvaii u tienutku nabavke, iz-
iade ili izgiadnje bez odbitka amoitizacije, tj. umanjena za istioenost siedstava.
Utviivanje nove viednosti iazlikuje se kod pojedinih osiguianih piedmeta, npi.
siiovine, polupioizvoda, gotovih pioizvoda, opieme, giaevinskih objekata i kod
pojedinih vista osiguianja (industiijsko osiguianje, civilna osiguianja, osiguianje
automobila, osiguianje kunih apaiata i di.). Osiguianja zakljuena na novu vied-
nost imaju klauzulu zatitne viednosti. Zakljuuju se iadi potpune nadoknade svih
tiokova obnove oteene ili unitene stvaii po njihovim novim viednostima na
dan nastanka osiguianog sluaja. U tome mogu biti sadiana poveanja nove vied-
nosti dotine stvaii nastala zbog inacije, a ne odbija se knjigovodstvena ili stvai-
na istioenost tih stvaii. U naoj i meunaiodnoj piaksi ima dosta iazlike i u iiini
piimene i u nainu piovoenja osiguianja nove viednosti.
Piedmeti osiguianja se mogu osiguiati na novu viednost ako njihova stvaina
viednost nije manja od 40 nove viednosti u vieme sklapanja ugovoia o osiguianju.
Kada je piedmetima osiguianja stvaina viednost manja od 40 nove viednosti, osi-
guiavaju se na iedukovanu novu viednost.
Kod ove viste osiguianja takoe je vano odiediti iealnu novu viednost, jei ovu
vistu osiguianja moemo shvatiti kao oblik osiguianja na sumu osiguianja kod koja
se piimenjuju odiedbe o podosiguianju.
PuImvu:
Osigurana vrednost objekta na kome je bila teta 7.000.000,00 dinara
Stvarna vrednost objekta na kome je bila teta 10.000.000,00 dinara
Pietpostavimo da je u samom objektu nastao poai koji je piouzio-
kovao tetu na objektu u iznosu od 4.000.000,00 dinaia, utvienoj piema
tiokovima opiavke.
Piema uslovima osiguiavaa viednost opiavke odnosno tete se ne uma-
njuje za piocenjenu amoiizaciju.
Vlasnik imovine e dobiti naknadu u iznosu tiokova opiavke umanjenih
za viednost ostatka i piiznate tiokove spasavanja i iaiavanja u iznosu
od 4.050.000,00 dinaia.
U ovom sluaju se ne piimenjuje naelo piopoicije, iako je osiguiana vied-
nost objekta nia od stvaine viednosti.
1.2.4 Osiguranje na prvi rizik
Kod nekih opasnosti zakljuuje se osiguianje sa sumom osiguianja na pivi iizik.
Piimenjuje se kod osiguianja stvaii kada se suma osiguianja u piavilu utviuje ispod
viednosti osiguiane stvaii, a osiguiava piihvata da plati naknadu u visini nastale
tete, ali najvie do visine ugovoiene sume na pivi iizik, i to bez piimene naela
podosiguianja, pa i u sluajevima ako je osiguiana suma ispod viednosti osiguiane
stvaii.
Suma osiguianja na pivi iizik se piocenjuje do pietpostavljenog iznosa tete i
veoma je vano to tanije pioceniti maksimalnu tetu. Piimenjuje se u sluajevima
kada osiguiana opasnost ne moe da ugiozi celokupnu imovinu i u piavilu je piedlae
i utviuje osiguiava. Zbog toga je suma osiguianja na pivi iizik znatno manja od
ukupne viednosti imovine - sume osiguianja, a piemijska stopa je nekoliko puta vea
od piemijske stope na punu viednost. Kod tog osiguianja, osiguiava je u obevezi da
nadoknauje stvainu tetu po tetnom dogaaju, ali najvie do sume osiguianja na
pivi iizik. Eventualni viak tete iznad ugovoiene sume osiguianja na pivi iizik
snosi sam osiguianik.
PuImvu 1:
Stvarna vrednost objekta 10.000.000,00 dinara
Ugovorena suma osigurnja na prvi rizik 100.000,00 dinara
Visina tete ustanovljena po nastanku tetnog dogaaja 100.000,00 dinara
Isplaena naknada osigurava 100.000,00 dinara
PuImvu z:
Stvarna vrednost objekta 10.000.000,00 dinara
Ugovorena suma osigurnja na prvi rizik 100.000,00 dinara
Visina tete ustanovljena po nastanku tetnog dogaaja 150.000,00 dinara
Isplaena naknada osigurava 100.000,00 dinara
Osiguranik 50.000,00 dinara
1.2.5 Osiguranje na taksirane vrednosti
U nekim vistama osiguianja za neke piedmete osiguianja ili neke opasnosti pos-
toji mogunost osiguianja na spoiazumno utvienu sumu osiguianja tzv. Taksiianu
(subjektivnu) viednost. Kako se osiguianje na taksiianu viednost najee zakljuuje
kod osiguianja umetnikih piedmeta, sakialnih objekata, zlata, nakita itd. Za njeno
utviivanje najee se koiiste piocene ekspeiata i specijalizovanih oiganizacija. U
sluaju nastanka tete osiguiava je u obavezi da je likvidiia sa tako utvienom su-
mom osiguianja, odnosno iznos naknade iz osiguianja je jednak utvienoj taksiianoj
viednosti.
1.3 PousiI I ooIncI
Za pojedine viste osiguianja, u cilju stimulacije osiguianika za uvoenje i pii-
menu pieventivnih meia i piimeieno upiavljanje iizicima na imovini, osiguiavai
uvode dodatne stimulacije u vidu popusta na piemiju osiguianja. Tako na piimei
kod osiguianja od opasnosti poaia i nekih diugih opasnosti za piimenjene i funk-
cionalne sisteme za detekciju, dojavu i gaenje poaia odobiavaju se popusti do 25
na piemiju za osnovne iizike za imovinu koja se titi, za oiganizovanje uvaiske
slube do 10. Piilikom odobiavanja popusta potiebno je piethodno utviditi stanje
adekvatnosti, ispiavnosti i funkcionalnosti ugiaenih sistema, kao i pokiivenost svih
potiebnih piostoia. Koliki popust tieba odobiiti zavisi od stanja i viste sistema i
pokiivenosti pojedinih piostoia u osiguianim iizicima.
Popusti se takoe odobiavaju i kod kasko osiguianja motoinih vozila za ugiaene
sisteme zatite (alaimni sistemi, multi-look, GPS i sl.), kod piovalne kiae i
iazbojnitva itd.
Kod osiguianja od opasnosti poaia i nekih diugih opasnosti ukoliko na osiguia-
nom iiziku postoje okolnosti koje ga znatno uveavaju, kao npi. nedostatak u nadzo-
iu, nepovoljni iezultati poslovanja, loe odiavanje siedstava, staie zgiade, zastaiela
opiema, manje ili nedovoljno uieaja i siedstava za gaenje poaia, ponovljene tete
od osiguianih iizika koje su u uzionoj vezi sa nedostacima u oiganizaciji osigu-
ianika, a iji su uzioci ostali nepoznati, osiguiava piedvia mogunost utviivanja
doplatka na piemiju osiguianja.
Doplaci na piemiju osiguianja se utviuju i kod zakljuenja osiguianja sa veim
obimom pokiia kao npi.: osiguianje amoitizovane viednosti kod deliminih teta,
osiguianje za vieme iada izvan iedovnog iadnog viemena, pokiie tiokova za
uobiajeno iznalaenje gieaka na podzemnim instalacijama i tiokova zemljanih
iadova ukljuujui i asfaltiianje i sl.
1.4 Bous I mnIus
Osiguiava stimulie osiguianika i da piedupiedi nastanak tetnog dogaaja i
svede tete na najmanju moguu meiu ugovaianjem uea u tehnikom iezultatu
odnosu tehnike piemije i ukupnih teta za odieene peiiode osiguianja. Ukoliko je
u piethodnom peiiodu osiguianja tehniki iezultat bio pozitivan ukupne tete su
bile manje od tehnike piemije, osiguiava u pojedinim vistama osiguianja (npi. lom
maina, tianspoit iobe, kasko vozila, piovalna kiaa i iazbojnitvo) za budui peiiod
umanjuje piemiju osiguianja za ostvaieni piocenat bonus i do 30.
Meutim, osiguiava je piinuen da isto tako uvede i kaznene meie doplatke na
piemiju osiguianja kako bi stimulisao osiguianika na poboljanje postojeeg stanja,
smanjenje iizika i eneiginije pieduzimanje zakonskih, oiganizacionih i pieven-
tivnih meia.
Ako je iznos teta piemaio tehniku piemiju pa je tehniki iezultat negativan,
osiguiava uveava piemiju za budui peiiod za ostvaieni piocenat malus i do 30.
1.5 Uvsv u siviI vxnsIzn
Ukoliko osiguianik ne otkupi uee u teti - fianizu, za pojedine viste imovinskih
osiguianja obavezna odbitna fianiza iznosi 10, a kod piovalne kiae i iazbojnitva
i do 20. Meutim osiguianik moe, u zavisnosti od sopstvenih nansijskih kapa-
citeta, zakljuiti osiguianje i sa veim sopstvenim ueem u teti fianizom od
obavezne, ime ostvaiuje dodatne popuste i umanjuje piemiju osiguianja.
Ugovoiena viednost fianize je u stvaii samopiidiaj osiguianika.
Osiguianje je mogue zakljuiti sa: odbitnom, integialnom i agiegatnom fiani-
zom
1.5.1 Odbitna franiza
Odbitna fianiza se moe ugovoiiti kao ielativna u piocentima i u ugovoienim
iznosima sa limitiianjem donje i goinje gianice. Tako na piimei, ako je ugovoiena
odbitna fianiza od 10 osiguiava svaku tetu umanjuje za taj ugovoieni piocenat.
Ako se ugovoii uz piocenat i ugovoieni iznos fianize onda osiguiava plaa samo
one tete koje su iznad donje ugovoiene viednosti, i iznos naknade umanjuje za ugo-
voieni piocenat uea u teti. Kod velikih teta, ukoliko je iznos fianize vei od
goinje ugovoiene viednosti, osiguianik uestvuje u teti samo do te viednosti.
PuImvuI:
Ugovoieno uee u teti fianiza iznosi 10, a u apsolutnim iznosima naj-
manje 1.000,00 dinaia i najvie 100.000,00 dinaia.
1. Ako teta iznosi 900,00 dinaia, osiguiava nema obavezu naknade,
2. Ako teta iznosi 1.200,00 dinaia, osiguiava tetu umanjuje za iznos ugov-
oienog uea u teti, ali ne manje od 1000,00 dinaia i ima obavezu da izvii
naknadu za tetu u iznosu od 200,00 dinaia,
3. Ako je teta iznosila 100.000,00 dinaia, osiguiava tetu umanjuje za iznos
ugovoienog uea u teti od 10, odnosno za 10.000,00 dinaia i ima obavezu
da izvii naknadu za tetu u iznosu od 90.000,00 dinaia,
4. Ako je teta iznosila 1.200.000,00 dinaia, osiguiava tetu umanjuje za iz-
nos ugovoienog uea u teti od 10, ali ne vie od 100.000,00 dinaia, i
ima obavezu da izvii naknadu za tetu u iznosu od 1.100.000,00 dinaia.
1.5.2. Integralna franiza
Integialna fianoza se najee piimenjuje u tianspoitnim osiguianjima i takoe
se moe ugovoiiti u piocentima i u ugovoienim iznosima. U ovom obliku fianize
osiguianikovo uee u teti u celini pada na njegov teiet u sluajevima kada je nia
od ugovoienog iznosa ili piocenta, a na teiet osiguiavaa ukoliko je via. Tako na
piimei, ako je ugovoiena odbitna fianiza od 100.000,00 dinaia, a iznos nastale tete
je 90.000,00 dinaia, tetu snosi sam osiguianik i to u celosti. Meutim, ako je nastala
teta u iznosu od 110.000,00 dinaia. tetu u celosti nosi osiguiava.
1.5.3 Agregatna franiza
Agiegatna fianiza je ona odbitna fianiza kod koje se ugovaia ukupni iznos ili
piocenat uea u teti za odieeni peiiod osiguianja. Piimenjuje se sve dok se ne
ispuni dostigne ugovoieni iznosa fianize za taj peiiod najee godinu dana.
PuImvu:
Ugovoiena godinja fianiza iznosi 100.000,00 dinaia
Ako u toku tiajanja osiguianja nastupi:
I teta u iznosu od 15.000,00 dinaia. Osiguiava nema obavezu.
II teta u iznosu od 25.000,00 dinaia. Osiguiava nema obevezu.
III teta u iznosu od 45.000,00 dinaia. Osiguiava nema obevezu.Osiguiava
plaa tetu u iznosu od 90.000,00 dinaia, a 60.000,00 dinaia snosi osiguianik
sam.
IV teta u iznosu od 25.000,00 dinaia. Osiguiava plaa tetu u iznosu od
10.000,00 dinaia, a 15.000,00 dinaia snosi osiguianik sam.
V i sve naiedne tete osiguiava plaa u celosti, s obziiom da je iscipljena
suma ugovoiene fianize u piethodna etiii dogaaja.
Slika VIII 8. Agiegatna fianiza u odnosu na tete
2. OSIGURANJE IMOVINE I IMOVINSKIH RIZIKA
Imovina u ovom sluaju moe da obuhvati objekat, opiemu i zalihe. Objekat obuh-
vata ono to je obuhvaeno pii izgiadnji, dogiadnji i iekonstiukciji giaevinskom i
upotiebnom dozvolom, odnosno izvedene giaevinske, zanatske i instalateiske ia-
dove. Opiema se odnosi na sve to je obuhvaeno piojektom pii ugiadnji, pii emu
svako investiciono odiavanje tieba da je knjieno u osnovnim sidstvima, jei ono
poveava viednost osnovnog siedstva. Zalihe obuhvataju mateiijal (siiovina, os-
novni pomoni alat, inventai), polupioizvode, delove, gotove pioizvode, skladita,
piodavnice i diugo. Poied toga pod imovinom moe da se podiazumevaju i iazni
dokumenti i haitije od viednosti.
Piilikom osiguiavanja imovine obino se vii podela imovine na iizike to je od ko-
iisti i za osiguianika (piemija je manja) i za osiguiavaa (smanjuje se ieosiguiavajue
pokiie koje odnosi deo piemije).
Imovina svakog piavnog lica, odnosno pieduzea piedstavlja svojevisni specian
iizik u zavisnosti od delatnosti, veliine, tehnologije i mesta na kom se nalazi dato
pieduzee. Industiijski, odnosno pioizvodni pogoni izloeni su iaznim iizicima kao
to su to na piimei:
Poai i eksplozija
Iscuiivanje tenosti i gasa
Elementaine nepogode (oluje, poplave, bujice,visoke vode)
Samozapaljenje zaliha
Piovalna kiaa
Lom maina
2.1 OsIouxn)v oo xIzIn o2nxn I vIu oxuoIu xIzIn
Dananji taiifni sistem koji se piimenjuje u domaim osiguiavajuim kompani-
jama za osiguianje imovine od opasnosti od poaia i nekih diugih opasnosti izdvaja
dve giupe osiguianja imovine piema podiujima piimene i to na:
osiguianje civila (Taiifa piemije I) i
osiguianje industiije (Taiifa piemije II).
Kod osiguianja civila za piocenu ukupnog iizika, utvien je kao pivi osnov
iizik koji pioizilazi iz giaevinske kategoiije objekta i klase opasnosti za iobu,
dok je kod osiguianja industiije pivi osnov iizik koji pioizilazi iz kaiakteiistika
samog tehnolokog piocesa, viste mateiijala koji su piedmet obiade i piimenjenih
tehnolokih postupaka, postiojenja, maina i opieme.
Kod obe viste osiguianja, kao diugi osnov za piocenu iizika su utviuju se zatitne
meie, koje utiu na poveanje ili smanjenje iizika.
Kod osiguianja civila na klasikaciju zatitnih meia utie u najveoj meii stanje
iepiesivnih meia zatite i iaspoloivost vodom za gaenje poaia, dok kod osigu-
ianja industiije na zatitne meie, poied iepiesivnih meia, utie nain giadnje ob-
jekata, viste mateiijala koji su piimenjeni u objektima, oiganizacione i tehnoloke
meie, infiastiuktuia, okiuenje i instalacije. Time se piocenjuje koliko zatitne meie
koje je osiguianik pieduzeo tehnikim ili oiganizacionim meiama u cilju zatite od
opasnosti, koje namee data tehnologija, utiu na nivo iizika.
U oba postojea taiifna sistema diugi osnov za utviivanje iizika iskazuje se u
vidu tii klase zatitnih meia.
Kao tiei osnov u oba taiifna sistema utviuje se i obim osiguiavajueg pokiia
svi iizici pokiiveni zakljuenim osiguianjem, sume osiguianja i diugi faktoii koji
pioiiuju ili suavaju osiguianikova piava npi. samopiidiaj osiguianika i sl.
Time se, ukupan iizik, u oba taiifna sistema utviuje kombinacijom ova tii iizika
i iskazuje se u vidu piemije osiguianja, to je ematski piikazano na slici VIII-9
192
.
Slika VIII 9. Postojei piistup odieivanju piemija
Sve, industiijske, zanatske i uslune oiganizacije taiiiaju se piema taii piemije
II dok se sve ostalo (poljopiiviedna gazdinstva, stambeni, poslovni i javni objekti,
ioba, muzeji, izlobe pozoiita i sl.) taiiia piema taii piemije I. Stiuktuia taiife I
piikazana je na slici VIII-10.
192 R. Vujovi, A. Jovanovi, J. Todoiovi, Unapieenje metoda upiavljanja iizikom u industiijskim
postiojenjima, Sistemska analiza teta u piiviedi, osiguianje i pieventivno inenjeistvo, 10 Jubi-
laino savetovanje sa meunaiodnim ueem, Beogiad, 2002, sti. 11-12.
Slika VIII 10. Stiuktuia taiife I
Piemijske stope koje se odieuju na osnovu ove taiife zavise od podiuija piimene
i piikazane su u tabeli VIII-1.
Tabela VIII-1
Podruije primene
Osnove za odreivanje
premijske stope
Poljoprivredna gazdinstva
graevinska kategorija
klasa zatitnih mera
Zgrade, nametaj i ostale nepokretnosti osim poljo-
privrednih gazdinstva, zanatskih i indusrijskih preduzea
graevinska kategorija i
klasa zatitnih mera
Roba u trgovinskim radnjama, ugostiteljskim objaktima
i skladitima izuzev robe u zanatskim i industrijskim
preduzeime (u istom riziku)
graevinska kategorija,
klasa zatitnih mera i
klasa opasnosti robe
Zalihe drva i uglja na slobodnom prostoru izvan umskog
podruja i izvan industrijskog rizika
klasa zatitnih mera i predmet
osiguranja
ume, oborena stabla i obraeno drvo na umskom
podruju u umskim manipulacijama
starost ume i vrsta drveta
Niske i sline gradnje: brane, pruge, mostovi, kejovi,
trotoari i propusti koji nisu u jedninstvenim rizikom sa
industrijskim preduzeima
predmet osiguranja
Muzeji i zlobe; pozorita, bioskopi, cirkusi i slino;
sajmovi
predmet osiguranja i
obim pokria
U okviiu taiife piemija I, uz osnovno osiguianje od poaia, mogua su i osiguia-
nja od dopunskih iizika kao to su to poplave, bujice, visoke vode, (klase opasnosti za
ova dopunska osiguianja zavise od uestalosti plavljenja), klizanja tla i odionjavanja
zemljita, sleganja tla, snene lavine, iscuienja tenosti zavise od mesta iscuienja,
izlivanja vode iz instalacija, samozapaljenja zaliha i udaia nepoznatog motoinog
vozila.
Posebnim ugovoiom o osiguianju mogue je obezbediti pioiienje pokiia na
citee, akta, planove, poslovne knjige, kaitoteke, modelje, kalupe, mustie, ablone,
gotov novac, haitije od viednosti i diuga dokumenta, pii emu se piemijske stope
odieuju u zavisnosti od mesta uvanja i naina osiguianja.
Popusti su mogui ukoliko postoje piiznati automatski stabilni uieaji za gaenje
poaia pomou vode (piinklei), halona, CO
2
suvog piaha i sl. i to samo od piemije
za osnovne iizike za osiguianje zgiada, odnosno postiojenja i pokietnosti u kojima
se nalaze i koje ovi uieaji zatiuju.
Stiuktuia taiife osiguianja II, koja vai za industiijske, zanatske i uslune oiga-
nizacije piikazana je na slici VIII-11.
Slika VIII-11. Stiuktuia taiife II
Klase opasnosti se, za siedstva koja se osiguiavaju, odieuju piema osetljivosti i
izloenosti siiovina, polupioizvoda i gotovih pioizvoda pojedinim iizicima od kojih
se osiguiavaju, kao i piema izvoiima iizika koji pioistiu iz tehnolokog piocesa
glavne pioizvodnje. Ove klase opasnosti iazvistane su piema sektoiima i ifiama
delatnosti. Poied toga, posebno su odieene klase opasnosti za viste i tene mateiije
koje se koiiste u pioizvodnji hemikalija, hemijskih vetakih i sintetikih mateiijala,
kao i iizici od eksplozije mateiijala, piedmeta i gasova i iizici od goiljivih gasova.
Klase zatitnih meia odieuju se u zavisnosti od naina izgiadnje zgiada, viste
upotiebljenog giaevinskog mateiijala i spiovedenih pieventivnih meia.
Ako postoje okolnosti koje znaajno poveavaju iizik, tada se moia odiediti do-
platak koji zavisi od teine iizika. Ako pak postoje piiznati automatski stabilni uieaji
za gaenje poaia, atestiiani u akieditovanoj laboiatoiiji, kao to su to halon, CO
2
i
suvi piah, mobilni uieaji za gaenje poaia, piiznati i atestiiani stabilni sistemi za
dojavu poaia, i obazbeeno je nepiekidno uvanje fabiike, onda se odobiavaju iazni
popusti.
Piemijske stope za osiguianje osnovnih iizika unutai pioizvodnog (jedinstvenog)
iizika odieuju se na osnovu klase opasnosti za glavnu pioizvodnju i klase zatitnih
meia, piimenom taiifa piemije II. Meutim, taiiianje osnovnih iizika izvan ovog
jedinstvenog iizika, a u okviiu delatnosti zavisi od giaevinske kategoiije, klase
opasnosti za iobu u skladitima i klase zatitnih meia, na identian nain kao to je
piopisano taiifom piemije I za osiguianje civila i piikazano je na slici VIII-12.
Osnovni iizici izvan jedinstvenih iizika mogu obuhvatiti zalihe u skladitima,
skladita, upiavne i pomone zgiade, mateiijale i opiemu, pii emu svi ovi moiaju
da se nalaze izvan pioizvodnog (jedinstvenog) iizika.
Dopunski iizici obuhvataju poplavu, bujicu i visoku vodu, klizanje tla i odionja-
vanje, sleganje tla, snenu lavinu, iscuienje (lekaa), iadnog uida ili zalihe iz sudova
i instalacija, izlivanje vode iz instalacija, samozapaljenje zaliha, izlivanje uaiene
tene iastopljene mase, udai nepoznatog motoinog vozila u giaevinski objekat i
zemljoties.
Slika VIII 12. Stiuktuia taiifa osiguianja osnovnih iizika od poaia izvan
jedinstvenog iizika
2.2 OsIouxn)v oo xIzIn oo Iomn mnsIn I vIu oxuoIu
xIzIn
Rizik loma maina zavisi od mnogih faktoia kao to su:
planiiano piojektovanje, odiavanje maina (zavisi od toga da li se odiavanje
maina vii piema unapied nainjenom planu zasnovanom na piegledu
stanju maina, ili se vii samo koiektivno odiavanje, po potiebi),
tiiboloke kaiakteiistike (zavise od toga da li je podmazivanje-zamena ulja
planiiana, od mogunosti iegeneiacijeinabavke ulja i sl.),
piojektovana pouzdanost maina (zavisi od duine iemontnog ciklusa),
iskustvo pioizvoaa date maine (zavisi od ienomiianosti pioizvoaa),
stanje maine (zavisi od staiosti maine, piojektnog veka tiajanja, investi-
cionog ulaganja u iemont maina i mogunosti nabavke iezeivnih delova),
ieim iada (zavisi od stepena iskoiienja date maine) i
ljudski faktoi (zavisi od stiune spieme, iskustva, motivacije i discipline op-
eiateia na datoj maini).
Osiguianje iizika loma maina moe da obuhvata sve maine, iadne uieaje i in-
stalacije, u sklopu ili izvan giaevinskog objekta, zajedno sa postoljem, leitem i
temeljem i vii se po taii piemija za osiguianje maina od loma i nekih diugih
opasnosti (taiifa piemija III).
Piemija osiguianja odieuje se na osnovu sledeih faktoia:
Delatnosti osiguianika - teine iizika,
Obima pokiia,
Piedmeta osiguianja,
Sume osiguianja,
Tiajanje osiguianja,
Naina ugovaianja visine pokiia
Kako statistika teta kod osiguianja loma maina ukazuje da se fiekvencija i vi-
sina teta iazliite u zavisnosti od industiijske giane i iadnog okiuenja, u taiifama
za osiguianje maina od loma veine domaih osiguiavaa, izviena je podela u tii
taiifne giupe.
Stiuktuia taiife piemija III za osiguianje maina od loma data je na slici VIII-13.
U taiifnoj giupi 1 izvieno je iazvistavanje piema sektoiima pioizvodnje, i jedin-
stvenim ifiama delatnosti piema Zakonu o klasikaciji delatnosti i Registiu jedinica
iazvistavanja (Slubeni list SRJ, bi. 31i96, 34i96 i 12i98).
Za svaku ifiu delatnosti piopisana je piemijska stopa, koja se piilikom obiauna
piemije osiguianja piimenjuje na sve maine, apaiate i uieaje, odnosno na ukupnu
viednost osiguianih siedstava.
Piema statistikim podacima fiekvencija i intenzitet teta su veoma iazliiti u
odnosu na industiijsku gianu, s obziiom da su i opasnosti i ielevantno okiuenje
veoma iazliiti.
Npi. pumpni agiegat, istog tipa, istog kapaciteta, za tianspoit istog uida, izloen
je mnogo manjim tetnim uticajima kad je montiian u postiojenju u unutianjosti
objekta, od agiegata koji je montiian na spoljnom postiojenju.
Slika VIII 13. Stiuktuia taiife III
Meutim kako su u istoj industiijskoj giani, tete za odieene viste maina iela-
tivno konstantne u nekom peiiodu, piemijske stope su ustanovljene piema indus-
tiijskim gianama, i ista piemijska stopa se piimenjuje na veoma iazliite maine i
opiemu.
Po ovoj taiifnoj giupi osiguiava se i mehanika opiema i instalacije u sklopu
giaevinskog objekta, koje se knjigovodstveno, kao osnovna siedstava ne iskazuju
izdvojeno.
Kako ova taiifna giupa podiazumeva osiguianje svih maina, uieaja i apaiata
koje osiguianik poseduje, zbog velikog bioja osiguianih maina i manjeg faktoia
izloenosti, piojektuju se, na osnovu iskustava koji se u piaksi potviuju, manja kvo-
ta teta i manji administiativni tiokovi, pa je i piemijska stopa najnia.
Giupe maina, apaiata i uieaja ili pojedinane maine, apaiati i uieaji taiiiaju
se po Taiifnoj giupi 2. Vii se iazvistavanje po kategoiijama i giupama objekatai
mainaiopieme. Za svaku giupu utviene su piemijske stope, koje se piimenjuju
piilikom obiauna piemije osiguianja.
Po ovoj taiifnoj giupi osiguiavaju se maine na osnovu izviene selekcije, (osigu-
ianik opiedeljuje samo pojedine giupe maina ili pojedine maine za osiguianje), pa
se piimenjuje i vea piemijska stopa od piemijske stope u taiifnoj giupi 1.
Ako se osiguianik opiedeli za osiguianje samo najsloenijih i najskupljih maina,
onda je neophodno da se:
svaka maina pioceni,
veoma selektivno se mogu odobiavati popusti najee se i ne odobiavaju,
s obziiom na posebnu izloenost, osnovna piemijska stopa moia biti poveana
za poveani iizik,
Taiifna giupa 3, obuhvata:
postiojenja i uieaje slabe stiuje,
elektionske i medicinske apaiate i uieaje i
peisonalne iaunaie
Za sve nove maine, maine iziaene od neatestiianih mateiijala ili kod uvoenja
novih tehnologija, zbog veoma izvesnih pioblema sa iznenadnim otkazom, zbog
poveanja iizika nastanka tete, piemijske stope se utviuju pojedinano od stiane
stiunih slubi osiguiavaa i one su u piavilu vee od piemijskih stopa standaidnih
maina i maina poznatih i ienomiianih pioizvoaa.
Piemija osiguianja obiaunata po piemijskim stopama koje su date u taiifnim
giupama, moe se povisiti ili sniziti doplacima, odnosno popustima, piema teini
opasnosti, a na osnovu piethodne piocene.
Najee se obiaunavaju sledei doplaci:
za pioiienje osiguiavajueg pokiia na tiokove za piekoviemene sate, ne-
deljni, piaznini i noni iad,
za pioiienje osiguiavajueg pokiia za tiokove ekspiesnog, avio kao i pie-
voza van gianica zemlje,
za otkup amoitizovane viednosti kod deliminih teta. Doplaci se iazliito
utviuju u zavisnosti od toga po kojoj taiifnoj giupi se vii osiguianje. Na
visinu doplatka takoe utie i piosena staiost i opte stanje celokupne
opieme, odnosno pojedine maine koja je piedmet osiguianja.
za otkup odbitne fianize:
za osiguianje maina od istianih eiupcija piema geolokoj i geogiafskoj
situaciji,
za osiguianje uobiajenih tiokova zemljanih iadova ukljuujui i asfaltiia-
nje, na piemiju za osiguianje kablova i cevovoda u zemlji,
za osiguianje uobiajenih tiokova iznalaenja gieke, odnosno mesta
oteenja, na piemiju za osiguianje dalekovoda, kablova i cevovoda u zemlji,
Za ugovaianje uea u teti koje je vee od obaveznog uea i koje iznosi 10,
za miiovanje pogona, maina, postiojenja i opieme koje se koiiste kao iezeiva ili su
izvan pogona a samo se poviemeno stavljaju u pogon iadi odiavanja i pioveiavanja
ispiavnosti i za pogone koji su u iadu samo odieen deo godine (sezonska pioizvod-
nja), odobiavaju se popusti na piemiju osiguianja.
Sve vei bioj osiguiavaa, s obziiom na smanjenje iizika, odobiava i posebne po-
puste koji uvaavaju znanje i iskustvo osiguianika i pieventivu teta.
Doplatke i popuste piopisuju osiguiavai i oni su sastavni deo taiifa piemije osi-
guianja.
Fiksni iznosi u taii, koji inae zavise od piedmeta osiguianja, utvieni su za pe-
iiod tiajanja osiguianja od godinu dana.
Taiifom piemija za osiguianje maina od loma piedviaju se i bonus u obliku
snienja ili malus u obliku doplatka na piemiju, kao dopunsku meiu stimulisanja
osiguianika za to kvalitetniju eksploaitaciju siedstava za iad. Utviuju se na osnovu
tiogodinjeg tehnikog iezultata osiguianika i obiaunavaju se unapied, za naiedni
peiiod osiguianja. Ovaj tehniki iezultat utviuje se kao odnos izmeu likvidiianih
teta i tehnike piemije pieko iziaza:
+ +
=
1 2 3
K K K
K
3
gde je
K
1
tehniki iezultat pive posmatiane godine,
K
2
tehniki iezultat diuge posmatiane godine,
K
3
tehniki iezultat tiee posmatiane godine.
Ako se posebno ugovoii, piedmet osiguianja mogu biti i dalekovodi, kablovi vi-
sokog i niskog napona, cevovodi, naftovodi, gasovodi i toplovodi, vodovodna i kana-
lizaciona miea, instalacije centialnog giejanja i klimatizacije, video zatitni sistemi,
telekomunikacioni vodovi i vodovi za pienos podataka, liftovi, antenski stubovi, pei-
sonalni iaunaii i sl.
Opiema je osiguiana za vieme noimalne eksploatacije kod vlasnika, kada je data
u najam i iadi u iedovnim eksploatacionim uslovima, tokom demontiianja i monti-
ianja iadi popiavke, kao i za vieme same popiavke.
Osiguianje pokiiva i popiavku i zamenu delova, ije je oteenje otkiiveno tokom
iemonta (pod uslovom da se ne iadi o postepenim mehanikim i hemijskim utica-
jima).
Maine deniu pioizvodne linije i one zavise od iadnh uslova, od habanja i
tioenja kao i od zastaielosti koja je iezultat stalnog tehnolokog napiedka. Stoga,
vlasnici maina moiaju da ustanove sistem godinjih amoitizacija i da alociiaju
odgovaiajue iezeive za zamenu maina i opieme za onaj momenat kada istekne vek
tiajanja njihovih pioizvodnih linija.
Pokiie osiguianja maina nainjeno je tako da obezbedi da u svakom momentu
tokom iadnog veka maina osiguianik ima na iaspolaganju kapital kojima se mogu
nabaviti nove maine, u sluaju totalne tete, ili pak za popiavku u sluaju delimine
tete (Slika VIII-14).
esto je teko ustanoviti piavilnu sumu osiguianja i ona zavisi od linije poslovanja
koja se osiguiava.
U nekim zemljama, foimule za odieivanje sadanje viednosti cena integiisane
su u polisu, jei se cene za kupovinu ielevantnih maina esto veoma teko mogu
dobiti od samih pioizvoaa. Ove foimule se zasnivaju na vladinim indeksima ili
indeksima njihovih agencija za mateiijale i nadnice i usaglaene su sa standaidnom
kaluzulom za ieviziju cene u ugovoiima za ispoiuku.
Slika VIII 14. Osnovni piincipi osiguianja maina
| |
= + +
|
\ .
r
0 0
R W
SO a b c SO
R W
gde je:
SO Suma osiguianja za naiednu godinu - peiiod osiguianja
SO
i
Suma osiguianja za piethodnu godinu - peiiod osiguianja
R Indeks cena siiovina na kiaju osiguianog peiioda
Ro- Indeks cene siiovina na kiaju piethodne kalendaiske godine
W Nadnice na kiaju osiguianog peiioda
Wo Nadnice na kiaju piethodne kalendaiske godine
a Faktoi u piocentima za udeo ksnih tiokova
b piocenat mateiijala
c piocenat nadnica
Navedeni piocenti ponekad vaiiiaju od jednog do diugog ispoiuioca kao i od
jedne do diuge zemlje. Na osnovu iziaunate viednosti imovine odieuje se goinja
gianica nadoknade na osnovu stvaine gotovinske viednosti oteene maine, u su-
piotnom, osiguiava bi se obogatio od osiguianja.
Limit odgovoinosti osiguiavaa za tetu na imovini osiguianika ne sme da piee
stvainu viednost siedstva u momentu nastanka tetnog dogaaja.
2.2.1 Nain procene stvarne gotovinske vrednosti (ACV)
Radni vek maina i opieme moia uvek da se ustanovi i denie. Nepiikladno je da
maine iade sve do momenta njihovog konanog otkaza ili totalnog loma. Radni vek
maine se obino denie kao peiiod tokom kog maine obezbeuju noimalni iad i
ekasnost i stvaiaju pioizvode takvog kvaliteta koji je komeicijalno piihvatljiv.
Mogunost koiienja maine je kljuni faktoi za odieivanje njenog stepena
ekonomske ekasnosti. Iz ovog iazloga, iemonti se vie u odieenim, unapied
denisanim teiminima, a u cilju zamene kiitinih komponenti i ekasnog spieavanja
neplaniianog viemena zastoja u iadu. Koiisni iadni vek maine baziia se na sledeim
kiiteiijumima: iskustvo na slinim mainama, iadna istoiija, nedestiuktivni testovi
na delovima i komponentama, teoietski iziaunat iadni vek i dugoiomo ponaanje
mateiijala od kojih je nainjena data maina.
Ishod ovih piouavanja se sumiia i ovo piedstavlja osnovu za piepoiuke koje
pioizvoa daje u vezi sa zamenom iezeivnih delova u odieenim viemenskim in-
teivalima, tokom datog iadnog veka.
Sa osiguiavaem tieba da se dogovoii o tome kako da se deniu iznosi za amoi-
tizaciju ili stvaina gotovinska viednost, jei iadni vek svih maina, delova i kompo-
nenti vaiiia u zavisnosti od iazliitih paiametaia i faktoia eksploatacije maine. Kao
opta osnova moe da se koiisti sledea foimula:
| |
=
|
\ .
A
ACV NRV 1
SL
gde je
ACV Stvaina gotovinska viednost (na dan nastanka tete i stoga to
piedstavlja limit nadoknade)
NRV Viednost zamene za novo
A Staiost maine na dan nastanka tete
SL - Piedvieni iadni vek maina iziaen u godinama iada pod noimalnim
iadnim uslovima
Bvoii vvirrv:
NRV: 1.000.000 $
Staiost maine na dan nastanka tete: 15 godina
Piedvieni iadni vek: 30 god.
| | | |
= = =
| |
\ . \ .
A 15
ACV NRV 1 1.000.000 1 500.000$
SL 30
U zavisnosti od inacione stope i koiisnog veka iada maine, stvaina viednost
osiguiane stavke moe da bude vea od poetne nabavne cene.
| |
= =
|
\ .
10
ACV posle 10 godina 163 1 108,6%
30
Pvirrv:
Nabavna viednost: 100
NRV posle 10 godine sa godinjom inacijom od 5: 163
Stvaina gotovinska viednost se jo uvek koiisti i veoma je opiavdana za odieivanje
limita nadoknade.
2.2.2 Odreivanja vrednosti popravke ili zamene
Tokom niza godina osiguiavai u SAD nudili su osiguianja u kojima se kao op-
cija stvainoj gotovinskoj viednosti, uz dodatnu piemiju, nudilo i pokiie tiokova
popiavke ili zamene. Na SAD tiitu je to danas poznato kao standaidno pokiie i
ono se esto naziva i kao novo za staio. Osiguiava ugovaia da se pod mateiijalnom
tetom osiguianika, kako je to navedeno u polisi, podiazumeva suma koju osiguiava
stvaino plati za popiavku ili zamenu osiguiane imovine, pii emu moiaju da budu
ispunjeni neki pieduslovi.
Naime, pokiie popiavke ili zamene mogue je pievashodno zbog postojanja
tiita polovnih maina u SAD koje nudi iiok spektai polovnih maina i opieme.
Budui da se veina odtetnih zahteva odnosi na delimine tete, zamena moe da se
izvede sa tiokovima koji su nii od stvaine gotovinske viednosti.
Tiend da se osiguianje maina od loma ukljui u all iisks pokiia imovine ie-
zultiialo je u tome da se na meunaiodnom tiitu pojavi i mogunost osiguianja
baziianog na popiavci ili zameni.
Budui da u sutini izvan SAD ne postoji tiite polovnih maina, ovakav vid
pokiia moe da dovede do toga da osiguiava moia da plati novu mainu ili opiemu.
Ovo pak vodi do iziaza novo za staio to u stvaii nije nameia pokiia ovoga tipa.
Oteena imovina e se popiaviti ili zameniti u ioku od 12 meseci od momenta
nastanka tetnog dogaaja, izuzev kada je ovaj peiiod pioduen uz pismenu saglas-
nost osiguiavaa.
Odgovoinost osiguiavaa za popiavku ili zamenu ogianiena je na one tiokove,
koji su manji: (1) tiokovi, u momentu nastanka tetnog dogaaja, za popiavku
pomenute imovine, ili (2) tiokovi, u momentu nastanka tetnog dogaaja, zamene
date imovine na istoj lokaciji sa istom vistom imovine, istim kapacitetom, veliinom
i kvalitetom, uz uslov da ako je zamena u obliku imovine poboljanog kvaliteta ili
veeg kapaciteta ili dimenzija, odgovoinost osiguiavaa ne pielazi iznos koji bi bio
plaen da je imovina zamenjena istom vistom imovine kao to je bila oteena imo-
vina, istog kapaciteta, dimenzija i kvaliteta.
Osiguiava nee biti odgovoian za (1) bilo kakvo poveanje tiokova popiavke
ili zamene koji su posledica uiedbe ili zakonske iegulative ili ogianiene popiavke,
konstiukcije ili instalacije, (2) tetu ili oteenje imovine koje je posledica njene
istioenosti, ili (3) tiokove popiavke ili zamene bilo kog dela ili delova maine, koji
su vei od tiokova popiavka ili zamene celokupne maine.
Ako neko oteenje imovine nije popiavljeno ili zamenjeno, osiguiavaeva odgo-
voinost u odnosu na tu imovinu ogianiava se na njenu stvainu gotovinsku vied-
nost.
2.2.3 Uporeivanje metoda procene
Piimaina iazlika izmeu stvaine gotovinske viednosti i viednosti popiavke ili
zamene moe da se sumiia na sledei nain:
to se tie deliminih teta kod kojih su tiokovi popiavke ispod stvaine gotovin-
ske viednosti, ne postoji iazlika izmeu ove dve metode.
U sluaju takozvane konstiuktivne totalne tete (teta kod koje bi tiokovi po-
piavke bili vei od stvaine gotovinske viednosti), nadoknada ispod stvaine gotovin-
ske viednosti bila bi ogianiena na stvainu gotovinsku viednost osiguiane maine
u momentu nastanka tetnog dogaaja. U tom sluaju se ne smatia da je popiavka
ekonomski opiavdana. Osiguianik bi bio u pozicili da nabavi novu mainu sa alo-
ciianim iezeivama (amoitizacija) i nadoknadom osiguianja slika VIII-15. Piocena
na bazi popiavke ili zamene piedvia da osiguiava isplati sve tiokove popiavke
izuzev kada na tiitu polovnih maina postoji maina istog tipa, u kom sluaju bi
osiguianik moiao da piihvati zamenu (Slika VIII-16).
Slika VIII 15. Raunato na osnovu stvaine gotovinske viednosti
Slika VIII 16. Raunato na osnovu viednosti zamene
2.2.4 Izraunavanje premije
Riziko piemija za piedmet osiguianja (Rp) je funkcija uestalosti tete (q) u datom
(jedna godina) peiiodu, iznos odtetnih zahteva (c), plus doplata (z) za kompenziian-
je odieenih opasnosti i administiativnih tiokova.
Rp = q x (c + z)
Iskustvo pokazuje da je uestalost teta za odieene piedmete osiguianja iela-
tivno konstantna u nekom peiiodu, ali se iznos odtetnih zahteva poveava kontinu-
alno u skladu sa inacijom i poveanjem cena iezeivnih delova zbog smanjivanja
nivoa zaliha, to zahteva poveanje iiziko piemije (slika VIII-17.).
Iz piaktinih iazloga osiguiavai maina su ustanovili piemijsku stopu (PR) za
veliki bioj iazliitih maina i opieme koja se baziia na odnosu izmeu iiziko piemije
i diugog kaiakteiistinog faktoia, odnosno sume osiguianja.
( )
= =
= = +
Rp
PR x100 premijska stopa u %
SO
PR x SO
Rp q c z
100
Pietpostavljajui da je fiekvencija odtetnih zahteva (q) konstantna za datu osigu-
ianu mainu i da odtetni zahtev (c + z) vaiiia u skladu sa inacijom, suma osigu-
ianja (SI) moia takoe da vaiiia u skladu sa inacijom da bi se obezbedilo da piemi-
jska stopa (PR) bude konstantna. Stoga, ako se kao SO koiisti HRV, onda je u veini
sluajeva odieena potiebna stvaina piemija.
Slika VIII 17. Koiistan iadni vek maine
2.2.5 Kontrola rizika
Iako danas u mnogim industiijskim zemljama postoji tiend da se odbace zahtevi
za obaveznu kontiolu odieenih opeiacija u nekom postiojenju, inenjeiska kon-
tiola i dalje ostaje kljuni faktoi u osiguianju maina. Kontiole se pievashodno vie
da bi se zatitili ljudski ivoti i da bi se spieila pojava nesienih sluajeva, koji su
mogli ili biti ublaeni ili spieeni piimenom inenjeiskog iskustva i ekspeitiza. Za-
tim, fedeialni i lokalni piopisi u mnogim zemljama uslovljavaju izdavanje dozvole
za iad za odieene maine i opiemu inspekcijom, kao to su to kotlovi i posude pod
piitiskom.
Obavezne kontiole vie ili vladine agencije ili inspektoii iz osiguiavajuih kom-
panija koji su ovlaeno za izdavanje odieenih dozvola.
Poied toga to iedovna kontiola kotlova i posuda pod piitiskom obezbeuje
siguinost osiguiavau, on takoe koiisti i podatke iedovnih vladinih kontiola svih
maina i sve opieme, kao kljuni izvoi infoimacija za piocenu i odieivanje cene
datom iiziku.
Osiguiavaima su naioito vane detaljne infoimacije o sledeem:
Fiziko stanje maina i opieme: najbolje je da se kontiola zikog stanja
maina vii tokom njene demontae u toku iemonta. Razvijeno je nekoliko
nedestiuktivnih dijagnostikih ispitivana koja dozvoljavaju i ispitivanje funk-
cionalnog integiiteta tokom iada maine.
Pioblemi povezani sa moguim tetama na staiijim mainama. U ovom
sluaju osiguiava tieba da pie gaiantovanja bilo kakvog pokiia pioveii da
li se jo uvek pioizvodi dati tip maine kao i svi potiebni iezeivni delovi.
Neuobiajene osobine. Dananja investiianja u nove i nekonvencionalne
pioizvode dovela su do koiienja maina sa neuobiajenim osobinama. Ri-
zik koji nastaje tokom iada ovakve opieme opiavdava opieznu piocenu.
Konguiacija postiojenja. Sve tehnike maine i opiema u datom objektu
moiaju da se iemontuju piema unapied utvienom iedosledu odiavanja.
Tokom iemonta dolazi do odieenih tipova oteenja, ak i kada se pie-
duzmu sve meie piedostionosti. Kadgod je to mogue tieba da se vii kon-
tiola kiitinih komponenti na mainama i opiemi bez da se izvii potpuna
demontaa. Ukoliko se ne piate ovi aspekti osiguiava moia da povea pie-
miju u skladu sa faktoiima koji utiu na poveanje iizika.
Istoiijat tete. Osiguiava moia da dobije kopiju istoiijata teta na mainama
i opiemi koju tieba da osiguia. Detaljni spisak moia da sadii sva vea
oteenja, popiavke i modikacije tokom putanja u iad, testiianja i iada
maina. Ovi faktoii moiaju da se ugiade u visinu piemije i ak mogu da
dovedu so toga da se postavi pitanje o osnovnoj mogunosti osiguianja datih
maina.
Odiavanje. Za pievenciju oteenja i kvaia na mainama od vitalne je vanosti
njihovo stalno odiavanje na odgovaiajui nain. Tiokovi odiavanja mogu
da se smanje piimenom pieventivnog plana odiavanja koga daje pioizvoa
maina, jei se tada delovi noimalno zamenjuju pie nego to doe do kvaia na
maini. Ovo podiazumeva planiianje zaliha iezeivnih delova, koje se zasniva
na najeem kvaiu koji se deava na datoj maini.
Da bi se dobila piavoviemena upozoienja o potiebnim popiavkama vie se
odgovaiajua dijagnostika ispitivanja. Ona mogu da se vie tokom noimalnog iada
maina i opieme ili tokom kiatkih piekida u njihovom iadu.
Mnoge dijagnostike metode ispitivanja mogu da se vie pieko stalno postavljenih
kontiolnih instiumenata. Tako, na piimei, lokalne viue take u tiansfoimatoiima ili
peima mogu da se odiede pieko infiacivenih snimanja, analiza piisutva metalnih
estica u ulju mogua je pieko uljne spektiofotogiaje, kvalitet vaiova moe da se
odiedi pomou x-ziaka, pukotine i napisline u osovinama i kuitima mogu da se
odiede ultiazvukom, vibiacije piaenjem itd.
2.2.6 Klauzule u polisi koje omoguavaju proirenje pokria
esto moe da bude neophodno da se standaidna polisa dopuni uslovima koji su
specini za neki iizik date maine ili opieme. Neke od najeih klauzula ove viste su:
Eksplozija postiojenje pod piitiskom. Poied toga to se nadoknauje teta
na samom postiojenju pod piitiskom, koja je posledica njegove sopstvene
eksplozije, pokiie se moe pioiiiti tako da se nadoknauje i teta na
susednoj imovini koja je u vlasnitvu ili pod nadzoiom osiguianika, a koja
je diiektan iezultat eksplozije. U ovom kontekstu eksplozija se denie kao
iznenadno, estoko pucanje posude pod piitiskom (kotao i sl.) usled dejstva
inteine paie ili diugog uida pod piitiskom (ne i od zapaljenih dimnih gas-
ova), to uziokuje ziko iazaianje bilo kog dela koji je u vezi sa nasilnim
izbacivanjem sadiaja date posude pod piitiskom. Ovo dodatno pokiie
ima svoj limit i za njega se poveava piemija.
Ogianieni vek upotiebe. Nadoknada koja se obezbeuje za komponen-
te koje su podlone bizom i intenzivnom habanju i koje imaju ogianien
vek upotiebe ogianiava se na viednost ovih komponenti u momentu na-
doknade, pii emu se moia uzeti u obzii i duina njihovog veka upotiebe.
Susedna imovina. Susedna imovine se noimalno ne osiguiava polisom za
osiguianje maina od loma. Meutim, sa dodatnom piemijom moe da se
dobije limitiiano pokiie za posledinu tetu koja je posledica osiguianog
sluaja.
Uklanjanje kihotina i ostataka. Tiokovi uklanjanja kihotina i ostataka po-
kiiveni su sa polisom osiguianja maina od loma i ukljueni su u tiokove
ukupne popiavke u sluaju odtetnog zahteva koji se moe nadoknaditi.
Ako iskustvo pokae da su ovi tiokovi veoma visoki za odieenu mainu
ili opiemu, specijalnim endoismentom tieba odiediti limit nadoknade.
Tiokovi u cilju ubizanja iadova. Ovi tiokovi obuhvataju sve ekstia
tiokove za piekoviemeni iad, noni iad, iad piaznikom i ekspiesnu ispo-
iuku (izuzimajui avionsku ispoiuku) i oni se uz dodatnu piemiju posebno
ugovaiaju.
Avionski tianspoit. Tiokovi avionskog tianspoita mogu se nadoknaditi ako
je neophodno da se ubiza popiavka osiguiane stavke. Piemija se iziaunava
na osnovu agiegatnog limita nadoknade, pii emu moia takoe da se uzme
u obzii i tip i lokacija postiojenja i njegovo iastojanje od ispoiuioca.
Razliite lokacije poslovanja. Rizik je povean ako se maine i opiema ko-
iiste na iazliitim piemisama i lokacijama. Stoga se piemija moia poveati
i moiaju da se piimene posebne klauzule, a da bu se zadovoljili zahtevi za
ovim vidom pokiia.
teta usled dejstva vode. Pokiie moe da se pioiii tako da obuhvati i tete
piouziokovane dejstvom vode samo ako je ona posledica loma osiguiane
stavke (na piimei, polomljeni ventil, kuite tuibine i sl.). Meutim, ova
kategoiija tete izuzima tetu koja je posledica dejstva vode ili bilo koju
diugu tetu koja je iezultat piiiodnih opasnosti (izuzev olujnog vetia). Ovo
pokiie zahteva dodatnu piemiju.
Temelje maina. Temelje maina i diugi giaevinski iadovi kao i stiuktuini
elemeni zgiade koji piedstavljaju integialni deo osiguiane maine mogu da
budu obuhvaeni polisom pieko endoismenta, a u cilju pokiivanja tiokova
njihovog oteenja, kao i dodatnih tiokova koji se naine tokom piilaza da-
toj maini u cilju njene popiavke. Sve ove stavke i njihova viednost zamene
za novo moiaju da se navede odvojeno u endoismentu. Naiavno da ovo
podlee dodatnoj piemiji.
Maine i opiema koji se koiiste ispod zemlje. Savetuje se da se ukljui i klau-
zula koja odbacije odgovoinost osiguiavaa za osiguiane maine i opiemu
koja se koiisti u podzemnoj eksploataciji, kod koje teta ili kvai mogu da
budu posledica eksplozije gasa, potapanja vodom, tenog peska i gline ili
kolapsa tunela, okna iiili njihovih noseih konstiukcija.
2.2.7 Odreivanje premijskih stopa
Statistiki podaci ukazuju na to da se tete veoma mnogo iazlikuju u pogledu
uestalosti i intenziteta od jedne industiijske giane do diuge, jei se opasnosti u ve-
likoj meii odieuju piema tipu industiije i piema ielevantnom iadnom okiuenju.
Na piimei, paina tuibina istog tipa i kapaciteta izloena je mnogo manje tetnim
uslovima kada je montiiana unutai objekta eneigane za javno snabdevanje, nego
kada je lociiana na otvoienom u ianeiiji nafte. Piiioda ovih iazliitih paiametaia
ima za posledicu iazliite kategoiije iizika za biojne tipove industiija i zato postoje i
iazliite piemijske stope. Industiijske giupe su zatim podeljene na kategoiije glavnih
maina piema tipovima i kapacitetima.
Kada su u pitanju vee maine i instalacije opieme sa iazliitim mainama i opi-
emom potiebno je izviiti podelu viednosti po stavkama. to su detaljnije viednosti po
stavkama koje moe da piui vlasnik polise, to su i tanije i piocene i piemijske stope.
Postojee piemijske stope i odbitne fianize obino vae samo onda kada maine
i opiema iade u umeienim uslovima to moe da se opie na sledei nain:
Rukovodstvo i tehniki kadai tieba da budu iskusni i da budu potpuno
kvalikovani za iad na tim mainama i opiemi,
Meie bezbednosti, odiavanje i pievencija teta tieba da odgovoaia mo-
deinim standaidima,
Maine i opiema moiaju da daju pozitivne iezultate posle pioveie pouz-
danosti na slinim instalacijama, odnosno ne smeju da budu piototipovi,
Postiojenje moia da bude saviemeno a ne zastaielo,
Politiko, socijalno i ekonomsko okiuenje moia da bude stabilno.
Stiuktuie piemijske stope tieba da se dosledno podese onda kada svi goie nave-
deni faktoii nisu ispunjeni. U najgoiem sluaju potiebno je pioglasiti da su maine i
opiema neosiguiljivi.
2.2.8 Obrada odtetnih zahteva
Svaki tetni dogaaj podiazumeva nadoknadu za osiguianika. Osiguianje maina
nainjeno je tako da oslobaa vlasnika polise teieta koji za njega piedstavljaju
ekonomski pioblemi ako doe do loma na mainama. Ali osiguianje ipak ne pokiiva
svaku tetu. Stoga su za obe ugovoine stiane od vitalnog znaaja, kako pioceduia
koja postoji za blagoviemeno dokazivanje odgovoinosti osiguiavaa, tako i kompe-
tentna i piofesionalna obiada zahteva.
Onvrzr visi voiisr
Vlasnik polise moia da u sluaju tetnog dogaaja postupi na sledei nain:
Osiguiava moia da se obavesti im je to piaktino mogue.
Osiguiava moia pismeno da se obavesti o moguem uzioku i piocenjenom
iznosu tete itd. Kljuni elementi tieba da budu obuhvaeni u pivom izvetaju
o nastanku tete.
Odmah, u toku tiajanja, kao i posle tetnog dogaaja moiaju da se uine svi
napoii da bi se osiguiana imovina zatitila od daljeg oteenja. Svaka i sve
instiukcije koje se dobiju od osiguiavaa moiaju da se potuju
Do dolaska piedstavnika osiguiavaa na mesto osiguianog sluaja, potiebno
je da osiguianik ne piomeni stanje oteenih odnosno unitenih stvaii, osim
ako je piomena u javnom inteiesu ili inteiesu smanjenja, odnosno u cilju
nastavljanja noimalne pioizvodnje. Ako se piomena izvii sa ciljem da se
noimalna pioizvodnja nastavi osiguianik je duan da o tome odmah obavesti
osiguiavaa: telefonom, teleksom ili na neki diugi nain.
Kad piimi piijavu o nastalom osiguianom sluaju, osiguiava je duan da
odmah, a najkasnije u ioku od tii dana piistupi utviivanju i pioceni tete,
ukoliko to ne uini, osiguianik moe poeti s otklanjanjem tete uz uslov da
se piethodno komisijski utvidi uziok nastanka osiguianog sluaja i obim
oteenja.
Osiguianik moe i pie isteka ioka od tii dana da pone da otklanja tetu, ako
je to potiebno iadi nastavljanja noimalne pioizvodnje.
Popiavka tete moia odmah da zapone ako je ovo od vitalne vanosti za iad
postiojenja i uz uslov da nee imati tetni uticaj na utviivanje tete.
Osiguiava nije odgovoian za tetu ili oteenje ako mu obavetenje nije
dostavljeno u ioku koji je unapied dogovoien u polisi.
Pvocr s:r:r
Nakon piijema piijave tete, piedstavnici osiguianika i osiguiavaa vie na licu
mesta neposiedni uviaj i piocenu tete. Osiguianik moia da dokae iznos na-
doknade. Takoe je u obavezi i da po ek listi dokae:
Da se oteeni piedmet nalazi u popisu osiguianih piedmeta, i da svojom
viednou ulazi u ukupnu sumu osiguianja, ili se nalazi na listi osiguianih
piedmeta sa pojedinano iskazanom sumom osiguianja.
Da se teta dogodila u toku vaenja polise osiguianja.
Da oteenje nije posledica defekata koji su postojali tokom zapoinjanja
ugovoienog peiioda osiguianja. Osiguiava nije u obavezi da nadoknadi
one tete koje su posledica nedostataka koji su bili poznati osiguianiku, ali
koje on nije piijavio osiguiavau. Teiet dokazivanja je u ustanovljavanju da
su ovi nedostaci postojali pie zapoinjanja vaenja polise i da su oni pii-
maini uziok oteenja.
Da je zahtev podnesen osiguiavau u okviiu navedenog viemenskog ioka,
odmah po saznanju za tetu.
Kako se dogodila teta. ta je njen uziok?
ta je stvaino oteeno?
Izvuvir ooor i izvvvir s:r:r
Osim u sluajevima kada je to diugaije dogovoieno, maksimalni iznos na-
doknade je ili stvaina gotovinska viednost oteene stvaii ili limitiian iznos po
tetnom dogaaju, odnosno utviuje se, da li se iadi o deliminoj (PL) ili o totalnoj
ili konstiuktivnoj totalnoj teti (CTL)
Delimine tete su najei tip oteenja. Delimina teta je onda kada su tiokovi
popiavke (RC) za oteen piedmet manji od stvaine gotovinske viednosti (ACV).
Tiokovi popiavke su manji od stvaine gotovinske tete (delimina teta). Slika
VIII-18.
Suma za nadoknadu ovih teta je ista, bez obziia na kojoj osnovi se
iziaunava pokiie, odnosno na osnovu stvaine gotovinske viednosti ili na
osnovu viednosti popiavke ili zamene.
Nadoknadivi tiokovi popiavke su oni koji su potiebni za dovoenje
maina i opieme u stanje u kakvom su oni nalazili neposiedno pie tetnog
dogaaja. Takoe se pokiivaju tiokovi za demontau, ponovnu montau,
iezeivne delove, tianspoit i caiinske dabine.
Tiokovi popiavka su jednaki ili vei od stvaine gotovinske viednosti (konstiuk-
tivna totalna teta). SlikaVIII-19.
Totalna teta nastaje ako je osiguiana stavka toliko oteena da se ne moe
vie popiaviti. Konstiuktivna totalna teta nastaje kada su tiokovi po-
piavke jednaki ili vei od stvaine gotovinske viednosti oteene stavke.
Maksimalni nadoknadivi iznos odieen za totalnu ili konstiuktivnu total-
nu tetu je jedan od sledeih, ve u zavisnosti od toga na kojoj osnovi je
zakljuen ugovoi o osiguianju:
- stvaina gotovinska viednost oteene stavke (tiina viednost nove st-
vaii, umanjena za piocenjenu amoitizaciju i viednost ostatka), ili
- tiokovi zamene sa mainom slinog tipa, kapaciteta, veliine, maksi-
malno do sume osiguianja.
Bez obziia na kojoj osnovi je zakljuena polisa osiguianik nije de facto ovlaen da
dobije novu mainu u sluaju konstiuktivne totalne tete. Odgovoinost osiguiavaa
je ogianiena ili na tiokove potpune popiavke, tiokove zamene polovnom mainom
(ako ista postoji na tiitu) ili novom zamenom, u zavisnosti od toga, koji su od ovih
tiokova manji.
Pooosiouvir (s:vv oo:ovis vvroos:)
Teimin podosiguianje koiisti se onda ako je suma osiguianja date stavke manja
od ugovoiene sume osiguianja. Ako se tokom iziavnjavanja tete uoi postojanje
podosiguianja nee se isplatiti celokupna nadoknada. Naknada za tetu se umanjuje
siazmeino piocenjenom podoosiguianju.
Slika VIII 18. Delimina teta
Slika VIII 19. Totalna ili konstiuktivna totalna tete
Na osnovu iziaunate viednosti imovine odieuje se goinja gianica nadoknade
na osnovu stvaine cene kotanja oteene maine, u supiotnom, osiguiava bi se
obogatio od osiguianja.
Limit odgovoinosti osiguiavaa za tetu na imovini osiguianika ne sme da piee
stvainu cenu kotanja osiguiane stvaii u momentu nastanka tetnog dogaaja.
Ako, u odnosu na oteenu imovinu osiguianika, popiavka ili zamena bilo kog
dela ili delova neke stavke nije obuhvaena, osiguiava nije u obavezi da nadokna-
di tiokove ovakve popiavke ili zamene pieko stvaine viednosti datog dela ili cene
kotanja delova, bez obziia na viednost.
Stvaina cena kotanja u svim sluajevima bie tano odieena uz odgovaiajue
odbitke za amoitizaciju, ukoliko nije, plaanjem doplatka na piemiju osiguianja am-
oitizovana viednost kod deliminih teta osiguiana. Kod totalne tete ne moe se
osiguiati amoitizovana viednost.
Na sledeim dijagiamima
193
piikazano je kietanje sadanje viednosti maina u
toku tiajanja veka eksploatacije.
Slika VIII 20. Stvaina viednost maina kioz godine eksploatacije
Slika VIII 21. Naknada u sluaju delimine tete
193 Diago Klobuai, Risk management i osiguianje, Tektus, Zagieb, 2006. godine, sti. 154-155
Slika VIII 22. Naknada u sluaju totalne tete
2.3 OsIouxn)v os)vnin u Izoxno)I
Svako giadilite, bilo da je to izgiadnja, adaptacija, nadogiadanja ili zanatski iado-
vi, piedstavlja vilo iazuen i veliki iizik zbog niza okolnosti koje utiu na kvalitetno i
blagoviemeno zaviavanje zapoetog posla. Raznovisnost mateiijala koji se ugiauju,
iazliita tehnika opiemljenost izvoaa iadova, specini zahtevi investitoia, sve su
to inioci koji znaajno utiu na veiovatnou da se desi neto nepiedvieno - piiiod-
na nepogoda ili giaevinska nezgoda to u potpunosti moe da ugiozi iealizaciju
planova i iokove za ispunjenje ugovoia i da nanese nepiedviene tiokove.
Ovo osiguianje se odnosi na:
iazliite giaevinski objekte u izgiadnji (novogiadnje, iekonstiukcije - po-
piavke, dogiadnje, nadogiadnje i sl.)
opiemu koja je namenjena za ugiadnju u osiguiani giaevinski objekat
pomone objekte koji se koiiste za izgiadnju giaevinskog objekta
(pomone zgiade, skladita, skele i sl.)
montane iadove i opiema za montau u sklopu izgiadnje
Poied ovoga, mogue je dodatno pioiiiti pokiie i na sledee:
ve postojee objekte na kojima se obavljaju iekonstiukcije
deo objekta u izgiadnji, tj. pojedine giaevinske i zanatske iadove
pomoni giaevinski mateiijal i alat
giaevinsku opiemu i pomone objekte koji nisu obuhvaeni piediaunskom
viednou iadova
stacionaina plovna vozila i sl. za vieme giadnje na vodi
stvaii iadnika
nesamohodnu mehanizaciju
tiokove za piekoviemeni iad
Ovo osiguianje obuhvata osnovne iizike kao poai i udai gioma, eksploziju, olu-
ju, giad, manifestacije i demonstiacije, pad letelice, izlivanje vode, klizanje tla, odio-
njavanje, sleganje tla, miaz, kietanje leda, snenu lavinu, nepiedviene atmosfeiske
padavine, udai motoinog vozila, piikolice ili iadne maine, pad osiguiane stvaii,
udai ili pad nekog piedmeta na osiguianu stvai, nepiedvienu giaevinsku nezgodu,
nespietnost, nehat ili zlu nameia iadnika ili diugog lica i piovalnu i obinu kiau
Uz posebno ugovaianje, osiguiavajue pokiie se piua i za tete nastale usled
zemljotiesa, poplave, bujice, visoke i podzemne vode. Posebnim ugovaianjem
omoguava se i osiguiavajue pokiie za odgovoinost izvoaa iadova za tete
piouziokovane tieim licima, kao i osiguiavajue pokiie za ugovoinu odgovoinost
izvoaa iadova u gaiantnom ioku.
Ova vista osiguianja se moe zakljuiti na dva naina. Ako se ugovoii osiguianje
na stvainu viednost, suma osiguianja je piediaunska viednost iadova koja slui i
kao osnovica za iziaunavanje akontacije piemije i ona se koiiguje nakon zavietka
iadova u skladu sa stvainim stanjem. Ako se ugovoii osiguianje sa ksnom sumom
osiguianja, ona se kao takva koiisti i za obiaun piemije.
Piemijska stopa za ovo osiguianje iziaunava se na osnovu taiife piemija VII, ija
je stiuktuia piikazana na slici VIII-23.
Slika VIII 23. Stiuktuia taiife VII
Vista objekta, nain giaenja i uslovi giadnje dobijaju se piegledom investiciono-
tehnike dokumentacije i piegledom teiena gde e se objekat giaditi. Piemijske stope
se obino daju za osiguianje od godinu dana, a ako je ovaj peiiod kiai ili dui, onda
se ove stope koiiguju mnoenjem sa odgovaiajuim koecijentima.
Za svaku od dopunskih opasnosti obiaunava se posebna piemija, i to piema iz-
boiu izvoaa iadova osiguianika, odnosno piema opasnosti kojoj je izloen ob-
jekat u giadnji.
2.4 OsIouxn)v os)vnin u moin2I
Ovo osiguianje pokiiva iiok dijapazon iizika koji mogu da nastupe piilikom
izvoenja iadova kao to su nepiedviena nezgoda pii izvoenju iadova, piiiodna
katastiofa, poai i neke diuge opasnosti, lom maina i sl. Ovo osiguianje moe da se
koiisti kod montae postiojenja, iazne opieme, pojedinih maina ili konstiukcija.
Piedmet osiguianje mogu biti:
metalne konstiukcije sa ili bez mainskei elektioopieme,
maine,
mainska i elektioopiema,
montana opiema i pomoni objekti koji se koiiste za montau (skele, ba-
iake i sl.),
instalacijei apaiati,
giaevinski iadovi i opiema za izgiadnju u sklopu montae.
Ako se posebno ugovoii, osiguiavajue pokiie se pioiiuje i na:
ve postojee objekte na kojima se obavlja montaa,
pomoni mateiijal i alat za izvoenje montae,
montanu opiemu i pomone objekte koji nisu obuhvaeni piediaunskom
viednou iadova,
stacionaina plovna vozila i sl. za vieme montae na vodi ili obali,
stvaii iadnika.
Osnovni iizici koje pokiiva ovo osiguianje obuhvataju poai i udai gioma, ek-
sploziju, oluju, giad, manifestacije i demonstiacije, pad letelice, izlivanje vode, kli-
zanje tla, odionjavanje, sleganje tla, miaz, kietanje leda, snenu lavinu, nepiedviene
atmosfeiske padavine, zatim udai motoinog vozila, piikolice ili iadne maine, pad
osiguiane stvaii, udai ili pad nekog piedmeta na osiguianu stvai, nepiedviena
montana nezgoda, nespietnost, nehat ili zla nameia iadnika ili diugog lica i, na kia-
ju, piovalna i obina kiaa.Uz posebno ugovaianje, osiguiavajue pokiie se piua
i za tete nastale usled zemljotiesa, poplave i bujice, visoke vode i podzemne vode.
Posebnim ugovaianjem omoguava se i osiguiavajue pokiie za piobni pogon u
tiajanju duem od mesec dana, odgovoinost izvoaa iadova za tete piouzioko-
vane tieim licima, kao i osiguiavajue pokiie za ugovoienu odgovoinost izvoaa
iadova u gaiantnom ioku.
Slika VIII 24. Stiuktuia tafe VIII
Piemijska stopa za ovo osiguianje iziaunava se piema taii piemija VIII.
Ako su ugovoieni iadovi montae objekata odnosno opieme po ovoj Taii, moe
se osiguiati i nesamohodna mehanizacija (kianovi, dizalice i slino) sa kojom se iz-
vode iadovi, a koja se ne osiguiava po Posebnim uslovima za kombinovano osigu-
ianje motoinih vozila. Ovo osiguianje onda pokiiva tete nastale od opasnosti koje
su obuhvaene datim ugovoiom osim od iizika piilikom montae i demontae ove
mehanizacuje, koji se posebno ugovaiaju.
Za vieme tiajanje piobnog pogona ili piobnog opteieenja do 1 meseca, taiiia-
nje se vii po piemijskim stopama za osnovne opasnosti.
Postoje dve mogunosti ugovaianja sume osiguianja na koju se zakljuuje ova
vista osiguianja. Ako se ugovoii osiguianje na stvainu viednost, suma osiguianja je
piediaunska viednost iadova koja slui i kao osnovica za iziaunavanje akontacije
piemije i ona se koiiguje nakon zavietka iadova u skladu sa stvainim stanjem. Ako
se ugovoii osiguianje sa ksnom sumom osiguianja, ona se kao takva koiisti i za
obiaun piemije.
2.5 OsIouxn)v ImovIv vIvixoxIvxvoIu xvouzvn
Pioces pioizvodnje, pienosa i distiibucije elektiine eneigije ima niz osobenos-
ti koje ga iazlikuju od diugih tehnolokoh piocesa. Polazei od kaiakteiistike
samog piocesa pioizvodnje, tehnoloke povezanosti odieenih piocesa, poloaja i
izloenosti objekata i opieme opasnostima, koiienje i skladitenje eksplozivnih i
zapaljivih piaina, tenosti i gasova, piedstavljaju stalne izvoie opasnosti i moguih
tetnih dogaaja.
Poied toga, opiema je izloena iazliitim iizicima od loma i nekih diugih opas-
nosti, to se najbolje vidi po velikim tetama na objektima i opiemi elektiopiiviednih
pieduzea.
Najei uzioci teta i havaiija su
194
:
gieke u konstiukciji,
gieke u manipulaciji,
otkaz sistema zatite,
udai ili upad stianog tela,
kiatak spoj, pienaponi,
pioboj izolacije,
piekomeine vibiacije,
miaz, piitisak leda i snega,
nedostatak i gubitak vode u kotlovima,
nehat i zla nameia, i sl.
Navedene opasnosti izazivaju poied navedenih i ogiomne viestiuko vee mateii-
jalne tete, zastoje i smanjenje pioizvodnje elektiine eneigije i zastoje u pioizvodnji
kod potioaa elektiine eneigije i niz diugih posledica.
Otklanjanje teta kod ovih pioizvodnih sistema, odnosno viaanje u pivobitno
stanje je, po piavilu, izuzetno skupo i izuzetno dugo, sa nesgledivim posledicama.
Uzioci nastanka lomova i otkaza iaznih elektio i mainskih komponenata, te vista
i obim oteenja utviuju se po tehnikoj analizi za svaki nastali sluaj, a podaci iz
tehnike analize su osnova za obiadu ekonomske i statistike analize. Infoimacijama
i podacima tehnikih analiza lomova i otkaza obino iaspolau pieduzea koja su
vlasnici maina kod kojih je dolo do lomova.
Stiuktuini otkazi su jedan od glavnih uzioka teta u eneigetskim postiojenjima.
Mnogi otkazi se ponavljaju, tj. dolazi do otkaza usled istog mehanizma otkaza zato
to se:
ne postupa piema postojeoj piaksi,
nije izviena adekvatna analiza ianijeg otkaza,
ne piijavljuju i ne piate otkazi, i
nije spiovedena odgovaiajua koiektivna akcija
195
.
Da bi se identikovali naini mehanizma otkaza i utvidio njegov osnovni uz-
iok piikupljaju se dosijei sa piavim podacima o iaznim stiuktuinim otkazima koji
obuhvataju sve faktoie kao to su gianice siguinosti, uktuacije u iadu, nesavesna
eksploatacija itd. Za ekasan iad vano je da se izvuku neke opte i koiisne kaiaktei-
istike iz postojeih dosijea i da se uviste u sistem baze znanja.
194 R. Vujovi, T. Simovi, Osiguianje kao faktoi eneigetske stabilnosti, Mogunosti iazvoja eneigetike
na piagu XXI veka u svetlu diutveno-ekonomskog iazvoja Jugoslavije, Savetovanje, Kopaonik, 1997
195 T. Simovi, R. Vujovi, M. Mandi, M. Bulatovi, Osiguianje i pieventivna zatita eneigetskih objekata,
Stiuni iad
U naoj piaksi pojavljuje se zajednika osobina da se osiguiavaju od poaia kako
osnovna siedstva, tako i zalihe, u emu je piisutno i osiguianje od loma maina,
iscuienje, kao i osiguianje od odgovoinosti.
Imovina elektiopiiviednih pieduzea moe da se osiguia od sledeih iizika:
poaia i nekih diugih iizika (eksplozija, oluja, giad, izlivanje vode, udai
sopstvenog motoinog vozila i pokietne iadne maine, pad letilice, mani-
festacije i demonstiacije, klizanja, sleganja i odionjavanja tla, snene lavine,
podlokavanje sa spoljne stiane na hidiogiaevinskim objektima, piiti-
sak vode piouziokovan poplavom na kanalima, tunelima i cevovodima,
iscuienje tenosti, iizik zemljotiesa obuhvaen je na podiuijima gde je za-
konom piopisano obavezno osiguianje od tog iizika, samozapaljenje zaliha
obuhvaeno je samo ako su zalihe uskladitene piema piopisu)
loma maina (gieke u konstiukciji, mateiijalu, iziadi, usled neposiednog
delovanja elektiine stiuje, centiifugalne sile, mlaza, leda, snega, nad-
piitiska i podpiitiska, nespietnosti, nehata ili zle nameie iadnika ili nekog
diugog lica, pada, ispitivanja montiianih maina).
Najvee havaiije kod painih tuibogeneiatoia dogaaju se zbog iizika od meha-
nikog iaspadanja iotacionih delova, usled dejstva centiifugalne sile. Dosadanja
iskustva na ovim tetama pokazala su da iaspadnuti delovi opieme, vilo velike teine,
mogu da odlete na iastojanja koja su vea od uobiajenih iastojanja izmeu tuibo-
geneiatoia. Ako ovi tuibogeneiatoii nisu postavljeni u jednoj osi du mainske sale,
ve su okienuti jedan piema diugom, ovakva vista havaiije kada se dogodi na jed-
nom tuibogeneiatoiu moe izazvati tete i na ostalim tuibogeneiatoiima, naioito
ako su svi u pogonu. Najdiastiniji sluaj bi tada bio kod veih maina ove viste, gde
se iotoii geneiatoia hlade sa vodonikom, koji u ovakvim okolnostima moe izazvati
eksploziju, znai i poai.
196

Osiguianje od iizika od poaia obino ne obuhvata zemljite, biane, odbiambene
nasipe, obale, kejove, lukobiane koji nisu izgiaeni od kamena, betona i metala, za-
tim motoina i kopnena vozila, samohodne maine (osim onih koje se kieu u kiugu
oiganizacije), ioba u pievozu i stvaii izloene na sajmovima.
Od loma maina osiguiane su sve maine, mainski uieaji, elektiini uieaji,
samohodne i nesamohodne maine, dalekovodi, kablovski vodovi visokog napona,
miea i iazvodi niskog napona, cevovodi, plinovodi, naftovodi, toplovodi i sl., ali su
izuzeti alati koji slue za obiadu mateiijala, delovi maina koji slue za lomljenje i sit-
njenje i slini potioni iadni elementi, kao i delovi maina koji su izloeni diiektnom
teimikom uticaju.
196 B. Pieki, Odieivanje maksimalno mogue tete u osiguianju od loma maina i nekih diugih opas-
nosti, Osiguianje u teoiiji i piaksi, Dunav osiguianje, Beogiad, 1997, sti.57
Kod osiguianja maina od loma mogui su sledei doplaci:
Za osiguianje tiokova nonog i pioduenog iada
Za osiguianje amoitizovane viednosti kod deliminih teta osim kod
pienosnih tiaka, lanaca i uadi tianspoitnih uieaja
Za ukidanje fianize
Za osiguianje zemljanih iadova za kablova i toplovode u zemlji i za osigu-
ianje uobiajenih tiokova iznalaenja gieke, odnosno mesta teta na na-
dzemnim vodovima, kablovima i toplovodima, u zavisnosti da li su u pi-
tanju pienos i toplane ili distiibucija.
2.6. OsIouxn)v ImovIv xuoIn sn oozvmom
vsIonincI)om
Ova Taiifa se piimenjuje za osiguianje imovine u podzemnim iudaiskim piosto-
iijama (jamskim piostoiijama) od sledeih iizika:
poaia i endogenog poaia (zavisi od sklonosti mineialne siiovine samo-
zapaljenju, od zapaljivih svojstva ugljene piaine i od monosti (debljine)
slojeva)
eksplozije (zavisi od gasonosnosti leita iziaena pieko metanobilansa
leita uglja, od eksplozivnog svojstva ugljene piaine i od dubine zaleganja
sloja)
zaiuavanja (zavisi od pada (nagiba) slojeva, dubine zaleganja slojeva i tek-
tonske poiemeenosti u leitu)
goiskog udaia (zavisi od sklonosti stenskog masiva goiskim udaiima)
piodoia vode i tenog mulja (zavisi od vodonosnost leita i dubina zale-
ganja slojeva)
od udaia sopstvenog vozila,
zle nameie, manifestacije i demonstiacije,
zemljotiesa.
Taiiianje se vii piema potencijalnim iizicima u iudnicima sa podzemnom ek-
sploatacijom. Potencijalni iizici zavise od piiiodnih opasnosti i od opasnosti piouz-
iokovanih tehnolokim piocesom i u zavisnosti od njih iudnici su podeljeni u etiii
jamske kategoiije i to:
Jamska kategoiija I, obuhvata leita sa povoljnim uslovima eksploatacije, odnos-
no leita ije piiiodne kaiakteiistike ne izazivaju naioite tekoe u pogledu sigu-
inog izvoenja eksploatacionih iadova.
Jamska kategoiija II, obuhvata leita sa siednje tekim uslovima eksploatacije,
odnosno leita ije piiiodne kaiakteiistike vie uticaj na siguino izvoenje ek-
sploatacionih iadova.
Jamska kategoiija III, obuhvata leita sa tekim uslovima eksploatacije, odnosno
leita ije piiiodne kaiakteiistike vie bitan uticaj na siguino izvoenje eksploata-
cionih iadova.
Jamska kategoiija IV, obuhvata leita sa vilo tekim uslovima eksploatacije,
odnosno leita ije piiiodne kaiakteiistike zahtevaju posebne meie obezbeenja
pii izvoenju eksploatacionih iadova.
Blie denicije pojedinih jamskih kategoiija odieuju se pieko iudaisko-geolokih
faktoia koji utiu na intenzitet iizika. Piema svakom iudaisko-geolokom faktoiu
vii se iazvistavanje jame iudnika uglja i diugih iudnika sa podzemnom eksploataci-
jom u etiii kategoiije, kako je to piikazano na slici VIII-25. Za odieeni iizik jama se
iazvistava piema onom iudaisko-geolokom faktoiu koji opiedeljuje najveu jam-
sku kategoiiju.
Slika VIII 25. Stiuktuia taiiianja jamskih iudnika
2.7 OsinIn ImovIsn osIouxn)n
Sva ostala osiguianja koja se odnose na osiguianje iizika u pioizvodnim piedu-
zeima, industiiji i zanatstvu data su u tabeli VIII-2.
Tabela VIII-2.
OSI GURANI RI ZI K
Osiguranje rizika od provalne krae i razbojnitva
provalne krae
razbojnitva
pokuaj izvrenja vandalizma u toku izvrenja provalne krae
Osiguranja rizika od loma stakla
Bilo koja opasnost kojoj je osigurana stvar izloena
Ako se posebno ugovori, osigurane su i tete na slikama, natpisima i ukrasima ako su prouzrokovane
istim tetnim dogaajem kao i teta na samoj osiguranoj stvari, kao i tete na stvarima smetenim u
izlogu koje su oteene ili unitene od direktnog udara osiguranih stvari.
Kombinovano osiguranje raunara
poara, udara groma, eksplozije, oluje, grada, delovanja vode i pare, pada letelice, manifestacije i demon-
stracije, klizanja tla, odronjavanja zemljita, snene lavine, loma maina i provalne krae i razbojnitva,
gubitak podataka usled lomljenja (unitenja) ili gubitka nosaa podataka za vreme prenosa ili usled bri-
sanja zbog delovanja magnetnog polja ili sl.
trokovi zakupa drugog raunara
Kombinovano osiguranje prenosivih ureaja, aparata, instrumenata i raunarske tehnike
bilo koje opasnosti na kopnu, vodi i vazduhu, tokom prevoza i prenosa opreme, poara i drugih opas-
nosti (udara groma, eksplozije, oluje, grada, poplave i bujice, izlivanja vode iz instalacija, itd.), loma
maina i nekih drugih opasnosti, provalne krae i razbojnitva, a za vreme upotrebe i uskladitenja
Osiguranje od opasnosti prekida rada usled poara i nekih drugih opasnosti
teta nastala usled prekida rada ili smanjenja privredne aktivnosti zbog unitenja, oteenja ili nestanka
osiguranih stvari do kojih dolazi prilikom ostvarenja neke od osnovnih opasnosti, kao to su: poar i udar
groma, eksplozija, oluja, grad, udar sopstvenog motornog vozila, sopstvene pokretne radne maine u
osigurani graevinski objekat, pad letelice i manifestacije i demonstracije, poplava i bujica, izlivanje vode
iz vodovodnih i kanalizacionih cevi, klizanje tla i odronjavanje, snena lavina, iscurenje (lekaa), samoza-
paljenje zaliha, izlivanje uarene tene rastopljene mase
Osiguranje flmskih preduzea
tete nastale usled ostvarenja raznih opasnosti, kao to su npr. poar, oluja, eksplozija, provalna kraa i
razbojnitvo, zla namera i nahat treih lica i brojni drugi iznenadni dogaaji u vezi sa osiguranom stvari.
Osiguranje zaliha u hladnjaama
tete prouzrokovane unitenjem, oteenjem ili odnoenjem osiguranih zaliha usled: poara, udara groma,
eksplozije, provalne krae, zatim nepredvienog i iznenadnog oteenja ureaja za hlaenje koji uzroku-
je promenu ili prekid reima hlaenja, kao i usled onemoguavanja odravanja ugovorene temperature i
vlanosti vazduha i kontrolisane atmosfere u hladnjai i jo nekih opasnosti koje se mogu ugovoriti
Osiguranje zaliha u procesu proizvodnje od opasnosti loma maina i drugih opasnosti
mehanikog, biolokog, hemijskog i slinog oteenja zaliha u procesu proizvodnje, nastalog kao
posledica oteenja ili unitenja proizvodne opreme usled nezgode u pogonu.
Osiguranje juvelira od svih rizika
unitenje, nestanak i oteenja osiguranih stvari od bilo kog uzroka (provalna kraa, razbojnitvo,
prevara ili utaja za vreme uvanja imovine u banci).
Osiguranje izlagaa na sajmovima
unitenja ili oteenja osiguranih stvari usled ostvarenja bilo koje opasnosti kojoj su izloene osigurane
stvari, ukljuujui i opasnosti provalne krae i krae za sve vreme odravanja sajma, odgovornost prema
treim licima za tete koje uzrokuju smrt, povredu tela ili zdravlja ili unitenje i oteenje stvari treih lica
Osiguranje sportskih, umetnikih i slinih priredbi od atmosferskih padavina
kia, sneg, grad ili sugradica
Garancijsko osiguranje (osiguranje za greke na stvarima)
unitenje ili oteenje stvari usled greke u konstrukciji, greke u livenju ili u materijalu itd.
2.8 OsIouxn)v xIzIn ixnsoxin
Osiguianje tianspoita je piuanje obezbeenja osiguianicima koji su izloeni
iaznim iizicima koji se mogu iealizovati u toku tianspoita. Piedmet osiguianja u
ovom sluaju je svaki piedmet koji je za vieme tianspoita (plovidbe, kietanja, leta,
itd) izloen tianspoitnim iizicima (pomoiskim, kopnenim, vazdunim, itd.). Ovo
osiguianje obuhvata osiguianje pievoznih siedstava (izuzev diumskih i inskih) i to
osiguianje se naziva kasko osiguianje, osiguianje iobe u tianspoitu koje se naziva
kaigo osiguianje i osiguianje odgovoinosti vozaia.
197
2.8.1 Osiguranje rizika robe u transportu
Bez obziia na vistu pievoznog siedstva, ielaciju pievoza ili vistu, ioba je u toku
tianspoita izloena itavom nizu najiazliitijih iizika koji mogu piouziokovati njeno
oteenje (umanjenje viednosti), a u najgoiem sluaju, i potpuni gubitak.
Osiguianje iobe u tianspoitu je imovinsko osiguianje iobe koja se pievozi,
iobe u skladitu koja eka dalju otpiemu i pievoznih siedstava u koja ne spadaju
kopnena siedstva pievoza. Osiguianje pokiiva sve tete nastale usled zikog gu-
bitka i oteenja iobe u meunaiodnom ili domaem tianspoitu. Ovo osiguianje
omoguava da se, osim iobe, ugovoie i nadoknada tiokova otpieme, pakovanja
i pievoza do odiedita, tiokovi piemija osiguianja i oekivane dobiti kao i ostali
tiokovi poiljke (caiine, poiezi i diugo).
Visina pokiia zavisi od potieba osiguianika koji se mogu odluiti na pokiie samo
odieenih imenovanih iizika (osnovni iizici) ili na sveobuhvatno pokiie svi iizici.
Osiguianje je mogue sklopiti za svaki pojedinani pievoz posebno (osiguianje u
diumskom, eleznikom, ienom ili vazdunom pievozu iobe) ili, ukoliko osiguiani-
kovo poslovanje ukljuuje iazliite vidove tianspoita u toku godine, moe se sklopiti
godinji ugovoi o osiguianju (geneialna polisa). U ovo osiguianje spada i osiguianje
od odgovoinosti pediteia Ova vista osiguianja namenjena je piavnim i zikim
licima (pieduzetnicima) ija je delatnost obavljanje javnog diumskog pievoza u
unutianjem i meunaiodnom piometu. Osiguianje pokiiva tete koje bi pievoznik
mogao pietipeti usled potpunog ili deliminog zikog gubitka ili oteenja teieta
tokom pievoza, kao i za zakanjenje u ispoiuci.
Osnovni tianspoitni iizici su:
saobiaajne nezgode pievoznog siedstva (sudai pievoznih siedstava, udai
u neki nepokietni piedmet, pievinue, iskliznue, pad u piovaliju, iuenje
mostova, tunela kao i diugih saobiaajnih objekata, zatim nasukanje i
potonue ienih, jezeiskih i pomoiskih objekata, pad vazduhoplova i sl.),
197 V. Gajovi, Upiavljanje iizikom u tianspoitnom osiguianju, magistaiska teza, Beogiad 2000, sti.23
elementaine nepogode (giom, oluja, piovala oblaka, giad, bujice, podzemne
vode, poplava, sniena meava, odionjavanje biega i zemlje i sl.),
poai i eksploziju (svaka vatia koja je nastala usled udaia gioma, nesienog
sluaja, nepanje, samozapaljenja ili eksplozije i tome sl., izuzev samoza-
paljenja i eksplozije osiguianih piedmeta nastalih bez uticaja vaniednih
spoljnih uzioka),
neispoiuku, iazbojnitvo, iazbojnike kiae ili piovalne kiae kao i diugog
oblika kiae ako je posledica dogaaja iz piethodne tii stavke,
otimaina ili kiaa pievoznog siedstva s iobom.
Dopunski iizici su uglavnom manipulativni iizici kojima je ioba izloena piilikom
utovaia, istovaia, pietovaia i sl. To su lom i oteenje piedmeta u iaznoj tianspoitnoj
ambalai i piedmeta koji ne tiae pakovanje, cepanje, lom i peifoiacije ambalae sa
cuienjem i iasipanjem, ulubljenja, ljutenja, savijanja i defoimacije, cuienja i iasi-
panja iobe u iinfuznom stanju usled vaniednih spoljnih uzioka, pokisnua, ie, ok-
sidacije, koiozije usled vaniednih spoljnih uzioka, kvai ili smizavanje do koga doe
usled vaniednih spoljnih dogaaja, kiae iobe, i diugih vaniednih spoljnih uzioka.
Specijalni iizici (tete koje nastaju usled piiiodnih mana i osobina iobe). U
ovu giupu iizika spadaju sledei iizici: oteenje etiketa, naduvavanje konzeivi
(bombaa), kvai mesa, voa i povia, samozapaljenje, smizavanje, iazmizavanje, os-
vetljavanje lmova, uginue, iasipanje, manjak, osiguianje poiljaka koje se pievoze
sopstvenim tokovima (pei-ax), itd.
Stiuktuia taiife za osiguianje iobe u tianspoitu data je na slici VIII-26.
Slika VIII 26. Stiuktuia taiife za osiguianja iobe u tianspoitu
2.8.2 Osiguranje rizika plovnih objekata i vazduhoplova
Plovila, koja mogu biti sa ili bez sopstvenog pogona, izloena su iaznim opas-
nostima koja im piete u toku plovidbe kao i za vieme stajanja (usidienja). tete na
plovnim objektima mogu da nastanu kao posledica sledeih iizika:
plovidbena nezgoda (sudai, udai, nasedanje i sl.),
poai, eksplozija na biodu, diugom biodu ili obali,
nevieme, oluja i sl. vaniedni dogaaji,
dodii ili stiuganje dna na obeleenom plovnom putu,
gubitak sidia, sidienog lanca i piopeleia, kao i lom osovine piopeleia i di.
Osiguianje moe da obuhvati
plovne objekte (biodove, jahte, gliseie, amce, skuteie i di.),
iedovne zalihe goiiva i maziva, zalihe hiane i pia potiebnih za posadu bio-
da,
dodatnu ili specijalnu opiema, miee i diugi iibaiski piiboi,
tiokove vaenja potonulih plovnih objekata.
Istom polisom moe se pokiiti i odgovoinost za tete piiinjene tieim licima
nanete sudaiom ili udaiom sopstvenom kiivicom diugom plovnom objektu, ili
piivienom objektu na vodi ili obali, kao i za smit i telesne poviede tieih lica.
Rizici koji se mogu osiguiati kod vazduhoplova obuhvataju:
vaniedne spoljne dogaaje za vieme letenja, iulanja, stajanja na zemlji ili
usidienja,
nemainost zapovednika, pilota i ostalih lanova posade
opiavdane tiokove uinjene u cilju spasavanja ili izbegavanjaismanjenja
tete na vazduhoplovu,
tiokove pienosa oteenog vazduhoplova od mesta oteenja do mesta
popiavke.
Kod vazduhoplova se osiguiava tiup, motoii, standaidni instiumenti i opiema.
Sa aspekta viste i namene vazduhoplova mogu se osiguiati avioni, hidioavioni, jedii-
lice, ultia laki avioni, zmajevi, baloni, paiaglajdeii i helikopteii.
3. OSIGURANJE RIZIKA UPOTREBE
MOTORNIH VOZILA
Kao i u diugim vidovima osiguianja i u osiguianju koje se piimenjuje u dium-
skom saobiaaju, pod pojmom tetni dogaaj podiazumeva se dogaaj koji se desi
pii iadu (piimeni) tehnikog sistema koji diiektno, ili indiiektno izazove tetu, ili
tetne posledice, bilo za sam tehniki sistem, bilo za iukovaoce i diuge osobe koje
su vezane za njegov iad, ili se nalaze u njegovoj okolini, kao i za okolinu posmatia-
nog tehnikog sistema u celini. tetni dogaaj moe da nastane kao iezultat otkaza
tehnikog sistema (vozila) ili pod uticajem diugih inilaca koji dolaze iz okoline.
Piema tome osiguianje se nalazi u saobiaajnom sistemu i sastavni je deo kompo-
nente okolina kako je to piikazano na slici VIII-27
198
.
Slika VIII 27. ematski piikaz funkcionicanja sistema u saobiaaju
Imajui u vidu eigonomske (ljudski faktoi) ili kibeinetske aspekte pioblema nas-
tajanja tetnih dogaaja u saobiaaju, osnovni uzioci njihovog nastanka nalaze se u
inteiakcijskom odnosu u sistemu voza-vozilo-put-okolina. Iako najvaniji, voza je
ipak samo deo sistema pa se istiaivanja u toj oblasti uglavnom vie tako to se sagle-
dava jedinstveni iizik navedenog kibeinetskog sistema, kod koga se uspostavljaju
adekvatne meuzavisnosti i inteiakcije pojedinih podsistema
199
.
198 J. Todoiovi, R. Vujovi, D. otia, I. Caki, Pieventiva i tetni dogaaji kao bitan faktoi osiguianja
motoinih vozila u diumskom saobiaaju, Pieventivno Inenjeistvo, Godina IX, Bioj 1i2001, sti.30,
Beogiad
199 J. Todoiovi, R. Vujovi, D. otia, I. Caki, Pieventiva i tetni dogaaji kao bitan faktoi osiguianja
motoinih vozila u diumskom saobiaaju, Pieventivno Inenjeistvo, XVIIII Meunaiodni nauno-
stiuni skup sa izlobom, Nauka i motoina vozila, Beogiad 2001.
Znai da iizik od saobiaajne nesiee zavisi od etiii navedena faktoia i to: ovek,
vozilo, put i okiuenje.
Na osnovu mnogih istiaivanja moe da se sa siguinou tvidi da je skoio u svim
udesima jedan od uzionika bio ovek, sam ili u sadejstvu sa diugim faktoiima. Na
piimei, istiaivanja spiovedena u Velikioj Biitaniji 1975. godine, a zatim u SAD 1990.
godine pokazuju da je ovek, sam ili zajedno sa diugim faktoiima bio uzionik udesa
u 95, odnosno 94 sluajeva.
200
Rizik uea oveka u saobiaajnim nezgodama (bioj nezgoda na milion pieenih
kilometaia) zavisi od mnogo faktoia kao to su:
staiost uesnika u saobiaaju (povean iizik je kod mladih do 25 godina i
kod staiih pieko 65 godina),
sposobnost, izvina mogunost da se neposiedno izvedu telesne i men-
talne aktivnosti (opeiacije) sa valjanim ishodom (iskustvo pomae bolje
koiienje peiifeinog vida i omoguava sistematinije pietiaivanje u vid-
nom polju),
znanje obuka (nedostatak minimuma znanja poveava iizik uea u
saobiaajnim nezgodama kod svih kategoiija uesnika),
stavovi (o veliini iizika u saobiaaju, o mogunostima upiavljanja
bezbednou saobiaaja, o znaaju potovanja piopisa, o opasnostima
pojedinih iadnji u saobiaaju i o linoj i diutvenoj odgovoinosti)
iskustvo (vozaki sta, uoeno je da oko 42 vozaa koji su uestvovali u
saobiaajnim nezgodama ine vozai sa do 5 godina vozakog staa)
ponaanje (potovanje piopisa - bizina vozila u saobiaaju, piolazak na
civeno svetlo, pieticanje na mestima zabiana i u opasnim situacijama,
nepotovanje pivenstva piolaza, nedianje bezbednog odstojanja izmeu
vozila)
vonja pod uticajem (alkohol pogoiava zioloke sposobnosti, slabo panju
i poveava sklonost ka iizicima)
umoi (slabi zioloku i psiholoku funkciju oveka)
nekoiienje sistema zatite (siguinosni pojasevi, kacige za motoicikliste i
bicikliste, postavljanje dece na piednje sedite)
Oteenje samog motoinog vozila moe da bude posledica nekog od sledeih iizika:
saobiaajne nezgode (sudai, udai, pievinue, iskliznue, itd.) - bez obziia
na kiivicu osiguianika,
pada ili udaia nekog piedmeta,
200 Piof di. Jovan Todoiovi, Mainski fakultet, Beogiad
poaia,
eksplozije,
iznenadnog teimikoa ili hemijskoa delovanja spolja,
usled oluje, giada, snene lavine i udaia gioma,
pada vazdune letelice,
manifestacije i demonstiacije i obesti tieih lica.
Auto-kasko osiguianje je osiguianje od iiokog spektia iizika kojim se piua
osiguiavajua zatita za sve viste motoinih vozila. Postoje iazne vaiijante kasko osi-
guianja vozila kao to je to iiina pokiia, (osnovni iizici, dopunski iizici, kombinaci-
je deliminih osiguianja, itd.),zatim mogunost izboia kasko osiguianja sa ueem u
teti ili bez, kao i vistom uea (apsolutno ili ielativno). Takoe postoji i mogunost
izboia naina plaanja piemije osiguianja.
Osiguianje vozila od loma je dodatno osiguianje potpunom kasko osiguianju
vozila i odnosi se pie svega na iazne vaiijante iadnih vozila. Ovim osiguianjem se
piua zatita navedenih vozila u dva osnovna oblika: osiguianje vozila od iizika loma
u celini ili osiguianje samo iadnih uieaja vozila od iizika loma. Ovim osiguianjem
je pokiiven spektai iizika vezanih za funkcionisanje vozila kao iadne maine i to:
gieke u konstiukciji, mateiijalu i iziadi, neposiednog delovanja elektiine eneigije,
kiatkog spoja, atmosfeiskog i diugog pienapona, elektiinog luka, i sl., piskanja ili
iaspadanja usled dejstva centiifugalne ili centiipetalne sile, otkazivanja uieaja za
zatitu ili iegulaciju kao i elemenata za automatsko upiavljanje kojima je maina
opiemljena, itd.
Osiguianje od auto-odgovoinosti obezbeuje vlasnika, odnosno koiisnika motoi-
nog i piikljunog vozila od odgovoinosti za tete piiinjene tieim licima piilikom
upotiebe motoinog vozila. Ovo piaktino znai da tetu koju piouziokuje voza
motoinog vozila tieem licu, a koje je osiguiano od auto-odgovoinosti, u momentu
nastanka tete nee platiti on ve osiguiavajua kua koja je izdala polisu. Dejstvo
osiguianja auto-odgovoinosti se vezuje za vozilo, a ne za lice koje njime upiavlja.
Ovaj vid osiguianja je obino zakonski piopisan i obavezan.
Osiguianje od auto nezgode obezbeuje osiguianje svih lica koja imaju svojstvo
vozaa ili putnika u vozilu od iizika smiti nastale u vozilu usled nesienog sluaja i
od iizika od tiajnog invaliditeta kao posledice poviede u vozilu.
4. OSIGURANJE LINIH NEIMOVINSKIH
RIZIKA
U saviemenim uslovima ivota ovek je izloen iazliitim iizicima koji pioizilaze
iz uslova iadnog mesta, ue i iie ovekove okoline i iieg poslovnog okiuenja. Lini
iizici koji su piedmet osiguianja ukljuuju opasnosti i oteenja zdiavlja, gubitaka
zaiade kao posledice poviede, nastanak zavisnosti od pomoi diugih lica, te pieianu
smit osiguianika. Rizik obuhvaen ovim osiguianjem ostvaiuje se na samoj linosti
osiguianika i ne moe se iziaziti kioz mateiijalnu viednost. Znai da to osiguianje,
nije osiguianje nadoknade mateiijalne viednosti, jei je nemogue mateiijalno iska-
zati viednost ljudskog ivota. To znai da ljudski ivot nema viednost koja se moe
tiino meiiti ili pioceniti, pa se ostvaieni osiguiani sluajevi-iizici kod osiguianih
lica ne mogu iealno nadoknaditi, ali se mogu ublaiti posledice nastupanja iizika ma-
teiijalnom nadoknadom, odnosno isplatom osiguiane sume. Ovim osiguianjem spio-
vodi se zatita zdiavlja oveka, njegove iadne sposobnosti i ivota. Zakljuivanje ovog
osiguianja nema za cilj naknadu tete koja je nastala iealizacijom osiguianog sluaja,
nego isplata ugovoiene osiguiane sume, odnosno njenog piopoicionalnog dela.
Osnovna podela osiguianja lica, moe se izviiti na:
osiguianje od posledica nesienog sluaja-nezgode
osiguianje ivota,
kao to je dato na slici bi. VIII-28:
Slika VIII 28.
4.1 OsIouxn)v xIzIn oo osIvoIcn vsxvoo sIun)n -
vzooov
Saviemeni ovek je svakodnevno izloen iazliitim opasnostima koje nepiekidno
piete da ugioze njegov integiitet, bilo da se nalazi na iadnom mestu, kod kue, u
pievozu ili bilo gde diugde. U njegovom ivotu i iadu piisutni su iaznovisni uz-
ioci nastanka tetnog dogaaja koje su osiguiavai kioz svoje uslove i taiifne sisteme
standaidizovali kao iizik nezgode. Ovim iizikom, u stvaii, osiguiavajue oiganizaci-
je pokiivaju opasnosti od posledica nesienog sluaja - smit, potpuni ili delimini
invaliditet, piolaznu nesposobnost za iad ili naiuenje zdiavlja koje zahteva lekaisku
pomo.
Osiguianje pod pojmom invaliditeta podiazumeva tiajni gubitak iadne sposob-
nosti, a koji moe biti potpun (100) ili delimian (1-99).
Pod pojmom piolazne nesposobnosti osiguianje podiazumeva nesposobnost u
obavljanju iedovnih aktivnosti, a naiueno zdiavlje podiazumeva samo one poviede
i obolenja koje su posledice nesienog sluaja.
Piema
201
iizici koji se mogu osiguiati (osiguiani sluajevi) su:
za sluaj smiti usled nezgode,
za sluaj smiti usled bolesti,
za sluaj tiajnog (doivotnog) gubitka opte iadne sposobnosti invaliditet
za sluaj piolazne nesposobnosti za iad (dnevna naknada),
za sluaj naiuenja zdiavlja koje zahteva lekaisku pomo (tiokovi leenja),
za sluaj odgovoinosti ugovaiaa osiguianja piema licima osiguianim od
posledica nesienog sluaja i njihovim stvaiima,
gubitak zaiade (samo kod obaveznog osiguianja),
za tiokove spasavanja kod osiguianja lanova planinaiskog saveza.
Dogaaji koji se po piiiodi stvaii smatiaju osiguiljivim iizikom od nezgode su:
guenje, sudai, udai nekim piedmetom ili o neki piedmet, udai elektiine stiuje ili
gioma, pad, okliznue, suivavanje, ianjavanje oiujem, iaznim diugim piedmetima
ili eksplozivnim mateiijama, ubod nekim piedmetom, udai ili ujed ivotinje i ubod
insekta, izuzev ako je takvim ubodom piouziokovana neka infektivna bolest.
Kao nesieni sluaj smatia se i: tiovanje hemijskim agensima, osim piofesional-
nih oboljenja, infekcija poviede piouziokovane nesienim sluajem, tiovanje usled
udisanja gasova ili otiovnih paia, osim piofesionalnih oboljenja, opekotine vatiom
ili elektiicitetom, viuim piedmetom, tenostima ili paiom, kiselinama, bazama i sl.,
davljenje i utopljenje, guenje ili uguenje usled zatipavanja zemljom, peskom i sl.,
kao i usled udisanja paia i gasova, izuzev piofesionalnih oboljenja, pisnue miia,
iaenje, pisnue zglobnih veza, pielom zdiavih kostiju koji nastanu usled naglih
telesnih pokieta ili iznenadnih napiezanja izazvanih nepiedvienim spoljanjim
dogaajem, a ukoliko je to neposiedno nakon poviede utvieno u bolnici ili diugoj
zdiavstvenoj ustanovi, delovanje svetlosti, sunevih ziaka, tempeiatuie ili loeg
viemena, ako je osiguianik bio izloen neposiedno usled jednog, pie toga nastalog
nesienog sluaja, ili se naao u takvim nepiedvienim okolnostima koje nije mogao
spieiti, ili im je bio izloen usled spasavanja ljudskog ivota, delovanje iendgenskih
i iadijumskih ziaka ako nastupe naglo iznenada, izuzev piofesionalnih oboljenja.
201 B.Maiovi V. Avdalovi: Osiguianje i upiavljanje iizikom, Biiogiaka AD, Subotica, 2004
Pod nesienim sluajem ne smatiaju se: sve zaiazne, piofesionalne i ostale bolesti,
kao i posledice psihikih uticaja, tibune kile, kile na pupku, vodene i ostale kile, osim
onih koje nastanu usled diiektnog oteenja tibunog zida pod neposiednim delo-
vanjem spoljanje mehanike sile na tibuni zid, ukoliko je nakon poviede utviena
tiaumatska heinija kod koje je bolniki, poied heinije, utviena povieda mekih de-
lova tibunog zida u tom podiuju, infekcije i oboljenja koja nastanu usled iaznih
oblika aleigija, iezanja ili kidanja uljeva i diugih iziaslina tvide koe, analaktiki
ok, osim ako nastupi pii leenju zbog nastalog nesienog sluaja, heinija disci in-
teiveitebialis, sve viste lumbalgija, diskopatija, spondiloza, spondilolisteza, spon-
diloliza, sakialgija, miofascitisa, kokcigodinija, iijalgija, biozitisa, fascitisa i sve
patoanatomske piomene slabinskokistane iegije oznaene analognim teiminima,
odlepljenje mienjae (ablatio ietinae), ukoliko nije nastala kao diiektna povieda pie-
thodno zdiavog oka, bolniki dijagnostikovana, posledice koje nastanu kod osigu-
ianika usled deliiijum tiemensa i delovanja dioga, posledice medicinskih, naioito
opeiativnih zahvata koji se pieduzimaju iadi leenja ili pieventive iadi spieavanja
bolesti, osim ako je do tih posledica dolo usled dokazane gieke medicinskog oso-
blja (vitium aitis), patoloke piomene kostiju i patoloke epiziolize, sistemske neuio
muskulaine bolesti i endokiine bolesti.
Za piavilno iazumevanje nezgode, odnosno iizika koje pokiiva osiguianje potieb-
no je ispunjenje odieenih uslova.
Oteenja tieba da deluju na telo osiguianika iznenada i naglo, da dolaze spolja
u odnosu na telo osiguianika, da su nezavisni od volje osiguianika, kao i da postoji
uziona veza izmeu spoljne iadnje i posledica na telo osiguianika. Ova oteenja
mogu biti usled mehanikih udaiaca, ali i bez diiektnog dodiia tela sa spoljnim pied-
metom ili licem, kao to su tiovanja, iadijacija i slino. Nastali dogaaj koji je ost-
vaiio posledice tieba da je iznenadan, odnosno da se nije mogao oekivati ili izbei,
i da je takav dogaaj naglo dejstvovao. Iznenadnost podiazumeva nastanak samog
dogaaja, a ne i posledice koje su time piouziokovane.
Osiguianje e pokiiti iizike nastale guenjem u zatvoienom piostoiu, zatipava-
njem, zamizavanja, bez obziia na duinu tiajanja, jei je to neizvestan dogaaj, dok
nee pokiiti iizike nastale dugotiajnom ekspozicijom, jei su to, siguino, u najveem
bioju sluajeva izvesni dogaaji (npi. piofesionalna oboljenja).
Pokiiveni iizici podiazumevaju da je povieda piouziokovana spoljnim dogaajem,
dakle van tela osiguianika, dok se bolesti ne smatiaju nesienim sluajem u smislu
uslova i taiifa osiguianja, jei je uziok bolesti sadian u unutianjosti oiganizma.
U piincipu, kao i kod svakog iizika, zahteva se nezavisnost nastanka tetnog
dogaaja od volje osiguianika.
Ovi iizici takoe podiazumevaju uzionu vezu izmeu dogaaja i posledice i u
koliko deluju iznenada, spolja, diiektno na telo osiguianika, oni su uglavnom i jedini
uzionici povieda, dok se posledice vezano za patoloke pojave - bolesna stanja osi-
guianika i posledice piouziokovane ovim stanjima ne smatiaju se nezgodom (pie-
lomi uziokovani padom zbog infaikta).
U pogledu zahteva koje lice moia da ispuni za osiguianje od nezgode, potiebno je
ispunjenje odieenih uslova, kao to su: godine ivota, iadna sposobnost i poslovna
sposobnost.
Po piavilu mogu se osiguiati lica od 14, pa do navienih 75 godina ivota. Mlaa i
staiija lica od navedenih takoe mogu biti osiguiana, ukoliko je to posebnim, odnos-
no dopunskim uslovima piedvieno.
Lica koja imaju umanjenu iadnu sposobnost pieko 50 (anoimalni iizici), mogu
se osiguiati po posebnim uslovima za osiguianje uveanih iizika, uz plaanje do-
datne piemije u skladu sa stepenom anoimalnog iizika.
Lica koja nemaju poslovnu sposobnost ne mogu se osiguiati.
Osiguianje lica od posledica nesienog sluaja moe se ugovaiati na pojedinanoj
i kolektivnoj osnovi. Neke od ovih vista osiguianja piikazane su na slici bi VIII-29.
Slika VIII 29.
U okviiu svake navedene viste osiguianja u uslovima i taiifama pieciziiane su
taiifne giupe na osnovu kojih se odieuje i piemija osiguianja.
Taiifa za osiguianje lica od posledica nesienog sluaja u motoinim vozilima i pii
obavljanju posebnih delatnosti, kod motoinih vozila zavisi od od toga da li su lica u
svojstvu vozaa, putnika ili iadnika, kao i od viste vozila, a pii obavljanju posebne
delatnosti od viste delatnosti, naina na koji lice uestvuje u toj delatnosti i sl.
Jedan od novih pioizvoda u osiguiavajuoj industiiji su putna osiguianja koja
imaju kaiaktei zdiavstvenog osiguianja i osiguianja nezgode. Rizici pokiiveni ovim
osiguianjem odnose se na: dobiovoljno zdiavstveno osiguianje za vieme puta i bo-
iavka u inostianstvu, sa ukljuenjem tiokova leenja i tiokova pievoza, osiguianje
putnika od nezgode, osiguianje pitljaga i osiguianje otkaza putovanja.
Kao obavezno, ugovaia se dobiovoljno zdiavstveno osiguianje, a ostala (osigu-
ianje putnika od nezgode, osiguianje pitljaga i osiguianje otkaza putovanja), kao
dopunska osiguianja se ugovaiaju po izboiu osiguianika.
Rizici koji su iskljueni iz putnih osiguianja su: bolesti ili posledice bolesti koje
su postojale pie poetka osiguianja, bez obziia da li su leene, tiokovi koji su vei
od uobiajenih tiokova, za tiokove nastale za leenje iaka, osim ako se odnosi na
meie neposiednog spaavanja ivota ili hitne meie za otklanjanje akutne bolesti, za
bolesti i nezgode koji su posledica iata ili iatu slinih dogaaja, ili zbog uea u
izgiedima, za bolesti i nezgode izazvane nameinim ianjavanjem, samoubistvima ili
pokuajima samoubistva, za spoitske iizike, za bolesti ili nezgode koje je osiguianik
izazvao nameino ili izviavanje zloinakih dela, ili kao iezultat uticaja pijanstva i
opojnih dioga, za uklanjanje zikih mana i anomalija.
4.2 OsIouxn)v xIzIn 2Ivoin
ivot, kao najdiagocenije to imamo, neophodno je blagoviemeno i kvalitetno
zatititi, iadi obezbeenja siguinosti svojoj poiodici, svoje siguinosti i siguinije
budunosti i stoga je osiguianje ivota uvek bilo u ii inteiesovanja osiguiavajuih
diutava i pojedinaca.
Rezultat toga su biojni i iaznovisni piogiami osiguianja, ijim izboiom osigu-
ianik moe da planiia svoju budunost, ulae u svoju siguinost, u siguinost svoje
poiodice i istoviemeno akumuliia uloena siedstva.
Kako je piihod od piemija stabilan, omoguava dugoionije nansijske plas-
mane najee pieko tiita kapitala, koji obezbeuju znaajan izvoi piihoda
osiguiavajuem diutvu, ovo osiguianje je i svojevisni oblik tednje. Te osnovne
funkcije kvantikuju se uz piimenu nansijske matematike, teoiije veiovatnoe i za-
kona velikih biojeva.
Piimaina funkcija osiguiavaa je, da sa jedne stiane, piikupe piemiju koja je do-
voljna za pokiie svih osiguianih iizika, a sa diuge stiane, da investiiaju piikupljeni
novac u iazne oblike nansijske i iealne imovine, koji e doneti piot i omoguiti
uee osiguianika u dobiti.
U tome su osiguiavajua diutva piaktino posiednici koji piikupljaju piemiju
unapied za budue isplate u vidu isplate teta ili osiguianih suma i uea u dobiti.
Osiguianik sam vii izboi osiguiane sume, odluuje o tiajanju ugovoia o osigu-
ianju i ugovaia dinamiku plaanja piemije osiguianja.
ivotno osiguianje piua zatitu i nansijsku siguinost pojedincu, njegovoj po-
iodici i njegovom poslovanju, jei ukljuuje osiguianje od sledeih iizika
202
:
od smiti,
nemogunosti kolovanje dece,
zatita paitneistva - u sluaju smiti jednog poslovnog paitneia osiguianu
sumu moe da dobije diugi, koji je pietipio gubitak. esto npi. paitnei
osiguia diugog paitneia na visinu njegovog udela, tako da u sluaju njegove
smiti moe otkupiti te udele,
zatita poslovanja ako pieduzee ima osiguiljiv inteies na ivot i zdiavlje
kljunih lica za svoje poslovanje, moe ugovoiiti osiguianje od posledica
nesienog sluaja, zdiavstveno i ivotno osiguianje na ta lica, s tim da na-
knada iz polise osiguianja bude tolika, koliki bi mogao biti izgubljeni piot
zbog gubitka kljunih lica ili kolovanja novog iadnika. U tom sluaju se
polisa osiguianja izdaje na vieme (npi. do penzionisanja kljunih ljudi),
Osnovne kiakteiistike ivotnog osiguianja su:
osnovni iizik koji se pokiiva ivotnim osiguianjem je smit osiguianika,
ugovoii o osiguianju ivota su u piavilu dugoioni (pet, deset pa do
etideset godina),
piemija osiguianja je za celo vieme tiajanja osiguianja jednaka,
tednja,
polisa osiguianja slui kao jemstvo za dobijanje kiedita,
Na tiitu osiguianja najee sieemo sledee viste ivotnog osiguianja:
Osiguianje za sluaj smiti sa odieenim tiajanjem,
Doivotno osiguianje za sluaj smiti,
Osiguianje za sluaj doivljenja,
Meovito osiguianje i
Osiguianje iente
Uz osiguianje ivota esto se ukljuuju iizici invalidnosti, bolesti i nezgode.
Po isteku osiguianja doivljenja, polisa ivotnog osiguianja gaiantuje isplatu
ugovoiene osiguiane sume (uloenih siedstava) uveanu za oekivanu dobit, a u
sluaju smiti, isplauje se osiguiana suma uveana za do tada piipisanu dobit.
Najei piogiami ivotnog osiguianja kod nas su: individualno osiguianje ivota,
kolektivno osiguianje ivota, iiziko osiguianje, ientno osiguianje, stipendijska ienta
- osiguianje dece, dopunsko osiguianje lica od posledica nesienog sluaja, dopun-
sko osiguianje teko bolesnih stanja.
202 STRUNA TRIBINA Andiijaevi, Upiavljanje poitfeljom ivotnih osiguianja, IZVORNI ZNA-
NSTVENI RAD, UDK 368.911
Osiguianje ivota mogu zakljuiti samo zdiava lica, sa ili bez lekaiskog piegleda,
od navienih 14 do 65 (kod nekih osiguiavaa i do 75) godina ivota: za sluaj smiti
(iiziko osiguianje), za sluaj smiti i doivljenja (meovito osiguianje).
Lica koja nisu potpuno zdiava, kao i lica pieko 75 godina ivota mogu zakljuiti
osiguianje ali uz posebne uslove. Lica mlaa od 14 godine i lica potpuno liena
poslovne sposobnosti ne mogu biti osiguiana.
U sluaju zakljuivanja kolektivnog osiguianja ivota ugovoi o osiguianju se moe
zakljuiti i bez obziia na zdiavstveno stanje osiguianika.
Riziko osiguianja ivota obezbeuje isplatu osiguiane sume za sluaj smiti u
toku tiajanja osiguianja. Polisa iiziko osiguianja ivota moe se koiistiti i kao meia
obezbeenja kiedita. Ovo osiguianje mogu da zakljue lica staiosti od 14 do 75 go-
dine.
Piogiam ientnog osiguianja sadii itav niz mogunosti izboia osiguianja
line iente-penzije, koje se mogu svesti na dva osnovna oblika ientnog osiguianja:
doivotnu linu ientu-penziju kao investiciju u buduu socijalnu siguinost, ime
osiguianici sebi obezbeuju dodatnu penziju, ogianiene viemenske iente name-
njene licima koja ele da osiguiaju stalan piihod u odieenom peiiodu (kolovanje,
specijalizacija...).
5. OSIGURANJE RIZIKA U POLJOPRIVREDI
Poto se biljna pioizvodnja odvija na otvoienom piostoiu ona je u stalnom dodiiu
i pod uticajem niza piiiodnih sila koje je teko kontiolisati. Stoga, u poljopiiviednoj
pioizvodnji postoji veliki bioj iizika koji mogu da utiu na piinos useva i plodova.
Piedmet osiguianja u poljopiiviednoj pioizvodnji su sve poljopiiviedne kultuie:
jednogodinje, viegodinje, glavni usevi, podusevi, postini usevi.
Rizici koje pokiiva osiguianje mogu biti:
osnovni paket iizika, tj. giad, poai i udaia gioma,
dopunski iizici - oluje, pioleni miaz, jesenji miaz, poplave, gubitak se-
menskog kvaliteta, paket iizika posle izviene etve odnosno beibe.
Osiguianjem je pokiiven gubitak ioda - piinosa kao posledica oteenja unitenja
kultuie od osiguianog iizika. Osiguian je deo biljke koji odieuje svihu gajenja, zino
(seme), koien, kitola, plod, kalemovi, ieznice, sadnice, kimna masa i di. Kod itaiica
poied zina (semena) moe se posebno osiguiati i stablo (slama kukuiuzovina), a
kod voa i gioa stablo i okot.
Postoje posebna osiguianja za:
osiguianje useva i plodova u staklenicima i plastenicima,
osiguianje stabala voaka i okota vinove loze do stupanja u iod i u iodu,
osiguianje plodova voa od gubitka koliine i kvaliteta,
osiguianje stonog gioda od gubitka koliine i kvaliteta
Taiiianje se vii piema klasama osetljivosti kultuia i zonama iizika klasama
opasnosti podiuija od iizika obuhvaenih osiguianjem.
Osiguianja se utviuje na osnovu oekivanog piinosa po jednom hektaiu i
cene po jednom kg. Suma osiguianja po jedinici poviine pomnoena sa ukupnom
poviinom piedstavlja sumu osiguianja na koju se piimenjuje piemijska stopa.
Osiguianje useva i plodova moe se zakljuiti bez mogunosti piomene cene i uz
mogunost piomene cene u vieme etve - beibe (koiekcija po tiinim cenama), a
piemija za osiguianje useva i plodova se plaa odloeno, po zavienoj etvi - beibi.
Domae ivodinje izloene su iiziku od oboljenja i nesienih sluajeva tako da
osiguianje ivotinja kao ekonomska zatita vlasnika postaje nunost.
ivotinje se mogu osiguiati od:
osnovnog iizika - uginua, piinudnog klanja ili ubijanja zbog bolesti ili ne-
sienog sluaja,
dopunskih iizika koji se mogu zakljuiti uz osnovni iizik - osiguianje
mukih piiplodnih gila od gubitka piiplodne sposobnosti, osiguianje gu-
bitka teleta ili diebeta pii poioaju, osiguianje iizika gubitka piiplodne
sposobnosti junica ili kiava.
Poied navedenih osiguianja od osnovnog i dopunskih iizika postoji mogunost i
zakljuenja dopunskih osiguianja:
osiguianje od opasnosti kastiacije i ovaiiotomije,
osiguianje ivotinja na izlobama i diuga.
Piedmet osiguianja su:
ivotinje u celini, a ne njeni pioizvodi,
sve viste gajenih ivotinja (kopitaii, goveda, ovce, koze, svinje, pele, psi, pas-
timke, fazani, neievi, uike, moike, paunovi i peiad)
neke viste divljih ivotinja (divlje i egzotine ivotinje u zoolokim vito-
vima i van njih).
Uslov za piijem u osiguianje ivotinja je da su ivotinje zdiave i sposobne za
odieenu namenu i da imaju obeleje iadi identikacije.
Piedvien je veliki bioj taiifnih giupa za odieivanje piemijskih stopa, a u zavis-
nosti od viste ivotinja i od viste iizika kojem su one izloene.
6. OSIGURANJE RIZIKA DELOVANJA U OKVIRU
PROFESIJE PROFESIONALNI RIZIK
Ova vista osiguianja obini spada u giupu osiguianja od odgovoinosti i tietiia
se kao neivotno osiguianje, iako se piilino dugo vodila iaspiava o tome da bi ovo
tiebala da bude potpuno posebna giupa osiguianja. Sam pojam odgovoinosti moe
se denisati kao spiemnost odieenog uesnika (piavno ili ziko lice) u odieenom
diutvenom odnosu da piihvati posledice svog postupanja ili nepostupanja u tom
odnosu
203
. Budui da je posledica pogienog ponaanja ili neponaanja tog uesnika
u tom odnosu tetni dogaaj koga uzionik tete piihvata, to se moe govoiiti o nje-
govoj odgovoinosti. Osiguianjem od odgovoinosti osiguiava se iizik naknade tete
tieoj osobi, koga umesto osiguianika nadoknauje osiguiava.
Odgovoinost kao iizik je piavni pojam, budui da to nije zika pojava kao poai,
lom, kiaa ili nezgoda, ali se ostvaienjem iizika odgovoinosti na imovini tieih lica
ili poviedom na telu ili naiuavanjem zdiavlja tieih lica, a zbog kiivice osiguianika
za vieme obavljanja njegove delatnosti ostvaiuje iizik od odgovoinosti.
Danas u svetu postoji tii oblika osiguianja od iizika delovanja u okviiu piofesio-
nalnih delatnosti i to su:
Osiguianje poslodavca od odgovoinosti
Osiguianje od piofesionalne odgovoinosti
Osiguianje od odgovoinosti diiektoia i odgovoinih osoba
Slika VIII 30. Osiguianje od iizika delovanja u okviiu piofesije
6.1 OsIouxn)v osIoonvcn oo oooovoxosiI
U Velikoj Biitaniji je ovo osiguianje (Employeis Liability Compulsoiy Insuiance
- ELCI) obavezno i ono od lica koji su vlasnici imi u ovoj zemlji zahteva da kupe
osiguianje od odgovoinosti za sluaj telesne poviede zaposlenih ili oboljenja nasta-
log tokom njihovog zaposlenja u UK
204
. Ovo osiguianje piua kako veu siguinost
203 D. Klobuai, Risk Management i Osiguianje, Kiatis d.o.o., Sveta Nedelja, Zagieb, 2007
204 Employeis Liability (Compulsoiy Insuiance) Act 1969, Health and Safety Executive, HSE Books,
Sudbuiy, 2006, www.hse.gov.uk
imama u odnosu na tiokove koji bi mogli da ih dovedu do nansijskih tekoa,
tako i samim poslodavcima kojima omoguava izvoie za kompenzaciju iadnicima
ak i u sluajevima nelikvidnosti ime.
ELCI omoguava imama i poslodavcima da isplate sve tiokove kompenzacije
i zakonskih nadoknada zaposlenima koji su se poviedili ili iazboleli na iadu zbog
gieke poslodavca. Od 29 januaia 2007 se poied kompenzacije moiaju nadoknaditi i
tiokovi bolnikog leenja.
Piema zakonu poslodavac moia biti osiguian na najmanje pet miliona funti, a
mnogi osiguiavai automatski obezbeuju pokiie od najmanje deset miliona funti.
ELCI moia da pokiije sve zaposlene u Engleskoj, kotskoj, Velsu u Sevenoj Iiskoj.
Meutim ako neka ima nije iegistiovana kao akcionaisko pieduzee sa
ogianienim jemstvom, ili ako je vlasnik ime istoviemeno i poslodavac i jedini iad-
nik, ili pak ako zapoljava samo lanove najue poiodice, on ne moia da ima ELCI.
Ovo isto vai i za akcionaiska diutva sa samo jednim zaposlenim kada je on vlasnik
50 ili vie, od svih izdatih akcija.
Za spiovoenje i kontiolu ovog zakona zadueno je posebno telo Health and Safe-
ty Executive HSE (Izvina vlast za zdiavlje i bezbednost). Kazna za nepiidiavanje
zakonskih piopisa moe da iznosi i do 2.500 funti za svaki dan za koji nije postojalo
odgovaiajue osiguianje. Piema ovom zakonu neko lice se denie kao zaposleni
iadnik ako:
se od plate koja mu se isplauje oduzima dopiinos za nacionalno osiguianje
i poiez na dohodak,
poslodavac kontiolie kada, gde i kako to lice iadi, i
se zamena ne moe zaposliti u peiiodu dok je to lice u nemogunosti da
iadi.
HSE je giubom piocenom iziaunala da je u pioseku tioak neosiguianih teta
deset puta vei od piemija osiguianja plaenih za isto vieme. Noiwich Union Risk
Seivice (Seivis za iizik Noiwich saveza) piocenio je da neosiguiane tete od nesiea
u manjim imama idu do 315 funti po jednom zaposlenom za godinu dana
205
.
U Sjedinjenim Ameiikim Diavama svaka diava ima svoj zakon koji se odno-
si na bezbednost na iadu i piofesionalna oboljenja, a postoji i fedeialni zakon.
Osiguiavajua diutva nude iazne viste polisa koje se odnose na osiguianje poslo-
davca od odgovoinosti kao to su to
206
:
Osiguianja od odgovoinosti vezanih za piaksu u slubi (Employment-Re-
lated Piactices Liability Insuiance)
205 Reduce Risk- Cut Costs, Te Real Costs of Accidents and Ill Health at Woik, Health and Safety
Executive, HSE Books, Sudbuiy, 2002, www.hse.gov.uk
206 G. E. Rejda, Piinciples of Risk Menagement and Insuiance, 10th Edition, Addisom Wesley, Boston, 2008
Osiguianje za iadniku kompenzaciju (Woikeis Compensation Insuiance)
Osiguianje od odgovoinosti - polisa vlasnika ime (Liability Insuiance,
Businessowneis Policy)
Osiguianje od odgovoinosti vezanih za piaksu u slubi odnosi se na piocese
koje zaposleni ili potencijalni zaposleni vode piotiv poslodavaca zbog neosnovanog
otputanja, diskiiminacije, seksualnog zlostavljanja, neomoguavanja napiedovanja
na poslu, nezapoljavanja i diugih piaksi vezanih za slubu. Tokom poslednjih go-
dina bioj ovakvih sudskih piocesa se znaajno poveao kao i visina nadoknade teta.
Polise osiguianja od opte odgovoinosti obino iskljuuju, ili pak nude ogianienu
zatitu od odgovoinosti vezanih za piaksu u slubi.
Kancelaiija za usluge osiguianju ISO (Insuiance Seivices Oce) izmeu ostalog
daje i opti oblik osnovne polise koja se odnosi na osiguianje od odgovoinosti koje je
povezano sa piaksom u slubi i zapoljavanju
207
. Piema ovoj polisi osiguiava se obav-
ezuje da isplati deo tete i zakonske odbiane do neke maksimalne gianice. Na piimei,
ako je osiguiava u obavezi da isplati 20 od sudskih tiokova, a maksimalna teta
je limitiiana na 25.000$, on e u sluaju da stvaini sudski tiokovi iznose 100.000$
isplatiti 20.000$, a ako stvaina teta iznosi 200.000$ on e isplatiti 25.000$.
Isplata sudskih tiokova je ukljuena u limit polise i ona smanjuje sumu osigu-
ianja koja je na iaspolaganju za isplatu tete. Ottetni zahtev se ne moe namiiiti bez
saglasnosti osiguiavaa, a u cilju uvanja imida i ieputacije poslodavca. Meutim,
ako osiguiava sa podnosiocem ottetnog zahteva postigne dogovoi o poiavnanju,
svako konano poiavnanje iznad dogovoienog pada na odgovoinost poslodavca.
Ovaj oblik polise sadii niz izuzea koja se odnose na odgovoinosti koje su pos-
ledica sledeeg:
Kiiminalnog delovanja, pievaie ili malicioznosti
Ugovoine odgovoinosti
Radnike kompenzacije i slinih zakona
tiajkova ili zatvaianja iadnih mesta
Odgovoinosti diiektnog nadieenog za seksualno uiznemiiavanja svog
podieenog (na piimei, pokiiven je poslodavac a ne diiektni nadieeni ako
ovaj poslednji seksualno uznemiiava nekog zaposlenog)
Poviede nekih zakona koji se odnose na zaposlene
Otputanje, ielokacija posla i piebacivanje na diugo iadno mesto kao pos-
ledica poslovne odluke
Nameina diskiiminacija ili nasilje
Osveta
207 Insuiance Seivice Oce, www.iso.com obezbeuje statistike podatke, aktuaiske analize, tipove poli-
sa i tehnike infoimacije uesnicima na tiitu imovinskog osiguianja i osiguianja od odgovoinosti.
Osiguianje za iadniku kompenzaciju obezbeuje medicinsku negu, isplatu u
novcu, nadoknadu za naslednike i iehabilitaciju iadnicima koji su povieeni ili su um-
ili usled posledica nesiee ili piofesionalnog oboljenja povezanog sa datim poslom.
Isplaena nadoknada zasniva se na piincipu odgovoinost bez kiivice. Poslodavac se
smatia apsolutno odgovoinim za sve nesiee i posledice vezane sa obavljanjem datog
posla, bez obziia na kiivicu. Radnik piima nadoknadu koja je u skladu sa zakonskim
piopisima i nema potiebe da vodi sudsku painicu sa poslodavcem da bi piimio ovu
nadoknadu.
Polisa koja pokiiva iadniku kompenzaciju i odgovoinost poslodavca obezbeuje
sledea pokiia:
Pokiie tiokova iadnike kompenzacije
Pokiie za poslodavca od odgovoinosti
Osiguianje za diuge diave
Pokiie tiokova iadnike kompenzacije obavezuje osiguiavaa da isplati sve
nadoknade za iadniku kompenzaciju i diuge nadoknade koje poslodavac moia da
obezbedi u skladu sa vaeim zakonskim piopisima, a u sluaju poviede na iadu
ili piofesionalnog oboljenja. Za ovaj deo polise nema limita i osiguiava isplauje
sve nadoknade koje su u skladu sa zakonom o iadnikim kompenzacijama u svim
diavama navedenim u deklaiaciji.
Pod izvesnim uslovima poslodavac je odgovoian za isplate koje je izviio osigu-
iava, a koje piemauju noimalnu nadoknadu iadnike kompenzacije. Ovo obino
obuhvata globe ili kazne povezane sa meunaiodnim loim ponaanjem poslodavca,
a koje su posledica sledeeg:
Teko i nameino loe ponaanje poslodavca
Upoljavanje ljudi piotivno zakonskim piopisima
Neispunjavanja piopisa o zdiavlju i bezbednosti
Diskiiminacije iadnika piema zakonu o iadnikoj kompenzaciji
Osiguianje poslodavca od odgovoinosti obezbeuje poslodavcu pokiie za
tiokove painica koje piotiv njih vode zaposleni koji su povieeni u toku iada, ali ije
se poviede (ili bolesti) ne mogu kompenzvati piema postojeem zakonu. Ovaj deo
polise slian je sa diugim polisama za osiguianje od odgovoinosti, pii emu se pivo
moia utviditi da je postojao nemai poslodavca pa tek onda je osiguiava zakonski
obavezan da isplati otetu.
Ovo osiguianje je neophodno iz sledeih iazloga:
Nekoliko diava u SAD ne zahteva osiguianje za iadniku kompenzaciju za
manje ime koje zapoljavaju tioje ili pai iadnika.
Moe se smatiati da neka povieda ili bolest nisu povezani sa iadnim mes-
tom, pa samim tim nisu ni piedvieni postojeim zakonom. Meutim iad-
nik moe da bude ubeen da je ipak i u tom sluaju poslodavac odgovoian
i da povede sudsku painicu.
Neki zakoni o iadnikim kompenzacijama dozvoljavaju da supiunici ili
naslednici mogu da povedu painicu u sluaju gubitka sadiuga ili hiani-
oca.
Povieeni iadnik moe da tui tieu stiani zbog nemaia, koja onda tui
poslodavca zbog njegovog dopiinosa nemaiu. Na piimei, maina je de-
fektna i iadnik se poviedi pa poied nadoknade iadnike kompenzacije
diava moe da mu dozvoli da tui pioizvoaa neispiavne maine. Ovaj
zatim moe da tui poslodavca zato to nije obezbedio odgovaiajua iad-
na upustva ili pak to nije spioveo odgovaiajuu zatitu na iadu.
Ovaj deo polise takoe piedvia neka iskljuenja, odnosno pokiie polise ne
vai u sledeim sluajevima:
Pietpostavlja se da postoji ugovoina odgovoinost
teta je posledica kanjavanja
Telesna povieda zaposlenog koji nije zaposlen u skladu za zakonom
Nadoknada tete je obaveza poslodavca piema vaeem zakonu o iadni-
koj kompenzaciji, piofesionalnom oboljenju, kompenzaciji zbog neza-
poslenosti ili nadoknadu usled invaliditeta
Nameina povieda iadnika od stiane poslodavca
Telesna povieda je nastala izvan SAD i Kanade
teta je posledica nasilja, degiadacije, loe ocene iadnika, piemetaja na
diugo iadno mesto, uznemiiavanja, diskiiminacije ili piekida zaposlenja.
Telesna povieda je piedviena vaeim zakonskim piopisima
Telesne poviede kod komandanta ili lana posade bilo kog pievoznog
siedstva
Globa ili kazna su posledica kienja zakonskih piopisa
Osiguianje u diugim diavama odnosi se na ottetni zahtev za iadniku
kompenzaciju u skladu sa zakonom neke diuge diave. Naime, pokiie za iadniku
kompenzaciju vai za diave navedene u infoimativnoj (deklaiativnoj) stiani po-
lise. Meutim, ako iadnik bude povieen u toku poslovnog puta u diavi koja nije
navedena, ako je zakon date diave iii tako da je iadnik u toj diavi pokiiven
zakonom za pietipljenu poviedu, ili ako poslodavac pioiii iad na neku diugu
diavu, pii emu iadnik podlee zakonu o iadnikoj kompenzaciji u toj diavi,
ovaj deo osiguianja je neophodan.
Poied ovih vidova pokiia mogue je obezbediti i dobiovoljno osiguianje
kompenzacije, pii emu se endoisment o dobiovoljnoj kompenzaciji dodaje ovoj
polisi, ime se osiguiava obavezuje da isplati nadoknadu za iadniku kompen-
zaciju i onim iadnicima koji nisu obuhvaeni vaeim zakonskim piopisima.
Opte uzevi, ovo osiguianje obezbeuje nedeljnu isplatu nadoknade u goto-
vom novcu, a u toku peiioda iadne nesposobnosti. Tiokovi za medicinsku negu
su neogianieni, a na iaspolaganju postoje i iehabilitacione usluge i nadoknada
naslednicima. Poied ovoga, piogiam iadnike kompenzacije piomovie bezbed-
nost na iadu i zatitu zdiavlja na poslu zbog toga to se od poslodavaca tiai da
obezbede piogiame za spieavanje teta i to se vii njihovo iangiianje.
Osiguianje od odgovoinosti - polisa vlasnika ime obezbeuje opte osigu-
ianje za poslovna ime. Data odgovoinost se pokiiva kada se dogodi i, uz izvesne
izuzetke, ovo osiguianje je slino optem osiguianju od odgovoinosti.
U osnovu ovo osiguianje pokiiva poslovnu odgovoinost i medicinske tiokove.
Poslovna odgovoinost obuhvata pokiie za telesne poviede, tetu na imovini i
linu i piopagandnu poviedu. Takoe je obezbeeno i pokiie da medicinske
tiokove, Tako, na piimei, ako kupac u piodavnici obue padne i polomi iuku, nje-
govi medicinski tiokovi e biti isplaeni do nekog limita, bez obziia na zakonsku
odgovoinost.
Minimalna suma osiguianja koja se obezbeuje za osiguianje od odgovoinosti
i medicinske tiokove je 300.000$ po jednom dogaaju, to se moe poveati do 2
mi-liona dolaia to piedstavlja goinji maksimum. Limit medicinskih tiokova je
5000$ po osobi, a postoji i posebni limit od 50.000$ za tetu na imovini koja je pos-
ledica poaia ili eksplozije u iznajmljenim piostoiijama ili piostoiijama u kojima
piiviemeno boiavi naimenovani osiguianik uz dozvolu vlasnika. Vee sume osigu-
ianja su mogue uz endoisment.
Osiguiava plaa zakonske tiokove odbiane osiguianika, ali samo u onim
sluajevima koji su pokiiveni polisom. Ovi tiokovi se dodaju sumi koji je osiguiava
zakonski obavezan da isplati zbog nemaia osiguianika. U ovom sluaju pod osig-
uia-nikom se podiazumevaju i njegovi zaposleni ako deluju u okviiu svojih ak-
tivnosti.
Kod ove polise izuzea obuhvataju oekivanu ili nameinu poviedu, ugovoinu
odgovoinost, odgovoinost usled pijanog stanja, iadniku kompenzaciju i sline za-
konom piopisane nadoknade, zagaenja ivotne siedine, avion, automobil ili vode-
no pievozno siedstvo, piofesionalne usluge, tetu na pioizvodima iada naimeno-
vanog osiguianika, tetu na oteenoj imovini i opoziv pioizvoda.
Iako pokiie od odgovoinosti izuzima piofesionalne usluge, mogue je piikljuiti
endoisment o piofesionalnoj odgovonosti apotekaia. Izuzee od auto odgovoinos-
ti ne odnosi se na paikiianje automobila na ili poied piostoiija koje su vlasnitvo,
ili koje je ientiiao naimenovani osiguianik. Ovo izuzee je posebno vano ako i-
ma ima zaposleno lice zadueno za paikiianje automobila klijenata. Meutim, ne
postoji pokiie za tetu na kolima klijenata koja vozi to zaposleno lice. Na kiaju
izuzee za sluaj pijanstva vai samo ako se naimenovani osiguianik bavi poslo-
vima pioizvodnje, distiibucije, piodaje, usluge ili ispoiuivanja alkoholnih pia.
Pokiie vai u sluajevima da se alkohol slui kod funkcija koje su uzgiedne poslo-
vima osiguianika. Tako, na piimei ako se u kompaniji slavi Boi i zaposleno lice u
alkoholisanom stanju poviedi nekoga, ima je pokiivena.
6.2 OsIouxn)v oo xovvsIonIv oooovoxosiI
Ovo osiguianje obezbeuje zatitu piotiv sudskih piocesa zbog nesavesnog
postupka i onih postupaka iji je iezultat stvaina pogieka ili omaka.
U okviiu ovih osiguianja piedvieno je osiguianje lekaia, hiiuiga i zubaia od
odgovoinosti koje pokiiva nesavesno leenje ili omaku koja za posledicu ima
poviedu ili tetu po pacijentovo zdiavlje. Ova polisa obezbeuje iioko pokiie
koje podiazumeva da e osiguiava isplatiti sve iznose koje su obaveza osigu-
ianika piema vaeim zakonskim piopisima. U ovom sluaju odgovoinost nije
ogianiena samo na sluajni in ve i na nameino delovanje koje je izvieno u
cilju najbolje nameie da se pacijentu pomogne, pii emu je dolo do neke pov-
iede. Poied toga polisa obezbeuje pokiie i za odgovoinost lekaia koja je pos-
ledica nemaia njegovog zaposlenog, ali obino sestie nisu ovim obuhvaene, jei
one moiaju imati sopstvenu polisu za piofesionalnu odgovoinost.
Za svaki medicinski incident piedviena je maksimalna suma, a za svako
pokiie postoji agiegatni limit.
Ovaj vid osiguianja nije zamena za ostale neophodne oblike osiguianja, a ova
polisa dozvoljava osiguiavau da izvii poiavnanje ottetnog zahteva bez sa-
glasnosti lekaia. Cena jedne ovakve polise moe da dostigne i sumu od 75.000$
godinje, pa lekaii esto piaktikuju defanzivnu medicinu i izbegavaju visoko-
iizine specijalnosti kao to su to neuiohiiuigija ili poioaji, ili pak zahtevaju
zakonsko ogianiavanje nadoknade u sluajevima lekaiske gieke.
Osiguianje za pogieke i omake obezbeuje zatitu od tete koju je osigu-
ianik izazvao svojim nemainim delovanjem, giekom ili omakom. Ovo osigu-
ianje je potiebno agentima i biokeiima osiguiavajuih diutava, zastupnicima
putnikih agencija, agentima za nekietnine, beizanskim biokeiima, advokatima,
konsultantima, inenjeiima, aihitektama i diugim licima koja daju savete klijen-
tima. Ove polise se obino izdaju na bazi pokiia podnesenih ottetnih zahteva,
pii emu se pokiivaju samo oni zahtevi koji su posledica gieke nastale tokom
viemena vaenja polise (i posle ietioaktivnog datuma).
6. OsIouxn)v oo oooovoxosiI oIxvioxn I oooovoxIu
ososn
Ovo osiguianje pokiiva sudske piocese koje piotiv njih vode akcionaii, za-
posleni, konkuientske fiime, vladine agencije i diuge stiane zbog navodnog
pogienog iukovoenja. Ova polisa obezbeuje finansijsku zatitu za diiektoie
i slubenike koipoiacija ako im se sudi za pogieno iukovoenje kompanijskih
poslova. Ove polise nisu jednoznane, ali imaju neke glavne kaiakteiistike koje
obuhvataju:
Linu odgovoinost diiektoia i slubenika zbog njihovog pogienog delova-
nja, pii emu se denicija pogienog delovanja iazlikuje od osiguiavaa do
osiguiavaa
Pokiie koipoiativne nadoknade koje pokiiva tetu nanetu koipoiaciji koja
je iezultat obaveze kompanije da diiektoiima ili inovnicima obezbedi za-
konom piedvienu nadoknadu za spoiove za navodno pogieno delovanje.
Sistem osiguianja od piofesionalnog iizika je veoma znaajan za sistem
bezbednosti i zdavlja na iadu, jei obezbeuje sve posledice povieivanja i
deluje stimulativno na podizanje standaida zatite na iadu i odgovoinosti u
spiovoenju piopisanih meia.
Iako je na Zakon o bezbednosti i zdiavlju na iadu utvidio obavezno osiguianje
zaposlenih od povieda na iadu, piofesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa iadom,
sistem osiguianja kod nas nije iazieen.
Jednim delom, zakon ne obuhvata iizike piofesionalnih oboljenja i oboljenja u
vezi sa iadom ali je obuhvaen kioz neivotna i delom kioz ivotna piemijska osigu-
ianja, ali to osiguianje nije jo uvek obavezno.
7. OSIGURANJE EKOLOKOG RIZIKA
Kod ovog tipa osiguianja, osiguiava je suoen sa situacijom gde iizik nije iznena-
dan i sluajan ve se iazvija postepeno tokom dueg viemenskog peiioda i gde se
esto ne moe jasno identikovati dogaaj koji je zapoeo pioces kontaminacije. Ovo
je na piimei sluaj kod polutanata koji tek tokom dugotiajne emisije izazivaju vidljive
tetne posledice, kao to je to, napiimei, efekat staklene bate. Piocena ekolokog
iizika je oteana i injenicom da se esto veoma malo zna o moguim uticajima koji
pojedini mateiijali i supstance mogu da imaju na ivotnu siedinu
208
.
Stoga osiguianje ekolokog iizika moia da se baziia na analizi i pioceni iizika
koja denie koji tip kontaminiiajue mateiije (polutanta) ima osobine koje utiu na
vane funkcionalne i stiuktuine komponente ekosistema. Takoe je veoma vano
pioceniti skalu, intenzitet i vistu uticaja zajedno sa moguniu potencijalnog is-
piavljanja tete piouziokovane datim polutantom, koji ne moia biti samo neka hemi-
jska supstanca ve i bioloki i ziki entiteti. Svaka piocena iizika moia da uzime u
obzii datu lokaciju i njeno okiuenje, nastanjenost u okiuenju i mnoge diuge kaia-
kteiistike oblasti koja je potencijalno izloena ekolokim opasnostima.

208 J. Spuhlei, RC, Enviionmental Insuiance foi Enteipiises. Swiss Reinsuiance Company, Zuiich,
1999
7.1 Osin xnzmnixn)n osIouxI)IvosiI voIosoo xIzIn
Obavezan pieduslov za osiguianje ekoloke odgovoinosti je postojanje jasno
denisanog kiiteiijuma koji dozvoljava da se iizik osiguianja pouzdano kvantikuje.
Ovo se naioito odnosi na ozbiljnost tete, njen tip (telesna povieda ili imovinska
teta) i uziok (osiguianje pokiiva samo sluajne tetne dogaaje, a za postepene
ne nudi pokiie ili pak nudi samo ogianieno pokiie). U veini sluajeva pokiie
osiguianjem nee se podudaiati sa zakonskom odgovoinou. to se bude sticalo
vee iskustvo sa ovim oblikom osiguianja, to e dolaziti i do sve vee usklaenosti
izmeu odgovoinosti i pokiia osiguianjem. Ali uvek e izmeu ova dva elemen-
ta postojati neko neslaganje. Na piimei, pokiie se ne daje za nameino ili zlona-
meino zagaivanje, i postoje limiti osiguianja u odnosu na osiguiane tipove tete i
sume osiguianja. Meutim, izuzetno je teko da se u oblasti ekologije pioceni iizik
tehnikih, naunih i ekonomskih piomena. Danas se zna samo malo, ili se uopte ne
zna uticaj koje mnoge supstance mogu da imaju na nau ivotnu siedinu. Stoga su
kiiteiijumi osiguiljivosti sledei:
Mogunost piocene
Sluajnost
Viestiukost
Ekonomska celishodnost
Moouos: vvocrr
Da bi se piocenila veiovatnoa i ozbiljnost nekog dogaaja moia da postoji neko
iskustvo i statistiki podaci. Veiovatnoa iznenadne i sluajne ekoloke tete se
obino moe odiediti koiienjem statistikih podataka (o eksploziji ili poaiu, na
piimei). Na osnovu saznanja o zakonskoj odgovoinosti, zakonskim piopisima u vezi
sa piojektom i iadom industijskih postiojenja i hemijskim, zikim i biolokim oso-
binama poznatih supstanci, osiguiava moe da dobije ielativno jasnu sliku o iiziku
koji pieuzima. Meutim, ak i ovde postoji iizik od piomene koja ne bi smela da se
potceni, kao to su, na piimei, nova saznanja o uticaju odieenih mateiija na ljudsko
zdiavlje. Noimalno, ova nesiguinost se obiaunava tako to se piemija povea za
neki iznos, ali iziaunavanje veiovatnoe dogaanja piethodno nepoznatih teta ili
ak novih kategoiija teta je veoma teko. Ovakvi iizici se do sada nisu ni osiguiavali
i stoga osiguiavai nemaju potiebnu statistiku tete da bi iziaunali piemiju koja je
adekvatan odiaz ovog iizika.
Dogaaji koji nisu iezultat iznenadnog ili sluajnog dogaaja su emisije koje se
postepeno akumuliiaju tokom noimalnih, nepiekidnih i odobienih opeiacija u in-
dustiijskom postiojenju. Pivo, dogaaj koji je uziok tete nije piepoznat kao takav i
zato se ne moe podvesti pod odieeni viemenski momenat. Noimalno, samo lagana
akumulacija toksinih mateiija u medijumu koji se iii, kao to su to podzemne vode,
mogu da piedstavljaju opasnost po ljudsko zdiavlje. Neki piimeii koji ukazuju na
iaznolikost tetnih dogaaja koji izazivaju zagaenje ivotne siedine, dati su u tabeli
VIII-3.
Poied toga nije poznat ni uticaj koji mnoge supstance mogu da imaju na ivotnu
siedinu, to znaajno oteava piocenu ekolokog iizika. Na piimei, ko e biti odgo-
voian ako se dokae da postoji uziona veza izmeu upotiebe kontiaceptivnih sied-
stava i hoimonske nestabilnosti kod iiba? Da li su to postioai, faimaceutske kom-
panije koje pioizvode lekove ili diutvo koje bi bilo odgovoino za ekoloku tetu kao
to je to pad iiblje populacije ili pak odumiianje pojedinih vista? A ta bi se desilo
ako bi se dokazalo da je to izvan svake sumnje uticalo i na ljudsku iepiodukciju?
Tabela VIII-3
Uzrok Dej st vo Pri meri
Iznenadan Iznenadno
Eksplozija koja oslobaa oblak toksinog gasa; okolno
stanovnitvo otrovano, potrebna evakuacija date oblasti
Iznenadan Postepeno
Eksplozija koja izazove curenje cevovoda; toksine
supstance zagade pitku vodu, stanovnici zatrovani
Postepen Iznenadno
Korodirane cevi za transport gasa i gas procuri napolje;
eksplozija gasa ima fatalne posledice
Postepen Postepeno
Otpadne vode postepeno zagauju pitku vodu,
stanovnitvo otrovano
Pitanje piocene intenziteta tete je jo mnogo kompleksnije pitanje. Jo uvek pos-
toje velike nesiguinosti u pioceni sume koja bi tiebala da se da za budue odtetne
zahteve koji se odnose na poviede (na piimei, zbog tienda tiokova u sektoiu
medicinske nege), kao i za tiokove ienja zagaenih lokacija (tj. zbog piomena u
metodama ienja, poveanja tiokova). I viitualno je nemogue da se sa siguinou
spozna ekoloki iizik u odnosu na zatiene viste i piiiodna stanita.
Eoors ovvvoos:
Dok dva sledea uslova osiguiljivosti, sluajnost i viestiukost, ne bi tiebalo da
piedstavljaju pioblem, ekoloki iizik postavlja pitanje u pogledu ekonomske opiav-
danosti. Poied dugoione piotabilnosti, vanu ulogu u iziaunavanju piemije
imaju i iazni piopisi kao npi. potiebna solventnost osiguiavaa. Zakon zahteva od
osiguiavaa da naplati piemije koje su, u svetlu svih postojeih saznanja o osigu-
ianju, adekvatne za pokiivanje datog iizika. Kod ekolokog iizika ovo ne moe da
se postigne koiienjem tiadicionalnih metoda piocena u osiguianju i stoga je ovde
najbolje postaviti goinji limit na osiguiani iizik. Meutim, osiguiavai bi tiebali da
izbegnu da stvaiaju utisak da su ovakvi limiti indentini sa sumama osiguianja koje
oni obezbeuju (kao u sluaju zakona o odgovoinosti od pioizvoda i zakona o odgo-
voinosti za ivotnu siedinu). Osiguiavai moiaju da budu u stanju da stvaino obez-
bede te iznose (tj. kapacitet u tiitima nansija, osiguianja i ieosiguianja).
Osiguiavajua industiija moia da sagleda kako e osmisliti osiguianje koje nudi,
imajui na umu novi ieim koji piopisuje Diiektiva Eviopske Unije, kao i u kom
obimu e nuditi pokiie. Ovo obuhvata, na piimei, tetu nainjenu bioiaznolikosti
piiiodnog stanita ili kompenzaciju za piiviemene tete nainjene piiiodnim iesui-
sima i ekolokim funkcijama.
Izazov zapoinje sa identikovanjem i piocenom tete, ukljuujui njen intenzitet
i obim. Poetna taka za odieivanje tete je piocena stanja u kakvom je zatieni
iesuis bio pie nastanka tetnog dogaaja. Ovo obuhvata tip i kvalitet iesuisa, kao i
njegovu moguu ekoloku funkciju. esto je ovo stanje samo delimino poznato, ili
pak nije uopte poznato. Meutim, piocena intenziteta tete je osnovni pieduslov
za utviivanje odgovoinosti za tetu koja je nainjena nekom piiiodnom iesuisu.
Na piimei, smatia se da je teta koja je nainjena zatienim vistama i piiiodnim
stanitima znaajna ako su naiueni uslovi za odiavanje biodiveiziteta, ili ako ona
ima uticaj na ekoloki integiitet zatiene lokacije.
Piilikom odieivanja intenziteta tete tieba koiistiti sledee kiiteiijume:
Stepen, duina tiajanja i obim uticaja
Osetljivost i iaiitet iesuisa
Kvalitativne i kvantitativne standaide ivotne siedine kao i saznanje o pii-
hvatljivim limitima
7.2 Posio)vn I ovn xvsv)n zn osIouxn)v oooovoxosiI
oo voIosoo xIzIn
Postoji vie vista osiguianja iizika zagaivanja ivotne siedine, ali se oni u piin-
cipu mogu podeliti u dve giupe
209
:
Osiguianje od odgovoinosti za pogoiavanje stanja ivotne siedine koje pokiiva
odgovoinost pieduzea za tete piiinjene tieoj stiani.
Osiguianje saniianja zagaenja koje pokiiva tiokove saniianja zagaenja na sop-
stvenoj lokaciji osiguianika.
209 J. Spuhlei, RC, Enviionmental Insuiance foi Enteipiises. Swiss Reinsuiance Company, Zuiich,
1999
Iako su ove dve giupe osiguianja u osnovi potpuno iazliite, tiite osiguianja
takoe nudi kombinovane polise koje obezbeuju pokiie kako za iizik od odgovoi-
nosti piema tieem licu tako i za pokiie tiokova sanacije na sopstvenoj lokaciji.
Piistup osiguianja dozvoljava ne samo da se pokiiju neoekivani, iznenadni i
sluajni dogaaji ve takoe i oni koji se odigiavaju postepeno tokom dueg viemen-
skog peiioda. Osiguianje obezbeuje pokiie tokom peiioda tiajanja polise i to za
telesne poviede, tetu na imovini i za specine tete koje su iezultat pogoiavanja
stanja ivotne siedine. ta vie, ono obuhvata tiokove pievencije koje su pieduzete
u cilju spieavanja bliske opasnosti od nastanka osiguianog dogaaja, koji bi siguino
doveo do ostvaiivanja tete.
U sutini se podiazumeva da je pogoianje ivotne siedine dugotiajni pioces
piomene piiiodnih uslova zemljita, vazduha ili vode (ukljuujui podzemne vode)
koje je posledica emisije, oslobaanja ili dispeizije viste, tene ili gasovite mateii-
je, koje su povezane sa opeiacijama koje osiguiano piedizee izvodi na osiguianoj
lokaciji.
Ugovoina suma osiguianja je agiegatni limit za svaki peiiod polise i ako je limit
u potpunosti iscipljen pie isteka polise, gaiantuje se jedno obnavljanje. Oekuje se i
nansijsko uee vlasnika polise kao nain demonstiacije njegovog inteiesa za pie-
venciju pogoianja stanja ivotne siedine. Stoga je postavljen uslov za njegovo iela-
tivno visoko uee u sluaju tetnog dogaaja.
Tabela VIII-4. Opcije stiuktuie polisa koje povezuju polise osiguianja pogoianja
stanja ivotne siedine i polisu osiguianja od opte odgovoinosti
Tipovi rizika Mogua struktura polise
Pogoranje
stanja ivotne
sredine
Postepeno pogoranje
Swiss Re koncept,
opcija 1
Swiss Re koncept,
opcija 2
Neoekivano,
iznenadno, sluajno
pogoranje
Osiguranje od opte
odgovornosti
Druge tete ili
gubici
Drugo neoekivano,
iznenadno, sluajno
pogoranje
Osiguranje
od opte
odgovornosti
Drugo postepeno
pogoranje
Pokrie pod
polisom
osiguranja
od opte
odgovornosti
Pokrie pod polisom
osiguranja od opte
odgovornosti
Specini faktoii koji odieuju nivo iizika su:
Faktoi A: uslovi na lokaciji kao izvoiu emisije:
- tip i koliina mateiijala, supstance i iobe koje se pieiauju, kojima se
iukuje i tiguje i koja je uskladitena,
- tip piocesa i iukovanje opeiativnim pioceduiama,
- tip i tehniki status datog postiojenja i opieme,
- tip meine i monitoiing opieme, bezbednost objekata, i
- piogiami za upiavljanje u sluaju akcidenta i nepiedviene situacije
Faktoi B: tip i veliina potencijalne teta u neposiednoj blizini i iiem
okiuenju date lokacije, tj. izloeni piostoi:
- veliina i gustina stanovnitva
- tip zgiada, objekata i instalacija (infiastiuktuia), i
- akumulacija viednosti.
Faktoi C: Uslovi povezani sa pienosnicima emisije, tj. vazduhom, tlom i
vodom:
- situacija u vezi sa pienosiocima povezanim sa izvoiom (faktoi A) i
izloenom poviinom (faktoi B), kako je to odieeno geolokim, hidio-
geolokim i atmosfeiskim uslovima.
Faktoi D: Opta situacija:
- zakonski i politiki aspekti, kao i subjektivni aspekti povezani sa iizi-
kom, naioito oni koji se odnose na samog vlasnika polise i njegov stav
u odnosu na iizik ivotne siedine.
Piemija koja se naplauje od vlasnika polise tieba da bude odiaz svih goie na-
vedenih faktoia kao i iskustva na osnovu stvainih teta koje su se dogodile u pie-
thodnom peiiodu. Zato se ukljuuje i sistem bonusa i malusa kojim se piemija fazno
smanjuje u tiogodinjim inteivalima sve dok se ne dostigne odieeni minimalni iz-
nos. Ako se pak dogodi osiguiani tetni dogaaj, piemija se autimatski poveava ve
kod sledeeg obnavljanja polise i to za naiedni tiogodinji peiiod. Sve ovo podia-
zumeva da je uslov osiguianja dugoiona saiadnja sa osiguiavaem.
Situacija iizika, a samim tim i potiebnog osiguianja, vaiiia u velikoj meii u zavis-
nosti od sluaja do sluaja, naime od toga da li:
ve postoji dokaz o specinom zagaenju na datoj lokaciji,
ve je izdat sudski nalog za saniianje specinog, identikovanog zagaenja,
ili
zagaenje je konstatovano tek posle datuma poetka vaenja polise i da li
je piipisano piethodnim ili buduim aktivnostima koje tieba da se pokiiju
osiguianjem.
Stoga, svako pojedinano osiguianje tieba da se, u odnosu na obim pokiia, visinu
sume osiguianja, visinu fienize i peiioda tiajanja polise iei na iazliiti nain. Jedino
uz piecizno iazjanjavanje situacije iizika osiguianje moe da se optimalno koiisti
kao siedstvo za pienos iizika.
Opte uzevi, tiite osiguianja nudi sledee piistupe:
Komeicijalna polisa odgovoinosti piema tieim licima (Tiid Paity Li-
ability) TRC i polisa odgovionosti za pioizvde sa eksplicitnim izuzeem
ekolokog iizika
Komeicijalna TRC polisa i polisa odgovionosti za pioizvode sa dodatom
klauzulom o ekolokom iiziku
Komeicijalna TPL polisa i polisa odgovoinosti za pioizvode sa odvojenom
posebnom polisom za osiguianje odgovoinosti od ekolokog iizika
Polise za osiguianje tiokova dekontaminacije
Piva tii osiguianja obezbeuju pokiie u skladu sa odgovoinostima koje giaansko
piavo piedvia za telesne poviede, imovinsku tetu i u nekoj meii i za nancijske gu-
bitke. Na supiot tome Diiektiva EU se oslanja na javno piavo i daje ovlaenja kom-
petentnim oiganima da zahtevaju od iukovodilaca da spiee ili ispiave tetu nanetu
ivotnoj siedini, to zahteva od osiguiavaa da sada iazviju pioizvod osiguianja koji
se baziia na novom ieimu javnog piava.
Polise za pokiivanje tiokova dekontaminacije ili tiokove ienja pivog lica
pokiivaju tiokove koje vlasnik polise naini tokom ienja nepoznate piole ili
budue kontaminacije zemljita koje mu piipada. Ovo pokiie se obino nudi kao
dodatak osiguianju od poaia, tj. za pokiivanje tiokova dekontaminacije koja je
iezultat poaia. Meutim, postoje i ieenja za odgovoinost koja, poied pokiivanja
tiokova koji su posledica iznenadne i sluajne kontaminacije, pokiivaju i tiokove
koji su posledica i postepene kontaminacije date lokacije.
Poied ovoga postoji jo i Polisa za osiguianje odgovoinosti od pogoianja ekolokih
uslova (Enviionmental Impaiiment Liability pollicy - EIL) koja obezbeuje tiadicio-
nalno osiguianje odgovoinosti piema tieim licima za telesne poviede ili imovinsku
tetu, kao i za nansijske gubitke koji su iz toga pioizali i, u nekim sluajevima, i
iste nansijske gubitke koji su navedeni u samoj polisi. U zavisnosti od dizajna i
opisa, ove polise mogu da osiguiaju i iznenadne i sluajne dogaaje iiili tete koje
su se desili postepeno tokom nekog viemenskog peiioda. Komeicijalno pokiie od
odgovoinosti esto izuzima odtetne zahteve za ekoloku tetu, pii emu se ovaj tip
tete osiguiava pieko odvijene polise za osiguianje od pogoianja ekolokih uslova.
Polise za poveane tiokove dekontaminacije poznatih zagaivaa osiguiavaju
dodatne tiokove koji su posledica neoekivane i neotkiivene kontaminacije, pio-
mena u zakonskim piopisima i piiiodnim dogaajima, pii emu svi ovi navedeni
faktoii vode do piekoiaenja piedvienog budeta. Piedustlov za ovaj vid pokiia je
postojanje odobienog plana dekontaminacije sa tano piedvienim budetom.
Na nekim tiitima standaidna TPL polisa je pioiiena endoismentom koji pokii-
va odgovoinost nastalu piimenom EU Diiektive o ekolokoj odgovoinosti. Ovaj
vid ieenja se u zadnje vieme pojavio u velikom bioju zemalja Eviopske Unije. Neki
ameiiki osiguiavai su takoe ponudili dodatak postojeim polisama za osiguianje
od ekoloke odgovoinosti, koje oni nude u Eviopi, koji pokiiva odgovoinost koja pioi-
zilazi iz pomenite Diiektiva.
Realna koiist od pioiienja postojeih ieenja sa ovakvim endoismentom je jasna,
jei na ovaj nain osiguiavai izbegavaju potencijalnu akumulaciju pioblema, jei, kao
piavilo, kod ovakvog pioiienog pokiia nude se samo limiti koji su ispod nivoa uku-
pnog pokiia. ak ta vie, tiokovi iziade i administiiianja ovakve polise su znatno
nii od samostalnih polisa sa osiguianje ekolokih iizika. Meutim, ovde moia da se
vodi iauna o iazdvajanju piemija i alokaciji teta koje su ielevantne za ova pioiiena
pokiia.
Neke Eviopske zemlje imaju nacionalne pulove za osiguianje ekolokog iizika koji
nude sopstvena ieenja polisa za ovu vistu pioblema (Fiancuska Assuipol, panija
Pool Espanol de Riesgos Medicambientales i Italija Pool Inquinamento). Elementi
EU Diiektive se mogu integiisati u postojee pulove i to bilo kao posebno ieenje ili
u obliku endoismenta. Kada se EU Diiektiva pievodi u domae zakonodavstvo bilo bi
dobio da neke zemlje foimiiaju novi pul koji bi pokiivao otetne zahteve u skladu i sa
giaanskim i sa javnim piavom. Ovo, naiavno, podiazumeva da su u pulu zaposleni
stiunjaci za zatitu ivotne siedine koji mogu da vie analizu iizika, odieuju cene
i nain izdavanja polise kao i stiunjake za upiavljanje odtetnim zahtevima. Diuga
piednost ovakvih pulova je mogunost iaspodelje iizika na veliki bioj saosiguiavaa i
ieosiguiavaa.
Neke polise za pokiivanje odgovoinosti od ekolokog iizika, koje danas pos-
toje, nude osiguianje za meie za spieavanje tete koje, u sluaju tetnog dogaaja,
omoguavaju spieavanje inae neizbenih teta. Diiektiva EU zateva ispiavljanje
tete nanete zemljitu tako da ono vie ne piedstavlja znaajni iizik za pogoianje ljud-
skog zdiavlja. Ovo znai da se moiaju identikovati i izbei neka mogua pieklapanja
i pioblemi iazgianiavanja izmeu postojeih pokiia ekolokog iizika i novih konce-
pata koji se baziiaju na EU Diiektivi.
to se tie tiokova pievencije tete kod novih koncepata osiguianja, vano je da
se u pokiie ukljue i tiokovi tehnikih meia za spieavanje daljeg iienja opasnih
supstanci na lokaciji osiguianika. Piema EU Diiektivi ovakve meie tieba da zahtevaju
odgovaiajui vladini oigani i to u sluaju kada ne usvajanje meia za dekontaminaciju
moe da dovede do dalje kontaminacije.
Od velike vanosti je da u polisi bude jasno naznaen okida za pokiie, tako da se
odieena teta moe jasno povezati sa denitivnim peiiodom osiguianja (piiviemeni
obim pokiia). Ovo moe da se postigne tako to se okidai dogaaja piedvide kao
manifestacija koja je povezana da iznanadnim i sluajnim dogaajem, jei se esto
vieme emisije tetnih supstanci moe povezati sa posledinom tetom. Kada ovo nije
mogue, tieba navesti pieciznu deniciju dogaanja da bi datum okidaa pokiia
odgovaiao datumu poetka manifestacije tete. Da bi se umanjila nesiguinost poveza-
na sa ekoloki tetnim dogaajem koji je ve nastao, ali jo uvek nije otkiiven, potiebno
je da osiguiava uvede limitiiano pokiie tete koja se deava tokom peiioda vaenja
polise.
Osiguiava takoe tieba da odiedi koji stepen pokiia e se obezbediti za osiguiane
tete koje su se desile u viemenu vaenja polise, ali nusu bile poznate, nisu se mani-
festovale ili za njih zahtevi nisu podneti do datuma njenog isteka. Za ogianiavanje
peiioda podnoenja ovakvih zahteva koiisti se posebna klauzula koja viemenski lim-
itiia ovaj piodueni peiiod, obino do 24 meseci i kojom se izuzima svako ponovno
utviivanje ili poveanje limita nadoknade za ovaj peiiod. U ovim klauzulama limit
za piodueni peiiod odgovaia neiskoiienom delu limitiiane nadoknade tokom pos-
lednje godine vaenja polise. ak ta vie, pokiie osiguianjem za piodueni peiiod
podnoenja zahteva tieba da odgovaia obimu pokiia koji je vaio tokom posledenje
godine vaenja polise.
Zbog nepostojanja podataka o ovakvoj visti teta, koiisno je da se smanje na-
doknade koje se gaiantuju u ovim novim oblicima osiguianja. Ovi limiti tieba kas-
nije da se usklade tako da budu odiaz novog iskustva steenog sa ovom vistom osigu-
ianja. U svakom sluaju, limiti za piimaine i komplemetaine meie dekontaminacije
ne smeju da budu vei od limita nadoknade kod postojeih osiguianja odgovoinosti
od ekolokog iizika. Zato tieba ugovoiiti podlimit za sluaj kada se pokiije obavezno
iaiavanje.
Kod iziade novog koncepta osiguianja piema EU diiektivi vano je da se iazmotii
do kog stepena tieba da se gaiantuje pokiie za tetu koja piee gianice neke zemlje
(domai tetni dogaaj ili emisija dovede do ekoloke tete u inostianstvu), kao i za
tetu koja je posledica tetnog dogaaja koji se desio u stianoj zemlji, a koja moe da se
desi na sledee naine:
Ogianakikancelaiijaipiedstavnitvo neke kompanije je osiguiano u domicil-
noj zemlji, ali tokom iada na stianom tlu izazove ekoloku tetu.
Radnik koji se nalazi na poslovnom putu u inostianstvu izazove ekoloku
tetu.
Ekoloka tete se desila tokom obezbeivanja usluga ili aktivnosti u inostia-
nstvu.
Ekoloku tetu je izazvao izvezeni pioizvod.
Pioiienje pokiia na stiane zemlje se obino gaiantuje posle detaljne piocene loka-
lne iizine situacija i analize EU Diiektive u odnosu na nacionalno zakonodavstvo, pii
emu okvii pokiia ne bi tiebao da bude iii od onoga to nudi odgovaiajue lokalno
tiite osiguianja, to je naioito vano sa stanovita meunaiodnih piogiama osigu-
ianja.
Kljuni faktoi piilikom iziade ovih novih polisa je denisanje odgovaiajuih
izuzea, kao na piimei:
Upotieba motoinih vozila za koje je mogue obezbediti polisu od odgovoi-
nosti tieih lica i za koje esto vai obavezno zakonsko osiguianje
Veliki iizici (mine, lokacije za odlaganje otpada)
Noimalni iadni iizici
teta na zemljiipiemisama koje su vlasnitvo kompanije, osim ako to nije
eksplicitno pokiiveno osiguianjem,
Pioizvodnja i koiienje pioizvoda koji se zasnivaju na genetski modiko-
vanim oiganizmima.
EU Diiektiva takoe piedvia odgovoinost za ekoloku tetu koju neki iadnik
pioiziokuje u odnosu na vodene iesuise i zemljite na svom sopstvenom imanju.
Pokiie za ove tiokove ve postoji u modeinoj polisi za imovinsko osiguianje. Ono
obuhvata osiguianje tiokova ienja pivog lica i klauzulu o tiokovima dekontami-
nacije, to obezbeuje osiguianje za meie iaiavanja koje su neophodne na lokaciji
osiguianika, poto se mateiijalizuje osiguiani iizik. Pii tome tieba voditi iauna o
lokalnim piopisima i zakonima koji se odnose na zatitu ivotne siedine.
Takoe tieba piouiti do kog stepena postojee osiguianje autoodgovoinosti
obezbeuje pokiie za odtetne zahteve koji nastaju kao posledica EU Diiektive.
Saobiaajna nesiea moe da dovede do velikog piosipanja goiiva to moe da
pogoia stanje ivotne siedine. Diiektiva vai i za tianspoit opasne iobe samo u
onim sluajevima koje ne pokiiva Konvencija o giaanskoj odgovoinosi za tetu
piouziokovanu tokom putnog tianspoita opasne iobe.
7.3 OsIouxn)v oo onsosiI IznzvnIu xvvozom onsIu
mnivxI)n
U naoj zemlji je zakonodavac Zakonom o pievozu opasnih mateiija (Sl. List SFRJ
27i90) i Uiedbom o pievozu opasnih mateiija u diumskom i eleznikom saobiaaju
(Sl. Glasnik Republike Sibije, 53i2002) obavezao vlasnike ili nosioce piava koiienja
opasnih mateiija na teiitoiiji Republike Sibije da posebno osiguiaju opasnu mateiiju
za sluaj tete piiinjene tieim licima usled smiti, poviede tela ili zdiavlja, oteenja
ili unitenja stvaii i imovine ili zagaenja ivotne siedine u toku pievoza.
Izuzev piopisane obaveze za osiguianje, Zakonom i uiedbom nisu pieciziiane
Polise za osiguianje od opasnosti izazvanih opasnim mateiijama, koje daju domai
osiguiavai, obuhvataju osiguianje iizika koje opasna mateiija kao tovai tokom
tianspoita moe da piiini tieim licima, odnosno osiguiava se odgovoinost vlas-
nika ili nosioca piava koiienja na iobi koja ima svojstvo opasne mateiije za tete
koje mogu da nastanu tieim licima u toku pievoza opasnih mateiija, a koje za pos-
ledicu imaju smit, poviedu tela ili zdiavlja, oteenja stvaii i imovine ili zagaenje
ivotne siedine.
Osiguiavajua zatita se piua od tetnih posledica eksplozije, naglog iienja
tetnih gasova, iscuienja opasne mateiije, oteenja piouziokovanih teimikim
ili hemijskim dejstvom spolja na pievoznom siedstvu i ostalih nekontiolisanih i
neoekivanih dogaaja koji dovode do zagaenja.
Kod nekih osiguiavaa osnovica za obiaun piemije je suma osiguianja i ona
ujedno piedstavlja i obavezu osiguiavaa piema oteenim licima za tete koje im
opasna mateiija naini u toku pievoza. Kod diugih, piemija osiguianja se utviuje
piema tipu, visti i kapicetetu vozila, opasnoj mateiiji koja se pievozi i maksimalnoj
obavezi limitu osiguiavaa po jednom tetnom dogaaju.
Kod ove viste osiguianja od odgovoinosti, s obziiom da se iadi o pievozu opas-
nih mateiija pii obiaunu ukupnog obima tete tieba uzeti oekivane tete (O) i
oekivane ekscesne tete (O
exc
), pa se ukupni obim tete moe iskazati kao
210
:
U = O + O
exc
S obziiom da je ovo takvo osiguianje gde suma osiguianja nije poznata, kao osnov
za iziaunavanje piemije uzima se oekivani (godinji ili viegodinji) iznos teta,
bioj objekata (inteiesa) i statiki meiodavni tehniki iezultati. Matematiki obim
oekivane tete (iiziko piemije) bi se mogao iskazati na sledei nain:
O = f
i
x
i
,
gde je:
f
i
fiekvencija teta (kolinik izmeu bioja meiodavnih teta iizika i i ukup-
nog bioja osiguianih iizika i)
i
oekivani iznos piosene tete (kolinik izmeu iznosa meiodavnih teta
po iiziku i, i bioja meiodavnih teta po iiziku i.
Zbog piiiode mateiijala koji se pievozi ovde se mogu oekivati velike, katastio-
falne tete (na piimei, da je iscuielo 40 tona vinil hloiida iz cisteini ispod eleznikog
mosta u Beogiadu, stiadao bi sav ivi svet u kiugu od 8 km). Stoga se ovi iizici ne
mogu iziavnavati zakonom velikih biojeva, ve se stalno moiaju akumuliiati sied-
stva u vidu iezeivi za masovne i katastiofalne tete, a deo iizika iznad samopiidiaja
osiguiavaa se moia ieosiguiati.
210 . Risti, J. Dogani, Rizici pii pievozu opasnih mateiijala i potieba za osiguianjem, Opasne ma-
teiije pioizvodnja, skladitenje, tianspoit i upotieba bezbednost i osiguianje, Seminai, Pieving
a.d., Beogiad, 2003, sti. 199
8. OSIGURANJE KATASTROFALNIH RIZIKA
8.1 OsIouxn)v xIzIn oo xIxooIu ninsixovn
Pioblem kod osiguiavanja katastiofalnih iizika piedstavlja i nemogunost da se
ustanovi homogena zajednica iizika sa dovoljnim biojem osiguianika na iiokom
piostoiu. Budui da je osiguianje dobiovoljno, osiguianje zakljuuju samo oni koji
ive na ugioenim podiuijima ime se ugioava iavnotea poitfelja osiguiavaa ve
na samom poetku. Poied toga teko je utviditi i piosenu cenu tete, jei se ona
utviuje na osnovu statistikih podataka koji obino ne postoje zbog male fiekvent-
nosti dogaanja, a tokom katastiofalnog dogaaja dolazi i do kumulacije tetnih
dogaaja, to dovodi do velikog bioja otetnih zahteva u kiatkom viemenu, ime
nansijska stabilnost osiguiavaa znaajno slabi.
U Belgiji se obeteenje teta izazvanih piiiodnim katastiofama ostvaiuje pieko
posebnog fonda i osiguianja stvaii neindustiijskih iizika. Piiiodne nepogode koje
diava ne kvalikuje kao katastiofalne obuhvaene su iedovnim osiguianjem imo-
vine. Piemije za iizike od piiiodnih katastiofa koji se ne mogu osiguiati na tiitu
osiguianja odieuje poseban biio, a ako naknada iz osiguianja nije dovoljna, onda
inteivenie nacionalni fond do iznosa do kojeg su limitiiane obaveze osiguiavaa
211
.
U SAD, na piimei, pojedinci i mala pieduzea mogu da se osiguiaju od posledica
poplave kod nacionalnog oigana za osiguianje, a na osnovu utvienog nacionalnog
piogiama.
U Fiancuskoj postoji dosta piopisa koji se odnose na katastiofalne iizike. tete
koje su posledica piiiodnih nepogoda (giad, sneg, led) nadoknauju se iz piivatnog
osiguianja, a ieim piiiodnih katastiofa obuhvata one diiektne mateiijalne tete koje
se ne mogu osiguiati, a iji je uziok nenoimalno dejstvo piiiodnih pojava. Ovde
diava vodi iauna o pievenciji ovakvih katastiofalnih dogaaja, odnosno posebno
telo koje se nalazi u okviiu ministaistva za zatitu ivotne sedine i ona odieuje
sadiaj osiguiavajueg pokiia. Diava iziauje plan pievencije i denie iizine
zone vodei iauna o piiiodi i intenzitetu iizika i tipovima opasnosti. Plan takoe
piedvia da oni objekti koji su izgiaeni u zoni gde je to zabianjeno, budu iskljueni
iz osiguianja.
Da bi osiguiava izviio obeteenje potiebno je da tetni dogaaj ima kaiakteiis-
tike piiiodne katastiofe ije posledice denie zakon, da se nalazi na podiuiju koje je
zvanino piiznato kao izloeno piiiodnim katastiofama i da imovina koja je oteena
ili unitena bude osiguiana. Naknada se ne isplauje licima koja nisu zakljuila ugo-
voi o osiguianju, a tete se ieguliu uz odbitak amoitizacije. Ovi katastiofalni iizici
pokiiveni su osiguianjem pokietnih i nepokietnih stvaii koje se koiiste za svakod-
nevne potiebe i stvaii za obavljanje piofesije, kao i osiguianjem motoinih vozila.
211 J. Pak, Osiguianje katastiofalnih iizika
Poied ovoga, Fiancuska je osnovala posebno telo koje ieosiguiava iizike piiiodnih
katastiofa, ime se osiguiavai obezbeuju pieko diavne kase. Ova centialna kasa
za ieosiguianje omoguava osiguiavau da piui neogianieno pokiie, jei na ovaj
nain diava nudi osiguiavaima siguinost u sluaju izuzetnih piiiodnih katastiofa.
Fiancuska je inae i piva zemlja koja je uvela obavezno osiguianje od tehnolokih
katastiofa, tako to je ovaj iizik obavezno ukljuen u osiguianje stvaii, koje inae nije
obavezno. Diavni oigan je taj koji i u ovom sluaju konstatuje da li neki dogaaj ima
kaiakteiistike tehnoloke katastiofe i utviuje podiuja koja su izloena datoj opas-
nosti. Naknada iz osiguianja pokiiva celokupnu tetu na nepokietnim i pokietnim
stvaiima do viednosti koja je ugovoiena u osnovnom ugovoiu. Lica koja su itve
tehnoloke katastiofe, a nisu zakljuila ugovoi o osiguianju stvaii, mogu da budu
obeteena pieko gaiantnog fonda koji pokiiva tete po osnovu obaveznih osigu-
ianja, ali do odieenih limita i to samo za tete na stambenim zgiadama.
U zemljama koje nisu uvele obavezno osiguianje tehnolokih katastiofa ove tete
se nadoknauju iz iedovnog osiguianja. Meutim, poto ovakva osiguianja uglavnom
ne pokiivaju sve dogaaja i sve tete, diave nastoje da pomognu osiguiavaima da
piihvate to potpunije pokiie uz komeicijalne uslove, tako to se uz podiku diave
osnivaju pulovi ieosiguianja, a diava nadoknauje iznose teta koji ne mogu da se
pokiiju siedstvima pula.
U svetskim iazmeiama je u pioseku oko 25 teta koje su posledica piiiodnih
katastiofa pokiiveno osiguianjem. to se tie novih tiita osiguianja, odnosno ze-
malja u iazvoju pokiivenost ovih vista teta osiguianjem iznosi samo 7
212
.
U poslednjih deset godine na 10 najveih tiita osiguianja (USA, Japan, Eviopa,
Austialija, Kanada, Italija, Meksiko, Kolumbija, Iziael i Poitugalija) obim piemija
za osiguianje od katastiofalnih iizika koji je obezbeen ieosiguianjem je u stalnom
poiastu i iznosi 8 do 10 godinje. Naime, tieba napomenuti da ieosiguianje igia
glavnu ulogu u upiavljanju ovim katastiofalnim iizicima.
Takoe tieba napomenuti da je u poslednjih 10 godina komeicijalno tiite osigu-
ianja od zemljotiesa u znaajnom poiastu. Ovo znai da e se tete iaspodeliti na
veliki bioj osiguiavaa i na globalnu industiiju ieosiguianja. Ovaj nivo diveizikacije
i iaspodelje iizika e znaajno smanjiti efekte ovih katastiofalnih dogaaja na tiitu
i stabilizovae industiiju osiguianja upikos velikim tetama.
Danas mnoge osiguiavajue kompanije koiiste modelje za piocenu katastiofalnih
iizika koji daju kiivu fiekvencije tete i analiziiaju oekivane tete, to osiguiavaima
omoguava da kontioliu iazliite kljune aspekte kod pieduzea koja su izloena
ovoj visti iizika.
212 M. Guatteii, M. Beitogg and A. Castaldi, A Shake in Induiance Histoiy, Te 1906 San Fiancisko
Eithquake, Swiss Teinsuiance Company, 2005
Pie 1990. godine uobiajeni piistup u odieivanju cene za ovaj vid osiguianja, kao
i za piojekciju tete, bili su podaci iz piethodnih slinih tetnih dogaaja i tiendovi
teta koji su sluili za piedvianje buduih teta. Meutim, danas se vii kombinacija
statistikih podataka i piobabilistikih modela da bi se bolje piocenila veiovatnoa
buduih dogaaja.
Zbog toga to veina ljudi koji su izloeni iiziku od poplave podcenjuju ovu vistu
opasnosti, u mnogim zemljama se uglavnom kupuju ona osiguianja kod kojih je
fiekvencija tete oigledno visoka. Zato je i piemija za osiguianje iizika od poplave
visoka i neatiaktivna za veinu potencijalih osiguianika.
Meutim, najbolje je da se pioblem iizika od poplave ieava na bazi tiadicional-
nog osiguianja u skladu sa piincipom solidainosti. Na ovaj nain se iaspodela teieta
teta vii unapied, a ne tek poto se teta dogodi, kao to je to sluaj sa vladinom
pomoi. Sa stanovita osiguiavaa nema iazloga da na tiitu ne postoji sveobuh-
vatno pokiie za tete od poplava, uz uslov piimene osnovnih piincipa osiguiljivosti.
Ovo pietpostavlja blisko paitneistvo izmeu industiije osiguianja, vlasnika polise i
vlade. Piednost ovog piistupa je u sledeem:
itve poplave ne moiaju u potpunosti da zavise od dobie volje diugih, jei
uplatom u fond solidainosti oni stiu piavo na isplatu piethodno ugovoiene
nadoknade.
Poto je obim pokiia unapied denisan isplate mogu da budu bize to u
znaajnoj meii ubizava iekonstiukciju.
Piaktino sve tete nastale na piivatnoj imovini, pa ak i one vezane za
piekid poslovanja mogu da se pokiiju osiguianjem. U tom sluaju vlada
moe da se usmeii na popiavku infiastiuktuie, iji tiokovi piedstavljaju
znaajni udeo u sveukupnim tiokovima potiebnim za otklanjanje posledi-
ca poplave.
lanovi diutvene zajednice koji nisu pietipeli poplavu nee snositi teiet
poplave, kao to je to sluaj kada se koiisti vladina pomo pojedincima, jei
je sada cela teta pojedinaca pokiivena osiguianjem.
Da bi zaiveo ovaj sveobuhvatni vid osiguianja od poplava i da bi zajednica iizi-
ka bila to vea potiebno je odieenim meiama ubediti ljude koji su izloeni tom
iiziku da kupe osiguianje. Poied toga moia da postoji giadacija u piemijama u zavis-
nosti od uestalosti iizika u pojedinim oblastima, od spiovedenih pieventivnih meia
i od njihovog odiavanja, a i ielokacija pojedinih objekata moe da bude jeftinija od
tiokova potiebnih za otklanjanje tete od poplave. Sve ovo moe da dovede i do
znaajnog dugoionog smanjenja iizika od poplava i do homogenizacije zajednice
iizika.
Meutim, esto je uziok poplave veoma udeljen od mesta nastanka tete tako da
vlasnici kua ne mogu da utiu pieventivno ni na koji nain, a isto tako i odiavanje
biana od poplava spada u nadlenost diutvene zajednice. Stoga nije dovoljno da se
samo osiguiavai angauju oko ieenja ovog pioblema ve je potiebna i bliska saiad-
nja sa vladinim oiganima koji donose giaevinske piopise i to ne samo za izgiadnju
kua, ve i za izgiadnju i odiavanje biana za zatitu od poplava.
Za iziaunavanje siednje viednosti tete za dugoioni peiiod, kao i za piocenu
mogue kumulativne tete po jednom dogaaju danas postoje modeine aktuaiske
metode, a industiija osiguianja je nedavno pieduzela inicijativu za sistematko doku-
mentovanje i kooidinaciju piojekta za analizu ovog vida iizika.
Sa stanovita osiguianja danas ne postoji nijedan iazlog da se ne obezbedi sveo-
buhvatno pokiie iizika od poplava, odnosno da se optimiziiaju postojei oblici
osiguianja. ak i bez podike zakonskih piopisa mogue je ostvaiiti veliku zajednicu
iizika, a upotieba modeinih aktuaiskih metoda omoguava piocenu ovog iizika.
Jednostavna iaunica koja je nainjena jula meseca 2004. pokazuje da iioko, au-
tomatsko ukljuivanje iizika od poplave u svaku polisu za zatitu od poaia, koja se
izdaje za domainstva i komeicijalne iizike omoguava da se nacionalnoj zajednici
osiguianja piepoiue stope za piemiju osiguianja od poplava za domainstva koje su
date u tabeli VIII-5.
Tabela VIII-5 Piepoiuene piemijske stope za osiguianje od poplave
Zona
opasnosti
Raspodela osig.
vrednosti pret-
postavka %
Franiza u % od
sume osiguranja
Pretpostav-
ljeni popust za
franizu %
Riziko premija
Zgrada Sadraj Zgrada Sadraj Zgrada Sadraj

< 10 god. O,5 Izuzeto iz pokria
10-50 god. 2,5 2,0 2,0 45 30 O,33 O,45
50-200 god. 5,5 1,5 1,5 35 25 0,28 0,39
200-500 god. 1,0 1,0 1,0 30 20 0,17 0,26
500-1000 god. 0,5 0,5 0,75 25 15 0.12 0,20
>1000 god. 90 0,2 0,5 25 15 0,034 0,077

Ako se na iiziko piemiju doda 75 za sve ostale tiokove, vlasnik kue koja viedi
250.000 za osiguianje bi platio godinju piemiju od 145 u zoni najveeg iizika,
ili 15 u zoni najmanjeg iizika (u kojoj je lociiano 90 od sve osiguiljive imovine).
Stanai iji sadiaj u kui viedi 60.000 platio bi 48, odnosno 8 godinje.
U naoj zemlji su poslednjih godina poplave nanele velike tete. Veina piivat-
nih domainstava koja su pietipela poplavu nisu imala osiguianje imovine i zato je
diava moiala da uestvuje u otklanjanju posledica ovih poplava. Nai osiguiavai
iizik od oluje ukljuuju u okviiu osiguianja poaia i nekih diugih imovinskih osigu-
ianja, pii emu iizik od poplave i zemljotiesa spadaju u dopunski iizik, to zahteva
plaanje dodatne piemije.
8.2 OsIouxn)v xIzIn oo ivxoxIzmn
U Austiiji postoji pul za nadoknadu teta od teioiizma koji piua automatsku
zatitu za sve komeicijalne iizike do visine od 5 miliona evia. Rizici izmeu 5 i 25
miliona evia mogu da se ustupe ovom pulu uz uplatu dodatne piemije, dok se iizici
koji su vei od 25 miliona evia osiguiavaju na fakultativnoj osnovi. Rizici od biolokog
i hemijskog zagaenja se iskljuuju iz ovoga vida osiguianja. Samopiidiaj pula je 50
miliona evia na godinjem nivou, to je iaspoieeno izmeu austiijskih osiguiavaa,
a u skladu sa njihovim udelom na tiitu. Reosiguianje u visini od 150 miliona evia
plasiia se na meunaiodnom tiitu, a jo uvek je otvoieno pitanje ta e austiijska
vlada pieduzeti za iizike vee od 200 miliona evia.
Fiancuska je od 1. januaia 2002. god. osnovala fond koji kontiolie diava, koji
osiguiava i saosiguiava iizike ija je viednost osiguianja vea od 6 miliona evia i koji
pokiiva mateiijalnu tetu i gubitak piota kod osiguianja od poaia i inenjeiskog
osiguianja. Tianzitni iizici se ne ustupaju pulu. Pul funkcionie na osnovu godinje
agiegatne tete. Samopiidiaj industiije osiguianja je 400, a diugi (1,1 mil. pieko
samopiidiaja) i tiei (250 mil. pieko 1,5 mil. ) nivo plasiia se na meunaiodnom
tiitu ieosiguianja. etviti nivo je neogianiena gaiancija pieko tete od 1,75 mil.
to gaiantuje fiancuska diava pieko svoje institucije koja ieosiguiava fiancuska
osiguiavajua diutva.
U Nemakoj je sklopljen spoiazum izmeu Nemake industiije osiguianja i poseb-
nog osiguiavaa fedeialne vlade koji pokiiva sve tete na zgiadama i na njihovom
sadiaju kao i tete zbog piekida poslovanja koje su posledica teioiistikih delovanja
u Nemakoj. Osiguiani su industiijski i komeicijalni iizici lociiani u Nemakoj sa
sumom osiguianja veom od 25 miliona po osiguianjuipolisi, a iizici koji se nalaze
ispod ovog piaga moiaju da se osiguiaju pieko piivatnih osiguiavajuih kompanija.
Osiguianici mogu da tiae godinji agiegatni limit koji je siazmeian njihovom po-
tencijalnom iiziku od teioiizma. Maksimalni godinji agiegatni limit za jednog osi-
guianika (kompanijuigiupu) je 1,5 miliona evia. Ovo osiguianje pokiiva imovinsku
tetu i tetu zbog piekida poslovanja, a obuhvaene su sledee opasnosti: poai, ek-
splozija, nameina oteenja, pad aviona, sudaii aviona ili vozila izazvani teioiistikim
aktom. Izuzea obuhvataju iat, giaanske neiede i demonstiacije, nukleaini iizik,
iadioaktivne supstance, bioloko i hemijsko zagaenje i piekid poslovanja koji je pos-
ledica ovih iizika. tete do 1,5 miliona evia se iskljuivo plasiiaju kod osiguiavaa i
ieosiguiavaa koji posluju na tiitu Nemake. Diugi nivo, odnosno 1,5 miliona evia
pieko 1,5 miliona evia se plasiia na meunaiodnom tiitu ieosiguianja, a za tete
pieko 3 miliona evia fedeialna vlada obezbeuje 10 miliona evia po jednom osiguia-
nom dogaaju na bazi godinjeg agiegata, u odnosu na udeo piemije.
Swiss Re se u osnovi slae da su imovinske tete i piekidi poslovanja koji su pos-
ledica teioiizma osiguiljivi uz uslov da su ispunjeni sledei kiiteiijumi:
Piemija za dodatne opasnosti koje su ukljuene u osiguianje moia da bude
siazmeina oekivanoj visini otetnih zahteva
Odgovoinost za tete koje su posledica teioiizma moia da se ogianii na
noimalne polise za imovinsko osiguianje i osiguianje od piekida poslovanja
Zajednica iizika moia da se pioiii kada je bioj iizika od iste opasnosti pie-
mali da bi se postigla iazumna visina piemije.
Veoma ekasna, a jednostvana meia je novi tip piakse cediianja osiguianja pii
emu se ieosiguianje od ovog vida iizika pieuzima u piopoicionalno ieosiguianje
sa ciljem da se spiei da teta od teioiizma znaajno piee piedvieni i obezbeeni
kapacitet. Ovo moe da se postigne na dva iazliita naina:
Bilo tako to e se odgovoinost osiguiavaa u sluaju teioiizma ogianiiti
na tiadicionalnu piocenu tete, tj. na maksimalnu piedvienu tetu.
Ili to e se kapacitet osiguiavaa vezivati za stvainu odgovoinost za tete
od teioiizma.
Da bi se omoguilo ekasno osiguianje za sluaj teioiistikog napada potiebna
je znaajna saiadnja diave i osiguianja tako to diava moia da osniva fondove na-
menjene za obeteenje u ovakvim sluajevima i da omoguava foimiianje pulova
osiguianja. Pomo diave se ogleda u tome to nansiia tete koje ne mogu da se
pokiiju siedstvima osiguianja i ieodiguianja. Pulovi piihvataju u ieosiguianje iizik
teioiizma koji je ukljuen u osiguianje od poaia i omano osiguianje. Meutim iz
ovih polisa osiguianja iskljueni su iatni iizici.

9. All RISKS OSIGURANJA
All iisks osiguianje (osiguianje svih iizika) se moe denisati kao osiguianje kod
koga se zakljuuje jedna polisa za ugovoieni bioj iizika, i omoguava pioiienje stan-
daidnih oblika pokiia od svih, neimenovanih opasnosti, a sa ciljem da se piui to
potpunija zatita za imovinu i poslovanje pieduzea.
Ovaj tip osiguianja se obino koiisti kod imovinskog osiguianja, osiguianja izgiad-
nje i montae, za osiguianje elektionske opieme i kod komeicijalnih kombinovanih
polisa i u njima se detaljno navode svi iizici koji nisu pokiiveni datom polisom.
Meutim, iako se naziva all iisks ova polisa ne obezbeuje pokiie od svih
postojeih iizika, jei ukljuuje biojna izuzea, uslove, ili ogianienja u pogledu osi-
guiane imovine, osobe ili zatienih inteiesa, a neke polise mogu da izuzmu i neke
uzioke tete. Meutim, ovaj tip polise postavlja mnogo iii okvii pokiia od stan-
daidnih polisa osiguianja.
Kod ovako ugovoienog osiguianja, sve to polisom i uslovima osiguianja nije
iskljueno, smatia se da je automatski pokiiveno.
Na piimei, ako polisa osiguianja posebno ne iskljui tete koje su posledica vetia
ili meteoia koji je pao na kuu osiguianika, osiguianje pokiiva ovakve tete.
Na tiitu osiguianja ve dugi niz godina nude se osiguiavajue polisa tipa all
iisks. Koieni ovog tipa polise doseu do staiog pomoiskog osiguianja gde su se pod
opasnostima na moiu podiazumevale viemenske nepogode i opasnost od poaia
koji mogu da unite biod i iobu na njemu. Piva all iisks polisa za izgiadnju i montau
pojavila se 1929 godine u cilju osiguianja konstiukcije mosta (Lambeth Biidge) pieko
Temze u Londonu, a ovaj koncept se kod noimalnog imovinskog osiguianja poeo
naveliko da upotiebljava pie 25 godina, kada su biokeii ovaj koncept pieuzeli od
osiguiavaa iz UK i SAD.
213

Budui da je poslovanje sa osiguianjem od poaia iaslo iz godine u godinu
osiguiavai su imali mogunost da biiaju da smanje piemije ili da pioiie pokiie,
pii emu su izabiali ovo diugo ieenje.
All iisks pokiia zahtevaju od osiguiavaa da se bavi pitanjima koja su vezana
za upiavljanje osiguianjem kao to su to kontiola ili vetina upiavljanja ciklusom
osiguianja, a da bi se postigla zadovoljavajua dugotiajna iavnotea izmeu piemija
i teta. Poied toga ovde se zadiie i u neke piincipe osiguianja kao to su odieivanje
sume osiguianja, viednost zamene, subiogacija ili odustajanje od subiogacije, ugo-
voine obaveze i posebni uslovi, kao na piimei, iskljuenje odieenih opasnosti ili
odieene imovine iz osiguianja.
Svako ieenje all iisks osiguianja moia da bude u okviiu konteksta piincipa osi-
guiljivosti. To znai da moia da bude jasno ta je to to je osiguiava obavezan da
isplati i za ta sve osiguianik ima piava na naknadu. Poied toga ovo osiguianje moia
da bude u skladu sa teoiijom iizika, odnosno moia biti mogue, mada ne uvek i
jednostavno, da se iziauna stvaina piemija, odiedi akumulacija koja nastaje iz
katastiofalnih dogaaja (bilo piiiodnih uzioka, bilo onih izazvanih ljudskom iukom)
i pokiie moia da zadovolji stvaine potiebe klijenta. Pii tom se moia imati na umu
da pokiivanje fiekventnih i manjih iizika nije ekasno ni za osiguiavaa ni za osigu-
ianika, kao i da teta ne moe da bude nameina, niti postepena.
9.1 AII xIss oIIsn u ImovIsom osIouxn)u
All iisks pokiie se opte uzevi nudi na svim konvencionalnim tiitima imo-
vinskog osiguianja, ali niko, ni osiguiavai, ni ieosiguiivai nisu spokojni u pogledu
ove viste osiguianja. Sam naziv obeava mnogo vie od onoga to ovaj pioizvod nudi,
to esto izaziva iazoaienje kod klijenata kada doe do iealizacije samog osiguianja.
213 P. Butikofei, G. Galey. All iisks in piopeity insuiance - an attempt to iemove ambiguties, Technical
Communications Chief Undeiwiiting Oce, Swiss Re, Zuiich, 2005
Isto tako i sami osiguiavai su esto iznenaeni nastalim tetama iako im je tokom
iada na iziadi polise sve bilo savieno jasno.
Jedan od izazova kod ove viste osiguianja je iziaunavanje piemija. Ovde se
postavlja pitanje kako odiediti piavu piemiju za osiguianje pokietne i nepokiet-
ne imovine ako ak ni sve osiguiane opasnosti nisu u sutini poznate. Statistika o
tetama ovde pomae samo utoliko da ukae na najnii iznos piemije koji moe
da bude potieban. Na sieu osiguiavai nisu sasvim u gubitku kada se suoavaju
sa pieostalim iizikom. Svakako da iazvoj sistematskog piojekta i sistematsko
iziaunavanje piemije pomae da se izvii taiming svih zveii iizika i omoguava
da svi elementi pokiia budu piueni po odgovaiajuoj ceni.
9.2 RIzI nII xIss osIouxn)n zn osIouxnvnn
Ovaj vid osiguianja je mnogo iiziniji od diugih vidova imovinskog osiguianja
i stoga moia paljivo da se optimiziia da bi mogla da se izvii kompenzacija nekih
kaiakteiistinih slabosti kao to su to iizik gieke, iizik od piomene i inteini iizik.
Rizik gieke se odnosi na piethodni viemenski peiiod i deava onda, kada za
ovaj peiiod ne postoje podaci iz poslovnih knjiga, ili se pak isti ne mogu sagledati
sa dovoljno tanosti. All iisks osiguianje je mnogo osetljivije na ovakvu vistu gieke
nego polise u kojima su navedene sve opasnosti koje pokiiva data polisa, jei je esto
mnogo tee svisishodno kategoiisati tete. Tako, na piimei, moe biti teko odiediti
iazloge uktuacija piethodnih teta.
Rizik piomene odnosi se na budui viemenski peiiod i to je iizik da e doi do
negativnog odstupanja stvainih, od piojektovanih teta zbog nepiedvidivog iazvoja
diutva, piavnih noimi ili tehnikog napiedka. Moe se uoiti da je danas ekonomi-
ja podlona bizim piomenama to je posledica globalizacije pioizvodnje, piocesa i
iesuisa. Budui da all iisks osiguianje navodi samo izuzea, pii emu su sve ne nave-
dene opasnosti pokiivene, jasno je da je ovaj tip osiguianja mnogo vie izloen ovoj
visti iizika nego diugi oblici imovinskog osiguianja.
Inteini ili opeiativni iizik odnosi se na gieke koje je mogue nainiti piilikom
iziade polise. U sluaju tete ovo uvek dovodi do nepiijatnih iaspiavljanja pa i do
sudskih spoiova piotiv autoia polise ili optih uslova osiguianja. Stoga je potiebno
da se piilikom iziade ove polise posebno povede iauna o sledeim elementima:
Nedostatak u samom nazivu polise all iisks (svi iizici).
Tekstovi koji mogu da dovedu osiguianika u zabludu: ieklamne biouie,
polise, uslovi.
Nepokietna i diuga imovina koja je osiguiana i izuzeta.
Poveani iizik od ne naimenovanih opasnosti.
Pioblem pioistekle tete.
Pitanje foimiianja cene.
Reosiguianje.
Budui da sam naziv all iisks ovog osiguianja nije sasvim taan, to je u Fian-
cuskoj dogovoieno (tokom 1982) da se ovaj pioizvod ne koiisti godinu dana, a za-
tim je uveden naziv all iisks osim koji nagovetava da izvesni iizici mogu da budu
izuzeti.
U Austialiji je zabianjen ovakav naziv i ovaj tip polise se naziva industiijski
posebni iizici. U SAD polise imovinskog osiguianja nose iazliite nazive kao speci-
jalni oblik. Meutim iziaz all iisks se jo uvek na iioko koiisti.
Opte uzevi piofesionalci u osiguianju su svesni da je i sama ie iizik ne-
odieena. Kod imovinskog osiguianja ona moe da znai osiguianu lokaciju ili osig-
uiani objekat ili osiguianu opasnost. Kod ieosiguianja ovo se tumai kao poslovanje
cediiano ugovoiom ili fakultativni iizik. Specijalisti stalno tee da ovaj teimin ko-
iiste u jasnom kontekstu i kod njih obino nema nespoiazuma u pogledu njegovog
znaenja niti je ie iizik pioblem kada se nalazi u nazivu polise, jei se ova ie sas-
vim koiektno iazume sa stanovita piava u osiguianju.
Pioblem piedstavlja upotieba iei all (sve), jei je jasno da polisa imovinskog
osiguianja nigde u svetu ne moe pokiiti sve iizike. Meutim, piavnici ne dozvol-
javaju ovakvu omaku i nekoliko sudova u SAD je stalo na stanovite da su ovakve
omake u all iisks pokiiu nedopustive i donete su piesude na tetu osiguiavaa.
Stoga tieba uvek imati na umu da bi tiebalo izbegavati ovakav naziv polise i koiis-
titi mnogo piikladnije nazive kao to su to industiijski specijalni iizici ili viestiuki
iizik.
9.3 DvosmIsIvosiI I v)nsov ovvznv sn nII xIss
oIIsom
Svaki nejasan i netaan tekst u ieklamnim biouiama ili ak i u samim polisama koji
klijentima daju pogienu ideju piedstavlja piofesionalnu odgovoinost osiguiavaa.
Jo veu opasnost piedstavljaju gieke ili omake u samim polisama ili u optim us-
lovima osiguianja kao to je to na piimei tvienje da e osiguiava nadoknaditi svu
unitenu, oteenu ili izgubljenu imovinu.
Jedna od kaiakteiistika ove viste pokiia je da teiet dokazivanja lei u velikoj meii
na osiguiavau. Samo u sluaju naimenovanih izuzea vlasnik polise moia da dokae
da teta nije posledica izuzete opasnosti. Meutim foimulacija u polisi tipa tete
koje su posledica iata ili slinih nepiijateljstava, civilnog iata, ievolucije, pobune,
ili delovanja vlasti nisu osiguiane, a tamo gde se ne moe tano odiediti da li se ova
izuzea mogu piimeniti, odluka tieba da se donese na osnovu najvee veiovatnoe
jo vie piebacuje teiet dokazivanja na osiguiavaa i veliko je pitanje da li dato izuzee
moe da bude punovano.
Klauzula ugovoia o osiguianju koja foimalno obavezuje osiguiavaa da isplati
odtetu (osiguiljiva klauzula) moia da bude napisana sa izuzetnom panjom. Gieke
koje se ovde naine mogu da imaju dalekosene posledice na celokupnu polisu i stoga
je logino da se tokom iziade modela viestiuke opasnosti zapone sa osiguiljivom
klauzulom kao kamenom temeljcem. Ova klauzula moia da ima sledee kaiakteiistike:
Osiguiana imovina moia da pietipi ziku tetu, odnosno neki stvaini
objekat moia da bude oteen ili uniten, to znai da kiaa moe, a i ne
moia, da se izuzme iz ove polise. tete koje su pioistekle diiektno iz osigu-
ianog dogaaja koji nije eksplicitno izuzet su takoe osiguiane ako postoji
adekvatna uziona veza. Piimei za ovo je teta koju je piouziokovala vode
upotiebljena za gaenje poaia.
Novane tete pioistekle iz teta na imovini se iigoiozno ne iskljuuju iz
all iisks osiguianja, ali se one moiaju eksplicitno identikovati kao takve i
moiaju se navesti u posebnom odeljku polise. Jedini izuzetak su stavke koje
se odnose na tiokove i dobit koje su tiadicionalni deo paketa noimalnog
imovinskog osiguianja kao to su: novo za staio, uklanjanje iuevina i osta-
taka i gubitak iente.
Konskacija ne spada u tetu na imovini. Kada je neto nestalo iz neobjanjivih
iazloga, kada se neto jednostavno izgubi ili zameni nepanjom to ne spada
u tetu na imovini, kao to odgovoinost i lina povieda nikako ne mogu da
budu teta na imovini.
Osiguiana imovina moia da se u vieme tete nalazi u osiguianim piemisa-
ma. Tianzitni iizici, ukljuujui utovai, istovai, piiviemeno skladitenje u
piemisama tieeg lica se noimalno pokiivaju posebnim polisama.
teta na imovini moia da bude sluajna i nepiedvidiva. Sastavljai polisa
pokuavaju da izuzmu tete koje su nameine ili su posledica velikog nemaia
kao to je to slabo odiavanje ili nedovoljne zatitne meie. Stoga u ovim
polisama uvek tieba iazjasniti oba koncepta, odnosno da ne samo da je
iskljuena nameina teta ve i svaka teta koja je piedvidiva.
teta na imovini moia da bude iznenadna, odnosno ne moe da bude poste-
pena ili da se deava tokom nekog viemena. Postoje dogaaji koji se spoio
manifestuju i oni ne vode dalje do piedvidive teta na osiguianoj imovini.
Ipak, kada se pojavi ovakav sluaj kao, na piimei, mala pukotina u zidu koja
jo uvek ne utie na njegovu nosivu funkciju, vlasnik polise je obavezan da
pieduzme meie za umanjivanje tete, odnosno da sam podnese tiokove
vezane za inspekciju i popiavku zida. Ako ovo ne uiadi onda nije mogue
da se kasnije iuenje zida okaiakteiie kao iznenadni dogaaj ak i kada
teta nije mogla da se piedvidi od samog poetka.
- Meutim ne sme se ni pieuveliati iznenadnost nastajanja teta. Na
piimei, meteioloke slube najave oikan i u tom sluaju vlasnik polise
moia da pieduzme iazumne meie za umanjivanje tete, a svaka teta
koja se nije mogla spieiti iazumnim meiama upikos ovom ianom upo-
zoienju je svakako pokiivena.
- Na supiot ovome postepena teta je neosiguiljiva. Kada je ona iezultat
nedovoljnog odiavanja, obeteenje se moe odbiti, ali ak i kada to
nije sluaj dobio je da koncept iznenadnost bude dobio objanjena i
naglaena u klauzuli osiguianja.
Ovde moia da bude jasno da je apsolutno pogieno osiguiati iizik koji se ne
moe iziaunati. Ovakav iizik je neosiguiljiv. Poied toga ne sme se piuiti pokiie za
dogaaje koji se mogu spieiti piimenom minimalne dune panje. Na kiaju inteini
(opeiativni) iizik tieba da se svede na najmanju moguu meiu i tieba se obezbediti
da se nepanjom ne piui pokiie za opasnosti koje osiguiava nije piedvideo i za
koje nije iziaunao piemiju.
9.4 ImovIn I xIzIcI (onsosiI) o)I sv osIouxnvn)u nII
xIss oIIsom
Sve all iisks polise za osiguianje imovine udovoljavaju potiebama klijenta tako to
daju veoma iioku deniciju opasnosti koje mogu da budu pokiivene. Naime, polisa
osiguianja pokiiva sve iizike koji piete zikom unitenju ili oteenju imovine na-
vedene u polisi osiguianja. Tipina imovina koja se osiguiava je stvaina imovina kao
to su zgiade, skladita i njihov sadiaj, zalihe i lina imovina, ali bi osiguiana imovi-
na noimalno tiebala da bude navedena u polisi, kao to je obino sluaj u noimalnim
polisama sa navedenim opasnostima. Maine i opiema se obino osiguiavaju osigu-
ianjem iizika od loma maina, mada postoje i all iisks uslovi za osiguianje imovine
koji ukljuuju i iizike obuhvaene u osiguianju od maina loma.
Meutim, ako je u izuzetnim sluajevima all iisks pokiie pioiieno u piavcu
celokupne stvaine i line imovine, onda se moia nainiti sveobuhvatna lista izuzete
imovine. Osiguiava dobio zna da plaanjem odgovaiajue iiziko piemije osiguianik
moe da kupi pokiie i za ova izuzea, ali i u tom sluaju tieba izuzeti onu imovinu
koju je vlasnik polise osiguiao na diugi nain.
Najjednostavnije je da se tipovi imovine koji se noimalno izuzimaju podelje na
sledee giupe:
Imovina koja je ve iskljuena pod klauzulom o osiguianju kao to je npi.
imovina koja se ne nalazi na osiguianim piemisama.
Fauna i oia, ukljuujui i itaiice.
Vozila, ukljuujui i ona iegistiovana za javni pievoz, lokomotive, vagone,
uspinjae, biodove, amce i avione.
Zgiade u izgiadnji, odnosno svu imovinu koja se nalazi u toku pioizvodnje
i pieiade, u izgiadnji ili demontai, u toku instaliianja i uklanjanja, ispiti-
vanja, popiavke ili modikacije, ienja, ienoviianja ili iekonstiukcije.
Imovina koja se nalazi na otvoienom ili koja zahteva posebne uslove
skladitenja kao, na piimei, hladnjae i imovina koja je lociiana u podzem-
nim piostoiima ili ispod nivoa vode.
Nepokietnost, zemljite, voda, vazduh.
Piiobalne instalacije i instalacije u inostianstvu.
Viednosti (ekovi, viednosni papiii, nakit, maike, dokumenta, umetniki
piedmeti i sl.).
Posebne konstiukcije i objekti kao to su atoii, piiviemene konstiukci-
je, temelji, putevi, tuneli, mostovi, biane, kanali, instalacije u lukama,
piistanita, sletne staze, bunaii, cevovodi.
Nukleaina postiojenja.
Ukoliko all iisks polisa ne obuhvata lom maina onda se ovo izuzee moia ekspli-
citno naglasiti tako to se, na piimei, navede da se izuzimaju svi elektionski i mehaniki
kvaiovi na posudama pod piitiskom, pioizvodnoj opiemi i mainama ukljuujui
i maine za hlaenje, gieka opeiateia, eksplozija i pucanje koji su posledica dejstva
centiifugalne sile i sve posledice kiatkog spoja, stiujnog udaia ili pieopteieenja na
elektiinoj opiami.
Goie navedene kategoiije ne obuhvataju podatke, piogiame, softveie i intelektu-
alnu svojinu, jei ovi ne spadaju u imovinu u uem smislu, kako se to podiazumeva u
osiguianju i ne bi smeli da se klasikuju kao imovina koja potpada pod all iisks im-
ovinsko osiguianje. teta, unitavanje ili neovlaeni piistup i koiienje podataka,
piogiama, softveia i intelektualne svojine ne piipada noimalnom pokiiu all iisks
osiguianja bez obziia na to kakve su sve opasnosti mogue. ak i kada su obuhvaeni
noimalni tiokovi obnavljanja koji pioistiu iz noimalne tete na imovini, kao to su
npi. poai i sl., ovo tieba da se piedvidi specijalnim uslovima, isto kao npi. za tete
na novcu. Sa diuge stiane moia se iazumeti da sva pioistekla teta nije eksplicitno
izuzeta iz pokiia kao na piimei, piogiamska gieka koja moe da izazove tetu od
poaia na osiguianoj imovini.
Nasupiot konvencionalnim osiguianjima imovine u kojima se pokiiveni iizici
noimalno navode u polisi, all iisks polise ih eksplicitno ne pominju. Stoga osiguiava
moia da vodi iauna o tome da izuzme svaki iizik koji ne nameiava da pokiije, jei
iizik koji nije izuzet je automatski pokiiven. Jedno od ieenja je da se daje mnogo
kompletnija klauzula o osiguianju, odnosno da se za svaki navedeni pojam da kiatko
objanjenje. Naime mnogo piecizniji opis osiguianih opasnosti smanjuje bioj ne-
potiebnih eksplicitnih izuzea zajedno sa piisutnim nejasnoama.
Tako, na piimei, moe da se navede sledee:
Da iazaianje ili peimanentna teta znai stalno ziko pogoianje osi-
guianog dela imovine, pii emu se izuzimaju konskacija, nacionalizacija
i slini potezi vlasti, neobjanjene tete i nedostatak inventaia, tete zbog
nelojalnosti i gaiancije, diiektne novane tete kao to su npi. piekidi poslo-
vanja, odgovoinost tieeg lica i povezane pioistekle tete.
Da sluajno znai tetu na imovini koja je nastala nezavisno od elje vlas-
nika polise i njegovih zastupnika. Izuzea su: nameina teta kao podmetanje
poaia od stiane vlasnika, tete zbog velikog nemaia i nehata kojima vlas-
nik polise ili njegov zastupnik pasivno dozvoljavaju da se dogodi sama teta
i povezane pioistekle tete.
Da iznenada i nepiedvidivo znai da se izuzimaju svaki i svi noimalni
piocesi koji utiu na osiguianu imovinu, kao i svaka teta na osiguianoj
imovini koja se moe spieiti paljivim odiavanjem, noimalnim iukova-
njem i koiienjem pogodnog naina skladitenja, kao na piimei habanje
i kidanje, koiozija, ia i oksidacija, postepeni uticaji tempeiatuie ili svetla,
defekti pioizvodnje ili dizajna, defekti mateiijala, skiivene gieke i kvaiovi
i povezane pioistekle tete.
Meutim, postoje tii kategoiije opasnosti koje se apsolutno izuzimaju iz svake
polise imovinskog osiguianja, i na ije izuzee tieba obiatiti panju i piilikom sas-
tavljanja all iisks polise. To su:
Rat (izuzee moia da bude tako foimulisano da poiekne pokiie za sve
tetne dogaaje i zavisne tete koje su diiektno ili indiiektno povezane sa
iatom).
tete vezane za nukleaini iizik odnosno piomene u nukleainoj stiuktuii
atoma, mada to nije mogue uvek izbei, jei se u pojedinim diavama
moiaju pokiiti poaii koji mogu da budu posledica ovakve nesiee.
Zemljoties, poplave, teioiizam, klizanje zemljita i zagaivanje ovekove
siedine.
Opasnosti koje se izuzimaju iz standaidne all iisks polise zavise od lokalnih
uslova i zakonskih piopisa koji vae na iazliitim tiitima. to se tie piiiodnih
katastiofa i iizika od teioiizma to zavisi od datog tiita i njegove povezanosti sa
diavnim ili nadzoinim oiganima, to moia da se uzme u obzii piilikom iziade
date polise, a fiekvencija i intenzitet tete moiaju da budu obuhvaeni piilikom
iziaunavanja piemije.
Pitanja koja se odnose na osiguianje iznenadnih sleganja poviine, klizita, kolapsa
konstiukcija ili nepiedvidivih pucanja u noseim konstiukcijama moiaju posebno da se
obiade. Na nekim tiitima ove opasnosti se mogu osiguiati pod posebnim pokiiem,
a u zavisnosti od lokaliteta i stanja zemljita ove tete se mogu i piedvideti.
Ako neka opasnost ne piedstavlja iizik za vlasnika polise na odieenom loka-
litetu, ona se tieba izuzeti da se ne bi nepotiebno poveavala cena osiguianja.
9.5 PxosIvm xoIsivIv osxvov siviv
Pioblem pioistekle tete je veoma kompleksan i ovde se moiaju stalno imati na
umu tii osnovne aksiome:
Pokiivene su sve imovinske tete koje su diiektno pioistekle iz neizuzetih
opasnosti i koje iz njih slede u kontinualnom lancu dogaaja.
Novane tete kao to su npi. piekid poslovanja ili odtetni zahtevi koji se
odnose na odgovoinost nikada ne pioistiu diiektno iz imovinske tete, kao
ni jedna vista poviede ljudi.
Sve tete, diiektne ili indiiektne, koje su povezane sa apsolutnim izuzeima
se iskljuuju, jei se ti tetni dogaaji i posledine tete smatiaju neosiguilji-
vim i u noimalnim imovinskim osiguianjima.
esto se deava da se podnese odtetni zahtev za tete koje su pioistekle iz izuzetih
opasnosti. Piimei za ovo je eksplozija koja je posledica postepene tete ili teta od
poaia izazvanog kontaminacijom. Meutim, ako je izuzeta teta neposiedan uziok
dogaaja, pioistekla teta nije osiguiana all iisks polisom, osim ako se nekim poseb-
nim iziazima data opasnost nije ponovo ukljuila u polisu.
Nasupiot ovome, izuzeta opasnost se esto pojavljuje kao iezultat osiguiane opas-
nosti. Na piimei, ia koja je iezultat agiesivnog agensa za gaenje poaia. Ovakva
pioistekla teta, ukoliko nije posebno izuzeta, obino je pokiivena obinom imovin-
skom polisom sa navedenim osiguianim opasnostima, ali se moe izuzeti iz all iisks
pokiia.
Da bi se izbegli pioblemi vezani za pioistekle tete najbolje je da se all iisks polisa
podeli na dve sekcije, jednu koja se odnosi na navedene opasnosti i diugu koja se
odnosi na opasnosti koje nisu navedene u polisi. Na ovaj nain se postie da sekcija
koja se odnosi na naimenovane opasnosti bude u stvaii noimalna polisa imovinskog
osiguianja sa pioiienim pokiiem, pii emu su sve tete pioistekle iz navedenih
opasnosti automatski pokiivene. to se tie ne navedenih opasnosti, klauzula o osi-
guianju i opis teimina, kako je to napied navedeno, jasno ukazuje na to da su tete
koje su posledice izuzetih opasnosti izuzete iz ove sekcije. Na ovaj nain se postie
da all iisks polisa, ili kako se to danas sve vie naziva polisa sa viestiukim opasnos-
tima (multipeiil), bude veoma jasno i piecizno denisana da skoio uopte ne ostaje
nikakvih mogunosti za dokazivanje i voenje painica. Poied toga omoguava se
osiguiavau, pa i ieosiguiavai da pieko iaspoloivih statistikih podataka naplate
iealnu piemiju koja e im omoguiti pokiie njihove tete i u sluaju najgoieg sce-
naiija kao to je to, na piimei, piiiodna katastiofa.
9.6 Sixuiuxn nII xIss oIIsv
Na osnovu dosadanjih iskustava moe se zakljuiti da se sve all iisks polise
sastoje iz nekoliko zajednikih elemenata, a to su:
214
Popis koji sadii sve bitne elemente polise ukljuujui i piedmet osigu-
ianja, iizik ili opasnosti koje se osiguiavaju, odbitne fianize, sume osigu-
ianja, piemije, itd.
Pivi deo koji obiauje all iisks osiguianje imovine, znai mateiijalne tete
i moe, ali ne moia, ukljuivati tete od loma maina i od zemljotiesa.
U ovoj sekciji se nalazi osiguiavajua klauzula, iskljuenja iz osiguianja,
odiedbe o naknadi tete, dodatne klauzule (72-asovna klauzula, klauzula
o neoteenim temeljima, klauzula o mehanikomi elektiinom lomu
maina i klauzula o automatskom poveanjui smanjenju piemije osigu-
ianja) i objanjenja pojedinih iziaza.
Diugi deo koji obiauje osiguianje od javne odgovoinosti iiili odgovoi-
nost za pioizvode sa nedostatkom. U ovom delu nalazi se osiguiavajua
klauzula, iskljuenja iz osiguianja i klauzule o meusobnoj odgovoinosti,
o isticanju, zagaivanju i kontaminaciji i o dodatnom pokiiu.
Tiei deo koji obiauje osiguianje zbog piekida iada ili poslovanja koji
su posledica ostvaienih iizika iz pivog dela. U ovom delu se nalaze
osiguiavajue klauzule, iskljuenja iz osiguianja, osnova za utviivanje
tete i utviivanje sume osiguianja, objanjenja pojedinih iziaza i dodat-
ne klauzule.
Opti uslovi osiguianja.
Opta iskljuenja iz osiguianja koja se piimenjuju na sve sekcije osigu-
ianja.
Mesto za potpis ugovoinih stiana iz ugovoia o osiguianju.
Dodaci polisi kao tumaenje pojedinih iziaza i klauzula.
Meutim, ekspeiti za osiguianje i ieosiguianje iz kompanije Swiss Re
piedlau da stiuktuia polise bude podeljena na dva dela i to:
Navedene opasnosti. Ovaj deo sadii sva pokiia koja klijent zahteva i
koja su osiguiljiva i uobiajena u polisi za pioiieno pokiie koja se nalazi
na datom tiitu. Ovaj deo ima kaiakteiistike polise za pioiieno pokiie
u odnosi na iate piemija, odbitne fianize i limite, ime moe da ponudi
legalnu siguinost.
Nenavedene opasnosti. Ovaj deo daje odvojenu klauzulu o osiguiljivosti
koja je piaena objanjenjima upotiebljenih teimina. Ona daje vee od-
214 D. Klobuai, Risk Management i Osiguianje, Tectus d.o.o, Zagieb, 2007
bitne fianize i nie limite. Ovo je opiavdano injenicom da je ovo po-
kiie veoma nedenisano, po svojoj samoj piiiodi, i okaiakteiisano je
poveanim iizikom od gieke i piomene i u nekom sluajevima i nepozna-
tim akumuliianim iizikom. Takoe se ovde navode i izuzea specina za
tehniko osiguianje.
Ostala pokiia kao to su piekid poslovanja, lom maina i posebna pokiia
za infoimacionu tehniku daju se u odvojenoj sekciji po posebnim uslo-
vima.
Za svaku od ovih sekcija se odvojeno odieuje piemija. Piemija za navedene
opasnosti i dodatna pokiia se iziaunava noimalnim pioceduiama, a za sekci-
ju koja se odnosi na nenavedne opasnosti denie se osnovni limit i cena. Svako
poveanje osnovnog limita piaeno je poveanjem cene u skladu sa piojektovanom
emom tete, a piema odgovaiajuoj kiivoj izloenosti teti.
9.7 AII xIss oIIsn zn osIouxn)v Izoxno)v
oxnvvIsIu os)vnin I moin2v
Dugo viemena se smatialo da poslovi izgiadnje i montae spadaju pod imovin-
sko osiguianja, pa ak i dan danas neke kompanije iade na ovaj nain.
215
Meutim,
upikos mnogim slinostima postoje i znaajne iazlike izmeu ove dve viste osigu-
ianja, jei kod osiguianja izgiadnje i montae postoji veliki bioj iizika na jednom
mestu i u duem viemenskom peiiodu.
Takoe postoji iazlika u izloenosti iiziku izmeu gotovog piojekta (izgiad-
nje) i onog u izgiadnji. Otvoieni kanal za postavljanje cevovoda, iskopavanja na
giadilitu za temelje zgiada ili put u izgiadnji su, na piimei, mnogo vie izloeni
uticaju kie nego zavieni piojekat. U stvaii teta na gotovom piojektu se moe
oekivati samo u sluaju katastiofe.
Poied toga osiguiava se kod izgiadnje i montae konfiontiia i sa ekonomskim
faktoiom. Izvoai se ne samo takmie u odnosu na cenu ve i u odnosu na vieme
izgiadnje. Kvalitet mateiijala i iadne snage, kao i metode izgiadnje na poetku ia-
dova mogu odiediti nansijski uspeh ili piopast izvoaa to takoe moe da ima
uticaj na izloenost osiguiavaa iiziku. Da bi mogao da upiavlja iizikom osiguiava
moia da poznaje sve faze izvoenja piojekta i da sagleda svoju ulogu u njima. Ova
uloga osiguiavaa u velikim piojektima piikazana je na slici VIII- 31.
215 L. Wassmei, Contiactois All Risks Insuiance, Swiss Reinsuiance Company, Zuiich, 2000
Slika VIII 31. Uloga osiguiavaa u velikim piojektima
Standaidna polisa osiguianja giaevinskih objekata u izgiadnji, kako je to ve
napied ieeno u ovoj poglavlju, moe da obuhvati sledea osiguianja:
216
Mateiijalne tete na izvienim iadovima izgiadnje ili montae
Mateiijalne tete na ve postojeem objektu koji se nalazi u toku piocesa
iekonstiukcije, adaptacije ili saniianja
Opieme za izgiadnju ili montau izvoaa iadova
Odgovoinost izvoaa giaevinskih iadova piema tieim licima ili sopst-
venim iadnicima
Radne i specijalne maine koje su angaovane na pojedinanoj investiciji
Ugovoinu odgovoinost izvoaa iadova u gaiantnom ioku.
Rizici koji se pokiivaju standaidnim polisama osiguianja objekata u toku monta-
e i izgiadnje obuhvataju poai i neke diuge opasnosti kao to su oluja, eksplozija,
manifestacije, demonstiacije, pad vazduhoplova, piovalne kiae i nepiedviene
giaevinske nezgode. Osiguianje moe da obuhvati i opiemu izvoaa iado-
va (maine, apaiati i mehanizacija) ako su isti navedeni kao piedmet osiguianja.
Pokiivene su i pogieke u mateiijalu, konstiukciji i pioiaunima. Mateiijalne
tete koje su posledica zemljotiesa, poplave ili klizanja tla se posebno ugovaiaju,
kao i osiguianje nemateiijalnih i mateiijalnih teta koje su posledica odgovoinosti
izvoaa iadova.
216 D. Klobuai, Risk Management i Osiguianje, Tectus d.o.o, Zagieb, 2007
Kada je u pitanju osiguianje montanih iadova ono obuhvata osiguianje metal-
nih konstiukcija, iazliitih maina vanseiijskih dimenzija, dalekovoda ukljuujui
deo giaevinskih iadova kao to su temelji i sl. Osiguiani iizici su isti kao i kod
osiguianja giaevinskih objekata, samo su viemenski kiai ali su najiziaeniji u fazi
ispitivanja i putanja u piobni iad.
Budui da za izvoae iadova postoji veliki bioj moguih osiguianja, svi oni su
tabelaino piikazani u tabeli VIII-6.
Tabela VIII-6. Tipovi osiguianja piedvieni za izvoae iadova
Izloenost
riziku
Strane na koje utie rizik
All risk
pokria za
izvoaa
Druga osiguranja ili
kompenzacije
Principal Izvoa
Inenjer/
arhitekta
Fiziko oteenje
IMOVINA
Prevoz kopnom da da ne ne
transportno osiguranje
pomorsko osiguranje
osiguranje imovine (izvan lokacije)
morem ne da ne
da
(endorsman)
Skladite izvan
lokacije
da da ne da
na lokaciji ne da ne da
RADOVI
stalni da,ne da da da
privremeni ne da ne da
posledica loeg
projekta
ne da, ne da
da
(endorsman,
isklj. neispravni
elementi)
Profesionalna odgovornost
inenjera
trea lica
oko i/ili na lokaciji
imovina
da da da
da (pomono
pokrie)
Na i van lokacije:
osiguranje izvoaa od opte
odgovornosti, osiguranje
zaposlenih od odgovornosti,
profesionalna odgovornost
inenjera
lica da da da
da (pomono
pokrie)
Postojea imovina
(ili delovi preuzetih
radova)
da da da da(endorsman) Godinje osiguranje imovine
Postrojenje i oPrema izvoaa
postrojenje i
oprema na lokaciji
ne da ne da(endorsman)
Osiguranje od auto odgovornosti
samohodne maine
na javnim putevima
ne da ne ne
radnici i zaPosleni na lokaciji
(bolest, nesreni
sluaj)
da, ne da ne ne
Osiguranje radnike
kompenzacije i osigiranje
odgovornosti zaposlenih
Izloenost
riziku
Strane na koje utie rizik
All risk
pokria za
izvoaa
Druga osiguranja ili
kompenzacije
Principal Izvoa
Inenjer/
arhitekta
Finansijski/trgovaki rizici
nezavravanje Projekta
tehnike prepreke da da da ne
Profesionalna odgovornost
inenjera, bankovne garancije
principala, obveznice za
izvoenje
fnansijski krah
izvoaa
ne da ne ne
kanjenje radova zbog
osigurane tete da da, ne da, ne
da
(endorsman)
ALOP Akontaciono osiguranje
gubitka profta,
Penali (ugovori za radove)
velike opasnosti
(nematerijalne
tete)
da ne ne ne
loe planiranje,
nedostatak
materijala
da, ne da da ne
nedostatci u izvoenju
Zavrnih radova ne da da ne
Profesionalno osiguranje
inenjera ili penali (ugovori o
radovima)
All iisks osiguianje iadova i montae, takozvano CARiEAR osiguianje (Contiac-
tois all iisksiEiection all iisks) obino obuhvata sledee elemente:
M:rviiir s:r:r
Ovaj deo se odnosi na osiguianje za:
Dobavljae iadova i giaevinske aktivnosti
Izvoae iadova, investitoie, podizvoae
Objekte u izgiadnji i montai
Maine i ostalu opiemu koja se nalazi na giadilitu, ako su isti ukljueni u
viednost iadova
eline konstiukcije
Ovo osiguianje pokiiva sve tete i uzioke osim onih iizika koji su navadeni u delu
koji se odnosi na opta i posebna iskljuenja iz osiguianja.
Osiguiava se viednost investicije iz ugovoia o izgiadnji, pii emu se moe do-
datno ugovoiiti visina sume osiguianja za pokiivanje tiokova iaiavanja i odvoza
mateiijala posle nastale tete. Ovi tiokovi mogu da budu visoki, naioito kada su u
pitanju tuneli i slini objekti.
Poied napied navedenog piedmeta osiguianja posebnim klauzulama se ovo osi-
guianje moe pioiiiti i na:
Opiemu izvoaa iadova i iznajmljenu opiamu
Pomone maine, dizalice, kianove, vozila (osim linih)
Montane objekte na giadilitu
Imovinu iadnika zaposlenih kod osiguianika
Imovinu i opiemu koja postoji na giadilitu (iizik od loma maine se ne
obuhvata ovim osiguianjem)
Osiouvir oo ooovovos:i
Ovaj deo se odnosi na osiguianje od odgovoinosti piema tieim licima, pii emu
se ne moe dobiti pokiie za sopstvene iadnike. Suma osiguianja od odgovoinosti se
obino odieuje kao piocenat od sume osiguianih iadova, ime se ovaj iznos limi-
tiia.
Meusobne odgovoinosti podizvoaa, odgovoinosti izvoaa iadova u toku
odiavanja i njihove ugovoine odgovoinosti mogu se posebno ugovoiiti (posebna
klauzula). Naime, budui da nijedna izgiadnjaimontaa ne moe da se zavii bez ve-
likog bioja podizvoaa, ova klauzula podiazumeva da osiguianje od odgovoinosti
piema tieim licima, poied glavnog izvoaa iadova, obuhvata i sve podizvoae
koji su ukljueni u piojekat koji je naveden u ovoj polisi. Na ovaj nain se izbegava da
se pojedinano izdvoje odgovoinosti za svakog podizvoaa, a ukoliko neki od njih
ima ve zakljuen svoj ugovoi o osiguianju od odgovoinosti, uslovi i sume osiguianja
se moiaju tako uskladiti da budu jednaki za sve uesnike. Ova meusobna odgov-
oinost se ne odnosi na tete koje izvoai iadova uine jedan u odnosu na diugog
tokom izvoena iadova i one se nadoknauju samo u skladu sa delom koji se odnosi
na mateiijalne tete, ako su navedene kao piedmeti osiguianja.
Isiiuri iz osiouvi
Ovde se moe iskljuiti veliki bioj iizika koji je obino obuhvaen u standaid-
noj polisi osiguianja giaevinskih iadova, i sva iskljuena se posebno ugovaiaju, pii
emu se moia stalno voditi iauna o iziaunavanju piemije.
Iskljuenja mogu biti opta (iat i sve viste nepiijateljstava, nukleaine ieakcije,
nameino i nemaino delovanje, piestanak iada i sl.) kao i posebna koja se navode uz
odgovaiajui deo osiguianja.
Iskljuenja koja se odnose na mateiijalne tete, obino obuhvataju:
Posledine tete kao to su to kazne, tete zbog kanjenja, nedostataka u
iadu, gubitka iada
tete koje su posledica loeg piojekta
Tiokove zamene, popiavke, koiekcije loih iadova iiili mateiijala
Tioenje, koioziju, oksidaciju, piopadanje zbog neupotiebe i nedostatka
noimalnih atmosfeiskih uslova
tetu zbog kvaia na elektiinim instalacijama ili loma maina ukoliko ova
teta nije uziok teti na okolnim piedmetima
tetu na svim vistama pievoznih siedstava sa dozvolom za optu putniku
upotiebu
tetu na citeima, pisanom mateiijalu, izvetajima, iaunima, novcu, ispia-
vama, belekama, haitijama od viednosti, ekovima i sl.
tetu koja je otkiivena tek u toku inventaiisanja
Fianizu koja je navedena u piilogu, a koju osiguianik snosi u bilo kom
tetnom dogaaju
Iskljuenja koja se odnose na osiguianje od odgovoinosti, obuhvataju:
Tiokove nastale tokom iekonstiukcije, ispiavljanja, popiavki ili zamene
bilo koje stvaii koja se moe pokiiti u skladu sa pivim delom polise
tetu na zemljitu ili zgiadi koja je posledica vibiacija, otklanjanja ili sla-
bljenja potpoie, poviede osobe ili oteenje na imovini koji su posledica
takvog oteenja (osim ako to nije posebno ugovoieno)
Odgovoinost vezanu uz telesnu poviedu ili bolest zaposlenog u bilo kojoj
imi diiektno povezanoj sa osiguianim piojektom ili nekim njegovim de-
lom, ili lanova njihovih poiodica
Odgovoinost vezanu uz tetu na imovini koja je vlasnitvo ili o kojoj biine
naiuitelj iadova ili bilo koja diuga ima povezana sa osiguianim piojek-
tom, ili njihovih iadnika
Odgovoinost vezanu uz nesieu piouziokovanu bilo kojim pievoznim
siedstvom
Odgovoinost vezana uz bilo koji spoiazum osiguianika da isplati neku svo-
tu kao odtetu ili u neku diugu svihu, ako takva obaveza ne bi postojala i u
sluaju da takav spoiazum ne postoji
Fianizu navedenu u piilogu koju osiguianik sam snosi po bilo kom tetnom
dogaaju
Dooci
Dodaci se odnose na neka pokiia koja se posebno ugovaiaju i oni mogu
obuhvatiti:
Pokiie za tetu ili oteenje zbog tiajka, pobune i civilnih nemiia
Pokiie za uzajamnu odgovoinost
Pokiie odiavanja
Pioiieno pokiie odiavanja iadova
Posebne uslove vezane za viemenski plan izgiadnje iiili montae
Pokiie dodatnih tiokova piekoviemenog i nonog iada tokom piaznika i
ekspiesnog tianspoita
Pokiie dodatnih tiokova vazdunog pievoza
Jemstvo za giaevine u zonama zemljotiesa
Iskljuenje tete, oteenja ili odgovoinosti zbog zemljotiesa
Iskljuenje tete, oteenja ili odgovoinosti zbog poplave ili zatipavanja
Iskljuenje tete, oteenja ili odgovoinosti zbog oluje piaene vetiom ili
oteenja vodom zbog delovanja vetia
Imovinu uskladitenu izvan giadilita
Pokiie za ispitivanje maina i instalacija
Posebne uslovi vezane za izgiadnju tunela, galeiija, piiviemenih ili tiajnih
giaevina ili instalacija iznad poviine zemlje
Posebne uslove za podzemne kablova, cevi i ostalu infiastiuktuiu
Iskljuenje tete na usevima, umama i kultuiama
Posebne uslove za giaenje biana i vodozahvata
Gaianciju za pojedinane giaevinske deonice
Jemstvo za iadnike baiake i skladita
Jemstvo za fabiikuipogon u izgiadnju, opiemu i maine
Jemstvo za giaevinski mateiijal
Posebne uslove vezane uz siguinosne meie zbog padavina, poplava i za-
tipavanja plavnim mateiijalom
Posebne uslove vezane uz uklanjanje ostataka zbog klizanja tla
Posebne uslove vezane uz apaiate za gaenje poaia i siguinosne meie
piotivpoaine zatite na giadilitima
Pievoz unutai zemlje
Seiijske tete
Pokiie za iizik piojektanta
Pokiie za osiguiane ugovoiene iadove koji su pieuzeti ili piedati na upo-
tiebu
Posebne uslove za postavljanje vodovodnih i kanalizacionih cevi
Buenje za potiebe vaenja vode
Postojeu imovinu ili imovinu koja piipada ili je piedata na biigu, uvanje
ili nadzoi osiguianiku
Vibiacije, uklanjanje ili slabljenje piegiade
Posebne uslove za temeljne stubove i potpoine zidove
Doo:r oovronr
Ove dodatne odiedbe se mogu piidodati i deli I i delu II i one se mogu odnositi na
sume osiguianja, osnovu za likvidaciju tete, pioiienje pokiia i slino.
Prvioo osiouvi
Tiajanje osiguianja moia da odgovaia duini tiajanja izvoakih iadova. Izloenost
piojekta moguem iiziku od poaia, poplave, oluje, itd. moe se piomeniti nekoliko
puta tokom peiioda tiajanja ugovoia o osiguianju. Na slici VIII-32 dat je giaki
piikaz poklapanja peiioda tiajanja piojekta i odgovaiajueg osiguianja.
Slika VIII 32.
Peiiod moe da ne bide jasno denisan, jei ispitivanje utie samo na odieene piojekte ili
njihove delove.
Pioiiivanje CAR polise specijalnim endoismanom za ogianieno pokiie tete i oteenja
vezano sa obavezama izvoaa u pogledu odiavanja i aktivnosti.
Tokom peiioda tiajanja osiguianja dolazi do piomene viednosti iadova izvoaa
(viednost pii iiziku) kako je to piikazano na slici VIII-33.
Slika VIII 33. Piomena viednosti pii iiziku tokom peiioda osiguianja
Pvosivrir onir vovi
Za veinu veih piojekata standaidno pokiie koje piedvia osnovna CAR poli-
sa moia da se piilagodi odieenim pioiienjima iiili ogianienjima, a u cilju zado-
voljenja potieba i osiguianika i osiguiavaa. Postoje standaidni endoismani ali oni
ne mogu da odgovaiaju potiebama veoma velikih piojekta pa se u tim sluajevima
piave endoismani po meii piojekta. Jezik koji se koiisti u tim posebnim endois-
manima, za specine uslove ili situacije, moia da bude jednostavan, nedvosmislen i
do te meie jasan da postoji samo jedna mogua inteipietacija. Ovo pioiienje pokiia
moe da obuhvati:
Pos:oir irovi
Ovu imovinu mogu da ine zgiade, instalacije, imovina koja se nalazi pod
staiateljstvom jedne od stiana pod ugovoiom za izvoenje iadova i koja je lociia-
na na ili odmah poied giadilita. U svakom ovakvom sluaju kada je imovina, koja
se ne moe smatiati vlasnitvom tieeg lica, izloena iiziki da bude oteena zbog
opeiacija koje se izvode na giadilitu, ona se moia posebno osiguiati u delu polise
koji se odnosi na mateiijalnu tetu, pii emu se za ovo osiguianje u polisu unosi
dodatna suma. Dodatna piemije se ne moe iziaunati jednostavnim dodavanjem
piemijske stope za iadove koji se izvode, ve se ovo osiguianje u veini sluajeva daje
na bazi pive tete. Budui da je suma osiguianja dispiopoicionalno mala u odnosu
na imovinu koja je izloena iiziku, osiguiava moia da iziauna piemiju u odnosu
na viednosti koje su izloene iiziku. Pokiie se obino ogianiava na tetu koja je
posledica izvoenja iadova i ovde mogu da se izuzmu tete koje su posledica piiiod-
nih nepogoda. Meutim ako se eli pokiie i za ove posebne uslove onda je mogue
da odiguianik pioiii svoju godinju polisu za imovinsko osiguianje ili da od CAR
osiguiavaa tiai da izbiie izuzee od piiiodnih nepogoda iz postojeih pokiia
piedvienih za imovinu.
Pos:voiri i ovvrr izvo voov
Ova opiema je izloena iaznim iizicima kao to su to iizik od pievitanja, su-
daia, klizanja zemljita, odiona kamena, plavljenja i poaia. Osiguianje postiojenja i
opieme piedvia adekvatnu piemiju koja je odieena na osnovu piethodnog iskust-
va osiguiavaa. Meutim, u sluaju velikog bioja ovakve opieme (mobilne maine i
stacionaina postiojenja) izvoa tieba da auiiia spisak ovih postiojenja i opieme
na giadilitu tako da se suma osiguianja menja na polugodinjem ili godinjem nivou
tokom peiioda tiajanja izgiadnje.
Poovrsr u vvoir:oviu
Kod tiadicionalnih piojekata tiite osiguianja je spiemmno da poznatim
izvoaima iadova ponudi, po specijalnim ulovima, neko pokiie za nenameinu tetu
koja je posledica pogieke u piojektovanju, ali u tom sluaju obino ele da zadie
piavo za tiaenje otete od odgovinog konsalting inenjeieipiojektanta. Stoga je
vano da polisa osiguianja ne obuhvati ova lica, ve ona tieba da se osiguiaju poseb-
nim osiguianjem od piofesionalne odgovoinosti. Kod neuobiajenih piojekata, koji
nisu tiadicionalni po svojoj piiiodi, osiguiava moia da dobije sve potiebne infoi-
macije o piojektantima da bi mogao da foimiia ovaj tip osiguianja u skladu sa svojim
i osiguiavaevim potiebama. Pii tom ovo pokiie uvek moia da bude ogianieno
uvoenjem limitiiane nadoknade iiili visokih fianiza.
Tvosovi rsvrv:
Popiavljanje velike tete, naioito kada je u pitanju stabilnost, moe da zahteva
piofesionalni savet. Tiokovi ovih ekspeitskih saveta obino nisu ukljueni u osnov-
ni ugovoi, ve piincipal sa njima zakljuuje posebne ugovoie, ve u skladu sa potie-
bama. Izvoa iadova je obavezan da izmeu ostalog obezbedi i siedstva za pokiie
ovakvih tiokova, koji se obino osiguiavaju pieko odvojene stavke na pivu tetu, u
delu CAR polise koji se odnosi na mateiijalnu tetu.
Dvuo zi vvosivri vovi
U skladu sa zahtevima mogu da se, uz dodatnu piemiju, osiguiaju i tiokovi za
piekoviemeni iad i iad pieko piaznika, avionski tianspoit za bitne elemente, pobune
i tiajkovi.
Osiouvir :oor vrvioo oovZvi
Ovaj peiiod, piema CAR polisi obuhvata vieme tokom kojeg je izvoa iadova
odgovoian da ukloni sve defekte, ukoliko se isti pojave. Ovo je obino denisano u
ugovoiu o izvoenju iadova, ali je veoma vano da se u svakom sluaju od osiguiavaa
tiai odgovaiajui obim pokiia.
9.8 AII xIss osIouxn)v vIvixosv oxvmv (unxovvx I
sovivvx)
Piedmet odiguianja all iisks polise za osiguianje elektionske opieme je elektion-
ska opiema, njeni delovi, pienos infoimacija, meienja i istiaivanja, kontiole i moni-
toiing (ali ne isto mehanike opeiacije), piofesionalna upotieba u komeicijalne
svihe (ali ne i u piivatne svihe) i opeiativni softveiski paketi.
All iisks polise za osiguianje elektionske opieme nude iazna pokiia koja se
obino obiauju u iazliitim sekcijama polise i to su:
Sekcija 1 - pokiie za mateiijalne tete. Ovim se pokiiva tehnoloki iizik
(poai, eksplozija, voda, pievisoki napon, vlaga, koiozija), elementaini iizik
(indiiektan udai gioma, oluja, giad, smizavanje) i ljudski faktoi (vanda-
lizam, nameina teta, piovala, iazbojnitvo, nepanja, pogieka u iadu)
Sekcija 2 - pokiie za podatke. Ovim se pokiivaju podaci iz datoteka i baza
podataka, piogiami i nosioci podataka, pii emu je gubitak podataka pos-
ledica mateiijalnih teta na izmenljivim nosiocima podataka usled iznenad-
nog i nezavisnog dogaaja ili piovale i iazbojnitva
Sekcija 3 - pokiie za poveane tiokove iada. Ovim se pokiivaju tiokovi
koji nastaju usled zamene kompjuteiskog sistema i usled nastanka mateii-
jalne tete na kompjuteiima
Sekcija 4 - pokiie za softvei. Ovim se pokiivaju tete koje su posledica
pogieke u iukovanju, nameine izmene piogiama ili podataka od stiane
tieih lica, pievelikog ili piemalog napona i gubitka stiuje, elektiostatikog
opteieenja, elektiomagnetskog uticaja, vie sile i nefunkcionisanja haid-
veia ili njegovog oteenja
Sekcija 5 - pokiie za piekid iadaigubitak dobiti. Ovim se osiguiava biuto
dobit koja se gubi kao posledica piekida iada na kompjuteiima iji je uziok
neki od iizika koji su navadeni u sekciji 1.
Ovo osiguianje, kao i sva all iisks osiguianja, pokiiva sve tete osim onih koje
su posebno navedene kao nepokiivene. Pii tom uziok pokiivenih teta moe biti
nepanja, neadekvatana upotieba, nedostatak znanja, gieka koiisnika, zlonameini
iad, piovale i iazbojnitva, poaii i eksplozije, udai gioma, upotieba piotivpoainih
apaiata i sistema, demoliianje, voda, poplava, led, sneg i sl, kao i pogiean dizajn,
pogieka u mateiijalu iiili pioizvodnji, pieveliki napon, indukcija i ostalo.
Iskljuenja iz osiguianja koja vae za sve sekcije polise obuhvataju politike ii-
zike, iat, teioiizam, nukleaine iizike, nedostatke i pogieke na elektionici, gaiancije
pioizvoaa, zemljoties, vulkanske eiupcije, cunami, uiagan, tajfun, ciklon, toinado,
obinu kiaa i upotiebu osiguiane elektionike izvan osiguiane lokacije.
Mesto osiguianja moe biti ono gde je opiema ksno instaliiana, a moe se osigu-
iati i pienosiva opiema izvan osiguiane lokacije (uz koiienje odbitne fianize od
najmanje 25).
1. Funkcija osiguianja kao jedne od metoda za upiavljanje iizicima.
2. Objasnite piemiju osiguianja kao funkciju osiguianog iizika.
3. ta je suma osiguianja?
4. Osiguianje na klasinu sumu osiguianja.
5. Osiguianje na ugovoienu viednost.
6. Osiguianje na novu viednost.
7. Osiguianje na pivi iizik.
8. Osiguianje na taksiianu viednost.
9. Objasnite popuste i doplatke, kao i bonuse i maluse.
10. Objasnite viste fianiza.
11. Osiguianje od iizika poaia i nekih diugih iizika.
12. Osiguianje od iizika loma maina i nekih diugih iizika.
13. Osiguianje objekata u izgiadnji i montai.
14. Osiguianje imovine elektiopiiviednih pieduzea.
15. Osiguianje imovine iudnika sa podzemnom eksploatacijom.
16. Osiguianje iizika tianspoita.
17. Osiguianje upotiebe motoinih vozila.
18. Objasnite osiguianje linih neimovinskih iizika.
19. Osiguianje iizika od posledica nesienog sluaja nezgode.
20. Osiguianje iizika ivota
21. Osiguianje iizika u poljopiiviedi.
22. Objasnite osiguianje iizika delovanja u okviiu piofesije.
23. Osiguianje poslodavca od odgovoinosti.
24. Osiguianje piofesionalne odgovoinosti.
25. Osiguianje diiektoia i odgovoinih osoba.
26. Objasnite osiguianje ekolokih iizika.
27. Piistup osiguianju katastiofalnih iizika.
28. Osiguianje od iizika teioiizma.
29. ta se podiazumeva pod All iisks polisom u imovinskim osiguianjima.
30. Stiuktuia All iisks polise.
31. All iisks polisa u osiguianju izgiadnje i montae.
32. Koje su dvosmislenosti i nejasnoe povezane sa All iisks polisom.
IzvouI ouIsvI u osmom vooInvI)u:
1. Geoige E. Rejda, Piinciples od Risk Management and Insuiance, 10th Edition,
Addisom Wesley, Boston, 2008,
2. Diago Klobuai, Riskamagement i osiguianje, Tektus, Zagieb, 2007. godine,
3. B.Maiovi,. V. Avdalovi: Osiguianje i upiavljanje iizikom, Biiogiaka AD,
Subotica, 2004,
4. M. Bijeli, Osiguianje i ieosiguianje, Zagieb:Tectus, 2002,
5. E. Vaughan i T. Vaughan, Osnovi osiguianja-upiavljanje iizicima, pievod sa
engledkog jezika, Mate, Zagieb, 2000,
6. T. Simonovi, B. Paiipovi, R. Vujovi, Sistem kvaliteta u osiguianju uslov-
ljen saviemenim iazvojem pieventivnog inenjeiinga i dostignua iz domena
tehnike zatite, Tehniki sistemi i siedstva zatite od poaia, eksplozija, ha-
vaiija i piovala, Meunaiodna konfeiencija, Beogiad,
7. Piof. di Jelena Koevi, Osiguianje,
8. R. Vujovi, A. Jovanovi, J. Todoiovi, Unapieenje metoda upiavljanja iizi-
kom u industiijskim postiojenjima, Sistemska analiza teta u piiviedi, osigu-
ianje i pieventivno inenjeistvo, 10 Jubilaino savetovanje sa meunaiodnim
ueem, Beogiad, 2002,
9. J. Todoiovi, R. Vujovi, D. otia, I. Caki, Pieventiva i tetni dogaaji kao bi-
tan faktoi osiguianja motoinih vozila u diumskom saobiaaju, Pieventivno
Inenjeistvo, XVIIII Meunaiodni nauno-stiuni skup sa izlobom, Nauka i
motoina vozila, Beogiad 2001,
10. V. Gajovi, Upiavljanje iizikom u tianspoitnom osiguianju, magistaiska teza,
Beogiad 2000,
11. R. Vujovi, T. Simovi, Osiguianje kao faktoi eneigetske stabilnosti, Mogunosti
iazvoja eneigetike na piagu XXI veka u svetlu diutveno-ekonomskog iazvoja
Jugoslavije, Savetovanje, Kopaonik, 1997,
12. T. Simovi, R. Vujovi, M. Mandi, M. Bulatovi, Osiguianje i pieventivna
zatita eneigetskih objekata, Stiuni iad,
13. B. Pieki, Odieivanje maksimalno mogue tete u osiguianju od loma maina
i nekih diugih opasnosti, Osiguianje u teoiiji i piaksi, Dunav osiguianje,
Beogiad, 1997,
14. Andiijaevi, Upiavljanje poitfeljom ivotnih osiguianja, izvoini znanstveni
iad, udk 368.911,
15. Employeis Liability (Compulsoiy Insuiance) Act 1969, Health and Safety Ex-
ecutive, HSE Books, Sudbuiy, 2006, www.hse.gov.uk,
16. Reduce Risk- Cut Costs, Te Real Costs of Accidents and Ill Health at Woik,
Health and Safety Executive, HSE Books, Sudbuiy, 2002, www.hse.gov.uk,
17. Insuiance Seivice Oce, www.iso.com obezbeuje statistike podatke, aktua-
iske analize, tipove polisa i tehnike infoimacije uesnicima na tiitu imovi-
nskog osiguianja i osiguianja od odgovoinosti,
18. J. Spuhlei, RC, Enviionmental Insuiance foe Enteipiises. Swiss Reinsuiance
Company, Zuiich, 1999,
19. . Risti, J. Dogani, Rizici pii pievozu opasnih mateiijala i potieba za osigu-
ianjem, Opasne mateiije pioizvodnja, skladitenje, tianspoit i upotieba
bezbednost i osiguianje, Seminai, Pieving a.d., Beogiad, 2003,
20. J. Pak, Osiguianje katastiofalnih iizika,
21. M. Guatteii, M. Beitogg and A. Castaldi, A Shake in Induiance Histoiy, Te
1906 San Fiancisko Eithquake, Swiss Teinsuiance Company, 2005,
22. P. Butikofei, G. Galey. All iisks in piopeity insuiance-an attempt to iemove
ambiguties, Technical Communications Chief Undeiwiiting Oce, Swiss Re,
Zuiich, 2005,
23 L. Wassmei, Contiactois All Risks Insuiance, Swiss Reinsuiance Company,
Zuiich, 2000,
505 UPRAVLJANJE RIZIKOM PUTEM RASPODELE RIZIKA
IX
UPRAVLJANJE RIZIKOM
PUTEM RASPODELE RIZIKA
D
E
O
1. RASPODELA RIZIKA
U neivotnim osiguianjima, osiguianje iizika moe se iealizovati obezbeenjem
osiguiavajue zatite sa jednim ili sa vie osiguiavaa. To znai, ako iizik pieuzima
u osiguianje vie osiguiavaa iadi se o viestiukom osiguianju, saosiguianju ili ie-
osiguianju. Razlika izmeu saosiguianja i viestiukog osiguianja je u tome to se
u saosiguianju zakljuuje jedan ugovoi osiguianja, a kod viestiukog osiguianja se
zakljuuje vie ugovoia o osiguianju, pii emu osiguiavai ne moiaju znati i najee
ne znaju, jedan za diugoga.
Ovakve iaspodelje iizika kaiakteiistine su samo za neivotna osiguianja, jei
u osiguianju lica, kako u osiguianju lica od posledica nesienog sluaja, tako i u
osiguianju ivota, vie zakljuenih ugovoia o osiguianju, ne mogu imati kaiaktei
viestiukog osiguianja ili saosiguianja, zbog nepostojanja obeteujueg kaiakteia.
Osiguiava je esto u piilici da pieuzima u osiguianje iizike koji su po veliini
znaajno vei od maksimalnog samopiidiaja i njegovog kapaciteta. Takoe pieu-
zima u osiguianje i iizike kod kojih postoji mogunost nastajanja masovnih teta,
kumula teta i katastiofalnih teta, koje nije u mogunosti da samostalno nosi. U tim
sluajevima, obavezan je, da zakljuivanjem ugovoia o saosiguianju ili ieosiguianju i
pienoenjem vika iizika, piaktino poveava vlastite kapacitete.
Tada ukupni kapacitet osiguiavaa ini njegov vlastiti kapacitet, kapacitet saosigu-
iavaa iiili kapacitet ieosiguiavaa. Samo izboiom optimalnih ieenja u iaspodeli
iizika osiguiava titi vlastitu siguinost, a time i siguinost svojih osiguianika.
I poied kvalitetno zakljuenih ugovoia o osiguianju, adekvatno piimeiene pie-
mije iiziku, osiguiava uvek nosi odieen iizik koji piema di Klaus Geiathewohlu
217

pioizilazi iz:
Mogunosti da doe do sluajnih odstupanja visine stvainih teta od (na osnovu
statistikih pioseka) oekivanih teta (tzv. iizik sluajnih odstupanja od piosenih
viednosti). Do tog odstupanja moe doi usled nastanka veeg bioja velikih teta u
toku godine, ali i zbog delovanja elementainih sila, te akumulacije velikog bioja ma-
lih teta izazvanih poplavom, giadom, olujom i diugo.
Piomena i oscilacija u osnovnoj veiovatnoi nastanka odieenih teta do kojih
dolazi zbog piomena unutai osiguianog poitfelja (tzv. iizik piomena u svojstvima
osiguianog poitfelja).
Gieaka i zabuna u obiaunu potiebne visine piemije (tzv. gieke u obiaunu)
do kojih dolazi npi. usled piimene pogienih statistikih podataka, izostavljanja
217 di Klaus Geiathewohlu Rckveisicheiung Giundlagen und Piaxix, Band 1, sti.61
iezeivisanih teta i di. iizik sluajnih odstupanja moe se manifestovati kioz dva
vida: mogunou nastanka velike tete na jednom iiziku i delovanjem elementainih
sila, te akumulacijom velikog bioja malih i siednjih teta.
Najee se ova tii vida komponenti iizika u iazliitim intenzitetima pojavljuju
istoviemeno, veoma ietko odvojeno, pa zato ieosiguianje ovih iizika piedstavlja
veoma sloen zadatak koji se ieava pojedinanim iazmatianjem kaiakteiistika poit-
felja, i nakon toga odluivanjem.
Osnovna iaspodela iizika vii se na sledei nain:
1. Piimaina iaspodela u koju spada iaspodela iizika u sopstvenom poitfelju i
saosiguianje i
2. Sekundainu u koju spada ieosiguianje.
Raspodela iizika na piimainu i sekundainu, piikazana je na slici IX-1.
Slika IX 1. Piincipijelna ema iaspodelje iizika
2. RASPODELA RIZIKA PUTEM
SAOSIGURANJA
U novije vieme, delatnost osiguianja doivela je velike piomene. Piomene nastale
globalizacijom odiaavaju se na sve sfeie diutva, a posebno na nansijski sektoi, kao
i na osiguianje, kao njegov deo.
Razvojem novih tehnologija, nastalih klimatskih piomena, nastaju novi iizi-
ci, kao i novi zahtevi za kvalitetnijom osiguiavajuom zatitom. Rizici postaju sve
kompleksniji sa iziaenom meuzavisnosti, poveanom uestalosti i intenzitetom
potencijalnih teta. Nastale piomene, najdiiektnije se manifestuju na poslovne iizi-
ke u poslovanju osiguiavajuih diuitava, kao to su npi. iavnotea poslovnih ie-
zultata, bilansnih pozicija, stanja likividnosti i diugo. Te piomene takoe zahtevaju
posveivanje vee panje samom iiziku, piiiodi samog iizika, njegovoj identikaciji,
analizi, oceni, obiadi, kontioli i konano njegovoj dispeiziji. Dakle, sve vie se sagle-
davaju mogui naini za ekasnije upiavljanje pieuzetim iizicima.
Saosiguianje je svakako jedan od ekasnih, a danas nedovoljno iskoiienih in-
stiumenata upiavljanja pieuzetim iizicima od stiane osiguiavajuih oiganizacija.
Piedstavlja tzv. hoiizontalnu dispeiziju iizika na vei bioj nosilaca, koji u pokiiu
nastalih teta, uestvuje siazmeino pieuzetom delu iizika. Saosiguianje, kao i
viestiuko osiguianja, svojstvena su neivotnim vistama osiguianja.
Saosiguianje piedstavlja uee dva ili vie osiguiavaa neposiedno u zakljuivanju
ugovoia o osiguianju, tako da svaki saosiguiava pieuzima pokiie odieenog dela
iizika. Pii utviivanju kvote, neophodno je da svaki saosiguiava iaspolae sa svim
podacima o iiziku, kao npi. suma osiguianja ili stvaina viednost, visina maksimalno
mogue tete, kao i diugi ielevantni podaci koji kaiakteiiu iizik.
Saosiguianje, kao oblik osiguiavajue zatite, posebno je zastupljeno u sluajevima
kada postoji bliska veza veeg bioja osiguiavaa sa istim iizikom koji nijedna od njih
nije sposobna da u potpunosti pokiije.
Saosiguianje je naioito zastupljeno u sluajevima kada se pieuzimaju veliki iizi-
ci u osiguianje i kada pojedinano osiguiavai nisu u mogunosti vlastitim kapaci-
tetom da ga samostalno nose, pa se u pieuzimanju i noenju iizika ukljuuje vie
osiguiavaa. To se najee odnosi na osiguianje velikih industiijskih kompleksa ili
nekih diugih npi. javnih objekata, objekata od kultuino-istoiijskog znaaja, objekta
sa specijalne namene i sadiaja.
Znai, kada u pieuzimanju i noenju iizika uestvuju dva ili vie osiguiavaa diiek-
tnim sklapanjem ugovoia o osiguianju, tako da svaki osiguiava pieuzima pokiie
odieenog dela iizika, mi u stvaii iaspodelu iizika viimo saosiguianjem.
Ovaj vid iaspodelje iizika piimenjuje se kod velikih iizika, kod kojih suma osigu-
ianja ili MM piemauje vlastite samopiidiaje osiguiavaa i kada su se osiguiavai
o tome dogovoiili, kao i kod svih iizika kod kojih ugovaia osiguianja ili osiguia-
nik zahtevaju da taj iizik pieuzmu zajedniki, dva ili vie osiguiavaa bez obziia na
veliinu iizika.
Meusobni odnosi osiguiavaa se ieguliu ugovoiom o saosiguianju, a na osnovu
Zakona o obligacijama, svaki osiguiava bez obziia na visinu svog udela u noenju
iizika, odgovaia osiguianiku za potpunu naknadu eventualno nastale tete.
Osiguiava koji je izviio isplatu tete, u skladu sa ugovoiom o saosiguianju,
obezbeuje naplatu tete siazmeino udelima u noenju iizika od ostalih osiguiavaa.
Time se obezbeuje puna osiguiavajua zatita osiguianiku.
S diuge stiane, iaspodelom iizika na vie osiguiavaa, smanjuje se i viak iizika
koji se pienosi u ieosiguianje, to znaajno dopiinosi jaanju i ouvanju nacionalne
ekonomije.
Za iizike, kod kojih vlastiti kapaciteti saosiguiavaa ne mogu da obezbede 100
pokiie iizika, viak iizika se iziavnava pieko ieosiguianja. Tada se iizik delimino
iziavnava saosiguianjem, a delimino ieosiguianjem slika IX-2.
Slika IX 2.
Poslovi saosiguianja mogu se iealizovati na vie naina, u zavisnosti od naina
ugovaianja, naina obavljanja poslova saosiguianja i viste poslova saosiguianja, i
piema nainu iaspodelje iizika.
Poslovi saosiguianja mogu da budu aktivni i pasivni. Poslovi su aktivni u sluaju
pieuzimanja iizika eksteino ili u sluaju kada se pieuzima udeo u iiziku od diiekt-
nog osiguiavaa. U tom sluaju piemija saosiguianja na osnovu udela u iiziku ini
piihod, dok uee u tetama ini iashod. Kod pasivnog saosiguianja pii emu se
udeli u iiziku pienose na diuge osiguiavae-inteini osiguiavai, ta piemija piedstav-
lja iashod poslovanja, dok uee u tetama inteinih osiguiavaa, piedstavlja piihod
u poslovanju diiektnog osiguiavaa, kao to je piikazano na slici IX-3.
Slika IX 3.
Pod pojmom automatskog ili okviinog, podiazumeva se saosiguianje u kome
osiguiavai na bazi iecipiociteta automatski uestvuju u odieenim delovima u
noenju iizika. To piaktino znai da oni delom svojih vlastitih kapaciteta uestvuju u
iiziku. Pii pieuzimanju iizika iegulie se odnos po kome se vii iaspodela iizika, kao
i do kog maksimalnog iznosa je osiguiava spieman da uestvuje u iizicima diugog
osiguiavaa. To uee se odieuje nakon piethodne ocene iizika i utviivanja mak-
simalno mogue tete. Sve aktivnosti na poslovima kod ovog oblika osiguianja, u
piincipu se vode po sistemu lideia. To u stvaii znai da je svaki osiguiava lidei za
one iizike koje on sam pieuzima u svoj poitfelj.
Kod fakultativnog saosiguianja i iaspodela iizika se vii na pojedinanoj osnovi.
Na toj osnovi se vii i ugovaianje osiguianja. Kod ovog oblika osiguianja, iizik je
mogue pieuzimati u osiguianje na nain da ga zajedniki pieuzimaju dva ili vie
osiguiavaa ili da osiguiava kome je ponuen taj iizik ponudi diugim osiguiavaima
odgovaiajue uee u noenju iizika.
Spiovoenje saosiguianja u piaksi moe se iealizovati putem tzv. lideia ili
zajedniki, to znai putem svih osiguiavaa. U pivom sluaju, sve poslove saosigu-
ianja, odnosno osiguianja ponude, polise, ugovoii, likvidacija i obiaun teta i sl.
Obavlja jedan osiguiava - lidei.
Zajednikim spiovoenjem saosiguianja, tj. pieko svih osiguiavaa obavljaju se sve
aktivnosti koje piethode zakljuivanju ugovoia o osiguianju, ukljuujui i iaspodelu
iizika na osiguiavae. Aktivnosti koje slede u toku tiajanja osiguianja-saosiguianja,
tj. iealizacija ugovoia o osiguianju-saosiguianju pieputaju se uglavnom jednom osi-
guiavau, kao vodeem.
Kada osiguiavai svojim vlastitim kapacitetima mogu u potpunosti da nose
pieuzeti iizik iaspodela iizika se u celosti iaealizuje saosiguianjem. U supiotnom,
odnosno kada su kapaciteti osiguiavaa nedovoljni za noenje takvog iizika, onda se
viak iizika plasiia u ieosiguianje.
Iako se u piaksi spiovoenja saosiguianja pojavljuju odieene potekoe koje se
pie svega odnose na spoi pioces dogovaianja, stiaha od pievelikog administiiianja,
ipak smatiam da je ovaj vid upiavljanja iizikom kod nas neopiavdano podcenjen i
da bi mu tiebalo dati vei piostoi, upiavo zbog poveanja ekonominosti poslovanja
osiguiavajuih oiganizacija, a time i piiviede u celini.
Piednosti koiienja naina upiavljanja iizicima saosiguianjem su viestiuke.
Koiienjem mogunosti saosiguianja u noenju iizika osiguiavajue oiganizacije
nemaju potiebu sa zahtevima za dodatne nansijske kapacitete, ieosiguiavajue
zatite na inostianom tiitu osiguianja. Umesto toga koiiste sve nansijske kapa-
citete domaih osiguiavajuih diutava, to je znaajno i za nacionalnu ekonomiju.
To znai da piikupljena piemija za usluge osiguianja ostaje unutai zemlje, a pie-
mija odieena i uplaena za saosiguianje, ima isti kaiaktei kao i piemija odieena i
uplaena za ieosiguianje. Kioz aktivnosti obavljanja poslova saosiguianja, a posebno
onih vezanih za obiadu iizika, stvaiaju se uslovi za veu piimenu stiuke u osigu-
ianju i jaanje opteg poveienja, kako izmeu osiguiavajuih oiganizacija, tako i
izmeu osiguiavajuih oiganizacija i koiisnika usluga osiguianja. Jedna od veoma
bitnih pietpostavki koje saosiguianje piua jeste i to se njegovom piimena vii naj-
diiektnija diveisikacija iizika. Posebna piednost odnosi se i unapieivanje i jaanje
svih bitnih faza piocesa upiavljanja iizika, poev od identikacije, analize, piocene
i konano, kontiole iizika. Piistupom zajednikog noenja iizika putem saosigu-
ianja znaajno se dopiinosi i smanjenju negativnih posledica nelojalne konkuiencije
i bezpotedne boibe za osiguianika, od stiane osiguiavajuih oiganizacija. Znai,
zajednikim nastupom osiguianiku se piua vea panja i biiga o iiziku, a konkuien-
cija osiguiavajuih diutava pomeia se na diuga polja, veu poslovnost, poboljanju i
unapieenju vlastitih usluga i diugo, a ne na samnjenje cene iizika, odnosno piemije
osiguianja.
Matematiki pioces saosiguianja moemo iziaziti na sledei nain:
Neka je Z
tot
ukupan iznos jedne tete. Tada je:
1 2 3 n
tot S S S S
Z Z Z Z ... Z = + + + +
gde je
i
S
Z (i=1,..., n) udeo tete koji pokiiva i-ti saosiguiava.
Dakle, deo tete koji pokiiva tzv. lidei ili vodei saosiguiava je
( )
1 2 3 n
S tot S S S
Z Z Z Z ... Z = + + +
3. RASPODELA RIZIKA PUTEM
REOSIGURANJA
3.1 UIoon xvosIouxn)n
Svaki poitfelj okaiakteiisan je odieenim biojem iizika koji su iazliiti po piiiodi
i obimu, odnosno po fiekvenciji i po intenzitetu. tete, koje su iezultat ovih iizika su
sluajne i iaznovisne i stoga moe doi do nastanka:
Velike tete koja utie na pojedine iizika,
Velike tete (akumuliiane tete) nastale kao posledica jednog dogaaja, pii
emu je svaka velika teta posledica mnogih pojedinanih teta,
Mnogih malih teta visoke uestalosti
Piomene u stiuktuii iizika (usled piomene ekonomskih, tehnolokoh, poli-
tikih i socijalnih uslova).
Ukoliko se ne pieduzmu odgovaiajue meie, poitfelj e biti neuiavnoteen, diiek-
tna posledica neuiavnoteenosti je da iezultati osciliiaju, odnosno da idu goie i dole.
U zavisnosti od veliine, ovo kolebanje utie na viednosti koje su od vitalnog znaaja
za osiguiavaa, kao to je to solventnost, likvidnost i kontinuitet iiili stabilnost iezul-
tata. Jednan od ciljeva osiguiavaa je, stoga, da ogianii uktuacije u iezultatima do
odieenih gianica. Postoje tii naina da se ovo uiadi: samoogianienje, saosiguianje
i ieosiguianje.
Da bi poitfelj apsoibovao uktuacije, diiektni osiguiava moia da postavi svoje
gianice piihvatanja na neki odieeni nivo, osiguiavajui male i veoma male iizika ili
udele u njima, da bi postigao da ima homogeni poitfelj. Moginosti dobiti u ovakvom
poslovanju su ogianiene, a konkuiencija koja moe da piihvati vee iizike je velika.
Zato osiguiavai koji idu na veliki stepen samoogianienja e uvek ostati mali.
Reosiguianje je jedna od najvanijih alatki za kontiolu velikih iizika, koja danas
stoji na iaspolaganju osiguiavaima. To je osiguianje za osiguiavae. Osiguiavai
kupuju ieosiguianje za iizike koje oni ne mogu, ili ne ele da u celosti zadie za
sebe. Reosiguiavai pomau industiiji da obezbede zatitu za iioki opseg iizika,
ukljuujui najvee i najkompleksnije iizike koje pokiiva sistem osiguianja. Ko-
iist od ieosiguianja je velika, jei, izmeu ostalog, smanjuje angaovanje kapitala
i omoguava da se dobije vea zatita po jeftinijoj ceni. Reosiguianje je, po svojoj
piiiodi, globalno poslovanje koje iazmeta katal pieko geogiafskih gianica i du svih
linija poslovanja.
Reosiguianje je spoiazum izmeu osiguiavaa (cedenta) i ieosiguiavaa.
Reosiguiava piihvata da nadoknadi cedentu svu ili deo tete koju kompanija ce-
denta moe da pietipi pod nekim polisama osiguianja koje je ona izdala. Za uzviat,
cedent plaa nagiadu, obino piemiju, i otkiiva podetke koji su potiebni za piocenu
i upiavljanje iizicima koje pokiiva ugovoi o ieosiguianju.
Koliki e deo svojih poslovanja jedan osiguiava ieosiguiati zavisi od njegovog
modela poslovanja i veliine kapitala, postojee zakonske iegulative, od njegove
mogunosti da podnese iizik, od tiinih uslova, i sl. Meutim, ieosiguianju se
obino piistupa u sledeim sluajevima:
Kad osiguiava ima poitfelje koji su izloeni katastiofalnim dogaajima
kao to su oluje, zemljotiesi, poplave i sl.
Kad je osiguiava mala ima on ima mnogo veu potiebu za ieosiguianjem
od velikih meunaiodnih imi koje mogu da osiguiane iizike diveizikuju
pieko vee baze klijenata,
Kad se osiguiava fokusiia samo na nekoliko linija poslovanja ili na odieenu
giupu potioaa,
Kad poitfelj u sebi sadie mali bioj iizika velikog intenziteta (kao to je to
iecimo osiguianje aviona),
Kad osiguiava ivota ima veliki udelo polisa koje u sebi sadie elemenat
iizika od smiti ili invaliditeta,
Kad se osiguiava pioiiuje na nove usluge u osiguianju ili ulazi u nova
geogiafska podiuija (ovo je naioito vano kod ivotnog osiguianja),
Kad osiguiava izlaze iz nekih tiita ili linija poslovanja, jei na ovaj nain
putem ieosiguianja piebacuju one ugovoie piema kojima jo uvek imaju
odgovoinost.
Neivotno ieosiguianje je dominantno i ini vie od 80 ukupnog ustupanja
u ieosiguianje. ivotno ieosiguianje se mnogo manje piimenjuje, jei se ova linija
osiguianja uglavnom sastoji iz tednje, to ima malu komponentu osiguianja iizika.
Seveina Ameiika uestvije u oko 50 od svih cesija neivotnog osiguianja. Udeo
Zapadne Eviope u cesijama je oko 34, a pieostalih 17 otpada uglavnom na Aziju.
Situacija na tiitu ivotnog osiguianja je slina, s tim to je oko dve tieine od svih
ustupljenih piemija iz Seveine Ameiike, 25 iz Eviope, a ostalo otpada na ostatak
sveta
218
.
Seveina Ameiika je dominantna u neivotnom ieosiguianje zbog velike izloenosti
piiiodnim opasnostima i veoma velikog ieosiguianja odgovoinosti od tieih lica.
Reosiguianje je od velike koiisti za osiguiavae, jei omoguava sledee:
Smanjuje mogunost da doe do negativnog iezultata poslovanja
Oslobaa kapital i eksibolnost nansiianja
Piistup ekspeitizama i uslugama ieosiguiavaa, naioito u podiuiju iaz-
voja linija poslovanja, odieivanju cena, pisanja osiguianja i upiavljanju
otetnim zahtevima.
Kod neivotnih osiguianja dominantan faktoi koji upuuje na kupovinu ieosigu-
ianja je mogunost stabilisanja iezultata osiguianja. Na taj nain osiguiava titi
svoja nansijska siedstva od velikih devijacija usled neoekivanih teta. Ovo je veo-
ma vano kod velikih nesiea. Na piimei, samo zahvaljujui ieosiguianju industiija
osiguianja nije pietipela ozbiljni poties zbog poplava u Centialnoj i Istonoj Eviopi
tokom avgusta meseca 2002.
Diuga velika koiist od ieosiguianja je da ono omoguava neivotnim
osiguiavaima da piihvate vie poslova sa istim obimom kapitala, jei kupovinom
ieosiguianja osiguiavai pienose iizik i stoga ne moiaju da alociiaju kapital za ove
iizike. Mogunost da se pieuzme vie iizika sa istim obimom kapitala znai da pii-
maini osiguiavai mogu da pioiie svoje podiuije delovanja.
Postoji vie vista podelje ieosiguianja, kako je to piikazano na slici IX-4.
Slika IX 4. Reosiguianje
218 Technical Training, Chief Underwritting Offce, An Introduction to Reinsurance, Swiss Re, internet iz-
danje, www.swissre.com, str. 6
3.2 Homoovosi oxivvI)n
Poitfelji osiguianja mogu da imaju veoma iazliitu stiuktuiu. Da bi neki poitfelj
bio homogen ili uiavnoteen, on moia da obuhvata mnogo slinih i ekvivalentnih iizi-
ka. Na ovaj nain, tete se mogu zajedno homogeniziiati, to znai da je diiektnom
osiguiavau potiebno malo, ili da mu skoio uopte nije potiebno, ieosiguianje. Poit-
felj autoosiguianja kod velikog osiguiavaa je neto to je najpiiblinije ovom idealu.
Ako ovakav piotfelj obuhvata dovoljno pojedinanih iizika (na piimei, 200.000 auto-
mobila) tu se moe piimeniti zakon velikih biojeva, to znai da stopa tete, odnosno
odnos teta i piemija, moe da se menja samo malo iz godine u godinu. Meutim,
ak i homogeni poitfelji osiguianja mogu da podlegnu neoekivanom otstupanju u
pogledu teta zbog iizika sluajne uktuacije (velike sluajne tete koje izazivaju
odstupanje iznosa tete od dugotiajne statistike siednje viednosti) i iizika piomene
(piimei poiast kiae automobila u Eviopskoj Zajednici, posle pada Gvozdene za-
vese) zbog ega se savetuje da se i ovakvi iizici ieosiguiaju.
Nehomogeni poitfelj je onaj koji je veoma slabo izbalansiian, a najbolji piimei
ovakvog poitfelja je osiguianje aviona ili nukleainih elektiana. Ovde imamo sluaj da
postoji mogunost da velike tete nastanu iz ielativno malog bioja osiguianih pied-
meta zbog akumulacije suma osiguianja za imovinu, od odgovoinosti i od nesienog
sluaja. Ovakve iizike ne moe da podnese jedna jedina osiguiavajua kompanija
i u nekim sluajevima se ak ne moe ni ekasno izvesti celokupbo ieosiguianje.
Zato je postalo neophodno da se ustanove nacionalni pulovi, odnosno da se ustanove
ugo-voii ija sviha je da iaspodeli teiet ielativno malog bioja veoma visokoh iizika
izmeu najveeg mogueg bioja nacionalnih osiguiavaa u ielevantnoj biani. Ovi
nacionalni pulovi zadiavaju manji deo iizika u nacionalnim osiguiavajuim kom-
panijama, a vei deo iizika se piebacuje na inostiane pulove.
Navedeni piimeii homogenog i nehomogenog poitfelja su ekstiemi. Izmeu ovih
ekstiema nalaze se poitfelji osiguianja od poaia, od nesienog sluaja, od odgovoi-
nosti i poitfelji ivotnog osiguianja sa noimalnim potiebama za ieosiguianjem, i ove
potiebe mogu vaiiiati od sluaja do sluaja.
Reosiguianje utie na to da osiguianje bude mnogo stabilnije i atiaktivnije. Ono
omoguava piimainim osiguiavaima da na mnogo ekasniji nain upiavljaju svojim
iizicima i kapitalom.
3.3 UiIcn) oivcI)nIv siviv n uomoovIzncI)u
oxivvI)n
Da bi osiguiava mogao da odgovoii svojim obavezama, tj. nadoknadama teta u
osiguianom poitfelju, neophodno je da pieuzimanje iizika u osiguianje vii siazmei-
no svojim kapacitetima.
Ako osiguiava na poetku jednog peiioda iaspolae iezeivom u iznosu od U
0
i
ako je do tienutka t ostvaiio piihod na osnovu piemije osiguianja u iznosu Pi(t), a
oekivani iashod osiguiavaa na osnovu oekivanih teta iznosi St(t), u tienutku t,
osiguiava e iaspolagati sledeim iznosom:
U(t) = U
0
+ Pr(t) - St(t)
Kiiteiijum za piocenu opasnosti poitfelja je veiovatnoa p = R(t) (oznaka R od
ruin probability) da e u nekom viemenskom tienutku t iznos U(t) biti negativan:
R(t) = P[U(t) < 0] , odnosno
R(t) = P{[U
0
+ Pi(t) - St(t) ]< 0} ili
R(t) = P[St(t) > U
0
+ Pi(t)]
Ako je:
U(t) < 0 , odnosno
U
0
+ Pi(t) < St(t)
tada je na osnovu teoiije iizika nastao slom, jei osiguiava nije u mogusnosti da
sa poetnim iezeivama i naplaenim piemijama isplati tete nastale do tienutka t.
Oigledno je, dakle, da pieuzimanje velikog iizika poveava veiovatnou piopasti
osiguiavaa. Osiguiava piilikom donoenja odluke o pieuzimanju ovakvog iizika
ima nekoliko alteinativa. Osiguiava moe da ne piihvati iizik u osiguianje, ime
takoe ostaje bez znaajnih siedstava na ime piemije osiguianja takvog iizika.
Osiguiava diiektno moe da utie na smanjenje veiovatnoe piopasti ako je u
mogunosti da povea poetne iezeive. Podizanje piemije osiguianja takoe utie
na smanjenje veiovatnoe piopasti, ali ono moe dovesti do gubitka osiguianika.
3.4 FnuIiniIvo I uoovoxo xvosIouxn)v
Fakultativno ili pojedinano ieosiguianje je ieosiguianje pojedinanih iizika. U
ovom, najstaiijim obliku ieosiguianja, diiektni osiguiava slobodno odabiia koje
pojedinane iizika eli da ponudi ieosiguianju, a ieosiguiava sa svoje stiane moe
da odbije ili piihvati dati iizik. Zato se ovaj vid ieosiguianja i naziva fakultativno.
Diiektni osiguiava koji izabeie ovaj vid ieosiguianja moia da ieosiguiavau da tano
denisanu ponudu koja sadii sve odnosne infoimacije o datom iiziku. Danas se ovaj
vid ieosiguianja uglavnom koiisti kao dodatak obaveznom ieosiguianju, odnosno
kada posle zakljuenog obaveznog ugovoia jo uvek pieostane neki neosiguiani iz-
nos tete ili za iizike velikog opsega koji se ne uklapaju u obavezno ieosiguianje i koji
moiaju da se pojedinano piocene za ieosiguianje
Fakultativni ugovoii o ieosiguianju mogu biti piopoicionalni i ne piopoicionalni.
Kada tiai piopoicionalno fakultativno ieosiguianje diiektni osiguiava moia ponu-
diti iizik pod osiginalnim uslovima, odnosno pod istim uslovima i sa istom piemijom
kao to je ona koju daje vlasnik polise. Stoga, uslovi ugovoia o ieosiguianju odgo-
vaiaju uslovima iz oiiginalne polise (ukoliko se docnije ne postigne diugojaiji spo-
iazum), ak i kada su dva ugovoia potpuno nezavisna. Ne postoji nikakva ugovoina
obaveza izmeu vlasnika polise i ieosiguiavaa i stoga ne postoji nikakva zakonska
obaveza izmeu njih.
Ugovoino ili obligaciono bavezno ieosiguianje je ugovoi o ieosiguianju za cele
poitfelje i esto se naziva i ieosiguianje po automatizmu. Kod ovog tipa ieosiguianja
diiektni osiguiava je obavezan da ieosiguiavau ustupi ugovoiom denisani deo
iizika i ovaj je obavezan da ga piihvati, pa otuda i naziv obavezno ieosiguianje
219
.
Reosiguiava ne moe da odbije da piihvati neki pojedinani iizik koji se nalazi
u okviiu ugovoia, niti pak diiektni osiguiava moe odbiti da ga ustupi. Po piavilu
ovakvi ugovoii o ieosiguianju se zakljuuju na godinjoj osnovi i ova vista ieosi-
guianja se koiisti za ieosiguianje celokupnih, piethodno denisanih poitfelja. Ovi
ugovoii su dominantni kako kod neivotnog tako i kod ivotnog osiguianja, i ovede
se celokupni poitfelji iizika ustupaju u skladu sa unapied denisanim oblicima ugo-
voia.
Oba ova oblika ieosiguianja, i fakultativno i obavezno mogu biti u domenu
piopoicionalnog ili nepiopoicionalnog ieosiguianja.
3.5 PxooxcIonIo I vxooxcIonIo xvosIouxn)v
Kod svih vaiijacija piopoicionalnog osiguianja diiektni osiguiava i ieosiguiava
dele piemije i tete na osnovu odnosa koji je denisan ugovoiom. U zavisnosti od
viste ugovoia, ovaj odnos moe da bude isti za sve iizika koje pokiiva ugovoi (kvotno
ieosiguianje), ili moe da se menja od iizika do iizika (svi diugi tipovi piopoicio-
nalnog ieosiguianja). Meutim, u svim sluajevima ieosiguiavaev udeo u piemi-
jama je diiektno piopoicionalan njegovoj obavezi da isplati tetu. Na piimei, ako
ieosiguiava piihvati 90 nekog iizika, a diiektni osiguiava zadii 10, piemija se
deli u odnosu 90 :10.
Piopoicija je centialna kaiakteiistika piopoicionalnog ugovoia za ieosiguianje.
Poied pioncipa piopoicionalnosti ove viste ieosiguianja povezane su i sa diugom
kaiakteiistikom: diiektni osiguiavai ustupaju iizike piema onim uslovima piema
kojima su se oni dogovoiili sa vlasnicima polisa. Reosiguiava je stoga ukljuen u
iizik pod istim uslovima kao i diiektni osiguiava.
Kod ove viste ugovoia o ieosiguianju diiektni osiguiava i ieosiguiava dele sud-
binu datog posla. Ovo znai, na piimei, da e diiektni osiguiava i ieosiguiava deliti
ustupljeni iizik, odnosno da se:
Odgovoinost
Piemije i
Sve tete
219 Technical Tiaining, Chief Undeiwiitting Oce, An Intioduction to Reinsuiance, Swiss Re, inteinet
izdanje, www.swissie.com, sti. 20
Uvek dele u istom odnosu. Ovo obuhvata sledee piincipe:
Piincip oiiginalnih uslova
Piincip piopoicionalnosti
Diiektni osiguiava ustupa iizik pod oiiginalnim uslovima. On sa ieosiguiavaem
deli oiiginalnu piemiju i tetu nastalu usled oiiginalnog iizika u skladu sa udelima
dogovoienim u ugovoiu. Stiane u ugovoiu pietpostavljaju istu veiovatnou tete za
njihove ielativne udele.
Cena koja se plaa za ovaj vid ieosiguianja moe da se izvede iz piovizije ieosigu-
ianja. Naime, ako su piemije oiiginalnih iizika dovoljne, piovizija ieosiguianja se
odieuje na osnovu injenica da osiguiava ima tiokove (tj. Upiavne tiokove) koje
ieosiguiava nema. Da li e piovizija ieosiguianja vie nego pokiiti ili pak ne pokiiti
tiokove cedenta to uglavnom zavisi od kvaliteta cediianog posla.
Sa stalnim poveanjem eksibilnosti oiiginalnih stopa i uslova, ieosiguiavai
moiaju stalno da piocenjuju tiokove ieosiguianja iziaene pieko teta, stoga
ieosiguiava iziaunava cenu ieosiguianja za svaki ugovoi. Ovu cenu sainjavaju
tehnika piemija, tiokovi i dodaci.
Iznos piemije koju ieosiguiava moe da isplati nazad u obliku piovizije ieosigu-
ianja moe da se sagleda kada se upoiede tehniki iziaunata cena ieosiguianja i
cediiane piemije. to je manja cena osiguianja, to je vea piovizija ieosiguianja, i
obiatno.
Kod nepiopoicionalnog ieosiguianja ne postoji piethodno denisani odnos za
deljenje piemija i teta izmeu diiektnog osiguiavaa i ieosiguiavaa. Udeo za tete
koji svako isplauje iazlikuje se u zavisnosti od stvainog iznosa pietipljene tete.
Ugovoi denie iznos do koga diiektni osiguiava isplauje sve tete odnosno njegov
samopiidiaj (odbitak, fianiiza). Sa svoje stiane ieosiguiava se obavezuje da e
isplatiti sve tete iznad iznosa samopiidiaja, sve do ugovoiom denisanog limita.
Naime, ieosiguiava plaa samo piethodno ugovoien piocenat iznosa tete koji se
nalazi izmeu dve odieene viednosti (donja i goinja). Za deo tete koji se nalazi is-
pod ili iznad ove gianice, piimaini osiguiava tieba da sam snosi iizik ili moe da isti
ieosiguia piema diugom ugovoiu. Za iazliku od piopoicionalnog ieosiguianja, pie-
mija ieosiguiavaa se ovde odieuje nezavisno od oiiginalnog osiguianja i piilikom
njenog denisanja ieosiguiava iazmatia sve tete koje su se dogodile u piethodnim
godinama, kao i tete koje se oekuju od ovog tipa iizika.
Ugovoi o ieosiguianju obavezuje ieosiguiavaa samo da izvii isplatu onda kada
ieosiguiani poitfelj ili iizik pietipe stvainu tetu koja je vea od samopiidiaja.
Pioces ieosiguianja matematiki moemo piikazati na sledei nain.
Oznaimo sa:
ced
Z

- udeo diiektnog osiguiavaa u ukupnom iznosu potiaivanja (teta).
tot
Z - ukupan iznos potiaivanja svih teta
ced
Z - udeo koji pokiiva ieosiguiava
Tada je:
ced tot ieo ieo tot ced
Z Z Z tj. Z Z Z = =
3.5.1 Kvotno reosiguranje
Ovo je najednostavniji oblik ieosiguianja piema kome ieosiguiava pieuzima
unapied dogovoienu, ksnu kvotu (piocenat) svih polisa osiguianja koje je izdao
diiektni osiguiava u odieenoj giani ili gianama denisanim u ugovoiu. Ova kvota
odieuje kako e se odgovoinost, piemije i tete deliti izmeu diiektnog osiguiavaa
i ieosiguiavaa.
Poto se kod kvotnog ieosiguianja svaka obaveza (piemije i tete), bez obziia na
njen obim, deli izmeu ieosiguiavaa i osiguiavaa (cedenta), u unapied odieenoj
siazmeii - kvoti r, (0 <r <1), to je deo obaveze cedenta (osiguiavaa) jednak:
=
ced tot
Z r Z
(2.1)
A deo obaveze ieosiguiavaa dat je iziazom:
( ) =
reo tot
Z 1 r Z
(2.2)
Funkcija iaspodelje sluajne piomenljive Z
ced
data je iziazom:
( )
( ) ( )
| | | |
= < = < = < =
| |
\ . \ .
ced,r ced ukupno ukupno
z z
F z P Z z P r Z z P Z F
r r
(2.3)
A funkcija iaspodelje sluajne piomenljive koja piedstavlja deo obaveza
ieosiguiavaa data je iziazom:
( ) ( )
| |
= =
|
\ .
reo,r 1 r
z
F z F z F
1 r
(2.4)
Ovaj nain ieosigianja je jednostavan i veoma ekasan sa stanovita tiokova.
Njegov nedostatak lei u injenici da dovoljno ne uzima u obzii iazliite potiebe
diiektnog osiguiavaa za ieosiguianjem, jei on sve meii istim meiilom. Poied toga,
ovaj tip ieosiguianja moe takoe da obezbedi pokiie ieosiguianjem tamo gde ono,
stiiktno govoiei, nije ni potiebno. Ovo moe da nepotiebno ogianii opcije diiekt-
nog osiguiavaa za stvaianje piota.
Ipak, ovaj vid ieosiguianja ima i svoje piednosti. Veoma je pogodan za
ogianiavanje iizika od sluajne piomene (uktuacije) i od piomene iizika du ce-
log poitfelja. Kvotni ugovoii su izuzetno pogodni za mlade kompanije u iazvoju ili
kompanije koje su nove u odieenoj giani poslovanja. Budui da je njihovo iskustvo
u pogledu tete ogianieno, one esto imaju tekoa piilikom denisanja tane pie-
mije, a sa kvotnim ugovoiom ieosiguiava pieuzima iizik zajedno sa svim moguim
pogienim piocenama.
Meutim, za osiguiavaa, ovaj tip ugovoia ne poboljava odnos izmeu vinih
odgovoinosti, odnosno teta i piemijskog dohotka. Diugim ieima, njegove odgo-
voinosti koje nastaju iz poitfelja iizika se ne mogu homogeniziiati. Sa diuge stiane,
mogu da se smanje apsolutne vaiijacije u otetnim zahtevima. Efekat koji se postie
je poboljani odnos izmeu potencijala diiektnog osiguiavaa ili stvaine tete i nje-
govih gaiancijskoh fondova - ukiatko, na ovaj nain osiguiava poboljava svoju sol-
ventnost.
Kod ove viste ieosiguianja, piopoicija se dene kao ksni, nepiomenljivi pio-
cenat koji se obino piimenjuje na ceo poitfelj iizika kao kvotni udeo ustupljen za
ieiguianje. Odgovoinost cedanta po bilo kom iiziku se stoga smanjuje za denisani
piocenat kao ustupljeni kvotni udeo. Ili, odgovoinost u odnosu na piemiju i tetu
smanjuju se za isti piocenat. Noimalno, cedent ima isto standaidno zadiavanje po
svakom iiziku (npi. 60), a ieosiguianju ustupa piocenat koji je uvek isti (tj. U ovom
piimeiu 40). Stoga je veoma jednostavno piimeniti kvotno ieosiguianje.
PuImvu
Samopiidiaj diiektnog osiguiavaa 60
Kvota ieosiguianja 40
Suma osiguianja (SO) osiguianog objekta 20 miliona
Diiektni osiguiava zadiava 60 iizika 12 miliona
Reosiguiava pieuzima 40 iizika 8 miliona
Piemijska stopa je 2 40.000
Diiektni osiguiava zadiava 60 24.000
Reosiguiava piima 40 16.000
teta 10 miliona
Diiektni osiguiava isplauje 60 6 miliona
Reosiguiava isplauje 40 4 miliona
ematski piikaz iaspodelje iizika piema kvotnom osiguianju piikazan je na slici
IX-5
220
.
Slika IX 5. ematski piikaz iaspodelje iizika (i tete) piema kvotnom osiguianju
Po piestanku vaenja ugovoia o kvotnom ieosiguianju ieosiguiava nastaje da
godinama plaa svoje udele u tetama po njihovoj likvidaciji.
Pioces utviivanja optimalne kvote kod kvotnog ieosiguianja piikazan je na do-
njem dijagiamu slika bi IX-6.
Slika IX 6. Postupak utviivanja optimalne kvote kod kvotnog ieosiguianja
220 Chiistoph Bugmann, Piopoitional and non-piopoitional ieinsuiance, Swiss Reinsuiance Co, intei-
net izdanje, 1998, sti. 7
3.5.2 Ekscedentno reosiguranje
Ekscedentno ieosiguianje je mnogo sosticiianiji oblik od piopoicionalnog ieo-
siguianja, Sa ovom vistom ugovoia, ieosiguiava ne uestvuje u svim iizicima, kao
to je to sluaj kod kvotnog ieosiguianja. Umesto toga, sam diiektni osiguiava
zadiava sve iizike do odieene sume (njegov samopiidiaj). Ovaj samopiidiaj
moe se iazliito denisati za svaku vistu iizika. Reosiguiava, sa svoje stiane, je
obavezan da piihvati viak, odnosno sumu koja pielazi osiguiavaev samopiidiaj
(M). Meutim, tu postoji goinja gianica limit (Q) do koje je ieosiguiava obavezan
da piihvati iizik. Ovaj limit se obino denie kao umnoak samopiidiaja diiektnog
osiguiavaa i naziva se linija (1. linija odgovaia visini samopiidiaja, a ostali bioj
linija odnosi se na umnoak samopiidiaja koga pieuzima ieosiguiava). Kod ovog
ieosiguianja kiiteiijum za iaspodelu odgovoinosti, piemija i teta izmeu diiektnog
osiguiavaa i ieosiguiavaa, za svaki ieosiguiani iizik, je odnos izmeu zadianog i
ustupljenog iizika (MiQ)
221
.
Kod ovog osiguianja je iznos pojedinane tete Z
ukupno
takoe podeljen piopoicio-
nalno izneu osiguiavaa (Z
ced
) i ieosiguiavaa (Z
reo
), donosno vae jednakosti:
( )
ced ukupno
ieo ukupno
Z i Z
Z 1 i Z
=
=
Gde je (0 <r <1), odnosno:
1, kada je M Q
i
M
, kada je M Q
Q
=

<

(2.5)
Kod ekscedentnog ieosiguianja r se menja u zavisnosti od visine mogue tete,
odnosno to je teta vea to je piocenat cedentovog uea u njenom pokiiu manji
i obinuto. Stoga se funkcija iaspodelje sluajne veliine Z
ced
moe iziaziti pieko F(z),
odnosno funkcije iaspodelje sluajne veliine Z
ukupno
, na sledei nain:
( )
( )
M
ced,i
F z , kada je z M
F z
z
F (z) F , kada je z M
i
=

| |
= >
|
\ .

(2.6)
U svim dole navedeni piimeiima (tabela 1) samopiidiaj je 200.000 i ieosiguiana
suma je ogianiena na 9 umnoaka (linija).
221 Technical Training, Chief Underwritting Offce, An Introduction to Reinsurance, Swiss Re, internet iz-
danje, www.swissre.com, str. 23
Tabela IX-1. Piimei ekscedentnog ieosiguianja
Primer Naziv Iznos
Samopridraj
osiguravaa
(1 linija)
Deo koji
pokriva
reosigurava
(9 linija)
Deo preko
limita koji ostaje
osiguravau za
fakultativno
pokrie
I
Suma osiguranja 2.000.000 (10%), 200.000 (90%), 1.800.000 0
Premijska stopa %o 1,50
Premija 3.500 (10%), 350 (90%), 2.150 0
teta 1.000.000 (10%), 100.000 (90%), 900.000 0
II
Suma osiguranja 200.000 (100%),200.000 (0%), 0 0
Premija 300,00 (100%), 300,00 (0%), 0 0
teta 80.000 (100%), 80.000 (0%), 0 0
III
Suma osiguranja 2.500.000 (8%), 200.000 (72%), 1.800.000 (20%), 500.000
Premija 3.750 (8%,) 300 (72%), 2.700, (20%), 750
teta 1.500.000 (8%), 120.000 (72%), 1.080.000 (20%), 300.000
U piimeiu I, celi iznos tete pokiiven je samopiidiajem osiguiavaa i ieosigu-
ianjem. U piimeiu II osiguiava pokiiva ceo iizik, jei, nasupiot kvotnom osigu-
ianju, ieosiguiava ne pieuzima ni jedan iizik koji nije vei od ugovoienog iznosa
samopiidiaja. Piimei III pokazuje da kada suma osiguianja piee limit ugovoia,
osiguiava moia ili sam da snosi taj deo iizika ili da za njegovo pokiie obezbedi
fakultativni ugovoi.
Na supiot kvotnom ieosiguianju, ekscedentno ieosiguianje je izuzetno dobai
nain da se homogenizuje poitfelj diiektnog osiguiavaa i da se na taj nain limiti-
iaju veliki iizici. Poto samopiidiaj moe da ima iazliite viednosti u zavisnosti od
tipa iizika (viste poslovanja) i oekivane tete, ovaj tip ugovoia omoguava diiekt-
nom osiguiavau da podesi iznos iizika koji on zadiava tako da odgovaia nansi-
jskoj situaciji u pieduzeu u datom momentu. Nedostatak ovog naina ugovaianja
je u tome to je komplikovano (i stoga skupo) da se upiavlja ovom vistom ugovoia,
osim kada postoji kompjuteiska podika.
ematski piikaz ekscedentnog ieosiguianja piikazan je na slici IX-7
222
.
Slika IX 7. Giaki piikaz ekscedentnog ieosiguianja
Sledei piimei (tabela IX-2) pokazuje kako ekscedentno ieosiguianje eliminie
vihove u poitfelju osiguiavaa i na taj nain mu omoguava da izvii izvesnu homo-
genizaciju svog poitfelja
223
. Na piimei, poitfelj osiguianja od poaia, piikazan u tabeli
1, deli se na klase odieene veliine, u zavisnosti od iizika. Ugovoiom je denisan
samopiidiaj od 20 miliona bez obziia na piiiodu iizika to giubo odgovaia 1 biu-
to piemije (tj. 20 miliona =1 od 1.986,47 miliona) ili 1,4 zadiane piemije.
Tabela IX-2: Piimei poitfelja osiguianja piotiv poaia
No
Prosena suma
osiguranja po
riziku u milionima
Broj
polisa
Bruto premija
po klasi u mil-
ionima
Zadrana
premija %
Zadrana
premija u
milionima
Ustupljena
(cedirana)
premija
u %
Ustupljena
(cedirana)
premija u
milionima
1 0,70 250.000 175.00 100 175,00 - -
2 1,90 150.000 285.00 100 285,000 - -
3 3,80 70.000 266.00 100 266.00 - -
4 7,00 30.000 252.00 100 252.00 - -
5 13,00 11.000 185.90 100 185,90 - -
6 25,00 4.000 140,00 80 112,00 20 28,00
7 47,00 2.400 169,20 42,6 72,00 57,4 97,20
8 75,00 1.200 144.00 26,7 38,4 73,3 105,60
9 120,00 510 104,04 16,7 17,34 83,3 86,70
10 170,00 260 79,56 11,8 9,36 88,2 70,20
11 240,00 120 54,72 8,3 4,56 91,7 50,16
12 390,00 70 54,60 5,1 2,8 94,9 51,8
13 640,00 25 35,20 3,1 1,10 96,9 34,10
14 1.100,00 15 41,25 1,8 0,75 98,2 40,50
UKUPNO 519.600 1.986,47 71,6 1.422,21 28,4 564,26
net izdanje, 1998
U klasi 1 iizika ukupno ima 250.000 polisa sa piosenom sumom osiguianja od
0,7 miliona, od kojih je svaka u domenu osiguiavaevog samopiidiaja. U klasi 7
iizika ukupno ima 2.400 polisa sa piosenom sumom osiguianja od 47 miliona.
Samopiidiaj od 20 miliona odgovaia 42,5 od 47 miliona. Osiguiava zadiava
42,6 kod sebe, a pieostalo, odnosno 57,4 , ustupa u ekcedentno ieosiguianje.
Mada je limit odgovoinosti za samopiidiaj u ovom piimeiu ogianien na 1 biuto
piemije ekcedentno osiguianje omoguava osiguiavau da samo 28,4 piemije ustu-
pi u ieosiguianje.
Pioces utviivanja maksimalnog samopiidiaja kod ekscedentnog ieosiguianja
piikazan je na donjem dijagiamu slika bi. IX-8.
Slika IX 8. Postupak utviivanja maksimalnog samopiidiaja kod ekscedentnog
ieosiguianja
3.5.3 Reosiguranje vika tete (XL)
Reosiguianje vika tete (ili XL) je stiuktuiiano sasvim iazliito od piopoiciona-
lnih tipova ugovoia. Kod piopoicionalnih ugovoia, cesije se vezuju za sume osigu-
ianja a kod ove viste ieosiguianja ono to je vano to je teta. Ovde, bez obziia koja
je suma osiguianja, diiektni osiguiava snosi sve tete koje je imao u visti poslovanja
navedenoj u ugovoiu sve do izvesnog limita i ovaj deo koji snosi osiguiava naziva se
samopiidiaj. Reosiguiava plaa svu tetu pieko te sume, ali samo do ugovoienog
limita.
Tako, supiotno od piopoicionalnih ugovoia (gde ieosiguiava plaa svoj denisani
udeo u svim tetama koje spadaju u njegovu obavezu ieosiguianja) kod ugovoia o
ieosiguianju vika tete on e platiti samo onaj deo svake tete (Z
reo
) koji je vei od
ugovoienog samopiidiaja (M), ali samo do odieenog, ugovoienog limita. Piema
tome, deo tete koji nadoknauje ieosiguiava je:
ukupno ukupno
ieo
ukupno
Z M, kada je Z M
Z
0, kada je Z M
>
(2.7)
Odnosno, poto je ova sluajna piomenljiva (Z
reo
) ogianiena ugovoienim limi-
tom to je:
( )
ieo ukupno
Z max Z M, 0 =
Deo tete koji nadoknauje osiguiava (cedent) je, stoga dat iziazom:
ced
Z, kada je Z M
Z
M, kada je Z M
=

>
, odnosno
ced ukupno
Z min(M, Z ) =
(2.8)
Funkcija iaspodelje sluajne veliine Z
ced
, iziaena pieko funkcije iaspodelje
sluajne veliine Z
ukupno
, odnosno pieko F(z) je:
( )
( )
M
F z , za z M
F z
1, za z M
=

>
(2.10)
Budui da je ova vista ieosiguianja limitiiana na neki iznos M +A, deo tete koji
pokiiva ieosiguiava iznosi:
ukupno
ieo ukupno ukupno
ukupno
0, kada je Z M
Z Z M, kada je M Z M A
A, kada je Z M A
= < +
> +
(2.11)
Postoje dva osnovna ugovoia o ieosiguianju vika tete, a to su:
WXLiR, pokiie po iiziku svaka teta pietipljena po svakom pojedinanom
iiziku moe da aktiviia pokiie.
Catxl, pokiie po katastiofalnom dogaaju tetni dogaaj koji obuhvata
nekoliko pokiivenih pojedinanih iizika moia da se dogodi u isto vieme da
bi se ovo pokiie aktiviialo.
Ovi ugovoii zadovoljavaju potiebe onih diiektnih osiguiavaa koji ele da obez-
bede zatitu ieosiguianjem (od bai najveih gubitaka) uz zadiavanje najveeg dela
svojih biuto piemija, koliko je god to mogue. Meutim, ovi osiguiavai takoe
kupuju iizik koji je vei nego kod piopoicijalnog ieosiguianja, jei ieosiguiava
ne piedvia isplatu tete ispod iznosa samopiidiaja. Ovakva nepiopoicionalna
pokiia znaajno poveavaju opasnost da e diiektni osiguiava stvaino moia-
ti da u potpunosti sam podnese sve tete koje su bliske ili jednake ugovoienom
samopiidiaju
224
.
XL ieosiguianje ima mnogo kiau istoiiju od piopoicionalnog osiguianja i
ustanovljeno je tek sedamdesetih godina. Jedan od glavnih iazloga je bio taj to,
nasupiot piopoicionalnom ieosiguianju, odiedbe ugovoia ne deniu eksplicitno
nain na koji tieba da se dele piemije izmeu kompanije diiektnog osiguiavaa i
ieosiguiavaa. Ovde ieosiguiava moia da od samog poetka pioceni koliki je uku-
pni iznos tete koji on moe da oekuje da e isplatiti piema ovom ugovoiu, i ova
piocena se moe viiti na dva naina:
Procena prema iskustvu zasniva se na tetnim dogaajima koji su se dogodi-
li u piolosti. Statistika o piethodnim tetama, ako je dobio piilagoena,
moe da piui dobiu sliku o ukupnom iznosu tete koji se moe oekivati u
budinosti.
Procena prema izloenosti uticaju rizika koiisti se tamo gde ne postoje
adekvatni statistiki podaci o tetama. Tada ieosiguiava pokuava da nae
slian poitfelj sa dovoljno podataka o piethodnim tetama i iziaunava
oekivani iznos tete kvantikovanjem iazlika izmeu poitfelja za koji
odieuje piemiju i onoga koga koiisti za upoieivanje. Na ovaj nain se za
piocenu ne koiiste stvaini tetni dogaaji ve oekivane tete koje se pio-
cenjuju iz infoimacija o iizicima koji se nalase u datom poitfelju.
Obe ove metode se danas na iioko koiiste i ugovoi o ieosiguianju vika tete je
postao instiumenat od velike vanosti za zatitu diiektnog osiguiavaa od velikih i
akumuliianih teta.
Giaki piikaz umanjenja teta kod ieosiguianja vika teta dat je na slici IX-9
225
.
izdanje, 2002, www.swissie.com, sti 25
225 H. Schmittei, Setting Optimal Reinsuiance Retentions, Technical Communications, Chief Undei-
wiitting Oce, Swiss Re, 2001, sti. 11
Slika IX 9. Giaki piikaz umanjenja teta kod ieosiguianja vika teta
Pvirrv 1.
Posle piimene svih piopoicionalnih osiguianja osiguiava, u cilju zatite od ve-
likih tete, kupuje ieosiguianje WXLiR koje mu pokiiva 5 miliona pieko 3 miliona,
a kao zatitu od teta koje su posledica katastiofalnih dogaaja kupuje catxl ieosigu-
ianje koji mu pokiiva 10 miliona pieko 4 miliona (tabela IX-3)
Tabela IX-3 Piimei ekscedentnog ieosiguianja
tetni
dogaaj
Iznos tete
u mil.
novanih
jed.
distribucija tete
Osigurava
WXL/R reosiguranje
(pokriva tetu od 5 mil-
iona preko 3 miliona)
Catxl reosiguranje (pokri-
va tetu od 10 miliona
preko 4 miliona)
Poar 1 2 2 miliona
0 (nije preen
samopridraj od 3
miliona)
0 (nije preen
samopridraj od 4
miliona)
Poar 2 8
3 miliona (WXL/R
samopridraj)
5 miliona
0 (teta je za
osiguravaa smanjena
na 3 miliona, zato to je
delom pokriva WXL/R
osiguranje)
Z
e
m
l
j
o
t
r
e
s
teta A 1
4 miliona (CATXL
samopridraj)
1 milion (teta E je vea
od 3 miliona)
5 miliona (10miliona
neto teta minus 1 milon
koji plaa WXL/R
reosiguranje = 9
miliona minus 4 miliona
samopridraj)
teta B 1
teta C 1
teta D 3
teta E 4
U K U P N O 10
Giaki piikaz iaspodelje teta kod ugovoia o ieosiguianju vika teta dat je na
slici IX-10.
Slika IX 10. Raspodela tete kod ugovoia o ieosiguianju vika tete
PuImvu z:
Ovaj piimei ilustiuje kako se ieosiguianje vika tete moe kombinovati sa
piopoicionalnim ieosiguianjem.
Osiguiava cediia iizik u ieosiguianje, na piopoicionalnoj osnovi, sa samo-
piidiajem od 50 miliona. Njegovo piopoicionalno ieosiguianje iznosi 14 x 50 = 700
miliona. On moe da plati tete do 5 miliona i eli da pieostalih 45 miliona ieosiguia
po viku tete po iiziku (WXLiR).
Rizik X: Suma osiguianja iznosi 120 miliona, a biuto teta je 20miliona.
teta koju pokiiva piopoicionalno ieosiguianje: 20 x (120 -50)i120 = 11,66m
teta unutai samopiidiaja (pie WXLiR): 10 x 50i120 = 8,34m
Rizik Y: Suma osiguianja 40 miliona, a biuto teta 12 miliona
teta koju pokiiva piopoicionalno ieosiguianje: 12 x 0i40 = 0
teta unutai samopiidiaja (pie WXLiR): 12 x 40i40 = 12m
Kod iizika X samopiidiaj od 50m odgovoia 41,7 od sume osiguianja. Pieo-
stalih 58,3 cediiano je piema piopoicionalnom ieosiguianju. Ovih 41,7 od 20
miliona iznosi 8,34m. Stoga osiguiava pokiiva 5 miliona a ieosiguianje vika tete
po iiziku pokiova 3,34 m.
Kod iizika Y, koji je posledica istog dogaaja kao i iizik X, piopoicionalno ieo-
siguianje ne pokiiva nita, pa osiguiava pokiiva 5m., a ieosiguiava vika tete po
iiziku pokiiva 7 miliona.
Na slici IX-11 dat je giaki piikaz ove iaspodelje teta
226
.
Slika IX 11. Giaki piikaz iaspodelje teta ieosiguianih piopoicionalnim i
WXLiR ieosiguianjem
3.5.4 Reosiguranje vika gubitaka (SL)
Reosiguianje vika gubitaka piedvieno je za sluaj kada osiguiava tiai sveuku-
pnu zatitu od kolebanja u svojim godinjim iznosima teta u datoj klasi poslovanja.
U ovom obliku ieosiguianja, koje nije tako esto, ieosiguiava je u obavezi da pokii-
je svaki deo ukupnog godinjeg iznosa teta koji pielazi dogovoieni samopiidiaj.
Obino, ovaj samopiidiaj se denie kao piocenat od godinjeg piihoda od piemija,
ali to moe da bude i ksni iznos. U ovom sluaju iielevantno je da li je u pitanju
jedna velika teta ili akimuliiane male ili siednje tete.
Deo ukupnog iznosa teta akumuliianih u jednoj visti osiguianja, za odieeni
viemenski peiiod (obino godinu dana), X
reo
, koga plaa ieosiguiava, pieko ugovo-
ienog samopiidiaja M, moe da se iskae pieko sledeeg iziaza:
ukupno ukupno
ieo
ukupno
X M, kada je X M
X
0, kada je X M
>
(2.12)
Deo tete koga plaa osiguiava je:
ukupno ukupno
ced
ukupno
X , kada je X M
X
M, kada je X M
=

>
,odnosno
ced ukupno
X min(M,X ) =
(2.12)
Poto postoji analogija izmeu ove viste ieosiguianja i ieosiguianja vika tete,
onda na osnovu ove analogije moe da se odiedi funkcija iaspodelje, F
M
(x), sluajne
piomenljive X
ced
, a pieko funkcije iaspodelje, F(x), sluajne piomenljive X
ukupno
.
( )
( )
M
F x , kada je x M
F x
1, kada je x M
=

>
(2.13)
Poto je sviha ovog ieosiguianja da zatiti osiguiavaa od svih iizika poslovanja,
ieosiguiava tiai da osiguiava nadoknadi tehniku tetu (tete i tiokovi koji su
manji od piemija) pie nego to se aktiviia njegova isplata.
Ovo ieosiguianje je svakako najsveobuhvatnije od svih vista zatita ieosiguia-
njem. Meutim, ieosiguiavai su iezeivisani u pogledu ovog tipa ieosiguianja i to
je i iazlog zato se ovo ieosiguianje mnogo ne koiisti. Naime, ovim ieosiguianjem
se veliki obim iizika pienosi na ieosiguiavaa, a da pii tom on ima samo ogianieni
uticaj na taj iizik. Da bi ga piocenio njemu je potiebno mnogo podataka, a postoji i
mogunost manipulacije od stiane cedenta. Stoga se ovaj vid ieosiguianja najee
koiisti za ieosiguianje poljopiiviednih useva od oluja i giada
227
.
Piimei ieosiguianja vika gubitaka dat je u tabeli IX-4
Tabela IX-4. Piimei ieosiguianja vika gubitaka
Godinji prohod osiguravaa od premije 60 miliona
Direktni trokovi osiguravaa 25% (15 miliona)
SL reosiguranje 50% preko 100%
Godina Ukupna godinja teta
Raspodela teta
Osigurava Reosigurava
I 65.000.000,00 50.000.000,00 5.000.000,00
II 50.000.000,00 50.000.000,00 0,00
III 105.000.000,00 60.000.000,00 + 15.000.000,00 30.000.000,00
izdanje, 2002, www.swissie.com, sti 28
U ovom piimeiu ieosiguiava pokiiva iznose do 50 od godinjeg piihoda pie-
mija osiguiavaa, uz uslov da tete ne budu vee od 100 od te cifie, odnosno njegov
samopiidiaj jednak je dohodku od piemije. Ovo znai da osiguiava moia da na
sebe pieuzme tetu od 25 pie nego to se aktiviia ieosiguianje od gubitka.
4. SAMOPRIDRAJ
Biuto poitfelj se obino naziva oiiginalni poitfelj osiguiavaa, pie nego to je
delimino pienesen na saosiguiavae ili ieosiguiavae. Poitfelj koji posle svih ustu-
panja njegovih delova ostaje kod osiguiavaa naziva se neto poitfelj, diugim ieima
ovo je sopstveno poslovanje kompanije, ili objanjeno iiim teiminom ovo je njegov
samopiidiaj.
Sveukupna politika osiguiavaa odieuje tip i obim biuto iizika koga e on pii-
hvatiti kao i nain na koji e on upiavljanju sa piihvaenim iizikom. Znai politika
osiguiavaa koja se odnosi na ieosiguianje i samopiidiaj odieuje onaj udeo iizika
koga e on ostaviti sebi.
U sutini, na visinu samopiidiaja utiu iazliiti elementi kako unutai same kom-
panije osiguavaa tako i izvan nje. Do sada, piaksa utviivanja samopiidiaja je esto
bila kompleksna i dosta iiacionalna, i ietko kada je bila odieena na osnovu aktu-
aiskog iziaunavanja. Meutim, danas cedenti pokazuju sve vei i vei inteies za
utviivanje samopiidiaja na aktuaiskim piincipima. Najvaniji faktoii koji utiu na
visini samopiidiaja su:
zakonska iegulativa
kapacitet izdavanja osiguianja
nansijska snaga osiguiavajue kompanije
spiemnost da se pieuzme iizik
iecipiocitet
veliki iizik i zatita od katastiofe
homogenizacija (izalansiianost) iizika
tiadicija
stiuktuia poitfelja
tiite ieosiguianja
Meutim, to neki osiguiava ima manje izbalansiiani poitfelj (nehomogeniji),
to mu je nansijski poloaj slabiji i to je manje naklonjen iiziku, to e vie teiti da
se zatiti ieosiguianjem.
Nehomogenost celokupnog biuto poitfelja povezana je sa moguim kolebanjima
(uktuacijama) iezultata tokom godine. Samopiidiaj kod ieosiguianja bi tiebalo da
se odiedi tako da celokupna mogua uktuacija koja ostane u poitfelju posle ieosigu-
ianja bude takva da je dati osiguiava moe podneti. Uobiajeno je da se za meienje
uktuacije koiisti vaiijansa (kvadiat oekivane piosene devijacije ukupne tete za
godinu dana).
Svaki poitfelj iizika pietipi vee ili manje iznose tete u piavilnim inteivalima.
Suma svih teta u jednog godini naziva se iznos godinje tete, ili jednostavno iz-
nos tete. Budui iznos tete piocenjuje se na osnovu piedviene fiekvencije teta
i piedvienog piosenog iznosa pojedinane tete, ali ono to se stvaino desi
obino znatno odstupa od piedvianja i to na bazi iste sluajnosti. Smatia se da
je jedan poitfelj iizika podloan uktuacijama kada se oekuje da e stvaini iznos
tete da znaajno odstupa od piedvienog iznosa tete. Ova malo nejasna deni-
cija podlonosti ka uktuaciji moe se piecizno iazumeti kada se pogledaju neki
piimeii.
Ako se, na piimei, u poitfelju za osiguianje od autoodgovoinosti u pioseku oekuje
10.000 teta, nee biti iznenaujue ako bude 100 teta vie ili manje. Piomene ovog
ieda veliine su noimalne kada se oekuje da bioj teta iznosi 10.000. Meutim, ako
se uzme mnogo manji poitfelj u kom se oekuje samo 20 teta, tada je odstupanje
od 100 teta na vie veoma neobino, a odstupanje od 100 teta manje je nemogue.
Ovaj piimei pokazuje da su iazlike izmeu stvainog i oekivanog bioja teta mnogo
veiovatnije tamo gde je bioj teta vei, to znai da se vea odstupanja mnogo ee
deavaju u velikim poitfeljima nego u malim. Stoga nam oekivani bioj teta ve daje
pivu indikaciju da li se moe oekivati velika ili mala uktuacija.
Razmotiimo sada dva iazliita poitfelja od kojih svaki ima po 10.000 teta. U
pivom poitfelju iznos svake tete je 100, a u diugom je 10.000. U pivom poitfelju
jedna teta manje ili vie menja ukupni iznos tete samo za 100, dok je u diugom ta
piomena mnogo vea i iznosi 10.000. U ovom piimeiu diugi poitfelj je mnogo vie
podloan piomenama nego pivi. Kada je iznos svih teta isti, ukupni iznos tete koji
obuhvata tete veeg iznosa mnogo vie je podloan piomenama nego to je to sluaj
kod teta manjih iznosa.
Na kiaju, iazmotiimo diuga dva poitfelja u kojima se opet oekuje poednako
veliki bioj bioj teta. U pivom, svaka teta iznosi 1.000 dok su u dugom visine teta
iazliite, ali u pioseku svaka od njih iznosi 1.000. Na pivi pogled oekuje se da je
diugi poitfelj mnogo podloniji piomenama, ali se ovaj sluaj moia malo detaljnije
piouiti
228
.
wiitting Oce, Swiss Re, 2001
4.1 KvniIvIovn)v mnsImnIoo snmoxIox2n)n
Ukupan iznos teta u nekom poitfelju piedstavlja nepiekidnu sluajnu veliinu.
Budui da je za iad mnogo pogodnije koiistiti diskietnu sluajnu veliinu, potiebno
je poitfelj podeliti na odieene inteivale (klase iznosa teta) i u svakom ovom intei-
valu posmatiati piosene iznose teta.
Pietpostavimo sada da se tete deavaju nezavisno jedna od diuge, de je nemogue
piedvideti tano vieme nastupanja tete, kao ni njihov bioj i da se iaspodela ukup-
nog bioja ovih teta moe apioksimiiati Puasonovom, a iaspodela ukupnog iznosa
teta noimalnom iaspodelom
229
.
Piosean iznos pojedinane tete u celom poitfelju moe da se odiedi na odnovu
denicije matematikog oekivanja diskietne sluajne veliine da je:
( )
| |
( ) ( )
E u x u x f x =
(2.15)
Gde je:
F(x) funkcija iaspodelje sluajne piomenljive X diskietnog tipa, a
U(x) funkcija sluajne piomenljive
Ako uvedemo sledea obeleavanja da:
Z
1
, z
2
, z
3
,..... Z
k
piedstavlja oekivani (pioseni) iznos pojedinanih teta po
klasama,
N
1
, n
2
, n
3
,.....n
k
piedstavlja bioj oekivanih teta po klasama, a
N = n
1
+ n
2
+ n
3
+.....+ n
k
oekivani ukupan bioj teta u poitfelju,
Onda je piosean iznos pojedinane tete Z dat iziazom
( )
k
k 1 2 i
1 2 k i
i 1
n n n n
E Z z z . . . . z z
n n n n
=
= + + + =

Ako sa X oznaimo ukupan bioj tete onda je on jednak Z n , odnosno onda je
oekivana viednost ukupnog bioja teta u poitfelju jednaka
( ) ( )
k k
i
i i i
i 1 i 1
n
E X nE X n z z n
n
= =
= = =

(2.16)
Da bi ova sluajna veliina bila blie odieena moia da se odiedi i meia iasipanja
te sluajne veliine oko njene piosene viednosti, odnosno njena vaiijansa.
229 Dazkin C.D., Pentikainen T., Pesonen M, Piastical Risk Teoiy foi Actuaiies, Chapman and Hall,
Lonson, 1995, sti. 31,82.
Da bi smo odiedili vaiijansu piedstavimo svaku klasu iznosa teta giedom
odieene duine, pii emu su giede (tete) poieane po svojoj veliini poevi od
najmanje do najvee, kako je to piikazano na slici IX-12
230
. Ovo je jedan od naina
za piikazovanje iaspodela teta, a teta oznaena sa E(Z) piedstavlja oekivanu
piosenu viednost tete.
Slika IX 12. Giaki piikaz iaspodelje teta u jednom poitfelju
Sve giede su povezane zajedno i okaene su na nekom iastojanju s od leve ivice, a
da bi bile u iavnotei. to je vea iazlika izmeu pojedinanih teta to je viednost s
vea. Kada su sve tete jadnake veliine kao to je to piikazano na slici IX-13, s postaje
jednako polovini viednosti E(Z), ili imamo jednakost da je 2s = E(Z) i u ovom sluaju
viednost s je maksimalno mogue manja od E(Z)
231
. Da bi izmeiili podlonost nekog
poitfelja piomenama, koiistimo sledee viednosti:
Iznos 2s, odnosno dvostiuku viednost tete s, (pii kojoj bi iaspodela teta
bila u iavnotei),
Oekivani bioj teta i
Pioseni iznos pojedinane tete.
Ove tii cifie se tada mnoe i njihov pioizvod je poznat pod nazivom vaiijansa
ukupnog iznosa tete.
VnuI)nsn uuvoo Izosn s:v:v =
= ovIvnI suo) s:v:n ovIvnI vo)voInI Izos s:v:v z s
wiitting Oce, Swiss Re, 2001, sti 6
ili
( ) ( )
2
X n E Z 2 s =
(2.17)
gde je:
X Ukupni iznos tete u poitfelju
2
[X] Vaiijansa ukupnog iznosa tete
N Oekivani uupan bioj teta
E(Z) Oekivana pojedinani iznos tete
Slika IX 13. Giaki piikaz svih teta ujednaenih u poitfelju
Kao to intuitivno znamo, vaiijansa je velika kada je oekivani bioj teta veliki,
kada je oekivani pojedinani iznos tete veliki i kada se pojedinane tete veoma
iazlikuju jedna od diuge.
Diuga vana kaiakteiistika vaiijanse je da kombinovanjem dva manja poitfelja da
bi foimiiali jedan veliki poitfelj, vaiijansa velikog poitfelja postaje jednaka sumi dve
vaiijanse manjih poitfelja, kako to ilustiuje sledei numeiiki piimei.
Razmotiimo dva poitfelja A i B. U pioseku u poitfelju A postoji 5 teta godinje, od
kojih svaka iznosi 2 stotine hiljada dinaia. U poitfelju B u pioseku se javlja jedna teta
godinje i njena ksna suma je 16 stotina hiljada dinaia. Jasno je kako se odieuje
oekivani bioj teta i piosena teta u kombinovanom poitfelju. Slika IX-14 pokazuje
iznos tete s sa kojom bi kombinovana iaspodela bila peifektno uiavnoteena, ako
bi se ista mogla okaiti na opiugu. Ove dve teine (poitfelja) okaene su na opiugu.
Goinja gieda piedstavlja tetu od 16, a donja giupa gieda 6 teta od po 2 stotine hilja-
da dinaia, svaka. Teine ove goinje giede i donje giupe gieda nalaze se u iavnotei
onda kada je goinja gieda teine od 16 jedinica okaena na poluzi duine 3 jedinice,
a donja giupa gieda teine od 12 jedinica okaena na poluti duine 4 jedinice. Naime
16 x 3 = 48 = 12 x 4 = 48. Sa slike IX-14 se moe zakljuiti da e s (iznos tete kada
su sve tete jednake) biti jednako ili 4 + 1 = 5 ili 8 3 = 5. Tabela 5 pokazuje da je
vaiijansa kombinovanog poitfelja u stvaii zbii dve paicijalne vaiijanse (24 + 256 =
280)
232
.
Tabela IX-5. Piimei kombinovanog poitfelja
Portfelj A Portfelj B
Kombinovani
portfelj
Oekivani broj teta 6 1 6 + 1 = 7
Oekivani ukupni iznos tete 12 16 12 +16 = 28
Oekivani iznos pojedinane tete 2 16 28/7 = 4
S 1 8 5 (Slika 14)
Varijansa oekivanog iznosa ukupne
tete
6 221 = 24 11628=256 7425 = 280
Ovde se vidi da je u goinjoj deniciji vaiijanse pietpostavljeno da se iaspodela
ukupnog bioja teta ponaa u skladu sa Puasonovom iaspodelom.
Slika IX 14. Giaki piikaz kombinovanja dva iazliita poitfelja
Slika IX 15. Giaki piikaz vaiijanse pojedinane tete u poitfelju
Na slici IX-15, ponovo su giaki piikazani E(Z) i 2s, meutim ovog puta u obliku
piavougaonika ija je jedna stiana jednaka 2s a diuga stiana jednaka E(Z)
233
. Ovaj
piavougaonik se moe podeliti na jedan kvadiat ije su stianice jednake E(Z) i ija
je poviina jednaka E
2
(Z), i na jedan piavougaonik sa jednom stianom jednakom
2s - E(Z) i diugom stianom jednakom E(Z), i poviinom od E(Z)(2s - E(Z)). Ova
poviina piedstavlja vaiijansu pojedinane tete, to moemo da oznaimo sa
2
(Z)
pa imamo da je:
( ) ( ) ( )
2 2
E Z 2 s E Z Z = +
(2.18)
Ako izviimo odgovaiajue zamene u jednaini (2.18), dobijamo da je:
( ) ( ) ( )
2 2 2
X n E Z Z ( = +

(2.19)
Ovo je opte piihvaena jednaina za vaiijansu ( ) X
2
, jei se iznos tete s, pii
kojoj bi iaspodela bila u iavnotei ietko koiisti u iaunu veiovatnoe i zato nema
svoj posebni naziv.
Jedan od naina da se odiedi maksimalni samopiidiaj osiguiavaa je na osnovu
veiovatnoe da osiguiava dospe u stanje platene nesposobnosti (nelikvidnosti),
odnosno da siedstvima kojima iaspolae u nekom tienutku ne moe da pokiije uku-
pan iznos teta u poitfelju.
Naime, u nekom tienutku t osiguiava iaspolae siedstvima U
t
, koja se sastoje
od iezeiva siguinosti U
,
koja mu stoje na iaspolaganju za pokiie eventualnih gubi-
taka i tehnike piemije, T, naplaene od osiguianika. Ova tehnika piemija jednaka
je oekivanom ukupnom iznosu tete u poitfelju E(X) i doplatku za siguinost koji
iznosi ( ) X E , odnosno:
( ) ( ) ( ) ( ) T E X E X 1 E X = + = +
wiitting Oce, Swiss Re, 2001, sti.8
Siedstva koja se u nekom momentu imaju na iaspolaganju za nadoknadu tete, U
t
,
u stvaii piedstavljaju ukupan iznos teta koji se moe pokiiti iaspoloivim sidstvima
,x, pa je:
( ) ( )
t
U x U T U 1 E X = = + = + +
(2.20)
Ako sa p oznaimo veiovatnou da e nastale tete biti vee od ukupnog iznosa
tete koji se moe pokiiti iaspoloivim siedstvima, onda 1-p oznaava supiotno od
toga, odnosno veiovatnou da e nastale tete biti manje od x. To se moe iskazati
sledeim iziazom:
( ) P X x 1 p =
( ) ( )
( )
P X U 1 E X 1 p + + =
(2.21)
Piema deniciji, svaka sluajna piomenljiva X, sa siednom viednou, odnosno
matematikim oekivanjem E(X) i vaiijansom
2
moe da se iziazi kao standaidizo-
vana sluajna piomenljiva Y u sledeem obliku:
( )
( )
X E X
Y
X
Pii emu ova standaidizovana sluajna piomenljiva ima takve osobine da je E(X)
=0, a
2
= 1. Piema tome moemo pisati da je:
( )
( )
( )
( )
( )
X E X x E X
P X x
X X
| |
=
|

\ .
(2.22)
Uvoenjem zamene iz jednaina (2.20) i (2.21) dobijamo da je:
( )
( )
( ) ( ) ( )
( )
U 1 E X E X X E X
P 1 p
X X
| | + +
=
|

\ .
(2.23)
Odavde se vidi da se pieko viednosti U, , E(X) i ) (X moe odiediti veiovatnoa
da osiguiava ne doe u stanje nelikvidnosti.
Radi jednostavnosti u jednaina (2.23) moemo uvesti sledeu zamenu:
( )
( )
U E X
t
X
| | +
=
|
\ .
(2.24)
Tako da jednaina (2.23) sada glasi:
( )
( )
X E X
P t 1 p
X
| |
=
|
\ .
(2.25)
Kolika e biti optimalna viednost za p, odnosno za veiovatnou platene nes-
posobnosti (nelikvidnosti), zavisi od mnogih objektivnih okolnosti kod datog
osiguiavaa, ali se najee biia tako da ne bude vea od 1.
4.2 Vvxovnion on v ooI oo vvIIoo oosiun)n
uuoo Izosn siviv
Vaiijansa pomae da se pioceni veiovatnoa da e ukupni iznos tete mnogo
odstupiti od njegove oekivane viednosti. U ovom sluaju moe da se koiisti ebieva
nejednakost (veiovatnoa da devijacija piee odieeni iznos nije vea od odnosa
vaiijanse piema kvadiatnim koienu tog iznosa), kako je to piikazano u sledeem
piimeiu:
Oekivani bioj teta: 1.000
Pioseni iznos pojedinane tete: 4.000
Vaiijansa pojedinane tete: 1,0210
9
Oekivani ukupni iznos tete: 410
6
Vaiijansa oekivanog ukupnog iznosa tete
1.000(4.0004.000+1,0210
9
)=1,03610
12
Finansijska siedstva (kapital): 5.000.000
Piema ebuevoj nejednakosti veiovatnoa da e ukupna teta biti vea od
4.000.000 za vie od 5.000.000 je najvie:
=
12
2
1,036 10
4,1%
5.000.000
Ono to je znaajno kod ove piocene je da mi ne moiamo da znamo skoio nita o
iaspodeli tete. Dovoljno je da znamo pioseni iznos tete i vaiijansu.
4.3 Smn)Ivn)v vnxI)nsv uivm xvosIouxn)n
Piimaini cilj ieosiguianja je da smanji uktuaciju ukupnog iznosa tete. Vaiijansa
je kiiteiijum koji meii tu uktuaciju. Sledei piimei (slika IX-16) piikazuje kako ieo-
siguianje smanjuje vaiijansu kod piimainog osiguiavaa
234
.
Slika IX 16. Giaki piikaz distiibucije teta u samopiidiaju
kvotnog ieosiguianja
Kvotno ieosiguianje sa samopiidiajem od, na piimei 40 deli svaku tetu izmeu
piimainog osiguiavaa i ieosiguiavaa u odnosu 40:60. Na slici IX-16 giaki je
piikazana ova kompiesija teta u odnosu na veliine teta piikazanih na slici IX-12.
Svaka teta se smanjuje na 40 od svog poetnog iznosa. Na isti nain piosena teta
u samopiidiaju iznosi 40 od poetne tete E(X) i iznos tete na koji bi mogli da
okaimo iaspodelu tako da bude u iavnotei iznosi 40 od s. Kvotno ieosiguianje
ne menja bioj teta, pa vaiijansa ukupne godinje tete u samopiidiaju moe da se
iziauna na sledei nain:
VnuI)nsn uuvoo Izosn s:v:v u snmovuIouzn)u =
= oekivani broj teta oekivana suma pojedinane tete 40%2s 40%
Odnosno iziaeno pieko jednaine (2.17)
( ) ( )
2
X n E Z i 2 s i =
Ili piema jednaini (2.19)
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
2 2 2 2 2 2
X n E Z i Z i n. E Z Z i ( ( = + = +

Gde r oznaava kvotu samopiidiaja, odnosno 0,4.
Na slian nain se izvodi i vaiijansa ukupnog iznosa tete kod ieosiguianja vika
tete.
4.4 OoxvIvn)v mnsImnIoo snmoxIox2n)n oo voioo
xvosIouxn)n
U tabeli IX-6 dat je jedan poitfelj koga osiguiava tieba da ieosiguia putem
kvotnog ieosiguianja, pii emu tieba da odiedi maksimalnu kvotu pii kojoj nee
doi do njegove nelikvidnosti. To znai da tieba odiediti takvu kvotu r, pii kojoj e
veiovatnoa piopasti p
i
biti manja od 1.
Tabela IX-6. Neieosiguiani poitfelj
KLASA
IZNOS TETE
DO
BROJ
TETA
(n
i
)
PROSEAN
IZNOS TETE
(z
i
)
( ) ( ) ( )
i i
E X z n =
( ) ( ) ( )
2
i i
X z n =
1 5.000,00 77 4.900 377.300,00 42.997,33
2 20.000,00 42 13.900 583.800,00 90.082,30
3 40.000,00 90 30.000 2.700.000,00 284.604,99
4 60.000,00 54 49.500 2.673.000,00 363.749,23
5 100.000,00 45 80.000 3.600.000,00 536.656,31
6 200.000,00 70 155.000 10.850.000,00 1.296.823,04
7 300.000,00 35 235.000 8.225.000,00 1.390.278,75
8 400.000,00 88 355.000 31.240.000,00 3.330.195,19
9 500.000,00 20 458.000 9.160.000,00 2.048.238,27
10 800.000,00 15 595.000 8.925.000,00 2.304.425,09
11 1.000.000,00 16 935.000,00 14.960.000,00 3.740.000,00
12 1.500.000,00 13 1.250.000,00 16.250.000,00 4.506.939,09
13 2.500.000,00 8 1.800.000,00 14.400.000,00 5.091.168,82
14 3.000.000,00 9 2.780.000,00 25.020.000,00 8.340.000,00
15 4.000.000,00 5 3.520.000,00 17.600.000,00 7.870.959,28
16 5.000.000,00 8 4.350.000,00 34.800.000,00 12.303.657,99
17 6.000.000,00 5 5.880.000,00 29.400.000,00 13.148.079,71
18 8.000.000,00 1 6.950.000,00 6.950.000,00 6.950.000,00
19 10.000.000,00 2 8.620.000,00 17.240.000,00 12.190.520,91
20 15.000.000,00 1 14.100.000,00 14.100.000,00 14.100.000,00
UKUPNO 604 269.054.100,00 30.601.025,43
Iz jednaine (2.23) vidimo da se samopiidiaj moe odiediti na osnivu sledeih
veliina:
U siedstva siguinosti
stopa doplate za siguinost
E(X) matematiko oekivanje, odnosno pioseni ukupni
iznos oekivane tete
) (X - standaidno odstupanje piosenog ukupnog iznosa tete
Nain odieivanja maksimalnog samopiidiaja kod kvotnog ieosiguianja piika-
zan je na emi datoj na slici IX-17.
Slika IX 17. ema odieivanja maksimalnog samopiidiaja kod
kvotnog osiguianja
U tabeli IX-7 date su viednosti oekivanog ukupnog iznosa teta i standaidnog
odstupanja ukupnog iznosa teta za poitfelj dat u tabeli IX-6, a za sluaj kada kvota
r, osiguiavaa iznosi 10 (0,1).
Tabela IX-7. Oekivani ukupni iznos teta i odgovaiajue standaidno
odstupanje za r = 0,1
BROJ TETA (n
i
)
PROSEAN
IZNOS TETE
NAKNADA OSIGURAVAA
(z
i
) = 10%
( ) ( ) ( )
i i
E X z n =
( ) ( ) ( )
2
i i
X z n =
77 4.900 490 37.730,00 4.299,73
42 13.900 1.390 58.380,00 9.008,23
90 30.000 3.000 270.000,00 28.460,50
54 49.500 4.950 267.300,00 36.374,92
45 80.000 8.000 360.000,00 53.665,63
70 155.000 15.500 1.085.000,00 129.682,30
35 235.000 23.500 822.500,00 139.027,87
88 355.000 35.500 3.124.000,00 333.019,52
20 458.000 45.800 916.000,00 204.823,83
15 595.000 59.500 892.500,00 230.442,51
16 935.000,00 93.500 1.496.000,00 374.000,00
13 1.250.000,00 125.000 1.625.000,00 450.693,91
8 1.800.000,00 180.000 1.440.000,00 509.116,88
9 2.780.000,00 278.000 2.502.000,00 834.000,00
5 3.520.000,00 352.000 1.760.000,00 787.095,93
8 4.350.000,00 435.000 3.480.000,00 1.230.365,80
5 5.880.000,00 588.000 2.940.000,00 1.314.807,97
1 6.950.000,00 695.000 695.000,00 695.000,00
2 8.620.000,00 862.000 1.724.000,00 1.219.052,09
1 14.100.000,00 1.410.000 1.410.000,00 1.410.000,00
604 26.905.410,00 3.060.102,54
Viednost dobijena za oekivani ukupan iznos teta je 26.905.410,00. Ovu istu vied-
nost smo mogli da dobijemo i kada smo kvotu samopiidiaja osiguiavaa pomnoili
sa oekivanim ukupnim iznosom teta u neosiguianom poitfelju, odnosno:
( ) ( )
neosiguianog
E X i E X 0,1 269.054.100,00 26.905.410,00 = = =
Isti sluaj je i sa standaidnim odstupanjem, odnosno:
( ) ( )
neosiguiano
X i X 30.601.025, 43 0,1 3.060.102,54 = = =
Ista ovakva piocena tieba da se uiadi za sve viednosti kvota od 0,1 (10) do 0,9
(90).
Zatim se za svaku dobijenu viednost oekivanog ukupnog iznosa tete i njeno
standaidno odstupanje iziauna viednost t, pa se onda pieko tabele kumulativnih
veiovatnoa standaidne noimalne iaspodelje
235
za svaku viednost t odiede viednosti
za veiovatnou piopasti.
Tabela IX-8. Veiovatnoa piopsti za iazliite viednosti kvota
KVOTA
r
( ) ( ) ( )
i i
E X z n =
( ) ( ) ( )
2
i i
X z n = T
i

VEROVATNOA
PROPASTI p
i
0,10 26.905.410,00 3.060.102,54 9,05
0,20 53.810.820,00 6.120.205,09 4,96 0,00
0,30 80.716.230,00 9.180.307,63 3,60 0,01
0,40 107.621.640,00 12.240.410,17 2,92 0,17
0,50 134.527.050,00 15.300.512,71 2,51 0,60
0,60 161.432.460,00 18.360.615,26 2,24 1,25
0,70 188.337.870,00 21.420.717,80 2,05 2,02
0,80 215.243.280,00 24.480.820,34 1,90 2,87
0,90 242.148.690,00 27.540.922,88 1,79 3,67
Neosigurani portfelj 269.054.100,00 30.601.025,43 1,70 4,46
Viednost t se iziaunava piema iziazu (2.24), a u ovom piimeiu je uzeto da visina
siedstva siguinosti U iznosi 25.000.000 novanih jedinica, a stopa doplate za sigui-
nost = 10=0,1.
Iz tabele IX-8 se vidi da bi maksimalna viednost samopiidiaja tiebala da bude
izmeu viednosti kvote 0,60 i 0,50 (60 i 50) odnosno izmeu veiovatnoe piopasti
od 1,24 i 0,60, to znai da sada tiebamo da izvedemo iaunicu za smanjeni inteival
izmeu ovih viednosti kvota, kako je to dato u tabeli IX-9.
Tabela IX-9. Veiovatnoa piopasti za iazliite viednosti kvota
KVOTA
r
( ) ( ) ( )
i i
E X z n =
( ) ( ) ( )
2
i i
X z n = T
i

VEROVATNOA
PROPASTI p
i
0,51 137.217.591,00 15.606.522,97 2,48 0,65
0,52 139.908.132,00 15.912.533,22 2,45 0,71
0,53 142.598.673,00 16.218.543,48 2,42 0,77
0,54 145.289.214,00 16.524.553,77 2,39 0,84
0,55 147.979.755,00 16.839.563,98 2,36 0,91
0,56 150.670.296,00 17.136.574,24 2,34 0,96
0,57 153.360.837,00 17.442.584,49 2,31 1,04
235 Postoji veliki bioj tabela koje daju ove viednostima, a tabela koja je koiienja za iziaunavanja u
piimeiima u ovoj knjizi nalazi na Inteinetu na sledeoj adiesi: http:iicogsci.ucsd.edui-bataliicog-
sci14inoimal.html
Moe se zakljuiti da je maksimalni samopiidiaj za ovaj poitfelj 56, a da sve
viednosti ispod te kvote piiaju siguinost osiguiavau, jei je veiovatnoa piopasti
manja od 1. Meutim, za koju od ovih viednosti kvote e osiguiava da se odlui
zavisi od njegove politike poslovanja.
4.5. OoxvIvn)v mnsImnIoo snmoxIox2n)n oo
vscvovioo xvosIouxn)n
Pietpostaviemo da poitfelj koji je dat u tabeli 6 tiaba da se ieosiguia piema
ekscedentnom ugovoiu, to znai da je samopiidiaj osiguiavaa ksiian na nekoj
viednosti za ceo poitfelj. Pietpostavimo da ta viednost samopiidiaja iznosi M
1
=
1.000.000 novanih jedinica. U tabeli IX-10 date su viednosti za ukupan iznos teta
i standaidno odstupanje ukupnog iznosa teta, za poitfelj koji bi bio ieosiguian sa
ovim samopiidiajem.
Tabela IX-10. Oekivani ukupan iznos teta i odgovaiajue standaidno
odstupanje sa samopiidiajem od M
1
=1.000.000
KLASA BROJ TETA (n
i
)
PROSEAN IZNOS
TETE (z
i
)
( ) ( ) ( )
i i
E X z n =
( ) ( ) ( )
2
i i
X z n =
1 77 4.900 377.300,00 42.997,33
2 42 13.900 583.800,00 90.082,30
3 90 30.000 2.700.000,00 284.604,99
4 54 49.500 2.673.000,00 363.749,23
5 45 80.000 3.600.000,00 536.656,31
6 70 155.000 10.850.000,00 1.296.823,04
7 35 235.000 8.225.000,00 1.390.278,75
8 88 355.000 31.240.000,00 3.330.195,19
9 20 458.000 9.160.000,00 2.048.238,27
10 15 595.000 8.925.000,00 2.304.425,09
11 16 935.000,00 14.960.000,00 3.740.000,00
12 52 1.000.000,00 52.000.000,00 7.211.102,55
UKUPNO 604 3.911.300,00 145.294.100,00 9.524.146,00
Na isti nain tieba da se izvedu i iaunice za diuge viednosti samopiidiaja
(M
2
=2.000.000, M
3
=5.000.000, M
4
=8.000.000, M
5
=15.000.000, kako je to dato u ta-
belama IX-11-14).
Nain odieivanja maksimalnog samopiidiaja kod ekscedentnog ieosiguianja
piikazan je na emi datoj na slici IX-18.
Slika IX 18. ema odieivanja maksimalnog samopiidiaja kod
ekscedentnog osiguianja
2
=2.000.000
KLASA BROJ TETA (n
i
)
PROSEAN
IZNOS TETE (z
i
)
( ) ( ) ( )
i i
E X z n =
( ) ( ) ( )
2
i i
X z n =
1 77 4.900,00 377.300,00 42.997,33
2 42 13.900,00 583.800,00 90.082,30
3 90 30.000,00 2.700.000,00 284.604,99
4 54 49.500,00 2.673.000,00 363.749,23
5 45 80.000,00 3.600.000,00 536.656,31
6 70 155.000,00 10.850.000,00 1.296.823,04
7 35 235.000,00 8.225.000,00 1.390.278,75
8 88 355.000,00 31.240.000,00 3.330.195,19
9 20 458.000,00 9.160.000,00 2.048.238,27
10 15 595.000,00 8.925.000,00 2.304.425,09
11 16 935.000,00 14.960.000,00 3.740.000,00
12 13 1.250.000,00 16.250.000,00 4.506.939,09
13 8 1.800.000,00 14.400.000,00 5.091.168,82
14 31 2.000.000,00 62.000.000,00 11.135.528,73
UKUPNO 604 7.961.300,00 185.944.100,00 14.454.821,24
3
=5.000.000
KLASA BROJ TETA (n
i
)
PROSEAN IZNOS
TETE (z
i
)
( ) ( ) ( )
i i
E X z n =
( ) ( ) ( )
2
i i
X z n =
1 77 4.900 377.300,00 42.997,33
2 42 13.900 583.800,00 90.082,30
3 90 30.000 2.700.000,00 284.604,99
4 54 49.500 2.673.000,00 363.749,23
5 45 80.000 3.600.000,00 536.656,31
6 70 155.000 10.850.000,00 1.296.823,04
7 35 235.000 8.225.000,00 1.390.278,75
8 88 355.000 31.240.000,00 3.330.195,19
9 20 458.000 9.160.000,00 2.048.238,27
10 15 595.000 8.925.000,00 2.304.425,09
11 16 935.000,00 14.960.000,00 3.740.000,00
12 13 1.250.000,00 16.250.000,00 4.506.939,09
13 8 1.800.000,00 14.400.000,00 5.091.168,82
14 9 2.780.000,00 25.020.000,00 8.340.000,00
15 5 3.520.000,00 17.600.000,00 7.870.959,28
16 8 4.350.000,00 34.800.000,00 12.303.657,99
17 9 5.000.000,00 45.000.000,00 15.000.000,00
UKUPNO 604 21.611.300,00 246.364.100,00 24.348.089,39
4
=8.000.000
KLASA BROJ TETA (n
i
)
PROSEAN IZNOS
TETE (z
i
)
( ) ( ) ( )
i i
E X z n =
( ) ( ) ( )
2
i i
X z n =
1 77 4.900 377.300,00 42.997,33
2 42 13.900 583.800,00 90.082,30
3 90 30.000 2.700.000,00 284.604,99
4 54 49.500 2.673.000,00 363.749,23
5 45 80.000 3.600.000,00 536.656,31
6 70 155.000 10.850.000,00 1.296.823,04
7 35 235.000 8.225.000,00 1.390.278,75
8 88 355.000 31.240.000,00 3.330.195,19
9 20 458.000 9.160.000,00 2.048.238,27
10 15 595.000 8.925.000,00 2.304.425,09
11 16 935.000,00 14.960.000,00 3.740.000,00
12 13 1.250.000,00 16.250.000,00 4.506.939,09
13 8 1.800.000,00 14.400.000,00 5.091.168,82
14 9 2.780.000,00 25.020.000,00 8.340.000,00
15 5 3.520.000,00 17.600.000,00 7.870.959,28
16 8 4.350.000,00 34.800.000,00 12.303.657,99
17 5 5.880.000,00 29.400.000,00 13.148.079,71
18 1 6.950.000,00 6.950.000,00 6.950.000,00
19 3 8.000.000,00 24.000.000,00 13.856.406,46
UKUPNO 604 37.441.300,00 261.714.100,00 27.946.448,02
5
=15.000.000
KLASA
IZNOS TETE
DO
BROJ
TETA (n
i
)
PROSEAN
IZNOS TETE
(z
i
)
( ) ( ) ( )
i i
E X z n =
( ) ( ) ( )
2
i i
X z n =
1 5.000,00 77 4.900 377.300,00 42.997,33
2 20.000,00 42 13.900 583.800,00 90.082,30
3 40.000,00 90 30.000 2.700.000,00 284.604,99
4 60.000,00 54 49.500 2.673.000,00 363.749,23
5 100.000,00 45 80.000 3.600.000,00 536.656,31
6 200.000,00 70 155.000 10.850.000,00 1.296.823,04
7 300.000,00 35 235.000 8.225.000,00 1.390.278,75
8 400.000,00 88 355.000 31.240.000,00 3.330.195,19
9 500.000,00 20 458.000 9.160.000,00 2.048.238,27
10 800.000,00 15 595.000 8.925.000,00 2.304.425,09
11 1.000.000,00 16 935.000,00 14.960.000,00 3.740.000,00
12 1.500.000,00 13 1.250.000,00 16.250.000,00 4.506.939,09
13 2.500.000,00 8 1.800.000,00 14.400.000,00 5.091.168,82
14 3.000.000,00 9 2.780.000,00 25.020.000,00 8.340.000,00
15 4.000.000,00 5 3.520.000,00 17.600.000,00 7.870.959,28
16 5.000.000,00 8 4.350.000,00 34.800.000,00 12.303.657,99
17 6.000.000,00 5 5.880.000,00 29.400.000,00 13.148.079,71
18 8.000.000,00 1 6.950.000,00 6.950.000,00 6.950.000,00
19 10.000.000,00 2 8.620.000,00 17.240.000,00 12.190.520,91
20 15.000.000,00 1 14.100.000,00 14.100.000,00 14.100.000,00
UKUPNO 604 269.054.100,00 30.601.025,43
Zatim se za svaku dobijenu viednost oekivanog ukupnog iznosa tete i njeno
standaidno odstupanje iziauna viednost t, piema iziazu (2.24), pa se onda pieko ta-
bele kumulativnih veiovatnoa standaidne noimalne iaspodelje
236
za svaku viednost
t odiede viednosti za veiovatnou piopasti p
i
(tabela IX-15).
Piilikom iziaunavanja viednosti t u ovom piimeiu, uzeto je da visina sied-
stva siguinosti U iznosi 25.000.000 novanih jedinica, a stopa doplate za sigu-
inost = 10=0,1.
Tabela IX-15. Veiovatnoa piopasti za iazliite viednosti samopiidiaja
SAMOPRIDRAJ
M
i
( ) ( ) ( )
i i
E X z n =
( ) ( ) ( )
2
i i
X z n = T
i
P
i
(%)
15.000.000,00 269.054.100,00 30.601.025,43 1,70 4,46
8.000.000,00 261.714.100,00 27.946.448,02 1,83 3,36
6.000.000,00 254.764.100,00 26.166.800,67 1,93 2,68
5.000.000,00 246.364.100,00 24.348.089,39 2,04 2,07
4.000.000,00 234.564.100,00 22.100.892,68 2,19 1,43
3.000.000,00 214.964.100,00 18.774.915,63 2,48 0,66
2.000.000,00 185.944.100,00 14.454.821,24 3,02 0,13
1.000.000,00 145.294.199,00 9.524.146,00 4,58 0,00
Iz tabele IX-15 vidi se da viednost maksimalnog samopiidiaja lei izmeu
3.000.000 i 4.000.000 novanih jedinica, naime u oblasti gde je veiovatnoa piopasti
manja od 1.
Stoga, sada tieba pioduiti postupak iziaunavanja na viednosti koje se nalaze
izmeu ove dve navedene viednosti samopiidiaja, a da bi se iziaunala tana vied-
nost maksimalnog samopiidiaja.
236 http:iicogsci.ucsd.edui-bataliicogsci14inoimal.html
5. SMERNICE PRILIKOM IZBORA OPTIMALNOG OBLIKA
REOSIGURANJA I SAMOPRIDRAJA
Pied svakog osiguiavaa postavlja se osnovni pioblem, a to je kako adekvatno
izabiati vistu ieosiguianja u zavisnosti od kaiakteiistika iizika koji se ieosiguiava.
Da bi izabiao optimalnu ieosiguiavajuu zatitu osiguiava moia u potpunosti da
poznaje kaiakteiistike datog poitfelja, kao i mogue poiemeaje do kojih moe da
doe zbog odstupanja stvainih od oekivanih teta.
Tek posle detaljne analize poitfelja po vistama osiguianja i posle piocena o vista-
ma i obimu teta koje mogu da nastanu u nekom poitfelju osiguianja, osiguiava
moe da odiedi koji su to iizici koje on moe da zadii i do kog obima. Za svaku
vistu osiguianja on moia da sagleda da li suma osiguianja ili maksimalna mogua
teta pielazi njegove mogunosti, i da na osnovu toga odiedi viste ieosiguianja koje
eli da koiisti.
Piema tome, uvek tieba pojedinano iazmatiati koji je oblik ieosiguianja na-
jpogodniji za dati iizik, odnosno poitfelj. Da li e se osiguiava odluiti za ieosigu-
ianje koje smanjuje potencijalno visoke tete, da li e se zatiti od kolebanja malih i
siednjih teta, ili od injenice da moe da doe do nagomilavnja velikog bioja teta
po jednom dogaaju, zavisi od datog sluaja.
Svi ieosiguiavai tee da se u najveem obimu zatite obaveznim vidovima ieo-
siguianja, a fakultativne vidove koiiste samo onda kada ne postoje mogunosti da se
na povoljni nain zakljue ugovoii o obaveznom ieosiguianju.
Iako na pivi pogled izgleda da je kvotno ieosiguianje najpovoljniji oblik ieo-
siguianja, tieba imati u vidu da ono, poied toga to ieosiguiava i one tete koje bi
osiguiava mogao i sam da podnese, zahteva da se jedan deo piemije osiguianja izd-
vaja na ime piemije ieosiguianja, to sa sobom povlai odliv siedstava ak i za one
iizike za koje to nije potiebno.
Meutim, osnovne smeinice za odabiianje viste ieosiguianja bi tiebale da budu
u sledeem piavcu:
Ako postoji mogunost da se u poitfelju osiguianja pojave velike tete na
pojedinanim iizicima (osiguianje od odgovoinosti u vazdunom saobiaaju,
osiguianje vazduhoplova, itd), osiguiava tieba da koiisti ekscedentno ieo-
siguianje, ili da ovo ieosiguianje kombinuje sa ieosiguianjem vika tete.
Ako je poitfelj izloen piomenama i oscilacijama ije se veliine i fiekvencije
nalaze u podiuiju malih i siednjih teta, tada osiguiava tieba da koiisti
kvotno ieosiguianje ili ieosiguianje vika gubitaka, ili pak da kombinuje ova
dva tipa ieosiguianja.
Ako postoji veiovatnoa da poitfelj bude izloen mogunostima da doe
do akumulacije velikog bioja pojedinanih teta, tada osiguiava tieba da
koiisti ieosiguianje vika teta.
Ako se u poitfelju nau svi faktoii iizika, pii emu svaki iizik pojedinano, ili
svi zajedno mogu da dovedu do nestabilnosti u poslovanju, onda osiguiava
tieba da potiai zatitu koiienjem svih vidova ieosiguianja.
U tebeli IX-16 piikazani su tipovi ieosiguianja po vistama osiguianja, koje bi
osiguiava mogao da koiisti, ali ova tabela tieba vie da slui kao oiijentacija, jei je
odluka o ieosiguiavajuoj zatiti potpuno individualna i zavisi od niza napied iznetih
faktoia
237
.
Tabela IX-16. Tipovi ieosiguianja po vistama osiguianja
vrsta osiguranja
Morao bi da
koristi kao
minimum
Mogao bi
da koristi
Osiguranje od nezgode Ekscedentno, XL Kvotno
Zdravstveno osiguranje - Kvotno
Osiguranje motornih vozila-kasko - XL
Osiguranje eleznice-kasko XL Ekscedentno ,Kvotno
Osiguranje vazduhoplova-kasko Ekscedentno Kvotno, XL
Osiguranje pomorskog, renog i jezerskog kaska Ekscedentno Kvotno , XL
Osiguranje robe u transportu Ekscedentno, XL Kvotno
Osiguranje imovine od poara i nekih drugih
opasnosti
Ekscedentno Kvotno, XL
Ostala osiguranja imovine Ekscedentno, SL Kvotno, XL
Osiguranje od automobilske odgovornosti XL Kvotno
Osiguranje od odgovornosti u vazdunom
saobraaju
Ekscedentno Kvotno, XL
Osiguranje od odgovornosti brodara Ekscedentno Kvotno, XL
Ostala osiguranja od odgovornosti - Ekscedentno, Kvotno, XL
Osiguranje potraivanja (kredita) - Kvotno
Osiguranje jemstva - Kvotno
Osiguranje razliitih fnansijskih gubitaka Ekscedentno Kvotno, XL
Osiguranje pravne zatite - Kvotno
Osiguranje turistikih usluga - Kvotno
237 Bijeli M, Osiguianje i ieosiguianje, Tectus, Zagieb, 2002, sti. 379
Piilikom donoenja odluke u vezi denisanja optimalnog samopiidiaja tieba
slediti sledee smeinice:
Piilikom odieivanja samopiidiaja tieba potovati sve specine okol-
nosti u kojima se neka kompanija nalazi u datom tienutku.
Tieba stalno imati na umu da samopiidiaj koji je ksiian na nekom
odieenom nivou utie na siguinost plaanja, na veliinu dela piemije koji
je namenjen za iazliita investiianja, na likvidnost osiguiavaa, na ukupan
iznos iashoda i sl.
to osiguiava vie sledi iezultate statistikih istiaivanja, to e njegov
piistup odieivanju samopiidiaja biti konzeivativniji, jei saviemena kie-
tanja u ekonomiji (inacija, ekonomska situacija i sl), zahtevaju odieenu
eksibilnost.
Uvek tieba ispitati kakve posledice e odieeni samopiidiaj imati na iz-
nos teta koje osiguiava tieba da nadoknadi, jei samopiidiaj tieba da
utie i na stabilizaciju ukupnih godinjih iezultata osiguiavaa.
Da bi se maksimalno smanjilo kolebanje iznosa teta uvek tieba da se samo-
piidiaj, koji je jednom utvien, stalno upoieuje sa novim podacima, jei
on utie i na ukupne administiativne tiokove i iashode. Poied toga, ovo
moia da se uiadi i ako se desi da osiguiava u ve stabilan poitfelj piihvati
neki novi, veliki iizik koji iemeti postignuti stavilnost poitfelja.
1. Objasnite osnovne piincipe iaspodelje iizika.
2. ta se podiazumeva pod iaspodelom iizika putem saosiguianja?
3. Raspodela iizika putem ieosiguianja.
4. Objasnite stiuktuiu poitfelja i uticaj potencijalnih teta na homogenizaciju
poitfelja.
5. Objasnite fakultativna i ugovoina ieosiguianja.
6. Piopicionalna i nepiopoicionalna ieosiguianja.
7. Objasnite kvotno ieosiguianje.
8. Objasnite ekscedentno ieosiguianje.
9. Objasnite ieosiguianje vika tete.
10. Objasnite ieosiguianje vika gubitka.
11. Znaaj samopiidiaja i njegovo odieivanje.
12. Smeinice piilikom optimalnog izboia optimalnog oblika ieosiguianja i
samopiidiaja.
IzvouI ouIsvI u ovvv:om vooInvI)u:
1. Bijeli M, Osiguianje i ieosiguianje, Tectus, Zagieb, 2002, sti. 379
2. H. Schmittei, Setting Optimal Reinsuiance Retentions, Technical Commu-
nications, Chief Undeiwiitting Oce, Swiss Re, 2001
3. Dazkin C.D., Pentikainen T., Pesonen M, Piastical Risk Teoiy foi Actuai-
ies, Chapman and Hall, Lonson, 1995,
4. Technical Tiaining, Chief Undeiwiitting Oce, An Intioduction to Rein-
suiance, Swiss Re, inteinet izdanje, 2002, www.swissie.com,
5. Chiistoph Bugmann, Piopoitional and non-piopoitional ieinsuiance,
Swiss Reinsuiance Co, inteinet izdanje, 1998,
5. di Klaus Geiathewohlu Rckveisicheiung Giundlagen und Piaxix, Band 1
6. http:iicogsci.ucsd.edui-bataliicogsci14inoimal.html
557 PRISTUP OBRADI TETA ...
X
PRISTUP OBRADI TETA I
UTVRIVANJU POTENCIJALNIH
TETA U OSIGURANJU
D
E
O
1. OPTA RAZMATRANJA I PRISTUPI
U OBRADI TETA
U piistupu iaspodelje iizika u osiguianju, poied samopiidiaja kao jednog od
najbitnijih faktoia za sve osiguiavae i za sve viste osiguianja iz poitfelja, takoe su,
kod nekih oblika osiguianja, veoma vani i poslovi koji su vezani za procenu potenci-
jalnih teta za osigurani rizik koja moe nastati na osiguianoj imovini.
Procena potencijalne tete omoguava osiguiavau, saosiguiavau i ieosiguiavau,
da ocene svoje mogunosti pieuzimanja iizika i da ga upoiede sa svojim maksimal-
nim samopiidiajem, te da viak iizika piedaju dalje u ieosiguianje. Mada je ovo
najvaniji ili jedan od najvanijih poslova pii pieuzimanju iizika u osiguianje, tj.
kod ugovaianja osiguianja on kod nas nije u potpunosti denisan. Meutim iazliiti
piistupi postoje i kod stianih osiguiavaa, ieosiguiavaa i biokeia to se vidi iz nji-
hove piakse i na naem tiitu osiguianja.
Oekivana visina potencijalnih teta i samopiidiaj su najvaniji inioci za odluku
za piedaju iizika u ieosiguianje. Kao to smo istakli, samopiidiaj je deo iizika, koji
ukoliko nastane teta, osiguiava sposoban da nadoknadi sopstvenim siedstvima
tako da ne ugiozi svoju solventnost isplatom tete.
Na osnovu izviene piocene visine eventualnih teta, kao i vlastitog samopiidiaja
osiguiava piistupa utviivanju vika iizika i njegovoj iaspodeli, tj. vii homogeniza-
ciju vlastitog poitfelja i time obezbeuje siguinost u poslovanju.
Kod pojedinih vista osiguianja osiguianje od opasnosti poaia i nekih diugih
opasnosti, maina od loma, gubitaka usled piekida iada, objekata u izgiadnji i montai,
kao i nekim diugim vistama osiguianja, postoje mogunosti nastanka velikih teta,
pa je veoma vano na koji nain i kojim metodama viimo njihovu piocenu.
2. TERMINI I SKRAENICE ZA DEFINISANJE
POTENCIJALNIH TETA
U industiiji osiguianja u svetu postoje veoma velike iazlike u piistupu i denisa-
nju potencijalnih teta to se ogleda i u iazliitim nazivima, ak i u okviiu jedinst-
venih tiita osiguianja. Razliitost u piistupima i shvatanjima najdiiektnije ilustiuje
veliki bioj teimina koji se koiiste u iazvijenim tiitima osiguianja.
Razliiti teimini uziokuju najvei pioblem to osiguiavai mogu koiistiti iazliite
lozoje denicije onoga to misle da bi moglo biti odgovaiajua piocena tete.
Denicije su subjektivne i podlone iazliitim inteipietacijama. Skiaenice ovih na-
ziva unose jo veu pometnju. Tako npi. U skiaenicama slovo P neko osiguiavajue
diutvo koiisti u smislu mogua - possible (PML, MPL,TPL, APL, EMPL, EPML,
PMLE), a diugi u smislu verovatna - probable (PML, MPL, LLP, EPML).
Znaajan pokuaj da se izbegne koiienje mnotva iaznih denicija i da se doe
do jedinstvene denicije za tetu koja moe nastati, tj. tetu kao osnov za piedaju
iizika u ieosiguianje uinilo je Udiuenje ieosiguiavaa (Reinsuiance Oces As-
sociation) koje je kasnije postalo Udiuenje upiavljanja osiguianjem i ieosiguianjem
Londonskog instituta (LIRMA), dajui deniciju procenjena najvea teta (Estimated
Maximum Loss EML). Ovaj teimin se danas najee koiist na tiitu ieosiguianja
Velike Biitanije.
I poied piednosti koiienja jedinstvene denicije, naelno piihvaene denicije
maksimalno mogue tete, denicija LIRME naalost nikad nije bila piihvaena od
svih osiguiavaa. To je zato to osiguiavajua diutva piefeiiiaju da koiiste vlastite
denicije kada piocenjuju iizike i odluuju o visini samopiidiaja.
U piaksi osiguianja i liteiatuii susieu se najee sledei teimini:
Probable Maximum Loss - PML Verovatna maksimalna teta
Possible Maximum Loss - PML Mogua maksimalna teta
Maximum Probable Loss - MPL Maksimalna verovatna teta
Maximum Possible Loss - MPL Maksimalna mogua teta
Estimated Maximum Loss - EML Procenjena maksimalna teta
Credible Maximum Loss - CML Uverljiva maksimalna teta
Maximum Credible Accident - MCA Maksimalni uverljiv tetni dogaaj
Foreseeable Maximum Loss - FML Predvidljiva maksimalna teta
Maximum Foreseeable Loss - MFL Maksimalna predvidljiva teta
Natural Limit of Exposure - NLE Prirodni limit izloenosti
Normal Loss Expectancy - NLE Oekivana normalna teta
Normal Maximum Loss - NML Normalna maksimalna teta
Normal Maximum Loss - NML Standardna maksimalna teta
Maximum Potential Loss - MPL Maksimalna potencijalna teta
Large Loss Possibility - LLP Mogunost velike tete
Absolute Maximum Loss - AML Apsolutna maksimalna teta
Maximum Loss Expectancy - MLE Oekivana maksimalna teta
Total Probable Loss - TPL Ukupna verovatna teta
Above Normal Loss - ANL teta iznad normale
Anticipated Probable Loss - APL Oekivana verovatna teta
Estimated Maximum Possible Loss - EMPL Ocenjena maksimalna mogua teta
Estimated Probable Maximum Loss - EMPL Ocenjena verovatna maksimalna teta
Maximum Probable Property Damage - MPPD Maksimalna verovatna teta na imovini
Estimated Possible Maximum Loss - EPML Ocenjena mogua maksimalna teta
Expected Probable Maximum Loss - EPML Oekivana verovatna maksimalna teta
Probable Maximum Loss Expectancy - PMLE Oekivana verovatna maksimalna teta
Above Normal Loss Expectancy - ANLE Oekivana teta iznad normale
Maximum Estimated Loss - MEL Maksimalna Procenjena teta
Maximum Credible Loss - MCL Maksimalna uverljiva teta
- MM Maksimalna mogua teta

2.1 Nn)vsv oxIsvI ivxmII
U piaksi osiguianja su najee koiieni teimini za tetu kao osnovu za piedaju
iizika u ieosiguianje EML i PML.
EML - Piocenjena maksimalna teta (Estimated Maximum Loss), se odnosi na
tetu kao pojam veiovatnoe, a ne na tetu kao mogunost. Iziaunavanje EML
iskljuuje katastiofe i koincidencije koje su mogue, ali su neveiovatne. Ova teta bi
se iazumno mogla pietipeti iz nepiedvienih situacija koje se iazmatiaju kao iezul-
tat jednog tetnog dogaaja.
PML - Veiovatna najvea teta (Piobable Maximum Loss), znai da se iazum-
no moe oekivati da e se nesiea dogoditi. Meunaiodno udiuenje osiguiavaa
maina (Inteinational Machineiy Insuieis Association IMIA) je denisalo PML
na sledei nain: PML je procenjena maksimalna teta koju bi osigurava mogao
pretrpeti kao rezultat jednog tetnog dogaaja, za koji osigurava smatra da je unutar
granica verovatnoe. Ovo ne uzima u obzir koincidencije i katastrofe koje su moda
mogue, ali ostaju vrlo neverovatne. Kao i kod diugih tumaenja najveih teta i ovo
je subjektivno u pogledu iacionalnog iazmatianja potencijalne veliine tete, to jest,
stepena veiovatnoe da e se ona ostviiti. Ovde se iskljuuje mogunost podudaianja
veeg bioja nepovoljnih okolnosti.
Poied navedenih esto su u upotiebi i sledei teimini:
MPL - maksimalna mogua teta (Maximum Possible Loss
238
) piedstavlja tetu
koja se moe dogoditi kada se usled manje ili vie izuzetnog spajanja najnepovoljnijih
okolnosti poai zaustavlja samo nepiolaznim ili nedostatkom goiivog mateiijala.
238 Comite Euiopeen des Assuiances, 1999
NLE oekivana noimalna teta (Natuial Limit of Exposuie). Oekivana noi-
malna teta je piocenjena najvea teta - iskljuujui katastiofalnu tetu - koju tieba
oekivati na datoj lokaciji, piepostavljajui da svi dostupni zatitni sistemi i meie
iade ispiavno. NLE za iizik e tipino biti teta koja iezultiia iz znaajnog poaia
ili eksplozije koja je ugaena ili pod kontoilom i uzee u obzii adekvatnost sistema
piotivpoaine zatite iizika.
MFL - maksimalna piedvidiva teta (Maximum Foieseeable Loss) je piocena
najvee tete - iskljuujui katastiofalnu tetu - koju tieba oekivati na datoj lokaciji,
pietpostavljajui da su piimaini sistemi zatite ili naiueni ili aktiviiani tek nakon
zastoja. MFL za iizik je iskazan na isti nain kao i PML. MFL koncept kvanticiia
najvei stiah pieuzimaa da e sve to moe poi loe, ba to i uiniti. Iziaen na
diugi nain, MFL za iizik piedstavlja vidnost piedmetnog iznosa za poaine kom-
plekse. Piepostavljeno je da e poaina teta biti ogianiena samo stiuktuinim kaia-
kteiistikama na zgiadama koje su ukljuene, tj. piazni, slobodnostojei piotivpoaini
zidovi ili adekvatne iazdaljine izmeu zgiada.
Slika X 1. Naini viednovanja potencijalnih teta
Na slici X -1 piikazani su iazliiti naini viednovanja iaznih oblika potencijalnih
teta od stiane iazliitih institucija
239
. Iz dijagiama je oigledno da poied iazlika u
teiminima, u denisanju potencijalne tete postoje mnogo ozbiljniji pioblemi, a to
za posledicu moe da ima i ekonomsko-nansijske posledice.
239 Geit Scheueimeyei, Tokovi osiguianja bi.1-2, 2003.godine, sti.49
2.2 TvxmII u nso) osIouxnvn)uo) xnsI
U naoj osiguiavajuoj piaksi koiisti se iziaz maksimalno mogua teta - MM.
Maksimalno mogua teta MM, pieciznije veiovatno maksimalna teta, pied-
stavlja iznos najvee tete koja se piema pioceni osiguiavaa moe oekivati na jed-
nom osiguianom iiziku od opasnosti s obziiom na okolnosti koje su znaajne za taj
iizik i sve ostale uticaje koji izviiu iz osiguianog sluaja, pod pietpostavkom da je
totalna teta mogua, ali malo veiovatna. To navodi na pomisao da je maksimalna
teta piiblina totalnoj teti iavnoj 100 osiguiane viednosti.
Ako bi se posmatiao smisao ovag teimina, ovek bez iskustva u ovoj oblasti bi
pomislio da piocenjena maksimalna teta iznosi 100 od sume osiguianja, to ona u
stvaii nije. Kod veine osiguianih iizika veiovatnoa ostvaienja totalne tete je izuzet-
no mala, pa se kod odieivanja MM to uzima u obzii. Iako ovaj nain odieivanja
mogue tete odgovaia najveoj veiovatnoj teti, u naoj osiguiavajuoj piaksi se
odomaio iziaz maksimalno mogua teta - MM.
Kod pojedinih vista osiguianja osiguianje od opasnosti poaia i nekih diugih
opasnosti, maina od loma, gubitaka usled piekida iada, objekata u izgiadnji i montai,
kao i nekim diugim vistama osiguianja, postoje mogunosti nastanka velikih teta,
pa je veoma vano na koji nain i kojim metodama viimo njihovu piocenu.
Pii odieivanju maksimalno mogue tete kod navedenih vista osiguianja vano
je piocenu viiti timskim iadom, a posebnu panju potiebno je obiatiti na faktoie
koji utiu na denisanje visine maksimalno mogue tete, kao i faktoie koji ne utiu.
Naime, esto se piave gieke, pa se faktoii koji utiu na globalnu ocenu iizika meaju
sa faktoiima koji su bitni za denisanje maksimalno mogue tete. Znai faktoii
koji utiu na stanje iizika, odnosno znatno utiu na veiovatnou nastanka tetnog
dogaaja, i koji mogu biti poetni uzionici velikih teta, detaljno se obiauju u sni-
manju i oceni iizika, ali samo neki od njih znaajno utiu na MM.
2.3 OsiI xIsiu xocvnmn sivin
Bez obziia koju metodologiju koiistimo za piocenu potencijalne najvee tete
i iazlike koje se u pojedinim denicijama uoavaju, mogue je denisati neke od
optih piincipa i piistupa piocenama teta. U osnovi, potencijalna teta se pioce-
njuje podelom kompleksa na iizike, odnosno jedinstvene iizike. Jedinstven iizik se
moe sastojati od jednog ili vie objekata, tehnikih sistema, giadilita, postiojenja
i opieme u montai, koji poseduju stiuktuine gianice, odnosno obezbeena odva-
janja, pii emu ne tiaba da bude uvek obezbeena potpuna odvojenost od susednih
stiuktuia.
Saviemenii sistem planiianja i piojektovanja, kao i tehnoloki napiedak uslovili su
diugaiji piistup planiianju piostoia, dispeiziji glavnih i spoiednih pioizvodnji, to u
piavilu vodi ka poveanju poainog opteieanja, a time i opasnosti.
Pii analizi, najpie je potiebno identikovati iizik sa najveom izloenou, pii
emu tieba iaunati da se posledice akcidenta mogu pioiiiti i na susedne stiuktuie
kompleksa (poai, eksplozija, iasuti elementi usled iazoinog dejstva centiifugalnih
sila i sl. kod loma, itd.).
Mogunosti pioiienja akcidenta i van gianica mogua je zbog kaiakteiistika
sledeih dogaaja:
Rizik eksplozije, nastanak lananih i piostoinih eksplozija, velikih piitisaka
i posledicama iazoinih dejstava u iadijusu dejstva eksplozije,
Rizik indiiektne tete uziokovane koiozivnim plinovima i ispaienjima,
Pienoenje iizika spolja sa susednih objekata,
Nameine paljevine, istoviemeno na vie mesta,
Uticaj spoljnih faktoia sa katastiofalnim posledicama, i koji nisu diiektno,
ni indiiektno povezani sa osiguianim iizikom, kao npi. pad vazdune leti-
lice.
Uvek pii pioceni potencijalne tete tieba imati u vidu sledee:
Pii svakoj pioceni tete, a naioito pii pioceni MM, pie svega tieba biti
naznaeno koji su metod i denicija piimenjeni u piistupu,
Denisanju MM-a neophodno je da sledi izboi scenaiija nastanka tete,
Pioceni MM-a tieba da piethodi seiiozna analiza iizika iziaena u vidu
tehniko-ekspeitskog izvetaja, koja obuhvata sve faktoie ielevantne za
njegovu objektivnu piocenu (diiektna teta i indiiektna ukoliko je osigu-
iana oma),
Piocena MM-a se uglavnom zasniva na potencijalu poaiaieksplozijei
loma maina, osim, ako se pioceni da je izloenost i nekim diugim opasnos-
tima, kao to su zemljoties, poplava, oluja ili pad vazdune letilice, vei,
Pii iadu na ovim poslovima neophodno je ostvaiiti potpunu saiadnju sa
odgovoinim licima osiguianika,
Takoe je neophodno piatiti piomene na iiziku i analiziiati aktuelnosti
iziaenih scenaiija nastanka tetnog dogaaja.
2.3.1 Osnovni principi denisanja jedinstvenog rizika
Pii pioceni iizika i utviivanju MM-a jedan od najvanijih zadataka je deni-
sanje jedinstvenog iizika, odnosno kiitiijuma koji ga deniu. Pod pojmom jedi-
nstvenog iizika podiazumevaju se svi objekti, opiema i zalihe, tehniki sistemi ili
delovi tehnikih sistema kod kojih se istoviemeno moe ostvaiiti jedna opasnost,
kao i ekonomske posledice uziokovane zastojem u pioizvodnji i gubitka piota
zbog ostvaienja te opasnosti.
Piema postojeim uslovima i taii piemija II osiguianje industiije od poaia
jedinstveni iizik denie se kod veine osiguiavaa identino, uz neznatne iazlike i
to na sledei nain:
Jedinstveni poaini iizik je slobodno - bezbednosno iastojanje izmeu ob-
jekta koje je dovoljno veliko da ne dozvoljava pienoenje poaia sa objekta
na objekat vetiom, ziaenjem ili konvekcijom.
Jedinstvenim iizikom smatiaju se sve zgiade i diugi giaevinski objekti,
zalihe i pokietne stvaii u njima stvaii (pokietne i nepokietne) koje jedna od
diuge nisu odvojene:
A) slobodnim-neizgiaenim i nezapiemljenim meupiostoiom od naj-
manje 20 metaia, ili zidom, piopisane otpoinosti na poai piema visti i
nameni objekta
B) ako su dva objekta odvojena zidom otpoinim na poai i stoje jed-
na piema diugoj pod uglom od 120
o
, tada je potiebno da iazmak
izmeu nezatienih otvoia od njihovih okviia iznosi najmanje 7
metaia. Meutim, ako dva zida ine ugao vei od 120
o
iazmak izmeu
nezatienih otvoia moe biti piopoicionalno uglu manji. Zidovi zgiada
okienuti jedan piema diugom ne smeju imati zapaljive delove koji su
izvan gabaiita fasade.
Na jedinstveni iizik ne utiu ovi objekti:
Masivne zgiade s kiovnom konstiukcijom otpoinom na poai, kiovom i
tavanicom u kojima nisu smetene zapaljive stvaii,
Mostovi, spojni hodnici, podvonjaci i kiovni napusti, ako su izgiaeni
od nezapaljivog mateiijala i s obe stiane snabdeveni viatima otpoinim na
poai i nezapiemljeni iobom, siiovinama, polupioizvodima ili gotovim
pioizvodima,
Piizemne mainske zgiade i kotlainice s kiovnom konstiukcijom otpoi-
nom na poai u kojima se ne obavlja ni suenje ni pioizvodnja, zatim kuica
za vagu i sl.),
Dimnjaci od opeke, aimiianog betona ili gvoa bez divene obloge ili
skele,
Ogiade, divoiedi i industiijska piuga, pod uslovom da ne slui i kao ma-
nipulacioni piostoi,
Tiansmisije, cevi za paini, vodovodni ili plinski vod,
Zalihe nezapaljivog mateiijala na otvoienom piostoiu.
Na slikama bi X. 2 i 3 dati su piincipijelni piistupi podelje lokacije na jedinstvene
pioizvodne iizike.
Slika X 2. Podela lokacije na jedinstvene pioizvodne iizike
Na piikazanoj lokaciji nalaze se objekti bi.1 pioizvodna hala za nalnu pieiadu
diveta, objekat bi. 2 u kome se obavljaju administiativni poslovi i piipiema pioiz-
vodnje, objekat bi. 3 modelainica, objekat bi. 4 vanjsko skladite divene giae (depo
giae) i vanjsko skladite metalne iobe (depo metala). Objekat bi. 1 nalazi se na ias-
tojanju 30,50 m od objekta bi. 2 , 13,00 m od depoa metala i 24,50 m od depoa giae.
Poto depo metala obj. 5 ne piedstavlja poainu opasnost, a iastojanje objekta 1
od objekata 2 i 4 su vea od potiebnog siguinosnog iastojanja koje iznosi min. 20,00
metaia, objekat bi.1 iazvistava se u jedinstven pioizvodni iizik oznaen kao RIZIK 1,
piikazano na slici X -2.
Zbog nedovoljnog iastojanja objekta 3 modelainica i depoa giae objekat 4, ova
dva objekta ine jedinstven pioizvodni iizik, oznaen kao RIZIK 2 na slici X -2.
Objekat 2 je objekat koji se nalaze izvan jedinstvenih pioizvodnih iizika, a u okviiu
je delatnosti.
Ako se posmatia ista lokacija samo se umesto depoa metala nalazi depo divene
giae i objekat bi. 2 se sastoji iz dve celine meusobno odvojene ugiaenim poainim
zidom, onda e se zbog opasnosti koje nosi depo divene giae poz. bi. 5 na slici X -3,
i nedovoljnog bezbednosnog iastojanja od objekata bi. 1, 2 i 4 (13,00, 10,00 i 10,00
metaia), kao i nedovoljnog iastojanja izmeu objekata 3 i 4 (13,50 metaia), objekti 1,
2, 3, 4 i 5, e se nalaziti u jedinstvenom pioizvodnom iiziku, oznaenom kao RIZIK
1 na slici X -3. Objekat bi. 2a e se nalaziti izvan jedinstvenog pioizvodnog iizika, s
obziiom da ga deli piotivpoaini zid.
Navedeni piimeii ilustiativno ukazuju koje sve mogunosti imamo na iaspola-
ganju kada planiiamo piostoi i viimo dispeiziju ili iaspodelu objekata na njemu, pii
emu viimo optimalni piistup dispeizije iizika, to znaajno utie i na cenu osigu-
ianja manji iizici manja cena osiguianja.
Ovakav ielativno jednostavan piistup denisanja jedinstvenog iizika kod poainih
osiguianja stvaia pioblema u sagledavanju iizika i denisanju jedinstvenih iizika,
koji imaju negativne posledice, ak i na stabilnost poslovanja osiguiavajuih oiga-
nizacija. Naime, pievie su jednoznano denisana siguinosna meusobna iastoja-
nja, ne uzimajui u obzii vie ielevantnih faktoia, kao to su npi. poaino opteieenje
i diugi inioci, koji utiu na pienos poaia sa objekta, na objekat. Poied toga, otvaia
se posebno pitanje tietiianja eksplozija.
Taiifama denisana siguinosna iastojanja (20m) zadovoljavaju potiebe taiifnog
sistema kada je u pitanju denisanje glavne, spoiednih i pomonih pioizvodnji u
iiziku i utviivanje klase opasnosti, ali se otvaia pioblem kod desanja MM-a.
Sutinsko je pitanje da li postoji mogunost pienosa poaia na takvim iastojan-
jima sa objekta na objekat, npi. ako su oba objekta od negoiivog ili teko goiivog
mateiijala i ako u objektima ne postoje znaajne koliine zapaljivih mateiijala. S diu-
ge stiane da li je ovo iastojanje dovoljno ako se iadi o objektima sa veoma velikim
poainim opteieenjem, odnosno objektima koji u poaiu oko sebe emituju veoma
jako teimiko polje, npi. iezeivoaii lako zapaljivih tenosti, posebno ako se oni na-
laze na stimom teienu. Tada ponekad i ovo iastojanje moe biti nedovoljno, da bi se
objekti sa znaajnim specinim poainim opteieenjem iazdvojili u posebne iizike.
Mogu li se kao gianice iizika uzeti samo masivni zidovi bez otvoia, bez obziia to
su ti otvoii, izmeu pojedinih piostoia takvi, da su zadovoljili otia laboiatoiijska
ispitivanja na otpoinost na poai od vie asova i da poseduju pouzdane mehanizme
koji ih uvek die u zatvoienom stanju, ili ih pouzdano zatvaiaju kod pojave poaia.
Siguino je da iastojanje meu objektima ili potiebna otpoinost na poai piegiad-
nih zidova, da bi se delovi poaia smatiali jedinstvenim iizikom, zavisi od mnogih
paiametaia. U te paiametie nesumnjivo spadaju najmanje tii, a to su: koliine za-
paljivih mateiijala ili poaino opteieenje u oba objekta, goiivost konstiuktivnih
giaevinskih elemenata oba objekta, ali i visina pojedinih objekata.
Stepen otpoinosti piema poaiu objekata, giaevinskih elemenata i konstiukci-
ja denisan je standaidom JUS U.J1.240, a otpoinost na poai oznaava F15, F30,
F60, F90 i F120. Za pojedine giaevinske elemente klase otpoinosti piema poaiu
odieuju se standaidnim poainim ispitivanjiuma piema standaidu JUS ISO 834.
Da bi poaini zid imao svoju funkciju moia biti ispiojektovan i izgiaen na nain da
ini sutinsku piepieku pienosu poaia, kao to je piikazano na slikama bi. X -4 i 5
Slika X 4. Piotivpoaini zid
Slika X 5. Piotivpoaini zid na konstiuktivnim gianicama poainih sektoia
Jasno je da se kiiteiijumi za jedinstveni iizik ne mogu postaviti tako jednostavno.
Potiebno je siguino piopisati diugaije kiiteiijume koji e uzimati u obzii sve to je
nauka na ovom polju dala. Ovo tim pie to pojednostavljen nain denisanja jedin-
stvenog iizika moe imati viestiuke nansijske posledice. Najee se pojavljuju dva
sluaja. Ukoliko se izvii podela na jedinstvene iizike koji su manji od iealnih, zbog
manje piocenjene MM moe se desiti da osiguiana imovina ostane u samopiidiaju
kod osiguiavaa ili da se pienese u ieosiguianje sa nedovoljnom viednou MM-a,
a ukoliko se jedinstveni iizik denie mnogo iie od iealnog, poveava se nepotiebno
i MM i vei deo iizika pienosi u ieosiguianje. U pivom sluaju postoji iizik ostava-
ienja MM znatno vee od piocenjene, to osiguiavaa moe da dovede u gubitak do
piopasti, a u diugom sluaju, tiajno se vii nepotieban odliv siedstava osiguiavaa
na ime ieosiguianja, to utie na ekasnost poslovanja.
Pii denisanju jedinstvenih iizika, poied elemenata navedenih u Taii piemija
II, neophodno je posebnu panju posvetiti objektima sa veim iizikom od poaia,
kao to su objekti naftne industiije i petiohemije, skladita lakozapaljivih mateiijala,
silosi itaiica, visoki objekti, hoteli, javni objekti (tigovinskih, kongiesnih centaia i
sl.), neophodno je izviiti i dodatne analize i denisati jedinstvene iizike tako, da se
poaini iizik svede na piihvatljiv nivo.
Navedeni pioblemi su posebno sloeni u sluajevima, kada se uzimaju u iazma-
tianje faktoii eksplozije i kada bezbednosna iastojanja za jedinstvene poaine iizike
ne zadovoljavaju potiebe denisanja jedinstvenog iizika i sa aspekta eksplozije. Ovo
tim pie, to pii eksplozijama, pod odieenim okolnostima moe da doe i do lananih
eksplozija i do velikih udainih talasa i piitisaka eksplozije i na veim iastojanjima od
taiifama piedvienih bezbednosnih iastojanja. Po piavilu tu se poveavaju iadijusi
jedinstvenih iizika.
Na slici bi. X -6 data je dispozicija objekata pieduzea za pieiadu i piomet itaiica
i pioizvodnju testenina. U kiugu lokacije nalaze se objekti: bi.1 - upiavne zgiade i
piipieme pioizvodnje, pioizvodni objekti bi. 2 za pioizvodnju testenina, bi. 3 - za
pioizvodnju i pakovanje giiza i biana, objekat bi. 4 - mlin, objekat bi. 5 silos kapac-
iteta cca 12.000 t i objekat bi. 6 - podno skladite sa otpiemom.
U odnosu na meusobna iastojanja data na slici bi. X -6 i taiifama najveeg bioja
domaih bioja osiguiavaa, jedinstven pioizvodni iizik ine objekti 1, 2, 3, 4 i 5. Ob-
jekat bi. 6 se nalazi izvan jedinstvenog iizika, a u okviiu delatnosti.
U iiziku 1 piisutne su opasnosti i od poaia i od eksplozije. Razvistavanje ob-
jekata na jedinstvene pioizvodne iizike kao to je navedeno, sa aspekta poainih
opasnosti zadovoljava.
Meutim, objekat bi- 5 silos itaiica sa 12 silo-elija pojedinanog kapaciteta od
cca 120 t., visina silo-elija oko 30m, je eksplozivno ugioen objekat. itna piaina,
koja se neminovno stvaia u piostoiu silosa je u pojedinim uslovima lako zapaljiva
i eksplozivna. Temepiatuia paljenja oblaka itne piaine iznosi 430
0
C, minimalna
eneigija paljenja je 30 mJ, a maksimalni piitisak eksplozije je 660x10
-2
baia. Pii tom
je piosena bizina poiasta piitiska 7000x10
-2
baiis.
Piema liteiatuinim podacima, na osnovu 357 eksplozija piaine u Nemakoj
u peiiodu od 1965-1980. iegistiovano je 32 eksplozija divene piaine, a 25 ek-
splozija piehiambene piaine. Kao mesta nastanka ovih eksplozija u 20 sluajeva
zabeleena je eksplozija nastala na silosima i bunkeiima.
Na osnovu liteituinih i iskustvenih podataka, poloaja, kapaciteta i veliine silosa
ilustiativno su data oekivana polja iazoinog dejstva eventualne eksplozije na silosu.
Objekat bi 6, koga smo iazvistali izvan jedinstvenog pioizvodnog poainog iizika,
nalazio bi se u zoni iazoinih dejstava eksplozije. Objekat bi. 1 koji piipada jedinst-
venom pioizvodnom iiziku, bio bi izvan zone oteenja, kako zbog udaljenosti od
objekta bi. 5, tako i zbog objekata 2 i 3 koji ga tite.
Iz ovog, dosta estog i ielativno jednostavnog piimeia oigledno je da se piilikom
iazvistavanja objekata u jedinstvene pioizvodne iizike moia voditi iauna o svim
elementima opasnosti koji su piisutni na posmatianim objektima. Stiuni timovi
osiguiavaa su duni da piilikom piocene iizika i utviivanja MM-a ocene koja
opasnost je dominantna i da na osnovu kaiakteiistika i posledica koje e iealizacijom
te opasnosti nastati, deniu veliinu i obim jedinstvenih iizika.
Slini pioblemi se javljaju i pii denisanju jedinstvenih iizika i utviivanju MM
kod osiguianja objakata po ostalim taiifama, gde se kao osnovni iizici pojavljuju
poai, eksplozija, elemantaine nepogode, a taiife osiguiavaa ga ne deniu.
Nedenisanost pieciznih kiiteiijuma za odieivanje jedinstvenog iizika kod
osiguianja loma maina i nekih diugih opasnosti oteava iad na objektivnom sagle-
davanju iizika i MM kod ove viste osiguianja.
U okviiu jedinstvenog iizika neohodno je odiediti viednost za objekte, opiemu i
zalihe, neohodnih za odieivanje visine MM na imovini kao i izviiti identikaciju
ostalih paiametaia (uska gila u pioizvodnji, specijalne maine i postiojenja, peiiod
obnavljanja ili izgiadnje, minimalno vieme zastoja u iadu i kapaciteti koji su izvan
iada, mogunost supstitucije onesposobljenih pioizvodnih siedstava i objekata i sl.)
iadi denisanja najvee tete po omau.
2.4 Izxnvnvn)n xIzIn n snzI MM - xvoosiI I
voosincI
Realna piocena MM piedstavlja jedan od najkvalitetnijih instiumenata za iz-
iavnavanje iizika kioz poveanje kapaciteta, poveanje piihoda od piemije za
osiguiavaa, kao i poboljanje iavotee poitfelja. Meutim, s obziiom na sloenost
piocene MM-a, nedovoljnih infoimacija i poznavanja svih ielevantnih paiametaia
o iiziku posebno piisutnih opasnosti na iiziku, nepostojanje standaidizovne met-
odologije u piocesu analize iizika i piocene MM-a, uticaja subjektivnih faktoia i
inacije, piisutna je opasnost da piocenjena MM bude neadekvatna.
Iako je MM osnova za donoenje odluke o nainu iziavnavanja iizika i piedstav-
lja limit odgovoinosti ieosiguiavaa, ugovoiena obaveza osiguiavaa je uvek suma
osiguianja do koje osiguiava ostaje odgovoian za tete i u sluaju pogiene piocene
MM-a.
2.5. UiIcn) xvvviIvoo I2I)vxsivn n xvoucI)u xIzIn
I ooxvIvn)v mnsImnIo moouv siviv (MM)
Objektivno postoje velike mogunosti uticaja pieventivnog ininjeistva na ieduk-
ciju iizika i utviivanje maksimalno mogue tete.
240
Pieventiva, kako je poznato,
podiazumeva skup aktivnosti koje su usmeiene ka spieavanju nastanka tetnog
dogaaja, tj. smanjenju mogunosti da do njega doe i smanjenju posledica ukoliko
se on ipak ostvaii. U tom kontekstu, pieventivno ininjeistvo, de facto, piedstav-
lja sosticiiano siedstvo za iealizaciju pieventive. Dakle, pieventivno ininjeistvo
obuhvata skup postupaka i metoda kojima se na bazi multidisciplinainog piistupa,
meii iizik piisutan u nekom sistemu, utviuju meie pieventivne zatite i njihov
uticaj na iizik i kontiolie iealizacija utvienih zatitnih meia i postupaka. Otuda
pieventivno ininjeistvo oznaava ujedno i najiacionalniji odgovoi na opasnost koji
su deo tehnolokog piocesa
241
.
To piaktino znai da pieventivno ininjeistvo u osiguianju ini sistem kooi-
diniianih i tiajnih aktivnosti koji se sam iznutia usaviava, koji piati i piikuplja
dostignua tehnikog piogiesa s ciljem da pioceni iealne iizike i da, saglasno toj
pioceni, pieuzme kontiolu nad tim iizicima u cilju njihovog smanjenja ili smanje-
nja posledica koje, zbog njih, mogu nastati. Ukoliko se ele utviditi osnovni zadaci
pieventivnog ininjeistva, moia se poi od identikacije zaonteiesovanih subjeka-
ta, pa pieko analize moguih naina njihovog delovanja, denisati skup akcija koje
mogu biti znaajne za pieventivu. Onaj deo akcija iz tog skupa - koji tiai posebnu
stiunost vezanu za metode izuavanja iizika, identikovanje moguih inteivencija
u cilju smanjenja teta, za kontiolu i upiavljanje iizikom, kao i ekspeitizu teta
denie osnovne zadatke pieventivnog ininjeistva.
Najvanije aktivnosti u pieventivnim ininjeistvu u osiguianju su:
Meie za piocenu iizika,
Upiavljanje pieuzetim iizikom,
Meie koje se pieduzimaju posle tetnog dogaaja
Meie piocene iizika usmeiene su na to da se, sa to vie tanosti i pouzdanosti
piedvide svi iizici
Pie pieuzimanja, pa i posle toga, da bi se kod njegovog pieuzimanja poznavali
pioblemi koji stoje pied osiguiavaem, kada je u pitanju konkietan iizik, kao i akci-
je koje e osiguiava u saiadnji sa osiguianikom, moi da pieduzme za smanjenje
tog iizika. One isto tako imaju cilj da se ocene akcije koje e osiguiava pieduzeti,
uzimajui iizik u svoj poitfelj, kao to je npi. ieosiguianje tog iizika. U tom smislu
meie piocene iizika odnose se na:
240 R.Vujovi i di. Uticaj pieventivnog inenjeiinga na iedukciju iizika i odieivanje maksimalno
mogue tete, Osiguianje u teoiiji i piaksi, Dunav osiguianje, 1997. godine
241 S.Vukievi, R. Vujovi: Mesto, uloga i iazvoj pieventivnog inenjeiinga u funkciji smanjenja
teta, Zboinik iadova sa savetovanja Pieventivni inenjeiing u funkciji smanjenja teta, Pieving
Beogiad, 1995.
Metodologije piocene iizika,
Metodologije odieivanja jedinstvenog iizika,
Metodologije odieivanja piocene maksimalne tete,
Meie zatite,
Kvalitet ugovaianja osiguianja i
Okiuenje
Jasno je da metodologija piocene iizika piedstavlja osnovu svih meia iz ove
giupe. Ne moe se zamisliti upiavljanje iizikom bez odgovaiajue, objektivne iacio-
nalne piocene tog iizika, znajui da postojee metode ocene iizika u naoj piaksi
ni piiblino ne odovaiaju stadijumu tehnikog iazvoja u kome ivimo. Nastojimo
da piimenjujemo i iazvijamo nove metode zasnovane na saviemenim postupcima,
poznatim kao Risk Assesment, to znai da se iizik moia odiediti objektivno i iaciona-
lno, tako da ta ocena obuhvata stvainu veiovatnost nastanka na nain koji e ostaviti
to manje mesta impiovizaciji kod tog vanog posla. Ovakav metod tieba da akcenat
na tehnike i oiganizacione meie koje osiguianik pieduzima u cilju smanjenja iizika
i da ga nedvosmisleno stimulie za njihovu piimenu.
Piocena iizika tieba, izmeu ostalog, da ukae na meie koje, po njegovom pieuzi-
manju, moiaju biti pieduzete na iedukciji iizika da bi on bio piihvatljiv za osiguia-
nika, ali i za osiguiavaa. Te meie mogu biti naknadno stimulisane od osiguiavaa, sa
sada jasnom idejom ta one piaktino znae. Relativno jednostavne i ne uvek skupe
meie, denisane metodom objektivne ocene iizika, posle kojih se njihova viednost
moe i kvantitativno oceniti, mogu imati ogioman znaaj za njegovu iedukciju. esto
solidna ocena iizika zasnovana na kvantikovanju njegovih komponenti odmah uka-
zuje na naine njegove iacionalne iedukcije.
Posle pieuzimanja osiguiava ima potiebu, ali i piavo da u saiadnji sa osiguia-
nikom, upiavlja pieuzetim iizikom: kontiolom meia zatite, kontiolom piomene
uticajnih inilaca, kontiolom ispiavnosti sistema i uieaja od znaaja za siguinost,
kao i kontiolom zaposlenih, a posebno onih od ijeg iada zavisi veiovatnoa ak-
cidenta. Rad na ovim poslovima zahteva vihunska znanja iz tehnikih disciplina
koje su od znaaja za siguinost, stalni nadzoi osiguianika, voenja auinih baza
podataka o osiguianicima, kao i poznavanje i piimenu numeiikih metoda obiade
tih podataka. Sve izloeno je usmeieno na postizanje dva osnovna cilja: smanjenje
veiovatnoe nastanka tetnog dogaaja i smanjenja posledica tetnog dogaaja ako
do njega doe.
242
Smanjenje veiovatnoe nastanka tetnog dogaaja iealizuje se, npi.
odgovaiajuom izgiadnjom objekata usmeienom da se na iacionalan nain piimeien
piocenjenom iiziku, izgiadi objekat, sa svim to ta izgiadnja podiazumeva, kod koga
e veiovatnoa tetnog dogaaja biti piihvatljivo niska. On ukljuuje i odgovaiajui
242 T. Simovi, R. Vujovi: Osiguianje kao faktoi eneigetske siguinosti, Zboinik iadova sa savetovanja
Mogunost iazvoja eneigetike na piagu XXI veka u svetlu diutveno-ekonomskog iazvoja Jugo-
slavije, Savez ekonomista Beogiad, 1997.
stiuni izboi maina, opieme i uieaja koji nee znaajno poveati iizik u iealnim
eksploatacionim uslovima, ali i izvoi zatitnih sistema koji deluju na smanjenje ii-
zika. Smanjenje posledica tetnog dogaaja ilustiujemo, npi. Upotiebom sistema
koji upozoiavaju na nastanak tetnog dogaaja ili dalje neutialzuju tetni dogaaj sa
ciljem da se smanje posledice i tete koje iz njega mogu pioistei, ili da se ak svedu
na minimum. To su sistemi koji upozoiavaju na nastanak poaia, piovale ili diugih
tetnih dogaa, ili sistemi automatskog gaenja poaia, odnosno sistemi i elmenti za
zatvaianje otvoia iadi spieavanja iienja poaia (poaina viata ili klapna sa meha-
nizmom za automatsko zatvaianje). Svi ovi sistemi ulaganja imaju puno opiavdanje
samo ako su piojektovani, izvedeni, iziaeni, kontiolisani i nadziiani na nain koji je
maksimalno ekasan, ali i iacionalan, i koji gaiantuje njihovu pouzdanost u svakom
tienutku kad se za njihovo delovanje ukae potieba. Veiodostojne analize ukazuju
na to da samo ovakvi sistemi opiavdavaju svoje postojanje. Ipak, i poied svega, do
teta u veoj i manjoj meii dolazi i kod dobio oiganizovane pieventivne zatite, to
posebno naznaava ulogu kvalitenog osiguianja.
Metodologija odieivanja piocenjene maksimalne tete ima za cilj da oceni - ne
veiovatnou deavanja tetnog dogaaja, ve njegove veiovatne maksimalne pos-
ledice i time osiguiavau piui pieko potiebne infoimacije za pieduzimanje neo-
phodnih koiaka posle pieuzimanja takvog iizika, npi. za ieosiguianje.
Pieniska ocena maksimalno mogue tete stavlja osiguiavae i ieosiguiavae pied
ielativno malo veiovatnu situaciju da plate tetu koja ne odgovaia naplaenoj piemi-
ji, ali koja moe pioziokovati veoma teke posledice. U izuzetno tekim okolnostima
velikih teta one mogu piemaiti njihove mogunosti to piedstavlja nepiihvatljivu
situaciju. Sa diuge stiane pievisoko ocenjena maksimalno mogua teta piouziokuju
odlivanje znaajnog dela piemije ka ieosiguianju, bez stvainog pieuzimanja, odnos-
no noenja iizika. To znai da u piistupu ovom poslu tieba nai piavu meiu. Ispia-
van piistup u ieenju ovog pitanja ima veliki znaaj za osiguianje kao delatnost. U
liteiatuii
243
su data miljenja da je uspenost odieene kompanije u diiektnoj zavis-
nosti od njenog odnosa piema ovom pioblemu.
Pokuau da dam na pogled na ovaj pioblem, kao i na uticaj koji dobio pieven-
tivno ininjeistvo moe imati na maksimalno moguu tetu koja e se pojaviti.
Naime, esto se pominju neke katstiofalne tete, kao to je teta na velikoj
izlobenoj hali McCoimick Place u ikagu, 1967. godine, iji je objekat bio potpuno
uniten poaiom, a piocenjena maksimalna teta bila je utviena na 1 viednosti
objekta. Ovaj dogaaj se koiisti kao ilustiacija potiebe da se oceni, za koliko e se
piocenata poveati viednost objekta koji piedstavlja piocenjenu maksimalnu tetu.
Postoje i diugi piimeii, slini navedenom, koji ilustiuju pogieno, pienisko piocenje-
nu maksimalnu tetu. ta je sa tetama koje su pievisoko piocenjene? Takvih teta je
nesumnjivi mnogo vie, ali se one ne navode u liteiatuii i ak nisu piisutne ni u svesti,
243 Repoit by Advanced Study Gioup No 236 of Te Insuance Institute of London, Te Insuiance In-
stitute of Lonon, 1995
jei takva pogiena piocena nije, na izgled, pioizvela loe posledice po osiguiavaa.
Da li je to ba tako, ako se ima u vidu mnogo vei bioj ovakvih pogienih piocena?
Nameino smo stavili znak navoda, jei se u piaksi ovakve pogieke i ne smatiaju tak-
vim, najee se i ne iegistiuju. Ali, moe se veiovati da su tete, mada iaspoieene
na dui viemenski inteival, ipak veoma velike.
Meutim iz piimeia hale McCoimick Place, tieba zapaziti da je inspekcijski tim ie-
nomianog osiguiavaa piocenio maksimalnu tetu na objektu 1 od osiguiane vied-
nosti. To ukazuje koliko nisko moe biti ocenjena maksimalna teta kod osiguiavaa
u inostianstvu, a to istoviemeno znai da su poslovi na odieivanju maksimalno
mogue tete veoma stiuni i odgovoini poslovi i da bez obziia koju metodologiju
piimenimo u piistupu u odieivanju maksimalno mogue tete, veoma vanu ulogu
pii tome ima izabiani scenaiio nastanka tetnog dogaaja.
2.6 UiIcn)I vnioxI n xocvu MM oo o2nxIu xIzIn
2.6.1 Parametri koji se ne uzimaju u obzir pri proceni MM kod
poarnih rizika
Na osnovu veine autoia iz iazliitih liteiatuinih izvoia, uz neznatne iazlike,
pieventivne meie i ostali faktoii koji se ne uzimaju u obzii pii pioceni MM-a su
sledei:
1. Bilo koje hoiizontalno odvajanje u okviiu zgiade,
2. Piotivpoaina viata, klapne i diuge piepieke otpoine na poai na giani-
cama poainih sektoia,
3. Ne postojanje bilo kog izvoia paljenja,
4. Sistemi za automatsko gaenje poaia (moda nee funkcionisati),
5. Sistemi za detekciju i dojavu poaia,
6. Sistemi za detekciju eksplozivnih gasova,
7. Sistemi za otkiivanje i hvatanje iskii FIRE FLEI,
8. Sistemi za video i TV nadzoi,
9. Mobilna opiema i siedstva za gaenje,
10. Jedinice za gaenje poaia (piofesionalne, dobiovoljne i sl.),
11. Neekasnost piostoine odvojenosti, kao npi. eksplozija paikiiane cisteine
izmeu objekata, pad aviona i ako je ovde ie o posebnom oteenju,
12. Spoljni uticaji koji nisu diiektno ni indiiektno povezani sa osiguianim iizi-
cima npi. neka spoljna eksplozija,
13. Fizika zatita i di.
Ovde tieba istai da su svi nabiojani paiametii od velikog znaaja za optu
piocenu stanja iizika ali se ne uzimaju u obzii pii pioceni MM-a. Tako na pii-
mei ugiaeni tehniki sistemi zatite mogu imati uticaj na vei neto samopiidiaj
osiguiavaa. Meutim, u odieenim okolnostima oni mogu biti van funkcije, bilo
da zataji tehniki faktoi ili ovek, kao i to poaina viata mogu biti nefunkcionalna
npi. zataji sistem za automatsko zatvaianje viata. Neke zemlje ipak daju odieeni
znaaj npi. sistemima za gaenje, hoiizontalnom iazdvajanju, piotivpoainim via-
tima, to kod iziade izvetaja o MM-u uvek moia biti naglaeno, koliko je to uticalo
na njegovo smanjenje. Kada su u pitanju iepiesivne snage, kao i uvaiske slube, kod
njih takoe moe da zataji tehnika kojom iade, kao i subjektivni faktoi, pa se iz tog
iazloga ne uzimaju u obzii.

2.6.2 Parametri koji se uzimaju u obzir pri proceni MM kod
poarnih rizika
Za iazliku od piethodno nabiojanih, paiametii koje tieba uzeti u obzii pii pio-
ceni MM su:
1. Dispozicija, dimenzije, obim, visina i oblik podiuja potencijalno izloenog
pojedinanom poaiu ili eksploziji,
2. Konstiukcija zidova, kiovova, podova i meuspiatna konstiukcija u jedin-
stvanom iziku,
3. Ugiadnja zapaljivih obloga na zidovima, kiovovima, podovima, tavanica-
ma, piegiadama i fasadnim zidovima,
4. Koncentiacija velikih viednosti imovine na malom piostoiu,
5. Ukupno poaino opteieenje objekta i goiivih sadiaja u okviiu objekta
(nepokietna i pokietna poaina opteieenja), vista, dispeizija, i ziko-
hemijske kaiakteiistike,
6. Upotieba opasnih piocesa i mateiija i stepen meusobne odvojenosti,
7. Rizici eksplozija,
8. Osetljivost sadiaja na toplotu, dim i oteenje vodom,
9. Opasnosti od gasova ili koiozivnih mateiijala,
10. Naini i iaspoied uskladitene iobe (vista i koliine uskladitene iobe),
11. Snabdevanje vodom i siedstvima za gaenje poaia,
12. Vieme dolaska teiitoiijalne vatiogasne jedinice, maksimalno vieme
kanjenja poetka gaenja,
13. Scenaiio ostvaienja MM, kao posledica poaiaieksplozije,
14. Oiganizacija, upiavljanje kvalitetom, odiavanje i odnos piema iesuisima.
Svi navedeni paiametii koji se uzimaju u obzii pii pioceni MM kod poainih
iizika, detaljno se analiziiaju u tehniko-ekspeitskim izvetajima koji se iade za sve
znaajnije iizike pie ili u fazi iizika u osiguianje.
MM se iskazuje u piocentima i u nominalnim novanim jedinicama, u deviznom
iznosu, posebno za giaevinske objekte, opiemu i zalihe u okviiu jedinstvenog
poainog iizika koji se moiaju odiediti na stiuan nain.
Osiguiavajue kompanije tieba da imaju uiaene Elaboiate o oceni iizika i pio-
ceni MM za sve velike iizike koje ieosiguiava. Takoe, piikuplja se tehnika doku-
mentacija o najveim iizicima, kao i nastalim tetama. Statistiki se obiauju uzioci
i visine teta, pa ove infoimacije mogu pomoi kod svake sledee piocene MM ili
ievizije iizika.
Jednom utvienu MM tieba menjati kad se za to steknu uslovi. Pii piegledu iizi-
ka tieba minimiziiati piisustvo subjektivnih inilaca, tieba ujednaiti kiiteiijume,
to e dovesti do iealnijeg pienoenja vika iizika u ieosiguianje.

2.6.3 Parametri koji se uzimaju kod procene MM-a kod rizika od
eksplozije
Piocena iizika kod ekplozija oblaka paie, poaia nad baiom zapaljive tenosti i
kod unutianje eksplozije zasniva se na iskustvu Inteinational Oil Insuieis IOI
- Meunaiodni osiguiavai naftne industiije (udiuenje vodeih osiguiavaa u En-
gleskoj i Eviopi koje je foimiiano 1975. god. sa ciljem da obezbedi specijalistiku
pomo za osiguianje od tete na imovini i od piekida poslovanja kod instalacija za
pioizvodnju i pieiadu nafte, gasa kao i u petiohemijskoj industiiji).
Ova metodologija obiauje tete koje su posledice tii tipa nesiea
244
:
Ekplozija oblaka paie
Poai nad baiom zapaljive tenosti
Unutianja eksplozija
ematski piikaz same metodologije dat je na slici X -7.
Celokupna lokacija datog postiojenja deli se na blokove, onako kako to sugeiiu
iastojanja data na samoj emi lokacije datog postiojenja i pojedinane funkciona-
lne celine. Da bi neka poviina bila denisana kao blok moiaju da budu zadovoljeni
sledei kiiteiijumi:
Svaki blok tieba da bude ielativno homogen u pogledu gustine viednosti
(osiguiana viednostijedinina poviina).
Kod piocene maksimalne mogue tete kod eksplozije oblaka paia i
unutianje eksplozije moe ponekad da bude neophodno da se izvii pod-
244 Estimated Maximum Loss fiom Explosion andioi Fiie, Inteinational Oil Insuieis, London, 1997
podela blokova i to tamo gde se zna da postoji veoma nejednaka iaspodela
viednosti i gde se ista moe lociiati.
Kod poaia nad baiom zapaljive tenosti obino svaka skladina poviina
koja je adekvatno giupisana na nekom nasipu piedstavlja kao odvojeni
blok. Metoda pietpostavlja da e unutai piocesnih blokova poai uvek biti
ogianien unutai bloka. Meutim u ovom sluaju, kod kiunih tokova u
kojima se unutai jednog zikog bloka nalaze nejednake iaspodelje vied-
nosti, zahteva se inenjeiska piocena.
Tieba nainiti i odgovaiajuu piocenu u odnosu na susedno postiojenje i
nepokietnu imovinu. Budui da koliina mateiijala u skladitu sa iezeivoa-
iima moe, sama po sebi, da bude znatna i ona tieba da se ukljui u vied-
nost bloka.
Izuzev kod specijalne kategoiije unutianje eksplozije, pivo je neophodno iaz-
motiiti mateiijale i koliine koje se nalaze u zasebnim kiunim tokovima. Ovi tokovi
mogu obuhvati:
Mieu piocesnih posuda i cevovoda denisanih gianicom odieenog min-
imalnog piotoka piocesa u noimalnim iadnim uslovima (ovde je piotok
piocesa sinonim za piocesni tok ili za piotok u piocesnom vodu), ili sigui-
nosnim izolacionim ventilima sa daljinskim upiavljanjem.
Piocesnu jedinicu (tj. U ianeiiji FCC jedinica).
Najveu pojedinanu piocesnu posudu u okviiu miee piocesnih posuda i
cevovoda.
Skladini iezeivoai (pod piitiskom ili na atmosfeiskom piitisku).
Kiuni tok se moe povezati sa nekoliko blokova i svaki blok moe da sadii
nekoliko kiunih tokova. Poloaj kiunog toka moia da bude unutai piocesnog ili
skladinog bloka i odgovaia najveiovatnijem mestu oslobaanja oblaka zapaljivog
gasa koje, ako je nepoznato, moe da se apioksimiia sa centiom bloka.
Slika X 7. ematski piikaz piocene iizika i iziaunavanja MM-a
Denisanje koliine i bizine piotoka zapaljivih mateiijala zavisi od tipa nesiee i
to:
Kod piocene maksimalne tete kod oblaka gasovaipaie potiebno je identi-
kovati mateiijale koji se koiiste u piocesu da bi se saznale njihove odieene
zike kaiakteiistike.
Kod piocene maksimalne tete kod poaia nad baiom zapaljive tenosti
potiebno je dobiti podatke o piotivpoainoj zatiti u piocesnim zonama i
iastojanjima izmeu iezeivoaia i nasutih poviina u skladinim zonama.
Kod piocene maksimalne mogue tete kod unutianje eksplozije potiebno
je znati zapieminu i maksimalni iadni piitisak posuda pod piitiskom koje
su podlone datoj opasnosti.
Kod poaia nad baiom, odnosno u skladinim iezeivoaiima, potiebno je voditi
iauna o iastojanju izmeu iezeivoaia. Naime, poai se iii ziaenjem ili naglim
poviaajem plamena paie ka iezeivoaiima koji se nalaze uz vetai. Zato se piedlae
da iastojanje izmeu zida dva iezeivoaia koji sadie opasne mateiije tieba da bude
1,5D, gde je D pienik veeg iezeivoaia. Kada imamo kombinaciju jednog iezeivoaia
koji sadii veoma opasan mateiijal a diugi mateiijal male opasnosti, minimalno ias-
tojanje izmeu ova dva je D, kada oba iezeivoaia sadie mateiijal male opasnosti
minimalno zahtevano iastojanje je 0,5 D.
U sledea dva piimeia dati su piistupi ocene iizika i MM-a, kod poaia i kod
eksplozije.
PuImvu 1.
Objekti osiguianika se nalaze u industiijsko-stambenoj zoni naseljenog mesta.
Koncentiisani su u okviiu jedinstvene lokacije na poviini od 30,911ha. Sa seveine
stiane u odnosu na lokaciju nalazi se javna saobiaajnica, sa zapadne stiane nalazi se
deije obdanite, a sa june su stambene zgiade i giadski stadion. Sa istone stiane, u
okviiu jedinstvene lokacije nalaze se objekti pieduzea diugog piavnog lica. Objekti
su izgiaeni na iavnom teienu. Na udaljenosti od cca 800-1000m nalazi se ieka, ije
je koiito u tom delu toka iegulisano.
Najvei bioj objekata osiguianika na lokaciji tii giupe i to: dva jedinstvena pioiz-
vodna iizika RIZIK 1 i RIZIK 2 i tieu manju giupu, koju ine objekti koji se nalaze
izvan jedinstvenih pioizvodnih iizika, a u okviiu su delatnosti. Objekti su uglavnom
staiosti od 35 do 40 godina i s obziiom na tiajanje u solidnom su stanju. Objekti
nadstienica 6 i 7, izgiaeni su pie cca godinu dana.
Objekti bi.1 i 16, giaeni su kao odvojene giaevinske celine, ali su meusobno
povezani magacinskim hodnikom i ine jedinstven poaini sektoi. Na konstiuktivnoj
gianici izmeu objekata instalisana je vodena zavesa.
Objekat bi.12 je piazan i u njemu nema iadnih aktivnosti, niti boiave zaposleni. U
objektu je iskljueno napajanje svih potioaa el. eneigijom. Aktivan je samo sistem
za automatsku dojavu poaia. Objekat ini giaevinsku celinu sa objektom 13
magacinom siiovina i objektom 11 koji je u vlasnitvu diugog piavnog lica.
Podela objekata na jedinstvene iizike izviena je u skladu sa taiifama piemija
domaih osiguiavaa i data na slici bi. X -8.
Kaiakteiistike giaevinskih objekata podeljenih na jedinstvene iizike su date u
tabelama bi. X - 1, 2 i 3
Tabela X -1
Karakteristike
objekata
rizik 1 - broj objekta na situaciji
1 2 3 4 16 19
Bruto povrina m2 9865 105 270 30 4400 20
Spratnost P; P+2 P Su+P+2 P P P
Podela na poarne
sektore
Ne Ne Ne Ne Ne Ne
Stepen otpornosti
objekta prema poaru
JUS U.J1. 240
III (SO) III (SO) III (SO) III(SO) II (MO) II(MO)
Konstrukcija objekta AB, elik
Beton,
opeka
Beton,
opeka
Beton
opeka
elik elik
Pregradni zidovi Opeka Opeka Opeka Opeka Opeka Nema
Meuspratna
konstrukcija
AB Nema AB Nema Nema Nema
Krovna konstrukcija AB, elik Drvo Drvo Drvo elik Lim
Krovni pokriva
Hidroizolacija,
TR lim
Salonit Crep Crep TR lim Lim
Stepenita AB Nema AB Nema Nema Nema
Vrata spoljanja Metal Drvo Drvo Drvo Metal Metal
Vrata unutranja Metal Drvo Drvo Drvo Metal Nema
Prozori Metal Drvo Drvo Drvo Metal Nema
Podovi Ferobeton Vinaz Vinaz Vinaz Beton Beton
Ventilacija Prir.+prisilna Prirodna Prirodna Prirodna Prirodna Prirodna
Tabela X -2
Karakteristike
objekata
rizik 2 broj objekta na situaciji
11 12 13 14 18
Bruto povrina m2 180 4200 752 531 30
Spratnost P P + 3 -1+P+1 P P
Podela na poarne
sektore
ne ne ne ne ne
Stepen otpornosti
objekta prema poaru
JUS U.J1. 240
II (MO) IV (VO) III(SO) III (SO) II (MO)
Konstrukcija objekta elik AB, opeka AB, opeka elik metal
Pregradni zidovi opeka opeka opeka nema
Meuspratna kon-
strukcija
nema AB AB nema nema
Krovna konstrukcija elik AB drvo elik lim
Krovni pokriva TR lim TR lim salonit TR lim lim
Stepenita nema AB AB nema nema
Vrata spoljanja metal drvo drvo metal metal
Vrata unutranja nema drvo drvo metal nema
Prozori metal drvo drvo metal nema
Podovi beton vinaz, teraco beton beton beton
Ventilacija prirodna prirodna prirodna prirodna prirodna
Tabela X -3
Karakteristike objekata
Objekti izvan rizika, a u okviru delatnosti
Broj objekta na situaciji
5 6 7 17
Bruto povrina m2 15 1358 432 31
Spratnost P P P P
Podela na poarne sektore ne ne ne ne
Stepen otpornosti objekta prema
poaru JUS U.J1. 240
III(SO) II (MO) II (MO) III (SO)
Konstrukcija objekta
beton
+opeka
elik elik
AB
+opeka
Pregradni zidovi opeka nema nema nema
Meuspratna konstrukcija nema nema nema AB
Krovna konstrukcija drvo elik elik elik
Krovni pokriva crep TR lim TR lim TR lim
Stepenita nema nema nema nema
Vrata spoljanja drvo nema nema metal
Vrata unutranja drvo nema nema nema
Prozori drvo metal metal metal
Podovi vinaz Fe-beton Fe-beton beton
Ventilacija prirodna prirodna prirodna prirodna
Glavna delatnost osiguianika je pioizvodnja talasastog kaitona i kaitonske
ambalae. Pioizvodni pioces kaiakteiie poveana koncentiacija goiivih mateiija,
koja poveava poaini iizik za postiojenja i objekte.
Haitija spada u giupu zapaljivih mateiijala, a njena zapaljivost i bizina sagoieva-
nja zavisi od oblika u kome se ona nalazi. Sloena u gomile, mnogo se tee pali od one
koja je u listovima. Iz liteiatuinih podataka, kaiton i haitija poinju da plameno goie
na tempeiatuii od cca 370
0
C, a sposobnost zapaljenja zavisi od specine poviine
koja je izloena poaiu i vlanosti haitije. Specino poaino opteieenje u objektu
se piocenjuje na cca Po=837MJim
2
.

Njega ine sva pokietna poaina opteieenja i
poaino opteieenje objekta. Piema dostavljenim podacima osiguianika, u objektu
se nalazi pioseno oko 100 t kaitona, a ietko maksimalno 200 t. Uz toplotnu mo
17MJikg (za papii u iolnama), specino poaino opteieenje kaitona iznosi od 186
370 MJim
2
.
Poai moe nastati u svim fazama piocesa pioizvodnje a posebno su kaiakteii-
stina mesta na kojima se kaiton see, tancuje i konfekcioniia, zbog piaine i sitnih
kaitonskih otpadaka koji su posledica samog tehnolokog piocesa. Izvoii paljenja su
mnogobiojni, a za pojavu poaia kod osiguianika u svim objektima u kiugu lokacije,
znaajni su:
Otvoieni plamen, uaieni mateiijali,
Pojava elektiinih iskii,
Iskie od statikog ili atmosfeiskog elektiiciteta,
Iskie kao posledica tienja,
Lokalna piegievanja na opiemi i instalacijama,
Piegievanje mateiijala i delova opiema u toku iada,
Kiajnja nepanja, opuak cigaiete i sl.
Maksimalna mogua teta na lokaciji bi se ostvaiila u sluaju poaia u objektu
bi. 1 hali I ili hali II. Iako je specino poaino opteieenje u objektu nisko, goiivi
mateiijali nisu homogeno iaspoieeni na itavoj poviini objekta i na pojedinim
mestima, uz maine i postiojenja, koncentaiacija goiivih mateiijala je velika, gde su
piisutni, u najveoj meii i izvoii paljenja.
Veiovatnoa nastanka poaia je stoga, neto iziaenija u delu hale II u kojoj se vii
seenje, tancovanje i konfekcioniianje kaitona i gde su piisutni i tehnoloki otpaci
- otpadni delovi kaitona koji se odsisavaju pieko centialnog sistema otpiaivanja i
sakupljaju u silos izvan objekta i kiupniji otpaci koji se odlau u kontejneie u hali i
odvoze na kiaju svake smene. U hali I, najvee piisutne koliine ini papii u iolnama
ili papii na maini, koji je do segmenta IV pegle, sa odieenim sadiajem vlage.
U sluaju paljenja samo kaitona dolo bi do bizog iazvoja poaia i ielativno
kiatkog tiajanja piema liteiatuinim podacima specina toplota je 4.2 MJim
2
h,
sa bizinom sagoievanja od cca 300kgim
2
h. U tom sluaju poai ne bi tiajao dugo i
tempeiatuia koja bi se iazvila ne bi piemaila 400
0
C. Meutim, kako se kaiton nalazi
kao piedmet iziade i obiade na maini, a meufazne zalihe kaitona neposiedno uz
maine i iadne uieaje, iealna je pietpostavka da bi izvoi paljenja bio na maini i da
bi poai upiavo tu i nastao i zahvatio mainu, kaiton na maini i tehnoloke otpatke
kaitona u okolini, to bi bitno piomenilo tok iazvoja poaia i tempeiatuie. S obziiom
na piisutne goiive mateiije koje se nalaze u sklopu maina el. instalacije, kablovi,
iazne gumene zaptivke i cieva, ulja-hidiaulika i za podmazivanje, gumene obloge
valjaka, tianspoitne tiake i sl. I piisutno ukupno poaino opteieenje koje je na
goinjoj gianici niskog poainog opteieenja, oekuje se biz iazvoj poaia i visokih
tempeiatuia. Zbog ielativno male visine piostoia (h=6,5m), kod iazvijenog poaia
dolo bi do iazvoja visokih tempeiatuia pod stiopom, gde se nalazi elina kiovna
konstiukcija. S obziiom da bi zbog tempeiatuie poaia dolo i do pucanja stakala na
fasadnom zidu i naglog dotoka kiseonika u kiatkom viemenu je mogue oekivati
potpuni iazvoj poaia. Ocenjuje se da bi u najnepovoljnijem sluaju teta iznosila
cca 25 viednosti objekta 1 ili 12 na svim objektima, do 30 na opiemi u RIZIKU
I, odnosno 28 na ukupnoj opiemi i do 20 na zalihama RIZIKA I, odnosno 14
ukupnih zaliha, a iziaeno iziaeno u novanim jedinicama piikazano je u tabelama
X-4 i 5.
Tabela X - 4
Rizik
VREDNOST IMOVINE PO RIZICIMA - D I N
Objekti Oprema Zalihe Ukupno
1 2 3 4 5
1 163.000.000 220.000.000 19.000.000,00 402.000.000,00
2 45.000.000 8.000.000 3.000.000 56.000.000
Ostali 16.000.000 8.000.000 5.000.000 29.000.000
Ukupno 224.000.000 236.000.000 27.000.000 487.000.000
Tabela bi. X - 5
MAKSIMALNO MOGUA TETA
Objekti Oprema Zalihe Ukupno
% Dinara % Dinara % Dinara % Dinara
12 26.900.000 28 66.000.000 14 3.800.000 ~20 96.700.000
Slika X 8. Situacioni plan podela na iizike
U navedenom piimeiu posmatian je iizik i MM usled poaia za jedan dati
scenaiio, uzimajui u obzii sve paiametie koji utiu na denisanje iizika i veliinu
MM-a. Za neki diugi zamiljeni scenaiio menjala bi se i veliina MM-a.
U diugoj vaiijanti, za nastanak poaia u istom objektu mogue je da u poaiu
budu uniteni objekti 1 i 16 u celini, to bi vodilo maksimalno moguoj teti, to je
piema naem viegodinjem iskustvu, na ovakvim ili slinim iizicima, mogue, ali
malo veiovatno. Uveienje se temelji na injenicama da su goiivi sadiaji u objektu
1 (pokietno i nepokietno poaino opteieenje), posebno u delu piema susednom
objektu 16 takve stiuktuie i poainog opteieenja da ne pietpostavljaju stvaianje
visokih tempeiatuia i pienos poaia na iii piostoi.
Ovaj piimei ilustiuje podelu na jedinstvene iizike i odieivanje MM-e kod
osigu-ianika kod koga je opasnost od poaia dominantna nema opasnosti od ek-
splozije, i gde postavljeni taiifni uslovi za denisanje jedinstvenih iizika u potpunosti
zadovoljavaju.
PuImvu z.
Iziaunavanja maksimalne mogue tete od eksplozije oblaka paie
Plan lokacije postiojenja piedstavlja osnovu kooidinata mesta bloka. Tamo gde
je to neophodno, geometiijski oblici se pojednostavljuju na paialelne piavougaone
blokove, slika X-9.
Slika X 9. Plan lokacije sa izdeljenim blokovima
Na iaspolaganju postoji dovoljno infoimacija o piocesu da se lako odabeie kljuni
odvojeni kiuni tok koji sadi oksidaciono postiojenje, naime oksidacione ieaktoie
i destilacione jedinice.
Piocenjeno je da je ukupan sadiaj u piocesu (koji se uglavnom sastoji od cik-
loheksana i cikloheksanona) odvojenog kiunog toka 400 tona, 5 od te koliine
iznosi 20 tona, ovo piedstavlja pivu od tii piocene za siednju viednost izvoia.
Diuga piocena zahteva identikovanje najvee piocesne posude u odvojenom
kiunom toku, u ovom sluaju to je ieaktoiska jedinica. Ova metoda uzima u obzii
samo jednu jedinicu. Svaki od ieaktoia ima zapieminu od 31,2m
3
to odgovaia
sadiaju od 26,6 tona. Reaktoi bi se pii iadnom piitisku ispiaznio za vieme manje
od 10 minuta, to se lako moe pioveiiti pioiaunom, tako da se dobija diuga altei-
nativna siednja viednost izvoia koja iznosi 27 tona.
Na kiaju, iazmatia se ukupna koliina mateiijala koja u odieenom viemenu
pioe kioz pioces. Zbog male ekasnosti konveizije (5) bizina pumpe kioz ieaktoi
je ielativno velika 200-260 tona na as to daje maksimalnu koliinu mateiijala od 43
tone za 10 minuta.
Tii alteinativne siednje viednosti izvoia su identinog sastava i stoga ova metoda
tiai da se usvoji najvea viednost izvoia, to je u ovom sluaju piedstavljeno sa 10-
minutnim piotokom kioz postiojenje, odnosno sa 43 tona. Ova viednost se zatim
usvaja i u skladu sa odgovaiajuim tabelama koje daje IPI (polupienici tete za VCE
IOI metodu za ugljovodonike i deiivate i selekcija supstanci vee ieaktivnosti)
245

dobijaju se sledee zone tete (slika X -10):
100 unitenje 63m
80 teta 115m
40 teta 230m.
Istiaivanje izvieno posle nesiee bilo je detaljno i obuhvatlo je detaljnu pio-
cenu iienja tete u odnosu na izvoi oslobaanja zapaljivog mateiijala (ieaktoiska je-
dinica). Usled lokalnih uslova na samoj lokaciji (iaspoied, topogiaja, vieme) oblak
paie nije bio kiunog oblika, umesto toga tvidnje svedoka sugeiiu elipsasti oblik
oblikovan kao bubieg. Ipak, stvaina teta, kada se iazmatia kao poviina postiojenja
koja je pietipela odieeni nivo tete, dobio odgovaia piocenjenim zonama tete koje
su goie date.
245 Estimated Maximum Loss fiom Explosion andioi Fiie, Inteinational Oil Insuieis, sti 20-21, Lon-
don, 1997
Slika X 10. Dijagiam kiugova tete
U mnogim diugim sluajeviam uslonjava se piistup denisanju jedinstvenog
iizika i utviivanu MM-a, posebno u hemijskoj industiiji, i nekim gianama
pieiaivake industiije skladitenje i piehiambena pioizvodnja (eeiane, mlinovi,
silosi, uljaie itd.).
2.7 Pxocvn MM oo osIouxn)n mnsIn oo Iomn
Kao i kod poainih iizika neophodno je iziaditi Ekspeitizu iizika u kome se
moiaju analiziiati svi izvoii opasnosti koji mogu ugioziti iad maine, postiojenja,
odnosno izazvati vea oteenja ili unitenje. Faktoii koji su ne zaobilazni pii pioceni
iizika su vista, sloenost i veliina maine, opasnosti koje nosi sam tehnoloki pio-
ces, lokacija, sistem odiavanja, kao i iskustva o tetama i slinim iizicima
Pii utviivanju MM najee se uzima viednost pojedine maine ili postiojenja.
Kao osnov se moe uzeti i ukupna viednost vie maina ili uieaja, ukoliko pied-
stavljaju tehno-ekonomsku celinu i ukoliko postoji mogunost istoviemenog ost-
vaiivanja jedne opasnosti u jedinstvenom iiziku.
Kod utviivanja viednosti MM uvek se posmatiaju najvee i najskuplje maine i
postiojenja, utviuje stepen izloenosti iiziku i odieuje njihova pojedinana vied-
nosti.

2.7.1 Faktori koji bitno utiu na MM
Na veliinu MM najdiiektnije utie piostoina dispozicija maina, uieaja i
postiojenja, kao i velika koncentiacija maina na uem piostoiu, iazna ukitanja koji
mogu biti pienosnici oteenja, kao i kaiakteiistike i vista giaevinskog objekta u
kome se nalaze maine, uieaji i postiojenja.
Teimika objekta je od izuzetne vanosti za stanje iizika i visinu MM-a. Stan-
je tempeiatuinog ieima u teimiki izolovanom objektu dopiinosi stabilnom
ambijentu u eksploataciji i iadu maina, to znai da su ambijentalni uslovi
iada i u letnjem i u zimskom peiiodu isti, ime se piaktino eliminiu uslovi
piegiejavanja ili minjenja, a time smanjuje i ukupna potencijalna teta.
Kvalitetno piojektovani i izvedeni sistemi ventilacije (opta, tehnoloka, od-
sisna i sl.).
Klimatizacija znaajno dopiinose smanjenju opasnosti loma maina
obezbeujui optimalne ieime iada maine i onemoguavaju unitenje
maina od poaia i eksplozija zbog mogunosti nastanka eksplozivne atmos-
feie.
Geometiija piostoia u pogledu gabaiita, konstiukcije, nosivih i piegiadnih
zidova, temelja objekta i temelja maina, znaajno utie na stanje iizika usled
udaia u maine piilikom koiienja unutianjih hoiizontalnih i veitikalnih
tianspoitnih siedstava kianovi, viljukaii i sl., kao i iizike usled dejstva cen-
tiifugalnih udainih sila delova maina na kojima je iealizovan tetni dogaaj,
i vibiacije kao potencijalnog uzioka loma maina.
Snabdevanje elektiinom eneigijom u pogledu pouzdanosti, stabilnosti i tia-
jne iaspoloivosti.
2.7.2 Faktori koji ne utiu na veliinu MM
Poied navedenih faktoia koji bitno utiu na MM kod loma maina, postoje mno-
gi faktoii koji ne utiu bitno na veliinu MM-a ali utiu na ukupno stanje iizika i
mogu znaajno, u odieenim okolnostima diiektno uticati ili dopiinositi nastanku
tetnog dogaaja.
Oiganizacija, piogiam i piimenjeni model odiavanja znaajno utie na stanje
iizika.
Spiovoenje piojektovanih i planiianih meia zatite, kao i iedovna kontiola
ielevantnih paiametaia iizika u toku eksploatacije maina.
Spiovoenje svih potiebnih ispitivanja na osiguianoj maini, uieaju i
postiojenju, od inteiesa za siguinost i piedupieenje tetnog dogaaja, kao to
su meienje vibiacija, teimovizijska snimanja, UV snimanja, ispitivanje kvalite-
ta ulja, ispitivanje svih zatitnih, siguinosnih i meinih elemenata sistema npi.
na tiafoima, geneiatoiima, instalcijama paie visokog piitiska itd.
Oiganizovanje planiianih ievizija i iemonta i onemoguavanje piimene
oteenih delova, elemenata ili sistema koji u naiednoj eksploataciji mogu biti
uziok nastanka tetnog dogaaja (oteeni i napisnuti delovi, oteenje izo-
lacije i di.).
Raspoloivost iezeivnim delovima.
Postupanja po izvetajima nadlenih, lokalnih i diavnih oigana inspekcijskog
nadzoia.
Uspostavljanje baze podataka sa svim potiebnim podacima za piaenje svih
paiametaia znaajnih za stanje iizika (npi. evidencija o satima iada, zastojima,
ispadima, inteivencijama itd.).
U zavisnosti od viste maine, uieaja i postiojenja, postoji niz i diugih faktoia
koji su specini za konkietan iizik i koji se moiaju uzeti u iazmatianje.
2.7.3 Utvrivanje vrednosti maina, ureaja i postrojenja
U piaksi, postoji, vie naina i mogunosti piocene viednosti maina, uieaja i
postiojenja. Kod odieivanja viednosti najee se polazi od infoimacije o tiinoj
viednosti iste ili sline maine, uieaja ili postiojenja. U zavisnosti od toga da li se
iadi o potpuno novim mainama, mainama koje su u eksplataciji, ili se iadi o sas-
vim novom tipu. Piocena viednosti za nove maine, uieaje i postiojenja podia-
zumeva veoma mnogo infoimacija i zahteva odieeno vieme, jei se u cenu viednosti
moiaju ukljuivati i tiokovi tianspoita, caiine, nostiikacije dokumentacije, saglas-
nosti, montae, piobnih ispitivanja i di. esto je opiema od iazliitih pioizvoaa
to dodatno oteava ovaj posao. Za maine, uieaje i postiojenja u eksploataciji, po
utviivanju novonabavne viednosti piistupa se sagledavnju kvaliteta, intenziteta i
duine eksplaoatacije iadi utviivanja optimalne stope amoitizacije i utviuje se st-
vaina viednost na osnovu koje se odieuje MM i suma osiguianja. Ako se kao izvoi
podataka koiiste knjigovodstvene viednosti one moiaju biti pioveiene u odnosu na
stvaine tiine viednosti, kako bi se izbegla situacija podosiguianja, to je veoma est
sluaj ili eventualno nadosiguianja. U svemu tome veoma je bitan kvalitet opieme,
a infoimacije o kvalitetu dobijaju se od osiguianika, pioizvoaa, a za specijalne ili
piototipne maine mogue je koiistiti i podatke o opiemi u eksploataciji, slinih
kaiakteiistika. Danas se sve ee i sve vie, kvalitetne infoimacije mogu dobiti i
koiienjem infoimacionih tehnologija.
2.7.4 Pristup odreivanja MM-a sa primerom
Odieivanje MM kao i kod svih vista osiguianja odieuje se u okviiu jedin-
stvanog iizika, emu piethodi piocena celokupne viednosti osiguiane opieme, u
skladu sa taiifama i uslovima osiguiavaa.
Po piavilu osiguiavaju se najee sve maine, uieaji i postiojenja ili bai glavni
pogonski uieaji ili izdvojene pioizvodne celine. Posebna panja moia biti posveena
mainama koje slue za pioizvodnju eneigije kao to su kotlovi, tuibine, geneiatoii,
tiansfoimatoii, kompiesoii i sl. koji u piincipu imaju veoma visoke viednosti, sa iz-
iazito piisutnim iizicima loma i mogunostima nastanka velikih teta.
U piincipu kod ovih iizika polazi se od pietpostavke da tete koje su pokiivene
osiguianjem uglavnom nemaju veliku piostoinu dispeiziju, to znai da je najee
jednim tetnim dogaajem oteenja samo jedna maina ili samo njen deo, to se
potviuje i statistikim podacima da su u osiguianju maina od loma pieko 90
delimine tete. Meutim, kada se iadi o mainama za pioizvodnju eneigije situacija
je specina zbog toga to se moe iealizovati scenaiio da budu oteene i susedne
maine i objekti, u zavisnosti od njihove dispozicije na konkietnim lokacijama.
tete koje se najee ostvaiuju kod ovakvih, a posebno velikih iotacionih maina,
posledica su udaia polomljenih delova maina kao posledice dejstva centiifugalnih
sila, nastalih usled: gieaka u mateiijalu, iziadi i konstiukciji, udaiu ili upadu stianog
tela u osiguianu stvai, otkaza elemenata za automatsko upiavljanje, zatitu i iegu-
laciju, kao i usled neposiednog delovanja elektiine eneigije.
Takoe su iziaeni iizici i mogunost nastanka velikih teta kod painih kotlova,
sudova pod piitiskom, iaznih iezeivoaia velikih zapiemina, kao i ostale opieme,
meusobno povezane cevovodima, zbog otkaza automatskih i siguinosnih uieaja i
stvaianja nadpiitiska ili podpiitiska.
Za pojedine specine maine, kao to su linijske maine giupa maina u liniji,
a ne piedstavljaju mehaniku celinu, tehnoloka opiema u eeianama i sl. mogui
piistup odieivanja MM-a moe se viiti za delove tih maina, a ne za celinu, s tim
to u tom piistupu tieba izviiti odieene pioiaune o moguem stepenu oteenja
tih delova i njihove zamene.
Piilikom odieivanja MM-a koiiste se statistiki podaci o nastalim slinim
tetama, kao i podaci stianih ieosiguiavajuih kompanija, koje se moiaju uzimati
sa dosta opieza, jei se u piincipu daju vei iznosi u odnosu na objektivno oekivane
tete, zna se i zbog ega, ali u svakom sluaju mogu posluiti kao oiijentacija
pieuzimaima iizika, da u zavisnosti od stanja faktoia koji su obuhvaeni analizom,
a utiu na piocenu MM-a, doe do to iealnije piocene MM-a.
U sledeem piimeiu dati su piistupi ocene iizika i MM-a.
PuImvu:
Odieivanje MM-a od loma maina.
Posebno znaajno utviivanje MM-a od loma maina je kod velikih, skupih iota-
cionih maina, kao npi. kod teimo i hidioelektiana, kompiesoia, iotacionih pei i di.
U naem piimeiu, piema liteiatuii
246
pietpostavljene su teimoelektiane sa po etiii
tuibogeneiatoia, koji su iazliito pozicioniiani. U jednoj vaiijanti tuibogeneiatoii su
postavljeni paialelno, a u diugoj u jednoj osi. U neposiednoj blizi lociiana su iazvod-
na postiojenja, kotlainica i lteisko postiojenje. Za oba sluaja pietpostavlja se da je
zid izmeu mainske sale sa tuibogeneiatoiima betonski, sa minimalnim otvoiima
za nadzoi, a izmeu mainske sale i iazvodnog postiojenja je staklena stenka.
Pietpostavljeni scenaiij u oba sluaja je nastanak tete na tuibogeneiatoiu, koji
za posledicu ima mehaniko iaspadanje iotacionih delova, usled delovanja centiifu-
galne sile, ime su ugioeni susedni geneiatoii, kao i delovi objekta i opieme.
I. Msirio roou s:r: oo vvirio vos:viirin :uvnoorrv-
:ov
z;

Na slici X -11. stielicom su piikazani piavci dejstva usled iaspada od centiifu-
galne sile. Dosadanja iskustva sa ovim tetama pokazala su da vilo velike teine ias-
padnutih delova opieme lete veoma daleko, znatno dalje nego to su uobiajena ias-
tojanja izmeu tuibogeneiatoia. Znai, ako se dogodi takva vista havaiije na jednom
tuibogeneiatoiu ugioena su i tii pieostala geneiatoia - naioito ako su u pogonu,
tako da mogu stiadati sva etiii agiegata. Kod veih maina ove viste, iotoii geneia-
toia hlade se vodonikom koji u ovakvim okolnostima moe izazvati eksploziju, znai
i poai. Dalje iienje poaia na kotlovska postojenja koja iade sa ugljenom piainom
ve moe stvoiiti pietpostavku o stvaianju katastiofalnog poaia kao i ekstiemno
velike tete. Ovo bi bio najgoii, ali mogu scenaiio, i za nekog piocenitelja to bi bila
stvaino maksimalna mogua teta.
Slika X 11. Paialelno postavljeni tuibogeneiatoii
246 Boidai Pieki, dipl.in. Osiguianje u teoiiji i piaksi bi.4i1997.godine, DUNAV OSIGURANJE
247 IBIDEM, stiana 56-57,60
Za analizu MM posluie iskazana viednost po jednom bloku, gde je pietpostav-
ljena cena nove teimoeneigetske opieme:
Kotlovsko postrojenje - 170.000.000
Turbogenerator - 150.000.000
El. Razvodno postrojenje - 50.000.000
Ostala oprema - 40.000.000
uKupno 410.000.000
Godinja stopa amoitizacije za teimoeneigetsku opiemu iznosi 5 pa je ukupan
piocenat amoitizacije 50, a viednost opieme bloka na dan piocene iznosi:
Kotlovsko postrojenje - 85.000.000
Turbogenerator - 75.000.000
El. razvodno postrojenje - 25.000.000
Ostala oprema - 20.000.000
Vrednost opreme celog bloka, ukupno 205.000.000
Vrednost opreme cele elektrane 820.000.000
Konkietno bi imali jeftiniji giaevinski objekat, to je bez uticaja, jei se samo
iazmatia lom maina. U ovoj temioelektiani - kao to je ve ieeno - moe se dogoditi
maksimalno mogua teta na sva etiii geneiatoia, sa stepenom oteenja od 65 od
svakog geneiatoia. Uticaj na kotao ili el. iazvodno postiojenje ne bi bio mogu u ovom
konkietnom sluaju. teta bi iznosila: 4 x 48.750.000 = 195.000.000.
Iziaena u pocentima MM bi iznosila 23,8 od osiguiane sume, pii emu iizik od
veiovatne eksplozije vodonika i poaia nije uiaunat. Takoe nisu navedene jedinice
snage niti valuta ali mogua je bilo koja, tamo gde ima navedenih teimoelektiana.
Veiovatna maksimalna teta za noimalan scenaiio mogla bi se oekivati kod bilo
kog tuibogeneiatoia u iznosu od 65 njegove viednosti. Postoji i veiovatnoa na osno-
vu dosadanjih iskustava da se oteti jo jedan tuibogeneiatoi u iznosu od 35 njegove
viednosti, to bi inosilo 48.500.000 ili 5,9 osiguiane sume koja se odnosi na celu opie-
mu. Odiediti MM u iznosu od 23,8 ili 5,9 od sume osugianja, piedstavlja veliku
dilemu i dobai je piimei koji govoii o potiebi da se piecizno denie ovaj pioblem.
II. Msirio roou s:r: oo :uvnoorrv:ov vos:viirin
u irooi osi
Na slici X -12. piikazana je diuga zamiljenja teimoelektiana sa tuibogeneiato-
iima koji su postavljeni u jednoj osi du mainske sale.
Kao to se na slici vidi, piikazanim iaspoiedom maina, uticaj dejstva od iaspa-
danja jednog tuibogeneiatoia na diugi nije mogu. Uticaj je ipak mogu na kotlove
ili tiafo stanicu i visokonaponsko postiojenje ali, ukoliko je izmeu njih ugiaen
aimiiano-betonski zid, uticaj daljeg iienja sveden je na najmanju meiu.
Slika X -12. Tuibogeneiatoii postavljeni u jednoj osi
Iz izloenog pioistie da se maksimalno mogua teta moe ostvaiiti u iznosu od
65 viednosti jednog tubogeneiatoia. Ovo bi bila maksimalno veiovatna teta, ali po
noimalnom scenaiiju.
Uslovno je navedeno da su obe teimoelektiane istih kaiakteiistika, tako da bi i
cene opieme ostale iste.
Maksimalni mogua teta moe se desiti na jednom tuibogeneiatoiu, od iaspa-
da usled dejstva centiifugalne sile u iznosu od 65 od viednosti jednog seta tui-
bogeneiatoia. Njegova viednost na dan piocene iznosi 75.000.000 pa MM iznosi
48.750.000.
teta na jednom tuibogeneneiatoiu ne moe uticati na diuge, ali bi bilo ieal-
no oekivati tetu na elektiinom iazvodnom postiojenju koje je od mainske sale
odvojeno staklom (zbog dnevnog svetla u mainskoj sali, u iznosu od 20 od vied-
nosti, to iznosi 4.000.000, ukupna teta od loma maina u ovoj temioelektiani moe
se oekivati u iznosu od 52.000.000.
Pietpostavka je da je zid izmeu mainske sale i kotlainice aimiiano betonski i da
nee doi do oteenja kotla.
Iziaena u piocentima, mogla bi se oekivati MM u iznosu od 6,4.
Dva navedena ekstiemno iazliita mogua scenaiija za dve sline teimoelektiane
iziskuju od svakog osiguiavaa maksimum znanja i panje, kako bi se piocecizno
odiedile denicije o pioceni MM. To bi uticalo na ekonominije ieosiguianje.
Naveemo oiijentacione podatke o MM, u piocentualnom iznosu za pojedinu
elektiomainsku opiemu:
Kotlovi za centialno giejanje na vodu ili paiu do 0,5 baia 30 45
Paini blok, kotlova sa velikim sadiajem vode
za centialno dopunsko giejanje 40 - 60
Ekianski kotlovi i kotlovi sa nagnutim cevima
siednjeg piitiska 35 - 50
Bizi geneiatoi paie visokog piitiska ili teimikog ulja 50 - 65
Tuibogeneiatoi bez ieduktoia 65
Tuibogeneiatoi sa ieduktoiom 75
Vodena tuibina sa geniatoiom, zavisno od veliine 40 - 65
Klipni kompiesoii 30 - 40
Vijani kompiesoii sa elektiomotoiom 50 - 60
Rotacioni kompiesoii sa elektiomotoiom 50 - 60
Rotacioni kompiesoii sa painom tuibinom 60 - 70
Naiavno, da ove podatke tieba uzimati samo kao oiijentacione. U svakom konk-
ietnom sluaju poslove odieivanja MM-a na ovakvim i slinim postiojenjima tie-
ba pieputati ekspeitima koji e na osnovu analize istoiije teta, u svakom konkiet-
nom sluaju i na osnovu iazvijenih metoda za ocenu iizika, a na osnovu sopstvenih
iskustava doi do optimalnih ieenja, odnosno veliine MM-a.
2.8 Pxocvn MM oo osIouxn)n xvIon xnon (somn2)
tete nastale kod osiguianja piekida iada mogu biti znatno vee od mateiijalnih
teta posebno kod piekida iada zbog poaia. Piocenu i utviivanje MM od pieki-
da iada tieba viiti odvojeno od utviivanja i piocene mateiijalne tete iz iazloga to
iizik mateiijalne tete uziokovane npi. poaiom i iizik piekida iada nisu identini,
kao ni istoviemeni. Takoe, tieba imati u vidu i injenicu da se odieeni jedinstven
iizik u kome imamo iealizaciju tetnog dogaaja zbog npi. nastalog poaia, ietko
poklapa sa jedinstvenim iizikom u kome se iealizuje MM od piekida iada. Ukoliko
imamo osiguianih vie jedinstvenih iizikaiobjekata i u nekom od njih imamo iealizo-
van poaini iizik, piocenu MM-a od piekida iada tieba viiti za kompletnu delat-
nost koja je meusobno povezana i iealizuje se u vie jedinstvenih iizika i objekata.
Pioceni MM-a od piekida iada vii se odvojeno od piocene MM-a za mateiijalnu
tetu, kako bi obezbedili da se evidentiia ukupna viednost nastalog tetnog dogaaja
u bilo kom segmentu jedinstvenih iizika osiguianika u kojima se obavlja delatnost.
Za osiguiane imovinske iizike (poai, lom, izgiadnja i di.) i osiguianje piekida
iada uveava se MM imovinskih osiguianja po svakom iiziku za iznos MM od
piekida iada, odnosno za iznos oekivane maksimalne obaveze za ugovoieni piekid
iada u gaiantnom ioku. Rizici kod kojih je kumulativna MM-a, odnosno MM na
imovini i MM od piekida iada iznad samopiidiaja osiguiavaa se piedaju u ieo-
siguianje.
U zavisnosti od viste delatnosti, tehnologije iada, unutianje oiganizacije i us-
postavljenih odnosa sa poslovnim paitneiima postoje mnogi faktoii koje na odieen
nain tieba uzeti u obzii pii utviivanju MM piekida iada, kao to su:
Kaiakteiistike pioizvodnje, intenzitet pioizvodnje (iad u smenama koeci-
jent koiienja kapaciteta) pioizvodnje u okviiu delatnosti, meusobne veze
izmeu pioizvodnji, kljune pioizvodnje, maine, infoimacione tehnologije i
baze podataka, uska gila, i sl.,
Raspoloivost iezeivnim kapacitetima (hladne iezeive) piostoia, maina,
alata, i sl., skiaivanje viemena zastoja pioizvodnje kioz iznajmljivanje pios-
toia i pioizvodnih siedstava,
Kaiaktei pioizvodnje intenzivne-sezonske pioizvodnje (pecaie pia,
eeiane i sl.), gde su u piincipu u peiiodima intenzivnog iada tete viestiuko
vee nego pii ustaljenim pioizvodnjama,
Duina tiajanja svih istianih iadnji u vezi nastalog tetnog dogaaja (zbog
odgaanja poetka sanacije tete),
Raspoieenost biuto piota po poslovnim jedinicama, pieostala sposobnost
za samostalno funkcionisanje i ostvaienja dela biuto piota u neoteonim
delovima poslovnog sistema, mogunost funkcionisanja u jedinstvenom iizi-
ku, na lokaciji i u okviiu poslovnog sistema,
Sagledavanje ukupnih piiviednih kietanja koji na diiektan ili indiiektan nain
utiu na pioizvodnu delatnost,
Osetljivost delatnosti na gubitak uea na tiitu posle piekida iada i spo-
sobnost opoiavka,
Vieme potiebno za iziadu investiciono-tehnike dokumentacije za sanaciju
ili izgiadnju objekata, zamenu maina, alata, nabavka iepiomateiijala i sl.,
Vieme neophodno za piibavljanje potiebnih saglasnosti dozvola nadlenih
lokalnih i diavnih oigana neophodnih za pokietanje pioizvodnje, odnosno
nastavak delatnosti. Ovo je posebno vano ukoliko se iadi o opasnim delat-
nostima, kao npi. piocesne tehnologije, gde su zahtevi za dobijanje saglas-
nosti otiiji,
Spiemnost konkuiencije za piiviemeno pieuzimanja pieuzetih ugovoinih
obaveza, pii emu posebno tieba voditi iauna o odianju dostignutog
kvaliteta pioizvoda ili spiemnost za neki diugi vid pomoi,
Sagledavanje mogunosti smanjenja ieijskih tiokova putem posebnog sti-
mulisanja u cilju smanjenja gubitka piota.
Kao to se vidi neophodan je veliki bioj infoimacija za objektivno iziaunavanje
MM-a kao i kumulativne tete, pa je izmeu ostalog neophodno i iaspolaganje
blagoviemenom iziadom elaboiata o MM od piekida iada, koji se tieba iedovno
auiiiati kako bi obezbedili da MM bude iealna posledica piisutnih iizika tokom
celog tiajanja piekida iada.
2.9 Pxocvn MM oo osIouxn)n os)vnin u Izoxno)I }
moin2I (EAR}CAR)
I kod ovih vista osiguianja u domaoj i inostianoj piaksi pojavljuju se iazliiti
piistupi u denisanju MM-a, s tim to su kod ovih osiguianja zbog odieenih
specinosti osiguiava veliki skup iizika (poaii, eksplozije, lom, piiiodni iizici,
emljoties, oluja, poplava, nepiedviene giaevinske nezgode, a njima se piidiuuju
i gieke u izgiadnji i odgovoinost piema tieim licima) i zbog toga uslonjava pio-
cena MM-a. Takoe je i viednost osiguiane imovine piomenjiva u toku tiajanja
osiguianja i ovisna od dinamike izvoenja iadova, to utie na izboi scenaiija za
denisanje MM-a.
U EAR i CAR osiguianju uvek imamo potpuno unikatan piojekat, koji sa sobom
nosi niz specinih iizika, tako da je statistika postojeih teta u veini sluajeva
nepiimenjiva na konkietnom piojektu.
Pii pioceni MM-a vano je analiziiati u kojoj fazi izgiadnjeimontae i gde (na
kom segmentu), se oekuje najvea teta, uziokovana jednim tetnim dogaajem ili
od nekoliko uzioka u meudelovanju.
Iz statistike teta vidljivo je da su se u svetu deavale ogiomne tete, npi. jedna od
najveih teta koju je pietpeo Mnchen Re je bila teta piouziokovana poaiom u
skladitu koje je bilo u EAR osiguianju.
Kod ovih osiguianja za utviivanje MM-a uzimaju se sledei paiametii:
Analiza studijske i investiciono-tehnike dokumentacije s ciljem sagleda-
vanja moguih opasnosti u toku izgiadnje i planiianih meia zatite,
Ukupna viednost ugoveienih iadova i dinamika izgiadnje,
Ocena izboia izvoaa iadova i podizvoaa, njihovog iskustva na istim ili
slinim poslovima, njihova obuenost za planiiane poslove, pioizvoaa i
ispoiuioca opieme i sl.,
Obezbeenost kvalitetnog nadzoia piojektantskog i izvoakog za
sve faze iadova izgiadnje i montae, inspekcijski nadzoi na lokalnom i
diavnom nivou,
Lokacija iizika sa analizom topogiafskih, seizmikih, geolokih, hidiolokih
i meteoiolokih uslova na datoj lokaciji,
Foimiianje jedinstvenih iizika u zavisnosti od tehnologije izgiadnje, dis-
pozicije objekata, okiuenje, meusobnih iastojanja, sadiaja unutai ob-
jekata, piisutnih poainih opteieenja, posebno piisustvo i uskladitenje
opasnih i eksplozivnih mateiijala, koncentiacije viednosti piostoine i
viemenske u zavisnosti od dinamike giaenja,
Viednost imovine, veliina, vista, staiost, uslovi u kojima se nalaze osigu-
iane stvaii,
Nain skladitenja opieme i mateiijala, uslovi skladitenja i obezbeenje
zatite piostoia skladita,
Oiganizacija giadilita, ziko-tehniko obezbeenje, i njihova usklaenost
sa dinamikom izvoenja iadova,
Analiza piimenjenih metoda izgiadnje i montae,
Analiza moguih iizika u fazi piobnog iada, kao i analiza poveanih opas-
nosti u fazama testiianja,
Rizici u gaiantnom peiiodu,
Sistem kontiole u toku izgiadnje i montae, a posebno piimene meia
zatite, denisanje novih zahteva za oiganizacijom giadilita i uvoenje
koiektivnih meia na polju zatite,
Analiza moguih uzioka opasnosti ugioavanja tieih lica i njihove imov-
ine, i iie ovekove okoline, i utviivanje visine maksimalne tete po os-
novu odgovoinosti izvoaa,
Navedeni su osnovni faktoii koji se moiaju uzimati u obzii pii oceni iizika i
MM-a u izgiadnji i montai, a u zavisnosti od specinosti objekata izgiadnje i
montae moiaju se uzimati i diugi faktoii koji kaiakteiiu izvoi opasnosti i njihove
posledice na konkietnom piojektu.
2.10 MvioooIosI xIsiu xI IzxnoI vsvxiIzv xIzIn I
MM-n
Pieuzimanje iizika u osiguianje, a posebno sloenih i velikih iizika od akcidentnih
dogaaja i nastanka mateiijalnih teta, piedstavlja veoma delikatan i sloen poduh-
vat. Rizik nastanka tete tieba da se svede na najmanju moguu meiu pa je, pii tome,
uloga tehnikih kiiteiijuma i stiunog piistupa piedstavnika oiganizacije osiguianja,
koja pieuzima iizik, od izuzetnog znaaja za ukupnu ekonomsku stabilnost, kako
oiganizacije koju ona piedstavlja, tako i poslovnog paitneia sa kojima se stupa u
poslovni odnos.
Ovlaeni iadnici osiguiavaa, posiednici i zastupnici, piilikom pieuzimanja iizi-
ka, zavisno do viste osiguianja tieba da:
1. Izvie piegled ponuenog objekta u osguianje i pismeno konstatuju: vistu
piedmeta, namenu i koiienje, spiovedene meie zatite, uslove dianja i
da piikupe diuga posebna dokumenta piedviena uslovima za osiguianje i
taiifama piemija.
2. Utvide sa osiguianikom iizikei osiguiavajue pokiiei za svaku vistu osigu-
ianja, kao: osnovne iizike, dopunske iizike, doplatke i popuste i vieme tia-
janja osiguianja.
3. Piema izboiu iizika utvide viednosti imovine isumu osiguianjai.
4. Izvie ocenu teine iizika, utvide piemijsku stopuie i obiaun piemije
osiguianja.
5. Ispostave poliseiugovoi o osiguianju.
2.10.1 Ekspertiza rizika i MM-a
Piegled iizika vii se pie zakljuenja osiguianja, a sastoji se iz piikupljanja potieb-
nih podatka o iadnoj oiganizaciji, njenoj tehnologiji, objektima, eneigetskim ob-
jektima i diugim elementima od znaaja za ocenu i piocenu iizika. Piegledom se
utviuje opte stanje iizika, ugioenost iizika i oiganizacija pioizvodnje, zatite iizi-
ka od poaia i loma, zatite na iadu, zatite okoline i sl., tj. utviuje se piiioda iizika,
izvoii opasnosti i nain zatite ipieventivne i iepiesivne meiei.
Aktivnosti osiguiavaa kojima se iealizuju zahtevi potencijalnih osiguianika da
zakljue ugovoi o osiguianju su stoga iaznovisne i zavise od viste i obima konkiet-
nog osiguianja.
Osiguiavai su iazvili sistem pioceduia, a to je u zadnje vieme posebno pospeio
sistem upiavljanja kvalitetom, za iazliite poslove i viste osiguianja.
Piocesi pieuzimanja iizika, od onih najjednostavnijih, npi. osiguianje autoodgo-
voinosti, stanova, do najsloenijih iizika, iealizuju se, od alteia, do posebnih oiga-
nizacionih delova kod osiguiavaa, u piavilu sa jakom kadiovskom i infoimatikom
logistikom.
Loa piocena iizika, pieuzimanje obaveza osiguianja sa niim iiziko piemijama i sl.
Mogu imati za posledicu ili zadiavanje u samopiidiaju iizika koji bi se moiao ieo-
siguiati, ili nesolventnost, pa i mogue bankiotstvo osiguiavaa. Piecenjivanje piemije
osiguianja, s diuge stiane, ima za posledicu da osiguianici izgube inteies i da pielaze
sa osiguianjem kod konkuietnih osiguiavaa. S obziiom na ozbiljne posledice koje
mogu nastati zbog eventualnih gieaka, pieuzimanje iizika u osiguianju je odgovoian
posao.
Pieuzimanjem iizika u osiguianje podiazumeva se poetak uspostavljanja ugo-
voinog odnosa osiguianja, identikuju se neophodna i bitna obeleja u pogledu vied-
nosti, obima i tiajanja osiguianja i deniu budue obaveze osiguiavaa za osiguiane
sluajeve.
Ugovoii o osiguianju zakljuuju se najee tipskim dokumentima polisom osigu-
ianja, koja sadii sve bitne elemente osiguiavajueg odnosa vistu osiguianja, opas-
nosti od kojh se osiguiava, nain osiguianja, piedmet i sumu osiguianja, tiajanje osigu-
ianja, iznos piemije osiguianja, nain i iokove plaanja. U poslovanju osiguiavajuih
diutava, polise osiguianja se tietiiaju kao novani osiguiavai su obavezni da vode ev-
idenciju o oiganizovanju i spiovoenju osiguianja, kao npi. dnevnik zakljuenih osigu-
ianja skadencai. Poied toga, obavezni su da ustioje evidenciju dokumenata stioge
evidencije kojima se kontioliu i piate novani dokumenti, da oiganizuju kontiolu nad
svim poslovima u osiguianju kojima se bave.
S obziiom na obaveze i odgovoinosti koje se zakljuenjem polise osiguianja, kao
ugovoinim dokumentom i dokumentom stioge evidencije, pieuzimaju, kod specinih
i sloenih iizika, pie zakljuivanja ugovoia o osiguianju, neophodno je uiaditi detaljnu
stiunu ekspeitizu iizika sa tano utvienim i naznaenim opasnostima i meiama
zatite, sa scenaiiom nastanka tetnog dogaaja i njegovih posledica.
Za obavljanje ovih poslova angauju se visokostiuni specijalizovani kadiovi
iazliitih piola ili se koiiste iegistiovane i ovlaene institucije za diuge poslove u
osiguianju agencije za diuge usluge u osiguianju, posiednici i zastupnici u osigu-
ianju.
Za ivotno osiguianje, u posebnim sluajevima sa iziaenim visokim iizicima ili
kod osiguianja sa visokim osiguianim sumama, piethodno se angauju specijalisti
medicinske stiuke.
Kod imovinskih osiguianja, posebno za iizike poaia, loma maina, izgiadnje,
montae, tianspoita iobe, ekoloke i diuge iizike, iziauju se studije tehniko ek-
speitski izvetaji o iiziku. Oni piedstavljaju sistematizovani skup objektivno utvienih
tehnikih, oiganizacionih i ekonomskih kaiakteiistika osiguianika, neophodnih za
uspostavljanje sistema upiavljanja iizikom, a pie svega za objektivnu piocenu iizika.
Veoma je vano uzeti piecizne i ielevantne podatke koji e omoguiti da sa velikom
pouzdanou utvide mogui uzioci i lokacije tetnih dogaaja, potiebne pieventivne
meie tehnike i oiganizacione zatite u cilju spieavanja tetnog dogaaja, kvantikuje
iizik i iealno utvidi maksimalno mogua teta MM.
Mateiijalne tete su esto posledica ili neodgovaiajue piimene pieventivnih
meia zatite ili nediscipline i neodgovoinosti osiguianika, nepotovanja pioceduia, a
ponekad i objektivnih nedostataka u piocesu eksploatacije, odiavanja i seivisiianja,
uziokovanih, pie svega ekonomskim stanjem piiviede i diutva u celini.
Iziada ovih izvetaja obavlja se timskim iadom diplomiianih inenjeia iazliitih
tehnikih, oiganizacionih, ekonomskih i piavnih stiuka. Stiana iskustva pokazuju da se
na ovim poslovima angauju ekspeiti vilo uskih specijalnosti npi. ekspeiti ue speci-
jalizovani samo za odieene giane ili tehnologije, npi. za teimoelektiane, hidioelek-
tiane, ianeiije i sl. U naim uslovima, ovo je jo uvek, ekonomski teko piihvatljiv
nain, ali kome tieba teiti.
Ovi izvetaji iade se po posebno utvienim piogiamima, sa piioiitetima za najvee
i najtee iizike. Po piavilu, iade se pie pieuzimanja iizika u osiguianje, svake tii godine,
a u zavisnosti od piomena na iiziku, ievizija se vii nakon znaajnijih piomena na
iiziku, odnosno svake 1-2 godine.
2.10.2 Ciljevi izrade ekspertize rizika i MM-a
1. Da se sa to vie tanosti i pouzdanosti piedvide svi iizici pie njihovog
pieuzimanja u osiguianje, to znai, da se poied spoznaje opasnosti odiedi
veiovatnoa i otiina iizika putem objektivnog sagledavanja izvoia opasnos-
ti, klase opasnosti i klase zatitnih meia, planiianih oiganizaciono tehnikih
meia zatite i di.
2. Tehniko-ekspeitskim izvetajem o iiziku se stvaia osnov da se onemogui
isplata teta za iizike za koje nije obiaunata i naplaena piemija.
3. Tehniko-ekspeitskim izvetajem se moia na stiuan nain iskazati MM u
piocentualnom i efektivnom iznosu. Ona ima za cilj da oceni ne veiovatnou
deavanja tetnih dogaaja, nego njegove veiovatne maksimalne posledice i
time da neophodne infoimacije osiguiavau za pieuzimanje potiebnih meia
za ieosiguianje iizika. Objektivna piocena MM je od izuzetnog znaaja i
gieka manje piocene nosi iizik velikog jednokiatnog gubitka, a gieka vee
piocene nepotieban odliv siedstava u piocesu ieosiguianja.
4. Ocena pieventivnih meia zaite sa posebnim osvitom na funkcionalnost i
pouzdanost tehnikih sistema zatite, kao i potiebe za podizanjem nivoa pie-
ventive.
5. Tehniko-ekspeitskim izvetajem se deniu piepoiuke i zahtevi piema osi-
guianiku u smislu zatite imovine i njegove odgovoinosti i pieuzete obaveze
na iiziku.
6. Tehniko-ekspeitski izvetaj tieba da ukae na ekasan put piaenja piome-
na na iiziku, bilo da je piomena u giaevinskom delu, tehnologiji, opiemi,
zalihama ili nekoj diugoj piomeni.
7. Piaenje bitnih paiametaia iizika i kontiola pieuzetog iizika u peiiodu tia-
janja osiguianja.
8. Tehniko-ekspeitski izvetaj omoguava osiguianiku da sagleda opasnos-
ti koje mogu ugioziti osiguianu imovinu i lica i piedlae meie kojima se
kontioliu te opasnosti i utie na visinu tetnih posledica, a time i piemiju
osiguianja. Piedlozi i meie u tehniko-ekspeitskim izvetajima daju se samo
kao piepoiuka osiguianiku, pa osiguiava ne pieuzima odgovoinost za nas-
tanak teta i poied pieduzetih meia.
2.10.3 Sadraj tehniko-ekspertskih izvetaja poarnih rizika i
procena MM-a
Tehniko-ekspeitskim izvetajem obezbeuju se potpune infoimacije o delatnos-
ti osiguianika, oiganizaciji, stanju iizika i meiama zatite, a koje se, kod ocene opas-
nosti od poaia i nekih diugih opasnosti (Taiifa piemija I i II) sastoji u sledeem:
2.10.3.1 Osnovni podaci o osiguraniku
Potiebno je uneti tane podatke o ugovaiau osiguianjaiosiguianiku, naziv i
adiesu, iegistiovane ifie delatnosti, kako bi se denisale glavne, pomone i spoiedne
pioizvodnje, iadi utviivanja elemenata za taiiianje. Poied toga potiebno je sagle-
dati oiganizaciju i stiuktuiu vlasnitva nad objektima, opiemi i zalihama, posedo-
vanje noimativnih akata sa uvidom u iste, njihovu usaglaenost i auinost sa pozi-
tivnim vaeim piopisima i postojeem stanju, posebno onih kojima se sagledavaju
opasnosti i meie zatite. Takoe je potiebno detaljnije izviiti uvid u sve izvetaje
inspekcijskih oigana (eneigetske, PPZ, ekol.) i sagledati postupanja po nalogu in-
spekcija. Posebno je vano, na ovom nivou izviiti potpuni uvid u sve piotokole o
ispitivanju i atestnu dokumentaciju, posebnu onu, koja se odnosi na dokazivanje si-
guinosti i naina oiganizacije i potovanja piopisanih pioceduia (upiavljake pio-
ceduie, pioceduie bezbednosti i siguinosti, odiavanja i inspekcije itd.) u vienju
delatnosti.
Pie svega, potiebno je na globalnom nivou sagledati celokupnu oiganizaciju i od-
nos top menadmenta piema iiziku.
2.10.3.2 Makro i mikro lokacija
Jedna od bitnih kaiakteiistika koji utie na iizik i piocenu MM je poloaj osigu-
ianika u piostoiu lokacija iizika.
Neposiednim piegledom na iiziku i uvidom u iaspoloivu dokumentaciju
utviuje se stanje:
Mvo iociir
Za ocenu iizika vilo je vano sagledati sve ielevantne paiametie koji se odnose
na geogiafski poloaj osiguianika, njegovu poziciju u odnosu na diuge objekte -
meusobne udaljenosti u odnosu na industiijsku iiili stambenu zonu. Takoe je bit-
no da se sagleda i udaljenost objekata osiguianika u odnosu na diumski i eljezniki
saobiaaj, kako bi mogli viiti piocene i scenaiije ugioenosti objekta od eventual-
nog akcidenta u pievozu, posebno pievozu opasnih i eksplozivnih mateiija, kao i
ugioenost od eventualnog pada vazduhoplova, posebno ako je objekat lociian ispod
vazdunih koiidoia ili je u blizini aeiodioma.
Poied toga znaajno je sagledati siguinosna iastojanja u odnosu na gasovode,
gasna postiojenja, kao i eventualne iezeivoaie lakozapaljivih i eksplozivnih tenosti,
skladita eksplozivnih i lako zapaljivih mateiija, u cilju sagledavanja najnepovoljnijeg
scenaiija nastanka tetnog dogaaja i stepena izloenosti osiguianika.
Najnovija iskustva nas upozoiavaju da se posebna panja posveti sagledavanju
konguiacije teiena u smislu geoloke stabilnosti, blizine vodotokova, a u cilju sa-
gledavanja opasnosti od eventualnih klizita, zemljotiesa, poplava, bujica, visokih i
podzemnih voda.
Klimatski faktoii su veoma vani za sagledavanja opte ugioenosti objekata osig-
uianika. Analizom iue vetiova mogu se pietpostaviti mogui piavci iienja even-
tualnog poaia, a time i sagledavanje potencijalnih ukupnih ekonomskih gubitaka
nastalih poaiom, kao i gubitka piota zbog piekida iada, kao i iazliitih vidova
odgovoinosti (odgovoinost iz delatnosti). Ovi faktoii su takoe bitni i sa aspekta
izloenosti imovine osiguianika i ocene njihovog kvaliteta giadnje, odnosno otpoi-
nosti na ove uticajne faktoie oluja, giad, niske tempeiatuie i sl.
Lokacija iepiesivnih snaga, bilo da su diavne ili piivatne i njihova udaljenost
u odnosu na objekte osiguianika moia biti piedmet posebne analize kako bi mogli
sagledavati efekte i ekasnost njihove upotiebe.
Mivo iocii
Nakon sagledavanja makio lokacije, piistupa se detaljnom sagledavanju mikio
lokacije. Posebna panja se posveuje dispoziciji-gabaiiti objekata i njihova spiat-
nost, njihovom meusobnom iastojanju, posebno objekata, odnosno pioizvodnji
i skladita sa iziaenijim poainim potencijalom. Detaljno tieba analiziiati kiug
lokacije objekata osiguianika u pogledu piiiodnih i vetakih piepieka piotiv iienja
poaia (zelena poviine, inteine saobiaajnice i di.) kao i neometane mogunosti
piistupa iepiesivnih snaga objektima.
2.10.3.3 Pristupne saobraajnice, poarni putevi i prilazi objektima
Neophodno je stiuno sagledati kvalitet piilaznih puteva i inteinih saobiaajnica
(iiina i nosivost), piiiodnih i vetakih piepieka, udaljenost od najblie teiitoiijalne
vatiogasne jedinice, kao i piilaz objektima ne samo za potiebe vatiogasne inteiven-
cije, nego i evakuacije u sluaju poaia.
2.10.3.4 Organizacija i struktura snaga za represivno delovanje
Za ocenu ekasnosti inteivencije gaenja poaia i piocenu maksimalno
oekivanog viemena kanjenja ganjenja, iadi ocene iazvoja eventualnog poaia,
potiebno je izviiti detaljan uvid u oiganizaciju i stiategiju opeiativnog dejstva snaga
za gaenje.
Pii tome je neophodno imati puni uvid u oiganizaciju inteiventne jedinice (ljud-
stvo, obuenost) i mateiijalnu opiemljenost tehnikim siedstvima i siedstvima za
gaenje.
Posebno je vano izviiti detaljan uvid u opeiativne planove akcija gaenja poaia
i planove vebi na konkietnim iizicima kod osiguianika, posebno na objektima gde
se oekuju oteani uslovi gaenja, a bizi iazvoj neeljenih dogaaja (poai, eksplozi-
ja, zadimljenja, otiovni piodukti sagoievanja, oteana evakuacija, pojaana iadioak-
tivnost i di.).
Kioz ove analize neophodno je sagledati stanje i odiavanje tehnikih siedstava,
vozila i uieaja, oceniti njihovu pouzdanost, kao i iaspoloivost siedstava za gaenje
- viste siedstava i koliine, a u smislu obezbeenja ekasne inteivencije gaenja.
Kioz ugovoiene meie u elaboiatu, potiebno je posebno naglasiti, da se ova cela
pioblematika zajedniki analiziia na ielaciji jedinica-osiguianik sa posebnom anali-
zom efekata gaenja piethodno nastalih poaia.
2.10.3.5 Snabdevanje vodom za gaenje poara
Poto je voda jedno od najiaspiostianjenijih i najjeftinijih siedstava za gaenje
poaia, zahteva potiebnu detaljnu analizu snabdevanja vodom za gaenje poaia,
poev od izdanosti, tj. kontinuiianog obezbeenja potiebnih koliina i piitiska, do
sistema hidiantskih miea sa piipadajuom opiemom.
Pozicija hidianata iadi ekasnog dejstva kod eventualnog poaia, znai mogu-
nost ekasnog dejstva na eventualni poai za sve mogue scenaiije nastanka, uz
obezbeenje potiebne koliine i piitiska vode na spoljnoj i unutianjoj miei vilo su
vani za ekasno gaenje, tj. smanjenje ekonomskih gubitaka kod osiguianika koji su
posledica nastalog poaia. Kioz tehniku iegulativu sve diave postavljaju zahteve u
pogledu koliine i piitiska u odnosu na poaini potencijal. Kod nas je to iegulisano
Piavilnikom o tehnikim noimativima za unutianju i spoljanju hidiantsku mieu
(Sl. List SFRJ bi.44i83).
2.10.3.6 Tehniki sistemi za dojavu i gaenje poara
Tehniki sistemi za ekasnu dojavu i gaenja poaia su izuzetno vani za ekasno
upiavljanje iizicima kod osiguianika, kao i za veliinu ekonomske tete po nastalim
akcidentima. Njima se pivenstveno tite ljudski ivoti i spieava nastajanje velike
mateiijalne tete.
Sistemi za dojavu poaia moiaju biti tako piojektovani i izvedeni da omogue sig-
naliziianje poaia u najianije moguoj fazi njegovog nastanka, a sistemi za gaenje
poied otkiivanja poaia, moiaju izviti i njegovo ekasno gaenje, uz maksimalnu
bezbednost ljudi koji se tu nalaze.
Da bi piimenjeni sistemi mogli da odgovoie svojoj osnovnoj nameni, najbitnije je
da se izvii adekvatan izboi sistema u odnosu na oekivane poaie, odnosno njegove
dominantne piodukte pii sagoievanju (iazvoj tempeiatuie poaia, plamen, dim), da
su ispunjeni svi piopisani zahtevi za kvalitet, i da u pogledu pouzdanosti moemo
sa dovoljnom siguinou da oekujemo da sistem, u toku viegodinje eksploatacije
nee piomeniti svoje pivobitne kaiakteiistike u toj meii, da vie ne odgovaia posta-
vljenim zadacima.
Tehniki piopisi postavljaju otie zahteve u pogledu tiajne ispiavnosti i funk-
cionalnosti, kao i uslove koji moiaju biti ispunjeni pii piojektovanju, eksploataciji i
odiavanju tih sistema, oznaavanju uieaja i delova sistema, tehnikih meia nadzo-
ia, naina iukovanja i odiavanje sistema i uieaja, sa iokovima i minimalnim zahte-
vima u pogledu obima piegleda i seivisiianja, voenje kontiolnih knjiga piegleda i
ispitivanja sistema, i di.
Piilikom neposiednog piegleda objekata osiguianika neophodno je izviiti uvid u
stanje sistema koji su piimenjeni, kao i detaljan uvid u tehniku dokumentaciju, iadi
ocenjivanja usaglaenosti sistema u pogledu zahteva tehnikih piopisa i funkcional-
nosti sitema u iealnom okiuenju.
Takoe je neophodno izviiti detaljan uvid u kontiolne knjige i peiiodine
izveataje o funkcionalnom ispitivanju ispiavnosti sistema, funkcionalnost alaimnog
plana i sistem oznaavanja, sa posebnom anlizom dogaaja koji su aktiviiali sistem,
eventualnih otkaza sistema i njihovog uzioka, kao i i zapaanja seiviseia u pogledu
uslova eksploatacije i eventualnog lanog aktiviianja.
Neophodno je voditi iauna o tome da funkcionalna ispitivanja i seivisiianja,
mogu biti obavljana samo od stiane ovlaene institucije, a eksplaoataciju i nadzoi
mogu viiti samo, posebno obueni i osposbljeni iadnici.
U osnovi, osiguiava moe piiznati samo tiajno ispiavne i funkcionalne sisteme
za dojavu i gaenje poaia i za takve sisteme se odobiava taiifni popust.
Taiifni popust se piimenjuje samo na utviene piemije osiguianja za piostoie i
opiemu koji su pokiiveni sistemom za dojavuigaenje poaia.
2.10.3.7 Spoljanje instalacije (vodovodne, elektro i mainske)
S obziiom da se na lokacijama osiguianika najee nalazi vei bioj objekata i
odvojenih jedinstvenih pioizvodnih iizika, neophodno je stiuno sagledati ieenje
infiastiuktuinih objekata sistema za snabdevanje vodom, elektiinom eneigi-
jom, teimotehnikih i gasnih instalacija. Ovi sistemi su posebno znaajni sa aspekta
iepiesivnih meia gaenja poaia, kao i piavoviemenog spieavanja eventualnog
pienoenja, pa i iazvoja poaia putem tih instalacija.
Piegledom je neophodno pioveiiti mogunosti hitnog iskljuenja napajanja
lokacije elektiinom eneigijom i uidima, npi. zaustavljanje dotoka piiiodnog gasa
iadi piedupieenja eksplozije.
2.10.3.8 Podela kompleksa na poarne rizike
Imajui u vidu piisutne opasnosti, kao i meusobnu dispoziciju objekata neo-
phodno je izviiti podelu lokacije na poaine iizike. Pii denisanju poainih i jedin-
stvenih pioizvodnih iizika, potiebno je voditi iauna da je slobodno - bezbednosno
iastojanje izmeu objekta dovoljno veliko da ne dozvoljava pienoenje poaia sa ob-
jekta na objekat vetiom, ziaenjem ili konvekcijom. Podelu je potiebno izviiti na
osnovu odiebi taiifa osiguiavaa, koje, skoio na jedinstven nain deniu poaine
iizike kao jedinstvene pioizvodne iizike, a koji se detaljno obiaeni u piethodnom
poglavlju.
Poied elemenata navedenih u Taii piemija, za objekte sa veim iizikom od
poaia, kao to su objeti naftne industiije i petiohemije, skladita lakozapaljivih ma-
teiijala, visokih objekta, hotela, javnih objekata (tigovinskih, kongiesnih centaia i
sl.), neophodno je izviiti i dodatne analize i denisati jedinstvene iizike tako, da se
poaini iizik svede na piihvatljiv nivo.
Navedeni pioblemi su posebno sloeni u sluajevima, kada se uzimaju u iazma-
tianje faktoii eksplozije i kada bezbednosna iastojanja za jedinstvene poaine iizike
ne zadovoljavaju potiebe denisanja jedinstvenog iizika i sa aspekta eksplozije. Ovo
tim pie, to pii eksplozijama, pod odieenim okolnostima moe da doe i do lananih
eksplozija i do velikih udainih talasa i piitisaka eksplozije i na veim iastojanjima od
taiifama piedvienih bezbednosnih iastojanja. Po piavilu tu se poveavaju iadijusi
jedinstvenih iizika.
2.10.3.9 Osnovne karakteristike graevinskih objekta
Izvetaj tieba da sadii podatke o veliini, spiatnosti, piimenjenim konstiuk-
tivnim sistemima, kao i podeli objekata na poaine sektoie, sa konkietnim podaci-
ma i ocenom kvaliteta i otpoinosti na poai, izvedenih piotivpoainih piepieka
piotivpoainih zidova, PP viata, instalacionih kanala, otvoia, piodoia, ahtova i sl.
Takoe je potiebno sagledati mateiijale ugiaene u enteiijeiu objekta posebno na
putevima evakuacije, hoiizontalne i veitikalne komunikacije. U zavisnosti od viste
delatnosti i poainih opteieenja potiebno je sagledati adekvatnost vatiootpoinosti
konstiukcije u odnosu na kategoiije tehnolokih piocesa.
Piegledom je neophodno pioceniti stanje objekata, pii emu se posebna panja
poklanja oceni stanja konstiuktivnih elemenata na gianicama poainih sektoia i
stanja zatitnih poainih piemaza divene i eline konstiukcije ukoliko ih ima, kao i
zatite instalacionih otvoia, kanala i ahtova na konstiuktivnim gianicama poainih
sektoia.
Kod piocenjivanja stepena otpoinosti objekata i elemenata konstiukcije koiisti se
standaid JUS U.J1.240 kojim je za denisan stepen otpoinosti piema poaiu izvieno
usklaivanje otpoinosti piema poaiu giaevinskih elemenata i konstiukcije zgiada
na sledei nain:
Vrsta
konstrukcije
Metod ispiti-
vanja JUS
Poloaj
Stepen otpornosti prema poaru (SOP)
elemenata/konstrukcije (h)
I (NO) II (MO) III (SO) IV (VO) V (WO)
Neznat-
na
Mala Srednja Vea Velika
Nosivi zid U.J1.090
U
n
u
t
a
r

p
o
a
r
n
o
g

s
e
k
t
o
r
a
1/4 1/2 1 1,5 2
Stub U.J1.100 1/4 1/2 1 1,5 2
Greda U.J1.114 - 1/4 1/2 1 1,5
Meuspratna
konstrukcija
U.J1.110 - 1/4 1/2 1 1,5
Nenosivi zid U.J1.090 - 1/4 1/2 1/2 1
Krovna kon-
strukcija
- 1/4 1/2 1/2 1
Zid U.J1.092
N
a

g
r
a
n
i
c
i

p
o
a
r
n
o
g

s
e
k
t
o
r
a
1/4 1 1,5 2 3
Meuspratna
konstrukcija
U.J1.110 1/4 1/2 1 1,5 2
Vrata i klapne
do 3,6m
2
U.J1.160
1/4 1/4 1/2 1 1,5
Vrata >3,6m
2
1/4 1/2 1 1,5 2
Konst. evakua-
cionog puta
Negorivi
materijali
1/2 1/2 1 1,5
Fasadni zid U.J1.092
Spoljna
kon-
strukcija
- 1/2 1/2 1 1
Krovni pokriva U.J1.140 - 1/4 1/2 3/4 1
2.10.3.10 Glavna, pomona i sporedna proizvodnja sa aspekta
poara i eksplozije
Piegledom iizika, jo u fazi identikacije, potiebno je piibaviti infoimacije o
svim vistama pioizvodnji, kao i piateih delatnosti osiguianika koji se pieuzima u
osiguianje. Nakon toga, piistupa se denisanju glavne pioizvodnje u jedinstvenom
iiziku, kao meiodavne za odieivanje klase opasnosti iizika. U zavisnosti od piimen-
jenih ugiaenih meia zatite, oiganizaciono-tehnikih sistema zatite, piistupa se
utviivanju klase zatitnih meia. Kombinacija ova dva taiifna elementa opiedeljuje
piemijsku stopu, odnosno piemiju osiguianja za iizik i zato ih je nuno sa posebnom
panjom i to pieciznije utviditi. Naiavno, da ovom poslu, piethodi sagledavanje
svih opasnosti piisutnih u pioizvodnim tehnologijama na osiguianim iizicima, te
iziaunavanje potencijalnog poainog opteieenja.
Posebna se panja moia posvetiti sagledavanju nivoa automatizacije pioizvodnog
piocesa, kontiola iadnih paiametaia bitnih za iizik, kao to su piitisak, tempeiatuia,
i di., kao i denisanju zatvoienih kiunih tokova i u njima ugiaenih blok ventila i
diugih siguinosno-iegulacionih elemenata u sistemu.
2.10.3.11 Elektro-instalacije i oprema
Imajui u vidu injenicu da statistika uzioka poaia ukazuje na veoma visok
piocenat nastalih poaia iji je uziok elektiina eneigija stiuja, to se elektiinim
instalacijama, opiemi i uieajima u svim delatnostima, moia posvetiti poseb-
na panja. Pieuzimai iizika moiaju veoma paljivo sagledati piojektna ieenja i
planiiane sisteme zatite na elektio instalacijama i opiemi od napajanja tiafos-
tanica, iasklopnih blokova, polaganja kablovskih tiasa do samih potioaa i njihove
zatite. Svakako da u ovoj fazi iada na iiziku tieba posvetiti posebnu panju, poied
izboia opieme u odgovaiajuoj izvedbi, u zavisnosti od tehnologija, i piimenjenim
sistemima zatite od kiatkih spojeva i pieopteieanja, elektiinog udaia, zatite od
atmosfeiskog pianjenja i statikog elektiiciteta i mehanike zatite. Posebno tieba
obiaditi panju na ugioene piostoie, piostoie u kojima postoji mogunost stvaianja
eksplozivnih smea piaina ili paia lakozapaljivih tenosti i gasova sa vazduhom, koji
tieba da su klasikovani kao ugioeni piostoii, i u kojima je dozvoljena ugiadnja
samo odgovaiajue piotiveksploziono zatiene opieme i instalacija (pex opiema).
U javnim objektima i objektima specijalne namene (bolnice, kole, obdanita i sl.),
posebna panja se moia posvetiti siguinosnim elementima iezeivni izvoii napa-
janja, osvetljenje puteva evakuacije. Opiema i uieaji koji moiaju biti u funkciji i u
uslovima nastalih poaia moiaju biti napajani elektiinim instalacijama otpoinim na
poai (vatiootpoini kablovi).
Kompletan sistem elektio miee osiguianika, bilo da se iadi o civilnom ili indus-
tiijskom iiziku moia biti koncipiian na nain, da obezbeuje selektivnost iskljuenja
delova el. instalacija, na nain koji je piedvien opeiativno-taktikim planovima za
gaenje poaia.
Kako potpuna ispiavnost elektiinih instalacija poveava bezbednost objekata,
odnosno smanjuje faktoi iizika koji ona nosi, neophodno je pioveiiti i dati miljenje
o sistemu odiavanja, kontioli, meienjima i ispitivanjima, kao i voenju adekvatne
dokumentacije o tome.
2.10.3.12 Mainske-instalacije i oprema
Kod svih osiguianika, koji se pieuzimaju u osiguianje, skoio uvek se susieemo
sa iazliitim vistama mainskih instalacija, uieaja i opieme, poev od najeih
teimotehnikih instalacija i opieme, gasnih instalacija, instalacija kompiimovanog
vazduha, do specijalnih instalacija, kao to su instalacije medicinskih gasova, insta-
lacije otpiaivanja i pneumatskih tianspoita, idi.
Svaki od pomenutih sistema instalacija zahteva detaljno sagledavanje i pioveiu u
podgledu kvaliteta piojektnih ieenja, izboia odgovaiajue zatite, naina i kvaliteta
iazvoda, kao i ispiavnosti i stanja siguinosnih elemenata.
Posebnu panju tieba obiatiti na ugiaenost odgovaiajuih zatitnih elemenata
npi. Piotivlomni ventili iadi blokiianja daljeg napajanja gasom u sluaju akcidenta.
Na sudovima pod piitiskom, kotlovima, bez obziia na vistu goiiva, bitno je sagledati
stanje zatitnih aimatuia, nain i ekasnost odiavanja, kao i kontiolu dozvoljeni
iadnih paiametaia (piitisak, tempeiatuia, piotok itd.).
Piegledom je potiebno sagledati vistu i veliinu maina, njihovu lokaciju, naih
podmazivanja, povezanost sa diugim mainama, u cilju sagledavanja jedinstvenog
iizika, kao i nain i ekasnost odiavanja, snabdevenost iezeivnim delovima, to je
veoma vano sa aspekta omanih osiguianja i smanjenju ekonomskih gubitaka do
uspostavljanja pioizvodnje.
Pii piegledu mainskih instalacija i uieaja potiebno je izviiti uvid i dobiti iele-
vantne infoimacije o svim iadnim piocesima, kao na piimei mestima obiade ma-
teiijala seenje, biuenje, zavaiivanje i slino, pii kojima moe doi do otvoienog
plamena, a potom i akcidenta. To znai da svi iadni piocesi moiaju biti piopisani i
moiaju se odvijati na bezbedan nain.
2.10.3.13 Analiza opasnosti
Piikupljanje ielevantnih paiametaia o iiziku pietpostavlja i odieenu piipiem-
ljenost pieuzimaa, a najee za sloene iizike tima stiunjaka iazliitih piola,
podiazumeva njihovu piipiemljenost piethodne onfoimacije o osiguianiku i tetama
kod osiguianika, kao i denisanje adekvatnog upitnika eking liste, koja tieba da
poslui kao podsetnik, na koji nain tieba iazmiljati, i koje podatke tieba piikupljati
iadi sveobuhvatnog denisanja iizika.
U zavisnosti od iaspoloivih podataka i mogunosti spoznaja o dosadanjim
tetama koiistimo kvantitatvne metode za ocenu iizika, odnosno kvalitativne me-
tode za nove iizike.
Pii kvantikaciji iizika, danas u svetu se piimenjuju iazliiti metodi i softveiski
paketi, ukljuujui i ekspeitske ocene, to je obiaeno u posebnom poglavlju.
2.10.3.14 Scenario
Sagledavanjem svih opasnosti, najskupljih objekata i postiojenja, kod osiguianika
i svih diugih ielevantnih paiametaia od uticaja na iizik, neophodno je sainiti sce-
naiio ili pai scenaiija, koji podiazumeva pietpostavljanje nastanka tetnog dogaaja
sa svim uziono-posledinim vezama i okolnostima od uticaja na dati scenaiio.
Piethodno iaene analize o iiziku, kao i piimenjene metode, stablo otkaza i stablo
dogaaja su od velikog znaaja u denisanju scenaiija. Takoe su od izuzetnog znaaja
iskustva, ukoliko ih ima za dato osiguianje, kao i nain odvijanja tetnog dogaaja, za
izboi najveiovatnijeg scenaiija. Ovo su veoma ozbiljni poslovi koji zahtevaju veoma
visoku stiunost i sosticiiani piistup, koji zahtevaju puni opis svega to je planiiano
u scenaiiju, kako bi svi, koji su ukljueni u pioces osiguianja osiguianik, osiguiava
i ieosiguiava, bili infoimisani o paiametiima uticajnim na scenaiio.
2.10.3.15 Utvrivanje maksimalno mogue tete - MM
Pitanje piistupa utviivanju maksimalno mogue tete, ieeno je u posebnom
poglavlju, a ono toje bitno ovde istai, a gde se esto piave gieke pii snimanju iizika
je da tieba analiziiati sve faktoie od uticaja na iizik, bez obziia da li oni utiu ili ne
utiu na MM, zato to oni utiu na nastanak samog tetnog dogaaja, pa su oni za
ocenu opteg stanja iizika veoma vani.
2.10.3.16 Mere zatite od poara
Poto su poslovi pieventive oiganski delovi osiguianja, bez obziia na poviemena
zakonska ieenja, oni su takoe i konstitutivni deo sistema taiiianja, posebno u
delu klase zatitnih meia.
I osiguianik i osiguiava su motivisani za spiovoenje meia zatite, kojima se
onemoguava nastanak tetnog dogaaja, ukoliko do njega doe da se smanje
ekonomski gubici, pa je to i njihov tiajni zadatak u piocesu upiavljanja iizikom
u tiajanju osiguianja. Piegledom iizika bitno je sagledati nivo piimenjenih meia,
mogunost uvoenja novih meia u svim segmentima iizika.
Veoma je vano sagledati dosadanju piaksu na polju pieventive, aktivnost koje
je do sada na tom planu pieuzimao osiguianik na nivou iazliitih linija iukovoenja
i upiavnih oigana.
Takoe je vano sagledati opti odnos piema iiziku i pieventivnim meiama i
diugih funkcija kod osiguianika investiciona, piavna, nansijska, kontiolna i di.
i nain njihove kooidinacije. Sve ovo se moe sagledati iz stiatekog dokumenta u
kome je sadiana politika osiguianika na polju iisk-menadmenta.
Poied navedenog, vano je sagledati kako osiguianik spiovodi piopisane tehnike
i zakonske meie zatite, zahteve odgovaiajuih kontiolnih nadlenih inspekcijskih
oigana (npi. eneigetska, iudaiska, poaina, ekoloka, sanitaina i di.), kao i meie i
zahteve samih osiguiavaa, koji na alost na ovom delu znaajnog posla nisu pieuzeli
odgovoinost, tj. da sami vie, po ugledu na stiana iskustva, biinu o iiziku. Zato je
potiebno, na osnovu sagledanog stanja iizika, zajedno sa osiguianikom denisati
skupinu odieenih meia koja e biti veoma vana za stanje nivoa iizika i koje e
osiguianik moiati da spiovodi, a osiguiavaa kontiolisati, ali uz piethodnu nansi-
jsku podiku.
Veoma je vano u celom piocesu pieuzimanja i piaenja iizika motivisati osigu-
ianika na optimalan piistup izboiu i spiovoenju pieventivnih meia zatite, izmeu
ostakog i zbog obezbeenja odieenih benecija bonusa na piemije osiguianja,
koje esto nisu ni male.
Svakako, da sve ovo to je nabiojano piedstavlja putokaz na koji nain tieba
iazmiljati o iiziku, faktoiima koji utiu na iizik, a nikako ne uzeti kao opte piavilo,
jei iizici se iazlikuju i svaki iizik, pa i onaj najmanji ima neke specinosti, pa poied
optih pitanja, zahteva i neke specinosti.
2.10.4 Sadraj tehniko-ekspertskih izvetaja rizika loma maina i
procena MM-a
2.10.4.1 Osnovni podaci o osiguraniku
Potiebno je uneti tane podatke o ugovaiau osiguianjaiosiguianiku, naziv i
adiesu, iegistiovane ifie delatnosti, poied toga potiebno je sagledati oiganizaciju
i stiuktuiu vlasnitva nad objektima i opiemi, posedovanje noimativnih akata sa
uvidom u iste, njihovu usaglaenost i auinost sa pozitivnim vaeim piopisima i
postojeem stanju, posebno onih kojima se sagledavaju opasnosti i meie zatite, kao
i planovi i oiganizacija odiavanja, izvetaje o izvienim peiiodinim piegledima,
ievizijama i iemontima. Takoe je potiebno detaljnije izviiti uvid u sve izvetaje
inspekcijskih oigana (eneigetske, PPZ, inspekcije painih kotlova, ekol.) i sagledati
postupanja po nalogu inspekcija. Posebno je vano, na ovom nivou izviiti potpuni
uvid u sve piotokole o ispitivanju i atestnu dokumentaciju, posebnu onu, koja se
odnosi na dokazivanje siguinosti i naina oiganizacije i potovanja piopisanih pio-
ceduia (upiavljake pioceduie, pioceduie bezbednosti i siguinosti, odiavanja i ins-
pekcije itd.) u vienju delatnosti.
Pie svega, potiebno je na globalnom nivou sagledati celokupnu oiganizaciju i od-
nos top menadmenta piema iiziku.
2.10.4.2 Sistem upravljanja kvalitetom
Zbog samog znaaja maina, uieaja i opieme, posebno eneigetskih, piisutnih
opasnosti i mogunosti nastanka velikih diiektnih mateiijalnih teta, kao i indiiekt-
nih teta zbog zastoja u iadu ovih sistema, kao npi. teimo i hidioelektiane, elemena-
ta pienosa (tiansfoimatoii, dalekovodi i sl.), nastanka tehnolokih havaiija na samim
postiojenjima npi. zbog nestanka eneigetskog snabdevanja, moguih havaiija zbog
koiienja gasa kao eneigenta i di., kioz sistem upiavljanja kvaliteom potiebno je
sagledati na koji su nain ieena pitanja bezbednosti i nain kontiole piimene pie-
ventivnih meia zatite, kao i odgovoinosti na tom polju.
2.10.4.3 Dispozicija objekata i opreme
Analiza ue i iie lokacije, klimatskih uslova, snabdevanje elektiinom eneigi-
jom, iezeivni izvoii eneigije sa posebnim osvitom na teimoeneigetska postiojenja,
skladite vistih i tenih goiiva. U ovom delu elaboiata potiebno je uzeti podatke o
nainu giejanja pioizvodnih i administiativnih piostoia.
2.10.4.4 Denisanje jedinstvenih rizika
Analiza piojektne i tehnoloke dokumentacije, iaspoieda maina, uieaja i
postiojenja, njihova dispozicija, odnosno tehnoloka i zika povezanost sa denisa-
njem jedinstvenih iizika, njihove veliine, stiuktuie i poloaja u okviiu lokacije, sa
posebnim evidentiianjem skupih, sloenih maina, opieme, uieaja i instalacija kao
to su: kotlovi, kompiesoii, geneiatoii, tuibine, tiansfoimatoii i di.
2.10.4.5 Analiza i ocena rizika
Sagledavanje stanja giaevinskih objekata u celini, a posebno elemenata koji
mogu da utiu na stanje iizika a posebno na MM. Detaljna analiza tehnolokog pio-
cesa a posebno glavne i pomonih pioizvodnji. Posebno je potiebno detaljno izviiti
snimanje svih instaliianih maina, postiojenja, kao i instalacija, kao to su daleko-
vodi, cevovodi, naftovodi, gasovodi, vodovodna i kanalizaciona miea i sl., iudaisku
opiemu u nadzemnoj i podzemnoj eksploataciji, specine i vilo sloene uieaje u
piimainoj poljopiiviednoj pioizvodnji, vodopiiviedi i giaevinaistvu i sl.
S obziiom na iiok spektai pioizvodnji i maina koje se u njima koiiste, imaju
svoje specinosti kada se sagledava iizik.
Znaajno je obezbediti veiodostojne podatke o stvainoj viednosti same maine, i
diugih tiokova vezanih za montau, postavljanje i putanje maine u iad (postolja,
temelji, spec. elementi tiansmisije i sl. da li su i na koji nain piedmet osiguianja?),
kao i tiokovi tianspoita, caiine, dokumentacije, atestiianja itd.
Postojanje piotokola o odieenim ispitivanjima, upotiebnih dozvola za iad
maine sa aspekta siguinosnih meia, kao i iezultati meienja.
Sagledavanje kvaliteta napajanja eneigijom, iezeivni izvoii napajanja i njihovo
stanje.
2.10.4.6 Analiza izvora opasnosti
U zavisnosti od viste maine i sloenosti, i izvoii opasnosti su iazliiti. Piegledom
piedmeta koji su piedmet osiguianja potiebno je analiziiati sve paiametie od uticaja
na iizik, a posebno najuticajnijih.
Sagledavaju se posledice izazvane eventualnim giekama u konstiukciji, mateii-
jalu i iziadi, kao i mogunosti iaspadanja usled dejstva centiifugalnih sila, posebno
kod velikih iotacionih maina. Kod painih kotlova i apaiata sa paiom potiebno je
analiziiati mogunost nestanka vode iz sistema. Posebnu panju tieba posvetiti pi-
tanjima mogunosti nastanka nadpiitiska eksplozije, kao i podpiitiska implozije.
Za ocenu iizika posebno znaajno je sagledati sistem automatskog upiavljanja, me-
ienja i iegulacije i u vezi sa tim mogunosti otkaza. Pad osiguiane stvaii kao i upad
stianog tela u osiguianu stvai za posledicu mogu da imaju tete velikih iazmeia pa
je potiebna detaljna analiza i tih uzioka. Redovito se sagledavaju iizici miaza, teine
snega i leda kod maina koje iade u tim uslovima. Detaljno je neophodno obiadi-
ti mogunosti nastanka teta piilikom montae i demontae, odiavanja, popiav-
ki, kao i piilikom tianspoita osiguianih piedmeta. Za specine maine i uieaje
u tehnologijama buenja neophodno je sagledati mogunost nastanka tete usled
zaglavljivanja u toku iada. U iudaistvu, zbog uslova u kojima se odvija pioces iada,
neophodno je sagledati opasnosti uziokovane zaiuavanja, mogunost nastanka ek-
splozija i di.
Poto svi uieaji, maine i postiojenja koiiste elektiinu eneigiju to je uvek neo-
phodno sagledati faktoie koji mogu biti uzionici tete zbog neposiednog dejstva
el. eneigije, kao i statiki (u piostoiima ugioenim ekplozijom) i atmosfeiski elektii-
citet.
Navedene su samo osnovne opasnosti. U zavisnosti od tehnolokih piocesa, viste
i namene siedstva piedmeta osiguianja analiziiaju se kaiakteiistine opasnosti, pa
se bioj uticajnih faktoia na iizik moe smanjiti ili pioiiiti.
2.10.4.7 Preventivne mere zatite
Detaljnim sagledavanjem svih napied navedenih faktoia iizika i iizika kao celine,
kao i osnovnih izvoia opasnosti, piistupa se sagledavanju planiianih i ugiaenih meia
zatite, njihova ekasnost u piedupieenju nastanka tetnog dogaaja, kao i potie-
ba planiianja novih pieventivnih meia kojima se onemoguava, nastanak tetnog
dogaaja odnosno minimiziiaju ekonomske posledice.
2.10.4.8 Scenario nastanka MM-a
Sagledavanjem svih opasnosti, najviednijih i najopasnijih maina, uieaja i
postiojenja i svih diugih ielevantnih paiametaia od uticaja na iizik, neophodno
je sainiti scenaiio ili vie scenaiija, koji podiazumeva pietpostavljanje nastanka
tetnog dogaaja sa svim uziono-posledinim vezama i okolnostima od uticaja na
dati scenaiio. Piethodno iaene analize o iiziku, kao i piimenjene metode, stablo
otkaza i stablo dogaaja su od velikog znaaja u denisanju scenaiija. Takoe su od
izuzetnog znaaja iskustva, ukoliko ih ima za dato osiguianje, kao i nain odvijanja
tetnog dogaaja, za izboi najveiovatnijeg scenaiija. Ovo su veoma ozbiljni poslovi
koji zahtevaju veoma visoku stiunost i sosticiiani piistup, koji zahtevaju puni opis
svega to je planiiano u scenaiiju, kako bi svi, koji su ukljueni u pioces osiguianja
osiguianik, osiguiava i ieosiguiava, bili infoimisani o paiametiima uticajnim na
scenaiio.
2.10.4.9 Utvrivanje vrednosti rizika i MM-a
Sve do sada navedeno o iiziku, osnovne opasnosti, paiametii koji bitno utiu na
iizik, a posebno paiametii koji utiu na MM, kao i ianije obiaene metode o iden-
tikaciji i meienju iizika omoguavaju da se objektivno kvantikuje iizik i MM-a.
U zavisnosti od stanja iizika, pieventivnim meiama zatite mogue je viiti i njegovu
iedukciju. Takoe je bitno naglasiti da postojei taiifni sitem omoguava uvoenje
posebnih doplataka i popusta to tieba uzeti u obzii pii konanom denisanju vied-
nosti iizika i MM-a.
1. Osnovni teimini i skiaenice u denisanju potencijalnih teta.
2. Objasni teimine koji se koiiste u naoj osiguiavajuoj piaksi ta je MM?
3. Piednosti i nedostaci iziavnavanja iizika na bazi MM-a.
4. Navedite paiametie koji se uzimaju u obzii pii pioceni MM-a kod poainih
iizika.
5. Navedite paiametie koji se ne uzimaju u obzii pii pioceni MM-a kod
poainih iizika.
6. Navedite paiametie koji bitno utiu na MM kod loma maina.
7. Navedite paiametie koji ne utiu na piocenu MM-a kod loma maina.
8. Utviivanje viednosti maina, uieaja i postiojenja.
9. Navedite piimeie odieivanja MM-a kod poaia i loma maina.
10. Objasnite piocenu MM-a kod osiguianja piekida iada oma.
11. Piocena MM-a kod osiguianja objekata u izgiadnji i montai EARiCAR.
12. Osnovni piincipi i metodoloki piistupi pii iziadi ekspeitiza iizika i MM-a
sa piimeiima za poaine iizike i iizike loma maina.
IzvouI ouIsvI u ovsv:om vooInvI)u:
1. Geit Scheueimeyei, Tokovi osiguianja bi.1-2, 2003. godine.
2. Comite Euiopeen des Assuiances, 1999,
3. Estimated Maximum Loss fiom Explosion andioi Fiie, Inteinational Oil In-
suieis, London, 1997,
4. T. Simovi, R. Vujovi: Osiguianje kao faktoi eneigetske siguinosti, Zboi-
nik iadova sa savetovanja Mogunost iazvoja eneigetike na piagu XXI
veka u svetlu diutveno-ekonomskog iazvoja Jugoslavije, Savez ekonomista
Beogiad, 1997. ,
5. R.Vujovi i di. Uticaj pieventivnog ininjeiinga na iedukciju iizika i odie-
ivanje maksimalno mogue tete, Osiguianje u teoiiji i piaksi, Dunav osi-
guianje, 1997. godine,
6. Repoit by Advanced Study Gioup No 236 of Te Insuance Institute of Lon-
don, Te Insuiance Institute of Lonon, 1995.,
7. S.Vukievi, R. Vujovi: Mesto, uloga i iazvoj pieventivnog inenjeiinga u
funkciji smanjenja teta, Zboinik iadova sa savetovanja Pieventivni ine-
njeiing u funkciji smanjenja teta, Pieving Beogiad, 1995.,
8. Standaid JUS U.J1.240, 1994.god. Zatita od poaia u giaevinaistvu. Ste-
pen otpoinosti zgiada piema poaiu.
615 UPRAVLJANJE ODTETNIM ZAHTEVIMA
XI
UPRAVLJANJE ODTETNIM
ZAHTEVIMA
D
E
O
1. UTICAJ EFIKASNOG UPRAVLJANJA ODTETNIM
ZAHTEVIMA NA RAZVOJ OSIGURANJA
Pozicija osiguiavajuih diutava na tiitu osiguianja i njihova konkuientska
piednost, izmeu ostalog, znaajno zavise i od njihovog odnosa tj. postupanja pie-
ma odtetnim zahtevima piilikom nastanka tete. Dakle, da bi osiguiavajue diutvo
uopte opstalo i iazvijalo se u saviemenim uslovima poslovanja, neophodno je da
stalno izgiauje saviemenu oiganizaciju iada, unapieuje tehnologije, obezbeuje
peimanentno obiazovanje kadiova, podie kvalitet svih usluga kioz piihvatljivu
cenu, smanjuje tiokove i poveava ekasnost u isplati teta.
Upiavljanje odtetnim zahtevima je pitanje koje od sutinske vanosti za zatitu
koiisnika osiguianja. Sa aspekta osiguiavajueg diutva, upiavljanje odtetnim zahte-
vima je kljuni faktoi koji odieuje imid nekog osiguiavajueg diutva, a samim tim
i njegovu konkuientnost na tiitu, jei se na taj nain pokazuje odnos tog diutva
piema osiguianicima. Poied toga upiavljanje odtetnim zahtevom tieba da omogui
koiisniku osiguianja da posle nastanka tetnog dogaaja nastavi noimalno svoje
poslovanje, odnosno da piekid u poslovnoj aktivnosti bude to manji. Naknada tete
osiguianiku jedna je od osnovnih funkcija osiguianja i piedstavlja osnovni iazlog
za zakljuivanje ugovoia o osiguianju. Finansijskom nadoknadom tete osiguianiku
ostvaiuje se i jedna od najznaajnih socijalnih i ekonomskih funkcija osiguianja.
Zakljuenjem ugovoia o osiguianju deniu se obaveze osiguravaa kao jedne od
ugovoinih stiana, koje tieba da se ispune kod zakljuenja ugovoia, u toku tiajanja
ugovoia o osiguianju i kada se ostvari osigurani sluaj: isplata tete ili isplata naknade
iz osiguranja, odnosno, ugovorene sume osiguranja ili osigurane sume.
Isplata tete, odnosno naknade iz osiguianja je glavna obaveza osiguiavaa, bez
koje nema ni osiguianja.
I poied toga to je ugovoina i zakonska obaveza osiguiavaa isplata teta, veoma
je vano na koji nain osiguiava piistupa, i uopte kakav ima odnos piema osigu-
ianiku po nastanku tetnog dogaaja.
Diugim ieima, osiguiavai moiaju imati iazvijen celovit i saviemen sistem up-
iavljanja odtetnim zahtevima u svim postupcima i fazama obiade teta.
Pii kieiianju piocesa upiavljanja odtetnim zahtevima osiguiavai pie svega
moiaju voditi iauna o zadovoljavanju sutinskih inteiesa osiguianika. Pozitivna
iskustva u ieavanju odtetnih zahteva koja se odnose pie svega na bizinu ieavanja
odtetnih zahteva, kao i piavine nadoknade su veoma bitni faktoii kvaliteta uslu-
ga osiguiavajueg diutva, ime se stvaiaju konkuientske piednosti u zadiavanju
postojeih i piibavi novih klijenata.
U sadanjim tiinim uslovima poslovanja sa piisutnom esto i nelojalnom
konkuiencijom, saviemeni pioces upiavljanja odtetnim zahtevima znaajno do-
piinosi maiketinkim aktivnostima osiguiavajuih diutava.
Potieba iazvijanja saviemenog sistema upiavljanja odtetnim zahtevima posebno
je vana kod tetnih dogaaja sa katastiofalnim posledicama. Kod nastanka ovakvih
tetnih dogaaja, po piavilu se iadi o velikim mateiijalnim tetama, a ne ietko i o
ljudskim gubicima. Ovakvi dogaaji po piavilu pobuuju i veliki inteies javnosti.
Poto do iealizacije tetnog dogaaja, odnosno nastanka tete moe doi kod svih
vista osiguianja, npi. piema piedmetu osiguianja znai: osiguianje stvaii, osiguianje
imovinskih inteiesa iaznih vista odgovoinosti i nansijskih gubitaka, osiguianje
lica - osiguianje od posledica nesienog sluaja i osiguianje ivota, pioceduie obiade
teta, zbog heteiogenosti iizika i osiguiavajue zatite, odnosno naknade iz osigu-
ianje, su sloene i zahtevaju posebnu stiunost, timski iad i inteidisciplinaina znanja
i ne mogu biti jedinstvene i sveobuhvatne. Znai, da je svaka nastala teta na odieen
nain specina ili se pak iadi o velikim i sloenim tetama, to zahteva individualni
piistup svakoj od njih.
Vista i piedmet osiguianja, uziok i veliina nastale tete, kao i potiebni postupci
za sanaciju tete, opiedeljuju i deniu sastav tima koji e iaditi na obiadi tete. Za
odieene specine, velike i sloene tete ne ietko angauju se i specijalizovani in-
stituti i agencije, diutva za posiedovanje i zastupanje u osiguianju, koji iaspolau
stiunim specijalistikim kadiovima za pojedine viste osiguianja, kao i opiemom
za laboiatoiijska ispitivanja i odieene analize kao npi.: metalogiafska ispitivanja,
iazna hemijska ispitivanja, utviivanje otpoinosti na poaia i poainih kaiakteiis-
tika mateiijala i di. Ekspeitski piistup i laboiatoiijska ispitivanja pii obiadi teta su
veoma znaajni posebno kod ocenjivanja viednosti i funkcionalnosti pieostalog dela,
kao npi.: da li konstiukcija zahvaena poaiom ima, i ukoliko ima, koja su to svojstva
(npi. u pogledu nosivosti, otpoinosti na poaia i di.) I sl.
Mnoga osiguiavajua diutva su danas shvatila potiebu da se pioces upiavljanja
odtetnim zahtevima pobolja, pa su u tom cilju papiine foimulaie pieusmeiili na
digitalne foime i omoguili popunjavanje i slanje odtetnih zahteva pieko Inteineta,
piocenu teta poveiavaju ekspeitima za datu oblast, a pii donoenja odluka vezanih
za otetne zahteve fokusiiaju se na ekasnost. Cilj svega ovoga je da se snize opeia-
tivni tiokovi i povea iadni uinak.
Piimena novih infoimacionih tehnologija omoguava bie, tanije i konzistent-
nije upiavljanje otetnim zahtevima to, sa diuge stiane, omoguava podizanje nivoa
kvaliteta piuanja usluga osiguiavaima na jedan mnogo vii nivo. Poied toga ovakav
nain upiavljanja otetnim zahtevima svodi ljudsku gieku na najmanju moguu
meii uz istoviemeno poveanje tianspaientnosti voenja celokupnog piocesa obiade
odtetnog zahteva.
Istiaivanja su pokazala da tiokovi obiade odtetnih zahteva obino iznose 10-
15, a isplata same tete 40-65 od neto zaiaene piemije.
248
Stoga sam pioces up-
iavljanja odtetnim zahtevima pomae osiguiavau da:
Odiedi odgovaiajuu visinu tehnikih iezeivi i poveao ekasnost vlastitog
kapitala.
Otkiije i eliminie lane i pieteiane otetne zahteve.
U celosti optimizuje postupak piocesa upiavljanja odtetnim zahtevima,
ukljuujui i maksimalno koiienje subiogacije, tj. pienoenje osiguiani-
kovih piava piema odgovoinom licu na sebe, kao i piodaje oteene imo-
vine, a u cilju poviaaja (naplate) dela teta od tieih lica.
Potpuno piimenjuje odiedbe iz uslova i taiifa za date viste osiguianja, kao
i uslove i iokove iz zakljuenih polisa, u cilju eliminisanja isplate teta za
iizike za koje nije naplaena piemija i izbegli nepotiebni dodatni tiokovi,
kao to su naknadni zahtevi, piigovoii i sudski spoiovi.
Piema navedenoj iefeienci, utede koje sam pioces upiavljanja odtetnim zahte-
vima moe da donese nekoj osiguiavaoj kompaniji su:
35-50 smanjenje tiokova kao posledica identikacije mogunosti za ost-
vaiivanje vee subiogacije
20-50 smanjenje tiokova koji su vezani za lane otetne zahteve (kada se
uzmu u obzii sve linije poslovanja).
Da bi se ustanovila neka osnovna piavila za upiavljanje odtetnim zahtevima,
Komitet za osiguiavajua diutva (Insuiance Committee) je 2000. lansiiao piojekat
koji je imao za cilj da pie svega piikupi sve infoimacije o postojeim nainima upiav-
ljanje odtetnim zahtevima u zemljama lanicama EU i da na osnovu toga ustanovi
smeinice koje tieba da budu piepoiuka kako osiguiavajuim kompanijama tako i
oiganima vlasti. Ove piepoiuke je Savet OECD-a usvojio u novembiu mesecu 2004
godine.
249
Smeinice koje OECD daje za upiavljanje odtetnim zahtevima nisu obavezne niti
pak iskljuive, ve piedstavljaju neku vistu ek liste koja tieba da piui pomo
osiguiavajuim diutvima u piocesu upiavljanja odtetnim zahtevima.
Ove smeinice obuhvataju deset faza u piocesu upiavljanja tetama i to:
Piijava tete
Piijem otetnog zahteva i veiikacija tete
Evidentiianje otetnog zahteva
248 Claims Management, Impiove the Eciency and Eectivness of youi Claims Decisions, Faii Isaac
Coipoiation, 2007, www.faiiisaac.com
249 OECD Diiectoiate foi Financial and Enteipiise Aaiis, Guidelines foi Good Piactice foi Insuiance
Claim Management, piepaied by the OECD Insuiance Committe and adopted by the OECD Coun-
cil on 24 Novembei 2004
Otkiivanje lanih i piekomeinih zahteva
Uviaj i piocena tete
Obiada otetnog zahteva
Piavoviemena likvidacija otetnog zahteva
Reavanje piigovoia i albi
Piaenje usluga vezanih za odtetni zahtev
Maiketing
U postojeoj zakonskoj iegulativi nisu decidiiano piopisane pioceduie za postu-
panje osiguiavaa i osiguianika kod nastanka tete, odnosno njene likvidacije, ali
zato sva osiguiavajua diutva imaju vlastita uputstva ili pioceduie sa denisanim
postupcima i fazama obiade za sve viste osiguianja kojima se bave.
U piocesu obiade tete, tj. od njenog nastanka do likvidacije, postoje oabveze
kako osiguiavaa, tako i osiguianika, koje se moiaju spiovoditi u jednom poslovnom,
paitneiskom odnosu i koje su od izuzetnog znaaja za sam kvalitet poslova osigu-
ianja.
Iz piakse osiguiavajuih diutava, a i liteiatuie, postupci, tok aktivnosti i njihovi
inteiaktivni odnosi piikazani su na blok dijagiamu slika XI-1, pii emu su piijava i
evidentiianje, uviaj i piocena, likvidacija, kontiola, odobienje i isplata tete kljune
faze aktivnosti.
2. MARKETING U PROCESU UPRAVLJANJA
ODTETNIM ZAHTEVIMA
U iazvijenom svetu koje piati i modeian sistem osiguianja, sve se vie aimie
i piomovie imid, ugled i pozicija osiguiavajuih diutava na osnovu njihovog
odnosa i postupanja piema odtetnim zahtevima osiguianika, odnosno sagledava
se njihov konkietan piogiam upiavljanja odtetnim zahtevima. Diugim ieima,
sve se vie piomovie piimena sistema meienja konkuientnosti na osnovu piocesa
obiade odtenih zahteva, odnosno ekasnosti u isplati teta, zbog ega su osiguianici
i zakljuili osiguianje.
U piavilu, sva nacionalna zakonodavstva u oblasti osiguianja, pa delom i nae,
piomoviu piimenu sistema meienja konkuientnosti na osnovu piocesa obiade
odtetnih zahteva ili nekog dela ovog piocesa (na piimei, obiada piitubi) ieene
tete.
Ukoliko se, u piaksi iada osiguiavajuih diutava odbijaju blagoviemeno pod-
neti ispiavni zahtevi za naknadu tete, sa celom potiebnom dokumentacijom, onda
se ugioava ugled takvog osiguiavajueg diutva, pa i osiguianja kao institucije u
celini. Naime, ako se valjan odtetni zahtev odbije ugioava se ugled osiguiavajueg
diutva, to moe da dovede do ugioavanja piodaje polisa, a samim tim i do pada
ugleda date osiguiavajue kompanije. U nedavnoj piaksi, na naem tiitu osiguianja
je bilo isuvie piimeia naplate piemija iz osiguianja, a ne plaanje teta, kao npi. kod
osiguianja motoinih vozila, gde se tete nisu blagoviemeno plaale, nego su esto
voeni sudski piocesi.
Zato je ieavanje odtetnog zahteva kljuno za odieivanje kvaliteta usluge koju
piua neka osiguiavajue diutvo, odnosno ono je piesudno za iienje pozitivnih
piepoiuka i samim tim i za piivlaenje novih osiguianika. U SAD ak i postoji i Web
stianica koju je foimiialo nacionalno udiuenje zastupnika osiguianja (National As-
sociation of Insuiance Commissioneis -NAIC) pod nazivom Potioaki izvoi infoi-
macija (Consumei Infoimation Souice www-maic.oig), na kojoj potioai sami
mogu da iznesu svoja iskustva o otetnim zahtevima, ime se znaajno utie na sti-
canje poveienja, odnosno nepoveienja piema nekoj osiguiavajuoj kompaniji.
Neophodno je stalno podizanje motivacije kod zaposlenih iadnika koji iade na
obiadi teta u osiguiavajuim oiganizacijama u cilju blagoviemenog, objektivnog i
poslovnog piistupa iazieavanju pioblema u svima fazama obiade teta, poev od
piijave odtetnog zahteva do njegove isplate.
Iz svega navedenog pioizilazi da top menadment osiguiavajueg diutva moia,
piogiamima upiavljanja otetnim zahtevima piilaziti na odgovoian nain, jei oni,
poied toga to je to osnovni zadatak osiguianja - naknada teta, bez ega osiguianja
ne bi ni bilo, ine jedan od bitnih elemenata za maiketinke aktivnosti osiguiavajueg
diutva.
Slika XI 1. Faze piocesa obiade teta
1. Uticaj ekasnog upiavljanja odtetnim zahtevima na iazvoj osiguianja.
2. Algoiitam faza piocesa obiade teta.
3. Maiketing u piocesu upiavljanja odtetnim zahtevima.
IzvouI ouIsvI u )vonnvs:om vooInvI)u:
1. Claims Management, Impiove the Eciency and Eectivness of youi
Claims Decisions, Faii Isaac Coipoiation, 2007, www.faiiisaac.com,
2. OECD Diiectoiate foi Financial and Enteipiise Aaiis, Guidelines foi
Good Piactice foi Insuiance Claim Management, piepaied by the OECD
Insuiance Committe and adopted by the OECD Council on 24 Novembei
2004
624
O nuioxu
Di Ratko Vujovi, dipl. in. ioen je 07.03.1946. godine u Dlakoima, Bilea,
Bosna i Heicegovina.
Osmogodinju kolu zaviio je u Bilei, a siednju elektiotehniku kolu u Mo-
staiu, 1966. godine. Diplomiiao je na Fakultetu ZNR Ni, 1975. godine, magistiiiao
na Tehnolokom fakultetu u Zagiebu 1985. godine, a doktoiiiao na Tehnolokom
fakultetu u Novom Sadu, 2000. godine.
Radnu kaiijeiu je zapoeo u Tekstilnom kombinatu Bileanka u Bilei, gde je
iadio kao iukovodilac odiavanja i nadzoini oigan za izgiadnju novih kapaciteta
Pogon piedionice u Bilei, Fabiika dekoiativnih tkanina Gacko, Tiikotaa Nevesinje,
Pogon u itluku i di.
U Saiajevu je, od 1969. godine iadio u Institutima zatite INZA Saiajevo. Sa
giupom entuzijasta podigao jedan od najmodeinijih nauno-istiaivakih instituta
u Eviopi za poslove upiavljanja iizicima i pieventivnog delovanja NIRO Institut za
zatitu od poaia i eksplozije Saiajevo.
Institut je veoma bizo postao jedna od najznaajnijih osnova nauke, istiaivanja,
laboiatoiijskog ispitivanja i atestiianja u bivoj SFRJ i bio piiznat u svetskoj stiunoj
javnosti. Nauno-stiuni kadiovi i specijalisti za pojedina podiuja pieventive i naj-
modeinije i jedine laboiatoiije za poaina ispitivanja u diavi u to vieme, obezbeivali
su Institutu status nauno-istiaivake oiganizacije za pieventivu. Kao takav, Institut
je od stiane Saveznog zavoda za standaidizaciju SFRJ, jedini bio ovlaen za atesti-
ianje otpoinosti na poai svih elemenata giaevinskih konstiukcija. Takoe je bio
ovlaen od Jugoslovenskog iegistia biodova za sva poaino-eksplozivna ispitivanja
(indiiektno i LOYD iegistia, Veiitas-a, SSSR iegistia i diugih iegistaia biodova).
Institut je posedovao i diavna ovlaenja za piegled meia zatite u investiciono-
tehnikoj dokumentaciji, ispitivanju medija i piotivpoainih uieaja i opieme, kao
i obiazovanje i izdavaku delatnost. Institut je bio piihvaen za punopiavnog lana
NFPA.
625
Poied navedenog, Institut je bio piihvaen od skoio svih osiguiavajuih diutava
u zemlji, kao i od Munich-Re iz Nemake na poslovima piegleda i snimanja iizika,
analize teta i laboiatoiijskih ispitivanja, kao iefeientna nauno-istiaivaka in-
stitucija za pieventivu. Institut je takoe bio osposobljen za ispitivanja odieenih
svojstava mateiijala, kao to su poaine kaiakteiistike mateiijala, upaljivost, zapalji-
vost, poviinsko iienje dima, odieivanje kiseonikog indeksa, tvidoe itd. Poied
toga Institut je posedovao i opiemu za nedestiuktivna ispitivanja, tj. ispitivanja bez
iazaianja u toku iada pogona - teimovizijska, ultiazvuna ispitivanja, ispitivanja
magnetnim uksom i di. U njemu su se kolovali i specijalizovali stiunjaci iz inos-
tianstva, posebno iz zemalja u koje su plasiiani nai vojni piogiami, na nivou cele
bive zemlje. Institut je bio pokieta novih piojekata iz tehnike iegulative npi.
gasna tehnika, dojava i detekcija poaia, sistemi za gaenje i di.
Piof. di Ratko Vujovi je bio pokieta i jedinog nauno-stiunog asopisa u to
vieme u bivoj SFRJ pod nazivom Poai, eksplozija, pieventiva, gde je bio glavni i
odgovoini uiednik.
Od 1992. godine iadi u Kompaniji Dunav osiguianje u Pieving-u pieduzee za
pieventivni inenjeiing, na mestu diiektoia od 1993. godine, jedno vieme je viio i
funkciju podpiedsednika za tehniku cele Giupe Dunav osiguianje. Radei na ovim
poslovima pokienuo je niz piojekata na unapieenju osiguianja, upiavljanja iizici-
ma, pieventivnog inenjeistva, naunih piojekata koji su dali vidne iezultate. Takoe
je oiganizovao u peiiodu od 1992. do 2005. godine, tiinaest naunih skupova sa
meunaiodnim ueem na aktuelne teme iz oblasti upiavljanja iizicima i pieven-
tivnog inenjeistva, a istoviemeno je kao glavni i odgovoini uiednik, pokienuo i novi
asopis pod nazivom Pieventivno inenjeistvo koji je u to vieme bio jedini asopis
iz ove oblasti na nacionalnom nivou.
Od 2005. godine iadi na Univeizitetu Singidunum kao ef katedie za osiguianje
i piofesoi je na piedmetima Upiavljanje iizicima u osiguianju i Pieventiva u osigu-
ianju. Takoe iadi kao piofesoi na poslediplomskim studijama, na studijskom pio-
giamu - Menadment u osiguianju.
Do sada je objavio pieko 60 naunih i stiunih iadova u domaoj i stianoj liteia-
tuii i vie knjiga na temu iizika, upiavljanja iizicima i pieventivnog inenjeistva.
Jedan je od osnivaa i diiektoi Diutva za posiedovanje u osiguianju Aspen, koje
je u svom kiatkom poslovanju ve postiglo zavidne iezultate, a koje je i kieativna
iadionica za obiazovanje kadiova i studenata sa osnovnog studijskog piogiama Uni-
veiziteta Singidunum.
Odlukom Senata Univeiziteta Singidunum, Beogid, bioj 636i08 od
12.06.2008, ovaj udbenik je odobien kao osnovno nastavno siedstvo na
studijskim piogiamima koji se iealizuju na integiisanim studijama Univeiziteta
Singidunum.
CIP -
,

US - Upravljanje Rizicima I Osiguranje

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

US - Upravljanje Rizicima I Osiguranje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Piof. di Ratko Vujovi

piedstavlja piocenat oteenja osiguianog piedmeta

ukupan iznos teta,

240 UPRAVLJANJE RIZICIMA I OSIGURANJE

Poveavanjem viednosti paiametia piefeience iizika, deonice saobiaajnica

Ovaj model moe da se koiisti za minimizaciju oekivanih posledica za

Zgrada Sadraj Zgrada Sadraj Zgrada Sadraj

You might also like