You are on page 1of 141

UVODNE NAPOMENE

i

1. Intereso vanj e za jezičke probleme javlja se od najstarijih istorijskih vremena kod mnogih kulturno razvijenih naroda.. Širi razmah tog interesovan ja bivao je po pravilu neposredno izazvan konkretnim socijalnim prilikama. 2. U sredinama npr. gde je religija igrala dalekosežnu društve­ nu ulogu javlja se redovno težnja za poznavanjem jezika kulta i to u onom vidu u kojem je taj jezik ostajao zafeeležen u odgovarajućim religioznim tekstovima. Jezik Veda je npr. ta to dobio svoje detaljne opise još u davnim danima hindu religije, dosta vekova pre naše ere (v. § 17). Hrišćanski srednji vek je znatan deo svoje kulturne aktivnosti posvetio proučavanju latinskog (v. §§ 24—27). Jevreji sju učili hebrejski iz Biblije (v. § 34). Arabljani su osnivali gramatičke centre s osnovnom ambicijom da se »pravovemima« omogući pra­ vilno čitanje Korana (v. § 31) itd. Začeci preciznih gramatičkih opi­ sa, filoloških studiranja teksta, ideje o jezičkom uzom i kodifikaciji gramatičkih pravila — sve to leži upravo u dalekim, skromnim počecima ove vrste, diktiranim osobenim karakterom jednog vre­ mena i konkretnih ljudskih običaja. 3. U jednoj, za svoje doba visoko kulturnoj sredini, sa relativno dosta religioznog liberalizma, kakva je bila antička Grčka, jezička ispitivanja su prešla nske okvire čisto praktičnih ciljeva uključujući se u bogatu skalu filozofske problematike kojoj je helenska kultur­ na misao bila intenzivno naklonjena (v. § 8). To prvo kontaktiranje jezičke teme s filozofijom donelo je čovečanstvu osnovne pojmove o jezickim kategorijama, o principima ustrojstva rečenice, o pove­ zanosti misaonog sa govornim procesom. Ma koliko* to sve bilo više neodređena saznaj na kontura nego jasna slika o jezičkom feno­ menu ipak u tom ranom, prvom, malo naivnom drugovanju s filo­ zofijom leže koreni duge istorije gramatike, one klasične, na kojoj
11

je rođena i dojučerašnja generacija lingvista, a od koje ni danas pojedinci ne umeju da se odmaknu. 4. Epoha centralizacije vlasti potkraj feudalne ere u Evropi dala je poleta radu na normativnoj gramatici. Stvaranje jakih po­ litičkih centara sa izrazitom socijalnom diferencijacijom donosilo je sobom težnju da se tačno' utvrdi i neprikosnoveno' poštuje jezik privilegisanih — nosilaca kulture. S usponom francuskog kraljev­ stva npr. raste i francuska tradicija strogo normativnog posla oko jezika (v. § 38), tradicija koja je verno prenošena iz generacije u generaciju, prerastajući tokom vremena usko nacionalne okvire, prelivajući se u kulturnu tradiciju drugih nacija kao' podstrek, takmac ili uzor-, 5. Ali sve što je rađeno na jeziku do u" početak X IX veka ima ipak vrednost samo usputnog, parcijalnog, upravo lokalnog doga­ đanja bez velikog odjeka van svoje sredine. Nigde do1toga vremena jezičko proučavanje nije zaista primilo' vid organizovane naučne discipline čiji bi radni program bio sistematski ostvarivan, sa viso­ kim ciljem naučnog saznanja. 6. Kad pogledamo pažljivo unatrag šta nam je ko od naroda zaista podario na polju naših saznanja o jeziku, ostaćemo impresio­ nirani ne samo fragmentarnim karakterom ispoljenih interesovanja, već i zajedničkom jednostranošću u oceni svoga prema tuđem je­ ziku: svaki je narod svoj jezik smatrao uzor-jezikom, najpotpunijim dokumentom maksimalno uspele sinteze jezičkih form i i ljudskoga duha. Bili su potrebni širi horizonti opštih znanja, dublji kontakti među narodima, pa da se stvori potrebna, intelektualna baza za sistematska, zaista naučna lingvistička proučavanja. JEZIČKA ISPITIVANJA U ANTIČKOJ GRČKOJ 7. Antički Grci su zaorali prve brazde jezičkog ispitivanja u više pravaca. Oni su, pre svega, bili prvi (i ostali dugo vremena i jedini) jezička teoretičari u svetu. Njima pripada slava prvih Ev­ ropljana koji su se zainteresovali kako1za akribično' ispitivanje tek­ stova tako i za normiranje jezika svoje kulture. Oni su, najzad, i posebno, ne samo osnivači principa klasične evropske gramatike nego i zaslužni za tradiciju gramatičkog proučavanja u kasnijim veko'vima. 8. Njihov rad na jezičkoj teoriji prodzašao je iz njihovog filo­ zofskog interesovanja. Da bi upotpunili ili tačnije obrazložili svoje filozofske stavove, oni su se trudili u prvom redu da sagledaju: po­
12
i

reklo jezika,,1 neposredni odnos njegove glasojiae-.strukture i odgo­ varajućeg značenja, mogućnost orimene Togičkih principa u razjaš­ njavanju suštine gramatičkih formi. Ova pitanja, koja su Grci prvi postavili, i danas još stoje na repertoaru lingvističkih interesovanja. 9. Gotovo sve najznačajnije ličnosti antičke filozofije upuštale su se, bar usputno, u teoretisanja o jeziku. U okviru filozofskih di­ skusija razvijala su se često i raspravljanja koja su se neposredno ticala jezičkih problema. Posebno je slavna ostala vanredno dugo­ trajna diskusija o tome da li postoji neka duboka, neposredna, logična veza između onoga što reči označavaju*i njihovog konkretneg" 'glasovnog^skiepa, ili je ta veza proizvoljna, nastala .u mnogostrukoj igri slučajnosti.2^ “ Po ’shvatanju »analogista« jezik je prirodni dar a ne plod ljud­ ske konvencije. On je u suštini pravilanTTogičan, što znači da po­ stoji najčistija harmonija jzm eđu gt§50i5llBg^sEI6pa reči i značenja__ koje se u njemu Krije. U težnji da dokažu ovu harmoniju, trudeći se da elkninišu svako zamračenje ove idealne veze, k oje vreme ume sobom da doiiese, analogisti su forsirali etimološka ispitivanja.3 Oni su, dakle, jjrvi etimolozi po orijentaciji svog lingvističkog InEeresovanja, ali njiirove etimološke naklonosti ipak nikada nisu dosezale do sistematskih studija lingvističkih pramena.4
1 Poreklo jezika je od vajkada zanimalo ljudsku misao. Još je stari grčki istoričar Herodot (V vek pre n. e.) zabeležio npr. priču o egipat­ skom kralju Psametihu po čijoj su naredbi dva novorođena deteta izolovana od ostalog sveta kako bi se saznalo kojim će jezikom spontano progovoriti. Po predanju, deca su prvo izgovorila reč bek os, što znači hleb na frigijskom. Tako je frigijski proglašen najstarijim jezikom svela. U novom veku razmišljanja o poreklu jezika počela su se prvenstveno odnositi na pitanje oformljenja glasovne strane jezika: možda su glasovi postali u težnji za imitiranjem prirodnih zvukova (tzv. »bau-vau« ili onomatopejska teorija) ili kao odgovor, odjek zvukovima prirode (»dingdong« ili nativistička teorija) ili, najzad, u spontanom vrisku (»puh-puh« ili interjekcionalna teorija). I danas se raspravlja o glotogonijskim pro­ blemima ( = problemima postanka jezika). 2 Ne zna se tačno ko je prvi otpočeo diskusiju. Pojedinci to pripisuju Pratagpri (oko 480— 410), drugi opet Pitagori (oko 572— 497). Diskusija je trajala vekovima. 3 Etimologijom su se kasnije mnogi bavili, po ugledu na Grke, i la­ tinski gramatičari, takođe bez dovoljno objektivnosti. 4 Među najvatrenijim pristalicama etimoloških studija (koje »otkri­ vaju istinu o rečima«) ističu se predstavnici filozofske škole stojika (u III veku pre n. e.). Ostavljajući po strani etimologiju, stojici su inače u jezičkim ispitivanjima imali i pozitivnih rezultata. Učenje o padežima npr. đobija svoj određeniji početak od stojika. Dok je za Aristotela padež bio svaki oblik neke reči koji odstupa od onoga što se smatralo osnovnim (svaki glagolski oblik, recimo, u odnosu na prezentski, bio je

13

i

»Anomalisrti«, naprotiv, nisu vei-ov.ali u idealnu korelaciju iz­ među formalne i semantičke strukture reči. Ukazivali su~na nepra­ vilnosti koje siu se javljale na svakom koraku i ovde i drugde na planu jezičkih odnosa. Etimološki žar mnogih generacija »analogista« podsticala je npr. činjenica da je jedan tako lucidan duh kakav je bioJHerakMt (oko 500 pre n. e.) isticao identičnost razuma u celini sa cellrtOTiT'jezičke -Mrukture. »Anomalisti« suljeT opet, prisećali stavova slavnog Demokrita (oko 460— 360) koji se odlučno izjasnio protiv -hipoteze o hožanskam poreklu jezika.5 Ni Platon (427— 347) Rije mimoišao ovu temu.6 Mada se borio protivvnaivnog etimologisan j a naslonjenog na bukvalnu interpretaciju Heraklitovog tvrđefija, Platon je ipak podr­ žavao H^raklita u osnovnoj ideji o> korelaciji razuma i J e z ič k e strukture,7 10. Platon uopšte polazi od uverenja da jeareč rpaterijalni oblik ideje, a da u ideji ldži početak saznanja o svetu. Iz ovakvog filozđfšKog stava rada se prvi pokušaj defimsanja. oisn-ovnih gramatičkih kategorija. Primenjujući kriterije koji se tiču logičkih operacija, Platon npr. ukazuje na imenicu k ao na ono o čemu se nešto konstatuje (što odgovara' oiSog kasnijoj’, tradicionalnoj, do današnjeg dana od mnogih ponavljano] definiciji subjekta) dok b i^ a g p l_trebalo shvatiti kao-'ono što se konstatuje o imenici ( = k asn ija TcTasicmi koncepcija predikata). 11. Tek je, međutim, Aristotel (384— 322) ušao u istoriju jezičke nauke kao utemeljač klasične evropske gramatike. N jegovo učenje o kategorijama-reči menjano je tokom poznijih vekova samo u de­ taljima, ne u osnovnom duhu. Tradicionalna gramatika, koja, se i
padež; komparativ prideva prema obliku pozitiva je takođe bio pa­ dež, itd.), stojici su isključili glagole iz padežne kategorije, obuhvatajući pojmom padeža isključivo nominalne oblike. Oni su prvi uveli klasičnu opoziciju nominativa prema ostalim padežima (casus rectusi/casus obliqui). 5 Sa sledećom argumentacijom: nesavršenost jezika dokazana je postajanjem homonima i sinonima, činjenicom da su jezičke forme podložne promeni, kao i to da ne postoji analogija u gramatičkom ponašanju reći (od nekih imenica se npr. mogu graditi glagoli, a od drugih ne). 6 On nju obrađuje u svom poznatom delu »Kra.tylos«, u vidu raspra­ ve između Kratila (pristalice Heraklita), Hermogena (predstavnika anomalista) i filozofa Sokrata (koji ovde, u zastupanju kompromisnih gle­ dišta, reprezentuje Platonov stav). 7 Ograđujući se od primitivizma u koncepciji ovakve korelacije, on jo isticao da nju i ne treba tražiti u konkretnoj manifestaciji jezičkog fenomena. Ona postoji u sferi idejnog, apstraktnog, tamo gde su isti lo­ gički principi odsudni za jezičku strukturu kao i za proces mišljenja.

danas još uči po našim školama, vuče sve svoje bitne korene iz Ari­ stotelovih načina prilaženja jezičkom fenomenu, posebaorTr-oblasti -sintofcse. Kategorišući gramatičke oblike po tome xla--ii--se-njima određuje supstanca, kvalitet, kvantitet, relacija, egzistencija, promena itd., Aristotel, u stvari, uvodi u razmišljanje o jeziku kriterije kojima se odlikuju filozofska ispitivanja. To nasleđe filozofskih kon­ cepcija pokazalo se neobično trajnim i dalekosežnim u kasnijoj istoriji razvoja lingvistike. Aristotel je prvi pokušao da razradi teoriju o pod eli,xeči na vrste. Izdvojio je u jednu grupu imenice (qnoma) i glagole,( rhema), smatrajući da jedino ovakve reči (mogu nešto da znače same za, sebe, nasuprot svim ostalim rečfcna, ikoje samo služe za povezivanje u logičkim procesima ipišljenja (syn'desmoi). Princip ove njegove podele zadržani je dosledno^ kasnije kada je donekle promenjen kon­ kretan raspored pojedinih vrsta reči u okviru ovih đveju grupa. . Glagoli se, po, Aristot;qlovem mišljenju, odlikuju svojom ovremenjenošću od svih ostalih vrsta reči. Zato glagolu i pripada prven­ stveno funkcija predikata. .Predikat je, doduše, ipak za Aristotela nešto širi pojam od glagola. Predikat je sve ono čime se nešto saopštava o pođmetu. Pošto se mogu ljudi određivati po osobinama, onda te osobine, izražerie ađjektivima, nisu pravi glagoli, ali jesu predikati Znači, ima rečenica bez glagola, kao što i predikat može ne b.rti'pravi glagol. Rečenicu Aristotel definiše kao spoj glasovnih kompleksa koji ima samostalan, određen smisao, ali silim da i svaki njegov sastavni đeo takođe nešto znacf sam zaJsebe. Inače, teoriju rečenice Aristotel povezuje s teorijom rasuđivanja, dajući pri tom centralni značaj pitanj u_prei3ikativnosti.8 12. Filozofi-Grci su se, u stvari, mnogo više iskreno interesovali za jezičke pojave nego što su zaista slutili svu mnogostrukost i komplikovanost jezičke problematike. Njihovi saznajni horizonti bili su opasno suženi već samim shvatanjem da, je baš u njihovom jeziku najbolje oformljena ljudska misao i da se sva teoretisanja o jeziku mogu izvoditi isključivo na bazi grčkih lingvističkih fakata. 13. Antički Grci su udarili temelje i filološkim studijama raz­ vijajući tradiciju akribičnog ispitivanja jezika pisanih tekstova. Naj­ poznatiji grčki filolog antičkog doba je bio Aristarh (216— 144) koji
e Predikacija se sastoji u sjedinjavanju ili razdvajanju dvaju poj­ mova. Osnovica predikacije je u glagolu biti; čak kad se kaže npr. čovek ide to, u stvari, odgovara logičkom sudu: čovek jeste u stanju idenja. Ova Aristotelova teorija o suđenju i predikaciji ostala je klasična u istoriji logike.

14
4

15

Njegova je i podela imenica na opšte (npr. pored ostalog. Steinthal.). 1 2 On je prvi postavio odredene okvire sintaksičkom proučavanju. itđ.je studirao s jezičke strane spevove Ilijadu i Odiseju. H. deskrf|Hivnoj gramatici. M.). čak sa razgranatom specijalizacijom (leksi­ kografi su se bavili prikupljanjem i negoivanjem rečničkog blaga. van konkretne sintaksične službe. a posebno činjenicom da je jedan od prwh gramatičara u svetu koji se počeo ozbiljnije interesovati i za sitvcaksičku pmbiomnti. i. samo je aleksandrijsika škola stekla izuzetnu re­ putaciju eminentnog centra. Moskva-Lenjingrad 1936. Ova pra­ vila Dyskolos utrvđuje ostajući dosledno u okvirima svojih pojmova o vrstama reči. takođe svojim radom pa. prve pažnje vredne opise grčkih akcenata. »Ancient and Mediaeval Grammatical Theory in Europe. Thrax je prvi dao i detaljniji opis morfoloških karakteristika grčkog glagola.). I. Robins. Sličnih škola je bilo i drugde u helenističkom svetu — u Maloj Aziji. u Pergamu i Tarsu. Artikulacioni momenti nisu uzi­ mani u obzir.9 Međutim. dijalekatske oblike i poetske izraze. ali i fonetika ulazi u krug neposrednog irrteresrfvanja. Pariš 1854. Aleksandrijci su dali u svoje . Njena stvarna vrednost. aleksandrijci su bili naklonjeni normirani u jezičkih fakata. bio je slavni Dionysios Thrax (^^-TKačanin. Izvršena je podela suglasnika na poluzvučne i bezvučne. međutim.1 2 Dyskclosov sin Herodian bavio se istoriiom jezika: proučavajući jezik antičkih grčkih pisaca^ (iz V veka) Herodian je dao. pored ostalog. Schriften der Univ. 17 16 . Poznat je njihov po­ kušaj da u svakoicKevni jezik svoga doba unesu izražajne forme starojonskog (na kojem su pisane čuvene epske pešme). u kojem su se vaspitavale generacije darovitih gramatičara i zasnivale velike tradicije gramatičarskog interesovanja i načina rada. Podrobnije informacije daje zbornik članaka pod naslovom »A n t i č n y e t e o r i i j a z y k a i s t i 1 j a« u redakciji O. Sa­ moglasnici su definisani kao glasovi koji mogu sami po sebi da obrazuju zvuk i koji mogu biti dugi i kratki. V. jedinstvenog u antičkom svetu. E.: H. kao pozitivnog uzora bila je smanjena činjenicom da deskripcija niji' bila dovoljno objektivno sprovedena iz dva razloga: zbog su­ više filozofske interpretacije lingvističkih fenomena i zbog preteri* Škole istoga tipa postojale su kasnije i u Vizantiji.nadaleko čuvenu deskrip­ tivnu gramatiku grčkoga jezika. e. Sokrat). Bilo je takođe težnji da se jezilT^vBEWeče!frTr^uvenim Jtorskim pesmama dorskog porekla postavi na nivo jezika-uzora.)1 1 Pored mnogih drugih vrednih gra­ matičara ove škole naročito se kasnije isticao Apollonios DyskolgsH (II vek pre n. 5— 28). 1890).očuvane grčke gramatike. retori su studirali jezik radi usavršavanja oratorske veštine. H.weme.und Erkenntnisphiloscphie«. Transactions of the Philological Society 1948/49. Saarbrucken. Anton Dobiaš. glosatori su objašnjavali teške termine. Berlin 1863 (II izd. Robins. e. with Particular Reference to Modgrn Linguistic Doctrine«. London 1951. čovek) i pojedinačne (npr. od »aleksandrijaca« ona je samostalna disciplina koju neguju po­ sebno oibučeni stručnjaci. 35— 60. specijalnih studija preporučuje se: R. tj. Za osnovne podatke konsultovali: Bloomfielđ-Language (po­ glavlje »The Study of Language«). matičke grčke oblasti. West-Ost-Verlag 1953. Bibliografske napomene 15. Allen.1 0 ‘ „ • Posebno zainteresovani za probleme grčkog jezika. Do »aleksandrijaca« gramatika je bila samo ogranak grčkih filozofskih studija. »Appollonius Dyscole. e. Zvegincev-Istorija jazyk. sintaksa treba da se bavi pravilima povezivanja reči u rečenici. »S i n t a k s i s A p o l l o n i j a D i s k o l a « . »Geschichte der Sprachwissenschaft bei Griechen und Romern«. ne odvajajući dovoljno službu reči u rečenici od onoga čime se reč inače odlikuje. Aleksandrijska škola je danas već u istoriji razvoja lingvi­ stike pojam cele jedne vanredno plodne epohe gramatičarskog rada u centru za jezička ispitivanja koji su Grci osnovali u Aleksandriji (centar je bio aktivan već u III i II veku pre n. 9— 14). loSEe^studije cvetaju. 1 0 Grci su izvršili podelu glasova na samoglasnike i suglasnike..kn. Nastavljali-su da razvijaju filozofske koncepcije O ' jeziku nasleđene iz. Morfo. skolijasti su bili specijalisti za komentare tekstova. a suglasnici — kao glasovi koji obra­ zuju pun zvuk tek u kombinaciji sa samoglasnicima. II vek pre n. Svojim meto­ dom rada on spada među izrazite predstavnike tzv. maksimal­ no logičnog' jezika. vanja u postavljanju grčkog na stepen potpuno idealnog. Essai sur l’histoire des theories grammaticales de l’antiquite«. 14. Arens — Sprachwissenschaft (str. poznate pod nazivom aleksandrijske gramatike techne.. Egger. (str. Od novijih. W. poznata definicija rečenice: spoj reči koji izražava završenu misao. Alaksandrijci nisu doneli ničeg naročito npvog jezičikoj teoriji. Josef Derbolav. S. »Ancient Iđeas on the Origin and Development of Langu­ age«. Nastavili saT proučavanje vrsta reči. »Dionysius 1 1 Njegova je. R. »aleksandrijske škole«. des Saarlandes. Kiev 1882. Autornajstarije. Freidenberga. »Der Dialog ‘Kratylos’ im Rahmen der platonischen Sprach.

§ 325): to je jedan od najvećih -spmnfinika-4^udske-inteligencije. daleke vesnike onog bu­ dućeg. 4— 12). klasičnog sanskrita1 3 na kojem je indijska kultura najduže i najbujnije cvetala. značenjima reči. Kooreni takvog gramatičarskog posla zadiru u dubinu antičke epohe. strukturalnog i matematičkog. New York 1933. 2 * 19 \ . gotovo formula. str. U toj sredini izde!jen£>j-jia_Ji^te_ neprikosnovenost društveno najviših ubrajala je nužno i izolaciju jezika kulture. P-otvrdu o čv rs to jIradiciii u gramatičarskom poslu daje najsigurniji svedok — Panini. Sem toga. naročito danas. Bili su uz to izrazito neistoričari po interesovanju i umenju. U tzv. određivao ulogu i značaj glasovnih smenjivanja u morfolo­ škim manifestacijama gramatičkih značenja. dakte^u principu on§_pojava_koja je tek u X X veku naše ere precizno teorijski osvetljena i_nazvana jone. svedočeći. Da^JjLMstotaJezika »viših« bila osiguranaJinobilisane sulrlncige snage da popisu i-epišu-sva njegove forme. uostalom. Raspolagao je pojmom nula-morfeme (termin morfema — § 334). imala se u viduinvarijantna (=nepodložna individualnim izgovornim varijacijama) glasovna vrednastJipja postoji kao jedinica određenog jezičkog sistema u službi obelež_avanja_razlika u. sam svojim delom. A Panini je. dosta vekova pre naše ere. Pominju se danas s posebnim poštovanjem ne toliko zbog impozant­ ne obimnosti svoga rada i postignutih rezultata. gramatičarskog iskustva da se moglo pristupiti onome čemu je Panini pristupio: normiranju tzv. Istorija indijskih uspeha na polju jezičkog ispitivanja nije se završila sa Paninijem. egzaktnu deskripciju jezičkih fakata. u formulaciji. V. tako savršeno pouzdano kao da je izrastao u vremenu strukturalne lin­ gvistike. Descartes. e..maksimalno kratko a tačno. neponovljivi lingvi­ stički talenat. Za gramatiku sanskrita koja nam je od Paninija ostala rekao je umesno Leonard Bloomfield (v. London 1957. Dinneena: »An Introduction to General Linguistics« (New York 1967) zbog bogat­ stva informacija koje pruža (u odeljku 4. Primenjeno konkretno na gla­ sove. Panini je očevidno potpuno razumeo da je jezik — sistem. Njegovo nasleđe prihvatili su potomci dovolj­ no daroviti da ga ne samo održe već i još dalje razviju. Njegova je definicija maksimalno kratka i jasna. j>Language«. str. 11. Transactions of the Philological Society. Indijcima pripada slava izuzetno darovitih gramatičara. znači: »jezik sa utvrđenim pravilima.Tbrax and the W estem Grammatical Tradition«. U vezi s tim je 1 3 samskrta. Leibniz)«. Pored mnogih drugih. Patanjali (II vek pre_n. 67— 106. A već je u njegovo vreme bilo i dovoljno interesovanja i. U 4000 ovak­ vih _definicija-formula ostavio je Panini pomen o jeziku kulture svo­ ga sveta.) i mnogo kasniji po vremenu. neizmenljivom supstratu svih izgovornih varijacija mo­ gućih u okviru jednog datog jezika. gotovo matematički. Zbog svega toga moderni lingvisti naših dana sve više upiru na njih svoje sećanje kao na prve. Misli se — moralo je to biti negde početkom I\T veka pre naše ere. To interesovanje je bilo nepo­ sredno vezano za njihovo opšte socijalno i kulturno formiranje. ali vrlo srodan po duhu rada Bhartrhari ffiTT vpk našp prpi Obojica su predstavnici one gramatičarske škole koja je izgrađivala teoriju o stalnom. str. da je imao 18 odakle poći i na čemu razmahnuti svoj veliki. . Lingvistici našeg doba trebalo je mnogo napora da se obogati po­ znavanjem principa morfofonologije (v. Pomeni o gramatičarskom interesovanju Indijaca nalaze se čak i u njihovoj drevnoj pismenosti.1 ‘. u opisu. ostajući sigurni i precizni samo na-terenu ^giah«3-nije. a njegove tradicije ostaju žive do naših dana. § 393) o antičkim jezičkim teorijama: Ernst Cassirer. Ovi stari maj­ stori gramatike umeli su da definišu poj ave. posebno se pominje. traganje za invarijantnim vrednostima dovelo je do uočavanja značaja funkcionalnog momenta od koga zavise modifi­ kacije osnovnog značenja gramatičkih kategorija. 17. INDIJSKA GRAMATIČARSKA ŠKOLA 16. i veoma obavešteno izlaganje Johna Lyonsa u Introduction to Theoretical Linguistics._ mom. 117— 132. pominjući razna imena-svojih prethodnika. po­ glavlje »The Problem of Language in the History of Philosophy«. u lingvistici. Cambridge Univ. Interesantno može lingvistima biti i izlaganje poznatog filozofa Ernsta Cassirera (v. 19. odeljak »The Problem of Language in the History of Philosophical Iđealism (Plato. New Haven 1953. Sagledana je. normirani jeziks. Ne zna se tačno kojih je godina Punini živeo. istinitije od svega. Posebno se preporučuje ovde knjiga Francisa P. takođe zaslužnih gramatičara. koliko zbog smisla za objektivnu. Bloornfield. »v-edskim-tekstovima« (u trećoj grupi tekstova) raspravlja se o nekim jezičkim pitanjima. Press 1'9G8 (na str. 18. Interesovanje za jezik niklo je u indijskom društvu vrlo davno. Zadivljujući je smisao tog antičnog Indijca za preciznost u oceni. 70— 107). koji nosi naslov »The Development of Language Study in the West«. § 298). »The Philosophy of Symbolic Forms«. is one of the ereatest monmaenis of human inteligence« — L. 1 4 »This grammar .

»Parini’s Theory of Verbal Meaning«. Vol. »Histoire de la linguistique des origines au X X e siecle«. V. u Bloomfield-Language (u poglavlju »The Study of Language«). 25. Augustin (+ 430) je zastupao izvesne interesantne ide­ je o odnosima između zvukovnog sastava i značenja reči u svome đelu »Principia đialecticae«. Barend A. 22. 5. o Remmiusu Palaemonu. Oni su od prvih u svetu (zajedno sa nekim drugim istočnim narodima. već stečene je­ zičke navike. Kunjunni Raja. . W. U I veku pre naše ere poznati gramatičar Klarcus Terentius Varro (116— 27) napisao je u svoje vreme i kasnije veoma cenjenu gramatiku latinskog jezika: ^»De. naći i detaljnijih informacija o upotrebi termina sphota kod starih Indi­ jaca (o tome kako treba razumeti ovaj termin postoje danas inače kontroverzna mišljenja). 1967. 1969. najviše~uticao~na savremenike). »Thecries of General Linguistics in the Sanskrit Grammarians«. poreklom iz Grčke). posebno aleksandrijce. je napisana (i to u stihovima!) prva dobro razrađena (prema tadašnjem nivou lingvističkog znanja) latinska gramatika (autor — Alexander de Villa-Dei). da svetska nauka o jeziku pođe iz druge. Elementarne podatke v. 20.1 5 Od( VI veka (zahvaljajući Priscianu) razrađuju se gramatički problemi u duhu zaciie koiu ie ioš Dvskolos sprovodio: uče se glasovi fodeljak gra­ matike poznat pod nazivom »De voce«_ili »Orthographia«). ispustili su retku slavu (toliko im inače na dohvatu ruke!) neposrednih začet­ nika najvećih budućih događaja lingvistike Bibliografske napomene 23.' i O. Vol. Transactions of the Philological Society. van Nooten. Varro je ostao zapamćen. u gra­ matičkim poslovima. najznačajnija imena dolaze u nešto kasnijim vekovima: u IV veku Donatus (pisac čuve­ nog dela »Ars grammatica«) i u VI veku Priscian (autor dela »Institutiones grammatlcae«. Bohtlingk. koji je. »Phonetics in Ancient India«. Krajem IV veka gramatičarske snage su najviše koncentrisane na proučavanju latinske ortoepije i metrike^-Nekih originalnih pogleda na jezik po pravilu tada nije bilo. Pri kraju srednjeg veka već su u glavncpn sređeni elementarni pojmovi o nekim od 1 5 Doduše. pored osta­ log. daju se osnovna obaveštenja o tome šta je to stih. London Oriental Series 1. indijski. 1 6 Godine 1199. 26. Staal.a-»čistotu latinskog jezi­ ka« ukazujući na snagu koju imaju. dopiru pomeni o pojedinim istaknu­ tim radnicima na gramatičkim problemima latinskog (npr. poči­ nje se s razradom upotrebe padeža i principa kongruMciie. 1951. Najmanje— siu uspeha imali s etimologisanjem. Ali ti njegovi pogledi pobudili su relativno malo interesovanja kod savremenika. sv. No 2. Njegova gramatika je poslužila kao uzor mnogim generacijama srednjevekovnih gramatičara koji su vredno radili na proučavanju latinskog — j ezika kulture svoga doba. J.). u rezultatu popuštanja težnji ka ujednačavanju dotle nesaobraznih jezičkih pojedinosti. I (str. klasifikuju se reći po vrstama (»De partffiuscjrationis«). Rukovanje brojkama u je­ zičkom opisu tek je u naše doba dobilo široke razmere. pristupa se jarkim pokušajima zahvata u sintaksu (»Pratio«. pored ostalog. nešto više podataka daju Zvegincev — Istorija jazyk. razvijajući ideje ApolloniOsa ]5yskolosa. 5. s jedne strane. Izolovani. Oxforđ Univ. »Panini’s Grammatik«. »Prosodia«). Trebalo je da prođu vekovi i vekovi. 242— 255. PERIOD OD RIMLJANA DO KRAJA RENESANSE 24. 62— 70). London. U egzaktne poslove indijske gramatike spada i određivanje numeričkih odnosa reči i slogova u jednome tekstu. sinhroničari po tradiciji. Već iz prvog veka n. Nevični istorijskoj gramatici. Posebno se preporučuje knjiga: K. daju se objašnjenja o slogu (»De svllaba«. »Syntaxis<^~Tek 0(jf XIII veka1 ® reper­ toar se znatno proširuje: ukazuje se na principe građenja reči. 5— 9) i Georges Mounin. e. lingua latina« (u njoj se naročita pažnja poklanja morfološkim-pojavama). Od posebnih studija preporučuje se: John Brough. a s druge — intervencije vršene po analogiji. ne njihove kolevke. i po tome što se vehementno zjđagaQ_z. Foundations of Language. I u tom^su po­ gledu Indijci naši značajni prethodnici. prvenstveno Kinezima) koji pri opisivanju glasova poklanjaju punu pažnju artikulacionim momentima. Press 1953. 1— 96. Supplementary Series. Pariš 1967 (poglavlje V. S. »Word order in Sanskrit and Universal Grammar«. 21. str. Stari Indijci su se uspešno bavili i fonetskim opisima. Rimljani su podražavali Grke. 27—46.poklonjena velika pažnja i definisanju odnosa zavisnosti koji se uspostavljaju među jezičkim jedinicama. Nisu se pokazali loši ni kao le­ ksikografi. »Inđian Theoriens of Meaning« (Madras 1963) u kojoj će se. F. Leipzig 1887 (II izd. Ipak. tj. Alen. pa da Evropa sazna za indijske davne lingvističke podvige. oni se nisu mogli snaći u otkrivanju zamršenih puteva u razvoju reči. sistematič­ nost i mnogostruk značaj. Foundations of Language. Gramatički poduhvat antičkih Indijaca ostao je usko nacio­ nalan.

predstavnicima semitske jezičke grupe. interesantnih za­ pažanja o jeziku. sa ostalim pozitivnim ostvarenjima. ugled>-glavnor"]e” bilo poznavati jezik Korana i umeti ga pravilno citati. bez perspektive. Tamo je svaki pojedinac. Arabljani se naročito ističu kao izvrsni leksikografi. 27.). istaknut je značaj glagolske rekcije za utvrđiva­ nje padežnog značenja. definisana je apozicija. U arabljanskim državama bilo je i jevrejskog stanovništva.1 7 Ostala je uspomena na mnoge vredne radnike u ovoj jezičkoj oblasti. učiti na' arapskom jeziku (što je naročito teško padalo »pravovernima« iz. Logički duh jezičkih ispitivanja ostao je karak­ terističan prvenstveno za francusku gramatičarsku sredinu ne samo kroz ceo srednji vek već i kasnije (v. od Grka. Ovu srod1 7 Izvrsni leksikografi bili su. pesgički neologizmi kao i standardni izrazi đatog istorijskog trenutka. razmišljajući o jeziku zaključuje: glasovi postoje zato da nešto 1 označe^f principaliter data ad significancTum): bez veze sa značenjem glasovi su veštačka ljudska tvorevina (significantia artificialiter) liše­ na svrhe. kojima arapski nije bio matemji jezik).osnovnih gramatičkih pojava (razgraničena je npr. iz raznih vremena. Trebalo ga je. kako je jezik Arabljana bio sasvim drukčijeg tipa od grčkog. Takp_ su. unesene iz raznih krajeva gde se govorilo arapski. itd. Ove ideje koje zvone čudno moderno fgntnvn fonološki: v. po predanju. napisao oko sto tomova rečnika (rečnik je imao naziv »Al-qamus< što bi otprilike značilo: beskrajan okean reči). gramatičarsku. Leksikolozi su revnosno beležili ove sinonime. »svete knjige" svete religije« (u ime koje su Arabljani osvajali svet). 30. 34. redova pokorenih naroda. još od davnih vremena. izložen je u knjizi A1 Kitab koju je napisao Sibavajht’tz'Basre^fKitab Sibawaih). mogao zadržati u jeziku dijalekatske osobine ovoga kraja ne plašeći se za svoj lični . i Kinezi. sa zadiv. Lujleaj (1235— 1315) da bi vredelo konstruisati je­ dan univerzalan filozofski jezik kojem bi baza bio latinski.ljujućim ekTektizmom. jezika — v. Arabljansiki gramatičari među prvima ukazuju na značaj utvrđivanje neposrednog odnosa između konkretne sintaksičke funk­ cije i forme datog jezičkog znaka. đkkle.. poTštiBKoi vređnostL po eposi iz~koj eTU^ponikli. U srednjem veku su se rascvetale jezičke studije i u sredi­ nama gde se nije govorilo indoevropskim jezicima: među Arabljanima i Jevrejima. 31. ali su ona ostala usputno izrečena. dakle. Leksički fond arapskog jezika se stoga bogatio vrlo intenzivno i nekontrolisano razkčiiim leksemama koje su se upotrebljavale naporedo. Oni s naročitom pažnjom ispituju glasove (reči Korana trebalo je pravilno izgovarati!) uzimajući u obzir kako fiziološke tako i akusti čke-momente. ne uočavajući njihovu . SistenTaraBrjansKe? gramatike. 28. po­ sebno na Firuzabadija (Flruzabadi. U X I veku je bila na glasu skolastičarska škola Michaela Psellosa koja je imala i kasnije velikih od­ jeka. bez obzira na društveni položaj. Srednjovekovne moćne arabljanske države obuhvatale su heterogene nacionalne elemente. 132'9— 1414) koji je. Ođ porobljenih naroda Arabljani su. Za primenu skolastičke logike u gramatici izjašnjavao se npr. bez značaja za razvoj jezičkih studija. 29. I pisac i knjiga bili su u svoje vreme nadaleko čuveni. Ovaj metodološki nedostatak u kvalifikaciji i klasifikaciji sakupljenog rečmčkog blaga obezvredilo je llmnogomS celokUpan zamašan rad ovih vređnih starih leksikografa. o školi Port-Royala § 38). Jezik Jevreja — hebrejski — bio je srodan arabljanskom. ali pre­ rađen'tako da se u k o mb ina c ij i jezičkih e1emenata ogled a maksimalna primana l ogičkog principa (po ovoj svojoj ideji Lulle je u neku ruku preteča 'današnjih naučnika koji rade na izgrađivanju meta. Neposredan motiv za jezičko ispitivanje bio je ovde prak­ tične prirode: trebalo je proučiti jezik Korana. 32. 33. svrstavane ravnopravno reči iz raznih dijalekata. imenička katego­ rija od pridevske. Međutim. O čistosti jezika Korana brinuli su se odabrani jezički struč­ njaci. § 388). Poznati filozof Toma Akvinski (1225— 1274) npr. gramatičarska ispitivanja su se morala u ovom slučaju »provoditi na specifičan način. . Bilo je u srednjem veku još pojedinačnih. Ali je njihov rad na jeziku ostajao nepoznat predstavnicima indoevropske lingvistike tako da nije neposredno uticao na razvoj lingvističke misli u svetu. uočavaju u jezičkom fenomenu pre svega direktnu manifestaciju logičkog rasuđivanja. Skolastički J[uh u gramatici srednjeg veka dostiže kulminaciju u idejij$Raymond. o fonologiji §• 270) izrečene su upravo u prazno ostajući bez odjeka. tradiciju primili su. Jezička teorija u srednjem veku dobij a interpretaciju koja odgovora opštem duhu kulturne i filozofske misli toga doba: skolastičari. čuveni Abaelard (1079— 1142). Iznikle su gramatičarske škole za vaspitavanje mladih ka­ drova (najpoznatije su bile škole u Basri i Kufi — gradovima u bazenu Mesopotamije). Tradicija je zabra­ 22 njivala da se tekst Korana prevodi ili menja.__razliku po poreklu. veliki poštovaoci Aristotelovih radova. Vrednost ovoga rada na leksikografiji odredile su umnogome konkretne društvene i kulturne prilike u državama Arabljana. prihvatili osnovne kulturne te­ kovine na bazi kojih su onda počeli izgrađivati svoju sopstvenu kulturu.

Renesansa je doba tipično filološkog interesovanja za jezik: proučavaju se latinski i grčki tekstovi. Dinneen. Semaan. univerzalna. Leipzig 1922. A. Još je Franciscus Junius (1589— 1677) ostao zapažen po svojim ispitiva­ njima tekstova koji se tiču germanskih jezika (u prvom redu en­ gleskog zatim skandinavskih jezika. Oxford 1689. § 15). Odjeci ovih ideja bili su mnogobroj­ ni. K. u Arens-Spraćhwissenschaft (str. Tolomei je umeo da uoči razvoj latin­ skog pl u italijansko (toskansko) pi — na poređenju primera kao što su ital. 107— 150). got­ skog. I (str. njega u ovim opažanjima niko nije neposredno sledio. najviše na ra z ra d i^ vanju filo'zofsko-religioznih stavova i na filološkom proučavanju . živeo je Italijan Claudio Tolomei.1 0 U Evropi se upravo tada rascvetavala bogata tradicija norma­ tivne gramatike. »Remmius Palaemon und die romisehe ars grammatica«. »Contributions a l’histoire de la grammaire grecque. pieno: lat. još i: R.) Njegovim stopama pošao je i George Hickes (1642— 1715) koji je objavio gotsku i anglosaksonsku gramatiku2 0 i niz informacija iz oblasti fadašnjeg znanja o engleskom i srodnim jezicima. oni su zaključili da u ta tri jezika ima dosta zajedničkog. 1 9 Gramatika Port Royala služila je u X V III veku kao obrazac za sastavljanje »filozofskih gramatika« (tj. H.1 8 U njoj je ispoljen vrlo izrazito teorijski princip »portroyalaca«: gramatičke norme treba da maksimalno odgovaraju zahtevima logike. u XVIII veku filološka ispitivanja tekstova dobijaju so­ lidnu metodološku razradu. Tek u doba renesanse počeli su se evropski gramatičari bliže upoznavati sa tradicijom u proučavanju semitskift jezika. u obimu u kojem su tadašnje prilike dopuštale. plenus. logika je jedna. Tako Jevrejima pripada slava prvih komparatista u jezičkim studijama. imali neposrednog uticaja na razvoj nauke o jeziku. »Lingui­ stics in the Middle Ages. Iz tog centra je 1660. ostaje i dalje osnovno teorijsko uporište gramatike.. U kasnoj renesansi počinju se studirati hebrejski i arapski (posebno hebrejski. Kroz -gramatiearske tradicije XVII i XVIII veka provlači se nasleđe iz prošlosti. 24 25 . Francis P. Khalil J. 34—20). »An Introduction to General Linguistics«. Već pred kraj renesanse probudilo se u pojedinim evropskim sredinama interesovanje i za proučavanje tekstova koji nisu pisani na grčkom i latinskom. posebno u francuskoj gramatičarskoj sredini (koja je bila na glasu kod savremenika). »Varron grammairien latin«. plus i si. Phonetic Studies in Early Islam«. U kontaktu s arabljanskom kulturom razvijala se. ' 40. prevedeno je na nemački 1788.nost Jevreji su bili uočili još u X i X I veku. 35. Logička koncepcija jezika npr. Poredeći hebrejski ne samo sa arabljanskim već i sa aramejskim. Barwick. i jevrejska tradicija rada na sopstvenim nacionalnokultumim problemima. god. Lancelot. Louis Kukenheim. New York 1967 (str. Jean Collart. Pariš 1954. Normativna gramatika dobij i u XVIII veku sve određeniju teorijsku osnovicu izraženu u koncepciji o jezičkoj stagnaciji: sma1 3 Najbliži uzor ovom delu je gramatika iz 1587. prvi gramatičar čiju je pažnju osvojila pravilnost glasovnih zakona. prema tome moguće je izgraditi univerzalnu gramatičku teoriju koja bi odgova­ rala suštini svih jezika sveta. prvi vesnik budućih vekova. Zvegincev . Metod jezičke analize primljen je od Arabljana. Opširnije informacije v.. holandskog. Tek. ital. Osnovna obaveštenja pružaju: Bloomfield-Language (odeljak »The Study of Language«). 2 0 Pod naslovom: »Institutiones grammaticae anglo-saxonicae et moeso-goticae«. koji se \j2 ima kao najstariji jezik — ovo u vezi sa biblijskom pričom o potopu i Noj u). U to doba su u velikoj modi i etimološke studije. pa frizijskog. latine et hebraique a l'epoque de la Renaissance«. 23—54). opšteljudska. 39.« (v. * i 37. sastavljenih po cpštim logičkim principima). već na kojem drugom indoevropskom jeziku (što dalje ka X IX veku ovo je interesovanje sve intenzivnije). U XVI veku npr. Pojam o korenu reči prenesen je iz te tradicije u indoevropsku gramatiku” . Već tada zablista usamljeno ponegde neka originalna lingvistič­ ka misao. piu: lat. međutim.Biblije.' 36. a na francuski 1796). Leiden 1951. Nažalost. Leiden 1968. »Ancient and Mediaeval Grammatical Theory in E u r o p e . u Engleskoj pet izdanja. Robins. Ta sredina je bila najdostojnije reprezentovana radovima poznatog gramatičar­ skog centra Port Royala. Sanctius). univerzalnih. dakle. Jedna od takvih gramatika je i delo En­ gleza Jamesa Harrisa: »Hermes or a Philosophical Inquiry Concerning Language and Universal Grammar« (objavljeno 1751) koje je bilo ne­ obično popularno kod savremenika (deživelo je do 1794. V.. Arnauld). mada su njihovi radovi đoživeli širi publicitet u Evropi tek mnogo docnije i nisu. Tada se filološki metod počinje primenjivati i na druge oblsfsti — u istoriji književnosti. u ispitivanju narodnih običaja. (izdata u Salamanki) koja je ostala poznata pod nazivom Minerva (autor F. Bibliografske napomene — PERIOD OD RENESANSE DO KRAJA XVIII VEKA 38.Istorija jazyk. izašla čuvena gra­ matika »Grammaire generale et raisonnee« (autori: Cl.

na str. »An Introduction to General Linguistics«. I (str. Tagliavini. Bruxelles 1963 (v.. Kukenheim. 151— 173). G. Š. »Les theories du language en France de 1660 a 1821«. Pariš 1929. grčki. V. »Storia della Linguistica«. Harris Hermes«). Otto Funke. 2 5 S. »Histoire de la linguistique des origines au X X e siecle«. G. postojale su i druge. U XVIII veku se intenzivno razmišlja o poreklu jezika2 1 (osim hipoteze o hebrejskom kao najstarijem jeziku čovečanstva posle potopa — v. « (133— 139) i »The Philosophy of the French Enlightenment. danas nepostojećeg 2 1 Pitanjem porekla jezika bavio se i poznati Johann Gotfrieđ von Herder (1744— 1803) razvijajući za svoje doba progresivne ideje (jezik po njemu nije prosto božja tvorevina. sa sansk ritom. holandskog. VIII. kritički prikaz ove knjige u Journal of Linguistics Vol. izražavao uverenje da su se svi jezici sveta razvili iz njegovog. i komparativno proučavanje ugro-finske grupe jezika (za ovo je naročito zaslužan bio Mađar S. of Pennsylvania Press 1944. Philadelphia. Uticaj engleskih filozofa XVII veka.tralo se da krivicu za promene koje je tokom vremena pretrpeo latinski snose gramatičari — zahvaljujući njihovoj nedovoljnoj bud­ nosti »prostota« je uspela da iskvari jezik (inače se jezik po sebi ne bi promenio). »Les Grands Courants de la Linguistique Moderne«. New York 1966. kritično izdanje dela »Grammaire generale et raisonnee ou La grammaire de PortRoyal« (I tom sadrži faksimil trećeg izdanja od 1676. Zvegincev — Istorija jazyk. Francis P. Bibliografske napomene 46. Harnois.). 26 27 . Godine 1966. Ticalo se upoznavanja evropske nauč­ ne publike sa jednim dotle nepoznatim indoevropskim jezikom. . »Esquisse historique de la linguistique frangaise et de ses rapports avec la linguistique generale«. postali iz zajedničkog. manifestovao se u zainteresovanosti engleske gramatičarske sredine za govorni jezik (što je sasvim novo u istoriji je­ zičkih studija). Maurice Leroy. ticalo nekog »egzotič­ nog«. »Theories on the Origin and Formation of Language in the Eighteenth Century in France«. Iz ovog njegovog tvrđenja nije se neposredno izrodila epoha komparativne lingvistike. Izvori osnovnih informacija: Bloomfield — Language (odeljak »The Study of Language«). u žaru patriotiz­ ma. izdavač je Herbert E. Već u drugo izdanje ovog rečnika. objavljeno je u Stuttgartu novo. međutim. »The Philosophy of Symbolic Forms« (v. psihologa i pragmatičara. 35—50). Chomsky. godine. isto toliko proizvoljne hipoteze i pre XVIII veka). jezika. Bologna 1963 (v. Univ. »Studien zur Geschichte der Sprachphilosophie«. V. Ipak je Jonesova^teori^a'^pripremila evropsku lingvističku misao na sledeći istorijski trenutak komparativnih''jezičiđh studija. počinju naglo širiti i znanja o raznovrsnosti jezičke strukture. L. P. gotski i (verovatno) keltski najbliži rođaci. § 36. § 53). Dinneen. i: N. uključeno je još 80 jezika (od kojih su neki bili sa teritorije Afrike i Amerike). § 50. odeljci: »The Position of the Problem of Language in the System of Empiricism. kao i veoma obavešten.2 2 Tada se. 8— 14). . « (139— 147).2 4 44. Brekle). 2 4 Kada je objavljen čuveni Adelungov rečnik — v. Leiden 1966). 2 2 Holanđanin Goropius Becanus (XVI vek) je npr. Bern 1928 (I deo: »Zur Spraehphilosophie des 18. ona je naišla nešto kasnije (v. još i Ernst Cassirer. latinski. Pariš 1967 (v. »Affinitas linguae hungaricae cum linguis fennicae originis grammatice demonstrata«. Gottingen 1799. . Pallas je (u periodu od 1787— 1798) izdao u Petrogradu neku vrstu rečnika od 2§5 reči na 200 različitih jezika Evrope i Azije pod naslovom »Linguarum totius orbis vocabularia comparativa Augustissimae cura collecta«. Opširnije podatke potražiti u Arens — Sprachwissenschaft (str. § 15). empirista i induktivaca. V. 58— 132). Francuski racionalizam iz vremena enciklo­ pedista (1751— 1777) samo je favorizovao logičko prilaženje jezičkim faktima i podupirao težnje ka univerzalizaciji gramatike. Njegova studija »Ober den Ursprung der Sprache« (objavljena 1772) imala je velikog odjeka kod savremenika. Filozofske ideje X V III veka imaju direktnog odjeka i u jezičkim ispitivanjima. neindoevropskog jezika. uostalom. na str. 45. P.2 3 a prve decenije X IX ta se cifra popela $a oko 500. »Cartesian Linguistics: A Chapter in the History of Rationalist Thought«. 21— 24). 43. Još su u XVI veku počeli pristizati u Evropu prvi. . Georges Mounin. a II tom varijante teksta i različite napomene. New York 1967 (v. 41.2 5 1751— 1830). uostalom. Gyarmathi. y 42. Prvi veliki sanskritolog bio je Englez William Jones (1746— 1794) koji je utvrdio da su sanskrit. na str. primi­ tivni opisi nekih američkih i filipinskih jezika (izveštaje su slali španski misionari). -> . Najvažnije otkriće nije se. koje je dopunio Srbin Teodor Janković-Mirijevski (1790/91). Kuehner. Leyde 1962 (drugo ispravljeno i dopunjeno izdanje izašlo je u ediciji »Publications romanes de l’Universite de Leyde«. Gyarmathi. Krajem XVIII veka otpočelo je. čovek razvija jezik iz svojih unu­ trašnjih potreba i si. JahrhunđefFs: J. 2 :1 Po nagovoru filozofa Leibniza a pod pokroviteljstvom ruske ca­ rice Katarine II. na str. 116— 151). Pred kraj XVIII veka znalo se već ukupno za oko 200 jezika.

H. Stuttgart 1965. Brekle. »Herder’s Ursprung der Sprache«. str. Dinneen.No 1. P. »Die Bedeutung der Grammaire generale et raisonnee — bekannt als Grammatik von Port-Royal — fiir die heutige Sprachwissenschaft«. Lin­ guistics and English ( = Report of the 17th Annual Round Table Meeting on Linguistics and Language Teaching No 19. Bližu sliku o najvažnijim pogledima na jezik tokom XVIII veka daju radovi: Edward Sapir. 1907/8. 1967. J. Indogermanische Forschungen 72. 106— 146. 1969. 1— 21. izdanje F.Problems in Semantic History of Linguistics. »Concepts of Language Underlying the 18th Century Controversv ahout the Origin of Language« . str. Washington 1967. str. 165— 187 (autor Vivian Salmon). »Uber den Ursprung der Sprache« (pogovor Karla Koniga. Mo­ dem Philology 5. E. Viertel. 109— 132). 125— 150). J E Z I Č K A ISP IT IV A N JA U XIX VEKU 28 . V. str. i Johann Gottfried Herder.

Jones još 1786.2 indoevropskog jezika a ipak znatno raz­ ličitog od grčkog i latinskog (na kojima su dotle izgrađivani lingvi­ stički pojmovi). Otkriće sanskrita. Hermann Paul): nema nauke o jeziku bez istoricizma (v. § 53. zaslugom F. napisao (za »Institut frangais«) memorandum o to­ me da postoje upadljive srodnosti među rečima sanskrita i latinskog. prva inte­ resovanja za istoriju nacionalnog jezika razvila su se početkom X I X veka u Nemačkoj u vezi sa tadašnjim romantičarskim oduševljenjem za na­ cionalna obeležja.UVODNE NAPOMENE 47. Francuz Coeurdoux. Treba se ovom prilikom podsetiti i na činjenicu da je jezuitski misionar. i nije odigrao ulogu koja bi se očekivala. Inače. Ovim je prekinuta tradicija jezičkih proučavanja XVIII veka po kojoj je glavni akcenat pažnje ležao na traganju za univerzalnim. domelo je nove poglede na jezičke fenomene. ukazao na vrednost proučavanja san­ skrita (v. davalo je izu­ zetnih mogućnosti za uočavanje istorijske perspektive. njegov je memorandum objavljen tek 1808. sve jezičke studije budu postav­ ljene na teorijsku osnovicu uverenja (koje je eksplicitno formulisao veliki teoretičar mladogramatičarstva. 48. bila je 1 Ovo najpre i najviše u okviru romanskih studija: poznavanje la­ tinskog. još 1767. § 98). koja je obeležila speci­ fičnim tipom rada prve decenije lingvistike X IX veka. § 44) neposredan kontakt evropske lingvističke javnosti s ovim jezikom ostvaren je tek kasnije. nove probleme pred nauku i stvaranje nove discipline — uporedne gra­ matike. Lingvistički početak X IX veka odlikuje se onim što je ostalo uglavnom i karakteristika lingvistike X IX veka u celini: interesovanjem za konkretni jezički fakat. Već prvih decenija X IX veka počinje se razvijati istoricizam u ispitivanjima jezičkog fenomena1 da sedamdesetih i osamdesetih godina. Epoha komparativnih jezičkih studija. 2 Mada je W . iz kojeg su se vremenom razvili romanski jezici. 49. logičkim strukturama u jeziku. 31 . Nažalost. Boppa — v. u eri mladogramatičarstva.

54. kada su se pojavili mladogramatičari (v. IV tom 1817. u prve dve decenije. Knjiga se smatra prvim udžbenikom uporedne gramatike. J e z ic r 's e T tliS lI E !^ p o geografskom momentu. Tek krajem X IX veka. otpočela epoha procvata semitske lingvistike). mit dem Vater unser als Sprachprobe in beinahe fu^&ui/dert Sprachen und Mundarten«. (Tu Rask. A tom 1809. Upotrebio ga je još Friedrich Schlegel (1772 do 1829) u radu »Uber die Sprache und Weisheit der Inder«. Zend. EPOHA PRVIH KOMPARATISTA f 53. Za nas Jugoslovene od naročitog je značaja činjenica da je Adelung i m a o progresivne ideje o potrebi saglasnosU izm eđ« pravopisa_i izgovora zato što je njih prihva­ t i o slovenački slavista tfernej IJopitar.3 pobudio interesovanje ža dcatle-nepoznate jezičkeJipov« stim u lira o . Mada se ukazuje na poznatu srodnost između persrjsfeog i germanskog. Kopitar nije uspeo da sa ovakvim principima prodre uTštOverračKoj sredini.o jedinstvenoj. Heidelberg 1808. do­ duše. pokazuje da postoji pravilan odnos u zvucima ger­ manskih reči prema zvucima u odgovarajućim rečima drugih indoevrop­ skih jezika: Germani imaju npr. indoevropskoj jezičkoj poro­ dici. § 60). sedamdesetih godina. hamitskih. Nedostatak ovakve koncepcije lišio je Danca Rasmusa Kristiana Raska (1787— 1832) Boppove slave. Griechischen. njihovi su radovi bili od presudnog uticaja na formiranje osnovnih lingvističkih koncepcija mnogih generacija. 3 3 Rečnik (koji je izdao Johann Christoph Adelung uz s a ra d n ju i drugih lingvista. Manje su se interesovali pitanjem srodstva drugih. Tada je komparativno-istorijski metod dobio najzad punu sistematičnost. nedostaje čvrsta koncepcija. nadahnut poznavanjem neindoevropakih jezičkih struktura: veliki W. i pre 1816. 51. U rečniku se nalazi pregled svih u to vreme poznatih jezika sveta uz ukazivanjc^na njihovu strukturu i srodnost i s osvrtom na mnoge ranije'Tffi'gvističke radove. Ta dela se mogu dopunjavati ili korigovati. god. pored ostalog. najviše Vatera. Najvažniji razvojni trenutak došao je.veoma plodna. godine. pojedince na opštelingvističke meditacije. Boppova izvanredna zasluga.. von Humboldt (v. međutim. pored ostalog. Nemac Frar^Bopp^(1791— 1867) smatra se ostnivačem komparativne gramatike? Godina 1816. persischen und germanischen Sprache«. posle dešifrovanja asirskih tekstova. Glavnim Boppovim delom smatra se međutim knjiga u tri toma (objavljeno u periodu od 1833— 1852) sa naslovom »Vergleichende Grammatik des Sanskrit. To je doba velike ekspanzije Evropljana na druge kontinente. Dok je u XVIII veku preovladavala logička koncepcija je­ zika. § 68). Armenischen. lateinischen. rigoroznost i solidnu teorijsku fundiranost. Litauischen. izdato u Ber­ linu: I tom 1806. Iz redova komparatišta izašli su i prvi teoretičari jezika u čijim su shvatanjima našli svoj neposredan otklik pravci mišljenja karakteristični za dati razvojni trenutak nauke u celini: Schleicher i njegova škola (v. § 93). 5 Izraz uporedna gramatika (vergleichende Grammatik) javlja se. ugarskih i altajskih jezika). čvrsto postav­ ljena. Adelungov je rečnik u svoje vreme uticao u pravcu širenja naučnih horizonata. Posebni značaj imala je rjegova studija o severnoislandskom jeziku (»Undersogelse om det gamle Nordiske eller Islandske Sprogs Oprindelse«) objavljena 1818. § 80). Lin­ gvistički »psihologizam« ima svojih eminentnih predstavnika već pedesetih i šezdesetih godina (v. Mlađogramatičari su ostavili za sobom dela ozbiljna. § 44). Jones (v.0 4 U studiji:_ »trber das Conjugationssystem der Sanskritsprache in Vergleichung mit jenen der griechischen. ali ostaje činje­ nica da u njima leži osnovni fond studiozno sakupljenih znanja o istoriji indoevropskih jezika.~i" pored svih svojih nedostataka. Jezički stručnjaci su najviše bili preokupirani ispi­ tivanjem srodstva indoevropskh jezika. leži u tome što je prvi shvatio da pitanje međusobnih odnosa^lnidofivropskih jezika moze pojtati^_predmet-4 >osebnih naučnih . 52. Lateinischen. Napisao je. mada je Rask radio kom­ parativnu jezičku analizu otprilike kad i Bopp.studija. ali je uticao na Vuka Karadžića koji i h je primenio u srpskom pravopisu. ® Rask je bio poznavalac mnogih jezika. Drugi deo ove studije (koji je. kada je Bopp izneo pred lin­ gvističku javnost jezički materijal sanskrita u poređeniu sa nekim drugim indoevropskim jezicima1 ostaje istorijski datum:5 "'tada J e ' otpočela ne samo komparativna epoha u lingvistici već i sama lingvistika kao organizovana. grčkog i latinskog. Već je A delunpovj^enik. O tortne je govorio još u XVIII veku W. otpočinje era ozbiljnih studija neinđoevropskih lingvističkih problema (tada je npr. u stvari. tada takođe već dosta poznatih jezičkih grupa (semitskih. zapažen rad o finsko-ugarskoj jezičkoj grupi. Altslavischen. f prema latinskom p — father / pater). Evropa je u X IX veku bila upravo zasuta lingvističkim! podacima sa najrazličitijih strana sveta. Gotischen und Deutschen«. samostalna naučna disciplina. međutim. tek pred kraj veka. u nemačkom prevodu lingviste Vatera. javio se upravo na početkft stoleća. dotle se lingvistička teorija X IX veka odlikuje prvenstveno uvođenjem psiholoških kriterija u analizu jezičkog fenomena. 32 33 . Jedan od lingvista izuzet­ no darovitih za jezičETteorijuT^ačetrnk opštelingvističkih studija. I pre Boppar s^ znalo za sanskrit i njegovu srodnost sa drugim indoevropskim jezicima. što je đonelo neminovno novih lingvističkih saznanja. čak i nešto ranije. 50. III tom 1812— 1816. ali i Hurnbolđta) nosio je naslov »Mithridate^oder Allgemeine^Sprachenkunde. Ipak'. što im daje neosporivu vrednost.

uveo ie komparativnoistorijski metod u klasičnu filologiju. Brugmann i A. 55. do 1875. Iz njihovih redova izašli su i prvi teo­ retičari jezika. Leipzig 1908 (V izdanje. naročito ne onda kada se radilo o konsonantima u unutrašnjosti reči. »Einleitung in das Sprachstudium«. Objašnjavajući da se etimološke ispi­ tivanje tiče traganja za starijim jezičkim formama (a ne za njiho­ vim prvobitnim. docnijlTsirprerasle u značajnu naučnu disciplinu — bn?. poslednja. k odgovora gotsko: i>. Mada insistira na međujezičkoj srodnosti. Jahrhunđerts«. k (primer: caput / got. engleskog. ruski prevod iz 1938: » I s t o r i j a j a z y k o v e d e n i j a d o k o n c a XIX v e k a « ) . h. udario temelj studijama keltske jezičke grupe.Zato što je inače u mnogo prilika odlučno insistirao na primen! istorijskih kriterija u jezičkom proučavanju.getrnanskihjcensonajiata prema odgovarajućim konsonantima drugih indoevropskih-jezika utvrđujući postojanje određene zakonitosti u manifgstaciji tih ođnosar-fostalo u lingvistici poznato pod terminom Grimmov zakon). a prvo sistematsko proučevanje slovensl5h~glasovnih pojava Rus A. Raska mnogi smatraju začetnikom dijahronične ( = istorijske) lingvistike. Streitberga. kojima je pna^podštreE^oIIoš Kopitar. § 60). 9 Prvu istorijsko-komparativnu fonetiku slovenskih jezika (i uopšte prvu knjigu takve vrste koja bi se ticala neke od indoevropskih jezičkih grupa) Vostokov je objavio 1820.---------------^ sobnih uticaja balkanskih jezika različitog porekla. autor čuvene »Nemačke grama_ tike«7 koja mu je stvorila renome utem^JJačaTiemačke lm^vfetjke. »Schleicherovci« (August Schleicher i njegovi uče­ nici — v. četvrta 1837. u stvaTiTire' obraduj e samo problematiku nemačkog jezika. »Sprogvidenskabens Historie«. koje je. u prerađenom izdanju 1822. do 1829). &. do 1856) j^7~objavTJwanj5Tfrsvoje~»Grammatica Celtica« (1853).konis^ž~lTt~^ifcanotQixijM . Johann Kaspar Zeuss (1806.g ramatike doživeo širu popularnost) nosi naslov »tlber die thrakische Sprachklasse« (Iialle 1822). latinskog. objavio svoje etimološke radove koji su obeležili izrastanje jedne posebne. 10 Miklošič je. 58. Grimmov zakon se nije uvek potvrđivao. već daje komparativni pregled gramatičkih ka­ rakteristika germanske jezičke grupe fgotsfeogj^jiemačkog. na veze između german­ skih jezika. treća 1831. Prvo komparativno ispitivanje slovenskih jezika izvršio je Čeh J. grčkom: (p. u antičko doba). do 1836. izđato u okviru poznate publikacije koju su osnovali K.9 Za razvoj uporedae. godine pod naslovom » R a s s u ž d e n ie o s l a v j a n s k o m j a z y k e « . autor čuvenog dela »Grundzuge der griechischen Etymoldgle« (1858— 1862). izvornim oblikom i značenjem — kako se to radilo npr. t. veoma zaslužan za istraživanje. t. baltičkih i slovenskih jezika (sanskrit nije uzet u obzir).* 56. V. U predstavnike epohe prvih komparatista spada i August Friedrich Pott (1802— 1887) koji se smatra osnivačem naučno po­ stavljenih etimoloških studija. delo obuhvata uglavnom sve oblasti gramatike. Kopenhagen 1902 (nemački prevod H. U drugom izda­ nju prverTrnjige (l8a2. umnogome doprinelo razvijanju istorijske perspektive uopšte u jezičkim studijama: »Grammatik der romanischen Sprachen« (objavljeno u periodu od 1836— 1844). ruski prevod od 1904. »Ge­ schichte der indogermanisehen Sprachwissensehaft seit ihrer Begriindung durch F. Pott je u periodu od 1833. Bibliografski podaci 59. Tbomsen. Rani komparatisti nisu samo pioniri naučnog metoda u lin­ gvistici. 1 1 Po svojoj— naučnoj orTjentaciji u ovu grupu zaslužnih slavista svrstava se i »patrijarh slavistikg«_oniggaJzremena — J3rvat~Vatroslav Jagić (1838— 1923). Georg Curtius (1820— 1885). haubiP). X. holandskog. U ovorti svom delu Grimm. Delbriick. Theodor Benfey. pod rukovodstvom W. uostalom.J2ojjffi^sky (i753. slovenskih jezika od fundamentalnog je značaj a_JaikrTjlafgvijfvanj e dela Slovenca Franje M iH ošiča^-^Fr^z^lIH osichlSlS— 1891): »Vergleichende Grammatik der Slav-ischen Sprachen« (u periodu od 1852. Docnije je Grimmov zakon dopunjen Vernerovim (v. g. Bopp« (kolektiv autora. »Geschichte der Sprachwissenschaft und orientalischen Philologie in Deutschland«. izdat u Petrogradu: » V v e d e n i e v i z u č e n i e j a z y k a « ) .1 1 57. d. ' 8 Latinskom: p. Jakob Grimm (1785— 1863) je npr. d. U njoj se ukazuje. Romanistika je definitivno utemeljena klasičnim delom Friedricha Dieza (1794— 1876). sa izuzetkom sintakse.und Altertumskunde). Thumb: Grundriss der indogerma­ nischen Sprach. Oni su doneli i prve detaljnije informacije o materijalu različitih indoevropskih jezika ocenjujući ga prvi put u širem preseku međusobnog poređenja. x —■ gotsko: b. § 97). — — " 3' 34 / 35 . B. Te studije. latinskom: b. Epoha komparatista obeležena je mnogim slavnim imenima. Pollaka: »Geschichte der Sprachwissenschaft bis zum Ausgang des 19. četvrta knjiga t i č e s i n t a k s e i još uvek je u upotrebi kao dragocena zbirka materijala). Rask ipak još nema dovoljno iskristalisan pojam o indoevropskoj porodici jezika. Vostokov (1781— 1864). pored ostalog. plodne grane lingvističkog ispitivanja. Leipzig 1916. Miinchen 1869. frizijskqg_j-sikandmavskih_jegika). g — gotsko: p. Halle 1927. grčkog. druga knjiga 1826. pored ostalog. 7 »Deutsche Grammatik«: prva knjiga 1819. godine) Grimm unosi i sistematski pregled odiaosa^.

lezikJe_. na str.na rekonstruisanom indoevropskom prajeziku). Cambridge Mass. § 200. »Les Grands Courants de la Linguistique Moderne«. u vidu grananja stabla. 1931. Postoje tri osnovna jezička tipa: korenski jezici (kakav je npr. P. Bopp.1 3 64. mađarski jezik: gramatičkrodnosi obeležavaju se sistemom »prilepaka« — stavljanjem posebnih. kao i čovek. Pregled postignutih rezultata u oblasti komparativnih jezičkih studija daje A. Mounin. »Introduction a l’etude comparative des langues indo-europeennes« (III izd. Schleicher. antologija naj­ važnijih lingvističkih tekstova pisanih u X IX veku: »A. poslednje izdanje 1962). G. 206. srpskohrvatski. »An Introduction to Romance Linguistics. Beitrage zur vergl.1 4 Schmidt je utvrdio da se jezičke ^«04JaGije-(^= novine. Bologna 1963. radovi autora kao što su R. I (str. svetu biljaka. »Die Verwanđtschaftsverhaltnisse der indogerma­ nischen Sprachen«. odnosno »pedigree« teorija). Sprachforschung. Waterman. Među prvima koji je posumnjao u Schleicherovo »jezičko stablo« i podrio celu teoriju bio je Schleicherov učenik Johannes Schmidt (1843— 1901). pošto su oni nesumnjivo univerzalni. tj. »Storia della Lingvistica«. reči imaju određenu fleksiju_= sistem nastavaka za obeležavan je gramatičkih odnosa). živi neko vreme. Oko sredine X IX veka duhove evropskih intelektualaca uz­ buđuje velika novost sa polja bioloških nauka: Darwin je argumentovano izneo svoju slavnu teoriju o evoluciji vrsta.«. Nemac August Schlei­ cher (1821— 1868). »Eine Fabel in inđogermanischer Ursprache«. čiji je razvojni put određen opštim biološkim zakonima evolucije: jezik se rodi. ruski prevod iz 1938: » V v e d e n i e v sravnitel’ noe izučenie indoevropejskix j azy k o v«). 1 4 V. Grimm idr. za svako novo značenje. Kod mnogih se javlja uverenje da principe evolucije koje je Darwin utvrdio na živim bićima treba uočiti i u ostalim oblicima životne stvarnosti. Oyakvo shvatanje zastupao je u lingvistici profesor Jenskog univerziteta. kineski. 193 do 196. mada je izazvala i kritičke osvrte. po Schleicheru. Indiana. — Pariš 1912. izdavač i prevodilac W. »Sprogvidenskaben i det Nittende Aarhundređe: Metoder og Resultater«. G. Itš Schools and Scholars« (preveo John Orr. J. ponikle u jednoj govornoj sredini. — odnosijneđlLJeelma-nheležavaju se određenim redom slaganja korena~ reči). Meillet. ima »genealoškoustablo. Za. kasnije i taj mlađi jezik bio nastavljen nekim svojim izdankom. a poznata je i pod terminima »Stammbaum« teorija. »Histoire de la linguistique des origines au X X e siecle«. Iorgu Jordan. Zagreb 1958. London 1937). već 1 2 A . razvilo mnogobrojno potomstvo' srodnika (otuda se Schleicherova teorija naziva teorijom biološkog naturalizma u lingvistici. Chicago 1963. 14— 16). 1 3 U sličnom smislu naivna mada drukčije stil'izovana shvatanja o »stadijumima« jezičkog razvoja propagirao je u X X veku sovjetski lin­ gvista Marr — v. Značenje reči leži u korenima reči i tu ga možemo uvek otkriti 63. »Uvod u opću lingvistiku«.Schleicliera. »La methode comparative en linguistique historique«. Jezik je prirodan organizam i njegov razvitak ima u prin­ cipu iste one oblike koje zatičemo i drugde u prirodi.1 2 Njegov komparativno-istorijski jn etgd izvirao je iz koncepcije da je jezik živi organizam. ne šire dalje. Schleicher je bio komparatista po osnovnoj lingvističkoj orijentaciji. Osnovne podatke jasno izložene daju i knjige: Zvegincev — Istorija jazyk. Bruxelles 1963. Schleicherova teorija je bila među savremenicima veoma zapažena. objavljena je. životinj­ skom svetu. I . 62. Schleicher u »Compendium der vergleichenden Grammatik der indogermanischen Sprachen« (Weimar 1861). »Perspectives in Linguistics«.H. F. da život drugom. str. Tagliavini. Godine 1967. Pedersen. stoje u neposrednoj zavisnosti od dostignutog stup­ nja^ razvitka i direktno odgovaraju (po istom redu) osnovnim obli­ cima zemaljske stvarnosti: svetu kristala. J. A. 5. Bd.. Bloomfield — Language (str. Schmidt. A. nove oso­ bine). Oslo 1925. u druge sre­ dine.misao izražena u zvucima: niti ima jezika bez mišljenja niti mišljenja bez jezika. na osnovni oblik reči) i fleksivni (npr. BIOLOŠKI NATURALIZAM U LINGVISTICI 60. Meillet. nezavisan od čoveka. Reader in Nineteenth Century Historical Indo-European Lingvistics«. Kopenhagen 1924 (engleski prevod Johna Webstera Spargoa: »The Discovery of Language: Lmguistic Science ip. kako j§ Schleicher zamišljao. Lehmann). Sreten Živković. the Nineteenth Century«. Weimar 1872. na engleskom jeziku (u Bloomingtonu. u vidu pravilnog grananja. pored ostalog. dodatnih jezičkih formi. jezik. Maurice Leroy. John T. prapretka od kojega se. Rask. 25— 17). Ova tri tipa. aglutinativni (npr. 1868. 61. Tu se nalaze. mlađem jeziku koji ga vremenom smenjuje da bi. ali se interesovao i za probleme rekonstrukcije indo­ 36 evropskog prajezika (poznato je da je čak pokušao da sastavi jednu _basnu . Pariš 1957.

zastupao je i poznati oksfordski profesor Maks Miiller (1823— 1900). v. Graz 1900 (preštampano u Schuchardt-Brevier. »Die Darwinische Theorie und die Sprachwissenschaft«. M o s k v a 1959. uslovljene nekim zakonima prirode koji nisu pod kontrolom ljudske volje. 395. Hopkins). s jedne strane. za Schleicherovu teoriju bitnom detalju: nije pridavao jeziku svoj­ stva živog. Predstavnici biološkog naturalizma u lingvistici zaslužni su za skretanje pažnje na govorni jezik (pošto se u okviru govornog jezičkog fenomena mogu. Weimar 1863. M o s k v a . i z d . tri susedne . pošto na prošlost jezika treba gledati ne kao na istorijsko zbivanje već kao na spontani proces izrastanja koji je svojsten svakoj prirodnoj pojavi. 1-954/55. V. bila su primljena sa najvećim interesovanjem (nekoliko puta su objavljivana u Engleskoj. Najveći teoretičar lingvistike X IX veka bio je Nernac Wilhelm von Humboldt (1767— 1835). 65. tako da njemu u ovome pripada sva slava.L e n i n g r a d . smatra se Osnivačem ovste linavistike (= discipline koja ispituje siuštinu jezičkoi~ienomena_ila“^falr. u trećem — i B i C."~Šch1eicherove ideje. od Schleicherove koncepcije u jednom.govorne oblasti nikad neće poznavati apso­ lutno isti ili apsolutno različit inventar jezičkih osobina: novona­ stala osobina će u jednom slučaju preći granice oblasti A i zahvatiti oblast B. Bonn 1848. Radi ilustracije svojeg shvatanja Schmidt je naveo nekoliko izoglosa ( = granice prostiranja jedne jezičke osobine) na osnovu kojih se po vežu ju. V. 38 . V. »August Schleicher und einige Richtungen der heutigen Sprachwissenchaft«. D e s nickaja. 337. uostalom. Compendium der vergleichenden Grammatik der indogermanisehen Sprachen«. u drugom slučaju —* zahvatiće C. Miiller je veoma zaslužan za popularizaciju ideja biološkog naturalizma među savremenicima. Odstupao je. a u četvrtom inovacija neće uopšte prelaziti granice izvorne oblasti A (izlažući detaljnije svoje ideje Schmiđt se služio shemama koncen­ tričnih krugova. Zvegincev — Istorija jazyk. »HUMBOLDTIZAM« U LINGVISTICI (TEORIJA »WELTANSCHAUUNGA «) 68. U knjizi Portraits of Linguists I dati su biografski podaci o Schleicheru (str. . vol. Schuchardt (v. A. a s druge strane — sanskrit i grčki. W. i H. Weimar 1865. nekad manje govorne oblasti. « (v. do 368. Slagao se i u određivanju odnosa jezika i mišljenja: jezik je i za Mullera nepoisredan organ ljudske misli. IV. Njegova predavanja iz te oblasti (»Lectures on the Science of Language«). prihvatili su u osnov­ nom obliku najreprezentativniji predstavnici lingvistike X IX stoleća — mlađogramatičari. ističući đa jezik ostaje neraz­ lučivo vezan za ljudsku govornu aktivnost (neponovljivo je ono što se izrekne: govorni fenomen umire upravo onog trenutka kad biva izrečen). do S99. međutim.'/ / tima najrazličitijih jezika). a prevođena su i na druge jezike). 4. po tim njegovim »talasima« i sama teorija je u nauci ostala poznata pod imenom teorije talasa). 1 5 Slične ideje o prostiranju jezičkih inovacija imao je. »Einleitung in das Sprachstudium« (v. autonomnog organizma. po njihovom shvatanju. § 59). Njihovu ideju o stihijnom karakteru jezičke evolucije. bivaju zahvaćene nekad veće. »Voprosy izučenija rodstva indoevrop e j s k i x j a z y k o v « . Thomsen. Miiller se slagao sa Schleicherom u tome da lingvistici treba dati mašto u okviru prirodnih nauka. najjasnije uoča­ vati manifestacije prirodne veze jezika i mišljenja). » P r o b l e m a j a z y k a k a k p r e d ­ m e t a j a z y k o z n a n i j a « . 66.1 5 Prema forne. Bonn 1850. Schleicherove radove: »Sprachvergleichenđe Unte-rsuchungen: Zur vergleichenden Sprachgeschichte«. Leipzig 1866/67 i »Ober die Klassifikation der romanischen Mundarten«. Schmidt) i Mulleru (str.da je njihov nalet sličan udaru vođenog talasa. I (str. Pisani. »Geschichte der Sprachwissenschaft. »kentumsku« i »satemsku«. 1955. A. autor E. Delbriick. . Weimar 1861— 1862. Bibliografski podaci 67. Lingua. § 59). »tiber die Bedeutung đer Spra­ che fiir die Naturgeschichte des Menschen«. u modifikovano] stilizaciji. V. autor J. § 108) — v. § 113). U oba slučaja Schmidtove izoglose soku liniju koja deli ^indoevropske jezike na dve glavne grupe. njegove studije »Der Vokalismus des Vulgarlateins«. V takođe: B. pprmanska i_bnltisko-slovenska jezička grupa u jedinstvenu fami­ liju. A N SSSR. S. Ipak je tek Schmidt teoriju talasa u potpunosti postavio i razradio. C i k o b a v a . održana na Oksfordu u periodu od 1861— 1863. 89— 104). »Die đeutsche Sprache«. Bonn 1859. u zavisnosti ođ slučaja. 374— 395. Modema dijalektološka proučavanja su dala nove potvrde SchmiđtovoJ Hipotezi. »Linguistische Untersuchungen: Die Sprachen Europas in systematischer Ubersicht«.

skolastičkom šablonu. Po H um ­ boldtu. str. H um boldt se izjašnjavao protiv univerzalne-gram atike. istoriju jezika treba najtešnje p o v e ­ zivati s istorijom nacionalne kulture.: W. zato se i sama Hurnb oldto v a teorija najčešće n a ­ ziva teorijom »Weltanschauunga«).76. raere izgrađehostiTežIka (Hurnboldtov izraz: »Vollendtmg«-). u stvari. W.i ri i om i ormo ga naroda stoji i stečen razvijenosti njegovog jezika-J?rem a tome. § 49). o kojoj su kasnije ras­ pravljali m nogi em inentni predstavnici jezičke teorije (posebno pred­ stavnici »psihološke lingvistike«. ističući da gram a­ tička pravila treba izvlačiti induktivno. § 89): pod unutrašnjog jezičkom formom treba razum eti specifičnost psihološke strukture datih govornih predstavnika od koje jieposred10 V. Reichenberg 1924. N ije čaksm atFačT ni to da bi indoevropski jezici zasluživali v iše naučne pažnje od drugih jezičkih familija-. U vezi sa svojom opštom koncepcijom jezika. dakle n a posm atranje jezika prcseku (v.nosit teži obavezno ka sjed i­ njavanju sa zvukovnim ( = govornim) fenom enom. Insistirao ie posebno na vezi jezika a m išljenjem : in telek tu alna~~de!at. »trber đie K aw i-Sprache auf der Insel Java«. »Innere Sprachform. Funke. N ap rotiv^ n jegova pažnja je bila usm erena p rvenstveno na uočavanje jezičkih stanja specifičnih za dati vrem enski period. 41 40 . O riginalnost Humboldtov'og naučnog talenta ispoljila se i u njegovom m etodu ispitivanja kao i u teorijskim pogledim a. Tada j e Hum boldt prvi put izneo pred javnost svoje osnov­ ne poglede na jezik.-----71.~HJ ~vezr~s tTm je i njegova teorija o m isli sa zvucim a ne m ože sv et predstava da pređe vi svet pojm ova. podsećanjem na činjenicu da se ljudi m eđusobno teško razum eiu u potpunosti. iz­ građene prem a klasičnom. recimo'. juna 1820. razvoja. To. P oredenie jezika vršio— ie-an alitički.. isticao je Humboldt. n e ergon ) naglašavajući da je statika u jeziku sam o prividna. Marty Sprachphilosophie«.proizlazi upravo otuda.69. ne ulazeći neposredno u pitanje genetičkog srodstva. V elikim događajem svoga vremena b ilo je Humboldtovo predavanje održano 29. kulturom i n-pštom idejnom__-Qriienl. Ovakva sim plifikacija realnih fakata proizašla je iz čihjenice da Humboldt nije dovoljno razliko­ vao pojave koje se tiču obrazovanja leksike i frazeologije od spe­ cifičnih uslova koji regulišu razvoj fonoloških i m orfoloških feno­ mena. unutrašnjoj form i ( » gprrn«) jezika. b ez^združenosti ti:' nem a p rav og_ mišljenj a. 74. U n eposrednom odnosu sa m entalitetom . Svoju teoriju o tom e da je jezik svojevrsna em anacija duha Hum boldt je potkrepljivao. spoljašnji izraz jedn e »unutrašnje forma« k ola otkriva određeni pogled na sveit (WeTtanschauung<<. § 260). R ekon­ strukcijom »prajezika« n ije se bavio. članovi v e lik e indoevropske porodice (v. M eđutim Hum boldt nije insistirao na dijah ron iji ( = istoriji jezika). Hum boldt iz­ laže i m išljenje o jezičkoj evoluciji: svaka pram ena u jeziku nastaje u skladu sa razvojnim usponom ljuds!?pflS~đnfagT~promene vode. o tome: O. Fonološka i morfološka struktura ovog jezika imala je izrazito indonezijski karakter. 70. 73. pored ostalog. Berlin 1836—1839 (posmrtno izdanje). V. na berlinskoj akadem iji nauka o uporednom izučavanju jezika s obzirom na različite faze njihovog . 75. C entralno m esto H um boldtove jezičke teorije obuhvata p ro ­ blem odnosa jezičke strukture sa m entalitetom naroda. 111—113. iz sam ih specifičnih -fakata svakog jž n k r c in o ^ I e ž k a J L e fin is a o je jezik kao dinam ički fenom en (po grčkoj term inologiji: jezik je energeia. von H um boldt je prvi naučnik koji je proučio jedan od jezika Indonezije: jezik k a w i sa oet-rva J a v e. ali je rečnički fond očevidno pretrpeo intenzivan uticaj sanskrita (što je u vezi sa istorijskom ulogom indijske kulture u javanskoj sredini). no zavisi konkretna organizacija spoja zvukovne sa značenjs'kom stranom njihovog jezika. u vek ka jednom osnovnom cilju — ka dosezanju do pune.1 7 72. Svoju je teoriju Hum boldt najpotpunije izložio u studiji »Uber die V erschiedenheit des m enschlichen Sprachbaues unđ ihren 17 Humboldt je u nekoliko prilika i ne uvek na identičan način stilizovao svoju ideju o »unutrašnjoj formi«. jezik je »speci f i fin n^innnnr-ijgfj iih a datoga naroda«. K aw i je starojavanski jezik (izumro u X III veku) na kojem su pisani najstariji javanski tekstovi (od IX veka). što im p ogled rn a svet nisu iden­ tični (danas se term inom lin g vističk i rela tiviza m H urnboldtov e^skole obuhvata ovaj deo H um boldtovog učenja l^ ojiposebno ukazuje na nepouzdanost iezičk og sredstva u obezbeđivanju^apsolutno|pspoTazumevanja). Početak lingvistike X IX veka obeležen je po pravilu osvetijavanjem jezičkih fakata iz istorijske perspektive 1 traganjem za osnovnim pretkom (»prajezikom«) iz kojeg su se kasnije razvili postojeći jezici-srodnici. M arty —■v. Od toga dana pa nadalje Hurnboldtov uticaj je snažno delovao na formiranje lingvističkih pogleda m nogih gene­ racija. von Humboldt. Eine Einfiihrung in A. kakav je bio.18 K ontakt sa lin g v i­ stičkim oscbenostim a tako b itn o različitim od onoga čim e se odli­ kuju’ indoevropske jezičke strukture dao je H um boldtu m aterijala za izgrađivanje dotle neslućenih pojmova o prirodi jezika i nje­ govoj ulozi u životu čoveka. što je izazvalo kasnije dosta nedoumica.

Basilius. von W artburg. M iller. sredinom X X veka. faksim il originalnog izdanja od 1836. str. Otto Funke. »W ilhelm von Hum boldt’s Conception of L inguistic R elativity« ( = Janua Linguarum. V. A. Diimmler). s pogovorom izdavača: Bonn-H anover-H am burg-M iinchen.: L. nazivaju se neohum boldtovcim a* Oni su dobrim delorn iz redova leksikologa. str. Porzig. T he H ague 1968). 255—261). da se m isli. Series M inor 65. Brow n. str. A N SSSR . W eisgerbera. Trier. Logik und Psychologie. V alentin u stu d iji »L inguistique Sem antique: A propos de l’ouvrage 42 de Leo W eisgerber ‘Von den K raften der deutschen Sprache’« (Etudes G erm aniques X IX . 77. Opširnije podatke o W eisgerberovim lin­ gvističkim pogledim a daju M. do 86). N ajistaknutiji m eđu neohum boldtovcim a učestvovali su (početkom šezdesetih godina) u zasni­ vanju takozvane gra m a tik e k o ja se tiče sa d ržin e (Inhaltbezogene G ram m a tik —• v. von H um boldts gesam m elte Schriften«. »Das W under der Sprache«. podstaknute spoljnim uti­ skom. str. Jolles. PSIHOLOGIZAM U LINGVISTICI 79. V. W eisgerber.« (v. »The Linguistic R elativity Principle and H um boldtian Ethnolinguistics« ( = Janua Linguarum. V / e i s g e r b e r a « (u zborniku »V o prosy teorii jazyka v sovrem enoj zarubežnoj l i n g v i s t i k e « . Sem toga. i: H. W. 1964. G. Izvode iz H um boldtove studije »tjber d ie V ersch ied en h eit.: A. H um boldtovo učenje o jeziku kao em anaciji duha (v. razvile su se. G. Pott. »W ilhelm von H um boldt und die Sprachw issensehaft«.(1824— 1903) »Das l^eben_ der _ S p el£ * _ (B erlin 1855) u kojem se takođe propagira psihološka inter­ pretacija jezičkog fenom ena. »Sprachphilosopbie der G egenw art«. Word 8. 43 . daje (na ruskom) V. §§ 520— 524). § 76). U am eričkoj lingvistici. 123— 162) i P. Bern 1950. 95— 105. D iisseldorf 1-953. drugo. 80. objašnjavao je suštinu jezika polazeći od ove Hum boldtove koncepcije. H alle 1943 (francuski prevod 1946. osnivač lingvističkog psihologizma. 71— 101 (autor A. Guhman u studiji »L i n g v i s t i č e s k a j a t e o r i j a L. i to u nizanju jedna na drugu: jedna m isao izniče iz druge putem koje joj utire mreža podsvesnih asocijacija). do 1899). objavljeno je 1962. 1964. § 348. pod naslovom : »Zur Sprach­ philosophie der Gegenwart«. itd. Ovo Steinthalovo delo. ihre Prinzipien und ihr V erhaltniss zu einander«. 115— 124 (o ovoj publikaciji v. kao npr. L. i prikaz istog W eisgerberovog dela koji daje Stanko Žepić u Suvrem ena lingvistika (skripta) III. H. »Studien zur G eschichte der Sprachphilosophie«. Steinthal je svoje osnovno lingvističko vaspitanje dugovao H um boldtovoj teoriji. § 76). B iblio g ra fsk e napom ene 78. Berlin 1876.E influss auf die geistige E ntw icklung đ es M enschengeschlechts« (1830— 1836. F. izd. Ipsen. danas su široj lingvističkoj publici pristupačni i originalni H um boldtovi spisi. V. Dove). u Ttibingenu). a poglede na psihološke fenom ene izgradio je najviše prem a teorijskim stavovim a poznatog psihologa (i peda­ goga) Herbarta. D ornseif. Bern 1928 (II deo. W. Fr. Steinthal (1823. u saradnji sa Stephanom U llm anom prepravljeno i prošireno izdanje. Porzig. sam oniklo u čoveku razvijaju. R. R. 1952. ob­ javljeno u »W. B erlin 14)30. L. § 137 n). k ao i delo njegovog savrem enika i jednomišljenikaljVl. kao što je v eć spom enuto (v. Series Minor 67. Zvegincev u Istorija jazyk. Bio­ grafski podaci o H um boldtu dati su u Portraits of L inguists II. prvenstveno teoriju »W eltanschauunga«. M. Steinthal objavljuje svoju »psihološku gram atiku« (»Grammatik. Lazarusa . pod­ vrgavajući ujedno kritici ranije koncepcije logičkog univerzalizm a u gram atici. Berlin 1855) u kojoj se zalaže za opisivanje gram atičkih fenom ena s psihološke tačke gledišta. Od radova najvećeg popularizatora H um boldtovih ideja. »Neo-Hum boldtian Ethnolinguistics«. objavljen je 1960. Ipsen. preporučuje se posebno: »Vom W eltbild der deutschen Sprache«. Ausgabe der B erliner A kadem ie. . Godine 1855. A.18 usvajajući njegove ideje o »asocijativnoj« orga­ nizaciji ljudskoga duha (tj. neza­ visno od evropskog »hum boldtizm a«. M oskva 1961. ideje o jeziku koje takođe uzi­ maju za osnovicu problem »W eltanschauunga« — v. VII Band. I (68. poznat najviše kao začet­ nik naučne pedagogije koja se oslanja na psihološke studije. L. zam išljeno kao uvod u velik i rad o jeziku kaw i. »Einfuhrung in die Problem atik und Methodik der Sprachw issenschaft«. The H ague 1967). Radi bližeg upoznavanja sa metodom i osnovnim teorijskim sta­ vovim a neohum boltovaca preporučuje se dela: W. von Wartburg. § 72) pustilo je svoje korene u nemačkoj lingvistici. W. 51—55). imalo je velikih odjeka među savrem e19 Johann Friedrich Herbart (1776—1841).L ingvisti X X veka k oj’ _Lzastupaju o sn ovn e teorijske stavove Humboldta. J..

tako da_ri^i^dobijaju tenkritnL sm L sao'Jedino u m om entim a kad se izgovaraju.nicima. prima se čulima7~o tom.je_značajno njegovo izlaganje o glasovnim promenama. Wundt daje. ideologija i si. lekar po struci. ostaju u krugu tih opštih. 82. ukoliko su se b avili jezič­ kom teorijom . naglašavajući da povezivanje psihologije s jezikom nem a stvarnog značaja za je­ zičke studije (u tradicionalnom smislu). D a -b i se ta psihologija ispitala.. W unđt zastupa »apercepcionalističku« teoriju: sv e t čovekovih p red­ stava. S tein th a l je p rvi eksplicitno odredio ok vire ispitivanjim a jezika koja b i đoprinela upoznavanju » psih b logne narnda«. a jezik pojedinca — izraz individualne psiho­ logije. 84.. preko čula sazdanom psihološkom svetu. Ta bi se ispitivanja ticala n e sam o istorije jezik^ v eć i utvrđivanja nje­ govog porek la kao i srodno sti-i razlika u konkretnim tipovim a jezičkih struktura. W undtova psihološka orijentacija je ’ drukčija od Steinthalove. objašnjenje glasovne asim ilacije i disim ilacije osvetljavajući odsudnu ulogu asocijativnih im ­ pulsa u ovakvim slučajevima. Popularizovanju Wundtovih ideja u SAD doprineo je najviše poznati američki psiholog E. Elem entarni procesi su neposredno vezani za fiziološke — to su. saopštava jezik. kao i njihovi učenici.o obrazovanju slozenica.4roja bTva neposredno uslovljena posebnim psihološkim svetom svakog pojedinca. B. stavlja u njih -avnja lična preživljanja. Jideologij_a — celokupna kultura. Određena psihologija kolektiva. iz kojih se rađaju ideje.za eksperim entalnu -psihologi ju. Ta­ 20 Poznata je W undtova podela psiholoških procesa na elem entarne i složene. u Berlinu. o rečeničnim konstrukcijam a.) pa se stoga eksperim entalnim metodom ne može proučavati. Prve dve knjige.lin g v isti su se ru kovod jli Steinthalovim psihološkim^ kriterijam a: duhovno srodstvo m eđu narodim a dokazivano je srod. 22 Odjeka njegovog učenja bilo je ne samo u Evropi već i u Americi. pod naslovom »Die Sprache« (v.. Titchener. onda je jezik kolektiva — izraz duha kolektiva.22 88. i osni­ vač p r / e laboratorije. pored ostalog. m eđutim ..au . doduše bez insistiranja na »psihologiji naroda«. Tada je i prvi put izrečena m isao (koju su kasnije.20 " " IJS T ^ u n d t nije verovao u ideju da je jegjk_— »duh naroda«. dok je Steinthal »asocijacionista«. Ovo njegovo delo preradio je Fr. Složenim procesima Wundt sma­ tra sve ono što se neposredno tiče mišljenja (emocija. 44 45 . L ingvisti okupljeni oko ovog časo^ pisa n ajviše su zaslužni. mada se i sam ifttenzivno interesovao problemom psihologlje~haroda. M isteli i objavio (pod istim na­ slovom) 1893.21 87. posvećene su jezičkoj problematici. p s ih o lo g ijo m naroda« interesovao se. pokretanje časopisa »Zeitschrift ftir V olkerpsychologie und Sprachw issenschaft« (prvi broj 1860.r~§~TJ) i predstavnika antropološke lingvistike (v. U vezi s tim započinju prvi opsežniji radovi na opisivanju jezičkih tipova (tada je već bio pobliže poznat i priličan broj neindoevropskih jezika19). pored ostalih. posle Steinthala. prvenstveno od strane neohum boldtovaca ( y . 21 Ističući da su glasovne promene prvenstveno rezultat određenih psiholoških procesa. § 171) o tom e da reči nem aju apsolutno određenih značenja: svak i pojedinac. o percepciji govora. nim oblicim a jezičke strukture. plod je zajednič­ ko g života. 83. a to su_iezik naroda. § 342). Steinthal je proširio unekoliko njen e teorijske okvire uvodeći i pojam ind>vidualna g -g o v o rn o g akta u oblast naučnog interesovanja: ako1 je fiz ik m -gain šojim se duh m anifostuje. treba dobro poznavati sve konkretne m anifestacije tog zajedničkog života. s la v n i" W ilhelm ~W im đF7 (IB3 2 — 1920).). psiholoških interpretacija jezičkih pojava. U naše vrem e W undtov rad doživljava m nogo pozitivnije ocene. i obrnuto. § 80). i» p regled osnovnih jezičkih tipova daje Steinthal 1860. ostavio je prve studiozne rasprave o psihološkoj pozadini jezičkog ' ' fenom en. U svajajući načelno H um bolđtovu ideju o jeziku.na svetu. u radu: »Charakteristik der hauptsachlichsten Typen des Sprachbaues« (Berlin 1860). U radu na prvim klasifikacijam a poznatih jezika. S vi ostali predstavnici X IX veka. U Americi je prvih decenija X X veka njegova eksperimentalna psiho­ logija doživela veliki ugled. 86. poslednji 1890) u kojem su glavnu reč vod ili pokretači časopisa — Steinthal i Lazarus. K lasično WtfffS‘ tovO đeio (izašlo u deset knjiga) nosi naziv >.V61kerpsychologie«. svak i put prelivene naročitom nijans& m r^aeenja. za upoznavanje šire lin gvi­ stičke javn osti sa teorijom H um boldta o vezi jezika sa psihologijom naroda (tada je upravo izraz V d lkerpsych ologie postao neobično po­ pularan uopšte u krugovim a nem ačkih in telektualaca zainteresovahih za p itanja nacionalne kulture). pa običaj i. 81. zastupali i drugi lin gvisti. Posebna.m ladogramatičari. pored ostalog. p sih o lo g ijo ćentralnom naučnom interesovanju i uticaju. u stvari. itd. W undtovi savrem enici. N ajznačajniji događaj za popularizaciju psihologizm a u lin ­ gvistici bilo je. . kritički su se od­ nosili prem a vrednosti W undtovih radova o jeziku. izričući reči. jednom “ reč ju. prvenstveno predstavnici Vosslerove šk ole — v. Herbartov sledbenik (v. psihofiziološki procesi (Wundtova eksperimentalna ispitiva­ nja su se ticala upravo takvih procesa). svoju individualnu psihologiju. § 92). Ovaj nem ački naučnik. U istoriji eksperim entalne psihologije W undtovo m esto je posebno značajno. isticao je Wundt. Tu je W unđt izneo niz interesantnih opservacija (npr.

dakle. »Innere Sprachform. u stvari. M ethoden und bisherige Ergebnisse« (I izd. »Psychologie der Einzelsprachen« I (Stuttgart 1965. Leipzig). m it R iicksicht auf B. K rajem X IX v ek a ja v lja se psihološka orijentacija i u fran­ cuskoj lingvističkoj sredini da početkom X X veka doživi svoj najpuniji razm ah (v. Kainz. 1900. Razvoj modernih shvatanja (pretežno u američkoj sredini) o odnosu psihološkog sa jezičkim fenom enom izložio je psiholog H. Leipzig 1901. Fr. 105. G. »Sprachphilosophie der G egenwart. Eine Einfuhrung in die europaische und am erikanische Sprachphilosophie des 20 Jahrhunderts«. Strassburg 1901. Psihološka ispitivanja jezika produžavaju se i u X X veku. 55— 57. §§ 352—360). § 92). Marty. III izd. A. 91.). Kainz. Fr. II izd. L.kav je b io npr. M oskva-Lenjingrad 1934 (II izdanje 1956. I u poglavlju IV (»P s i x o l o g i z m v j a z y k o z n a n i i« — podaci na str. kao peti tom jedinstvenog opusa). Moskva). Den Haag 1963. V. P oslednjih decenija X IX veka i prvih X X razvijao je svoju psihološku »filozofiju jezika« poznati lin gvista A. Biihler. W undts Sprachpsychologie«. 21— 31). »Grammatik. »M y š l e n i e i j a z y k«. W undtu i M artyju) inform iše i Čikobava: » P r o b l e m a j a z y k a k a k p r e d m e t a j a z y k o z n a n i j a « . K. treća 1899. radi bližeg upoznavanja sa stavom mladogramatičara prema W undtovom učenju preporučuju se studije: B. M arty je želeo da izgradi principe opšte lin g v istik e n a bazi psiholo­ gije. M artys Sprachphilo­ sophie«. W. »Sprachgeschichte und Sprachpsychologie. a takođe i A rens — Sprachvvissensehaft: o Steinthalu (252— 260) i W undtu (360— 370). Osim toga. računa se. P odatke o S tein th alu i W undtu d aje O tto Funke u »Studien zur G eschichte der Sprachphilosophie« (v. II izd. 1891. § 161). Praha 1S67) u kojoj se sa savrem enih lingvističkih pozicija raspravlja o ulozi psiholoških fak­ tora na jezik. 1901. često interesantne. Otto Funke. 47 . D ie D arstellungsfunktion der Sprache« (Jene 1934).: H. IV 1941) i W undtovo »Die Sprache« (I izd. Mada njegova teorija n ije u celin i prihvaćena. Vygotski. priloženi izvodi iz dela Steinthala i Potebnje). II 2 1920). »Die Sprachwissenschaft. godine) koji je ukazivao u raznim prilikam a na duboku vezu m isaonog sveta sa jezičkom strukturom zadužujući nauku o jeziku nizom dragocenih radova o značenju i upotrebi gra­ m atičkih kategorija u ruskom jeziku (najznačajnije je sakupljeno u delu » I z z a p i s o k p o r u s s k o j g r a m a t i k e « — v. »Untersuchungen zur Grundlegung der allgem einen Grammatik und Sprachphilosophie« (Halle 1908) i »Gesamm elte Schrifte« (Halle: I 1916. § 92). profesor univerziteta u H arkovu od 1860. izrasle u istoj atm osferi zainteresovanosti za vezu psihološkog sveta i jezičkih formi. V. von der Gabelentz. Wundt. Potebnjino » Iz z a p i s o k p o r u s s k o j g r a m m a t i k e« (prve dve knjige su objavljene 1888. M arty (1847— 1914). II 1 1918. pom enuta dela: H. originalne. do 107. što spada u oblast psiholoških studija. 90. W ien 1951— 1956). § 404). i kod Z veginceva — Istorija jazyk. Takav je u slavi­ stici bio čuveni A. B ib lio g ra fsk e napom ene 92. S kraja X IX veka započinju i sem an tičke studije ( = studije o značenjim a reči — v. P otebn ja (1835— 1891. Horm ann u knjizi «Psychologie der Sprache« B erlinH eidelberg-N ew York 1967). v. S. Logik und Psycho~ logie ihre Prinzipien und ihr Verhaltniss zu einander« (Berlin 1855). M oskva 1959 46 / (str. i H. sv esti na psihologiju. § 78) na str. Wein. npr. Gardiner. »Sprachtheorie. Otto Ernst. 89. Delbruck. Evropske tradicije psihološkog proučavanja jezika nastav­ ljaju se i u X X veku nalazeći svoje em inentne predstavnike u re­ dovim a teoretičara jezik a i sem antičara (A. ihre A ufgaben. Biihler i dr. R eichenberg 1024. P olazeći od konstatacije da se značenje jezičkih form i tiče iz ­ ražavanja psiholoških stanja govornog lica i stim uliranja odgova­ rajućih psiholoških reakcija kod sagovom ika. u nem ačkoj lingvističkoj sredini H ans G §org von der G abelentz (1840— 1893) k oji je jasno naglašavao da nem a prim itiv­ nih jezika. im ale su uticaja na form iranje opštelingvističkih pogleda prvih decenija X X veka. D elbriicks Grundfragen der Sprachforschung«. — Gxford 1951). ovo delo čini celinu sa prethodno pom enute četiri knjige. Steinthal. K. Horalek objavio knjigu »Filosofie jazyka« (Karlova Universita. M arty izvodi zaključak da osnovnu jezičku teo­ riju — filozofiju jezika — treba. »Grundfragen der Sprachforschung m it R iicksicht auf W. Leipzig). da je svaki jezik u svom pravcu savršen (u svom e po­ znatom delu »Die Sprachw issenschaft«. U drugoj polovini ovog stoleća psihologizam postaje važna kom ­ ponenta i u razvoju am erička lin g v istik e (v. pojedine njegove ideje. Eine Einfiihrung in A. 1932. »Sprachw issenschaft und Philosophie« (Berlin 1949). N edavno je poznati češki lingvista K. V. V. 1912. Gar­ diner. »The Theory of Speech and Language« (I izd. u ko­ jem sve vidu i sa kakvim rezultatim a — inform išu knjige: A. O predstavnicim a psihologizm a (prvenstveno o Steinthalu. »Psychologie der Sprache« (u četiri knjige. A.

iz psiholoških razlogđ: p o d syesn im lisocy£^ ij ama đatogr jezičkog oblica sa drugim . 94. b u n to v n ičk i odbijajući d a pođu u ta b a n im m eto d o lo šk im sta za m a ta d a v e ć starih m ladogram atičara. jfrv en stv en o za slu g o m sla v n o g a K. pored ostalog. t e su k a sn ije sa to g so lid n o g oslon ca b rže i sig u rn ije iz ­ ra sta li n o v i te o r ijsk i v id ici. čija je uloga u razvijanju lingvističkih studija bila od izvanrednog značaja. objavljen 1876. R ev id ira n a su i d o p u ­ n jen a iz v e sn a ra n ija tu m a čen ja (tako je recim o G rim mov__zakon d o p un jen 3 T Grngaoyim )■ 24 P o sao oko~~rekonstruk cij e~rrai star ijih -fa z a in dd £vrop skih jezik a izv ršeg rT le^ o lid n ijim T o p sežn ijim zah vatom . i pre m ladogram atičara da. Brugm ann je. u L eipzigu 1878): to je shvaćeno kao man ifest 23 O tom e da se glasovni zakoni dosleđno sprovode govori npr. 96. vred ne škole kojoj će ostati časno m esto u istoriji lin gvistik e. najšire poznat term in m ladogram atičari (»Junggram m atiker«) koji se prim enjuje ne samo na ovu grupu. Delbriick 4 48 49 .MLADOGRAMATIČARI 93. Produbljivanje lingvističke m etodologije ^započeto je u okviH fTspitivanja glasovnih promena. On je u zajednici sa B. O zakonitosti fon etsk ih promena g ovorili su prvi i najviše: slavista A u gust Leskien (1840— 1916) i indoevropeista Karl Brugmann (184-3— 1919). u k ojem n išta n e ž iv i sa m o z a se b e v e ć ' sv e u m eđ usob nom spoju. 95. Brugm ann u koautorstvu sa li. u studiji »Eine Ausnahme der ersten Lautverschiebung« (Kuhn’s Zeitsehrift fiir vergleichende Sprachforschung XXIII). naziv bio drag jer je u njem u leža lo obećanje nečeg svežeg i novog čim e je trebalo obdariti lingvistik u. K o m p a r a tiv n o -isto rijsk e stu d ije su tek u rukam a m la d o ­ g ram atičara d o b ile pun u n a u čn u vrednost. m ožd a čak i b ezn a ča jn e n iti u u k u p n o sti jezičk o g tkiva.. ostaju bezvučni iikolikn. 97. T ačno je da su često. b riž ljiv o p a zeć i d a u h v a te o sn o v n u n it k o n k retn e zak on itosti. Schleicher u »Die D arw inische Theorie« (Weimar 1863). Sta­ rija. k oja j e b ila osn o v n i m oto m la d o g ra m a tiča rsk o g n a u čn o g u v eren j a. već i na sve poznije lin g v iste sa istim m etodološkim koncepcijam a. M ladima je. vod ila borbu protiv konzervativnih ideja starijih lin g v ista (među kojim a je bilo i vrlo poznatih imena. Vernerov zakon nešto je prestilizovao kasnije komparatista A. o d red ila je osn o v n u form u n jih o v o g rađa n a je z ik u: m inuciozno. izložila princip o apsolutnoj dOslednosti izvršenja glasovnih promena: gla­ sovi sc 'm enjaju po određenim zakonimaJiQjjLsfi__sprovodebezrTzužetaka. m la d o g ram atičari is ­ p u šta li iz v id a c e lo v ito st slik e jezičk o g razvoja. se u okviru evolu tivnih fonetskih fenom ena uočavaju upadljive pravilnosti.. L eskien ov rad. pod naslovom »Die L autgosetze kennen k eine Ausnahm e«. B rugm an na25 (najbolje su ob­ 24 Grimmov zakon (v. Danas je. koju su m la d e g ra m a tiča ri n a sle d ili od p reth o d n ih generacija. Term in je iskovan u vrem e kada je lajpciška grupa. Sedam desetih godina prošlog veka. M eillet — u studiji »Caracteres generaux. apoeflktički. N ajveća zasluga m ladogram atičara tiče se davanja pu n e na­ učne rigorozncsti kom parativno-istorijskom m etodu.j e vokal neposredno ispred njih pod akcentom : 'ukoliko akeenat nije na vokalu neposredno ispred spiranta. koji odgovaraju starim indoevropskim "bezvučnim *p. sastavljena od predstav­ nika m lade generacije. k ao d efin itiv n o u te m e l javan je sam e šk ole. na univerzitetu u Leipzigu (Nem ačka). u kojem do glasovne prom ene n ije moglo doći. C u ^ iu s — v. z a iie ti h v a t a n j e m j e đ n e m a le . Tako je term in saglasno prim ljen i ostao do danas sim bol jed n e solidne. doduše. des langues germaniques« (Pariš 1917). Dopuna se sastoji u objašnjenju da u unutrašnjosti reći bezvučni germ anski spiranti. jed n o sta v n e. našla se na okupu grupa lin gvista. 25 K. darovita i radna. onda bezvučni glas prelazi u zvučni (ovo isto važi i za glas s u germanskim jezicima). g o v o rile su k a sn ije n o v e g en era cije. analogijom (tj. Z nalo se. do ozvučavanja ne dolazi ako je taj prvi slog pod akcentom. Po M eilletovoj definiciji pomenuti spiranti i glas s postaju zvučni između dva zvučna elem enta od kojih je prvi — vokal prvog sloga reči. pisac poznatog priručnika: »Kurze vergleichende Grammatik der indogermanischen Sprachen« (Strassburg 1902—1904).sgo. »A tom iziraju« jezik . Verner (1846—1896) 1877. Delbriickom izradio prvo izdanje klasičnog dela indoevropeistike: »Grundriss der vergleichenden Gram­ matik der indogerm anischen Sprachen«: I i II knjigu izradio je Brug­ mann u periodu od 1886—1892. *k. § 56). narušava se pravilo prom ene u datom obliku). m eđutim . Id eja o za k o n ito sti u jezik u . III. m la đ o g ra m a tiča rsk e id eo lo g ije. Ta je grupa nazivana prvobitno la jp cišk o m školom . bio je veom a zapažen. opet.-3 A lT nijedna geH~&raelja~pre njih nnTfe'taKS^. od ­ stra n ju ju ći iz u z eta k p o treb n im ob jašn jen jim a k a o što se tru n je od ­ b a cu je da n e za m ra či bistru slik u . izuzeci nastaju tek naknadno. *t. § 55) dopunio je K. u iz­ razite protivn ik e »mladih« ubrajao se npr. oni su istr a ­ ž iv a li j |v a k u ^ j e z ič k u jgojedin ost kroz sv e n je n e e v o lu tiv n e faze. IV i V knjigu obradio je B. strp ljiv o . A li je za to taj n jih o v a k rib iča n rad n a g o m ila o dovoljn o p o zn a v a n je jezičk ih k o n ­ k retn osti. zd ru žen a s a k om p a ra tiv n o isto rijsk om o rijen ta cijo m lin g v istič k o g in tereso v a n ja . A li je ipak centralan'značaj im alo ob ja v ljiv an je studije »M orohologisch^JIntefsughjifrgen« (K. protivnička generacija je pom injanjem m ladosti onih koji su se zalagali za nove p u tev e lingvističkih m isli želela da potceni stvarnu vrednost njihovog naučnog podviga. OstKoifom [1847— 1909].

nikada nije oprostila.. 103. pre svega. Lief. ima u podsvesti jezički uzus svoje sredine kao uzor.i Nauka o kulturi to> je..se ta odstupanja prenesu na nove individue. Paul je davao prvenstvo psihološkom faktoru. praktično demonstrirali! Paulj e bio pretežno zainteresovan za teoriisku nSVH nmlil p~ matike. J(Mik~kolektiva je samo ips3noiosKa_J?oiffii ga.« ni danas nije izgubilo aktuelnost. 100. Tstori)H ' kgTIšIove pod čiiim se neposrednim dejstvom vajao ovakav oftlik. npr. posebno se ističe svojim radom na sintaksi. noiam u nama.mdividueTn]egova konkretna govorna manifestacija. zastupajući svojim stavom u ovom pogledu najuspeliju sintezu opštih ideja sivoga vremena. 2 7 V. § 131). pod naslovom »Vergleichende Syntax der indogermanischen Sprachen«. i to mu lin­ gvistika XX veka. prera­ đenog izdanja ovog dela: I knjiga pod naslovom »Einleitung und Lautlehre« — 1897. studija i^sve njihove krupnije i sitnije slabosti na polju jezičke teorije i metoda. ali on ga ne reprodukuje apsolutn<PvSfno.m. ćovek bogati fond jezičkih asocijacijaT'lNedoetatak ovakvog pothranjivanja izazvaće odgovarajuće osiromašen. Drugi isu opet. Naj određenije je o tome govorio Paul. § 84). II knjiga pod naslovom »Lehre von den Wortformen und ihrem Gebrauch« u nastavcima — 1. . Dok su ostali mladogramatičari svoje metodološke* koncep­ cije uglavnom. 105. To je još uvek dragocen izvor poznavanja istorijske sintakse indoevropskih jezika. pelfesick26). 3.„. 1916. Brugmanna i W. ili bar najviše. pod uticajam psiholoških ideja o jeziku (najviše u duhu Wundtovog učenja — v. iitori^L živih indoevropskih jezika takođe je poklonjernfptma pažnja. Paul je polazio od uverenja da ie lingvistika jedna od nauka o ijnHgVnj kulturi Da bi se razumeo konkretan tihlik-iedns kulture u sadašnjem razvojnom trenutku treba upqznati^_pre_ svega. Individualni asocijativni putevi dovode~do različitih minimalnih odstupanja od uzusa.dao je B. 101.rtaraj fi?inloškog momenta: čoveka rmgj žpija za k'^rno-tnijim artikulacionim pokretom i on joj podsvesno udovoljava.čak do takve mere da doveđčrdo“osetae promene u jeziku.-č ovok— . naglašava Paul. nekondenzovaho. ■98. ovlaš) naći će 'se kasnije u temeljima učenja velikog Saussurea (v. Stegnut okvirima ovakvog osnuviiog uVETenja^^aul je iz­ i objavio u periodu od 1893—1900. Bopps hundertjahrigen Geburtstage«. i^eposrednih nagovestaja mnogih novina koje će tek posle njega doci. izlaganje K. Uostalom. I jezik treba posmatrati. u stvari. razmišljajući. Teil 1906. Koji će pokret kome biti 4' 50 51 .kao svojinu koleEtiva. nauka o društvu. Njegovo delo »Vergleichende Syntax. asociiacijamaTUlušaJtTći. 99. Lief. 3. on je inače naglašavao daJeziJs^. Qn_jp posebnrv n a g la š a v a n i 7. 80 Berthold Delbruck (1842—1922). VII i dalje). Neki su naučnici. Teil 2. za koju su se inače mlado­ gramatičari relativno slabo interesovali. Paul se. Mladogramatičari su duboko verovali u pravilnost zakona jezičke evolucije smatrajući da oni postoje kao stihije. kojim govorimo pagtojLa nagna n jridn m re že određenih ^akusIičko= ~ ~ ' niotojičnihpr&dstava koja živ i 11 n pprestani. Teil 1909/1911. bili skloni tome da prvenstveno u fiziološkoj konstrukciji čoveka traže uzroke raz­ ličitih razvojnih težnji (u konkretnoj organizaciji govornog aparata). prvi veliki klasični rad iz sintakse. Mladogramatičari su se istopi čaja iezika bavili sa dubokim ubeđenjem da je istoricizam u fiaučT oHai metodološki postupak koji najpotpunije odgovara visokim ciljevima. Njegovo klasično delo: “ gFflVi'/ipien 'TferSprachgeschichte« (v. Hermann Paul (1846—1921). § 107) doživelo je i oduševljenih pohvala i ogorčenih kritika.rađeni problemi Jionotike~-ir msH^ologiie. 1892 (na str.. međutim. Indogermanische Forschungen I. Realnost — to je jedino jezik. nepodredivi čoveku. neposredno povezivao sa razvojem čovekovog psihološkog sveta. Zbog toga je zaboravljano da u Paulovom izlaganju (»Pnnzipien der^Sprachgesčhichle«y~uhaTTTepih opservacija. 102.nrf. najbliži saradnik K..27 Najglasnije se za ovaj stav zalagao eminentni teoretičar mladogramatičarske škole. nije u ovome zadržao isključivo na psihološkom objašnjenju.naučnog saznanja. 104. govorio fatalne reči koje su mu donele osudu poznijih generacija: ono što nije istorijsko u lingvistici — j i i j e naučno. oduševljena sinhronijom (v. JBaui-se_gksplicitno izjasnio protiv proste deskripcije datog jezičkog_stanja. 1913. kao recimo Brugmann. Međutim. Taj sCfsvoj stav onTlTra^lttr~priBkamI~naglašavali. 2.' Streitberga u studiji: »Zu Fr. prava jezička stvarnost n fie ie zikkolek-" Tlva. već stoga l i o je ra z v o j Tnilt.tražili m r v o m redu psihološke uzroke iezičkim promenama. Ostao~Je rtapvtše^zapamćen kao nepomirljivi apostol istoricizma. Brugmanna. Teil 1.^. kojoj nedostaje istorijska perspektiva. § 259). sve je veća šansa da ~ ie~ značaj odstupanja pojača. traženjem aaadnie mere (za ovaj jezički prošek Paul upotrebljava termin: »Sprachusus«). Ovo što je Paul rekao (više usputno. Jezik-svojina kolektiva jeste ono što u datom razvojnom trenutku čini jezički prošek: najtipičhlja govomFmanifestacija koja se utvrđuje na osno­ vu poznavanja govora različitih individua. Ukoliko_. Brugmann je sam autor drugog. U njemu se najneposrednije ocrtava i sva veličina mladogramatičarskog podviga na unapređenju lingvističkih.

uočio značai ^eografsteog-momenta u jezičkom razvoju. 53 . posleđnje 1920). svaki je jezik po poreklu vezan samo za jednu jezičku familiju). U knjizi Portraits of Linguists I dati su biografski podati o H. Međutim. V. Uvođe­ nje tih novih. B. i »na. autor K.mešan. i: Hr. 538—548. upravo ono što je za njih sačinjavalo centralnu temu naučnog interesovanja). Paul je ipak dao u ovom pravcu niz pažnje vređnih opservacija koje su poslužile kao plodotvoran podstrek na razmišljanje pionirima jpzirkp 1ftorijg~X3£-^eka. 555—562. Našao se na drugoj strani — među kritičarima. Leskienu (str. ukazajući. K. Jespersen). Streitberg). Moskva-Lenjingrad 1955. 469—473. kad je nauka otišla u poznavanju ovih pro89 V. terminu: pidgin language). § 186). »Junggrammatische Streifziige im Gebiete der Syntax«. Vrlo smeo i svoj u idejama o jeziku. Lingvistički geografi su s emfazom uka­ zali na nešto što eminentni predstavnici istorijske gramatike nisu dovoljno uočavali: na veliki značaj geografskog i socijalno-istorijskog faktora u uobličavanju dijalekatskog pejzaža (v. Desnickaja u » V o p r o s y i z u č e n i j a r o d s t v a i n d o e v r o p e j s k i x j a z y k o v « . no neTrrniftip1~snri)rirodnO'g zakona. šta kaže o problemu »mešanog jezika« A. zatim još četiri izdanja. već su se upravo iz redova dijalektologa pojavili prvi ubedljivi glasovi kritike na račun njihovog metoda (v. zavisi od konkretne strukture govornih organa. na dijalekatskom terenu iskovanih kriterija u lingvi­ stički metod obogatilo je i jezičku teoriju i praksu početkom XX veka. Hermann). Brugmann. V. § 130) i pred­ stavnici kazanjske škole (v. V. Mladogramatičari su se prvi počeli ozbiljnije interesovati za pitanje savremenih dijalekata.ugodniji. Brugmannu (str. 52 575—580. Delbriicku (str. AN SSSR (glava II: »Iz i s t o r i i s r a v n i t e l ’n o g o izučenija i n d o e v r o p e j s k i x j a z y k o v « ) .ulogui individue u stva­ ranju jezičkih promena — na fenomen ličnog i spontanog koji se može uopštiti putem podražavanja. PREDSTAVNIK »NEZAVISNIH«: HUGO SCHUCHARDT 108. Schucharđt se nije uvrstio u njene borbene redove. oni u ovome nisu postigli očekivani rezultat. Schucharđt je posebno zaslužan za razrađivanje ideje o j>. autor W. Posebno se preporučuje Paulova knjiga o principima istorije jezika: »Prinzipien der Sprachgeschichte« (Halle 1880. Schuchard je. § 141). § 92). 549—554. Po tradicionalnoj koncepciji komparatista — genetički odnosi siu »čisti« (tj. kojim govore neki^afrički urođenici. autor W. i istorije lingvistike Thomsena i Pedersena (v. jezicima koii su nastali ukrštanjom gpgvim nesrodnih lingvistič­ kih struktura (iezik npr. posvetio. § 59). Pod »nezavisnima« treba razumeti ovde savremenike mlado­ gramatičara (lajpciške grupe) koji su odstupali od mlađogramatičarskog kruga svojim nezavisnim tokom lingvističkih ideja. među prvima. Daleko od toga da stvori definitivnu teoriju o principima jezičke evolucije. naprotiv. Vemeru (str. na bazi engleskog ali 4 sa specifičnim tipološkim odlikama prvobitnog urođeničkog jezika). Streitberg). Ne samo da njihova teorija nije potkrepljena novim argumentima. autor O. Bibliografske napomene 107. Osthoffu (str. Pomišljao je. "* 106. Meillet u »La mćthode comparative en linguistique historique« (Oslo 1925).28 Iz svojih ispitivanja on je izvukao zaključke koji su se oštro kosili sa pomenutom tradicionalnom koncepcijom komparatista. tj.nije mogao da poveruje u ono što ie predstavljalo centralno m estoE ngvistićke teorije mladogramatičara: da se promene u jeziku vrše apsolutno "pravilno i dosledno. autor E. ostaje vredna posebnog pomena uglavnom jedna izrazita ličnost. 489—496. Osnovi Paulovog učenja izloženi su u pominjanoj knjizi čikobave: » P r o b l e m a j a z y k a k a k p r e d m e t a j a z y k o z n a n i j a « (v. dalje. o K. izd. Strassburg 1885. međutim. Brugmann) i A. dovoljno originalnog i snažnog glasa u lingvistici: Hugo Schucharđt (1842—1928). Paulu (str. Ako se izdvoje lingvistički geografi (v. Njih nije bilo mnogo. Dosada najpotpuniji i najbolji pregled rada mladograma­ tičara daje A. § 147). Colberg 1882. opet među prvima. 109.im« jezicima. »kreolsikim jezicima« (ili po engl. autor W. H. i na značaj objektivnih životnih uslova čoveka (klimatskih. Ali njegova kritika nija bila sa konzervativnih pozicija. 110. smatrajući da će se u okvirima živog jezičkog organizma najpre dati sagledati doslednost akcije nezaustavljivog zakona jezičkog razvitka (tj. Schuchardt. »Zum heutigen Štand der Sprachwissenschaft«. Mada i sam iz generacije »mladih«. socijalnih). pažnju tzv. I danas. K. geografskih. Njegova pronicljiva misao sagledala je mogućnosti i drukčijih objašnjenja: on je. Zimmer. Streitberg).

Lea Spitzera) naći će se u knjizi sa naslovom: »Hugo Schuchardt-Brevier. Njega su usvojile tek sledeće generacije. Sommerfelt u Portraits of Linguists I. Kad je (1909) osnovan časo­ pis »Worter und Sachen«. pored etimoloških. u Moskvi. 112. najvažniji Schuchardtovi radovi (po izboru priređivača ovakve antologije. u redakciji R. Ruski prevod ove knjige (sa različitim dopunama) izašao je 1950. pod naslovom: »G. Budagova. 504—511. Ein Vademecum der allgemeinen Sprachwissenschaft« (II prerađeno izd. Originalnost Schuchardtove ličnosti ogleda se i u činjenici da se on intenzivno interesovao za problem značenja xeči (što je mladogramatičarima bilo sasvim tuđe). 111.blema mnogo dalje od pionirskih radova Schuchardta. čiji je glas on tako darovito predosećao. A. Ovaj rad (nešto malo skraćen) i drugi. J E Z I Č K A I S P I T I V A N J A U XX V E K U 54 .: Halle 1928). Schucharđt se isticao kao eminentan saradnik časopisa sa odlučujućim uticajem na jednomišljenike. O idejama Huga Schuchardta pročulo se ipak mnogo više posle njegove smrti nego što su se one stvarno usvajale dok ih je on lično izlagao. zna da teorijska opozicija pojma »čistog« jezika prema »mešanom« nema realne osnovice: svi su jezici više ili manje »mešani«. Š u x a r d t . I z b r a n n y e s t a t ’i p o j a z y k o z n a n i j u«. O Schuchardtu kao lingvisti govori A. Schuchardtova kritika mladogramatičara najbolje je izlo­ žena u njegovom radu: »Uber die Lautgesetze gegen die Junggrammatiker« (Berlin 1885). Vreme u kojem je živeo nije bilo njegovo: ono je pripadalo mladogramatičarima. u kojem su tretirana. Bibliografske napomene 113. str. mahom i semantička pitanja. 1 8 Danas se npr.29 mnoge njegove opservacije ostaju klasične u ovoj grani naučnog ispiti­ vanja.

teorija kom unikacije. osnovnim strukturama pojava). Epohu sakupljanja fakata smenjuje epoha produbljenije in­ terpretacije stečenih znanja. orijentisati prema apstrahovanju (= izdvajanju) invarijanata 57 . dakle. recimo: relativitet. bilo iznalaženje genotipa u odnosu na fenotip).UVODNO POGLAVLJE OSNOVNE KARAKTERISTIKE NAUKE XX VEKA 114. U X X veku su izgrađene opšte sm em ice novog naučnog metoda. Posle XIX veka u kojem je pozitivistički orijentisana nauka nosila istoricizam kao glavni moto svojih težnji nailazi reakcija — XX vek s izrazito suprotnim karakteristikama naučne orijentisanosti. a zapostavljaju one osobine koje su pojedinačne. Fizika za­ počinje svoje veliko doba teorijom kvanta. u nizu konkretnih pojava. psihologija izgrađuje svoju »Gestalt-teoriju« (= teoriju o opštim. Prve decenije XX veka obogaćuju nas pojmovima kao što su. U radu na sistematisanju i generalisanju nauka je počela insistirati na vređnosti uočavanja invarijantnih karakteristika po­ java. Naučni metod analize počeo se. Upravo smo svedoci džinovskog uspona naučnih saznanja. psihoanaliza. . naime. Zahvaljujući tim novim pogledima. itd. po termino­ logiji bioloških nauka. Bilo je. slučajne i stoga nebitne. 115. varija­ bilne. kibernetika. uočavaju zajedničke im. bitne osobine. 116. Tipični »idealni« predstavnik svoje vrste dobija se na taj način što se. . Tek u njoj izrastaju novi pogledi na komplikovanost životnih formi nad koje se nadnela naučna misao. čovečanstvo je ušlo u dotle nepredvidljivu eru civilizacije i kulture. izniklim iz sistematizacije sa­ kupljenih fakata. potrebno da se pri posmatranju niza srodnih fenomena iznađe njihov tipičan predstavnik (ono što bi. Već s kraja XIX veka nauka donosi dragocene rezultate koji osiguravaj a izvanrednu dinamiku daljeg razvoja. biologija razvija teoriju o mutaciji. biheviorizam. koloidna hernija. Posle II svetskog rata zasuti smo opet novim naučnim pojmovima: atomistika. elektronika.

117. da je tek primenom apstraktnog metoda nauka iznašla najpraktičnija rešenja kojim je konačno obezbeđen ovaj današnji nivo naše civilizacije. nezasluženih kritika. 121. dotle je modemi lingvista naoružan i znanjima dobivenim od egzaktnih nauka. Činjenica je. nametnutim strukturalizmom (jer. dok je zreliji stupanj dostignut tek strukturalnom naukom. obeležena takvim događajima kao što je. već u iznalaženju novih pogleda na znana fakta). Dok je tradicionalno lingvistično vaspitanje bilo izrazito humani­ stičkog karaktera. Osnovne razvojne karakteristike lingvistike odgovaraju onome što karakteriše nauku XX veka u celini: na polju naučnog metoda postižu se revolucionarne tekovine koje bitno šire naučne horizonte. Produbljenije sagledanje fakata donosi nepobitno uverenje da ovaj svet nije haotičan zbir pojedinosti. da u njoj nađu dobro mesto. Oni su umeli da se najcelishodnije uklope u opšte razvojne tokove nauke. London 1956. Zajednički naučni poslovi predstavnika različitih disciplina doneli su promenu lika stručnjaka u pojedinim naučnim oblastima. dok je ova druga zaokupljena i z n a l a ž e ­ njem a p s t r a k c i j a k o j e iz v ir u iz po sla i z d v a j a ­ n j a b i t n o g od n e b i t n o g u p o j a v a m a . 122. u prvim redovima. doskoro bila redovno reprezentovana po školama) postoji rezervisanost. već na samom početku svojeg avangardnog nastupanja u nauci. Lingvistika našeg doba odlikuje se u poređenju sa lingvi­ stikom XIX veka: sistematizacijom znanja. već sistem (= organizovana celina). novom interpretacijom znanih fakata: bitnim širenjem okvira naučnog interesovanja. angažovanošću u međudisciplinamoj saradnji na ostvarenju velikih naučnih zadataka. 119. da savladaju otpor »tra­ dicionalista« prema toliko novim. U vezi s tim naučnici su se zainteresovali za mogućnost iznalaženja najađekvatnijeg naučnog sredstva za opisivanje struktura. J. Stoga su naučnici zajedničkim snagama pregli na posao da uspostave principe m etajezika — maksimalno logičnog jezika naučne analize. Osnovna suprotnost nauke XIX veka prema nauci XX veka sastoji se upravo u činjenici da je nauka XIX veka naslonjena na konkretnost fakata. uspešnim presađivanjem metodoloških procedura iz drugih nauka na teren analize jezičkog fenomena. Wamock. Posao su na sebe preuzeli najpozvaniji: matematičari. »Analysis and Imagination« u zborniku »The Revolution in Philosophy«. odnose između članova siste­ ma. 121. Vremena nepoverenja. zahtevajući od naučnika daleko šire saznajne vidike nego što bi se to uopšte moglo naslutiti u ranijim (da kažemo: nestrukturalnim ili predstrukturalnim) vremenima. Aktuelni nivo na­ učnih rezultata potpuno je opravdao uverenje da je nauka koja počiva isključivo na konkretnosti činjenice samo početni stupanj našega saznanja. logičari. i Einstein zastupa) da nauka u celini treba da bude nerazlučivo vezana sa teorijom saznanja — epistemologijom. potcenjivanja — danas su već davno prebrođena. tretja istraživati strukturu sistema. 120.1 naučna uloga takvih kao što je bio nekada Kopemik. XX vek je epoha velike međudisciplinarne saradnje u nauci. nauka X X veka je istakla kao svoj radni moto: da bi se naše saznanje o svetu upotpunilo. za novim. prema apstraktnom me­ todu moderne nauke. 124. međutim. tj. recimo.( = tipičnih. Utvrđujući ovu istinu. logičan. U centar episte­ 1 V. 118. Uopšte. 59 58 . Ljudski jezik nije za ovakve ciljeve pogodan. Nezapamćeno doba procvata jezičkih studija nastalo je onda kada je razvojno krmilo lingvistike došlo u ruke struktura­ listima. Za naučnike X X veka karakteristično je shvatanje (koje npr. toliko neuobičajenim putevima naučne misli. Kod onih koji su svoj intektualni svet izgradili isključivo u koncepcijama tradicionalne nauke XIX veka (koja je. RAZVOJNI SMER LINGVISTIKE 123. str. Pobornici strukturalizma morali su. razrada Einsteinove fizike iz koje se počela pomaljati jedna potpuno nova civilizacija čovečanstva — »atomska« civilizacija. tip kulture u celini postaje bitno drukčiji.: G. žeđu za metodološkim osveženjem. lingviste. »idealnih« predstavnika) iz realnih varijanata (= kon­ kretnih fenomena podvrgnutih ispitivanju). Predstavnici strukturalizma odlikovali su se u celini jednom izuzetnom prednošću: naučnom neučaurenošću. Tako je nastala epoha strukturalizm a u nauci. moloških ispitivanja postavljen je pojam strukture. jer nije aspolutno precizan. veliki uspon lingvističke teorije donosi neposredne prak­ tične rezultate koji znače lep doprinos napretku naše kulture i ci­ vilizacije. 125. sluhom za hod nau­ ke. a u našem veku Einstein nije se sastojala prven­ stveno u otkrivanju novih fakata. kako je to poznija kritika umesno definisala. u mnogim svojim oblastima. često i nepoverenje.

sociološkokultumoistorijski kriteriji pri rekonstrukciji porekla reči. Ali konkretan tip naučnog interesovanja i metod rađa bitno se razlikuju od svega tradicionalnog. ako ne i više. objavio je 1952. Danas se od istorije jezika oče­ kuje objašnjenje jezičke evolucije u celini. § 147). zaista s a m o n j e n o obeležje. logike. 129. Ra­ nije. Istorija je­ zika je bila zapostavljena samo dok se vodila bitka za pravo savre­ menog jezičkog stanja da najzad uđe na odgovarajući način u okvire naučnog interesovanja. Zato se kod nedovoljno obaveštenih stvorio utisak da je jedna od najmarkantnijih protivnosti lingvistike XIX prema lingvistici XX veka u tome što prva insistira na istoricizmu. sama nije mogla mnogo da priloži u avangardne fondove naučne misli. Ali to je tako bilo na samim počecima strukturalizma u lingvistici. a u analizu srodstva se uvode matematički kriterij^ (v. L. Svi ostali. Ali je ipak samo strukturalizam centralni događaj lingvistike u prvoj polovini XX veka. 1948. već klasična dela: Hallovi opisi strukture francuskog i italijanskog jezika (1948. biologije. Norman (Okla. 128. 127. I danas njeni predstavnici vredno rade na ispiti­ vanju različitih jezičkih oblasti. § 312). Skopje 1952. Gramatička proučavanja tipična za XX vek odlikuju se ne samo neupoiredivim porastom u intenzitetu već i još nečim. I u dvadesetom veltu. njena se uloga sastajala u tome da osvetljava evolutivne pu­ tanje različitih jezičkih pojedinosti. za neindoevropske jezike. Ukoliko je takvo tumačenje stava lingvistike XIX veka i tačno. ne. 126. Danas su npr. kao u devetnaestom. oni su predstavljali najzahvalniji objekat rada i najpogodnije tle za izgrađivanje teorije. »Grammar of the Macedonian Literary Langua­ ge«. Pa ipak i tu se. lingvistika našeg doba se susrela sa pojavom dotle neslućenih raznolikosti u kon­ kretnim tipovima jezičkih struktura. 60 61 . 3 G. dotle se lingvistika XX veka interesuje isto toliko. dakle. Cornell Romance Studies. predstavnik harvarske škole (v. ispitivanju najpristupačniji jezički elementi. jezik indijanskog plemena Navaho bio temeljitije opisan nego li koji bilo indoevrop­ ski jezik. njeno ti­ pično. Nastajanjem ere strukturalizma nije iskorenjena tradicio­ nalna lingvistika. Najtradicionalnije su još uvek etimološke studije.. Studije tipologije jezika danas se ističu kao značajna grana u okviru lingvističkih disciplina.: »French«. Jr.) 1951. Kao' najprostiji. najviše su obra­ đivani i obrađeni glasovi. Dok je u centru pažnje lingvistike XIX veka bila grama­ tička problematika indoevropskih jezika. § 445). »An Outline of English Structu­ re«. zahvaljujući u prvom redu radovima predstavnika lingvi­ stičke geografije (v. dotle strukturalna gramatika nosi sa sobom kao geslo potrebu stro­ gog razdvajanja sinhronične od dijahronične perspektive (v. tokom vremena. 2. Prvi modemi (strukturalni) gramatički opisi ticali su se »egzotičnih« jezika.)2 ili »Outline of English Structure« Tragera i Smitha. Sli* Occasional Papers No 3. recimo. Odvajajući se od indoevropskog jezičkog materijala i na­ puštajući klasične gramatičke kriterije pri analizi. nestrukturalistički pravci koji su se zatekli ili naknadno pojavili u prvim decenijama ovog stoleća od marginalnog su značaja za određivanje osnovnog razvojnog smera nauci o jeziku. slovenskog jezika. opaža znatan napredak u odnosu na ono što je postignuto u prethodnom veku: uvedeni su novi. istorijskih jezičkih promena. § 260). L. god. 4 Horace G. Istorija jezika je u naše doba dobila sasvim novu sadržinu. 1948.8 Prvu deskriptivnu gramatiku jednog 2 Robert A. Sa strukturalizmom su se stvari izmenile: lingvistika ne samo da je ravnopravni partner drugim disciplinama u razrađivanju naučnog metoda. a sve snage se koncentrišu na proučavanje aktuelne jezičke situacije. istorijat jedne pojedinosti. 131. god. smenjen drugim <v. § 236) Horace G. redovima s pravom čule reči negodovanja na račun toga što je. za lingvistiku XX veka. sociologije). Lunt. već uočavanje svih uzroka koji su doveli do toga da jedan vid određenog sistema bude. Jedno vreme su se u lingvističkim. Vol. »Descriptive Italian Grammar«. Language Monographs No 24.Tradicionalna lingvistika je redovno potpadala pod uticaje dru­ gih disciplina (psihologije. U centru su pažnje tipovi jezičkih struktura i njihov međusobni odnos. Trager and H. već se od nje često pozajmljuju iskustva. rađenu modernim metodom. Istorija jezika je bila u jednom periodu zanemarena od strane najtipičnijih predstavnika lingvistike prve polovine XX veka — strukturalista. dok je za drugu karakteristično upravo obrnuto: istorija jezika se zane­ maruje. potcenjujući naučnu vrednost opisa savremenog jezičkog stanja.4 130. Smith Jr. 133. tako se nešto ne može tvrditi. Hali. bitnim: dok su pod okriljem tradicionalizma istorijska i savremena grama­ tika srasle do te mere da se aktuelno jezičko stanje interpretira prvenstveno u svetlosti nekadašnjih. Lunt. ostavljajući po1strani prve godine razvoja strukturalizma. 132. Ni komparativne jezičke studije nisu u naše doba zane­ marene.

One generacije koje su dosiedno vaspitivane u duhu struktu­ ralne nauke danas se sve više udaljavaju od klasične lingvističke problematike. Tesniere ili A.7 (v. Elemenata strukturalnog prilaza imamo i u radovima istaknutih makedonskih lingvista Blaže Koneskog i Bože Vidoeskog. Tine Logara i Jože Toporišiča (iz Ljubljane). § 394). I danas se ona pozitivno razvija prateći m o­ dem e tokove lingvističkog metoda. § 422). 6. A da i ne pominjemo ovde takve lingvističke grane kao što siu na primer: semiologija (v. ostaje otvorena mogućnost velikih daljih skokova u novo. br. Lingvistiku sadašnjeg razvojnog trenutka (kraj šezdesetih godina X X veka) bitno karakterišu tri momenta: pobeda struktura­ lističkog pravca nad tradicionalnim školama. godine objavio (u Nevv Yorku) poznati američki lingvista Charles F. zajedničkim naučnim poslovi­ ma i sve intenzivniji interes mlađih generacija lingvista za gene­ rativni pristup jeziku. § 165). 136. Danas se na ovo gleda sasvim drukčijim očima. međutim. Među prvima koji su usvojili strukturalni metod bio je slovenački romanista Radivoj Franciskus Mikuš. Pittengerom i J. generativna gramatika (v. § 236) primenjuju u svojim radovima slavisti Pavle i Milka Ivić (Novi Sad) kao i niz njihovih učenika i saradnika. Zainteresovanost postoji prvenstveno za one naučne oblasti gde najviše dolazi u obzir sarađnja sa drugim disciplinama. namenjene lingvističkoj publici. u SSSR) danas se samo među starijim generacijama mogu naći predstavnici tra­ dicionalne gramatike. u indoevropeistici i teorijskoj lingvistici J. takoreći do juče ostale po strani glavnih događaja u lingvistici. de Groot. Avanesov i G. iz bilo kojih razloga. ali su usvojili osnovne tekovine strukturalističkog metoda (u slavistici npr. Najkomplikovanije jezičke studije.5 5 Strukturalnim metodom služe se danas i predstavnici jugoslovenske jezičke nauke. § 268). vezanih za smeliju primenu strukturalnih gledišta i statističkog postupka. A Sample of Microscopic Interview Analysis« koju je još 1960. Kurylowicz i E. I same filološke studije su se dosta izm enile po tematici koju obuhvataju.). u kojima se jezički fenomen kvalifikuje i klasifikuje ne samo po lingvističkim već i po kriterijima svojstvenim drugim naukama. pre svega Jakoba Riglera. obra­ đuju klasične oblasti jezičke problematike. Savremena filologija je svom tradicionalnom re­ pertoaru problema dodala još i kulturnu istoriju jezika. § 350) čiji se naučni program nije mogao ni naslutiti u XIX veku. Intenzivna sarađnja lingvistike sa drugim disciplinama bila je u prvo vreme izložena različitim kritikama. sintaksičke i semantič­ ke. knjiga »The First Five Minutes. § 397). 135. Prvenstveno pod uticajem anglosaksonskih uzora razvili su se anglisti kao Ljubomir Mihajlović (Beograd). Pobeda strukturalizma m anifestuje se pre svega u tome što ovog trenutka među naučnicima čiji je rad od ozbiljnog značaja za razvoj lingvističke teorije nema nijednog koji ne bi usvajao funda­ mentalne postavke o sistemskom karakteru jezika. § 445). J.134. Benveniste. I. Ranko Bugarski (Beograd) i Rudolf Filipović (Zagreb). razvijaju se intenzivno tek u X X veku (v. paralingvistika (v. 7 Takva je npr. Još mnogo značajnija je publikacija (skripta) Su­ vremena lingvistika I-IV (1962—1967) koja korisno doprinosi informisanju jugoslovenske publike o razvoju lingvistike. III. § 352). izrasli su na učenju tradicionalne lingvistike. pored lingvističkih. karakteristična u svoje vreme veoma zapažena knjiga J. 6 U tom je smislu. Shevelov. Dijalektologija je početkom X X veka bila najnaprednija lingvistička disciplina. § 419 i § 404). Filipović se nalazi na čelu veoma aktivnog zagre­ bačkog lingvističkog kruga koji već mnogo godina okuplja znatan broj lingvista raznih specijalnosti i održava česte sastanke sa diskusijama. Knjiga tretira pitanja dijagnoze određenog psihološkog slučaja na osnovu studije načina izražavanja osobe podvrgnute psihoanalizi. itđ. Tamo gde se strukturalizam počeo širiti tek znatno kasnije (npr. sarađnja lingvistike sa drugim disciplinama na velikim.8 Lingvisti u koautorstvu sa predstavnicima drugih disciplina izdaju knjige o naučnim temama koje su zajedno obra­ đivali. Nisu više tako retke studije. Strukturalni metod inspirisan pretežnim delom praškim i harvardskim tekovinama Nije m ali broj lingvista ovog veka koji ne pripadaju izrazito nijednoj školi. R. W. U onim sredi­ nama gde se strukturalizam nesmetano1 razvijao od samog početka (u SAD) nema danas praktično' nijednog lingviste koji ne bi bio dobro upoznat s osnovnim principima strukturalizma. Strukturalističke ideje nezadrživo prodiru i u one sredine koje su. svi mlađi su oduševljeno prihvatili tekovine strukturalnog metoda. 105—298). Hockett u zajednici sa stručnjacima za psihoanalitičke probleme R. Danhyjem. Analizom distinktivnih osobina glasova bavi se zadarski romanista Žarko Muljačić. psiholingvistika (v. Stili­ stika je takođe ozbiljno zasnovana u XX veku (v. argoa). god. i antropološko-matematičke koncepcije do­ laze do izražaja. godine zbirka članaka pod naslovom »Strojno prevođenje i statistika u jeziku« (časopis Naše teme. Greenberga: »Essays in Linguistics« (Chicago 1957) u kojoj. a u novije vreme i zadarski slavista Dalibor Brozović. glotohronologija (v. recimo. 62 63 . pa i opsežne studije folklora. posao oko sastavljanja rečnika dijalekata i jezika specifičnih socijalnih sredina (npr. U ovoj oblasti. 137. str. § 349) ili kinemika (v. logistička gramatika (v. u oblasti smtaksičkih proučavanja L. Njegove lingvi­ stičke ideje formirane su u duhu Ballyjeve škole (v. Fonološki opis gla­ sova u duhu praške škole primenjen je posleđnjih godina i u radovima drugih slavista. Iz toga kruga potekla je još 1959. F.

prikazuje i sadašnje razvojno stanje rumunske lingvistike). Maurice Leroy. još pre više od desetak godina pokrenut naučni časopis The Journal of Auditory Research čiji su sarađnici iz redova stručnjaka: za akustiku. Moskva 1960. Dr. međutim. za muzikologiju. Georgetown University Press 1966. Robins. Karl Honn. 9 I u jugoslovenskoj sredini taj najnoviji razvoj ima svojih odjeka. »Invitation to Linguistics« (New York 1965). Od evrop­ skih škola prikazani su glosematičari. Sto se tiče poslednjih događaja u lingvističkom svetu. Jasno a ukratko izložene. prema već ukorenjenim. Generativna gramatika je za kratko vreme stekla popularnost i na drugim stranama sveta. § 416). V. Cambridge 1968. Home u radu »Language Typology: 19th and 20th Century Views«. u nekim svojim radovima slavista Milka Ivić (Novi Sad) i germanista Janez Orešnik (Ljubljana). a da se pri tom razni kontroverzni teorijski problemi postave u žižu pažnje i što potpunije osvetle (v.r inom spr&kforskningen. poglavlja o Šaumjanovim — §§ 500—508 i Sgallovim — §§ 496— 499 shvatanjima) razlikujući se bitno od američkog uzora. Sve drugo je neortodoksno. Foundations of Language. već i u okvirima njegovog istorijskog pro­ učavanja. »A Short History of Linguistics« (Bloomington. oni se mogu najkraće rezimirati konstatacijom da je najnovija generacija lingvista u mnogim sredinama napustila strukturalizam kao teorij­ sku platformu u korist generativnog pristupa jeziku. Indiana. V. V. New York 1964). A.10 Sadašnji napori usmereni su u prvom redu ka tome da 8 U SAD je npr. a s druge strane prema originalnim pogledima na suštinu lingvističkog fenomena i na prednost određenog metodo­ loškog postupka. a zatim u domene fonologije (v. npr. Bern 1953). C. Izloženo je i aktuelno stanje u indoevropeistici. H. po pravilu. En orientering i modem lingvistik«). za komunikaciju. 4.. za lingvistiku. O razvoju tipoloških studija lepo informiše Kibbey M. § 429) i semantike (v. Band 2. »Keltologie« (Wissenschaftliche Forschungsberichte herausgeg. tu se. Mario Pei. američkog lingviste Noama Chomskog. Ja. Interesantna je po načinu na koji osvetljava neke od danas kontroverznih stavova lingvističke teorije knjiga Johna Lyonsa: »Introduction to Theoretical Linguistics«. § 423). Tagliavini. svojevrsnim tradicijama lingvističkog m išljenja poniklim na tlu o kojem je reč. prevođ originalnog dela na švedskom. R. Loja. von Prof. Generativni pristup jeziku primenjuju npr. » I s t o r i j a l i n g v i s t i č e s k i x u č e n i j «. prodrle su vrlo brzo. francuska lingvistika (đelimično) i ženevska (samo u odnosu na dalje razvijanje Saussureovog učenja). 11 Ovde nisu uzimana u obzir dela pisana na jezicima koji po pra­ vilu nisu dovoljno pristupačni najvećem delu lingvističke publike. Generativni pristup jeziku prikazan je lingvističkoj javnosti prvi put 1957. § 429). Primena toga pristupa pokazala se mogućom ne samo na terenu sinhroničnog opisa jezika. »New Trends in Linguistics« (Lund 1964. go­ dine (v. »Modern Linguistics« (Oxford 1957. Graur a L.Izdaju se naučni časopisi čiji su sarađnici iz krugova sasvim razli­ čitih struka. »Allgemeine und vergleichende Sprachwissenschaft-Indogermanistik« und Julius Pokoray.1 1 V. Bukurešt 1965. preuzeta samo ideja o celishodnosti generativnog pristupa jeziku. U takvim slučajevima od Chomskog je. prvenstveno u slovenskim sredinama. Ideje osnivača generativne gramatike. pored ostalog. Ponekad su čak uticaj i nekih drugih američkih lingvista (pre svega Lamba — v. A. B. Washington D. se metod generativnog opisa jezika što više usavrši. 30—57. Cambridge University Press. Generativni pristup je prvo uveden u domen sintakse (v. odabrano. za psihologiju. Teorija Chomskog postala je vodeća lingvistička teorija u SAD. za neurologiju. Bibliografske napomene 138. naročito među mlade. s izvodima iz nekih od klasič­ nih dela eminentnih predstavnika pojedinih škola daje V. Vol.9 U Evropi. »Storia della linguistica« (Bologna 1963). Zvegincev u » I s t o r i j a j a z y k o z n a n i j a XI X i XX v e k o v v o č e r k a x i i z v l e č e n i j a x « II.8 Treba očekivati da će se ovaj tip publikacione aktiv­ nosti samo pojačati u budućnosti. i literaturu navedenu u § 241. Simeon Potter. takođe: Vittore Pisani. Wald. 1968. osnovne podatke o pojedinim (ne svim) pravcima u lingvistici XX veka. Malmberg. »Les Grands Courants de la Linguistique Modeme« (Bruxelles 1963): G. § 426). objavljenog u Stokholmu 195-9: »Nya waga. posebno Paula Kiparskog. 10 O tome svedoče radovi sledbenika Chomskog. »Scurta istorie a lingvistici« (II izd. Iz tih 5 04 65 . 1967). s jedne strane. a takođe su izneseni podaci koji obaveštavaju o sadašnjem razvojnom nivou italijanske lingvistike. Moskva 1968. njegovu pažnje vrednu studiju »Tense and Mood in Inđo-European Syntax«.. § 509) bili osetniji od uticaja Chomskog na formiranje fundamentalnih teorijskih koncepcija. Zbornik »Trenđs in European and American Linguistics 1930—1960« (Utrecht-Antwerp 1961) daje prikaze osnovnih lingvističkih pravaca u SAD. No 1. ona se najčešće neguje u vrlo specifičnom vidu (v.

i

Od posebnog interesa za lingviste može biti Moutonova edicija »Current Trends in Linguistics«. Prva knjiga (izd. Th. A. Sebeok, Hag 1963) nosi naslov »Soviet and East European Linguistics«. Tu se prikazuje stanje lingvističkih studija, pored ostalog, i u Jugo­ slaviji (na str. 562—569; autor Horace Lunt). Naročito je značajna III knjiga ove edicije: »Theoretical Foundations« (izd. Th. A. Sebeok, Hag 1966). U njoj se nalaze reprezentativni članci eminentnih ame­ ričkih lingvista (tu je, pored ostalog, U. Weinreich prvi put u celini objavio svoju semantičku teoriju — v. § 416). V. takođe i zbornik »Problemes du langage« (= »Diogžne«, No 51, Pariš 1965) u kojem su sakupljene studije istaknutih evropskih i američkih lingvista. Zbornik »The Structure of Language. Readings in the Philosophy of Language« (izd. Jerry A. Fodor i Jerrold J. Katz, New Jersey 1064) prikazuje zapažene situdije pojedinih lingvista i filozofa kojima pripada vodeća uloga u razvijanju lingvističke teorije u SAD po­ četkom šezdesetih godina. Sasvim nedavno objavljeni su siedeći zbornici koji svojom sadržinom najbliže osvetljavaju poslednje događaje u lingvistici: »Universals in Linguistic Theory« (= Proceedings of the 1967 Texas Conference on Language Universals, izd. E. Bach i R. T. Harms; Holt, Reinehart and Winsiton, New York 1968); »Readings in Transformational Grammar« (izd. R. Jacobs i P. Rosenbaum; Blaisdell Waltham 1968); »Substance and Structure of Language« (izd. J. Puhvel, University of California Press, Berkeley and Los Angeles 1968). O tome kako se lingvistički događaji novijeg datuma ocenjuju u SSSR lepo infonmišu zbornici » N o v o e v l i n g v i s t i k e « I-IV (Moskva 1960—1965) i knjiga V. A. Zveginceva, » T e o r e t i č e s k a j a i p r i k l a d n a j a l i n g v i s t i k a « (Moskva 1968). V. i zbornik » T e o r e t i č e s k i e p r o b l e m y s o v e t s k o g o j a z y k o z n a n i j a « (Moskva 1968; daju se podaci o istraživanjima u oblastima: komparativno-istorijskih i tipoloških situdija, lingvističke geografije, strukturalnog pristupa jeziku i mašinskog pre­ vođenja). Bibliografske podatke o radovima objavljenim u SSSR u prvoj polovini XX veka (do 1962) daje knjiga: » S t r u k t u r n o e i prikladnoe jazykoznanie. Bibliografičkeskij u k a z a t e l ’l i t e r a t u r y izđannoj v SSSR s 1918 po 1962 g.«, Moskva 1965.
razloga je, na primer, sa ovog spiska izostala inače veoma informativna knjiga turskoga lingviste Ozcan Baskana: »Lengiiistik metodu«, Istan­ bul 1967.

Onima koji se dnteresuju za modernije pristupe problemima istorije jezika biće svakako od koristi upoznavanje sa radovima sakupljenim u zborniku »Directions for Historical Linguistics: a Symposium« (Austin, Univer;sity of Texas 1968, izd. W. P. Lehmann i Y. Malkiel). O širokom repertoaru najvažnijih problema lingvistike XX veka najtačnije će informisati izveštaji sa međunarodnih kongresa: naprimer, sa IV međunarodnog kongresa održanog u Kopenhagenu 1936 (»Actes du IV Congres International des Linguistes«, Copenhague 1938), sa VI međunarodnog kongresa održanog 1948. u Parizu (»Actes du VI Congres International des Linguistes«, Pariš 1949), sa VII međunarodnog kongresa održanog u Londonu 1952 (»Seventh International Congress of Linguists — Preliminary Reports«, Lon­ don 1952), sa VIII međunarodnog kongresa održanog u Oslu (»Pro­ ceedings of the Eighth International Congress of Linguists«, Oslo 1958) i sa IX međunarodnog kongresa održanog 1962. god. u Cambridgeu, Mass. — SAD (»Proceedings of the Ninth International Congress of Linguists«, The Hague 1964). V. takođe i lingvističke časopise navedene u § 241. Za jugoslovenskog čitaoca pogodan izvor informacija biće pomenuta zagrebačka publikacija (skripta) »Suvremena lingvistika« (v. § 137 n.). Jedan od saradnika ove publikacije, Radosiav Katičić, objavio je (1967. godine, za potrebe studenata, izdanje Sveučilišta u Zagrebu) rad »Osnovni pojmovi modeme lingvističke teorije« koji takođe može vrlo korisno da posluži zainteresovanima.

66

5*

87

NESTRUKTUR ALNA LINGVISTIKA

LINGVISTIČKA GEOGRAFIJA Zasnivanje metoda 139. Lingvistička geografija zasnovana je na dijalektološkom ispitivanju: na prikupljanju podataka o dijalekatskim osobenostima datog jezičkog sistema i o geografskoj difuziji pojedinačnih osobina. Pored primene deskriptivnog metoda pristupa se i istorijskom osvetIjavanju uočenih fakata. 140. Ovako orijentisana lingvistička ispitivanja dala su elemente za nova, tačnija objašnjenja jezičkih promena. Sakupljeni podaci obogatili su poznavanje kulturne istorije, a celokupan tip istraži­ vačkog rada na terenu ukazao je na različite metodološke probleme i podstakao lingviste na zalaženje u dotle netaknute oblasti naučne problematike. 141. Lingvistička geografija doživela je svoj puni procvat i počela aktivno uticati na formiranje lingvističkih pojmova u svetu tek početkom X X veka, iako njeni koreni leže u XIX veku. Nastala je oko 1870, onda kada su dijalekti ušli u krug mladogramatičarskog interesovanja zbog uverenja da će se na fenomenu dijalekata najpre potvrditi teorija o pravilnosti jezičkih zakona (v. § 106). Me­ đutim, umesto da donesu traženu potvrdu, ova su istraživanja iznela pred naučnu javnost dokaze o tome da i u dijalektima ima isto toliko nepravilnosti koliko i u književnom jeziku. 142. Teorijske tekovine lingvističke geografije proizašle su ne­ posredno iz praktičnog, terenskog rada. Sama škola je upravo i izrasla na sastavljanju dijalektoloških atlasa. U tome poslu su od početka prednjačili francuski dijalektolozi. Kasnije su se svojim rezultatima posebno istakli i Italijani, pripadnici neolingvističke struje (dijalektologija koju oni zastupaju poznata je najviše pod terminom arealna lingvistika — v. § 176). 68

143. Krajem XIX veka otpočela je plodna era rada na dijalekto­ loškim atlasima pojedinih evropskih jezika, pre svega romanskih i germanskih. Prvi od velikih evropskih atlasa, »Deutscher Sprachatlas« (čije je objavljivanje pokrenuto još 1876) delo je nemačkog lingviste Georga Wenkera (1852—1911). Ono je značajno kao prvi ozbiljan uzor, mada nije bez metodoloških nedostataka.12 144. Najznačajniji predstavnik lingvističke geografije, Jules Gil­ lieron (1854—1926), izašao je iz francuske lingvističke škole.13 U za­ jednici sa E. Edmontom, J. Gillieron je izradio »L’Atlas linguistique de France« (posao oko izrade trajao je od 1897. do 1901, a sam atlas je objavljivan u sveskama od 1902. do 1912).14 Ovaj atlas je i danas klasično delo svetske dijalektologije. 145. Za Gillieronovim primerom pošla su i drugi predstavnici romanske filologije (Louis Gauchat, J. Jeanjaquet, E. Tappolet i drugi). Najznačajnije je, međutim, ostvarenje švajcarskih naučnika K. Jaberga (1877—1958) i J. Juda (1882—1952) koji su (od 1925. do 1940) radili na »Sprach- und Sachatlas Italiens und der Sudschweiz« uključujući u svoja ispitivanja kako seoski, tako i gradski govor. Njihova razrada dijalektološkog metoda je neosporno od najzna­ čajnijih. 146. Glavne teorijske tekovine lingvističke geografije izviru iz proučavanja leksike. Ispitujući postojeće reči i njihovu rasprostra­ njenost u narodnim govorima, lingvistička geografija je postavila sebi za cilj da rekonstruiše istoriju tih reči, uzimajući pri tom u obzir i semantiku, i fleksiju, i sintaksičku funkciju. 147. Istorija reči rekonstruiše se uz pomoć poznavanja geograf­ skih i sociološko-istorijskih faktora. Proučava se narodna psiho­ logija, ispituju se lingvistički dokumenti prošlosti i sadašnjosti. Zahteva se, jednom rečju, poznavanje različitih fenomena od kojih zavisi život jezika. Takav način prilaženja faktima ostaje kao krupna metodološka tekovina moderne dijalektologije. Romanistika je prva imaia neposrednih koristi od nove me­ todološke orijentacije. Revidirani su npr. uslovi koji su prethodili
12 Wenker je poverio dijalekatske kvestionare neizvežbanim seoskim učitelj ima, stoga rezultati jezičke ankete nisu bili uvek pouzdani. 13 Bio je đak grupe profesora koji su, sedamdesetih i osamdesetih godina, dostojno reprezentovali francusku lingvistiku: Gaston Parisa, Arsenea Darmestetera, Louisa Haveta i Paula Meyera. Najviše je Gaston Pariš, takođe dijalektolog, uticao na Gillieronovo lingvističko formi­ ranje. 14 Gillieron je pažljivo sastavio kvestionar od 2000 pitanja i izabrao sebi za pomoć na terenu samo jednog, ali dobro izvežbanog čoveka, E. Edmonta.

69

romamzaciji zapadne Evrope prvih vekova naše ere (za objašnjenje razvoja francuske leksike značajno je da se, pored već učinjene distinkcije između vulgarnog latinskog i klasičnog latinskog, počeo razlikovati i pojam hrišćanskog latinskog od paganskog latinskog). 148. Izvesne tvrdnje lingvističkih geografa danas su takoreći aksiomi modeme dijalektologije. Takav značaj imaju, recimo, sleđeće konstatacije. A) Dijalekatske razlike se najčešće susreću u oblastd leksike i fonetike, najređe u fleksiji i sintaksičkim osobinama. B) Društveno-istorijski faktori su od presudnog značaja za lin­ gvističku diferencijaciju (u doba feudalizma raste broj dijalekata, što je direktna posledica izolacije pojedinih autonomnih oblasti; u doba centralizacije državne vlasti stupanj diferencijacije se smanjuje). C) I geografski uslovi bitno utiču na lingvističku diferencijaciju. Planinska oblast je lingvistička periferija u odnosu na ravnicu: dok se u ravnici, zbog lakšeg saobraćaja, jezičke inovacije brzo šire, planinski govori, zbog svog položaja, ostaju po strani od glavnih razvojnih strujanja koja se raznose po ravnici. D) Propadanje dijalekata ubrzano je u novije vreme težnjom seljačkog stanovništva da se i u jezičkom pogledu približi stanov­ ništvu grada. 149. Od najvažnijih doprinosa lingvističke geografije jezičkoj teoriji ističu se objašnjenja osnovnih zakona leksičkog razvoja. U ovome najviše zasluga pripada Gillićronu. Gillieron je ukazao na dva momenta koji uslovljavaju inovaciju u leksičkom fondu nekog jezika ali dijalekta. Jedan se tiče homonimijskih konflikata (»les comflits homonymiques«) a drugi nepo­ desne strukture reči. 150. Pod homonimijskim konfliktom treba razumeti taktfu situa­ ciju u kojoj se dva homonima, čije je razlikovanje po značenju inače obično obezbeđeno različitim kontekstom, počinju upotreblja­ vati u istom kontekstu, što sprečava pravilno sporazumevanje. U takvom slučaju homonimična situacija se uklanja: stvara se nova reč koja preuzima jedno od dvaju značenja na sebe.1 5
1 5 U gaskonjskom dijalektu, recimo, reč gat imala je dva značenja: 1. mačka (< cattus); 2. petao (< gallus). U rečenici kao »le chien a etrangle le gat« nije se moglo znati šta se htelo reći: da li je pas za­ davio mačku ili petla. Ovaj konflikt homonima rešen je u gaskonjskom na taj način što je naziv gat ostao samo za mačku, a značenje »petao« ponela je nova reč — vicaire (v.: Gillićron — Roques, »Etudes de geographie linguistique XII. Mots en collision. A. Le coq et le chat«, Revue de philologie frangaise 4, 1910, 278—288).

P ;

^ms 151. Fonetska struktura reči menja se tokom vremena. Dogodi
se da reč, koja je u početku bila sasvim prikladna za službu koju vrši, postane prekratka, predugačka ili sa takvim sazvučjem da izaziva drukčije asocijacije od onih koje bi trebalo očekivati. U tak­ vom slučaju ona se obično zamenjuje novom, podesnijom rečju.1 0 152. Upravo su Gillieronovi radovi najviše doprineli reviziji tvrdnje o apsolutnoj pravilnosti glasovnih zakona. Svoju argumen­ taciju izneo je Gillieron najglasnije u studiji »La faillite de l’etymologie phonetique« (Neuville 1919). Bibliografske napomene 153. Osim več pomenutih Gillieronovih radova preporučuju se i Jabergove studije: »Sprachgeographie« (Aarau 1908), »Aspects geographiques du langage« (Pariš 1936) i »Der »Spachatlas als Forschungsinstrument« (u koautorstvu sa Judom: Halle 1928). O lingvističkoj geografiji pišu: A. Dauzat, »La geographie linguisrtique« (Pariš 1922), E. GamiUscheg, »Die Sprachgeographie« (Bielefeld 1928), G. Bottiglioni, »Linguistic Geography« (Linguistics Today, New York 1954, 255—267). Najobimnije delo o istoriji dijalektoloških proučavanja dao je Sever Pop: »La dialectologie: Apergu historique et methođes d ’enquetes linguistiques« (Louvain 1950; dve knjige). Pregled literature iz oblasti lingvističke geografije u prvim decenijama njenog razvoja daje J. Schrijnen: »Essai de bibliographie de geographie linguistique generale«, Nimegue 1933. Bibliografiju Gillieronovih radova objavio je Mario Roques: »Bibliographie des travaux de Jules Gillieron« (Pariš 1930). V. takođe i poglavlje VI (pod naslovom »Linguistic Geography«, str. 123— 140) u knjizi S. Pottera, »Modem Linguistics« (New York 1964). Moderna dijalektologija 154. Strukturalizam nije mimoišao ni dijalektološke studije. Interesovanje koje je postojalo kod prvih, klasičnih predstavnika strukturalizma za mogućnost primene novog metoda u oblasti dija1 9 Gillieron je pokazao da je prvobitna reč za pčelu apis zamenjena drugim recima u onim francuskim dijalektima u kojima je, iz fonetskih razloga, oblik apis bio vremenom reduciran na jedan jedini glas — e. Studija u kojoj Gillićron o tome govori: »Genealogie des mots qui designent l’abeille, d’apres 1 ’Atlas linguistique de France« (Pariš 1918) smatra se jednim od klasičnih dela lingvističke geografije.

70

71

nerazumljivo). Isačenka: »Narečje vasi Sele na Rožu« (Ljubljana 1939). Matematički metod. već se uočavaju principi po kojima date jedinice stupaju u određene od­ nose jedna prema drugoj. 156. V. uklju­ čujući sve individualne nijanse). pro­ blema jezičkog sistema u bilingvističkoj sredini ( = u sredini gde se naporedo govore dva jezika).lektologije17 samo je pojačamo kod kasnijih generacija. Od teorijskog su zna­ čaja studije Doroszewskog posvećene opisivanju tih varijacija. Harris. u našim se danima sve radije primenjuje pri kvalifikaciji i klasifikaciji dijalekata. Word 10. što baca novu svetlost na po­ jave srodnosti i razlika među dijalektima i otvara nove vidike lingvističkoj teoriji. 1899) razradila je metod proučavanja tzv.< nog opisa jednog lokalnog dijalekta dat je u radu A. 322— 329. O problemima »jezika u kontaktu«.1 8 tj. 228—234. »On Discreteness and Continuity in Structural Dialectology«. Trubeckoj npr. Havranek pod naslovom »Nareči češka« u Ceskoslovenska vlastiveda III (Prag 1934). su novi pojm ovi i termini. 8th Proceedings 540— 564. sem Weinreicha. Proceedings o f the American Philosophical Society 95. 109— 115. Posebno psiholingvisti (v. Jean Fourquet. 1 8 Otuda se u dijalektologiji danas sve više usvajaju termini iz teorije informacije (v. Edwarđ Stankiewicz. a takođe i pitanje stvarne vrednosti strukturalnih kriterija za klasifikaciju dijalekata. Zatim se odgovarajući sistemi u različi­ tim dijalektima međusobno poređe. 1954. nalaze na ovom području zajedničku temu sa dijalektolozima. priložena i odlična bibliografija): Einar Haugen. S. c ode corn — ono u jeziku što je opšte i stoga podjednako razumljivo svim datim govor­ nim predstavnicima) ili kodni šum (engl. »Is a Structural Dialecrtology Possible?«. »On the Structure of Dialectal Differentiation« Word vol. izlaže svoja shvatanja o vrednosti uvođenja fonoloških kriterija u dijalektologiju u svome radu »Phonologie et geographie linguistique«. Bibliografske napomene 157. 33-—53. Poljska škola W. J. C.1 8 Američki dijalektolozi (Hans KUrath. Greenberg. prenoseći im svoja iskustva u osvetljavanju jezičkih pojava. F. »Research Frontiers in B ilingualism Studies« (786— 797. 18. Osmatranje međusobnog uticaja je­ zičkih struktura osuđenih na život u najneposrednij em susedstvu daje mogućnosti za zaključke koji su od šireg. »Le structuralisme linguistique et les etudes de geographie dialectale«. Uvođenje u probleme modeme dijalektološke metodologije daće radovi: Uriel Weinreich. A Study in Bilingual Behavior« (Philadelphia 1953). istu proble­ matiku šire obrađivao i Einar Haugen — v. izrazito zainteresovani za pitanje procesa komunikacije. Knjiga P. 1062. Fragen und Forschungen im Bereich und im Kreis der germanische Philologie. i studije koje su oba ova naučnika obja­ vila u 8th Proceedings: Uriel Weinreich. TCLP IV. Uzor struktural. Voegelin and Zellig S. Dosada je. Ove izoglose obeležavaju procente frekvencije jezičkih fenomena koji su podložni varijacijama u okviru iste govorne sredine. Doroszewskog (rođ. njegov rad: »The Norwegian Language in America. »Language Contact« (771—785). Pod okriljem strukturalno orijentisane lingvističke geo­ grafije nikla su ispitivanja koja se tiču jezika u kontaktu. § 449) kao kodno jezgro (engl. 13. »The Measurement of Linguistic Diversity«. Deutsche Akademie der Wissenschaften 8. 1956. Raven McDavid. H. Ivića »Die serbokroatischen Dialekte« I Band (Hag 1958) pojavila se kao prva detaljna dijalektološka studija jednog jezika zasnovana na struk­ turalnim principima. 155. 1951. c ode noise — ono što nije opšta jezička norma tako da jednom delu govornih predstavnika ostaje tuđe. Stoga i teoretičari jezika danas sve više obraćaju pažnju na ovaj krug problema. no 1— 2. »Linguistique struc­ tural e et đialectologie«. Word vol. No 1. v. »Methods for Determining Intelligibility Among Dialects of Natural Langua­ ge«. Witold Doroszewski. 72 73 . U strukturalnoj eposi dijalektologije razrađeni. Pavle Ivić. k v a n t i t a t i v n i h i z o g l o s a . 1957. William Labov) otkrili su novo polje lingvističkih ispitivanja koncentrišući svoju pažnju na izgovorne varijacije koje nisu uslovljene geograf­ skim već socijalnim faktorom. Prvi kratak pregled dijalekata jednog jezika s primenom struk­ turalnih kriterija objavio je B. osim pomenutih radova Weinreicha i Haugena. opštelingvističkog značaja. 1931. Lg 32. § 352). kao npr. Berlin 1956. 388— 400. što znači da se dijalekatske osobine ne izlažu kao prost zbir pojedinosti. 1 7 N. Danas se sve češće daju opisi dijalekatskih s i s t e m a . i 1 8 Pojam »jezici u kontaktu« i sam termin popularizovao je u nauci američki lingvista Uriel Weinreich svojih poznatim radom »Languages in Contact« (New York 1953). Aktuelno je pitanje mogućnosti koje pruža šira primena matema­ tičkih procedura u dijalektologiji. dijasistem ( = način grafičkog prikazivanja dvaju sistema tako da se istaknu i istovetnosti i raz­ like) ili idiolekt ( = celokupnost govornih osobina pojedinca. pogotovu statistika. 44—59.

r > gg. Vendryesa.aktivnost. Jezik nije jednostavna pojava: to je kompleks različitih stanja (stilova) uobličenih datim s^ijalnfrj^ predinama~Xjezik ~miafa.tivno-istomskih studija slovenskih jezika). Psihofiziološke studije jezika (= ispitivanje jezičkih poja­ va sa vođenjem računa o psihološkim i fiziološkim fenomenima koji ih tSslavlJavijuj! rlfirivrlr sšl-gvž^iklaaičnu epohu vec pred kraj XIX veka kada j e/Maurice Grammont/(1866— 1948) objavio (1895) studiju: »La dissimilataon consonantique dans les langues indo-europennes et dans les langues romanes«. Po­ stojalo je intenzivno interesovanje za probleme značenja još od radova Michela Breala (v. Najznačajniji predstavnik »sociološke lingvistike« jeVintolne Meiliet.^1866— 1936). pored ostalog. međutim. i sa predstavnicima estet­ skog idealizma u lingvistici — v. vojske i si. I istorija jezika počela se osvetljavati na nov način. ( = jednačenja. kancelarije. Glavnu ulogu u promeni značenja reči igraj u _»socij alne pozajmice« (»emprunts sociaux«): reči prelazeći jgjeđnog socijalnog sloja u đ r u g l rnenjaju značenjske nijanse — jedna opšta reč može da postane'”specijak>a. u dijale­ katskom lebro mesto rebro r je prešlo u srodno l. koja bi obuhvatala sledećlT osnovne stavove. U predstavnike »afektivne lingvistike« spada i Jugosloven Guberina.8 1 162. On je najviše doprineo razrađivanju sociološke t iofrje o jeziku. dakle. i naročito.2 0 161. zahvaljujući sugestivnoj reči Ferdinanda de Saussurea (v. naučno formiran u duhu francuske škole. Prvi koji su uključili komplikovane pojave bilingvizma (= dvoje­ zičnosti) u ovu problematiku bili su Francuz Ronjat (1913) i Jugosloven Pavlović (1920). Uzroke ovim i sličnim glasovnim procesima Grammont je tražio ne samo u fiziološkim već i u psihološkim faktorima.2 3 2 1 Petar Guberina je profesor zagrebačkog univerziteta. i za-unapređenje komipara. I njegovi docniji radovi često se bave uticajima psiholoških momenata na fenomene govornog akta. Ukrštanje svih tih uticaja dalo je specifičan pečat razvojnim takovima francuske lingvistike X X veka. kad npr. 160. n pređe u m jednačeći se po mostu izgovora sa b u zelem­ bać.22 Naročito su.m . U francuskoj lingvističkoj sredini razvijala se tradicija fonetskih ispitivanja još od Rousselotovih vremena (v. 2 3 Među francuskim lingvistima koji su počeli kao privrženici Meilletovih pogleda posebno se ističe G. Guillaume (1883—1960) ne samo svojom originalnošću već i činjenicom da je jedan od prvih u Francuskoj koji je usvojio strukturalistički pristup jeziku. Razrada sociološke teorije obogatila je semantičke studije (kojima se Francuzi. Saussure je predavao u Parizu od 1881— 1891). kasnije dalje produbljivane. 8 0 Milivoj Pavlović (Beograd) po svojoj naučnoj orijentaciji predstav­ nik je francuske škole. čime je izbegnuto blisko susedstvo dvaju identičnih glasova). ovakva shvatanja pogodovala rasplamsavanju inteiresovanja za stilističko proučavanje jezika. Na ovo uobličavanje ne utiče samo kul­ turni nivo sredine i njen stil života već. J. § 242. U svojoj za­ paženoj studiji »Valeur logique et valeur stylistique des propositions complexes« (Zagreb 1954) on tretira problem kompleksnih rečenica u duhu afektivne koncepcije jezika.nciAp. § 217). Semantička evolucija teče.i.knnima nsi.FRANCUSKA LINGVISTIČKA ŠKOLA Psihofiziološka. Sociološko proučavanje jezika zasnovano je na utvrđivanju korelacije između jezičkih i društvenih fenomena. 74 75 . 163. Njegova knjiga »Le language enfantin« (Pariš 1920) smatra se jednim od klasičnih dela iz ove oblasti. i obratno. nlicp.). u okviru psiholingvističkih studija — v. poznati inđoevropeista (zaslužan. § 352).l. koje je samo poraslo u vreme procvata lingvističke geografije i njene naglašene pažnje za p ro ­ bleme istanje leksike (v. aktivno bave — v. § 172). zato se ni­ kada ne kaže dva puta isto saopštenje na isti način (u ovome se Vendryes slaže sa Ballyjem — v. Tradicija psihofizioloških ispitivanja do danas nije prekinuta u Francuskoj (podstreka mu daje ovog tre­ nutka procvat sličnih proučavanja u SAD. Njegovu lingvistiku mnogi nazivaju afektivnom: on prilazi jeziku kroz uverenje da je svaki govorni akt emocionalno obojen — ništa nije prosta konstatacija. postalo od zelenbać) | disimilacije ( = razjednačenja. psihološka i sociološka ispitivanja jezika 158. Psihološka interpretacija jezičkih fakata dolazi do izražaja naročito u radovima eminentnog predstavnika škole. na pitanje početaka govora). njena ekonom­ ska itehrjička. Brunota: »Histoire de la langue frangaise des origines a 1900« (Pariš 1905) : fakta iz prošlosti jezika izlažu se sa ciljem da se kroz njih sagledaju elementi kulturne atmosfere nekadašnjih epoha. § 404). Već krajem X IX veka ukorenila se naklonost ka povezivanju jezičkih fakata sa socijalnim fenome­ nom. od X IX naovamo. Psihofiziološko interesovanje za jezik usmerilo je pažnju ispitivača na oblast đečjeg jezika (tj. § 404). Grammont je tu izneo svoje poglede. § 146). u rezultatu primene dvaju principa koji se ukrštaju: generalizacije i specijalizacije. § 265. 159. sve je izraz određenog afekta. 2 2 Ovu tendenciju upečatljivo ilustruje poznato delo F.

»La methode en lexicologie. V. Pregled (u prvom redu psihofizioloških) ispitivanja francuske škole daje A lf Sommerfelt u »The French School of Linguistics« (Trends. 201— 240. F. son harmonie«) govorio o iskorišćanju zvučnih elemenata za izražavanje emocija. pogledom na svet (u ovom smislu obrađuje stil klasična teorija književnosti. da bi ga pojačalo ili osvetlilo — pripada stilistici. u periodu od 1911. III izd. Cohen. str. 1956). autor J. Klasična se stilistika npr. Guillaumea (v. Ono što sačinjava minimum izraza na osnovu kojih je obezbeđena pra­ vilna komunikacija. sposobnostima. u »Le vers frangais. sve drugo što je. Stilistika može biti i »društvena«: ukoliko je interesuju oni jezički oblici u kojima se ogleda kulturni tip sredine. klasična dela A. J. 1. § 442). odnosi na istraživanje individual­ nog u jeziku: kojim se lingvističkim sredstvima ispoljava pojedinac sa svojim karakterom. Bibliografske napomene 169. Po­ lazi se od teorijskog aksioma: jezik je sredstvo komunikacije. Damourettea i E. »La stylistique« (ed. Individualna stilistika (odgovara pojmu »parole«) odnosiće se na traganje za onim što u jezičkom smislu legitimiše pojedinca. Pariš 1957). ses moyens d’expression. Drenovca). H. S prodiranjem Ballyjevih ideja (v. 166. Meilleta: »Linguistique historique et linguistique generale« (Pariš: I 1921. G. 44—68. 8 5 Francuzi su prvi zahvatili u ono što se (od radova Trubeckog) naziva fonostilistikom: ispitivanje ekspresivne funkcije glasova. Grammont je (još 1913. Pariz) lepo ilustruje razvoj osnovnih pogleda na jezik tipično fran­ cuske lingvističke sredine. »langue« i »parole« zajedno (ovo je razradio predstavnik francuske škole Delacroix). 1921). Pri tom se objašnjenja odstupanja najčešće traže u oblasti psihološkog motiva. to je jezičko u najužem smislu. 1937. pre svega predstavnici estetskog idealizma — v. Essai de grammaire de la langue frangaise« (izdata u sedam tomova. »Le Language« (Pariš 1950: I izd. 1965). u prvom redu harvardska škola (v. 168. V. Ovom sociološkom stilistikom bave se ponajviše predstavnici fran­ cuske lingvističke škole. »Pour une sociologie du language« (Pariš 1956). Que sais-je? No 646. slično čine i pojedini lingvisti. Sommer­ felt). Stilističko proučavanje može se odnositi na različite feno* mene. dalje: J. Skreće se pažnja zainteresovanima da je E. U praksi francuski stilističari sprovode ispitivanje stila po principu obuhvatanja opisom svih jezičkih pojava koje odstupaju od tipične gramatičke norme datoga jezika. samo dodatak minimumu da bi njegovu prenosnu funkciju maksimalno osiguralo. § 236). Poznata knjiga J. temperamentom. 283—293). Vendryes. V. Srž učenja G. Grammonta: »Traite de phonetique« (Pariš 1933. 241—249.2 5 167. II 1938)2 4 i M.: Pierre Guiraud. u strogoj oceni. ukoliko se stilistika shvati striktno u ovom smislu. Upravo su u toku interesantna ispitivanja na ovoj strani. § 163 n) izložio je Roch Valin u studiji »La methode comparative en linguistique historique et en psychomecanique du langage« (Cahiers de psychomecanique du langage publies par le Departement de Linguistique de l’Universite Lasal No. Čak. opšta stilistika baviće se utvr­ đivanjem svih načina na koje se jezički uobličavaju osnovne kate­ gorije ljudskog duha (univerzalnije prilaženje. u duhu klasičnog Saussureovog izdvajanja in­ dividualnog jezičkog ostvarenja (»parole«) od jezika kao svojine kolektiva (»langue« — v. može se slobodno reći da je cela francuska sociolo­ ška lingvistika u osnovici svojoj — stilistička. 1064 Quebec).Bibliografske napomene 164. u duhu pojma »language«). do 1950. »Precis de stylistique frangaise«. »La pen­ see et la langue« (Pariš 1922. Stilistička proučavanja 165. 6. Delacrodx. »Le lan­ guage et la pensee« (Pariš 1924). § 173). V izd. Vendryes. § 259). stilistika kolektiva obuhvatiće sociološka ispitivanja jezika (zadira­ nje u oblast onoga što je »langue«). § 264) počeli su se po­ jedinci iz francuskih lingvističkih krugova opredeljivati za širu koncepciju stilistike. Biografski podaci o Meilletu dati su u Portraits of Linguists II (str. 1 4 Godine 1965 (Beograd) objavljeno je u prevodu na srpskohrvatski Meilletovo delo: »Uvod u uporedno proučavanje indoevropskih jezika« (naslov u originalu glasi: »Introduction a l’etude comparative des langues indo-europšennes«. prevod B. autor A. Domaine Frangais« (Pariš 1953). Sasvim nov tip stilističkih ispitivanja razvija danas struk­ turalna lingvistika. Matore. Brunot. M. Poslednjih godina se u ovoj oblasti rada sve intenzivnije primenjuje statistički metod (v. Benveniste objavio bibliografiju Meilletovih radova (24 knjige i 540 članaka) u Bulletin de la Socićte linguistique de Pariš 38. 76 77 . Marouzeau. čemu je pridodala i treća distink­ cija: »language« = sveukupnost jezika kao pojma. tj. Pichona »Des mots a la pensee.

Etude sur la forme poetique dansses rapports avec la structure de la langue«. po­ gotovu sitoga što su slične misli već bile izricane u lingvistici. uz izvesne dopune.2 7 Pred­ stavnici ovih filozofskih struja isticali su značaj uloge pojedinca i njegove lične psihologije u stvaranju jezika.. Pariš 1953. Pavlović u knjizi »Problemi i principi stilistike«. isti ovi stavovi. Jer — svako je delo samo izraz nečije ličnosti. Prema tome. Guiraud. V. individualna psihologija je odlučuju­ ća za stvaranje jezika. zastupao stavove koji bi se mogli rezi­ mirati u sledećem smislu: jezik je tvorevina individue. Vossler se posebno di­ vio izlaganjima estetičara Crocea. proučavanje jezika ima samo utoliko stvarnog smisla ukoliko se u njemu traži s t i l . XIV. 216—227). u intuističkoj Bergsonovoj26 doktrini i u estetskoj doktrini Benedetta Crocea. po metodu. Početkom X X veka javlja se u evropskoj filozofskoj misli jak antiracionalistički pokret izražen. »O jazykovem slohu«. A) Različiti materijalni oblici života sami za sebe nemaju ni­ kakvog smisla. 23— 34. jedan od osnivača italijanske škole neoidealizma u filozofiji (njegovo najvažnije delo. Cambridge Mass. tj. § 109) je npr. 1960): R. njegov unutrašnji impuls. pošto je jezik u suštini svojoj individualna manifestacija određene psihologije. dakle utvrditi.Pariš 1946. postav­ ljeni su u osnovicu lingvističke teorije koju su počeli zastupati predstavnici nemačkog (Vosslerovog) estetskog idealizma i italijanski »neolingvisti«. 172. konkretan izraz estetskog ideala čoveka u trenutku njegovog najneposređnijeg razotkrivanja. M. koju kolek­ tiv generalizuje imitiranjem. naći će se u knjizi: F. istaći i uvek imati u vidu da postoji p r i n c i p k a u z a l i t e t a u odnosu čoveka. kojima čovek živi i koje neminovno uobličavaju njegovu ličnost. § 68).spressione e linguistica generale«. E. materijalna pojava kroz koju progovara čovek sa svojim ličnim shvatanjima i raspoloženjima. »Language et versification d’apres l’oeuvre de Paul Valery. iza koga stoji određen psihološki svet. Bari 1922). do 1947) spadao je u najogorčenije protivnike mladogramatičara. Travniček. izgrađena u duhu učenja praške škole. Cohan.: P. Pod uticajem. i jezika kao reproduk­ cije toga sveta. dobro poznato i lin­ gvistima: »Estetica come scienza dell e. Za ovakvo shvatanje su se zainteresovali neki zapadnoevropski lingvistički krugovi. a ta suština jeste težnja ka e s t e t s k o m i d e a l u . Stankievvicz. a nju određuju spoljašnje okolnosti pod 1 9 Henri Bergson (1859—1941). Od lingvista mu je najbliži bio Ilumboldt (v. i to zbog zajedničkog gledišta o tome da jezik ima najdirektnije veze sa mentalitetom ljudi. Vredna pažnje teorija stila. ono što najneposrednije legitimiše ideju i njenog stvaraoca — čovek a. M. Sav prožet idealističkom filozofijom svoga doba. »Linguistics and Poetics« (350—377) i E. B) Jezik je instrumenat duha. Vosslerova škola 171. pre svega. 342—362. to ga treba definisati kao stilsku pojavu i tako mu prilaziti u naučnom osveti javanju. dakle. Jakobson. pomenutih raspoloženja u filozofiji. u stvari. Profesor minhenskog univerziteta Karl Vosller (1872. 78 . Stil je. Pogledi harvardske škole izloženi su u studijama objavljenim u zborniku Style in Language (ed. Treba. Radi upoznavanja sa modernim metodološkim procedurama u stilističkoj analizi v. U sva­ kom stvorenom delu treba tražiti ono što jedino vređi: i d e j u stvaraoca. 79 ESTETSKI IDEALIZAM U LINGVISTICI Uvodne napomene 170. Beograd 1963. No 3. 1 7 Benedetto Croce (1866—1952). njega samog. Hugo Schuchardt (v. »Problemi pesničkog jezika s gledišta lingvistike«. Leroy u studiji »Benedetto Croce et les študes linguistiques«. Beograd 1963. D) U jeziku se vidi suština čoveka (upravo kao u ogledalu). po sopstvenoj de­ finiciji izgradio je svoju lingvističku teoriju uglavnom na sledećim koncepcijama. »Linguistics and the Study of Poetic Language« (69. Osnovni smisao leži u ljudskoj ideji o njima. i. str. Revue intemationale de Philosophie XXVI. do 81). jedan od najuticajnijih zapadnoevrop­ skih filozofa prve polovine X X veka. 1953. C) Čovek je aktivan prema svome jeziku. Praha 1953. O Croceovom doprinosu lingvistici govori M. Svoje teorijske stavove on je najčešće iznosio u polemici s njima. Riffaterre »Problemes d’analyse du style litteralre« (Romance Philology vol. Thomas A. Filološki pregled I-II. tj. on bira šta će da kaže i kako će da kaže. 1961. Sebeok. U duhu francuske škole pristupa stilističkom ispitivanju jezika M. »Grammaire et style« (Pariš 1954). Stankiewicz. Ovaj je izbor uslovljen konkretnom psiho­ loškom strukturom govornika. Ovaj idealista po ubeđenju.

28 173. 174. Wechssler. Kritičkih osvrta na Vosslerovu školu bilo je mnogo. Savršeno objektivna kritika je utopija: čovek reagira sopstvenim doživljajem na pročitano delo. Essays in Stilistics«. Malkiel). i sa jezičke i sa literamoestetske strane. Neolingvističku školu predstavljaju italijanski lingvisti čija su shvatanja o jeziku izrasla na idejama Humboldta. A. Heidelberg 1922 (sadrži. značenjsku boju prvobitno izrečenog. Dalja razrada ove teorije data je u radovima: »Sprache als Schopfung und Entwicklung. Princeton 1948. studije: B. Biihlera. i Spitzerove knjige: »Stilstudien« (Miinchen 1928) i »Essays in Historical Semanties« (New York 1948). Lerchovi pogledi izloženi su najjasnije u njegovim radovima: »Handbuch der Framfereichkunde« (Frankfurt — Diestenweg 1933) i »Nationenkunde durch Stilistik« (Festschrift fiir E. Crocea i Vosslera. Od Vosslerovih sleđbenika najviše se ističu Eugen Lerch (1888— 1952) i Leo Spitzer (1837— 1960). jer je svaki detalj ideološki motivisan. na materijalu. Spitzera). on traži neposrednu vezu između jezičke strukture i narodnog mentaliteta. Vosslerovci nisu ostali apsolutno bez svake zasluge. stilističkog kriticizma. Ova je škola najviše i doprinela uvođenju kriterija lingvističke geo­ grafije u nauku o jeziku (ona je čak kod mnogih poznata pod 6 80 81 . 2 9 Francuzi su društveni ljudi — ističe Lerch na osnovu jezičke anali­ ze. Crocea. neadekvat­ nih kriterija analize. Delo se shvata pre svega intuicijom.2 8 Leo Spitzer je radio na stilistici. Pored toga. 1897— 1951«. Stoga je n e p o n o v l j i v o ono što se jednom izrekne: pri svakom ponavljanju reči samo približno pogađaju. Miinchen 1951. u ovoj lingvističkoj sredini veoma su cemjeni radovi lingvističkih geografa. opštije celine u onoj meri u kojoj je duh autora izraz duha nacije (u ovome je Spitzer veran interpretator jedne od osnovnih Vosslerovih ideja). F o s s l e r i e g o š k o l a « ( i zd. svako delo treba svojom pri­ rodom da odredi prirodu kritike (ovo je upravo neposredan odjek nekad toliko popularnih ideja Bergsona i Crocea). Idući za Vossierovim stopama. u drugom izdanju od 1929.30 Zastupao je gledište da literarna dela treba uvek ocenjivati u svoj njihovoj kompleksnosti. Schuchardta. Eugen Lerch je naročito poznat po svojim proučavanjima fran­ cuskog jezika. Svako delo je celina čiji je centar — duh autora. V. ali utisak ipak treba da bude proveren analizom. Zalagao se glasno za fuzionisanje iskustava i me­ toda teoretičara jezika i teoretičara književnosti (stoga pojedinci njegovu lingvističku školu i nazivaju školom literarne stilistike). s pravom. Svaki detalj vodi do duha-centra. Od poslednjih a opširnijih polemičkih studija ističe se rad V. E. Svako je delo samo deo jedne veće. do kojih je neminovno dolazilo zbog isključivosti u primenjivanju jednostranih. i zbornik »Idealistische Neuphilolagie«. 1929). Oni su aktivnije zainteresovali lingvističku javnost za probleme jezičkog stila. demonstrira teorija (Vossler npr. Posebno je značajna njegova studija »Frankreichs Kultur im Spiegel seiner Sprachentwicklung« (Heidelberg 1913. Ne samo da se njegova osnovna ideja o smislu i okvirima lingvistike nije mogla prihvatiti. 8 0 Njegova gledišta o načinu prilaženja književnom delu najpotpu­ nije su izložena u njegovoj knjizi: »Linguistics and Literary History. a prirodu toga doživljaja određuje umnogome^ njegova individualna psihološka konstrukcija.E) čov ek unosi đeo sebe u sve što kaže. U knjizi Portraits of Linguists II dati su biografski podaci o Vossleru (str. M o s k o v s k o g o u n i v e r s i t e t a . »Geist und Kultur in der Sprache« (Miinchen 1925). Ističe se kao tvorac idealističke stilistike i tzv. Neolingvistika 176. Zveginceva: » E s t e t i č e s k i j i d e a l i z m v j a z y k o z n a n i i . Gamillscheg) i Spitzeru (str. do 526. autor Y. 1956). mnogo kntika. 522. karakterističan za francuski jezik. Najpotpunije podatke o Vossierovim delima daje Theodor Ostermarnn: »Bibliographie der Schriften Karl Vossler. nikad apsolutno. ali su oni skloni da preziru drugoga: rado upotrebljavaju imperativni futur tipa tu viendras demain.Vosslerov estetski idealizam doživeo je. Tu on naglašava da se ne sme na sva dela primenjivati isti kritički metod. K. Eine theoretische Untersuchung mit praktischen Beispielen« (Heidelberg 1905). Lercha i L. Bibliografske napomene 175. Festschrift fiir Karl Vossler. dokazuje da je red reči: subjekt — glagol — objekat. 28 Svoju teoriju Vossler je objavio u radu »Positivismus und Idealismus in der Sprachwissenschaft« (Heidelberg 1904). upravo očevidan dokaz ljubavi Francuza prema redu i logici). »Gesammelte Aufsatze zur Sprachphilosophie« (Miinchen 1923). već je ukazano i na neke očevidne proizvoljnosti u tumačenju jezičkih fakata. ostavljajući iz te oblasiti niz pojedinačnih interesantnih opservacija. Osim pomenutih radova Vosslera (§ 172 n) i Spitzera (§ 173 n) v. K. pored ostalog. 333— 342. posebno Gillierona. a nalazi se svakog trenutka u drukčijoj emocionalnoj klimi. semantici i etimologiji roman­ skih jezika. autor E. zove se: »Frankreichs Kultur und Sprache«) zbog toga što se u njoj praktično. Pa ipak.

str. 16 (1902—1905). di Giulio Bertoni. Osim Bartolija i Bertonija isticali su se svojim radovima i Vittorio Pisani (rod. a zaboravljajući pri tom da se osvrnu na njihove neosporne vtrednosti. o germanskoj ekspanziji. i inače često kritikovana. bile su une­ koliko srodne idejama francuskih lingvističkih geografa (postoji mišlje­ nje. Ništa se u jeziku ne može smatrati nepravilnim. pravilno je. di Matteo G. literaturi. imaginacijom. Jezik je ogledalo svoga stvaraoca-čoveka. Samo je »govorno lice« realnost. prvenstveno među Italijanima. socijalnih i geografskih kri­ terija na jezičku problematiku. Od njega potiče sve. U okviru dijalektoloških studija predstavnici ove škole razrađuju metod primene istorijskih. koje ne treba shvatati kao rasne mešavime. Neolingvisti su dosta doprineli unapređenju leksikoloških studija. 1910. Članak sadrži sve osnovne principe škole zajedno s primerima njihove me­ todološke primene. samim tim što postoji. Modena 1925. No 4. da lingvistička geografija upravo od njega počinje). Ne postoji u stvarnosti pojam »kolektiv k oji govori« isto onako kao što u stvarnosti ne postoji pojam »prosečan čovek«. »Breviario di neolinguistica« (Parte I: Principi generali.imenom geografske ili arealne lingvistike — v. ne može biti pravilno ispitana ako se pri tom ne povede računa i o celoj istoriji Francuske: o uticaju hrišćanstva na njenu kulturu. o atmosferi na dvoru. Osim ovoga članka za definitivno oformljenje škode od presudnog su značaja bile i dve knjige objavljene u isto vreme: M.). 889— 913). koja je imala lepu tradiciju proučavanja u Italiji još od Ascolijevih radova. Geneve 1925. Barfoli. teorijske pozicije neolingvista bi se sastojale u sledećem. mišlju. Jezik je u suštini izraz estetskog osećanja. 3 2 »The Neolinguistics Position (A. objavio jedan od njenih prvih i najvažnijih predstavnika —■ Matteo Giulioi Bartola (1873— 1946): »A lle fonti del neolatino« (Miscellanea in onore di Attillio Hortis. 1947.3 2 Njegova pregledno izložena smotra problema upečatljivo ističe korene neolingvistike: nemački estetski idealizam i francusku lingvističku geografiju. o romantizmu. originalna pojava za svoje doba. o italijanskom uticaju.3 3 181. a posebno su zadužili ozbiljnim prilozima i dijalektologiju. Parte II: Criteri tecnioi. doživela 1946 (Lg 22. Ispitivanje ovih promena dragoceno je za upoznavanje imagi­ nacije ljudskog duha. treba uvek naj brižljivi je specifikovati i objasniti (istorija francu­ skog jezika npr. oblačenju). 3 1 Hali je u prvom redu zamerao nedostatak originalnosti u idejama i metodu. 178. po­ trebno je prići jezičkom proučavanju sa najrazličitijih strana. Zalažu se za komparativno ispitiva3 3 Graziadio Isaia Ascoli (1829—1907). 177. Reply to Hall’s Criticism of Neolinguistics)«. Matteo Bartoli e Giulio Bertoni. i si. Fiziologija sama za sebe ne može ništa da objasni u lingvistici. kao i Vosslerovci. 273— 283) naročito poraznu kritiku američkog lingviste Roberta Halla. Ovakvim teorijskim pozicijama određene su oblasti prak­ tičkog rada.). o revolu­ ciji. o feudalizmu. 180. Manifestom neolimgvistdčke škole ismatra se' članak koji je 1910. žestoko su kritikoVali mlado gr amatičare ukazujući na njihove nedostatke. promena u jeziku. Promene u značenjima reči nastaju u rezultatu poetskih meta­ fora. s izrazitom kreativnom moći. Sve što po­ stoji.8 1 Bon­ fante je odgovorio detaljnom analizom teorijskih koncepcija svoje škole. Čovek strvaira jezik ne samo u fizičkom smislu već i u duhov­ nom: svojom voljom. Jezik u stvarnosti jeste burno poprište raznih. Uzroci jezičkim pojavama leže u oblasti duhovnog u čoveku. 6* 82 83 . Njih. svaka. Lg 23. Promene u jezičkoj strukturi nastaju zbog etničkih mešavina. Sve što je jezičfeo rezultat je kako fiziološkog tako i duhovnog procesa. § 142). koje je i ovde vari­ jabilno. podložno modi. 1 (1873) do knj. međusobno često kontradiktornih razvojnih tendencija. osećanjem. Njegove ideje. potpunije i brže ako je autor promene ličnost od vređnosti (s lepim položajem u društvu. 1899) i Giuliano Bonfante (rođ. I neoiLingvisti. Ona može samo da iznese uslove pod kojima se ostvario daiti feno­ men. 1904). Tre­ ba pre svega uzeti u obzir činjenicu da evoluciju jezika uslovljavaju u prvome redu konkretni geografski i istorijski ustavi. Da bi se one razumele. Jezičku novinu koju unosi pojedinac kolektiv prihvati sigur­ nije. »Introduzione alla neolinguistica (Principi — Sco>pi — Metodi)«. već kao mešavine duhovnih kultura. kao i u svim drugim životnim oblastima (u umetmosti. Najkraće sumirano. dakle. isticao se velikim interesovanjem za život dijalekata i kritičkim stavom prema koncepcijama mladogramatičara. 179. o radu Akademije. koje su mnogo uticale na formiranje italijanske lingvističke sredine. Kada je ova škola. Bartoli). sa sugestivnom konverzacijom i si. 344—375. Njegovi glavni radovi objavljeni su u časopisu »Archivio glottologico Italiano« — od knj.

darovitom mladiću koji je kod njega želeo da odbrani doktorsku tezy. teoriju supstrata (ideju o tome da ukoliko jedan narod napusti svoj matemji jezik u korist tuđeg jezika taj tuđi jezik biva neminovno izmenjen pod uticajem jezičke strukture koju je smenio.osobina. Duh tipično italijanske škole prisutan je i u takvim delima kao što su sledeće knjige: G. »Idealism in Romance Linguistics« (Ithaca 1963). Bologna 1905) pokušavajući da dokumentuje slučajna sazvučja između reči sličnoga značenja u najrazličitijim jezicima sveta. i: V. 131— 161. metodo«. Torino 1945. Bonfante. još i: M. G. 183. Prihvatili su i razrađivali tzv. Beirtoldi. str. sa shvatanjem da su se svi jezici sveta razvili iz jednog. questioni. zajedničkog. 187. Najznačajnije od tih ideja bile su iskovane u vreme kada je Baudouin de Courtenay predavao na univerzitetu u Kazanju — što objašnjava postanak termina. druga iz druge. Među idealističke stavove koji su izazvali najveći broj opravdanih kritičkih osvrta spada činjenica da su se neoiingvisti. utvrđeni su odnosi centralnog i perifernog. »Idealismo e realismo nella scienza del linguaggio« (Firenza 1946 )i G. Periferije (u geografskog smislu) jezičldh oblasti obično čuvaju dosta arhaizama. Sve im se to upisuje u pozitivne zasluge. Posebnu pažnju poklanjaju istraživanju geografskih faktora: određuju areu dodira i razlika među dijalekatskim fenomenima (otuda se njihov lingvistički rad često identifikuje terminom arealna lingvistika). § 297). dve različite perife­ rijske zone pokazuju zajedničku jezičku formu. međutim. ali to ne znači da je svaka jezička crta zatečena na periferiji — arhaizam. Pod terminom kazanjska škola razume] u se danas lingvi­ stičke ideje koje su razvijali. »I Fondamenti della storia linguistica« (Firenza 1951). 1945. dočekalo je Baudouina de Courtenay ipak jednim dosta budnim naučnim životom. 348— 358). sedamdesetih godina prošloga veka. dakle. G. tj. Bartoli. 208— 216 (preštampano u Portraits o f Linguists II. »La geografia linguistica«. Neoiingvisti su među prvima ukazivali na pojavu koja je u razradi praške škole identifikovana terminom. zastupao je naročito energično Italijan Alfredo Trombetti (u »L’unit& d’origine del linguaggio«. Bez obzira na hronologiju — kazanjska škola pripada X X veku po duhu svoga učenja i po činjenici da se njen glas u svetu začuo mnogo godina posle kazanjskog lingvističkog drugovanja njenih predstavnika. Pisani. »Einfuhrung in die Geschichte und Methoden đer romanisehen Sprachwissenschaft« (Berlin 1962) i R. 184. Devoto u časopisu Word 3. Devoto. Pojmovi »centralno« i »periferno« su ovde. dva Poljaka: Jan Baudouin de Courtenay (1845—1929) i njegov uče­ nik Mikolaj Kruszewski (1851— 1887). saglašavali sa teorijom o monogenezi jezika. pod uticajem postojećeg jezičkog sup­ strata). 182. i pomenutu pole­ miku Hall-Bonfante. »On Reconstruction and Linguistic Method«. »La parola quale mezzo d’espressione«. To­ rino 1929. V. PROGRESIVNE SLAVISTIČKE ŠKOLE Kazanjska škola 186. V. dakle oko tridesete go­ dine. 1947. A. Bertoni. Kritički osvrti na Bartolijeve poglede dati su 3 4 Ovakvo shvatanje. Iordan. »L’Etimologia: storia. onda je ona u naj­ većem broju slučajeva zaista arhaična. O Bartoliju je pisao. Hali Jr. str. tj. nijedna oblast nije po svakoj osobini — cen­ tralna oblast. inspirisano hrišćanskim učenjem o postanku čovečanstva. Jedna nova jezička crta potiče iz jedne govorne zone. daje zbornik radova »Silloge linguistica dedicata alia memoria di Graziadio Isaia Ascoli nel primo centenario della nasdta«. Napoli 1946. Iz oblasti ovakvih arealnih studija proizašle su izvesne konstatacije koje ostaju klasične u modernoj dijalektologiji. Napoli 1952.nje postojećih lingvističkih fakata u srodnim dijalektima. Prema tome. Centralnom se naziva ona area koja daje jezičku inovaciju. Pored več pomenutih radova Bartolija i Bertonija v. Udine 1925. Kazanj.8 4 Bibliografske napomene 185. važni za klasi­ fikaciju dijalekata i njihovih osobina. manje ili više ekisplicitno. Bertoldi. Word 1. V. Iz njihovih razgovora iz­ 85 84 . relativni. i u sledećim radovima: I. Nencioni. V. Milano 1947 (ruski prevod izdat u Moskvi 1956). zabito mesto za velike naučne ambicije. Tu je uskoro mladi profesor našao sebi idealnog sagovomika o lin­ gvističkim temama u Kruszewskam. Dobar prikaz najvažnijih tema italijanske lingvističke škole u doba početnog procvata arealne lingvistike. »L’arte deU’etamologia«. jezički savez (v. G.. »Saggi di linguistica spaziale«. Pored ostalog. što je povoljno uticalo na njegovu radnu koncentraciju. Ukoliko.

nije sve prošlo bez neposrednog traga. Baudouin de Courtenay je imao i drugih darovitih učenika koji su umeli da usvoje njegove progresivne poglede na jezik i da ih u praksi razvijaju. recimo. V. usmerio interesovanje svoje sredine na đomen fonoloških proučavanja. 3 8 V. Matusevič i drugi). Njegova izrazito psihološka interpretacija jezičkih pojava odnosila se do kraja i na fonemu — v.sovjetske slavistike kao V. § 275. vodili glavnu reč u uspostavljanju jezičkih teorija.nikle su misli o jeziku. z. pod naslovom »ttber die Lautabwechslung«. Podivanov i mnogi drugi (pored ostalog i današnji eminentni predstavnici . 8 7 Danas se na uvod ove teze. 188. i § 275. Pa ipak. često i kon3 5 Posle dugog premeštanja s jednog univerziteta na drugi (Sankt Peterburg. o tome da je jezik poprište kontradiktornih ten­ dencija koje ustovij avaju njegov razvoj: konzervativne težnje ka održavanju zatečenog stanja i progresivnog inovackmog impulsa. opet Sankt Peterburg). Baudouin de Courtenay je najzad 1918.8 7 Rastanak sa Kruszewskim bio je veliki gubitak za Baudouina de Courtenay — nikad više on nije našao sebi takvog partnera za razvijanje velikih. U stvari. Bemštejn). Zinder ili M. 116. Učenik Baudouina de Courtenay L. Baudouin de Courtenay je morao napustiti Kazanj. 837—849 i III. koji je posebno štampan 1881. 1889. de Saussure (v. P. R. doduše. L. Ščerba je. »Mikolaj Kruszewski. nikad pire toga izre­ čene. originalne. Izvrstan prikaz kazanjske škole daje R. jego žycie i prace naukowe«. Biuletyn polskiego towarzystwa j<jzykoznawczego 87 86 . zgušnjavanje značajnih ideja u revo­ lucionarnu osnovicu nove jezičke teorije. nesrećne životne okolnosti ne samo da su omele sređivanje. § 244). kasnije je. 190. do 175. već su i ono. da treba razlikovati jezik kolektiva (u smislu Saussurevog »langue« — v. gleda kao na klasično delo kazanjske škole u kojem su najjasnije izražena progresivna shvatanja o fonemi — v. Termin peterburška škola odnosi se upravo na generacije slavista koji su vaispitani na tome učenju: L. D. Tu. u onakvom obliku u kakvom je rečeno. Krakov. tradiktomog. iako i interesantni i značajni u mnogo pravaca. pored ostalog. međutim. Ni u slovenskim sredinama odjeci nisu bili u prvo vreme onako značajni kakvi bi mogli biti da je kazanjsfci period zajednič­ kog rada Baudouina de Courtenay i Kruszews'kog dovoljno dugo potrajao te da se škola zaista čvrsto postavila i razgranala. Kazanj. k oji je o njemu i govorio i pisao. među prvima zalagao za pristupanje deskripciji savremenog jezičkog stanja). Koliko su ti podsticaji bili snažni (naročito u odnosu na Saussurea) svet je doznao tek mnogo kasnije. nedovoljno sistematična — dragocene tvrdnje gube se u moru sporednog. krajem X IX veka. ali su tra­ dicije učenja Baudouina de Courtanay na dostojan način negovane (u okvirima slavistike). nije bilo daljih velikih skokova u novo. § 292) i F. I. o razlici između evolutivnog posmatranja jezičkih fakata i njihovog aagledanja u jednom odre­ đenom vremenskom preseku (Baudouin de Co-urtenay se. 3. A li ozbiljni koreni škole nisu mogli biti pušteni. Dorpat. Baudouin de Gourtenay od nje odustao (v. njegov učenik L. 3 9 Baudouin de Courtenay je kasnije uplovio u psihologizam (v. novatorske. Prace filologiczne II. Vinograđov i S. z.sko vreme. itd. nisu bile dovoljno pristupačne zapadnoevropskim lingvističkim krugo­ vima koji su. Danas se pod terminom lenjingradska fonološka škola razume fonološko proučavanje u duhu originalnih Ščerbinih pogleda (koje zastupaju takvi kao. Najveći značaj kazanjske škole je u tome što su za nju znali i iz njenih ideja primali podsticaje za svoje revolucionarne teorije »pražani« (v. nikada više nisu zazvučali onom svežinom kao u kazanjskim danima. nastavljajući svoje seljakanje poljskog nacionaliste nemilog ruskoj carskoj vlasti. dobio univerzitetsku katedru u otadžbini — u Varšavi. B. Prekomeme terminološke inovacije takođe otežavaju prilaženje jezgru izlaganja. E. novatarskih teo­ rija. Od zaborava ga je spasio jedino sećanje učiteljevo. Čak se i prva m odema koncepcija foneme počela začinjati u ka­ zanj. V. Ščerba (1880— 1944) centralna je ličnost peterburške škole.86 ukazujući na značaj shvatanja izloženih u doktorskoj tezi rano preminulog. 1888. Kasniji njegovi radovi. § 259) od jezika pojedinaca (»parole«). Sva su ta izlaganja. § 275). 189. Jakobson u »Kazanska szkola polskiej lingwistyki i jej miejsce w šwiatowym raz­ v o ju fonalogii«. ostavljale nedoslušano: lingvističke pu­ blikacije iz gluve carske provincije. V. Bibliografske napomene 191. 1. nepreciznog. Posebno je u Sankt Peterburgu (gđe je Baudouin de Courtenay dva puta boravio kao profesor) razvijena lingvistička aktivnost vredna paž­ nje. pored osta­ log. Ščerba.3 5 Kruszewskog je odnela smrt pre nego što je stigao da ostvari krupna dela. Jakubinski. pisane slovenskim jezikom. Baudouin de Courtenay. međutim. §§ 88—92) koji je krajem X IX i početkom X X veka osvajao evropske lin­ gvističke krugove. Prve formulacije mnogih od osnovnih ideja m odem e ling­ vistike naći će se u učenju kazanjske škole: o tome npr.88 Otuda adekvatnost termina: ne »škola Baudouina de Oourtenay« već »kazanjska škola«.

P. 115—127. »marrizam. A. Fortunatovljeva (moskovska) škola 192. Moskovski profesor uporedne gramatike Filip Fedorovič Fortunatov (1848—1914) bio je savremenik Baudouina de Courtenay. iz čije je škole izašla većina današnjih proučavalaca srpskohrvatskog jezika. M. S. iako ne u onoj meri novatorske koliko Baudouinove iz kazanjskih dana. 6. II 1957. najveći jugoslovenski lingvista. Fortunatov nije ostavio veliki broj radova.: L. Šahmatov. originalnim idejama. ali se u đocnijim godinama svoga naučnog rada pretežno interesovao za jezičku teoriju. F o r t u n a t o v . V. Beograd). Međutim. 116—124. Fortunatov je bio pore svega praktičar: držao se prvenstveno rada na materijalu. 1965. Belić i dr. 1958. B o d u e n d e K u rt/e n e 1845— 1929« (autori: A. Bokareva i A. A. A. Sem toga. izraslim prvenstveno na studioznom pro­ učavanju srpskohrvatskog jezika. 193. N. V Ja VIII. Leontjev. Beliću pisao je P. Sve pozitivne osobine mladogramatičara. I njegove su ideje o jeziku bile za . Tolstoj). S. Posvjanskaja. 393—399). Š č e r b a . voden svojim sopstvenim. V.)«. » I z b r a n n y e t r u d y « (I 1956. Obilje podataka sa lepom analizom daje i zbornik studija posvećen tridesetogodišnjici samrti Baudouina de Courtenay u izdanju sovjet­ ske Akademije nauka: »I. 272—277 (preštampano u Portraits of Linguists II. i podatke o školi koje daje Zvegincev — Istorija jazyk. radi pravilnog osvetljavanja jezičkih pojava. »I. 88 O Fortunatovo vrlo kompetentno govori F. Grigorjev. I (odeljaik VI). L e o n t ’ e v . Rad peterburške škole najbolje ilustruju studije o jeziku njenog najaminentnijeg predstavnika — Ščerbe. A. 89 . MARRIZAM 197. F. E. reči ispituju istovremeno s pogledom na sve tri njihove dimenzije: na značenje. V/ Ivanov. A.svoje doba progresivne.: F. II knjiga 1959. V. V. zastupljene su u njegovom metodu rada. Bibliografske napomene 194. među prvima počeo da razrađuje teoriju sintagmatike (= nauka o spojevima reči u rečenici). Vjač. 4. V. Vrlo je informativan i čla­ nak A. Moskva 1968.zesz. Belićevi lingvistički pogledi 195. Njego­ va velika zasluga leži u tome što je ukazao na značaj ispitivanja funkcije (= službe) reči u rečenici za razumevanje osnovnog -prin­ cipa organizacije jezika i tvorbe reči i što je insistirao na potrebi da se. 3—34. Brugmann. tzv. B o d u e n a d e K u r t e n e « . B o d u e n d e Kurtene i P e t e rb u r g s k a ja škola russkoj l i n g v i ­ s t i k e « . II izd. V. Toporov. Lenjingrad 1958. »I z b r a n n y e r a b o t y p o j a z y k o z n a n i j u i f o n e t i k e « I. VJa X. N. O A. Bibliografske napomene 196. Ali način na koji je on prilazio konkretnim jezičkim pojavama odavao je izvanredan smisao za naučnu perspektivu (od­ vajanje dijahronije od sinhronije — v. 1959. A. Moskva) gde su. formirao je svoje lingvističke poglede najviše u duhu Fortunaitovljevog učenja (osim Fortunatova njegovi su profesori bili i eminentni mladogramatičari: Leskien. Belić je. str. Belićevi opštelingvistički pogledi najpotpunije su izloženi u njegovom delu: »O jazičkoj prirodi i jezičkom razvitku« (I knjiga 1941/45. L. A. Berezin u svojoj nedavno objavljenoj knjizi »Očerki po istorii jazykoznanija v Rossii (konec XIX — načalo XX v. 1961. XIX. ubrzo je sovjetskom lingvistikom zavladao poseban ideološki i me­ todološki pravac. Leontjev prilažu na kraju iscrpnu bibliografiju radova Baudouina de Courtenay. Beograd). Leontjeva: » O b š č e l i n g v i s t i č e s k i e v z g l j a d y I. sintaksičku funkciju i oblik.) delujući naročito sugestivno svojim čuvenim univerzi­ tetskim predavanjima. Sievers). A. V. Aleksandar Belić (1876— 1960. Ivić u časopisu Orbis 5. pored ostalog.« čiji je tvorac Nikolaj Jakovljevič Marr (1864— 1934). str. ali je ipak stvorio zapaženu lingvističku školu (u duhu njegovih metodološki! i koncepcija radili su istaknuti slavisti kao Peškovski. Wroclaw-Krakćw 1960. § 260) i za iznalaženje ade­ kvatnih kriterija analize (odvajanje lingvističkog fenomena od psihološkog). Belić je po početnoj lingvističkoj orijentaciji bk» slavista. posebno one najprogresivnije. izloženi podaci o Fortunatovljevom životu i radu. Portunatovljeve. i: A. U prvim godinama posle revolucije nastavljanje su u So­ vjetskom Savezu tradicije klasične Fortunatovlj eve škole.

198. u mi­ stičnim ritualima. Određeni stadij umi jezičkog raz­ voja usLovljeni su određenom diruštveno-ekonomskom situacijom: struktura jezika se manja sa strukturom društva i njegovom eko­ nomskom osnovicom. među ko­ jima je vodeću reć imao I. Dao je dosta zapaženih radova iz te oblasti. Godine 1924. stoga termin »prajezik« i sve što on implicira treba definitivno odbaciti (ovim je automatski u SSSR stavljeno na indeks istorijsko i komparativno proučavanje jezika u duhu klasične gramatike). po Marrovom mišljenju. ovamo ubraja i baskijski. primena marrizma zahvatila šira lingvistička područja. Nove ideologije koje su u vezi sa pramenom kulture i civilizacije dovode nepo­ sredno do stvaranja novog jezičkog sistema. stvoren ukršta­ njem. Univerzalni princip jezič­ kog razvoja ispoljava se u stalnom ukrštanju različitih jezika. stadijalnosti i »jafetskoj« jezičkoj grupi. § 63. Uz ovakvu monogenetičnu koncepciju sazrevala je i Marrova ideja o stadijalnosti. Marr smatra da ne postoje jezici nacija. nalazi na nižem razvojnom stupnju od indo­ evropske i semitsike. Definitivno izgrađivanje teorije mamama pada upravo u razdoblje od 1930. pelazgijski. pre svega genetičkim. Marr je još 1908. elamitski itd. u prvom redu Trombetti — v. Posle Marrove smrti (1934) rad na produbljivanju njegovih ideja preuzeli su saradnici »Instituta jezika i mišljenja«. 91 90 . P o njemu. Jezik eksploatisanih određen je. i lingvističkom te o ­ rijom. Po njegovom učenju. Marr se izdašno upuštao u fanta­ stična etimologisanja. Tada je. 202. 199. Jezici nastaju ukrštanjem. indoevropskoj i semitskoj jezičkoj grupi pripada najviše mesto. kao i svi ostali oblici nadgradnje. proučavanje jafetske grupe daće nauci. ljudi su se u početku sporazumevali pomoću gestova.) odriče svojih ranijih radova. nje­ gova nova idejna orijentacija ne znači napuštanje teorije o monogenezi. svima osnovni jezik primitivnog čovefca. tvrdio je Marr. Njegove ideje o poreklu jezika odgovaraju tzv. § 184 n ): smatrao je da su svi današnji jezički tipovi proizašli iz j e d n o g . On je. Marr je mnoge detalje menjao tokom vremena u svojoj teoriji. godine 1920. Isticao se kao izvrstan poznavalac kavkaskih jezika. do 1940. dok drugi nisu. »marksističkom« periodu Marrovog ra­ da iskristalisana je do kraja njegova teorija o ukrštanju jezika. od jednog razvojnog stadijuma do drugog. već samo jezici društvenih klasa. osnovnog. 200. ber. Dok se u početku ogra­ ničavao uglavnom na kavkaske jezike.39 Tipološke razlike u jezičkoj strukturi koje se danas tako jasno ispoljavaju u vezi su sa činjenicom da su neki jezici već dostigli najviši razvojni stadijum. Tragajući za tim slojem. postali svi jezici sveta. bio ubeđen čak i u to da se kroz jezičku stvarnost današnjice može nazreti najstariji razvojni sloj — prvi. dragocene podatke o dalekim. da pobedi jezik eksploatatora. ukrštanjem. u prvom redu Schleicherovoj teoriji — v. spajanjem. U tom poslednjem. Marr pokušava da identifikuje ovakav hijerarhijski poredak. da­ kle. 203. a jezički razvoj mora teći u revolucionarnim skoko­ vima. Iako se (1926. Marr je započeo svoju naučnu karijeru u tradicijama m ladogramatičarske škole. 205. jon i roš oni osnovni glasovni elementi od kojih su kasnije. sve te svoje ranije ideje on samo dopunjuje novom teorijskom koncepci­ jom o tome da je jezik društveno-ekonomska nadgradnja sa jasno ispoljenim ‘k lasnim karakterom. Pošto svi jezici prolaze kroz iste razvojne stadijume. Meščaninov (1883— 1967). teoriji m o n o g e n e z e (koju su zastupali pojedini idealistički orijentisani teo­ retičari jezika na Zapadu. »jafetske« grupe jezika koja se. 206. Po Marru. ono što se u klasičnoj gramatici naziva »prajezikom« samo je nepotrebna fikcija. preistorijskim periodima indoevrop­ skih jezika. Marr se deklariše kao pobornik marksizma u lingvistici. tj. Pojav­ ljuju se u korak sa stvaranjem država. 204. a neki nižeg ranga. uostalom. Neposredni kontakt sa jezičkom građom neindoevropskog tipa podstakao je Marra na razmišljanje o međusobnim odnosima jezika. etrurski. započeo izgrađivanje svoje teorije O ' sta­ dijalnosti izdvajanjem tzv. jasan hijerarhijski red među jezicima: s obzirom na dostignuti razvojni sitepen neki su višeg. a posebno je bio nedoisleđan u svojim pogledima na to koje bi sve jezike trebalo proglasiti »jafetskdm«. hetitski. između ositalog. Naprotiv. dakle najvećim delom u vreme posle Marra. Postoji. god. 201. 3 9 Ovo odgovara nekim shvatanjima nemačke lingvistike X IX veka. od nižeg razvojnog stepena ka višem. sadrži dva koegzistentna jezika upravo onako kao što i svaka kultura podrazumeva dve kulture: eksploatatora i eksploatisanih. dok su prve reči izgovarane samo u službi magije. Marr je čak »utvrdio« da su glasovni skupovi sal. sa daleko manje srećnim rezultatima. Prema njegovoj oceni. po zakonima društvenog razvitka. Prema tome. urartički. Istovremeno se bavio. i jezičke kategorije moraju neposredno odražavati određene soci­ jalne odnose. I. o tome da jezici prolaze u svojoj evo­ luciji kroz određene razvojne stađijume. svaki jezik.

Uviđajući i sami njenu potpunu neprihvatljivost. međutim. preživeo i feudalizam i kapitalizam i još uvek je uzorjezik i u socijalizmu.4 0 Marrova teorija je oborena već samom konstatacijom o tome da jezik. učenje o stadij alnosti počelo primenjivati i na sin­ taksu. međutim. To je bila svakako najveća šteta koju je od marrizma pretrpela sovjet­ ska lingvistika. 92 93 . M e š č a n i n o v . marristi su ipak dopuštali primedbu o tome da hi objašnjenje o jezičkoj stadijalnosti trebalo u celini revidirati. Ovim osnovnim kritičkim stavovima. Nadgradnja je vremenski vezana za svoju bazu. 207.Tako se npr. Međutim. opovrgnute su sve idejne postavke mar­ rizma. što znači. Između ostalog. uzimani su primeri koji dokazuju da jedna od osnovnih ideja — ideja o dva koegzistentna jezika od kojih jezik eksploatisanih pobeđuje — ne odgovara stvarnosti. ali uvek s istom osnovnom funkcijom sredstva kojim se omogućuje među­ sobno sporazume van je. potražili pomoć na naj­ višem mestu. kojima se najzad izvršila marksistička diskvalifikacija Marrove teorije. Prva Marrova teza se. u ovom konkretnom slučaju. Svaka nadgradnja aktivno služi svojoj bazi. jon. na različitim mestima zemljine kugle. Tvrđenje o društveno-ekonomskoj uslovljenosti jezika bio je. ne možemo direktno vezi­ vati ni za bazu ni za nadgradnju. Od svih heterogenih ideja koje teorija marrizma obuhvata svakako se najviše ističu: tvrđenje da je jezik monogenetičan sa uvek istim. »marristi« su otvoreno priznavali mogućnost kritičnog stava u tome pravcu. bavio. a takođe i prekid svakog kontakta sa razvojem lingvističke misli u ostalom svetu. Poznato je da svaka baza ima svoju nadgradnju koja je za nju tako neraskidivo vezana da likvidacijom baze odlazi i sama nadgradnja. 210. do 1937) pod naslovom »I z b r a n n y e r a b o t y« u Lenjingradu (izdanje: AN SSSR. ber). U sledeća četiri stava. Marrizam je značio za duže vremena prekid sa tradicijom u razvoju klasične lingvistike na teritoriji SSSR. a svesni da sami ne mogu svojim autoritetom da poboljšaju situaciju. 209. u modernim evropskim državama istim jezikom govori kapitalista i proleter. dok jezik. što znači da ne može biti dugog veka. 4 4 Smatra se da je do ovoga došlo na taj način što su izvesni istak­ nuti lingvisti. Marrova sabrana dela (u pet knjiga) objavljena su (1933. I. kojom se inače sam Marr nije posebno. doda vani su. od revolucije naovamo. Radi bližeg upoznavanja sa shvatanjima nastavljača marrizma v. i drugi opravdani argumenti. U zaista malobrojne pozitivne rezultate epohe marrizma može se ubrojati aktiviziranje pažnje sovjetskih lingvista na problem se­ mantike reči u vezi s društvenim životom kao i buđenje većeg interesovanja za posao oko prikupljanja i opisivanja materijala raz­ ličitih neindoevropskih jezika. u eri kritikovanja marrizma. a jezik ipak nije ušao u novi stadij um. Nove tekovine civilizacije donose u život društva nove termine. U Rusiji je. G o s u d . oformljujući se na različite načine. međutim.: I. kao sasvim specifičnu pojavu. davno poznata činjenica da je još Engels ukazivao na nemogućnost objašnjenja fonetskih promena ekonomskim uslovima. međutim. IV. dokumentovana. u stvari. koja proističu iz ove konstatacije. III. Marrizam je počeo da biva javno kritikovan u SSSR tek onda kada se vrhovno političko lice (Staljin) zainteresovalo za ne­ zdravo stanje u sovjetskoj lingvistici. a k a d e m i j a i s t o r i i m a t e r i a l ’n o j k u l ’tury). uništen kapitalizam i stvoren socijalizam. 208. Mada su uglavnom ćutke prelazili preko neobične Marrove ideje o »četiri elementa« (sal. protivila baš marksističkom objašnjenju porekla jezika. marrizam je odbačen kao nenaučna teorija Kritika je bila konkretna. II. stupnjevitim razvojnim putem i tvrđenje da je jezik fenomen društveno-ekonomske nadgradnje sa jasno ispaljenim klas­ nim karakterom. Nadgradnja nije neposredno vezana sa proizvodnom delatnošću čoveka. Ruski jezik kojim je Puškin pisao je. ne slažući se sa Marrovim idejama. iako baza ostaje neizmenjena. da bi svaka društvena klasa trebalo da ima svoj jezik. veća i od činjenice da se godinama radilo predano na produbljivanju naučne teorije koja je u samoj svojoj osnovici bila pogrešna. recimo. Van SSSR. Zbog uverenja u maksimalno marksistički stav u ovome prav­ cu nije se u SSSR dugi niz godina čula nijedna odsudna kritika koja bi dokazala koliko je Marrovo učenje u većini slučajeva bilo irealno. roš.4 1 212. Bibliografske napomene 213. Odavno je već ozbiljna naučna kritika bila istakla na­ suprot monogenetičkoj teoriji daleko prihvatljiviju teoriju poligeneze: jezik je nastajao među ljudima u procesu rada. jeste. I. 211. aksiom u koji se nije smelo posumnjati. » N o v o e u č e n i e o j a z y k e — S t a 4 1 Naglašavana je tek tada.

4 8 W. zahvaljujući pomoći tehničkih instrumenata. Njegovi opisi rada sa instrumentima4 6 mnogo su uticali na form i­ ranje tradicija u fonetskom ispitivanju.d i a l ’n a j a t i p o l o g i j a « ( G o s u d a r s t v e n n o e s o c i a l ’n o-e k o n o m iče sk o e i z d a t e !’stvo. Njen je razvoj bio uslovljen razvojem fizike. u prvom redu zbog toga što je 1670. u svojoj komediji Bourgeois Gentilhomme. G. poznatog psihologa H. neki su čak bili iskeptični u oceni vrednosti ovakve pomoći (npr. Rousselot (1846— 1924) je prvi esperimentalmi (ili instrumentalni — oba se termina upotrebljavaju. u Parizu. 1877). de Cordemoy.4 5 217. J. EKSPERIMENTALNA FONETIKA 214. Svi se pomenuti fonetičari X IX veka nisu podjednako slu­ žili instrumentima pri analizi. 1951. izvrgao ruglu eksperimentalno ispitivanje gla­ sova. Grammont. Diskusija koja je opovrgla naučnu vređnost marrizma vođena je na stranicama moskovskog lista »Pravda«. 1876) i Sweet (»Hamdbook of Phonetics«. još 1668. Francuz P. Još se od antičkih vremena radilo na ispitivanju glasova. 4 8 Zapažene uspehe u rešavanju fonetskih problema pomoću instru­ menata zabeležio je npr. U X IX veku se fonetskim studijama poklanja dosta pažnje. Nemac Carl Stumpf. Još je u XVII veku (1681) engle­ ski fizičar Robert Hooke napravio jednu takvu mašinu koja ispušta glasove. 4 6 Ovde se u prvom redu misli na studiju koju je objavio. posle radova slavnog francuskog matematičara B. de Kempelen. fonetika je koraknula ozbiljno unapred.48 Međutim. vatreni sledbenik Descartesa. Moliere. 4 7 Tek su npr. godine 1950. 216. Sličnih je pokušaja bilo (u francuskoj i nemačkoj naučnoj sre­ dini) i tokom XVIII veka. »The Linguistic Theories of N. V. Studija nije doživela popularnost koju zaslužuje.4 2 Međutim. Iz oblasti akustioke fonetike prvi značajniji rad (opis kon­ sonanata) dao je autor jedne od »muzičkih mašina« Wolfgang de Kempelen. Dvadesetih godina ovog veka Nemačka prednjači u Evropi na polju eksperimentalne fonetike. Fonetika je prva lingvistička disciplina koja je uspostavila egzaktan metod analize. J. instrumenti pokazali da je za prirodu svakog vokala odlučujuća koncentracija energije u određenim frekvencijama vibracije. Fouriera (1768— 1830) koji je prvi izmerio zvučni talais i izneo teo­ riju o formantima (tj. Marr«. 1862: »Die Lehre von den Tonempfindungen«. »The Recent Conflict dn Soviet Linguistics«.) posebno se ističu p o uticaju koji su vršili na savremenike i ozbiljnošću svojih radnih rezultata: Sie­ vers (»Grunđziige der Lautphysiologie«.: Henbert Rubenstein. u korak sa razvojem fizike. Sweet i Sievers su u stvari postavili temelje motoričkoj fonetici. 218. Sievers) što se može razumeti ako se uzme u obzir da su instrumenti u to vreme još bili prilično pri­ mitivni. počinju pristizati sve bolja i bolja tehnička sredstva u pomoć fone­ tičarima da najzad obezbede pravilan odgovor na mnoga osnovna pitanja fonetike4 7 dajući njenim interesovanjima i mogućnostima neslućeni raspon. 4 6 Objavljenim u »Principes de phonetique experimentale«. koje zavise od njegove lokalizacije u govornom aparatu). Nauka o glasovima se đeli na akusticicu fonetiku (koja ispituje prirodu zvučnih talasa) i artikulacionu (ili motoričku) fonetiku (ispituje izgovorne procese od kojih zavisi obrazovanje glasova). L ening r ađsko e o t d e l e n i e 1936) i » O b š č e e j a z y k o z n a n i e « ( L e n i n g r a d 1936). Berkeley and Los Angeles. objavljena u Berlinu 1926.4 4 mada je u ranijim perio­ dima bilo i nekih zanimljivih priloga « toj oblasti proučavanja. 1957. već se u to vreme 4 4 God. No 3. Tek posle prvog svetskog rata. Lawrence L. mada češće prvi) fonetičar među ispitivačima jezika. dotle nam je od indijskih gramatičara ostala izvrsna kla­ sifikacija glasova po artikulacionim karakteristikama. kad je fizika obezbedila tehnička sredstva za eksperimente. Meyer i dr. Od podviga na polju fonetike pre X IX veka ističu se posebno pokušaji izrade »mu­ zičkih mašina« (= mašina koje »govore«). VII). o specifičnim rezonancama zvučnog talasa. 219. u bro­ jevima od maja. Pariš 1897—1905. fonetske studije dobijaju ozbiljan značaj tek početkom X IX veka. 220. J. Uvodi u fonetske studije kimograf (služi za merenje axtikulacione energije. zahvaljujući primeni usavršenijih tehničkih metoda. mada na nedo­ voljno usavršen način) i palatogram (pokazuje otisak artikulacije jezika na veštačkom nepcu umetnutom specijalno radi toga u usta pojedincu koji izgovara naročito odabrane glasove odnosno reči). pod naslovom: »Discours physique de la parole*. Njegova nekad veoma cenjena studija »Die Sprachlaute«. Lg 27. Wien 1791.43 Prvi sistematski rad o airtikulacionoj fonetici potiče od 4 2 Dok su se Grci interesovali prvenstveno za akustičku stranu gla­ sova (v. danas je već dezaktualizovana. juna i jula (Staljinovi članci: 20. 94 95 . i. VI i 4. U nizu naučnika koji su ostavili zapaženije radove iz ove oblasti (Bračke. von Helimholtza. »Mechanismus der menschlichen Stimme nebst der Beschreibung einer sprechender Maschine«. 281— 287. Thomas. § 14). 215.

49 čija je pomoć u ostvarivanju velikih lingvističkih poduhvata današnjice sve neophodnoj a. međutim. » O b š č a j a f o n e t i k a« . Organizuju se testovi tako da se npr. L. Pred 1930. tek upotreba spektrografa. Z i n d e r . a šta se može ispustiti bez štete po sporazumevanje. Pikea: »Phonetics. 1928. Sva oslonjena na tehniku analize s instrumentima. To je sprava koja omogućava da se zvuk v i d i : vide se karakteristični formanti u obliku linije. Do drugog svetskog rata bile su vrlo popularne i knjige: R. ostaje klasično delo modeme fonetike. R. U njoj je prvi put ukazano na ulogu dijafragme u formiranju gla­ sova. sa izrastanjem elektronike. W. Lenjingrad 1960. 223. Prvi lingvista koji se u svojim fonetskim ispitivanjima poslužio detaljnom spektrografskom analizom bio je Amerikanac Martin Joos.rad na fonetskom ispitivanju s instrumentima intenzivno razvija i u SAD. Bern 1950. A Critical Anailysiis o f Phonetic Theory and a Technique for the Practical Description of Sounds« (Ann Arbor 1943). Brandenstein. u New Yorku) studije »Speech and Hearing«. perceptualna ispitivanja sa ciljem da se utvrdi koje su osobine glasa zaista bitne za njegovu razumlji­ vost (inteligibilitet). U značajnoj studiji M. danas tako neposredno uključuju u fonološka da se neka oštra granica između jedne i dru­ ge discipline ne bi mogla povući. »Ge­ neral Phonetics«. »Vademekum der Phone­ tik«. Od starijih. A. glas snim­ ljen na magnetofonskoj traci ošteti na jedan ili na drugi način. čija bi prtimena u praksi mogla biti od neocenjive koristi. Iznesene su i izvesne (tada aktueilne) teorije o apercepiranju zvukova u vezi s problemom inteligibdliteta. § 164). Danas se na ovoj strani traži i pomoć u objašnjavanju komplikovanog fenomena individualnih varijacija u percepciji govora. pre svega. da potekne najhitnija modernizacija egzaktnog metoda u fonetici. 224. U vezi sa tim pokazali su se korisni i spektrografski snim­ ci: prebacivanjem akustičkog fenomena u vizuelni obezbeđene su 4 9 Pravilno naglašavajući značaj modernih fonetskih ispitivanja za lingvistiku. 221. Grammonta: »Traite de phonetique« (v. I. pa se traži od slušalaca da kažu koliko su razabrali. 24. svoj metod rada on je popularizovao objavljivanjem (1929. Zwimer je modemu fonetiku koju zastupa nazvao fonometrijom da bi izbegao uobičajeni profanisani termin koji podseća na epohu kada je fonetika bila disciplina sasvim drukčijeg naučnog ranga. već se uopšte ukazuje na prednosti upotrebe instrumenata u lingvističkim poslovima. 225. u kojoj on (1948) izlaže svoje rezultate. Stetson. Madison 1949. Its Nature and Use«. Sve to ima za cilj da obogati fond znanja percep-tualne fonetike. L. »Einfiihrung in die Phonetik und Phonologie«. U prva klasična dela američke fonetike spada knjiga K. klasičnih radova iz fonetike ističu se pomenuta dela Rousselota (§ 217). Bibliografske napomene 227. Revoluciju o fonetici izazvala je. Dieth. § 449) razvila su se u fonetici tzv. počinje se u SAD s ispitivanjem oblika zvuč­ noga talasa pomoću novog tehničkog sredstva. Joosa: »Acoustic Phonetics« (Suppl. ugledni nemački naučnik E. u manjoj ili većoj meri. U traganju za distinktivnim obeležjima fonema presudnu ulogu su odigrale fonetske analize glasova vršene najmodernijim tehničkim sredstvima. S. U ugledne udžbenike fonetike spadaju: R. Knjiga »Acoustic Phonetics«. to Lg vol. Jonesa: »The Phoneme. Sweeta (§ 218) i Sieversa (§ 218) kojima treba dodati knjigu francuskog fonetičara M. H. Cambridge 1950. 226. Ovo sredstvo je u eksperimentalnu fonetsku ana­ lizu uveo američki inžinjer Harvey Fletcher. Fonetika je u drugoj polovini X X veka doživela u svakom pogledu neobičan kvalitativan uspon. 1958. ona je izrasla u značajnu naučnu disciplinu. Iznađen je i način automatskog električnog pravlje­ nja veštaokog (sintetičkog) govora. 1948) ne izlažu se samo mogućnosti koje pruža primena spektrografa u fonetici. 222. odakle će uskoro. objavljena je knjiga ruskog naučnika N. God. 96 . Žinkina: » M e x a n i z m y r e č i « (Moskva) koja je učinila veliki utisak. vakuumskih cevi (»vacuum tubes«). 1—216). Od kada je u jeku interesovanje za teoriju informacije (v. Sotavalta. Wien 1950.-M. Veliki ugled u krugovima fonetičara doživela je knjiga engles­ kog naučnika D. E. Fonetska ispitivanja se. »Die Phonetik und ihre Beziehung zu den Grenzwissenschaften« (Helsanki 1936). No 2. »Motor Phonetics« (Archives Neerlandaises de phonćtique experimentale III. U poslednje vreme je u Americi usavršen i metod auto­ matskog prebacivanja »vidljivog jezika« (visible speech) ponovo u jezik zvukova. šire mogućnosti za sagledanje šta je za inteligibilitet bitno. Heffner. nalazeći se stoga na granici lingvistike i fizike (pa čak i fiziologije — ukoliko se radi o proučavanju motoričnih procesa).

von der Gabelentz (u svom delu »Die Sprachwissenschaft. daje Morris Halle u svojoj knjizi: »The Sound Pattem o f Russian« (’s-Gravenhage 1959. 6 9 Predstavnik »psihološke lingvistike« Marty (v. G. o njenom mesitu u okviru lingvističkih disciplina. Delattre u »Les indices acoustiques de la parole: Premier Rapport«. Tragera: »Phan. Radi uvođenja u moderan eksperimentalni metod preporučuje se: K. U ovom trenutku najbolje reprezentuje poslednje rezultate akustičke fonetike knjiga Gunnara Fanta. »On the Predicr taibility of Farmant Levels and Spectrum Envelopes from Formant Frequences«. naročita Chapter IV: »Critical Survey of Acoustical Investigations of Speech Sounds«. 230. »M odem Instruments and Methods for Acoustic Studies of Speech« (282— 358) i E. »Elements o f G e­ neral Phanetics« (Edinburgh 1967) i »Readings in Acoustic Phane­ tics«. daje ipak dovoljno jasno principe spektrografije). izd. 98 99 . § 89) još 1884. 91— 109). § 88). Ti su novi pogledi zasnovani na ispitivanju jezičkih fakata u s i s t e m u . nove poglede na znana fakta. Phonetica 2.cs. Zbornik »Manual of Phonetios« (ed. takođe: D. Fant. njegova misao je prošla nedovoljno zapa­ žena. G. STRUKTURALNA LINGVISTIKA PREGLED OSNOVNIH RAZVOJNIH KARAKTERISTIKA 228. u ovom se zborniku nalaze najznačajnije studije iz oblasti akustičke fone­ tike koje su publikovane u periodu od 1946.. o njenom odnosu prema psihologiji i fiziologiji. The Hague 1959 (značajna za lingvistiku: ne ulazeći u detalje praktičnih postupaka sa spektrografom. Bilo je i drugih naučnika sa (za svoje doba) progresivnim idejama — u prvom redu nordijski gramatičari (kao Rask. Fant.) koji daju najvažnije pojmove o istoriji fonetike. 108— 118 i 226— 251. §§ 188 i 189). Vesnici ove velike epohe javljali su se tu i tamo već po­ odavno. Noreen ili Wiwel) ali i engleski (Sweet i njegovi učenici). Epoha strukturalne lingvistike nastaje pred 1930. Prvi čiji se glas zaista čuo bio je Ferdinand de Saussure (v. Panconcelli-Calzia. Abercrombie. ne uzimati poje­ dina fakta izolovano. Nemac H. 229. U(niversity o f Buffalo. Pulgram.. Amsterdam 1957) sadrži različite radove eminentnih autora (Jakobson. G. Po­ sebno su značajne bile ideje slaviste Baudouina de Courtenav (v.« — v. C. For Roman Jakobson 109— 121. »Introduction to the Spectragraphy o f Speech« (Janua Linguarum 7). Potter. Teorijsku (Saussureovu) osnovicu. pored ostalog. C. Zato što je prvi novim tako duboko uticao na savremenike i zato što i oni na koje nije neposredno uticao polaze upravo od iste teorijske baze koja leži i u osnovicama njegovih lingvističkih misli — Saussureu danas pri­ pada slava začetnika strukturalne lingvistike. Kao i drugde u naiucd (v. do 1962). Pregled razvoja eksperimentalne fonetike u SAD daje P. Kopp. H. »Visoble Speech«. O činjenici da je jezik sistem sa »relativno zatvorenom strukturom« govorio je još 1891. 1—27) informiše. pre svega. lingvistici strukturalizam do­ nosi. itd.eti. Ilse Lehiste (Cambridge Mass. tj. M. § 242). na naglaša­ vanju d r u š t v e n e funkcije jezika. vodeći raču­ na o tome da je svaka pojedinost takođe određena svojim mestom u okviru celine (sistema). »What Can the New Techniques of Acoustic Phanetics Contribute to Lmguistics« (433— 499). naročito eksperimentalne. paralelno u Evropi i Americi. tvrdi da opisivanje savremenog jezičkog stanja treba da bude glavni predmet lingvističke pažnje. Kaiser. New York 1947. Fischer Jargensen. takoreći azbuku struk­ turalne lingvistike sačinjavaju ađedeći aksiomi. L. Green. New York 1958. A. Glossary and Tables« (SIL Occastonal Papers 6. § 120). već uvek u njihovoj ukupnosti.Studija G. objavljena 1960 (’s-Gra­ venhage): »Acoustic Theory of Speech Production-With Calculations on X-Ray Studies o f Russian Articulations« (sa priloženom selektiv­ nom bibliografijom) V. Halle. o osnovnoj terminologiji m odem e fonetike. neprihvaćani od savremenika. — MIT Press 1967. neki još u X IX veku. usam­ ljeni glasovi. Izvrstan pregled istorije fonetike. i tako ga i treba proučavati. Pregled dostignuća na polju eksperimentalne fonetike ne samo u SAD već uopšte u svetu daju sledeće dve studije objavljene u 8th Proceedings: C. G. Jezik je sistem. ali pošto je njegov ugao posmatranja u celini više bio filozofsM nego lingvistički. na izdvajanju istorijske od aktuelne jezičke problematike. 1958. E. o najvažnijim dostignućima na polju analize pomoću instrumenata.5 0 Ali sve su to bili pojedinačni.

Vol. pod okriljem Ballyjevog učenja. ne samo što na polju lingvi­ stičkog metoda među njima nema mnogo zajedničkog. recimo. Strukturalizam se i u lingvistici manifestuje traženjem invarijanata (v.5 2 5 1 Iako su prvi konkretni oblici interesovanja bili zajednički: gotovo istovremeno kad i Trubeckoj u Evropi. P r v i je — ženevska škola (v. 100 234.5 1 Osnovna razlika je od početka ležala u tome što je evropski strukturalizam zasnovao svoje glavne tokove na poznavanju Saussureovih ideja. Za Bloomfielda naprotiv — jezik postoji pre svega kao konkretni. izdvajanjem relevantnog (bitnog) od nebit­ nog (redundantnog). 235. sa isturenih pozicija tradicionalne lingvistike stižući. Jezik je. § 292). u poslednje metodološke novitete današnjice. i Sapir i Bloomfield u SAD poči­ nju govoriti o fonemi. uvek uzlaznoj putanji razvoja kojim je pošla. njima se učinilo da bi (s tim da se ukloni 101 . Njeno mesto je izvanredno značajno u razvojnim tokovima lin gvi­ stike. s originalnim. m entalističkih kriterija). što je najviše u skla­ du sa Sauasureovom koncepcijom jezičkog znaka). empirični fakat. aktualnog jeziokog stanja. Part 4. Zajednička težnja svih predstavnika strukturalne lingvistike jeste iznalaženje objektivnih m erila u analizi (što ujedno znači isključenje subjektivnih. iz opravdanih razloga. R azvojni put strukturalizma u lingvistici karakteriše: u početku — izrazita suprotnost među pojedinim školama u pitanjima izbora kriterija za određivanje vrednosti jezičkih jedinica. Jezička evolucija i aktuelno jezičko stanje — d ve su bitno raz­ ličite pojave. međutim. u prirodnom prerastanju. Treći tip je reprezentovan ško­ lom glosematičara (v. naročito u početku. u duhu ovakve koncepcije. bloomfieldovci. IV. dok je Am erici Saussure bio gotovo nepoznat. Inače. istim sigurnim tempom. k oji se kasnije. distribucionalisti. 1934. Pojedinci su. metodološki je nedopustivo mešati istoirijske kriterije u interpretaciju. Kada su se Amerikanci konačno bliže zainteresovali za tekovine evropskog strukturalizma. nastala neposredno. lingvističko ispitivanje treba prvenstveno svesti na tu neposrednu činje­ ničnu konkretnost (= na analizu konkretnog saopštenja). § 329). K a ­ snije se često pojavljuje. Reprezentujući svojim koncepcijama i metodom sve ono što je najtipičnije za strukturalizam u celdni. § 325) — sla­ gao se sa Saussureom samo u onim osnovnim idejama koje smo naveli kao aksiome strukturalne lingvistike. svoditi u prvom redu na proma­ tranje načina na koji se manifestuje jezička struktura u svesti pred­ stavnika konkretnog govornog kolektiva. po mirnoj. 5 2 Osnivač američkog strukturalizma — Bloomfield (v. Drugi je tip reprezentovan radovima pripadnika praškog serkla odnosno njihovih učenika (v. za Saussurea pre svega psihološki fenomen — jezički znak postoji u nama kao apstraktna količina (= kao predstava o određenom akustičkom uti­ sku kojim se evocira određeno značenje). d i s t r i b u c i o n a l i s t i č k i m metodom analize osnovao je Bloomfield (v. jezičko ispitivanje bi trebalo. To je klasični. Tada je i poznati kineski naučnik Yuen Ren Chao (sada u SAD) izneo svoja široko zapažena gledišta u danas već klasičnoj studiji: »The Non-uniqueness of Phonemic Solutions of Phonetic Systems« (Bulletin of the Institute of History and Philology. bez potresa. § 368). Danas je. § 116). ona je danas već klasični oblik strukturalne lingvistike po mnogo čemu: po najizrazitije l i n g v i s t i č k o m tipu naučnog interesovanja za jezik. ali bez bližeg međusobnog kontakta. međutim. § 262). razvio u spe­ cifičnom pravcu. Sausisureov strukturali­ zam. Škola je zaista primila dosta od Saussureovog učenja. 232. Danas se ona više svodi na izgrađivanje opšte teo­ rije o jezičkom znaku nego na lingvističko proučavanje. pa. Originalnu strukturalističku školu. Prema tome. najrašireniji n aziv praška škola (njeni predstavnici = pražani). prema tome. 363—397). ali bar isto toliko i od logi­ stike (v. 231. § 368) odnosno puke deskripcije uz isključenje značenja (što čine bloomfieldovci v. već se u pojedi­ nim detaljima iskazuju upravo oprečna mišljenja. približavanje i na lin iji metoda i. kasnije — uklanjanje bitnih razlika. 233.Jezik je prvenstveno društveni fenomen (služi sporazumevanju) pa ga tako treba i proučavati: ne ispitivati izolovano glasovnu ili značenjsku stranu jezika već uvek voditi računa o njihovom među­ sobnom odnosu. § 371) koju neki nazivaju i neososirijanstvom (zbog izrazite orijentisanosti ka apstrakcijama. iz korena tradicionalne lingvistike. Postoje tri osnovna tipa evropskog strukturalizma. Strukturalizam je nastao paralelno u E vropi i Americi. nazivali ovu školu i školom funkcionalne lingvistike (ona se prvenstveno interesuje za to kako jedna glasov­ na jedinica f u n k c i o n i š e kao znak za sporazumevanje). več uglavnom pripada istoriji: u današnjim smeirovima razvoja strukturalne lingvistike njegov je značaj marginalan. Academia Sinica. Strukturalna epoha američke lingvistike započeta je na Jelskam univerzitetu (Yale University). Sada on. u pogledu pravca i širine naučnog interesovanja. § 330). pošto je taj odnos bitan u procesu sporazumevanj a. po neodlaženju u ekstrem dematerijalizacije jezika (što čine glosematičari — v. na­ ročito. termin — škola fonologa (predstavnici ove škole su od početka b ili prvenstveno zainteresovani za fonološku problematiku). Stoga je škola i poznata pod nekoliko termina: jelska škola.

vrednost »američkog« metoda u oblasti morfoloških i sintaksičkih studija danas je dokazana mašinskim prevođenjem. Treba ovim povodom napomenuti da pojedini sovjetski lingvisti termin strukturalna lingvistika upotrebljavaju veoma široko. priznavali i primenjivali distribudonalne kriterije u jezičkoj analizi. sla­ vista i najistaknutiji fonolog među predstavnicima generativne gra­ matike Morris Halle je harvardski đak. 236. o konkretnom jezičkom fenomenu. sti »mešanog tipa«: tvorac generativne gramatike Noam Chomsky je. Romana Jakobsona. dotle su vamerikanci« ostajali isključivo pri kriteriju distribucije. dakle. pored insistiranja na prvoraz­ rednoj vrednosti proučavanja distinktivnih obeležja. §§ 500— 508). tako da njime obuhvataju i izvesns svoje. a svaki novi pravac. Godine 1956. 211— 222 . Diskusija se završila konačnom pobedom strukturalizma. Harvardski centar je postao najreprezentativnije uporište pražana. Među najveće događaje u istoriji moderne lingvistike spa­ da svakako prodor strukturalizma u SSSR.raskorak u terminima) najviše dodirnih tačaka bilo između njihove distribucionalističke škole i glosematičara. bio je dočekivan s ogorčenim negodovanjem (za klasičnog američkog lingvistu E. da se nauče služiti statističkim kriterijima u jezičkom ispitivanju. 238. već samo za određivanje karaktera apstraktnog odnosa jezičkih jedinica. upoznat sa tekovinama harvardske škole ( — praški struk­ turalizam u modemizovanoj interpretaciji Romana Jakobsona). Razvijanje teorije informacije i prodiranje matematičkih kriterija u lingvistiku pripomoglo je da se izrazite protivnosti među ovim dvema školama konačno uklone. i to prvenstveno. §§ 107— 212). Sapira npr. Marrizam je i tradicionalnu lingvistiku gotovo uništio. s teorijom informacije. U početku. K. doskora jedan od najaktivnijih dijalektologa i semantičara Uriel Weinreich (1926— 1967) bio je takođe orijentisan u svim pomenutim pravci­ ma. koji su svoju pažnju prvenstveno pokla­ njali istraživanju glasovnih jedinica i njihovih distinktivnih obeležja (v. ali osnovnoj koncepciji: prvi vode računa. kao i glosematičari. u SAD.5 3* Za razliku od pražana. S druge strane. pojavila naglašena orijentacija ka psiholingvističkoj (v. Uskoro se. recimo. pokuša­ vajući da postave čak i fonološka proučavanja samo na tu bazu. A) Predmet deskriptivne ( — opisne) lingvistike je proučavanje jezičke strukture koje se vrši pramenom objektivnih kriterija. međutim. dok drugi. pogotovu sa Zapada. No 3. Jedan od najznačajnijih događaja u ne tako davnoj pro­ šlosti lingvističkog strukturalizma bio je dolazak najeminentnijeg pražanina. svesno zapostavljaju konkretnu (glasovnu) jezičku stranu. § 302). upoznat s distribucionalizmom. Među­ tim. časopis V o p r o s y j a z y k o z n a n i j a pokreće diskusiju o vrednosti strukturalnog metoda u lingvistici. § 302). vičan procedurama matematičke lingvistike. 1951. formalni. zbog specifičnih prilika ovo nije imalo nikakvog uticaja na razvoj sovjetske lingvistike. Obe škole zastupa­ ju. Šaumjana — v. U vezi s tim se sovjetskim lingvisti­ ma ukazalo na potrebu: da se upoznaju sa Strukturalnim metodom i sa tekovinama matematičke logike. formalistički upotrebljavaju se ovde u onoj vrednosti koju im daje moderna logika. protivurečnosti između jelske i harvardske škole bile su izrazito zaoštrene. punu rehabilitaciju doživeo je Sapir u SSSR tek 1956. na terenu fonologije. Am e­ rikance i glosematičare interesuje pre svega raspored jezičkih jedi­ nica (distribucija): Amerikance zato što smatraju da je utvrđivanje rasporeda jezičkih jedinica najobjektivniji metod opisivanja funk­ cije jezičkog znaka u sistemu. ostala u rukama pražana: danas se fonološke studije najčešće zasnivaju na ispitivanju distinktivnih obeležja (v. 102 . itd. glosematičare — zato što se za mate­ rijalnu stranu jezika uopšte ne interesuju. Ti 5 5 Iako je Sergej Karcevski izlagao Saussureove ideje na Moskov­ skom univerzitetu u periodu od 1917—1919. npr. 103 6 4 Termini: forma. originalne pristupe jeziku koji nemaju direktne veze sa lingvističkim strukturalizmom tipičnim za sredinu ovog veka (slučaj. da pristupe radu na fonologiji i eks­ perimentalnoj fonetici (koja je dotle u SSSR bila zanemarena). Ovo se dogodilo tek posle oslobođenja od marrizma5 5 (v. američki distribucionalisti. ne sma­ traju da u tome pravcu treba usmeriti naučno interesovanje. 237. s matematičkom lingvistikom. Od X X kongresa KPSS počinje se govoriti u SSSR o potrebi izgrađivanja mašine za prevođenje. S. u kojem su se vaspitavale nove generacije modernih lingvista. Dok su pražani. Osnovni program strukturalnog prilaženja jezičkim fak­ tima koji je imao avangardni značaj u lingvistici sredinom ovog veka sastoji se u sieđeeem. § 352) pro­ blematici (u vezi s teorijom informacije i mašiniskim prevođenjem). na stranicama časopisa V o p r o s y j a z y k o z n a n i j a). Poslednjih godina vodeću reč u svetskoj lingvistici preuzimaju lingvi6 3 U tome smislu govori američki lingvista Einar Haugen u svojoj poznatoj studiji »Directions in Modem Linguistics«. sovjetska lingvistička publika je znala uglavnom samo po neopravdanim pogrdama koje su mu marristi upući­ vali — nazivan je čak i rasistom. izrazito f o r m a l i s t i č k i 5 4 metod: pristupaju jezičkoj analizi bez neposrednog vođenja računa o kategoriji značenja. Lg 27. na­ protiv. Pobeda je. u suštini se američki distribucionalisti i glosematičari razrnimoilaze bitno u jednoj. za vreme II svetskog rata. učesnik distribucionalista. U početku je sovjetski strukturalizam bio izrazito eklektičnog tipa.

Rulon Wells. 1— 16). 1939. M. otkrivaju tip njegove službe u datoj prilici). O istoj temi govore i studije: V. Martdnet u »Structural Linguistics« (Anthropology Tođay. Moskva 1964.).. Moskva 1964. H e l ’ m s l e v . C) Služba jezičkog znaka proverava se supstitucijom ( = zamenjivanjem datoga znaka drugim Jezičkim formama čija je funkcija poznata i koje. Hali. ukoliko umesno stoje na imestu znaka podvrgnutog ispitivanju. E. Zahvaljujući studioznoj razradi strukturalističkog metoda koristnost lingvističkih studija tokom poslednjih decenija sve se ne­ ospornije potvrđivala. pored ostalog. Brondal »Linguistique structurale« (Acta linguistica I. Reformatskog: »Č t o t a k o e s t r u k t u r a l i z m ? « VJa 1957.1956. fonološkog. Efikasnim gramatičkim udžbenicima unapređena je praksa učenja stranih jezika. 130— 145). Benveniste u »Tenđances recentes en linguistique generale« (Journal de Psychologie. jelski i glosematičarski strukturalizam. 1. a u »The Unity of Linguistics« (Linguistics Tođay. Američki strukturalizam prikazan je kompetentno i u radovima: R. 1954. 2— 3. U novije vrem e napori su orijentisani ka sređivanju terminologije. P ri defimisanju pojava redovno se ima u vidu konkretan jezicki nivo (engleski termin: level) na kojem se data pojava manifestuje: da li je on lek­ sičkog. E. 105 . 1945. 574— 586) ocenjuje i poređi praški. 126— 135. 1— 5) osvetljava u glavnim linijama odnos tradicionalne lingvistike prema strukturalnoj. Posa: »Perspectives du structuralisme« (TC LP V III. Ista saradnja omo­ gućila je usavršavanje uređaja za komunikaciju (kao što je telefon. Ocene posebnosti pojedinih strukturalističkih škola koje daju sovjetski lingvisti sadrži zbornik » O s n o v n y e n a p r a v l e n i j a s t r u k t u r a l i z m a « . Nedovoljan kontakt među pojedinim škola­ ma olakšao je nekontrolisani porast broja termina i njihov necelishodan raspored (ponekad dva ili više termina služe za istu pojavu). 99— 120). »Structuralism in Modem Linguistios« (Word I. 12— 37). VI. American Linguistios 1925— 1950« (Archivum Ldnguisticumi 3. V. 1963. »The Choice o f Oriteria in Structural Linguistics«. crteži.). »On the History of Structuralizing in 20th Century America« (Anthropological Linguistics vol. and F. semantičkog ili sintaksičnog ka­ raktera ( = koji se tip jezičke organizacije ima u vidu pri određiva­ nju službe date jedinice u okviru sistema). 38— 54) i u » S t r u k t u r n a j a l i n g v i s t i k a k a k i m m a n e n t n a j a t e o r i j a j a z y k a « (izd. sheme).7a kriteriji počivaju na razlikovanju relevantnog od redundantnog i na iznalaženju opozicija uspostavljenih po principu binarnosti (. No 1. s insistiranjem na onim momentima koji su među predstavnicima sovjetskih strukturalista najpopularniji. D. 240. morfološkog. 239. o redosledu u značaju jezičkih pojava). a takođe i nesporazumima među pojedincima. govori S.= dvoj­ nosti). Bibliografske napomene 241. 5. Šaumjan u »O s u š č n o s t i s t r u k t u r n o j l i n g v i s t i k i« (VJa. i ocenu struktura­ lizma koju daje E. Chicago 1953. 101— 125 i 4. A. No 1. » M e t o d s t r u ' k t u r n o g o a n a l i z a v l i n g v i s t i k e « (Acta linguistica VI. 1963. tačnosti i konzekventnositi (da bi se ovo postiglo rado se uzimaju u pomoć i različiti simboli. 2— 10. u oblasti defektologije govora i sluha). i zibomik »T r a n s f o r m a c i o n n y j m e t o d v s t r u k t u r n o j l i n g v i ­ s t i k e « . 104 1939. 5. Bolellija. 38—49). 3. O strukturalizmu. mikrofon i si. V. V. 211— 222) izlaže strukturalne principe u paraleli između jelske i glosematičarske škole. A N SSSR. i C. Medicina je sve radije sarađivala s lingvistikom (u ispitivanjima mentalnih poremećaja. formule. V. F. »Some Neglected Opportunities in Descriptive Linguistios« (Anthro­ pological Linguistics vol 5. gramofon. W oid X. sa vođenjem računa o hijerarhiji (tj. Hjeiknsleva u kojoj se izlažu osnovne koncepcije strukturalnog metoda: L. kako se najlakše uči i si. Značajna 'je studija glosematičara L. Voegelin. Ovo je davalo argumente kritičkim osvrtima. A. i rad A. 71— 79). 1952. K. D) Definicije pojava teže maksimalnoj jednostavnosti. J. 1951. »Considerazioni su alcune coirenti linguisitiche attuali« (Piša 1953). U saradnji inžinjera i lingvista napravljena je mašiina za prevođenje. Copenhague) i E. f B) Lingvistički opisi vrše se postupno. Osivrt na ofoe ove škole nalaizi se i u radu T. 1951. Cassirer. I n s t i t u t s l a v j a n o v e d e n i j a. Jr. Haugen u »Directioms in Modem Linguistics« (Lg 27. 2. Bazell. zainteresovala za lingvističke tekovine zbog razrađivanja teorije o učenju (kako se pamti. Originalna shvatanja sovjetskih lingvista mlađe generacije koji su se izjasnili za strukturalizam dolaze naj­ upečatljivije do izražaja u interesantnoj knjizi darovitog Ju. C. M o s k v a 1958). V. a psihologija se. New York 1954. Jedan od prvih radova u kojima se utvrđuje pojam struk­ turalizma u lingvistici jeste članak H. radio. A. Strukturalna lingvistika je donela nove pojmove koji su iziskivali nove termine. Copenhague 1950/51. 25— 37. 57— 67). 1954.

Frankfurt 1966. Filološki pregled I— II. Hockett. Ranko Bugar­ ski. Lepschy. A m e­ ričku lingvistiku reprezentuju studije objavljene u časopisima kao što su: Language (Journal of Linguistic Society of America — Baltimore). Coseriu. Filološki pregled I— II. Presek interesovanja istaknutih predstavnika lingvistike pruža zbornik radova objavljen 1954. Ivić. Joos u zborniku »Readings in Linguistics — The Develop106 ment of Descriptive Linguistics in America since 1925« (Washington 1957). 284— 295). Probleme und Methoden«. Uvođenje u strukturalni metod obezbeđuju i (klasični udžbenici američke lingvistike: H. » A Course in M odem Linguistics«. 133— 151. »Phonetics: Glossary and Tables« (SIL. diacronia e historia« (Montevideo 1958). i: T. » A Gloissary of American Technical Linguistic Usage 1 . 1963. V. Izvrstan pregled strukturalne epohe u lingvistici dat je u knjizi Guilio C. »O strukturalnom metodu jezičke analize«. Kursbuch 5. izd. Razvoj ženevske škole. O strukturalizmu u lingvistici govore siedeći radovi objavljeni na našem jeziku: M. 1961. 1965. 1967. u New Yorku (izd. »Današnji pravci rada u lingvistici«. S t r u k t u r a l i z m i p r i n c i p i m a r k s i s t k o g o j a z y k o z n a n i j a « (Moskva 1964). Objašnjenje termina i pojmova praške škole daje J. fran­ cuski prevod ovog dela objavljen je u Parizu 1968). od 1960) moderno 107 . Francuzi objavljaju (u Parizu. »Structuralismus. Vachek u »Diotionnaire de linguistique de l’ćcole de Prague« (Utrecht-Anvers 3960). »Sincromia. Carroll. 925— 1950« (Utrecht-Antwerp 1957) i George L. Britan­ ska lingvistika ima takođe svoje ugledno glasilo: Journal of Lingui­ stics (London). Bliži uvid u primenu strukturalnih pogleda na jezik u roman­ skim delovima sveta daće radovi: E. V. Charles F. »Sta je strukturalizam?«. The Development of Descriptive Linguistics in America. Series Maior X V I. Ivić. Word (izdaje Linguistic Circle of New York — New York). novija. P. University o f Buffalo 1958. S. Harnp. Manfred Biemvisch. K n ji­ ževnost jj jezik 4. 1953 (lepo imformiše o odnosu strukturalne lingvistike prema drugim discipli­ nama. Rosetti je nedavno objavio članak. Gleason. » S t r u k t u r n a j a t i p o l o g i j a j a z y k o v « . » P u t i r a z v i t i j a s o v r e m e n n o j l i n g v i s t i k i III. Geschichte. M. E. Cambridge Mass. 418— 424. do 1961. takođe vređan pažnje. II prerađeno izdanje 1961). »L a linguistica strutturalle« (Torino 1966. posebno prema modernoj psihologiji). Glose­ matičari se najradije oglašuju u Travaux du Cercle Linguistique de Copenhague (Copenhague) a takođe i u Acta Linguistica — Revue intemationale de linguistique structurale (Copenhague). »Linguistics« ( = Janua Linguarum. Chicago and London 1966) u kojoj se nalaze radovi (ukupno 39) eminentnih evropskih lingvista iz perioda od 1929. M. Rosetti. U s p e n s k i / j . kako američka tako' i evropska lingvistička terminologija naći će se u knjigama: M. A x m a nova. može se pratiti iz časopisa Cahiers Ferdinand de Saussure (izdaje Societe Genevoise de Linguistique — Geneve). Hamp. Degtereva. Fred W. U četvrtom izdanju od 1966 (The University of Chicago Press. U rukama predstavnika harvardske (Jakobsonove) škole je danas jedna od najelitnijih slavističkih publikacija: International Journal of Slavic Linguistics and Poetics (’s-Gravenhage). 105— 117. John B. Moskva 1965 (u njemu se autor zalaže za uspostavljanje jednog invarijantnog metajezika pre­ ma kojem bi se ocenjivali konkretni jezici. New York). Enzensberg. Pražani su zastupljeni rado­ vima objavljenim u Travaux du Cercle Linguistique de Prague (1929— 1939) i u Travaux linguistique de Prague (izdaje čehoslovačka akademija nauka od 1964. Weinreich) pod naslovom »Linguistics Today«. Glossary of Linguistic Terminology (New York-London 1966). Termini odomaćeni u američkoj ingvistici objašnjeni su u E. na primer. Pei. Occasional Papers 6. International Journal of American Linguistics (Baltimore). zatim bi se na osnovu takve ocene određivćile tipološke srodnosti i razlike). A. »The Study of Language«. Berlin 1967). »Gramatica estructural« (Madrid 1951). Alarcos Llorach. Malmberga: »Structural Linguistics and Human Communication. Householder i Robert Austerlitz izdali su »Readings in Linguistics« II (The University o f Chicago Press. A. Trager. Chicago and London) ova ista knjiga nosi naslov »Readings in Linguistics I.Apresjana: » I d e i i m e t o d y s t r u k t u r n o j l i i v g v i s t i k i « (Moskva 1966). S l o v a r’ l i n g v i s t i čes k i x t e r m i n o v (Moskva 1966). A. i zapaženo delo: B. A. Reprezentativan izbor radova koji su bili odlučujući za lingvistički razvoj Amerike daje M. O. pod naslovom »Lingvistica modema« (Limba Romana 16. An Introduction into the Mechanism of Language and the Methodology of Linguistics« (II revidirano' izdanje. 1925-56«. The Hague 1965). A. H. V. 77— 152. Martinet i U. Najneposredniji kontakt sa prošlim i aktuelnim lingvističkim strujanjima u svetu daće pre svega celishođno predistavanje od­ govarajućih časopisa. Eric P. Bogata. New York 1958 (daje tumačenje američkih dostignuća na polju lingvističkog metoda). godine). i rad šved­ skog lingviste B. »A n Introduction to Descriptive Linguistics« (New York 1955.

342). germanske jezike. do 1891) i Zenevi (od 1891. Utrecht — Anvers). pored ostalog. koje je bezlično. frj. veliki. Njegova snaž­ na individualnost. §§ 60— 63) i lingvističkog geografa Gillierona (v. nije dogodilo.es dans les langues indoeuropeennes«) ostaje nezaboravan datum u istoriji nauke o jeziku. Bucharest. Pogodan pregled razvoja aktuelne opštelingvističke problematike daju saopštenja. International Journal of Language and Philosophy (izlazi od 1965. u Dodrechtu — Holandija). Jedan od najvećih lingvista svih vremena bio je nesum­ njivo Svajcarac Ferdinand de Saussure (1857— 1013). period ženevske profesure je naročito značajan u njegovom radu). Whitneya. August 28 — September 2. ističući da je štetama lingvistiku JZapada što-slabo prati njihoy radJ!!L. grčki. nagla­ šavao je.5 7 Očekivalo bi se da je Saussure. To se.Saussure je inače bio zainteresovan i za razvoj drugih7nelingvističkih disciplina.orijentisanu publikaciju Langages. Odjeci ovog shvatanja pri­ sutni su u poznatoj Saussureovoj teoriji o odnosu jezika kolektiva (»langue«) prema individualnom jezičkom ostvarenju (»parole«) — v. ženevske škole) nego i cele 'jedne epohe u nauci o jeziku: u idejama koje je on prvi glasno i sugestivno zastupao našla je svoje korene modema. u sistemu. FERDINAND DE SAUSSURE 242. izrazit smisao za naučnu teoriju i lični uticaj koji je vršio na svoje učenike učinili su ga ne samo tvorcem značajne škole (tzv. 5 8 Pisan kad je Saussure imao dvadeset i jednu godinu i bio još student lajpciškog univerziteta. Godina 1878. § 244) Saussure je 108 objavio svega oko dvadesetak članaka koji se tiču indoevropskih jezika (o baltijskkn jezicima. referat N. oduševljavao' kaizanjkom školom (v. originalni lingvistički talenat. Najinteresantnije teorijske disku­ sije objavljuju se danas na stranicama časopisa Foundations of Language. započeo svoju naučnu kari­ jeru idući u osnovnoj koncepciji jezika i metodološki za stopama svojih učitelja. na str. 244. međutim. X*!1 Inter­ national Congress of Linguists: Abstracts of Papers. o germanskim. 1967. Ovim n ije iscrpena lista časopisa u kojima se tretiraju problemi lingvistike novijeg vremena. gledišta lingvističkog naturaliste Schleichera (v. Osthoffa. § 317 n). 5 0 Mada je sam rad objavljen s podatkom o 1879. Saussure je bio profesor lingvistike u Parizu (od 1881. Postoje podaci da je svojim učenicima govorio o originalnosti i značaju ideja Baudouina de Cfliurtgiay i Kruszewskog. Svoje lingvističko obrazovanje dobio je Saussure od najeminentnijih predstavnika mladogramatičara (Brugmamna. kao učenik mladogramatičara. kada su Saussureovi rezultati već stekli odgovarajući publicitet u lingvističkoj javnosti. Tek od 1894. Posebno se. o frigijskim zapisima). 109 . Osim svog prvog i najznačajnijeg rada »Memodre sur le systeme primitif des voyelles dans les langues indo-europeemnes« (v. Mouton (Hag) izdaje časopis Linguistics u kojem taikođe sa­ rađuju autori različitih pogleda. D. Postoje i nekoliko njegovih beležaka i kratkih članaka s etimološkom problematikom. Nedavno je u Konstanzu (SR Nemačka) pokrenut časopis Linguistische Berichte (prvi broj 1969. Peter Hartmann) čija je namena da što adekvatnije prikaže najnovija strujanja u lingvistici. §§ 186— 190). međutim. osobito njegovo delo »The L ife and Growth of Language« (v. godini. Od 1963. Poznavao je dobro. de S o s s j u r a v r a z v i t i i s o v r e m e n n o j l i n g v i s t i k i « . litvanski. već individualno od njega zavisi — razvija se direktno pod njegovim impulsima. godina 1878. Potpune bibliografske podatke o lin­ gvističkoj publikacionoj delatnosti od II sveitskoig rata naovamo daje Bibliographie linguistique (bibliografski izveštaji koje objav­ ljuje Stalni internacionalni komitet lingvista. sto' je imalo značaj revolucionarnog podviga na poljulingvističke metodologije. Vanredno je korisna u istom. da kolektivno mišljenje. Leskiena — v. latinski. pored toga.5 8 s 8 Saussureova pisma upućena Baudouinu de Courtenay čuvaju se danas u Lenjingrađu (v. § 95). šta o tome kaže A. Sljusareve: » M e s t o F. strukturalna lingvistika. Cenio je mnogo i američkog lingvistu W. počeo se baviti opštelingvističkirn idejama. Predavao je sanskrit. Kolektivno mišljenje ne samo da je po vrednosti iznad individualnog. izd. kada je izašla ova studija mladoga studenta (»M emoire sur le systeme prim itif des voyeU. U Amsterdamu izlazi elitni časopis Lingua u kojem sarađuju predstavnici raznih škola. ima daleko veći značaj u izgrađivanju opšteljudskog sa­ znanja od individualnog mišljenja. §§ 149— 151). 243. poznati francuski sociolog. računa se kao značajan datum u istoriji lingvi­ stike (v. 5 7 Emile Đurkheim (1858—1917). na str. naročito sociologije: Durkhedimove teorije ostavile su na njega dubok utisak. o grčkom. Od 1967. 93). kao i pojedini prikazi. A. svi su izgledi da će se i na njegovim stranicama sve češće javljati izlaganja od ozbilj­ nog teorijskog značaja. § 259. Meillet u Portraits of Linguistis II. smislu i publikacija Filozofskog fakulteta (— Filosofioka fakulta K U ) u Pragu: Jazykovedne aktuality. Malo je publikovao. Acta Societatis Linguisticae Europaeae. do 1889. diskusije i prikazi koji se objavljuju u sovjetskom časopisu V o p r o s i j a z y k o > z n a ­ n i j a (Moskva). i od 1890. istoga nesubjektivno. Već prvi njegov rad5 3 pokazuje izvanrednu samostalnost naučnog postupka: jezičke pojave se po smatraju u ukurpnosti svojoi. izlazi Folia Lingui­ stica.

reguliše konkretnu strukturu individualnog govora (»langue«). nisu mogla ukloniti izvesna ponavljanja. nesigurna izlaganja. Izbor materijala je pm mzol-jan. da postoji neka osnovna struktura koja ob­ jedinjuje gramatičke forme istoga sistema u celinu. u kratko. Da bi svoje ideje o tome što življe i neposrednije ilustrovao. n ije onoliko insistirao na stro-.8 3 Kao što je kasnije R. Iščezavanje togTiaj aiLStfvenoga *A dovelo je.6 2 246. ili gla­ gol. 247. jna sve neravnine teksta i na pojedina (pod datim uslovima neizbežna) odstupanja od autentičnosti (sve­ dena. Danske Vidensk.. Kurylowic:z ukazao na neposrednu vezu iz­ među indoevropskog a i hititskog ti. Sam Saussure.-filolog. 248. knjiga sadrži jfidpu verziju Saussureovih shvatanja koja ne odgovara apsolutno onome što je on izlagao o jeziku tokom svojih univerzitetskih predavanja i u razgovorima sa učenicima. grčko: derkomai / dedorka / idrakon). prema zakonima indoevropske fonetike. ili predlog. Saussure je isto­ vremeno bio svastan toga da je u praksi ovakvo precizno razgraniqavanje neizvodljivo—S druge strane. od n j e razilazilcTu mišljenju. 6 1 Jedan od najarhaičnijih indoevropskih jezika. nove teorije. Selskab. 95—104) poljski naučnik J. Najveću popularnost. 6 0 0 = odsustvo vokala. Medd. u jačini naglaska. gom ^ razlikovanju govora pojedinaca (»parole«) od jezika koii ie svojinaČeJe zajednice i koji. pod njego­ vim imenom. nova dela. Hist.245. O n j o j se diskutovalo. isp. Mada je zaista ukazivao na potrebu da se ta dva pojma u jezičkom fenomenu teorijski precizno razgraniče. međutim. Saussureovi osnovni pogledi na jezik izloženi su u knjizi : Cours de linguistique generale« objavljenoj 1916. Naročito je (po kompetentnoj oceni Godela) nedovoljno prikazano' Saussureavo oduševljenje 7a matgn a ^ko_prifežeinje jeziku: govorecr~o organizovanoj strukturi jezika Saussureje (i ovde opet p rvi) naglašavao da se adekvatni opis ovakve struktuj ^ — cgoge^postići tek uvođenjeagr matežaStesih foiri^^^u_an^izu. nepoznat u Saussureovo vreme. Do njega.: tithem i / thomos / thetos). ili bilo drugo šta. On npr. zavisi od značenja koje je vezano u datame 6 3 Knjigu su redigovali Ch. sastojalo u sledećem. došlo do-odnosa: dhe / dhd / dhe. Saussure-student imao je neobičnu hrabrost da se uhvati u koštac sa kompliikovanošću starog indoevropskog v okalizma. do karakterističnog duljenja odgovarajućih kratkih vokala. Sechehaye. pored nama poznatih glasova. Saussure je iznecT'svpje'"originalno objašnjenje ove lingvističke zagonetke koje bi se. ali ne i u šuštini ideje). donela Saussureu dragocenu slavu onoga od koga je započelo novo doba. u kmizj__su_bieđfi--izložerra neka~shvatanja na kojipwr-je-Sau^sure_Ji3dj^inStTtirao. 28. bez neopKSHmh uputstava samog autora.--grie&og__glasa ujSravo u onim pozicijama za k o je je Saussure vezivao pojavu tajanstvejioig-*ArTaEoTFTT^fka imala prilike da se u veri u isprav­ nost Saussureove teorije. ovu knjigu n ije napisao. knjiga »Ceues-de linguistignp je. na promašaj u nijansi. 6 2 Već je 1927. Kao što je dokazano. 2). U bedljiv način na koji je Sausisure izneo i obrazložio svoju teoriju ostavio je na savremenike dubok utisak. od­ nosno do pojave vokalskog elementa tamo gde je vokal dotle nedostajo: između konsonanata namesto 0 (u grčkom je recimo. Bez obzira. tvrd io je Saussure. Treba pret­ postaviti. Oba­ vezna je je d ijio -^ j^ ^ e s trk o ja se f i g u r a m a u i g r i pridaje. god. N e manje je uz­ budila lingvističku javnost činjenica da je. 111 . sa n j o m e saglašavalo. Za igru šaha uzimaju se figure koje mogu biti izrađene od vrlo različitog materijala. indoevropski jezici su im ali poseban od­ nos alternacije k ratkih vokala: e/0/ 06 0 (u slogovima kao: S e r k ! dork / drk. Krakow 1927. 110 duboko odanih uspomeni i idejama velikog učitelja. SaussureoVa teorija za lingvistđkuTtTje — ova knjiga. Bally i A. Hendriksena koji je objavljen u Kopenhagenu 1941: »Untersuchungen iiber die Bedeutung des Hethitischen fiir die Laryngal-Theorie« (Det kgl. međutim. u sličnim fonetskim kontekstima. Godel dokazao (v. isp. Na onome što je o n a kazala (bez obzira koliko baš zaista Saussureovim glasom) izrastale su nove generacije. da je indoevropski glasovni sistem. uostalom. prilikom istraživanja hetitskog otkriveno pri sustvo speci f i m og. Saussure se pre svega interesovao za to šta je jezik kao predmet naučnog proučavanja: kako ga razumeti i kako mu pri­ laziti.odnos dugih indoevropskih vokala p rema krat­ kima) izgledao nerešiv problem. odigra­ vajući misionarsku ulogu u lingvistici.~Tzlaganj e u knjizi trpi i od toga što se.niz alt@rnadja: *dheA / *dhoA / *dhA kao derk / dork / drk. međutim. Symbolae Grammaticae in honorem Joannis Rozwadowski I. Ona je izrađena posle njegove smrti. Tako i u jeziktrTTiaee'lfreč roda predstavljati imenicu. godine (u studiji »a indoeuropeen et h hittite«. za nauku je . po beleškama njegovih učenika. ponekad i protivurečna tvrđenja. § 261). uslovl j avaTTsIičan. sadržavao i iedan kasnije Izgubljeni glas nepoznate vrednosti (Saussure „ga ibeleži sa *A ) k o ji je svojim^ prisustvom. Saussureovom doprinosu dao je u ovom slučaju tek rad Danca H. Saussure se poslužio duhovitim poređenjem s igrom šaha. Polazeći a d to g a da je sve u jeziku TneđOsoImo povezano. nalazeći se u govornoj svesti svakog pojedinca.

Svako novo stanje ima svoje zakone. Svaki potez stvara novo stanje na šahovskoj tabli. Raz­ vijajući svoje poglede o ovome.— ~ • 251. o društvenoj funkciji jezika. P o ja ve kao što je jezički supletivizam ( = povezivanje dveju po sazvučju neodgovarajućih fartmi ii^ ir is t v . § 411) pro­ izvoljnosti odnosno obaveznosti jezičkog znaka. ukazao na sledeće. Francuska reč redouter npr. fpinn. To je spoj glasovnog fenomena Kojim fcigr. 257. i još se diskutuje.jeziku za glasovni sklop voda. specifičan po obliku. o potrebi da se. Psihološke kategorije kao što su analogija i (naročito) aso­ cijacija intenzivno utiču na jezički razvoj. 250. Značenje ne biv a uslavljeno samim sazvučiem-reči. Izgubi “se. N ije u suštini drukčije ni s jezikom: pogled na jezičku stvarnost u preseku jednog razvojnog trenutka'pokazuje uvek jedinstvenu ukupnoist međusobno povezanih fakata. o pitanjima (koja je Saussure pokrenuo. pored ostalog.mpn linearnog tipa u tome smislu v remenu: sačmiavaTu ga jedinice sukcesivno upredene u govornu nit. A reali­ zacija tih pramena ostaje dosleđno u okviru onoga što odgovara uvek istim principima po kojim a se uspostavlja fenomen jezičkog znaka. razlikuju dva osnovna pravca jezičkog ispitivanja (v. Upotreba jezičkog znaka nije obavezno implicirana njego­ vim značenjem. Vremenom se događaju i različite jezičke promene. o vo posmatraho“ (aEtueIho) stanje ispoljava se nezavisno od ranijih stanja istoga jezika. 254. Saussure je. Nedopušteno je m enjati u toku igre jednom utvrđenu vređnost figura. druga u obeležavanju genitiva jednine: ziaa). v. okončava se: i ^ krainjem rezaritatu o n a m o ž e doneti ili samo prekrajanje detalja. Posledice međutim. Jezičld znak j e kompleksne prirode. Lingvističko ispitivanje jtreba da ima u vidu ovu činjenicu pre svega u odnosu na jezičku jedinicuTnjena vimluual biva obavezno stiiizovana u kontaktu sa neposrednom okolinom (prema kon­ tekstu). Jezik je sistem znakova međusobno povezanih tako da vređnost jednog znaka biva uslovljena prisustvom ostalih. to treba posmatrati i ocenjivati. imati u ig ri vređnost izgubljene figure. razvija se. svaki jezički znak s jedne stečene proiz­ voljan. I konkretna vređnost jezičkih jedinica^biva određena njihovom aktugBsSm. § 230). obavezan ie. 256. u srpskohrvatskom: čovek jd. 112 da li je jedan pion u takvom položaju da može napasti protivničku figuru ili je van borbenih linija). ili bitnu promćnii n sistemu. nema više značaja. A li svaka »nova situacija« ostaje dosleđno u skladu sa pravilima igre. gumu. ^auziimaTU-okviru cdfokttprrog" jezičkog sistema?x— Šahovskim figuramar rukujemo po određenim pravilim a igre koja treba poštovati. §"397)7 U 'vežTTTTJm se mnogođiskutovalo. značeći isto. odomaćeni u određenim slučajevima. bilo šta — glavno je zapamtiti da će taj novi predmet. koje nastaju mogu biti od sporednog značaja za glavni tok igre. I^onkretan spoj glasovne sa značenjskon^stranom Jezičkog znaka varira od jezika do jezika.) im aju takođe svoju paralelu u šahovskoj igri. neće se upotrebiti u svim situacijama kojima odgovara njeno značenje »bojati se«: po­ red nje postoje u jeziku i izrazi craindre i avoir peur koji su. š t o z n a č i d a je nastao u igri~sEčajnćsti71proizvoljno. Radi upoznavanja prirode je­ zičkog znaka neophodno je. Tako i u jeziku: počne jedna jezička promena. samim tim polje upotrebe reči redouter ne pokriva te slučajeve. pre učinjenog poteza. sagledanih iz evolutivne perspektive. Svaki potez šahovskog igrača kreće samo jednu figuru. Svlaka potez u ig ri stvara novu situaciju na šahovskoj tabli._zaanovarL na opozicijama. T i im položaji daju nove vrednosti (nije svejedno npr. u* stvari. Pređašnji raspored. U tom je smislu. v. 252. v eć položajem ko il ona.~T]T na međusobnom suprotstavTjanjir jezičkih znakoviu 255. pored značenja. 258. s druge — obavezan.ijinnt) sa značenjskim.reba''~dir 8 113 . upotrebom (jedna je komunikativna vređnost srpskohrvateko^ a u / ulozi veznika. sa označenim pojmom (signifie). i teorijski i praktično. jedna figura. dakle. Možemo mesto izgubljenog piona upotrebiti naprstak. bitno ie ono što je sad. recimo. N ajveći značaj za razvoj moderne lingvistike imale su Saussureove konstatacije o jeziku kao organizovanom sistemu. proučiti i njegovu vređnost. 249. tj. / ljudi mn. Iz Eazsarfe odnosa-sigm HaMt-L ninv ifie izrasla je nova lingvistička grana — semioloaiia. 253.č n sistem oblika — npr. Ljudski govor ie. ali mogu biti i odlučujuće. ali u igri figure dolaze u različite položaje jedne prema drugima. A li jednom utvrđen — taj se sp o f ne može meni ati. Slično stoji sa jezikom. u svojstvu jezičkog znaka. Upotrebna moć reči naziva se njenom vrednošću (valeur). TZngvistika”l. Svaka šahovska figura ima svoju vređnost prema pravi­ lima igre. Jezički sistem je. (■ —rvmilr« n jezičkom znaku.

uključi u krug svojih neposrednih interesovanja problem dometa i oblika takvih uticaja. 259. Jezik (langue) je svojina kolektiva, a pojedinac ga nepo­ sredno ostvaruje govorom (paroLe)i u ovom e realizacije odgovaraju""** u principu n<jrinam-sKkoje nameće jezik-svojina kolektiva, gaopak, samcem govora daje mogućnost za narušavanje aktuelne jezičken orm eT poiedinac započne neku pramenu, oma se dalje uopštava podražavanj em, dok se konačno ne uvrsti u inventar standardnih jezičikdh karakteristika. 260. Jezik se može prefučavati u dva pravca: sinhranično i dijahronično. Sinhronija obuhvati jezičko stanje u nekom datom trenutku, dijahronija jednu fazu jezičke evolucije. Jezik posmatran u sinhroni&nom prošeku manifestuje se kao organizovani sistem koji živi u jezičkoj svesti datog kolektiva. Dijahronično se ispitiva­ nje, naprotiv, tiče sukcesivnih jezičkih pojava, nesadržamih u istoj jezičkoj svesti istih govornih predstavnika, koje se samo smenjuju ne obrazujući između sebe sistem. P r i jezičkoj an alizi treba uvek strogo voditi računa o razlici između dij ahroničnog i sjnhroničnog fenomena. Utjahronična~01i dinamična) lingvistika tiče se istorije je?ikap--€pis jezičk o g stanja pripada sinhroničnoj (Ui- statičkoj) lingvistici. T ~ ~ ~ __..... Bibliografske napomene 261. K n jiga »Cours de linguistique generale« (Geneve 1916) doživela je nekoliko izdanja i prevođena je na različite jezike (poslednje izdanje na francuskom jeziku objavljeno je 1967. u Wiesbađenu, Harrassowitz; kritički priredio Rudolf Engler). Ocenu autentičnosti njenih saopštenja o Saussureovim naučnim stavovima daje Robert Godel u »L es sources manuscrites du cours de linguistique generale de F. de Saussure« (Societe de publications romanes et frangaises L X I, Geneve — Pariš 1957). Za istoriju razvoja Saussureovih pogleda na jezik interesantna je studija R. Godela »Cours de linguistique generale (1908— 1909). Introduction« (CFS 15, 1957, 3— 103) koja izlaže m ateriju jednog Saussureovog opštelingvističkog kursa (po beleškauna triju Saussu­ reovih studenata, najviše A . Rieđlingera). Kritičku analizu teorije izložene u »Cours de linguistique genćrale« daje R. W ells u »Saussiure’s System o f Linguistics« (Word, t. 3, N o 1— 2, 1047, 1— 31). V. i studiju Ranka Bugarskog: »L in ­ gvistika Ferdinanda de Sosira«, Izraz V II (novembar), 1966, 467. do 480.
114

U Portraits o f Linguists I I v. biografske podatke koje daju: R. Gauthiot (str. 87— 91), A. M eillet (str. 92— 100) i -W. Streitberg (str. 100— 110). Ž E N E V S K A Š K O LA
i

262. Ženevskom školom naziva se lingvistika izrasla iz Saussureovog učenja, a definitivno stilizovana studijama njegovih učeni­ ka, posebno Charlesa B allyja (1865— 1947), takođe ženevskog pro­ fesora opšte lingviistike i Saussureovog neposrednog naslednika. Osim B allyja isticao se svojim radom na opštelingvističkim proble­ mima i A lb ert Sechehaye (1870— 1946)^ zainteresovan u prvom redu za odnos psihološkog i jezičkog (u oblasti rečeničnog fenomena). Danas je najreprezentativnija ličnost škole Henri Frei (rođ. 1899), čiji se radovi tiču teorije sintaksičkih odnosa. 263. Školu u celini odlikuje izrazita orijentacija prema studi­ jama emocionalnog (afaktivnog) u jeziku, dosleđno opredeljenje za Sffihroničnu lingvistiku (v. § 260), poštovanje teorijskog aksioma o društvenoj funkciji jezika i o tome da se jezik manifestuje u vidu organizovane celine — sistema. U proučavanju emocionalnog (stilističkog) škola je postigla lepe rezultate. Njen razvojni tok ositao je, međutim, za poslednje tri decenije, uglavnom po strani od glav­ nih događaja na polju lingvističke metodologije. Klasičan oblik ženevske škole sadržan je u lingvističkoj teoriji Ch. Ballyja. 264. B ally je poznat, pre svega, kao osnivač racionalne stilistike, ispitivanja onih jezičkih izraza k o ji otkrivaju emocionalnost uopšte, bez udubljivanja u problem estetskog i individualnog. M aterijal za ovakva ispitivanja uzimao je B ally iz francuskog i nemačkog (vla­ dao je izvrsno ovim jezicima) gradeći na sistematskom poređenju svoje najznačajnije opservacije iz oblasti ovako shvaćene stilistike. 265. M nogi Ballyjevu llng^Hatilnj nazivaju n.tektivnom: ona po­ lazi od uverenja da je svaki iskaz impregniran nečim ličnim, emo­ cionalnim (tako i ne postoji, u stvari, rečenica koja ne bi bola mo­ dalna). B ally je u ovome jednomišljenik pojedinih predstavnika francuske škole (kao što je npr. Vendryes, v. § 161). 266. Usvajajući Saussureov princip razlikovanja pojma jezik (langue) od govornog fenomena Balily je razradio svoju poznatu teoriju o aktualizaciji. Reči same po sebi određuju sasvim'uopštene, nekonkretizovane I virtuelnel pojmove. Govor se, međutim, odnosi na konkretne pojave. Pretvaranje jezika u govor obeleženo je prebacivanjem vir8*

115

tuelnih (apstraktnih) pojm ova u pojmove o konkretnim pojavama (npr. sestra znači uopšte pojam o ličnosti u određenom srodstvu s nekim, ali dok ne počne pravi govor ta reč ostaje nevezana za realno bićq ;tek se u govoru razabira, iz same situacije ili stoga što govorno lice upotrebi određeni atribut ■ — moja, tvoja i si. — o ko­ jo j se osobi radi). Proces aktualizacije tiče se prelaska jezika u go­ vor, tj. prebacivanja apstraktnog (virtuelnog) u realno (aktuelno). Sva sredstva koja u jeziku služe za prebacivanje pojm ova iz sfere virtuelnog u oblast aktuelnog nazivaju se aktualizatorima. Aktualizatori su npr. prisvojne zamenice (isp. razliku u određenosti pojma kosa u spojevima m oja kosa i plava kosa). Produbljujući svoja ispitivanja na ovoj strani, B aily je započeo interesantne studije o oblicima determinacije u sintaksi, čija je tradicija i kasnije nastav­ ljena (najviše u radovima H. Freia). > 267. U vezi sa pojavam a koje prate realizaciju govora B ally je ispitivao i funkciju reči (teorija o transngziciii odnosi se na uočavanje principa po kojima £e?i u rečenici dobivaju okazionalne službe koje mogu, tokom, vremena, biti definitivno' stabilizovane — isp. srpsikohrvatsko mlada u značenju nevesta). 268. Interesovanje za funkciju odvelo je B allyja u proučavanje sintagmi ( — spojeva reči u rečenici). Tu je on zastupao teorii.ii— frinarizmfl^-shvažtani e o tome da su odnosi u sintagmama binarni — ■počivaju obavezno na vezam a između dva rečenična člana (Bally je poimao kao sintagmu svaku dvojnu vezu reči pa i samu reče­ nicu; ovo poslednje izazvalo je mnoge naučne diskusije). Bibliografske napomene 269. Najvažnija B allyjeva dela: »Precis de stylistique«, Geneve 1905; »T ra ite de stylistique frangaise« (H eidelberg 1909; I I I izd. Geneve-Paris 1951); »L e Language et la v ie « (1913; I I I dopunjeno izd. 1935); »Liinguistique generale et limguistique frangaSse« (I izd. 1932; IV dopunjeno i revidirano izd. 1965, Bern). Bibliografske podatke o Ballyju daje J. Vendryes u Portraits o f Linguists I I (str. 188 do 201). V.: J. Vendryes, » L ’osuvre linguistique de Charles B ally«, CFS 6, 1946/47, 48— 62. V. i: A. Sechehaye, »Program m e et meth<kles de la linguistique th.eoraque«, Pariš 1908 i »Essad s u r l a structure logique de la phrasec, Pariš 1926; H. Frei, »Criteres de delimitation«, W ord 10, 1954, 136. do 145, i »Caracterisation, indication, specification«, For Roman Jakobson, 161— 168.
116

F O N O LO ŠK A EPOHA U LIN G V IS T IC I Preteče fonologa 270. Fonologija6 4 je nauka o fonemama;K tj. o glasovima u funkciji jezičkih znakova koji omogućavaju sporazumevanje. Uloga foneme je .. distinktivna: služi obeležavanju razlike u značenjima (razlika npr. srpskohrvatskih reči rob i bob obeležena je fonemskom opozicijom r / b). 271. Id eja o nečemu što približno odgovara današnjem pojmu foneme bila se pojavila još vrlo davno, u indijskoj gramatičarskoj sredini (v. §1 9 ). Međutim, ona je ostala bez uticaja na razvoj lin­ gvističke m isli drugde u svetu. , , 272. Englez Henry Sweet (1845— 1912) i Francuz Paul Passy (1859— 1939) ukazivali su na potrebu da se pri analizi uočavaju one izgaj£M&&;,fc^^tPIT®tike glasova koje direktno doprinose raspozna­ vanju značenja reči. Iako su radovi ovih fonetičara zapaženi od savremenika (posebno je Sweet uticao na modernizaciju lingvističkih ideja u Engleskoj i Americi), epoha fcnologije je u njim a samo nagoveštena, ne i započeta. 273. Izuzetnu figuru u lingvističkom svetu predstavlja švajcar­ ski dijalektolog Jost W inteler (1846— 1929) koji je praktično, u opi­ sivanju dijalekatskog glasovnog inventara, još 1876. god., primenio fonološke kriterije.6 6 A li n jegov pionirski rad savremenici nisu do­ voljno primetili; tek mu je mnogo kasnije odato zasluženo priznanje. ) 274. God. 1878. F. de Saussure (v. § 244) je objavio rad »M e­ moare sur le systeme prim itif des voyelles dans les langues indo6 4 Termin fonologija upotrebljava se ovde u značenju koje mu daje praška škola (v. § 292). Sa tim značenjem javlja se ovaj termin danas manje više u svim evropskim jezicima sem u engleskom i kod predstav­ nika francuske lingvističke škole (v. § 274). Odgovarajući američki termin je fonemika (phonemics). 6 5 Termin je adaptacija grčke reči phonema (= zvuk). Predložio ga je francuskom Lingvističkom društvu (Societe de Linguistique) fonetičar A. Dufriche-Desgenettes (s tim da novi termin zameni dotadašnji fran­ cuski izraz »son du langage«). Poznati romanista L. Havet.ie prihvatio Dufriche-Desgenettesov predlog' i počeo se služiti novim terminom. Od njega je reč fonema (ftfancuski phoneme) prešla Saussureu, što joj je osiguralo širok publicitet u lingvističkim krugovima. U slovenski svet je izraz fonema uveo prvi put predstavnik kazanjske škole — Kruszewskix (v. § 186). Nijedan od pomenutih’ lingvista nije terminu davao onu vrednost koju on ima danas u strukturalnoj lingvistici. 6 1 U studiji: »Die Kerenzer Mundart des Kantons Glarus in ihren Grundziigen dargelegt«, Leipzig 1876.
117

,,

europeennes« u kojem upotrebljava termin jonema (phoneme). N ji­ me Saussure određuje element fonološkog sistema koji se, ma kakva bila njegova konkretna artikulacija, jasno izdvai eS&tgteh« Mo­ menata. Kasnije je, međutim, Saussure uveo i psihološke- kriterije *U definiciju foneme. Francuska škola (v. § 158) je iz tih njegovih kasnijih, interpretacija prihvatila ideju o fonemi-lingvističkoj jedi­ nici u smislu auditivno-fiziološkog, psihološkog i funkcionalnog' kompleksa koji može biti realizovan kao zvuk, ali ne mora (glavno je da uvek postoji u svesti govornih predstavnika). Ovakva kon­ cepcija razlikuje se od današnjeg shvatanja pojma foneme. 275. Najznačajniju ulogu u pripremanju terena fonologiji odi­ grali su predstavnici kazanjske škole (v. §§ 186— 189), Bauđouin de Courtenay i njegov učenik M. Kruszewski čija ,su gledišta o je­ ziku dobro poznavali i posebno cenili osnivači fonologije pražani (v. § 292). Bauđouin de Courtenay se još sedamdesetih godina jasno iz­ jašnjavao o tome da glasovne vrednosti bivaju iskorišćavane za diferenciranje značenja.8 7 Kruszewski (oko osamdesete),6 8 razrađu­ jući njegovu ideju, insistira na tome da su foneme fonetske jedi­ nice sa posebnom funkcijom u sporazumevanju. Međutim, već 1894.9 6 Bauđouin de Courtenay napušta svoj dotadašnji fonetski princip u idantifikovanju pojma foneme. Pod uticajem psahologizma u lingvi­ stici svoga doba (v. §§ 79— 91), on se postepeno odlučuje za psiho­ lošku definiciju foneme s tim da je do kraja čvrsto zastupa. U de­ finitivnoj stilizaciji njegove ideje fonema je mentalna slika glasa koja se, kao invarijantna kategorija, suprotstavlja varijabilnoj — konkretnoj fizaofoničnoj realizaciji mentalne slike, tj. konkretnome glasu.7 0 Ovakvo gledište je uglavnom saobrazno sa onim što je u nemačkoj nauci X IX veka formulisano kao odnos Sprachgebilde / Sprechakt. Ono niukoliko ne odgovara savremenoj koncepciji fo­ neme. •7 V.: »Wechsel des s (š, s) mit ch in der polnischen Sprache«, Beitrage zur vergleichenden Sprachforschung VI, 1869, 221—222. 6 8 U uvodu svoje teze o vokalskim alternacijama u Rig-Vedama, koji je posebno štampan 1881. pod naslovom: »Uber die Lautabwechslung«. 6 8 U »Prćba teorij alternacji fonetycznych« (Rozprawy Wydzialu Filologicznego Polskiej Akademii Umiejgtnošci w Krakowie, XX, 219— 364). 7 4 U vezi s tim Bauđouin de Courtenay deli fonetiku na fiziofonetiku — nauku koja se bavi ispitivanjem konkretnih glasova, i psihofonetiku, čiji je predmet proučavanja mentalna slika glasa.
118

276. Svi ovi pionirski napori, mada nisu direktno označili uda­ ranje temelja fonologiji, ipak su uravnali puteve razmišljanja o fonemi, tako da je, već dvadesetih godina, sazreo trenutak za rascvetavanje nove, značajne lingvističke discipline od koje je i lingvi­ stička teorija i praksa imala ozbiljnih koristi. Bibliografske napomene 277. Izvrstan pregled prvih značajnijih ideja o fonemi pre pražana, sa posebnim akcentom na kazanjskoj školi, daje R. Jakobson u »Kazanska szkola polskiej lingwistyki i jej miejsce w swiato-wym rozwoju fonologii« (v. § 191). V. i D. Jones, »The History and Meaning o f the Term ‘Phoneme’ «, London 1957.

Fonološki principi Trubeckog 278. Zasluga za osnivanje fonologije pripada predstavniku pra­ žana, velikom ruskom lingvisti Nikolaju Sergejeviču Trubeckom (1890— 1938).7 1 7 1 Trubeckoj je imao široku lingvističku kulturu. Svoj naučni rad otpočeo je kao etnolog, ali se ubrzo zainteresovao za lingvističke proble­ me (od 1907. ispituje usamljene lingvističke grupe: paleosibirske i kav­ kaske jezike; još kao gimnazist, pre mature, napisao je gramatiku i rečnik danas već izumrlog kamčadalskog jezika). Lingvistiku je studirao kod istaknutog ruskog naučnika Poržezinskog. Od 1913. je na studijama u Leipzigu kod mladogramatičara: Brugmanna, Leskiena, Windischa. Kad je 1915. Šahmatov objavio rad » O č e r k d r e v n e j š a g o p e r i o ­ da i s t o r i i r u s s k o g o j a z y k a « u kojoj osvetljava problem gla­ sovnih promena u praslovenskom u duhu učenja Fortunatovljeve škole, Trubeckoj je ovu studiju podvrgao ozbiljnoj kritici (prašiovenski, ističe Trubeckoj, nije jedna jedinstvena epoha jezičkog razvoja; to je period koji je trajao najverovatnije oko 2500 god., što znači da je obuhvatao različite slojeve jezičke evolucije; prema tome, svi jezički fenomeni koji se pripisuju praslovenskoj eposi ne pripadaju istom vremenskom perio­ du, o čemu se prilikom rekonstrukcije mora strogo povesti računa). Kri­ tika je imala velikog odjeka u ruskoj lingvistici; Trubeckoj vodi slavi­ stičku katedru u Beču. Neposredan kontakt sa slavistikom nije niukoliko oslabio njegov interes za opštelingvističke probleme, naprotiv. On sređuje i ispituje i dalje svoj materijal kavkaskih jezika, a istovremeno sa paž­ njom i oduševljenjem proučava teorije Baudouiiia de Courtenay i Saussurea. Njegova aktivnost u praškom serklu je od odlučujućeg značaja i za sazrevanje njegovih originalnih fonoloških ideja i za razvoj praške škole u celini. — Opširniji podaci o životu i radu Trubeckog naći će se u »Principes de phonologie« — odeljak o autobiografskim beleškama (redigovao Roman Jakobson, str. XV—X X IX v. § 291).
119

šta su sve govorne mane i s koje im strane treba prići u naporima da ih odstranimo. Jones ih je naj­ potpunije izložio u svojoj poznatoj knjizi »The Phoneme: Its Nature and Use«. B) A ko se dva glasa mogu zamenjivati u svim položajima bez štete po značenje reči. Njegova ispitivanja nisu daleko od onoga što ulazi u fono­ loški program praške škole. apikalnog r i si. ista fonema n. iliustrovana konkretnim primerima. § 188 i 275) o društvenoj funkciji jezika. dobila su tokom vremena širu raz­ radu koja je omogućila. 121 | . pa nazalni izgovor pojedinih glasova u kijavici. naučeni zajedno s jezikom). a šta n ije — to varira od jezika do jezika. međutim. onda nisu u pitanju "dve različite foneme već fakultativne varijante iste foneme (npr. pa Beč ispada Peč. opozicija p / b u rečima pop / bob}. o d n o s i u t i m s i s t e m i m a m o g u se p r i k a z i v a t i u v i d u s i m e t r i č n i h shema. pre svega. Za Jonesa je to »familija glasova«: poredeći sve izgovorne vari­ jante jednog glasa u datom jeziku. kako se najbolje i najbrže uči. o jeziku kao> organizovanoj celini-sistemu. London 1950. Šta je u kojem slučaju relevantno a šta nije. Ostale su klasične u lingvistici sledeće njegove konstatacije. Sva ovakva i slična zapažanja. o fonemi je govorio i ugledni engleski fonetičar Daniel Jones (1887— 1955). neki Jtfemei nisu u sta­ nju da u izgovoru razlikuju zvučne od bezvučnih glasova. Uticala je zatim i njegova aktivnost u Praškom lingvistič­ kom serklu gde je. pored ostalog. koja neposredno proističu iz fonološke teorije Truibeckog. međutim. gledajući u sumi bitnih karakteristika specifičnost fonemske jedinice. § 216) karakteristika.). 120 okolina: fonema n reprezentuje samo one akustičko-artikulacione osobine koje su p o d j e d n a k o zastupljene i u ni i u nž). obeležavaju početak fonoloških studija u lingvistici. Pošto su selekcioni k riteriji naučeni po normama poznatog jezika. Trubeckoj se prihvatio rada na istorijskoj fonetici izumrlog polabskog jezika. i slično. na prva značajna zapažanja o fonetskim sistemima: u svima se jezicim a glasovi od­ nose jedni prema drugima kao da su članovi jedne jedinstvene.). fonema jezički znak: služi za raspoznavanje značenja reči i ne može se. Ostajući i dalje dosledan ovakvim gledištima. pojava individualnog vrskanja.. pa izgovaranje grlenog r mesto standardnog srpskohrvatskog. o glasu kao specifičnoj jedinici jezičkog sistema. N jegovo široko poznavanje veoma različitih (i neindoevropskih) jezika navelo ga je tom prilikom.(nadzubno n\. to> u iznenadnom kontaktu sa novim jezikom. prema tome. Sta je u kojem slučaju relevant­ no. Ova njegova zapažanja. identifi­ kacija fonemskih vrednosti stranoga jezika n ije uvek pouzdana (Srbin teško u početku pogodi izgovor engleskog th je r u svome jeziku nikad ne izdvaja kao bitne one artikulaciono-akustičke mo­ mente k oji ovde imaju relevantan značaj. sa konkretnim realizacijama koje uslovljava neposredna fonetska 7 2 U vreme kada je Trubeckoj izgrađivao ovakvu koncepciju fone­ me. i to sve zato što u svom m atem jem jeziku ne pridaju relevantan značaj razlikovanju zvučnosti konso­ nanata. već u doba svog sarađivanja u Praškom serklu. ali su vršena bez potrebne metodološke rigoroznosti. 279. onda su u pitanju realizacije dveju posebnih fonema (npr. u čestim međusobnim naučnim razgovorima predstavnika jedne zaista izuzetno obdarene generacije. u fonološkom smislu to je. on izdvaja bitne i nebitne izgovorne karakteristike. Zasnivajući svoju teoriju o fonemii Trubeckoj je pošao od toga da je . njegov kontakt (kroz literaturu) sa shvatanjima Saussurea (v. isp.Na uobličavanje fonoloških ideja Trubeckog presudno' je uticao. 281. zamenjivati drugim jezičkim zna­ cima bez posledica po značenje (p i b su u srpskohrvatskom dve različite foneme. ' A ) A k o se dva glasa istoga jezika ne mogu međusobno zamen jivati u istovetnom fonetskom kontekstu bez štete po značenje reči. utvrđuje se poređenjem konkretnih fonetskih kontrasta. 280. U govornoj praksi fonemske se vrednosti raspoznaju automat­ skom selekcijom relevantnih akustičkih efekata od irelevantnih prema poznatim kriterij ama (automatski ovde znači podsvesno: kriteriji po kojima se vrši selekcija bitnog od nebitnog leže u coveku. zadnjenepčano 712 u Anka — drugi. sazrela mnoga velika početna misao m odem e lingvističke teorije. orgamizovane celine — sistema. Tim e je ujedno teorijski pojam jezičkog sistema (za koji lingvistika zna još od Saussurea) dobio prvi put svoju metodološku razradu. 282. itd. dobro — topro i si. rele­ vantne ( = odlučujuće) za sporazumevanje. Trubeckoj je prvi odredio i odnos invarijantne jezičke je­ d in ic e — foneme prema njenim konkretnim (i varijabilnim ) glasov­ nim realizacijama. kojem čovek još nije priučen. već samo neke od njih. razvijanje naučnih saznanja (s izvanredno korisnom primenom u životnoj praksi) o tome kako se jezici uče. posledicu zamene p sa b u slučaju pora /bora). Fonema je upravo onaj minimum akustičko-artikulacionih karakfS F fsE a koji biva iskorišćen u pr ocesu spor azumevanj a'. npr. u reči Ana je jedan fonetski fenomen. Godine 1929. Sve te karakteristike nisu. Glasovi se sastoje iz kompleksa akusrtačko-artikulacionih (v.

290. Binarne opozicije se manifestuju u nizu paralelnih obrazovanja uslovljenih istim fonološkim kriterijim a. identifikacija tih kriterija objašnjava strukturu samog fonološkog sistema o kojem je reč (u srpskohrvatskom. Brojnost paralelnih ( — po istom kriteriju) obrazovanja binarnih opozicija objašnjava se danas opštom jezičkom težnjom za ekonomijom distinktivnih faktora ( = jednom uspostavljena distink­ cija teži da se rasprostre na što veći broj slučajeva). 284. Trubeckoj u fono■ loška ispitivanja polazi. Neutralizacija nastupa kad u nekom položaju ne mogu stajati oba člana opozicije već se mesto njih pojavljuje samo jedna fonet­ ska vrednost (Trubeckoj je naziva arhifonemom) kojom je pred­ stavljen zajednički fonetski koeficijent datih dveju fonema. b / p. konsonantskim i prozodijskim elementima (prozodijski elementi = pojave koje se odnose na intonaciju. Mada je kasnije izvršena adekvatnija selekcija fonološki relevantnih akustičko-artikulacionih kriterija. prvom redu na tele muškog roda. 122 nantskog sistema: bez vučno c. Do neutralizacije dolazi npr. Roman Jakobson (v. pod izvesnim uslovima one se neutralizuju. 123 I . recimo. ali se može primeniti i na slučajeve kad je stvarno ženski rod u pitanju. u obliku vrapca (prema osnovnom vrabac): zbog zakona o jednačenju po zvučnosti opozicija b / p je ovde neutralisana tako da su obe foneme reprezentovame istom glasovnom vrelđnošću p. jer se odnosi isključivo na ženski rod. g I k. opozicija zvučnost / bezvuonost proteže se kao distinktivni faktor na još jedan deo konso7 3 Kombinatorične varijante se danas češće nazivaju. dobija prema sebi zvučni koreiat dz shodno već postojećim odnosima u sistemu). dakle. alofonama. ne mogu nikada stojati u istom fonetskom kontekstu. u. 283. Trubeckoj je na primer. . Drugi znameniti pražanin. određivanje pojma varijante u odnosu na fonemu zahteva uočavanje značaja distribucionog momenta: kakve sve položaje fonema može zauzimati u go­ vornom lancu i kakve to direktne veze im a sa konkretnim karakte­ ristikama datog fonološkog sistema. a obeleženi (b ) još i jedno specifično obeležje više (zvučnost). one. suprotstavljanje po zvučnosti (b / p) oba člana imaju iste fonetske karakteristike. Distinktivnu vrednost za uspostavljanje onakvih opozicija ima. U svome kapitalnom delu »Grunđzuge der Phonologie« Trubeckoj je pokazao kako se klasifikacija fonemskih apozicija može izvoditi s obzirom 'na ceo sistem i s obzirom na odnos k oji postoji između članova date opozicije. po američkoj terminologiji. široka primena kriterija za ovakvo razlikovanje istovre­ meno potvrđuje njegov značaj u srpskohrvatskom konsonantskom sistemu). binarne opozicije. prvenstveno akustički momenat. Foneme jednoga jezika suprotstavljaju se među sobom po'Određenim glasovnim kontrastima. pored ostalog. po mišlje­ nju Trubeckog. v. srodna inače po artikulaciono-akustičkim osobinama. Trubeckoj je utvrdio da jezičke opozicije ne moraju biti konstantne. pre svega kao fonetičar trudeći se da odredi fonetsku strukturu datih fonema. V elike su zasluge Trubeckog i na polju teorije opozicija.C) A k o u datom jeziku dva glasa. akcenat. odnos zvučnog prema bezvučnom izgovoru konsonanata ispoljava se kao distinktivni faktor u mnogo slučajeva: d/t . 285. 286. \ . § 301). stupaju u opozi­ cije obeOežene prisustvom odnosno odsustvom određenih artakulaciono-akustičkih momenata. 287. uočio da su u je z i­ cima najvažnije tzv. Naročito se lako reprodukuju u jeziku jednom uspostavljeni ovako prosti bi­ narni odnosi kao što je razlikovanje konsonanata po zvučnosti (u nekim srpskohrvatskim dijalektim a npr.). kao što ostaju i njegove 7 4 Radi ilustracije Jakobson je upotrebio materijal ruskog jezika ukazujući na razliku u upotrebi reči telka (= žensko tele) prema reči telenok (= tele uopšte): telka je obeležena forma. ali je neosporno da se osnovica njegove teorije čvrsto drži i da će i u oceni budućnosti ostati kao dragocen temelj moderne lingvistike. telenok je neobeležena — odnosi se. samo ako se na identifikaciji toga roda ne insistira. doduše. . K ao što se iz izloženog može zaključiti. Fonološke opozicije izražene su vokalskim. dakle. prvobitno bez parnjaka. M noge su njegove opservacije kasnije korigovane. . 288. koje nedostaje neobeleženom. ž ! š .7 4 280. . onda ih treba smatrati kom binatoričnim varijantama7 8 iste foneme (odnos pomenutih ni i n% u recima Ana i Anka). dopunjene ili prevaziđene. Ova ideja Trubeckog o odnosu obeleženo / neobeleženo bila je od izuzetnog značaja kao teorijski princip na kojem je izgrađena mnoga plodonosna ideja u modernoj lingvističkoj metodologiji. § 307 n. Povodom ovih prostih binarnih odnosa Trubeckoj je go­ vorio i o principu opozicije obeleženog (markiranog) prema neobeleženom (nem arkiranom ): u slučaju kao što je npr. posebno je razradio kriterij obeleženost / neobeleženost demonstrirajući njegovu primenu i na drugim jezičkim nivoima. višim od fonološkog (prvi put u svojoj poznatoj studiji »Zu r Struktur des russischen Verbums«. ostaje neosporna njegova osnovna koncepcija o značaju ispitivanja fonetske strukture glasova. dužinu i kratkoću izgovora).

335— 342). českć společnosti nauk« II. Godine 1926. Baudouina de Courtenay (v. U^peh takvog podu­ hvata obezbeđivala je već postojeća izvrsna tradicija lingvističkog rada u samome Pragu. utoliko pre što ni prilike u doba Hitlerove okupacije. 186— 189) i Fortunatovljeve slavističke škole. pre svega. član društva od 1928). Isačenka i SkaJičke — brojni učenici i saradnioi čija je aktivnost uopšte impo­ zantna. Njen razvojni nivo krajem pede­ setih godina adekvatno je ilustrovan knjigom predstavnika genera­ tivnog pristupa jeziku (inače Jakobsonovog učenika i saradnika) Morrisa Hallea: »The Sound Pattem o f Russian« (’s-Gravenhage 1959). Trubetzkoy«. tri znamenita Rusa: R. o odnosima između rečeničnih delova sa gledišta rečenice kao saopštenja. »The Phonetic Basis for Identification of Phonemic Elements«. § 428 (bi­ bliografski podaci siu navedeni u § 430). originalan i retko aktivan. nisu pružale povoljne uslove. krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina Prag ponovo dobio reputaciju snažnog lingvističkog centra. Tu su se okupili. njegov rad »Das Strukturmodel der Sprache«. na str. da ono što funkcioniše kao subjekat nije uvek i polazna tačka (tema) saopšte­ nja. Cantineau. Tek je. §§ 248— 260). kao ni one u vreme marrizma i Staljinove intervencije u lingvistici. Mathesius (1882— 1945. Kai^cevski (1884— 1955) i N. 1952. Havranek i istaknuti teoretičar književnosti J. § 410). godine (u publikaciji »Vestnik Kral. Fonološka teorija Trubeckog izložena je najpotpunije u njegovom čuvenom delu »Grundziige der Phonologie« (TC L P 7. V. poneseni tada najmodernijim strujanjima u lingvistici: ide­ jama Saussurea (v. Jakobson. U francuskoj verziji ovog dela (»Principes de phonologie«). npr. da je jezik sistem i da stoga jezičke pojave ne bi trebalo izolovano posmatrati već uvek s pogledom na njihov odnos prema drugim srodnim pojavama. Havranek u članku »Bibliographie des travaux de N. 7 8 Još je u Mathesiusovo doba. Društvo je svoju retko plodnu aktivnost razvijalo svega desetak godina (do nemaoke okupacije Čehoslovačke). TC LP V III. B. Smrću Tru­ beckog i odlaskom Jakobsona iz Čehoslovačke »pražani« gube svoje najeminentnije vodstvo. Trubeckoj se na­ ročito proslavio svojim ispitivanjima vokalskih sistema).7 5 Društvo je imalo od samog početka inter­ nacionalni karakter. pre svega. N ovije poglede kopenhaške škole na fonološku problema. koju je priredio (1949 — Pariš) J. 1936. nalaze se. a posebno na polju produbljivanja lingvističke teorije. Za više od jedne decenije sjajni polet lin­ gvističkog Praga bio je prigušen. Isačenko). Trnka. Od čeha se naročito isticao V. S. Copenhague 1952.7 6 Među centralnim figurama bila su. S. 3—11). §§ 124 .tiku (s osvetljavanjem odnosa prema »amerikanoima« 1 »pražanima«) daje Eli Fischer-Jergensen u: »On the Definition o f Phoneme Categories on a Distributional Basis«. 8— 39. TCLP 6. Njegovi radovi su izvršili ose•tan uticaj na pražane. Osnovali su ga uglavnom mlađi ljudi.7 8 7 5 Na prašku sredinu je đelovao u znatnoj meri svojim kritičkim duhom istoričar jezika Josef Zubaty (1856—1931) ukazujući revnosno na sve nedostatke dotada vladajućeg mladogramatičarskog metoda. pored dru­ gih korisnih dopuna. biblio­ grafski podaci u § 341. Pokazuje se. niti je predikat obavezno ono novo što se o poznatoj temi saopštava. For Roman Jakobaon. koji je u bitnoj meri doprineo lingvističkom razvoju svoje sredine). Jakobsona — v. takođe sarađivao u TCLP (v.7 7 Uz njega su bili B. Kasniju. Skalioki i A. Tu se radi. Stranice časopisa T C L P najbolje će upoznati zainteresovane sa epohom uspostavljanja fonoloških studija. osnovano je u Pragu lingvističko društvo pod nazivom »Praški linvistioki serkl«. Vachek. smatra se danas značajnim doprinosom utiranju novih puteva u teorijskom osvetljavanju jezika. razumeo je npr. 125 Praški lingvistički serkl 292. Tipično američka teorija o fonemi izložena je u § 333. Trubeckoj (1890— 1938. i pod njegovim impulsom. anglista po struci. plodonosno poglavlje jezičkih ispitivanja koje se obu­ hvata nazivom funkcionalne rečenične perspektive (češki termin: aktu­ đini členčnl v&ty). i potrebni biografski i bibliografski podaci (selektivna bibliografija fonoloških radova Trubeckog sastavljena je tamo uglavnom prema podacima koje daje B. naime.osnovne sheme opozicionih odnosa u okviru fonoloških sistema (po­ znate trougaone i četvorougaone vokalske sheme. Mukarovsky. 293. 611— — 617. § 310. On je. Bibliografske napomene 291. Vacheka. koji je objavljen još 1911. uostalom. 1—24). otvoreno jedno originalno. »The Commutatian Test and Its Application to Phonemic AnaIvsis«. Njima su se Uskoro pridru­ žili i predstavnici mlađe generacije jezičkih stručnjaka (kao J. 1939). Acta Linguistica V II. O generativnom pristupu fonološkoj problematici v. američku epohu razvoja praške fonologije obeležili su radovi R. Journal o f the Acoustical Society o f America 24. 140— 151. oko nekadašnjih članova »serkla« — Havraneka. u stvari. Zubaty je bio uopšte vrlo progresivnih shvatanja. 7 8 U vrlo tesnom kontaktu sa pražanima-bio je i znameniti teoreti­ čar jezika iz Beča Karl Biihler (v. 7 7 Njegov rad »O potencialnosti jevii jazykovych«.

a u sinhroniji — dijahroniju ( = u svakoj simhromiji postoje poluzavršeni procesi i pokrenute tendencije ka novom procesu koje treba uočiti). treba proučavati konkretnu funkciju konkretnih iska­ za: šta se saopštava. albanski). Razvijanje gledišta o teme. U sferu lingvističke pažnje ušle su najzad i kategorije razgovornog jezika: intonacija. npr. Negiranjem dijahronije isključila bi se mogućnost objašnje­ nja takvih pojava kao što su. Havršnek).-tftko Up. primenjuje na sve lingviste koji zastupaju koncepcije srodne lingvističkom programu Praškoga serkla. posebno u prouča­ vanje jezika poezije. stekli visok renome i kao odlični teoretičari pro­ blematike književnog jezika (velikih zasluga ima u ovom pogledu istak­ nuti slavista B. 298. p r< *g fr/ w ri i 296. dalekosežne ideje i đragocena naučna ostvarenja. Stoga j ° ppoph^'l ii1 i t^rijffk i i praktič­ no: iezik kulture uopšte od jpmika lpip^ kn-ji?wmr>s+i jpgiik nauke od jezika novina. §§ 311— 315). tj. Njeni [I rezultati nisu samo značajni za opštelingvističku teoriju. itd. ?97./ razbilo se u posebnu granu jezičkih studija: m orjofonologiju. Pražani su prvi razrađi­ vali proWMn jezičJcih saveza — pojavu udruženosti (inače nesrod­ nih) susednih jezika po poznavanju istih osobina (»balkanski jezički savez«. Morfolo­ ške pojave ■ ne treba izolovati od fonoloških. karakterističkim tipom pretežno ^alitičke^ek lah acije. Pražani su. sleđeee rečenice: (1) Mira peva i (2) Peva Mira. odnosi se na balkanske jezike koji se odlikuju istim. auditorij umom kojem se saopštava. A li to ne "znači da iz kruga lingvističkog interesovanja treba isključiti istoriju jezika. arhaizmi u jezafcu. Komparativni metod treba da omogućuje rad na jezičkoj tipologiji p = na opisivanju konkretnih tipova jezičkih struktura. Iz osnovnih stavova izloženih u programu izrasle su nove. u stvari. tamo gde se. u slučaju (2) subjekat — Mira — predstavlja. ono novo što se rečenicom saopštava (karakteristično je da se rečenica (2) može proširiti ubaciva­ njem kontrastivnog podatka koji se tiče subjekta — Peva Mira. da treba razlikovati kon­ kretne vidove jezičke manifestacije omogućilo je otvaranje novih puteva u proučavanje različitih jezičkih stilova. recimo. dok se u slučaju (1) odgovarajući kontrastivni podatak tiče predi­ kata: Mira peva. Program specifikuje tematiku koju treba obraditi na način koji nedvosmiselno ukazuje na određene teorijske stavove. tematikom koja se iznosi. Njega se oni. Za lingvistiku sinhronično (v. Jezikom se iznose i intelektualne i emocionalne manifestacije čovekove ličnosti. Fpnemske opozicije Kffjt™ i™nju mnr fti na morfološkom nivou (misli se na slučajeve kao što je alternacija k/č u srpskohrvatskim oblicima jezike / jeziče gde odnos k / č obeležava razliku u padežu: akuzativ množine / vokativ jednine). Roman Jakobson. bez obzira na geograf­ sku stvarnost.e jezika označio je hastajanje nove značajne epohe u razvoju ove discipline (v. T i bi se sta­ vovi sastojali uglavnom u sledećem. sem toga. Komparativni metod u lingvistici ima svojeg opravdanja samo ukdSko' še M SvS&i naTžOiovano posmatranje pojedinih pojava i na traganje za njihovom genezom bez celovitiieg pogleda na korelaciju između sarih postojećih jezičkih fakata. Odnos između govornog i pisanog' jezika treba podvrći naučnom ispitivanju. 295. ima svojih specifičnosti.. na Harvardu. grčki. I / \ . naročito poslednjih godina. § 260) ispitivanje treba da bude od prvenstvenog inreresa~ pošto se ono odnosi na neposrednu jezičku”realnost. kome. već i za praksu razrađivanja konkretnih gramatičkih problema. maM"*su poreklom iz različitih indoevropskih jezičkih grupa: rumunski. Pravilan stav u odnosu na probleme istorij. Rezultati praške škole na ovoj strani teo­ rijskih studija veoma su zapaženi u svetu. Lingvističko proučavanje treba da obuhvati i od­ nos jezičkih formi kojima su reprezentovami s jedne strane inte­ lektualni. 294. a s druge emocionalni morpentiG ovom i i pisani jezik nisu apsolutno identične pojave. u osnovnim linijama. npr. U dijahroniji treba redovno sagledavati sistem. fizički fenomen) čiji je tip umnogome uslovljen spoljašnjim (nelingvističkim) momentima^socijalnom sredinom. Treba istaći da se termin praška škola. Svaki od njih. a ne plače).Kontinuitet u uzlaznoj lin iji doživele su ideje Praškog serkla i na sasvim drugom terenu: u SAD. makedonski. sticajem okolnosti. Taj su program pražami objavili još 1929. Proučavanje uloge fonema u okviru morfoloških pojava .' Jezik je sistem izražajnih 'sredstava koji služi sporazumevanju. jezik ulice od jezika kancelarije. 127 J . 126 se ne svodi isključivo na opisivanje pojedinačnog razvoja određenih jezičkih osobina. kako. Fonološka ispitivanja treba da se tiču u prvom redu određi­ vanja tipova fonemskih opozicija u konkretnim jezicima. a ne Olga. bu­ garski. u prvome broju svoje publikacije »Travaux du Cercle Linguistique de Prague« (TCLP). u kojoj prilici. " ’ Jezik je realnost ( = konkretan. recimo. pridržavaju i danas. našao najveći živi pražanin. Istorija jezika dobija pravi--smisao ako se jezička evolucija osvetli kao evolucija sistema u celini. Prema tome. Usmeravanje naučnog rada na proučavanje jezičke tipologije bitno je obogatilo lingvističku teoriju.

između kompaktnosti i. Trnka. Washington 1955.7 3 Kao što siu ostali vem i i svim svojim teorijskim stavovima. 303.Struc­ tural Linguistics«. 128 * . O praškoj školi govore kompetentno njeni predstavnici!?. Celokupan ovaj radni program pražana predviđao je primenu novih lingvističkih pogleda na slavenski ježičfci materijal. Princip binarnosti (dihotomije) ispoljava se u svrstavanju jezič­ kih j&ttnica u parove od po dva člana između kojih postoji opozicija po prisustvu / odsustvu karakterističnog obeležja (jedan član im a to obeležje. odnos lingvističke geografije prema etnografskoj geografiji na slovenskoj teritoriji. izd. Posle smrti Trubeckog razvoj fonologije poveden je najsigurnije njegovom rukom. 499— 522). Danas su već klasični Jakobsonovi opisi distinktivnih obe­ ležja od kojih zavisi uspostavljanje fonoloških opozicija po principu binarnosti.Literary Structures. u posebnim tačkama. Kondrašova izdat je u Moskvi 1967. još u praško vreme. po Jakobsonovoj definiciji. O Vilemu Mathesiusu u njegovim shvatanjima. na primer. izd. J. problem fonetske i fonološke transkripcije slovenskih jezika. skup . Philologica Pragensia I. d ima zvučnost za razliku od svog parnjaka t koji je nema). 33— 40. da je potrebno proučiti: aktuelne probleme crkvenoslovenskog jezika. Josef Vachek. i sledeće zbornike: » A Prague School Reader on Esthetics . posebno atlasa leksike. principe lingvističke geografije. značaj funkcionalne (= praške) lingvistike za kulturu slo­ venskih jezika. u ovom trenutku jedan od najvećih lingvista sveta. Njih pravilno sagledati znači pravilno odrediti samu pri­ rodu foneme. izd. 1896). W. »Obsahovy rozfoor současne angličtiny na zaklade obecne lingvističkom«. Prag 1*958. eksplicitno se ističe. nisu ovom prilikom uopšte uzeti u obzir). V. U njoj se nalaze siste­ matski izloženi Mathesiusovi lingvistički pogledi (definitivno uobličavani tokom tridesetih godina). Gomy. and Style«. Upoznati se sa radovima objavljenim na stranicama TC L P (posebno sa programom škole objavljenim u prvom broju ovog časo­ pisa). govori B.-ovakvih destinktivnih obeležja. V. Paul Garvin. 1 302. Godine 1961. Jedna od velikih zasluga Jakobsonovih je svakako njegova uloga u naj­ efikasnijem uključivanju eksperimentalne fonetike u poslove fono­ loških proučavanja. » A Pra­ gue School Reader in Linguistics«. objavljena je u Pragu (izcl. Jakobsonovi radovi. Portraits of Linguists II. Warszawa 1966. T. Josef Vachek. 304. 474— 489. Pod distinktivnim obeJežjem treba razumeti ono svojstvo jednog glasa na osnovu kojeg taj glas stoji u fonolo­ škoj opoziciji prema drugom glasu (npr. Bloo­ mington 1966. Jakobson je veliki teoretičar distinktivnih obeležja (pojam danas u svetskoj lingvistici široko poznat pod engleskim terminom distinctive features). dakle. The Hague 1963. godine zbornik » P r a ž s k i j 1i n g v i s t i č e s k i j k r u ž o k « u kojem su sakupljeni neki od najvažnijih radova pojedinih članova Praškog serkla (zastupljeni su pretežno češki autori. Slavista Roman Jakobson (rođ. Jakobson ove opozicije definiše najčešće po akustičkom kriteriju. tako npr. probleme koji se odnose na stvaranje slovenskih jezičkih atlasa. metod slovenske lek­ sikografije. Osnovicu Jakobsonove fonološke teorije sačinjava uočava­ nje posebnog značaja koji ima princip binarnosti za uspostavljanje distinktivnih opozicija. Vachek i dr. na str. Vachek) knjiga: Vilem Mathesius. izd. i pomenuti Martinetov članak »Structural Linguistics« (§ 241) i Vachekov rečnik ter­ minologije pražana (§ 241). glasovi visokog 129 u programu od 1929. Sebeok. »The Linguistic School of Prague«. Trnka u nekrologu Mathesiusu — v. o opozicijama između visokog i niskog tona­ liteta. Binarizam Romana Jakobsona 301. i govori npr. bio je. Bibliografske napomene 300. Distinktivna obeležja izviru iz konkretnih artikulaciono-akustičkih svojstava glasova. Bloomington 1964. itđ. izd. J. U re­ dakciji i sa predgovorom N. odnos prisustva / odsustva zvučnosti pri izgovoru srpskohrvatskih eksplozivnih konsonanata). drugi ga n e m a . i Garvinov prikaz praške škole u zborniku »Soviet and East European Linguistics« ( = Current Trends in Linguistics. a takođe i sa prilozima koje donosi Travaux linguistiques de Prague (upravo se tu može čitalac najbolje informisati o sadašnjim interesovanjima i rezultatima praške škole). V. Ova su fakta u korelaciji sa relevantnim artikulacionim momentima u koje spadaju razlike po mestu i načinu izgovora (tako se npr. difuznosti zvuka. kao i o praškom serklu. Za njih saznajemo. pražanin po osnovnom lingvistič­ kom uverenju. jedan od pionira fonologije.299. »Praska szkola strukturalna w latach 1926— 1948«. u studiji »Prague . A. uz Trubeckog. Fonema je. tako su pražani ostali v e m i i ovom: zahvaljujući njihovim naporima izgra­ đeni su solidni temelji m odem e slavistike. na osnovu određe­ nih fonetskih ispitivanja uz pomoć specijalnih instrumenata.

»Prelimanaries to Speech Analysis«. već da'zbilja postoje kao relevantne kategorije u konkretnom procesu sporazumevanja. može upctrebiti i za prošlost. Jakobson and M. Fant. umetnosti igre. Studies presented to J. Word. jedna od najre­ prezentativnijih u svetu. TCLP IV. pre svega njegovom zaslugom. Halle. Jakobson. 1936. 9* / 130 * 131 . 29.. V. Jakobson. C. Halle. i morfološke studije su obogaćene njegovim radom. 74— 84) i »Beitrag zur allgemeinen Kasuslehre« (P8& P VI. poznati američki lingvista J. Hallea: »The Sound Pattem of Russian. a šta može i izostati. The Hague 1958. § 307 n. G. iako u prvome redu služi određi­ vanju sadašnjosti. 1948. od početka do danas. Cheiry. Mass. Na­ ročito su značajna njegova ispitivanja (ruskog) glagolskog i padežnog sistema. »Russian Conjugation« (Word IV. koju je Jakobson oformio (v. 205— 213 (sa primenom na srpskohrvatski jezički materijal). jezika gestova ( = kinemičkih pojava — v. »Toward the Logical Description of Languages in their Phonemic Aspect«. godine (’s-Gravemhage. R. »Fundamentals of Language«. 1952.. 1920. već samo prošlost. ’s-Gravenhage 1956. 306. 127— 156). Isti binarni metod pokušavaju naučnici da primene i u stu­ dijama drugih sistema ljudske kulture — npr. Perfekat je npr.) v. danas je. Greenberg. razrađivao problem konkretnih stilova jezičke manifestacije (u toku su njegova značajna ispitivanja poetskog jezi­ ka). Halle. sprovedena u duhu programa pražana (v. § 294): on je prvi pristupio istanji jezika sa težnjom da otkrije unu­ trašnju (lingvističku) logiku jezičke evolucije. Jakobson. Halle. § 291). Prague 1932. 10.većim brojem lica pokazuju da đistinktivna obeležja nisu fiktivne naučne konstrukcije. 1— 109. »Beitrag zur allgemeinen Kasuslehre«. noviji stepen razrađenosti Jakobsonove binarne teorije najbolje ilustruje knjiga njegovog učenika i saradnika M. Harvarđska (slavistička) škola. Osim već pomenutih. između sebe takođe suprotstavljaju po prin­ cipu binarnosti: obeležena (markirana) kategorija (= koja se odli­ kuje prisustvom određenog značenjskog obeležja kojim je precizi­ rana granica njene upotrebe) ima prema sebi neobeleženu (nemarkiranu) kategoriju ( = koja se odlikuje odsustvom tog istog značenj­ skog obeležja). Svi najvažniji Jakobsonovi radovi iz oblasta fonologije prikup­ ljeni su i objavljeni 1962. »On the Identification of Phonemic Entities«. Jakobsona je inače bila. dotle se perfektom ne imože odrediti i sadašnjost. Da bi utvrdio hijerarhiju fonoloških pojava (pre Svega distink6 0 O ovome je referisao januara 1961. R. 34— 46. Cambridge.1954. Mnogostruka naučna delatnost R. 155— 167). Whatmough.tonaliteta svi izgovaraju u prednjem delu usne duplje). — v. Teorija informacije (v. Jakobsonova teorija o distinktivniim obeležjima i principu binariteta razrađivanja je u studijama: R. 300.8 0 305. na proučavanje fol­ klora. 1949. i njegovo »Prinzipien der historischen Phonologie«. TCLC V. Morfološke kategorije se. S pravom se ukazuje na činjenicu da saradnja lingvistike na polju teorije informacije ne bi mogla biti efikasno ostvarena bez Jakobsonove razrade »distinktivnih obeležja«. § 454) je dokazala vrednost Jakobsonovog binarnog metoda: prihvatajući ovaj isti metod ona je nauč­ no osvetlila niz problema koji se tiču odašiljanja i primanja saopštenja.8 1 Tu je Jakobson dao danas već klasičnu razradu me­ toda određivanja odnosa u okviru morfoloških sistema. na jednom od redovnih ling­ vističkih sastanaka koje organizuje Katedra za opštu lingvistiku Columbia Univerziteta. u stvari. 1957. izdanje Mouton) u zborniku »Selected Writings I (Phonological Studies)«. odigrale su njegove studije: » Zur Struktur des Russischen Verbums« (Charisteria Guilelmo Mathesio ’ oBlata. Modema (strukturalna) iistorija jezika’ započeta je Jakobsonovom studijom: »Remarques sur l ’ćvolution phonologique du russe comparee a celle des autres langues slaves«. T C IP II. 6 1 Istorijsku ulogu u fundiranju modernog lingvističkog metoda. i: » M o r f o l o g i č e s k i e n a b l j u d e n i j a n a d s l a v j a n s k i m s k l o n e n i e m « (American Contributions to the Fourth International Congress of Slavicasts«. and M. obeležena glagolska kategorija u odnosu na prezent: dok se prezent. klasičnih Jakobsonovih radova koji se tiču glagolskog i padežnog sistema u ruskom (»Zur Struktur des russischen Venbums«. § 236). M. »Ih Defense of the Number Two«. Bibliografske napomene 310. E. § 350). Jakobsonove lingvističke zasluge nisu isključivo na polju fonologije. C. 65— 72. Tako su nastali njegovi radovi o dečjem jeziku i afaziji ( = razna organska oštećenja koja onemogućuju potpuno vladanje govornim aparatom kod obolelog pojedinca). 240— 288). M. 307. R. 308. Kao što je već napomenuto (v. Psihološki testovi izvršeni nad. »The Strategy of Phonemics«. M. tivnih obeležja) Jakobson je niz svojih radova posvetio i nepotpu­ nim jezičkim sistemima tražeći šta je u njima uvek ili najčešće prisutno.«.197— 209.. bavioi Se problemima jezičke tipologije. Halle. L g 1953.

»Lingvistika i poetika« (izd. a aktuelne probleme binarizma u fonologiji Ž. § 310) iznosi niz opservacija koje su ostale klasične u istoriji modeme dijahronične lingvistike. 8th Procceedings. Strukturalna lingvistika stoji na stanovištu da se jezička evolucija ne može shvatiti kao stalno i postepeno prelaženje jednog definitivno uobličenog jezičkog stanja u drugo. A ) Za razvoj jezika odlučujuću ulogu ima ishod kolizije iz­ među inkompatibilnih (= međusobno nesaglasnih. 7 ugoslovenskom čitaocu biće svakako najpristupačnija knjiga: Ro­ man Jakobson. ' v 312. 315—336] uz klasičnu knjigu Trubeckog »Principes de phonologie« — v. recimo. Ruweta). § 291). Bibliografija Jakobsonovih radova do 1956. objavljena je U zborniku »For Roman Jakobson« (The Hague 1956). nekad u okviru specifičnih odlika dveju generacija (stariji čuvaju arhaičnije oblike. inikompatibilne su postale težnja da se razvije princip opozicije između palatalnih i nepalatalnih glasova (kao u ruskom) i težnja ka razvijanju dntonacionih suprot­ nosti ( = razlika u intonaciji. U knjizi »Essais de linguistique gćnžrale« (Parjs 1963) sakup­ ljeno je jedanaest studija R. čije su se fonetske realizacije do tad postupno približavale. 350— 377. Tradicionalno opisivanja glasovnih promena dopunjeno je sagledanjem značaja pcomene za sistem. nisu gradUf-„ elne ( = ne vrše se postupno). 35— 47 (o ovoj publi­ kaciji v. 17—25. 313. Aphasie und allgemeine Lautgesetze«. Strukturalna lingvistika istorijskim i komparativno-istorijskim studijama nije donela toliko novog materijala kolike* novih. pored ostalog. ed. 247— 267 (isto u francuskom prevodu objavljeno kao dodatak [odeljak: »Appendices«. kao u srpskohrvatskom). Fonološke studije R. Jakobsonov najvažniji rad o distinktivnim obeležjima fonema. »Linguistics and Poetics«. § 137 n). by Thomas Sebeok. Da pomenemo ovde samo neke od njih. periodu potpune pobede novih jezičkih pojava neposredno prethodi period kad su one bile fakultativne u jeziku — javljale se naporedo za starijim pojavama. Style in Language. jezik teži k tome da se praznina u fonološkom sistemu ukloni. Ni u jednom jeziku kasnije nisu ostvarena oba principa. str. i sledeće Jakobsonove radove: »Kindersprache. Uppsala 1941. već samo jedan ili drugi. Ivić i S. Ivić). C) Događa se i to da se fonološki sistem prenatrpa: ima suviše fonema. M. Prvi među predstavnicima strukturalne lingvistike koji su se prihvatili modernizacije istorije jezika bili su pražani. ukoliko. Filipović. Jakobsona prikazuje R. Centralnu važnost imaju one faze u razvoju u kojima) dolazi do izmene strukture. nekad kod istog pojedinca (u slobodnoj varijaciji ili u r. 2— 18 i str. koje nisu dovoljno daleko po izgovoru jedne od drugih. Jakobsona (najstarija potiče iz 1949) u kojima se tretiraju različiti problemi od opšte lingvističkog in­ teresa (studije su objavljene u francuskom prevodu N. V. recimo. XI—XXXI. The Hague 1967) na str. dakle. Jakob­ son npr. stope u jednu. S druge strane. l nije nestalo iz jezičkog sistema niti se šta bilo drugo dogodilo što bi stvarno izmenilo broj i karakter fonema 132 u jeziku. tokom razvoja. kad se dve foneme. npr. broj fonema u srpskohrvatskom vokalskom sistemu smanjio se za jedan — što znači da se fenomen promene ticao ovog puta sastava vokalskog sistema). B) Sistemi traže paralelne ili simetrične serije fonema. koliko smena si­ stema. Lingvistika danas razpoiaže razrađenom teorijojp o tome da se u jezicima događaju i promene od sporednijeg ^načaja za sistem i promene koje su bitne (u prvu grupu išle bi. Promene u jeziku.avisnosti od govornog stila). neka fonema ispadne iz sistema. U njoj se nalazi. Marić. predgovor M. takvih koje se međusobno isključuju) tendencija u jezicima. U jednom razvojnom trenutku slovenskih jezika. 133 . »Typological Studies and Their Contribution to Historical Comparative Linguistics«. u prevodu na naš jezik. po­ jave kao što je bio prelaz -l u -o u jednoj eposi razvoja srpskohrvatskog jezika: pošto je do ove promene dolazilo samo u pojedi­ nim položajima u reči. u svojoj čuvenoj studiji »Remarques sur l’evolution phonologique du russe comparee a celle des autres langues siaves« (v. Dopunjenu bibliografiju v. pa njeno mesto ostaje prazno (čime se narušava princip simetričnosti). U temelj istorijskih jezičkih studija postavlja se danas teorijski aksiom: istorije jezika se ne tiče toliko evolucija svake pojedinosti uzete posebno. Muljačić u Suvremena lingvistika (skripta) III. Beo­ grad 1966.1931. R. Retko je kad bilo plodonosnijeg podstreka za razvoj jedne discipline nego što je bio ovaj za istoriju jezika. 1963. revolucionarnih ideja. u zborniku »To Honor Roman Jakobson« ( = Janua Linguarum Series Maior 31. Strukturalno tumačenje glasovnih promena 311. ali kada je nekadašnje e zamenjeno drugim glasovnim vrednostima. mlađi usvajaju nove). 1960.

R. Structure and Sound Change«.8 4 Njegove osnovne ideje mogle bi se najkraće rezimirati u sledećib nekoliko konstatacija. i § 316.8 2 Ne samo da su iznađena dotle neslućena objašnjenja pojedinih istorijskih pojava. u međusobnom uticaju glasova — neposrednih suseda u govornom lancu. Pored pomenute Jakobsonove klasične studije »Remarques sur revoilution phonologique du russe. A li to izjednačenje treba izbeći da bi se obezbedila komunikacija. funda­ mentalni rad o razvoju ruskog glasovnog sistema dao je R. težnja da se ekono8 3 O fonološkom sistemu praslovenske zajednice dali su već svoje opservacije mnogi eminentni naučnici (N. F. A) Postaje u čoveku dve međusobno suprotne tendencije čije paralelno đejstvo reguliše u principu razvoj jezika: težnja da se potpuno zadovolje sve potrebe komunikacije.8 8 315. već su i mnoga pre toga opšte prihvaćena objašnjenja podvrgnuta reviziji. za jezičku strukturu hitnijim okvirima: u sistemu. 175— 208. . Stieber i S. 1958. B) Glasovne proimene ne nastaju slučajno. Ponekad se granice polja disperzije jedne foneme približavaju granicama polja disperzije najbližeg suseda u sistemu. V. inercija. W.pa ih stoga nedovoljno precizno razabiramo slušanjem. naziva monemom). još je mnogo značajniji uticaj »suseda« koji se vrši u drukčijim. U tom slu­ čaju jezik teži ka uprošćavanju: ili se pojedine foneme izibacuju. Martineta »La linguistique synchromque. Worđ 8. Stankiewicz). posvetio najviše razrađiva­ nju funkcionalnog pristupa jeziku i teorijskom osvetljavanju minimal­ nog jezičkog znaka (koji on. Bibliografske napomene 316.\ Tradicionalna lingvistika je nalazila osnovna objašnje­ nja promeiia. pojave srpskohrvatske istorijske fonologije osvetljavao je P. G. ali uvek sa poštovanjem'jednog bitnog principa: sporazumevanj e mora biti obezbeđeno. Istorijska fonologija pojedinih slovenskih jezika je takođe prilično obrađena (fonološke probleme staroslaven­ skog najuspešnije su razrađivali N. 314. K. da se prosto međusobno integriraju. polje koje zahvataju moguće realizacije te foneme). Mareš i dr. Martineta: »Eeonomie des changements phonetiques« (Berne 1955). Na polju fonološke teorije istorijskih promena najviše se istakao u novije vreme francuski strukturalista (najbliži pražaniima po metodu rada) Andre Martinet (rod.). miše sa fizičkom i mentalnom aktivnošću pri govornom procesu. Freia — v. . neke dalje. znameniti poljski lingvista koji je. zadužio strukturalnu lingvističku teoriju mnogim značajnim doprinosima (posebno razrađivanjem pojma izomorfnosti = »istoobličnosti«. One su uvek nečim uslovljene. Trubeckoj. U govoru fonema A pomera svoje polje disperzije težeći da se iz­ jednači sa fonemom B. Jakobson. 135 . 6 5 Inercija se npr. Slavistika je posebno uznapredovala u oblasti istorije jezika odkada se počeo priimenjivati strukturalni metod. N. 1948. Njemu danas s pravom pripada renome najeminentnijeg teoretičara dijahronične lingvi­ stike. § 310) posebno' se pre­ poručuje i značajna knjiga A. 1908). 1895). van W ijk. tj. Lingua I. U knjiza A.8 3 Odnois jedne prema drugoj tendenciji dobija kon­ kretne stilizacije na različite načine. sledeći u tome H. V. tj. Etudes et recherches« (Pariis 1965) naći će se ne samo izloženi najznačajniji opštelingvistički pogledi ovog naučnika već i bibliografski podaci o njegovim radovima. 2. Ivić. Lunt. V. polonistiku su u ovom pogledu najviše zadužili Z. Isačenko i E. ili se dve foneme utapaju u jednu. Neka su npr. 1— 32. C) Svaka jedinica fonološkog sistema zauzima prema ostalim jedinicama određene položaje — neke su joj bliže po svojim rele­ vantnim artikulaciono-akustičkim osobinama. inače. Jakobson. A. ( 9 4 Martinet je poslednjih desetak godina. u spojevima nametnu­ tim govornim tokom) pritisak na fonetski integritet zaista značajan momenat. Martinetove poglede izložene u njegovim radovima: » A Functional View of Language« (London 1962) i »Elements de linguistique generale« (Pariš 1960.prestali biti posebne foneme ili koji će upravo to tek postati. S. fonema A i fonema B neposredni susedi. V. « (v. § 266. Trubeckoj i H. de Groot. Šaumjan. Martinet. Stoga đisperziiono polje foneme B uzmiče na drugu ‘stranu. kriterij obeleženost/neobeleženost podjednako razvršćuje u parove gramatičke kategorije kao i fonološke jedinice). »Structural Linguistdcs and Phonetic Law«. Svaka fonema ima svoje polje disperzije (tj. Tako se događaju lančane promene u sistemu koje u krajnjem rezultatu dovode do smenjivanja jednog fono­ loškog sistema drugim. 6 3 Preoceni izrečenih hipoteza o slovenskoj (i indoevropskoj) akcentologiji pristupio je s uspehom Jerzy Kurylowicz (rođ. Iako je sintagmatski (tj. »Function. još i studije: A. manifestu je u čestoj pojavi redukcije zvučnosti konsonanata na kraju reči ili u opštoj težnji da se zvuci u govornom lancu ulančavaju što potpunije. S. paralelnosti po manifestaciji karakterističnih sistemskih odnosa na raznim nivoima jezičke organizacije — npr. D) Svaki jezik ima prelazne razvojne periode gde se javljaju zvuci koji su upravo. nemačko izdanje pod naslovom »Grundziige der allgemeinen Sprachwissenschaft« objavljeno je u Stuttgartu 1963). divergentne razvojne tendencije u fonološkim sistemima raznih sloven­ skih jezika najjasnije su podvukli A.

8 7 Još je 1788. 9 1 Nauka X IX veka je bila podelila jezike po morfološkom kriteriju na tri grupe: na korenske. Specifično američka lingvistika počinje sa radovima Franza Boasa (1858— 1942). sistematski proučavanju indijanskih jezika Boas je otpočeo veliku. mada vaspitan u duhu tradicionalnih gramatičkih principa. U uvod­ nom delu Boas je. Pridržavajući se toga. uobličavajući na praktičnom poslu svoje osnovne teorijske poglede. već u načelu isključen iz metoda. 318. na koji se opire klasična gramatika. Sapir. nezavisno od SaussCffea7'poceo propagirati plodotvorne ideje o jeziku kao organizovanom sistemu. Gotovo sve što će prvih decenija X X veka označa­ vati specifično američki tip lingvističke orijentacije i kulture nalazi se nagovešteno u »Handbook of American Indian Languages«. pionir struk­ turalizma u Americi. To nije samo zbirka odlično i sakupljenog i klasifikovanog materijala (iz devetnaest jezika sevemoameričkih Indijanaca). Sapir je mnogo unapredio praksu proučavanja indijanskih ie-_ zika.8 8 319. koji se bavio proučavanjem indijanskih jezika. 6 6 Najvažniji radovi: »Language and the Study of Language«. Pristupajući ozbiljno. — moralo se ostajati isključivo na terenu sinhronije (v. § 428).ward Sapir (1884— 1939L8 9 Neobično širok po~ opštoj kulturi i naučnom interesovanju. Ovi opisi ni do danas nisu izgubili svoju vrednost. Ovo­ me je kasnije dodata i četvrta. početkom X X veka. 1867.9 1 6 9 Sapir je izašao iz klasične škole (studirao je germanistiku) ali je. a koji — to varira od jezika do jezika dajući specifičnost njegovoj strukturi (npr. što nije davalo željene rezultate. Sapir je po­ kazao da ovakva morfološka klasifikacija nije adekvatna — zasniva se na uprošćavanju postojećih fakata. U Chicagu se nalazi kao profesor lingvistike i antropologije od 1925. ljeno je težnjom da do izražaja dođe određeni pojam o pojavama. § 63). u indoevropskim i semitskim jezicima pri gramatičkoj manifestaciji kategorije imenica bitno je vođenje računa o razlikama u rodu. konceptualni kriterij: obrazovanje morfoloških struktura uslov. 1874. bio je Boasov učenik: Ed. Njegov je predlog da se usvoji kompleksniji. § 260). već je sa uspehom zalazio u oblast psihologije i etnologije. profesora sanstkrita na Yale uni­ verzitetu (tada u stvari još Yale College). Celokupna pažnja ispitivača morala je biti koncentrisana na pravilnom opisivanju aktuelnih jezičkih fenomena tj. to je bitan prilog teorijskom problemu izgrađivanja deskriptivnog metoda.9 0 Sapir je. 9 0 Poznavao je i obrađivao ne samo lingvističke probleme. učitelj mnogih generacija lingvista. Bloomfield 317. pa prema tome ni prave istorije. Klasični predstavnik američke lingvistike. mada veoma cenjeni od savremenika. Boas. izroditi tipično američka lingvistika. prelazi na Yale University. Jonathan Edwards dao opis jezika Indijanaca iz drža­ ve Massachusetts u klasičnom duhu. do danas neprekinutu tradiciju rada američke! lingvistike u tome pravcu. polisintetička jezička grupa ( = reči se oblički spajaju jedne s drugima tako da se cela rečenica obrazuje u vidu .jedinstvene morfološke celine. sam materijal po sebi na­ meće odgovarajući metod analize. kao Boasov đak. U najveće Boasove zasluge ubraja se objavljivanje monumen­ talnog dela »Handbook of American Indian Languages«. od radova poznatoga Williama Dwighta Whitneyja8 6 (1827— 1894). Shvativši vrlo brzo da ima posla sa sasvim posebnim gramatičkim strukturama kojima ne odgovaraju kalupi klasične gramatike. pored ostalog. takav je npr.ŠKOLE AMERIČKE LINGVISTIKE Počeci — Boas. Tradicija lingvističkog proučavanja u Americi ^počinje se stvarati u drugoj polovini X IX veka. on je uspeo da da odlične opise dotle nepoznatih jezičkih tipova. što za 137 . / 320.. Whitneyjevi radovi. God. 8 8 U poslednje vreme pojedini američki lingvisti (u prvom redu Paul Postal) naglašavaju da je Boas u nekim od svojih radova pristupio analizi fonoloških pojava na način koji kao da nagoveštava epohu gene­ rativne fonologije (oličenu u odgovarajućim studijama Hallea i Chi>mskog — v. aglutinativne i fleksivne jezike (v. nisu mnogo odudarali po opštem duhu od onoga što je u to vreme odlikovalo evropsku lingvistiku. Njegov rad na klasifikaciji ovih jezika bio je od velikog značaja za dalji razvoj tipoloških studija. On je prvi postavio u centar lingvističke pažnje sinhroničnu deskripciju koja i danas ostaje glavni predmet interesovanja američke lingvistike. 1931. izneo i svoje opaske o mogućnosti­ ma da se na osnovu rezultata lingvističkog ispitivanja obogate zna­ nja psihologije. Ovim je istoricizam. jezik Eskima). »The L ife and Growth of Language«. nije pustio da ga oni sputavaju u praksi. I pre Boasa su ispitivani indijanski jezici. on je istakao smelu misao: jezici imaju svoju unutrašnju logiku koja isključuje primenu ne­ kog generalnog metodološkog principa. profesora Columibia univerziteta. doktorirao iz antropologije. Odvajanju od klasičnog gramatičkog metoda pogodovale su konkretne prilike: indijanski jezici nemaju tradiciju pismenosti. niti su neposredno uticali na formiranje onih ideja iz kojih će se. 321.8 7 ali po šablonu kla­ sične indoevropske gramatike. što je kasnije postajalo sve omiljenija tema ame­ ričke lingvistike. zalažući se za d e s k r i p t n n-m lin f p r ig B im čiji bi prvi zadatak bio daTispituje tipove jezičkih struktura.

9 5 Najviše. u određenu predstavu uvreženu u podsveeti kao uzorak prema kojem se onda ostvaruju konkretni primerci izgovo­ renog glasa. Papers ih Honor o f Wilson D. ističe npr. Bloomfield je'oštajao uvek uži po naučnom interesovanju. o. Možda bi se razlika u istorijiskoj ulozi velike američke dvojice mogla najkraće ovako formulisati: Sapir ie odredio širinu interesovania i oblik opšte kulture tipično američkom lingvisti. odlučujući se konačno i sam za strukturalizam. ali je BloamfieM izradio temelje tipično američkoj lingvistici. u kojem jeziku i do koje mere sprovodi i sistem obeležavanja pomenutih »neobaveznih« poj­ mova. 323. izlaže po­ jedina probleme na ba2l"Wundtove (v. treba upoznati temeljito kulturnu atmosferu sredine čiji se jezik ispituje. 33— 45 i 46— 60. 192— 220). 138 . L g 27. da rekonstruiše neke prajezičke ( = koje potiču od najstarijeg jezičkog »pretka«) oblike iz kojih bi trebalo da su se razvile aktuelne form e indi­ janskih algonkvijskih jezika — v. r.). 1948. pojam odnosa (među glavnim čla­ novima rečenice. No 3. po tim psihološkim jezičkim uzorcima on onda izražava Isvoju ide ju mohilišući konkretno jezičko sredstvo. ali. koje sve položaje može ili nem ožeda stupi data fonema u odnosuha đrugefoneme. pre toga je i on predavao u Chicagu. Minneapolis 1954.gt. za odredivanje prirode toneme~Odločujući značaj imaju i konkretne kombinatorične mogućnosti u govornom lancu: u. pošto je Sp~jezičkog opštenja u jednome društvu uobličen po pravilu kulturnom atmosferom. pojam o organizaciji rečenice). V.322. Ovo mesto u Sapirovom učenju bilo je od bitne važnosti za dal jni razvoj ame­ ričke lingvistike: dalo je podstreka za uključi vanjp »antropoloških « ispitivanja jezika (v. termin § 334). L g 24. 3.9 4 Uticaji Evropljana još uvek su sasvim vidljivi u njegovom prvom značaj­ nijem delu. Utvrđujući načine na koje se ovo konkretno obeležavanje vrši i vodeći računa o tome da li se. na str. pojam konkretnoodnošajnog tipa (ona npr. 117— 131. Wallis. reguliše govornu praksu. 9 4 On. treba da počiva prvenstveno na uočavanju onih pojmovnih faktora koji odlučuju 0 konkretnoj. CNew York 1914) gde on npr. pre svega i dosledno — lingvista. ''Uopste. A li je u vezi s definisanjem foneme Sapir pokrenuo jedan veoma važan kriterij— — distribucioni. TSTjigovo naučno osamostaljenje je teklo postepeno. Bloomfield je od početka dobro poznavao i nadalje redovno pratio probleme evropske lingvistike. popularnom kod tadašnjih generacija — »Tntroduction to the Studv of Language^. akcijama. pojam konkretnosti (o predmetima. 324 . 2. U vezi s tim Sapir (u svom klasičnom delu Language).ay -je od sasvim marginalnog značaja u istoriji fonoloških studija. § 330). Berkeley and Los Angeles 1949. Sapir je zasnovao teoriju o jezičkim uzrocima (engleski: pattern): svaka. uzimajući u pomoć egzaktni metod statistike.9 2 Njegova psihološka (menta1fati*lVa) foneme mnoge druge jezike nema značaja). I on se interesovao za in­ dijanske jezike i obrađivao ih. derivacioni pojam (pojam o onome što se uključuje u datu konkretnost specifikujući je pobliže — ono npr. u »L a Realite Psychologique des Phonšmes« — preštampano u »Selected Writings of Edward Sapir«. Pokušavao je npr. 4. 9 5 Zellig Z. ali mnogo" manje ITegO—Sapir. tj. Posebno je u ovom pravcu zaslužan Joseph Greenberg koji je.članove istog jezičkog sistema. Sapir daje primere nove tipološke podele. što se ima u vidu kada se srpskohrvatskoj reči glup doda prefiks pri-). Prva dva pojma se obavezno obeležavaju u svim jezicima. u »Sound Pattems in Language« i ponovo 1933. Klasičan predstavnik američke lingvistike je i Leonard \ Bloom£ielsw(1887— 1949). Sapir je fonemu odredio kao kompleks psiholoških asocijacija koje se slivaju u »idealni glas«.. čovek nosi u sebi osnovne sheme organizacije svoga jezika ~tjrlniodele svih realnih mogućnosti koie mu njegov jezik / pruža za obežbeđenje komunikacije. impresioniralo kako M arx na sličan način tretira probleme socijalne i jezičke manife­ stacije (v. Greenbergovu poznatu studiju: » A Quantitative Approach to the Morphological Typology of Language« (Method and Perspective in Anthropology. ' 9 2 Svoje poglede o ovome izložio jfe Sapir prvi put 1925. međutim. § 342) u program lingvističkih studija. Da bi se r&zum'ela organizacija »uzoraka« koja. § 84) koncepcije jezika. dao pregled jezičkih srodnosti i divergencija procenjujući naj kompleksnije njihovu morfološku strukturu (stepen sintetičnosti jednog jezika npr. N ju su razrađivali kas­ nije njegovi učenici. druga dva ne. Na njegovu opštu kulturu delovali su jako ne samo evropski lin­ gvisti i psiholozi već i sociolozi. u najodlučnijem 8 3 Od 1940— 1947. 325. ukazuje na četiri osnovna pojma čije obeležavanje neposredno utiče na strukturalni tip: 1. Primenjivanje distribucionog kriterija po­ stalo je uskoro osnovica američke lingvističke metodologije (v. o tome članak. da mu je Bloom­ field napominjao da ga je.1951. organizaciji jezičkih struktura.no pvmpilfP jpzinkp tp*f>nijp već j e potražio svoje sapstvene nuteve. osobinama).^Pridržavajući se dosledno teorije o »uzorcima«. čak mu ni istoricizam nije bio stran. Po njegovom uverenju. nikada nije potpuno prekinuo s tradicijom klasične gramatike. ali mu je ostao više veran od Sapira. takođe profesor Jelskog univerziteta9 3 (termin jelska škola odnosi se danas upravo na one američke lin­ gviste koji su dalje razvijali njegov metod jezičke analize). klasifikacija jezika. uostalom. Bloomfieldov učenik. dakle. I Bloomfield je dobio klasično gramatičko obrazovanje. 297— Harrisov članak povodom Sapira). Greenberg određuje uzimajući u obzir statistički odnos između autonomnih reči 1 morfema — v. Charlesa Hocketta: »Implications of Bloomfield’s Algonquian studies«. tj. ideja o odnosu zavisnosti prema imenici i istovremeno o određenom rodu koja se uobličava dodavanjem srpskohrvatskom pridevu lep sufiksa -a u no­ minativu jednine ž. pri čitanju Marxovog Kapitala. Harris. 327. nije usvojio riirpkt. 326.

1964. i studije: M. Murray B. »The Phonemic Principle«. P gihološk« ispitivanja t. An Introduction to the Study of Speech«. egzaktna ispitivanja najpoHpisirjija jp _fizička — ( ™ i ’" ” " ia ) . R. r-— 3 ^ . BloomfieiLd zauzima odgovarajući stav u lingvistici. »Boas and the Development of'Phonology.imao na umu slučajeve kao što bi bila. Paul M. 188— 195. 9 9 Termin je popularizovao Morris Swadesh (1909— 1967). 124.im a fiT-amatiika je počivala na mentallstičlam definicijama koje nisu mogle zadovoljiti. New York 1938 (ed. Novi lingvistički metod zasnovan je. Watsonovi radovi uticali su bitno na osnovno formi­ ranje američke kulturne misli. »Conception fonctionnelle des faits linguistiques«. Od Sapirovih radova najviše se ističe knjiga »Language. preštampano u Portraits of Linguists II. reči behavior = ponašanje). ^na određivanju jezičkih jedinica. Bureau of American Ethnology. isklju čivo na tu. osvojile evropske i američke psihologe pod uticajem upoznavanja refleksologije slavnog ruskog naučnika Pavlova (refleksologija = nauka o uslovnim refleksima koji se stiču navikom kao mehanička reakcija na određeni n^dražaj). dakle. G. A li je smatrao da se do toga dolazi postepeno. ’TVaiH inin. 122— 127). J.) ili izgleda.9 8 Njih je trebalo smeniti fnaksimalno objektivnim. Ponašanje— otkriva— psihologiju čoveka koju je iz va ja la n jegova sredina. § 324). dakle. pomenuto klasično Boasovo delo »Handbook of Ameri­ can Indian Languages«. Comments Based on Iroquoian« (IJAL 30. V. u »Psychology as the Behaviorists View It« (Psychological Review X X ). Augustin). Culture and Personality«. »Franz Boas as a Linguist« (Por­ traits of Linguists II.. Lingvisti ko]i ga zastupaju nazivaju se distribucionalistima. »Boas’ View of Grammatical Meaning« (American Anthropologist. da b i donelo adekvatne p o ~ datke o čoveku i n jegovoj psihologiji.postao apostol ( = protiivništva uvođenju men­ talnih kriterija] u lin g vistici. preko ovako objektivnih deskripcija realnih pojava. ■ '""Pod distribucionalizmom^podrazumeva se lingvistički pravac zasnovan na razrađivanju ovakvog Bloomfieldovog metodološkog načela.momentu n jegovog naučnog form iranja. Njegova izabrana dela objavio je D." ~~ -----v 9 6 Psiholog John Broadus Watson osnivač je američkog biheviorizma. da se odnose na ispitivanje ponašanja. zbog svojih opštih teorijskih pozicija. Part 2. je zik. ti. V. Buyssens. 197—206). preciznim definicijama koje baziraju na najpotpunijem o poisu »ponašanja« jezičkih jedinica. Reći da je B loom field potcenjivao značenjsku stranu jezika n e b i odgovaralo činjenicama. Parts 1 and 2. na popisivanju i opisivanju svih položaja u koje mogu dospeti je­ dinice jednog jezičkog sistema —■ tj. dostupnih egzaktnom opitu. E. U ispoljeno' ponašanje ličnosti spada n-jpp-mra VnunnniHran-jg ga grprlinom. Philadelphia 1919. Prihvatajući osnovne biheviorističke ideje. V. bio jak o zaimteresovan za raščić avan je naučnih puteva k o ji vod e visr»kf»m nilju — otkrivanju zakona liudske psihe. R. om eđio zahvat lingvističkoj analizi. B loom field je. Program biheviorizma izložio je Watson prvi put 1913. tra­ dicionalna definicija glagola: to je reč koja znači radnju. 1944. New York 1921.^ ih evIon za m 2 1 ^ se odnosi na shvatanje o tome da su sve razlike međtrljucGnia uslovljene sredinom u kojoj oni žive i da je svako n jih ovo ponašanje reaktivno: dolazi kao odgovor na određeni stimulus spolja. Za objektivna.na. J. V. No 5. »Franz Boas’ Approach to Language« (IJAL 10. j er je ono upravo dostupno egzakt­ nom. izlažući metodološki princip proučavanja fonema u duhu Sapirove distribucionalističke koncepcije (v. direktna prilaženja intelektualnom fenomenu automatski povlačila za sobom primenu subjektivnih kriterija. Haas.. Grammaire et psychologie. egzaktno. Ovo ponašanje se ispoljava u konkretnim mogi™ ^ ™ = i mc^iiam hnnh krcmhimam 'ja u govornom lancu. dakle^ svesno.strana jty . 9 7 Mada se eksplicitno izjašnjavao protiv mentalizma. »Sapir and the Training of Anthropological Linguists«. na str. On je definitivno uobličio opšte ideje koje su. Jakobson. 139— 145). prem a tome. Postal. 61. 330. dok b i sva druga. Washington 1911. 1959. 1934. eksperimentalnom proučavanju. j e . Ovom defini­ cijom su automatski isključeni iz glagolske kategorije oblici kao što su srpskohrvatsko sam (si. 37). Tako je Blooimfield . Emeneau. str. Bulletin 40. uticao je kontakt sa iđ ejama am eričkog »b ih eviorizm a« (od engl.: Morris Swadesh. recimo. vol. 127— 139). početkom ovog veka. takođe: R.rp<ha. Mandelbaum 1949 (Berkeley and Los Angeles) pod naslovom »Selected Writings of Edward Sapir in Language. Sapirov učenik. 9 8 Bloomfield je. u duhu biheviorizm a. On je. Part 3. Jakobson. ^ je zičko ispitivanje mora b iti strogo objektivno. Jer — dotaći se znaćenjske~3trane j ezika zuračiilu bi d ospeti u opasnost da se u analizu potkrade subjektivni kriterij.ik a — B loom field. Pariš 1950. Bloomfield sam (za razliku od svojih učenika) nije svaki put u praksi striktno zastu- 140 141 .. American pao svoje teorijsko geslo — što mu je kasnije zamerano (v. Bibliografske napomene 331. Lg 10. i njegovu knjigu »Psychology from the Standpoint of a Behaviorist«. naprotiv. V. Značenje se nužno' m oralo zaobilaziti pri uspostavljanju adekvatnog lingvističkog metoda. fizičku stranu usredsređuje svoju naučnu pažnju. 329.

Ranko Bugarski.Anthropologist 55. 47— 53. pa ukoliko je zamena moguća bez bitne promene konteksta. Mnogo su veći uspeh Bloamfieldovci imali na polju morfo­ loškog proučavanja. Z aiivataiući u problematiku jezičkih jedinica više­ ga redaT^koja je veom a kompleksna..1 0 0 težeći ka punoj preciznosti gram atičkog opisa (što je b ilo zaista od velik og značaja za unapređenje gramatičke prakse). obavilo ulančavanje smisaomih karika). 1954. p ri davanju definicija. već je morfema. a keja nikada ne dobija obeležje mno­ žine -s). 143 . onda obe jedinice pripadaju istoj klasi. kroz određenu strukturu iskaza. Najznačajniji doprinos teoriji sintakse je razrađivanje metoda u iznalaženju neposrednih konstituenata (= immediate constituents) onih delova n iskazu koji su gmiganno a . a time direktno zagaziti i u oblast sintaksičkih fenomena. objavljena 1933. -eme) za jezičku jedinicu iznad fonološkog nivoa: tagmema. n q K a ™ distribucije i primene supstritucionih om ita. oni Sl i —r a 7 v i1i r>pr> p n i n m p a n a liV o . 333. term in level) posmatra jezički fakat (a u srpskohrvatskom j e npr. vežnikH ^ je posebna vrsta reči. Distribucija jezičkih jedinica je u centru pažnje. 447—449. 335. Izgrađivanje morfološke teorije distribucionalizma dcprinelo je. pored ostalog. nearedno vezani jedni s drugima (tj. episemema itd. Epoha distribucionalizma (po ovoj d e fin iciji morfe m a je i cela reč npr. Jedinica morfologije jp morfema = naj­ manja jezička jedinica koja je u stanju da prenese neko značenje 142 Na bazi novog metoda sazdane su gramatičke definicije potpu­ no različite. svakako i stu­ diju: Charles C. F. ime­ ničkoj. Trends. »The Bloomfield School«. na ulogu iunkture — pauze iskorišćene u svrhe obezbeđivanj a ■^ćonmnikacij e) 334. Ne prihvatajući se uh^ i v a ^ a ^ ^ ^ ^ l v n i h glagvmh^ obeležjg (vrtprnitn: tT3ffifl7r>ošto gramom "njihove Škole. »Edvard Sapir. adverzativnim značenjenl T ulazi u krug leksičkih pojava). Ariaiiza po striktno^irži korvusa ( — zbirke prikupljenog materiala). razočarao). Već je Bloomfield (u knjizi »Laimmage«'!. semantema. ujedno i postavljanju temelja modernoj sdntaksičkoj analizi. O vo razlikovanje nivoa đistribucionalisti su striktno sprovodili. time i gramatički. razmrsiti konkretan princip po kojem se. Sturtevant). Time nije samo bitno pomozeno praksi učenja stranihrjezika. ako se im a na umu -a u nomin sing. 1964. cvet. Živi jezici. A. § 477). -ić_u cvetić). 196—224. Ipak. Biografski podaci o Sapiru dati su u Portraits of Linguists II. Pries. 332. ukoliko se govori o a iz reči mati. U vezi s tim su izrađena posebna tehnička rešenja u vidu crtanja raznih shema i dijagrama.it. prideva lepa. fonema. ova su ispitivanja unela u krug lingvističkog interesovanja izvesne feno­ mene na koje dotle nije obraćana potrebna pažnja (ukazala su npr. Modeme sintaksieke studije upravo su neposredno izrasle iz morfoloških: utvrditi distribuciju morfema jednoga jezika zna­ čilo je. Bloom field je počeo skretati pažnju na to koliko je neophodno da se. Biografski podaci o Bloamfieldu dati su u Portraits of Linguists II.: reč koja može stajati između člana the i imenice. 1-4. prostije a neuporedivo praktičnije od onih kojima je raspolagala tradicionalna (klasična) evropska gramatika~(definicija kategorije prideva u engleskom glasi npr. imaju ista osnovna gra­ matička svojstva (reči program i čovek npr. Od kasnih tridesetih do pedesetih godina distribucdonalisti poklanjaju veliku pažnju ispitivanju fonema. opisati i sve komibinatorične mogućnosti u govornom lancu.. V. uvek maksimalno povede računa o tome sa kojeg se lingvističkog nivoa fengl. tj. pripadaju istoj. primenjivani kriteriji moraju biti ligorozno objektivni — mehanički. klasično je delo Leonarda Bloomfielda (ona i danas služi kao 'izvrstan uvodni udžbenik u modemu lingvističku problematiku). međutim.n. jer je tu znak ženskog roda. Knjiga »Language«. 508— 518 (atutor E. dao naj osnovnije distinkcije na planu morfoloških ođhosa i uveo od­ govarajuću terminologiju. činjenica da svaki autor po pravilu skreće pažnju na to kako šta u kojem slučaju treba razumeti). u New Yorku. gramema. knj. im u vezi s tim je i čitava poplava novih termina na -ema (engl. dakle. VI. Ovakva jednostranost “učinila je da rezultati budu ograničeTiog-domašaja. Voegelin). Ona se utvrđuje eksroerimerttom^ surntt. istraživač jezika i kulture«. 489—492 (autor C. npr. već je obezbeđeno pravilno »prepariranje« jezičkog materijala za ciljeve mašinskog prevođenja (v. i deo reči. klasi jer podjednako mogu stojati na istom mestu u kon­ tekstu: taj me je . Bloomfieldov metod počeli su razrađivati njegovi učenici striktno se držeći principa: značenje se isključuje u analizi. Svi ne upotrebljavaju sve termine u istom značenju (od terminološke zbrke spasava. Sia po­ sebnim.r'i/ie — pokušajem zamenjivanja jedinice podvrgnute ispitivanju drugom poznatom jedinicom u istom kon­ tekstu.

kretala isključivo u okvirima distribuciomih kriterija. 1936. sa žaljenjem njen eminentni predstavnik Einar Haugen: »Directions in M odem L in ­ guistics«. 81— 117. 169. »Immediate Constituents«. 18— 23. § 315) koji je taikođe zastupao prin­ cipe praške fonologije i đoprineo njihovoj popularizaciji. Z. Trager. u Americi počeo slušaiti i glas A. Teorija o fonemi koja počiva na utvrđivanju distinktivnih obeležja (v. Lg 18. »Fram Phoneme to Morpheme«. Twadđell. Bibliografske napomene 339. »Two Models of Grarnmatical Description«. Najvažniji radovi iz fonološke problematike: W. Ch. Word 10. Ann Arbor 1949 (II prerađeno izdanje. »A Set of Postulates foir Phonetmic Analysis«. 4— 41. 1951. »The Identification of Morphemes«. Word 4. »An Outline of Engliish Structure«. 336. Lg 24. Distribucionalistički metod iz najortodoksnije faze. 1— 246). 313— 315. 1948. adekvatnu stilizaciju: to je ona gramatička kategorija koja ne ulazi u sastav nijedne dru­ ge gramatičke kategorije. Tada se. 1955. WelLs. Filipović u Su­ vremena lingvistika II. Hockett. E. Lg 21. S. »Morpheme Altemants in Linguistics Analysis«. npr. Memoir 11. postavljena na jednostranu metodologiju. »Pedping Morphophonernics«. »A Manual of Phonology«. Lg 24. 1— 22. 1954. Najvažniju je ulogu u ovome odigrao dolazak Romana Jakobsona u SAD i stvaranje harvardske škole (v. F. koja se. No 4. do 1 0 1 K njiga (o kojoj se mnogo diskutovalo na različite načine) izlaže metod i daje njegovu praktičnu demonstraciju u analizi fonemskih i morfemskih jedinica afričkog jezika svahili i današnjeg hebrejskog. IJ A L vol. Lg 23.phaninkp procedure u iezičkoi analizi omogućila Je tenniKu mašinskSg^rey£iđ£nja. oko 1950. Norman Okla. dobio je svoju klasičnu ilustraciju u delu jednog od najistak­ nutijih američkih lingvista — Zelliga Harrisa: »Methods in Structural Linguistics« (Chicago 1951).. U razdoblju od 1950. R. S. do 180. Z. Bolinger. međutim.1 0 3 338. 1949. »Immediate Constituents and Expansion Analysis«. Martdneta (v. Nida. E. Baltimore 1942. Swadesh. Hockett. Lg 31. Bibliografija radova posebno značajnih za razvoj sintakse v. »On Defining the Moirpheme«. F. 1950. Ch. « * O »provincijalizmu« američke lingvistike govori 1951. 377— 385. Baltimore 1935. 1955 (Inđiana University Publication in Anthropology and Linguistics. 1 0 8 V. 165— 195 (konsultovati tamo navedenu bibliografiju). IJAL 20. Posle 1950. Hockett. F. »Translation via Immediate Constituents«. Ch. F. 99— 116. Bloch and G. A. 1947. M. Woird 11. 1942. Harris. Ch. 1949. § 302) bila je uspešnija od tradicionalno američke. Supplement to Lg 16.Sama definicija rečenice je dobila novu. Lg 25. 321— 343. § 236). Najvažniji radovi o »neposrednim konstituentiima«: R. 1948. »Automatic Altemation«. Distribuciionalisti su počeli i sami ovo manje više eksplioitno priznavati. 1948. šta kaže Charles Hockett u svome prikazu Martinetove »Phonology as Functional Phonetics« (Lg 27. V. Bloch. Na polju morfoloških i sintaksičkih studija. Hockett. 1955. »Two Fundamental Proiblems in Phonemics« SIL 7. § 430. L. »Outline of Linguistic Analysis«. ostajući isključiva i preuska u metodološkim koncepcijama. »Broblems of Morphemic AnalySis«. 1954. 2 4 5 — 51. njihove glavne snagS'lšukoncentrisane na daljem produbljivanju kompleksne gra­ matičke teorije sa ciljem da se iznađu što celishodnija rešenja koja bi unapredila praksu rada s mašinom. Harris.1 0 1 U to vreme američka lingvistika se još uvek razvijala bez dovoljno kontakta sa evropskom. 211— 222. Prikaz američke škole distribucionalista daje R. Harris. Z. uostalom. 333— 342). 1951. svakako studiju: Eric P. F. Harris. Hockett. L. C. 21. Pored pomenute klasične Harrisove knjige »Methods in Sttructural Linguistics« (§ 338) pitanja metodologije posebno tretiraju radovi: B. 1 44 301. Lg 18. radove u kojima se osvetljava odnos škole distribucionalista prema drugim lingvističkim školama — § 241. 1954. Trends. 1947. 83— 108 (o ovoj publikaciji v. V. Hamp. E. § 137 n). SIL Occasional Papers No 3. »Marpholoigy«. 146— 162. i § 241 — navedena dela koja daju uvid u tipično^ američka lingvistička gledišta. 3— 46. Lg 23. Nida. B. »Facts and Phonemics«. I izdanje 1946). Razrađenost njihove rr. 1963. distribucionalisti su imali daleko više uspeha. L g 26.1 0 2 337. 121— 127. C. L g 27. Trager and H. »On Defining the Phoneme«. S. »Phonemic Contrast«. F. F. Haugen and W. Twan­ đeli. Egzemplifikacija metoda data je jasno u: G. S. nastaje preokret od bitnog značaja: Amerikanci počinju upoznavati strukturalizam praškog tipa. 298. S. Chatman. S. 5. F„ Hockett. 210— 234. Word 10. 190— 222. »General Linguistics — the United States in the Fifties«. 63— 85. 1945. L g 11. V. Dwight L. 1942. Wells. do 1960. »Discontinaus maiphemes«. A. Najvažniji radovi iz morfološke problematike: Z. 10 145 . Smith Jr. »Distributional Structure«.

P = predikat. vrstu organizovanja Pike naziva načinom uspostavljanja osobenosti. N = imenica. na sledeći način: S /NP + P / VP). dok je objekatska priroda genitiva u primeru ubijanje ptica evidentna iz činjenice: ubijanje ptica — > [ljudi] ubijaju ptice). Matrica je. termin: the distribution mode). Početkom pedesetih godina američki lingvista K.1 0 7 Pike i njegovi sledbenici redovno označavaju od­ govarajućim simbolom funkciju glavnih rečeničkih konstituemata (npr. termin: the feature mode). ni1 0 7 V. P (uz N od­ nosno V) = simbol sa značenjem »fraza« (upotrebljeno početno slovo od engleskog termina phrase). Dok je za pristalice Jakabsonovih pogleda na jezik princip binamosti od fundamentalnog značaja (v. suprotno predstavnicima generativne gramatike Chomskog (v. naišla na pozitivan prijem. Za domen (III) relevantan značaj ima princip po' kojem dolazi do konkretnog’ (materijalizovanog) ispoljavanja jezičkog fenomena (po Pikeu: način manifestacije. § 426) i uprkois njihovim kritičkim primedbama po­ vodom toga. procesa koji dovodi do međusobnog kombinovanja jezičkih jedinica (Pikeov termin: wave ‘talas’) i od­ nosa uspostavljenih u jeziku (Pikeov termin field ‘polje’). u okviru jezika kao celovitog sistema izdvajaju se specifičnošću svojeg strukturiranja sledeća tri domena (I) leksika.1 1 0 Transformacije ovde. termin: the manifestation mode). Domen (I) organizovan je pre svega . npr. po uzoru na ame­ ričku terminološku tradiciju. kako to Pike naglašava. Na svakom nivou je­ zičke strukture spoj između ovakve pozicije i odgovarajuće klase dovodi do obrazovanja nove jedinice. šta o tome kaže P. Pike (rod. primenjujući Pikeovu simboliku. dolazi mnoigo đirektnije đo> svesti onoga koji vrši lingvističku ana­ lizu princip po kojem su uspostavljeni odnosi među jezičkim poje­ dinostima podvrgnutim ispitivanju. organizovana pO' modelu prostora sa n dimenzija. Inače. Funkcija jezičkih jedinica je u žiži interesovanja tagmemike. radi ilustracije. Time.1 0 6 Sve jedinice treba posmatrati u kompleksnosti njihovih međusobnih odnosa. Longacre zamenjuje izraz slot izrazom function (= funkcija). 1 1 0 Transformacioni test u klasičnoj američkoj lingvistici označava pretvaranje jedne jezičke realnosti u drugu sa ciljem da se priroda te prvobitne realnosti dublje osvetli (pomenućemo. Pikeov jednomišljenik Robert E. § 303). K a ­ rakteristično je da.1 0 9 Tagmemička analiza iskorišćava kako supstitucioni test (v. § 427) i predstavnike stratifikacione gramatike (v. engl. Pike uvodi u analizu pojam lingvističke matrice koja je u okviru Pikeovog sistema takođe ocenjena kao »emska« jedinica (engl. A Study of Contemporary Models of Syntactic Description« (Indiana University. Kon­ strukcija kojoj je tagmema konstituent1 0 5 naziva se hipertagmemom (u novije vreme i sintagmemom). 1912) zasnovao je novu gramatičku teoriju. L. 1 0 9 S = subjekat. Bloomington 1964) na str. 109 Frazom se u mnogim lingvističkim sredinama. u stvari. pobornici tagmemike po pravilu pribegavaju onim grafičkim prikazivanjima pri analizi koja su takođe tipična za predstavnike generativne gramatike (v. U bilo kojoj od pomenutih triju oblasti jezičkog sistema treba obavezno voditi računa o bitnosti tih triju pojava. Organizacija domena (II) zavisi prvenstveno od vrste primenjenog distribucionog 'kriterija (po Pikeu. § 332) tako i transformacioni. ponaj­ više u SAD. engl. nazvane tagmemom. § 509). Teorija pre svega osvetljava korelaciju koja postoji između pozicije u kojoj se ostvaruju jezičke jedinice (u Pikeovoj termino­ logiji: slot ‘otvor’)1 0 4 i klase u koju se takve jedinice svrstavaju (po Pikeu: fille r ‘ono što ispunjava’ ‘ispunjivač’). Postal u »Constituent Structure. da se subjekatski karakter genitiva u srpskohrvatskom primeru pevanje ptica osvetljava transformacionom mogućnošću: pevanje ptica — » ptice pevaju. u stvari. naziva sintaksička jedinica — grupa reči povezanih semantički ili funkcionalno (u našoj domaćoj lingvističkoj tra­ diciji odgovarajući je termin sintagma). engl. postmatraju prvenstveno s obzirom na njihovu službu u procesu sporazumevanja). sintaksičku konstrukciju u kojoj imenicu kao centar neke date sintaksičke »fraze«1 0 8 postavljamo u poziciju subjekta i pri tom kombinujemo sa odgovarajućom glagolskom »frazom« u funkciji predikata prikazali bismo. 1 0 5 Konstituent je termin savremene lingvistike koji se upotrebljava za oznaku svake one jezičke jedinice koja učestvuje u obrazovanju ( = konstituisanju) bilo kakve druge jedinice.i u ovom slučaju Longacreovo delo. ovde odgovara naziv: način distribucije. shodno takvima čiji se nazivi završavaju na -ema. međutim. 36—38. poznatu pod ime­ nom tagmemike. (II) gramatika i (III) fonologija. funkcija jezičke jedinice. koja je kod mnogih lingvista širom sveta. »emske« su one jedinice koje se. 10* 146 147 . Da bi ukazao na ove odnose. dotle Pike insistira na principu trojnosti dajući mu centralno mesto u svojoj teoriji. V = glagol. Suština jezičkog funkcionisanja zasnovana je na prisutnosti sledećih t r i j u pojava: konkretnog jezičkog fakta (Pike upotreb­ ljava termin particle ‘čestica’). s vođenjem računa o kontrastivnim semantičkim osrabenostima (tu 1 0 4 Imajući u vidu činjenicu da se pod terminom slot podrazumeva. Po njemu.Pikeova tagmemika 340. »e m ic« unit. Tagmeme i hipertagmeme svrstavaju se u matricu po određenom sistemu koordinata. kao fonema ili morfema. 1 0 6 Terminološka zamena je .

Početkom ovog veka tome se posvećuju veliki napori. Izvesni nauč­ nici makrolingvistikom nazivaju jezičko ispitivanje zasnovano na primeni metoda iz drugih. kakav je njen odnos prema individualnoj psihologiji. makrolingvistika obuhvata sva ona ispitivanja u vezi s jezikom koja služe upoznavanju i drugih pojava. 149 . konkretna forma komunikacije) razotkriva direktno ličnost-nosioca određenog kulturnog tipa. Interesovanje za tagmemiku bilo je početkom šezdesetih godina u SAD oslabilo zbog senzacionalnog uspeha generativne gramatike Chomskog kod mladih generacija. Antropološka Lingvistika1 1 1 proučava odnos između jezika i kulture: da li i u kojoj meri postoji uslovljenost između datog kulturnog i odgovarajućeg jezičkog tipa. (v. Za većinu. 343. T. drugo. § 438). Oni. E. Na praktičnom poslu proučavaoci 1 1 1 Termin antropološki upotrebljava se u ovom poglavlju u znače­ nju koje mu pridaju i sami autori o kojima je reč: obuhvata prouča­ vanje svega što se tiče čoveka. van okvira čisto jezičkih fakata. 65— 76. v. Potom se pojavila i Lambova stratdfikaciona gramatika koja je takođe privukla znatnu pažnju američke javnosti. U ovom pogledu oni naj­ bliže stoje sihvatanjima britanskog lingviste M. može li se sazdati jedna opšta teorija o kulturi. Pored izraza antropološka lingvistika. Part I (Glendale. L g Vol 41. Od njegovih do­ sadašnjih dela sledeća dva su svakako najvažnija: »Grammar Discovery Procedures: A Field Manual« ( — Janua Linguarum. tagmemika i dalje ima svojih odanih pristalica koji vredno rade. u Moutonovoj edioiji (Janua Linguarum. § 512). naprotiv. već i donoseći mnoge dragocene opise različitih. što je samo dalo još više maha »antropo­ loškim« ispitivanjima jezika u međudisciplinarnoj saradnji. The Hague). 344. Sebeok. Longacre. Series Minor 33. Pojedinci (kao poznati lingvista G. Već sami oblici rada američke lingvistike pogodovali su njenom orijentisanju u pravcu antropoloških studija. ranije nepoznatih jezika vršenih u skladu s osnovnim postavkama tagmemičke teorije. Calif. Međutim. Pikeova teorija izložena je najpotpunije prvi put u delu »Language in Relation to a Unified Theory of the Struoture of Human Behavior«. Bibliografski podaci 341. po sebi je mikrolingvističko. Tridesetih go< dina u SAD su došle intenzivno do izražaja ideje filozofskih sernantičara (v. nelingvističkih nauka (za Mandelbrota je statističko ispitivanje jezika — makrolingvistika. nasuprot lingvi­ stici u užem smislu ( = mikrolingvistici) koja se neposredno interesuje za jezički fenomen. američki naučnici su stavili jezičke pojave u centar pažnje: »jezičko ponašanje« (tj. No 1 (1965). U nauci X X veka razvilo se naglašeno interesovanje za fenomene kulture: od čega sve zavise njeni konkretni oblici. recimo. Sledbenici Pikea ne veruju u celishodnost strogog izdva­ janja nivoa »dubinske strukture« od nivoa »površinske strukture«. godine) još uvek u ame­ ričkoj lingvistici caruje generativna gramatika. Hallidaya ispoljemm u njegovoj »kategorijalnoj gramatici« (v. § 516). § 428). U zborniku »Current Trends in Linguistics: Theoretical Foundations« Vol.ukoliko ne impliciraju neku generativnu postupnost po sređenim pravilima (što bi inače bilo sltučaj da se radi o primeni transformacionog postupka u okviru jezičke teorije Noama Chomskog — v.. upotrebljavaju se i drugi termini. a pri tom je najdostupnije objektivnom naučnom opitu. koji je danas najčešći. § 328). Tako su se je­ zičkom fenomenom počeli baviti i predstavnici drugih. The Hague 1964). Series Maior 24. Polazeći sa biheviorističkih pozi­ cija (v. Part II (1955). ali ako se dijalektolog počne interesovati i za individualne govorne manifestacije informatora koje su uslovljene kulturnim nivoom — npr. 365— 394) u kojem je dat osvrt na najvažnije ra­ dove pristalica tagmemičkog pristupa jeziku. ne samo negujući teoriju. U ovom razvojnom trenutku (početak 1969. __ Među tagmemičarima svakako se najviše istakao svojim nasto­ janjima oko produbljivanja teorije R. Problem he­ terogenog stanovništva sa različitim jezicima budio je zainteresovanost za unapređenje tehnike prevođenja. revidirano izdanje ovoga dela objavljeno je pod istim naslovom 1967. veruju da su svi nivoi jezičkog funkcionisanja najtešnje međusobno povezani. § 401). makrolingvistika. III (izd. itd. § 426). ali ipak u direktnoj vezi s procesom komunikacije (dija­ lektološko proučavanje. Part III (1960). 1954). 148 Antropološka lingvistika 342. ali im svi naučnici ne daju jednaku vrednost. ako počne voditi računa o karakterističnim uzrečicama informatora — onda je samo ispitivanje promenilo kvalitet: postalo makrolingvističko). The Hague 1966) nalazi se Pikeov čJanak pod naslovom »A Guiide to Publications Related to Tagmemic Theory« (str. metalingvistika. I filozofski semantičari su bili zainteresovani za ovaj naučni problem. nelingvističkih disciplina — u prvom redu etnografi i psiholozi. a prvenstveno njegove kulture. »Some Fundamenta! Insights of Tagmemics«. doduše za relativno kraće vreme (v. Trager) prave sledeću terminološku razliku: makrolingvistika je nauka o jeziku u najširem smislu — obuhvata i mikrolingvistiku ( — lingvistiku u užem smislu) i metalingvistiku ( = »antropološko« osvet1 javan je fakata). kao etnolingvistika.

drvo*. § 77) najviše pred­ stavnici engleske škole »etnografskih lingvista« koju su osnovali Malinowski i Firth (Firth je pored ostalog. Antropološka lingvistika počinje od radova Boasa (v. Ti su okviri na nekim taokama obuhvatniji ili manje obuhvatni. Naročito je Sapir zaslužan za stvaranje tradicije 150 u načinu i oblicima rada kao i u formiranju opšteg lika jezičkog stručnjaka (ispituju se revnosno indijanski jezici. Amerikanci su npr. 348. 345. Otpočelo se sa prikupljanjem leksike. glavni podstrek ka usmeravanju naučnog intere­ sovanja na antropološke fenomene dao1je američkoj lingvistici kon­ takt sa indijanskim jezicima. narodnoj psihologiji. 347. utičući neposredno na isaznajni proces. a leksika je otkri­ vala tip kulture (bogatstvo reči koje se tiču. bilo je potrebno imati izvesna prethodna znanja o životu i običajima date etničke sredine. Kad se stiglo* do' epizode sa Kristovim dolaskom u Kapemaum moralo se prevođenje obustaviti iz bojazni da se ne povredi autentičnost teksta: ne postoji podatak 0 tome da li je Hristos poseoivao Kapemaum pre đatog događaja ili nije. I u ovom slučaju. teoretičar fonoestetike — shvata­ nja o tome da u svima jezicima postoje sklonosti ka izboru određenog tipa glasova za obrazovanje određenih reči. slatka po sebi. s insistiranjem na tipološkim studijama. od jezičkog stručnjaka se zahteva široko obrazovanje s akcentom na poznavanju etnograf­ skih problema i na vladanju pojmovima iz oblasti psihologije). Svi takvi i slični slučajevi dali su maha raspirivanju an­ tropoloških interesovanja u američkoj lingvistici. O tome da kultura utiče na jezik nije moglo biti spora. razvili su u svome jeziku sistem razlikovanja neposrednosti u posedovanju osobine: šljiva je. a taj je izbor uslovljen men­ talitetom. Stručnjaci za­ posleni oko provođenja s engleskog na indijanske jezike počeli su se žaliti na neočekivane teškoće u poslu. § 318) 1 Sapira (v. Počela se neminovno nametati potreba za upoznavanjem kulturne tradicije radi razumevanja jezičkih kate­ gorija. Međutim. Whorf je s uspehom proučavao indijanske jezike (đoprineo je mnogo' po­ znavanju jezika Acteka iz Meksika i plemena Hopi iz Arizone). a oblak je na sredini — poluprolazan. Međutim. § 321). Da bi se prikupljanje i objašnjavanje rečničkog fonda moglo zaista efikasno obaviti. Američki lingvisti su se stoga spontano. 151 .jezika su došli u kontakt sa problemima šireg. teoriju »Weltanschauunga«.. američka lingvistika ne nastavlja u ovom pogledu evropske tradicije: »humboldtizam« nije inspirisao Whorfova shvatanja.1 1 2 Primitivnih jezika nema. više obaveštenja o Firthu potražiti u § 514). pored »neohumboldtovaca« (v. ali zato poseduje sred­ stva za kategorisanje pojava po trajanju: korak. kafa nije. talas. Srodne ideje danas u Evropi zastupaju. Ali V/horfova teorija ukazuje i na obratno: da jezički tip uslovljava tip kulture. Velikog je uticaja imao na razvoj antropoloških ideja u lingvistici Sapirov učenik Benjamin Lee Whoirf (1897— 1941). kao i u mnogim drugim. obrađujući ovaj dotle nepoznat jezički materijal. ztbog čega su poređenja jednog etnikuma drukčija od metaforičnih rešenja koja se nalaze u drugoj sredini. pojmova iz lova ili ribolova najverodostojnije kazuje o privredi stanovništva). Međutim. uveli termin 1 1 8 W horf zastupa. opštelingvističkog značaja: šta su idiomi. prima slaist od šećera. recimo. Jezik plemena Hopi npr. kolači sa sirupom su još »posrednije« slatki: slaist im daje sirup koji je i sam sladak »iz druge ruke« — od šećera. Taj jezik ne sprovodi razlikovanje glagolske radnje po vremenskom momentu već po tome da li je u datom slučaju akcija izvršena po prvi put ili nije. tek je udubljiva­ nje u strukture indijanskih jezika dalo zaista povoda intenzivnom usmeravanju lingvističke pažnje na antropološku problematiku. kako ih objasniti. N ovi zavet npr. 346. Međutim. Ovo drugo nije m oglo biti dokazano. kamen. koja je evrop­ skoj lingvistici poznata još od Humboldtovih vremena (v. nije mo­ gao biti preveden kako valja na zapotečki jezik (Indijanaca iz juž­ nog Meksika). Jednom stvorena tradicija među lingvistima da se ii sferu naučnog interesovanja uključuju i problemi koji se ne tiču isklju­ čivo prirode jezičkog fenomena znatno je obogatila repertoar tema koje se obrađuju u lingvistici. § 72). akcija ići — prolazni su fenomeni. 349. recimo. i si. ne razlikuje vreme radnje u našem smislu. on je počeo sugestivno zastupati gledište o tome da je idejni svet čoveka najtešnje povezan sa jezičkom strukturom. američka lingvistička javnost nije bila do­ voljno obaveštena o tekovinama evropske lingvistike. od samog početka. Psihološki okviri čoveka u koje se smeštaju utisci spoljnjeg sveta oblikovani su u stvari njegovim jezikom. opet. itd. Idaho Indijanci. svi su jezici podjednako savršeni u svom pravcu i sve se u načelu može izraziti svakim jezikom. Ove se strukture bitna razlikuju od indoevropskih. čovek — trajni. Ali ipak — jedan određeni jezik po sebi favorizuje jedan određen način poimanja sveta. pridružili antropološkom interesovanju predstavnika drugih disciplina. zanemarujući druge moguće poglede na iste po­ jave. Iz njih progovara sasvim specifična psihologija. u stvari. uz jezičke podatke prikupljaju se i po­ daci o folkloru. sve u zavisnosti od jezičke strukture koja dopušta najpreciznije određivanje odnosa među pojavama u jednom slučaju dok u drugom ostavlja ideju ne­ dovoljno oformljenom. naglašavao je Whorf.

Hoijer.1 1 3 350. A. još 1938. Haugen. pratilačko sredstvo glavnog instrumenti — jezika. 588— 600. V. Voegelin. Thought and Reality. L. Alfred S. 1953. SIL 14. Carroll: »Lan­ guage. Hali i G. Memoir 8. E. T. položaje teila i izraz lioa u funkciji sredstva za sporazumevanje. Tremds. O razvoju antropoloških stadija u SAD govori Harry Hoijer u »Anthropological Linguistics«. American Anthropological Association. »The Scope of Linguistics«. B. Anthropological Linguistics 5. Norman Okla. Pikea. 1959. New York 1964). Hymes. U istom zborniku je i Zvegincevljeva studija: » T e o r e t i k o . 1947. Olmsted. W. Uppsala 1968. 1963. Voegelin and Z. V. Whorf«. Camibiridge. »The Field of Lin­ guistics«. »The Systematization of the Whorf Hypothesis«. D. »Ethnolinguistics so far«. » Sociolirtguistics: Froceeđings of the UCLA Sociolinguistics Conference. F. 2. A. 1950. 82— 91. Kroeber. vikanje. Vol.. Capeli. Trager u »The Analysiis of Culture« (Washington 1953). V. »Studies in Soefcv-Linguistics« ( = Janua Linguarum. Ovom spisku treba priključiti i knjigu: A. William Bright. D. Gleasona. »Resiults of the Conference of Anthropologists and Linguists« (autori: Claude 113 paralingvistička ispitivanja su se u poslednje vreme jako razvila zbog značaja koji ima analiza celokupnog »jezičkog ponašanja« pacijenta u modernim psihijatrijskim studijama. 1. »The Basic Problema of Ethnolinguistics«. 1949. Zvegincev je obja­ vio u zborniku »N o v o e v l i n g v i s t i k e « I (Moskva 1060) u ruskom prevodu tri od najvažnijih Whorfovih članaka (135— 199). L. Whorfa izdao je J. Thomas A. SIL. Fishman. S. New York 1966. G. »A Systematization of the Whorfian Hypothesis<<. 1. Mary Catherine Batesion. 1945. A li zasnivanje kinemike dolazi tek kasnije. Sebeok. Thomas A. 4. »An Approach to the Cognitive Stuidy of Lan­ guage« (== IJAL. C. Public. 1941. Tauli. Harris. No. 5. Word 1. »Language in Culture and Society: A Reader in Linguisticsi and Anthropology« (izd. Spence. kada je Ray L. Hayes. a druga se tiču uočava­ nja značaja onih fenomena koji nisu jezik u pravom smislu/ ali prate govorni aikt dajući miu određenu boju (šaputanje. 34. Najvažnije studije B. i s metodološke tačke gledišta zanimljivo postavljen rad: Madeleone Maithiot. Pugrama i d rf. L g 17. »Linguistics and Ethnology in Translation Problem®«. F. 1. » Commuinication and Culture: Readings in the Codes. H. Greenberga. A.1 1 4 Glavni zadatak ove mlade discipline je rešenje problema: koliko je gesrt po sebi dovoljan instrumenat komunikacije. S IL Occasional Papars No 1. tj. Suppl. 19. No. Memoir 79. H. in Anthr. 153 152 . G. V.). Levi-Strauss. zbornike: »Language in Culture«. C. 1. Vol. Inđiana Univ. Series Minor 46.i pojam prelingvističkih ii paralingvističkih ispitivanja: prva ispiti­ vanja bi se odnoisila na sakupljanje podataka o sivim biološkim mo­ mentima koji su predigra govornom činu. to IJ A L vol. Sebeok). »Approach to Setniotics« (izd.l i n gvističeskie p r e d p o s y 1k i gipotezy Sepira — U o r f a « (111— 134). 1959. 1956. Roman Jakobson. J. Mass. Behavioral Science Vol. American Anthropologist 49. Chicago 1954. 149— 156.: A. Smijth. 110— 127. 194— 208. 1968).. L. a koliko je samo pomoćno. Nida. L. 1964« (izd. Hymes: »Bibliography of Field Work m Linguistics and Anithropology«. and Ling. Trager. L. C. 1 1 4 Za pokrete u ovoj funkciji prvo su se zainteresovali psiholozibihevioristi (o tome govori npr. 31— 35. Vrednosti lingvističkih studija za produbljivanje studija kul­ ture naglašavaju: E. razlikuje relevantno od irele­ vantnog u procesu sporazumevanja). No. London-The Hague-Paris 1964). V. ed. L. Bibliografski podaci 351. 59— 103. Selected Writings of Benjamin L. N. »Notes Towards a History of Lin­ guistics and Antliropoilogy«. Trager. ovaj se zbornik posebno preporučuje zainteresovajnima budući da su u njemu sakupljeni radovi mnogih emi­ nentnih američkih lingvista t— Chomskog. i sledeće dve studije: G. Bibliografske podatke o antropološkoj lingvistici daje D. The Hague 1966). of Human Culture« (izd. 1966. E. Anthropological l i n ­ guistics. smejanje i si. Norman Okla. O smislu i zadacima antropoloških studij a u lingvistici govore npr. »Language Conflict and Language Plamning«. 1960. Vol. 287— 291. The Hague 1966). Birdwhistell započeo sistematske studije pokreta primenjujući uhodani metod fonologije (razlikuje kineme koje su jedinice kinemike kao što su foneme jedinice fonologije. No 2. U okvire antropološke lingvistike šire shvaćene spada i pro­ blematika jezičkog planiranja koja je adekvatno osvetljena u sledećim radovima: E. Pod okriljem ovakvog širokog interesovanja lingvistike izrasla je i jedna njena nova grana — kinemika koja ispituje po­ krete. »Some Relations of Linguistics and Ethnology«. 323—339. Acrhivum linguisticum. 16. psiholog Woodworth u »Experimental Psychology«). Cambriđge and New York. Dell Hymas. »Introduetion to a Theory of Language Planning«. Occasional Papers N o 2.

Weitheimer. E. ali koja podseća gramatičkom struktu­ rom na postojeću leksiku datog jezika) pa se od njega traži da na nju odgovori brzo1 . »Paralanguage: A First Approximation«. 1960. Klasično delo kinemike je Birdwhistellova knjiga: »Introduction to Kinesics. Anthr opologieal Linguistics 2. To zahteva. Koffka. Objavljivanje poznatog zbornika »Psycholinguistics« (v. V. 61— 78. bar toliko* i lingvi­ sti. 1 1 6 Naglašeno interesovanje psihologa za jezik počinje početkom X IX veka. W. Za psiholingvistiku su zainteresovani. Washington 1952. se smatra godinom njenog osnivanja. naročito fonološkog. SIL 13. U doba biheviorizma to uverenje je toliko ojačalo da su poje­ dinci počeli naglašavati da bi upravo u centar psiholoških prouča­ vanja trebalo postaviti problem »jezičkog ponašanja«. Psiholingvistika je jedna od najmlađih lingvističkih disci­ plina u SAD.: R. i: G. informatoru neka reč (često iskonstruisana. morfološkom. Daje se npr. M. 1957. Nikolaeve i B. Kohler) postavljene na strukturalni princip 154 155 . Psiholingvista mora voditi računa i o problemima koji interesuju antropološku lingvistiku (v. Psiholingvistika pouzdanije doznati ono što je neposredan predmet psiholoških stu­ dija: individualne razlike u sposobnostima. na kojem su postavljeni okviri psiholingvističkim stu­ dijama. i vrlo informativnu studiju T.. § 360) obeležilo je taj događaj. U neposredan krug interesovanja ove nauke ulaze. Ovim metodom je sastav­ ljena i tabela konsonanata po srodnosti. 352. prvom rečju koja mu tog trenutka padne na­ pamet (pri tom se vodi strogo računa o socijalnom i kulturnom nivou informatora. Report of the Thirđ Annual Round Table Meeting on Linguistics and Language Teaching. pa se na osnovu njih pokušava prodreti u zakone asoci­ jativnih puteva. 231— 244. U centru pažnje su i asocijativni procesi koji se ispi­ tuju odabranim testovima. 24— 30. Hewes. pored znanja iz psihologije. H. § 83). psihologa i etnografa u Bloomingtonu.O paraMngvističkim pojavama: G.1 1 5 Posve­ ćena je coveku u procesu komunikacije: ispituje psihološke i fizio­ loške pojave koje prate njegovo učestvovanje u tome procesu. Tako su npr. testovi pokazali da je fonološka teorija bila u pravu postavlja­ jući fonemu i bliže fonemi u nego fonemi a: spontana reakcija in­ formatora je svedočila u korist većeg značaja opozicije H a nego li opozicije i J u u procesu komunikacije. Dvadesetih godina našeg veka prodiru u svet ideje nemačke škole psihologa (M. 354. L. sintaksičkom. § 328). Smith Jr. i neposredan kontakt sa fiziološkim i neurološkim problemima. Smith Jr. Sličnim testovima se proveravaju i različiti rezultati lin­ gvističkog ispitivanja u užem smislu. » A Basis for Some Contribution of Linguistias to Psychiatry«. V. § 302) fonema. Washington 1952. 1— 12 i »Taos III: Paralanguage«. 355. »An Outline o f Metalinguistic Analysis«. Ovakvi opiti treba da do­ prinesu utvrđivanju hijerarhije među distinktivnim obeležjima (v. intelektualno-emocionalni odnos prema datom (ili primljenom) saopštenju s osvetljavanjem kulturno-socijalne pozadine na kojoj se uobličava individual­ na psihologija. 63— 74. Osnivanjem psiholingvistike združena su interesovanja i iskustva lingvista i psi­ hologa. bez smisla. A. Ovo je imalo posebno velikih odjeka u Americi gde su razvijane srodne ideje biheviorizma (v. od radova predstavnika britanske empirijske škole (James M ili i njegov sin John Stuart M ili). Trager. dakle: psihofizio­ loški fenomeni odašiljanja i primanja govora. 356. Uspenskog: » J a z y k o z n a n i e i p a r a l i n g v i i s t i k a«. K. W Wundt je p rvi psiholog k oji je napisao značajne studije o jeziku s psihološke tačke gledišta (v. 1955. Psychiatry 20. L i n g v i s t i č e s k i e i s s 1e d o v a n i j a p o o b š č e j i s l a v j a n s k o j f i l o l o g i i . kako se vrši uključivanje jezičkih jedinica u signale određenih značenja preko koordinirane psihofiziološke akcije u integriranju odnosa na različitim jezičkim nivoima: fonološkom. O vrednosta ispitivanja paralingvističkih po­ java za psihijatriju v. 1053. L. 59— 66. An Annotation System for Analysas of Body Motion and Gesture«. Psiholozi odavna poklanjaju pažnju jezičkim pojavama1 1 1 * smatrajući da se preko njih može naj­ 1 1 5 Tada je održan sastanak grupe lingvista. 1958. L. jer to umnogome uslovljava asocijativne re­ flekse). proces učenja... »World Distribution of Certain Postural Habits«. s' tim da vođstro u metodološkim procedurama sa testovima pripada ipak psiholozima. a možda čak i više — psiholozi. Psiiholingvistu interesuje organizacija nervnog sistema kod čoveka: koji splet nerava odgovara određenom nivou jezičke orga­ nizacije (tj. U toj eposi psihologija se najaktivnije po­ činje baviti jezičkim problemom. Moskva 1966. § 342): o fenomenima kulture uočavanja psiholoških pojava: sve što ulazi u sastav veće celine kao njen deo uobličava svoju prirodu prema celini (»Gestalt Psychologie«). semantičkom). Pittenger and H. W. Primenom statistike rezultati ovakvih testova se brižljivo klasifikuju. percepcije i si. 353. American Anthropologist 57.

aplauz’. A. Memoir 10 of IJAL. najbrže. primetio je na kraju primedbu novinara. A. npr. sledeče radove: O. J. M. V o p r o s y p o r o ž d e n i j a r e č i i o b u ­ č e n i j a j a z y k u « . Komunikativni akt se ostvaruje po dzvesnom bodeksu. ‘pire od jabuka’. 1964. »Directions in Psycholinguistios«. najlakše. A. A x m a n o v a . A Book o f Readings« u kojem su sakupljeni radovi od šireg opštelingvističkog značaja (zastupljeni su razni eminentni autori. naravno. Priključuje se i psihijatrijsikim promatranjima »jezičkog ponašanja« individua prilažući fond lingvističkih znanja psihijatrijskom poslu. Predavanje mu se ni najmanje nije svidelo. 357. »Psycholinguistics Papers: the Proceedings of the 1966 Edin­ burg Conference«. Lenjingrad 1967. izd. Miller. zaokupljenog negativnim utiskom. U SSSR se poklanja znatna pažnja domenu psiholingvističkih studija. itd. R j a b o v a . A. mada se intimno slagao s utiskom — »applesauce«.. Edinburgh 1966. » T e o r i j a r e č e v o j d e j a t e l ’ n o s t i « . Rosenberg. A. što ovde znači omalovažavanje. koju je nekoliko puta na isti način pročitao: applesauce. Osgood i Th. Primedba je. Indiana University Press. V. Neki mladi američki sveštenik prisustvovao je predavanju biskupa. Taj je kodeks u osnovici svojoj određen kulturnim navikama date sredine iako. ostala je nedovoljno poznata američkoj lingvistici. A. A. 1957. Lenneberg. Eric H. Moskovskog univ. zbomik V o p r o s y t e o r i i j a z y k a v s o v r e m e n u o j z a r u b e ž n o j l i n g v i s t i k e . London 1965. S tim u vezi ona poklanja dosta pažnje paralingvističkim studijama (v. izd. uostalom. A. to pozitivno saopštenje nikako nije moglo prodreti i on je po dužnosti optužio novinara za uvredu biskupa. glasila applause . Sebeok. godine (izđ. Značajnu delatnost razvija psiholingvistika u oblasti ispi­ tivanja mehanizma pamćenja i uopšte procesa učenja. Pregled postignutih rezultata na polju proučavanja psiholingvističkih problema daje R.1 1 8 Iznaći u čemu su sve psihološke prepreke sporazumevanju i u toojoj su meri uklonjive. Waies. U ovome prednjači težnja za uspostavljanjem teorije učenja stranih jezika: kako se uče jezici. Osgood i Thomas A. Cambridge Mass. 163— 190. 1966. 157 156 . Cambridge Mass. Sol Saporta) pod naslovom »Psycholinguistics. 1954— 1964«. J. Bibliografske napomene 360. A. L e o n t ’ e v i R. Moskva 1961. F r u m k i n a . A. 1954.1 1 7 Do sporazumevanja ne dolazi. i zbornik izdat u New Yorku 1965. u trenutku komunikativnog akta. V. Charles E. » P s i x o l i n g v i s t i k a « . izd. 359. red. pre svega proniknuti u osnovni tip društvenog kodeksa da bi se mogao pravilno pratiti proces sporazumevanja. Potrebno je. » P s i x o l in g v is ti k a i problema fu n k cio n a l’nyx edinic r e č i«. A Survey of Theory and Research Pro­ blema«. kao i mnoge druge njegove ideje. sem potmenutog zbornika. I u ovome poslu zaključci lingvista proveravaju se psihološkim testovima. S. § 74) ali i ova. F. Diebold u »A Survey of Psycholinguistic Research. tj. ni onda kada je. izd. Moskva 1968. L e o n t ’ e v . zbornik Psycholinguistics 'izd. to je jedan od važnijih zadataka psiho­ lingvistike. što obezbeđuje sigurniji uspeh uloženim naporima. ali do svesti čoveka. dakle. Moskva 1967. najefikasnije (uvek aktuelan problem imigranata odavno nagoni Amerikance da posvećuju ovoj 1 1 7 O relativnosti sporazume van ja govorio je još Humboldt (v. » M a t e r i a l y v t o r o g o s i m p o z i u m a p o p s i x o l i n g v i s t i k e « . L e o n t ’ e v . Od interesa mogu biti i zbornici: »New Directions in the Study of Language«. Psiholingvistika teži da pronikne i u individualne karak­ teristike ličnosti koje daju specifičnu boju saopštenju. tako da saopštenje ne prodire dovoljno dubofco> u čovečju svest. svaki put doživljuje i spe­ cifičnu stilizaciju u zavisnosti od psihičkih svojstava ličnosti koja komunicira. Bloamington — London 1965. izd. A N SSSR. A. 1 1 8 Psiholingvisti ilustruju to primerima kao što je poznata istorija sa aplauzom. a od novijih i takvi kao Chomisky ili Weinreich). Indiana Umiversity Publications in Anthropology and Linguistics. § 349). izd. M a t e r ia ly k kursam ja zykoznan i j a«. S. V. idejni svet čoveka zaposednut nečim bitno različitim od onoga o čemu se saopštava. izd. Moskva 1968. Smith i G. 358. Lyons i R.. L e o n t ’ e v . ono što u primitivnom seoskom ambijentu služi kao izliv simpatija može urbanizovanom čoveku po­ nekad izgledati kao grubost. L e o n t ’ e v i T.). »The Genesis of Language«. Sebeok. Program psiholingvistike je utvrđen u pomenutom zbor­ niku: »Psycholinguistios. izd. ed. Ch. od starijih npr. Bloomfield. Ljudi se u mnogim prilikama neće potpuno sporaizumeti ako su svoju psihološku ličnost izgradili na sasvim različitim obli­ cima kulture (izrazi koji u nekim jezicima ili društvenim sredinama znače stvarno odobravanje na drugim isu stranama samo> puka for­ mula učtivosti koja ne kazuje ništa. međutim.u vezi s komunikacij om. »O p s i x o li n g v i s t i k e . problematici najveću pažnju). Čitajući ga sledećeg dana i u mesnim novinama.

odlikuju se o d p o č e t k a (što je sasvim izuzetno) izrazitim interesovanjem za mogućnost primene logističkih (v. Njegova lingvistička orijentacija određe­ na je neposrednim uticajem danskih lingvista (Thomsena. Cambridge Mass. i on ih je kao takve i rešavao. § 366) izvršeno je sa ciljem »da se odrede osnovna nužna saznanja i da se uspostavi princip njihove primene na svaki mogući sistem predloga i uopšte reči«. teorije fizike i matematike. Knjiga Georgea Millera: »Language and Communication« (New York—Toronto—London 1951) može poslužiti kao dobar uvod u modeme psihološke studije jezika. § 390) procedura u osvetljavanju jezičkih fakata. Za današnje glosematičare on je nedovoljno izrazit strukturalista. u istoriji modeme lingvistike. krajem tridesetih godina ovoga veka u Ko­ penhagenu. su­ više pomirljiv prema tradicionalnoj lingvistici. Za njega su jezički problemi bili u suštini filozofski. Stoga i zaslužuju posebno mesto. 364. koji bezuspešno miri modemu logiku sa Aristotelovom. osobito zaslužnog za modemizovanje danske škole. KOPENHAŠKA ŠKOLA Počeci škole — Viggo Brtmdal 361. on se veoma zalagao za to da se kriteriji opo­ zicija. § 395). Ugled danske mo­ deme lingvistike je najviše njegova zasluga. Kant. izgrađeni u fonološkom proučavanju. Spinoza. Ocenjujući njegov rad iz perspektive sadašnjeg razvojnog trenutka lingvistike u svetu treba istaći kao veliku zaslugu i to što je bio jedan od prvih koji su pokušali da jezičkoj problematici priđu metodom simbolične logike (o prodoru metoda simbolične logike u današnju lingvistiku v. Filozofi mu zameraju da je idealista. Bergson i dr. usmerena ka sagleđanju načina na koje se. V. N aj­ m iliji B r 0ndalovi učitelj i nisu. pod zajedničkim termi­ nom. Nalazeći se po svojim naučnim koncepcijama negde na sre­ dini između filozofa i lingviste. Veoma je cenio Saussureove ideje. Jespersena. Leibniz. Škola je dobila svetski značaj u razvoju modeme lingvistike kada je 1939. ukoliko se odnosi na tu početnu fazu danskog strukturalizma. kroz jezička fakta. Pionirski rad Vigga Br0ndala1 1 9 na uvođenju strukturalnog metoda u lingvistiku započet je programsko^propagamdnim člankom »Linguistique structiurale« u prvom broju Acta linguistica (1930). 365. Njegovo ispiti­ vanje predloga npr. svi predstavnici ove škole. Kopenhaška škola je termin koji se u prvom redu odnosi na strukturalnu lingvistiku izgrađenu na idejama danskih naučnika Hjelmsleva i Br0ndala. A li ga svi priznaju za jednog od prvih pionira strukturalizma u lingvistici. Tu su.) i francuske škole (Meilleta i Grammonta). osnovanom 1934. Najviše je uticaja na njega imao danski filozof Harald H 0 ffding koji mu je otvorio volju za prouča­ vanjem teorije relativiteta i uopšte za orijentisanjem u pravcu filozofije. pod neposrednim naučnim vodstvom Br 0 ndala i Hjelmsleva. uključujući Hjelmsleva i Br0ndala. ali ne i po daljoj razradi teorije i metoda. i dela iz novije epohe navedena u § 92. I poznanstvo sa Trubeckim (1928. Tako se Brtindal formirao kao izrazit pred­ stavnik strukturalne. Glavna Br0ndalova naučna interesovanja bila su. međutim. logičko-filozofske lingvistike. Njegovi su radovi pisani u tome duhu. 119 B r 0ndal je bio naučnik velike kulture (poznavao je mnoge jezike. Br0ndal nije uspeo da potpuno za­ korači ni u jednu ni u drugu disciplinu.O zajedničkim temama lingvistike i psihologije pedesetih godi­ na našeg veka informiše knjiga Jahna Carrolla: »The Study of Lan­ guage«. 363. međutim. (izloženo u poznatoj knjizi »Theorie des prepositions«. v. Međutim. god. 1953.. počnu primenjivati i pri analizi morfoloških i semantičkih fenomena.) bilo je za njega od presudnog značaja: počeo se interesovati za fonologiju. Dalji njegovi radovi doprineli su prvenstveno produbljivanju teo­ rije o opozicijama. god. ima samo geografsku vrednost: Hjelmslev i Br0ndal slažu se po osnovnoj strukturalnoj koncepciji.). pokrenut časopis Acta linguistica sa jasnim podnaslovom: »Internacionalna revija struktu­ ralne lingvistike« (»Revue internationale de linguistique sfcructurale«). 158 159 . za istoriju nordijskih jezika i za skandinavsku toponimiju). Vodstvo škole je konačno ostalo do danas na Hjelmslevu. A li njegov rad na strukturalnoj teoriji nije još dobio definitivne oblike kada ga je presekla smrt. Kopenhaška škola ima svoje korene u »Kopenhaškom serklu lingvista«. bili lingvisti već filozofi (A ri­ stotel. Mnogi misle da termin. 362. bio je specijalista za romansku lingvistiku.. Pedersena i dr. manifestuju osnovne kategorije logike. U početku je izrazita figura škole bio originalni i sugestivni Viggo Brondaii (1887— 1942). za protekle dve decenije objavljeni mnogi interesantni radovi koji nisu doprineli samo ugledu kopenhaške lingvistike već i razvoju strukturalne lingvistike uopšte.

§ 161). nd »hvatania da za sporazumevanje nije bitno upotrebiti ljudski jezik (gluvonemi se sporazumevaju gestovima i mimdkom.) i godinu dana u Parizu gde se bliže upoznao sa shvatanjima A. Osim pomenurte Br0nđalove knjige »Theorie des prepositions« (francuski prevod prvobitnog danskog teksta koji je bio ob­ javljen 1940. '„" Hjelmslevljeva lingvistika se na Saussureovu izrazito naslanja samo u dva pravca.1 2 0 Taj odušev­ ljeni teoretičar zadivljuje svojim postojanim naporom u traženju novih puteva lingvističkoj misli.. 504— 507 (autor J. Čak i kad ne bi ostalo ništa konkretmroa"nj egovog teoretisanja. Svoju. Ovo je imalo i posleđica negativnih po njega: češće mu je zamerano da nije fconzekventan. Vendryesa (v. ne srne se napred. Polazeći. uvek iskreno spreman dal krene u potragu za novim oblicima naučnog rada. Mnogi.nepo­ srednu idejnu sabraću u predstavnicima logičkog empirizma: oni su se upravo interesovaii za izgrađivanje opšte teorije znakova komunikacije — semiokike (Hl Semiologije. baussure je prvi skrenuo pažnju na to da su glasovne jedinice znaci za sporazumevanje i da ih u toj svetlosrti treba proučavati. § 162) i J. I 160 161 . može biti isto tako saobraćajni signal ili što drugo čime se prenose informacije). moročki zvučalo Hiplmslp-vlip-vrt oduševljenje matematičkom »apstrakcijom« u goda?. 368. tj. naTogičkim principima zasnova­ nog sredstva naučne definicije (v.stvari. da se odriče danas onoga u šta je juče verovao. uislkraćujući svaku pažnju materijalnoj (fizičkoj. 369.1 2 1 Njime su se ljudi lako oduševljavali i lako ga se odricali Jedno je međutim neosporno: on je bio uvek svoj. Danas je njegova škola poznata najviše pod tim nazivam. alossa = jezik). 371. Hjelmslev je uopšte od najzaslužnijih za definisanje Saussurea kao> utemeljača lingvističkog strukturalizma. Inače. M eilleta (v. Copenhagen 1950) v. jasna i logična »kao algebra«.. ka takvoj naučnoj obradi jeziksHroja bi bila maksimalno pre­ cizna i naučna. Saiussure je upozoravao na psihološku vrednost kao apstraktnu jedinicu. ostaće ipak u sutrašnjici lingvistike im H jelm slev je bio učenik danskih profesora Holgera Pedersena (1867— 1953) i Kristiana Sanfelda (1873— 1942). poreći činjenica: Hjelmslev je prvi lingvista koji je uvideo i naglasio da u velike lingvističke poslove budućnosti spada i izgrađivanje »metajezika«. § 292 n.kojima-^-4tJddesetilL_gedma)_jezički fcnomCTl posmatra iiaporedo sa ostalim ImmunikativniTn (kao što silT'vojni. crveni — stoj. Hjelmslevljeve mam finp ideje su mnogo srodnije opštim idejama logičkog empirizma X X veka nego što su neposredno razvijanje Saussureovog lingvističkog učenja. i knjigu »Essais de linguisitique generale« (Copenhague 1943) u kojoj su sakupljene najznačajnije Br0ndalove studije i gde je priložena i iscrpna bibliografija njegovih radova. str.nama oko drugog svetskog rata.Bibliografske napomene 366. Morzeovi znaci. azbuka gluvonemih i si. međutim. Hjelmslev je celu svoju lingvistiku sveo upravo na teoriju o znaku za sporazumevanje (koji čak ne mora biti jezičke prirode. Naročito su na Hjelmsleva snažno uticali Camapovi radovi i oni u. § 386). To ga je povelo.nkn teoriju Hjelmslev je nazvao glosematikom (grč. Nije. Hjelmslevljevu lingvističku teoriju Nazivaju neososirjanstvom. Biografski podaci o Brondalu dati su u Portraits of Lđnguists II.zi. Critical Survey o f 'I t s Fundamental Concepts« (v. zbog takvog insistiranja. 1 2 1 Faktografsku kritiku sa pedantnim lovom na H jelm slevljeve n eđoslednosti dala je Berta Siertsema u svojoj disertaciji: »A Study of Glossematics. ali se nije ustručavo da prizna poraz i odmah pohrli za novom stazom.je. želežnički i saobraćajni signali. Hjelmslev je od početka težio ka »logičnoj gramatici«. dakle u sklopu opšte semiotike. § 388).pravo u susret matematičkom metodu analize. ii Hjelmslevljeva glosematika 367. do njega neslućenih hori­ zonata koje bi trebalo osvojiti. izvedeno od grčkog izraza semeion — znak).). Holt). Liouis Hjelmslev (1899— 1965) svakako spada u najinte­ resantnije figure lingvistike sredinom X X veka. i kasnije studije u kojima se razrađuje primana matematičkih metoda u jezičkoj analizi (v. P roveo je godinu dana u Cehoslovačkoj (1923— 1924) slušajući predavanja poznatog lingviste J o sefa Zubatog (v. uvek bio srećne ruke — udarao je često i stranputicom. 370. itd. Ne može se npr.) Hjelmslev je našao. -u. svetlosni signal »govori«: zeleni — put je slobodan. i da se stoga u njegovoj teoriji mogu naći suprotna tvrđenja i nedoreče­ nosti. Nijedna škola nije toliko uporno insistirala na svojim ne­ posrednim korenima u Saussureu kao Hjelmslevljeva. § 396). časno mesto njemu kao vizionaru novih. Radeći na masonskom prevođenju predstavnici jezičkih disci­ plina danas sve više uviđaju kolikor ie. Hlasu'vnujj strani jezika.

Sadržinu po sebi. Pri ispitivanjima na području samoga izraza Hjelmsiev. ustanova za suđenje). Forme se mogu izdvojiti od supstance i posebno studirati. ne odgovara po­ sebno ni jednom od gramatičkih pojmova o kojima je reč (niti je o znak inatrumentalnog značenja. § 468).Predmet glosematike je sistematsko poiređeinje struktura postojećih jezika sa osnovnim strukturama svih. Izraz — to je svako sredstvo pomoću kojega se saopštava o sadržini. onda je u pitanju polisemija. Već se odavno nauka trudi da precizno definiše razliku između pojava homonimije i polisemije. tj. glosematičar treba da uzme u obzir zbog toga što o d n o s između supstance sadržine i forme sadržine uslovljava konkretan izražTPoznato je da u nekim afričkim jezicima postoje 'dve posebne reći — jedna za belu. Hjelmslevljeva lingvistika.om gramatičke kategorije)! 375. odgovaraju. Posao lingviste-glosematičara upravo i jeste — studiranje forme izraza u odnosu na formu. nemajući pri tom potrebu za apstrahovanjem opšteg predstavnika ove životinjske vrste). Niko nije osporavao teorijsku opravdanost Hjelmsievljevog izdvajanja sadržine od izraza. recimo. 376. forme od isupstance u naučnoj analizi. U procesu sparazumevania kod sadržine treba razlikovati dve posebne pojave: supstancu i formu. m* 163 . poimamo životnu realnost olco nas. Rad na mašdnskom prevođenju. ali reč za opšteg predstavnika određene životinjske vrste (koja bi 162 odgovarala našem krava) ne postoji. u pitanju je jedna reč sa dva žnačenja (isp. kad se radi o imeni­ cama muškog roda tipa jelen. poimamo jezički znak u procesu sporazumevanja. niti obratno. posuda. pokazuje danas da lingvista. međutim. ova dva znaka određuje ove dve već samo kao c e 1 i n a ----.' Supstanccj sadržine podrazumeva životnu realnost po seb^ (pred­ mete. ispunjen. pridev pun sa značenjima: 1. 373. semiotičkih sistema. činjenicom da oni. zapažaju više od Namaca? U srpskohrvatskam jeziku npr. angažovan oko toga rada. o realnosti. Supstaricd izraza — to je fizička. tj. ne može ni u kom slučaju da mimoiđe u celini ovu komplikovanu problematiku. liuide -f. samostalno uzet. Ali su mnogi sumnjali u to da li je odgovarati na pitanja slična gornjima uopšte posao lingvistike. u ovom slučaju pridaju po­ sebnu važnost razlikovanju bele od crne krave. ako jedna Ista reč obuhvata dve sadržine među ikojima ima odnosa. u srpskolirvatskom: sud = 1. niti m znači jedninu. ' izraz i sadržinarSTC "đve osnovne kategorije bez kojih nema sporazrumevanja. svih (i nejezičkih) sredstava pomoću kojih se ostvaruje komu­ nikacija. sadržine. onda je u pitanju Immonimija. I kod izraza treba. jezik. činjenicu đa j e d n o j riri mni rlrm j rr-či hlau n fjfrn ru arapi d v e ruske reci g q^ 1 u b o j i s i n i j ? Zar Rusi u ovom slučaju. Rezultati ovako zamišljenog lingvističkog ispitivanja postaju i u drugom smislu takođe praktični: pomažu izgrađivanju »metajezika« za mašinsko prevođenje.sav svet koti nas okružuje). Hjelmslevljeva analiza je najzad omogućila ovakvu preciznost: ako jedna ista reč obuhvata dve sadržine među korjiim a nerma nikakvog odnosa. tj. gledajući isto što i Netnci. zapostavlja supstancu. za razlikovanje d v a j u gramatičkih pojmova — značenja instrumentala i značenja jednine. glosematičari sebe nazivaju često i formalistima. u stvari. 2. iz ubeđenja. Odnas— saidržine i izraza je mnogo komplekisniji nego što na prvi pogled izgledaj ističe Hjelmalevr Kaiko objctsnrttT'rećSno. tj. ali nijedan od njih. Forma qadržine označava nasu psihičku tp redstavu supstance sadažiner-tjrtk^ko mi primamo. debeo). ima izrazito pragmatičan karakter: da pomogne izgrađivanju opšte teorije znakova za sporazumevanje — semiologije. Te osnovne strukture su utvrđene logičkom analizom koja se sprovodi matematičkim metodom. 2. Forma izraza — to je psihička iprecfetava a m pstance izraza. tj. dakle. takođe raz­ likovati iste dve pojave: supstancu i formu. Po Hjelmslevljevom mišljenju najhitnije je uvek istraži­ vati o d n o s e . Sađržina — to je sama životna realnost o kojoj se saopštava. Za lingvistu je izraz. Jedna od najznačajnijih Hjelmslevljevih tekovina jeste uvođenje sJedećih novih distinkcija u jezičku nauku: razlikovanje izraza od sadržim i forme od supstance. onog Sistema formula u koji se prebacuje ljudski jezik pri prevođenju u mašini (v. 374. /. Uzimajući u ovom smislu termin forma. d v a jezička znaka — o i m (nasta­ vak -om).a razliku od vecme druigih naroda. Hjelmsievljeve distinkcije imaju neospornu vrednost u teoriji leksikografije. 372. druga za omu kravu. glasovna strana jezika. Ovo treba objašnjavati speci­ fičnim odnosom forme aadržinc—prumq fnipafcmri kod ffnivnirniV i predstavnika odgovarajućeg afričkog jezika (tj. kako Tcajpirimamo. 377. u toj jednoj reci treba videti dve (isp. tj.

).. Sivi pokazaće poređenje njihove uloge u 'određivanju smisla istoga konteksta: čovek vidi psa / čovek gleda psa / čovek voli psa / čovek ■ivi psa (prve tri kombinacije su mogućne. pa opet.. sintagmatika . tj.m a glosematičari nazivaju/ormama. recimo. PaTlnače. van ježloke problematike. ni morfo­ logiju. Ovakva osnovna teorijska koncepcija je uslovila vrlio spe­ cifičan smer lingvističkog interesovanja svih predstavnika glose­ matike. napominje on — koliko se francuski jezik u glasovnom pogledu izmemio' tokom vekova. ovo sa Saussureovim izdvajanjem sintagmatskih odnosa (»rappnrtB syntagmatiques«) od asocijativnih (»rapports associatifs«): prvi su za Saussurea neposredni odnosi jezičkih znakova u kontekstu. iz generacije u generaciju — a Hjelmsiev traga za »ultimnim invarijantama«. U svojoj naučnoj obradi jezika oni se služe apstrakcijama. A etos du Quatrieme Congres International de Linguistes (1936). 383. konkretnih jezičkih fakata).—. ono bez čega nikad ne može biti sporazumevanja. Time se postiže maksimalna jasnost u pogledu onoga što je bitno za jezičku strukturu. 381. Izmenjene su koirikretne glasovne vrednosti. sa konkretnim glasovima. Čak se i prvobitno' ime ulice zameni novim. Za njih je ovakvo opredeljivanje bespredmetno. dakle.građeni po istome kalupu (povezivati npr. na osnovu njegovog^mesta u sistemu. nije ni sinhronična ni dijahnonična (v. Ali i pored svega toga. znanih zgrada izniknu nama nepoznate. 3).je u 'opreč­ nosti sa njihovom osnovnom teorijskom proklamacijom o isključi­ vom zadržavanju na formi. uoipšfe . Oni su potpuno ravnodušni prema klasičnoj dilemi ostalih lingvista: da li se opredeliti za sinhronično ili dijahronično pro­ učavanje jezika. § 260).. uslovno obeiežiti sa A. 379. ni semantiku. 1 2 2 Up. a to je uvek odlučujuće za naše prepoznavanje pojava. dokle god postoji kon­ kretna jezička struktura.. Njihova lingvistika. nove. u svesti oblik izvući sa izvlačiti ili izvaditi i si. Ona ozn5~čavaT totalni zbir mogućnosti kombinacija datog jezičkog^ znaka sa ’ drugim jezičkim znacima.n a n jih o v n(i|>osredan o d n o s 'u g o v o r n o m la n cu . svaku konkretnu jezičku jedinicu identifikuju uslovnim simbo­ lima (svaki se vokal može npr. Jedinice svog apstraktnog jezičkoj si. CopenIiiij?uo 1938. ona je još uvek za nas ista ulica koju u svako doba lako pronalazimo.nnimamo ulogu jednog jezičkog zriakaT"prvenstveno na osnovu njegovog o d n o s a premar"đirugim jezičkim znacima. prisutni u sadašnjosti kao što su bili u prošlosti i kao što će biti u budućnosti. po opštaj oceni.. 380. dok četvrta nije). probleme kao što su sintaksička determinacija ili kongruencija). . Njeno m e s t o u spletu drugih ulica u gradu ostalo je isto. str.. poj'Sve za nas imaju pravu vrednost tek kad odredimo njihov odnos prema drugim.. a drugi ■o tiču povezivanja asocijacijom jednog jezičkog znaka sa drugima koji trn 1 /. Eto. n. Bomibardovanje uništi sve kuće.Supstanca je po njegovom mišljenju varijabilna pojava — gla­ sovna strana jezika zbilja se konstantno menja. tj. Glosematičari ne obrađuju posebno ni fooologiju. srodnim fenomenima. recimo. Paradigmatika se odnosi-Jia isp itiv a n je m eđ u sob n og odn osa i e zlčk ih je d in ica u ćelom je z ičk o m sistem u. 378. Baviti se time značilo bi nemi­ novno imati posla i sa supstancom (tj. pri čemu se dobij a obaveštenje o tome koji su sve znaci međusobno srodni a koji nisu.122 P arad igm atski i sin tagm atm. One koje se tiču njegovog razlikovanja paradigmatike od skitagmatike spadaju danas u naročito zapažene i široko prihvaćene tekovine lingvističke teorije. odnos između srpskohrvatskiih glagolskih oblika vidi. ali odnosi među njima o istaili s t ? Ti dalje a istom smislu tipični za orio što podrazumevaino pod pojmom francuskog.P . stoga.. Neizbežna praktična primena komutacije je. neizmemljivo. rečima. svaka rečenica sa F i si.). da poznatu nam ulicu u rod­ nome gradu godine sasvim pramene. ni sintaksu. Kakve su konkretne mogućnosti kombinacTfe~do'/najž se konnufačiiom: sistematskim postavljanjem svakog j ezičkog znaka u neki kontekst's tim da se pokaže koji znak može u njemu stojati a koji ne. Ispitujući strukturu jezičkih odnosa Hjelmsiev je došao do različitih teorijskih opservacija vrednih pažnje. između ostalog. najslabija tačfca glosematičarske teorije. ona je nezainteresovana za faktor vreme.wn paradigmatski odnosi u nameri »da izbegne psihologiziranje« (v. francuski jezik. to je po svojoj osnovnoj strukturi još uvek ista. voli. za onim što je krajnje stabilno. 382. jezika. Jezik je za njih (kako je to najkraće de~ finisao njihov sabrat po ovoj koncepciji.. sovjetski lingvist Satumjan) »imanentna (— unutrašnja. Forma je takođe apstraktna količina.strukturu jednog konkretnog jezika oni opisuju tako služeći se simbolima. •svaki odnos sa R. rečenicama). Ovo. gleda. Primena ovakvih apstrakcija u metodološkoj proceduri pri tom ne znači ograđivanje od problema­ tike koja se tiče vrlo konkretnih lingvističkih pojava (sam Hjelmsiev je obrađivao'.smatranju supstance (tj. Kakav je. a to su odnosi među jezičkim znacima. 140. Mi. Hjelmsiev objašnjava da je izvršio termino­ l o š k u korekciju zam enjujući Saussureov izraz asocijativni odnosi izra/. 165 . Oni traže ono što je osnovno u jezičkoj strukturi. Dogodi se npr... svaki kon164 sonant sa C. Primenom komutacije glosematičari nužno pristupaju po. tj.^t..— . suštinska) pojava nedostupna čulnom iskustvu«. na mestu sitarih. Celu .

lingvistički stav S. 264—389). ruski prevod istog u zborniku N o v o e v l i n g v i s t i k e . naprotiv. u mnogo slučajeva trebalo tek zasnivati. 1!3 Ovaj termin. već odnos između njih. Ovo je donelo nezgodan raskorak u stvaranju termino­ logije za opšte teorijske tekovine modeme lingvistike. I još jedan krupan nedostatak. da ono odiffivara ranome što -pripadnici ielske škole nazivaju traženje ne­ posrednih kon§iituenata (v.1 2 3 ne uvek strećne ruke u primeni svojih logičkih kombinacija sa područja teorije na kon­ kretni jezički materijal (što je odmah od kritike dočekivano sa ogor­ čenim povikama). godinom daje B. nju je međutim. jelska škola naziva teh­ nikom supstitucije ono što odgovara. da Hjelmslevljeva distinkcija intenzivne od ekstenzivne ka­ tegorije odgovara pojavi koja se u Jakobsonovoj terminologiji ozna­ čava kao opozicija obeleženog prema neobeleženom (v. Jer —■ šta bi drugo smeoi biti zadatak lingviste nego obrađivati l i n g v i s t i č k i fenomen? A lingvi­ stički fenomen ne podrazumeva ni glasovnu ni značenjsku stranu jezika. 19. i naročito. prestali biti neka vrsta egzotike na polju lingvističkog strukturalizma. Najviše se u ovom po­ gledu može Hjelmslevu zaimeniti nedovoljno obaziranje na već po­ stojeću terminologiju koja nije uvek bila nepodesna.1 2 4 Bibliografske napomene 386. Hjelmslevljevi opšti pogledi na strukturalizam izloženi su u studiji » M e t o d s t r u k t u r n o g o a n a l i z a v l i n g v i s t i k e « . I n s t i t u t s l a v j a n o v e d e n i j a . na danskom (L. pogrešno u početku protumačen od strane neoba- vcštenih o njegovoj konkretnoj vrednosti u ovom slučaju. Mamoir 7. M o s k v a 1958). AN SSSR. in Anthropology and Linguistics). Critical Survey of Its Fundamental Concapts«. u konkretnom slučaju. Glosematička teorija je prvi put objavljena u celini 1943. Hjelmsiev. priložen spisak glosamatičkih termina sa objašnje­ njima).. individualna realizacija. 390—436).« objavljen je u zborniku N o v o e v l i n g v i s t i k e (Moskva 1960. 384.ski odnosi su međusobno povezani. potrebnog kontakta među glavnim školama (v. K. § 336). a šta. nedostajalo je u prvim godinama struk­ turalizma u lingvistici. Engleska verzija je naročito doprinela popularizaciji Hjelmslevljevih ideja (na kraju knjige je. Publ. Glosematika je krajem pedesetih godina bila naročito popularna kod sovjetkih strukturalista. Neophodno je bilo uzeti u pomoć adekvatnu terminologiju. Hjelmsiev je pre svega epistemološki (= sa pozicija epistemologije. matematičkog metoda u lingvistici naših dana donelo je zbliženje sviju strukturalističkih škola (v. glosematičari.. Uldail u »Outline of Glossematics« (Copenhagen 1957. teorije saznanja) prilazio đefinisanju pojava. Šaumjana izložen u »Strukturnaja lin g vis tika kak im m an en tn aja teor l j u j a z y k a « (i z d. od početka izrazito logističke. pored ostalog. 167 . Taj se odnos u svakom konkretnom jeziku individualno ostvaruje. Novi pojmovi su čekali na svoje nazive (v. Utvrđivanjem odnosa paradigmatskom sintagmatskih primanom komutacije đoznaće se ono najhitnije o lingvističkom fenomenu: šta je u njemu opšte. su tek poslednjih godina. po terminologiji glosematičara. § 239). recimo. Hjelmslevljeva glosematika samo je varan otklik opštih prilika u tome po­ gledu: novajlija u glosematičarskoj teoriji mora na svakom koraku da zastane zbog terminologije. »Prolegomena to a Theory of I<anguage« (Suppl. odbijao je mnoge od glosematičkih studija. Predstavnici jalske škole su među prvima uočili da nerazumevanje sa glosamatičarima proističe više iz ne­ dostatka uzajamnog kontakta u razmenjivanju ideja i iskustava nego zbog razlika u osnovnim teorijskim koncepcijama (v. § 232). O glosematičkoj teoriji govori (pod očiglednom inspiracijom samoga Hjelmsleva) i H. Opšte priznavanje i prihvatanje vrednosti. vrata u nove vidike se lako sama otključavaju. komutaciji itd. što implicira napor ka ostvarenju maksimalne preciznosti u izrazu. »Omkring sprogteoriens grundlceggelse«) a na engleskom 1953: L. 166 Izvikani zibog apstrakcije i formalizma. Siertsema u pomenutoj knjizi »A Study of Glossernatics. Teorijske koncepcije glosematičara. I. Inđiana Univ. što se utvrđuje pramenom ko­ mutacije. Iscrpan spisak Hjelmsflievljevih radova zaključno sa 1954. § 235). Hjelmsiev. Ali kad se strpljivom studijom savlada početna terminološka azbuka moderne lingvistike. to IJAL vol. Dosta vre­ mena treba početniku u lingvističkim studijama da pronikne u to. 385. § 288). §§ 232 i 236). ni Taj uticaj ilustruje npr. Oduševljeni sadrug modernih logičara. i njegove kao i drugih strukturalnih škola: nedostaje. da isita. naročito u prvim fazama razvoja strukturalne lingvistike. Ruski prevod »Prolegomena. u doba procvata rada na mašinsfcom prevođenju. izdvajale su njihov rad od rada ostalih strukturalnih škola. The Hague J055. Jedina od opštih karakteristika X X veka je poplava novih termina. Otkriti tu njihovu vezu komutacijom jeste upravo glavni posao lingvisitičke analize.

Bulletin de la Soeiete de Linguistique de Pariš 42. U pominjanoj publikaciji (v. b ili c — poznata). Lingua II. nalazi se prikaz glosematike R. lingvistika III. maksimalno logičnog jezika naučne definicije. »Glossematics and Logistics«. Hj. još i: Andre Martinet. »Au sujet des Fondements de la theorie linguistique de Louis Hjelmslev«. 64. I/heritage de Hjelmslev au Danemark« u kojem su objavljeni oda­ brani članci Hjelmsievljevih učenika i privrženika (pored ostalog i veoma informativan članak Hanisa Christiana Sorensena. 168 169 . 2—3. ovako:1 2 6 1. »La catagorie des cas. V. Etude de grammaire generale« (I: Acta Jutlandica Vn. 5— 11).1 2 5 apstraktnog. 1. Moskva 1960. V) povodom Hjelmslevljeve pedeseto­ godišnjice (1949) pod naslovom »Recherches structurales«. 128— 164. 95—109. Usavršavanju metodološke proce­ dure doprineli su. Acta linguistica 5. »Les glossematistes danois et leurs methodes«. LOGIČKI SIMBOLIZAM U LINGVISTICI LOGISTIKA 387. 1945/49.Acta linguistica VI. V. Acta linguistica VI. 1. 2. § 137 n) Suvremena lingvistika (skripta) II. Matematičko-logička saradnja svela se u prvom redu na i/nalaženje metajezika. fasc. 17— 30. u logičnom razmišljanju. »Ftandements epistemologiques de la glossematique«. New York 1937. Uppsala 1959. 1935. »Danish Linguistic Activity 1940— 1948«. logike. »The Techmique of Limguistic Description«. Katičića (str. 1950. Ungeheuer. 2. olakšao proces analize (matematika već u dečje zadatke uvodi simbole: sa x se identifikuje nepoznata cifra. G. 48—71). 437— 462). »Glossematics«. 1 2 5 Metajezik pojedinci nazivaju i algebrom. zbornik N o v o e v l i n ­ g v i s t i k e . 1946. u Parizu. Hamimerich. 1— 14. »The Logical Hyntax of Language«. L. U simbolič­ nom prikazivanju modeme logike gramatička analiza metodom supstitucije (v. i predstav­ nici modeme filozofije — logičari. Od revolucionarnog značaja za razvoj nauke X X veka bilo je uvođenje apstraktnog metoda (simboličkog prikazivanja) u na­ učnu analizu. Matematika i logika su se saglasile u tome da bi naučnim operacijama najbolje odgovarao komunikativni sistem sazdan od apstraktnih jedinica (simbola) u organizaciji koja obezbeđuje maksimalnu egzaktnost saopštenja. 1937). Henndmg Spang-Hanssen. 57—67. pored predstavnika egzaktnih nauka. » G l o s s e m a t i k a i l i n g v i s t i k a « . isti autor prikazao je i shvatanje glosematičara Uldalla u Suvr. a zamenljivost se logički dokazuje bilo kojom od sledećih dveju formulacija — a) A i B su u L međusobno zaimenljivi ako1 su XAY i XBY rečenice u L. § 332) izgledala bi npr. Eli Fischer-J0rgenjsen. 1. 7— 282. Borgstrom. sa a. Simbol je uslovan znak pomoću kojeg se identifikuju real­ ne pojave zato da bi se. 1963. 1949. Acta Philoiogica Scainđinavica 21. 1— 21. na str. L. Prihvatanjem ovakvog metoda matematika i fizika su doživele nezapamćen uspon. objavljen je zbor­ nik radova (priredio Knud Togeby) pod naslovom »La glossematique. str. Hjelm­ slev. 169. A. Carnap. TCLC VI. m Ovo je u duhu Carnapovog izlaganja: R. Godine 1967. V. Carl. Copenhagen 1950/51. u ediciji Langages 6. do 82). 10—43 (ruski prevod u zborniku N o v o e v l i n g v i s t i k e . i po­ znatu studiju Knuda Togebyja: »Structure immanente de la langue francaise«. Z v e g i n c e v . »Logischer Positivismus und modeme Linguistik (Glossematik)«. 215—243. II: Acta Jutlandica IX. 1964 (str. Ljudski jezik ne može biti jezik nauke pošto je lišen apsolutne logičnosti. Neka je L jezik koji ispitujemo. Svend Johansen. 389. Prva praktična demonstracija njegovog metoda data je u (delti: L. neka su X i Y dva bilo kakva znaka istoga jezika L. 388. Trends. 1950. Rad škole je najbolje ilustrovan prilozima objavljenim u jubilar­ nom zborniku (TCLC vol. A i B će pripadati istoj gramatičkoj kategoriji ako su među­ sobno zamenljivi u istom gramatičkom kontekstu. 1. neka siu A i B dva konkret­ na znaka čiji nas odnos interesuje.

ili. Njegovo drugo delo »Philosophical Investigations« (O xford 1953). semantike i sintakse) za koja je i lingvistika neposredno zainteresovana. Logističari zastupaju tezu da se matematika svodi u stvari na logiku i da stoga sva dosadašnja metodološka. Hilbert. Wittgenstein (1889— 1954). u X X veku poklonjena je uopšte intenzivna naučna 1 2 7 M atematički termin. Russella) u kojem se. najviše R. pored ostalog. k oje je tek posthumno doprlo do javnosti i steklo širi publicitet. Delo IV.1 3 2 is° Filozofska škola osnovana u Beču 1924. Tako.je nastala. 128 Tu je tezu čvrsto zastupao. 305. Zastupala. Razradi i popularizovanju novoga metoda đoprineo je dosta I filozof E. a forma kroz koju se taj odnos najneposrađnije ispoljava jeste — ljudski jezik. Za lingvistiku je novi metod dobio pra­ vu vrednost tek onda kada su njime ovladali jezička stručnjaci. redu predstavnici bečkog serkla logi­ čara1 3 0 (poznati i pod nazivam logičkih pozitivista. Cambridge 1925). i obratno. 393. traži objašnjenje upadljivoj razlici između filozofije koja se razvijala u K in i i one koju zastupaju predstavnici kulture sazdane na bazi indoevropskih jezika. § 376) i si. govori i o logičkim struk­ turama jezika uzetog in abstracto. s jedne strane. 1 3 1 O vom krugu pripadao je L. uostalom. kako tu suštinu precizno definisati.2 Ostajući uvek pretežno u svojim specifičnim kolosecima razmiš­ ljanja. kakva bi bila priroda u logičkom pogledu savršenog jezika. onda funkcioniše i XBY. Primena simbola u naučnoj analizi uopšte je toliko uzela maha da sadašnju fazu razvoja nauke mnogi nazivaju erom algoritama. metamatematika (prvenstve­ no u razradi nemačkog matematičara Hilberta) a s druge metalogika (u razradi poljske škole logičara — najviše Ajđukiewicza. Peano> i đr. i drugi stimulativni motivi.1 8 1 Logički empiristi su. 391. Ispitivanje ljudskog jezika metajezikom naziva se radom na logističkoj gramatici. i sam Russell) o tome da su razlike u osnovnim oblicima filozofije neposredno usOovljene bitnim razlikama u organizaciji datih jezika koji saopštavaju filozofsku ideju. Odavno filozofiju zanimaju pitanja: šta je suština jezika.b) A i B s u u L međusobno zamanljivi alko gde god XAY funikcioniše kao rečenica L. Mihaila Đurića: »Vitgenštajnova logička analiza jezika«.1 2 9 Najzad. Pre svega sama činjenica da se po uveranju mnogih modema filo­ zofija svodi prvenstveno na naučnu logiku koja se oslanja na stu­ diranje komunikativnog fenomena. Rad na iznalaženju metajezika samo' je jače stimulirao ovo vajikadašnje interesovanje: radi efikasnog organizovanja maksi­ malno logične strukture jezika nauke. 1891).1 2 8 Počelo se isticati da su pojedini matema­ tičari u svojim radovima dali sjajne obrasce modernog logičkog metoda (Frege. Zatim dosta rasprostranjeno mišljenje (zastupa ga. danas naj­ češće. koji je udario temelje primeni apstraktnog metoda u sintaksi. Konačna fuzija initeresovanja i na­ pora izvršena je priznavanjem zajedničkog cilja — iznalaženja metajezika. blizak logičkim empiristima prvenstveno' po svojim anteresovanjima za jezik. Beograd 1958. Za usmeravanje logistike na proučavanje lingvističkih pojava zaslužni su u prvom. 1 2 9 Na toj se strani npr. iskustva obeju disciplina treba spojiti. Logističari iz redova filozofa pristupili isu jezičkom ispiti­ vanju pre svega polazeći od svojih filozofskih interesovanja (nji­ hova prva važnija teorijska otkrića vezana za primenu novog. Naj­ jači centri logistike su danas u SAD. Carnap (rođ.1 2 7 390. pa je stoga imalo odjeka i u lingvističkim kru­ govima. Logistička gramatika se danas ishvata kao posebna naučna disciplina. Reichenbach (1891— 1953). Ubrzo se interesovanje logističara počelo. U samom početku rad matematičara i logičara u traženju metajezika nije bio sasvim koordiniran: i jedni i drugi radili su nezavisno na primeni apstraktnog metoda u okvirima svoje disci­ pline. princip njihovog organizovanja. logičkih empirista). 392. označava izračunavanje pom oću simbola. Tek se u daljoj fazi svoga rada logističari počinju zanimati poja­ vama kao što su jezički znaci. sv. i si. lo­ gičkog metoda na ljudski jezik tiču se njihovih napora da reše jedan od osnovnih. filozofi ne postavljaju redovno za cilj svog naučnog istraživanja 170 171 . gotovo večitih problema filozofije: šta je istina). 1. Postoje. Lukaisiervvicza i Tarskog). polisemija (v. Cassirer (1874— 1945). 1. pored drugih. U toj fazi razvoja logistike počinje lingvistika da aktivno prati njena ostvarenja presađujući pozitivna iskustva u svoju metodološku praksu. sem toga. kako se ostvaruje fenomen sporazumevanja. pored ostalih. pored ostalog. Lešniev/skog.). To je ujedno' označilo1osnivanje nove discipline — logistike. 394. i Bertranđ Russell. pažnja problemu odnosa čoveka i kulture (v. bilo je neminovno zagledati pobliže u strukturu dosada najsavršenijeg komunikativnog sredstva — ljudskog jezika. Zainteresovani će naći korisne podatke u studiji dr. autor po­ znatog dela »Tractatus Logico-Philosophicus« (London 1922. sino­ nimi. Time su zašli u ona naučna područja (semiotike. i H. s predgo­ vorom B. § 343). 274—291. zadužili nauku u celimi svojim radovima na uspostavljanju metoda simbo­ ličkog prikazivanja. je ­ dan od n ajvećih logičara naših dana (u klasičnom delu k oje je Russell objavio u koautorstvu sa W hiteheadom: »Principia Mathematica«. tretira i neke problem e interesantne za prouča­ vanje konkretnih jezika. neposredno usmeravati na problem ljudskog jezika. shvatanje da u centar pažnje moderne filozofije treba staviti logička ispitivanja.

A. 137— 167 (ruski prevod ovog rada oibjavljen u K i b e r n e t i č e s k i j s b o r n i k 5. New Yoirk 1037). »Formal Properties of Grammars« (str. H. Reichenbach u svojoj knjizi »Elements of Symbolic Logic« (VI izdanje New York 1960) daje različite teorijske napomene o je*ziku uopšte. 1901). I. semiotike. većinom indoevropskih jezika. ali nesistematski. Tu će se naći i pregled rezultata rada na logističkoj gramatici (posebno na str. N. 1962. »Syntactic Structures«.M Još 1690. »Finitary Models of Language Users« (str. A. of Natural Languages« (str. da izd voji zadnju.). 24— 28. Chomsky. Term in i ideju o novoj disciplini izneo je Martin Joos u svojoj studiji: »Sem ology a Linguistic Theory o f Meaning«.cyclopedia of Unified Science. 1 8 7 peirce je pošao od uverenja da logička ispitivanja treba pre svega URmeriti na proučavanje komunikativnog znaka jer je to sredstvo po­ moću kojeg se postiže ono najvažnije: saopštavanje ideja o spoljnjem 173 172 . »On Certadn Foirmal Pro^ perties of Grammars«. i L. 1964. god. . Među lingvistima je doista popularna i njegova knjiga »Essentials of Symbolic Logic«. počevši od radova ame­ ričkog logičara Ch. Prvi veliki semiotičar među lingvistima bio je F. Chomsky and G. 1954 (engle­ ski prevod objavljen 1953). International En. Methodology and Philosophy of Science (= Proceedings of the 1960 International Congress. Semiotdčki fenomen je dospeo u centar pažnje filozofa još mnogo ranije. of Chicago Press 1939.Bibliografske napomene 396. Wien 1934 (šire je poznato izdanje na engleskom: »The Logical Syntax of Language«. Moskva 1965. 1942. 398. John Locke. i danas je aktuelna u nauci o jeziku. Peircea (1839— 1914). Nebeski. za lingvistu sasvim utopistički program sa­ stavljanje gramatike-udžbenika na principima čiste logike dotle se po­ jedini logističari ozbiljno bave takvom idejom (v.1 3 7 Konačne okvire novoj nauci dao je Ch. bez produbljivanja. pisani prvenstveno za lingvističku publiku: »The Logical Structure of Linguistic Theory«. 229— 290). 270— 311). F. § 332) u kontekstu. V. II izd. Chomsky and G. U tom (filozofskom) smislu semioitdka se razvila takom X X veka kao nova naučna grana čije okvire priznaju u ovom trenutku i mnogi lingvisti (pre svega glosematičari — v. Reichenbach. logičnu organizaciju jezičkog fenomena). ruski pre­ vod objavljen u M a t e m a t i č e s k a j a l o g i k a i e e p r i m e n e n i j a . 1956. New York 1952. F. grčkog i latinskog izvede semiotičku stratifikaciju (= raslojava­ nje) ljudskog jezika (tj. str. de Saussure:1 8 5 njegova jezička teorija velikim je delom zasnovana na ispi­ tivanju prirode jezičkog znaka. »Elements o f Symbolic Logic«. SIL 13. takođe Amerikanac. New Y ork 1948. vol. of Mathe­ matical Linguistics 1. Najviše je vredan p o mena originalni pokušaj Nemca Wegenera (još 1885) da na osnovu n emačkog. ističe da je logika samo ogranak šire discipline. Filozofi semiotičkim studijama obuhvataju sve komu­ nikativne signale. § 370). D. Miller. § 376) sa metodološkim rešenjima koja se oslanjaju na supstituciju (v. »Introđuotion to Semantics«. Luce. 399. Millar. »On a Formal Gramimar«. 8 342). 251— 354). »Foundations of Lo-gic and Mathematics«. klasifikujući naučne oblasti. U zborniku pod naslovom Handbook of Mathematical Psychology 2 (iz. Galanter. Semiotika ili semiologijam je nauka o znacima za spo­ razumevanje. W. 53— 70.d. Morris (rod. Logic. 419—491). SEMIOTIKA (SEMIOLOGIJ A) 397. Stanford 1962. The Prague Bulletin. New York 1963) objavljeni su sledeći značajni radovi: N. »Explanatory Models dn Linguistics«. Univ. No 3. Dok je npr.1 3 6 Ali fundiranje modernih semiotičkih studija iz­ vršeno je tek u prvoj polovini X X veka. str. Ziffa: »Semantic Analysis« (Ithaca 1960) jedan je od novijih a veoma zapaženih radova u kojima se izlaže princip primene logičke analize na jezik. recim o H. 133 Term in je grčkog porekla: semiotike. »Meaning and Necessity«. 323— 418). Chicago 1947 (prošireno izdanje 1956. Knjiga P. Cambridge Mass. 1958. 245— 272). V. koju je on stavio na dnevni red lingvističkih interesovanja. semologu) koja se češće pom inje među pojedinim američkim lingvistima kao nova lingvi­ stička disciplina nastala u duhu principa antropološke lingvistike (v. 1 3 4 S ovim ne treba mešati semologiju (engl. 255 et passim). N. bazičnu. 1959. »Introduction to the Formal Analysis poslove k oji bi bili prihvatljivi i za prvenstveno lingvistički orijentisanog naučnika. ’s-Gravenhage 1957. Jezičkim stručnjacima se naročito preporučuju radovi Noama Chomskog. inače Carnapove radove: »Die logische Symtax der Sprache«. Cambridge Mass. Ova nova problematika. Bush. S. 1 3 6 i pre Saussurea se razm išljalo o komunikativnoj funkciji jezičkih elemenata. Information and Control 2. Za prvi kontakt sa metodom simboličke logike preporučuje se studija Emesta Cassirera: »Philosophie der Symbolischen Formen« I (podnaslov »Die Sprache«) Berlin 1923. Sem ologija b i se odnosila na ispitivanja problema polisemije (v.. 528— 550. pozivajući se i na konkretna fakta iz nekoliko. k oja obuhvata ispitiva­ nje znakova »za razumevanje i sporazumevanje«.1 3 4 Za lingvistiku je komunikativni znak pre svega — jezički znak.

Termin sem antička filozofija p oja v lju je se od X V II veka (prvi put u delu Johna Spencera: »A Discource C oncem ing Prodigies«. 402. i W. Cambridge Mass. W. Semiotiku je Morris podelio na tri oblasti: na pragmatiku. Paula Marhenkea. Carla G. pošto njoj pripada posao oko iznalaženja opšteg jezika naučne teorije (mnogi smatraju da je ovo precenjivanje značaja semiotike. Moirrisove radove: »Foundations of the Thaory of Signs« (International Encyclcpađia of United Science. Međutim. Whitea. u kojoj meri tip kulture uslovljava komunikativnu formu. >. Tomas.400. Pored Camapovih radova (navedeno — § 396) v. C. kaže: sunce zalazi. antropološka lingvistika (v. Sintaksu Carnap svodi na izgrađivanje teorije formalnih odnosa primanom logičke analize (u duhu Morrisove koncepcije — v. 1665. tj. § 394). sunce se rađa.Word and Objeot« (New Yonk 1960) a takođe i zbornik »Samantics and the Philosophy of Language« (ed. Lewisa. Qudnea. Pri takvoj analizi jezik je shvaćan kao kalkulus = sistem konven­ cija ili pravila izraženih simbolima. Camapovi pogledi na semantiku i sintaksu imali su mnogo odjeka u modernoj lingvistici utičući bitno na razvoj metodologije. samiotika je ne samo osnovna disciplina. logičke konstrukcije komunikativnih sistema. Term in semantika ja v lja se odavno u filozofiji. nego zauzima centralno mesto u nauci uopšte. postavlja u odnos sličan onome koji postoji između apstraktne i primenjene matematike. na ovako definisane fcomunkativne sisteme. semantičkim i sintaiksičkim studijama. i: »P eirce’s Essays in the Philosophy o f Science« (izd. Chicago 1938. Sintaksa proučava međusobni odnos znakova u jednom (datom) komunikativnom siste­ mu ostajući striktno na terenu formalne analize (tj. Teorijsku semantiku prema deskriptivnoj Carnap.. § 400). Bibliografske napomene 403. Language and Behavior« (New York 1046). ali se svi slažu u tome da je njena uloga zibilja važna za razvoj nauke u calini). Ta je podela postala klasična u nauci današnjice. § 343) je u radovima opštih semantičara našla doista inspiracije za svoje stavove u odnosu na jezička problem. Sintaksičko ispitivanje odnosilo bi se dakle.j^etmaiitiku i sintaksu. 1932. dakle. 1 39 Oni su ukazivali. dakle. iad. pored ostalog. bez vođenja računa o njegovom odnosu prema čoveku. Po Camapovam mišljenju semantičko ispitivanje može imati dva osnovna oblika. Bensona Matesa. odnosno teorij­ ske i empirijske fizike. O. Semantička i sintaksioka ispitivanja tiču se 'Striktno komunika­ tivnog fenomena. ali koja je i za filozofe interesantna jer im daje sugestije za njihove apstraktne.1 3 9 Opšta semantika je. Rudolfa Camapa. II izd. I. V. Urbana 1952) koji objavljuje odabrane stranice iz radova sleđećih autora: L. ali se ne bave njegovim razrađivanjem. 401. Morris. Teorijska semantika obuhvata razrađivanje metoda logičkih opera­ cija pomoću simbola konstnuisanjem apstraktnih semantičkih siste­ ma.. Stoga je njihova »lin­ gvistička« pažnja koncentrisana na osvetlj avanj e odnosa između jezika i kulture (na pragmatična ispitivanja). Neurath. Njome se bave prvenstveno logičari. Akademski semantičari se bave logističkom gramatikom (v. A. Quine. C. V. U ovoj oblasti naučnog rada naročito se ističe Ruđolf Carnap. svetu. a ona n ije po sebi ni hladna ni topla nego je ocenjena kao jedno ili drugo prema trenutnoj toploti našeg tela). Opšti samamtičari priznaju vređnost metoda logičkog simbo­ lizma. od čega zavisi oblik komuniciranja načelno i konkretno (u datoj prilici). Carnap. ne vodeći računa o značenjima o kojima ti komunikativni znaci referišu). Postavili su sebi u zadatak iznalaženje opšte teorije o čovekovom intelektu koja bi doprinela probudljivanju teorije saananja. Oni koji se bave samiotičkom problematikom naizivaju se (u filozofiji) semantičarima . Bertranda Russella. Linskog. Linsky. to je stoga što j e vekovim a čovečanstvo živelo u u verenju da sunce zbilja nestane sa neba da b i se ujutru pon ovo odnekud pojavilo). Po Marrisu. Semantika obuhvata osvetlj avanj e odnosa komunikativnih znakova prema pojmovima 0’ kojima referišu.1 3 8 Po orijentaciji svog neposrednog na­ učnog interesovanja i po obliku rada oni se dele na dve struje: opšti semantičari i akademski semantičari (logističari). NetLsona Goodmana. Ilempela. Pragmatika obuhvata proučavanje komunikativnih sredstava u odnosu na čovefca: šta se događa s čovekom kad daje i prima saopštenja. N ew Y ork 1957). 77— 137) i »Signs. Ii. na to da jezik čuva tragove prim itivne psihologije (u m nogim se jezicim a npr. Arnea Neassa i Mortona G. filo­ zofije. V. da otkriva subjektivizam u ocenjivanju realnosti (govorim o: voda j e hladna ili voda je topla. Deskriptivna semantika tiče se opisa pojava koje uslovljavaju prirodu realnih (postojećih) komunika­ tivnih znakova. prvenstveno filozofska doktrina koja. Tarskog. N jegova teorija izložena je u zborniku: »Collected Papers of Char­ les Sanders Peirce«. može lingvistu malo intaresovati. L. Willarda V. O filozofskim shvatanjima opštih semantičara i o tipu njihovog interesovanja za jezik informiše detaljno knjiga poljskog matema­ tičara Alfreda Korzvbskog (čije je objavljivanje označilo osnivanje 175 174 . To je stoga disciplina kojom se prvenstveno bave lingvisti. na prvi pogled. još od Aristote­ lovih vrem ena.).

K. Breal i njegovi savremenici1 4 1 postavili su značenjske stu­ dije u okvire fcoji su odgovarali opštoj lingvističkoj orijentaciji pred 140 I sam termin (semantique) Breal je prvi popularizovao među lingvistima (uveo ga je prvi put u svojoj studiji: »Les lois intelectuelles du language. London 1965). pored ostalog.1 4 0 Tek se. § 83). govoreći O ' ovoj pojavi. A. § 180). 1923. međutim. Darmegteter. Sterna. Slavistima skrećemo pažnju na poznato delo poljskog autora Adama Schaffa: »Wst?p do semantyki« (Warszawa 1960). JI. Hayakawe. rem atologija). doata popularne među predstavnicima lingvistike: C. reci­ mo. R. 1910. Jugosiovenskoij lingvističkoj publici poslužiće kao izvoir informacija i odlična knjiga Mihajla Marikovića: »Dijalektička teorija značenja« (Beograd 1961). »Recent Theoiies on the Nature of the Language Sign« (Copenhague 1954). 143 U studiji »Bedeutungssysteme« Kuhn’s Zeitschrift X LIII. Raznovrsnost samiotičke problematike dobro' prikazuju i sledeće dve knjige. London) i H. zahvaljujući širem ikrugu zainteresovanih za njene pro­ bleme. bogatstvu teorijskih vidika i usaVršenijoj metodologiji. glosologija. ^ u dvadesetom veku ona ozbiljno razvija ka© posebna lingvistička grana. Postoje. Annuaire de l’Association pour l'encouragem ent des etudes grecques en France. do danas aktuelna tema: koji su opšti principi semantičkih pramena i kako ih utvrditi. § 111). v. v ol. ali su oni bez opštijeg značaja. zahvaljujući pre svega naporima francuske lin­ gvistike: klasične tekovine lingvističke geografije tiču se. — naziva yojnih činova dobivaju pravi smisao' i značaj tek u celokupnosti terminologije O ' činovima kojom se vojska služi. 1933).1 4 4 Pravo produbljivanje teorije o semantičkim siste­ mima nastalo je. § 150) i ulozi socij alno-istorijskih faktora za razvoj leksike. to je bilo pre svega zato da se osvetli psihološka pozadina jezičkog fenomena. neki po­ kušaji za uvođenje i drugih terminS' (kao: sem atologija. nauka o značenjima reči (odnosno gramatičkih oblika) zasnovana je krajem X IX veka.1 4 2 U ovoj oblasti naučnog ispitivanja ističu se radovi predstavnika struktu­ ralne semantike. SEMANTIKA (LINGVISTIČKA) 404. tek sa čuvenom studijom J. Na razrađivanju ovog poslednjeg gledišta mnogo su i uspešno radili predstavnici sociolo­ ške lingvistike (v. § 162).: francuski lingvista A. Beograd 1965). Paul (v. Naročito' je poslednjih godina tempo njenog razvoja znatno aktivtiziran. Spang-Hanssen. Termin značenjski (semantički) sistem upotrebljava eksplicitno. Weisgerber. a i danas postojeći nazivi ne pokrivaju sve nijanse koje sadrži sun­ čani spektar). 408. 407. J. U više mahova je zatim uka­ zivano i na to da su se semantički sistemi menjali tokom vremena naporedo sa evolucijom u poimanju stvarnosti (drukčiji je bio. Danas se oba izraza naporedo upotrebljavaju. X izd. najviše zaslugom francu­ skog lingviste Machela Breala (1832— 1915). a svojih zasluga u ovome pravcu imaju i italijamski neolingvisti (v. teorije o »homonimijskim konfliktima« (v. Wundt (v. doduše. predstavnik neohumboldtovaca — v. § 77. With Special Reference to English Language« Goteborg 1931. međutim. i drugi. te ­ matika. X V II. je popularna knjiga S. takođe predstav­ nika »opšte semantike«: »Language in Thought and Action« (New Yonk 1949. II izd. 1 4 1 Z a značenjsku problem atiku aktivno su se interesovali npr. Iz engleske lingvistike je potekao drugi termin: sem aziologija (semasiology). Richards. koje je doživelo i srpskohrvatski prevod (»Uvod u semantiku«.same filozofske škole): »Scienoe and Sanity. još 1910. 1 4 4 Na ovom e problem u je (još pre 1930) najviše radio L. je poklanjana pažnja aktuelnim značenjima reči. Početkom X X veka bitno je unapređena metodologija istorijske semantike. 406. Među lingvistima (»antropološki« orijentisanirn) dosta. Schuchardt (i ostali saradnici časopisax»W orter und Sachen«. Već prvih decenija našeg veka stavlja se na dnevni red lingvističkih interesovanja velika. kraj X IX veka: ukoliko. M. H. An Introduction to Non-Aristotelian Systems and General Semantics« (Lancaster: Science Press X X . »Meaning and Change o f Meaning. Ogden and I. Poodavno je već bilo primećeno da su pojedine reči po svome značenju grupisane tako da obrazuju koordiniranu celinu — sistem. 352— 368. A Study of the Influence of Language upon Thought and of the Science of Symbolism« (I izd. inače se ostajalo uglavnom na terenu istorije jezika — ispitivane su semantičke promene nastale tokom jezičke evolucij e. Semantika. 176 177 . 1883). »The Meaning of Meaning. § 98). stoga u datom slučaju ta ceiofcupnost terminologije sačinjava »zna­ čenjski sistem« (»Bedeutungssysttem«). fragments de semantique«. 405. sistem naziva za boje u antičkom svetu nego što je danas. godine:1 4 3 npr. Triera: »Der deutsche Wortschatz im Sinnbezirk des Varstanđes« (Heiđelberg 1931) u kojoj je prvi put ubedljivo istaknuto da se sve reči 1 4 3 Pažnju lingvistike skrenula je u ovom pravcu naročito knjiga G. 1949. W. Meyer.

ili Bally.. § 91) izjasnio se (1934. 1964. Prilazeći semantičkom. Matore). Ona se svodi na to da jezik. mođifikuju se i ostali iz istog sektora. § 475. Kao što je već pomenuto (v. zamenica to ili veznik ili bili bi znaci-formatori — izražavaju pojmove prvenstveno iz oblasti logičnog mišljenja. uostalom. m en jalo značenje a s njim e i međusobni odnos reči za obeležavanje opštih pojm ova o m udrosti i veštini (istorijski je osvetlio odnos izraza: W isheit. Jedan od n ajn ovijih radova posvećenih procenjivanju Biihlerove teorije iz novog ugla gledanja jeste studija Gerolda U ngeheuera: »D ie k ybem etische Grundlage der Sprachtheorie von K arl Buhler«. § 255). To H onor Rom an Jakobson. još uvek se raspravlja o proizvoljnosti odnosno obaveznosti veze datoga sazvučja sa datim značenjem (o tome su se izjašnjavali. međutim. U centru pažnje je i fenomen nominacije (= davanje naziva pojavama): koliko je naziv dat prosto iz komunikativnih potreba — da se o pojavi može razgovarati. u zavisnosti od promena u shvatanjima određenih pojava iz oblasti društvenog poretka. i mnogi drugi). Radi efikasne analize značenja bilo je potrebno razgraničiti i oiblast logičkog i psihološkog u jeziku: kako i do koje mere dolaze do izražaja logičke 1 psihološke kategorije kroz jezički fenomen. v. I pozna. pa i na Trierovo' izlaganje o »značenjskim poljima«.1 4 5 410.1 4 9 Međutim. 179 149 V. 178 . ali zainteresovani za problem psihološkog u jeziku — npr. Ullmamn. oblik se. kasnije Ausdruck). Poznata nesavršenost jednojezdčkih rečnika odnosi se na neefikas­ nost njihovih sredstava definicije: nedostaju mogućnosti zamene 1 4 7 Danas s e | u lingvistici sve više usvajaju u ovom pogledu distink­ cije koje su imeli logičari (prema njihovom shvatanju npr. znanja i kulture. nju obrađuju i predstavnici modeme psihologije. 414. V/izzen. Mnogo se raspravlja u lingvistici (naročito danas.1 4 7 413. i pod terminom škole kontekstuatiata): Malinowski i Firth (v. Ovaj drugi problem nameće po sebi po­ trebu za teorijskim razlikovanjem onoga što bi se potencijalno moglo obuhvatiti jednim značenjem od onoga što je stvarno njime obuhvaćeno (srpskohrvatska reč meso obuhvata istovremeno pojam 0 mesu koje služi za ishranu i o' mesu živog tela. dok reči kao kuća ili trčati pripadaju kateKorij: dezignatora: odnose se na konkretne pojave). § 83. Regnell. 1 4 9 U ovome su pravcu najviše insistirali predstavnici engleske etno11rajske lingvistike (poznate. 1 4 6 U toj knjizi. Semantičke studije obuhvataju i semiotičtki problem: ispi­ tivanje prirode jezičkog znaka. v. Series M aior 31.ponašaju kao jedinice celokupnog leksičkog sistema datog jezika u đatom istorijskom trenutku. K u n st i List). Zvegincev. 633— 634 (s priloženim spiskom onih BiihleroVih radova koji mogu biti od interesa za jezičkog stručnjaka).osvetljavanje kon­ kretnih nijansi značenja. u vezi s potrebama mašinskog prevođenja)1 4 8 o tome u kojem odnosu stoji »leksičko značenje« prema »gramatičkom« (sufiks -ić npr. 1 4 5 S v oje je shvatanje Trier ilustrovao primerim a iz istorije nemačke leksike. u francuskom je prvi pojam izražen rečju viande. što automatski znači promenu u značenjima odgovarajućih reči. Tema o značenjskim poljima nije samo lingvi­ stička. U velike. to ipak nije bitno izmenilo nedovoljnu razrađenost metodologije na ovom polju jezičkih studija. jezik ispoljava: (A) ekspresivni karakter (za funkciju o k ojoj je reč Buhler je upotrebio p rvo termin Kundgabe. ima leksičko značenje: cvetič = mali cvet. (B) apelativni karakter (Buhlerov termin: p rv o A uslosung. (C) s p og led om ' na sam o saopštenje k ao takvo. (B) s pogledom na odnos prema onome kom e se saopštenje upućuje. Trier je najveću pažnju obratio razrađivanju teorije o semantičkim poljima: reči koje znače srodne pojmove odnose se na određene sektore oovekove svesti obrazujući sistem (semantičko polje) poveza­ nih semantičkih jedinica. upotrabljen kao znak neprelaznosti uz glagol peci — peče se — ima. Značajan doprinos unapređenju praktične semantičke anali­ ze bilo je ukazivanje na vrednost konteksta za . gramatičko značenje). posle Saussurea. § 163) u pravcu naglaša­ vanja uloge socijalnih faktora za sudbinu reči (najviše je na tome radio G. eminentni autori kao: Buhler. pogledom na odnos prema govornom licu. sem toga. Zatim — kako odvojiti poilisemiju (v. shvaćen kao instrumenat saopštavanja. u svojoj knjizi »Sprachtheorie«) za strukturalno prilaženje semantičkom problemu. Wundt. problemu sa strukturalnih pozicija. § 265). drugi rečju chair). Buyissens. III ( = Janua Linguarum. na j Sistematičnije je izražena Biihlerova teorija o jeziku. ako se jedan od pojmova tokom vremena izmeni. treba posmatrati u tri dim enzije: (A) s.ti teoretičar jeziika. No. Biografske podatke o Biihleru daje Paul Garvin u Lg Vol. označa­ vajući deminuciju. 40. pojedini i ne pripadajući čak neposredno krugo­ vima semantičara. The Hague 1967. § 376) od homonimije. v. uvek prisutne teme za diskusiju spada i pitanje šta je reč i kako je definisaiti. Essays on the O ccasion o f His Seventieth Birthday Vol. 4. (C) reprezentativni karakter (Buhlerov termin: Darstellung). Karl Buhler (1879— 1963. 2067— 2086). Pokazao je kako se tokom vekova. inače psiholog po struci. Njegov veliki autoritet kod savremenika u određivanju opštelingvističkog interesovanja1 4 6 bitno je doprdneo skretanju pažnje na teoriju o semantičkim sistemima uopšte. 412. Shodno ovoj distinkciji. kasnije Appel). § 514). 411. naprotiv. a koliko je u njega uloženo od subjektivnog ocenjivanja pojave o kojoj se nazivom referiše (o ovome paslednjem su raspravljali mnogobrojni autori. 409. Teoriju su produbili kasnije radovi predstav­ nika francuske sociološke lingvistike (v.

izmerljiva i udaljenost jedne reči od druge po značenju. pronalaženju univerzalnih semantičkih kategorija. Krajem pedesetih godina diskusije među lingvistima-semantičarima (poglavito u SAD) tiču se iznalaženja objektivnog metoda analize semantičkih kategorija. Breal. 1938. tj. bibliografske podatke u § 417). P. XV. i sledećcnjegove radove: »Deutsche Beđeutungsforschung«. V. H. Teorija o semantičkom sistemu prikazana je u knjizi: R. stavljanjem odgovarajućih znakova u prazna polja. numerički indeks njihovih karakteri­ stika. 1. klasična dela semantičkih studija spadaju: M. Z v e g i n c e v . Souci. opišu ka kome se polu kreću karakteristike date reči: da li se reč majka odlikuje osobinom »lep« ili »ružan«. na konstitutivne semantičke pojedinosti u onom smislu u ko­ jem Chomsky razlaže rečenicu na sastavne elemente po shemi . a nije dovoljno razgrani­ čena ni homonimija od poliseumje. U najstarija. tj. 173—200. J. Bibliografske napomene 417. Tannenbaum: »The Measurement of Meaning«. Heidelberg 1934. na dru­ gom drugi. 346—366. Ulkaann. pa­ metan — glup. Zeitschrift fiir deutsche Philologie 63. J.sinonima drugim načinima deskripcije.). von Wartburg. Leksikološki metod predstavnika estetskog idealizma ilustruje poznata knjiga Lea Spitzera: »Essays in Historical Semantics« (New York 1948). § 427). bibliografske podatke u § 417). Versuch eine Orđnungschemas«. Urbana 1957. v. Eine Auseinandersetzung«. § 423). Glasgow 1957 (ovo je II izd. 1934. Međutim. Katz i J. Fodor (v. Katz je preuzeo na sebe njeno dalje produbljivanje (v. 1 5 1 V. Sa lingvistički strane ovakav je metod primljen vrlo kritički. Krajem šezdesetih godina američku lingvističku javnost osvo­ jila je generativna gramatika (v. Germanische Philologie: Ergebnisse und Aufgaben (= Festschrift fiir O. god. 300—321). E. kritiku semantičara U. utvrđivanju onih semantičkih struktura i njihovih. 181 180 . G. Weinreicha u časopisu Word XIV. » S e m a s i o l o g i j a « . Primenom statističkog metoda dobija se posle izvršenih testova »semantički profil« reči podvrgnutih ispitivanju. Weinreicha. A. Moskva 1957. godine pojavljuje se generativna teorija semantike. II izd. itd. značajnije od prvog — 1951. 428—449. Osgood. »Begriffssystem als Grundlage fiir die Lexikographie.zakonitosta koje su uvek prisutne u jeziku. jedna grupa američkih psihologa1 5 0 pokušala je da poboljša metod u leksikografiji primenom naročitih testova kojima se traži »semantički profil« reči. čiji su osnovači sledbenici Chomskog J. Godine 1957. Sve više se učvršćuje uveranje da taj objektivni metod leži u primeni metajezičkih kriterija koje razrađuju predstavnici simboličke logike (v. Novi pristup jeziku uveden je prvo u domen sintakse (o osnivaču generativne gramatike Noamu Chomskom v. Tako postaje. § 422). Neue Jahrbiicher fiir Wissenschaft und Jungenbildung No 10. koji se i sam opredelio za generativni pristup. a velikim ciljevima: 1. Behagel). 1963.1 5 1 416. Vremenom je originalna teorija Katza i Fodora doživela osetne izmene u detaljima. unapređenju mašinskog prevođenja. — zbog dodatog poglavlja: »Supplements to the Second Edition: Recent Developments in Semantics«.vdrveta« (v. i'Principles of Semantics«. A. 415. Teorija je gotovo senzacionalno odjeknula u lingvističkim krugovima izazivajući kontroverzne komentare. pored ostalog. Osvajanje ovih ciljeva bi bitno pripomoglo. A. Oda­ brane reči davane su raznim ljudima s tim da ti ljudi. Hallig — W. H. Klasični izvori za upoznavanje modeme semantike: S. »Das Spraehliche Feld. koristan — " štetan. već 1963. 161—183). »Einfuhrung in die Bedeutungslehre« (Bonn und Leipzig 1923). između polova sedam praznih polja u koja treba rasporediti znakove (+ ) ili (—). takođe i studiju F. § 417). Darmesteter. Prihvatanjem takvog metoda lingvistika bi se najzad direktno uputila dosada nedostignutim. 1958. Sperber. »glup« ili »pametan« i si. 2—3. bez obzira na njegovu konkretnu reali­ zaciju. njegov neposredni semantički opozit (lep — ružan. Najodsudniju kritiku doživela je od strane uglednog američkog lingvi­ ste U. 192—200 i 200—201. Napravljena je skala: se­ dam polja sa dva suprotna pola — na jednom jedan pridev. V.. Osim Trierove klasične studije navedene u § 408. 1927. Generativni pristup leksici sastoji se u razlaganju značenja reči 1 5 0 Ch. Domseiffa: »Das Problem des Bedeutungswanđels«. »La vie des mots« (Pariš 1893) i H. egzaktnoj leksiko­ grafiji. pored ostalog. 119—138. odgovor Osgoođov i ponovnu reč Weinreicha u br. ali uz mnoge stavove koji bitno odstupaju od shvatanja dvojice autora (v. Berlin 1952. »Essai de semantique« (Pariš 1897). 1959. § 388). Kritiku tradicionalne semantike s objašnjenjem leksičke ter­ minologije daje Leo Weisgerber u »Die Bedeutungslehre — ein Irrweg der Sprachwissenschaft« (Germanisch-romaniische Monatschrift XV. 2.

ukratko a znalački. Njegov originalni pristup semantici izložen je pristupačno u knjizi » E k s p e r i m e n t a l ’ n o e i s s l e d o v a n i e s e m a n ­ t i k i r u s s k o g o g l a g o l a « (Moskva 1967). Ahmanova. 1958. Zvegincev objavio svoju drugu značajnu knjigu o semantičkim problemima pod naslo­ vom » T e o r e t i č e s k a j a i p r i k l a d n a j a l i n g v i s t i k a « (Moskva 1968) u kojoj se. Travaux de linguistique et de litterature II. Od radova francuskih autora koji su poslednj'ih godina najviše pažnje privukli u široj lingvističkoj javno­ sti treba posebno istaći siedeće: B. U zborniku »O t o č n y x m e t o d a x i s s l e d o v a . »Semaiutik«. V. V. Moskva 1963. 279—292). i K.). VJa 3. ranijih godina vrlo budno pratio razvoj rada na semantičkim problemima u svetu i dao nekolko zapaženih prikaza vladajućih koncepcija na tome polju lingvističkih studija (v. Ii e v k o v s k a j a . Pottier. Mo­ skva 1961) gde su. Moskovskog univ. Orientations et exigences actuelles« (Colloques Initemationaux du Centre National de la Recherche Scientifique. 1951. Metod (danas u svetu veoma cenjene) škole »vjetskih leksdkologa ilustruju. E. . Domadne frangais« (Pariš 1953). i zbornik radova koji prikazuju raz­ vojni trenutak semantičkih studija krajem pedesetih godina: »Lexicologie et lexioographie frangaise et romanes. pored ostalog. »Semantique srtructurale. l’ r o b l e m y s t r u k t u r n o j l i n g v i s t i k i . »Der Wortinhalt. » O č e r k i p o o b š č e j i r u s s k o j l e k s i k o l o [' i i« (Moskva 1957) i studije objavljene u časopisu » L e k s i k o g r a f i č e s k i j s b o r n i i k « koji izlazi od 1957 (sarađuju autori kao Ožegov. E. Od naročitog značaja za razvoj modernih shvatanja o seman­ tičkim problemima u SSSR bila je knjiga A. neki od centralnih semantičkih problema savremene ling182 vistoke. V. Vrlo pristupačno pisan. 1961) u glavi II ( » N e k o t o r y e v o p r o i s y s e m a n t i k i v s o v r e m e n n o m j a z y k o z n a n i i « . Avrorin. izd. Smimickog: »L e k s i k o l o g i j a a n g l i j s k o g o j a z y k a « (Moskva 1956). Heidelberg 1961 (II prošireno izđ. 102—150). opšti pogled na razvoj semantičkih stu­ dija i osnovnu semantičku problematiku daje P. Treba istaći da je nedavno A. Kotelova i dr. R. :!8—46. A. » T e o r i i ‘s e m a n t i č e š ­ kog o p o l j a ’ i v o z m o ž n o s t i ix p r i m e n e n i j a pri i z u č e n i i s l o v a r n o g o s o s t a v a j a z y k a « (30—63). Pariš 1966. Levkoskaja. V. 1953. n i j a j a z y k a« (autori: O. A. nude i pojedina origi­ nalna teorijska rešenja. 20—32) izloženi su. »N e k o < t o r y e z a r u b e ž n y e j a z y k o > v e d č e s k i e t e o r i i i p o n j a t i e s l o v a « (64—89). J. V. poglavlje »La semantique et la mesure du voeabulaire«. Noviju metodološku orijentaciju francuskih semantičara lepo ilustruje knjiga G. Sciences Humadnes. A. i knjigu E. I. K. A. objavljeni i sledeći radovi: R. str. V. A x m a n o v a .). Guiraud u »La semantique« Pariš 1955 — edicija: »Que sais-je?«). pored pomenutih dela Zveginceva: knjiga O. Moskva 1'964. 1.. Nida u »A System for the Description of Semantic Elenieints« (Word 7. 1962. A. P a d u č e v a . Bruxelles-Paris 1965. P r i n c i p y e e p o s t r o e n i j a i aispekti i z u č e n i j a l e k s i č e s k o g o m a t e r i a l a « (Moskva 1962). npr. Šmelev. Zainleresovanima za leksikografiju ona i danas može poslužiti kao dobar uvodni udžbenik. S. 1964 (Centre de philologie et de litteratures romanes de l’Universite de Strassbourg). »K v o p r o s u o s t r u k t u r n o j l e k s i k o l o g i i « . »Vers ime semantique miodeme«. AN SSSR.Regnell. Stookholm 1958. V. M. » T e o r i j a s l o v a . 121—130).ux de la Faculte de philosophie et lettres XXVIII. Recherche de methode«. » O č e r k i p o s e m a s i o l o g i i r u s s k o g o j a z y k a « . Leisi. studija »Descriptive Semantics and Linguistic Typology« (Woird 9. U f im c e v a . I. Pariš 1960). On je uostalom. Apresjan. » S o v r e m e n n y e m e t o d y i z u č e n i j a z n a č e n i j i n e k o t o r y e p r o b l e m y strukturno'j lingvistiki«. E. Danas je besumnje jedan od najviše cenjemih sovjetskih semantičara Ju. i zbornik » V o p r o s y t e o r i i j a z y k a v s o v r e m e n n o j z a r u b e ž n o j l i n g v i s t i k e « (izd. A. S. Ahmanove. B u d a g o v . Bruxe!les. Zvegincev. »K k r i t i k e r e l j a t i v i s t i č e s k i x t e o ' r i j s l o v a « (5—29). Vinogradov. Maitore: »La methode en lexicologie. N. F r u m k i n a . A. A. 225—240) zato što pokreće pitanje uočavanja univerzalnih semantičkih kategorija u jezicima. M e l ’ č u k . Greimas. posebno v. seine Struktur im Deutschen und Englischen«. i D. 1—14) demonstrira primenu klasično ame­ ričkog načina analize na semantičku problematiku. »Linguistique hisitorique: Homonymie — Stylistique — Semantique — Changements phonetiques« (= Trava. Buyssensa. Značajni su i sledeći Ullmannovi radovi: knjiga »Precis de semantique frangaise« (Berne 1952) kaio izvrsna praktična demon­ stracija novijeg semantičkog metoda. D. uz kompetentan prikaz nekih od aJctuelnih postavki savremene semantičke teorije. Leksikografima može biti naročito interesantna njegova studija: »Analysis of Meaand Dictionary Malking« (IJAL 24.

Sebeoik. »Meaning. No( 1. § 425) primenili su najdosiednije u seman­ tičkoj analizi prvi put 1963. U. svojevrsne »paradigmatske jedinice« istog osnovnog značenja. na činje­ nicu da se jedno dato značenje na različite načine sanisaono oformljuje u zavisnosti od konteksta. »On Typology of Cognitive Styles in Language« (Anthrop. Vol. gođinei J. Fries. A. »Meaning and Linguistic Analysis« (Lg 30. ali u novijoj verziji. 22—54). Čulik. »Componential Analysis and the Study of Meaning«. Oltmsted. Katz u studiji »Recent Issues in Semantic Theory«. by C. Vol. 1956.atici pomenućemo ovde: Laszlo Antal. Mackay u »The Place of ‘Meaning’ in the Theory of. O tome šta daje teorija informacije za usavršavanje semantičke analize govori D. pomenutu studiju »The Measurement of Meaning« i Weinreichovu kritiku — § 415 n. Shir6 Hattori. K. The Hague 1966. Cherry. »A Theory of Structural Semantics« (Janua Linguarum. Hinđi and Japanese« (Indiana University. »Questions of Meaning« (= Janua Linguarum. E. J. Series Minor 49. J. a na to kako pomoću prevođenja na druge jezike a i prafraziranj em dobij amo indirektno uvid u znače­ nje ukazuje Paul Garvin u »A Descriptive Technique for the Treatment of Meaning«.FS XV. Beiheft 1. Kiefer. vaspitani na idejama Chomskog. »Tovvards a Cultural Theory of Lexical Innovation« (Report of the Fifth Annual Round Table Meeting on Ldnguistics and Langu­ age Studies. No 1. Sledeći zbornici upoznaće na prikladan način zainteresovane sa najvažnijim problemima modernih semantičkih studija: »Zeichen und Syistem der Sprache« I-IV (1961-1968. 1958. »Travels in Semantic Space« (Worđ 14. Regular and Irregular«. Ideje Chomskog (v. uključujući tu i domen semantike. J. 1967. Vol. Halle7 Saale 1967. W. Aktueilne poglede ovog autora na jezik uopšte. 32. Lg.tions in Semantic Theory«. Posebno ćemo istaći studije: W. 850—854). The Hague 1963). mahom mlađi. J. P r o b le m y kib e r n e t i k i 13. Current Ttrends in Linguistics III (izd. od kojih bismo pomenuli ovde sledeće: D. Elwert). Od studija koje tretiraju problem analize mišljenja kroz analizu jezika pomenućemo: R. Primenu metoda algebarske lingvistike u oblasti semantičkih ispitivanja ilustruje srtudija: K. »Theorien zur Darstellung eines Wortschatzes«. 235—250). Foundations of Language Vol. II = Janua Linguarum. ali sa sopstvenim pogledima 185 . Lyoms zapažen je još početkom šezdesetih godina svojim radom »Structural Semantics« (= Publications of the Philoiogical Society 20. »Problemy semantiky«. 479—518). 1968. »Meaning and Use« (Word 10. New York 1056). Lg. Toodl. Katz. Wiesbaden 1968. Berlin).wnee Kinship Usage«. Blackwell. 1954. The Hague 1967. »A Semantic Analysis of the Pa.es. 34. Goođenough. Englevvood Cliffs. F. Hym. 1954. Basic Books. Foundations of Language 4. 1958. 3. L. Katz i J. Weinreich u radu »Explora. The Hague 1966). Weinreich. The Semantic Structure of a Set of Verbs in English. H. Fodor u danas već klasionoj studiji »The Structure of a Semantic Theory«. 182—184. 195— 216 i Floyđ G. No 2. D. 140—210 (preštampano u zborniku The Structure of Language: Reađings in the Philosophy of Language. 1954. 346—366). Bloomiington and the Hague 1966). 654—666) i »A Mathematical Approach to Meaning« (C. Gabka. »Componential Analysis of Ge­ neral Vocabulary.Pristupanje problemu značenja u duhu koncepcija antropolo­ ške lingvistike spovedeno je za poslednjih petnaestak godina u raz­ ličitim radovima. str. 395—477). 32. » I s p o l ’ z o v a n i e a b s t r a k t n o j s e m a n t i i k i i t e o r i i g r a f o v v minoigoz n a č n y x p e r e v o d n y x slovarjax«. Linguistics 3. H. 184 najbolje ilustruje knjiga objavljena 1968 (Cambridge): »Introduction to Theoretical Ldnguistics«. Information« (Information Theory. Dalju razradu semantičkih problema u okviru generativne gra­ matike preuzimaju u najnovije vreme i drugi lingvisti. L. 117—136). Staal. izložio je J. No 1„ 1956. obrazujući. Originalni generativni pristup semantičkoj problematici uz kritički osvrt na semantičku teoriju Katza i Fodora dao je U. J. No 1. Od drugih radova koji su publikovani tokom šezdesetih godina na raznim stranama pobuđujući veću pažnju šire lingvističke jav­ nosti modernim pristupom semantičkoj problem. Wells. »Is a Structural Treatment of Meaning Possible?« (8th Proceedings. Lounsbury. ed. Praha 1966. 221—232. S. O pokušaju primene psiholoških testova radi objektivne ana­ lize značenja v. »Probleme der Semantik« (= Zeitschrift fiir franzosische Sprache und Literatur. No11. Ista osnovna shvatanja. 158—194 u kojima se uka­ zuje na postojanje neke vrste »semantičke paradigme«. Thomas A. Series Maiior 31. 124—194. Bendix. Oxford 1963). A. 1065. M. Lg. 105—117). Charles C. Britanski lingvista J. tj. »The Analysis of Meamng« (For Roman Jakobson. 1957. Fodor i J. Vol. 57—68). H. izd. Abraham and F. Serieis Minoir 27. T. izd. 1961. 201—212) i »The Sense of Sentence and the Meaning of Utterance« (To Honor Roman Jakob­ son: Essays on the Occasion of His Seventieth Birthday. New Jersey 1964. Lg 39. dakle. 1—32.

1968. uverenje da je za razumevanje rečenica i odnosa u njoj potrebno ispitati i konkretan odnos govornika i sagovomika u trenutku komunikacije (na ovo E U poglavito skrenuli pažnju K. Fouhidations of Language Vol. »The Role o f Setmantios in. Ch. angliste po struci. po imenu Otta Jespensena (1860—1943). 187 . trebalo uputiti na dedeće radove: Jeffrey Gruber. M. Sintaksičkim pojavama prilazilo se po pravilu isključivo sa značenjske strane. 1967. D. ovaj daroviti lingvista je o mnogim jezičkim pojavama. 1969. Sve do XX veka ona je bila dosta zapostavljena u poređenju sa naukom o glasovima i morfološkim proučavanjima. Foundations of Language 5. Bierwisch. TM-3770/000/00. 373—393. No 4. »Meaning an the Description of Languages«. 1967. 124—160). uz piimenu subjektivnih kriterija (po »jezičkom osećanju«) u analizi. Fillmore. uostalom. 1969. McCa.. Paul Teller. Tada su se. Bierwisch. 1879—1963). Harms.1 5 2 419. I u ovom razvojnom trenutku (prag sedamdesetih) sintaksa je u centru pažnje. Foundations of Language 3. na primer. »Some Semantic Univer­ sals of German Adjectivals«. Kao što je tridesetih godina ovog veka f onologija bila ona oblast lingvističkih studija u kojoj su se najintenzivnije razvijale avangardne misli lingvističke teorije. Kotofoa nouchu 2. Javljaju se i pokušaji da se fenomen rečenice osvetli iz jednog sasvim novog ugla. a Grammar«. 4. Universals in Linguistic Theory (izd. 185—217. »Fizička« definicija zamenjuje »mentalističfcu«: rečenica se određuje kao jezička jedinica čiji su sa1 5 2 Karakteristično je npr. »Functioms of the Lexicon in Foranal Descriptive Grammars«. 51—57. Garđiner. Holt. 38—48. Foundations of Language 5. E. 937—947. 1—36. J. 10—18. 1968. tako je to u proteklim šez­ desetim godinama bio slučaj sa sintaksom. Prve ozbiljne novine u sintaksi nailaze tek tridesetih go­ dina. J. System Development Corp. Zainteresovane bi npr. »LoOk and See«. »Lexical Entries For Verbsi«.wley. što je a prionu lišavalo sintaksičku definiciju potrebne naučne preciznosti. Jef£rey Gruber. Tada se. »On Certain Problema o f Semantic Representation«. Santa Monica 1967. D. Lg 43.na pojedina pitanja. po­ sebno o sintaksičkim konstrukcijama. § 410. i A. Biihler — . nja koja su stimulativno delovala na razvoj sđntaksičkog metoda ne samoi u Evropi već i u Americi. 153— 184. Slabo' napredovanje sintaksičkih studija bilo je usilovljeno metodološkim nedostacima. Bach i R. M. (LINGVISTIČKA) SINTAKSA I GENERATIVNI PRISTUP JEZIKU LINGVISTIČKA SINTAKSA 418. da je početkom tridesetih godina ovog veka lingvistika raspolagala sa preko 160 definicija rečenice. McCawiey. i oblast sintaksičkih studija proširuje: sazrelo je npr. Mada nije stvorio nikakvu svoju posebnu školu. Ovakav značaj sintaksa je dobila relativno' vrlo kasno. 1967.v. »Some Disoussion and Extension of Manfred Bierwisch’s work on German Adjectivals«. u široj lingvističkoj javnosti pročule ideje jednog ingenioznog Danca. izneo niz originalnih zapaža-. Rinehart and Winston. T.

rečenica. funkcioniše kao osnovna jedinica sistema »sintaksičke paradigme« u ko­ jem se javljaju i rečenice ja ne spavam. rečenica zgrade su identične nema: bez dodatog objašnjenja sa čime je ostvarena identičnost. trebalo' izdvojiti ovu leksičku sintaksu kao po­ sebnu lingvističku disciplinu. Generativna gramatika je već nagoveštena u radovima eminentnog predstavnika jelske škole. § 262. 1892— 1963). 189 . odi manjih jezičkih jedinica ka većim. utvrditi osnovnu shemu strukture celokupnog iskaza. činjenicu da poje­ dine rečenice. i srodne rečenice se posmatraju. Razrađujući svoju teoriju đistribtMje. Terminom generativna naglašava se činjenica da je cilj ove gramatike utvrđivanje pravila po kojima se generiraju (= stva­ raju) rečenice. dok ga. takođe jedan od ko­ risnih plodova strukturalističke epohe. nisu u stanju da razviju sve očekivane naispramne paradigmatske forme. Strukturalizam je i u Evropi delovao pozitivno na razvoj sintaksičkih ispitivanja. ne samo što se počela ozbiljno obrađivati sintagmatika (prvenstveno u okviru ženevske škole — v. nasuprot strukturalnoj sintaksi koja se bavi prostim opisom konstrukcionih pojava. Praška škola je počela ukazivati na potrebu da se rečenica ispituje na raz­ ličitim nivoima apstrakcije. ženama itd. 421. Istraživanja se sve intenzivnije kreću u pravcu utvrđivanja relevantnositi leksičkih značenja reči na nivou sintakse. § 427). baš kao i pojedine imenice. po ovoj koncep­ ciji. pa od­ nose koji će dati sliku o neposrednim konstituentima (v. § 335). Glinz). a naglašava da je problem upotrebe oblika prvenstveno' morfološkog karaktera. Njihovo studiranje rečeničnih tipova i rečenične struk­ ture počiva na primeni metoda distribucije. Ona ne postavlja oštre granice između dveju disciplina. i teorijski i praktično'. Ideja o invarijantnim kategorijama. recimo. Ispitivanja na toj strani iznela su na viđelo mnoge interesantne pojedinosti (npr. objašnjenje termina V. u § 195) već se javilo kod mnogih i uverenje da treba dužnu pažnju poklanjati pitanjima sintaksičke valentnosti. Predstavnici tradicionalne lingvistike nisu uopšte uzimali u obzir sintaksičku problematiku ukoliko su se bavili morfologijom. Hams je došao do uverenja da bi se efikasna analiza morfema mogla izvršiti tek suk­ cesivnim uključivanjem s i m b o l a u metodološku proceduru. § 336). 423. kao što je imenica žena osnovni član paradigmatskog sistema kome pripa­ 188 daju i oblici ženu. Zelliga Harr^a (rođ.. Smimickog (koji je izinet u njegovoj knjizi » S i n t a k s i s a n g l i j s k o g o j a z y k a« . 420. L. 1928). Pred 1960. što je dovelo do širenja teorijskih hori­ zonata. zasnivajući čak na njima i poseban sintaksički metod poznat pod terminom poziciona sintaksa. i. međutim. čiji je tvorac Noam Chomsky (rođ. u studiji »From Morpheme to Utterance« (v.stavni elementi — reči — objedinjeni intonacijom u jedinstvenu izgovornu celinu (ovakvo shvatanja zastupa npr. s tim da se ispitivanje upotrebe oblika priključi sintaksi. § 430). konstrukcionim mogućnostima reči (o ovome se prvi glasnije izjašnjavao francuski slavista. nazivaju mnogi transformacionom gramatikom (Chomsky je upotrebio ter­ min transformacija da bi identifikovao onu vrstu pravila koja stu­ paju u dejstvo tek pošto su uspostavljene »dubinske frazne struk­ ture« na osnovu kojih se produkuju rečenice — v. što opredeljuje pojedine stručnjake za stav A. za ista shvatanja se zalaže u principu i francuski germanista J. Moskva 1957) o tome da bi. meni se spava itd. Svoje prve ideje o to­ me Harris izlaže još 1946. W. srodna interesovanja dele i drugi neki istaknuti sintaksičari. U SAD on je naj­ plodotvornije razrađen na principima jelske škole (v. 1909: v. de Groot. struk­ turalista po ubeđenju. Generativnu gramatiku koja se zasniva na posebnom metodu analize. poznati holandski sintaksičar A. naime. Njihovo je uverenje bilo da morfološku od sintaksičke problematike treba oštro odvajati. prvenstveno među germanistima — npr. na prismer. dakle. rečenica zgrada je identična bi bila besmislena). I. § 335). Tridesetih gcdina. § 340). tj. Istaknuti morfoloizi jelske škole su istovremeno i veliki pioniri modeme sintakse (v. Odsudni korak unapred u razvoju sintakse postignut je tek onda kada je primenjen strukturalni metod. niti obratno. najzad. Tesniere. H. izdvajanjem »nepo­ srednih konstituenata« (v. GENERATIVNI PRISTUP JEZIKU 422. Fourquet. Strukturalna lin­ gvistika se odlikuje upravo obrnutim stavom. srodnim morfološkim jedinicama koje obrazuju paradigmat­ ski sistem oblika. zgrade su nove ima prema sebi normalno singularsfco obrazovanje zgrada je nova. Ta bi se procedura odlikovala postupnošću poniranja u suštinu struk­ ture iskaza: prvo identifikovati svaku morfemsfcu jedinicu. Analogno. sintaksa ulazi u svoj najznačajniji razvojni period: tada se zasniva generativna gramatika. navela je sovjetske sintaksičare da razviju teoriju o sintaksičkim paradigmama. Poći. § 336). u odgovarajućim sistemskim odnosima: ja spavam npr.

tj. — još 1953. Wittgenstein — v. competence of the native speaker) treba razuimeti i sposobnost da se uoče devijantne (tj. gramatički nedovoljno uspele) rečenice. Harris je prvenstveno lingvistički (tj. § 402). tj. Jedna od fundamentalnih distinkcija koju uvodi teorija Chom­ skog odnosi se na razlikovanje dvaju apstraktnih nivoa jezika: po­ vršinske i dubinske strukture (engl. prvo utvrditi osnovnu strukturu iskaza (odrediti neposredne feonstituente). § 332) i logističke koncepcije sintakse (v. Teorija Chomskog zasniva se. Po Chomskom. osećanje nosi­ laca datoga jezika prima kao pravilne. Harrisov učenik Noam Chomsiky definitivno postavio teoriju transformacionalizma i uveo> novi metod u sintaksička ispitivanja. § 332). On se. što znači da se ne imogu primenjivati proizvoljno. jasno je da poj­ movi lingvističke intuicije i lingvističke procene ulaize u krug nji­ hovog neposrednog interesovanja. ekspLicitno opredeljuje za ispitivanje feno­ mena koji su u vezi s lingvističkom kompetencijom. Harrisova analiza morfološka po> svojoj polaz­ noj orijentaciji. god. Površinska struktura jeste direktna apstrakcija odnosa koji se uočavaju u ostvarenim rečenicama jednog datog jezika. uostalom. upotrebljavao izraze Tiefengrammatik i Oberfliichen- grammatik). da je L. budući apstraktnija (i u tom smislu »dublji«) pođrazumeva. 191 . do kojih dolazi prilikom kreiranja rečenica. tj.Tek je. zapostavlja­ jući pri tom svesno sve ono što se neposredno tiče samog čina jezič­ kog ispoljavanja (engl. § 393 n. Pod terminom kompetencija govornog predstavnika (engl. Gramatika jednog jezika đefiniše se kao sistem pravila čijom primenom dolazi do korišćenja jezičkog sredstva. Rečenice se razlikuju između sebe po tome koliko su u gra­ matičkom pogledu uspele. već se moraju rekonstruisati na osnovu izvesmih principa koje postavlja teorija (više o tome u § 427). one koje jezičko. Procenjivanje rečenica s obzirom na njihovu gramatičnost spada obavezno u nadležnost govornih predstavnika datoga jezika. neke dosežu punu meru gramatičnosti. Naučni horizont Chomskog bio. Choomsky svoju naučnu pažnju koncentriše na problem dubinske strukture. na uverenju da gramatika koja na pravi način služi svome cilju treba da. Iz te se zamisli rodila generativna gramatika. Ali je redosled postupnosti zamišljen u obrnutom ismislu: poći od većih jezičkih jedinica ka manjim.1 5 3 1 5 3 Terminima dubinska gramatika i površinska gramatika služio se pre Chomskog američki lingvista Charles Hockett. Chomsky. surjace structure / deep struiure). 425. s tim da se čak i njihovo značenje shvati. ima u suštini »dubinski« ka­ rakter. njegova gramatika. a opisivanje bazičnih morfemskih jedinica obaviti tek na kraju. Pošto Chomsky i nje­ govi sledbenici postavljaju sebi u zadatak iznalaženje principa na osnovu kojeg se generiraju samo one rečenice koje govorni pred­ stavnik prihvati kao gramatički pravilne. naprotiv.je u osnovi određen nje­ govim izvrsnim poznavanjem i principa klasičnog američkog distribucionalizma (v. 426. § 260). 424. međutim. one odnose koji se ne uočavaju neposredno poismatranjem ostvarenog jezičkog fenomena. dotle Chomsky pristupa analizi sa pozicija sintaksičara. dakle. a isključuju one koje govorni predstavnik odbacuje kao »negramatičke«. Ova se dva naučnika. ranije nikada registrovana rečenica. on je počeo razmišljati o potrebi iznalaženja jedne univerzalne teorije o gra­ matičkim strukturama koja bi se u dužnoj meri koristila uvođenjem simbola u proces analize (budući da bi se samo takvim metodolo­ škim postupkom naučnom pristupu obezbeđila željena preciznost). Pošto se opredelio u načelu za domen jezičke kompetencije. odnosno nji­ hovog poimanja. Dok je. razlikuju i po rasponu teorijskih ambicija. dakle. Ove termine su popularizovali filozofi (poznato je npr. Jednim od najvećih događaja u lingvistici našeg vremena smatra se objavljivanje njegove knjige: »Syntactic Structures« (1957) kojom je transformacionalizam zasnovan i razglašen širom lingvističkog sveta. međutim. Transformaciona gramatika Chomskog se odnosi. kao gra­ naatičar) zainteiresovan za osvetljavanje rečeničnih struktura. već samo po određenom redosledu. neke ne. nam ob­ jasni principe po koijima stvaramo rečenice odnosno razumemo nji­ hovo značenje. I Chomsky se opredelio za postupnost analize i simbolično prikazivanje jezičkih fakata. Chomskog zanimaju pravila pomoću kojih se izvode »gramatičke« rečenice. ovog puta ostvareni na planu isdmhronije (o distinkciji sinhronija / dijahronija v. dakle. dubin­ ski nivo. Osmatrajući jezik iz perspektive takvih svojih znanja. i sposobnost da se razume potpuno nova. Chomsky čak naglašava da bi želeo da iznađe takvu teoriju koja bi objasnila i pojavu lingvističke intuicije. prilaizi jezičkom ispitivanju sa željom da dozna što više o odnosima gramatičkog i logičkog. pre svega. 190 Nasuprot distribucionalistima koji su opisivali ono što se na­ lazi u korpusu (v. ova pravila su sređenog karaktera (engl. ordered rules). U žižu pažnje postavljaju se p r o c e s i . dakle. na sistem sređenih pravila koja se prikazuju pomoću simbola. termin: perjormance).

192 193 . Ukupnost tih jedinica ispoljava se u vidu »fraznih« struktura (o terminu »fra­ za« v. Tek prisustvo. up. Leksikon je onaj doo. Npr. S obzirom na karakterističan način prikazivanja.bazične komponente koji je zamišljen kaoskup specifičnih kompleksa leksičkih pojedinosti. Srž te novije verzije bi se mogla u najkraćim crtama rezimirati na sjedeći način. revoriting rules). Definitivnoj a verzija teorije. sintaksičkog i fonološkog karaktera. transformaciona pravila. 1 5 4 Takve rečenice bi mogle biti ilustrovane konkretnim primerima kao što su: dobro dete mirno spava. termin: context-free rules) i nazivaju se pravilima prepisivanja (engl. u stvari. sadrži mnoge korekcije prvobitnih postavki. s tim da se pomoću njih ukaže na sve one momente koji će biti odlučujoći za njeno značenje. Mnogi lingvisti. Pri tom prenošenju može doći do različitih preobražaja »drveta« (bilo ostvarivanjem izvesmih permutacija. reprezantovane imenicom (N) u kon­ strukciji s pridevom (Adj). npr. i takozvanog leksikona. Iako zasnovana tek 1957. Ova­ kvo zamenjivanje (= »prepisivanje«) ima. »frazna« struktura se najčešće naziva »drvetom«. drugim recima. Pravila transformacije su. koja je objavljena 1965. kompleksni simbol će dati infor­ maciju o tome da li će dati prelazni glagol u poziciji objekatske do­ pune zahtevati ili isključivati prisustvo imenice koja označava živo biće. bilo ispuštanjem odnosno dodavanjem određenih pojedi­ nosti).ovih pojedinosti ko­ načno osmišljava dotle vrlo apstraktnu sintaksičku konstrukciju. uvređena žena glasno negoduje. u gore prikazanom »drvetu« zamenjuje sekvencom Adj + N). Jedinice generirane u bazičnoj komponenti primenom sintak­ sičkih pravila sačinjavaju takozvanu dubinsku strukturu jezika. Prepisi­ vanje se odnosi na činjenicu da prilikom procesa generiranja »drveta« dolazi do postupnog zamenjivanja simbola (NP se npr.što će se izvršiti leksičko razrešenje rečenice. njihova se primena sastoji prvenstveno u prenošenju podataka s tog početnog nivoa jezičke apstrakcije na završni. čiji je karakter generativan. Transformaciona pravila služe povezivanju nivoa dubinske s nivoom površinske strukture. Siintaksički deo obuhvata sistem sređenih sintaksiekih pravila. Ovi se podatci priklju­ čuju fraznoj strukturi primenom naročitih pravila. u re­ prezentativnom delu »Aspects of the Theory of Syntax«. godine. »drvo« nastalo u procesu generiranja rečenice (S) koja je sačinjena od subjekatsike »fraze« (NP). Kompleksni simboli jesu oni simboli koji se uključuju u »drvo« neposredno pre nego. do danas Chcxmsky je znatno evoluirao u shvatanjima. registrovanje takvog podatka ograničiće u odgovarajućem smislu izbor imeničkih leksema koje bi došle u obzir kao kandidati za leksičko razrešavanje objekatskog konsbituenta (reprezentovanog u »drvetu« simbolom N). generativna gramatika je postala jedna od centralnih disciplina savremene lingvistike. Od 1957.). 428. Njihovom primenom generiraju se sintaksičke jedinice. Pod njihovim se dejstvom odafoiraju odgovarajuće pojedinosti iz leksikona i ubacuju na određena mašta u »drvo«. Osnovni nivo analize jezika naziva se bazičnom komponentom gramatike. Bazična komponenta gramatike se sastoji iz sintaksičkog dela. -sve u zavisnosti od konkretnog jezika čije se rečenice realizuju. specifična za svaki jezik i sačinjavaju deo njegovog individualnog strukturalnog profila. za cilj da pre­ ciznije osvetli prirodu sintaksičke jedinice o kojoj se radi (u pomenutosm slučaju uvedena sekvenca Adj + N daje podatke o1konstituentima »fraze« NP). § 340 n. Pošto su sve faze konstrukcionih postupaka i postupaka lek­ sičkog osmišljavanja u bazičnoj komponenti obavljene.427. Te (hijerarhijski inače nesređene) pojedinosti obuhvatajo relevantne podatke seman­ tičkog. u dejstvo stupaju tzv. i od predikatske »fraze« (VP) čiji su konstituenti glagol (V) i njegova priloška odredba (Adv):1 5 4 Među sintaksička pravila koja dejstvuju u bazičnoj kompo­ nenti svrstavaju se i pravila za uspostavljanje kompleksnih sim­ bola (uvođenje ovih pravila u fond teorijskih pojmova dolazi kao jedna od krupnih novina u poređenju s onim što sadrži prvobitna verzija teorije). jesenje sunce blago sija i si. naime. uprkos činjenici da ne dele sva teorijska uverenja njenog 13 NP VP Adj N Adv V Pravila kojima se generiraju »frazne« strukture primenjuju se bez kontekstualnih ograničenja (engl.

najdublje je dosada osvetlio McCawley). »Dubinska struktura«. McCawley.) i dijalekatske diferencijacije. u svojoj studiji »Phonemic Differences and Rewrite Rules«. Halle vrlo apstraktnog karaktera u poređenju s onim što je tipično za fonološki opis jezika u »predgenerativnoj« eposi (kao što su i sintaksičke je ­ dinice Chomaboga mnogo apstraktnije nego lingvistička realnost kojom su se bavili distribucionalisti). izd. u prvom redu istaknuti sdntaksičar 1 5 6 Gramatika nemačkog jezika je prvi put doživela generativnu ob­ radu u Bierwischovom radu »Grammatik des deutschen Verbs« (= Studia Krammatica II. Verhandlungen des zweiten internationalen Dialektologenkongresses II (= Zeitschrift fiir Mundartforschung. Wiesbaden 1968. pa i u osvetljayanju jezičkog razvoja (v.. primenjujući ih na jedinice »leksikona« date u svom morfofonološki osnovnom vidu.1 5 5 I u fonologiji su se već poodavno počela primenjivati metodološka iskustva stečena u radu na području sintakse. Berlin 1964). 407—412). Pri tom je fonema. Chomsky je našao najodanije sledbenike u lingvi­ stičkim krugovima DR Nemačke (sa Berlinom i Leipzigom kao cen­ trima). Američki lingvista Morris Halle je prvi uveo generativni pri­ stup u fonološki opis jezika. Najnoviji razvojni period generativne gramatike u SAD doneo je žive diskusije o mnogim bitnim a kontroverznim teorij­ 1 5 5 Samuel Jay Keyser je prvi pristupio svestranijem generativnom osvetljavanju dijalekatskih fenomena u svome prikazu rada američkih dijalektologa Hansa Kuratha i Ravena McDaviđa: »The Pronounciation of English in the Atlantic States« (prikaz je objavljen u Lg 39. zasada samo u SAD. u onom isklju­ čivo sintaksičkom smislu u kojem je sagleda Chomsky ovde uopšte ne postoji. Doskoirašnji sledbenici Chomskog počeli su pred­ lagati svoja originalna teorijska rešenja koja su često značila od­ stupanja od nekih stavova učitelja. Dialect Differences. sve veći broj pristalica. /a/. s tim što će se povećati inventar jedinica koje ise postavljaju u bazu. In/ već kao kombinacija elemenata radost. 13 ' 195 . /of. Od jugoslovenskih lingvista prvi je primenio generativne kriterije u dijalektologiji Pavle Ivić. /dl. Generativna fonologija mnogim detaljima svog metodološkog postupka navodi na opasku da se ono što je za Pražane bilo omorfofonološki nivo (v. R o s h i J. I on operiše pojmom sređenih pravila. da treba što više suziti inventar jedinica koje se pojav­ ljuju u bazi. Halle bi izveo oblik radošću. Lg 41. oni po­ laze od toga da je za jezik značenje najvažnije. Na taj način su jedinice koje razmatra. and Historical Processes«. 1965. Lakoff). No 2. neue Folge Nr. (za ovo svojevrsno 'rasprostiranje »u širinu« opredeljuje se u posiednje vreme sam Chomsky). prvenstveno u redovima najmlađe generacije lingvista. No 2. a povećati broj transformacionih pravila (ovo raspro­ stiranje »u dubinu« predlaže na primer G. srpskohrvatska reč radošću kod Hallea pojavila ne kao skup fonema. trebalo smanjiti broj transformacionih procesa. Mada je postala šire poznata tek od pre dve do tri godine. kao štoi čini Chomsky. Lalkoff. tačnije onaj skup distinktivnih osobina koje određuju ovaj glasovni niz. pored ostalog. 218—224. pristalice nove teorije zamenili su osnovni sintaksički pristup semantičkim: umesto' da pretpostave. dakle r. Sem ger­ manista u rad na produbljivanju generativne gramatike uključeni su tamo i pojedini slavisti. ali tako da je svaki glas u tim elementima. 429. potpuno zaobiđena :ka. dakle. drugo. ipak najčešće usvajaju njen metod analize. da je u obrazovanju rečenice primarna sintaksa. na primer.o relevantna lingvistička stvarnost (čime se genera­ tivna fonologija bitno razlikuje od dotadašnje). J. 194 skim pitanjima. s tim da su glasovni elementi u njima razloženi na distinktivne osobine. Berlin 1963).tvorca. Tu se javljaju dva upravo suprotna shvatanja: jedno. Pošto je najvažnije. M . Među istočnonemačkim germanistima koji su prihvatili ovu teoriju najaktivniji su Manfred Bierwisch1 5 6 i Wolfgang Motseh. Primenom svojih pravila na obeležja u takvom nizu. suštinsko pitanje o tome šta sve treba postaviti u bazičnu komponentu sintakse. naprotiv. budući da se svi osnovni sintaksički pojmovi zamenjuju semantičkim. i zanimljiv rad Sol Saporte: »Ordered Rules. Fonološki opis u generativnoj gramatici uključuje i informacije relevantne za gramatičku struk­ turu rečenice. 1963.. da bi. § 137 n. U centru pažnje stoji. Ludwig Erich Schmitt. Zadržavajući celokupni formalni aparat prikazivanja koji je svojstven generativnoj gra­ matici Chomskog.i -ju. Tako bi se. 303—316). a itd. godine objavio je Motseh zapaženu studiju »Syntax des deutschen Adjektivs« (= Studia grammatica III. /š/. Taj se metod inače već uveliko primenjuje u semantici. već kao' »skup distinktivnih obeležja«. predstav­ ljen ne kao glas. 4. ono mora prethoditi u procesu generiranja rečenice uspostavljanju sintaksičkog poretka.1 5 7 Njihov doprinos razvijanju teorije nije od malog značaja. Sasvim nedavno prezentirana je lingvističkoj javnosti jedna nova teorija pod nazivom generativne semantike. 1 6 7 Još 1964. V. prvenstveno u sintaksi. Van SAD. Njeni osnivači su učenici Chomskog (u prvom redu G. ova nova teorija osvaja. /ćf. § 298) ovde naziva fonološkim domenom. u ispitivanjima tvorbe reči.

1951) i J. Smith Jr. Berlin 1966). Nr. 1951. I. II izd. 1—12). Pariš 1938. Washington 1957) ističu se dve studije po tematici koju obrađuju: P. Schmidt. »Sprachtheorie. »Der deutsche Satz«. koji je pored ostalog. 7—24) govori o suprasegmentalnim pojavama (= o pojavama intonaciono-akcanatskog karaktera uključujući i pauze) koje bivaju iskorišćene kao sredstva za orga­ nizaciju rečenične strukture. Među radovima koji su bitno doprineli skretanju pažnje šire lingvističke javnosti na problematiku sintaksičke valentnosti ističe se: J. V. U zborniku Report of the Seventh Annual Round Table Meeting on Linguistics and Language Study (Georgetown University Monograph Series on Languages and Linguistics No 9. Bibliografske napomene 430. T. Literatur' und Kunst. »L’orđre des elements de la phrase en germanique ancien. Selacted Papers«. Hilla: »Introduction to Linguistic Structures: From Sound to Sentence in English« (Nerw York 1958). § 137) generativni pristup se često primenjuje na sasvim specifičan način. H. A. E. Bulletin de la Faculte des lettres de Strassbourg 7.: H. u kojima je primenio metod generativne gramatike Chomskog. »The Thaory of Speech and Language« (Oxford 1932. 1948) i »Analytic Syntax« (Copenhagen 1937). W. Klasičnim udžbenikom američke sintakse smatra se dalo sintaksičara E. Nida je i autor u svoja vrame veoma popularne sintakse engleskog je­ zika »A Synopsis of English Syntax« (1943. W. 1—91) i studija Charlesa C. L. Nide: »Outline of Descriptive Syntax« (Glendale — Califomia 1951). Opštu klimu sintaksičkog interasovanja u razdoblju od tridese­ tih do pedesetih godina lepo ilustruju knjige: A. 1049. Garvinovo prilaženje sintaksi vrlo je jasno izloženo i u radu: Paul Garvin. Pristup srodan Fourquetovom sdntaksičkom metodu vidljiv je i u radovima drugih germanista. Etudes de syntaxe de position«. v. K. »Syntactic Units and Operations«. U strukturalnu koncepciju sintaksičke problematike uvodi L. Biihler. kao što je već naglašeno (v. 197 . 1. »Grundfragen der deutsche Grammatik. Uvođenje u širi repertoar sintaksičke problematike daje W. Die Darstellungfunktion der1Sprache« (Jena 1934).Rudoli Ružička. R. 59—72) daje smotru m o­ dernih metodoloških prosedea u sintaksi. Berlin 1965. 1 3 9 Ružička je poslednjih godina objavio niz studija iz oblasti sin­ takse slovenskih jezika. u »Superfixes and Syntactic Markers« (str. Pariš 1953. L. prvenstveno ruskog.: »An Outline of English Structure« (SIL. O strukturalnom prilaženju sin­ taksi govori de Groot i u studiji »Structural Linguistics and Syntaotic Laws« (Word 5. Occasional Papers 3. 1034. Glinz. de Groota izloženi su najbolje u veoma instruktivnoj knjižici. HockSttov »A Course in Modem Linguistics« (New York 1958) daje osnovnu orijentaciju o tipu sintaksičke analize koji odgovara metodološkim principima današnje američke lingvistike. 8th Proceedings. Tesniere svojom knjigom »Elements de syntaxe structurale« (Pariš 1959). Havers u »Handbuch der erklarenden Syntax« (Heidelberg 1931). 196 Pogledi eminentnog sintaksičara — strukturaliste A. Pickettova knjiga »An Introduction to the Study of Grammatical Structure« (Glendale — Califomia 1956) zahvata analitički i naporedo morfološko-sintaksičku problematiku i mnogi je stoga smatraju naročito pogodnim udžbenikom za početnike u sintaksič­ kim studijama. »The Philosophy of Grammar« (London 14)24 i novije izd. Fourquat. npr. Jespersen. Tradicionalna sintaksa je najbolje reprezentovana u rado­ vima J. U klasična dela sintakse spadaju: O. >'Esquisse d’une syntaxe structurale«. Firth. Diisseldorf 1957. bez neposredne veze s učenjem Chomskog. Primana fonoloških kriterija pri sintaksičkoj analizi sprovedena je u radu A. Velikog odjeka imale su u svoje vreme u američkoj lingvistič­ koj javnosti studija Georgea L. »General Linguistics and Descriptive Grammar« (London 1951). Treba istaći da su inače svi najvažniji radovi ovog zanim­ ljivog autora publikovani 1964 (u Hagu) u zborniku pod naslovom >On Linguistic Method. Saries Practice 19. 626—632. Friasa: »The Structure of English« (New York 1952). Riesa: »\Vas ist Syntax?« (Marburg 1894 / Prag 1927) i »Was ist ein Satz?« (Prag 1931). Gardiner. i njegove ranije radove u kojima dolazi do izražaja kon­ cepcija o sintaksičkoj valentnosti: »Comment construire une syntaxe?«. izuzetno zaslužan za širenje generativnih pogleda na jezik u slavenskom lingvističkom svetu. Tragera i Henry Lee Smitha Jr. novo prerađeno izdanje u Janua Linguarum. Klasse fiir Sprachen. Eine Einfuhrung in die funktionale Sprachlehre«. Garvin u »Operaticns in Syntactic Analysis« (str. pisanoj na holandskom i stoga mnogima nedovoljno pristupačnoj: »Structurele Syntaxis« (The Hague 1949). Jedan od poslednjih i naročito zna­ čajnih radova te vrste jeste njegova knjiga »Studien zur Theorie der russischen Syntax« (= Sitzungsberichte der Deutschen Akademie der Wissenschaften zu Berlin. Hag 1966).1 5 8 U ostalim evropskim sredinama.

. »O s i l ’ n o m i s l a b o m u p r a v l e n i i « . VJa XIII. 1. 41—51). 53—64. N. npr. Lg 28. B. N. O problemima sintaksičke analize u vezi s mašinskim prevođe­ njem obaveštava knjiga »O t o č n y x m e t o d a x i s s l e d o v a ­ n i j a j a z y ka« — od elj ak . N. Iordanskaja. 1965. S. 5—20. CFS 8. G. S. 225—240). A x m a n o v a i G. 1961). izd. Veoma interesantnu knjigu. 3. O proučavanju sintaksičkih paradigmi govori programski V. I. M. N. razvija ideja o postojanju sintaksičkih opozicija vezanih za upotrebu pojedinih reči u različitim paradigmatskim oblicima. AN SSSR. u Bukureštu na X međunarodnom kongresu lingvista: »Semantic Considerations in Syntax« (biće objavljeno u zborniku Proceeđings of the 10th International Congress of Linguists) i rad: »Some Thoughts on the Semantic Structure of the Sentence«. »F u n k c i o n a 1 ’ n y j a n a l i z s i n t a k s i č e s k i x f e l e m e n t o v (na m a t e r i a l e d r e v n e a n g l i j s k o g o j a z y k a ) « . Ju. Moskva 1067. P a d u č e v a . Kotelova. posvećenu pitanjima teorije i me­ toda u sintaksi.Od sintaksičkih studija istaknutog britanskog lingviste C. Ovo delo (u revidiranoj verziji) doživelo je i izdanje na egleskoim jeziku (»The Theory of Syntax in Modem Linguistics« = Janua Linguarum. » A v t o m a t i č e s k i j s i n t a k s i č e s k i j a n a l i z . V. R. » D v a o p e r a t o r a o b r a b o t k i s l o v o s o č e t a n i j s ‘s i l ’ n y m u p r a v 1 e n i em ’«. Moskva 1966. 4. Admoni u svojoj knjizi » O s n o v y t e o r i i g r a m m a t i k i « . The Hague 1969) i privuklo1 zasluženo pažnju ino­ strane publike. D. 1—30. V. M i k a e l j a n . pored ostalog. >Discourse Analysis«. 1952. s originalnim opservacijama i stavovima. Tipično ruska tradicija sintaksičkog ispitivanja osvežena i ne­ kim novijim teorijskim tekovinama ogleda se u radu N. benefaktor i si. Muhin. M. L. J. Ju. Moskovskog univerz^eta. njegov referat. Među njima dosada je najviše odjeka imala studija F. » A k t i v n y e p r o c e s s y v s o v r e ­ m e n n o m r u s s k o m s i n t a k s i s e « . 32—49. 1064.) prikazao je poslednjih godina lingvističkoj javnosti isti ovaj autor. i drugo takođe interesantno Muhinovo delo: » S t r u k t u r a p r e d l o ž e n i j i i x m o d e l i « (Lenjingrad 1968). 161—183. Moskva 1966. pod naslovom » S i n t a k s i č e s k i j a n a l i z p r i m a š i n n o m p e r e v o d e « (kolektiv autora: O. održan 1967. Daneša: »A Three-Level Apiproach to Syntax« (Travaux. 1949. odeljci: »Models for sentence synthesis and syntactic description« i »Models for syntactic analysis« (Trends. M e ž s e g m e n t n y j s i n t a k s i č e s k i j a n a l i z « . I. A x m a n o v a . Jarčeve: » P r o b l e m a f o r m y i s o d e r ž a nija sin tak sičesk ix edinic v tra k tirov k e desk r i p t i v i s t o v i m e n t a l i s t o v « (90— 105). Lg 22. F r u m k i n a . The Hague 1962). 1946. Bazella preporučuju se sledeće: »Syntactic Relations and Linguistic Typology«. Apresjan. Series Minor 20. V. napisao je rumunski lingvista Sorin Stati: »Teorie si metoda in sintaxa«. Moskva 3961) članak V. »O p r i m e n e n i i o b j e k t i v n i x i t o č n i x k r i t e r i e v o p i s a n i j a s o č e t a e m o s t i s l o v « . Novosibirsk 1964. N. »Discourse Analysis: a 109 . A. »Zur formalen Charakterizierung des Satzes« (= Janua Linguarum. »On the NeutraUzation of Oppositions«. i sledeće radove: Finngeir Hiorth. E. VJa XIV. 55—69. Noviji teorijski pogledi na sintaksu osvetljeni su pristupačno u knjizi: O. i rad N. M e l ’ č u k . v. » A v t o m a t i č e s k i j s i n t a k ­ s i č e s k i j a n a l i z « . Značajne studije o »semantizaciji« sintakse (tj. Lingua 21. o tome da se u okviru sintakse izdvaja jedan poseban semantički nivo. Švedove pod naslovom » P a r a d i g m a t i k a p r o s t o g o p r e d i o ž e n i j a v s o v r e m e n n o m r u s s k o m j a z y k e « koji je ob­ javljen u zborniku R u s s k i j j a z y k . TCLC V. Svedova. kao agens. Veoma je in­ formativno i kompetentno i izlaganje Warrena Platha u članku »Mathematical Linguistics«. M e l ’ č u k . Moskva 1963. Moskva — Leningrad 1964 (u knjizii se. Novosibirsk 1967. u zborniku » V o p r o s y t e o r i i j a z y k a v s o v r e m e n n o j z a r u b e ž n o j l i n g v i s t i k e « (izd. 1949. V. Teorijske radove praške škole u domenu sintakse upoznaće zainteresovani najpre na stranicama časopisa Travaux Linguisitique de Prague. Bliži uvid u moder­ nije aspekte koje je tokom poslednje decenije poprimila klasična 198 ruska sintafcsička teorija daće i radovi: L. Prokopoviča: » S l o v o s o č e t a n i e v s o v r e m e n n o m r u s s k o m l i t e r a t u r n o m j a z y k e « . posesor. E. 77). II. Prvi uvod u transformacionalistički metod daju Harrisovi ra­ dovi: »From Morpheme to Utterance«. » S o v r e m e n n y e s i n t a k s i č e s k i e t e o r i i « . G r a m m a t i č e s k i e i s s l e d o v a n i j a. 1968. 1964. A. Moskva 1961. I o r d a n s k a j a . Pažnju zaslužuje i funkcionalni pristup sintaksi za koji se za­ laže A. 3—77.na kojem se uspostavljaju sintaksički relevantne semantičke jedinice. 77—86. N. Bucuresti 1967. V. Moskva-Lenjingrad 1964 (posebno na str. Series Minor 68.: kapetan M H a n nije starešina / kapetan M i l a n u nije starešina). Z. .

V. Fodor i J. The Hague 1966). pored Lakoff a. Inače. Za slovenski lingvistički svet od naročitog interesa mogu biti posleđnji radovi Charlesa Fillmorea u kojima se postavlja problem pađežnih značenja u okviru generativne teorije. 14. već zastareia u nekim detaljima. 1961. V. izd. revidirano izdanje 1963. 1965). ona je sasvim nedavno doprla do javnosti tako da još zasad nema odgo­ varajućih odjeka (a biće ih svakako. Ideje Chomskog doživele su dalju razradu u radovima njego­ vih učenika. »An Integrated Theory of Lin­ guistic Description«. Najvažniji radovi istočnonemaSkih predstavnika generativne gramatike u kojima se dopunjava i koriguje u pojedinim detaljima teorija Chomskog nalaze se u publikaciji Studia Grammatica (Ber­ lin). Readings in the Philosophy of Language. »Some Remarks on Nominalizations«. sern toga. Universals in Linguistic Theory. i druge. Current Trenđs in Linguistics III: Theoretical Founđations. J. The Structure of Language. No 3. Ona je bila veoma cenjena u vreme kad se pojavila. Harms. Početnicima se. »Introduction a la grammaire generative«. o ovoj publikaciji v. V. S. Origina­ lan Harrisov pristup sintaksi dobij a najpotpuniji vid u njegovom delu »String Analysis of Sentence Structure« (= Papers on Formal Linguistics No 1. preporučuje pristupačno' pisana knjiga Owena Thomasa. Njihov rad na generativnoj gramatici u okviru slavistike može se danas pratiti prvenstveno na stranicama časopisa Zeitschrift fiir Slavvistik. njegovu studiju »The Case for Case«. izd. nasuprot Lakoffu. danas je. R. The Hague 1964. 869—876. za dalje razvijanje teorije takođe značajne radove koje objavljuju.Sample Text«. god. 7. Pariš 1967. Ovaj Wbrthov rad ostaće datum u istoriji slavistike: tada je prvi put slovenska jezička problematika obrađena transformacionalistieki. Danas već klasično delo transformacionalizma jeste knjiga Noa~ ma Chomskog »Syntactic Structures« (The Hague 1957. V. Bach i R. Lees na pristupačan način izlaže smisao transformacionalizma u VJa X. The Haigue 1966. Delo »Aspects of the Theory of Syntax« smatra se značajnim gotovo koliko i »Syntactic Structures« budući da je u njemu najuočljivija pređena distanca od početnog zasnivanja teorije. 375—408. i drugi učenici Chomskog u časopisu Founđations of Language. i Nicolas Ruwet. 3. Transformacioni test u sintaksdčkoj analizi ruskoga jezika primenio je još 1958. Dean Stoddard Wo'rth: »Transform Analysis of Russian Instrumental Constructions«. Lg 33. 26. Koristan je prikaz ovog đela koji daje R. na primer: Paul Postal. izaći će uskoro u Studies in English Transformational Gram­ mar. 72—82. New York 1965. 69—77 (na­ slov članka: » Č t o t a k o e t r a n s f o r m a c i j a « ) . izd. međutim. Cambridge Mass. 1952. 1965. i prikaz transformacione teorije Chomskog (u njenoj prvobitnoj verziji iz 1957. Word Vol. »Introduction to Transfoirmational Grammar« (New York 1964) lepo uvodi početnike u metod Chomskog. The Hague 1962). Evoluiranje teorijskih shvatanja Chomskog najpotpunije će se sagledati upoznavanjem sledećih njegovih radova: »Current Issues in Linguistics Theory«. Part II. Međutim. 1—90. 283—340. V. Nov svet pojmova uneo je u generativnu gramatiku George Lakoff svojim radom »On the Nature of Syntactic Irregularity<(Mathematical Linguistics and Automatic TransLation. »Topics in the Theory of Generative Grammar«. A. § 137 n). 1965. Što se tiče poslednje navedene studije. Vol. J. Lg 28. Delo god. 1960. II izdanje 1963). 1958. Th. Jugoslovenskom čitaocu skreće se pažnja na kompetentno' i lepo (pristupačno i nestručnjaku) izlaganje Ranka Bugarskog o genera­ tivnoj gramatici: »Pojmovno-terminološki osvrt na generativnu gra­ matiku«. B. J. Postal. Computation Laboratory of HarVard University. E. § 4^9). XV. Knjiga E. 1954. Cambridge Mass. doga­ đaj u razvoju generativne gramatike značilo je objavljivanje Leesovog rada: »The Grammar of English Nominalization« (= IJAL. Katz. 255—270. 247—290. izrazito transformacionalistiĆka po ideji i izlaganju je tek njegova studija: »CoK»ccurence and Transformation in Linguistic Structure«. 201 . A.) koju daje Vladimir Ivir u Suvremenoj lingvistici (skriptima) III (Zagreb 1964. A Study of Contemporary Models of Syntactic Description«. Sebeok. 1960. Rosenbaum. »Transfer Grammar«. Bacha. Report No. 20. br. 1957. 474— 494. s obzirom na to da u njoj Chomsky izlaže sasvim nov pogled na »bazičnu komponentu« zalazući se. 50— 118. Jacobs i P. 1057. izd. s obzirom na činjenicu da je ge­ nerativna teorija za poslednjih pet godina pretrpela znatne izmene. VI izdanje 1966). NSF-16. New Jersey 1964. No 2-3. »Aspects of the Theory of Syntax«. Katz and P. »Comstituent Structure. Leea u Lg 33. New York 1968. za redukciju transformacionih pravila 200 u kojist narastanja inventara jedinica »bazične komponente« — v. 1—60 (preštampano u Janua Lin­ guarum Series Minor 56. »Transformational Grammar and the Teacher of English«.

»The Soiund Pattem of Russian«. 7—26. Harms. Travaux de linguistique et de litterature publies par le Centre de p-hilologie et de litteratures romanes de l’Universite de Strasbourg VI. Zasad je objavljen prvi. La grammaire generative et la linguistique«. Noam Chomisky. M. »Les Theo-ries Transformationnelles«. umnoženi samo-. 1966. V. »Aspects of Phonological Theo-ry«. Lg 43. nagoveštena je početkom 1967. 1965. C. 203 . Cambridge-Mass (treba ovim povodom napomenuti da je uopšte velika šteta što mnogi avangardni radovi ove grupe lingvista ostaju neštampani. Lingua 17. preliminarni nacrt tog koris­ nog dela pod naslovom »Tenminologie der generativan Grammatik« (Berlin 1967).interni memo­ randum. u § 417. W. Chomsky and Morris Halle. Journal o-f Linguistics 1. Giulio C. V. 1967. New York 1968. Studi e saggi linguisitici VI. 263—316. npr. posebno van SAD. Center of Applied Linguistics). ostaju u nemogućnosti da sa blagovremeno obaveste o aktuelnim teorijskim diskusijama. Darden. 292—316. Grunig. V. New Yo-rk 1968. Lakoffa i J. McCawleyja: »The Role of Semantics in a Grammar«. 1966. Teorija Chomskog. E. Halle. 1966. Chicago Linguistic Sooiety. William Orr Dingwall objavio. Series Minor 73. »Is Deep Structure Necessary?« (M. član istočnonemačke grupe germanista koji se bave generativnom gramatikom. New York 1968 (u -ovoj se knjizi. D. N. B. Najvažniji su zasad u ovo-m pogledu radovi J. »Strukturelle Grammatik und Generative Gramma. Lepschy. Generativni pristup fonologiji započinje radom Morrisa Hallea.njeni privrženici. koja je dosada najvažnije delo po­ svećeno problemima generativne fonologije. 1967) koji nije regularno publikovan već je izdat kao. B. University bf Chicago 1968. izd. P. 13—34. 31— 101. u domenu generativne gramatike. Lingua 16. Department of Linguistics. Uhlenibeok u »An Appraisal od : Transformatio-n Theory«j Lingua 12. Hockett u »The State of thei Art« (=. Intemal Memorandum. na str.o najvažnijim fonološkim radovima. Termini će biti propraćeni odgovarajućim definicijama. 97—214 (ovaj rad se pojavio. 1966. 1—24 i No 2. Posebno strogu ocenu teorije dao je Ch. Korisno bi bilo upoznati se. 71—80. priprema terminološki rečnik genera­ tivne gramatike (uzimajući kao bazu ekcerpiranje radova Chomskog i njegovih sledbenika). La Linguistique No 1. M isisi A. što je tim nezgođnije kad se ima u vidu da »posvećeni« inače po pravilu posle navode te nepublikovane radove i polemišu sa njima istto kao i sa.y . šta kaže E. Baeh i R. Lang. sa sledećim radovima: Kurt Zwei Entwicklungsphasen der deskriptiven Linigvisitik«. nalazi priložena obim­ na bibliografija ne samo. N. Janua Lin­ guarum. »Some Controversial Questions in Phonolo-gical Theory«.je bibliografiju ra­ dova predstavnika generativne gramatike: »Transformational Generative Grammar. Nova generativna teorija. ob­ javio američki lingvista F. SAD. 1963. Paul Postal. March 27.. Pottier. 67— 76. 1—18 i u »Some Further Ramarksi on Transforma­ tional Grammar«. Chomsky and M. na primer. 124—169. 1961. od istog autora članak »Recent Developlrnent in Transformational Generative Grammar«. generativna semantika. već i o takvima koji imaju značaja za generativnu teoriju u celini). »Lexical Insertion in a Transformational Grammar without Deep Structure«. T. Papers from the Fourth Regional Me-ating. I. time mnogi zainteresovani. J. »La grammatica tr ansform azionale: Studi recenti«. godine u radu G.tiik: ren Sp-rachen 15. The Hague 1968). obično na 202 nekoj vrsti šapirografa. svim ostalim -studijama koje se regularno objavljuju po -stručnim časopisima). Bibliografske podatke o radovima koji se tiču leksičke seman­ tike obrađivane generativnim metodom v. ima i protivnika. Interpretaciji značaja generativne gramatike posvećene su do­ sada različite studije. pojedinih evropskih lingvista koji nisu neposredno deklanisani kao.. 171—191. »Some General Praperties of Phonological Rules«. Househoilđer). Die NeueWachtler. The Hague 1959. ili bar takvih koji su puni sumnji i kritičkih primedbi. i razaslatd u vrlo ograničenom broju primaraka odabranijem krugu stručnjaka. 1. i-sledeće novije radove: Noam A. 1968. Universals in Linguistic Theo-ry. Ros'sa. I. izsd. namenjen užem krugu predstavnika generativne gramatike okupljenih na M. A Bibliography« (Washington. 1.kao odgovor na kritiku generativne fonolo-gije koju je u istom broju ovog časopisa. Godine 1965. E. Bailey. »The Sound Pattem of English«. pored vatrenih pristalica. mahom kraćeg obima. 2. 1965. 102—128. J. Davison. T. T.

Ova činjenica je postala presudna za razvoj današnje lingvistike: velike naučne snage počele su se koncentrisati na jezičkoj problematici. samo statistika zaslužna za »matematički« ka­ rakter moderne lingvistike. 1913). uvek isti. npr. 433. Bilo da su to u pitanju mašine ili ljudi. upravo onda kada je velika pažnja posvećena produbljivanju tzv. uostalom.MATEMATIČKA LINGVISTIKA KVANTITATIVNOG (= NEALGEBARSKOG) KARAKTERA1 5 9 UVODNE NAPOMENE 431. Ceo sistem jezičkog ispitivanja je u izvesnom smislu matematički orijentisan. Markov je na tekstu Puškinovog »Evgenija Onjegina« statističkim metodom prišao izučavanju zakonitosti u smenjivanju ruskih vokala i konsonanata. 1 6 0 Još 1847. Godine 1913. serija VI. koji će biti u stanju da ponese i prenese određeno značenje. Dvadeseti vek je vek sprava pomoću kojih se prenose infor­ macije odnosno omogućava komuniciranje. bez obzira da li se radi o čoveku ili mašini. Njegovi rezultati su pokazali da je. Ali tek u dvadesetome veku statistika postaje zaista neophodna pomoć svima onima koji se ozbiljno bave opisom jezičkih fakata. i s jedne i s druge strane. Da bi se prenela neka informacija potrebno je pre svega da postoji s jedne strane otpremnik informacije a s druge strane — prijemnik. Nije. A k a d e m i i n a u k . § 20 — minuciozno prebrojavali stihove. mada danas sve više i u Kini) matematička lingvistika je običan termin među savremenim naučnicima. Strogo logičan karakter matematičke analize provejava iz obavezne težnje lingvista da u definicijama budu maksimalno tačni. poznata nekima od zainteresovanih za jezik već odavno (još su stari indijski gramatičari — v. § 481. sa dovoljno verovatnoće. da uvođenjem apstraktnih pojmova u metodološku proceduru obeizbede tačnije saznanje o realnoj strukturi jezika. No 3. objavljena je čuvena studija ruskog 1 5 0 O suprotstavljanju pojma »algebarski« pojmu »kvantitativni« pristup v. da olakšaju sebi posao analize pribegavajući preciznosti matematičke formule. pa i u Aziji (uglavnom u Japanu. Početkom X X veka statistički metod matematičara prodire u sve naučne oblasta. da bi se ove đve naučne discipline mogle naći na istovetnim pod­ ručjima interesovanj a. § 449). t. a 1904. Interesovanje lingvistike za matematiku razbuktalo se upravo u isto vrema kad i interesovanje matematike za lingvistiku. Bunjakovski ukazuje na mogućnost primene matematičkog metoda u lingvistici. »teorije informacije« (v. Lingvistika druge polovine XX veka odlikuje se pored ostalog i tame što široko primenjuje metodološke procedure mate­ matičkih nauka. konkretne vidove ovakvog smenjivanja. 432. Svima se nametalo sasvim opravdano gledište: detaljno poznavanje procesa komunikacije kod ljudi. tako i u istoriji lingvistike. ruski matematičar V. Započeo je telefonom i radiom. u kojem jezik ima presudnu ulogu. A. Stoga se ovaj Markovljev rad i smatra velikim datumom kako u istoriji matematike.1 8 0 Prvi ozbiljan korak ka ovakvoj saradnji učinili su početkom XX veka matematičari. § 451) uređajima kao što su radar ili mašina za prevođenje. moguće predvideti. poznat i prijemniku i otpremniku. Korisnost statističkog metoda bila je. pod određenim uslovima. 204 naučnika A. Odavno je uostalom već bilo primećeno. a nastavlja se još komplikovanijim kibernetičkim (v. Presađivanje metodoloških iskustava sa matematičkog na­ učnog područja na lingvističko dostiglo je velike razmere tek posle drugog svetskog rata. Baudouin de Courtenay izlaže svoje uverenje da bi se lingvistika mogla ispomoći ne samo elementarnom nego i višom matematikom. naoružaće nauku novim iskustvom pri građenju odgovarajućih mašina. Osnivaju se 205 . VII. Ja. međutim. pa i u lingvistiku. 434. reči i slogove Rig-Veda). dakle. Ostvarenje ovih praktičnih tekovina čovečanstva ne bi bdio moguće da nije istovremeno razrađivana teorija informacije u celini. Lingvistika je u tim rezultatima dobila dokaze o korisnosti primene matema­ tičkog metoda na lingvističku problematiku. To je označilo početak nove matema­ tičke ere izrasle na razrađivanju »teorije verovatnoće«. neophodno je jedno: da postoji utvrđeni sistem signala. jasni i kratki. Markova: » P r i m e r s t a t i s t i č e s k o g o i s s l e d o v a n i j a n a d t e k s t o m ‘E v g e n i j a O n e g i n a ’ i l l j u s t r i r u j u š č i j s v j a z ’ i s p y t a n i j v c e p ’« ( I z v e s t i j a I m p e r . U Americi i Evropi. Osnovni princip po kome se ostvaruje proces informdsanja je. označavajući naučno operisanje ma­ tematičkim metodom u sferama jezičkog problema.

296—315). Whatmough. Stenografi su bili među prvima koji su ukazali na praktičnu vrednost statistike u jazičkim ispitivanjima. njegov rad » S t r u k t u r a p r e d l o ž e n i j a v s l a v j a n s k i x j az y k a x kak v y r a ž e n i e s t r u k t ur y p r e ­ d i k a t a « . The Hague 1966) i Ferenc Kiefer. 6. I. iako se o njegovoj vrednosti u jezičkim studijama ozbiljno govori već početkom ovog veka. M. Neke od studija ame­ ričkih i evropskih autora (van SSSR). Moskva 1968. Ahmanove.1 6 2 Tek su. Statistički metod se pačeo široko primenjiivati u lingvistici tek posle II svetskag rata. K. V. Padučeve i R. Frumkine: O t o č n y x m e t o d a x i s s l e d o v a n i j a j a z y k a « . Veoma je informativna i knjiga O. V. Opštiju orijentaciju o. Lahuti i V. A. L o m t e v a koji se danas vatreno zalaže za usvajanje matematičkih kriterija u oblasti sintaksičkih ispitivanja (v. 207 . 4. Amsterdam 1968). Koschmiedera: »Die Mathematisierung der Sprachwissenschaft« (Farsehungen und Fartschritte. Plath uz ta prilaže i od­ ličnu bibliografiju iz matematičke lingvistike. pregledno izloženo: 1) u kajem je smislu jezički fenomen podložan ispitivanjima pomoću matematičkog me­ toda. . Moskva 1964). Meljčuka. Opšti pogled na značaj primene matematičkog metoda u lingvi­ stici daju i studije: A. Šrejder. Finna. 21—57). KVANTITATIVNA (STATISTIČKA) LINGVISTIKA 436. »Linguisti. V. »Mathematical Linguistics in Eastem Europe« (— Mathe1 6 1 Matematičke distinkcije sve radikalnije prodiru u pojmovni fond i nekih od onih sovjetskih lingvista koji su se ranijih godina isti­ cali kao predstavnici tipično ruske lingvističke tradicije. objavlje­ ne su na ruskom jeziku u zborniku »M a t e m a t i č e s k a j a l i n ­ g v i s t i k a« (red. vol.es and Mathemaitics« (Studies Presented to Joshua Whatmough. I. diskusija povodom ovog izlaganja. Knjiga Gustava Herdana: »Type-Taken Mathematics: A Textbook of Mathematical Linguistics« (Janua Linguarum: Series Maior. npr. I. pregled glavnih dosadašnjih tekovina) daje Warrem Plath u studiji »Mathematical Linguistics« (Trenđs. 210—216). 3) u čemu je vrednost statističkog metoda u lingvistici (sa egzemplifikacijom toga metoda). pomenutim na kraju § 482. međutim. »Mathematical Linguistics in the Soviet Union« (= Janua Linguarum. 437. Naročito je u ovom pogledu bio od odlučujućeg značaja doprinos ruskog matematičara Markova. uvođenje u metod. »Mathematical Linguistics« (8th Proeeeđings. osnivaju se naučna društva »matematičkih lingvista«. E.: 74—91). III. O tome u ko­ jem se pravcu u novije vreme razvija matematička lingvistika u SSSR i drugim zemljama istočne Evrape najbolje linformišu knjige: Feremc Papp. u zagrebačkom časopisu »Naše teme« (god. u četiri posebna odeljka. A. Oettinger. 4) na koji se način razvija lingvistika korišćemjem tekovina teorije informacije.. Zbirka članaka pod naslovom »Strojno prevođenje i statistika u jeziku«. 62—73. VI. 30. G. posebno o mašinskom prevođenju. M e ž d u n a r o d nyj s” ezd s l a v i s t o v [ Do k l a d y s o v e t s k o j d e l e g a c i i ] . ’s-Gravenhage 1957.časopisi posvećeni temama matematičke lingvistike. Danas se oma intenzivno neguje i na drugim stranama.e raspored reči u tekstu vrši prema određenoj statističkoj shemi (u čuvenoj studiji »Gammes stenographiques« — IV izdanje u Parizu 1916). objavljena 1-959.« (v. Matematička lingvistika je prvih godina posle poslednjeg rata uznapredovala naročito u SAD. konstatovao da s. S l a v j a n s k o e j a z y k o z n a n i e . P. 179—186) i J. Karakterističan je u tom pogledu slučaj uglednog slaviste T. Ju. Priloženi su i korisni bibliografski podaci. § 432) Markov je pokazao da se međusobna zavisnost jezičkih jedinica u govornom lancu može izmeriti ako se takvom merenju pristupi u duhu onoga 1 6 2 Stenograf Estoup je npr. napori matematičara zaista otvorili put širokoj upotrebi statističkog metoda u lingvistici. donosi na pristupačan način niz infor­ macija o problemima matematičke lingvistike u celini. Series Minor 40. Revzin. ’S-Gravenhage 1960) je početkom šezdesetih godina bila popularna među lingvistima kao pogodan izvor informacija o najznačajnijim procedurama matematičkog metoda u lingvistici. Moskovskog univrzitata 1961) gde je. Bibliografske napomene 435. Odličan pregled matematičke lingvistike (pregled oblasti koje ona obuhvata.. 2) kako rad na mašinskam prevođenju obogaćuje lingvističku teoriju. U » P r i m e r s t a t i s t i č e s k o g o i s s l e d o v a n i j a n a d t e k s t o m ‘E v g e n i j a O n e g i n a’ . 206 matical Linguistics and the Automatic Language Processing 3. koje su bile naročita značajne za razvoj matematičke lingvistike krajem pedesetih godina. S. G. br. (Izd. upoznavanje sa problemima. i literaturu navedenu u § 482. posebna u SSSR1 0 1 i ostalim zemljama istočne Evrope. D. prodoru matematičkog metoda u nauku X X veka daje rad E. 1956. i publikacionu aktivnost u časopisima. 106—298)..

isticao je Zipf. navesti sledeće. 1 6 3 Na pravilnost u frekvenciji reči ukazao je još 1928.što je danas u nauci poznato pod terminom Markovljevog procesa. recimo. Zipf je predlagao'. 1949). Sve su ove konstata­ cije od važnosti za istoriju jezika — pružaju nove elemente za objašnjenje pojedinih pramena u jeziku. 1 8 4 Izložio Zipf u svojoj. bezvučni glasovi. An Introduc­ tion to Dynamic Philology«. Ti stadijumi su uslovljeni nizanjem jezičkih jedinica po pravilima datog jezika: svaka novododata jedinica označava nov stadij um u oformljenju iskaza. Ventrisa. 440. automobila u auto). Mass. demonstrirati primenom statističkog metoda. An Intro­ duction to Human Ecology« (Cambridge. danas već klasičnih u lingvistici. Zipf. opšte. prostiji po izgovoru od zvučnih. dakle. Boston 1935. najviše odjeka među predstavnicima lingvistike imali su radovi Georgea Kingsleyja Zipf a. »Psychobiology of Language. neka stalna mera. Za ovu Zipfovu konstataciju zainteresovali isu se posebno fonolozi i psiholozi. B) Ako se u kojem većem tekstu jednoga jezika izračuna u procentima odnos između glasova dobij a se cifra koja će se. recimo. Zipf se s posebnom pažnjom i uspehom bavio ispitivanjem frekvencije jezičkih jedinica. U odnosima rasporeda glasova ima. znači. godine. Posle dešifrovanja hetitskog. tim su značajniji rezultati pred­ stavnika statističke matematike i to kako za matematiku tako i za lingvistiku. 1 6 5 Zahvaljujući stručnjacima za kriptografiju. Po Zipfovom mišljenju. 1 6 6 U »Human Behavior and the Principle of Least Effort. 14 209 . naše znanje o izumrlim jezicima je znatno prošireno. Većina ovih konstatacija.1 6 5 C) Dužina reči stoji u obrnutoj srazmeri sa njenom frekvenci­ jom: najčešće reči su po pravilu najkraće (ovim se objašnjava po­ java skraćivanja dugih imena i uopšte svako naknadno skraćivanje reči — otuda prelaz. 439. u svim jezicima po> pravilu češći od ovih drugih). pored ostalog. do 1200) pisane na jednom dotle nepoznatom arhaičnom dijalektu grčkog. ali ona dalja jedinica. mada su pojedine njegove originalne ideje tokom vremena modifikovane ili čak odbačene. Godine 1952. 68—81. Mandelbrot je poslednjih godina naročito' popularan među lingvistima (naročito' u SAD) zbog svog shvatanja. A) Složenost glasova po izgovoru je u obrnutoj proporciji sa njihovom frekvencijom u rečima1 6 4 (stoga su npr. da se u posebnu lingvističku granu — biolingvistiku — izdvoje one jezičke studije koje bi u prvom redu obuhvatale problem jezičkog fenomena u vezi sa komu­ nikativnim ponašanjem čiji je konkretan karakter biološki uslovljen (što u stvari znači da se ovim u lingvistiku uključuju i određene neurofiziološke studije). i § 342 n. statističkim metodom. a to se može.1 6 3 On je smatrao da bi utvrđivanje zakonitosti ove frekvencije imalo vrednosti za razumevanje principa po kojima se razvija uopšte ljudska govorna aktivnost. Ross ili Mandelbrot poznata isu danas podjednako' modemom lingvisti kao i mate­ matičaru. Od takvih već klasičnih »statističkih« konstatacija mogli bismo npr. Markov je pokazao da se može matematički utvrditi na osnovu statističke verovatnoće kakva je šansa da se posle konkretne novododate jedi­ nice pojavi ova. Ovaj odnos utvrdio je Zipf1 6 6 u vidu sledeće formule: broj kontekstualnih značenja jedne reči odgovara kvadratnom korenu njene frekvencije.. § 376) sa frekvencijom reči. taj tip angažovanosti izrastao je prven­ stveno iz težnje ka ulaganju najmanjeg napora. Njega je pre svega zanimala teorija psihobiologije (njegov termin) = otkri­ vanje onih psihološko-fizioloških faktora koji najneposrednije odre­ đuju konkretan tip angažovanosti čoveka u ostvarenju kakve akcije. Ova konstatacija je od najvećeg značaja kako za stenografiju tako i za kriptografiju (nauku o đešifrovanju tajnih azbuka). fizičar E. Međutim. da je već sazrelo vreme za preklasifikaciju lingvističkih stu­ dija ria dve osnovne grupe: makrolingvističke studije = sva jezička ispitivanja koja se vrše egzaktnim. mikrolingvističke studije ~ jezička ispitivanja vršena bez primene sta­ tistike (v. među­ tim. izloženog 1957. Ventris je utvrdio da su poznate tablice sa ostrva Krita takozvanog »lineara B« (nastale pre naše ere u periodu od 1450. 208 Širu popularnost u lingvističkim krugovima zaslužio je. zaista potiče od Zipf a. Inače. Princip ekonomije izražajnih sredstava dominira. Yule. Sto bliže našim danima. na str. 438. U. Markovi]ev proces se odnosi na uočavanje različitih stadijuma kroz koje prolazi iskaz od prve izgovorene (odnosno napisane) jezičke jedinice do svog konačnog oformljenja. Od posebne važnosti za naučnu razradu leksikoioških studija bilo je utvrđivanje odnosa polisemije (v.). Najčešće reči su uz to još po pravilu i najstarije. sa malim odstupanjima. što je ostvario češki lingvista B. govornom aktivnošću. ponoviti i u većini drugih tekstova istoga jezika. narodne. Zipf u prvom redu nizom osnovnih konstatacija o međusobnoj uslovljenosti prirode jezičke jedinice i njene frekvencije. Hrozny (1879—1952) još 1916. Imena kao što su. godine. najveći događaj u toj oblasti tiče se otkrića Britanca M. Condon u poznatoj studiji »Statistics of vocabulary«.

Sva lingvistička proučavanja koja se naslanjaju na sta­ tistički metod nazivaju se statističkim ili kvantitativnim. Pored pomenute Plathove studije o matematičkoj lingvi­ stici i zbornika »O t o č n i x m e t o d a x i s s l e d o v a n i j a j a 1 6 7 Prvo 200. § 449) — upravo je izrasla na statističkim studijama. pojedinačan karakter. u svima jezicima postoji jedan osnovni fond reči vezanih za neke osnovne kategorije opšteljudske 210 kulture. standardno u jezičkom izrazu. I praktična tekovina razrađivanja ove teorije — mašina za prevođenje — ne bi mogla biti izgrađena bez primene statistike. Statistika je resila problem najčešćeg u jeziku — tj. elementarno sporazumevanje. ispitivao frekvenciju engleskih Klasova. Dijalektologija dobija u statistici novo sredstvo pomoću kojega će precizno određivati meru sličnosti i razlike među dijalek­ tima (v. Amold objavljuje studiju »Vedic Metre in Its Historical IJevelopment« u kojoj primenjuje statistički kriterij frekvencije radi utvrđivanja relativne starine raznih delova Rigveda. predložio je američki lingvista Morris Swadesh da se u posebnu oblast izdvoje ona ispitivanja koja se tiču primene statističkog metoda radi utvrđivanja srodstva jezika kao i (približ­ nog) vremena kada su se ti jezici izdvojili od zajedničke matice. Počev od aproksimativnih metoda u mašinskom prevođenju (koji se tiču predviđanja količine posla koji treba obaviti da bi se prevođe­ nje omogućilo) preko' izrade tezaurusa (= rečnika) mašine ili izrade sistema kodiranja (= pretvaranje konkretnog jezika u sistem mate­ matičkih formula). § 402). Prodor statističkog metoda u oblast leksikologije označio je novu epohu u praksi učenja stranih jezika. kao što se. Sve do» »statističke epohe« u lingvistici stilistika je bila u nekom smislu maglovita jezička disciplina — prepuštena subjek­ tivnom kriteriju u definicijama stila i suštine njegove originalnosti. Shodno naučnim postavkama predstavnika antropološkog pravca (v. Tek u naše vreme. 443. naziva statističkom ili kvantitativnom. pa sve do preračunavanja ekonomije u radu mašine (kolika bi bala najpovoljnija veličina mašine. Rezultati do kojih se došlo su interesantni (po nekima čak i revolucionarni) ali ne opravdavaju u potpunosti početne nade o > perspektivi velike pouzdanosti zaključaka (što navodi pojedince čak na osporavanje celisbođnosti glotohronologije). Godine 1950.1 6 9 ali je ono imalo sporadičan.skim promenama i uticajima sa strane.W 8 Statističkog ispitivanja u lingvistici bilo je i ranije. i § 156). standardne leksike za svakodnevno. god. 14 * 211 . Jedna od najznačajnijih naučnih teorija našeg vremena — teorija informacije (v. Utvrđivanjem principa distribucije reči statistika je obezbedila sasvim novo>. i cela lingvistika. 446.: glottochronology) dotle je drugi nazivaju leksikostatistikom (nazivom kojim se određuje inače svako statističko ispitivanje leksike). Opsežna ispitivanja ovakvog. statistika postaje neophodna metodološka pripomoć u lingvističkom radu isto onako kao što i simbolično prikazivanje jezičkih odnosa u analizi postaje neophodno za naučno preciziranje konkretnih fakata. autorstvo teksta i čak hronologija teksta (što može da interesuje ne samo lingviste. U vezi s tim je među dosad poznate jezičke discipline uvrštena i jedna nova: glotohronologija. uostalom. U novije vreme kod mnogih se lingvista pojavilo' uverenje da će od primene statistike posebno velikih koristi imati kompairativno-đstorijske jezičke studije. tako da je do kraja ostalo svega oko 100 reči. 1905. nego. još 1874. § 342). Ovakve statističke studije jezika zaista počivaju na proučava­ nju leksičkog fonda. D. najotpomije prema istorij. 445. istoričare i proučavaoce istorije književnosti). precizno konstatuje da je banalnost jednog izraza u direktnom odnosu sa visokim stepenom njegove frekvencije. zatim se broj smanjivao. recimo. i 1 8 9 Termin je usvojen na VI internacionalnom kongresu lingvista u Parizu 1948.441. Tek na osnovu statističke selekcije počeli su se izrađivati takozvani bazični rečnici — rečnici u kojima je sakupljen fond najhitnije. To su obično svakodnevne reči. 442. objektivnog tipa treba đa sa maksimalnom naučnom preciznošću osvetle tajnu originalnog i poetskog u odnosu na svakodnevno'. i baš posebno. efikasno naučno oruđe za rešavanje takvih pitanja kao što je. Naučnici su izdvojili odre­ đeni broj ovakvih reči1 8 7 i pristupili komparaciji jetzdka. 447.) — statistička procenjivanja pokazuju se kao neophodna radna oruđa. pokazala je koje su reči zbilja neophodne za svakodnevni saobraćaj u određenoj jezičkoj sredini. 1 6 8 W. Egzaktni metod statističke analize doneo je međutim potrebnu meru naučnosti u ocenjivanju stilističkih pojava sa lingvističke tačke gledišta. Modema stilistika npr. ukoliko je zastupaju oni koji se služe statistikom. Dok su za ovu novu' lingvističku disciplinu pojedinci usvojili p o ­ seban termin glotohronologija (engl. Bibliografske napomene 448. Whitney je npr. 444. kada je u lingvističke kru­ gove široko prodrlo shvatanje o tome da je jezičku strukturu mo­ guće proučavati kao logičan kalkulus (v. koliko vre­ mena predvideti za izradu konkretnih programa prevođenja i si.

194*9. naiprimer.ique de la Statistique Linguistique«. »The Use of Sta­ tistica in Language Research« (Machine Translation Vol. J. 213 . 134. 5. F.-Lenjingradskoga univ. Whatmougha. što je u ovom slučaju posebno značajna preporuka. studije: J. Kroeber. 373—384). Moskva 1961): »O l e k s i k o s t a t i s t i č e s k o j t e o r i i M. Hymes i drugi.W. Herdana: »Type-Toiken Mathematics« (§ 435) mogu se. »The Structure of Human Speech« (Transactions of the New York Academy of Sciences. H.:1953) odeljak »The Statistical St. 145—150). H. revidirali i kompletirali: T. Amdt. A. 1960.2 y ik a« (v. Pokušaj primene statističkih kriterija pri genetičkoj klasifika­ ciji jezika nalazimo u studijama: Douglas Chretien and A. 1937. Radi upoznavanja sa principima glotohronologije i ocenama vrednosti samog metoda preporučuju se sledeći radovi: R. No 2. M. 1959. 1960. Am­ sterdam 1968) prilazi se komparativnom proučavanju silabičkih struktura u ruskom. bližem upoznavanju vrednosti statistike u jezičkim studija­ ma doprineće naročito knjiga Pierra Guirauda: »Problemes et methodes de la statistique linguistique« (Dordrecht 1959). Minneapolis 1954. S v o d e š a « (239 do 253). U zborniku »V o p r o s y s t a t i s t i k i r e č i (m a t e r i a 1 y s o v e š č a n i j a)« (izd. L. and Taxonomy« (Lg 36. 1957. Iscrpan pregled radova iz oblasti glotohronoloških studija nalazi se u: D. 1—21). A. W. Od istog je autora i poznata bibliografija statističke lingvistike: P. izd. 5. str. Part 1. V. »Statistics. § 4Š5) koji daju vrlo dobar uvod u (matematički metod uopšte. a takođe i članak G. do 142) i Joseph Greeraberg. U zborniku »N o v o e v l i n g v i s t i k e « objavljena su u ruskom prevodu dva Swadesheva rada (23—87) i jedan Hoijerov (88—107) o leksikostatici. »Quantitative Classification of Indo-European Languages« (Lg 13. Puhvel i C. Klimova (u zborniku » V o p r o s y t e o r i i j a z y k a v s o v r e m e n n o j z a r u b e ž n o j l i n g v i s t i k e « . »Mathematische Analyse van 212 Sprachelementen. Harary and H. Hamp. 1958. L. No 1. Guirauda: »Les caraeteres statistiques du voeabulaire« (Pa­ riš 1954). 22—33). W. Watkms). 180—192). 49—60). 338—345). Parker-Rhodes. Hoijer. Sprachstil und Sprachen« (Arbeitsgemeinschaft liir Forschumg des Landes Nordrhein-Westfalen. »Conceming the Validity of Lexico'statistics« (IJAL 24. II. Swadesh.. 235—247). 143— 169). »Counting and Calculating for Historical Reeonstruction« (Anthropological Linguistics Vol. 3—44) i D. 1953. D. 67—73). J. 1958. U istom je smi­ slu informativna i knjiga W. Paper. W. U. O korisnosti primene statistike na leksdkološku problematiku najbolje informiše poznati britanski statističar G. 3. Yule u svom klasičnom delu »The Statistical Study of Literary Vocabulary« (C'amibridge — London 1944). 1954. Utrecht 1954 (bibliografiju su. Lees. »Lexicostatisitics: A Critique« (Lg 32. F. Gleason. naći podaci i o tome kako se statistički može prići proučavanju literarnog stila. Kratku istoriju postanka i razvoja statističke lingvistike daje pregledno i koncizno J.!. Kroeber. Kinjigu je na­ pisao lingvista zaj lingviste. Carrol u »The Study of Language« (Cambridge Mass. I. 83—105) i A. Sažet a informativan pregled osnovnih primena statistike u mašinskom prevođenju daje A. 1958) nalazi se veći broj instruktivnih članaka. izd. Momroe. Dovoljne podatke o tome daje i knji­ ga P. »The Basis of Glottochronoloigy« (Lg 29. »A Comparalive Quantitative Phonology o-f Ruasian. A. Šta se pomoću statistike saznaje o morfološkoj strukturi jezika možemo sagledati u studijama: E. »The Performance of Glottochronology in Germanic« (Lg 35. 16. »Lexioostatistics so Far« (Current Anthropoloigy 1. Fucksa. Kakve su mogućnosti primene statističkog metoda na fonološku problematiku obaiveštavaju. Koln 1955) u kojoj je data numerička karakteristika pojedin" tekstova (većinom ger­ manskih i latinskih). 1960. i studiju D. U knjizi: Henry Kučera and George K. A. pod rukovodstvom J. »The Calculation of Parameters of Morphological Complexity« (8th Proceedings. Indo-European. H. 113—127). »A Quamtitative Approach to the Morphological Typology of Language« (zbornik »Method and Perspective in Anthropology«. U već spomenutoj knjizi G. »Bibliographie Crit. B. 1956. »Toward a General Calculus of Phonemic Distribution« (Lg 33. Lofe. No. P. Houchin. 192—220). Reeda: »A Statistical Approach to Quantitative Linguistic Analysis« (Word vol. ANSSSR. V. u istom zborniku članak V. češkom i nemačkom uz primenu metoda kvan­ titativne lingvistike. Robert F. Spencer. »More on Lexieostatistics« (Currenrt Anthropology 1.udy of Language« (61—64). Hymes i dr.. 121—137). Zveginceva: »L i n g v i s t i č e skoe datirovanie metodom g l o t t o x r o*n o 1 o g i i ( l e k s i k o s t a t i s t i k i ) « (9—22). Rea. »Toward Greater Accuracy in Lexicostatistic Dating« (IJAL 21. 1959. No 2. 1955. Guiraud. Czech and German« (Mathematical Linguistics and Automatic Language Processing 4. poired ostalog. H. Ser. II.

Shannon and Warren Weaver. Teorija informacije se odnosi na naučna ispitivanja koja osvetijavaju procese odašiljanja i primanja saopštenja sa svim onim što uslovljava ovakve procese. K a l i n i n . Matematičarima i fizičarima je. interpretirao njen opšti značaj za razvoj nauke. Moskva-Lenjingrad 1965). 452.1 7 0 nauke o funkcionisanju automata — o njihovim kontrolisanim reakcijama na određen stimulus. »The Mathematical Theory of Communication«. pored ostalog. A l e k s e e v . V. dakle. »Kibernetika i društvo«. pod kontrolom našeg pogleda upravljenog na cilj. nesmetano odašiljanje i primanje informacija. U oba slučaja za rad mašine bitno je isto: mašina mora biti osposobljena da primi poruku spolja i po njoj da postupi na odgovarajući način. 453. toplot­ nog perceptora i si. u New Yorku. auto­ matski dohvatamo knjigu sa stola. Lenjingrad 1968). 450. Mozak je izabrao cilj — knjigu. tj. Urbana 1949. i pokret je izvršen automatski = bez svesnog razmišljanja. bez solidne matematičke spreme. 214 u stanju da prime određenu poruku. Temelji novoj naučnoj disciplini koja se sistematski bavi komuni­ kativnim problemima postavljeni su. »Statistiko-kom binatornye metody v teoretič e s k o m i p r i k l a d n o m j a z y k o v e d e n i i « (Lenjingrad 1967) i zbornik » S t a t i s t i k a r e č i « . međutim. Nauka je obogaćena teorijom infor­ macije relativno sasvim odskora. posle II svetskog rata. M. sa­ svim prirodno teorija informacije. P. a matematičar Warren Weaver je 1949. u poslovanju oko izgradnje mašina. dakle. Wiener je tvorac kibernetike. kako se one najlakše pamte i najtačnije razumeju. G. Beograd 1964. pristupačna i nematematičarima. pogotovu strukturalisti. Wiener je otpočeo svoje značajne radove na aparatima koji su 1 7 0 Termin kibernetika je prema grčkoj reči kybernetike. da je »zapamte« i da na nju na odgovarajući način reagiraju. Polazeći od uverenja da ovakav princip ne važi samo za ponašanje ljudi već se po njemu mogu vladati i ma­ šine.) a kasnije je usredsredio svoju pažnju i na mašine koje bi bile u stanju da »zapamte« određene odgovore na određena pitanja. Za osnovni model ovakvim mašinama poslužio je čovek. na srpskohrvatskom jeziku: Norbert Viner. § 328): ispoljeno ponašanje u odre­ đenoj situaciji plod je od ranije naučene. 1 7 1 V. matematičar Claude Sharmon.1953. Poslednjih godina objavljene su u SSSR tri značajne knjige iz oblasti statističkog proučavanja jezika: zbornik »S t a t i s t i ' k o<k o m b i n a t o r n o e m o d e l i r o v a n i e j a z y k o v « (red. ne mogu njome slu­ žiti. U centar kibemetiokih studija postavljena je. samo ako smo te odgovore prethodno naučili. koja je odigrala značajnu ulogu u popularisanju teorije informacije i među lingvistima. N.1 7 1 Njegov osnovni tok ideja odgovarao je opštim bihevioirističkim shvatanjima karakterističnim za američku intelektualnu atmosferu pred II svetski rat (v. Problemom komunikacije počela su se ozbiljno' baviti inže­ njeri zainteresovani za to da u komunikativnim uređajima obezbede prenosni kanal. Ali zato postoji recenzija lingviste Hocketta (Lg 29. Tako je ubrzo došlo do jedne od najplodonosnijih međudisciplinarnih saradnji 215 . Mi smo u stanju i da dajemo odgovore na postavljena pitanja. na nov način prilazi problemu utvrđivanja hijerar­ hije značenjskih nijansi u semantičkom polju reči. N. čiji se metod jezičke analize i zasniva na izdvajanju bitnih pojava u procesu sporazumevanja od nebitnih. R. uzi­ majući sve to u obzir sagradio (tokom rata) prva oružja koja su dostizala pokazani cilj pod određenom kontrolom (radara. pomenute Zipfove radove — § 440. tj. P i o t r o v s k i j . M. Čovečiji mozak i nervni sistem reagiraju na oba načina: mi npr. dao naredbu ruci za pokret. TEORIJA INFORMACIJE 449. Wiener je u toku II svetstkog rata radio na projektilima koji na daljini mogu sa preciznošću da dostignu cilj. bilo neobično važno utvrditi na koji se način najekonomičnije mogu slati poruke.V. tek radovima ame­ ričkog matematičara Norberta Wienera. Za lingviste je intere­ santna i njegova knjiga »Studies of the Principle of Relative Frequency in Language« (Harvard University Press 1932) jer se u njoj. 451. 69—92). veštinu upravljanja. u principu moguća tipa: a) na mašine koje treba da dostignu neki poznati cilj: b) na mašine koje treba da nađu pravi odgovor na postavljeno' pitanje. On je sve servomašine (automate) podelio na dva osnovna. automatske reakcije na određeni utisak spolja. A n d r e e v . Knjiga je namenjena matematičarima i lingviste se. Njene osnovne postavke izneo je 1948. Za sve ovo su bili zainteresovani i lingvisti. Klasičnim delotn teorije informacije i kibemetičkih studija uopšte smatra se knjiga koju su u koautorstvu izdala ova dva naučnika: Claude E. njegovo klasično delo »Cybernetics« izđato 1948. označava kormilarsku veštinu. A n d r e e v . Wiener je. (red. D. D.

svaka nova reč. 1 7 3 Posebno je u ovome značajna aktivnost učenika prof. Zato je njegova pažnja prvenstveno* obraćena na nizanje neposrednih konstituenata (v. Ščerbe. u opšti fond znanja o problemu komunikacije. pri svakoj novoprimljenoj jezičkoj jedinici on raspo­ laže novim elementom za odgonetanje poruke. utvrditi kojim se sve sredstvima postiže komunika­ cija. nesporazum zbog eventualne homonimije. Govoimiku je saopštenje koje iznosi poznato*. nastaje u pro­ cesu dekodiranja (= pretvaranje komunikativnih signala u naše saznanje o poruci). uklanjajući. dakle. Entropija je utoliko veća ukoliko je obaveštemje obično* i manje* p r e d v i d l j i v o . obuhvata komplikovani proces od mišljenja ka zvucima (od leksičko-gramatiokog 216 ka fonološkom nivou). binariteta u jeziku (v. 2. na osnovu svojih iskustava sa jezičkim pojavama. čini nov napor. Istovremeno je tom prilikom u lingvistiku prodro nov niz pojmova i termina. pored predstavnika američke lingvi­ stike.1 7 3 459. svaki put sa sve većim izgledima na uspeh. 454. ultinmo. On mora da prepozna konkretnu vrednost svake reči. u eposi gramatičkog tradicionalizma. elemen­ tarno u jezičkoj jedinici. tj. Kod je termin nastao* u okvirima teorije informacije. shodno nizanju jezičkih jedinica u go­ vorna lanac. 217 . Za njega je. Teorija informacije ima pred sobom sledeća dva osnovna problema: 1. j/akobson je insistirao na vrednosti izdvajanja distinktivnih obeležja u fonemama (v. 455. umeo da na toj strani zapazi problem i da mu pristupi. Jakobson je. recimo. a imali su i sami dosta da prilože. Morzeovi znaci. Pokazalo* se da je za razvijanje teorije informacije ovakva koncepcija invarijantnih jedinica od odsudnog značaja. Enkodiranje. njegov posao se sastoji jedino u tome da ga sagovomiku prenese na što* razumlji­ viji način. da pogodi sledeći element. koji je sam još ranije. § 302) tj. da sa završetkom govornog čina bude i sagledanje smisla poruke dovedeno do* kraja. Sva­ ko pretvaranje neke ideje u saopštenje jeste proces enkodiranja (= preobraćanje ideje u sistem komunikativnih signala). na onom što je invarijantno*. prodiranje njeno u našu svest. sem toga. bili teorijski spremni da s razumevanjem prate u ovoj oiblasti naučnog rada tok ideja matematičara. neko bio u Novom Sadu onoga dana kad je tamo padao grad. 457. Ako je npr. Lingvisti su. § 336) po određenom kodu datoga jezika.1 7 2 Uočavanjem različitosti uloga govornika i primaoca saopštenja u procesu komu­ nikacije otvoreni su novi putevi u različite oiblasti jezičkog prouča­ vanja. naziva stohastičkim procesom: dešifrovanje poruke vrši se u njegovoj svesti deo po deo*. 458. u terminologiji teorije verovatnoće. i tako redom. vest o nepogodi u novinama sleđećeg dana neće za njega biti 1 7 2 Sličan je ovome i proces primanja poruka preko pisanog teksta: svako novo slovo. uostalom. ukoliko je ljudski jezik u pitanju.u istoriji moderne nauke čiji je neposredni rezu lta ti* m&šina za prevođenje. signali za spo'razumevanje prenose poruke po nekakvom kodu. dotle svojstvenih samo matematičko-fizičkoj nauci. Odnosi se na celoikupnost signala (uključujući sistem njihovih odnosa) pomoću kojih se iznosi konkretna informacija. i onaj posle njega. Proces informacije uvek se događa između dve strane koje vrše dva različita komunikativna procesa: između govornog lica koje enkodira saopštenje i onoga koji saopštenje prima dekodirajući ga. 456. Posebno su obogaćena naša saznanja koja se tiču osposoblja­ vanja što efikasnijeg učenja jezika. Svako saopštenje biva otposlato po nekom određenom ko­ du. i sovjetski lingvisti. cela percepcija govora orn o* što se. Količina obaveštenja sadržana u jednom komunikativnom znaku naziva se entropijom. Svako primanje poruke. Lingvistička teorija slaviste Romana Jakobsona dobila je u svetlosti teorije informacije dragoceno priznanje. dekodiranje upravo obratno tome: obuhvata proces <ođ zvukova ka mišljenju. insistirao na principu. § 303) a i ćela teorija informacije je upravo postavljena na prkneni toga principa. U teoriji informa­ cije je prediktabilnost (= predvidljivost) veoma važan pojam. šta se u sagovornicirna — ooveku koji govori i onome koji prima saopštenje — događa prilikom komunikacije (= koji su ne­ posredni psihološki i fiziološki uslovi za realizovanje procesa ko­ munikacije). p*a je prema tome i važan u onim modernim lingvističkim studijama koje vode računa o procesima komunikacije. Signali za sporazumevanje mogu biti vrlo različiti: ljudski jezi­ ci. Onome koji saopštenje prima posao* je mnogo* teži. vodi nas bliže punom smislu infor­ macije koji biva pogođen u celini sa završetkom čitanja. isvetlosni signali i si. U ovakvoj vrsti studija angažovani su danas najviše. Distinkcija pasivne i aktivne gramatike (koja odgovara razlikovanju onoga što znači samo* razumeti jedan jezik od onoga što znači i govoriti ga) postaje sve više plodna baza za vrlo* korisne jezičke stuiddje. Količina informacije je relativan pojam: koliko* će vest nekotne biti nova zavisi od konkretnih uslova pod kojima se saopštava. Bez obzira na poreklo*.

U tom nastojanju govornik se služi najrazličitijim sredstvima u koja je uključeno. po suprotnosti korelativne specifikacije). lišen je ređundancije i stoga neupotrebljiv za svakodnevni komunikativni kontakt među ljudima. danas opet intenzivnije proučava. U takvom slučaju. Teorija informa­ cije. i ponavljanje iste informacije u nekoliko varijanata. vest o nepogodi imaće za njega sasvim drukčiju važnost. Poznato je da pri prihvatanju saopštenja onaj koji sluša poruku mnogo više stvarno čuje nego što iskoristi u procesu prihvatanja saopštenja. Sasvim obrnut slučaj predstavlja. 219 . obavezno. Količina informacija jednog jezičkog znaka može se izmeriti na taj način što će se na njegovo mašto staviti drugi jezički znaci: što je veći broj mogućnosti zajmene. i metajeizičkog ispitivanja logičara. to je veća količina obaveštenja konkretnog znaka čija se informativnost procenjuje (= prediktabilnost informacije je mala). Razumevanje procesa dekodiranja označilo je novu eru u lingvističkom proučavanju poezije. 218 vomog lica do odredišta = onoga koji saopštenje prima). 460. Što je više redundantnih eleme­ nata. Jednom rečju — ljudski jezik je natrunjen najrazličitijim elementima koji izgledaju za suštinu informacije nebitni. upo­ treba slova u uz slovo q u italijanskom ili engleskom jeziku: q se svaki put. svaka specifikacija događaja i uopšte pojava o kojima je reč u saopštenjima znači isključivanje one druge. a kao stanovnik toga grada ima jakog interesovanja za sve što se tamo u njegovom odsustvu dogodilo. Ovo stoga što treba obezbediti sigurnu prenosnu moć komunikativnog kanala (komunikativni kanal je sve ono što omogućuje saopštenje. bilo omogućeno dalje napredovanje: i kibemetičkih studija. međutim. Govornik. recimo. § 388). uzajamno povezanih jedinica čiji je broj konačan (i to neveliki) a čije kombinacije teže ka beskonačnom. Princip dihotomije (binariteta) sproveden je dosledno u proučavanju mere entropije: jedinica ovakvog merenja je bit. Osnovni zadatak predstavnika teorije informacije sastoji se upravo u tome da iznađu u saopštenjima bitne. već negde na putu. kombinuje sa u u pisanju. upoznaje nas i sa pojmom o r e l a t i v n o j v r e d n o s t i saopštenj a. Zato je često dovoljna i najmanja slovna greška u telegramu pa da razumljivost teksta bude dovedena u pitanje. ali nije izre­ čeno).1 7 4 a njena vrednost je zasnovana na primeni proste alternative u pre­ poznavanju konkretne specifikacije koju daje komunikativni znak (= tj. redundantni. telegrafske poruke. pored posebnih izraza za skretanje pažnje »prijemnog« lica. počev od izvorišta-go1 7 4 Skraćenica od engleskog termina »binary digit«. i strukturalne lingvistike u njenom traganju za jezičkim »ultimnim invarijantama«. neizmemljive karakteristike kako bi. 1 7 5 Maksimalno su koncizne npr. struk­ turalne lingvistike.. Koliko nam je binarnih odluka potrebno (= koliko puta vršimo isključenje jedne od dveju alternativnih mo­ gućnosti) pri prihvatanju (poimanju) poruke. i rada na mašinskom -prevođenju. U takvom procesu pažnja »prijemnika« je koncentrisana na to da iz govomikovog iskaza izdvoji samo elemente bitne za 'Stimuliranje onih binarnih odluka bez kogih je nemoguće poimanje saopštenja. odnos eksplicitnog (= jasno izraženo jezi­ kom) prema implicitnom (= ono što se pođrazumeva. i psiho­ loških ispitivanja saznajnih procesa. izgrađivanjem solidne teorije o invarijantnim strukturama saopštenja. . matematičari su uspeli da na jezik uspešno primene svoj metod analize. 461. dakle. Mile s e . « svi očekuju s nestrpljenjem da čuju poslednju reč (oženio? raziboleo? ubio?). Redundancija (= pojava redundantnih elemenata) ima. idealno logički jezik nauke (v. toliko binarnih jedi­ nica sadrži entropija onih jezičkih simbola koji su tom prilikom upoitrebljeni. pored ostalog. prema tome pojava u uz q je ovde maksimalno prediktabilna. svoju funk­ ciju u procesu sporazumevanja. A ispitivanje procesa transkodiranja (= pretvaranja jednog koda u drugi) ponovo je osvežilo interesovanje lingvistike za istoriju jezika.1 7 5 462. Metajezik. Posebna je ovde zasluga strukturalne lingvisti­ ke u tome što je na jezik ukazala kao na sistem tačno odredivih. koja se. gotovo redovno kaže mnogo više od neophodnog minimuma. očevidno. Teorija informacije ne bi mogla dobiti značaj u nauci ka­ kav danas ima da za njom nisu stajala dostignuća modeme. Posebno je vrednost statistike došla do izražaja. u svetlosti no­ vih iskustava i naučnih saznanja. po pravilima orto­ grafije ovih jezika. što istovremeno znači da je informativna moć znaka u u ovakvoj kombinaciji ravna nuli. Naslanjajući se na ovu kon­ stataciju. Ali ako se ne nalazi u Novom Sađu. i osvetljavanje problema kao što su odnos govornog prema pisanom jeziku. Kad neko sa uzbuđenjem pristupi i otpočne: »Zamislite. entropija je velika. to je veća sigurnost da će poruka biti primljena i to sa maksi­ malnim razumevanjem. Za samu lingvistiku rascvetavanje studija komunikacije značilo je.nikakvo posebno obaveštenje. 463. međutim.

Structure of Language and itis Mathematical Aspeots. Chenryja »On human communication« (Cambridge. 1959. Među lingvistima su inače dosta popularni radovi predistavnika egzaktnih nauka H. R. No 4. A. Morfa: »Logique. 1953. »Structure formelle des textes et communication«. 728—739) i zbornik radova izdat u Moskvi 1956. i radove: J. Matematičke načine tretiranja lingvističke problematike. Mandelbroita i A.2. S8St New York—London 1957). New York 1966. 271—303) poznatog dela L. Za lingvistu bi bilo svakako interesantno upoznati se sa studi­ jom O. G. P i o t r o v s k i j . Millera: »Language and Communication« (New York— Toronto—London 1951. I—IX + 1—203). daje i korisne biblio­ grafske podatke). 1960). po­ sebno u okvirima fonotogije. elementarni udžbenik za razumevanje teorije infor­ macije. Word 10. Zainteresovanima se preporučuju i studije objavljene u V o p r o s y j a z y k o z n a n i j a : L. Radi postupnog a sigurnog uvođenja u probleme teorije informacije lingvistima se ne preporučuju osnovni izvori — radovi matematičara. 69—93. 1950. X a r k e v i č . 1954. » I n f o r m a c i o n n y e i z m e r e n i j a j a z y k a « . XXI. Predstavnici raznih disciplina informišu o napredovanju nauke u izgrađivanju opšte teorije veze. N. Radi bližeg upoznavanja sa doprinosom sovjetske nauke razvi­ janju teorije informacije v. 709—711). npr. Straussa: »The Relation of Phanemies and Linguistics to Communication Theory« (Journal of the American Acoustic Society 22. 394—401. V. Ovde ističemo sledeće prikaze: Čuveni Hockerttov prikaz Shannonovog i Weaverovog klasičnog đela »The Mathematical Theory of Communication« — Lg 29. a duboiko lingvističko' osvetijavanje značaja jezičkih studija u okvirima teorije informacije daje Roman Jakobson u »Linguistics and Communication Theory« (Proceedings of Symposia in Applied Mathematios. Mandelbrota. Interesantan je i Millerov rad »The Perception of Speech« objavljen u For Roman Jakobson (353—360). 20. Mandelbrot. H. sv. 1950. upoznaće lingvista iz knjige eminent­ nog predistavnika komunikativne teorije C. R. Singh. Po modernosti metoda i opsegu zahvaćene problematike govora i komunikativnog procesa zapažena je knjiga Willarda Van Orman Quinea: »Word and Object« (Cambridge. Z i n d e r . » O č e r k i o b š č e j t e o r i i s v j a z i« (Moskva 1955). 245—252). T o p o t o v . 121—125) i V. Raznovrstnost problematike koju obuhvata široko postavljen program studija procesa komunikacije najbolje je ilustrovana rado­ vima objavljenim u zborniku »Psychc<linguistics — A Survey of Theory and Research Problems« (Supplement to IJAL Vol. B. s e r i j a f i z i č e s k a j a 13. 1958. Kao' dobar. VIII. . 6. B u k o v . VII. »Speech and Hearing in Communication«. lingvista neminovno proširu­ je svoje naučne horizonte. knjiga pored ostalog. Language and Cybemetics«. »Great Iđeais mi Information Theory. ubedljivO'. »O v v e d e n i i v e r o j a t n o s t i v j a z y k o z n a n i e« (god. 3—11). Mass. Chiomsky koji. Od istog je pisca i poznata studija »What is information measurement« objavljena 1953. A. R. Chao u Lg 26. 6. V. 1958. Fletchera i B. poslužiće svakako u prvom redu knjiga G. 1949. S. 1961. vol. » S o v e t s k i e r a b o t y po t e o r i i r a z b o r č i v o s t i reči« ( I z v e s t i j a A k a d e m i i N a u k S S S R . Tačniji uvid u problematiku opšte teorije veze daju klasični radovi sovjetskih naučnika: A. objašnjava odnos teorije informacije prema lingvistici sa težnjom da se lin­ gvističkoj publici približe izvesni bitni matematički zakoni infor­ macije: Lg 34. 99—105. »O l i n g v i s t i č e š k o j v e r o j a t n o s t i « (god. 28—35).: H. Prikaz Belevitchevog »Language des machines et language humain« — autor je N. sv. Memoar 10. i B. što je poučno: zagledajući malo u nepoznata (nelingvistička) osvetljavanja poznatih (lingvističkih) tema. Prikaz Zipfovog »Human Behavior and the Principle of Least Effo'rt: An Introduction to Human Ecology« — kompetentno daje Y. 1954. već prikazi tih radova koji daju lingvisti za svoju lingvističku publiku. 1—27. 1959. 221 . Interesantno’. pre svega iz perspektive psiholoških problema koji se na­ meću u komunikativnom procesu.Bibliografske napomene 464. language et theorie de rinfonrnaition«. Leesov prikaz (u Lg 35. Mass. Fletcher. Apostela. u American Psychologist 220 8 (str. i: Ju. pod naslovom »V o s p r i j a t i e z v u k o v y x s i g n a l o v v r a z l i č n y x akustičeskix uslovijax«. Lenjingrad 1968. pored ostalog. New York 1953.

nije uvek sigurno da li će one u odgovarajućem tekstu biti dobro oda­ brane s obzirom na činjenicu da u svim jezicima postoje sinonimi sa svojim specifičnim nijansiranjem osnovnog značenja. ali koje ima i svojih prednosti: naporedo se stave sve moguće prevodne varijante (uz odgovarajući znak da je napoređnost u pitanju) pa se čitaocu ostavlja da odabere. tehničkih. rečnik jezika hernije. zahvalju­ jući primeni metodoloških principa strukturalne lingvistike. Ono što je ragistrovano automatski se prebacuje u matematički jezik formula. U principu. uostalom. u stvari. Stoga se pri izboru prknenjuje teorija verovatnoće. zbog svoje gotovo ne­ 223 . zahtevaju posebno 222 istančavanje lingvističkih kriterija i metoda. Težnja je međutim. u ovom slučaju i drugo rešenje koje prevod čini manje elegantnim. recimo. Postoji. Nije lako ni sa složenicama. ade­ kvatan izraz. poli­ tički i si.tekstovi pi­ sani bez pretenzija na stilsku originalnost (natučni. Proces prevođenja mašinom obuhvata nekoliko osnovnih poslova čiju je tehniku trebalo pažljivo razraditi. Drukčije rečeno. broj morfema pomoću kojih su obeleženi konkretni odnosi — sve dobij a srvoje precizno obeležje matematičkim jezikom.). pojave koje se u procesu rada mašine neizbežno nameću. po sopstveniom nahođenju. Prevođenje po­ činje primanjem teksta (mašina obavlja i daktilografsiki posao). Posebnih teškoća pri prevođenju pričinjavaju idiomi. § 457) tekstova. svako­ dnevni u poeziji naših dana. Ljudi su očekivali velike rezultate na toj strani. mašine neće moći da budu prevodioci lepe književnosti. Sem rečnika koji obuhvata leksiku opštijeg karaktera izrađuju se i tzv. Pa i pored svih usavršavanja koja će se u daljoj budućnosti nesumnjivo postići u ovakvom poslu. 471. Nadali su se da će rad s mašinama izvršiti revoluciju u prevodi­ lačkom poslu: time što bi prevođenje naučnih. a tehnički je upravo neizvodljivo opremiti ih apsolutno svim onim neobičnim izrazima i obrtima koji su. da se sa što manjim materijalnim izdacima i kompliko vanj em posla a sa što većom mogućom efikasnošću obezbedi pristojan prevođ. pošto za nju postoji naj­ veća verovatnoća da će svojim značenjem obuhvatiti i traženu se­ mantičku nijansu ili će je bar približno odrediti. Danas je već mašinsko prevođenje znatno uzna­ predovalo. počinju se obrazovati nove formule koje misli izražene strukturom izvornog jezika prebacuju u novu strukturu specifičnu za jezik o kojem je reč. Početkom druge polovine XX veka mašinsko prevođenje. I tek onda.MAŠINSKO PREVOĐENJE 465. tip konkretne funk­ cije. Ovo je u vezi sa mnogim faktorima. mada tu ima još uvek krupnih problema koji očekuju svoje rešenje. Ma koliko reči bile pažljivo registrovane u mašini. Termin mašinsko prevođenje odnosi se. mikroglosari — rečnici izraza svojstvenih posebnim strukama (npr. 468. pa se prednost daje običnoj reči. i korišćenje takvih sprava kao što su elektronski račumairi. pored ostalog. 466. Geografska imena. 470. Na svakom koraku iskrsavaju različite teškoće koje lingviste i inženjeri savlađuju u udruženim naporima. Samo. Dobivene matematičke formule u potpunosti odgovaraju strukturi jezika sa kojeg se prevodi: red reči. četvrte faza rada mašine završeno je i samo pre­ vođenje. stručni. na naro­ čiti program prevođenja namenjen elektronskom računaru. između ostalog sa činjenicom da mašine moraju sadr­ žavati u sebi čitave rečnike jezika koji dolaze u obzir za prevo­ đenje. Ovakav postupak je zaista opravdana metodološka mera u datoj prilici. ovog puta u novi jezik. manje obične i retke. 467. medicine. Metodom fotoskopije u njenu »memoriju« se utiskuje onoliko reči i gramatičkih pojmova koliko je potrebno. mašina može sve da »upamti«. nastaje treća faza u procesu prevođenja: mate­ matički kod (v.) moći će se poveriti mašinama. U glavne probleme mašinskog prevođenja spada realiza­ cija principa ekonomije u »pamćenju« mašine. 472. nastaje posao oko pretvaranja matematičkih znakova ponovo u ljudski jezik. kad i to bude ura­ đeno. doprinelo bi se ®f bitnoj meri univerzalizaciji kulture. onaj traženi. Pripre­ manje jezika za ciljeve mašinskog prevođenja spada u poslove koje obavljaju lingvisti. Enkodiranje i dekodiranje (v. objašnjenje termina § 457) koji odgovara izvornom tekstu preobraća se u matematički kod jezika na koji se prevodi. Stoga se fond leksike pažljivo odabira prema tipu tekstova koji će biti podvrgnuti prevođenju. Obavljanjem ove poslednje. ali niukoliko ne obezbeđuje potpunu adekvatnost prevoda. Ali još je značajniji u ovom pogledu tadašnji razvojni stepen tehničkih nauka koji je omogućio. kao nova oblast naučnog istraživanja. 469. postavljeno je i žižu pažnje lingvističkog sveta. političkih i drugih informacija postalo neuporedivo brže i lakše. Kad je i ovo obavljeno. Rad na mašinskom prevođenju ne bi mogao otpočeti da prethodno jezički opis nije dostigao potrebnu preciznost. fizike i si. Statističkim se metodom kategorišu reči po frekvenciji upotrebe na obične.

Radi uklanjanja eventualne zabune kod polisemije (v. Svaki jezik ima svoju specifičnu strukturu. Uostalom. Jezičke strukture se prethodno upoređuju da bi se odredila njihova mera kongruentnosti (termin usvojen u tehnici mašinskog prevođenja) — tj. Prak­ tični cilj osposobljavanja lingvističkih rezultata za pravilno iskorišćavanje u funkcionisanju mašine nameće lingvistima naviku da svoje definicije izlažu u formulacijama maksimalno jasnim a kon­ ciznim. njihovo prisustvo mora biti registrovano u mašini. Distriibucionalizam. Konstantno odmeravanje od­ nosa stalnih (invarijantnih) karakteristika reči prema njihovim aktuelnim (kontekstualnim) karakteristikama — to je problem od čijeg pravilnog rešavanja zavisi puna smisaonost prevoda. 477. 1 7 8 Dok se. ali su zadivljujućom brzinom. recimo. tu je najveći problem obično nedovoljna obrađenost pojedinih gramatičkih oblasti datih jezika. Snage su posebno koncetrisane u ovim centrima na proučavanju lingvističke strukture ruskog i engleskog jezika. bez obzira na koji će konkretni tehnički postupak pasti izbor. njihova tipološka srodnost ili razlika. započeli su sovjetski naučnici pripreme oko mašinskog prevođenja koje se ti­ calo svega dva jezička para: englesko-ruskog i francusfco-ruskog. § 376) potrebno je obeizbediti takve mašinske operacije koje će pra­ vilno vršiti identifikaciju značenja pomoću konteksta. 224 476. Celokupan ovakav rad potpomaže produbljivanje lingvi­ stičke teorije u novim pravcima. § 332).cele reči (= »leksička« organizacija mašine) ili će pamtiti posebno osnove. bilo je već oko dvadeset pari jezika osposobljenih za mašinsko prevođenje. američki centar mašinskog prevođenja u Seattleu izjašnjavao za »leksičku organizaciju« dotle su sovjetski naučnici od početka bili pretežno zainteresovani za »gramatički« tip »pamćenja«.1 7 7 zatim grupa sa Georgetown univerziteta.1 7 6 Gramatičkih osobina u jezicima ima mnogo1 i. Elektronska laboratorija Saveznog in­ 1 7 7 Predstavnici ove grupe nisu samo naučne snage sa Harvardskog univerziteta već i naučnici okupljeni u Tehničkom institutu države Massachusetts (Massachusetts Institute of Technology. sa svojom bogatom razrađenošću mehaničkog metoda analize postao je izvrsna baza za dalju lingvisti­ čku obradu pomenutđh jezika u okvirima potreba mašinskog pre­ vođenja.). 478. pošto nisu obrađeni na odgovarajući način. pa naučni kolektiv sa Kalifornijskiog univerziteta. Veliki centri za mašinsko prevođenje nalaze se u Moskvi (Institut precizne mehanike. Prema današnjem stanju strukturalnog ispitivanja izvesni jezici. morfološki i sintaksički faktori koji uslovljavaju specifičnu prirodu lingvističkih jedinica u datirn jezicima. § 389) za mašinsko prevođenje sa ruskog na engleski. i van polisemičnih kategorija postoji potreba za uspostavljanjem određene tehnike koja će 'omogućavati stalno vođenje računa o kon­ kretnim kontekstualnim situacijama. Svojim radovima se od početka isticala harvardska grupa. SAD ima više centara za unapređenje mašinskog prevođenja. skraćeno — M. Mašinsko prevođenje je započeto u SAD i prva mašina se nalazi i danas na Harvardu kao istorijski dokumenat jedne zna­ čajne matematičko-lingvističke epohe. u jezicima ima dosta redundantnog (v. za svega četiri —•pet godina podigli odličan mat ematičko-lingvisti čki kadar čiji su rezultati na zavidnoj visini. Nadaleko su. Utvrditi šta je u kojoj prilici redundantno i ispustiti ga pri prevođenju — to je takođe ozbiljan posao čija tehnička rešenja nisu jednostavna. I. U najteže probleme mašinskog prevođenja u vezi sa svim tim spada pitanje organizacije »pamćenja«: da li će mašina poseb­ no »pamtiti« samo. u stvari. 475. ostaju van mo­ gućnosti da uđu u kombinaciju za mašinsko' prevođenje. Što se ovog drugog tiče. 15 225 . U izboru ovakvog tehničkog prosedea ne po­ stoji saglasnost među naučnicima. a posebno nastavke reči (= »gramatička« organizacija mašine). čija je koievka u SAD (v. recimo. Potrebe mašinskog prevođenja nagone. T. takođe predstavljaju problem. lingvisti­ ku da se prihvati produbljivanja svojih teorijskih znanja o raznim dosad nedovoljno ispitanim područjima jezičke problematike. Oni su kasnije počeli da organizuju svoje snage na tome poslu. Ovaj posao obavljaju lingvisti. 474. U vezi s ovakvim registrovanjem postoje mnoge teškoće koje nisu samo tehničke prirode već i lin­ gvističke. sa velikim renomeom u svetu. Mašinskog prevođenja ne može biti bez preciznih podataka o jezičkim struk­ turama. pa predstavnici Wayne State University i dr. 473. Veliki takmaci Amerikancima u radu na mašinskom pre­ vođenju jesu sovjetski naučnici. Ovo se vrši popisivanjem inventara jezičkih jedi­ nica i uočavanjem principa njihove distribucije. § 461). Smatra se da je danas po broju naučnog kadra angažovanog u mašinskom prevođenju SSSR prva zemlja na svetu. Stvaranje tradicije u ovakvoj navici osigurava bolji kvalitet teorijskih studija jezika i efikasniji metod u prezentaciji prak­ tičnih gramatičkih pravila. Osim toga. poznati radovi naučne grupe sa Washingtonskog univerziteta u Seattleu posvećeni u prvom redu razradi algo­ ritama (v.ograničene mnogobrojnosti. Godine 1955. Odmeravaju se leksički. Godine 1959.

Mi bismo ovde ipak posebno preporučili još nekoliko studija koje su bile u svoje vreme naročito zapažene u inostranstvu. pored ostalih.stituta za naučna i tehnička saopštenja. New York 1955). Petrozavodsku. E. u Čehoslovačkoj (grupa P. Poslednjih godina razvijeni su jaki centri za rad na mašinskom prevođenju u Rumuniji (gde je vodeća ličnost S. Radeći na ovom drugom poslu sovjetski naučnici su na polju teorije postigli rezultate kojima je pripala visoka cena u inostra­ nom naučnom svetu. 15' 227 . Bar-Hillel daje pregled postignutih rezultata tokom pedese­ tih godina u mašinskom prevođenju ne samo u SAD već i u Vel. Postoje mnogobrojne studije koje prikazuju dostignuća razli­ čitih američkih centara za mašinsko prevođenje. Obiman zbornik »Ldnguistic and Engineering Studies in the Automatic Translation of Scientific Russian into English. Bibliografske napomene 480.. Zbornik je 1957. Sgalla. S. Ja Fitialov. 226 pod naslovom » M a š i n n y j p e r e v o d « (odgovorni redaktor F. I. 1959. »Mechanical Translation«. Cejtin i đr. L. Report NSF-1. Knjiga A.ingiristirs and Automatic Translation. Manje naučne grupe zaposlene su takođe oko mašin­ skog prevođenja na Moskovskom pedagoškom institutu za strane jezike.. 1 7 9 Kineski jezik. 1959) sadrži reprezentativne radove naučne grupe iz centra u Seattleu. Cambridge. Stoga su vesti o napredovanju mašinskog prevođenja u NR Kini izazvale mnogo interesovanja u lingvističkim krugovima koji od detaljnog studiranja strukture kineskog jezika u po­ redenju sa indoevropskim jezičkim strukturama očekuju dragocene podatke za produbljivanje opštejezičke teorije. Meljčuk. u prvom redu u SSSR: V.1 7 8 Svojim ra­ dom na mašinskom prevođenju stekli su veliki ugled mnogi sovjet­ ski stručnjaci (O.: na sastavljanju glosara (= rečnika u mašini) i na pro­ učavanju jezika-posređnika u prevođenju (= jezika formula na koji se prebacuje konkretan ljudski jezik podvrgnut procesu prevođe­ nja). Tiflisu i Erevanu. Garvin u zborniku 8th Proceedings pod naslovom: »Machine Translation« (502—518). N. M. na Moskovskom univerzitetu. Britaniji u »Report on the State of Mechanical Translation in Uni­ ted States and Great Britain« (Jerusalem 1959). G. Donald Boofth. Prve faze rada na mašinskom prevođenju u SAD najbolje su ilustrovane studijama objavljenim u zborniku »Machine Trans­ lation of Language« (ed. E. N.. ali vodeće mesto u svetu pripada u ovo­ me zasada potpuno naučnim centrima u SAD i SSSR. H. I druge evropske i azijske zemlje1 7 9 razvijaju danas posao na mašinskom prevođenju. Locke i V. Mass. V. Prve informacije za inostranstvo o mašinskom prevođenju u NR Kini dao je Lju Jun-cjuan u članku » I s s l e d o v a t e l ’ s k a j a r a b o t a v o b l a s t i MP v K i ­ ta j s k o j N a r o d n o j R e s p u b l i k e « (VJa VIII. Report NSF-5. uvek je budio pažnju lingvističke javnosti. Mološnaja. Y. Za uvođenje u komplikovanu problematiku mašinskog prevo­ đenja najbolje će poslužiti knjiga Davida G. Oni koji se za ovo posebno interesuju naći će odgovarajuće informacije u časopisu kao što je npr.) i Bugarskoj (gde su od naj­ aktivnijih A. i knji­ gu sovjetskog stručnjaka V. Cambridge. Harkovu. Cambridge Mass. Yngve. M. Oettingera — »Automatic Language Translation: Lexical and Technical Probleme« (Hardvard Momographs in Applied Science No 8. Moskva 1064. Ljudskanov. Janakiev i A. Iordanskaja. E. S. Glavni napori sovjetskih snaga bili su od početka koncentrisani u dva pravca. 5.). S. F. predstavnik Seattlea Erwin Reifler i pred­ stavnik centra u Georgetownu — Paul L. M. Mass. 1959). zbog svoje specifične strukture. Pithe. G. poznata publikacija harvard­ skog centra (grupe koja radi u Massachusetts Institute of Technology). Matematički institut im. K u z n e c o v ) . Kulagina. »Introduction to Computational Linguistics« (— Mathematical Linguistics and Automatic Language Processing No 2. na univerzitetima u Gorkom. Technical Report« (Seattle-Washington. 102—104). izašao u Moskvi u ruskom prevođu 1 7 8 S obzirom na tempo napredovanja u ovoj oblasti naučne aktiv­ nosti najverovatnije je da ovi podaci (sakupljeni uglavnom prema ob­ javljenim izveštajima s kraja pedesetih godina) nisu više potpuni. J. 479. 1961) izvrsno ilusitruje rezultate harvardskog centra za mašinsko' prevođenje. P. William N. Tešitelove i đr. Amsterdam 1967). Locke i A. 1960). Marcus). Haysa. Paskaleva. Scherry (predstavnik harvardske grupe) — »Syntactic Analysis in Automatic Translation« (Mathematical T. Papp). Rozencvejga: » O s n o v y o b š č e g o i m a š i n n o g o p e r e v o d a « . u Mađarskoj (grupa u kojoj su. Steklova) i Lenjingradu (Eksperimentalna laboratorija za mašinsko prevođenje). T. Orlenko). Kijevu. A. N. Giuliano (predstavnik harvardske grupe) — »An Experimental Study of Automatic Language Translation« (Mathematical Linguistics and Automatic Translation. Sažete preglede urađenog tokom pedesetih godina na ovome polju naučne delatnosti daju predstavnici harvardske grupe W. Kiefer i F. S.

I. Foundations of Language vol. A. V. Micklesen — »Russian-Engliish MT« (American Contributions to the Fourth International Congress of Slavicists.’ Shunting« 229 . »A Model and an Hypothesis for Language Structure« (Proceedings of the American Philosophical Society vol. I v a ­ nov. pored ostalog. V. V. i: I. Nida u »Principles of Trans­ lation as ExempMiied by Bible Translating« (11—31) zastupa tezu da adekvatnog prevoda ne može biti ne samo zbog razlike u kodu (u strukturi jezičkJh sistema) već i zbog toga što svaki jezik ima svoju individualnu kulturnu pozadinu koja određuje specifičan tip metaforičnih asocijacija. I. No 2. T. AN SSSR. »Language and Machines. jasno neki za­ nimljivi rezultati elitnih sovjetskih stručnjaka okupljenih oko rada na mašinskom prevođenju. Quine u »Meaning and Trans­ lation« (148—172) primenjujući logičku analizu udruženu sa metod­ skim postupcima razrađenim u teoriji informacije. L. Tu su izneseni. Cambridge. A. 339—372. Moscow. Oettinger u »Automatic Transference.. S. 29—37). izdat u Lenjingradu 1958) gde se. recimo: N. M e l ’ č u k . bez obzira na razlike među njihovim gramatičkim strukturama. N. » M e t a . 4. Anthony G. pored radova specija­ lista za literaturu. » O č e r k i p o o b š č e m u i m a š i n n o m u p e r e v o d u « . Mass. 1959. kondenzovano. A. 374—382) objavljena je studija » T e o r e t i č e s k i e o s n o v i m a š i n n o g o p e r e ­ v o d a n a r u s s k i j j a z y k « — objavljuje probrani kolektiv 228 autora: O. Moskva 1965. No 1. oduzimanja i doda­ vanja u duhu novoga koda na koji se poruka prebacuje. Septembar 1958. Brower. Svima onima koji bi hteli podrobnije informacije o naučnoj teoriji prevođenja uopšte preporučuje se zbornik »On Translation« (ed. No 3. »The Identification of the Computer and Information Sciences: Their Fundaimental Semiotic Concepts and Relationships«. 4. N o> 2. a posebno zainteresovanih za problem j ezika-posradnika. A n d r e e v . Lamba: »The Nature of the Maehine Translation Problem«. U zborniku » I s s l e d o v a n i j a p o s l a v j a n s k o m u j a z i k o z n a n i j u« (izd. § 457) pomoću kojeg se poruka prenosi bezuslovno podleže promeni u pro­ cesu prevođenja — svaki jezik ima svoj specifičan kod. Translation. 43—47). Journal of Verbal Leaming and Verbal Behavior 4.V. 245—265). V. A. 25—41). Williard V. 23. M o l o š n a j a. Ju. »Foiran Classes Structural Linguistics and Mechanical Translation« (u zborniku »For Roman Jakobson«. Pierce et al. 2. Za bliže upoznavanje sa prvim rezultatima sovjetskih napora oko mašinskog prevođenja pogodan je. »A Programming Language for Mechanical Translation« (Mechanical Translation vol. prisutnih i u jeziku sa kojeg se pre­ vodi i u jeziku na koji se prevodi. zastupljeni i radovi lingvista. 1955. Roman Jakobson u studiji »On Linguistic Aspects of Translation« (232—239) izlaže teoriju suštine prevođenja: sve se može prevesti tako da osnovna poruka o kojoj se radi ostane neizmenjena. Yngve (predstavnik harvardske grupe) — »Sentance-forSentence Translation« (Mechanical Translation vol. ali kod (v. H. 59—65). Washington 1966. Reuben A. otuda svako prevođenje poetskog teksta postaje neminovno kreativna lingvistička transpozicija. otuda pri prevođenju nastaju nužna prekrajanja detalja. Eugen A. pokazuje da se mogu pronaći zajednički koeficijenti među jezicima u vidu adekvat­ nih rečeničnih karakteristika. 1959) u kojima su. No 4. Poznati stručnjak za mašinsko prevođenje I. Bliži uvid u aktuekii nivo dostignuća sovjetske nauke na polju mašinskog prevođenja daće zainteresovanima različite studije obj avljene pre svega u časopisu »M a š i n n y j p e r e v o d i p r i ­ k l a d n a j a l i n g v i s t i k a « a takođe i u » V o p r o s y j a z y k o z n a n i j a « (gde su izlaganja naročito pristupačna.j a z y k m a š i n n o g o p e r e v o d a i e g o p r i m e n e n i e « (40—60). No 5.. »Lingvičeskie voprosy sozdanija m ašin n o­ g o j a z y k a d l j a i n f o r m a C i o n n o j m a š i n y « (10—39).: John R. I. 1S65. Harvard Studies in Comparative Literature. 1957. 1968. M. »A Framework for Syntactic Translation« (Mechanical Translation vol. najzad. R o z e n c v e j g . Saul Gom. Od novijih radova koji daju pregled rezultata rada s mašina­ ma u pogledu unapređenja lingvističke teorije i prakse prevođenja v. Computers in Translation and Linguistics«. 196—210. 104. D. R e v z i n i V. nalaze i takvi poznati radovi kao što su. Tako npir. zbornik »M a t e r i a l y p o m a š i n n o m u p e r e v o d u « (I tom. K u l a g i n a . s’-Gravenhage 1958. Remittance. Teorijske probleme vezane za posao mašinskog prevođenja prikazuje danas adekvatno i časo­ pis mađarskih stručnjaka koji izlazi u Budimpešti pod naslovom Computational Linguistics. R. 5. pre svega. specijalno pisana za lingvističku publiku koja tek treba da se bliže uvede u novu ofolast lingvističkog interesovanja). 1960. i studiju američkog lingviste S. 1958. 444—466). vol. Meljčuk daje pregled rada na mašinskom prevođenju u SSSR krajem pedesetih godina u članku čiji je naslov: » R a b o t y p o m a š i n n o m u p e r e v o d u v SSSR« ( V e s t n i k AN SSSR. 344—352). L j a p u n o v . Moskva 1961.

u domen matematičke lingvistike budući da se koristi tekovinama savremene matematike. potisnut je poslednjih godina izrazom algebarska teorija jezika gotovo svuda van SSSR. počeli su ga upotrebljavati češki sitručnjaci za mašinsko prevođenje P. na primer. iđentifikuje i iso Mada ova oblast jezickih studija spada. Algebarska lingvistika može biti i linearnog tipa. Sgall i L. Makoliko se ti mogući pristupi međusobno razlikovali. odnosno statističkoj. a i u SSSR danas ga pojedinci napuštaju u korist novog termina. pre svega. Analitički karakter ima. § 431 n. v. ovde je terminu »matematička lingvistika« dodat kvalifikativ: »kvantitativnog [= nealHcbarskog] karaktera«.(240—267) razlaže principe mašinsikog prevođenja sa posebnim uka­ zivanjem na izglede koji postoje u usavršavanju tehnike automat­ skog prevođenja ruskih tekstova naj engleski. kao što je. Nebeski da njime ukažu na pravce rada na jeziku koji uključuju dosta široko korišćenje matematičkih metoda. Izraz teorija jezickih modela. London 1965. Ima više mogućih pristupa jeziku sa pozicija koje bi opravda­ vale primenu termina »algebarsko lingvističko ispitivanje analitič­ kog tipa«. Godine 1064. pak. C. 230 231 . sredinom ovog veka. Termin algebarska lingvistika pojavio* se prvo u sloven­ skom lingvističkom svetu. lingvistici). slučaj sa generativ­ nom gramatikom Chomskog (v. algebarska kao suprotnost kvantita­ tivnoj. Catford u svojoj knjizi »A Linguistic Theory of Translation«. § 426). ja sam je ipak izdvojila u posebno poglavlje ima­ jući u vidu njene specifično lingvističke odlike po kojima se ona suprot­ stavlja svim danas već klasičnim oblicima rada na jeziku za koje je. ali prvenstveno onih koji nisu statističkog karaktera (dakle. § 514) govori J. O problemu prevođenja sa firthijanskih pozicija (v. jedno im je zajedničko: nastojanje da se. bio predviđen termin »matematička lingvistika« (upravo radi što preciznije distinkcije u ovom smislu. A L G E B A R SK A LIN GVISTIKA NELINEARNOG ( A N A L I T I Č K O G ) T IP A 1 8 0 UVODNE NAPOMENE 481.). To biva onda kada se ona zasniva na teoriji o isređenotm (linearnom) poretku sdntaksičkih konstituenata. algebarska lingvisitika onda kada se ovakav obavezan uslov linearnosti ne postavlja. koji je dotle dominirao u Evropi zahvaljujući činjenici da su ga odomaćili u lingvističkoj terminologiji sovjetski stručnjaci od ugle­ da. po mnogim autorima.

Prague Bulletin of Mathematical Linguistics (Prag) i Computational Linguistics (Budimpešta). C. Information Processing 1962 (== Proceedings of the IFIP Congress 1962. I. »Some Issues in the Theory of Grammar«. Čulik. Moskva 1961. Dobrušin. R. M a t e m a t i č e s k o e p r o s v e š č e n i e 6. 125—140. »On Some Algebraic Concepts of Mathematical Linguistics«. Moskva 1961. 1961. »O p o s t r o j e n i i f o r m a l ’ n o j m o r f o l o g i i v s v j a z d s m a š i n n y m p e r e v o d o m«. Futnaim. » M a t e m a t i č e s k d e m e t o d y v l i n g v i s t i k e « . Gentilhomme). Ross). Nastajanje nove ere »algebarskog« rada na jeziku može se lepo pratiti upoznavanjem sieđećih radova: G. č t e n i j u t e k s t a . »M e to d m o d e l i r o v a n i j a i tipologija slavjanskix j a z y k o v« . »M odelirovanie fo n o lo g iče s k ix sistem i metody i x s r a v n e n i j a « . Novak. 1961. B. Moskva 1965. »I d e i i m e t o d y sovremennoj strukturnoj lingvistiki« (Moskva 1966). S. III. Fitialov i K. 37—51. The Hague 1966) i Ferenc Kiefer. Ivanov i V. 1967. Moskva 1965. Prague Studies in Mathematical Linguistics 1. »Some Logical Aspects of Grammatical Structure«. p e r e v o d u i avt . prevodioci: N. ruimunski naučnik S. Moskva 1962. I. i časo­ pise koji se (na ruskom) objavi jaju u SSSR: P r o b l e m y k i b e r 233 . »Mathematical Linguistics in Eastern Europe« (= Mathematical Linguistics and Automatic Language Pro­ cessing 3. 155-?— 157. D o k 1a d y n a k o n f e r e n c i i p o o b r a b o t k e i n f o r m a c i i . Abraham. O tome u kom se pravcu danas dalje razvija algebarska lingvi­ stika u celini vrlo adekvatno informišu časopisi koji izlaze na en­ gleskom jeziku u zemljama istočne Evrope: Prague Studies in Ma­ thematical Linguistics (Prag). » S l a v j a n s k i e j a z y k o v y e m o d e l i r u j u š č i e s e m i o t i č e s k i e s i s t e m y « . Njegovi su teorijski pogledi. Ja. 1964. Vjač. Amsterdam 1368). 59—67. Analytical Models«. H. Marcus je objavio knjigu koja mu je donela veliki ugled koid stručnjaka za matematičku lingvistiku: »Lingvistici matematica. Algebarska lingvistika je u najkraćim crtama izložena u zbor­ niku koji su izdali praški lingvisti: P. Praha 1964). p e r e v o d u i avt . Moskva 1967. maš. »A For­ mal Stuđy of Generative Grammars«. Moskva-Leningrad 1966. takođe: P. N. 1961. Ja. Jakobson. R. Babioki) u zborniku P r o b i e m y s t r u k t u r n o j l i n g v i s t i k i . Zainteresovani mogu naći korisne podatke o tome kako su početkom šezdesetih godina teoriju modela primenjiivali na sintaksu istaknuti sovjetski stručnjaci (kao npr. Series Minor 40. »Cesty mo­ demi jazykovedy« (= Mala modemi encyklopedie 47. Jakobson. Piotrovski. Owen i A. iako generiranje jezickih struktura zamišljaju i pri­ kazuju na bitno drukčiji način od onog koji je svojstven teoriji Chomskog. a 1968 (u Parizu) na francuskom (»Les modeles linguistiques«. Revzin. međutim. Fitialov. i knjiga na francuskom: »Introduction mathematique a la linguistique structurale«. V. Bukurešt. Computational Linguistics II. »K v o pr o i s u o p o s t r o j e n i i m a t e m a t i č e š k i x m o d e l e j j a z y k a«. H. G. V. preveo Y. Toporoiv. Denisov. F. N. D o k 1 a d y n a k o n f e r e n c i i p o o b r a b o t k e i n f o r m a c i i . Structure of Language and Its Mathematical Aspects (= Proceedings of Symposia in Applied Mathematias XII. K. Godine 1963. S. Rad sovjetskih stručnjaka u ovoj teorijskoj oiblasti izazvao je živu pažnju lingvističke javnosti zahvaljujući. izd. ma š . Amsterdam 1’963. S. Curry. Bibliografski podaci 482. 1965. 56—68). »P r i n c i p y m o d e l i r o v a n i j a j a z y k a « . Modele matematice in lingvistica«. M. Structure of Language and Its Mathematical Aspects (= Proceeđdngs of Symposda in Applied Mathematics XII. Pojedini lingvisti koji su se opredelili za ovakve teorijske pozicije naglašavaju da je njihov prilaz jezičkom fenomenu takođe generativan. S. No­ vo tny. Glossa 1. Sgall a kolektiv. New York 1967. »Some Axiomatic Systams for Formal Grammars and Languages«. i knji­ zi I. 1965.protumači funkcionalna vrednost jedinica sa kojima se operiše 'pri jezičkoj analizi. pored ostalog. Cejtin. Revzina. Prague Studies in Mathematical Linguistics 1. »Mathematical Models of Linguistic Objects«. P. S. i njegovu studiju »Categories de Dobrušin. objavljena (u Londonu) na engleskom jeziku (pod naslovom »Models of Language«. Opšti pogled na razvoj algebarske lingvistike u zemljama istoč­ ne Evrope đobiće se upoznavanjem sa već pominjanim (§ 435) knjigama mađarskih lingvista: Ferenc Papp. 313—317). L. »Mathematical Linguistics in the Soviet Union« (= Janua Linguarum. Vs. I. » M o d e l i j a z y k a « (Moskva 1062) koja je 1966. C. V. 5— 19. R. sitr. postali šire poznati tek kad je objavljena na engleskom jeziku knjiga »Alge­ braic Linguistics. R. fermetures de Sestier et voisinages de Sakai«. 25—42). 232 Principi »modeliranja jezika« postaju jasni i pri čitanju već pominjane knjige Jurija Derekoviča Apresjana. č t e n i j u t e k s t a II. izd. Pariš 1968. I.

pokušao da teoriju o semantičkim (značenjskim) kategorijama primeni na prave (ljudske) jezike. o kojem je prvi počeo govoriti Husserl. Te tako koncipovane semantičke pojedinosti — nazvane semantičkim kategorijama — pođeljene su na dve vrste: na argumente i na funktore. onda se dati sintaksički konstituenti prikazuju na sledeći način: bolesno = n / [n] dete —n spava = S / (n) Sintaksička analiza ide za tim da se. 1 6 3 On je. Ako se. Curry. Jakobson (Providence. Ostali elementi uključuju se u grupu (B) i na njih se primenjuje termin operator (odgovarajuća kategorija u logici nosi naziv funktora). pored ostalog. 1961. Bar-Hillel je. N a u č n o . Feys. Indeks se podvrgava redukciji koja se ispoljava u vidu različitih etapa svojevrstne derivacije. recimo. R. pristupio sintaksičkoj analizi koja ide u pr­ vom redu za tim da se izvrši postupna identifikacija sintaksičkih konstituenata na osnovu njihovog funkcionalnog svojstva (otuda i odgovarajući termin: kategorijalna gramatika identifikacionog tipa). § 500). Pojam semantičke kategorije uveden je u fond teorijskih poj­ mova modeme logike onda kada se pristupilo sistematski poslu formalizacije1 8 4 postojećih razlika među semantičkim pojedinostima čija ukupnost sačinjava jedan logički sistem sporazumevanja. dobije u krajnjem rezultatu ona jedinica prema kojoj svi ispušteni sintaksički elementi vrše konstitutivnu funkciju. Ajdukiewicz (v. Yehoishua Bar-Hillel je prvi lingvista koji je. polazeći od ove fundamentalne distinkcije ar­ gumenata i funktora. Teorija je.1 8 2 Još prođubljeniju interpretaciju dobila je u radovima H.t e x n i č e s k a j a i n f o r m a ­ c i j a (Moskva). u stvari. § 390). inače najviše poznat u lingvistič­ kom svetu po radu »Ideen zur einer reinen Phanomenologie und phanomenologischen Philosophie« (Husserliana Band III.1 8 1 Teoriju značenjskih kategorija razrađivali su dalje St. 235 . B. Po Bar-Hillelu. Simbolički prikaz jednog iskaza naziva se njegovim indeksom. analiza primeni na konstitutivne elemente rečenice bolesno dete spava. 484. Y. bilo (II) u funkciji nadređenog člana konstrukcije. B. Grupu (A) predstavljaju rečenice (S) i sve reči određene za nominaciju pojmova (n). njegov rad »Die syntaktische Konnexitat«.n e t i k i (Moskva). stoji bilo (I) u funkciji podređenosti. Znak / stavlja se iza kategorije čiju funkciju utvrđujemo. Curry and R. koji odgovara rečenici bolesno dete spava. u odnosu na kategoriju podvrgnutu analizi. XII). A l g e b r a i l o ­ g i k a (Novosibirsk). Funkcija jezičkih kategorija prikazuje se uz primenu posebne simbolike. a funktor svaka ona kategorija koja dejstvuje na neki od argumenata. jedan od autora poznate knjige H. Iza toga znaka dolazi podatak o nekotm drugom elementu date sintaksičke konstrukcije koji. a spava kao rečenica kojoj je podređena kategorija n (= subjekat dete). indeks n / [n] n S / (n). Studia Philosophica I. npr. Rhode Island. U drugoj derivaciji dostižemo krajnji traženi rezultat: S. u slučaju (II) za­ grada ima uglasti karakter — dakle [n]. Den Haag 1950). 1 9 2 V. K i b e r n e t i k a (Kijev). KATEGORIJALNA GRAMATIKA IDENTIFIKACIONOG TIPA 483. »Some Logical Aspects of Grammatical Structure«. pedesetih godina ovog veka. 485. 234 izložena dejstvu nekog funktora.. Vol. gde bolesno funkcioniše kao determinator imenice dete. jezik treba posmatrati kao specifičan skup elemenata od kojih jedni (A) poseduje svojstvo bazičnih kategorija (što bi u logici odgovaralo pojmu argument) dok ga drugi (B) ne poseduju. Structure of Language and Its Mathematical Aspects (= Proceedings of Symposia in Applied Mathematics. 1—27. postepenim eliminisanjem hijerarhijski nižih sintaksičkih jedinica. 56—68). »Combinatory Logic« (Amsterdam 1958). postala šire poznata teik u onom vidu koji joj je dao Ajdukiewicz. B. Lesniewaky i K. Curryja. filozofi su prvih decenija ovog veka počeli postavljati u centar naučne pažnje pojam semantičkih kate­ gorija. Termin kategorijalna gramatika preuzeli su lingvisti od filo'zofa-semantičara. Ispitujući artificijelne jezike konstruisane po principima matematičke logike. U slučaju (I) podređena kategorija se postavlja u obične zagrade — na primer (n). 1 0 4 Termin je upotrebljen ovde u smislu koji mu daje modema logika. 1935.1 8 3 jednog od onih predstavnika modeme logike koji je tokom poslednjih go­ dina najodsudnije delovao na formiranje teorijskih koncepcija pojedinih evropskih lingvista (o značaju Curryjevih postavki za oblikovanje Šaumjanove lingvističke teorije v. s tim što će argument biti svaka ona kategorija koja je lel Edmund Husserl (1859—1938). Tako. u rezultatu prve derivacije dobija sledeći vid: n S / (n). ed. Za razvijanje novih pravaca rada u lingvistici od najvećeg je značaja studija H.

61—74 i 116—150). ona nije u celini šire prihvaćena. str. Hebrew University. operatore bi trebalo svrstavati u dve posebne grupe prema tome da li svojim dejstvom na neki dati argument proizvode (A) istovrsni argument ili (B) argument drukčije vrste. Shamir. Bar-Hillela: »A Quasi-Arithmetical N-o-tation for Syntactic Description«. izvan njenog dometa ostaju mnogi problemi jezičkog fenomena. Lambek u »The Mathematics of Sentence Structure«. što je sva­ kako pogrešna pretpostavka. 9 F. Studia Grammatica I. zatim prilozi. Vol. Berlin 1966. a u slučaju (B) eksotipskog (engl. exotypič). i sledeće radove u kojima Bar-Hillel izlaže svoje asno-vne teorijske poglede: Y. i ovde da iskaz u celini glasi bolesno dete spava). Perles and E. Jerusalem. 47—58. 1960. Prvi uslov za to je tačno utvrditi šta se a čim povezuje u sintaksičku konstrukciju neposredne zavisnostd. Tu sa nalaze. dok imenice po pravilu izmiču ovakvoj klasifikaciji budući da najčešće funkcionišu kao bazične kategorije. Technical Report No 4. prva je primenila s uspehom principe matematičke teorije skupova na proučavanje jezika. pa tek onda uzeli u razmatranje eliminaciju elementa bolesno (računamo. koji se manifestuje u funkciji elementa bolesno u kon­ tekstu bolesno dete spava svrstava se u grupu (A) (indeks kategorije je n / [n]). inače u § 493). Ame­ rican Mathematical Monthly 65. 1 8 5 Termin formalni upotrebljen je ovde u smislu koji mu daje mo­ dema logika. ovde pomenute studije »A Quasi-Arithmetical Notation . Bar-Hillel and E. Y. Eksotipski karakter imaju glagoli i . Lg. 1958. V. Svi testovi koji se primenjuju u postupku analize podređeni su težnji da se -ova kategorija zadrži u centru pažnje. KATEGORIJALNA GRAMATIKA ZASNOVANA NA PRINCIPIMA MATEMATIČKE TEORIJE SKUPOVA 488.. 8 F. 29. Ch. S. u egleskom jeziku endotipskog su karaktera pridevi i zamenice U atributskoj službi. endotypic) karaktera. 51—89. Operator. Bulle­ tin of the Research Council of Israel. Pretpostavimo da smo prvo pristupili redukovanju sintaksdčkog spoja ilustrovanog izkazom dete spava. 236 Bibliografski podaci 487. pored ostalo-g. i »On Formal Properties of Sdmple Phrase-Structure Languages« (v. Na način srodan Bar-Hillelovom tretira sintaksičku problema­ tiku J. Centralno mesto u njenoj teoriji zauzima kategorija gramatički ispravne rečenice (ruski ter­ min o t m e Č e n n a j a f r a z a . 154—170.da je njena eksplikativna moć ograničenog karaktera.«. predloži. Po ovakvoj podeli. 1—16. Vol. 155—166. dok operator kategorije spava pripada grupi (B) (indeks je ovde S / (n)). Da bi. BarHillel. rezultat bio. I ona operiše pojmom kategorija koje bivaju utvrđene primenom izvesnih formalnih1 8 5 definicija. terminu wellformed sentence). Godine 1964. U slučaju (A) radi se o operatoru endotipskog (engl. Israel). odgovara engl. Seiected Essays on Thedr Theory and Application« (Jerusalem. Pa ipak. Njegova je teorija dočekana s interesovanjem i inspirisala je kod mnogih opredeljenje za što rigoroznije metodološke procedure koje bi trebalo primeniti radi identifikacije sđntaksičMh funkcija. Kulagina. dakle. »On Categorial and PhraseStructure Grammars«. »On Formal Properties of Simple Phrase-Structure Languages«. potrebno je pravilno ostvarivati redukcioni proces analize. Vol. 486. 1960. 1953. na primer. objavljen je zbornik Bar-Hillelovih radova pod naslovom »Language and Information. govori nedvosmisefoo i činjenica da priimenjena prva derivacija dovodi do rezultata n / [n] S koji je ujedno i krajnji (dalja se derivacija pokazuje nemogućom) i neprihvatljiv. Svima je jasno. Kategorijalna gramatika iđentifikacionog -tipa zasnovana je u radu Y. 237 . Shamir.. veznici i član. O. Da je pogrešna. Bar-IIillel. No 3. U ovome im za pravo daje činjenica da se BarHillelov identifikacioni prosede u suštini svodi na utvrđivanje od­ nosa zavisnosti među jezičkim kategorijama. Po Bar-Hillelu.Da bi se dobio ovakav krajnji rezultat. Israel. naime. Y. M. Gaifman and E. Bulletin of the Research Council o-f Israel. Shamir. potrebno je da se indeks ostvari u vidu jednog jedinog simbola. Nj-oj su najviše pažnje poklonili lingvisti za­ interesovani za iznalaženje egzaktnih metoda sintaksičke analize radi mašinskog prevođenja. »Finite-State Languages: Formal Reprasentaitions and Adequacy Profolems. Applied Logic Branch. 1960. Bar-Hillelovu lingvističku teoriju pojedinci tretiraju kao svojevrsnu gramatiku zavisnosti (o gramatici s -ovakvim nazivom v. Sovjetski stručnjak za mašinsko prevođenje.prihvatljiv. što ovde nije slučaj. No 1. Takav redosled deriva­ cije početnog indeksa ukazivao bi na to da mi konstrukciju dete spava posmatramo kao neposredno zavisnu od bolesno. Sumaran i vrlo pristupačan prikaz Bar-HiUelove teorije uklju­ čen je u rad Manfreda Bierwischa: »Uber den the-oretisčhen Status des Morphems«.

doduše. Amsterdam 1968) u kojoj se. Ovakvom približavanju najviše su doprineli radovi R. S. 491. 88—94. »A1 g o r i t m i č e s k a j a n e r a s p o z n a v a e m o s t ’ s u š č e stvennoj neopredelennosti konteksno-svobodn y x j a z y k o v « . Teoriju je lingvistima prikazao I. potrebu za raz­ likovanjem dvaju fundamentalnih skupova: jedan skup (interpre­ tiram ovde kao skup izvesnih bazičnih jedinica — fonema. priključićemo obe lekseme istoj kategoriji T (ovaj simbol zamenjuje termin o l t r e s n n o s t’). 32—43. Uzmimo. jedan 238 . VJa 1. Revzin u studiji »O n e k o t o r i x p o n j a t i j a x t a k n a z y v a e m o j t e o r e t i k o m n o ž e s t v e n n o j k o n c e p c i i j a z v k a « . pre svega. Kulagine objavljena je pod naslovom »O b o d n o m s p o s o b e g r a m m a t i č e sk i x p o n j a t i j na b a z e t e o r i i m n o ž e s t v a « u P r o b 1 e m y k i b e r n e t i k i I. I. a i samog Marcusa. Njena teorija uopšte ne uzima u obzir generativnu komponentu jezika. 46—59. § 332). 1960. k o t o r y e j a k u p ii). 489. Moskva 1963. identičnost ispoljava u odnosu na kriterij (B). 1960. utvrdićemc da reprezentuju istu kategoriju familije (Kulaginin termin: s e m e j s t v o ) .Rulagina se služi transformacionim testom. Doiman fonoloških fenomena dobio je adekvatnu obradu pre svega u radovima istaknutog rumunskog stručnjaka za algebarsku lingvistiku ||I Solomona Marcusa. N. A. zahteva oblik k o t o r y x mesto k o t o r y e). leksema i slično) koji se uključuje u drugi skup (interpretiran ovde kao skup rečenica koje se ispoljavaju kao lanac sastavljen od jedinice prvog skupa). 203—214. ali to je samo jedan od operativnih vidova analize. Gladki. Fitialova. Teorija O. Ukoliko se. Odnosi među leksemama ispitivače se: (A) s pogledom na distribuciju u govornom lancu. relativnom (ja v i ž u s t o l y . pošto označava živo biće. IX. » O p y t t e o r i i p o ' d k l a s s o v s I o v«. Mo­ skva 1958. Nisu izostale. S. u stvari. njeni objekti ispitivanja zamišljaju se kao već postojeći (dati). ni različite kritičke napomene. I. § 493). zamena postaje nemoguća (budući da imenica k o r o v y . A l g e b r a i l o g i k a 4. da se ele­ menti prvoga skupa interpretiraju kao lakseme. Bibliografski podaci 492.Holodovič. Kategorija familije označava se simbolom S. (B) s pogledom na paradigmu. 53—64. na pnimer. Tako je. Oblik s t o 1y . još i sledeće studije: R. Kulagina je primenu svoje teorije usredsredila prvenstveno na domen leksike. I. Ti odnosi se utvrđuju na poseban način. » E l e m e n t a r n a j a g ra m m a tič e s k a j a kategorija«. na primar. L. Kao i za Bar-Hillel a. str. B ju l l e t e n ’ O b »edin e n i j a p o p r o b l e m a m m a š i n n o g o p e r e v o d a« 5. A. Teorija O. »Mathamatical Ijinguisitics in. Kulagine stekla je mnogo pristalica. »O p o n j a t i i g r a m m atičesk oj konfiguracii«. Analiza se pojednostavljuje primanom odgovarajućih postupaka simboličkog prikazivanja. bez bitnog značaja po teoriju. Dobrušin. recimo. Revzin. prven­ stveno u SSR i nekim zemljama istočne Evrope (najviše u Rumuniji). ali ako rečenicu proširimo drugom. Te osnovne postavke nameću. V. VJa. S. konstatacija da ruski oblik s t u l ’ j a ima isfcovetno T s oblikom s t u l . međutim. na primer. po239 Testiranje. V. Mološnaja. L. Ukoliko dve lekseme ispo­ ljavaju identičnost u ponašanju prema kriteriju (A). A. Strukturno . nadu da bi rezultati ispiti­ vanja odnosa u jeziku s pogledom na kategorije S i T mogli otvoriti sasvim nove perspektive za razvoj tipoloških studija. Eastem Europe« (= Mathematical Linguistics and Automatic Language Processing 3. T. koje ide za tim da proveri ima li s t u l ’ j a istovetno S sa s t u l a istovetno T sa l a m p y daće negativan rezultat: S ( stu 1) T (lampy) = 0 490. Tako. Novosibirsk 1965. Odnosi među elementima jednog datog skupa ispituju se uz primenu supstituc ionog testa (v. Mokva 1957. Posebno se preporučuje knjiga Ferenca Kiefera. s pravom primetio da samo u fragmentarnom posmatranju jezika pravila o svrstavanju leksema u istu katego­ riju S mogu imati apsolutnu vrednost. Proširivanjem konteksta uveravamo se u to da je njihova vrednost. a istovetno S s oblikom l a m p y đobiće ovakav simbolički prikaz: T ( stul ) S (1 a m p y) = s t u l ’ j a od inače istaknutih pobornika analitičkih modela algebarske lin^ gvistike. 6. i za Kulaginu su najvažniji odnosi među kategorijama. Dalja razrada teorije unela je izvesne dopune koje su uglavnom značile približavanje stavovima karakterističnim za gramatiku zavisnosti« (v. pak. 19—21. samo relativna. pre svega s vođenjem računa o osnovnim postavkama teorije skupova. Dobrušina. recimo'. Ja. Pojedinci su izrazili.tip ologič e s k i e i s s l e d o v a n i j a . u rečenici j a v i ž u s st o 1y može se zameniti oblikom k o r o v y .

D. V. Determinativna struktura je po prirodi svojoj bitno drukčija od konkatenativne ( = ulančane) strukture. Proceedings of the International Congress on Information Processing. Koaikatenativnoj struk­ turi u formalnom pogledu odgovora kalkulus (v. P o Haysu. Santa Monica. i sledeća dva Haysova rada: »Grouping and Dependency Theory«. G. sve jezičke elemente treba. najbolje odgovara prikazivanje pomoću grafa. V. 4'94. sili sve to na sasvim svojevrstan način — V. »Mathematical Linguistics in the Soviet Union« ( = Janua Linguarum. Lg. pri­ sutna kod većeg dela predstavnika matematičke lingvistike.i leži u naporima da se iznađu adekvatne definicije ovog odnosa. i radove Marcusa i Fitialova navedene u § 482. V. pre svega. Bibliografski podaci 495. Pomoću grafa se daje projekcija strukturalnih odnosa na osu jezičke linearnosti. Ta se pravila nazivaju pravilima zavisnosti (engl. u centar svojih razmatranja postavi funkciju jezičlkih jedinica. »The Use of Machines in the Constructaon o f a Gramimar and Computer Pro­ gram for Structural Analysis«.red ostalog. UNESCO. E. Series Minor 40. uz izbor odgova­ rajućeg metodološkog postupka. Pomoćne jedinice se prikazuju pomoću simbola. Haysova teorija izložena je u radu: David G. početkom šezdesetih godina. No 4. Težište novijih ispitivanja upravo. ali determinativnoj ne odgovara. P-1910. G. The Hague 1966). odrediti po tome da li (A) funkcionišu kao terminalne jedinice ili (B) ne funkcionišu tako. Kulagine. Nje­ govo iskustvo na tomu poslu ga je inspirisalo da. Svrha njihovog postojanja jeste u tome da ukažu na različite vidove sintaksičkih realizacija jedinica (A) kategorije. 511— 525. U (A) slučaju reč je o eksponentima minimalnih sintaksičkih konstituenata. Ukoliko je upravna fukcija u pitanju. negde u većoj. Posebnim pravilima pripisuju se funkcije pomoćnim jedinicama. takođe Ferenc Papp. U načelu posmatrano. Treba istaći da se osnovne tekovine gramatike zavisnosti i pro­ jektivnosti danas po pravilu iskorišćavaju. 240 Uzmimo radi ilustracije engleski primer They are flying planes koji je dvosmislen. (2) They are flying planes — ovo su avioni koji lete. Za jedinice (B) kategorije rezervisan je termin pomoćnih jedinica (engl. u stvari. Prve ideje o potrebi zasnivanja gramaitike zavisnosti javljaju se već 1959. mada i oni takođe vode u prvom redu racima o funcionalnom momentu i insistiraju na prednosti prikazivanja pomoću grafa. S. priroda datog uprav­ nog elementa defindše se prema broju elemenata koji od njega zavise. Vol. Haysa. tako da je ona pod tim imenom danas i poznata. dependency rules). § 402). od bitnog značaja za teoriju u celini. auxiliary units). Hays na svoju teoriju o sintaktičkim odnosima. 1064. negde u manjoj meri. koju stoga mnogi i nazivaju gramatikom zavisnosti i projektivnosti. Hays. Determinativnoj strukturi. Termin gramatika zavisnosti primanio je američki lingvi­ sta D. dependency tree). daje i kritički osvrt na značaj teorije O. § 505). funkcija može biti ili upravna ili za­ visna. U prikazivanju pomoću grafa to bi izgledalo ovako: Tliey are < flym g planes Pristalice gramatike zavisnosti i projektivnosti (kojih danas ima dosta. Pariš 1959. The Rand Corporation. Hays je istaknuti stručnjak za mašinsko prevođenje. mogu mu se pripisati sledeće dve interpretacije: (1) They are jlying planes = oni puštaju avione da lete. u radu K. GRAMATIKA ZAVISNOSTI I PROJEKTIVNOSTI 493. California 1960 i »Basic 16 241 . posebno u zemljama istočne Evrope) smatraju da ovakvo prikazivanje unapređuje sintaksičku analizu budući da daje veće mogućnosti za sagledavanje odnosa između nekog datog reda reči i odgovarajućeg sintaksičkog poretka. »De~ pendency Theory: a Formalism and Some Ohservations«. Njegove ideje rezimiraju u izvesnom smislu teorijska shvatanja koja su. pri radu na sintaksiokoj analizi koju pred uzimaju predstavnici algebarske lingvistike (ovo svakako najmanje važi za Šaumjana i njegove sairadnike. tj. p o Haysovom uverenju. G. Harpera i D. Projektivnost je. pri­ kazivanje u vidu takozvanog drveta zavisnosti (engl. 40.

pošto se odlučimo da li jedan dati prelazni glagol želimo »prevesti« u aktivnu ili pasivnu formu. Daneš. 1960. P-1984. odrediti kao akuzativni oblik objekta. Sem zavisnih razmatraju se i različiti koordinativni i apozicijski odnosi. opet. California 1960. 65. Odrastao u sredini gde dominiraju originalne ideje slavne praške škole. California 1961. ili ga. naime. ili kao nominativni oblik subjekta. još pre nego što će se transduktor pustiti u dejstvo. 497. No 1. biti načisto s time koji je simbol u upravnoj funkciji. Euratom. P. § 509). podvrći nominalizaciji. kao i odgovarajuće poglavlje u već spominja­ noj knjizi (v. SGALLOV GENERATIVNI PRISTUP JEZIKU 496. Marcusa: »Sur la notion de projectdvite«. B. Sanca Monica. morfofonološki i fonetski. a koji u zavisnoj. Rapport GRISA. na str. Sgallova gramatika obuhvata sobom kompleksan sistem pravila sastavljen od više komponenata. § 492) Farenca Kiefera. Za razvijanje naučnog interesovanja u ovom pravcu bile su od značaja i sledeće studije: Ch. vrstom posla kojom se primamo bavi — rešavanjem lingvističkih problema veizanih za mašinsko prevođenje. pre svega. Ovo zbog toga što je potrebno transforrnisati prvo upravni elemenat pa tek onda sve ostale. pored ostalog navodi i odgovarajuća literatura). Broj mogućih nivoa nije utvrđen. Lingua 21.186 Sem toga. Santa Monica. Viši nivoi su tektogramatički i konstituentski. 1965. Komponente gramatičkog sistema međusobno su najtešnje po­ vezane. The Ranđ Corporation. P-2315. na primer. da u njegovoj teoriji značajno mesto dobdja izdvajanje »semantičkog nivoa sintakse« (po njegovoj terminologiji: tektogramatički nivo). ali se precizira sintakisički položaj zavisnog elementa (označava se. naprotiv. 71— 102. Ja.1 8 T konstituentski (koji je moguće nazvati i fenogramatičkim ili čak prosto gramatičkim). a ostale imaju transduktivni karakter. morfološki. Curry — v. Već iz ovoga je jasno da se i u okviru Sgallove teorije problem sintaksičkih odnosa zavisnosti postavlja u centar pažnje. na kansoHdovanje njegovih teorijskih pogleda bitno je uticalo upo­ znavanje sa postavkama gramatike zavisnosti i projektivnosti (v. od njega za­ visne jedinice (tek. 1968. treba imati na umu da su nivoi međusobno organizovani na takav naćin da re­ dovno jedinice dvaju neposredno susednih nivoa stoje u odnosu funkcija — forma: jedinica višeg nivoa istupa kao funkcija odgo­ varajuće jedinice nižeg nivoa. Fitialov. V rlo je korisno upoznati se i sa člankom S. »Elements pour une grammaire generale des langues projectives«. za razliku od nižih nivoa. forma svoje od­ govarajuće funkcije. Svi su nivoi. tj. 55—69. »Mathematical Linguistics in Eastem Europe«. dok je ova. možemo znati da li treba ono što je. direktni objekat radnje. da M jedan dati determinator neposredno zavisi samo od prisut­ nog glagola ili od predikativne konstrukcije uzete u celini). § 493) i sa Lambovom stratifikacionom gramatikom (v. transduktivni. P r o b le m y strukturnoj lingvistiki. Moskva 1367. podvrgavajući ga pri tom odgovarajućoj transformaciji. One se mogu interpretirati i s pogledom na različite nivoe jezičke manifestacije. u prvom redu F. Za češki treba izdvojiti bar sledećih pet: tektograma­ tički . Ihm et Y. služe tome da pre­ 1 8 6 V. 3) »Some Logical Aspects. treba staviti u oblik genitivne dopune glagolskoj imenici). ili ga. »Dependency Systems and Phrase-Structure Systems«. Petr Sgall je predstavnik mlađe generacije čeških lingvista. The Rand Corporation.Prdncipies and Technical Variations in Sentence Structure Determination«. Karak­ teristično je. u njegovom radu (navedenom u § 483. Njegov pristup jeziku opredeljen je. naprotiv. »O b e k v i v a l e n t n o s t i g r a m m a t i k NS i g r a m m a t i k z a visimostej«. pak. jedan iz grupe stručnjaka za mašdnsko prevođenje. Daneš. 181— 192 (tamo se. V. »Some Thoughts on the Semantic Struc­ ture of the Sentence«. Jedna od njih je genera­ tivna. Zeitschrift fiir mathematische Logik und Grundlagen der Mathematik 11. Pravilno delovanje transduktora (= transduktivnog dela siste­ ma) uslovljeno je pravilnim identifikovanjem odnosa među datim simbolima gramatike kojima su reprezentovane odgovarajuće jezičke jedinice. Gaifman. On može varirati od jezika do jezika. što odgovara gledištima koja zastupaju savremeni praški sđntaksičari. recimo. tectogrammatics) i fenogramatika (engl. Ukoliko im se tako pristupi. s ostalim radovima o sličnim temama zainteresovani će se najbolje upoznati pregledajući ča­ sopis Travaux linguistiques de Prague. Odnos koji se uspostavlja između 1 8 7 Termine tektogramatika (engl. vedu jedan dati elemenat s jednog nivoa posmatranja na drugi. oni poseduju sintaksioku strukturu. Potrebno je. 242 243 . Lecerf. . na primer F. nap. sem tektogramatičkog. Odnosi zavisnosti se ne preciziraju bliže po značenju. na primer. Sgall nije od njih ostao imun. samo tektogramatički nivo ima kreativni (generativni) karakter. i S. phenogrammatics) upotrebio je prvi H. logički posmatrano.

Čulik. koherentan sistem eklektički odabranih stavova poznatih od ranije u teorijskoj sintaksi. Mnogi se ne slažu s njegovim pogledima. V. 181— 190. Tako je.' Scmoglif interpretira leksičku informaciju ne vodeći računa o gramatičkim karakteristikama sa kojima bi se ona mogla pojaviti pri kanfcretdzaciji jezika. Imajući. K. 1966. ukoliko to ne poka­ žemo upotrebom posebnih funktora. distinkciji u duhu učenja pra­ ške škole v. S druge strane. »Mathematical Linguistics in Eastem Europe«. Ukoliko se radi o jedi­ nicama sa viših nivoa. 141-^146. za slučaj (3) — funktor. protecting ‘zaštićavahje’. međutim. Šaiumjan je bio među prvima u SSSR koji je s oduševljenjem prihvatio principe strukturalne lingvistike. Sgallova je teorija najpotpunije izložena. zbog toga što im j e ' osnovna leksička informacija identična. u njegovoj knjizi »Generativni po­ pis jazyka a česta dekiinace« jpg Stuiđie a prace lingvističke 6 . Vemost nekadašnjem oduševljenju ispoljava se u izvesnom smislu u činjenici da on i svoj današnji pristup jeziku ocenjuje kao jedan vid strukturalne ana­ 245 . one se procenjuju prema tome da li se u njima ostvaruje (1 ) neko leksičko značenje. Jedno je. dakle. 1966. interpretira kao funkcija tagmeme. Ona se. 125— 140.njega i neposredno susednog konstituentskog nivoa odgovara do­ nekle odnosu između dubinske i površinske strukture u generativ­ noj teoriji Chocmskog (v. ne znamo unapred da li će rečenica biti gramatički oformljena kao aktivna ili pasivna. Na tom nivou. 1966. (B) kompleksne jedinice. odnosno naprotiv — agens. Novotny. (2 ) neko morfološko značenje ili (3) neki sđntafcsički odnos. Sovjetski lingvista S. 1965. Da bi se dobio potpuniji uvid u opštu teorijsku klimu određene sredine koja je neposredno uticala na formiranje Sgallovih pogleda. Prague Studies in Mathema­ tical Linguistics 1. međutim. Sgallov pristup jeziku predstavlja. Poredak u strukturi rečenice regulisan je jedino po kriteriju: tema s a o p s i t e n j a <komentar (q toj. Terminom sufiks ukazuje se ovde na gramatička značenja (komparativ. i njegovu studiju »Ein mehrstufiges generatives System«. »On a Linearizatio-n of Projective W-Trees«. . u stvari. uostalom. uz egzemplifikaciju na materijalu češkog jezika. protection ‘zaštita’. Istim samogliforn predstavile bi se. i tagmema) procehjuje i parema tome da li ostvaruje pomehuto značenje (1) ili (2) ili (3). Prague Studies in Mathe­ matical Linguistics 1. 313— 317 i »On Languages Generated by Some Types o f Algorithmus«. Funktori referišu o značenjima kao što su »agens«. »lo­ gički objekat« i si. 1966.) koja se dodaju leksičkim infor­ macijama. na ovom nivou nikada ne može biti dvosmislenosti kao u srpskohrvatskom primeru prekorevanje tvoga oca: ovde se redovno označava logički objekat akcije. van spora: on nesumnjivo 244 predstavlja pozitivnu tekovinu. K y b e r n e t i k a 2. D. Bibliografski podaci 499. The Prague Bulletin of Mathematical Linguistics 6.). za slučaj (2) — sufiks. taj će sistem svakako doživeti još razne do­ pune i korekcije. i odgovarajuće poglavlje u već citiranoj knjizi (§ 482): Ferenc Fiefer. uzrok i si. Proceediings of the IFIP Congress 1962. u vidu činjenicu da se scmantema (kao. koje se daju na­ brajanjem. Amsterdam 1963. preporučuju se posebno radovi: K. Sgail uvodi i sledeće termine: za slučaj (1 ) — semoglif. elementarne jedinice na konstituentskom nivou. Svaki nivo sadrži: (A) elementarne jedinice.. P. SAUMJANOV APLIKATIVNO-GENERATIVNI MODEL 500. . koje’ se obrazuju po jeđinstvestveilom principu od elementarnih ‘jedinica. Šaumjan spada među najugled­ nije teoretičare jezika naših dana. U svim centrima gde se danas no­ gu je algebarska lingvistika Sgallavi radovi izazivaju interesovanje i odgovarajuće odjeke. u § 293 n. 195to217. Pospišil. 44— 68 . M. Na tektogramatičkom nivou se ne uspostavlja gramatički red reči.Pra­ ha 1967). preterit. elemen­ tarna jedinica tektogramatiokog nivoa semantema. 3— 18.»Zavisiostm koncepee v syntaxi«. Kao takav. Rezime ovog izlaganja na engleskom jeziku odštampan je u časopisu The Prague Bulletin of Mathematical Linguistics 6. Praha 1966. § 426). v e ć p o osnovnoj postavci teorije o organizaciji odnosa neposredno susednih nivoa. 1966. ali mu niko ne osporava originalnost u mišljenju i umenje da nam znane pojave osvetli iz novog ugla-naučne opservacije. dakle. Prague Stuđies in Mathematical Lin­ guistics 1. na prirner. »On Some Algebraic Concepts of Mathematical Linguistics«. kao i studiju njegovog saradmika P. Pithe: »On the Problem o f Co-ordinate Conjunctions in the Analysis of Czech«. V. 498. Novak. »Some Axiomatic Systems for Fonmal Gramimars and Languages«. engleske reči: to protect ‘zaštititi’.

Aplikacija je postupak koji se sastoji u uspostavljanju odnosa među simbolima po sledećem principu: ako X i Y predstavljaju jedinice tipa ob. Curryja: »Some Logical Aspects of Grammatical Structure«. B. B. O tome govori H. Pravila čija primena dovodi do (A) i (B) nose naziv generatora. kao i proces fizičkog otelotvorenja jezi­ ka — to su fenomeni koji. Osim nivoa neposredne opserva­ cije postoji i nivo logičkih konstrukata. Treba naglasiti. New York 1963). kakav je ruski. šireći. početkom šezdesetih godina on se upoznaje sa ovde već pominjanim radom (v. Šaumjan razli­ kuje dve u principu moguće gramatike generativnog tipa: pod jed­ nom pođrazumeva teoriju lingvističkih univerzalija. već strukture koje se prika­ zuju u vidu genealoškog stabla. Curryja. Analiza uključuje prikazivanje pomoću grafa i matrice. koja. Otprilike u istom vremenskom periodu Šaumjan je imao prilike i da prati razvijanje osnovnih postavki gramatike zavisnosti i projaktivnosti. jedan genotipski. B. nosti pojedinih jezika. Polazi se od toga da se ti sistemi pojavljuju u dva vida: (I) kao pravila obrazovanja kom­ pleksa svojevrsnih jedinica i (II) kao pravila transformisanja tih kompleksa. Taj rad 188 je presudno delovao na form iranje Šaumjanovog idejnog sveta. fenotipskog dela. a pod drugom generativnu gramatiku postojećih jezika. Imajući u vidu gramatičku situaciju jezika s fleksijom. »Combinatory Logic«. u slučaju (2) ta veza se.189 šaumjan u potpunosti prihvata teorijsku postavku modeme logike da naučna analiza ne treba da bude ograničena na činjenice neposredno dostupne posmatranju. Curry and R. Taj sistem nosi naziv genotipskog jezika. koje se zapažaju kao specifič­ 1 8 8 Šaumjan se. upotrebnu vrednost termina strukturalna lingvi­ stika do granica koje mu inače. S pogledom na tu fundamentalnu distinkciju. ostva­ ruje pomoću linearnog procesa konkatenacije (= ulančavanja). Iz faze klasičnog strukturalizma izašao je Šaumjan vrlo brzo. i drugo. da je dosadašnja egzemplifikacija teorije po­ dešena isključivo prema realnosti ruskoga jezika. Šaumjanov aplikativno-generativni model služi u prvom redu generiranju lingvističkih objekata vrlo apstraktnog karaktera čija ukuipnost sačinjava sistem. Budući da je genotipski jezik zamišljen kao univerzalni semiotički sistem prema kojem se odmeravaju strukture fenotipskih je­ zika. No u spletu svih tih kompleksnih uticaja iskristalisala se ipak sasvim svojevrsna. Po Curryju. Naziv aplikativni dolazi otuda što »model« o kojem je reč sprovodi generiranje sdmbola-reprezentanata jezičkih jedinica po­ moću aplikacije. B. B. hijerarhijski u stvari nižem nivou. bliže upoznao i sa drugim radovima H. dakle. 503. Amsterdam 1958 i H. Generativno svojstvo Šaumjanovog modela ispoljava se u činjenici da on služi (A) ostvarenju različitih gramatičkih obra­ zovanja i (B) uspostavljanju posebnih transformacionih kalkulusa. stupajući u međusobne kombi­ nacije. §§ 482 i 483) H. što se lingvistike tiče. Ostale pojave. spadaju isključivo u domen ovog drugog. po pra­ vilu niko ne daje. neposred­ no proisitiče iz teorije o lingvističkim univerzalijama. uostalom. trebalo bi teorijski razlikovati dve vrste formalnih sistema: (1) sisteme apstraktnih objekata (engl. naglašava koliko smatra važnim Curryjevo delo »Foundations of Mathematical Logic« (New York 1963). uostalom. Postupak analize ide za tim da se utvrde sistemi apstrakt­ nog kalkulusa lingvističkih struktura. Genotipski jezik se povezuje s fenotipskim jezicima primenom posebnih pravila koja se nazivaju pravilima korespondencije. na drugim stranama sveta. termin: ob systems) i (2) konkatenativne sisteme. drugi fenotipski. Prvo se zainteresovao za generativnu analizu Chomskog. da u sadašnjoj fazi razvoja Šaumjanove teorije pojedine oblasti fenotipskog dela nisu još dobile odgovara­ juću obradu. razume se. Feys. ptrvo. nikad ne ostvaruju linearne nizove. onda i njihova kombinacija X Y ima takođe ka­ rakter jedinice tipa ob . Šaumjan s pravom naglašava da generativna teorija u principu ne bi trebalo da se ograničava na problem obrazovanja 247 246 . treba priključiti onom drugom. 501. nivo konstrukata treba da obuhvati ona svojstva i odnose k oji imaju univerzalni karakter. Termin fenotipski jezik rezervisan je za sistem sačinjen od lingvi­ stičkih objekata koji neposredno registruju sve pojedinosti prisutne u postojećim jezicima. »Foundations of Mathematical Logic«. originalna teorijska koncepcija koju je Šaumjan nazvao aplikativno-generativnim modelom. Označava u matema­ tičkoj logici takve formalne objekte koji.lize. Curry. Šaumjan i njegovi jednootnišljenici gaje nadu da će dublje osvetljavanje tog sistema bitno doprineti stvaranju prikladne teo­ rijske baze za unapređenje tipoloških studija. H. U slučaju (1) veza među datim simbolima lišena je prostornog karaktera. na primer. Pod terminom model ovde treba razumeti gramatičku teo­ riju. što je takođe u odre­ đenom smislu delovalo na njegova teorijska opredeljivanja. 502. Međutim. Curry u svojim radovima fv. često. I u samom aplikativno-generativnom modelu razlikuju se dva dela. 1 8 8 Ob je skraćenica od engleske reči objed. Organizovanje fonemskog i smorfemskog nivoa jezika. naprotiv.

Pravila transformacije kompleksa odnose se na simbole klasa reči koje se sreću u određenom kompleksu. Operandom se naiziva ona početna struktura od koje se. Šaumjan. R2N RiV R4N podjednako odgovara u ruskom i rečenici z a n e s 1 o d o m s n e g o m i rečenici s n e g z a n e s l i v d o m . i ovaj drugi (B) mogu se prikazati pomoću grafa na sledeći način: (A) D A+N->f V. Aplikativni odnos među klasama se uspostavlja onda kada se. onda bismo. konstituenti komplesa isu elementarne klase reči. glagol. tj. a X može biti ili elementarna klasa ili konstrukcija. V (ukazuje na glagol). Pravila pretva­ raju pve. Međutim. Po kriteriju aplikativnog odnosa. pojedinci ovu teoriju smatraju specifičnom vrstom gramatike zavisnosti i projektivnosti. -> D N -«-V -+ D (B) D ■<. R& simbolizuje funikciju jedinice A. R može u prin­ cipu đobiti bilo koju od mogućih numeričkih ozsnaka. pa se zatim. 504. recimo. onda. Relatorima se nazivaju simboli funkcija koje elementarne kla­ se dobij aju u datim kompleksima.t k a) . preciznije distinkcije se unose samo u fe­ notipskim opisima). Dominantnu ulogu ima pri tom ona klasa koja je važnija. A ko je pak. a pri tom pridaje izuzetan značaj prikazivanju pomoću grafa. dok služi označavanju funkcije jedi­ nice predstavljene pomenutim simbolom D. Ukoliko se generiranja tiče vrsta reči. po određenom algoritmu generiraju novi kompleksi. recimo. Šaumjan razli­ kuje dve vrste generatora tipa (A): 1. međutim. Shodno ovom uverenju. a formulom R 1R 2R 1O formiranje obli­ ka u č i t e l ’ s t v u et. Kompleks je svaki takav niz simbola u kojem među daijam elementima niza postoji aplika­ tivni odnos. sadržajnija informacijom. formulom R2R1O formiranje oblika u č e n i e . formulom RiO prikazali formiranje ruskog oblika u č i t . simbole u simbole klasa reči »višeg stepena«. X 'j= R2V. 505. Formula.A « - 506. Elementarne klase reči bivaju predstavljene simbolima: N (uka­ zuje na imenicu). od elementarnih klasa reči i njihovih međusobnih kombinacija. Uvođenjem transfoirmacionih procesa u posmatranje neminovno je đospeo u centar pažnje i problem sintaksičke zavisnosti. R2V. Upravo na osnovu toga što Šaiumjanova teorija naročito produbljuje ovaj problem. A (ukazuje na pridev) i D (ukazuje na sve druge odredbe i dopune. na primer. R4V. RsV. uvodi u svoju teoriju i pojam aplikativne dominacije. najznačajnija uloga pripada glagolu. i ukoliko ne preciziramo X nego uvedemo simbol O za svaki mogući formalni objekat u poziciji X (kao što Šaumjan u poslednjim radovima najčešće i čini). imenica je glavni dominantni elemenat. pa čak i negramatičkoj konstrukciji *s n e g z a n e s l a d o m o m . teorijski neograničene dužiine. Jedan od specifičnih pojmova kojima operiše Šaumjanova teorija jeste pomenuti pojam kompleksa. a od­ govarajuće funkcije se numerički razlikuju: Ri ukazuje na odnos koji pripada glagolu. onda je moguće dofoiti: R1R2V. 248 Neke formule koje se lako izvode po postojećim pravilima teorije ne mogu se uopšte egzemplifikovati gramatički pravilnim rečenicama (za ovakve slučajeve Šaumjan uvodi izraz: p u š t a j a k 1 e . ukoliko se radi o je­ ziku. »frazni« gen eratori 2. Poredak po kojem se nižu klase u kompleksu ne more oba­ vezno odgovarati redu reči u postojećim jezicima.rečenične strukture. gene­ rator gramatičkih vrsta reči. R3R2V. Rj se tiče odnosa koji ispoljava N. nazvanog grafom aplikacije. njoj se u krajnjoj liniji sve podređuje. onda možemo zamisliti realizaciju sledećih kompleksa: RiV. u skladu sa mogućnostima koje pruža primena specijalnog grafa. neminovno nameće potreba i za realizovanjem elementa druge daite klase. Prvo1 se srve klase prepisuju u kolone sa dodavanjem novih relatora. Konstituenti kompleksa su klase. obično se ima na umu dominacija konstitutivnog tipa: pri konstituisanju sintaksičkih jedi­ nica višega reda jedan elemenat istupa po pravilu sa dominantnom ulogom u odnosu na ostale date konstitutivne elemente. U istom smislu mogu se zamišljati i dalje kombinacije. uključujući adverb i di­ rektan glagolski objekat. Ovaj proces je vrllo komplikovan. A ko je X. R2R2V. dakle. primenom 249 . R4R2V. Pri uspostavljanju hekog datog kompleksa RX. pri realizovanju elementa jedne klase. I prvi pomenuti (A) tip dominacije. ako se odnosi ocenjuju s tačke gledišta konstitutivnih procesa. Svaki kom­ pleks koji pripada kakvom jezičkom sistemu sastoji se. Kad se govori o sintaksičkoj dominaciji. 36generiranje gramatičkih vrsta reči treba da bude obuhvaćeno teorijom. po Šaumjanovom uverenju. Transformacije u Šaumjanovoj teoriji služe utvrđivanju invarijantnih svojstava kojima se odlikuju generirane strukture. Opšti simbol relatora je R. naročito za lingvistu koji nije dovoljno orijentisan u primenjivanju matematičkih procedura.

Moskva 1965. Stepen ovih srodnosti odnosno razlika odmerava se prema broju istoveitnih odnosno različitih relatora. Moskva 1968. Tip (I) = R3 O R2 O -> R4R3 O R3R2 O Tip (II) = R 3 O R 2 O -* R3 Rs O R4 R2 O Ako. štampan je u zborniku T e ­ ž iš y đokl a. Soboleva. pored Saumjanovih studija » S e m i o t i k a i t e o r i j a p o r a ž d a j u š č i x g r a m m a t i k « (str. Šaumjan i P. (II) tip sa semikonekcijom i (III) tip bez konekcije. Uzmimo da je primer (1 ) transformisan u v y s o k o p r i n c i p i a l ’ n y j . K. Tra forrn je svaika struktura nastala u procesu ovakve derivacije. 1965. » P o r o ž d a j u š č a j a l i n g v i s t i č e s k a j a m o d e l ’ na b a z e p r i n c i p a đ v u x s t u p e n č a t o s t i « . Uzmimo da lučna strela iznad simbola prikazuje pravac kon­ stitutivne dominacije. Šaumjan and P. 136—201). na savetovanju o problemima transformacionog metoda. angažovanih oko produbljivanja algebarske lingvi­ stike. Njegov referat. Tip (III) se odlikuje time što mu je operand gramatički neoformljena »fraza«. Soboleva. R 3 R 3 O R 2 R 1 O = b y s t r i j b e g itd. uz Šaumjana. Postoje tri tipa T^polja: (I) tip s konekcijom. V. Isti kriterij se primenjuje i za određivanje stepen a bliskosti odnosno udaljanosti među sinonimičnim strukturama. Vol. No. S. A. 250 ^ I I ^ 251 . Ri O = *b y s t r i j b e ž i t . Šaumjan je svoju teoriju izložio prvi put na jednom nauč­ nom skupu posvećenom problemima transformacionog metoda kra­ jem 1961. » P r o b l e m y t e o r e t i č e š k o j f o n o l o g i i « . godine (v. S. S. svoja originalna shvatanja o jeziku izložio je Šaumjan prvi put 1961. A. Vol. »Trasformation Calculus as a Tool of Semantic Study of Natural Languages«. 507. » O s n o v a n i j a p o r o ž d a j u š č e j g r a m m a t i k i r u s s k o g o j a z y k a « . i sledeće radove: S. 1965. § 507). »Outline of the Applicational Generaitive Mo­ del for the Description of Language«. Operand i odgovarajući transformi obrazuju takozvano T-poljc ( — transformaciono polje). A. »Appliikativnaja p orožda ju ščaja model’ i isčislen i e t r a n s f o r m a c i j v r u s s k o m j a z y k e«. Tip (II) se ostvaruje ukoliko se transformacija primanjuje na gramatički oformljenu »frazu«. otvorena kritičkim primeđbama. U nekima od njih jeziku se takođe pristupa sa pozicija Šaiumjanove teorije. pri transformaciji primera (1 ) ostvaren je tip (I). Šaumjan. Ocenjeno s tačke gledišta konstituisanja T-polja. Moskva 1968. K. deriviraju sve ostale. 57—71. A. 1963. s tim da je vrh strele upravljen na član pod dominacijom. K. s tim što se u sva­ kom transtformiu zadržava ista konstitutivna veza koju ispoljava operand. Bibliografski podaci 508. U simboličkom prikazivanju to dobij a sleđeći vid: ^ 1 ' l ' | Iz te okolnosti proizilazi i činjenica da je u nekim pojedinostima nejasna. K.. uz mnoga kontroverzna predviđanja. U njemu se. 3. U produbljiva­ nju pojedinih delova teorije učestvovala je. Struktura jednog T-polja određuje se s pogledom na srodnosti i razlike među transformima koji ga sači­ njavaju. VJa 2. 1. K. Soboleva. Founđations of Lamguage. Tip (I) se ostvaruje transfor­ macijom jedne gramatički oformljene »fraze«. do' V na k o n f e r e nc i i i p o s t r u k t u r n o j lingvistike posvjaščennoj problemam transf o r m a c i o n n o g o m e t o d a (Moskva 1964). S. obrazuju T-polje tipa (III). a primer (2) u š i r o k i j v p l e č i . K. 189—222. odaberemo gramatički neoformljenu »frazu« R3O. Uzmimo za operand »frazu« R 3 O R 2 O koja može biti egzamplificirana ruskim primertima (1 ) v y s o k y j p r i n c i p i (2) š i r o k i e p l e č i . 5— 17) i » A b s t r a k t n y e d e r i v a c i o n n y e s i s t e m y i app 1 i k a t i v n a j a p o r o ž d a j u š č a j a m o d e l ’« (str. Founđations of Language. 1. onda transformi kao R 4 R3 O R 3 Ri O = bystro b e g u š č i j . Šaumjan. Posebno se preporučuje zbornik P r o b l e m y s t r u k t u r ­ n o j 1 i n g v i s t i k i 1967. nalaze i radovi drugih istaknutih sovjet­ skih stručnjaka. Klao što je već spomenuto (v. drugi se uslovi ne postavljaju. No. Soboleva. Moskva 1962. pak. S. i P. 290—336. a pri transformaciji primera (2) ostvaren je tip (II). Za njenu dalju sudbinu postoji u ovom trenutku živo interesovanje u svetskoj lingvističkoj javnosti. Ta je teorija još uvek u fazi intenzivnog dorađivanja. Šaumjan. bibliografske podatke u § 508).određenih transformacionih pravila. Moskva 1963. Šaumjan i P. S. K. 4. Šaumjan. pod naslo­ vom » T e o r i j a k l a s s o v s l o v « . » S t r u k t u r n a j a l i n g v i s t i k a « .

S TR A T I F I K A C I O N A

G R A M A T I K A 190

509. Počev od 1963, godine pažnju šire lingvističke javnosti po­ čeli su privlačiti radovi američkog lingviste Sidneyja Lamba na za­ snivanju nove lingvističke teorije? koju je on nazvao stratifikacionom gramatikovi. U izboru pristupa jeziku Lamba je opredeljivalo, sem poznavanja klasično američke lingvistike, njegovo iskustvo u radu na mašinskom prevođenju. Iz aspekta tog iskustva postavljani su i rešavani pojedini teorijski problemi. 510. Lamb polazi od toga da je jezik sistem, veoma kompleks­ nog karaktera, izgrađen na bazi. jedinstvenog f unkcionisanja razli­ čitih podsistema kroz koje dolazi podjednako' do izražaja J . značenjska i glasovna strana jezika. Svaki pojedinačni podsistem ima struk­ turu koja je obrazovana analogno principu obrazovanja k oji ispo­ ljava struktura jezičkog sistema uzetog u celini. Jozički fenomeni se ostvaruju na raznim nivoima, hijerarhijski sređenim po značaju u procesu komunikacije — najviši je značignjakj, a najniži fonetski. Ove nivoe Lamb naziva stratumima (otu­ da, i termin stratifikaciona gramatika). Njihov broj nije striktno utvrđen, može đa varira prema konkretnoj situaciji u nekom datom jeziku. Za potrebe opisa engleskog jezika Lamb predlaže šest stratuma: hipersememički, sememički, ,} leksemički, morf etnički, fonemički i hipofonemički. U okviru jedinstvene strukture, koja je rezultat međusobne najtešnje povezanosti ovih šest stratuma, tre­ balo bi razlikovati tri osnovne komponente: semologiju, gramatiku i fonologiju. Svaka od tih komponenata obuhvata po dva stratumska sistema (semologija uključuje hipersememički i sememički stra­ tum, gramatika leksemički i morfemički, a fonologija fonemički i hipofonemički).
1 9 0 Stratifikaciona gramatika, uprkos svojih opredeljenja ža »alge­ barsku notaciju« (čiji je matematički smisao, uostalom, sporan) nije ovde podvedena pod »algebarsku lingvistiku«, već je posebno izdvojena. Ovo stoga što ona predstavlja direktni razvojni ogranak tipično američke lingvistike budući da je suština njene teorije neposredno zasnovana na klasično američkim shvatanjima o značaju izdvajanja jezičkih nivoa (v. § 334).

511. Na svakom se stratumu ostvaruju svojevrsne jedinice, da­ kle ukupno šest vrsta pošto je ukupno toliki broj utvrđenih stratu­ ma. U okviru ovih vrsta ima specifičnih tipova koji se na svakom stratumu paralelno manifestuju u pogledu principa oformljenja i osnovne funkcije. Da bi ovu pojavu jasnije istakao, Lamb je prlbegao terminološkom r azgr aničava nj u■ pomoću paralelno obrazo­ vanih termina. Tako hijerarhijski najviši stratum uključuje kao svoje jedinice hipersememu, hipersemon i hipersemu, onaj za. njim sememu, semon i semu, treći leksemu, lekson i leks, četvrti morfemu, morfon i morf, peti fonemu, fonon i fonu, šesti hipofonemu . Termini bez karakterističkog isufiksa -ema odnosno -on (dakle: hipersema, soma, leks itd.) odnose se na konkretnu realizaciju koju poprima jedinica datog stratuma na stratumu koji je hijerarhijski neposredno niži i time u izvesnom smislu datome stratumu podre­ đen. Jedinice bilo kojeg datog stratuma kad su posmatrane in abstracto, dakle bez obzira na konkretan vid realizacije, obuhvataju se terminima obrazovanim sufiksom -ema (hipersemema, semema, leksema itd.), ^Termin izgrađen sufiksom -on rezervisan je za svaki konstitutivni deo neke -emske jedinice (tako npr. morf ema vuk-, koja funkcioniše kao koremski deo lakseme vuk, sadrži kao konsti­ tutivni elemenat morfon -7c-; taj se morfon realizuje kao -č- uko­ liko je u pitanju vokativ singulara: vuče). Svaki se stratum odlikuje svojom specifičnom taktikom, tj. skupom pravila nazvanih taktičkim na osnovu kojih se vrši struk­ turiranje onih jedinica kojima je u okviru đatoga stratuma reprezentovan jedan konkretan iskaz. Prema nazivu stratuma o kojem se radi određuju se i nazivi taktičkih pravila: morfotaktička pravila, leksotdktička, semotaktieka itd. Međusobno povezivanje stratuma ostvaruje se pomoću pravila realizacije. Ta pravila, u stvari, pretvaraju jedan dati vid ostvarenosti iskaza na jednom datom stratumu u drugi, novi vid ostvarenosti koji odgovara specifičnoj prirodi novoosvojenog neposredno susednog stratuma. Pravila realizacije su sređenog karaktera (engl. ordeređ rules), tj. stupaju u đejstvo po određenom redosledu. Ona dolaze do izražaja u kontekstu posredstvom delovanja taktičkih pra ­ vila. Realizacija obuhvata sobom principe uspostavljanja alternacija jezičkih jedinica, principe obrazovanja jezičkog znaka, a takođe i mogućnost da jedna jedinica višega reda bude predstavljena dvema jedinicama nižega reda i obrnuto. 512. Stratifikacioni opis jezika obavezno1 uključuje »algebarsku notaciju«, tj. upotrebu kompleksne grafičke simbolizacije. Tu se, 253

252

pre svega, pojavljuju različita »drveta« i »čvorovi«. Nenaviklom čitaocu potrebno je mnogo strpljenja i napora da se navikne na »čitanje« bezbrojnih »mreža« sa linijama k oje se komplikovano prepliću i na čijim pojedinim krajevima niču »čvorovi«, opet u svoj­ stvu svojevrsnih informativnih znakova. Mada prosedei prikaziva­ nja u prvi mah izgledaju pozajmljeni iz oblasti matematičkih nau­ ka, oni nisu, kao što je Hockett tačno primetio ,191 iskorišćeni u smi­ slu nekih striktno matematičkih 'koncepcija. Njihovo tumačenje je sasvim proizvoljno* odabrano, za specifične potrebe stratifikacionog opisa. Sasvim je specifična i terminologija:, i pri tom prilično komplikovana, što nenaviklom čitaocu takođe stvara teškoća. Stratifikaoiona gramatika je imala dosta odjeka u svetu, naro­ čito u prvi mah kada su objavljena osnovna Lambova gledišta. M e­ đu onima koji su je tada prihvatili bio je i poznati američki lingvi­ sta Ch. Hockett. Nedavno je on, međutim, izrekao krajnje pesiimističku ocenu vrednosti stratifikacionog prilaza jeziku (v. navedene podatke u § 513). Lambovi pogledi su naročito izrazito uticali na formiranje os­ novnih teorijskih koncepcija P. Sgalla (v. § 496). Bibliografski podaci 513. Lambova teorija je objavljena prvi put 1962. godine pod naslovom »Outline of Stratificational Grammar« u Berkeleyju (Berkeley — California) u ograničenom broju primeraka, za potrebe studenata. U svom definitivnom vidu postala je u celini dostupna javnosti tek 1966. godine, u knjizi koja nosi isti naslov (izdanje Geoirgetown Uhivensity Press, Washington D. C.). U ovoj se knjizi nalazi, dodata iza Lambovog izlaganja, studija Leonarđa E. Newella: »Stratificational Analysis of an English Text« (str. 73— 106). Uz Lambovoi izlaganje dat je i bibliografski spisak u kojem su na­ vedeni, pored ostalog, i svi važniji Lambovi radovi. Stratifikacioni pristup jeziku zastupa Ch. Hockett u svome radu »Language, Mathematics, and Linguistics«, Current Trends in Linguistics 3: Theoretical Foundations, izd. Th. A. Sebeok, The Hague 1966, 155— 304 (objavljeno 1967. kao posebna knjiga u ediciji Mouton: Janua Linguarum, Series Minor 60). Međutim, on se svojih pogleda odriče u prikazu Lambove knjige objavljenom u IJAL, Vol. 34, No 2, 1968, str. 145— 153.
1 9 1 U svom prikazu Lambove teorije, objavljenom u Lg — v. § 513.

NEOFIRTHIJANSKA LINGVISTIKA REPREZENTOVANA »GRAMATIKOM SKALA I KATEGORIJA«

514. Za poslednjih sedam osam godina ugled britanske lingvi ­ stike veoma je porastao zahvaljujući u prvom redu radovima jezičkih stručnjaka iz Edinburgha. Edinburgh je već duže vremena cen­ tar neofirthijanaca, tj. idejnih sledbemika Johna Ruperta Firtha (1890— 1060). Firth je bio lingvista široke kulture, poznavalac mnogih jezika. Fonetsko-prozođij ski i estetsk o-antropol oški vidovi jezičkog feno­ mena ulazili su u krug osnovnih tema njegovih lingvističkih raz­ mišljanja. Posvećivao je naročitu pažnju i ulozi konteksta u odre­ đivanju značenja izraženih jezičkim sredstvom (stoga je njegovo učenje o jeziku poznato i pod imenom kontekstualne lingvistike). Uticaj Firth ovih ideja na mlađe generacije jezičkih stručnjaka u Velikoj Britaniji bio je osetan. Posebno se Edinburgh afirmisao kao istaknuti centar neofirthijanizma, i to u prvom redu zahvalju­ jući renomeu Firthovog učenika M. A. Hallidaya, tvorca nove lin­ gvističke teorije, takozvane gramatike skala i kategorija (engl. scale-and-category grammar). Posle Hallidaya najpoznatiji neofirthijanac danas jeste Robert M. W. Dixon, zapamćen od mnogih i po svo­ jim polemikama s predstavnicima generativne gramatike Chomskog. Od mlađih britanskih lingvista se u poslednje vreme svojim radovima naročito ističe i J. Lyons (takođe — Edinburgh). 515. M. A. K. Halliday je ušao u istoriju lingvistike 1961. go­ dine kada je (u časopisu Word, Vol. 17, No 3, 241—292) objavljen njegov članak »Categories of the Theory of Grammar«. Taj je čla­ nak izazvao živo interesovanje na raznim stranama, posebno u SAD. To je bio upravo trenutak kada su mlade generacije američkih lin­ gvista prihvatale s ogromnim oduševljenjem ideje Noama Chomskog (v. §§ 422— 428). Halliday je izašao sa svojim teorijskim pro­ gramom koji je, pored nekih srodnih stavova, sadržavao i mnoga neslaganja s osnovnim postavkama generativne gramatike. Disku­ sije koje su oko toga usleđile upravo su najviše i doprinele skreta­ 255

254

nju pažnje američke lingvističke javnosti na britanska dostignuća u oblasti jezičke teorije. Halliday se proklamativno distancirao od generativne grama­ tike već pri određivanju osnovnog pravca svog lingvističkog interesovanja. Za razliku od Chomskog i njegovih pristalica, koji insi­ stiraju na tome da je najvažnije objasniti lingvističku kompeten­ ciju govornog predstavnika date jezičke sredine (v. § 426), HaUiday određuje sebi kao glavni zadatak da ukaže na principe na kojima se zasniva lingvističko ispaljavanje govornog predstavnika. S druge strane, međutim, i on veruje u celiisihođnost uspostavljanja jedne »dubinske gramatike« u kojoj Će svaka, jedinica biti opisana kao mnoštvo apstraktnih gramatičkih osobenosti. Po toj fundamentalnoj postavci, koja implicira i odgovarajući metodološki postupak u ana­ lizi, Hallidayeva gramatika je bliska istovremeno i sa generativnom gramatikom i sa »gramatikom orijentisanom ka sadržini/ (prven­ stveno u onom vidu u kojem je reprezentuju radovi P. Harlmanna — v. § 522). 516. Po mišljenju Hallidaya, strukturalni pristup jeziku nije najsrećniji jer se oslanja na sintagmatsku osu (v. § 383) jezičkog ispoljavanja (struktura je, ističe. H alliday,, pp. sebi sintagmatska kategorija čiji siu elementi funkcionalne vrednosti, kao na primer :>subjekat« ili »đeterminator«). Mnogo je p rihvatljiviji' sistemski pristup, tj. orijentisanje ka lingvističkim fenomenima ispoljenim na paradigmatskoj osi (v. § 383). Sistem je, naime, ža Hallidaya. para­ digmatska kategorija konstituiisana na bazi kontrastivnih osobeno­ sti (kao što su: singular / plural, aktiv / pasiv, potvrdnost / negi­ ranje i si.). Za lingvistu sistemnost treba da je mnogo bitnija od struktumosti upravo zbog toga što ona Ukazuje na to koje su kontrastivne crte relevantne u datome jeziku, dok struktumost prosto otkriva mehanizam po kojem se ti relevantni kontrasti ispoljavaju. U stvari, za HalMdaya je struktura neka vrsta površinskog feno­ mena, dok je sistem ono bazično, tj. ono što se postavlja kaoi fun­ damentalni uslov za funkcioniisanje dubinske grama,tike. Različite semantičke osobenosti bivaju Askorišćene u svojstvu kontrastivnih osobenosti na osnovu kojih se uspostavlja sistem. Ne­ ke od njih su bazične, što znači međusobno neusiovljene pa, prema, tome, i hijerarhijski nesređene. Druge su, međutim, hijerarhijski sređene, što znači da se prvo ostvaruje jedna data pojedinost kao glavna, pa tek onda druga, sekundama p o značaju, zavisna od prve, tj. implicirana njenim prisustvom. Termini skala delikatnosti (engl. scale of delicacy), stepen bazičnosti (engl. degree of basicness) i du­ 256

bina (engl. depth) odnose se upravo na odmeravanje zavisnosti u ovom smislu koja postoji među datim osobenostima. Dubina jedne date osobenosti zavisi, u stvari, od toga koliko ima drugih osobenosti-posrednika između nje i onog bazičnog značenja iz kojeg se data osobenost izvodi po određenom hijerarhijskom redosledu. Sistem je najvažnija kategorija koju treba da obuhvati grama­ tička teorija, ali ona nije jedina. Postoje, pored sistema, još tri fundamentalne kategorije gramatike: jedinica, klasa i struktura. Termin jedinica odnosi se na pojarve koje se odlikuju gramatičkom strukturiranošću. Broj jedinica varira od jezika do jezika (za engle­ ski bi, po Hallidayevom shvatanju, trebalo izdvojiti sledećih pet: autonomnu rečenicu, tj. rečenicu koja nije konstituent druge reče­ nice, rečenicu-konstituent, grupu reči, reč i morfemu). Jedinice im­ pliciraju ostvarenje odgovarajuće jezičke pojedinosti u odgovara­ jućim kombinacijama. Klasa obuhvata jezičke pojedinosti srodne po načinu učestvovanja u strukturiranju jezičkih pojedinosti višeg hi­ jerarhijskog ranga. Struktura se svodi prosto na razmeštaj eleme­ nata koji se sređuju po »pozicijama«. Sve se te fundamentalne ka­ tegorije, uzete ponaosob, ocenjuju prema različitim skalama apstrak­ cije (s pogledam na međusobni odnos njihovih sastavnih elemena­ ta). Zatim se paralelno ocenjuje, opet prema različitim skalama apstrakcije, ( 1 ) međusobni odnos fundamentalnih kategorija i (2) njihov odnos prema onom jezičkom korpusu koji je poslužio kao medijum njihovog ispoljavanja. Ove skale apstrakcije o kojima je reč uključuju, pored pomenute skale delikatnosti (kojom se, u stva­ ri, identifikuju konistituenti na različitim nivoima), još i skalu eksponencije i skalu ranga. Dok skala delikatnosti redovno otkriva broj i karakter detalja čija ukupnost obezfoeđuje jezičkim kategorijama individualnost, dotle skala eksponencije ukazuje na način na koji se ispoljava po­ vezivanje apstraktnih kategorija teorije sa datom jezičkom realno­ šću. Pri utvrđivanju stepena eksponencije ide se, na primer, za tim da se utvrdi do koje je mere jednom konkretnom jezičkom farmom signalizirano prisustvo određene gramatičke osobenosti kojom se odlikuje cela konstrukcija (ispituje se, recimo, do koje mere oblik cp tužen, u rečenici on je bio optužen, određuje svojim prisustvom celu datu konstrukciju kao pasivnu). Skala ranga sa svoje strane informiše o postojećoj hijerarhizaciji među jezičkim jedinicama (od pet pomenutih jedinica karakterističnih za engleski, rečenica je najvišega ranga, morfema najnižeg). Teorija uključuje i pojam pomeranja duž skale ranga (engl. termin: shunting) koji se odnosi na
17

257

Kontekst se. Po Hallidayu.neprekidno međusobno povezivanje jedinica različitih rangova. Termin delikatnost odnosi se u ovoj oblasti teorije na sumu svih onih pojedinosti koje sačinjavaju jedan dati kontinuumski od­ nos. za vođenje računa o jezičkom korpusu. Dok se u okviru drugih lingvističkih teorija pažnja po pravilu koncentriše prvenstveno (ili čak i jedino) na tipične predstavnike određenih kategorija. Taj odnos. Konkretni jezički fenomeni (xi. dok se terminom gradijent (engl. 517. U apstrakciji gle­ 258 dano. 518. Pošto broj pojedinosti varira od slučaja do slučaja. s druge stra­ ne. manifestuje kao neka vrsta »međunivoa« čija se služba sastoji u uspostavljanju re­ lacija prema vantekstualnim osobenostima. dok će xg biti u podjednakoj mari netipičan predstavnik kako. osnovni odnosi u jeziku nisu opozicionog već kontinuuimskog karaktera. Formalno značenje jedne jezičke pojedinosti svodi se na njenu funk­ ciju u spletu datih formalnih relacija. neobuhvaćena terminom lingvistika. fonetika je po­ sebna naučna grana. X2 . po Halliđayu. međutim. tj. . Bu­ dući da ispituje neke sasvim specifične fenomene. xn) ostva­ ruju se u izvesnom smislu duž te neprekinute niti. Naime. xi ilustruje u maksimalnom stepenu svoj­ stva kategorije A. nije direktnog karaktera. Forma ovde. Jezički fenomeni. povezana s glasovnom supstancom posredstvom jednog drugog »međunivoa« koji se naziva fonologijom. ali u slabijem ste­ penu. koji su odmereni po datome gradijentu »idiomatičnosti« / »gramatičniosti« s tim da se pođe u analizu počev od pola »idiomatičnost«: in spite of the hotel ‘uprkos hotelu’ — at the sight of the hotel ‘ugledavši hotel’ — in the lounge of the hotel ‘u dru­ štvenoj prostoriji hotela’). Forma je. konkretni jezički fenomeni ne moraju uvek manifestovati jasno svojstva neke date kategorije A nasuprot nekoj datoj kategoriji B. međutim. Lingvisti­ ka i fonetika zajedno sačinjavaju »lingvističke nauke«. U vezi s tim je i činjenica da kroz jezik dolaze do izražaja dve vrste značenja: formalno značenje i kontekstualno značenje. u stvari. ali takođe u slabijem stepenu. . a ni obratno. Pojam kontinuumske relacije identifikovan je u Hallidayevoj teoriji engleskim terminom dine. To praktično znači da analiza rečenice ne može biti konačno obavljena sve dok se opis morfeme ne izvrši. naj originalnije pojedinosti u teoriji Hallidaya svode se na koncepciju kontinuuma. Kontekstualno se značenje tiče odnosa prema vantekstualnim obeležjima. gradient) precizira činjenica da se ima u vidu kontinuum tačno određen nekim datim polovima A i B (up. Najviše zapažene. S obzirom na to da se ekspMcitno izjasnio za »tekstualnu lingvistiku«. Stoga svaki put kad pođemo u ispitivanje konkretnih realizacija neke određene kategorije A već unapred mo­ ramo očekivati da će priroda date kategorije biti ostvarena nejed­ nako. a s druge — njen odnos prema lingvističkim obeležjima prisutnim izvan konkretne jezičke pojedinosti koja se raz­ matra. na primer. Pristalice Hallidayevih shvatanj a naglašavaju da su upravo takvi prelazni slučajevi od posebnog interesa za nauku zato što otkrivaju one deomice na kontinuumskoj niti na kojima se vrši uzajamno pro­ žimanje dveju uticajnih sfera onih kategorija koje su postavljene kao međusobno suprotstavljeni polovi u okviru datoga gradijensa. u različitim stepenima zastupljenosti. dotle je za Halliđayev pristup jeziku karakte­ ristično to da baš netipični (prelazni) slučajevi dolaze pod reflektor pažnje. Glasovna supstanca spada u oblast fonetskih proučavanja. a pod kontekstom — s jedne strane odnos forme prema nelingvističkim asobenostama onih situacija u kojima se jezik ostvaruje. Kontekstualno značenje je stoga logički zavisno od formalnog značenja. Hallidav insistira na tome da svaka adekvatna lingvistička deskripcija treba da se sastoji u uspostavljanju odnosa između teksta i kategorija teorije. Vo­ đenje računa o ovoj oteoLnoati nameće se kao imperativni zadatak pri jezičkoj analizi. na primer opađajuću idiomatičnost i rastuću gramatičnost engleskog predloga of u sladećim primerima. on se ostvaruje na osnovu pozicije date pojedinosti u okviru lingvističke forme. supstance i konteksta. a xjg u maksimalnom stepenu svojstva katego­ rije B. kategorije A tako i kategorije B. Supstanca ima dva moguća aspekta: (a) slušne efekte i (b) vizuelne oznake. xi 2 ono isto što i xic. Pod formom treba razumeti organizaciju supstance u osmišljenje fenomene. 17 * 259 . Dok. i ne mogu drukčije da funkcionišu nego pod onim uisfliovima koje im piruža kontinuumski ka­ rakter jezičkah odnosa. Pri tome poslu dolaze do izražaja nivoi forme. Pri tom će se nemi­ novno naći i takvi primeri koji će manifestovati u jednakoj meri i svojstva date kategorije A i svojstva neke druge kategorije B. dotle će X4 ilustrovati ono isto što i xi. gramatički i leksički. kontinuum. kategoriju A povezuje s kategorijom B n e p r e k i n u t a n i t . uključuje dva međusobno povezana ni­ voa. ili obratno. to se i kon­ kretni gradijensi međusobno razlikuju po stepenu u kojem je za­ stupljena kategorija delikatnosti. počev od A pa sve do B. tj.

M. 39. C. P. R. Catford. 1968. J. London 1964. Robins) gde su. Strevens. Lyonsa — v. R. Vol. Vol. 1963. Oxford). K. »The Linguistic Sciences and Language Teaching«. 241— 292) preporučuje se i njegova studija »Class in Relation to the Axas of Chain and Choiice in Language« (Linguistics 2. No 3. M. Firth. 654— 668). A. Firth« (izd. 6 . 260 U kojem se smislu neofirthijanska teorijska stanovišta povezuju s praktičnom nastavom jezika ilustruje knjiga: M. priložili studije posvećene produbljivanju »kontekstu­ alne lingvistike«. u jeziku i ne može doći do nekog preciznog razgraničavan]a grama­ tičkih od leksičkih fenomena. »Categories o f the Theory of Grammar« (Word. Desoriptive and Applied Linguistics«. Camibridga Mass. 1963. 19. London 1957 (preštampano 1964. Firth«. London 1966. V. E. 5— 15) gde je posebno izlo­ ženo tretiranje pojm a klase u svetlu njegove teorije. § 417. I. 233— 263). No 3.. Beo­ grad 1966. R. pored drugih poštovalaca i prijatelja J. upravo zbog svega ovoga što je već rečeno. A. Fir­ thovi učenici. i: A. ističući da. W. Dixon založio se za Hallidayevu teoriju u svome članku »A Logical Statement of Grammatical Thaory as Gomitaineđ in Halliday’s ‘CategO'ries of the Theory o f Grammar’ « (Lg. Hallidaya. Press. No 4. 415— 432 (revidirana verzija ovog rada objavljena je pod naslovom »On the Intarrelateđnass o f Grammar and Lexiis in the Structure of Eniglish« u časopisu Lingua. Godine 1966 (u Londonu) puiblikovan je i zbornik »In Memory of J. Robert M. Malanovvski and J. Svoje teorijsko stanovište izložio je najpot­ punije u dve knjige: »Linguistic Sciences and Logic« (The Hague 1963) i »What i-s Language? A New Approach to Linguistic Description« (London 1965). and Angus Mclntosh. Pored najvažnijeg rada M. »The London School of Linguistics. A. Langendoen. tu isu sakupljene najvažnije Firthove studije iz vremenskog perioda k oji . Papers in General. R. T. Firtha. Mclntosh and M. D. Anali Filološkog fakulteta sv. Od jugoslavenskih lingvista prvi je primenio Hallidayeve kri­ terije u jezičkom ispitivanju Ranko Bugarski. »Pattems of Language. V. 261 . 1*961. »Papers in Linguistics 1934— 1951«.U sveitlu ovako postavljene teorije kontinuum skih odnosa Halliday je prvenstveno ispitivao povezanost leksičkog sa gramatičkim nivoom. i najistaknutiji neofirthijanci. Čitaoci se upućuju na njegov rad »O međuzavisnosti gramatičke i leksičke strukture savremenog engleskog jezika«. Bibliografski podaci 519. Britansku lingvistiku lepo prikazuju i pominjani radovi J. HalMday. Vol. Iste 1957. H. 1968. Bazell. C.y i R. K. K. T. 17. godine (u Oxfiordu) objavljen je (pod Firthovom redakcijom i sa njegovim predgovorom) zbornik »Studies in Linguistics« koji sadrži radove pisane u duhu Firthove škole. A Study of the Linguistic Theories o f B. A. Firthovi pogledi na jezik izloženi su najpotpunije u knjizi J. Halliday. i D. Hallida.se poimanje u naslovu.

Ovakva. odigrali su bitnu ulogu u Skretanju pažnje inostrane lingvističke javnosti na rad predstavnika »gramatike koja se tiče . neohumboldtovci) nisu ipak ostajali izolovani od sve­ ga onog što se događalo na drugim stranama u lingvistici. jednim skupom više ili manje ras­ prostranjenih strukturalnih karakteristika. Th. § 71). Neuere Sprachbetrachtung im Austausch mit Geistes. u seriji »Studien« izašla je 1963. Frings. Tradicije Humboldtovog učenja © jeziku (v. Ipsen. kategorijalnu. godine. pojmovnu. Weisgerber sa zadatkom da produbljuje studije nemačkog jezika. ili pored. Hans Glimz (rodom Svajcarac. H. objav­ ljena je. koji su bili objavljeni u publikacijama poznate holandske izdavačke ku­ će Mouton. Odsudan trenutak u razvoju ove škole nastupio je onda kada je jedna grupa lingvista (J. knji­ ga Helmuta Gippera »Bausteine durch Sprachinhaltsforschung.und Naturwissenschaft«). Time je takozvani »Arbaitsfcreis fiir deutsche Spra­ che «. Tako je. K. Pristalice »gra­ matike koja se tiče sadržine« opredeljuju se za proučavanje feno­ mena m atemjeg jezika s uverenjem da sa samim tim u žižu interesovanja postavlja ono što je upravo najvažnije: sadržinska strana jezika. Odgovarajući nemački termin inhaltlicher Aufbau pođrazumeva. § 295). Razvijajući ovo učenje u periodu od tridesetih godina ovog veka. Maternji jezik jeste ovde lingvistički pojam koji. Trier. Arbeit des Geistes ‘rad duha’. i u koncepciji o tome da fundamentalni predmet lingvističke analize 1 9 3 Taj su radni kolektiv. u suštini struk­ turalna orijentacija u prilaženju problemu ogleda se. s jedne strane utiče na naše saznanje o svetu. aksplicitno izjašnjavali kao antistrukturalisti). P. K. Hartmann. J. radovi Petera Hartmanna. J. gramatike pominju i lingvistiku (Inhaltbezogene Sprachivissenschaft). G. W. Najviše zasluga u zasnivanju i daljem razvijanju ove svojevrsne lingvističke škole imali su Leo Weisgerber (kome je čak bio pridodat naziv »Humboldt redivivus«). još 1962. Zasluga je Društva (posebno L. dobio izvrsnu mogućnost utican ja na formiranje lingvističkog mišljenja kod mlađih generacija čiji je maternji jezik nemački. u stvari. Gipper.»GRAMATIKA KOJA SE T I Č E SADRŽINE« 520. poseban tip lingvističkog mišljenja poznat pod terminom gramatika koja se tiče sadržine (nem. Moser. došao. kao tom I. kada je oblast sintaksičkih ispitivanja došla u cen­ tar pažnje manje više svuda u svetu. nemački naučnici (tzv. Maekensen. Glinz. ali nastanjen u SR Nemačkoj i po svom delovanju uključen u nemačku lingvističku sredinu). po završetku poslednjeg rata. L. suprotstavljen pojmu govor. Trier i L. termin die Muttersprache). Termin gramatika je ipak u ova­ kvom kontekstu češće u upotrebi. Gestalt und Leistung«. Weisgerbera) što je 1 9 2 Pojedinci umesto. Humboldtovim stavovima imspirisana su i mnogobrojna teorijska ras­ pravljanja o tome kako jezik doprinosi poimanju sveta (koji se definiše u različitim aspektima). W. pored ostalog.193 oko kojeg su se okupljale upravo najvatrenije pristalice ove škole. Početkom šez­ desetih godina. u Dusseldorfu) pokrenuta intenzivna publikaciona aktivnost (u seriji »Grundlegung«. Brinkmann. zasnovali H. godine.do svog punog izraza. du­ hovnu) formu jezika zastupljeno je. Erben. ima u suštini smisao Sausaureove kate­ gorije langue u suprotnosti prema parole (v. kao tom I. kako se ističe. H. i većeg odjeka na strani. Hennig Brinkmann i Hugo Moiser. Porzig. die inhaltbezogene Grammatik)1 9 2 čiji su koreni polazili od Humbolđta. u raznim prilikama. Walter Porzig. Grebe. ali čiji su postupci analize i klasifikacije jezičkdh jedinica u osetnoj meri inspirisani tekovinama klasičnog strukturalizma (uprkos činjenici da su se pojedini predstavnici ovog pravca. Porzig. Glinz. Ipsen. § 77) traju ne­ prekinuto u nema'čkoj sredini do današnjih dana. Klein. H. L. H. Proces vrednovanja sveta od strane govornog kolektiva ogleda se u maternjem jeziku (nem. danas u SR Nemačkoj veoma popularna knjiga Henniga Brinkmanna »Die deutsche Sprache. Weisgerber) osnovala društvo' »Sprache und Gemeinschaft«. Ne zaboravlja se ni na značaj unutrašnje tvoračke sile (po Humboldtovoj terminologiji energea. početkom druge polovine ovog veka.sadržine«. 262 263 . P. ono što je za Humbolđta innere Sprachform ‘unutrašnja jezička forma’ (v. a po terminologiji neohumboldtovaca: Tatigkeit ‘delatnost’. (početkom šezdesetih godina. do* danas. Sve što spada u »unutrašnju« (tj. a s druge omogućava ispoljavanje oovekovog duhovnog bića. Ideja o sađržinskoj organizaciji jezika zauzima centralno mesto u repertoaru pojmova kojima operišu predstavnici »gramatike koja se tiče sadržine«. Emanation des Geistes ‘emanacija duha’) ko­ ja. po mišljenju nekih od najistak­ nutijih predstavnika ove škole. G.

stavovima iziraženim u generativnoj gramatici Chomskog (v. snažno delovao na lingvističko obrazovanje mladih generacija. inače. Dusseldorf 1959. i »Štand und Aufgaben der allgemeinen Sprachwissenschaft«. on se u prvom redu trudi da obezbedi fundiranje pojmova k oji bi imali opštelingvistički značaj da bi zaitam dosegao doi jedne »racionalne a ipak u potpunosti primenljive« lingvističke teorije (on pri tom naročito naglašava da su u ovom e pravcu već odlučujuće poteze povukli Saussure i Hjelmslev). ideja o reievantnosti nivoa »dubinske strukture«. 521. 1063. Hartmann polazi od uverenja da b i nauka o jeziku trebalo da prevaiziđe čisto lingvisitičke okvire i da u krajnjoj liniji poistane nauka o duhu. § 332). po njemu. i. u »potencijalnom sistemu«. Weisgerberoi vo-g rođendana) pod naslovom »Zur Grundlegung der gamzheitlichen Sprachauffassung«. godine. i pojave označene terminom kategorije. objavljenom (opet u Dusseldorfu. u sađržinsku stranu jezika. »Gramatika koja se tiče sadržine«. a podaju se klasifikaciji u različite kategorije). upravo. Geisteswissenschaft). Hartmann. kao' lingvistička. Bibliografija Weisgetrberovih radova (zaključno sa 1956. uključuje. posebno Husserla i Wittgensteina. Po svojoj fun­ damentalnoj funkciji forma istupa kao međij-um ispoljavanja obeju > ■ < supstanci« (o pojmu supstanca v. Formu treba u principu tretirati kao postu­ pak iskorišćen radi kombinovanja. Pošto reprezentuju odnose. Obavezna odlika forme jeste njena kompiikovanoist. povo­ dom 65. for­ me su redovno i indikatori kategorija (manifestuju se u vidu opozi­ 1 9 4 Najdublje su ga se dotakle ideje A. Otta (1877—1959). Naj­ kraće i najprostije rečeno': njega prvenstveno' zanima onaj komplikovani mehanizam kombinovanja i konstruiisanja k oji u krajnjem rezultatu dovodi do komunikacije. Ispitivanja treba v ra ti uzimajući u obzir nivo rečenične konstrukcije i imajući pri tom u vidu uvek prven­ stveno odnose među jezičkim elementima. godinom) objavljena je u zborniku »Sprache — Schlussel zur Welt. o duhovnim tvorevinama čoveka (nern. cija. koja je privukla pažnju mnogih. Na lingvističku formaciju Petera Hartmanna uticale su očevidno vrlo različite struje naučnog mišljenja. U sledećem jubilar­ nom zborniku. § 429). Jezik. Njegova je ambicija da napravi model jedne opšte gramatike koja će. posebno u oblasti semaziologije (u inostranstvu je Emest Otto najviše zapažen po svojim knjigama »Sprachwissenschaft und Philosophie«. pa uverenje o tome da je osnovno u analizi utvrditi fundamentalnu sintaksičku organizaciju jezika. Berlin 1954). uslovljeno je dobrim delom -činjenicom da se u načinu razmišljanja o jeziku predstavnika ove škole pojavljuju pojedinosti koje odgova­ raju. §§ 371— 381) i američkih distribucionalista (v. prvenstveno1u onom vidu u ko­ jem je reprezentuju radovi takvih lingvista kao što je P. Tu je. I Hartmann prihvata u suštini Saussuraovu distinkciju langue / parole ističući da jezik postoji kao »potencijalni sistem« kome je svojstven »parcijalni sistem«. treba poimati kao formu. najzad. kao pokazatelja svojevrsnih struktura. Jedinice jezičkog sistema su raznovrsne i po hijerarhijskim značaju i po načinima manifestacije. Ber­ lin 1949. 523.tu dolazi do aktualiizovanja izvesnih odnosa prisutnih. Dobro je upotznat i sa pogledima logičara. U DR Nemačkoj preovladava interesovanje za generativni pristup jeziku (v. Martyja (v. Za definiciju pojma kategorije i razvijanje učenja o jeziku na bazi opisivanja različitih vidova manifestacije toga fenomena najzaslužniji je Peter Hartmann. lokalizovana je na terenu SR Nemačke. tj. naročito prvih decenija ovog stoleća. ponekad oprečne komentare. tj. Iz spleta svih tih raznorodnih uticaja izrasla je Hartmannova originalna lin­ gvistička ličnost. Idući ka tome cilju. Interesovanje koje danas u Americi i Evropi pobuđuje »gramatika koja se tiče sadržine«. Pod kategorijom treba razumeti tipove strukturalnih odnosa reprezentoVainih formama a izraženih opozicijama. Bibliografski podaci 524. Samo se na osnovu po­ znavanja tih odnosa može napraviti teorija o formama. § 89) i E. Njegove poglede na jezik okarakterisali su pojedinci čak terminom kategorijalne lingvistike. izazivajući raz­ ličite.— -sadržinska strana jezika. biti dopunjen i proveren konkretnim jezičkim materijalom. 522. osnovni metodološki postupak analize treba da ide za tim da se utvrdi k oji lingvistički fenomeni u kojem jeziku imaju rang kategorija. što će onda direktno odvesti u srž problema. §§ 424— 428). naime. nalazi se nastavak ove 265 264 . jezičkog teoretičara koji je. ideologija. § 372): i idejne i glasovne strane jezika. pre svega. Festschrift fiir L. U tom se »parcijalnom sistemu« ispo­ ljava »potencijalni sistem«. kada budu konkretni jezici najzad zaista dobro proučeni. pored sadržine datih struk­ tura | sadržine da tih reči. činjenica da se kao krajnji cilj analize postavlja prodiranje u osnovni princip organizovanja ljudske misli.1 9 4 Hartmamnu je odavno blizak svet pojm ova danskih gloisematičara (v. Po Hartmannu. Weisgerber«. Osim domaće lin­ gvističke atmosfere u koju se od početka srećno uklopio. Njihov se međusobni odnos određuje na osnovu njihove upotrebe i njihove pozicije. u većoj ili manjoj meni.

semantičar (filozofski semantičar) Aktualizacija: Ballyjeva teorija ~ e 266 Aktualizator: jezičko sredstvo za aktualizaciju v. »Das Menschheitsgesetz der Sprache als Grundlage des Sprachstudmim«. Heidelberg 1965. Ballyja 263 Aglutinativan. funkcionalna rečenična perspek­ tiva Akustički. ~ n i jezici 63 Akademski semantičar v. Band III. Diisseldorf 1963. Antropološka lingvistika (etnolingvistika. Diisseldorf 1962. Preporučuju se i sleđeće dve Glinzove knjige: »Ansatze zu einer Sprachtheorie« (Diisseldorf 1962) i »Grundbegriffe und Methoden inhaltbezogener Text. Mnemika 350 Apelativni karakter jezika po Biihleru 410 n. Gipper i H. zakon ~ e 94 Analogisti: stav ~ a u antičkoj diskusiji o poreklu jezika 9 Anomalisti: stav ~ a u antičkoj diskusiji o poreklu jezika 9 Antimentalizam: ~ Bloomfieildove teorije 329—330 Antropološki. Gippera »Bausteine zur Sprachinhaltsforschung. Grundlegung. ~ kao predmet lingvističkih studija 308 Afektivna lingvistika: u okviru francuske lingvističke škole 161.bibliografije (obuhvatajući period 1957— 1963). U Hartmamnovoj knjizi »Wesen und Wirkung der Sprache im Spiegel der Theocrie Leo Weisgerber« (Heidelberg 1958) izložene su kompetentno neke od osnovnih ideja kojima se odlikuje ova škola u celini. ~ Ch. slovo n iza broja označava da se pojam pominje u napomeni ispod teksta odgova­ rajućeg paragrafa) Afazija. Iste 1961. knjige »Vom Weltbild der deutschein Sprache«. »Die deutsche Sprache. Band II). Sapirova teorija 321—325. Bern—Miinchen. Brinkmann. Eine neue deutsche Grammatik« (II. Od brojnih radova P. psiholingvistika 352—360 Analogija. V. 1952). antropološka proučavanja jezika 342—351. kombinatorična varijanta Amerikanci. u Kolnu) H. pomenute u § 78. 266 PREDMETNI REGISTAR (navedeni brojevi ne odgovaraju stranama već paragrafima. « koje je pomenuto u § 520. Band II: Die sprachliche Gestaltung der Welt« Diisseldorf 1962. Janua Linguarum — Series Maior III. ~ a fonetika: početak razvoja 216 Aleksanđrijska škola: glavni radni rezultati ~ e 14 Aleksanđrijci v. aleksandrijsikaj škola Algebarska lingvistika nelinearnog (analitičkog) tipa: smisao termina ~ 481. »Die innere Form des Deutschen. i bibliografski priručnik koji su izdali (1962. Glinz. distribucionalisti Američka lingvistika: počeci 317. Osim. Apercepcionalistički. Diisseldorf 1962. godine u Darmstadtu) gde su uključeni i neki noviji radovi onih istaknutih germanista koji su bitno uticali na razvoj lingvističkih koncepcija i metoda u SR Nemačkoj. izd. pre'Iingvisifeička i pairalingvistička ispitivanja 349. »Allgemeinste Strukturgesetze in Sprache und Grammatik« (1961).und Sprachanalyse« (= Sprache und Gemeinschaft. Neki od autora nisu Nemci. »Von den Kraften der deu­ tschen Sprache. raizne škole 483—503 Algoritam: era ~ai u nauci 389 Alofona: v. III2 i III3. . Hartmanna najdubljeg su odjeka imale tri knjige (objavljene u ediciji Mouton. metalingvistika. »Die vier Stufen in der Erforschung der Sprachen« { — Sprache und Getmeinschaft. Grundlegung. . Whorfova teorija 348—349. I izd. godine objavljena je (u Assenu) i njegova knjiga »Zur Theorie der Sprachwissenschaft« koja je takođe privukla pažnju. od relativno novijih Weisgerberovih radova ističu se: »Von den Kiraften der deutschen Sprache. termin u američkoj naiuci 342 n. II izd. ali među njima ima i najelitnijih predstavnika »gramar tike koja se tiče sadržine«. »amerikanci« kao škola u lingvistici v. Wundtova ~ a teorija 83 Aplikacija po Saumjanu 501 Aplikativna dominacija u Šaumjanovoj teoriji 505 267 . i poznato delo H. Band I: Grundzuge der inhaltbezogene Grammatik«. Schwarz pod naslovom »Bibliografisches Hanđbuch zur Sprachinhaltsforschung«. Stručnjaci za nemački jezik zainteresovaće se svakako posebno za zbornik »Das Ringen um eine neue deutsche Grammatik« (ob­ javljen 1965. Gestalt und Leistung«. 1961. H. značaj: Boasovih radova 318—32:1.s-Gravenhage) u kojima su najpotpunije izloženi njegovi teorijski pogledi: »Die Sprache als Form« (1959). »Zur Konstitution einer allgemeinen Grammatik« (1-961). aktualizacija Aktualni členeni včty (češki termlin) v. Diisseldorf 1965). Među danas već klasične radove predstavnika »gramatike koja se tiče sadržine« spadaju dve gramatike: H. . Bloomfielđ i zasnivanje distribucionalizma 332—341. makrolingvi­ stika): počeci ~ e 342—348. V.

jelska škola. Disimilacija. ~ u sintaksi 335. ~ a opozicija u fonologiji 286. način đistnihudje Drvo u teoriji Chomskog 427 Drvo zavisnosti u Haysovoj teoriji 494 Dubina u Hallideyevoj teoriji 516 Dul^nska struktura u teoriji Chomskog 426 i 427 Eksotipski: ~ karakter operatora u teoriji Bar-Hillela 485 Eksperimentalna (instrumentalna) fonetika: razvoj ~ e do Fletcheirovih radova 214—221: spektrografska analiza u ~ i 221. ~ u teoriji informacije 460 Bloomfieldovcj v. Balkanologija v. ~ u X X veku 133 268 . pogledi Baudouina de Courtenay na ~ u 188 Deskriptivna (strukturalna) lingvistika v. ~ (dihotomijski) principi u fonologiji! 303 Binarizam: ~ u Ballyjevoj sinitaigmiatici 268. semantika (filozofska) Dezignator. modeme logike 484 Arhifonema: nastajanje ~ e u procesu fonološke neutralizacije 289 Artikulaciona.1 6 1 Asimilacija: pojaiva ~ e po Grammontu 159 Asocijativna: ~ teorija: Stemthalova ~ teorija 80 Asocijativni odnosi: ~ nasuprot siintagmatskim po Saussureu 383 n. strukturalno tumačenje istorijskog raz­ voja jezika 311—316 Dijalektologija: počeci ~ e 106. balkanistika Bau-vau (onomatopejska) teorija: ~ o postanku jezika 8 n. ~ u lingvistici: formiranje osnovnih ideja ~ a 170. logički emtpiristi Biheviorizam: kao naučni pogled 328. ~ u indijskoj gramatičarskoj tradiciji 21. ~ u morfologiji 334. ~ u interpretaciji Vosslerove škole 171—175. Ekstenzivan. pojam. teorija ~ a u Miillerovoj stilizaciji 65 Bit. ~ a funkcija foneme 270 Distinktiivna obeležja. neofirthijanska lingvistika Cline (engl. Epistemologija: epistemološka orijentacija naukie X X veka 121. Bazična kategorija: ~ u teoriji Baf-Hillela 485 Bazična komponenta sintakse: ~ u teoriji Chomskog 427 Bazični rečnici: izrađivanje ~ a 441 Bečki serkl logičara v. Hjelmslevljeva lingvistika na pozicijama ~ e 384 Estetski idealizam. osnovne nazvojne karak­ teristike ~ e u X X veku 131. neobeležen (nemarkiran) Elementarne klase reči u Saumjanovoj teoriji 504 »Emske« jedinice (engl.Aplikativno-generativni model: faktori koji su uticali na uspostavljanje Šaumjanove teorije 500. uticaj na američku lingvistiku 329 Bilingvistički: ~ sredina i problemi jezika u kontaktu 155 Bilingvizam: uključivanje problema ~ a u studije dečjeg jezika 160 Binaran: ~ odnos u sintagmama (po Ballyju) 268. suština teorije 501—506 Aproksimativni metođ: statistički postupak u mašinskom prevođenju 446 Arealna (geografska) lingvistika: ~ u okviru neolingvistike 176. termin) u Hallidayevoj teoriji 518 Cestica (engL particle) u tagmemici 340 Danska škola v. počeci ~ e u X IX veku 57. ~ foneme po Trubeckom 283 Distribucionalisti (bloomfieldovci. ~ mašinskom prevođenju 469 Delikatnost u Halldidayevoj teoriji 518 Deskriptivan. Balkanistika: začetak ~ 56 n. ~ v. ~ u drugoj polo­ vini X X vaka 223—227 Eksplicitno: odnos ~ o g u jezitau prema implicitnom (u svetlosti teorije iinjformacije) 463 Ekspresivni karakter jezika po Buhleru 410 n. Dihotomija (binarnost): princip ~ e u proučavanju mere entropije 460 Dihotomijski. binarni princip Dijahronična (dinamična) lingvistika: ~ nasuprot slimhroničnoij lingvi­ stici 260. predstavnici distribudonalizma v. ~ u lingvističkom metodu Romana Jakobsona 303—305.: »emic« units) termin u američkoj lingvistici 340 Endotipsi: ~ karakter operatora u teoriji Bar-Hillela 485 Enkodiranje (kodiranje): ~ u teoriji informacije 457. kopenhaška škola Darvinizam u lingvistici v. ~ fonema: Jakobsonova teorija o ~im a 302—305 Distribucija: ~ kao osnovica metoda američke lingvistike 330. gramatika: u doba aleksandrijaca 14. pojava ~ e po Graimimontu 159 Disperzija: polje ~ e u fonologiji (po Martinetu) 315 Distinktivan. ~ (motorička) fonetika: početak razvoja 2 . značaj Jakobsonovo© metodološkog ~ a danas u nauci 305—307 Binamost (dihotomija): princip ~ i u uspostavljanju distiinkitivnih (fono­ loških) opozicija 303 Biolingvistika. ~ u ispitiva­ njima foneme 333. biološki naturalizam Deduktivni metođ. distribucionalizam Distribucionalizam: metod ~ a u američkoj lingvistici 332. ~ u centru pažnje lingvističkih geografa 139. pojam ~ a u modernim semantičkim studijama 412 n. glosemiatički termin v. ~ u doba strukturalizma 154—157 Dijalektološki atlasi: značaj rada na ~im a za razvoj lingvističke' teorije 142—146 Dijasistem u modernoj dijalektologliji 154 Dinamična lingvistika v. »pedigree« teorija): osnovica teorije ~ a 60—63. njen do­ prinos diij alafctalogiji 181—183 Argument. strukturalna lingvistika Deskriptivna semantika v. početak istorijske gramatike 54. »Stammbaum« teorija. Zipđova ~ 439 Biološki naturalizam u lingvistici (darvinizam u lingvistici. amerikanci). dijahronična lingvistika Ding-dong (nativistička) teorija o postanku jezika 8 n. ~ u mašinskom prevođenju 469 Entropija: merenje ~ e 459 Episemema. Faninijevta ~ 18. ~ u interpretaciji neoIfingvista 176— 185 Etimologija: ~ u antičko doba 9. ~ glosematiičara 384 Dekodiranje: ~ u teoriji informacije 457. termin ~ u američkoj lingvistici 334 n. kompariaitisiti Britanska škola v. novija razjvojna faiza ~ a 336—338 Distribution mode (engl. termin) v. đistribucioiialisti Boppovci v.

ispunj. ~ kao teorija suprotstavljena generativnoj sintaksi 429 Genotipski jezik u teoriji Šaumjana 501 Geografska lingvistika v. ~ u Sgallovoj teoriji 497 Genealoško stablo. Forma: ~ nasuprot supstanci po Hje'lmslevljevoj teoriji 372. fonološki principi Trubeckog 280~291. škola ~ e (kontekstualista) 348 n. danska škola. ~ lingvističkih fenomena 238 Hipersema u Lambovoj teoriji 511 Hipersemema u Lambovoj teoriji 511 Hipersememički stratum u Lambovoj teoriji 510 Hipersemon u Lambovoj teoriji 511 Hipertagmema u Pikeovoj teoriji 340 Hipofonema u Lambovoj teoriji 511 Hipofonemički stratum u Lambovoj teoriji 510 Homonimija: ~ razgraničena od polisetmije po Hjelmslevu 376 Homonimijski konflikti. aktuelna razvojna faza ~ e 429 Generativna semantika: ~ u leksičkom ispitivanju v. u Lambovoj teoriji 510 Fonološka škola v. termiin u američkoj lingvistici 334 n. Frazna struktura u teoriji Chomskog 427 Funkcija u tagmemioi 340 n. značaj ~ e danas 309 Hijerarhija. termin u savremenoj sintaksi 340 n. termin: die inhaltbezogene Grammatik): zasnivanje škole 520. zasnivanje ~ e Chomskog (transformacionalizma) 422. razlikovanje paradigmatike od sintagmatike u ~ i 383 Glosologija v. osnivanje ~ e 278~280. pojam ~ a u modernim semantičkim studijama 412 n. izraza i sadržine 372—378. neofirthijanska lingvistika. način uspostavljanja osoibenosti Fenogramatika: uvođenje termina ~ 497 Fenogramatički nivo v. Funktor. u X VII i X V III veku 39. kanstituenteki nivo Gramatički pravilne rečenice: ~ u teoriji Chomskog 426. pojam m odeme logike 484. Fonon u Lambovoj teoriji 511 Fonostilistika. ~ u teoriji Petera Hairtmanna 522 Forma. gradient) u Hallidayevoj teoriji 518 Graf: uloga ~ a u Haysovoj teoriji 494 Graf aplikacije u Saumjanovoj teoriji 505 Gramatički nivo v. ~ u Halliđayevoj teoriji 517. i 42 Glotohronologija (leksikostatistika): postanak i značaj ~ e 445 Govor (franc. psihološka i sociološka ispiti­ vanja jezika u duhu ~ e 158—-164. stilistika Idiolekt termin m odem e dijalektologije 154 271 . Hallea 428 270 Generativna gramatika: opšti pogled na značaj ~ e 137. scale-anđ-category grammar) v.Etnografska lingvistika.: Grammontovo razrađivanje problema ~ e 166 n. formalistićki. doprinos ~ e razvoju lingvisitiike 165 i 167 Fraza. Gramatika zavisnosti i projektivnosti: Haysova uloga u zasnivanju teorije 493. antropološka lingvistika Familija (ruisiki termin: semejstvo): ~ u teoriji Kulagine 489 Feature mode (engl. u X X vefcu 136 Filozofija jezika. semantičar Fiziofonetika: ~ nasuprot psihofoinetici 275 n. ~ po Trubeckom 280—284. ~ prema tumačenju strukturalne lingvistike 312. arealna lingvistika Glasovne promene: ~ po Wundtovoj teoriji 86 n. metod komutacije u ~ i 381—383. ~ po Martyju v. predmet proučavanja ~ e 371. današnji razvoj ove škole 523 Gramatika skala i kategorija (engl. apstraktnost ~ e 378~381. Martinetova teorija 315 Glosar u masonskom prevođenju 478 Glosatori: ~ u doba aleksandrijaca 14 Glosematika (neososirjanstvo.. suština teorije Chomskog 426—427. Etnolingvistika v. teorija o od­ nosima form e i supstance. termin u fonetici 215 Formator. teorija P. teorija o ~ m a 150 Humboldtizam: Humboldtove ideje koje zastupaju predstavnici ~ a 71—75 Idealistička stilistika v. po teoriji mladogramatičara 94. praška škola Funkcionalna rečenična perspektiva (češki termin: aktualni členeni vety): ~ u učenju praške škole 293 n. polje Filler (engl. termin) v. Firthova teorija ~ e 348 n. termin) v. termiin) v. . Fleksivan. parole) suprotstavljen pojmu »jezik« po Saussureu 259 Gradijent (engl. je a čk o ~ po Schleicheru 61 Generativna fonologija u interpretaciji M. ~ u Lambovoj teoriji 511 Fonemički stratum u Lam bovoj teoriji 510 Fonemika. semantika. praška škola Fonometrija. ~ n i jezici 63 Fona u Lambovoj teoriji 911 Fonema: objašnjenje pojima ~ e 270. psihologizam u lingvistici Filozofska semantika V. kopenhaška škola): zasnivanje teorije ~ e 368—371. fonologija Fonetski .ivaS Filologija: filološko interesovanje za jezik u doba renesanse 36. ~ po Sapiiru 324.nivo u Sgallovoj teoriji 497 Fonoestetika. Jakabsonovi pogledi na uzroke glasovnih pramena 313. semantika Filozofski semantičar v. Funkcionalna lingvistika v. konstituentski nivo Fenotipski jezik u teoriji Šaumjana 501 Field (engl. Hartmanna 521—522. termini m odeme logike u strukturalnoj lingvistici 235 Formalno značenje u Halliđayevoj teoriji 517 Formant. po> Baudouinu de Courtenay 275. Fonologija: nauka o fonemama u duhu praške škole 270. američki termin v. suština teorije 494 Gramema. ~ po Jonesiu 280 n. semantika (lingvistička) Glotogonijski. Zwim erova ~ 223 n. ~ u teoriji Ku­ lagine 488 »Gramatika koja se tiče sadržine« (nem. Francuska lingvistička škola: psihofiziološka. . istorijat termina 270 n.. Harvardska škola: zasnivanje i odnos prema jelsikoj školi 236. ~ e teorije do X IX veka 8 n.

Firtha 514 Kontekstualna značenja u Hallidayevoj teoriji 517 Kontinuum u Hallidayevoj teoriji 518 Kontradiktoran. epoha posle Familija 19. stilistika Inhaltbezogene Gramatik (nem. jezička ~ 64 Instrumentalna fonetika v. ~ n e jezičke jedinice u fonologiji 282 Ispunjivač (engl. osnovne teorijske tekovine ~ e 440. 'termin filler) u Pikeovoj teoriji 340 Istoricizam. eksperimentalna Inteligjbilitet: modema fonetska proučavanja u vezi si obezbeđenjen ~ a 225 Intenzivan. Hartmanna v. R. Planinijeva gramatika 18. distinktivna jedinica kinemike 350 n. Kombinatorična varijanta. termin primanjen na dijalekatske pojave 155 n. giosematički termin v. termin primenjein na dijalekatske pojave 155 n. psihološka (Stedmthalova) 82. ~ (Sapiirov) kriterij za klasifikaciju jezika v. ~ u poljskoj dijalektologijti 156 Kvantitativna (statistička) lingvistika: početak statističkog ispitivanja je­ zika 436—440. klasifikacija jezika Konkatenativna struktura u poređenju s determinativnom 494 Konstituent. dis tr ib uci on a L isti Jezičko ispoljavanje (engl. enkodiranje Kodni šum. naj­ važnije ideje ~ e za razvoj lingvistike 189 Kibemetika: zasnivanje ~ e 449. paM ~ (boppovci): epoha ~ai 53—59 Komparativna gramatika: ~ početkom X IX veka 53—59. stilistici. ~ miLadogramatičara v. ~ jezika: po Schleicheru 63. konceptualna (Sapirova) ~ 321 n. giosematički termin v. ~ u doba mladogramatičara 94—98. ooena teorije 490. ~ u jeziku: po Steiinthalu 81. dalja razrada teorije 491 Kategorijalna lingvistika P. sti listi ka Klasifikacija. pidgin languages): ~ po Schuchairditovioj teo­ riji 110 Kriptografija: statistika u ~ i 440 Kvantitativna izoglosa. unit) u Halliidayevoj teoriji 516 Jelska škola v.Imanentan: jezik kao ~ a pojava po teoriji glosematičara 379 Implicitno: odnos ~ o g u jeziku pireima etephaitnorn (u svetlosti teorije informacije) 463 Indeks u teoriji Bar-HilleLa 485 Indijska gramatičarska škola: počeci 16—18. »gramatika koja se tiče sadržine« Inkom patibilan. ptuh-poih teorija Invarijanta: apstrahovanje ~ e kao osnovica moderne metodološke pro­ cedure u nauci X X veka 116 Invarijantan. ~ jezici 63 Korpus. »gramatika koja se tiče sa­ držine« Kazanjska škola: uslovi njenog postanka i radnog dometa 186—187. predstavnici škole kontekstualne (etnografske) lingvistike 348n. Izraz: ~ nasuprot sadržini po Hjelmslevljevoj teoriji 372 Jafetska teorija Marra 201—202 Jedinica (engl. po teoriji neoliingvisita 179 Individualna stilistika v. Hjelmslevljeva glosematika 367—386 Kopenhaški lingvistički serkl: zasnivanje ~ a 362 Koren reči u semitskoj lingvističkoj tradiciji 35 Korenski. ~ n e tendencije jezičkog razvoja 313 Inovacija. . i 514 Kontekstualna lingvistika J. Kod: u teoriji informacije 457. termin u američkoj lingvistici 332 Kreolski jezici (mešani jezici. doprinos ~ e razrađivanju teorije infor­ macije 449—453 272 Kimograf. termin performance) po Chomskom 426 Jezik (langue): ~ suprotstavljen pojmu govor (parole) po Saussureu 259 Jezik-posrednik ui maslinskom prevođenju 478 Jezici u kontaktu: fenomen ~ u centru pažnje moderne lingvistike 155 Jezički savez: interesovanje za fenomen ~ u neolingvistici 183 i u lingvi­ stici praške škole 2'97 Junktura: razrađivanje problema ~ e u eposi distribucionalizma 333 Kalkulus: jezik shvaćen kao ~ 402 Kategorija u »gramatici koja sel tiče sadržine« 520 Kategorijalna gramatika identifikacionog tipa u razradi Bar-Hilletla 484 do 486 Kategorijalna gramatika zasnovana na principima matematičke teorije skupova: uloga Kulagine u zasnivanju ~ 488. termin) v. ~ n e tendencije u jeziku nagoveštene u učenju Baiudouina de Courtenay 188 Kopenhaška škola (danska škola strukturalne lingvistike): osnivanje ~ e 361—362. dijahranična lingvistika Izoglosa. matematički kriteriji u komparativno-istorijskim studijama jezika 445 Kompetencija govornog predstavnika po Chomskom 426 Kompleks u Šaumjanovoj teoriji 504 Kompleksni simboli u teoriji Chomiskog 427 Komunikativni kanal (premosni) u teoriji informacije 461 Komutacija. Konstituentski (fenogramatički. dijalektologiji 441—445. termin ~ 64 Izomorfnost: pojaml izomarfnosti u duhu KuryIowiczevog shvatanja 314 n. Brpndaloivi pogledi na jezik 363—366. mladogramaitieari Istoriija jezika v. gramatički) nivo u SgaUovoj teoriji 497 Kontekst u Hallidayevoj teoriji 517 Kontekstualisti. ~ foneme (alofona): definicija ~ po Trubeckom 282 Komparatisti. suština teorije 489. obeležen Intcrjekcionalna teorija v. po Vossleru 172. ~ u X X veku 132. Kodno jezgro. u mašiinskom prevođenju 468 Kodiranje v. primena statistič­ kog metoda u leksikografiji. stati­ stički metod u komparativno-istorijskim studijama i zasnivanje glotohronologije 445. u fonetici 217 Kina. antropološka lingvisittika Klasa u Hailidayevoj teoriji 516 Klasična stilistika v. statistički metod u teoriji informacije i mašiinskom prevođenju 446 1 8 273 . Kinemika v. termin savremene lingvistike 340 n. opšti značaj rada ~ e 19—23 Individualna psihologija. supstitucija Konceptualni.

Schuchardta 108—113 Nivo. in 438 Mlađogramatičari: lajpciška škola i zasnivanje mlađo'gramatičairstva kao teorije i metoda 93—98: isitarioizam ~ a 98. Neofirthijanska lingvistika reprezentovana »gramatikom skala i katego­ rija«: aktivnost neofirthijamaca 514. glotohronologija Lekson u Lambovoj teoriji 511 Leksotaktička pravila u Lamboivoj teoriji 511 Lenj|ingradska fonološka škola kao nastavljač Ščerbinih shvatanja 190 Leksikostatistika v. tehnika ~ a 468. i 438 Manifestation mode (engl. u dota francuskog racionalizma 41 Logički empiristi (logički pozitivisti. atrtikulaciona fonetika Način distribucije (engl. semantičar (filozofski) Otvor (engl. škola ~ e 173 Logička koncepcija jezika u radovima predstavnika Fort Royala 38. teorijski pogledi H. glotohronologija Lingvistička geografija: zasnivanja škole i metoda 139— 146. ding-dong teorija Nemarkiran v. teorija M.. izgrađivanje ~ a 388. marrizam u raz­ radi Marrovih učenika 206—211. kraj marrizma 211. jezik Leks u Lambovoj teoriji 511 Leksema u Lambovoj teoriji 511 Leksemičkj stratum u Lambovoj teoriji 510 Leksička sintaksa nasuprot strukturalnoj 421 Leksikografi: ~ iz epohe aleksandri jaca 14 Leksikografija: ~ u doba Arabljana 33. mogućnosti ~ a 469. počeci ~ a 467. ~ a gramatika 394 Logistika: početak ~ e 390.Lajpciška škola v. u XVIII veku 40 Ob u Šaumjanovoj teorija 501 Obeležen (markiran) nasuprot neobedeženom (nemarkirainom) 288 i 307 O k r e s n n o s t ’ (ruski termin) u teoriji Kulagine 489 Operand u Šaumjanovoj teoriji 506 Operator u teoriji Bar-Hillela 485 Opozicija: jezički sistem počiva na principu ~ a 254. bečki serkl logičara): doprinos ~ a izgrađivanju logističkog metoda 393 Logički pozitivisti v. glavni problemi ^ 470: —476.ya 515—518 Noehumboldtovci. mlađogramatičari Langue v. glavne teorij­ ske tekorvine 146'—1. Paula 99—106 Model. termin) v. fakltiorl koji su u slovili ~ 466. antropološka lingvistika Metalogika: interesovanje ~ e za metajezik 390 274 Metamatematika: interesovanje ~ e za metajezik 390 Mikroglosari u maslinskom prevođenju 470 Mikrolingvistika: ~ nasuprot makrodingvistici 342 n. jezički ~ : značaj utvrđivanja ~ a pri jezičkoj analizi 334 Nominacijia: problem ~ e u semiotičkiim studijama 411 Normativna gramatika: ~ u doba aleksandrijaca 14. način manifestacije Markiran V. Monogeneza jezika po Trombettiju 184 n. Paninijev rad na ~ i 18. glavne Marrove ideje 199—206. rad na ~ u sitimuliše lingvistu 476. ~ u Šaumjanovoj interpretaciji 501 Monema u Martinetovoj teoriji 315 n. posiledica epohe marrizma u sovjetskoj liingvisrtlicii 212 Mašinsko prevođenje: intertesovanje zla ~ 465. ~ jezsika: određivanje ~ u mašinskom prevođenju 474 Mešani jezici v. termin: the feature mode) u tagmiemici 340 Nativistička teorija v. ~ kao predmet interesovanja glosemiatičara 367 Metalingvistika v. problemi modeme ~ e 416 Leksikon u teoriji Chomtskog 426 ii 427 Leksikostatistika v. kreolski jezici Mešanje (ukrštanje). ideje H. po Marru 199 Morf u Lambovoj teorliji 511 Morfema u klasičnoj američkoj lingvistici 334. Humboiditov ~ 74 Literarna stilistika. obeležen Markovljev proces u matematičkoj lingvistici 437 Marrizam: počeci 198. angažovanost lingvi­ stičkih snaga oko ~ a 477—479 Matematička lingvistika kvantitativnog ( = nealgebarskog) karaktera: za­ snivanje i značaj 431—444 Maternji jezik po teoriji neohuimbolditovaca 520 Matrice. okviri interesovanja ~ e 391—396 Makrolingvistika: ~ nasuprot mikrolingvistici 342 n. ~ u Lambovoj teoriji 511 Morfemički stratum u Lamboivoj teoriji 510 Morfofonologija u programu praške škole! 298 Morfofonološki nivo u Sgallogoj teoriji 497 Morfon u Lambovoj' teoriji 511 Morfotaktička pravila u Lambovoj teoriji 511 Motorički.) 288 i 307 Neofirthijanci (britanska škola) v. sledbenici Humboldta 77. ~ po Marrovoj teoriji 201 Metajezik: početno interesovanje za ~ 121.52 Lingvistički relativizam. neofirthijanska lingvistika. neobeležm Neobeležen (nemarkiran) nasuprot obeleženom (markiranom. termin: the manifestation mode) u tagmemici 340 Način uspostavljanja osobenosti (engl. osnivači »gramatike koja se tiše siadržime« 52'0 Neolingvistika v. . termin slot) u Pikeovoj teoriji 340 18* 275 . estetski idealizam u lingvistici Neososirjanstvo v. fonološka teorija opozicija 285 Opšta lingvistika: početak ~ e sa Humbolđtom 68 Opšti semantičar v. . ~ a fonetika v. logički ompiristii Logički simbolizam: ~ u lingvistici 387—396 logistički. Hallida. termin: the distribution mode) u tagmemici 340 Način manifestacije (engl. teorija jezičkih ~ a 481. glosamatika Neposredni konstituenti: u morfološkoj i s'intaksičfcoj teoriji disitribucionalizma 335 Neutralizacija: fonološka ~ po Trubeckom 289 »Nezavisni«: ~ u odnosu' na mladogramatičare 108. ~ jezlika: ~ po Schuchairdtiovoj teoriji 110. lingvističke ~ u Pikeovoj teoriji 340 Mentalizam: stav strukturalne lingvistike protiv ~ a 231 Mera kongruentnosti.

termin) v. principi! ~ e 294—299 Praški lingvistički serkl: osnivanje 292 Pravila korespondencije u teoriji Saumjana 501 Pravila prepisivanja (engl. po Aristotelu 11 Prediktabilnost: pojam ~ i u teoriji informacije 459 Prelingvistika v. rematika. Fourqueta 421 Pragmatika: ~ po MorHism 400 Prajezik: problem ~ a u lingvistici početkom X IX veka 70. ~ rečii 419 Semantički (značenjski) sistem: ~ u centru pažnje strukturalne seman­ tike 408 Semantičko polje: teorija o ~im a 409— 411 Semantika (filozofska semantika): ~ po Moirrisovom shvaitanju 400. klasifikacija jezika. semantika (lingvistička) Reprezentativni karakter jezika po Buhlerui 410 n. ~ u Sgallovoj teoriji 497 Semantičar (filozofski semantičar): opšti ~ i i njihovo filozofsko interesovanje za jezik 401. antropološka lingvistika 349 Prenosnl. ~ kanal v. Polje (engl. termin) v. semantika Semema u) Lambovoj teoriji 511 Sememički stratum u Lambovoj teoriji 510 Semiologija (semiotika): početak ~ e u lingvistici 398.. metođ psiiholingvističkog ispitivanja 354—359. novi metodološki postupci u ~ i 414—417 Sematologija V. psihologizam u lingvistici Pup-puh (interjekcionalna) teorija o poreklu jezika 8 n. jedna od grana antropološke lingvistike 397 n. čestica Paulova teorija. ~ a ispitivanja jezika u francuskoj lingvistici 159— 116. škola funkcionalne lingvistike. ~ u lingvistici: od Bržala do predsftavtnaka strukturalne seman­ tike 404—407. ~ e teorije je­ zika v. P u s t a j a k l e t k a (ruski termin) u Šaumjanovoj teoriji‘504 Racionalna stilistika v. gramatika skala i kategorija Scale of delicacy (engl. ~ u Lambo­ voj teorliji 510 Semon u Lambovoj teoriji 511 277 . govor Partide (engl. semantika (lingvistička) Hematologija v. praška škola Predikacija: po Aristotelu 11 n. pojam preuzet iz filozofije 483 Semantički n)ivo sintakse u shvatanjima nekih pražanai 496 Semantički profil. stilistika Rečenica: po Aristotelu 11. rematologi­ ja). odnos ~ e sa frekvencijom. semantika Semaziologija. kreolskii jezik Polisemija: Hjelmslevljevo razgraničavanje ~ od homonimije 376. Predikat: pojam ~ a u duhu Platonove koncepcije 10. komunikativna kanal Procesi u sinhiOniji 425 Projektivnost u Haysovoj teoriji 494 Prosta alternativa u određivanju. Martyjeva »filozofija jezika« 89 276 Psihološki. bita 460 Psihobiologija. antropološka lingvistika Parole (franc. v. Retori iz epohe aleksandrijaea 14 Sadržina nasuprot izrazu po Hjelmsfevljavoj teoriji 372 Scale-and-category grammar (engl. reči 442 Polisintetički. teorija o semantičkim sistemima 407—411. teorija ~ po Carnapu 402 Semantika (semaziologija. Psiholingvistika: oiblast njenog proučavanja 352. semioiliogija Semoglif u Sgallovoj teoriji 497 Semologija. apercapctonialisttička (Wundtova) psihologija jezika 84. glosologija. u lingvistici: asocijativna (Steinthalova) psihologija je­ zika 80. u okviru psiholingvistike 352 Psihofonetika: ~ nasuprot fiztafonetiai 275 n. mlađograniatičaTi »Pedigree« teorija v.) interpretacija semiološke problematike sa podelom ~ e na pragmaitiku.Palatogram u fonetskim ispitivanjima 217 Paradigma u sintaksi 421 Paradigmatika u odnosu na sintaigmatiku po Hjelmslevu 383 Paralingvistika v. Zipfova ~ 439 Psihofiziološki. ~ a klasifikacija jezika v. termin američke lingvistike 334 n. semantiku i sin­ taksu 400 Semiotika v. termin: shunting) u HalUđaiyevoj teoriji 516 Pomoćna jedinica u Haysovoj teoriji 494 Površinska struktura u teoriji Chomskog 426 | 427 Poziciona sintaksa J. ~ izražena u jeziku: početak teorije o ~ a u HumbolditOvOm učenju 73. dalji istoridait ~ e 293. udeo psihologa u raz­ rađivanju ~ e 353. ~ po Steinthalu 81. akademski ~ i 1 njihov rad na semantičkoj i sintaksičkoj problematici 401—403 Semantička (značenjska) kategorija. sematologija. Morrisava (filozofska. termin) v!. po Đioinysiosu Thraxu 14 n. termin) v. definicija ~ e u duhu distribuci'Onaiizmia 337 Redundancija: funkcija ~ e u procesu sporazumevanja 461 Redundantan nasuprot relevantnom 231 Relativna vrednost saopštenja u teorliji informacije 459 Relatori u Šaumjanovoj teoriji 504 Relevantan nasuprot redundantnom 231 Rematika v. do­ prinos ~ e ispitivanju mehanizma pamćenja i uopšte procesa učenja 359 Psihologija naroda. škola f onologa): početak ~ e 292'. rewriting rules) u teoriji Chomskog 427 Pravila realizacije u Lambovoj teoriji 511 Pravila zavisnosti u Haysovoj teotriji 494 Pražani v.. Peirceova (filozof­ ska) koncepcija ~ e 399. skala delikat-nasti Sema u Lambovoj teoriji 511 Semantema. diskusije o leksičkim i gramaitičkim značenjima 413. de­ skriptivna po Camapu 402.. ~a( jezička grupa 321 n.v. biološki naturali zam u lingvistici Perceptualna fonetika: njeni zadaci 225 Peterburškai škola: osnovne odlike 190 Pidgin language v. ~ po Wundtu 85 Psihologizam. ~ kao tabu tema u doba marrizmia 201 Praška škola (pražani. termin field) u tagmemici 340 Pomeranje duž skale ranga (engl. semiotički problemi 411—413.

231. opštial ~ 166. teorija o jeziku kao ~ u . osnovni program ~ e sredinom ovog veka 238. značaj usvajanja tieorijsko-metodoloških prin­ cipa Romana Jakobsooa u ~ 453—456. principu binarnosti (po Ballyju) 268 Sintagmatika: ~ u Beličevoj jezičkoj teoriji 195. ~ jezika: semiotačka ~ jezika po Wegeneru 398 n. Harrisa 423 Transformaciona pravila u teoriji Chomskog 427 Transformacioni test u američkoj lingvistici 340 n. ~ u SSSR 237. ~ u odnosu na paradigmatiku po Hjelmislevu 383 Sintagmatski odnosi: ~ nasuprot asocijativnim po Saussureu 383 n. idealistička ~ Lea Spitzera 173. lingvistička. individualna ~ 166. ~ govor 226 Sistem: postavljanje ~ a u ceintair ispitivanja nauke X X veka 119. ~ u Hallidayevoj teoriji 516 Strukturalizam: ~ u nauci X X veka 119—121. ~ u duhu shva­ tanja harvairdske škole 168. osnovica strukturalne lingvistike 230 Skala đelikatnosti (engL. ~ u rado’vima Z . Tektogramatički nivo u Sgallovoj teoriji 497 Teorija informacije: oblajst ispitivanja ~ e 449. mešanje jezika Ultimna invarijanta u strukturalnoj lingvistici 462 Univerzalizam. stilistika Spektrograf u fonetskim ispitivanjima 222 Sphota u tradiciji! indijskih gramaitiičara 23 Sređeni karakter pravila u teoriji Chomskog 425 Stadijalnost: Marrova teorija a ~ i 200 »Stammbaum« teorijla v. wave) u tagmiamiicj 340 Tekstualna lingvistika u Halliđayevoj interpretaciji 517 Tektogramatika. u doba »portroyalaca« 38. termin) v. sinhronična lingvistika Statistička lingvistika v. generativna gramatika. osnovne škole ~ e i njihov međusobni odnos 234—237. usvajanje termina ~ 497 n. filozofska ~ : po Morrisu 400. u X VIII veku 41 279 .Semotaktička pravila u Lambovoj teoriji 511 Sgallov generativni pristup jeziku: zasnivanje teorije 496. različite koncepcije ~ e : klasična ~ 105. sadašnja razvojna faza teorije 498 Shunting (engl. razvoj ~ e od po­ četka ovog veka d o transformacionalizrna (generativne gramatike) 418—422.pi ~ e primenjeni prvi put na jezik 432 Terminalne jedinice u Haysovoj teoriji 494 Tezaurus ui mašini za prevođenje 446 Tipologija. pomeranje duž skale ranga Sjignifiant: ~ u cdnoisu' na( signifie po Saiusisuneu 255 Signifie: ~ u odnosu na signifiant po Saussureu 255 Simbol: upotreba ~ a u procesu analize 389 Sinhronična (statička) lingvistika: ~ nasuprot đijahroničnoj (dinamičkoj) lingvistici po Saussureu 260 Sinhronija: ~ nasuprot đijahroniji po Saussureu 260 Sintagma: ~ zasnovana na. ~ pobeđuje u lingvistici 137. biološki naituralizam. ~ a usloivljenost prvih jeziičkih ispitivanja 1—6. karakteristike razvoja ~ e 232—234. ~ u gramatici: u doba skolastici® gramatike 27. ~ prodire u jugoslavensku lingvistiku 137 n. doprinosi ~ e uvođenju statističkog metoda u jezička ispiti­ vanja 430 Stepen bazičnosti u Hallidayevoj teoriji 516 Stilistički kriticizam. Strukturalna lingvistika: teorijska osnovica ~ e 230. jetaičkti ~ 183 Tagmema u Pikeovoj teoriji 340. ~ u temeljima kibemetičkih studija 450~453. Stilistika. primena ~ e u okviru razrađivanja distribucionailizma 332 Supstrat. lingvistička ~ : prvi radovi u duhu Steinthalove teorije 82. u lingvistici Statička lingvistika v. racio­ nalna (Ballyjeva) ~ 264 Stohastički proces u teoriji informacije 458 Stratifikacija. tekovine ~ e na polju teorije i metoda 456—464 Teorija talasa* Schmidtova ~ 64 Teorija verovatnoće. ~ : u doba aleksanđrijaca 14. teorija o ~ o j funkciji jezika. Sintagmema u Rikeovoj teoriji 340 Sintaksa. trasformacdonializam u sintaksi 422—430 Sintetički. tranformaciono polje Ukrštanje jezika v. korisnost ~ e 240 Subjekat: pojam ~ a u duhu Platonove koncepcije 10 Sufiks u Sgallovoj teoriji 497 Supletivizam: fenomen ~ a i problem proizvoljnosti jezičkog znaka 248 Supstanca: ~ nasuprot formi po Hjelmslevljevoj teoriji 372. Stratifikaciona gramatika: uloga Lamba u zasnivanju ~ 509. otvor Socijalan. termin) v. kvantitativna lingvistika Stenografijia. seale of delicacy) u Hallidayevoj teoriji 516 Skala eksponencije u Hall!iđayevoj teoriji 516 Skala ranga u HalLidayevoj teoriji 516 Skolastička gramatika: odlike ~ e 27 Skolijasti iz epohe aleksanđrinaca 14 Slot (engl. ~ kolektivna 166. sociološka ~ 165. ~ Lea Spitzera 173 n. ~ u Hallidayevoj teoriji 517 Supstitucija: metodološka procedura u strukturalnoj lingvistici 238. Transformaciono polje (T-polje) u Šaumjanovoj teoriji 506 Transformaciono polje bez konekcije u Šaumjanovoj teoriji 506 Transformaciono polje sa konekcijom u Šaumjanovoj teoriji 506 Transformaciono polje sa semikonekcijom u Šaumjanovoj teoriji 506 Transkodiranje u teoriji informacije 463 Transpozicija po Ballyju 267 T-polje v. suština teo­ rije 510—512 Stratumi u Lambovoj teoriji 510 278 Struktura: ~ sistema u centru pažnje nauke X X veka 119. zasnivanje ~ u X X vefcu 130 Tradicionalna lingvistika u poređenju sa strukturalnom 125—126 Transđuktorf u Sgallovoj teoriji 497 Transform u Šaiumjanovoj teoriji 506 Transformacionalizam Chomskog v. suština teorije 497. princa. po Camapu 402 Sintaksa. osnovica strukturalne lingvistike 230 Sociološka lingvistika: njeni principi 162 Sociološka stilistika v. ~ u Sgallovoj teoriji 497 Tagmemika po PSkeu 340 Taktika u Lambovoj teoriji 511 Talas (engl.

O. F. V. A dm oni. jezičk i ~ : pć Sapiru 322— 325 Vakuumske cevi u fonetskom ispitivanju m t Valentnost u sintaksi 421 Vidljivi jezik u fonetskim isp itiva n jim a 222 V osslerova škola v. M. S. V. 177. G. 233 n. F. 436. 11 n. 264. E. 325. 267.. 37. 482 Arens. 59. 351 Baiudouin d e Courtenay. 241 Berezin. A. 187. H. 390. C. 22. 185 Bertoni. 350 n. 59 Benveniste. 195. 78 Baskan. L. 241. S. 161. K.. 485. 185 Barwick. 363 n. 11.. C. 190. Ju. 480. ~ reeii po Sauissiuireu 256 Vrste reci p o Aristotelu 11 Wave (engl. 364. estetski idealizam. 138. 401 n. J. 37. 321 n. 487.. B. G. 193. 166. V. 417. 191 281 280 . 188.. 482 A delung.. 430 A hm anova. 448. 363 n. talas Weltanschauung: teorija ~ a osn ov ica humbo-kitizma 72. 46. 318. I. 334. 417. 229 n. 417 A postel. 18 n. 170 n. L. 178. A . 430. 38 A m d t. K. 417. 430 Bally. 519 Becanu®. G. sem antička kategorija IZnačenjskii sistem v. J. P. T. 18. A ugustin 26 n. 180 n. sem antički sistem Ženevska škola: zasnivanje 262. V e m e ro v ~ 97 Značenjska kategorija v. M. 432 Bazell.. 430. 484. 278. R. 330. 241 Avrotrin. Augustin. 318 n. 327 n. 480 A ntal. S. 46.. 488 Bartoli. 326. 241. M. E. E. 351 Bierwisch. 430 B ailey. I. 275. 28 A leksejev. C. 329 n. O. M. 332. 15. 320. term in) v.. 50. 360 Boas. u lingvistici Vrednost. 321. 178.. 263. 241. 246 n. W . 448 A lex a n d er d e V illa-D ei 26 n. 417. W . 227 Abraiham. G. 464 A presjan. 23 A ndreev. J. M. E.. 92 A ristarh 13 A ristotel 9 n.. 50 n. 196 Bendix. K. 331. 448 A m o ld . W . 464 Belić. 487 Bloch. V . 235. 15. 327. 37 Basilius. D. L. 482 Bach. 447 n. 15. 138 Bateson. 278 n. S. slov o n iza b ro ja označava d a se im e pom inje u napom eni ispod teksta od g ova­ rajućeg paragrafa) A baelard 24 Abercromibde. J. Ch. E. 331. B. Y. A llen.. 177. 330 n. D. 27. 186. H.. problem ~ a u američkog lingvistici 348 Whorfova teorija v. R. 430. H. H. N. 137 n. Amaiuld. 331 A usterlitz. antropološka lingvistika ^Zakoni« u kom parativnoj gram atici: G rim m ov ~ 55. J. 185 Bhartrhari 19 Birdwhiistell. 180. N. 435 A jdufciew icz. 262. 483 Akvinski.. 417... 347 Bokareva. 192. 269. 190 Bertoldi. 329. L. 244. 137. 43 n.Unutrašnja jezička forma: ~ u H u m boldtovoj teoriji 71 Uzorak.. 339 Bloam field. 42 Belevitch. 173 n. 275 n. 417.. 170. D. 194 Bergson. 411 B ar-Hiliel. C. B em štejn. 417 Besnfey. 486. 429. 266. 360. A . G. osn ovne odlike 264— 269 263. 417 Babieki. B allyjeva teorija REG ISTA R IMENA (navedena b ro je v i ne odgovaraju stranama već paragrafim a.. T. 2’92. 187 n. 2’68. 430. A scoli. L. E. 265.

520 n. 430 Cantineaiu. M . N. 391 Fned. W . 169 Coillart. 15 D o b iw s k $ ’. 495 Gam iillscheg.. 67. J. Jr. 137 n. D anhy. 430 H artm ann. 327 n. 405 n. A . C. 193. 291. E. 386 Haimp. 269 Freidemberg. 521. 321 n. 241. G abk a. 492 Gleason. S. 244. 157. C ohen. B runot. 137 n. E. N.. 161. 137 n. 56 D obrušin. 363 n. Durkheiirn. R. L . A . 524. 417. 480 B row n . Buyssenis. 78 B rozović. K. G.' 164 B ručke. 241 B oo fa n te. V .. J. 138. 157. A . 107 D evoto. 520 Green. 520 n. 483. A . 137. E. 386 Fishm an. 23 B ranđenstein. 158. R. H. 481. 396. 515.. Harrisi. 178. C. 46 D ixon . 92. 430. 227. 227 B real. 493. 163 n. 417. 417 Harugen. A . 396 C atford. 164 Daneš. F ilip o v ić. 138 G rebe. 53 n. 195. 495 F letch er. 169. J. jj 145. B. P. 515. Graur. 430 Carrall. U. 144 n. 480 Choimisiky.. 482 D erbolav. A . 365. V .. 157. 71 n. 487.. S. 166 n.. 153. 351 Hali. K . 221. 153 D avison. E. 419. 236. 156. 417 B rekle. 360. 292 F ou rier. F. 430 G arvin . 77. Guhm an. 448 G linz. 197. M. 520 n. 282 Cofrdemoy. B.. A . J. H. 291. D. P.-M . R . 448 Cassireir. 175. Sh. 430 Hajvet. D. E. 404 n. 236. Grcx>t... L. J. S. 351. J. 360 Dieth.. H. H. R . 361.. 417 Haramierich. 270 n. 480 B opp. 270 n. 516. 67. 514. 435 Firth. Havranek. 304 n. 318 n. 175. 144. 363 n. H. 464 Bunjakovsiki.. 227. T. 519 H allig. Edrnont. 520. 417. 464 Harmis. Dufriche-Deisgenettesi. W . 149. 229 n. V. 430 Dinneen. 496. A . D. 417 B uhler. 430. A . 23 B row er. 194. R. 419. 38 n. 144. 448 Harkievič. L. Ch. A . F m m M n a . 501 n. 524 Goidel. 15 Fries. M . 339 B olleli. Hattori.. 227 D elbriick. Ja. 137 n. 215 F ourquet. E. 113.. F. 360. 55 n. J. 425. Ch. 300 Grammcmt. 417. 396. Ju. G. 416. R. 524 B rough. 403. W . B. 164 D elattre. K . H j. d e 137. 430 H alliday. 424. L. E. 292 n. 481. 423. O. Th. R.. O. Dyskoilos. H. 261 E rben.. J. 185. 417.. E. E. S. Y . A . 53 tl. 339. J. 430 G uberlna. 523. G. P. G. 53. 483 n. M . 351. A . 417. 480. 15 D esnickaja. 14 n. 351 Carnap.. 103. H. H. A . 417 Bugiarsfei. 411. 157. 14. A . N. 520 Estoup. L. 78 D ren ovac. 241 D elacraix. P. 227 283 . 430 F rlngs. 519 C ejtin. W . 59. 266. A . 524 G iu iian o. 107.. K . W . B. G . 336 n. W . 144 n. 386 H arary. A .. 499 D am ourette. S. 430 D egtereva. J. K . W . 97. M . 55. O. L . d e 216 n. 15 Einstein. 191 Grianm. 46 Harper. 482. 339 Ch©rry. 351 FitUalov. 340. 54. 310. Z. 523 C hrćtien. H... 218. 491. 97 n. 500. 417 G aifm an . 497. 482 Chao. 448 Greim as. 500. F. 339. 519 F iru za b a d i 33 F isch er-Jorgen sen .. 171. 45. 430 Dairmestetier. 175 G ardiner. 59. W . A . 60 Dauzat. B rendal. A . 97 n.. R.. R. 492 Domatus 2'5 D orn seif. H. v o n 88. M. E. 153. C. 98 n. G. 427. 157. 393 n. 97 n. 241. 46 B right. 151 n. 2'41. M . 417. 436 n. 464. 170. J. 410. M. 161 n. Egger. 430. 185 B ooth . A . 26 Đunić. 129 n.. L. 241. A .. 482 Gillierom. M. R.. 176 Curry. 364. 137 n. 515. W . 318 n. B. 410 n. 366 Brugmaran. J. 78 G uillaum e. 429. 261. 351 Havers. J. 448 C oeu rd ou x 49 n. O. 448 Hansen-Spang.. 146 n. 150 n. V . P. 495 H effn er. 495 Harris. G . E. 414 n. G. 430 Finna. J. 164. P. 421. 97.. 293 Hayakawia. 244 G ip p er. A . 241. S. 173 n. 291 C apell. 388 n. 92. 417 G rig orjev.. 423. 419. 316. 417 Emeneaiu. 480 G auchat. 15. 482.. 129. 92 G abelen tz. 362. S. R. 386 BatttgMani. M. 519 D obiaš. 170 n. 46. A . 158.. 331. 107 D em ok rit 9 D enisov. 430 G ruber. 482. 15. W . 340. 393. E. 92. 410 n. C oseriu. P. 480. F. 42'4. 331 Hali. A . 241. 56 D in gw all. 435 Fucks. 492. 92. 107 Čulik. 164.t 417 D arw in. 428. 59 Borgsitrom. 145 Gauthioit. 95. J. M. 310. T. 478. 92. F. 185 DLebold. B. 351. J. 448 Gyairrmthd. Č. V . T . 500 n.. G. 348 n. 522. 416. H. 494. 430 H am ois. 336. 45 n. A . 59. 37 C ondon.. 153 BohtJingk. 360. T. 430 Frage.. J.. B. R . P. F. Fant. M. 401. A . 351. J. M. H. E. A .. 464 F od or. 404. J. S. 430. 241 H alle. 496 n. 514. 164 Guiirauđ. 49 n. Ja. 432 n. A . C. B. 152. 405. J. 176. 417 Doroszewskii. 163 n . 430. 278 n. R. G. H. 291. B. 517. 2’18 B ud agov. 518. 227 G reenberg. 430 FortunatoiV. E. J. 430. J. L. G. R. D arden. 97. 426. E. A . 501 n. 292. 403 Hayes. 310 Feys. 520. 67. R.. 46. R. 351 Hays. Yuem R en 233 n. 192. B.. 439 n. K .. A . 519 B ukov. G. 520.B olin ger. J. F. 261 Gentilhomimie. 417. P. 244 n. 78. 241 Grace. 480 G o m y . 331. 138. 120 E lw ert. E. 178 n. 56. 46. 329 n. R. Ch. 246. 520. J. F.. 25. 310. 227 Diez. D. 417 G ood m a n . S. 244. 393. 157 Dave. 464 C hatm an. 318 n. 478. 491. 417 G runig. 331 E ngler. 300. 155 n. J. 93 Č ikabava. P. S. 448 F unke. 277. 351 B rin km an n. J. Curfcius. 235 n. V . 497 n. 351. 261 Goiodenougih.. R.. Haas. 241. 159. R. W . 430. 339 Fillm oire. 37. E. R. T. 91. 421. D. H. 422. 178. 144 n. 144 n. 480 Gladiki. 428. 481. S. 482. F. 195. 339. 417.. 227. W . E dw ards. 417. 91. V . 403 Gotrn. 402. C. R.

R. 241 Mandelbaum. A . 241. 59.. K. B. V. 59. K. F. 241. 397 n. C. 293. B. Hymes. 400. Kopp. Y. 478. J. Joos. 190 M cCawley. 137 n. H. 408 M icklesen. V. 490. M. 430 Ipsen. 300. 360 Lepschy. Isačenko. 198. P. J.. 351 Jarčeva. R. 417. 340 n. 68. V.. G. 227. Ch. L oja. 227 H olodovič. 201. 430 Hausehalder. 137 n. 390. 288 n. P. 314 n. 403 Marouzeau. G. 430 Lerch. 520 M alinowski. 377. L. N. 302. 403 Llorach. 313. A. 206. F. A. A . v o n 50. W. Henafclit 9. 464 Lehiste. R. 39 Jespersen. 357 n. 129. G. 46. 138 Kiefer. 454.. 77. H. 448 Kopitar. 380. 305. A. 153 384. K. 191. 480. A . N. 186. S. J. 245 n. F. 327 n. 241 Locke. 9 n.. W. 478 Mackay. 341 Lotz. 430. G. Moilošnaja. 2’7 Lunt.. 280 n. F. P. 310 K roeber. 275 Ivir. 215 n. Hormann. 372. N. 417. 197. 78. 430. E. P. 430 Langendoen.. G. J. S. 430. 209.. 304. 71. St. 360 L eon tjev A . Herdan. E. 353 n. 227 Ihm.. 492 Monroe. 360. 277. S. F. 435 Iordamskaja. 464. 218 Meyer. L. 236. T. H offdm g. vom 42 n. 430 Mikloaič. 169 Marr. K offka. J. Jud. 353 n. M. 491. 39 Hockett. A. A . F. 360. 303. 428 n. 191. Hooke. 138 Leihnitz. 483 Levi-Strauss. H. 480. 300 Mathiot. 46 307. 448 Lounsbury. 129 n. Huimboldt. Y . V. 175 M alm berg. 321 7 n. A . 67 KarcevsM .. Locke. 200. 368. Maites. B. J. K. 429. 351. I. 157. Ch. 495 Korzybski. 137 n. 435. 386 Hiill. 138. 482. 452. 300 Husserl. G.. 291. M. 448 Kađiser. 480 M ihajlović. 522 Junius. 430 Jones. 434 n. 361. 56 n. 351 L evkovskaja. G. 80 Leoerf. 92... 316. S. 155 Lahuta. 435. 241. H. 164.. 366 Kant. 244. van 216 Jaberg. Karaidžić. P. 173 n. A. 403 Linsiky. 293. K.. JakubinsM. 314 n.. K u zn jecov. J. 46 Ivanov. 196. Malkiel. 386. 373. R. 145 Hickes. G. K. 241. 227. 367. M. 386 Hauchin. Ljudskanov. 137 n. 511. G. 488. 185 Koschm ieder. 448 Ivić. 363 n. 351. 292 Horđlek. 73. 492 Kalinin. 49 n. 480 H erm ogen 9 n. T. 46. 23. D. Lešm ewski. 170 n. H. A. A. F. 59. 478. 483 n. 430 Kučera. 138. 210. S. P. Hopkans. B. 520 n. 362. I. 227 Lehmiann. H.# 157. 43 n. 348 n. 342 n. R. 448 76. H. A . 261 Lomitev. K. J. L. 145 Hemipel. 20'5. 351 Matore. 478. B. F. 56. N. 190. 478 Herodot 8 n. 520 69 n. 79. 245 n.. 337. E. G. 138. 244 n. 137 n. H. 163 n. A. 428 n. 138 Katičić. G. Leisi. E. Mclntosih. 430 Henđriksetn. 144 n. 43 n. 110 n. 81. Marhenke. J. M. 383 n. A .. K. 513 Kainz. D. 376. S. 278 n. 331 M andelbrot. 195. 351. J. 514. Hjelmsilev. 386 Marty. G. 82. L. M iller. 353 n. 416. 301. 464 Marcus. A. 520 Motsch. 448 M orf. M eljčuk. 206. 216 n. 520 Kondrašov. Hoirne. Lyons. 403 Moser. J. Klim av. W . 489. 448. 482 KratJil 9 n. 162. D. 481. 46 Kulagina. 448 284 K uehner. 417 Mackensen. 480. 483. Jagić. 436. L. 37. 520. 314 n. 363 n. 208.. J. H. Jones. 417 Lukasiewicz. 270 n. 169. 164. 418. N. 519 Lazaru®. 204. A . 309 Lulle. R. 492 Mareš.. 521 Komeski. R. 480. 71 n. 77. R. 2’41. W. 428 n. 138. 138. 367 n.. Honn. F. 417. 430 Hewes. 203. 314 n. 46 K ukenheim . M. 211. 417 Matusevič. D. G. Sv. 137. 107. 97 n. 370. 403 Iordain. A. 59. W . P. 92 Katarina II. W . 430 Lam b. 241. 430 JolLes. K u iy lo w icz. P.. V. D. G. 448 Katz. O. J. G. K. K . 417 Lenneberg. 430 Kem pelen. D. 44. P. J. 448 Holt. K. G. M. 303 n. 396. Mane. d e 216. 53 367 n. Cl. 496.. I. 292. 316. 513 Laimbek. 92 495. R. Ja. 138. Z. 391 Johansen. 402. 213 Meyer. 417. 306. 510. 403 Mathesius. 137. 74. H... 481. Kruszewski... 430. T. 244. 80 n. 175 Leroy. 403 Jacoibisi. B. 480 M eščaninov. 429 Mounin. M ili. 310. 288. 314 n. Kohler. 292. 137 n. 492 K u n jan n i R aja. 414 n. L. G.. 173. A. 339. E. L. 428 n. 78. 519 L japunov. 213 Martinet. 410. J. F. S. M. 107 331. W. 77 Hioirth. 480. D. 50 n. J. 70. G. E.. O. M ili. B. W . 95. 89. 229 n. 363 n. R.. 491. 337 n. 438. L. 430 McDavid. M. 487 Lancelot. L j.. HetTbart. W . 417. 351 Jeanjaquet. J. 478 Kotelova. K. 492. 399 n. Herrruarm. M. D. G. 314 n. 155. 353 n. B. 80. R. 430 Hilbert. V . G. 80. 164 n. J. 464. 63 n. E. 480 L ogar T. 293 n. A . 82 n. 340. H. 50 n. 187. I. F. 337 n. 171. P. W . R. 15. 390. Klein. 59. J. 417. M. 435. M ikaeljan. 435 Lakoff. 308. J. 499 Hrozn#-. 482. 374. Hertzler. 478. 190.. 417 Lew!is. 480 L abov. 464 Morris. A . 440 Kiparsky. W . 92 Hodjer. 222. 72. 191. N. 84 278 nf. 155. 480 L ju Ju n-cju an 479 n. LesUcien. O. 363 n. J. 237 n. 509. F. T. Jakobsom. M. 448 300. 56 n. I. Mikuš. 190 Herodian 14 Janakiev. 176. F. 351. E. 211 n. 277. W . 464 M iller. 241. 521 n. 137 n. 138. 432. E. I. 137 n. 403 Marić. Konig. 310 M arkov. Longacre. Keryser.. W . 437 M arković. 138 Lomrnel. T. L. L . 292. A .. V. 145. V. 337. I. 202. 138. 519 Meillet. 429.. 371. A . 50 n. E.. V. 199.. S. 348 n. 385.. A . 309. D. Herder. 495 Lees. M. A. 480 285 ... C. N. E. A . 23 Kurath. 399. 383. 75. V. H. Janković-M irijevsilđ. 38 Lang.. 478. 315. V .Helmholtz. 369. 417. 375. 78 Misteli. 512. 107. iVić.

53 n. 399 n. 158. 229 n. 67. 58. L . F. 480 R ask. 401 n. S ch uch ardt. J. 521 n.. A . 411. Ch. 169 Peano. G. P o k o m y . M . G. C. 452.. 138. F. 348 Staljin. 234. 227. K . 138. 487 Tannenbaum . S ch w arz. 464 S ch leg el. 399. 482. 478. J. 481 N en d on i. 435 Sem aan. K .. 153 Šahm atov. Shannon. L. 360. 195. L. J. 2 . R. N. 218. O. L . P. 220 n. Som m erfelt. R. 145 S h e v e lo v .. V . A . H. 386 T eller. 109. A . 63. 272 S ch reitb erg er. I. 328 n. N. 137 Tarski. 351 N ooten. 417 331. 137 n. T. P sellos. 430 P osva n ska ja .. K. 237 n. 15. 261 S ch leich er. D. I. V. 213 Russell. 129. 153 P ottier. 438. 54 n. 107. 80. 37 Š vedova. 360. G. 178.. S. 430.. 65. 417 S a n feld . 261. 480 R evzin . Spitzer. 244 n. H. P . S ch a ff. 138 Sham ir. N. E. M. Steinthal. 363 n. 227 P otter. Owein. P erles. v a n 23 N oreen. Ju. 292 M u lja čić.. J. 244 n. G. Sorensen. 330 n. 292. J. 278. W . E. Staal.. L. 318 n. 481. 160 R oqu es. 464 T ešitelova. P. 62. F. 67. 499 O ettinger. W. 185 P ita g ora 9 n. S.. 111. 403 R ied lin ger. 507. 448 P la to n 9. 403. 175.. J. 173. K . H. 98 n. C. 392. J. 482. 478 Orr. P. 160 n. 421. E. 54. 480 R u binstein . 522 Stetson. A . 478 S k aličk a. M. J. 67 Sw adesh. Ju. O. S. 396. S. Z . M. 57. 59. 417. 213 S aporta. W. H. 430 R ou sselot. W . M .. A . 98 n. 241 R egn ell. 339. 278 P os. 448 Papp. 492 Pariš. 464. A . 60. 211. 430 P rota g ora 9 n. 351. A . 435. 229 n. 15. 351 P iotrov sk i. P an con celli-C a lzia . F. 428 n. B. 322. 78. 496. Saussure.. S ch rijn en . 363 n. 503. 324. 150 n. O. 78.P. L. A . E. G. 227 P adini. J. 244. 430 Singh. 430 R u žičk a . B. 391 n. 213 S lju sa reva . 230. 351. 43 n. G. Thom as. 478 Passy. T. G. 398 n. F. F. 59. 448 P askaleva. V . 480 P ike. 314 n. S. A . E. 112. 435. A . V . A . I. 396 R e iffe r. D. 391 P edersen. 81. M . E. 138. 360 R obin s. 137. 82. 327 n. 241 P osplšil. H . P. S. 138 P oliv a n o v . 508 S okrat 9 n. G. 499 N ovotn#. T . H. 310. 421 Thom sen. 430 R osen b erg . D. 430. 363 n. 261 R ies. 98. 448 Salm on . N ovak. 430 P riscia n 25. 137 n. 330 n. 46 Spencer. 430. R. 241 P eirce. 237 n. V . 321. 504. 331. 272 P atan jali 19 P aul. 500. 367 n. 227 Tesniere. 368 n. 218. W . J. 435. 417 Orešnik. H. 266. P. 246 n. R.J r . Ch.. 341. 430 Sw eet. Ščerba. 100. 59. Streitberg. 430. 417 S ech eh aye. 314 n. P oržezinski. 403 N ew ell. 435 P alaem on. J.. S. 104. Šaum jan. E. 386 Spang-H anssen. 269 Šrejder. 403 Spence. 351 Plath. 67 Neasis. 482. F. 48.. S.. 46. 458 n. A . 64 n. M .. D. J. N. Ostarm ann. 403 Olmsited. 360 R osetti. H. 445. J. 107. 49. W . 190. Sanctius. H. F. 37. Sm ith. 64 n. J. 415 n. 137. 403 N ebesky. 415 n. I. 59 O sgood. 417. Cl. R ea. N.. H. T . N. 138. 67. 321 n. 65.. 520 n. 482 O žegov. 84. 244 Otto. 430 R iffa te rre . 64. 480 N ikalaeva. 107. 227 Stieber. I.. 107. 417. A . Stankiew icz. 233. 113. J.. 77. 340. v a n O. P a rk er-R h od es. 417 P adučeva. 244. M . J. H. 499. L.. 59. L. W . 173 n. J. 59. 243. S tem . S. C. 190 P ollak . 417 S ievers. 403 Strauss. N. 64. R. 262. 430 Sgall. H. F. P. A . A . 501. 242. 512 Tagliavini. H. 464. H. 227 Souci. 94 n.. 417. A . 23. A . P. 417. N. P . A . E. 270 n. 326. 274. 435. 129 n. J. 14 n. C. 278 n. 27 P u h vel. 507. R. 430 Mukarovsiky. 233 n. R. 227. A . Strevens.L . 482 Q uine. A .. 79. 499 P ittenger. 278 n. 478. 113. 61. M . 237. 292. 170. 490 R ich ards. 351. A . R. 497. 340 n. Pei. 411. 480 Ogden. J. V . 227 R o z e n cv e jg . E. d e 102. 17. A . R. 415 n. 138. 513 Šm elev. B. P. 110. 416 . F. 169 R igler. 482. 403 R u w et. 367 n. 429 v Sm ith. 519 61 n. 191. 519 R on ja t. A . 241. L. Sperber. R ja b o v a . 137 n. E. 188. 478. Ch. H. 393 n. P . 351 Siertsem a. A . 310. A . V . A . 520. 367 n. 363 n. 448 R eform atsk i. P itha. A . 105. E.. 430 S oboleva. 92. Stati. 59. 92 246. 137 n. H. 95.. 107.. H. 78 P otter. 144 n. P av lov ić. B. 430 189. A . 339. 448 R eed.. 482 P isani. 9 n . 324 n. Sapir. 383 n.. 390. E. 138. A . 38 n. 405 n. O. M . 26 P ro k o p o v ič. 113.. P. H. 88. F. 351. 482. M .. 499 P ostal. 169. R. 166. 137. 448 Sch m idt. 524 506. D. 360. A . Spinoza. T.193. 247. 200 n. 229. 164 286 P ick ett. 175 O sthoff. 482 R oss. 483. A . 331 S ch m idt. V. 368. 164 Sotavalta. 351 287 . H. 19 Paper. 99. 293 Thom as. 385 n.M uhin. 25 Pallas. 18. 339. 185 Neurath. C. S. 101. 314 n. 347. Š.. 92 P ott. 102. 487 P eškovski. 157. M. 448. M. H. 219.. 82 n. 351 Spencer. P avlov. 241 R oss. G. 430 S m im ick i. H. E. Sturtevant. 217. B. 403 S ib a v a jh i 32 Tauli. 160. 407 n. Orlenko. 480. 245. E. 176. 255. K . 191 P oteb n ja . 417 323. K . J. 310 M iiller. H. 229 n.. 321. 505. K . 430 P ieree. 498. 241. V.. G . S. 508 S eb eok . 386. J. E. A . 464 Tappolet. Stum pf. 351 Putnam . 429. 153 R osenbau m . V . 513 Nida. 59 P op. G. 193 P ich on . A . 153 Porziig. H. H... W . V. A . 448 P ulgram . D. 405 n. V . 520. J. 341. 138. R eich en b a ch . 46. E. 360 Sm ith.

363 n. F. 157. B. izd. W . 23. 288. G. W . von deir Antlike bis zu r Ge'genwart«. 292 T rier. 190. 175. V . E. K . 339. 14. 56 n. CFS = časop is »C ah iers F erdin and d e Siaiussure« (izd. W ood w orth . = »P ortraits o f Linguists. 415 n. 173 n. A . T. S ebeok . 417. 241 V ossler. 129 n. 86. L .' 97. N.. J. A B iog rap h ical Source B o o k fo r the H istory ofW estern Linguistics 1746— 1963« k n j. 194. 417 W eisgerber. 59 W atkins. 393 n. W ijk .. 173. 170. C. H. R. R .. 293. D. D. 229 n. 408. V . 360 W a rn ock . 171. L. T he H ague 1955. 87 n. N. 241. 353 n. 448 W atson. P . 15. W h atm ou gh . S. S. T hom as A . K . 241. W . J. U trech t-A n tw erp 1961. 464 Z ubat^. H. 409 n. Ž ep ić. T og eb y . 67. V iertel. A . 430 T ra v n icek . J.. 317. 448 Zeuss. 367 n.. 360. C. 78. 342 n. D. L. K . 411. H. 351 W ien er. Z v e g in ce v . T w a d ell. 92 W ein reich . W ells. 435. S. 92 W ald. 24 V ater. V J a = ča sop is » V o p r o s y and A m erican (M oskva) Linguiisitics jazykoznanijaf« Zvegincev-Isitoirija jazyk. H. 430 W eaver. 286. M . 417 U h len beck . 290. 175. 184 n. 56 Z iff. 59 Skraćemce A. 191. G. 227 Ž iv k o v ić. 77 n. 438. T . 143 n.. 269. 386 U llm an n . 14 n. W in disch . 447 n. 293. F.. J. 440 n. E. G. L . V en đ ryes. S. 280 n. H. 77. W . A .. W h itn ey. L . 244. J. F. 310.) T C L C = ča sop is »Traivaux du C ercle Ijinguistique d e C open h agu e« (C opanhague) T C L P — časopiiis »T ra v a u x du C ercle linguistique d e P rague« T ren d s = zboirndk »T ren d s in European 1930— 1960-«. 403 W hitehead. 191 T ondl. F. 164 V a rro. 174. 84 n. M . 417 U n geh eu er. j. 282. W . 464 Z ip f. 411. 137 n. »-Languagie«. T h u m b . V. S. 405 n. C. J. V ern er. 56.. S. J. v o n 7. 440 n. 480 Y u le. H. 199 T ru b e ck o j. 348 n. 416. 353 n. V en tris. 120 n. 430 U ldall. 227. 417 W en ker. I i II. 300 T rom b etti.. B. 77. 97 n. 87 n. 278 n. 451. G. 50 n. N. N. 314 n. 241. 417. J.&“SpinachwiiSiSieirLScha'ft = Han® Arems. 292 n. I. 386 U spenski. 408 n. K . 190. A . 273 W ittgen stein . 452 W egen er. 81. 59. M. 482 T rager. W ein. W a ch tler.r'en. 36 T o lsto j. 351 V a ch ek .. 279. L . 278. P. A . 410. 265. V . N. 92. »S ooiete G en evoise d e Ldnguistique«.sopis »S tu dies ih L in gu istics« (N orm an. K . 261. 78. B. G . M iinchen 1955. »Spirachw. 417 W aterm ann. 520. = V. K. 233 n. J. N. 520 n. 166 n.. 138. R. E. 84. L. 449.sis>einschaft. S.. Bloomfialid-Languiaige = L eonard Blooim field. 78 2 in k in . 85.. S. 78. 87. 417 Z w im e r . 83. 430 W undt. J. Z v e g i n c e v . I.. IJAL = časopis »International Journal of American linguistics« (Baltimore) Lg = časopis »Language^ (Journal of the Linguistic Society of America. A . 350 n. W in teler. 292. A .. 285. W orth . P. 223 n. 46. 440. d er Gang ihner En. 327. 301. 129. 300 V alen tin . J. G. 367 n. 417 T op orišič. v a n 314 n.. 278 n. N ew Yoirk 1933. 287. 291. 464.twicklung. 386. A . U. G. 164. V.. 521 W iw el. B. 409. 351. 227.. 155 n. B.. 78 V alin . 281. 292. 448 W hite. M. B oom in gton — Indiana U n ivrsity P ress 1966. 386 T olom ei. L . 176 V ostok ov . 391 n. 37. N. I i II.. 157. W h o rf.. Baltimore) 8 th Proceedlings = zb orn ik »P roceed in g s Congreise o f L in gu ists« (O slo 1958) of the Eighth Intemaifcional S IL — ča. 339 U fim cev a . B. R. Moskiva 1960. 331. 137 n. U. 348. I. 351 V oegelin . G eneve) F o r R om a n Jakofoson == zborn ik »F or R om an Jak cbson — Esisaiys o n the O cca sion o f H is S ixtieth B irth day«.. T o p o ro v . Okila. J. 396 Z im m er. 154 n. 417 V oeg elin . 439. J. 46 V in o g ra d o v . 78. 448. 241. E. 289.. V yg otsk i. 426 n. 236. P ortraits o f L inguists. 520. 451 n. 292. F. 438. 411 Y n g v e. W . 241.. 161. 328 n. 59 T itch en er. W artbu rg.. 107 Z in d er. 169. i 19 289 . 172 n. 241. 143. 524 W eitheim er. M . 138 W ales. 138. 107 V id oesk i.T h ra x . 398 n. 92. A . 339. R . T rnk a. 55 n. 280. » I s t o r v j a j a z y k o z n a n i j a XIX i XX v e k o v v o č e r k a x i i z v l e č e n i j a x « k n j. G.

Milka Ivić P R A V C I U L IN G V IS T IC I Založila Državna založba Slovenije Za založbo Ivan Bratko Natisnila tiskarna »Toneta Tomšiča-« Ljubljana 1970 .