You are on page 1of 0

Branko Tadi

ALATI I PRIBORI
SKRIPTA









Kragujevac, 2008.


SADRAJ



I. Uvodna razmatranja o steznim priborima (namena, podela,
materijali pribora, trenutno stanje poslovanja sa steznim priborima,
mogui pravci razvoja)
(1-7)
II. Osnovni pojmovi o bazama, baziranju i grekama obrade (1-15)
III. Elementi za baziranje, samopodeavajui oslonci, reguliui oslonci,
gabariti za glodanje, voice, zavarene i montane konstrukcije pribora

(1-23)
IV. Pritezanje predmeta obrade prorauni i stezni elementi,
mehanizacija pribora

(1-29)
V. Standardizacija, unifikacija i tipizacija steznih pribora, grupni i
modularni (fleksibilni) stezni pribori

(1-18)
VI. Uvodna razmatranja o reznim alatima i materijalima reznih alata

(1-18)
VII. Geometrija reznih alata (1-16)
VIII. Alati u obradi struganjem ukljuujui i
profilne strugarske noeve
(1-21)
(1-11)
IX. Alati u obradi buenjem (1-21)
X. Alati u obradi razvrtanjem i proirivanjem

(1-26)
XI, Alati u obradi glodanjem (1-54)
XII. Alati u obradi provlaenjem (1-15)
XIII. Rezni alati za izradu navoja (1-12)
XIV. Alati za izradu ozubljenja (1-7)
XV. Alati za bruenje i optimizacija izbora reznih alata

(1-13)





I



Uvodna razmatranja o steznim priborima
(namena, podela, materijali pribora, trenutno
stanje poslovanja sa steznim priborima, mogui
pravci razvoja)

1


- I -

UVODNA RAZMATRANJA O PRIBORIMA I MATERIJALIMA ZA
IZRADU PRIBORA


Procesi transformacije polufabrikata u gotove proizvode i poluproizvode odvijaju se
kompleksnim dejstvom sredstava za rad na materijal odnosno predmet obrade. Do
traenog oblika ili gotovog proizvoda dolazi se po definisanom redosledu pojedinih
operacija i zahvata tj. po predvienom tehnolokom postupku izrade. U svakom
obradnom procesu, pored predmeta obrade, alatne maine, alata i merne
instrumentacije, neminovno je, kao materijalni inilac ovog lanca, prisutan i stezni
pribor. Stezni pribor je uvek prisutan bilo kao standardni stezni pribor (stezna glava
univerzalnog struga, paralelna stega kod glodalice, elektromagnetni sto kod brusilice
za ravno bruenje i sl.) ili kao pribor posebno namenjen odreenoj proizvodnoj
operaciji. U optem smislu, u kategoriju pomonih pribora mogu se uvrstiti sva ona
sredstva za proizvodnju koja slue za odreivanje poloaja i za stezanje predmeta
obrade ili alata, pri emu, u nekim sluajevima, stezni pribor ima namenu ispravnog
voenja alata u odnosu na predmet obrade.

MESTO I ULOGA STEZNIH PRIBORA

Stezni pribori, kako je naglaeno, jesu obavezni materijalni inilac obradnog sistema.
Njihovom primenom, u odnosu na rad bez njih, dolazi se do poboljanja niza
tehnoekonomskih efekata. Efekti primene steznih pribora ogledaju se kroz:

- ispravno baziranje radnog predmeta (ili alata) na maini u odnosu na zahtevane
konstruktivne baze, ime se izbegava potreba za pojedinanim obeleavanjem
predmeta obrade, a i znatno skrauje pripremno (pomono) vreme,
- smanjenje greaka tanosti dimenzija pri postavljanju predmeta obrade u stezni
pribor, nezavisno od vetine radnika, to je jedan od preduslova za mogunost
sprovoenja principa zamenljivosti gotovih proizvoda,
- najvee mogunosti iskorienja performansi postojeeg mainskog parka,
- poveanje produktivnosti alatnih maina,
- olakanje rada radnika i realnije odreivanje normativa rada i
- uspenije koordiniranje radnih vremena u funkcionalnoj, a posebno u linijski
organizovanoj proizvodnji.

Poveanje tehnoekonomskih efekata uz primenu pomonih pribora moe se sagledati
kroz:

- skraenje vremena i poveanje pouzdanosti odreivanja radnog poloaja
(lokacije) predmeta obrade ili alata,
- skraenje vremena za stezanje predmeta obrade ili alata,
- skraenje vremena obrade,
- mogunost primene radnika niih kvalifikacija uz istovremeno obezbeenje
potrebnog kvaliteta i proizvodnosti,
- smanjenje fizikog zamora radnika,
- snienje procenta karta i
- utede u slubi kontrole i smanjenje broja potrebnih mernih pribora.

2

KLASIFIKACIJA POMONIH PRIBORA

Podela pomonih pribora na razliite klase ili grupe mogua je, u optem sluaju, na
osnovu nekoliko kriterijuma:

- prema vidu radnog postupka,
- prema kontinualnosti rada,
- prema stepenu mehanizacije,
- prema stepenu univerzalnosti,
- prema broju predmeta obrade koji se istovremeno steu i obrauju i
- prema konstruktivno-eksploatacionim karakteristikama.

Prema vidu radnog postupka razlikuju se:

- pribori za livenje, valjanje i sline prethodne operacije,
- pribori za pripremne operacije (obeleavanje, centriranje i slino),
- pribori namenjeni obradi rezanjem,
- pribori namenjeni obradi deformacijom,
- pribori namenjeni za sklapanje i montau,
- pribori namenjeni za termiku obradu i
- pribori namenjeni za zavrne operacije (bojenje, zatita povrina i slino).

U daljem izlaganju prvenstveno e biti rei o priborima koji se primenjuju u okviru
obrade metala rezanjem. S tog aspekta mogua je dalja podela pribora na:

- pomone pribore namenjene strugarskoj obradi,
- pomone pribore namenjene obradi na glodalicama,
- pomone pribore namenjene obradi na builicama,
- pomone pribore namenjene obradi na brusilicama i
- pomone pribore namenjene ostalim vrstama obrade.

Prema kontinualnosti rada, kod pomonih steznih pribora, mogue je ili ne
prekidanje radnog ciklusa u kojima su, u potpunosti odvojeni pomoni i radni periodi
sa razliitim stepenom preklapanja pomonih i glavnih vremena izrade.

U pogledu stepena mehanizacije pomonih pribora postoje dva granina stanja,
odnosno:

- pribori sa iskljuivo runim posluivanjem i
- pribori sa potpunom automatizacijom celokupnog rada.

Izmeu ova dva granina stanja prisutan je veliki broj reenja razliitog stepena
mehanizacije.

Stepen univerzalnosti pribora moe biti razliit. Na primer, mogu biti
standardizovani pribori za delove razliitih oblika (steza sa tri eljusti, obrtni iljci i
slino).

Prema broju predmeta, ili alata, koji se istovremeno steu u pomonom priboru
razlikuju se pribori za stezanje jednog ili vie predmeta obrade ili alata.


3
Prema nameni mogua je dalja podela pomonih pribora na etiri kategorije:

- pribori opte namene (univerzalni),
- pribori individualne namene (specijalni),
- grupni pomoni pribori i
- agregatirani - modulni ili montano-demontani pribori.

Pri projektovanju pribora opte namene tei se postizanju kompromisa izmeu
funkcionalnosti pribora i mogunosti njegove primene pri stezanju razliitih vrsta
predmeta obrade. Ovi pribori predstavljaju standardizovane ili normalizovane
proizvode razvijene za viestruku upotrebu. Primenjuju se u pojedinanoj i
maloserijskoj proizvodnji.

Pribori individualne namene ili specijalni stezni pribori su jednonamenski proizvodi
namenjeni odreenoj proizvodnoj operaciji odnosno baziranju i stezanju odreenih
predmeta obrade. Primenjuju se u serijskoj i masovnoj proizvodnji.

Grupni pomoni pribori primenjuju se za baziranje i stezanje grupe tehnoloki slinih
elemenata (predmeta obrade). Pri projektovanju pribora za grupnu obradu tei se
ostvarenju jedinstvene osnovne konstrukcije pribora i to manjem broju izmenljivih
elemenata pribora. S obzirom da grupna tehnologija ima za cilj poveanje
produktivnosti ovi pribori se najee primenjuju u uslovima serijske i masovne
proizvodnje.

Agregatirani ili montano - demontani pribori-modulni pribori predstavljaju nov
koncept sistema projektovanja pomonih pribora. Osnovna odlika ovih pribora je
njihova visoka fleksibilnost koja je dovela do masovne primene istih u uslovima
pojedinane, maloserijske, pa ak i serijske proizvodnje. Osnovna prepreka na putu
vee primene ove vrste pribora u serijskoj i masovnoj proizvodnji jeste njihova cena
odnosno visina poetnih ulaganja u pribore. Naime, sa ekonomskog aspekta, ulaganje
u ovu vrstu pribora isplativo je tek nakon pet do deset godina njihove eksploatacije.

OSNOVNI PRINCIPI PROJEKTOVANJA STEZNIH PRIBORA

Kako je ranije naglaeno, stezni pribori predstavljaju neophodan materijalni inilac
svakog obradnog procesa odnosno element obradnog sistema alat- maina-predmet
obrade stezni pribor. Pri projektovanju stezni pribor treba razmatrati, ne kao
statiki, ve nasuprot tome kao element sloenog dinamikog sistema. S tim u vezi,
stezni pribor predstavlja zasebnu konstrukciju koja treba da zadovolji zadate funkcije
cilja pri dejstvu sloenih dinamikih optereenja i drugih uticaja.

Pri projektovanju steznog pribora treba ispotovati osnovne principe projektovanja
od kojih se mogu izdvojiti sledei:

- funkcionalnost,
- pouzdanost,
- tehnologinost izrade,
- ekonominost i
- lakoa opsluivanja.

Osnovna namena steznog pribora je realizacija proizvodne operacije, zahvata ili
proizvoda uopte. Pri tome stezni pribor treba da omogui zadovoljenje svih zahteva

4
po pitanju ostvarenja odreenih kota i zahtevanog kvaliteta obraenih povrina,
odnosno da omogui pouzdano baziranje i stezanje predmeta obrade. Znai, pri
projektovanju pomonog steznog pribora treba imati u vidu materijalne odnose
izmeu pribora sa jedne strane i predmeta obrade, alatne maine, alata, pribora za
merenje i radnika sa druge strane, a takoe i procese koji se odvijaju u vremenu:
postavljanje i skidanje predmeta obrade, odreivanje njegovog poloaja, oslanjanje,
stezanje i odputanje, mainska obrada. Pored toga prisutni su i zahtevi u pogledu
dovoenja sredstva za hlaenje i podmazivanje, odvoenja strugotine i zatite na
radu. U pogledu predmeta obrade treba istai zahteve po pitanju odreenih kota,
tolerancija i kvaliteta obraene povrine, to je definisano konstruktivnim crteom
dela odnosno operacionom listom u tehnolokom postupku izrade dela.
Konstruktivna i tehnoloka dokumentacija, po pravilu, sadri sve relevantne podatke
potrebne za koncipiranje i razradu pomonog pribora (kote, tolerancije, reime
obrade na osnovu kojih se mogu odrediti sile rezanja, polazni oblik polufabrikata,
obim proizvodnje i slino). Navedene informacije slue kao polazna osnova koja
definie zadatak projektantu pomonog pribora. Uvaavajui navedene informacije,
po prioritetima, projektant koncipira idejno reenje pomonog pribora, vri odreene
proraune (proraun greaka baziranja i stezanja, ukupne greke izrade, proraun
potrebne sile stezanja i dr.) i pristupa razradi konstruktivne dokumentacije.

Pri projektovanju treba teiti zadovoljenju osnovne funkcije pribora, tj:
funkcionalnost pribora,
visoka pouzdanost pribora,
lakoa opsluivanja,
bezbednost rada i
niska cena pribora.

MATERIJALI ZA IZRADU STEZNIH PRIBORA

Za izradu steznih pribora, najee se primenjuju elici za cementaciju i elici za
poboljanje. U najveem broju sluajeva re je o ugljeninim konstruktivnim
elicima za cementaciju i elicima za poboljanje. Neki elementi pribora, o emu e
u buduim izlaganjima biti vie rei, izrauju se i od legiranih elika.
Izbor vrste elika vri se na osnovu vida optereenja kojem je odreeni deo pribora
izloen u toku eksploatacije (savijanje, habanje, udarna optereenja i slino). U
mnogim sluajevima postoji vie alternativnih reenja, to e se posebno razmatrati
za odreene, funkcionalne elemente pribora.



STANDARDNI STEZNI PRIBORI

Standardni stezni pribori imaju veliku primenu u operacijama obrade metala rezanje.
Najvie su zastupljeni u pojedinanoj i maloserijskoj proizvodnji. Koriste se za
baziranje i stezanje predmeta obrade ili alata. Proizvode ih specijalizovani
proizvoai pribora. Na narednim slikama prikazane su neke od moguih reenja
standardnih steznih pribora ( slika 1-7)






5







Slika 1. - Standardna stezni pribor za glodanje



Slika 2. - Standardni stezni pribor za glodanje



Slika 3. - Obrtni stezni pribor



Slika 4. -Obrtni stezni pribor

6






Slika 5. - Ugaoni stezni pribor




Slika 6. - Stezne aureza alate



Slika 7. -Pribor za struganje









7
PREGLED POSLOVANJA SA STEZNIM PRIBORIMA U DOMAOJ
METALOPRERAIVAKOJ INDUSTRIJI

U domaoj metalopreraivakoj industriji najveim delom su zastupljeni specijalni
stezni pribori. Univerzalni i univerzalniu montano demontani pribori u veem
obimu zastupljeni su samo kod proizvoaa (alatnica) specijalnih alata i pribora.
Standardizacija, tipizacija i unifikacija steznih pribora takoe je izvrena samo kod
manjeg broja preduzea.
Projektovanje specijalnih steznih pribora vri se u slubama konstrukcije dok se
izrada istihvri ili u sopstvenim pogonima (alatnicama) ili u specijalizovanim
alatnicama to uglavnom zavisi od sloenosti pribora i mogunosti sopstvenog
mainskog parka korisnika pribora.
Sama procedura projektovanja je dosta zastarela. Za odreeni broj proizvodnih
operacija (n
1
), odreeni broj projektanata (n
2
) projektuje se (n
3
) razliita stezna
pribora. Ako je neto od tih pribora standardizovano, tipizirano ili unificirano, onda
je to uraeno iskljuivo u okvorima internih standarda. Nije poznato da izmeu
preduzea koja se bave proizvodnjom srodnih proizvoda postoji saradnja sa aspekta
steznih pribora. Moe se dogoditi da se u okviru jedne firme mogu nai razliiti
oblici steznih pribora namenjenih izvoenju veoma slinih operacija.

U cilju dobijanja kvantitativnih pokazatelja stanja poslovanja sa steznim priborima
potrebno je raspolagati sa podacima vezanim za:

godinji obim proizvodnje specijalnih steznih pribora u domaoj industriji,
geometrijske i druge karakteristike elemenata specijalnih pribora,
trend promene obima proizvodnje steznih pribora,
reim izrade specijalnih setznih pribora,
vrste primenjenih materijala,
broj standardizovanih, unificiranih i tipiziranih elemenata pribora,
stepen mehanizacije i automatizacije stezanja,
broj, odnosno odnos izmeu univerzalnih i specijalnih maina koje su
zastupljene u domaoj metalopreraivakoj industriji.

Svi navedeni podaci potrebni su pored ocene stanja poslovanja sa steznihm
priborima, i kao polazni podaci za standardizaciju, tipizaciju i unifikaciju i razvoj
modulnih i univerzalninh montano demontanih steznih pribora.

Sadanje stanje metalopreraivake industrije karakterie se velikim padom obima
proizvodnje. Zbog nedostetka finansijskih sredstava ulaganja u osvajanje novih
proizvodnih programa svedena su na minimalnu vrednost. J asno je da u takvim
uslovima privreivanja opada i potreba za steznim priborima. Meutim, stezni
pribori se i dalje izrauju i to prvenstveno kao specijalni.. Zbog smanjenog obima
proizvodnje izrada specijalnih steznih pribora jo vie optereuje cenu kotanja
proizvoda. Prema statistikim analizama na specijalne stezne pribore se u domaoj
metalopreraivakoj privredi, u uslovima smanjenog obima proizvodnje, na
godinjem nivou utroe srestva od preko 12.000.000 evra.
Na osnovu ove kratke analize neosporno se namee pitanje poslovanja sa steznim
priborima kao jednog od bitnih faktora obradnog i naroito proizvodnog sistema
domae industrije. injenice govore u prilog tome da korak u optimizaciji poslovanja
sa steznim priborima daje viestruke ekonomske efekte.



8


PODSETNIK ZA STUDENTE

U okviru ove tematske jedinice studenti treba da ovladaju osnovnim informacijama
vezanim za pomone stezne pribore u obradi metala rezanjem. Studenti treba da
znaju odgovore na sledea pitanja:

1. ta su stezni pribori?
2. ta se postie primenom steznih pribora?
3. Kako se dele stezni pribori?
4. Ko projektuje i proizvodi stezne pribore?
5. ta je specijalni stezni pribor?
6. ta je tipizirani stezni pribor?
7. ta je agregatirani modulni sistem steznih pribora?
8. ta je polaz za projektovanje steznog pribora (koji tehnoloki i konstruktivni
parametri)?
9. ta je tehnoloki postupak izrade dela?
10. Koji materijali se primenjuju za izradu steznih pribora?
11. Koja znanja su potrebna konstruktoru steznih pribora?

Da bi studenti odgovorili u potpunosti na navedena pitanja potrebno je da imaju
odreena predznanja i iz drugih predmeta, odnosno da znaju odgovore na pitanja:

1. ta sadri tehnoloki postupak izrade nekog dela?
2. Da li se tehnoloki postupak izrade moe menjati?
3. ta su tehnoloke a ta konstruktivne kote?
4. ta su sile a ta otpori rezanja i od ega zavise njihovi intenziteti i smerovi?
5. Kako izgledaju radni stolovi alatnih maina?
6. ta je to tolerancija?
7. ta su ugibi, oscilacije, vibracije i ta ih izaziva?
8. Kako se poveava krutost i stabilnost sistema: alat-maina, predmet obrade-
stezni pribor?
9. Koje vrste naleganja postoje?
10. Koji su osnovni principi konstruisanja?
11. Kako se moe uticati na cenu konstrukcije?
12. Na kojim mainama su obrade rezanjem najskuplje?
13. ta je standardizacija i emu slui?
14. ta je pojedinana, serijska i masovna proizvodnja?
15. Kako se u svetu posluje sa steznim priborima?
16. Kako se kod nas posluje sa steznim priborima?













II



Osnovni pojmovi o bazama, baziranju
i grekama obrade

1
- II -

OSNOVNI POJMOVI O BAZAMA I BAZIRANJU

Osnovna funkcija steznog pribora jeste pouzdano baziranje i stezanje predmeta obrade. Pri
izvoenju obrade sile rezanja prenose se sa alata na predmet obrade i stezni pribor. Poloaj
predmeta obrade u steznom priboru mora biti jednoznano odreen odnosno predmet obrade
se u steznom priboru treba oslanjati, bazirati i centrirati po tano definisanim povrinama,
linijama i takama (elementarnim povrinama formiranim oko odreenih linija i taaka).
Izbor povrina, linija, osa ili taaka za baziranje zavisi prvenstveno od faktora vezanih za:

- predmet obrade odnosno gotov proizvod,
- mogunost izvoenja proizvodne operacije i
- mogunost stezanja.

Obrada delova sastoji se iz pojedinanih operacija definisanih tehnolokim postupkom izrade,
to znai da se do gotovog proizvoda dolazi po tano utvrenom redosledu, na primer:
odsecanje, glodanje odreenih povrina, buenje, bruenje. Svaka operacija ili zahvat
mainske obrade vezann je za ostvarenje odreene kote, kvaliteta obraene povrine i slino.
Dakle, do gotovog proizvoda dolazi se kroz niz definisanih radnji (obrada). Svaki deo
(mainski element) definisan je odreenim kotama, tolerancijama i zahtevima po pitanju
kvalitta obraene povrine. Po pravilu, konstruktivni crte dela predstavlja polaznu osnovu za
definisanje tehnolokog postupka izrade istog i osnovu za izbor povrina, linija i taaka za
baziranje pri koncipiranju konstrukcije pomonog pribora. Pri izboru baza takoe treba voditi
rauna o mogunosti izvoenja obrade odnosno o orijentaciji povrine koja se obrauje u
odnosu na baznu povrinu. Pored toga treba voditi rauna i o mogunosti izvoenja stezanja
po izabranim baznim povrinama. U osnovi, izabrane povrine za baziranje, centriranje i
granienje treba da omogue ostvarenje odreenih kota, tolerancija i kvaliteta obraene
povrine, uz mogunost izvoenja procesa mainske obrade po jednoj ili vie povrina, i pri
maksimalno pouzdanom stezanju predmeta obrade. Na slici 1. prikazana je osnosvna podela
odnosno ema baza.



Slika 1. ema baza



Osnovnim (konstruktivnim) bazama nazivaju se povrine, linije i take koje odreuju poloaj
dela u sklopu maine u odnosu na druge delove i sklopove koji se sa njim spreu. Prvenstveno
treba nastojati da se osnovna baza koristi za postavljanje predmeta obrade u stezni pribor.
Primera radi analizirae se konstruktivni crte dela prikazanog na slici 2.
EMA BAZA
KONSTRUKTIVNA BAZA
( OSNOVNA BAZA )
TEHNOLOKA BAZA
(POMOCNA BAZA)
MERNA BAZA
( KONTROLNA BAZA )
BAZE ZA OSLANJ ANJ E BAZE ZA CENTRIRANJ E

2


Slika 2. Predmet obrade


Analizirae se operacija obrade otvora dH7. Pretpostavlja se da su povrine A , B i
C prethodno obraene. Baze ose otvora dH7 sastoje se od tri elementa: povrina B i
C od kojih su definisane kote
1
T
a

i
2
T
b

i donje ravni A na koju otvor treba da bude


upravan.

Pomonim (tehnolokim) bazama nazivaju se povrine, linije i take koje ne utiu na poloaj
gotovog dela u odnosu na druge delove koji se sklapaju sa njim. Ove baze formiraju se na
predmetu obrade samo iz tehnolokih razloga. Na slici 3. dat je primer izbora tehnoloke
baze.


Slika 3. Izbor tehnoloke baze

Baze za centriranje su elementi predmeta obrade po kojima se vri provera poloaja predmeta
obrade u odnosu na alat i alatnu mainu.

dH7
A
B
C
002 A
B
A

3
Mernim ili kontrolnim bazama nazivaju se povrine, linije ili take od kojih se vri oitavanje
dimenzija pri merenju (kontroli) dela ili po kojima se vri provera uzajamnog poloaja
povrina (paralelnost, upravnost i sl.). Konstruktivna baza se po nekim autorima naziva
merna baza.


OSNOVNE EME BAZIRANJA


eme baziranja zavise od konfiguracije dela i oblika povrina predmeta obrade. Veina
predmeta obrade ograniena je ravnim, cilindrinim ili koninim povrinama. Ove povrine se
koriste u svojstvu baza za oslanjanje. Uopteno posmatrano, svako telo u prostoru ima est
stepeni slobode (slika 4.) i to:

- pomeranje u oba smera po x, y i z osi,
- obrtanje u oba smera po x, y i z osi.


Slika 4. Mogui stepeni slobode



S obzirom da je veina mainskih elemenata ograniena ravnim, cilindrinim i koninim
povrinama razmatrae se:

- ema baziranja prizmatinih delova,
- ema baziranja cilindrinih delova i
- ema baziranja kratkih cilindrinih delova oblika diska.
-

EMA BAZIRANJA PRIZMATINIH DELOVA

Po ovoj emi (Slika 5.) baziraju se delovi slini blokovima motora, kuitima, polugama i
slini delovi.



z
x
y

4





Slika 5. ema baziranja prizmatinih delova

Ako se koordinate zamene osloncima i izvri stezanje po osloncima onda se predmetu obrade
oduzima svih est stepeni slobode.


Slika 6. ema potpunog baziranja i stezanja

Ovaj sistem baziranja predmeta obrade naziva se pravilom est taaka. Ovo pravilo vai, ne
samo za delove prizmatinog oblika, ve i za ostale oblike delova. Donja povrina predmeta
obrade ( povrina sa tri oslone take ) naziva se osnovna baza za lokaciju. Za ovu bazu se bira
povrina sa najveim gabaritnim dimenzijama.
Bona povrina sa dve oslone take naziva se usmeravajua baza i za nju se bira najdua
povrina.
Povrina sa jednom oslonom takom naziva se granina baza.


EMA BAZIRANJA CILINDRINIH DELOVA

Na slici 7. prikazan je poloaj valjka u prostoru. Poloaj valjka odreen je sa pet koordinata
koje valjku oduzimaju pet stepeni slobode.
z
x
y
z
x
y
FPx
FPy
FPz

5


Slika 7. ema baziranja cilindrinih delova

esti stepen slobode odnosno obrtanje valjka oko sopstvene ose obezbeuje se preko nekog
elementa valka (ljeba za klin, otvora i sl.) ako je taj element postoji. etiri oslone take
rasporeene na spoljanjoj povrini cilindra (valjka) obrazuju dvojnu usmeravajuu bazu.
Oslona taka na kraju cilindra odreuje graninu bazu. Preko klina, ivije i slipnih elemenata
spreava se obrtanje valjka oko sopstvene ose. Treba naglasiti, da u nekim sluajevima,
predmeti obrade oblika valjka nemaju definisan poloaj po uzdunoj osi (ljeb, otvor i sl.). U
tim sluajevima, uslovno reeno, njima se ne oduzima esti stepen slobode.
Ako se koordinate zamene prizmom, graninikom i, na primer klinom i izvri stezanje dobija
se potpuna ema baziranja valjka (Slika 8.).


Slika 8. Potpuna ema baziranja valjka

EMA BAZIRANJA CILINDRINIH DELOVA OBLIKA DISKA

ema baziranja cilindrinih delova oblika diska prikazana je na slici 9. eona povrina je
osnovna bazna povrina (oslonac u tri take). Dve oslone take na kratkoj cilindrinoj
z
x
y
KLIN
Fp

6
povrini nazivaju se centrirajua baza. Obrzanje oko sopstvene ose obezbeuje se kao i pri
baziranju delova oblika valjka ( klinom, ivijom i sl. ).


Slika 9. ema baziranja delova oblika diska

Ako se koordinate zamene osloncima i izvri stezanje po osloncima dobija se potpuna ema
baziranja (Slika 10.).





Slika 10. Potpuna ema baziranja diska

BAZIRANJE DELOVA SLOENE KONFIGURACIJE

U prethodnom izlaganju bilo je rei o baziranju elemenata oblika prizme, valjka i diska. U
principu najvei broj mainskih elemenata ima jedan od navedena tri oblika. Meutim, postoji
i veliki broj delova iji oblik podsea na kombinaciju valjka i diska ili prizme i valjka i slino.
Baziranje takvih elemenata u odreenoj meri odstupa od baziranja elemenata osnovnih
(primitivnih) kontura.
Osnovno pravilo pri baziranju elemenata sloene konfiguracije jeste to, da se kao bazna
povrina, osa ili linija uvek iskoristi neki od elemenata osnovnih primitivnih kontura,
odnosno: povrine, ose i linije prizme, valjka ili diska. Koja e povrina, osa, linija ili taka
biti iskoriena kao oslona, granina ili centrana baza zavisi, pored ostalog, i od same
konfiguracije konkretnog predmeta obrade. Baziranje predmeta obrade sloene konfiguracije
najbolje se moe sagledati kroz sledee primere.
Predmet obrade prikazan na slici 11. sastavljen je od valjka i prizme. S obzirom funkcionalne
kote i gabaritne mere predmeta obrade baziranje se izvodi na valjku a granienje na prizmi.
z
x
y
Fp

7
Na taj nain predmetu obrade je oduzeto svih est stepeni slobode (zakretanje predmeta
obrade spreava se reguliuim osloncem koji je u kontaktu sa povrinom B ).


Slika 11. Predmet obrade sloene konfiguracije

Predmet obrade prikazan na slici 12. ima osnovni oblik prizme. Na predmetu obrade je
potrebno izvriti obradu glodanjem, prema definisanim kotama. Centriranje predmeta obrade
vri se preko otvora dH7 (otvori imaju oblik valjka) a granienje preko povrine A
(osnovna baza). Ako se uzme u obzir stezanje onda je jasno da je predmetu obrade oduzeto
svih est stepeni slobode.



Slika 12. Predmet obrade sloene konfiguracije












a

T
1
bT2
A
B
cT3
Fp Fp aT1 bT2
dH7 dH7

8
GREKA IZRADE PREDMETA OBRADE

Ukupna greka izrade predmeta obrade sastoji se iz:
-
baz
greke baziranja,
-
st
greke stezanja,
-
obr
greke obrade i
-
prib
greke izrade steznog pribora.

Ukupna greka izrade predmeta obrade po odgovarajuoj koti mora biti manja od
tolerancije te kote, odnosno:

T .

S obzirom na verovatnosni karakter greaka moe se pisati:

T
prib obr st baz i
+ + + =

2 2 2 2
.



GREKA BAZIRANJA PREDMETA OBRADE


Greka baziranja predmeta obrade je jedna od osnovnih parcijalnih greaka izrade.
Ona se javlja pri oslanjanju predmeta obrade na tehnoloku bazu ukoliko tehnoloka
baza nije istovremeno i konstruktivna baza. Veliina greke baziranja zavisi od izbora
eme baziranja.

Ako ista povrina, osa, linija ili taka na predmetu obrade slui i za postavljanje
predmeta obrade (baziranje) i ujedno je konstruktivna baza, i ako se poloaj predmeta
obrade ne menja, onda je greka baziranja jednaka nuli.

Pri izboru eme baziranja uvek treba teiti da se tehnoloka, merna i konstruktivna
baza poklapaju i da greka baziranja ima nultu vrednost, to pri konstrukciji steznog
pribora nije uvek mogue ostvariti. Kada se konstruktivna, tehnoloka i merna baza ne
poklapaju greka baziranja je vea od nule, odnosno: 0
baz
, a njena vrednost se
odreuje kao razlika kota izmeu konstruktivne i tehnoloke baze.

Na sledeim primerima mogu se uoiti neke specifinosti greaka baziranja.

Greke baziranja (slika 13.) po kotama a i c jednake su nuli, odnosno:

0
) ( ) (
= =
c
baz
a
baz
.


9


Slika 13. Analiza greaka baziranja

Predmet obrade oslanja se na povrinama A i C pa se tehnoloka i
konstruktivna baza poklapaju. Greka baziranja po koti b jednaka je toleranciji
kote d , odnosno: T
b
baz
=
) (
. U ovom sluaju konstruktivna baza kote b je
povrina B a njena tehnoloka baza je povrina A pa dolazi do nepoklapanja
tehnoloke i konstruktivne baze. Ako bi eleli da greka baziranja po koti b ima
nultu vrednost onda bi predmet obrade trebalo osloniti na povrinu B , to bi u
velikoj meri komplikovalo reenje steznog pribora. Zato se esto, u ovakvim
sluajevima, kota d radi u uoj toleranciji, odnosno tolerancija T je manja od
tolerancije kote b . Identinom analizom (Slika 14.) moe se zakljuiti da su
greke baziranja:

c
a
baz
T =
) (
; T
b
baz
=
) (
; 0
) (
=
d
baz
.

Slika14. Analiza greaka baziranja

c
d

T
b
B
A
C
a
b
a
c

T
c
d

T
d

10
Greka baziranja po koti b predmeta obrade prikazanog na slici 15. moe se
odrediti po obrascu:

tg h
b
baz
) (
, pri emu je zanemaren proizvod tg tg
2
kao mala veliina
nieg reda.




Slika 15. Analiza greke baziranja

Predmet obrade prikazan na slici 16. baziran je na centranom epu. Izmeu
centranog epa i otvora postoji zazor z .


Slika 16. Analiza grke baziranja

Greka baziranja u ovom sluaju proraunava se po obrascu: z
T
a
baz
+ =
2
) (
.

b
h
a
Z
DT

11

GREKA BAZIRANJA CILINDRINIH DELOVA

Baziranje cilindrinih delova vri se u prizmama. Usled postojanja tolerancije
prenika cilindrinih delova njihov poloaj (propadanje) u prizmi bie u funkcikciji
tolerancije njihovog prenika, ugla prizme i naina na koji je definisana funkcionalna
kota (poloaj ljeba ili neke povrine koja se obrauje). U najveem broju sluajeva
na cilindrinim delovima ili delovima oblika diska obrauje se neki ljeb ili ravna
povrina, a kote koje ih definiu mogu biti odreene na jedan od tri naina prikazana
na slici 17 ( a- c ).



Slika 17 ( a-c ) Mogui naini definisanja ljeba



Greke baziranja mogu se odrediti analizom poloaja dva granina prenika
cilindrinog dela u prizmi (slika 18).



Slika 18. Granini poloaji valjka ili diska u prizmi

Graninini prenici su
1
D i
2
D odnosno radijusi
1
R i
2
R .
Ukupno odstupanje prenika iznosi:
h
h
1
a)
h
2
b)
C)
D
h
1
D
h
2
D
h
1
E
D
O1
O2
C
B
A
a /2
R
1
R
2

12

2 1
D D
D
= .

Na osnovu slike 18. mogu se izvesti sledee relacije:

AD AE h =
1
; E O AO AE
1 1
+ = ; D O AO AD
2 2
+ =

=
+
= + + = )
2
sin
2
sin 1
( )
2
( )
2
sin
2
sin 1
( ) ( )
2
sin
(
2
sin
2 1
2 1 2
2
1
1
1


D D
R R R
R
R
R
h


)
2
sin 2
2
sin 1
( h
D 1

+
= .


Greka h odreuje se na osnovu sledeih zavisnosti:

= = =
2
sin 2
2
sin
2
sin
2
sin
2 1 2 1 2 1
2 1

D D R R R R
AO AO h



2
sin 2

=
D
h .

Na slian nain moe se odrediti i greka
2
h , odnosno:


+ = + + = = h R R R 2 R h R EC BE h
1 2 1 2 1 2


)
2
sin 2
2
sin 1
( )
2
sin
2
sin 1
( ) R R (
2
sin
R R
R R h
D 2 1
2 1
1 2 2

+ =
.










13
GREKA BAZIRANJA NA CENTRANIM EPOVIMA

U praksi je veoma est sluaj da je predmete obrade potrebno bazirati na dva
centrana otvora. Na slici 19. prikazan je tipian primer predmeta obrade baziranog na
dva epa za centriranje.


Slika 19. Baziranje na epovima za centriranje

Otvori
1
d i
2
d i odstojanje centara otvora uraeni su u odreenom tolerantnom
polju. U zavisnosti od tolerancije kote L i tolerancije otvora vri se proraun
epova za centriranje. Da bi predmet obrade bilo mogue postaviti na epovima
neminovno je postojanje odreenog zazora izmeu epova i otvora. Veliina ovog
zazora zavisi, kako je ranije naglaeno, i od tolerancije kote L .
Na slici 20. prikazan je predmet obrade postavljen na epovima I i II.

Slika 20. ema centriranja

ep I je puni ep dok je ep II srezan na irinu b tako da je mogua
korekcija osnog odstojanja L , odnosno pomeranje predmeta obrade po x osi za
veliinu
2
x
, pri emu je:
min 2
S x .
L
d1 d2
x/2
y
d S2min/2
D2
S1min/2
A
B C
O2 O1
I
II
b/2

14
Na osnovu slike mogu se izvesti sledee zavisnosti:

2 2 2
)
2
b
( )
2
d
( y = i
2 2 min 2 2
2
2 2
)
2 2
( )
2 2
( )
2 2
( )
2
(
x b S d x b D
y + + = + = .

Izjednaavanjem prethodne dve jednaine dolazi se do veliine x , odnosno:

+ + + = + + =
2 2 2 min 2 min 2 2 2 2 min 2 2 2
)
2
(
2
)
2
( )
2
(
2
)
2
( )
2 2
( )
2 2
( )
2
( )
2
(
x x
b
b S S
d
d x b S d b d



min 2
S
b
d
x = , pri emu su zanemarene veliine nieg reda.

Na slici 21. prikazan je granini poloaj predmeta obrade postavljenog na epovima
za centriranje. epovi su izraeni na minimalnom osnom odstojanju dok je predmet
obrade izraen sa maksimalnim osnim odstojanjem.



Slika 21. Granini poloaj epova i predmeta obrade


Za granini poloaj mora biti ispunjen sledei uslov:

c o
S S + +
min 2 min 1
.

Ako je ovaj uslov ispunjen predmet obrade je mogue postaviti na epove i nije
potrebno srezivanje jednog epa (drugog epa ep II).
Ako navedeni uslov nije ispunjen vri se srezivanje epa II, pa prethodna jednaina
prelazi u oblik:

c o
S
b
d
S + +
min 2 min 1
.

Iz ovog izraza vri se proraun potrebne irine zasecanja, odnosno:
S1min S2min
L+do
L-dcc
I
II

15


min 1 c o
min 2
S
S d
b
+

.
Veliina greke baziranja rauna se preko ugaone greke (slika 22.), bez obzira da li je
neki od epova srezan.



Slika 22.- Ugaona greka

Ugao zakoenja odnosno maksimalna ugaona greka baziranja iznosi:

L
S S
arctg

+
=
2
max 2 max 1
.






















S
2
m
a
x
S
1
m
a
x
L
a


III



Elementi za baziranje, samopodeavajui oslonci,
reguliui oslonci, gabariti za glodanje, voice,
zavarene i montane konstrukcije pribora

1
- III

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

Elementi za baziranje (oslanjanje), odreivanje poloaja ili lokaciju predmeta obrade
imaju za cilj da obezbede jednoznaan poloaj i pouzdan kontakt predmeta obrade sa
baznim povrinama ili, ire posmatrano, elementima za lokaciju. Elementi za
baziranje treba da prime sva optereenja koja se prenose sa predmeta obrade, uz
zanemarljiv stepen deformacije. Predmeti obrade se baziraju, oslanjaju i granie u
okolinama jedne, dve ili tri take, odnosno po elementarnim povrinama formiranim
oko odreenih taaka ili linija.

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE
PRIZMATINIH ELEMENATA

Baziranje prizmatinih elemenata vri se po ravnim povrinama i oslonim i graninim
epovima. Povrina sa najveim gabaritima treba biti oslonjena u tri ili eventualno
etiri take.

Pri baziranju po oslonoj bazi (povrina sa najveim gabaritima) razlikuje se baziranje
obraenih i baziranje neobraenih povrina.

Ako je re o baziranju obraenih povrina onda se ono, u sluaju manjih gabarita
predmeta obrade, moe izvesti po itavoj povrini oslone baze ( slika 1.)


Slika 1. Baziranje po obraenoj povrini manjih gabarita

U ovom sluaju se pretpostavlja da su odstupanja ravnosti naleue povrine P mala
i da e pri dejstvu sile stezanja doi do elastinih i plastinih deformacija vrhova
neravnina, to e dovesti do kontinualnog naleganja itave oslone povrine. Ovo je
potpuno realni sluaj, uz ogranienje da su u pitanju predmeti obrade relativno manjih
gabarita i prethodno obraenih naleuih povrina.

Na slici 2. prikazan je element pribora koji u sebi sadri oslonu, usmeravajuu i
graninu bazu.
"P"
Fs
PREDMET
OBRADE

2
Slika 2. Element za baziranje sa oslonom, usmeravajuom i graninom bazom

Povrina A predstavlja oslonu bazu, povrina B usmeravajuu bazu, dok deo
povrine C formiran oko izvodnice epa obrazuje graninu bazu.
U cilju pouzdanijeg baziranja predmeta obrade element za baziranje se moe izvesti i
u obliku prikazanom na slici 3.



Slika 3. Element za pouzdano baziranje prizmatinog dela

Sa slike se moe primetiti da je vei deo baznih povrina A, B i C osloboen,
ime se preciznije definiu povrine kontakta predmeta obrade sa elementom za
baziranje.

U optem sluaju bazne povrine treba izvesti tako da se to preciznije odrede mesta
kontakta predmeta obrade i elemenata za baziranje, a pri tome treba voditi rauna i o
tehnologinosti izrade samih elemenata.

B
C
A

3
Ako su naleue povrine predmeta obrade prethodno obraene, a radi se o
predmetima relativno veih gabarita, onda se bazne povrine formiraju sa oslonim
epovima ili oslonim ploicama ( slike 4. i 5.).


Slika 4. Konstruktivni oblik oslonih epova



Slika 5. Konstruktivni oblik oslonih ploica

Osloni epovi su standardizovani i najee se izrauju u varijantama a i b. Ako se
ep direktno ugrauje u nosa-element za baziranje onda se izrauje vrst spoj
dH7/p6 ili dH7/n6. U sluaju kada se osloni ep ugrauje preko aure, onda se
spoj aure i oslonog epa izrauje u tolerantnom polju dH7/j6.

Oslone ploice su takoe standardizovane i izrauju se u razliitim oblicima i
dimenzijama a u sklopu se bruse na odreenu visinu. Na slici 6. prikazan je raspored
oslonih epova ili oslonih ploica na nosau elementu za baziranje.

dH7/p6 dH7/j6
a) b)

4


Slika 6. Raspored oslonih epova ili oslonih ploica na nosau (elementu za
baziranje)

Oslona bazna povrina A formirana je u ovom sluaju preko tri oslona epa, mada
je, u principu, mogla biti formirana i preko oslonih ploica.
U nekim sluajevima (u zavisnosti od konfiguracije naleue povrine i rasporeda
sila rezanja) potrebno je da se predmet obrade oslanja u okolini etiri take. U tom
sluaju, umesto oslonog epa 3. treba ugraditi dva epa, ali ti epovi treba da budu
prilagodljivi, to je ematski prikazano na slici 7.

Slika 7. ematski prikaz prilagodljivih oslonaca



C
B
A
1
3
2

5

Usmeravajua baza B (slika 6.) formira se preko dva epa, dok se granina baza
C formira preko jednog oslonog epa.

Ako je re o baziranju predmeta sa prethodno neobraenim povrinama onda se kao
osloni epovi primenjuju epovi prikazani na slici 8.


Slika 8. Osloni epovi za baziranje neobraenih delova

Razlika izmeu ovih oslonih epova i epova o kojima je ranije bilo rei jeste da su
ovi izvedeni sa sferinom ili nareckanom naleuom povrinom. ep prikazan na slici
8b. primenjuje se u sluajevima kada je potrebno poveati koeficijent trenja izmeu
predmeta obrade i oslonca. Naime, zbog otrih vrhova na eonoj povrini epa pri
stezanju dolazi do utiskivanja istih u povrinu predmeta obrade, pa je tangencijalna
nosivost ove veze znatno uveana.

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE
CILINDRINIH DELOVA

Baziranje cilindrinih delova (delovi oblika valjka), kako je ranije reeno, vri se u
prizmama. Na slici 9. prikazan je predmet obrade baziran u prizmi, oslonjen po ravnoj
povrini i centriran preko ploice ( klina).

Sa slike se moe uoiti da je predmet obrade baziran u prizmu 1., oslonjen po delu
povrine A postolja i preko ljeba u donjem delu centriran ploicom (klin 2.).
Predmet obrade je stegnut silom Fs preko elemenata za stezanje smetenih na nosau
3. (elementi za stezanje nisu prikazani na slici).

Obrtanje predmeta obrade oko z ose i njegovo pomeranje po osi y spreava,
prvenstveno klin 2., dok je pomeranje po osama z i x i obrtanje oko njih spreeno
baziranjem predmeta obrade u prizmu i njegovim stezanjem.

Oslanjanje predmeta obrade vri se du izvodnica B i C odnosno, du ovih
izvodnica formira se elementarna povrina u obliku pravougaonika. S obzirom da se
predmet obrade u prizmi treba oslonati u okolini etiri take, poeljno je da se prizma
oslobodi na sredinjem delu tj. da ima oblik prikazan na slici 10.


a) b)

6
Slika 9. Baziranje predmeta obrade u prizmi

.



Slika 10. ematski prikaz prizme za baziranje

Na ovaj nain znatno je preciznije odreeno mesto kontakta predmeta obrade i
prizme. Predmet obrade e se osloniti po elementarnim povrinama formiranim oko
taaka B1, B2, C1 i C2, ime e se u znatnoj meri poveati stabilnost sistema predmet
obrade-stezni pribor.
Fs
Fs
B
C
2
X
Y
Z
A
1 3
4
B1
B2
C2
C1

7
Na slici 9. prikazano je granienje predmeta obrade na osnovnoj ploi 4. povrinom
A. Na ovoj ploi predmet obrade e se osloniti samo u okolini jedne take, pa je, za
sluaj baziranja predmeta veih gabarita, tehnoloki pogodno oslanjanje izvesti preko
oslonog epa. Osloni ep moe biti sa ravnom, sferinom ili nareckanom eonom
povrinom, o emu je ranije bilo vie rei. Prizme se za osnovnu plou ( postolje) ili
telo pribora privruju, najee, razdvojivim vezama (slika 11.). U nekim
sluajevima, zavisno od zahtevane tanosti izrade dela, prizma se za telo pribora ili
postolje privruje varenjem ( slika 12.).


Slika 11. Mogui konstruktivni oblik prizme


Slika 12. Veza prizme sa postoljem u obliku zavarenog spoja


8
Na slici 11. prikazana je jedna od moguih konstruktivnih izvedbi prizme. Centriranje
prizme u odnosu na postolje ili telo pribora vri se preko ljeba i jedne ivije dok se
privrivanje za postolje ili telo pribora izvodi preko etiri zavrtnja. Centriranje
prizme u odnosu na postolje ili telo pribora moe se izvesti i preko dve ivije a
stezanje sa dva, tri ili etiri zavrtnja, to zavisi prvenstveno od gabaritnih mera
predmeta obrade i vrsti obrade koja se izvodi na konkretnoj proizvodnoj operaciji.
Na slici 12. prikazana je prizma zavarena sa postoljem pribora. Ovakav tip reenja
konstrukcije je mogu, ali je njena loa strana nemogunost obrade naleuih povrina
u sklopu pribora i deformacije i greke nastale kao posledica varenja. Zato se ovakva
konstrukcija moe primeniti samo u operacijama gde su tolerancije izrade dela iroke
i gde greke baziranja, nastale kao posledica deformacija pri varenju, nee bitno
uticati na greku izrade predmeta obrade.


KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE OBLIKA
DISKA


Elemente oblika diska karakterie znatno vei prenik u odnosu na njihovu visinu
(debljinu). Iz tih razloga glavna bazna povrina je eona povrina dika, koja je u
veini sluajeva ravna povrina. Po eonoj povrini disk treba osloniti u okolini tri
take, to je potpuno identino glavnoj (osnovnoj) bazi pri baziranju prizmatinih
elemenata. Po spoljanjoj konturi disk se oslanja ( centrira) preko prizme, slino kao i
pri baziranju cilindrinih delova. Razlika je u tome to se oslanjanje po prizmi vri u
okolini dve take. Oduzimanje estog stepena slobode (obrtanje diska oko sopstvene
ose) vri se na osnovu nekog elementa (klina, otvora, kanala i slino) koji definie
polazni poloaj diska. Uslovno reeno, u nekim sluajevima esti stepen slobode nije
potrebno oduzimati (ako ne postoje zahtevi u smislu dodatnog centriranja predmeta
obrade slika 13.).



Slika 13. Mogui nain baziranja diska

A
(A,B)
B
A

9


Na slici 13. prikazan je jedan od moguih naina baziranja diska. Oslanjanje diska po
osnovnoj baznoj povrini A vri se po povrini prstena, uz pretpostavku da je eona
povrina diska mala i prethodno obraena. U sluajevima veih i neobraenih eonih
povrina baziranje se vri preko oslonih epova (tri oslona epa postavljena pod
uglom od 120 stepeni). Oslanjanje na prizmu vri se u okolini taaka A i B
odnosno po odgovarajuim elementarnim povrinama formiranim oko tih taaka.
esti stepen slobode, uslovno reeno, nije oduzet iz razloga to se radi o buenju
centralnog otvora pa je svaki mogui poloaj predmeta obrade identian.



BAZIRANJE PREDMETA OBRADE PO OTVORIMA ZA CENTRIRANJE

U praksi je vrlo est sluaj da se predmeti obrade baziraju, pa i steu, preko otvora za
centriranje. Baziranje moe biti izvedeno na sledee naine:

- baziranje po eonoj povrini i kratkom otvoru,
- baziranje po eonoj povrini i dugom otvoru,
- baziranje po eonoj povrini i dva kratka otvora za centriranje,
- baziranje predmeta obrade po dva otvora za centriranje i
- baziranje na dve upravne povrine i kratkom epu.

Po eonoj povrini i kratkom otvoru baziraju se elementi oblika diska (slika 14.).
Osnovna bazna povrina je povrina A po kojoj se predmet obrade oslanja u
okolini tri take. Baziranje moe biti izvedeno (u sluaju malih gabarita predmeta
obrade) po itavoj povrini A ili, u sluaju veih gabarita predmeta obrade, po
oslonim epovima. ep za centriranje, u ovom sluaju, zamenjuje kratku prizmu
preko koje se, na klasian nain, baziraju elementi oblika diska. esti stepen slobode
oduzima se predmetu obrade, samo u sluajevima, kada na predmetu obrade postoji
neka definisana baza, na primer: otvor, ljeb i slino.

Slika 14. Baziranje po eonoj povrini i kratkom epu

Dugi otvor predstavlja osnovnu bazu i oduzima, preko dugog epa, predmetu obrade
etiri stepena slobode. Oslanjanje predmeta obrade po eonoj povrini, u ovom
sluaju, vri se u okolini jedne take (peti stepen slobode), dok se esti stepen slobode
oduzima na osnovu neke baze, unapred definisane na predmetu obrade. Na slici 15.
prikazan je predmet obrade koji je potrebno centrirati preko dugog otvora dok su na
slici 16. prikazani elementi za baziranje.
A

10




Slika 15. Predmet obrade


Na predmetu obrade je potrebno izvriti obradu ljeba (oseneni deo slike). Element
za baziranje bi mogao biti izveden u obliku prikazanom na slici 16. Kao to je na slici
prikazano dugi ep oduzima predmetu obrade etiri stepena slobode, a oslanjanje po
povrini A jedan odnosno peti stepen slobode. Zakretanje predmeta obrade oko
ose z spreava se preko kratkog epa (pozicija 3.) koji upada u otvor 10H7, ime
je predmetu obrade oduzet i preostali esti stepen slobode.


Slika 16. Elementi za baziranje

Baziranje predmeta obrade po eonoj povrini i dva otvora za centriranje se vrlo esto
sree u praksi. epovi za centriranje se izvode kao puni epovi ili kao jedan puni i
jedan srezani ep, to zavisi od prenika otvora, njihove tolerancije i tolerancije
A
1
2
3
220.1
1
2
0
28H7
500.02
13H7

11
meuosnog odstojanja otvora. Na slici 17. prikazan je predmet obrade baziran na dva
kratka epa za centriranje.

2
1
Fs
A
3
Fs


Slika 17. - Baziranje predmeta obrade na kratkim epovima

Predmet obrade se oslanja na baznu povrinu A u okolini tri take ime su mu
oduzeta tri stepena slobode. Puni ep (pozicija 2.) oduzima predmetu obrade dva
stepena slobode dok srezani ep (pozicija 3.) oduzima predmetu obrade preostali esti
stepen slobode.
Ako su tolerancije otvora po kojima se vri baziranje iroke (mogunost pojave
velikih ugaonih greaka) onda se vri kompenzacija ovih odstupanja preko konusnih
epova za centriranje (slika 18.). Centriranje sa konusnim epovima vri se samo u
sluajevima kada su tolerancije otvora toliko velike da nije doputen nivo ugaone
greke koji iz njih proizilazi.


Slika 18. Baziranje na konusnim epovima
Fs
2
1
A
Fs
3

12

U praksi se moe sresti sluaj da se meuosno odstojanje prethodno izraenih otvora
nalazi u irokom tolerantnom opsegu, pa srezivanjem jednog epa nije mogue, bez
velike ugaone greke, ostvariti pravilno baziranje. U tim sluajevima moe se
primeniti konstrukcija sa aksijalno pomerljivim epom (slika 19.).


Slika 19. Baziranje preko aksijalno pomerljivog epa


Posredstvom aksijalno pomerljive ploice (pozicija 3.) ep 2. se pomera du ose x i na
taj nain vri kompenzaciju odstupanja meuosnog odstojanja L. Ploica 3. vodi se,
finim kliznim spojem, po nosau 4. dok je ep 1. izveden kao klasian puni ep.

Baziranje predmeta obrade na dva otvora za centriranje vri se, u velikom broju
sluajeva, pri obradi struganjem i obradi bruenjem izmeu iljaka. Na slici 20.
prikazan je predmet obrade baziran na dugom epu i eonoj povrini. Predmet obrade
se obrauje stezanjem i centriranjem na dva otvora (sredinja gnezda).

Slika 20. - Baziranje na sredinjim gnezdima
L
1
2
3
4
x
SREDINA GNEZDA -CENTRIRANJ E

13

Baziranje predmeta obrade sloenije konfiguracije moe se izvesti, u zavisnosti od
samog predmeta, i po dve ravne povrine i jednom kratkom epu, kao to je i
prikazano na slici 21.
Slika 21. Baziranje predmeta obrade sloene konfiguracije

Baziranje po povrini A oduzima predmetu obrade tri stepena slobode, granienje
po povrini B jedan stepen slobode, dok preostala dva stepena slobode predmetu
obrade oduzima srezani ep.
U ovom sluaju srezani ep spreava pomeranje predmeta po osi normalnoj na ravan
crtea i obrtanje predmeta obrade u odnosu na uzdunu osu.

SAMOPODEAVAJUI OSLONCI

Pri baziranju prizmatinih delova i delova oblika diska predmet obrade se po
osnovnoj bazi oslanja u okolini tri take. U zavisnosti od konfiguracije predmeta
obrade i poloaja obrade, esto je potrebno, iz razloga stabilnosti, da se predmet
obrade osloni u okolini etiri take. (slika 22.). Oslanjanje predmeta obrade u okolini
etiri take nemogue je izvesti sa stabilnim krutim osloncima. Na slikama 1 i 2
prikazane su neke od moguih konstruktivnih izvedbi samopodeavajuih oslonaca.

Slika 22. Samopodeavajui oslonci izvedeni preko klinova

Fs
A
B
Fs
h
4
3
1 2
3 4

14
Oslonci 1. i 2. su fiksirani stabilni oslonci dok su oslonci 3. i 4. samopodeavajui
oslonci. Svi oslonci (fiksirani i samopodeavajui) su prethodno podeeni na visinu h.
Prilikom naleganja predmet obrade e se osloniti na oslonce 1. i 2. i dodirnuti neki od
oslonaca 3. ili 4. Zbog mehanike veze oslonaca 3. i 4. doi e do propadanja
dodirnutog oslonca, sve do trenutka kada se predmet obrade osloni na sva etiri
oslonca. Oslonci 3. i 4. mogu se izvesti i na nain prikazan na slici 23.



Slika 23. Samopodeavajui oslonci na bazi poluge

Samopodeavajui oslonci znatno poskupljuju cenu pribora i primenjuju se samo u
specijalnim sluajevima.

REGULIUI OSLONCI

Reguliui oslonci se primenjuju za baziranje povrina predmeta obrade sa dodatkom
za obradu, koji treba skinuti (obraditi) u narednim operacijama, i koji je, po pravilu,
za razliite grupe predmeta obrade nejednak. Na slici 24. prikazana su dva tipa
reguliuih oslonaca koji mogu biti izvedeni kao osnovni ili pomoni oslonci.

a) b)

Slika 24. Reguliui oslonci

Preko reguliuih oslonaca, kako je na slici prikazano, reguliu se duinske i visinske
kote. Loa strana reguliuih oslonaca je ta, da u procesu rada treba ee vriti
kontrolu reguliuih kota kako nebi dolo do neeljenih posledica (pojava karta).



3 4
b

15
POMONI OSLONCI

Pomoni oslonci se primenjuju u sluajevima kada je potrebno poveati stabilnost
sistema predmet obrade-stezni pribor-alat. Na slikama 25. i 26. prikazana su neka od
moguih konstruktivnih reenja pomonih oslonaca.


Slika 25. Konstrukcija pomonog oslonca

Predmet obrade je baziran na povrinama A i B i prethodno stegnut silom Fs1.
Otputanjem zavrtnja 2. potiskiva (pomoni osloni ep 1) e pod silom opruge doi u
kontakt sa povrinom C predmeta obrade, a nakon toga e se taj poloaj blokirati
zavrtnjem 2. Na taj nain ostvaren je kontakt svih oslonaca (glavnih i pomonih) sa
predmetom obrade, ime je u znaajnoj meri poveana stabilnost obradnog sistema.
Na slici 26. prikazan je predmet obrade baziran na povrini A i epovima za
centriranje (pozicija 1. i 2.). Pomoni oslonac 3. se kao i u prethodnom sluaju
aktivira preko zavrtnja (pozicija 4.), opruge i potiskivaa koji dolazi u kontakt sa
predmetom obrade odnosno povrinom B .


Slika 26. Konstruktivna izvedba pomonog oslonca

2
1
FS2
C
A
B
FS1
3
2
A
1
B
4

16



ZAVARENI I MONTANI ELEMENTI STEZNIH PRIBORA

Elementi pribora mogu biti komponovani u funkcionalnu celinu kao montani sklop
ili pak kao zavarena konstrukcija. Takoe postoje i reenja gde su pojedini
podsklopovi pribora izvedeni kao montana konstrukcija dok su ostali podsklopovi
formirani na bazi zavarenih elemenata. Osnovu svakog pribora ine elementi za
baziranje koji su na odreeni nain u vezi sa telom pribora, postoljem i elementima za
stezanje. Vrlo je teko govoriti o rasporedu izmeu ovih elemenata iz razloga to
opte pravilo za raspored i vezu elemenata i ne postoji. Sama koncepcija (idejno
reenje pribora) u velikoj meri odreuje raspored izmeu pojedinih elemenata. U
daljem izlaganju bie prvenstveno rei o nekim osnovnim elementima pribora, koje, u
veini sluajeva, sadri svaki stezni pribor. S tim u vezi, jedan od osnovnih
elemenata, koji sadri svaki stezni pribor u obradi glodanjem i obradi buenjem, jeste
postolje ili osnovna ploa. U principu postoji razlika izmeu postolja pribora
namenjenih obradi glodanjem u odnosu na pribore namenjene obradi buenjem. Na
slici 27. prikazan je tipian oblik postolja pribora za obradu glodanjem.




Slika 27. Postolje pribora za glodanje

Osnovna ploa se preko kanala bH7 centrira na radnom stolu glodalice dok se
zavrtnjevima, preko uica irine b
1
privruje za T ljebove radnog stola. Kanal
irine b
1
H7 i ivija prenika dH7 slue za vezu i centriranje ostalih elemenata
pribora za postolje, na primer: elemenata za baziranje, elemenata za stezanje ili tela
pribora. Otvori za zavrtnjeve d
1
slue za privrivanje ostalih elemenata pribora sa
postoljem. Na slici 28. prikazan je podsklop osnovne ploe i elementa za baziranje
izveden kao montana konstrukcija.
dH7
b1H7
b
1
d1
b
H
7

17



Slika 28. Montani podsklop pribora


Na slici 29. prikazan je slian podsklop pribora izveden kao zavarena konstrukcija.


Slika 29. Zavareni podsklop pribora

Predmet obrade (slika 28.) je baziran po povrinama A i B u baznom elementu 1.
Bazni element 1. je preko klina (ploice-pozicija 2.), ivije 3. i zavrtnjeva 4. centriran
i privren za osnovnu plou koja se centrira i privruje na radnom stolu glodalice.
Na slici 29. prikazano je jedno od moguih reenja baziranja predmeta obrade, pri
emu za funkcionisanje pribora treba preko odreenih steznih elemenata i
mehanizama obezbediti dejstvo sila stezanja ( Fs
1
i Fs
2
). O prednostima i
nedostatcima montanih u odnosu na zavarene konstrukcije bie vie rei u okviru
poglavlja optimizacija projektovanja steznih pribora.
Osnovna ploa pribora za obradu buenjem moe biti identina kao u sluaju obrade
glodanjem, ako je re o obradi otvora relativno veih gabarita. Meutim, pri obradi
otvora manjeg prenika, stezni pribori za obradu buenjem, vrlo esto, se runo
pridravaju i ne privruju se za radni sto builice. J edan primer takve konstrukcije
pribora prikazan je na slici30.

4 2
3
1
5
Fs1
B
Fs2
A
Fs1
Fs2

18




Slika 30. Stezni pribor za buenje

Predmet obrade je baziran u steznom priboru i stegnut silom Fs (slika 30.), a itav
pribor se preko noica slobodno oslanja na radni sto builice.

ELEMENTI ZA VOENJE REZNOG ALATA

Pravilno podeavanje i voenje reznog alata tokom procesa obrade jedan je od
osnovnih preduslova za uspenu realizaciju proizvodne operacije. Pri obradi delova na
glodalicama, pre poetka izvoenja procesa obrade, potrebno je izvriti podeavanje
reznog alata. Pravilno je, da se podeavanje polaznog poloaja reznog alata u odnosu
na predmet obrade i stezni pribor izvede preko gabarita za glodanje. Takoe se, po
pravilu, buenje preciznih otvora izvodi preko odgovarajuih izmenljivih voica.

GABARITI ZA GLODANJE

Gabariti za glodanje predstavljaju precizno izraene elemente na osnovu kojih se
definie poloaj reznog alata (glodala) u odnosu na bazne povrine steznog pribora i
predmet obrade. Na slici 31. prikazan je ploasti gabarit koji definie poloaj alata u
odnosu na jednu baznu povrinu. Alat (glodalo) se podeava tako to se zubom
glodala tangira povrina B. Visina gabarita je definisana kotom S u odnosu na
baznu povrinu i predstavlja funkcionalnu kotu. Gabarit prikazan na slici 31.
odgovarao bi, na primer, obradi predmeta prikazanog na slici 32.



S
B
A



Slika 31. Ploasti gabarit za glodanje
Fs

19


Slika 32. Predmet obrade


Veliina kote s na gabaritu jednaka je koti a na predmetu obrade, s tim to je
tolerancija ove kote na gabaritu 3-5 puta manja u odnosu na toleranciju predmeta
obrade. Posle podeavanja glodala na visiu s u odnosu na baznu povrinu, gabarit se
sklanja, a postavlja se predmet obrade koji se bazira i stee u steznom priboru i
obrauje, bez naknadnog podeavanja poloaja glodala. Na slici 33. prikazan je
gabarit za glodanje definisan kotama S
1
i S
2
u odnosu na bazne povrine A
1
i B
1
.


S
1
A
A1
S2
B
B1


Slika 33. Gabarit za glodanje



Podeavanje alata se vri na taj nain to se glodalom tangiraju povrine A i B ime se
odreuje poloaj glodala u odnosu na bazne povrine. Na slikama 34. i 35. prikazani
su neto sloeniji primeri gabarita za glodanje.

a

T
1

20


Slika 34. Primer sloenog gabarita za glodanje



Slika 35. Primer sloenog gabarita za glodanje

U praksi se sreu sluajevi da se gabariti za glodanje i ne izrauju ve se podeavanje
poloaja glodala vri na samom predmetu obrade. Ovo je svakako nepravilan sluaj
(esto puta je teko doi do centra rasturanja tolerantnog polja to dovodi do pojave
karta). Pored toga, ostvarenje odreene funkcionalne kote, u nekim sluajevima,
skoro da je nemogue izvesti bez gabarita za glodanje.

AURE ZA VOENJE REZNOG ALATA

aure za voenje reznog alata (voice) primenjuju se za ispravno voenje reznog
alata (burgija, proiriva, razvrta) pri obradi na razliitim vrstama builica. Voice
prenika do 15mm izrauju se od alatnog ili ugljeninog elika za kaljenje dok se
voice veeg prenika izrauju od ugljeninog ili legiranog elika za cementaciju.
Tvrdoa voica, posle termike obrade, treba da bude (60-44) HRC. Orijentaciono
vek ovako izraenih voica kree se oko 15000 izbuenih otvora. Duina voice se
najee kree u granicama (1,5-2)d, gde je d prenik otvora koji se obrauje. Ivice
S
2 S
1
d

21
voica za obradu otvora, sa strane koja ulazi u telo pribora (nosa voica) treba da
bude oborena i na spoljanjem i na unutranjem preniku, a sa strane na kojoj ulazi
rezni alat ivice treba zaobliti. S obzirom na iroku primenu voica veliki broj tipova
voica je standardizovan. Voice se dele na fiksne i izmenljive. Fiksne voice se
primenjuju bez venca ili sa vencom u zavisnosti od toga koji je tip voice pogodniji u
konkretnoj situaciji.

FIKSNE VOICE

Fiksne voice (slika 36, a-c) presuju se u telo pribora ( nosa voica) sa spojem
H7/p6 ili H7/m6 tako da voica viri iz nosaa za veliinu a.

Slika 36. Fiksne voice

Ovakav nain postavljanja voice spreava ubacivanje strugotine u voicu, pri
ienju alata (slika 36b). Voica treba da bude postavljena u priboru tako da izmeu
nje i predmeta obrade postoji rastojanje h, odnosno prostor koji e sluiti za
odvoenje strugotine. Najee se usvaja vrednost h=(1/3 1)d, pri emu se vee
vrednosti h usvajaju pri obradi elika dok se manje vrednosti za h usvajaju pri obradi
livenog gvoa.


IZMENLJIVE VOICE

Pri obradi preciznih otvora, gde su pored buenja, tehnolokim postupkom obrade
predviene i operacije proirivanja i/ili razvrtanja, za voenje reznog alata primenjuju
se brzo izmenljive voice. Brzo izmenljive voice postavljaju se u fiksne aure
(voice) sa spojem H7/g6 ili H7/g5. Na slici 37. prikazan je jedan tip konstrukcije
brzoizmenljive voice.

Slika 37. Brzoizmenljiva voica
b) a)
h
c)
d
4
1
2
3
d

22

Osnovni elementi sklopa prikazanog na slici 37. su: fiksna voica 1., izmenljiva
voica 2., ivija 3. i zavrtanj 4. ivija i zavrtanj slue da spree obrtanje
brzoizmenljive voice i njeno izvlaenje u toku procesa obrade. Pri zameni voice 2.
ista se zakrene u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu i povue navie. Na
mestu izvaene voice postavlja se nova voica, na primer, voica za razvrtanje. Za
operaciju obrade otvora 20H7, na primer, postojale bi tri izmenljive voice (voica
za buenje, voica za proirivanje i voica za razvrtanje) koje bi se naizmenino
postavljale u fiksnu voicu 1. Pored navedenog naina za spreavanje obrtanja
izmenljive voice postoji itav niz drugajih reenja na koja se moe naii u literaturi
i praksi. U praksi postoje sluajevi kada je zbog oblika predmeta obrade ili steznog
pribora potrebno izmenljivu voicu izraditi kao dugu voicu. Ispravno je, zbog
habanja voice, dugu voicu izraditi po uzoru na voicu prikazanu na slici 38b.






Slika 38a,b. Duge voice



U nekim sluajevima, zbog oblika predmeta obrade, voicu treba oblikovati, kao to
je prikazano na slici 39a,b.


Slika 39,a,b. - Oblikovanje voice

a) b)
a) b)

23


Pri obradi otvora koji se nalaze na bliskom odstojanju voicu treba izraditi kao
specijalnu (slika 40.)


Slika 40. Specijalna voica




IV



Pritezanje predmeta obrade prorauni
i stezni elementi, mehanizacija pribora

1

IV. PRITEZANJE PREDMETA OBRADE

Osnovna funkcija pritezanja predmeta obrade jeste obezbeenje jednoznano definisanog
poloaja predmeta obrade u steznom priboru. Predmetu obrade baziranom u steznom
priboru treba odreenim silama pritezanja obezbediti stabilan kontakt sa baznim
povrinama. U toku procesa obrade, pri dejstvu odreenih dinamikih optereenja, pravac,
smer i intenzitet sila stezanja treba da onemogui pomeranje predmeta obrade od baznih
povrina. Takoe, sile stezanja treba da omogue takvu emu optereenja elemenata
steznog pribora pri kojoj nee doi do poveanog nivoa vibracija predmeta obrade, to se
inae, negativno odraava na tanost zahtevanih kota i kvalitet obraene povrine.

Polaznu osnovu za definisanje poloaja ( taaka ) stezanja, veliinu sila stezanja i izbor
elemenata i mehanizama za stezanje predstavlja veliina, pravac i smer sila rezanja koje se
javljaju u toku procesa obrade. Na osnovu operacione liste kojom se definie alat, veliina
dodataka za obradu i ostali parametri reima rezanja, mogue je, sa zadovoljavajuom
tanou odrediti veliine, pravce i smerove sila rezanja. Sile rezanja treba posmatrati kao
spoljanje optereenje predmeta obrade i itavog sklopa steznog pribora. Poeljno je, pre
izbora naina, elemenata i mehanizama za stezanje, razmotriti dinamiku emu optereenja
steznog pribora, sa silama rezanja kao pobudnim silama. Poloaj, smer i pravac sila
stezanja treba izabrati tako da se, sa to manjom silom stezanja moe uspeno realizovati
proizvodna operacija. Takoe treba voditi rauna da se pouzdano stezanje ostvari sa to je
mogue manjim brojem steznih mesta. Prethodnim se eli rei, da se, bar u gruboj meri,
treba izvriti optimizacija izbora eme stezanja kao i elemenata i mehanizama za stezanje.
U osnovi, proraun napadnih sila i momenata sila rezanja svodi se na odreivanje istih
preko poznatih obrazaca iz teorije rezanja dok se analiza optereenja elemenata steznog
pribora uglavnom vri preko statikih jednaina ravnotee. Kompleksnija, dinamika
analiza konstrukcije vri se samo u specifinim sluajevima i zahteva znatno obimnija i
teorijska i eksperimentalna istraivanja.

PRORAUN POTREBNIH SILA STEZANJA

Osnovu za proraun sila stezanja predstavljaju sile rezanja koje deluju na predmet obrade i
itavu konstrukciju steznog pribora. U narednom izlaganju sile rezanja e se smatrati kao
poznate veliine koje se na osnovu dodataka za obradu, parametara reima rezanja i ostalih
veliina, sa zadovoljavajuom tanou, mogu proraunati preko poznatih obrazaca iz
obrade metala rezanjem. Na osnovu sila rezanja, kao pobudnih sila, i eme baziranja radi
se statiki ili eventualno dinamiki model optereenja predmeta obrade i/ili itavog sklopa
steznog pribora. U prvom koraku treba odrediti najpovoljnije mesto dejstva sile ili sila
stezanja i njihovu veliinu. Tek nakon reenja statikog ili dinamikog modela optereenja
vri se izbor elemenata i mehanizama za stezanje, odnosno izbor materijalnih inilaca
kojima je mogue, na najpovoljniji nain, ostvariti dejstvo proraunatih sila stezanja na
predmet obrade. Na primer, za sluaj obrade suprotnosmernim glodanjem ema
optereenja prikazana je na slici 1.






2
Ft3
Fo2
b
X
l
z
o
Fh(t)
Fo1
y
Ft2
Fh(t)
Fa(t)
Fs
Fv(t)
Ft1
Fs


Slika 1. Mehaniki model optereenja

Kao to se sa slike moe primetiti komponente sile rezanja Fh(t), Fv(t) i Fa(t) su sloene
funkcije vremena dok raspodela optereenja na predmetu obrade zavisi od koordinata x i y.
Vertikalna komponenta Fv(t) sile rezanja tei da predmet obrade podigne du ose y, dok
momenti i vertikalne Fv(t) i horizontalne Fh(t) komponente sile rezanja tee da predmet
obrade zakrenu oko ose z koja prolazi kroz taku 0. Aksijalna komponenta sile rezanja tei
da predmet obrade zakrene u odnosu na osu x
1
, to takoe ini i vertikalna komponenta sile
rezanja. Da bi predmet obrade u procesu rezanja bio stabilan mora postojati ravnoteno
stanje izmeu sila rezanja i sila stezanja.

Iz uslova ravnotee sila po osi x sledi:

Fh(t) +Fs =Fo1.

Otpor oslonca Fo
1
e sigurno uravnoteiti ove dve sile, jer se oslonci normalno izrauju od
kvalitetnog i termiki obraenog elika.

Iz uslova projekcije sila na osu y sledi:

Fv(t) Ft
1
Ft
2
Ft
3
=0, odnosno Fv(t)=Ft
1
+Ft
2
+Ft
3
.

Sile trenja Ft
1
, Ft
2
i Ft
3
raunaju se prema obrascima:

Ft
1
= Fs
1
, Ft
2
=
2
Fo
1
i Ft
3
= Fa
3
, gde su:
1
,
2
i
3
odgovarajui koeficijenti
trenja.

Zamenom ovih izraza u prethodnu jednainu dobija se:

Fv(t) = Fs
1
+ 1
2
Fo +
3
Fa.

3
Daljim sreivanjem dolazi se do uslova koji mora biti ispunjen, odnosno:

Fv(t) +
2 1
Fs [ ] Fs t Fh + ) ( + Fa
3
, odnosno do konanog izraza:

Fs
2 1
3 2
) ( ) ( ) (


+

t Fa t Fh t Fv
, odnosno:


Fs
2 1
3 2
min ) ( min ) ( max ) (


+

t Fa t Fh t Fv
.


Iz uslova sume sila projektovanih na z osu sledi:

Fa (t)=Fo
2
.

Ovaj uslov je takoe ispunjen s obzirom na stabilnost oslonih povrina.

Iz uslova sume momenata za taku 0 sledi:

Fv(t) ) ( ) ( l a Fs l Fs a Fs y t Fh x + = + = + , odnosno uslov:

l a
y t Fh x t Fv
Fs
+
+

) ( ) (
.

Takoe se iz momentne jednaine za osu x
1
moe dobiti zavisnost:

b Fs y t Fa b t Fv = + ) ( ) ( , odnosno sila stezanja koja treba da zadovolji nejednainu:

b
y Fa b Fv
Fs

max max
.

Na osnovu izvedenih uslova moe se, za konkretan primer, odrediti minimalna vrednost
sile stezanja i poloaj njenog dejstva na predmetu obrade. U izloenom primeru prikazan je
statiki, uslovno reeno grubi proraun potrebne sile stezanja. Realna vrednost sile stezanja
treba da bude znatno vea, prvenstveno zbog niza faktora koje dati proraun nije ukljuio u
razmatranje.

FAKTOR SIGURNOSTI KOEFICIJENT REZERVE

Koeficijent rezerve k je po svojoj sutini faktor sigurnosti koji ima za cilj da obuhvati
niz dopunskih uticaja, sistematskih ili sluajnih po svom karakteru, a koji nisu obuhvaeni
osnovnim proraunom napadnih sila i momenata.
Prema literaturnim podacima ( prema jednom pristupu), faktor sigurnosti se rauna prema
obrascu:

2 1 0
k k k k =

=
i
k k k k k
6 5 4 3
, gde je:

4

0
k osnovni faktor sigurnosti koji iznosi: , 5 , 1
0
= k

1
k parcijalni faktor sigurnosti zavisan od vrste povrine stezanja predmeta obrade ( k
1
=1
za obraene povrine i k
1
=1,2 za neobraene povrine),

2
k parcijalni faktor sigurnosti zavisan od zatupljenosti reznog alata. Veliina ovog
faktora ima jedininu vrednost ( k
2
=1) pri radu sa otrim alatom dok je, realno posmatrano,
sloena funkcija vrste obrade, parametara reima rezanja i stepena pohabanosti alata.
Veliinu ovog faktora treba birati na osnovu kritine vrednosti stepena pohabanosti alata,
to je poznato iz teorije obrade metala rezanjem,

3
k parcijalni faktor sigurnosti zavisan od prekidnosti povrine obrade ( k
3
=1 za
neprekidno rezanje i k
3
=1,2 za rezanje sa prekidima),

4
k parcijalni faktor sigurnosti zavisan od rasturanja sile runog stezanja ( k
4
=1 za
mehanizovano stezanje i k
4
=1,3 za runo stezanje),

5
k parcijalni faktor sigurnosti zavisan od povoljnosti rasporeda elemenata za
posluivanje pri runom stezanju ( k
5
=1 za povoljan raspored i k
5
=1,2 za nepovoljan
raspored) i

6
k parcijalni faktor sigurnosti zavisan od eventualnog dejstva momenata koji tee da
pomere predmet obrade iz stegnutog poloaja, na primer: pri dejstvu sila rezanja van
oslonaca steznog pribora, k
6
=1,5.
Prema iznetim podacima, u najpovoljnijem sluaju ( kada nema posebnih uticaja ), faktor
sigurnosti iznosi k=k
0
=1,5, dok pri nepovoljnoj kombinaciji parcijalnih uticaja on moe da
dostigne vrednost k=5-9.
Treba napomenuti da izneti proraun faktora sigurnosti ipak predstavlja samo jedan od
moguih pristupa ovoj, inae dosta sloenoj problematici. U praksi se mogu sresti sluajevi
kod kojih je znatno tee odrediti optimalnu vrednost faktora sigurnosti. Izneti proraun ne
ukljuuje uticaj krutosti elemenata i mehanizama za stezanje, stabilnost sklopa steznog
pribora, vibracije i niz drugih faktora. Realno posmatrano, pomenute uticaje vrlo je teko
kvantitativno odrediti i uvrstiti u proraun faktora sigurnosti, ali i pored toga iste na neki
nain treba uzeti u obzir pri projektovanju i proraunu steznih pribora. Po miljenju autora,
faktor sigurnosti je veliina koja se, kako je izneto, kree u veoma irokom rasponu, i treba
je odrediti, prvenstveno, u funkciji konkretnog konstruktivnog i tehnolokog reenja
steznog pribora kao i naina opsluivanja na proizvodnoj operaciji.


ELEMENTI I MEHANIZMI ZA STEZANJE

U cilju pouzdanog stezanja predmeta obrade kod steznih pribora u obradi metala rezanjem
primenjuje se veliki broj razliitih elemenata i mehanizama. Osnovna karakteristika ovih
elemenata i mehanizama je obezbeenje samokoivosti i jednoznano definisanog poloaja
predmeta obrade u steznom priboru. Kao elementi za stezanje najee se primenjuju
zavrtnjevi, klinovi, ekscentri, poluge, elastine aure, tanjiraste opruge i slini elementi.
Pored klasinih, mahom mehanikih elemenata, u primeni su i razliite vrste hidraulinih i
pneumatskih cilindara odnosno odgovarajue hidraulike i pneumatske instalacije. U
specijalnim sluajevima primenjuje se elektromagnetno, vakumsko kao i stezanje sa
elektromotornim pogonom. U buduem izlaganju bie prvenstveno rei o klasinim
mehanikim elementima i mehanizmima za stezanje, dok e u okviru mehanizacije steznih
pribora biti obraene ostale vrste elemenata i mehanizama za brzodejstvujue stezanje.

5
Najiru primenu u izradi mehanizama za stezanje imaju mehaniki elementi. Kao osnovne
razloge iroke primene mehanikih elemenata kod mehanizama za stezanje treba navesti
njihovu stabilnost, jednostavnost izrade i relativno nisku cenu uz mogunost postizanja
visokih vrednosti sila stezanja. Preko mehanikih komponenti ( zavrtnjeva, klinova, poluga
i slinih elemenata) mogue je na relativno jednostavan nain reiti problem stezanja
predmeta obrade u veini proizvodnih operacija uz postizanje visokog stepena pouzdanosti
sklopa steznog pribora. Pouzdanost stezanja preko mehanikih komponenti ogleda se,
prvenstveno, u mogunosti reenja itavog steznog sistema preko relativno malog broja
elemenata.


MEHANIKI ELEMENTI ZA STEZANJE

STEZANJE ZAVRTNJEM

Moe se rei, da od svih mehanikih elemenata zavrtanj ima najiru primenu u gradnji
steznih pribora. Zavrtanj se, mada ree, moe koristiti kao direktni stezni element ili pak,
mnogo ee, u sklopu razliitih poluga i mehanizama. J edan od osnovnih razloga iroke
primene zavrtnja kao steznog elementa jeste mogunost ostvarenja velikih aksijalnih sila
pri dejstvu relativno umerenih momenata na glavi zavrtnja uz istovremeno ostvarivanje
samokoivosti.
Veliina aksijalne sile koja se ostvaruje zavrtnjem moe se proraunati preko obrasca:

C tg
d
M
F
m
t
s
+ +
=
) (
2

, gde je:

Mt moment kojim se deluje na glavu zavrtnja,
dm srednji prenik zavojnice,
- ugao zavojnice,
- ugao trenja i
C konstanta koja zavisi od oblika pritezne povrine.
Zavrtanj moe biti izraen sa standardnom glavom za stezanje kljuem ili prema nekom od
standardnih oblika prikazanih na slici 2. (stezanje rukom).





Slika 2. Standardni oblici zavrtnja

J US:KG3.100 J US:KG3.115 J US:KG3.105

6
Pored navedenih oblika najee su u primeni standardizovani zavrtnjevi i ruice J US
K.G3.110, J US K. G3.125, J US K. G3. 100, J US K. G3.206, J US K.G3.205 i J US
K.G3.182.
eona stezna povrina zavrtnja moe biti izvedena na jedan od etiri prikazana oblika
(slika 3).



Slika 3. - Oblik eone povrine zavrtnja

Konstanta C koja zavisi od oblika dodirne povrine zavrtnja proraunava se preko obrasca:
c =
2
1
2
2
3
1
3
2
33 , 0
d d
d d

- (slika 3a),

2
3 , 0 d c = - ( slika 3b),
0 = c - ( slika 3c),
2

ctg r c = - ( slika 3d), gde je:



koeficijent trenja.
Proraun samokoivosti zavrtnja, dozvoljenog naprezanja na smicanje i torziju, odnosno
proraun maksimalno dozvoljenog momenta na glavi zavrtnja vri se prema poznatim
obrascima iz mainskih elemenata. U velikom broju sluajeva eona povrina zavrtnja ne
stee direktno ve preko prilagodljivog steznog elementa iji je oblik prikazan na slici 4.


Slika 4. - Prilagodljivi stezni element
d2
d1
d2
R
R
b
a) b) c) d)

7


Zavrtanj se obino, iz razloga habanja, ne uvre direktno u telo steznog pribora ve u
izmenljivu auru koja je prethodno upresovana ili na neki drugi nain privrena u telo
pribora (slika 5).

Slika 5.- aura upresovana u telo pribora

Zavrtanj se u velikom broju sluajeva pri stezanju koristi za pomeranje stezne ape, poluge
ili nekog drugog steznog elementa, o emu e u narednom izlaganju biti vie rei.

STEZANJE KLINOM

Veina elemenata za stezanje funkcionie na principu klina ( zavrtnjevi, ekscentri, stezne
aure i sl.). Iz tih razloga razliite konstrukcije klina nale su iroku primenu pri
projektovanju i izradi steznih pribora. Osnovne prednosti klina kao elementa za stezanje
ogledaju se u mogunosti ostvarenja samokoivosti, relativno velikih sila stezanja kao i
jednostavnoj izradi. Na slici 6. dat je ematski prikaz klina u kontaktu sa elementom za
voenje klina i elementom koji se stee.


Slika 6- ematski prikaz klina

U zavisnosti od veliine ugla klina kao i uslova trenja izmeu povrina klina, povrine za
voenje i povrine preko koje se vri stezanje klinom, pri dejstvu spoljanje sile Fq mogu
se ostvariti znaajne vrednosti sile stezanja Fs.
Ako se zanemari trenje izmeu pomenutih povrina ( razmatra se teorijski idealni sluaj
funkcionisanja klina) sile Fq i Fs bile bi u sledeem odnosu ( slika 6.):
tg
F
F
q
s
= .
Fs
a
Fq

8
Analizom datog obrasca moe se zakljuiti da sila Fs moe biti izrazito velika za male
vrednosti ugla , na primer: . 5 3
0
= U realnim uslovima neminovno je prisutno trenje
na kontaktnim povrinama, pa je, s tim u vezi i sila stezanja u odreenoj meri manja.
Klinom se pri stezanju na predmet obrade moe delovati direktno ili indirektno, preko
potiskivaa, poluga i slino. U principu, stezanje klinom se svodi na tri sluaja prikazana
na slici 7 ( a-c )., gde su uporedo sa emom stezanja dati i konani obrasci za proraun sile
stezanja.

Prvi sliuaj prikazan na slici 7a.) odnosi se na direktno stezanje klinom.




Slika 7a.) Direktno stezanje klinom

Veliina sile Fs proraunava se preko obrasca:

2 1
) ( tg tg
F
F
q
s
+ +
= .

Drugi sluaj odnosi se na stezanje klinom preko potiskivaa i dvostrane voice ( slika 7b).




Slika 7b- Stezanje klinom preko potiskivaa i dvostrane voice

Veliina sile stezanja Fs rauna se preko obrasca:
2
1
Fs
a
Fq
3
a
Fs
Fq
1
2

9

2 1
3 1
) (
) ( 1


tg tg
tg tg
F F
q s
+ +
+
= .

Trei slua prikazan na slici 7c.odnosi se na stezanje klinom preko potiskivaa i
jednostrane voice.


Slika 7c Stezanje klinom preko potiskivaa i jednostrane voice

Sila stezanja Fs proraunava se preko obrasca:

2 1
3 1
) (
3
) ( 1


tg tg
tg
a
l
tg
F F
q s
+ +
+
= .


STEZANJE EKSCENTROM


Stezanje ekscentrom bazira, takoe, na principu klina kose ravni. U ovom sluaju kosa
ravan nije kao kod zavrtnja obavijena oko cilindrinog tela sa aksijalnim ve sa radijalnim
prostiranjem. Ekscentar je ploast ili cilindrian ( valjkast ) element obrtan oko ose koja
nije istovremeno i njegova osa simetrije. Na slici 8(a-b) prikazana su dva reenja stezanja
ekscentrom.

Slika 8a Primer stezanja ekscentrom

l
a
3
a
Fs
Fq
1
2
e

10





Slika 8b. Primer stezanja ekscentrom

Ekscentri se izrauju od elika za cementaciju i cementiraju na tvrdou od 55-60HRC dok
se radne ( kontaktne) povrine bruse. Stezanje ekscentrom zahteva manje vremena nego
stezanje zavrtnjem ( krai je put posluivanja) ali je primena ekscentra ua. Dok reenja
stezanja preko zavrtnja omoguavaju stezanje predmeta obrade irokih tolerancija
prethodne obrade, pri promenljivim silama rezanja, kod ekscentra postoje znatna
ogranienja. Ekscentri se uglavnom primenjuju u operacijama koje karakterie visoka
stabilnost steznog pribora i obrada sa neznatnim vibracijama. U principu postoje dve vrste
ekscentara i to: kruni i krivolinijski. Kruni ekscentri imaju oblik diska ili vretena
krunog preseka sa ekscentrino rasporeenom osom obrtanja, pa prema tome nije u
razvijenom stanju re o kosoj ravni ve o kosoj zakrivljenoj ravni. Kod krivolinijskih
ekscentara omota je u vidu logaritamske ili najee Arhimedove spirale. Glavna prednost
krunih ekscentara je jednostavna izrada dok je prednost krivolinijskih ekscentara
samokoivost u itavom dijapazonu radnog hoda.

KRUNI EKSCENTRI


J edan od osnovnih uslova koje ekscentar treba da zadovolji jeste obezbeenje
samokoivosti, prvenstveno iz razloga bezbednosti pri radu. Iz tog razloga treba razmotriti
odnose koji trebaju biti ispunjeni da bi ugao trenja bio vei od ugla penjanja ekscentra.
Na osnovu slike 9.( a-b )mogu se uspostaviti relacije (zavisnosti) izmeu ugla penjanja
ekscentra i ugla zakretanja ekscentra , odnosno:

sin
cos
+

=
e R
e
tg , gde je e-ekscentricitet; R- poluprenik ekscentra.

e

11

Slika 9 ( a- b ) - Zavisnost ugla zakretanja i ugla penjanja
Ugao penjanja kose ravni se menja od ( 0
0
= za ) 90
0
= do (
max
R
e
tg = za ) 0
0
= .
Promena ugla utie, meutim, na svojstva stezanja i najvei je nedostatak krunih
ekscentara. Ekscentar ima dva granina poloaja kojima odgovaraju vrednosti ugla
max
i
.
min
Pri maksimalnoj vrednosti ugla
max
moe doi do odputanja ekscentra u radu, dok
pri minimalnoj vrednosti ugla
min
nastaje porast sile stezanja i gnjeenje na kontaktnim
povrinama pri emu je oteano otputanje ekscentra ( potrebno je udarati na ruicu). S
obzirom na samokoivost najnepovoljniji je poloaj pri
max
= . Zanemarujui trenje u
rukavcu ekscentra (trenje deluje u smislu poveanja samokoivosti) , prema slici 10. moe
se uspostaviti odnos:



Slika 10.- Uslov samokoivosti ekscentra

a)
=0
b)
.
Fs
Fs

12
. 0 e R e F R F
s s
= =

Pri 10 1 , 0 = =
e
R
odnosno 20 =
e
D
gde je D prenik ekscentra.
Pri ovom odnosu, uz pretpostavku da je 1 , 0 , ekscentar je samokoiv u svakom
poloaju. Meutim, korisni hod ekcentra je suvie mali pri proraunatim prenicima
ekscentra, pa se preporuuje praktina vrednost prethodnog odnosa . 14 =
e
D

Sada treba odrediti ugao zakretanja pri kome poinje samokoenje. Prema slici 11. ovaj
kritini ugao ( = ) nalazi se iz jednaine:



Slika 11. Ugao samokoivosti ekscentra

) ( 90 + = , gde je:
arctg = = ; 1 , 0 = (usvaja se priblina vrednost), dok pri
) 1 , 0 arcsin (
2
1 , 0
sin
sin
e
R
arctg
e
R
e
R + = =

.
Gubitak hoda iznosi: sin = e h .
Do potrebne veliine ekscentriciteta dolazi se preko jednaine:

C
F
k T z h
s
+ + + = , gde je:
h potreban hod ekscentra koji se usvaja ( e h = 2 ),
z zazor izmeu radne povrine ekscentra u otputenom poloaju i povrine za stezanje
predmeta obrade, potreban za neometano postavljanje predmeta obrade na bazni element,
T tolerancija poloaja povrine stezanja predmeta obradeu odnosu na tehnoloku bazu,
k potreban minimalni razmak izmeu gornjeg dela predmeta obradei pritezne povrine
ekscentra,
C krutost sistema za stezanje,

s
F sila stezanja.
Najee se usvaja = z 0,2-0,4mm i = k 0,4-0,5mm.

D
h


13
Imajui u vidu da je hod ekscentra manji od dvostrukog ekscentriciteta, pri korienju
ogranienog ugla 90
0
moe se konano izraunati veliina ekscenticiteta prema
formuli:
) cos 1 ( 2
+ + +
=
C
F
k T z
e
s
.

Sila stezanja
s
F koja se postie pri stezanju krunim ekscentrom moe se, sa praktino
dovoljnom tanou, izraunati uz pretpostavku da ekscentar funkcionie kao klin.
Problem se u principu svodi na statiku ravnoteu sila u odnosu na taku obrtanja rukavca
ekscentra. Prema slici 12. mogu se uspostaviti sledee relacije:


Slika 12.- Analiza sila na ekscentru

'
1
R F l F
r
= i cos
1
= F F
t
.
Primenom poznatog obrasca raspodele sila kod klina, odnosno kose ravni, dobija se
zavisnost

2 1
) ( tg tg
F
F
t
s
+ +
= .

Sreivanjem datih izraza dolazi se do obrasca:

[ ]
'
2 1
) ( R tg tg
l F
F
r
s
+ +


, gde je:

r
F - sila na ruici ekscentra,
l - krak sile,
- promenljivi ugao penjanja ekscentra,
1
- ugao trenja na kontaktnoj povrini ekscentra i predmeta obrade,
2
- ugao trenja na rukavcu ekscentra,
'
R - odstojanje obrtne take ekscentra od take dodira i
Fs
l
R
'
F1
e
Ft
a
Fr

14
1
F - rezultujua sila koja deluje na predmet obrade.

Kod tee optereenih ekscentara ( veih sila stezanja ) potrebno je proveriti da li e na
mestu kontakta doi do trajnih deformacija. Proraun se vri prema obrascu za kontaktna
naprezanja poznatom iz teorije elastinosti. Prema ovom obrascu kontaktni povrinski
pritisak iznosi:

)
1 1
(
77 , 1
2
2
2
1
2
1
E E
b R
F
p
s

+


= , gde je:

p - povrinski pritisak na mestu kontakta,
s
F - sila stezanja,
b - irina ekscentra,
1
i
2
- Poisson-ov koeficijent za materijal ekscentra i predmeta obrade i
1
E i
2
E - modul elastinosti za materijal ekscentra i materijal predmeta obrade.
Ako je E E E = =
2 1
i 3 , 0
2 1
= = = onda prethodni obrazac prelazi u oblik:

b R
E F
p
s

= 31 , 1 .

Iz prethodnog obrasca, na osnovu maksimalno dozvoljenog povrinskog pritiska (
)
v doz
p moe se odrediti irina ekscentra preko izraza:

2
72 , 1
doz
s
p R
E F
b


.

Prenik rukavca se, takoe na osnovu dozvoljenog povrinskog pritiska, rauna po
obrascu:

doz
s
p l
F
d

= , gde je:

d - prenik rukavca,
l - duina rukavca ( ako je uleitenje izvedeno preko dva rukavca uzima se ukupna
duina) i

doz
p dozvoljeni povrinski pritisak na rukavcu.

SPIRALNI EKSCENTRI

U praksi su od spiralnih ekscentara najee u primeni ekscentri sa Arhimedovom
spiralom. Osnovna prednost ovih ekscentara je ta to je ugao nagiba ekscentra konstantan (
slika 13.).




15


Slika 13.- Krivolinijski ekscentar


Polazei od jednaine Arhimedove spirale, odnosno izraza

= a R , gde je:
R - radijus vektor,
a - parametar spirale i
- ugao zakretanja

radni hod h se, prema slici 13, odreuje preko jednaine:

) (
0 1 0 1
= = a R R h .

Ne uzimajui u obzir dopunsko trenje u rukavcu, uslov samokoivosti je da u svakoj taki
periferije spiralnog ekscentra ugao izmeu tangente na spiralu i na krug kroz tu taku bude
manji od ugla trenja, tj. .
Iz slike dalje sledi:

tg
a
R
R
a
R
h
tg = =

=
0
0 0 1 0
) (
.

Uzimajui u obzir uslove samokoivosti dobija se:

tg
a
R
0
.
Ova jednakost odreuje minimalni prenik ekscentra koji obezbeuje samokoivost.
Svi ostali elementi prorauna spiralnih ekscentara su isti kao i kod krunih ekscentara.

STEZANJE POLUGOM

Dvokraka poluga predstavlja vrlo rasprostranjen element za stezanje. Aktivira se pomou
zavrtnja, klina, ekscentra, hidraulikog ili pneumatskog cilindra. Stezanje polugom se, u
principu, svodi na tri sluaja ija je ema prikazana na slici 14(a-c).


R
1
f
a
R
0
h

16



Slika 14 (a-c) Stezanje polugom

Iz statikih jednaina ravnotee mogu se proraunati sile stezanja u zavisnosti od
spoljanjeg optereenja i geometrijskih odnosa.
Za sluaj poluge prikazane na slici 14a. sledi:

0 0 = + =

r F l F L F M
t s o
, odnosno

L
r F l F
F
t
s

= i
. 0 0
0 0 s s i
F F F F F F Y = = + =


Sila trenja na rukavcu izraunava se prema obrascu =
0
F F
t
, pa se zamenom u
prethodnu jednainu dobija:

L
F F r L F
F
s
s
) (
=

, odnosno konani izraz:

) (
) (
r L
r l
F F
s


=

, gde je: - koeficijent trenja u rukavcu; r - poluprenik rukavca.



Na slian nain mogu se odrediti sile stezanja za sluajeve poluge prikazane na slikama 14
(b- c).

Slika 14b
r l L
r l
F F
s
+

=

.

Slika 14c
r L
r L
F F
s


=

.

Ft
Ft
c)
L
l
Fs
F
l
L
l
L
F
Fs
b)
F
a)
Fs
Fs
r
F0
F
Fs
Fs
r
r
Ft
F0
F0
F

17
Pri proraunu sila stezanja polugom, u veini sluajeva, zanemaruje se sila trenja, s
obzirom na veliine , , , r l L . S tim u vezi, prethodni obrasci dobijaju oblik:

Slika 14a
L
l
F F
s
= .

Slika14b
l L
l
F F
s

= .

Slika 14c
l
L
F F
s
= .

Analizirajui date izraze moe se zakljuiti da je, sa aspekta iskorienja sile
F najpovoljniji sluaj stezanja polugom po emi prikazanoj na slici14c. Naime, u ovom
sluaju dobija se uveanje sile stezanja u funkciji odnosa
l
L
, to praktino znai da se sila
stezanja moe uveati 2, 3 pa i vie puta.

a slici 15. prikazani su primeri konstruktivnih reenja stezanja polugom.








18



Slika 15. Primeri konstruktivnih reenja stezanja polugom





STEZANJE ELASTINIM AURAMA

Stezne aure su tipian predstavnik elastinih stezaa. Izvedene su u obliku razrezanih
cevastih konusnih elemenata koji se pri aksijalnom pomeranju radijalno pomeraju,
centrirajui i istovremeno steui predmet obrade. Na slici 16. prikazani su neki standardni
oblici steznih aura.





Slika 16. Standardni oblici stezne aure

19

Elastine aure se uglavnom primenjuju za stezanje cilindrinih predmeta obrade. S
obzirom na relativno uu granicu moguih elastinih deformacija elastine aure se
primenjuju za stezanje predmeta obrade sa neznatnim odstupanjem prenika. Pri radu
mogu biti izloene istezanju ili pritisku.



MEHANIZACIJA STEZNIH PRIBORA


U cilju smanjenja ukupnog vremena izrade nekog elementa, od velikog je interesa
smanjenje pripremnih vremena koja obuhvataju postavljanje, stezanje, otputanje i
uklanjanje predmeta obrade iz steznog pribora. S tim u vezi, kao glavni nedostatak runog
stezanja navodi se, upravo, veliko pripremno vreme. U serijskoj, a posebno u masovnoj
proizvodnji skraenje pripremnih vremena izrade nekog elementa bazira prvenstveno na
podizanju nivoa mehanizacije i automatizacije steznih pribora.
Prema stepenu mehanizacije i automatizacije stezni pribori se dele na:

- mehanizovane,
- poluautomatske i
- automatske.

Stepen automatizacije steznih pribora odreuje se prema broju operacija i zahvata
obuhvaenih mehanizacijom i automatizacijom.
Mehanizacijom i automatizacijom obuhvata se:

a) dovoenje radnih predmeta u radnu zonu alata,
b) baziranje radnih predmeta odnosno dovoenje njihovih baznih povrina u dodir sa
osloncima na priboru,
c) stezanje i otputanje radnih predmeta,
d) povremeni obrti radnih predmeta pri obradi na obrtnom stolu, sa naknadnim
fiksiranjem i stezanjem,
e) udaljenje predmeta obrade iz radne zone alata,
f) ienje oslonih elemenata pribora od strugotine i sredstva za hlaenje i podmazivanje
strujom komprimovanog vazduha.

Ako se ima u vidu da udeo mainskog vremena za obradu proseno iznosi 45-50% od
ukupnog vremena obrade, proizilazi da se ostalo vreme troi na pomone radove; lokaciju i
stezanje predmeta obrade, upravljanje mainom, kontrolu u procesu izrade itd.
Prema nekim analizama vreme potrebno za odreivanje poloaja predmeta obrade i
stezanje u zavisnosti od vrste obrade odnosno steznog pribora iznosi:

- pribori za struganje 30%
- pribori za buenje 40%
- pribori za glodanje 60%
- pribori za bruenje 12%.


20
Iz izloenog se jasno vidi kakvu ulogu ima mehanizacija i automatizacija steznih pribora i
uvoenje progresivnih konstrukcija. Prema tome mehanizacija i automatizacija se javlja
kao neophodni faktor pri razmatranju koncepcija pojedinih sistema-konstrukcija pribora.
Mehanizacija i automatizacija pribora bazira, u veini sluajeva, na primeni pneumatskih,
pneumohidraulinih ili hidraulinih sistema. Kod mehanizovanih steznih pribora pomou
pneumatskih, hidraulikih i drugih sistema vri se stezanje i otputanje predmeta obrade.
Kod poluautomatskih pribora i deo operacija postavljanja predmeta obrade u stezni pribor
izvodi se automatski, bez uea radnika. Kod automatskih steznih pribora sve operacije
poevi od dovoenja predmeta obrade u odreeni poloaj, stezanja, otputanja,
ukljuujui i skidanje predmeta obrade, vre se automatski, bez uea radnika. Prednost
mehanizacije i automatizacije steznih pribora ogleda se i kroz poveanje nivoa tehnolokih
i eksploatacionih mogunosti maina. Naime, ako se automatizovani radni ciklus alatne
maine dopuni sa automatizacijom radnog ciklusa pomonog pribora, obine univerzalne
maine postaju poluautomati.


UREAJI I ELEMENTI

Mehanizacija i automatizacija steznih pribora vri se na bazi razliitih vrsta pneumatskih,
hidraulikih i elektrinih sistema. Moe se rei da je, upravo zahvaljujui potrebama
mehanizacije i automatizacije steznih pribora razvijena itava lepeza proizvoda poput
cilindara razliitih vrsta. Osnovni zadatak svih brzodejstvujuih mehanizovanih i
automatizovanih steznih sistema jeste da korienjem energije fluida ili elektrine energije
pokrenu odreene mehanike elemente i obezbede pouzdano i brzo stezanje i otputanje
predmeta obrade.

PNEUMATSKI UREAJI ZA STACIONARNE STEZNE PRIBORE

Pneumatski ureaji dobili su veoma iroku primenu u mehanizaciji i automatizaciji
pomonih pribora, zahvaljujui sledeim osobinama:
- jednostavna konstrukcija i eksploatacija,
- mogunost iroke primene i
- brzo dejstvo uslovljeno velikom brzinom strujanja vazduha kroz sprovodne cevi.
Pneumatski ureaji obezbeuju neprekidno dejstvo sila stezanja usled ega se normalno
mogu koristiti sile stezanja koje su po vrednosti tri do etiri puta manje nego pri runom
stezanju.
Pneumatski ureaji omoguavaju regulaciju i kontrolu sila stezanja koje deluju na predmet
obrade.
Pored cilindara, kao izvrnih organa, u obaveznu pneumatsku instalaciju spadaju:
- pripremna grupa (preista vazduha, zauljiva vazduha i brzoispusni ventil),
- ventili (regulatori pritiska),
- prigunice (regulatori protoka odnosno brzine),
- razvodnici i
- razvodni vodovi (creva).






21
KLIPNI PNEUMATSKI UREAJI (CILINDRI)
CILINDRI JEDNOSMERNOG DEJSTVA

Cilindri jednosmernog dejstva (cilindri sa povratnom oprugom) su jednostavnije
konstrukcije i ekonominiji u potronji komprimovanog vazduha. Pri radu ovih cilindara
deo sile se troi na savlaivanje elastine sile opruge. Uglavnom se primenjuju kada su u
pitanju manji radni hodovi (slika 17.).





Slika 17. Cilindar jednosmernog dejstva

Minimalna sila na klipnjai cilindra proraunava se po obrascu:

0
2
4
F p d F =

, gde je:

F - minimalna sila na klipnjai cilindra; d - prenik cilindra; p - pritisak vazduha u
cilindru; stepen iskorienja;
0
F - maksimalna elastina sila povratne opruge.
Maksimalna elastina sila povratne opruge izraunava se preko obrasca:

max 0
h c F = , gde je:
c - krutost opruge;
max
h - maksimalni hod opruge.

CILINDRI DVOSMERNOG DEJSTVA

Kod cilindara dvosmernog dejstva (slika 18.) pomeranje klipa u radni i polazni poloaj vri
se pod dejstvom komprimovanog vazduha. Naroito su pogodni kada se, zbog geometrije
predmeta obrade, moraju koristiti vei radni hodovi.

p
p d
Fs

22
Slika 18. Cilindar dvosmernog dejstva

Sila na klipnjai cilindra proraunava se po obrascu:

= p d F
2
4
, gde je:
d - prenik cilindra; p - pritisak vazduha u cilindru; - stepen iskorienja.
Zbog iroke primene pneumatskih cilindara dvostranog dejstva razvijena je itava familija
istih. Oni se u principu razlikuju prema nainu privrivanja na telo pribora, to je i
prikazano na slici 19.


Slika 19. Konstruktivne izvedbe cilindara dvosmernog dejstva
CEONA VEZA SA OSOVINICOM
CEONA VEZA SA STOPOM
VEZA PREKO STOPA
p
p d
Fs

23
DVOJNI KLIPNI UREAJI

U praksi se esto sreu zahtevi za poveanjem sila stezanja, bez poveanja prenika
cilindra. Ovakvi zahtevi postavljaju se kada je potrebno cilindre postaviti na bliskom
rastojanju (vievretena builica i sl.) ili kada se tei smanjenju gabaritnih dimenzija pribora
(mainski stezai za glodanje).
Na slikama 20 i 21. ematski je prikazan dvojni klipni ureaj.


Slika 20. Dvojni klipni ureaj




Slika 21. Dvojni klipni ureaj



Sila stezanja, odnosno sila na klipnjai dvojnog klipnog ureaja proraunava se po
obrascu:

= p
d d
F
k
)
4
( 2
2 2
, gde je:
d
Fs
p
p
d
k
d
Fs
p
p
d
k

24
d - prenik cilindra;
k
d - prenik klipnjae; p - pritisak vazduha u cilindru; - stepen
iskorienja dvojnog klipnog ureaja.




CILINDRI DVOSMERNOG DEJSTVA

Cilindri dvosmernog dejstva nalaze iroku primenu kod steznih pribora. Prednost ovih
cilindara ogleda se, prvenstveno, u mogunosti istovremenog ostvarenja sila u dva razliita
smera. Na slici 22 ematski je prikazan cilindar dvosmernog dejstva.



Slika 22. Cilindar dvosmernog dejstva



d
p
a)
b)
Fs
p
Fs
Fs
p
p
p
d
k
Fs
d
k
d

25
Veliina sila koje se ostvaruju na klipnjaama, pri njihovom izvlaenju, proraunava se po
obrascu:

= p
d
F
4
2
, gde je:

d- prenik cilindra; p - pritisak vazduha u cilindru; - stepen iskorienja cilindra.

MEMBRANSKE STEZNE KOMORE PNEUMATSKE KOMORE SA
DIJAFRAGMOM

Pneumatske stezne komore, takoe, nalaze primenu pri izradi steznih pribora. Membranske
komore izrauju se sa razliitim hodovima poluge (klipnjae). Veliina hoda poluge
(klipnjae) zavisi od prenika, debljine i materijala od kojeg je izraena membrana
(dijafragma). Veliina sile stezanja (sila na klipnjai) menja se u funkciji hoda klipnjae.
Detaljniji prorauni mogu se nai u odgovarajuoj literaturi. Na slici 23. ematski je
prikazan izgled membranske komore.




Slika 23. ematski prikaz membranske komore


D
d
b)
a)
4
1
3
2
5
6

26

HIDRAULINI UREAJI ZA STACIONARNE STEZNE PRIBORE

Polazei od injenice da veina preduzea ima kompresorsku stanicu, za mehanizaciju i
automatizaciju tehnolokih sistema konstruktori opreme, vrlo esto, koriste pneumatske
ureaje, zbog njihove jednostavnosti i niske cene. Poto pneumatski ureaji rade sa niskim
pritiscima (5-8) Bara, pri zahtevima za veim silama stezanja potrebno je usvajati velike
prenike cilindara ( 200, 250 pa i 300 mm ). Hidraulini ureaji rade sa pritiscima 100
Bara pa i vie, i pokazuju, u poreenju sa pneumatskim ureajima, niz prednosti:

- prenici cilindara su znatno manji pa su manje i gabaritne dimenzije pribora,
- poto se radi sa visokim pritiscima koji mogu ostvariti velike vrednosti sila stezanja
nije potrebno naknadno uveavanje sila stezanja preko dodatnih mehanizama,
- radni fluid je ulje, pa nije potrebno naknadno podmazivanje cilindara i
- hidraulini ureaji nasuprot pneumatskim rade potpuno beumno.

Hidroulina instalacija za stezanje sastoji se od: pumpe sa elektromotorom,ureaja za
raspodelu tenosti (razvodnika) i regulaciju brzine protoka (prigunica), ventila i cilindara
kao izvrnih organa.

Na slici 24 data je ema hidraulikog steznog sistema.


3
1
H
7
6
5
2
4
I


Slika 24. Hidrauliki stezni sistem

PNEUMOHIDRAULIKO STEZANJE
Pneumohidraulini ureaji se vrlo esto koriste pri konstrukciji pomonih steznih pribora.
Ovi ureaji omoguavaju relativno velike sile stezanja, bez primene posebnih pogonskih
agregata. Visoki pritisak tenosti se postie transformacijom energije sabijenog vazduha u

27
visoki pritisak ulja. Konstrukcija se odlikuje jednostavnou, niskom cenom izrade i
lakoom upravljanja. Na slici 25. dat je ematski prikaz pneumohidraulinog steznog kola.




Slika25. Pneumohidraulino stezno kolo

Na osnovu slike 25 se moe doi do ukupne sile stezanja na klipnjai treeg (hidraulinog)
cilindra.
Sila na klipnjai prvog (pneumatskog) cilindra izraunava se po obrascu:

1 1
2
1
1
4

= p
D
F .

Sila na klipnjai prvog cilindra, takoe se moe izraunati i po obrascu:

2 2
2
2
2
4

= p
D
F .

Sile
1
F i
2
F su istog intenziteta, pa se moe napisati jednakost:

2
2
2
1
2
1
1 2 2 2
2
2
1 1
2
1
2 1
4 4

=
D
D
p p p
D
p
D
F F .

Pritisa u treem cilindru jednak je pritisku u drugom cilindru, odnosno:

3 2
p p = .

Ukupna sila na klipnjai treeg cilindra rauna se po obrascu:

2
2
2
3 1
2
3
2
1
1 3 2
2
3
4

=
D
D D
p p
D
F .

2
d1
F2
d2
p2
F1
Fp
d3
3
p1
p3

28
Oznake u izrazima imaju sledee znaenje:

3 2 1
, , D D D prenici cilindara;
3 2 1
, , p p p - pritisci u odgovarajuim cilindrima;
3 2 1
, , -
stepeni iskorienja odgovarajuih cilindara.


VAKUUMSKO STEZANJE

Vakuumsko kolo za stezanje koristi atmosferski pritisak za generisanje sile stezanja.
Atmosferski pritisak deluje na predmet obrade oslonjen na osnovnu baznu povrinu.
Vakuum ureaji se primenjuju za finu obradu delova izraenih od razliitih materijala, koji
mogu biti deformisani klasinim mehanizmima za stezanje. Na slici 26. data je ema
vakuum ureaja. Komora 3. je izolovana od atmosfere. Kroz kanal 5. isisava se vazduh
vakuum pumpom. Pri otvaranju vakuuma atmosferski pritisak ravnomerno pritikuje
predmet obrade na baznu povrinu steznog pribora. Pri otputanju i skidanju predmeta
obrade prostor 3. se spaja sa atmosferom.

Slika 26. ematski prikaz ureaja za vakumsko stezanje

ELEKTROMAGNETNO STEZANJE

Elektromagnetni stezai koriste silu elektromagneta pri korienju elektrine pobude.
Primenjuju se za stezanje delova od feromagnetnih materijala relativno velike povrine
kontakta. Ako se predmet obrade postavi na dva raznoimena pola elektromagneta,
zatvaraju se linije magnetne sile kroz predmet obrade, to prouzrokuje silu stezanja F koja
nastoji da vazduni prostor uini to manjim (slika 27.).


Slika 27. Elektromagnetni steza

Fp
4
2
3
1
5
J dJ S
Fs
Fs
d

29
Povrina stezanja treba da bude fino obraena zbog uticaja zazora na veliinu sile
stezanja.
Elektromagnetni stezai nalaze iroku primenu pri stezanju delova na radnim stolovima
brusilica. Treba naglasiti da su mogua reenja kod obrtnih kretanja primenom obrtnih
magnetnih steznih pribora kao i za stezanje predmeta obrade sa naleuim povrinama koje
odstupaju od ravni.










V



Standardizacija, unifikacija i tipizacija
steznih pribora, grupni i modularni
(fleksibilni) stezni pribori
1

V. GRUPNI I AGREGATIRANI - MODULNI STEZNI PRIBORI


Koncept projektovanja ovih pribora razlikuje se bitno od uobiajenog pristupa u
individualnom reavanju prihvatanja i stezanja predmeta obrade u razliitim
operacijama nekog tehnolokog procesa. Ovaj sistem pomonoh pribora karakterie
znatno uee standardnih delova u odnosu na posebno konstruisane.

Uvaavajui injenicu da se vreme potrebno za projektovanje tehnoloke opreme,
ukljuujui specijalne pomone pribore, pri pojedinanoj proizvodnji penje na 50-
70%, pa i vie od ukupnog vremena potrebnog za pripremu proizvodnje, a da cena te
opreme dostie vrednost do 20%, a u nekim sluajevima i vie, od cene alatne maine,
veoma su znaajne mere koje e omoguoti intervencije u dva smera.
Prvi smer se odnosi na skraenje vremena potrebnog za pripremu opreme, od
postavljenog zadatka do poetka proizvodnje, a drugi smer na smanjenje cene
kotanja opreme.
Na ove zahteve moe se sa strane pomonih pribora uticati na sledea tri naina:

- primenom specijalnih pomonih pribora projektovanih na principu korienja
tipiziranih standardnih elemenata,
- primenom grupnih pomonih pribora, i
- primenom sistema agregatnih pomonih pribora.

Osnovna zajednika karakteristika sva tri puta za intervencije je veoma visok nivo
tipizacije elemenata, podsklopova i sklopova pomonih pribora, sa estim tipskim
reenjima brzodejstvujueg, mahom mehanikog, rukovanja, pre svega stezanja i
otputanja.

GRUPNI POMONI PRIBORI

Formiranjem grupe tehnoloki slinih delova, pojedinana i maloserijska proizvodnja
se prevode u serijsku pa ak i velikoserijsku proizvodnju, ime se opravdava ulaganje
u projektovanje i primenu opreme poviene proizvodnosti.

Moe se istai da se grupni pomoni pribori obino projektuju za jednu operaciju
zajednikog tehnolokog postupka grupe predmeta obrade (delova), pa se kao osnovni
zahtev za grupni pribor postavlja mogunost baziranja, stezanja ili voenja alata za
sve predmete obrade date grupe. Ovaj se zahtev moe ostvariti na jedan od tri naina i
to primenom:

- grupnog pomonog pribora sa izmenljivim elementima,
- grupnog pomonog pribora sa podeavanjem (regulisanjem) nekih elemenata, i
- kombinovanjem grupnog pomonog pribora sa izmenljivim i podeljivim
elementima.

Pre prelaska na obradu narednog predmeta obrade iz grupe u prvom sluaju treba
izmeniti odreeni broj elemenata (za oslanjanje, centriranje, voenje alata i dr.) a u
drugom sluaju treba izvriti odgovarajua regulisanja poloaja pojedinih elemenata.
2
Prema tome, kod grupnog pomonog pribora postoji osnovni grupni pribor i komplet
izmenljivih, odnosno podeljivih elemenata.
Projektovanje grupnih pomonih pribora je iz razloga to se izvodi za grupu
tehnoloki slinih delova a ne za jedan deo znatno sloenije nego kod specijalnih
pomonih pribora. Projektovanje se zasniva na analizi konstrukcijskih i tehnolokih
karakteristika delova koji pripadaju istoj grupi i na prouavanju podataka o
tehnolokom postupku izrade, alatima, mainama i ostalim karakteristikama.
Tok projektovanja grupnih pomonih pribora ima nekoliko faza i to:

- prikupljanje i izuavanje polaznih informacija (crtei delova, grupni tehnoloki
postupak izrade, podaci o alatima i mainama i ostalo),
- izbor povrina za baziranje i stezanje za sve delove iz grupe,
- izrada idejne skice optimalnog osnovnog grupnog pomonog pribora kao i
izmenljivih i podeljivih delova pribora,
- izvodjenje potrebnih prorauna, kljunih za ispravno funkcionisanje konstrukcije
(proraun krutosti, proraun greaka izrade i dr.), i
- detaljna konstrukcijska razrada grupnih pomonih pribora.

Pri koncipiranju reenja potrebno je koristiti postojee iskustvo i izvedene, proverene
konstrukcije, uz tesnu saradnju konstruktora zadatih predmeta obrade, tehnologa i
konstruktora grupnih pomonih pribora.
Specifini zahtevi za grupne pomone pribore u odnosu na one koji vae kao opti
kada su u pitanju pomoni pribori su:

- obezbeenje poveane proizvodnosti rada,
- jednostavnost konstrukcije i lakoa rukovanja,
- lakoa zamene izmenljivih i regulisanje podeljivih elemenata,
- dovoljna krutost i tanost,
- brzo i tano stezanje delova grupe, postavljanje na mainu i skidanje, i
- prisutnost maksimalnog broja standardnih elemenata.

Kvalitativni pokazatelji ekonomskog efekta primene grupnih pomonih pribora mogu
se sagledati kroz:

- viestruko smanjenje vremena pripreme proizvodnje,
- znatno se smanjuju trokovi konstruisanja i izrade pribora svedeni na jedan deo,
poto se isti pribor koristi za grupu delova,
- smanjuje se potronja materijala za izradu pribora,
- potreban je manji magacinski prostor za smetaj i skladitenje pribora,
- opravdana je primena mehanizovanih (pneumatskih, hidraulinih i drugih) ureaja
za brzo stezanje, i
- u dobro uhodanim uslovima grupne tehnologije, naputanje nekih proizvoda i
njihova zamena novim u principu omoguava primenu postojeih grupnih
pomonih pribora sa novim izmenljivim elementima.

Ne ulazei u dublje proraune mogue je na sledei nain ukazati na ekonominost
primene grupnih u odnosu na specijalne stezne pribore.
3
Ako je re o grupi sa ukupno z
1
+z
2
+....z
m
=

m
z
1
delova, onda u cenu grupnog pribora
C
k1
ulazi cena osnovnog grupnog pribora C
g
kao i cena svih izmenljivih delova C
i

koji su potrebni za prilagoavanje pribora svakom lanu grupe, pa je:

+ =
m
i g k
C C C
1
1
,
dok je u sluaju konstruisanja i izrade specijalnih pomonih pribora ukupna cena C
k2
za svih m delova, odnosno:

=
m
s k
C C
1
2
, gde je C
s
-cena individualnog pribora.

Tendencija kretanja cena C
k1
i C
k2
u zavisnosti od broja delova m moe se u
najednostavnijem sluaju iskazati dijagramom na slici.


C
1
m
Ck1
m
Ck2



AGREGATIRANI ILI UNIVERZALNI MONTANI PRIBORI

Termin agregatirani pomoni pribori usvojen je za pomone pribore koji se zasnivaju
na principu sklapanja (komponovanja, agregatiranja) iz standardnih elemenata,
sadranih u odgovarajuem kompletu (garnituri). Garnitura se sastoji od ireg ili
ueg(zavisi od sistema) asortimana delova razliitog oblika i podsklopova,
oblikovanih , dimenzionisanih i izraenih tako da se meusobnim vezivanjem
rastavljivim vezama mogu sklapati u eljenu celinu.

Elementi garniture univerzalnih montanih pribora izraeni su od kvalitetnog
konstrukcijskog i alatnog elika, termiki su obraeni a radne naleue povrine
bruene i glaane, to obezbeuje visoku otpornost na habanje i tanost sklapanja.
Tanost izrade u pogledu vitalnih dimenzija elemenata je vrlo visoka: tanost
duinskih mera je obino mm 01 , 0 , a upravnost i paralelnost 0,01mm na duini od
100mm, to omoguava da se iz elemenata garniture sklapaju pribori visoke tanosti.
4
Sklapanjem iz gotovih elemenata mogu se komponovati pribori za delove razliitog
oblika i veliine, za gotovo sve postupke obrade rezanjem.
Meusobne veze elemenata su razdvojive, to omoguava da se bez oteenja delova
pribor rasklopi i elementi garniture koriste za formiranje novih pribora.
Bogastvo broja, oblika i dimenzija (ukupan broj elemenata u, na primer nekim
garniturama dostie 30000 elemenata) omoguava da se u isto vreme moe
agregatirati vei broj pomonih pribora (150-200).
U pogledu dimenzija i oblika predmeta obrade , re je, prema nekim informacijama,i
do 80% svih delova koji se sreu u mainogradnji, pri emu se dimenzije idealnog
predmeta obrade kreu u dosta irokim granicama: duina 50-500mm, irina 30-
400mm, visina 10-300mm.

Svi sistemi univerzalnih montanih pribora mogu se prema povrinama prema kojima
se odreuje meusobni poloaj elemenata svrstati u tri grupe :

- sistemi sa ljebovima,
- sistemi sa otvorima (sa urezanom zavojnicom), i
- kombinovani sistemi.

U veini sistema komplet standardnih elemenata sadri kao grupe:

- osnovne elemente (osnovne ploe, ugaonici, podmetai),
- elemente za oslanjanje i lokaciju,
- elemente za voenje alata,
- elemente i mehanizme za stezanje, i
- dopunske elemente i razliite podsklopove.

Oblast mogue primene univerzalnih montanih pribora je veoma iroka, ali se mogu
izdvojiti sledei sluajevi u kojima njihova primena dovodi do znatnih tehno
ekonomskih efekata:

- pojedinana i maloserijka proizvodnja. Obim proizvodnje je mali i trokovi
uvoenja specijalnih pomonih pribora su vei od uteda. Korienje univerzalnih
montanih pribora je, meutim, rentabilno,

- razvoj i izrada prototipa maina i ureaja. U ovim sluajevima se ne isplati
uvoenje specijalnih steznih pribora,

- uvoenje novih proizvoda (nulta serija). S obzirom da su u ovoj fazi jo uvek
mogue izmene proizvoda, izrada definitivnih konstrukcija pribora vezana je sa
rizikom. Univerzalni montani pribori ovde nalaze znaajnu primenu, pri emu se
znatno skrauje period pripreme proizvodnje,

- rastereenje uskih grla. U sluaju nedostatka specijalnog steznog pribora, ak i u
velikoserijskoj proizvodnji, primena dopunskog pribora projektovanog na principu
agregatiranja je jedan vid reenja. Ovim se izbegava zastoj u proizvodnji i
produenje rokova isporuke,

5
- provera predloga za poboljanje postojeih metoda i uvienje novih metoda rada.
Pomoni pribori u ovim zahtevima obino predstavljaju glavnu prepreku. Brzo
komponovanje pribora uz male trokove ini ove intervencije izvodljivim,

- serijska proizvodnja. I pored toga to je za velike serije opravdana izrada
specijalnih pribora visokoproduktivnih pribora, ako raspoloivo vreme za
pripremu proizvodnje nije dovoljno, primena univerzalnih montanih pribora
predstavlja povoljno reenje.

Od niza prednosti primene univerzalnih montanih pribora mogu se navesti i sledee:
- otpadaju trokovi konstruisanja pribora ili su ti trokovi veoma niski,

- znatno se smanjuju trokovi izrade pribora, poto je vreme sklapanja pribora
veoma kratko, a mogunost primene elemenata garniture viestruka,

- smanjenje potronje materijala za izradu pribora,

- mogue su proste i brze izmene ako se pokae da komponovani pribor ne
odgovara zahtevima,

- u toku eksploatacije oteeni elementi pribora brzo se i lako zamenjuju,

- brz je povraaj uloenih sredstava (2-3) godine, uz vek trajanja veine elemenata
kompleta 10 pa i vie godina.

Treba, meuti, ukazati i na neke nedostatke univerzalnih montanih pribora, odnosno:

- visoki zahtevi za tanost i kvalitet izrade elemenata kompleta i korienje skupog
elika uslovljavaju relativno visoka poetna ulaganja,

- zbog postojanja veeg broja spojeva izmeu elemenata nuno se smanjuje krutost
kompletnog pribora, i

- manje su mogunosti za primenu agregata za brzo stezanje pri emu je ovaj
nedostatak uslovio jedan od glavnih pravaca razvoja univerzalnih montanih
pribora.

Nain optimalnog korienja univerzalnih montanih pribora je jedno od vanih
praktinih pitanja. Zbog srazmerno visoke cene korienja garniture uvoenje ovih
pribora se isplati samo pod uslovom viestrukog iskorienja, pa je rentabilno da se
organizacija poslovanja sprovede na jedan od sledea dva naina:

- ako se pri velikim preduzeima sa velikim asortimanom proizvoda korienje
univerzalnih montanih pribora pokae kao rentabilna, onda je mogue za potrebe
celog preduzea osnovati poseban pogon za agregatiranje pomonih pribora.
Pogon bi se bavio svim pitanjima vezanim za ovu vrstu pribora,

- za potrebe manjih preduzea u okviru jednog regiona rentabilno je osnivanje
centralnog servisa. Servis bi predstavljao samostalno preduzee koje prema
narubinama korisnika vri agregatiranje pomonih pribora. Posle upotrebe ,
6
pomoni pribori se vraaju servisu, gde se rasklapaju, a elementi se dalje koriste
za komponovanje sledeih pribora.

Na kraju ovog informativnog izlaganja moe se istai da postoje pokuaji da se sistem
univerzalnih montanih pribora koristi i u gradnji grupnih pomonih pribora. pri emu
se prednosti ovog sistema ogledaju, prvenstveno, u univerzalnosti elemenata garniture
za agregatiranje i bogastvo garniture u elementima razliitog oblika i dimenzija.

Delovi univerzalnih montanih pribora dele se, najee, u osam grupa u zavisnosti od
funkcije koju imaju u sklopu pribora. Grupe se dele na tipove a tipovi se dalje dele po
veliinama. Broj tipova i veliina je razliit kod razliitih kompleta.
Obino se jedan komplet sastoji iz sledeih osam grupa, i to:

I. grupa - BAZNI DELOVI

U ovu grupu spadaju razliite ploe pravougaonog, kvadratnog i okruglog oblika. Ovi
delovi imaju iroku primenu jer se oko 90% pribora formira na bazi ovih delova.
Na slici 1. prikazan je primer bazne osnovne ploe.


7

Slika1. Osnovna ploa modulnog steznog pribora.



II. grupa - OSLONI KUINI DELOVI
Ova grupa spada meu vanije grupe kompleta pomenutog sistema i njena primena
mnogo zavisi od konstrukcije pribora. Iz tog razloga ova grupa po broju tipova
zauzima prvo mesto. U okviru ove grupe postoji nekoliko podgrupa, odnosno: razni
umetci, prizme, ugaoni elementi, oslonci za lokaciju, voice za buenje i slini delovi.

III i IV grupa - DELOVI ZA LOKACIJU
U ovu grupu spadaju delovi za odreivanje poloaja predmeta obrade i reznog alata.
Ovi delovi mogu biti jednostrani i dvostrani. Imaju dimenzije identine osloncima za
lokaciju.

V. grupa - APE ZA STEZANJE
Rade se u razliitim oblicima. Obino postoje garniture sa 8 tipova i 32. razliite
veliine.

VI. grupa - DELOVI ZA STEZANJE
U kompletu se najee nalazi oko 21. razliitih tipova sa 260 veliina, zavrtnjeva,
navrtki podmetaa i sl. Najee je u primeni navoj M12X1,5 za montau i navoj M5
za vezu klinova.

VII. grupa - RAZNI DELOVI
Delovi ove grupe stvoreni su u toku eksploatacije sistema univerzalnih montanih
pribora i javljaju se kao dopunska grupa kompleta. Ovde se mogu ubrojati ekscentri,
opruge, ruice i razni slini elementi.


Na slici 2. prikazan je deo kompleta modulnog steznog sistema




8

Slika 2. Deo kompleta modulnog steznog sistema.



Na slici 3.i 4. prikazani su sklopovi steznih pribora formirani od izmenljivih modulnih
elemenata.


Slika3. - Primer sklopa pribora




Slika 4.- Primer sklopa pribora


9
Na slikama 5. i 6. takoe su prikazana reenja razliitih sklopova steznih pribora
formiranih na bazi izmenljivih elemenata.


Slika 5. - Primeri sklopova pribora










Slika 6. - Primeri sklopova pribora

Na slici 7. i u narednim tabelama prikazani su elementi modulnog steznog sistema
koji su najee u primeni pri formiranju konstrukcija.
.
Slika7. - Elementi modulnog steznog sistema

10
Elementi za baziranje

OSNOVNA PLOA








Materijal: ugljenini elik
Termika obrada i povrinska zatita: cementiranje i kaljene
Opis i namena: Bazna ploa moe biti pravougaonog ili krunog oblika. Za osnovnu plou se vezuju svi bazni
elementi pribora. U tu svrhu, na ploi su izraeni otvori za centriranje i privrivanje. Ploa se za radni sto maine
privruje zavrtnjima i centrira ivijama preko otvora. Gornja i donja povrina su bruene i izraene sa tolerancijom
paralelnosti 0.02 mm.

11
TELO PRIBORA



Materijal: ugljenini elik
Termika obrada i povrinska zatita: cementiranje i kaljene
Opis i namena: etvorostrana ugaona ploa se koristi za pozicioniranje delova koji se obrauju na
horizontalnim mainama. Izraena je sa otvorima za centriranje i privrivanje elemenata za lokaciju i
baziranje predmeta obrade. Sve etiri povrine za baziranje su vrlo precizno izraene, sa tolerancijom
normalnosti i paralelnosti 0.02 mm. Telo pribora je izliveno iz jednog dela i zahvaljujui tome
obezbeuje veliku tanost i stabilnost sklopa pribora i priguenje vibracija pri obradi dela. Ima
mogunost montiranja i prema DIN i prema J IS standardu (vidi poglavlje 6.1.). Na svaku od etiri
bazne povrine moe se montirati poseban pribor za razliite predmete obrade. Izrauje se u 5 razliitih
visina: 300, 400, 500, 630 i 800 mm.

12
PLATFORMA


Materijal: ugljenini elik
Termika obrada i povrinska zatita: cementiranje i kaljene
Opis i namena: Moe se koristiti za obradu na horizontalnim i vertikalnim mainama. Izraena je sa otvorima za
centriranje i privrivanje elemenata za lokaciju i baziranje predmeta obrade. Povrina za baziranje je vrlo precizno
izraena, sa tolerancijom paralelnosti 0.02 mm. Izrauje se u 3 razliite visine: 500, 630 i 800 mm.




KONZOLA




Materijal: ugljenini elik
Termika obrada i povrinska zatita: cementiranje i kaljene
Opis i namena: Na konzolu se vezuju razliiti elementi pribora. Dve strane konzole sadre otvore za vezu
elemenata pribora, a druge dve za vezu sa baznom ploom.




13
NOSA BAZNE PLOE



Materijal: ugljenini elik
Termika obrada i povrinska zatita: cementiranje i kaljene
Opis i namena: Dra ploe se primenjuje kod stezanja delova za obradu na horizontalnim mainama (ugaoni
dra) i vertikalnim mainama (horizontalni dra). Na dra ploe se preko zavrtnjeva vezuje bazna ploa sa
otvorima. Kod ugaonog draa, ploe sa otvorima se mogu montirati sa obe strane draa, to omoguava stezanje
dva predmeta obrade. Dra se za radni sto maine vezuje zavrtnjevima i klinovima za T-ljeb. Centriranje draa
na random stolu se izvodi preko ivija. Povrine za koje se vezuju bazne ploe su precizno izraene, sa
tolerancijom normalnosti i paralelnosti 0.02 mm.


14
Elementi za lokaciju

HORIZONTALNA PRIZMA






Materijal: elik za cementaciju
Termika obrada i povrinska zatita: cementiranje i kaljene, bruniranje
Opis i namena: Prizme se koriste za lokaciju cilindrinih predmeta obrade. Ovaj model prizme se
koristi za horizontalno pozicioniranje predmeta obrade. Kontaktna povrina prizme je obruena,
pojaane tvrdoe. Ugao izmeu kontaktnih povrina je 90. Prizma se za bazni element vezuje sa dva
zavrtnja. Otvori na prizmi sa strane mogu se iskoristiti za montiranje graninika. Garnitura pribora
sadri dve prizme ovog tipa, razliitih dimenzija

15
UGAONIK



Materijal: elik za cementaciju
Termika obrada i povrinska zatita: cementiranje i kaljene, bruniranje
Opis: Koristi se za oslanjanjei lokaciju predmeta obrade po pravougaonim ivicama. Za bazni element pribora
se vezuje sa i centrira sa dva zavrtnja. Garnitura sadri 10 ovakvih ugaonika razliitih dimenzija.



DVOSTRANI UGAONIK




Materijal: elik za cementaciju
Termika obrada i povrinska zatita: cementiranje i kaljene, bruniranje
Opis: Koristi se za oslanjanje i lokaciju predmeta obrade po pravougaonim ivicama. Z razliku od predhodnog
elementa, ima dve strane za oslanjanje. Za bazni element pribora se vezuje sa i centrira sa dva zavrtnja. Garnitura
sadri 10 ovakvih ugaonika razliitih dimenzija.




16
PODELJIVI GRANINIK


Materijal: ugljenini elik
Termika obrada i povrinska zatita: cementiranje i kaljenje, telo brunirano
Opis i namena: Graninik se sastoji iz dva dela: tela i zavrtnja. Zavijanjem i odvijanjem zavrtnja,
graninik se prilagoava predmetu obrade.

PODELJIVI GRANINIK



Materijal: ugljenini elik
Termika obrada i povrinska zatita: cementiranje i kaljenje, telo brunirano
Opis i namena: Graninik se sastoji iz tri dela: tela, nosaa zavrtnja i zavrtnja. Graninik se preko tela,
sa dva zavrtnja vezuje za bazni element. Pomou zavrtnja i nosaa, graninik se prilagoava predmetu
obrade.


17
Elementi za stezanje


APA ZA STEZANJE



Materijal: ugljenini elik
Termika obrada i povrinska zatita: kaljenje i bruniranje
Opis i namena: ape za stezanje se montiraju na bazni element pomou nosaa ape. Korienjem
razliitih modela i dimenzija nosaa, moe se podeavati visina sa koje e apa delovati na predmet
obrade. Na apu se montira ep sa podeavajuim sfernim umetkom preko koga se deluje na predmet
obrade.

STEZA


Materijal: ugljenini elik
Termika obrada i povrinska zatita: kaljenje i bruniranje
Opis i namena: Mehanizam se sastoji od: tela, zavrtnja, opruge i ape. Preko tela, mehanizam se
vezuje za bazni element. Dodavanjem podmetaa moe se regulisati visina, zavisno od visine predmeta
obrade. Zavijanjem zavrtnja apa deluje na predmet obrade, a pomou opruge se vraa u prvobitni
poloaj. apa ima dve stane za stezanje. Strana sa cilindrinom zavretkom je pogodna za stezanje po
unutranjoj povrini predmeta obrade.

18
STEZA






Materijal: ugljenini elik
Termika obrada i povrinska zatita: cementiranje i kaljenje, bruniranje
Opis i namena: Koristi se za stezanje predmeta obrade sa strane, kada se obrauje gornja povrina predmeta.
Po povrini za stezanje je izraen V ljeb tako da je steza pogodan za stezanje cilindrinih predmeta i
stezanje prizmatinih delova po ivicama. Koristi se staza sa niskom i visokom povrinom za stezanje zavisno
od toga koliki je hod alata po z-osi.










VI



Uvodna razmatranja o reznim alatima
i materijalima reznih alata

1
VI. ALATI U OBRADI METALA REZANJEM

1.1. MESTO I ULOGA REZNIH ALATA

Obrada metala rezanjem obezbeuje najveu tanost i fleksibilnost, jer je mogu brz prelaz sa
obrade delova jednog oblika i dimenzija na obradu drugog oblika i dimenzija. Rezni alati
omoguavaju uklanjanje odreenog sloja materijala, oblikovanje polufabrikata i formiranje delova
zahtevanog oblika i dimenzija. Pored toga, reznim alatima se zatvara unutranja veza elemenata
tehnolokog sistema (maina-pribor-predmet obrade-alat). Da bi ispunili svoju ulogu, rezni alati
moraju biti izradjeni od takvih materijala i imati odgovarajui oblik i svojstva kako bi obezbedili
oblikovanje predmeta obrade.

U prirodi oveka je svojstvo izrade alata. J edino uz pomo alata ovek je mogao dostii dananji
stepen razvitka. Zato od alata i njegovog stepena savrenosti zavisi i stepen razvoja drutva u celini.
Drutvo koje koje koristi savrenije alate poseduje veu ekonomsku mo i ima bolje uslove za
podizanje ivotnog standarda i bri razvoj.

Zavisno od namene alati su razliitog oblika, svojstava i materijala. Tokom vremena alat se
usavravao od najjednostavnijih i najprostijih oblika (jo iz praistorijskog doba) do najsavremenijih
oblika. Posebno je interesantan razvoj alata zadnjih 100-150 godina, naroito u pogledu
konstrukcije i materijala. Na primer, strugarski noevi su, zahvaljujui primeni novih materijala,
poslednjih 60 godina obezbedili poveanje produktivnosti 60 puta.
Kvalitet, postojanost, rezne sposobnosti i pouzdanost alata obezbeuju proizvodnost i efikasnost
procesa obrade, i mogunost dobijanja proizvoda zahtevanog oblika, kvaliteta i tanosti. Rezni alati
se, inae, koriste za realizaciju razliitih proizvodnih operacija u obradi metala rezanjem (struganje,
buenje, glodanje,....). Neprekidnim-kontinualnim i periodinim prodiranjem reznog klina alata u
materijal predmeta obrade, stvaraju se uslovi za pretvaranje vika materijala u strugotinu i
oblikovanje predmeta obrade, u skladu sa oblikom glavne rezne ivice alata i karakterom relativnog
kretanja alata i predmeta obrade.

Problematika reznih alata je, jednim delom, definisana J US standardima serije J US K.*** i J US M.
A. ***. Standardima su utvreni: osnovni oblici reznih alata, dimenzije, namena i tehniki zahtevi-
tehniki uslovi kojima je odreen kvalitet i rezna sposobnost alata. To su tzv. standardni rezni alati.
U masovnoj i visokoserijskoj proizvodnji, posebno u uslovima visoke automatizacije racionalno je
koristiti tzv. specijalne rezne alate. To su alati specijalno projektovani i izraeni za konkretne
uslove obrade i konkretnu proizvodnu opremu.

1.2. KLASIFIKACIJA REZNIH ALATA

Opta podela reznih alata je na:

rune i
mainske

Podela mainskih alata se izvodi na bazi razliitih kriterijuma i to prema:

vrsti obrade,

2
materijalu predmeta obrade,
vrsti alatnog materijala,
broju reznih ivica,
obliku alata i poloaju povrina obrade,
tipu alata,
nainu postavljanja alata itd.

Prema vrsti obrade razlikuju se rezni alati za: struganje, proirivanje i razvrtanje, glodanje,
rendisanje, bruenje i glaanje, provlaenje, izradu zupanika, izradu navoja i dr. Ako se neki alat
koristi za vie obrada, svrstava se u grupu alata u kojoj je osnovni (npr. burgije). Glodala i noevi se
mogu koristiti i za izradu zupanika i navoja. Zato se razvrstavaju u grupu alata prema nameni (alati
za struganje, alati za glodanje, alati za izradu zupanika, alati za izradu navoja).

- Alati za struganje su standardni alati izraeni od brzoreznog elika, sa zalemljenim ploicama
od tvrdog metala ili sa mehaniki izmenljivim ploicama od tvrdog metala, keramike i super
tvrdih materijala

- Alati za buenje su zavojne burgije, ravne burgije, burgije za duboko buenje, burgije za
zabuivanje, proirivai, uputai i razvrtai razliitih tipova i noevi za buenje.

- Alati za glodanje su glodala sa glodanim zubima (ploasta i vretenasta), glave za glodanje,
krune testere i sl.

- Alati za rendisanje su noevi za horizontalno i vertikalno rendisanje.

- Alati za izradu navoja su noevi za izradu navoja na strugovima, ureznici za runu izradu navoja
ili izradu navoja na builicama, nareznice, glave za navoj, glodala za navoj, tocila za bruenje
navoja i sl.

- Alati za izradu zupanika su modulna glodala, odvalna glodala za cilindrine ili konine
zupanike, noevi za rendisanje zuba, alati za brijanje (ljutenje), glaanje i bruenje zupanika,
alati za provlaenje zupanika i sl.

- Alati za bruenje su brusne ploe (tocila), brusne glave sa segmentima, brusno kamenje za
glaanje i superfini, brusne trake, brusni praak, dijamant za otrenje, ploe i aure za
spoljanje glaanje, alati za glaanje otvora (honovanje).

Prema vrsti materijala predmeta obrade razlikuju se rezni alati za obradu metala, alati za obradu
drveta, plastinih masa i nemetala (kamen, staklo, hartija, grafit i sl.).

Prema vrsti alatnog materijala alati se dele na alate od alatnog elika, brzoreznog elika, tvrdih
metala, keramikih materijala, dijamantske alate, alate od super tvrdih materijala i sl.

Prema broju reznih ivica razlikuju se jednoseni alati (noevi za rendisanje, struganje, buenje,
rezanje navoja i sl.), dvoseni alati (spiralne i ravne burgije i sl.), vieseni alati (proirivai,
razvrtai, uputai, glodala, ureznici,..) i mnogoseni alati (alati za bruenje-tocila).

3

Prema obliku alata odnosno poloaju povrina koje se obrauju podela je na alate za obradu
spoljanjih povrina, izradu navoja, izradu otvora, izradu zupanika i sl.

Prema tipu alata alati se razvrstavaju na alate izraene iscela-izjedna od alatnog materijala, alate
sa lemljenim zubima i alate sa mehaniki privrenim ploicama.

Prema nainu postavljanja na mainu razlikuju se alati sa drkom i nasadni alati ili alati sa
otvorom.

Posebno znaajna podela alata je prema stepenu univerzalnosti na standardne i specijalne alate.

Standardni alati su rezni alati opte namene. Definisani su nacionalnim standardima i izrauju se u
serijama od strane specijalizovanih firmi (strugarski noevi, zavojne burgije, razvrtai, ureznici,
glodala).

Specijalni alati se koriste samo za odreene operacije na konkretnim predmetima obrade i
mainama. Izrauju se pojedinano ili u malim serijama. Veoma su skupi, pa se koriste uglavnom u
serijskoj i masovnoj proizvodnji. To su na primer, alati za provlaenje, profilni strugarski noevi,
profilna glodala i slini alati.

1.3. OSNOVE PROJEKTOVANJA REZNIH ALATA

Rezni alati treba da su tako projektovani i konstruisani da obezbede formiranje predmeta obrade
zadatog oblika, dimenzija, kvaliteta i tanosti i da poseduju visoku reznu sposobnost, postojanost i
pouzdanost rada.
Polazni podaci za projektovanje reznih alata su podaci o:

predmetu obrade (oblik i dimenzije obraenih povrina, potrebna tanost i kvalitet obrade,
materijal i njegova tehnoloka svojstva) i
tehniki podaci o opremi na kojoj se izvodi obrada.

Prema tim podacima utvruje se:

tip alata,
konstrukcija alata,
materijal reznog dela i
ostali relevantni parametri.

A zatim:

izvode potrebni prorauni konstruktivnih i geometrijskih parametara,
odreuju dimenzije radnog dela,
utvruje potrebna tanost i odreuju dozvoljena odstupanja i
razrauje radionika dokumentacija.


4
Osnovni zahtevi koje alat treba da ispuni su odreeni njegovom namenom. To su: obezbeenje
procesa rezanja, obezbeenje potrebnog oblika, dimenzija, tanosti i kvaliteta povrina, kao i
dopunski zahtevi: tehnologinost izrade, regeneracija povrine i sl.

Mogunost obrade se, najveim delom, obezbeuje izborom materijala reznog dela i njegovim
osobinama (vrsta, fiziko-mehanike karakteristike,..), kao i geometrijskim parametrima reznog
dela alata.

Tanost i kvalitet obrade su, najveim delom, uslovljeni konstrukcijom alata, kvalitetom reznih
povrina alata, reimima obrade i vrstom primenjenog sretstva za hlaenje i podmazivanje.

Ekonomska efikasnost alata podrazumeva maksimalnu proizvodnost i minimalnu cenu obrade.
Maksimalna proizvodnost zavisi od materijala alata, konstrukcije alata, postojanosti i reznih
sposobnosti alata, broja reznih ivica i reima obrade.

Pri projektovanju reznih alata, posebno alata za obradu sloenih profila povrina, izvode se sloeni
prorauni geometrijskog oblika reznih elemenata alata, potrebnog oblika i tanosti obraenih
povrina, vrstoe i krutosti alata, otpora rezanja i sl. Ovi prorauni obuhvataju, pored prorauna
profila alata i proraun krutosti konstrukcije.

1.4. OSNOVNI KONSTRUKTIVNI ELEMENTI REZNIH ALATA

Svaki rezni alat se sastoji od najmanje dva osnovna dela:

tela alata na kome se nalaze rezni elementi alata (rezne ivice-seiva) i
drke ili otvora u telu alata, preko kojih se izvodi postavljanje i privrivanje alata na nosa
alata u mainu (slika 1.)
TELO ALATA
DRKA
OSNOVA
TELO ALATA
TELO ALATA
DRKA
OTVOR ZA
POSTAVLJ ANJ E
NA MAI NU

Slika 1.

5





Primeri reznih alata




Rezni deo alata ispunjava osnovnu ulogu reznih alata, obezbeujui rezanje, odnosno uklanjanje
vika materijala. Sastoji se od jedne ili vie reznih ivica (glavnih i pomonih) utvrene geometrije,
grudne i lene povrine. Grudna i lena povrina moe biti ravna ili zakrivljena (slika 2.)

6

slika 2. Mogui oblici lene povrine zuba alata

Kada se grudna i lena povrina reznog klina sastoje iz vie povrina, pojedine povrine se nazivaju
rubovima, koji se dele na rubove na grudnoj i rubove na lenoj povrini (slika3.).




Slika 3. Rubovi na grudnoj i lenoj povrini reznog klina

Glavno seivo ili glavna rezna ivica je presek grudne i lene povrine, a pomono seivo ili
pomona rezna ivica je presek grudne i pomone lene povrine.
Rezni klin je ogranien grudnom i lenom povrinom. Vrh alata je presek glavnog i pomonog
seiva i moe biti (slika 4.) iljat, zaobljen i zarubljen.



Slika 4. Oblici vrha reznog alata

Telo alata sa reznim delom ini jedinstvenu konstruktivnu i funkcionalnu celinu formiranu na
razliite naine i to kao alat: iz jednog komada, sa lemljenim ili mehaniki privrenom ploicom.
Konstrukcija tela reznog alata se izvodi tako da ima odgovarajue dimenzije koje obezbeuju
potrebnu vrstou i krutost reznog alata. Pri mehanikom vezivanju reznog dela potrebno je
obezbediti jedinstvenu, dovoljno krutu i stabilnu vezu.


7
Drka alata odnosno prihvatni i stezni deo treba svojom konstrukcijom da obezbedi pravilno
postavljanje-baziranje, prihvatanje i pouzdano stezanje alata u odgovarajui pribor maine,
uzimajui u obzir sile rezanja, sile stezanja i sl. U nizu sluajeva ovaj deo alata se koristi i za
centriranje alata.
Kod alata sa drkom, oblik drke zavisi od tipa alata. Kod strugarskih noeva drka je krunog,
pravougaonog i kvadratnog poprenog preseka (slika 5.).

a
b
a
a
d

Slika 5. Oblici poprenog preseka strugarskih noeva

Kod cilindrinih alata (burgije, razvrtai, vretenasta glodala i sl.), oblici drke (slika 6.) se
razvrstavaju na:
cilindrine drke i
drke sa Morze konusom i to
- sa uicama i
- bez uica.

l
r
h
l


8

Slika6. Oblici drke cilindrinih alata














Oblici drke reznog alata



d
1
2
0

6
0






9

Slika7. Oblici sredinjih gnezda

b

Slika 8. Oblici otvora u telu nasadnih alata

1.5. MATERIJALI REZNIH ALATA

Pri izvoenju procesa rezanja alati su izloeni promenljivim mehanikim i termikim naprezanjima.
Ova injenica uslovila je primenu razliitih vrsta alatnih materijala. Alatni materijali treba da
poseduju :

visoku ilavost-otpornost na udare i vibracije (dinamika optereenja) i
visoku tvrdou (otpornost na habanje).

Reavanje ova dva suprotna zahteva dovelo je do irokog asortimana alatnih materijala , znaajnog
poveanja brzine rezanja i skraenja vremena izrade. Tako je, na primer, za obradu jedne osovine
1903. godine, alatom od alatnog elika bilo potrebno 100 minuta, a 1974. godine za obradu iste
osovine alatom od tvrdog metala sa prevlakom Al
2
O
3
, samo 1 minut (slika 9).


10
1905 1974
tg
V
100
1000

Slika9. Uticaj vrste alatnog materijala na brzinu i vreme obrade

Zavisno od vrste alatnog materijala menja se i ponaanje alata na visokim temperaturama (slika 10),
a time i njegova postojanost (slika 11). Sa porastom temperature u procesu rezanja dolazi do pada
mehanikih karakteristika alatnog materijala, smanjenja njegove rezne sposobnosti, a time i
postojanosti alata.

HV
T, K
BC
TM
5% TiC
15% TiC
600 1000
HRC
T, K
AC
BC
TM
KERAMIKA

Slika10. Uticaj temperature na mehanike karakteristike alatnih materijala



T
HRC
64


11



Slika11. Uticaj promene tvrdoe alatnog materijala na postojanost glodala

Osnovne osobine alatnog materijala, kao to su:

visoka tvrdoa i otpornost na visokim temperaturama,
visoka otpornost na habanje, naroito na visokim temperaturama,
dovoljna vrstoa i ilavost (otpornost na udarna dinamika optereenja) i
dobre tehnoloke karakteristike (obradivost, posebno u uslovima zavrne obrade alata-bruenje
alata pri otrenju), ne mogu se istovremeno ostvariti, posebno ne visoka tvrdoa i ilavost.

Reenje ovih zahteva dovelo je do razvoja alatnih materijala razliitog tipa i kvaliteta kao to su:

ugljenini alatni elici,
legirani alatni elici,
brzorezni elici,
tvrdi metali sa i bez prevlaka,
alatna keramika,
super tvrdi materijali (sintetiki dijamant i dr.).

Pored ovih alatnih materijala za izradu alata koriste se i materijali nedefinisane geometrije,
namenjeni izradi alata za bruenje, poliranje, honovanje i sl. To su razliiti brusni materijali tipa
korunda, silicijum karbida i sl.
Pored osnovnih alatnih materijala za izradu reznih alata koriste se i razliiti pomoni materijali. To
su materijali namenjeni izradi drke, tela, nosaa, raznih produetaka, nastavaka i sl.

Kao pomoni materijali koriste se:

konstruktivni elici,
sivi liv,
elini i aluminijumski liv i drugi materijali.

Priblina ocena rezne sposobnosti alatnih materijala ostvaruje se preko tvrdoe i ilavosti i njihove
zavisnosti od temperature.

Najveu primenu za izradu reznih alata imaju dva tipa alatnih materijala:

brzorezni elici i
tvrdi metali.

Brzorezni elik se preteno koristi za izradu alata za prekidno rezanje (buenje, glodanje,
rendisanje, provlaenje, ...)
Tvrdi metal se preteno koristi za izradu alata koji rade u uslovima neprekidnog rezanja (strugarski
noevi, eona glodala,.. ).

12


1.5.1. UGLJ ENINI ALATNI ELICI

Sa aspekta izrade reznih alata, ugljenini alatni elici pripadaju grrupi alatnih elika istorijskog
znaaja. Koriste se za izradu alata namenjenih obradi metala malim brzinama rezanja (runi
ureznici, runi razvrtai i sl.) i obradi drveta. Razlozi lee u injenici da se ovi elici odlikuju
niskom tvrdoom i niskom postojanou na poveanim temperaturama. Ve na oko 250
0
C dolazi
do promene tvrdoe ovih elika.

Ugljenini alatni elici su nelegirani elici sa 0,5-1,35% ugljenika i niskim sadrajem silicijuma i
mangana. Pripadaju grupi elika za hladan rad. To su elici tipa:
1530, 1730, 1741, 1840, 1940, 1941, 1944, 1946, 1948.

1.5.2. LEGIRANI ALATNI ELICI

Legirani alatni elici su elici poboljanih karakteristika, posebno u pogledu otpornosti na visokim
temperaturama i otpornosti na habanje. Meutim, ni ta poboljanja nisu dovoljna pa se ovi elici
koriste za izradu alata koji rade sa malim optereenjima i malim brzinama rezanja, a to znai da se u
savremenim proizvodnim uslovima ovi elici praktino i ne koriste za izradu reznih alata.
Dele se prema osnovnim legirajuim elementima na: hrom, volfram, hrom-volframove, hrom-
silicijumove i hrom vanadijumove legirane alatne elike. To su na primer elici tipa: 4140, 4141,
4143, ...,4149, prokron elici (4170,....,4176), merilo elici (3840, 4840, 6440,...),
OCR elici (4150, 4650, 4750,...).
Legirani alatni elici se znatno ee koriste za izradu alata za isecanje i oblikovanje, kao i za izradu
mernih alata i priora.

1.5.3. BRZOREZNI ELICI

Brzorezni elici pretstavljaju najvanije i najee primenjivane visokolegirane alatne elike sa
veim sadrajem legirajuih elemenata, pre svih: hroma, volframa, molibdena, vanadijuma i
kobalta. Variranjem sadraja legirajuih elemenata menjaju se tvrdoa i otpornost na habanje,
ilavost i otpornost na udarna-dinamika optereenja, otpornost na povienim temperaturama i sl.
Brzorezni elici sa poveanim sadrajem volframa su klasini brzorezni elici sa 18% W, 4%Cr i
1%V. Njihova primena je bila dominantna do II-og svetskog rata, a odlikuje ih normalna otpornost
na povienim temperaturama (to su: 6880, 6980 i 9782).

U savremenim proizvodnim uslovima sve vie se koriste molibdenski brzorezni elici sa smanjenim
sadrajem volframa (5%Mo, 6%W ), kao to su: 7680, 9780 i 9783. Odlikuju se normalnom
otpornou na povienim temperaturama ali i veom ilavou od volframovih brzoreznih elika.

Brzorezni elici poveane postojanosti na visokim temperaturama sadre vei procenat vanadijuma
(do 4%), a brzorezni elici visoke otpornosti na povienim temperaturama sadre vei procenat
molibdena, vanadijuma i kobalta. To su takozvani super brzorezni elici- 9781.

Poveanjem sadraja volframa poveava se i osetljivost brzoreznog elika na pojavu defekata pri
bruenju-otrenju.

13
Poveanjem sadraja kobalta smanjuje se ilavost brzoreznog elika.

Prema osnovnim legirajuim elementima brzorezni elici se razvrstavaju na:

volframove brzorezne elike: 6880, 6881, 6883,... namenjene izradi normalno optereenih
reznih alata,
volfram molibdenske brzorezne elike: 7680,..., namenjene izradi alata poveanog
optereenja,
molibdenske brzorezne elike: 7880,... namenjene izradi alata za prekidno rezanje, jer ih
odlikuje poveana ilavost,
vanadijumske brzorezne elike: 8780, 9681, 9683, 6981, 9880,.. koje odlikuje poveana
otpornost na habanje i visoke temperature, a namenjeni su izradi alata za zavrnu obradu i
kobaltske brzorezne elike: 6980, 6982, 9780,.. koje karakterie otpornost na visokim
temperaturama i namenjeni su izradi jae optereenih alata.

Stalni pratilac brzoreznih elika je hrom, iji je sadraj oko 4%. Hrom obezbeuje poboljanje
prokaljivosti odnosno tvrdoe. Ostali legirajui elementi imaju sledeu ulogu:

volfram-obezbeuje visoku postojanost tvrdoe reznih povrina,
vanadijum-poboljava otpornost na habanje, ali i smanjuje obradivost pri bruenju i otrenju,
kobalt- poveava otpornost na visokim temperaturama, ali smanjuje ilavost
molibden-poveava ilavost.

Brzorezni elici se praktino koriste za izradu svih alata za obradu otvora (burgije, proirivai,
razvrtai,...), izradu navoja, glodala (malih dimenzija iz jednog komada), noeva za rendisanje,
provlakaa, alata za izradu zupanika i sl. Kvalitet reznih alata od brzoreznog elika znatno zavisi
od pravilnosti i kvaliteta izvoenja termike obrade.

U savremenim proizvodnim uslovima koriste se i dve nove tehnologije poboljanja kvaliteta alata
od brzoreznog elika i to tehnologije:

metalurgije praha i
nanoenja prevlaka.

1.5.4. METALURGIJ A PRAHA

Metalurgija praha je tehnologija kod koje se rastopljeni metal pretvara u prah. Prah se podvrgava
presovanju na visokim pritiscima (oko 1000 bara) i visokim temperaturama (oko 1150
0
C). Nakon
presovanja izvodi se obrada deformisanjem (valjanje, kovanje) u cilju dobijanja polufabrikata
eljenog oblika i dimenzija i poboljanja osobina materijala.
Osnovne odlike ovih brzoreznih elika u odnosu na klasine su ravnomerniji raspored sitnih
kristala-poveanje ilavosti, poboljanje obradivosti pri bruenju i smanjenje greaka nakon
termike obrade (naprsline, deformacije i sl.).

Savremeni brzorezni elici sa prevlakama, najee titan-nitrida (TiN) poskupljuju alat za 20-30%,
ali obezbeuju poveanje postojanosti alata 2-3 pa i vie puta (slika12).

14

h
t
BC
BC+TiN
hR
T1 T2

Slika 12.


1.5.5. TVRDI METALI

Tvrdi metali su fiziko-metalurka sprega tvrdih karbida osnovnog materijala WC, TiC, TaC,
NbC,... i ilavih komponenti vezivnog materijala (Co, Ni,...). Promenom sadraja osnovnog
materijala i variranjem sadraja vezivnog materijala prilagodjavaju se tvrdoa i ilavost tvrdih
metala irokom podruju primene.
Tvrdi metali se odlikuju visokom postojanou i tvrdoom na visokim temperaturama (i do
1250C), to obezbedjuje poveanje brzine rezanja i proizvodnosti, kao i smanjenom ilavou
odnosno otpornou na udarna dinamika optereenja.

Prema sadraju volfram karbida (WC) razlikuju se:

tvdi metali sa visokim sadrajem WC i neznatnim dodatkom ostalih karbida (TiC, TaC)
namenjeni za obradu tvrdih i krtih materijala kada se formira kidana strugotina, i
tvrdi metali sa poveanim sadrajem TiC i TaC namenjeni za obradu ilavih materijala kada se
formira neprekidna strugotina.

Prema ISO i J US standardima oznaka tvrdog metala sadri:

slovni i
brojni deo.

Slovni deo oznake (slika 13) ukazuje na osnovnu grupu tvrdih metala.
Prema slovnoj oznaci tvrdi metali se razvrstavaju u tri grupe:

grupa P (plava)-namenjena obradi elika, elinog liva i temper liva,
grupa M (uta)-namenjena obradi elika, elinog, temper i sivog liva i
grupa K (crvena)-namenjena obradi krtih materijala.


15
P50
P40
P30
P25
P20
P10
P08
P08
P01
K50
K40
K30
K20
K10
K05
K01
M40
M30
M20
M10
ISO P I SO M I SO K

I
L
A
V
O
S
T
T
V
R
D
O
C
A
T
V
R
D
O
C
A

I
L
A
V
O
S
T


Slika13. Klasifikacija tvrdih metala-oznaavanje TM

Brojni deo oznake odredjuje kvalitet tvrdog metala i suava oblast njegove primene. Tako, na
primer, otpornost na habanje tvrdog metala raste sa porastom sadraja TiC i TaC (nia brojna
oznaka). U tim sluajevima opada ilavost, raste osetljivost ne samo na mehanika, ve i na
termika napezanja. Otuda se, na primer, kvalitet P tvrdog metala sa veim sadrajem TiC i TaC
(P0-P10) koristi za izradu alata namenjenih zavrnoj obradi sa velikim brzinama rezanja i malim
presecima strugotine. Kvalitet P tvrdog metala sa veim sadrajem WC (P0-P50) se koristi ya
izradu alata namenjenih gruboj obradi sa malim brzinama rezanja i veim presecima strugotine, jer
se odlikuje poveanom ilavou I otpornou na dinamika optereenja. Osnovna tenja u razvoju
tvrdih metala je poveanje otpornosti na habanje, posebno pri povienim temperaturama (pri
velikim brzinama rezanja). Ta tenja se obezbedjuje:

poveanjem sadraja TiC i TaC,
smanjenjem veliina zrna, formiranjem sitnozrne strukture primenom metalurgije praha i
primenom tehnologije nanoenja prevlaka.

Zadnjih godina se razvijaju tvrdi metali bez volframa. To su tvrdi metali na bazi TiC i NiMo kao
vezivnog materijala. Podesni su za obradu konstruktivnih, ugljeninih i legiranih elika, ali ne I
visoko legiranih.
U odnosu na brzorezne elike tvrdi metali obezbedjuju i smanjenje koeficijenta trenja na
kontaktnim povrinama reznih elemenata (slika 14).

u
v
BC-CELIK
TM-CELIK


16
Slika14. Koeficijent trenja pri obradi TM i B

Tehnologijom nanoenja prevlaka (slika 15) se obezbedjuje nanoenjem:

jednoslojnih i
vieslojnih prevlaka od TiC, TiN, Al2O3.
T
v
TM+TiC
TM
v1 v2

Slika15. Uticaj prevlake napostojanost alata

Nanoenjem prevlaka obezbedjuje se poveanje tvrdoe povrinskih slojeva (otpornosti na habanje)
pri nepromenjenoj ilavosti, koja zavisi od kvaliteta osnovnog materijala-tvrdog metala. Time se
obezbedjuje znaajno poveanje brzine rezanja ili postojanosti alata. Nedostaci prevlaka se ogledaju
u nemogunosti preotravanja alata.


1.5.6. REZNA ILI ALATNA KERAMIKA

Predstavlja presovani ili sinterovani aluminijum-trioksid Al2O3 istoe 99.98% i vezivnog
materijala-oksida ili karbida (SiO2, B2O2, B4C, TiC...) u razliitim koliinama, zavisno od kvaliteta
rezne keramike.
Presovanjem ili sinterovanjem na temperaturi od 1600-1800C izradjuju se ploice razliitog
oblika, koje se iskljuivo mehaniki vezuju za nosa alata.

Rezna keramika se najee javlja u dve varijante, kao:

mineralna (ista ili oksidna) i
meana (oksidno-karbidna)

Mineralna keramika je ist Al2O3 sa neznatnim dodatkom MgO ili CrO, koji spreava porast zrna u
toku sinterovanja. Ima obino belu boju, pa se esto naziva i bela keramika.

Meana keramika se sastoji od 60% Al2O3 i 40% WC, Mo2C ili TiC.

Prednosti rezne keramike u odnosu na tvrde metale su vea tvrdoa, vea otpornost na habanje i
vea otpornost na povienim temperaturama. Nedostaci su niska ilavost i visoka osetljivost na
dinamika-udarna optereenja i promenu termikih naprezanja.


17
Rezna keramika se koristi za izradu alata namenjenih neprekidnom rezanju na mainama poveane
krutosti i stabilnosti i to za obradu konstruktivnih elika (ugljeninih i legiranih), visokokvalitetnih
elika, sivog i temper liva, legura obojenih metala i obradu nemetala. Nije pogodna za obradu lakih
metala i njihovih legura zbog difuzionog habanja, odnosno porasta intenziteta difuzionog habanja.

Rezna keramika obezbedjuje brzine rezanja 100-700 m/min, to zahteva alatne maine
odgovarajue pogonske snage, krutosti i stabilnosti.


1.5.7. SUPERTVRDI MATERIJ ALI

Supertvrdi materijali su:

prirodni dijamant,
sintetiki dijamant i
kubni nitrid bora (borozan ili elbor)

Odlikuju se visokom tvrdoom i otpornou na habanje, kao i niskom ilavou i otpornou na
dinamika-udarna optereenja.


1.5.7.1. PRIRODNI DIJ AMANT

Prirodni dijamant se koristi u obliku monokristala koji se mehaniki vezuje za nosa alata.
Uglavnom se primenjuje za izradu alata namenjenih zavrnoj i finoj obradi na strugu, obradi
obojenih i lakih metala i njihovih legura, tvrde gume i plastinih materijala i obradi nemetalnih
materijala (kamen, granit i sl.). Ne preporuije se za obradu legura na bazi Ni i Ti jer se pri obradi
ovih materijala intenziviraju procesi dufuzionog habanja alata. Monokristal dijamanta je osetljiv na
udarna optereenja pa se prirodni dijamant ne koristi za izradu alata namenjenih prekidnom rezanju.

1.5.7.2. SINTETIKI DIJ AMANT I KUBNI NITRID BORA

Dobijaju se procesima sinterovanja grafita, odnosno nitrida bora na vrlo visokim temperaturama i
pritiscima. Sintetiki dijamant je sinterovani grafit. Koristi se za izradu brusnih ploa kao brusni
materijal, ali i za izradu reznih elemenata sa mehanikim vezivanjem, i to uglavnom kod alata
namenjenih zavrnoj obradi pri neprekidnom rezanju.

I sintetiki dijamant i kubni nitrid bora se danas iroko primenjuju kao materijali za prevlake na
tvrdim metalima. Time se postie i visoka ilavost i visoka tvrdoa povrinskih slojeva, kao i
mogunost obrade sa veim presecima strugotine i kod prekidnog rezanja.

Kubni nitrid bora-kubni bornitrid u odnosu na dijamant ima neto manju tvrdou a veu toplotnu
izdrljivost. iroko se koristi za izradu brusnih ploa i alata za obradu kaljenih elika struganjem i
glodanjem umesto bruenja.

Osnovne kompozicije kubnog nitrida bora su:

18

elbor i
borozan.

Elbor se dobija sinterovanjem nitrida bora u specijalnim uslovima. Borozan je supertvrdi materijal
na bazi jedinjenja bora (40% B) i azota (50% N) uz dodatak odgovarajuih legirajuih elemenata.


1.5.8. TENDENCIJ E RAZVOJ A ALATNIH MATERIJ ALA

U oblasti razvoja i usavravanja reznih alata dve osnovne tendencije su usmerene na:

usavravanje postojeih i razvoj novih konstrukcija alata i
usavravanje postojeih i razvoj novih alatnih materijala.

Sa aspekta usavravanja postojeih i razvoja novih alatnih materijala osnovne tendencije su:

razarada optimalne kompozicije alatnih materijala za konkretne materijale predmeta obrade,
formiranje vienamenskih, univerzalnih tipova alatnih materijala i
primena novih tehnologija u izradi alatnih materijala i oplemenjivanja reznih elemenata alata, sa
ciljem poveanja brzine rezanja i otpornosti alata na habanje.

Usavravanje brzoreznih elika se usmerava na smanjenje nejednorodnosti rasporeda karbida,
poboljanje termike obrade, modifikacija hemijskog sastava i tehnologiju nanoenja prevlaka.
Posebno je interesantno usavravanje molibdenskih i molibdensko-kobaltnih brzoreznih elika kroz
primenu metalurgije praha i njihovoj proizvodnji. Poveanje otpornosti na habanje se obezbedjuje
nanoenjem prevlaka TiC, TiN, Al2O3, a najverovatnije i TaN, kubnog nitrida bora i dijamanta.

Osnovni pravci usavravanja tvrdih metala su:

izmena hemijskog sastava, uvodjenjen rutenijuma (poveanje otpornosti na habanje i
poboljanje mehanikih karakteristika) i stvaranjem novih kompozicija tvrdih metala tipa TiC-
N-Mo i dr. sa ciljem poboljanja otpornosti na habanje,
primena metalurgije praha i usavravanja tehnologije sinterovanja,
razvoj razliitih tipova prevlaka i tehnologija njihovog nanoenja, posebno prevlaka na bazi
borida, kubnog nitrida bora i dijamanta, ime se stvaraju univerzalni tvrdi metali i
razvoj postupaka prerade i ponovnog oblikovanja-reciklae tvrdih metala.

Na osnovu izloenog, oigledno je da su osnovne tendencije usavravanja alatnih materijala
usmerena na usavravanje sastava materijala i usavravanje tehnologije proizvodnje.




VII



Geometrija reznih alata
1
VII. OSNOVA GEOMETRIJE REZNIH ALATA

Pravilan izbor geometrije seiva alata za obradu rezanjem ima dominirajui uticaj na
eksploatacijske karakteristike svakog alata. Geometrija alata bitno utie na proizvodnost i
ekonominost obrade metala, kvalitet obrade i postojanost alata kao i na pojavu vibracija u
procesu rezanja. Masovna proizvodnja alata i njihovo otrenje pri izradi i eksploataciji
zahteva da se geometrija seiva potpuno i jasno definie.

Prema starim standardima (J US.K:A2.010) definisanje geometrije alata se izvodi pomou
dva koordinatna sistema:

tehnolokog koordinatnog sistema definisanje geometrije reznog alata kao
geometrijskog tela pri njegovoj izradi, otrenju i kontroli ( osnovna geometrija alata) i
kinematskog koordinatnog sistema definisanje geometrije alata u procesu rezanja (
kinematska geometrija alata).

Tehnoloki koordinatni sistem, prema standardima ( slika 1. ) ine:

- osnovna ravan Pr,
- uslovna ravan kretanja Pf i
- ravan Pp,
odnosno:
- osnovna ravan Pr,
- ravan rezanja Ps
- normalna ravan Po i
- normalna ravan na glavno seivo Pn.

Osnovna ravan Pr je ravan koja prolazi kroz posmatranu taku na seivu alata, a paralelna
je ili upravna na neku ravan ili osu alata koja je od znaaja za izradu i otrenje alata ili
kontrolu geometrije alata. Ima definisan poloaj: kod strugarskih noeva i noeva za
rendisanje paralelna je sa osnovom noa, a kod valjkastih glodala, burgija, ureznika i sl.
alata prolazi kroz osu alata.

Uslovna ravan kretanja Pf je ravan koja prolazi kroz posmatranu taku, upravna je na
osnovnu ravan i paralelna ili upravna na neku ravan ili osu alata koja je od znaaja pri
izradi, otrenju i kontroli geometrije alata. Kod strugarskih noeva uslovna ravan je
upravna na drku osnovu alata, kod burgija je paralelna osi alata, a kod glodala je
upravna na osu alata.

Ravan Pp je upravna na osnovnu ravan i uslovnu ravan kretanja

Ravan rezanja Ps je ravan tangencijalna na glavnu reznu ivicu ( sadri glavnu reznu ivicu )
i normalna je na osnovnu ravan.

Normalna ravan Po je ravan upravna na osnovnu ravan i ravan rezanja.

Normalna ravan na seivo Pn je ravan upravna na tangentu glavne rezne ivice u
posmatranoj taki.

Kinematski koordinatni sistem, prema standardima ( slika 2. ) ine:
2




Slika 1. Tehnoloki koordinatni sistem
3





Slika 2.- Kinematski koordinatni sistem
4
kinematska osnovna ravan Pre,
kinematska uslovna ravan kretanja Pfe i
kinematska ravan Ppe,
odnosno:
- kinematska osnovna ravan Pre,
- kinematska ravan rezanja Pse,
- kinematska normalna ravan Poe i
- kinematska normalna ravan na glavno seivo Pne,
to znai da je re o ravnima koje su sline ravnima kod tehnolokog koordinatnog sistema
i ravnima koje se razliito oznaavaju ( dodato je slovo e u indeksu ).

Kinematska osnovna ravan Pre je ravan upravna na pravac rezultujueg kretanja u nekoj
taki rezne ivice. Kinematska osnovna ravan Pre je zakrenuta u odnosu na osnovnu ravan
Pr.

Kinematska uslovna ravan kretanja Pfe sadri pravac glavnog i pomonog kretanja pri
rezanju i upravna je na kinematsku osnovnu ravan.

Kinematska ravan Ppe je ravan upravna na kinematsku osnovnu ravan i kinematsku
uslovnu ravan kretanja.

Kinematska ravan rezanja Pse je tangencionalna na glavno seivo u posmatranoj taki,
upravna na kinematsku osnovnu ravan i sadri pravac rezultujueg kretanja.

Kinematska normalna ravan Poe je ravan upravna na kinematsku osnovnu ravan i
kinematsku ravan rezanja.

Kinematska ravan normalna na glavno seivo Pne je ravan normalna na glavno seivo u
posmatranoj taki i poklapa se sa ravni normalnom na glavno seivo Pn.

Korienjem pomenutih koordinatnih sistema mogue je definisati:
tehnoloke i
kinematske uglove reznog alata.

TEHNOLOKI UGLOVI REZNOG ALATA

Tehnoloki koordinatni sistem omoguava definisanje poloaja seiva, grudne i lene
povrine reznog klina alata ( slika 3. ).
Poloaj seiva, na primer, strugarskog noa, je odreen:
napadnim uglom
r
,
pomonim napadnim uglom
'
r
i
uglom vrha , tako da je:

. 180
0 '
= + +
r r


Poloaj grudne povrine reznog klina je odreen:
radijalnim grudnim uglom -
f
( grudni ugao u ravni Pf ),
aksijalnim grudnim uglom -
p
( grudni ugao u ravni Pp),
5
osnovnim grudnim uglom -
o
( grudni ugao u ravni Po) i
normalnim grudnim uglom -
n
( grudni ugao u ravni Pn).

Pri tome je:
s o n
tg tg cos = , gde je:

s
- ugao nagiba glavne rezne ivice.

Poloaj lene povrine reznog klina je odreen:
radijalnim lenim uglom -
f
( leni ugao u ravni Pf ),
aksijalnim lenim uglom -
p
( leni ugao u ravni Pp ),
osnovnim lenim uglom -
o
( leni ugao u ravni Po ) i
normalnim lenim uglom -
n
( leni ugao u ravni Pn).

Geometrija reznog klina je odreena i uglovima:

radijalnim uglom klina -
f
( ugao klina u ravni Pf ),
aksijalnim uglom klina -
p
( ugao klina u ravni Pp ),
osnovnim uglom klina -
o
( ugao klina u ravni Po ) i
normalnim uglom klina -
n
( ugao klina u ravni Pn ).

Kada su grudna i lena povrina reznog klina izvedene sa rubovima tada se iza
odgovarajueg indeksa ugla dodaju brojevi 1, 2, 3 , ... koji se odnose na redni broj ruba.
(slika 4.)

Preporuke za izbor reznih alata se najee daju za uglove:
. , , , ,
'
o o s r r



KINEMATSKI UGLOVI REZNOG KLINA

Definicije kinematskih uglova reznog klina sline su definicijama tehnolokih uglova, s
tom razlikom to se koriste karakteristine ravni kinematskog koordinatnog sistema i to se
u oznaci dodaje indeks e, na primer ,... ,
ne fe













6




Slika 3. Tehnoloki uglovi reznog klina





7






Slika 4. Kinematski uglovi reznog klina



8
MEUSOBNA ZAVISNOST UGLOVA REZNOG KLINA

Za definisanje meusobnog odnosa uglova reznog klina polazi se od prikaza geometrije
reznog klina u tehnolokom koordinatnom sistemu, kada je ugao nagiba rezne ivice
0 =
s
( slika 5. ).





Slika 5. Meusobna zavisnost uglova reznog klina

Na osnovu slike vae odnosi:

ABC Pr ; ABC A ; Co ' CC iz ega sledi: a=b+c.

AB=x ; AC=
r
x
sin
; BC=BCo=
r
tg
x

.

a=
o
r
tg
x


sin
; b=
f
tg x ; c=
p
r
tg
tg
x

, pa posle zamene sledi:



p
r
f o
r
tg
tg
x
tg x tg
x

+ =
sin
.

Nakon mnoenja datog izraza sa
x
r
sin
dolazi se do konanog izraza oblika:

p r f r o
tg tg tg + = cos sin .
9
PREGLED SAVREMENIH GEOMETRIJA ALATA


U dananje vreme najee su u primeni izmenljive rezne ploice kod kojih je ve formiran loma strugotine
i geometrija grudne i lene povrine. U najveem broju sluajeva problem izbora geometrije alata svodi se na
izbor geometrije prema preporukama proizvoaa alata. Na primer, Stellram preporuuje sledee geometrije
za glodanje:



Geometrija -2C





2C geometrija ima otvoreni loma strugotine koji smanjuje rezni pritisak dok snaga ostaje
nepromenjena. 2C je idealan za obradu niskougljeninih elika.

Geometrija -3M






3M ima zavojne rezne ivice koje omoguavaju smanjenje potronje energije.

Geometrija -41
41 je geometrija opte namene. Ova ekonomina geometrija je dostupna uz brojne varijante
ploica. koji se upotrebljavaju za razliite prilazne uglove. Geometrija -41 ima jaku reznu ivicu sa veoma
velikim pozitivnim napadnim uglom reznog alata i moe biti koriena i pri manjim brzinama ili pri niim
kapacitetima.







Geometrija -42
42 je geometrija opte namene i koristi se za veinu materijala. Kombinacija pozitivnog napadnog
ugla reznog alata i oblik grudne povrine ine jaku reznu ivicu . Za glodanje pri 90, geometrija -42 je
najbolji izbor za tee operacije. Sa ovom geometrijom mogue su visoke brzine rezanja pri glodanju sa
uglom uspona od 90 i 45.





Geometrija -421
10
421 geometrija se koristi za operacije srednje I zavrne obrade pri visokim temperaturama legura,
titanijuma, nerdjajueg elika i teko obradljivih materijala. Veliki pozitivni napadni ugao reznog alata
poboljava obradivost materijala. Uz geometriju -421 dostupni su RPHT i SDHT umetci za operacije
glodanja pri 45 i 0. Geometrija 421 predstavlja poboljani 42 dizajn, ali primenjuje se najvie za zavrnu
obradu i za legure otporne na toplotu gde se zahteva otrija rezna ivica.




Geometrija -43
43 je geometrija opte namene konstruisana za rad sa vrstim, lepljivim materijalima kao to su
nerdjajui elici i legure otporne na visoke temperature.





Geometrija -44
Geometrija 44 je periferna ivina osnova sa osnovnom bruenom stranom za izradu najboljeg
kvaliteta povrine kod veine materijala uz smanjenje reznog pritiska i potronje energije.






Geometrija -441
441 geometrija je ivini osnovni umetak sa otrom reznom ivicom za rad sa legurama aluminijuma,
titanijuma, bakrom i mesingom. Geometrija 441 omoguava slobodnije rezanje pri operacijama 90 i 45 I
smanjuje usisni efekat koji je karakteristian za vee zavojne geometrije.





Geometrija -45
Geometrija 45 dizajnirana je za grubu I zavrnu obradu. Dostupna u brojnim vrstama, ova
geometrija omoguava obradu irokog spektra materijala. Upotrebljiva je za dobru zavrnu obradu.
Geometrija 45 omoguava slobodnije rezanje pri operacijama 90 i 45 I smanjuje usisni efekat koji je
karakteristian za vee zavojne geometrije.








Geometrija -46
11
Geometrija 46 je geometrija za slobodno rezanje dostupna u vidu radijalnih umetaka za AP..16
varijantu umetaka. Osnovne bruene strane poboljavaju zavrnu obradu a bruene ivice omoguavaju
precizan radijalni oblik i dui vek trajanja alata.





Geometry -47
Geometrija 47 ima slinu primenu kao geometrija 45, karakterie je malo nii rezni pritisak i
dobre performanse kod legura otpornih na temperaturu.




Geometrija -701/ -702
701 geometrija je veoma prikladna za zavrnu obradu irokog spektra materijala pri malim
brzinama rezanja. Veoma veliki napadni ugao omoguava slobodnije manipulisanje rezanjem posebno kod
aluminijuma.




Geometrija -721
Veoma veliki napadni ugao omoguava slobodnije manipulisanje rezanjem kod aluminijuma.
Odlina za komponente sa tankim zidovima..






Geometrija -J
J je ravni umetak sa krunom linijom u osnovi. Dostupna je sa razliitim veliinama radijusa.





Geometrija -M
M ima mali loma strugotine koji omoguava male brzine rezanja pri obaranju ivice.



Geometrija N

12
N je specijalno dizajniran za obradu elinih i gvozdenih materijala. Ovaj profil je dopuna
geometrijama701 i 702 .





Geometrija -RG..S
RG..S je dizajnirana za zavrnu obradu 3D odlivaka. Veoma je precizna I omoguava dug radni
vek alata. RG..S je sposobna za obradu bonog zida koji je pod uglom od skoro 90.





Geometrija -SN
SN je najjaa geometrija u spektru proizvoda i idealna je za nestabilne uslove rezanja, duge
izboine i veoma velike brzine rezanja.




Geometrija ...T
T geometrija je geometrija opte namene, naroito pri operacijama glodanja od 45 i koristi se u
irokom dijapazonu. Ovakav dizajn je vrst skoro kao ravni gornji umetak ali obezbedjuje odlinu
sposobnost lomljenja strugotine.




Geometrija -TN


TN je slina kao SN, ali ima manju ivicu, koja umanjuje potronju energije.




Geometrija ...W
W Stellram nudi brojne gornje ravne umetke za razliite primene u glodanju i za irok spektar
materijala. Ravni glavni umetci su najbolji izbor za vrstinu prilikom glodanja od 90, 45 i 0. Ova
geometrija ima jau reznu ivicu od olebljenog umetka.





13
Loma strugotine Najbolji izbor za negativnu geometriju

U tabeli 1. prikazani su oblici preporuene geometrije za struganje - SANDVIK




Tabela 1. Preporuene geometrije

Na slici 6. dijagramski su prikazane oblasti primene prikazanih geometrija u zavisnosti od koraka i dubine
rezanja.


Slika 6. Dijagramski prikaz izbora geometrije

Najbolji izbor za finu obradu
Najbolji izbor za grubu
obradu
Najbolji izbor za generalnu
obradu
D
u
b
i
n
a

r
e
z
a
n
j
a
,

a
p

Brzina rezanja, f
(inch/ rev.)
14



U tabeli 2. prikazan je vei broj preporuenih geometrija.

Lomai strugotine (program)



Tabela 2. Preporuene geometrije

Loma strugotine pogodan za negativne i pozitivne umetke. Koristi se za postizanje veoma
fine zavrne obrade prilikom okretanja elika i nerdjajueg elika.
Domet (okvir) obrade: f =.002 - .010 ipr, ap =.016 - .080

Najraznovrsniji loma strugotine za pozitivne umetke. Pozitivna geometrija sa
otrom reznom ivicom olakava rezanje. Pogodan pri velikim brzinama rezanja i
pri maloj dubini rezanja za precizno izradjene kovane otkovke i odlivke.
Domet (okvir) obrade: f =.004 - .012 ipr, ap =.020 - .100
Automatizovana obrada na primer: f =.003 - .010 ipr, ap =.04 - .12
Loma strugotine za pozitivne umetke. Osigurava bezbedan tok
strugotine prilikom zavrne i srednje grube obrade za elike i
nerdjajue elike.
Domet (okvir) obrade: f =.006 - .016 ipr, ap =.030 - .200
Loma strugotine namenjen za obradu nerdjajuih elika i super legura. Tip
GP umetka ima otru , preciznu osnovnu ivicu. Tip MP umetka ima blago
izbruenu reznu ivicu poveane jaine. MF1 je namenjen kao umetak za
srednje finu i finu obradu.
Loma strugotine sa pozitivnim napadnim uglom rezanja namenjen za srednje teko
obradljive nerdjajue elike. MF3 je takodje namenjen za blago grubu obradu relativno
mekih elika ako je dubina rezanja ograniena. MF3 se moe koristiti i za zavrnu obradu
livenog gvodja.
Domet (okvir) obrade: f = 006 - 016 ipr ap = 040 - 200
Loma strugotine namenjen za super legure. Ima pozitivan napadni (ledjni)
ugao rezanja i blago je izbruen da bi se poveala jaina rezne ivice. Koristi se i
sa perfektno otrom ivicom (tip GP umetka). M1 je namenjen za blago grubu
obradu i srednje zavrnu obradu.
Loma strugotine sa pozitivnim napadnim (ledjnim) uglom rezanja redukuje sile
rezanja, i poseduje visoku vrstou rezne ivice. Namenjen za srednje grubu i
grubu obradu super legura i kaljenih elika.
Domet (okvir) obrade: f =.006 - .022 ipr, ap =.060 - .275
MR4 ima negativnu osnovu koja daje veoma visoku vrstou rezne ivice.
Namenjen je za tee aplikacije u obradi super legura kao to je naizmenino
rezanje ili obrada delova grube povrine.
Domet (okvir) obrade: f =.006 - .022 ipr, ap =.060 - .275
Najbolji izbor za finu obradu sa negativnim umetcima. Pogodan za kontrolu
strugotine pri dubini rezanja do .010, nisu potrebne vece brzine rezanja od
.010/ rev. Dobar kapacitet za srednje grubu obradu.
Domet (okvir) obrade: f =.004 - .016 ipr, ap =.008 - .120
Najbolji izbor za srednje grubu obradu i najraznovrsniji Seco loma strugotine. U veini
sluajeva to je jedini loma strugotine koji je potreban. Obezbedjuje najdui radni vek u
irokom spektru materijala predmeta obrade kao i najefikasnije lomljenje strugotine.
Pogodan za precizno iskovane i livene radne delove (NNS ili ...) zbog toga to poseduje
dobro vodjenje strugotine i jainu rezne ivice.
Najbolji izbor za grubu obradu prilikom korienja dvostranih umetaka. Namenjen za
zahtevne operacije pri velikim brzinama rezanja elika, nerdjajueg elika i livenog
gvodja. Karakteriu ga velika vrstoa ivice i male sile rezanja.
Domet (okvir) obrade: f =.010 - .028 ipr, ap =.060 - .275

15



Lomai strugotine za Aluminijum

Tabela 2. Preporuene geometrije







Najjai loma strugotine za dvostrane umetke. MR7 je pogodan za velike
brzine rezanja i dubine rezanja koje obino zahtevaju jednostrane umetke.
Loma ima iroku negativnu osnovu koja daje visoku vrstou rezne ivice.
Domet (okvir) obrade: f =.010 - .032 ipr, ap =.060 - .275
Loma strugotine za jednostrane umetke. Ima pozitivnu reznu ivicu koja
poveava niske sile rezanja.
Domet (okvir) obrade: f =.008 - .024 ipr, ap =.080 - .400
Loma strugotine za jednostrane umetke. Preporuuje se za srednje
grubu obradu elika.
Domet (okvir) obrade: f =.012 - .040 ipr, ap =.080 - .480
Loma strugotine za jednostrane umetke. Preporuuje se za
srednje grubu obradu elika.
Domet (okvir) obrade: f =.010 - .025 ipr, ap =.080 - .400

Loma strugotine za jednostrane umetke koga karakterie veoma lako
rezanje. Preporuuje se za grubu obradu elika i nerdjajuih elika.
Domet (okvir) obrade: f =.012 - .040 ipr, ap =.080 - .480

Veoma jak loma strugotine predvidjen za jednostrane umetke kao i za slobodno
rezanje. R7 je pogodan za isprekidanu obradu nerdjajuih i ugljeninih elika.
Domet (okvir) obrade: f =.016 - .040 ipr, ap =.070 - .500

Veoma jak loma strugotine predvidjen za jednostrane umetke. R8 je namenjen za
velike brzine rezanja prilikom obrade otkivaka i odlivaka od austenitnih nerdjajuih
elika.
Domet (okvir) obrade: f =.014 - .031 ipr, ap =.070 - .500
Ekstremno jak loma strugotine za jednostrane negativne umetke, za
korienje pri velikim brzinama rezanja. Pogodan za tee obradive odlivke i
otkivke kao i za austenitne nerdjajue elike.
Domet (okvir) obrade: f =.020 - .048 ipr, ap =.100 - .600
Loma strugotine za pozitivne umetke. Glatko i lako vodjenje strugotine pri
finoj i srednje gruboj obradi elika i nerdjajuih elika. Pogodan za obradu
tankih komponenata.
Loma za negativne umetke. Pozitivan napadni ugao rezanja alata sa
otrom reznom ivicom. Mala sila rezanja. Pogodan za obradu tankih
komponenata.
Loma strugotine za pozitivne umetke. Namenjen za obradu aluminijumskih
legura. Povrina strugotine je visoko polirana a ledjni ugao veoma veliki.
Domet (okvir) obrade: f =.016 - .024 ipr, ap =.020 - .160

16




SANDVIK- COROMANT



























VIII



Alati u obradi struganjem ukljuujui i
profilne strugarske noeve
1
ALATI U OBRADI STRUGANJEM

Strugarski noevi su razvrstani po obliku i dimenzijama, kao i po vrsti alatnog materijala.
Predstavljaju najrasprostranjeniju vrstu reznog alata. iroka oblast njihove primene dovela
je do mnogobrojnih konstruktivnih oblika noeva.

Prema vrsti alatnog materijala razlikuju se strugarski noevi od brzoreznog elika, sa
zalemljenom ploicom od tvrdog metala i mehaniki privrenom ploicom alatnog
materijala ( tvrdog metala, rezne keramike i super tvrdih materijala ).

Prema vrsti obrade razlikuju se strugarski noevi za spoljanju obradu (uzdunu i
poprenu), unutranju obradu, usecanje i odsecanje, izradu navoja i sl. Pri tome se
razlikuju strugarski noevi za grubu ( prethodnu ) i zavrnu ( finu ) obradu.


Slika 1. Strugarski noevi od brzoreznog elika sa zalemljenom i mehaniki
privrenom ploicom

Prema obliku razlikuju se pravi, savijeni i kukasti strugarski noevi, a prema obliku
poprenog preseka tela drke strugarskog noa pravougaoni, kvadratni i kruni.


Slika 2. Oblici strugarskih noeva

Prema smeru kretanja u toku obrade razlikuju se levi i desni strugarski noevi. Pri tome se
orijentacija odreuje poloajem palca ruke. Kada se aka postavi na gornju povrinu drke
noa (desne ili leve ruke) palac ukazuje na poloaj glavne rezne ivice.

2

Slika 3. Levi i desni strugarski no

Osnovni oblici i dimenzije strugarskih noeva od brzoreznog elika i noeva sa
zalemljenom ploicom su standardizovani. Takvi strugarski noevi spadaju u grupu tzv.
standardnih strugarskih noeva, koje proizvode specijalizovani proizvoai alata.

Pored standardnih strugarskih noeva primenjuju se i specijalni strugarski noevi koji se
najee projektuju, konstruiu i izrauju od strane samih korisnika tih noeva. U posebne
grupe strugarskih noeva spadaju:

noevi za proirivanje i
profilni fazonski noevi.

STRUGARSKI NOEVI OD BRZOREZNOG ELIKA

Standardizovani su prema starim standardima serije J US K. C1.003-031. Primeri ovih
noeva prikazani su na slikama 4 i 5. Rezni deo noa izraen je od brzoreznog elika i
spaja se zavarivanjem sa drkom izraenom od konstrukcijskog elika zatezne vrstoe
oko 700 MPa. Pri tome drka moe biti pravougaonog, kvadratnog ili krunog poprenog
preseka. Popreni presek tela strugarskog noa moe se proraunati na osnovu poznatih
obrazaca iz obrade metala rezanjem, ali se on najee usvaja u zavisnosti od poprenog
preseka strugotine, iz odgovarajuih tabela. Strugarski noevi od brzoreznog elika treba
da imaju tvrdou u blizini seiva, nakon termike obrade (kaljenje i oputanje) od 63-64
HRC. Grudna i lena povrina se zavrno obrauju bruenjem. Uslovi bruenja treba da
budu takvi da se ne doe do promene tvrdoe i strukture povrinskih slojeva materijala
(defekti pri bruenju), to znatno sniava postojanost alata.









3


Slika 4. - No za izradu spoljnjeg metrikog navoja s trouglastim ISO profilom




Slika 5. - Pravi noevi za grubu obradu

GEOMETRIJSKI PARAMETRI VRHA NOA

Izbor geometrijskih parametara- uglovi otrenja noa, oblik grudne povrine i seiva ima
veoma vaan uticaj na proizvodnost procesa rezanja, kvalitet obraene povrine,
postojanost i otpornost noa na vibracije. Oblik grudne povrine i njenih konstruktivnih
elemenata moe se izabrati iz odgovarajuih tabela, u zavisnosti od uslova obrade tabela
1.

4
Veliina lenog i grudnog ugla usvaja se iz odgovarajuih tabela u zavisnosti od vrste
materijala predmeta obrade ( mehanike karakteristike materijala ), veliine koraka i oblika
grudne povrine tabela 2.
Tabela 1.


5



Tabela 2.


Veliina glavnog napadnog ugla usvaja se, u zavisnosti od uslova obrade, takoe iz
odgovarajuih tabela. Veliina glavnog napadnog ugla u osnovi zavisi od stabilnosti
(krutosti ) tehnolokog sistema i vrste obrade tabela 3.
Tabela 3.
6

Veliina pomonog napadnog ugla takoe se usvaja prema preporukama, a u zavisnosti
od uslova obrade.-tabela 4.
Tabela 4.

7
Ugao nagiba seiva usvaja se u zavisnosti od uslova obrade ( poluzavrna, gruba obrada,
... ) iz odgovarajuih tabela tabela 5.

Tabela 5.



Prelazno seivo noa moe se izvesti ili sa radijusom ili u vidu zatupljenog vrha. Veliine
radijusa prelaznog seiva za razliite preseke tela noa i razliite uslove rada daju se u
odgovarajuim tabelama. Umesto zaobljenog vrha noa, kod alata sa vie noeva ( glave za
proirivanje ) i kod noeva za odsecanje prelazno seivo se brusi pod uglom 2 / =
o
na
duini 0,5-3mm, a u zavisnosti od dimenzija alata. Standardne dimenzije tela strugarskih
noeva prikazane su u tabeli 6.


Tabela 6.





8



STRUGARSKI NOEVI SA ZALEMLJENOM PLOICOM OD TVRDOG
METALA

Strugarske noeve sa zalemljenom ploicom od tvrdog metala proizvode specijalizovani
proizvoai reznog alata. Najee se usvajaju, u zavisnosti od uslova obrade iz kataloga
prioizvoaa alata. Njihova primena je, u sadanje vreme, znatno manja u odnosu na
noeve sa mehaniki privrenom ploicom. Posebno u uslovima serijske i masovne
proizvodnje. Izbor geometrijskih parametara ovih noeva takoe se vri prema
preporukama i moe se nai u odgovarajuoj literaturi. Poto ovi alati rade sa veim
brzinama rezanja u odnosu na noeve od brzoreznog elika poseban problem predstavlja
nain drobljenja strugotine i stvaranje bezopasnih uslova za rad. To se postie izborom
odgovarajuih uglova bruenja noa, izborom parametara reima obrade, izborom
krivolinijskih kanala na grudnoj povrini noa i obrazovanjem stalnih ili podeljivih
lomaa strugotine. U tabeli 7. prikazani su oblici grudne povrine strugarskih noeva sa
zalemljenom ploicom u zavisnosti od oblasti primene.



Tabela 7.
9





10
U tabeli 8. prikazane su vrednosti grudnog i lenog ugla dok su u tabeli 9. date vrednosti
napadnog ugla.

Tabela 8.




Tabela 9.


11
Vrednosti pomonog napadnog ugla i ugla nagiba seiva prikazane su u tabelama 10 i 11.
Tabela 10.

Tabela 11.


STRUGARSKI NOEVI SA MEHANIKI PRIVRENIM PLOICAMA

Ploice koje su mehaniki privrene za dra predstavljaju tehnoloko unapreenje u
odnosu na noeve sa tvrdo lemnjenim ploicama. Mehanike ploice imaju za cilj da
otklone sve nedostatke tvrdo lrmljenih, ne izmenjivih ploica. Sa mehaniki privrenim
ploicama potpuno su ukinute operacije: bruenja, otrenja, vremena zamene istroenog
alata. Izbegnuta je pojava nepovoljnih napona i naprezanja u alatu i drau koje nastaju
usled procesa lemljnja.
Na slici 12. prikazana je osnovna sema mehanicki privrene ploice sa pozicijama
osnovnih elemenata:
1. Dra ploice
2. Rezna ploica
3. Steza
4. Zavrtanj
5. Podlona ploica
6. Loma strugotine
7. Zavrtanj

Slika: 12.
12
Dra ploice 1. se izradjuje od elika na kome se glodanjem pravi leite u koje se
montira ploica od tvrdog metala 2. Ploica se privruje sa draem 3. koji moze biti
izveden na nekolko naina i razliitih konstrukcija. Kod savremenih reenja ispod rezne
ploice stavlja ploica od tvrdog metala 5. koja mora biti brusena i polirana i otporna na
pritisak. Zbog nemogunosti obrade leita za reznu ploicu stavlja se podlona ploica
koja ima ulogu da koncentrie pritisak i sile nastale usled rezanja na reznu ploicu od
tvrdog metala prenese na celu povrinu draa i da zatiti dra od eventualnog pucanja i
loma ploice. Loma strugotine 6. Konstruktivno je izradjen tako da omoguuje pomicanje
i regulaciju naina lomljenja i savijanja strugotine zavisno od parametra i reima rezanja.
Kod nekih konstrukcija loma se izradjuje izjedna sa ploicom.

PRIVRIVANJE REZNE PLOICE

Prema konstrukciji, obliku reznog elementa razlikujemo dva osnovna sistema mehanikog
privrivanja:
1. Sistem sa regeneracijom reznog, umetka najee tangencijalne izrade.
2. Sistem sa izmenivom okretnom reznom ploicom bez regeneracije.
Mehaniki privrene ploice sa tangencijalnim umetkom sastoji se iz draa na koji se
postavlja prizmatini umetak od tvrdog metala obino vee duine konstantnog profila
(okruglog, trougaonog ili kvadratnog). Sve povrine kao i radiusi reznog umetka su brueni
i polirani u vrlo uskim granicama tolerancije. Pri regeneraciji bruenje se izvodi po eonim
povrinama. Nedostaci ovakvog naina stezanja su u ceni precizne izrade umetka i
korienja velike koliine skupih materjala. Lomovi kod ovih alata su katastrofalni i nije
mogua njihova popravka ili zamena. Alati sa ovakvim nainom stezanaj najee se
primenuju kod kopirnog struganaj redje glodanja. Za njihovu primenu potrbno je da se
precizno odrede reimi obrade i da se nakon svake upotrebe oiste od ostataka rezanja.
Sistem sa imenjivom okretnom reznom ploicom bez regeneracije danas se najee
primenjuju i predstavljaju najekonominije i najsavreniji alat za obradu rezanjem. Ovaj
nain omoguuje stezanje i privrivanje ploica razliitih oblika, debljina i razliitih
materjala na drke noeva poprenog preseka 10mm pa sve do noeva poprenog preseka
70x70mm za najtee obrade i reime rezanja. Primenuje se za sve reime rezanja od grube
do fine obrade kao i za spoljanju i unitranju obradu. J ednostavnost naina privrivanja
omoguuje privrivanje na standardnim i na specijalnim alatima, jednoreznim kao i
viereznim alatima. Prednosti ovakvog naina stezanja je u eliminisanju operacije bruenja
ploica od tvrdog metala, ploice su standardizovane u internacionalnim stadardima
razliitog oblika i razliite rezne geometrije. U zavisnosti od rezne geometrije i oblika
rezne ploice mogu imati od dve do osam reznih ivica. Nakon iskorienja jedne rezne
ivice ploice se okreu i koristi se nova rezna ivica. Nakon iskorienja svih njenih reznih
ivica ploice se bacaju jer se ne vri naknadna regeneracija rezne ploice, to predstavlja
jedinu manu ovakvog sistema reznog alata. Drai za okretne rezne ploice su izradjeni od
elika visoke tvrdoe na 45-65 HRC sa termikim poboljanjem elika radi dobijanja to
vee vrstoe i to vee postojanosti (otpornost na habanje, eroziju, trenje, zavijanje i
odvijanje navoja za pritezanje...). U drau se nalazi leite u kome se vri pozicioniranje
izmenjive rezne ploice. Leite za izmenjivu ploicu mora biti potpuno ravno kako bi
osiguralo potpuno naleganje ploice, kako nebi dolo do pojave deformacije i vibracija.
Izradjuje se u granicama tolerancije visoke tanosti i uglovnih vrednosti do pola stepena.
Kod novijuh sistema i kod driaa veeg preseka ubacuje se podlona ploica koja slui za
precizno naleganje okretne izmenjive ploice, ravnomerne raspodele pritiska, ravnomerne
raspodele toplote nastale usled rezanja, takoe u sluaju loma ploice spreava se oteenje
13
draa. Ploice se izrauju od tvrdog materjala obino legiranog elika otpornog na habanje koroziju i
abraziju. Postoje etri osnovna sistema stezanja reznih ploica koja su standardizovana i koja se primenuju:
1. Pritezanje odozgo masivnim draem C sistem.
2. Pritezanje ploice preko otvora preko pritezne poluge i ekscentrima P sistem.
3. Pritezanje pomou zavrtanja S sistem.
4. Kombinovani sistem pritezanja preko otvora i odozgo M sistem.

Sl.6- sistemi pritezanja izmenjivih reznih ploica
1.3 Pritezanje odozgo masivnim stezaem C sistem:

Pritezanje odozgo masivnim stezaem (apom) predstavlja prolost, ovakav nain pritezanja se danas
uglavnom ne koristi. Konstrukcija ovakvog naina stezanja se sastoji iz stezaa 1. preko koga se zavrtnjem 2.
Privruje okretna ploica 3. i loma strugotine 4. privren na steza pmou navrtnja 5.
1. Steza.
2. Vijak.
3. Rezna ploica.
4. Loma strugotine.
5. Elastina ivija.
6. Steza.
7. Ekscentar.
8. Podlona ploica.
9. Dra ploice.
Sl.7 C-sistem stezanja
Prilikom izmene ili okretanja rezne ploice zavtanj se poputa spiralna opruga na stezau osigurava da rezna
ploica ne ispadne sa nosaa, ploica se zatim uklanja ili zaokree. Vijak za pritezanje je sa imbus glavom i
omoguuje pritezanje odozgo i po potrebi odozdo. Ovakav nain stezanja prihvata rezne ploice sa
pozitivnom i sa negativnom reznom geometrijom. Ploice sa negativnom reznom geometrijom su
ekonominije jer omoguavaju dvostruko vei broj reznih ivica u odnodu na ploice sa pozitivnom reznom
geometrijom. Ploice sa negativnom reznom geometrijom zahtevaju jae maine sa stabilnim draem dok se
kod loijih i starih maina koriste ploice sa pozitivnom reznom geometrijom. Prednost ovakvog sistema
dranja je u tome to zbog svoje masivnosti prua veliku stabilnost i preciznost pri rezanju takoe u
mogunosti je da prihvati ploice svih geometrija i oblika ali zbog svoje masivnosti nemoe se koristiti kod u
svim obradama, masivnost se odraava i na odvoenje strugotine koja se moe poboljati podeavanjem i
ubacivanjem drugih lomaa. Ovakav sistem stezanja najee se koristi kod tekih obrada pri tekim
reimima obrade.
1.3.1 Pritezanje odozgo sa apom C-sistem:

Ovaj sistem predstavlja varjantu sistema stezanja sa masivnim stezaem, zbog svojih malih dimenzija
omoguava bolje odvoenje strugotine.

1. Rezna ploica.
2. Podlona ploica.
3. Elastina ivija.
4. Dra ploica.
5. Stezna apa.
6. Vijak.
Sl.8. sistem-C sa apom.
Ovakav sistem stezanja koristi se za ploice sa pozitivnom reznom
geometrijom, pri emu su lomai uraeni izjedna sa ploicom u toku
izrade ili naknadnim presovanjem, Ovaj sistem primenjuje se za zavrnu obradu, obradu otvora. Ovaj sistem
je idealan za nestabilne sisteme male snage kod kojih je pozitivna geometrija neophodna.
14
1.4 Pritezanje preko otvora pomou poluge P-sistem:

Ovaj sistem se sastoji iz kolenaste poluge pomou koje se okretna ploica stee. Kod ovog naina stezanja
pmou zavrtnja 6. sila se prenosi na polugu 5. na zid okretne ploice 1. pri emu se poluga oslanja svojim
kolenom na leite draa noa. Podlona ploica od tvrdog metala 2. obavezan je element kod ovakvog
naina stezanja i privrena je zavrtnjem 3.
1. Rezna ploica.
2. Podlona ploica.
3. Elastina ivija.
4. Dra.
5. Kolenasta poluga.
6. Zavrtanj.
Ovakav sistem stezanja karakterie vrlo jednostavna konstrukcija sa malim
brojem sastavnih elemenata, na ovaj nain stezanjem putem centralnog otvora
omoguen je nesmetano odvodjenje strugotine. Lomljenje strugotine izvodi se uz
pomo lomaa izraenog na samoj ploici (presovanjem ili rezanjem). Ovaj
sistem stezanja primenjuje se kod svih vrsta obrada a naroito kod obrada kod
kojih je potrbno lagano odvoenje strugotine i kod obrade kod koje je bitna
pristupanost. Primenjuje se za razliite dubine rezanja i za razliite posmake.
Primenjuje se za finu i za grubu obradu takoe se primenjuje za prethodnu i
zavrnu obradu. Oblik ploice moe biti okrugao, kvadratan, trougaoni kao
romboidan.
Slika 9.-stezanje sa polugom-P sistem

1.5 Pritezanje pomou zavrtnja S sistem:

Sistem se sastoji u pritezanju ploice pomou zavrtnja i predstavlja najednostavniju konstrukciju draa
mehaniko pricrene okretne ploice i sadri najmanji broj elemenata. Okretna rezna ploica 3. se uz omo
zavrtnja 2. uvruje u leite ploice na drau 1.
1. Dra ploice.
2. Zavrtanj.
3. Rezna ploica.
4. Zavrtanj.
5. Podlona ploica.


Sl.10- S-sistem. sl.11.-Zzamena ploica S sistema.
Da bi se izbeglo netano naleganje na stranice leita dra i ploica se izrauju u velikom polju tolerancije
to omoguava podeavanje i uklapanje ploica. Tipian primer ovih alata je obrada unutranjih otvora ili na
strugarskim automatima gde konstrukcije ostalih draa nemogu da priu. Nedostaci ovog sistema su:
nepravilno naleganje, netanost naleganja i pojava vibracija, zaglavljivanje navoja za pritezanje plooce
usled upadanja sitnih estica i ostataka rezanja, to su sve razlozi zbog kojih se ovaj sistem ne nalazi
zanajnije u primeni. Ovakav sistem pored podnone ploice u nekim sluajevima zahteva postavljanje i
gornje ploice.
15

Kombinovano pritezanje:
Ovaj sistem kombinuje dva sistema pritezanja, okretna ploica se stee uz pomo ekscentra 2. i apom 3.
Sistem stezanja pomou ekscentra ostvaruje se uvrtanjem zavrtnja koji je ujedno i steza stezanje se ostvaruje
zbog ekscentrino postavljenog konusa.

Ostala izvedena reenja pritezanja izmenjivih reznih ploica (slika 12.) :

Reenje stezanja iljatom sponom:
1.Industriski najbri nain stezanja i promene rezne ploice.
2.Nesigurno podeavanje i stezanje izmenjive rezne ploice.
3.Redukovane vibracije i produen ivotni vek alata.

Stezanje ploice u glavnom ljebu:
1.Dokazani sistem stezanja pre svega
keramikih ploica za koje je potreban
krut sistem stezanja pri klasinom i
profilnom rezanju.


Stezanje uz pomo zavrtnja:
1.Vrhunski nain stezanje pomou
zavrtnja.



KENLOCK nain stezanja:
1.Blokiranje pomou osovine i spone
obezbedjuje kruto stezanje izmenjive
ploice.

KENDEX nain stezanja:
1.Podeen za specijalne KENDEX
ploice.
2.Opciono mogue je ugraditi loma
strugotine za izmenjive keramike rezne
ploice.
3. irok spektar oblika i veliina izmenivih reznih ploica koje se koriste
pri ovom nainu stezanja.
Objedinjen nain stezanja:
1.Stezanje odozgo sponom i stezanje uz
:
















Slika 12.-ostali sistemi stezanja
16



Preporuke za izbor vrste i naina stezanja u zavisnosti od tipa obrade:

Sl13- Sandvik preporuke

Izbor oblika i geometrije izmenjive rezne ploice u zavisnosti od vrste obrade:

Sl.14. spoljanja obrada
17

sl.15 unutranja obrada

Oznaavanje izmenjivih reznih ploica prema ISO standardu:


Slika 16. ISO standard obeleavanje reznih ploica










18
Oznaavanje nosaa izmenjivih reznih ploica prema ISO standardu:




1- Nain privrivanja ploice
2- Oblik ploice
3- Napadni ugao
4- Leni ugao ploice
5- Smer rezanja
6- Visina draa
7- Visina draa
8- irina draa
9- irina draa
10- Duina noa
11- Duina seiva
12- Duina seiva





















19
PREPORUKE ZA IZBOR REIMA OBRADE

Tabela 12. preporuke reima rezanja (PP CORUN)

20



Tabela 13. : Preporueni reimi obrade u obradi struganjem







PGP
135
PGP
015
P1P P4 P6
PGP
1025
P2
Posmak mm/o Feed mmrev
2,0-
0,4-
0,2
1,2-
0,4-
0,2
0,7-
0,3-
0,1
2,0-
0,4-
0,2
2,5-
1,0-
0,4
1,2-
0,4-
0,2
1,2-
0,2-
0,15
Materijal
predmeta obrade


CMC
No.
Tvrdoa
u
Brinelima
HB

Brinell
Hardness
HB
Brzina rezanja Cutting speed mmin
Nelegirani
Ugljenini
elik

Non alloy
carbon
steel
C=0,15%

C=0,35%

C=0,70%
01,1

01,2

01,3
125

150

180-250



95-
220-
280
75-
170-
220
60-
135-
175
180-
310-
385
165-
285-
350
130-
245-
300
200-
290-
410
170-
240-
350
130-
190-
280
80-
190-
250
65-
150-
200
45-
115-
160
45-
95-
160
40-
75-
125
30-
55-
95
160-
300-
400
140-
245-
330
110-
190-
260
130-
260-
330
100-
210-
270
80-
160-
210
Legirani
elik

Alloy steel
aren
Annealed

Oplemenjen
Hardened and
tempered
02,1
02,2
02,2
02,2
125-200
200-275
220-325
325-450
60-
135-
175
50-
110-
140
40-
90-
115
30-
70-
90
150-
250-
310
110-
195-
265
90-
155-
210
70-
125-
170
130-
190-
280
105-
150-
220
85-
120-
175
65-
95-
140
50-
120-
160
40-
95-
125
30-
75-
100
25-
60-
80
35-
60-
95
30-
50-
75
20-
40-
60
15-
30-
50
110-
190-
260
85-
155-
210
70-
125-
170
50-
100-
135
80-
160-
210
65-
130-
170
50-
100-
130
40-
80-
105
Nerajui
elik
aren

Stainless
steel
Annealed
Martenitski
Feritski
Martenisticferritic

Austenitski
Austenitic
05,1
05,2
150-270
150-220
170-
210
135-
165
140-
220-
250
100-
165-
200
200-
280
225
95-
165-
200
80-
125-
150
65-
90-
115
55-
80-
110
125-
185-
230
90-
150-
180
120-
190-
225
140-
175
elini liv

Steel
castings
Nelegirani
Non-alloy

Nisko legirani
Low-alloy

Visoko legirani
High alloy
06,1
06,2
06,3
150
150-250
160-250
60-
120-
150
45-
80-
100
80-
95
100-
185-
260
75-
135-
165
130-
160
160-
200
115-
160
55-
115-
145
35-
75-
100
30-
70-
90
40-
60-
90
25-
40-
60
20-
35-
50
80-
165-
225
60-
120-
160
80-
135-
160
55-
95-
115
90-
105
21



PGP
015
PGP
1025
K1P PGP 315
K20 iand
K13 A
Posmak mmo Feed mmrev
1,0-
0,5-0,2
1,0-0,7-
0,2
1,0-
0,5-0,2
1,0-0,5-0,3-
0,2-0,15
1,2-0,7-0,4-
0,3-0,15
Materijal predmeta
obrade

CMC
No.
Tvrdoa
u
brinelima
HB
Brinall
hardness
HB Brzina rezanja Cutting speed mmin
elik velike
otpornosti

Hard steel
Manganski elik
12%
Manganese steel
12%
Kaljeni elik
Hardened steel
06,33
04


200-300
50-
658HRC
25-30-
40
25-40-
70
20-35-
55
10-20-
35
20-30- 40
15-25- 35
10-30 samo
za K 20
10-20
Legure
otporne na
toplotu
Heat-
resistant
alloys
Sadri
gvoe
Iron
base
Sadri
nikal
ili
kobalt
Nickel
or
cobalt
base
aren
Anealed
Otvrdnut
Aged

Liven
Cast
20,11
20,12
20,21
20,31
20,22
20,32
20,24
20,33
200
280
250
350
320

60-75
35-50
25-35
15-25

50-60-75
25-35-50
15-20-30
10-15-25
8-10-15
Temperovani
liv
Malleable
iron
Feritski
Ferritic

Perlitski
Perlitic
07,1
07,2
110-150-
150-270
150-
215-
275
875-
110-
165
120-
140-
235
60-
950150
90-
140-
200
50-95-
115
130-165-
200
60-90-110
Niskolegirani
sivi liv
Cast-iron, low
tensile
08,1 150-220
120-
205-
330

90-
150-
225
90-150-220 65-90-105
Sivi i legirani
liv velike
otpornosti
Cast-iron, high
tensile
08,2 200-330
85-
150-
243

65-
110-
175
70-115-160 45-65-75
Kuglini
grafitni liv
Nodular SG
iron
Feritski
Ferritic

Perlitski
Pearlitic
09,1
09,2
125-230
200-300
85-
135-
185
80-
120-
165
80-110-
155
65-90-
130
65-
110-
175
55-95-
160
85-135-180
65-110-140


Tabela 13 : Preporueni reimi obrade u obradi struganjem nastavak












22
Kokilni tvrdi liv

Chilled cast iron
10
400
600

12-20
10-15
9-15-25
10-15

Elektrolitski
bakar
Electrolytic
copper

50-85
250-350-
475
225-320-
450
150-210-
280
Bronzamesing
legure

Bronze-Brass
alloys
Olovne legure
Lead alloys

Mesing, crveni
liv
Brass, red brass

Fosforna bronza
Phosphor-
bronze
33,1
33,2
33,3
80-150
60-110
85-110

350-420-
500
250-300-
360
150-210-
275
305-375-
470
220-270-
335
130-180-
250
220-280-
335
160-200-
240
100-130-
165
Aluminijumske
legure

Aluminium
alloys
Ne obrauju se
termiki
Non heat
treatable

Obrauju se
termiki
Heat treatable
30,11
30,12
30-80
80-120

1300-
1700-
2200
350-480-
650

800-1000-
1300
200-270-
350
Aluminijumske
legure(liv)

Aluminium
alloys (cast)
Ne obrauju se
termiki
Non heat
treatable

Obrauju se
termiki
Heat treatable
30,21
30,22
100
130

300-480-
700
160-250-
380

140-225-
320
85-130-190
Ostali
materijali

Other
materials
Tvrda guma
Hard rubber

Ebonitsko
vlakno
Fibre

Tvrdi sintetiki
materijal
Hard plastic
40
-
45

230-350
115-230
230-460

115-230
85-170
175-350

Tabela 13. : Preporueni reimi obrade u obradi struganjem nastavak













23
PROFILNI STRUGARSKI NOEVI

Profilni strugarski noevi koriste se uglavnom za obradu delova koji imaju sloeni
oblik. Najvie se primenjuju u serijskoj i masovnoj proizvodnji. Seivo (giavna rczna ivica)
je sloene kofiguracije i odgovara konturi predmeta abrade. Obrada se izvodi jednostavnim
primicanjem noa predmetu obrade. J ednostavnost upotrebe ovih noeva sastoji se u
jednostavnom bruenju, naime, brusi se gornja strana noa (grudna povrina) tako da no
bruenjem ne menja svoj oblik.
Prema obliku razlikuju se (slika 1.):
kruni i
prizmatini profilni noevi.


Slika 1. Kruni i prizmatini profilni no
Prema poloaju ose noa (slika 2.), profilni noevi se dele na noeve sa:
paralelnom osom i
nagnutom osom.

Slika 2. Profilni noevi sa paralelnom i nagnutom osom
Prema poloaju seiva prizmaticni noevi se dele na:
radijalne i
tangencijalne.
Na slici 3. prikazani su neki primeri radijalnih i tangencijalnih noeva.
24

Slika 3. Radijalni i tangencijalni profilni no

Kruni profilni noevi se primenjuju za spoljanju i unutranju obradu a
prizmatini samo za spoljanju obradu.
Profilni noevi se uvruju u posebne drace koji se postavljaju u nosa alata
tako da taka seiva najblia osi predmeta obrade bude u osi predmeta obrade.
Kruni noevi se postavljaju preko centralnog otvora a prizmatini preko ispusta
u vidu lastinog repa.
Kruni noevi za spoljanju obradu vezuju se preko centralnog otvora a
fiksiraju preko jednog ili vie otvora na telu noa zavrtnjevima ili ozubljenjem
eone povrine (slika 4.).
Kruni noevi za unutranju obradu izvode se najee sa drkom, tupo zavarenom kod
noeva manjeg prenika ili vezanom pomou vijaka preko ozubljene eone povrine kod
noeva veeg prenika (slika 5.).
25

Slika 4. Nain privrivanja krunih noeva za spoljanju obradu

Slika 5. - Nain privrivanja krunih noeva za unutranju obradu

26
OSNOVNI KONSTRUKTIVNI ELEMENTI PROFILNIH NOEVA
Konstruktivni elementi profilnih noeva usvajaju se iz tabela u zavisnosti od maksimalne dubine
profila (slika 6.).

Slika 6. Kruni i prizmatini profilni noevi
tmax=0.5(dmax-dmin)
Maksimalni prenik krunih noeva za spoljanju obradu rauna se po obrascu: Dmax=2(tmax+K+S)+d,
gde su:
K=3- 12 mm - dubina otrenja noa S=5 - 8 mm
- debljina zida noa
d=13 - 30 mm - prenik centralnog otvora
Maksimalni prenik krunih noeva za unutranju obradu je:
Dmax=0.75dmin
gde je:
dmin- minimalni prenik profila otvora (minimalni unutranji prenik) koji se obradjuje.
Debljina prizmatinog profilnog noa iznosi: K=tmax+S+E
gde su:
S =(0.25 - 0,5)K - debljina tela noa i
E - visina ispusta za stezanje noza.
Duiina profilnih noeva je najee 75 - 100 mm.
KOREKCIJA PROFILA PROFILNIH NOEVA

27
Postojanje grudnog i ledjnog ugla reznog klina i poloaj ose alata u odnosu na
predmet obrade (slika 7.) ukazuju na to da su profil alata i predmeta obrade u radijalnom
pravcu slini, ali nemaju istu dubinu.

Slika 7.
Sa slike se mogu uoiti veliine koje definisu pol oaj grudne povrine rcznog klina
profilnih noeva u odnosu na osu predmeta obrade i noa:
h=rsin
H=Rsin, gde je =+

Uglovi i

biraju se u zavisnosti od materijala predmeta obrade i kreu se u granicama:
=0- 30
o
=8- 12
o


U t abel i 1. pr i kazane su pr epor u ene vr ednost i gr udnog i l e nog ugl a
z a r az l i ut e mat er i j al e pr edmet a obr ade.
M at er i j al pr edmet a
obr ade
Gr udni ugao,
o
L e ni ugao,
o

A l Cu- l egur e 25- 30 8- 12
el i k vr st o e 34- 50
daN/ mm
2
20 8- 12
el i k vr st o e 50- 60
daN/ mm
2

15 8- 12
el i k vr st o e 60- 70
daN/ mm
2

10 8- 12
SL 14, SL 18 10 8- 12
el i k vr st o e 65- 75
daN/ mm
2

5 8- 12
el i k vr st o e 80- 90
daN/ mm
2

5 8- 12
SL 22 0 8- 12
SL 30, br onz a i
mesi ng
0 8- 12
28
T a b e l a 1 .

Sve ovo zahteva korekciju profila noa polazei od profila predmeta obrade.Zadatak
korekcije je odredjivanje dubine profila u karakteristinim takama profila, odnosno,
odredjivanje vrednosti prenika karakteristinih taaka profila (R
i
) kod krunih profilnih
noeva ili odredjivanje dubine profila kod prizmatinih profilnih noeva. Pri proraunu ovih
veliina proraun se vri na najmanje tri decimale, a rezultati se zaokruuju na dve decimale.

KOREKCIJA PROFILA KRUNI H NOEVA

Kod krunih profilnih noeva izraunavanje prenika noa u karakteristinim takama
profila (Ri) se ostvaruje posredstvom prorauna rastojanja karakteristinih taaka profila
predmeta obrade (Ai) i dubine profila predmeta obrade (C
i
) du grudne povrine, kao i rastojanja
karakteristinih taaka profila od prave normalne na grudnu povrinu povuenu iz ose noa (B
i
),
polazei od utvrdjenog maksimalnog preni ka D (sl i ka 8.).

Slika 8.
29
h =r
1
sin
1
=rsin
A
1
=A
2
=r1cos=rcos
sin
3
=h/r
3

A
3
=A
4
=r
3
cos
3

C
3
=A
3
-A
1

si n
5
=h/r
5

A
5
=r
5
cos
5

C
5
=A
5
-A
1

=+
H = Rsin
1
=Rsin
R=D/2
B
1
=R
1
cos
1
B
3
= B
4
= B
1
-C
3

tg
3
=H/B
3 =>
R
3
=R
4
=H/sin
3
=B
3
/cos
3

B
4
=B
1
-C
5
tg
5
=H/B
5

R
5
=H/sin
5
=B
5
/cos
5

KOREKCIJA PROFILA PRIZMATICNIH NOZEVA

Kod prizmatinih profilnih noeva izraunavanje dubine profila u karakteristinim takama
profila (Bi) se ostvaruje posredstvom prorauna rastojanja karakteristinih taaka profila predmeta
obrade (A
i
) i dubine profila predmeta obrade (C
i
) du grudne povrine (slika 9.).

Slika 9.

h=rsin
A
1
=A
2
=rcos
sin
3
= h/r
3

A
3
=A
4
=r
3
cos
3

C
3
=A
3
-A
1

sin
5
=h/r
5

A
5
=r
5
cos
5

C
5
=A
5
-A
1


B
3
=B
4
=C
3
cos
30
B
5
=C
5
cos
Kada je profil noa normalan na osu predmeta obrade onda on ima leni ugao jednak nuli. U tim
sluajevima profil noa na tim povrinama izrauje se prema emi prikazanoj na slici 10.



Slika 10. Oblik profila noa normalnog na osu predmeta obrade

Na slici 11. prikazan je profilni strugarski no sa uglom nagiba grudne povrine.





Slika 11. Profilni no sa uglom nagiba grudne povrine

Strugarski noevi sa uglom nagiba grudne povrine primenjuju se u sluajevima kada je potrebno to
preciznije obraditi deo profila koji sadri koninu povrinu. U Tom sluaju vrednos ugla nagiba grudne
povrine ne moe se proizvoljno izabrati, ve se on proraunava po obrascu:

, L / sin ) r r ( tg
u s
= gde je:

) r r (
u s
- razlika poluprenika krajnjih taaka konine povrine.
Pored navedenih konstrukcija postoje i konstrukcije profilnik noeva sa zavojnim lenim povrinama, obino
sa uglom zavojnice do 10
o
. Izrauju se u sluajevima kada je vie povrina na profilu predmeta obrade
upravno na njegovu osu. Konstrukcije i proraun ovih noeva mogu se nai u odgovarajuoj literaturi.


NASLAGA PRI PROFILNOM STRUGANJU

Pri profilnom struganju mogua je pojava naslage, posebno pri obradi profilnim noevima od brzoreznog
elika. Naslaga dostie svoje maksimalne vrednosti pri temperaturi od oko 300
o
C, a zatim se pri daljem
31
poveanju temperatura postepeno smanjuje. Ustaljeno obrazovanje naslage pri profilnom struganju odgovara
zoni brzina rezanja od 30- 70 m/min, nezavisno od materijala alata. Treba napomenuti da na veliinu naslage
veoma utie i veliina koraka-brzine pomonog kretanja. Pri obradi sa profilnim noevima od tvrdog metala,
pri poveanim brzinama rezanja, nema pojave naslage.

HABANJE PROFILNIH NOEVA

Proces profilnog struganja u veini sluajeva obavlja se pri malim debljinama strugotine. U tim uslovima
izraeno je trenje i habanje lene povrine, tako da je postojanost ovih alata ograniena maksimalnom
irinom pojasa habanja na lenoj povrini. Zbog razliitih preseka strgotine na odreenim deonicama profila,
i u principu razliite geometrije alata na tim deonicama, habanje nije ustaljeno (ravnomerno) ve su izraeni
odreene oblasti (pikovi) koncentrisanog habanja, uglavnom na prelazima seiva.

GREKE OBRADE PRI STRUGANJU PROFILNIM NOEVIMA

Profilni noevi najee su obraeni tako da su im u radijalnom preseku profili sastavljeni od pravih linija, a
ako se bruenje profila vri na specijalnim brusilicama onda se mogu dati i proizvoljni profili. U prvom
sluaju profilni noevi su sastavljeni od konusnoih i cilindrinih povrina. Pri obrazovanju grudne povrine
seiva seemo te konuse i cilindrine povrine sa ravni ne kroz osu konusa ve sa ravni paralelnoj ili
nagnutoj u odnosu na osu konusa. U tom sluaju stvarno seivo e biti sastavljeno od konveksnih delova koji
predstavljaju krive II reda. To seivo e dati konkavni presek obraene povrine, tako da razlika u kotama
moe prei i veliinu dozvoljenog odstupanja.
Najvea tanost, pri potpunom odsustvu konkavnosti obrazovane konine povrine postie se primenom
prizmatinih profilnih noeva ije je seivo u baznom poloaju na visini centra predmeta obrade. U praksi je
mogue postii odreenu tanost i sa prizmatinim profilnim noem kod koga je samo jedna taka reue
ivice postavljena na visini centra predmeta obrade. Treba napomenuti da u optem sluaju leni ugao ne utie
na veliinu konkavnosti.
Najvea greka obrade dobija se pri obradi sa okruglim profilnim noevima postavljenim tako da im je jedna
taka rezne ivice u visini centra predmeta obrade. To znai da najnetaniju obradu daju okrugli profilni noev
kod kojih je grudni ugao vei od nule a ugao nagiba seiva jednak nuli. Posle njih, sa aspekta greaka dolaze
okrugli profilni noevi sa grudnim uglom veim od nule i uglom nagiba seiva veim od nule, dok su
prizmatini noevi sa 0 f i 0 = taniji.
Najtanija obrada dobija se prizmatinim noevima sa 0 I 0 f .
Kod tangencijalnih profilnih noeva najee se primenjuje grudna povrina opteg poloaja koja obezbeuje
postepenu obradu raznih taaka profila, a to veoma smanjije otpore rezanja. Ako je profil prethodno formiran
radijalnim profilnim noem, a tangencijalni profilni no se koristi kao zavrni onda njegova grudna povrina
treba da bude paralelna osi predmeta obrade.

Posebnu panju treba posvetiti privrivanju profilnih noeva u nosae u cilju postizanja to vee
stabilnosti (tokii i sl.).










XI



Alati u obradi glodanjem

1
IX. ALATI ZA OBRADU OTVORA

ZAVOJ NE BURGIJ E

Zavojna burgija je osnovni alat za obradu otvora. U praksi se sree naziv spiralna burgija. Pravilan
naziv je zavojna burgija iz razloga to ima zavojne kanale za odvodjenje strugotine a ne spiralne jer
spirala nije prostorna linija. Obrada buenjem se izvodi na builicama, strugovima, revolver
strugovima i automatima. Buenje burgijom moe da se izvede kao buenje otvora i proirivanje
otvora. Na builicama burgija izvodi dva kretanja i to: glavno kretanje (obrtanje oko svoje ose) i
pomono pravolinijsko kretanje odnosno pomeranje u vrednosti koraka po obrtaju. Na strugovima
burgija izvodi pomono pravolinijsko kretanje dok predmet obrade izvodi glavno obrtno kretanje.
Zavojna burgija se u toku procesa rezanja nalazi u znatno nepovoljnijim uslovima u odnosu na
strugarske noeve i druge rezne alate.

PODELA BURGIJ A

Mogua je sledea podela burgija:

prema dubini otvora koji se bui
prema vrsti alatnog materijala i
prema postupku izrade.

Prema dubini otvora koji se bui razlikuju se burgije za buenje otvora malih dubina i burgije za
duboko buenje (L/d3).

Prema vrsti alatnog materijala razlikuju se burgije od brzoreznog elika i burgije sa ploicama od
tvrdog metala. Postoje i burgije sa dijamantskim vrhom (obrada stakla i slino).

Prema postupku izrade razlikuju se valjane, glodane i bruene burgije.
U specijalne burgije spadaju zavojne burgije sa kanalima za odvodjenje SHP, produene zavojne
burgije i burgije za duboko buenje.

STANDARDIZACIJ A BURGIJ A

- zavojne burgije od brzoreznog elika standardizovane su nacionalnim starim standardom J US
K.D3.010,
- predmet standarda obuhvata uslove za izradu burgija od brzoreznog elika

Standardom je propisano:

- smanjenje prenika burgije (D=0,02-0,08 mm/100mm),
- dozvoljena odstupanja i tolerancije, veliina ojaanja jezgra burgije,
- materijali burgije
- brzorezni elik legiran sa vanadijumom HSS (6880, 6882, 7680, 7880) i
- brzorezni elik legiran sa kobaltom HSS-E (6980, 6981, 9681, ...)
- tvrdoa burgije i tvrdoa drke,

2
- kvalitet obrade burgije,
- debljina jezgra burgije
- irina ruba burgije
- korak zavojnice
- odstupanje od krunosti
- dozvoljene razlike u visini seiva

Oznaavanje burgije u dokumentaciji:

Burgija J US K.D3.045 10x250-HSS

STANDARDNE VRSTE BURGIJ A

- burgije sa valjkastom drkom (vrlo kratke) J US K.D3.019
- burgije sa valjkastom drkom (kratke) J US K.D3.020
- burgije sa morze koninom drkom J US K.D3.022
- burgije sa morze koninom ojaanom drkom J US K.D3.023
- burgije sa morze koninom drkom (duge) za buenje kroz vodjicu J US K.D3.024
- burgije sa valjkastom drkom i ploicom od tvrdog metala za obradu metala J US K.D3.044
- burgije sa morze koninom drkom drkom i ploicom od tvrdog metala za obradu metala
J US K.D3.041
- burgije sa valjkastom drkom i ploicom od tvrdog metala za obradu plastinih masa
J US K.D3.042
- burgije sa valjkastom drkom i ploicom od tvrdog metala za obradu kamena J US K.D3.043
- burgije sa valjkastom drkom vrlo duge J US K.D3.046
- stepenaste burgije sa valjkastom drkom za prolazne rupe i upuste za vijke sa uputenom glavom
J US K.D3.047
- stepenaste burgije sa morze koninom drkom za prolazne rupe i upuste za vijke sa uputenom
glavom J US K.D3.048
- stepenaste burgije sa valjkastom drkom za prolazne rupe i upuste za vijke sa cilindrinom glavom
J US K.D3.051
- stepenaste burgije sa valjkastom drkom za prethodne rupe za urezivanje navoja i upuste za ulaz
navoja J US K.D3.052
- stepenaste burgije sa morze koninom drkom za prethodne rupe za urezivanje navoja i upuste za
ulaz navoja J US K.D3.053
- zabuivai za sredina gnezda (60) bez zatitnog proirenja J US K.D3.061
- zabuivai za sredina gnezda (60) sa zatitnim proirenjem J US K.D3.062
- dvostrani uputai za zatiena sredina gnezda (60 i 90) J US K.D3.063


GEOMETRIJ A ZAVOJ NE BURGIJ E

Zavojna burgija ima oblik cilindrinog tapa koji po obimu ima dva zavojna kanala u obliku zavojnice
koji na elu burgije ine seiva. Seiva nastaju kao presek dvaju konusa i zavojnih kanala (slika 1.)


3

Slika 1. Geometrijski parametri zavojne burgije

Veliine uglova i i rastojanaja a i b mogu imati razliite vrednosti u zavisnosti od modela maine
na kojoj se izradjuje burgija i parametara burgije. Najee vrednosti ovih parametara su:
( ), 15 13 = , 45 = ( ) , 9 . 1 8 . 1 d a = ( ) , 05 . 0 07 . 0 d b = gde je d-prenik burgije.
Uglovi
0
i
0
su promenljivi du glavnog seiva.

( )
X
X
X X
tg
tg
tg



= cos
cos sin
sin sin 1
2
0


, sin
X
X
X
r
a
= gde je
X
a - poluprenik jezgra burgije,
X
r - rastojanje od centra burgije do posmatrane
take na seivu.

,
R
r
tg
X
X
= gde je R poluprenik burgije.


IZBOR DUINE I PRENIKA BURGIJ E

Duina burgije najee se izraunava preko obrasca:

, 3d l L
b
+ = gde je:

b
l - dubina buenja i
d prenik burgije

4

Za burgije prenika manjeg od 1mm duina vea od (10d-12d) nije racionalna
Pri izboru burgije treba voditi rauna o sledeem:

pri buenju se dobija otvor veeg prenika od prenika burgije
buenjem zavojnom burgijom ne moe se ostvariti kvalitetna obradjena povrina i tanost mera
za buenje kroz vodjicu treba birati standardom propisane burgije
tip drke burgije treba birati u zavisnosti od naina stezanja

Pri obradi buenjem, proirivanjem i razvrtanjem, zbog brze zamene alata, usvajaju se burgije sa morze
koninom drkom.


IZBOR MATERIJ ALA BURGIJ E

Izbor materijala burgije (HSS ili HSS-E) vri se u zavisnosti od karakteristika (uglavnom mehanikih)
predmeta obrade.



IZBOR UGLA I VRHA BURGIJ E

Veliina ugla vrha burgije 2 vri vaan uticaj na veliinu grudnog i ledjnog ugla burgije, na
otpornost njenog jezgra i na veliinu otpora rezanja pri buenju. Ako je vei ugao vrha, profil burgije
je otporniji. Zato se usvaja vei ugao vrha pri obradi tvrdih materijala. Kod standardnih burgija za
obradu elika uglavnom se usvaja ugao vrha (116-118). Sa poveanjem ugla vrha burgije poveava
se i otpor rezanja a sa tim u vezi i naprezanje burgije na uvijanje i izvijanje. Zato kod burgija manjeg
prenika ugao vrha treba da bude manji. Kod burgija prenika do 1mm preporuena vrednost ugla vrha
iznosi 112. Rreporuene vrednosti ovog ugla mogu se usvojiti u zavisnosti od materijala predmeta
obrade iz tabele 1.

Tabela 1.

Materijal predmeta obrade

ugao 2 ugao
elik Rm do 500 MPa 116 35
elik Rm =(500-700)MPa 116-118 30
elik Rm =(700-1000)MPa 120 25
elik Rm =(1000-1400)MPa 125 20
nerdjajui elik 120 25
liveno gvodje 116-120 25-30
bakar 125 34-45
tvrda bronza i mesing 135 15-20
lepljivi mesing i bakarni liv 130 25-30
aluminijumski limovi 140 45
ist aluminijum i Al legure 130-140 35-45

5


Ugao zavojnih ljebova odredjuje veliinu grudnog ugla . Sa poveanjem poveava se i ,
poboljavaju se uslovi rezanja, smanjuje se moment uvijanja i otpori rezanja ali se istovremeno
smanjuje krutost burgije i trajnost seiva.
Kod manjih prenika burgije smanjenje vrstoe seiva je srazmerno vee nego kod veih prenika
burgije. Zato se kod burgija manjeg prenika usvaja ugao manji nego kod velikih burgija. Kod
burgija namenjenih univerzalnoj primeni ugao bira se u zavisnosti od prenika burgije iz
odgovarajuih tabela.


KORAK ZAVOJ NIH LJ EBOVA


Korak zavojnih ljebova odredjuje se po obrascu:

ctg d H =



PRENIK J EZGRA BURGIJ E

Prenik jezgra burgije se usvaja u zavisnosti od prenika burgije iz odgovarajuih tabela i dijagrama.


IRINA RUBA I VISINA ZALEDJ A RUBA

irina ruba i visina zaledja ruba usvaja se iz odgovarajuih tabela i dijagrama.


PROFIL GLODALA ZA OBRADU LJ EBOVA BURGIJ E

Profil glodala zavisi od traenog oblika seiva, potrbnog prenika jezgra, ugla nagiba ljeba i ugla vrha
burgije, od poloaja glodala u odnosu na osu burgije, a takodje i od prenika glodala. Dimenzije profila
glodala daju se najee tabelarno.


OBLIK VRHA BURGIJ E

Oblik vrha se usvaja u zavisnosti od njenog nominalnog prenika kao i od vrste i osobina materijala
koji se obradjuje. U tabeli 2. na slikama 1.-6. prikazani su razliiti oblici vrha burgije odnosno mogui
naini otrenja zavojnih burgija.





6
Tabela 2. - Razliiti oblici vrha burgije


7
Na slici 1. pikazan je standardni oblik vrha burgije. Ovakav nain otrenja burgije primenjuje se kod
zavojnih burgija prenika do 12mm za obradu elika, elinog liva i livenog gvodja.

Obino otrenje burgija (slika 2.) primenjuje se pri obradi burgijama prenika iznad 12mm, razliitih
metalnih materijala. Ovaj oblik otrenja preporuuje se za obradu elinog liva sa korom, vrstoe
manje od 500 Mpa.

Otrenje prikazano na slici 3. primenjuje se pri obradi burgijama prenika iznad 12mm, svih metalnih
materijala. Preporuuje se za obradu elika i elinog liva sa skinutom korom, vrstoe manje od 500
Mpa.

Otrenje prikazano na slici 4. primenjuje se kod burgija prenika iznad 8mm pri obradi temperovanog
liva, livenog gvodja i elinog liva.

Otrenje prikazano na slici 5. primenjuje se kod burgija prenika iznad 12mm pri obradi elika
vrstoe iznad 1200 Mpa.

Ravno otrenje burgije, otrenje burgije sa iljkom, primenjuje se pri obradi bakra.



ZAVOJ NE BURGIJ E SA PLOICIM OD TVRDOG METALA

Na slici 2. prikazana je zavojna burgija od tvrdog metala, sa oznaenim osnovnim konstrukcijskim
veliinama.


Slika 2. Zavojna burgija sa ploicom od tvrdog metala

Rezni deo burgije (ploica od tvrdog metala) zalemljen je za telo burgije. Telo burgije i drka izradjuju
se od konstruktivnog elika zatezne vrstoe priblino 700 Mpa.
Burgije sa ploicom od tvrdog metala primenjuju se za obradu metalnih materijala relativno visoke
vrstoe, kamena i drugih nemetalnih materijala.


8
Izbor geometrijskih parametara burgije, odnosno uglova , 2 , ,
0 0 r
vri se u zavisnosti od
mehanikih karakteristika obradjivanog materijala. U tabeli 3. date su preporuene vrednosti ovih
uglova za najee obradjivane materijale.

Tabela 3.
Materijal predmeta
obrade
0

0
2 2 =
r

elik (850-1400)MPa 6 8 115
alatni elik (1000-
1400)MPa
4 3 112
sivi liv do 200 HB 6 0 120
mesing, bronza 8 6 115
legure lakih metala 8 8 120


Konstrukcija burgija sa zalemljenim ili mehaniki privrenim ploicama od tvrdog metala je veoma
usavrena, tako da se na tritu mogu nai razliiti oblici i preporuke proizvoaa. Na slikama 3. i 4.
dati su fotografski prikazi savremenih burgija (proizvoa TITEX).






Slika 3. - Fotografski prikaz konstrukcije burgije sa ploicom od tvrdog metala



9

Slika 4. Savremeni oblici burgija (proizvoa TITEX)

RAVNA BURGIJ A

Ravna burgija predstavlja najstariji oblik alata za buenje, koji se ak i danas koristi za buenje otvora
manje dubine u tvrdim i krtim materijalima kao i za buenje dubokih otvora veeg prenika.
J ednostavne je konstrukcije a izradjuje se kovanjem ili glodanjem pripremka krunog ili kvadratnog
poprenog preseka. Na slici 5. prikazana je ravna burgija i to konstrukcija sa grudnim uglom 0
0

(slika 5a.) i sa kanalom pored glavnog seiva tako da je 0
0
(slika 5b.). U drugom sluaju seiva su
izvedena sa ljebovima radi sitnjenja strugotine. Veliina ugla vrha burgije ista je kao i kod zavojnih
burgija dok se veliina ledjnog ugla kree u granicama o 12 6
0
= .

Slika 5. Ravna burgija

10
BURGIJ E ZA BUENJ E DUBOKIH OTVORA

Izrada dubokih otvora u metalu od prvih pokuaja obrade buenjem pa do savremenih postupaka
visokoproduktivnog buenja, predstavlja specifinu oblast obrade metala rezanjem. Kao tehnoloki
zahtev, najpre se pojavljuje u domenu vojne industrije pri izradi cevi buenjem. Dugo vremena
egzistira u ovoj oblasti, da bi posle drugog svetskog rata nalo primenu i u mainogradnji, auto
industriji, brodogradnji, avioindustriji i drugim oblastima.

Dubokim buenjem se najee smatra buenje otvora kod kojih odnos l/D prelazi neku graninu
vrednost. Na poetku se smatralo da je ta granina vrednost l/d=10. Danas se smatra da je duboko
buenje svako buenje gde je l/d=5 a po nekim autorima ak i 3. U bilo kom od ovih sluajeva,
specifinost ovog buenja se ogleda u tome sto je uvek prisutan problem odvodjenja strugotine iz zone
rezanja, krutost reznog alata, dovodjenje SHP i mnogi drugi problemi.

Buenje dubokih otvora vri se na vie naina i sa razliitim alatima, postupcima i reimima, to zavisi
od prenika koji se bui, zahtevane geometrijske tanosti i kvaliteta obradjene povri kao i od obima
proizvodnje i drugih faktora.

Najee primenjivani naini buenja dubokih otvora su:

buenje otvora puanom burgijom
buenje otvora topovskom burgijom
buenje otvora specijalnom zavojnom burgijom
buenje otvora BTA postupkom
buenje otvora ejektorskim postupkom.


BUENJ E OTVORA PUANOM BURGIJ OM

Puana burgija se koristi za buenje otvora do 20mm. Ove burgije mogu biti sa reznim delom od
brzoreznog elika i s aploicom od tvrdog metala privrenom lemljenjem za telo burgije. Na slici 6.
prikazana je burgija kod koje je rezni deo -1 spojen za cev kroz koju se dovodi SHP. Odvodjenje
strugotine iz zone rezanja vri se kroz kanal -3. Vrh burgije je pomeren u odnosu na osu za 0,2d dok je
napadni ugao o 50 =
r
a o 70
1
=
r
. Ostali geometrijski parametri se usvajaju u zavisnosti od
materijala predmeta obrade i prenika burgije.

Slika 6. Puana burgija

11
Treba naglasiti da postoje razliite konstruktivne izvedbe puanih burgija. Na slikama 7. i 8.
prikazane su savremene geometrije ovih burgija u zavisnosti od prenika obraivanih otvora.


Slika 7. Buenje otvora prenika 5-30, mm

Slika 8. Buenje otvora prenika do 5, mm

Obrada otvora puanom burgijom vri se na specijalnim mainama (slika 9.). Predmet obrade izvodi
glavno obrtno kretanje a alat pomono pravolinijsko kretanje. Postoje maine kod kojih alat izvodi
glavno obrtno kretanje ili i alat i predmet obrade izvode glavno pravolinijsko kretanje.

Slika 9. ematski prikaz maine za obradu dubokim buenjem


12

BUENJ E OTVORA TOPOVSKOM BURGIJ OM

Na slici 10. prikazana je topovska burgija prostije konstrukcije. Kod ove burgije glavno seivo je sa
napadnim uglom od 90 i prelazi osu burgije od 0.2-0.5 mm. Rezni deo burgije izradjen je od
brzoreznog elika i vezan je za cev kroz koju se dovodi SHP. U cilju smanjenja trenja, rezni deo
burgije je konian.

Slika 10. ematski prikaz topovske burgije

U primeni je vei broj topovskih burgija sloenije konstrukcije sa radnim delom od brzoreznog elika i
ploicom od tvrdog metala, jednosenih i viesenih, o emu se podaci mogu nai u odgovarajuoj
literaturi.

BUENJ E OTVORA SPECIJ ALNIM ZAVOJ NIM BURGIJ AMA

Specijalne zavojne burgije koje se koriste za buenje dubokih otvora, imaju kanale za dovodjenje SHP
u zonu rezanja. Kanali su zavojni i prolaze kroz obe grane burgije od vrha do drke. (slika 11.)



Slika 11. Specijalna zavojna burgija

SHP se dovodi kroz drku (slika 7a.) ili sa bone strane u oblasti vrata burgije (slika 11b.).

Geometrija ovih burgija je veoma usavrena. Na slici 12. dat je fotografski prikaz ovog tipa burgije gde
se veoma jasno moe uoiti specijalni oblik otrenja koji u velikoj meri otklanja negativan uticaj
poprenog seiva, smanjuje otpor prodiranja i moment rezanja, i uopte, poveava izlazne efekte
obradnog procesa.

13


Slika 12. savremena rezna geometrija burgije sa dovodom SHP

BUENJ E DUBOKIH OTVORA BTA POSTUPKOM

Buenje dubokih otvora pomenutim postupcima nije na adekvatan nain moglo da rei sve zahteve u
smislu produktivnosti, kvaliteta obradjene povri i tanosti mera. Problemi su uglavnom izraeni kroz
nedovoljnu vrstou alata pri obradi otvora manjih prenika i odvodjenje strugotine kod otvora veeg
prenika. Sa tim u vezi postojala su ogranienja parametara reima obrade i pored korienja alata sa
ploicom od tvrdog metala. Razmiljajui o ovim problemima, Burgsmuller je 1937. god. doao do
potpuno nove ideje u pogledu konstrukcije alata. On je zamislio da cirkulaciji SHP i strugotine da
suprotan smer. On je predloio da se vri spoljanji dovod SHP i unutranji odvod strugotine.
Telo alata je okrugla cev na ijem elu je ugradjeno dvostrano seivo (slika 13.). Kao rashladno
sredstvo koristi se vazduh koji se pod pritiskom uduvava kroz prstenasti prostor izmedju zidova otvora
i tela burgije do zone rezanja, odakle zajedno sa strugotinom kroz unutranjost cevi odlazi van. Da bi
se olakalo odvodjenje strugotine predmet obrade se postavljao vertikalno a builo se odozdo na gore.
Medjutim, ovakva koncepcija uspeno je realizovana samo pri buenju odredjenog broja materijala
(livenog gvodja, lakih metala i plastike).

Slika 13. Alat sa spoljanjim dovodom SHP i unutranjim odvodom strugotine

14

Nezavisno od Burgsmullerovog postupka, Beisner je 1942. godine doao do sline ideje u pogledu
cirkulacije SHP i strugotine ali mnogo bolje u pogledu rezne geometrije alata. On je tada, ve uspeno
reenu geometriju jednosene burgije iskoristio u kombinaciji sa telom u obliku cevi, obezbedivi tako
potrebnu krutost alatu. Njegovo reenje alata prakazano je na slici 14.

Slika 14. Burgija za buenje po BTA postupku

Kao SHP kod ovog alata koristi se ulje pod pritiskom, koje obezbedjuje istovremeno hladjenje i
podmazivanje seiva i vodjica burgije. Predmet obrade se postavlja horizontalno, bez potekoa sa
odvodjenjem strugotine jer se transport strugotine vri snanom strujom SHP. Obrada otvora BTA
postupkom vri se na specijalnim mainama (slika 15.).

Slika 15. ematski prikaz maine za buenje po BTA postupku

Dalji razvoj BTA postupka iao je u pravcu modifikacija rezne geometrije alata i poboljanja tehnikih
karakteristika specijalnih maina za buenje ovim postupkom. U pogledu alata poseban znaaj ima
konstrukcija i primena viesene burgije koja ima niz prednosti u odnosu na prvobitno reenje.
Principijelna ema BTA postupka viesenom burgijom prikazano je na slici 16.

15

Slika 16. - Principijelna ema BTA postupka viesenom burgijom

Proces rezanja se odvija na tri uzajamno odvojena rezna elementa: centralnom, srednjem i perifernom.
Njihov poloaj u odnosu na osu burgije i u odnosu na vodjice burgije, preko kojih se ovaj alat oslanja o
zidove otvora, je tako odredjen da se otpori rezanja medjusobno uravnoteavaju u znaajnoj meri. To
doprinosi stabilnosti itavog sistema, manjem trenju izmedju vodjica i zidova otvora i manje potrebnoj
snazi maine. Zahvaljujui sinterovanim lomaima strugotine na svakom reznom elementu, koji je
inae od tvrdog metala, u procesu rezanja se stvara strugotina malih dimenzija koja se lako odvodi iz
zone rezanja. BTA postupak sa viesenim alatom spada u red najproduktivnijih naina izrade otvora
prenika iznad 20mm pa i manjih. Medjutim, BTA postupak stavlja pred konstruktora maina
specijalne zahteve. Pre svega, itav sistem za dovod SHP mora biti potpuno hermetizovan, to
predstavlja veliki problem. Pored toga prisutni su i problemi vezani za obezbedjenje visokih protoka i
pritisaka SHP i mnogi drugi. Na slici 17. dat je fotografski prikaz savremenih glava za buenje
dubokih otvora BTA postupkom.



Slika 17. Savremene glave (alati) za buenje BTA postupkom

Na slici 18. prikazan je izvod iz kataloga TITEX za izbor tipa BTA glave za duboko buenje

16

Slika 18. Glave (alati) za buenje BTA postupkom



17
EJ EKTORSKO BUENJ E DUBOKIH OTVORA

Ejektorsko buenje dubokih otvora razvijeno je u vedskoj fabrici za proizvodnju alata Coromant. U
proizvodnom programu ovog proizvodjaa alat za ejektorsko buenje se prvi put pojavljuje 1966.
godine. Principsko reenje sistema za ejektorsko buenje prikazano je na slici 19.

Slika 19. - Principijelna ema ejektorskog buenja

Kod ejektorskog buenja primenjen je unutranji dovod SHP i unutranji odvod strugotine iz zone
rezanja to je osnovna razlika u odnosu na BTA postupak. To je postignuto tako to su umesto jedne,
primenjene dve cevi kao telo burgije, postavljene jedna u drugoj. Spoljanja cev prenosi obrtni moment
i aksijalnu silu na ejektorsku burgiju, a unutranja cev samo fiziki razdvaja SHP koja se pod pritiskom
dovodi u zonu rezanja, od strugotine i SHP koje se odvode iz zone rezanja. Na unutranjoj cevi su
pored toga izradjeni kosi otvori kroz koje jedan deo SHP prodire u unutranju cev neposredno po
ulasku u medjuprostor ovih cevi. Upravo strujanja SHP kroz te otvore i njegovo usmeravanje i kretanje
ka izlaznoj strani unutranje cevi stvara odredjeni potpritisak na prednjem delu ovih cevi. Taj
potpritisak deluje na struju SHP, koja dolazi u zonu rezanja, inei je tako mnogo efikasnijom u smislu
odvodjenja strugotine. Time je smanjen potreban pritisak i protok koji stvara hidraulini uredjaj
maine. Pored toga, zahvaljujui dejstvu stvorenog potpritiska u zoni ejektorske burgije i nainu
dovodjenja SHP, nije potrebno vriti bilo kakvo zaptivanje predmeta obrade, to itav sistem znatno
pojednostavljuje. Praktina korist ovog poboljanja u odnosu na BTA postupak sadrana je u
mogunosti da se ejektorsko buenje, uz odgovarajue hidrauline uredjaje i pribore, izvodi i na
univerzalnim mainama (strug, builica...). Na slici 20. prikazana je ema na kojoj su ucrtani smerovi
kretanja SHP i strugotine pri buenju ejektorskom burgijom.

Slika 20. Smerovi kretanja strugotine i SHP

18

U pogledu rezne geometrije, ejektorska burgija u principu odgovara viesenoj BTA burgiji (slika 21.).

Slika 21. Rezna geometrija ejektorske burgije
































19
PITANJ A

1. Kinematika buenja i otpori rezanja
2. Podela burgija
3. Standardizacija burgija ta je propisano standardom?
4. Geometrija zavojne burgije
5. Oblici otrenja zavojne burgije
6. Burgije sa tvrdim metalom
7. Puana i topovska burgija
8. Problematika buenja dubokih otvora
9. Specijalna zavojna burgija
10. BTA postupak buenja
11. Ejektorski postupak buenja


































20
ALATI ZA RAZBUIVANJ E PRIKAZ SAVREMENIH KONSTRUKCIJ A ALATA



























Slika 22. Primeri alata za Precizno razbuivanje

Na slikama 23. - 25. prikazani su alati za razbuivanje sa mogunou podeavanje prenika otvora
koji se razbuuje.


Slika 23. Podeljivi alat za razbuivanje

21

Slika 24. Podeljivi alat za razbuivanje


Slika 25. Podeljivi alat za razbuivanje















X



Alati u obradi razvrtanjem i proirivanjem
1

X. PROIRIVAI, UPUTAI, RAZVRTAI I OSTALI ALATI ZA
PROIRIVANJE


Proirivai i uputai su rezni alati namenjeni za proirivanje i uputanje ve izbuenih
otvora, za proirivanje i uputanje otvora razliitih namena (npr. otvori za glave
zavrtnjeva i slino). Proirivanjem i uputanjem se podstie znatno vea geometrijska
tanost i bolji kvalitet obraene povrine. Ovom vrstom obrade najee se postie
kvalitet obraene povrine koji pripada osmoj klasi hrapavosti. Obrada proirivanjem i
uputanjem izvodi se na builicama, strugovima, glodalicama, automatima i drugim
mainama. U odnosu na obradu buenjem proirivanje i razvrtanje karakterie:

- manja veliina dodataka za obradu,
- vea geometrijska tanost obraenog otvora,
- bolji kvalitet obraene povrine,
- manji utivaj promenljive vrednosti grudnog i lenog ugla,
- manji problemi vezani za odvoenje strugotine i
- izraen oblik koncentrisanog habanja pa sa tim u vezi povean znaaj vrste sredstva
za hlaenje i podmazivanje.


PODELA I STANDARDIZACIJA PROIRIVAA I UPUTAA

Proirivai i uputai se dele na:

standardne proirivae,
standardne uputae i
specijalne uputae.

Standardni proirivai mogu biti sa:

- valjkastom drkom,
- MK drkom i
- ekstra dugi.

Standardni uputai izrauju se kao eoni uputai i kao konusni uputai. eoni uputai
izrauju se i u varijanti nasadnih eonih uputaa. Standardni eoni uputai izrauju se
sa uglom vrha od 180
0
i 90
0
, dok se konusni uputai izrauju sa uglom vrha od 60
0
, 90
0
i
120
0
.

U grupu specijalnih uputaa spadaju:

- eoni uputai za obradu na nepristupanim mestima,
- eoni uputai sa okretnom voicom,
- konini uputai za obradu ventilskih sedita,
2
- elastini uputai za obradu na nepristupanim mestima,
- konusni uputai sa poprenom rupom,
- uputai za obaranje ivica na cevima,
- kombinovani uputai,
- ravni uputai,
- uputai sa dva seiva i
- ostali specijalni uputai.


Na slikama 1.-8. prikazani su neki od pomenutih uputaa i proirivaa.

Slika 1.- Proiriva sa valjkastom drkom ( JUS K.D3.300)

Slika 2. - Uputa za glavu zavrtnjeva sa stabilnom voicom ( JUS K.D3.317)

Slika 3. - Vratni uputa sa MK drkom i izmenljivom voicom
3

Slika 4. - Mainski nasadni uputa ( JUS K.D3.340)

Slika 5. - Konini uputa 60
0
sa MK drkom (JUS K.D3.322)

Slika 6. - Specijalni elastini uputai
4

Slika 7. - Specijalni konusni uputai za obaranje ivica na cevima



Slika 8. - Neki od ostalih specijalnih uputaa


ODREIVANJE DUBINE REZANJA PROIRIVAA

U cilju postizanja zahtevane geometrijske tanosti i kvaliteta obraene povrine
neophodno je pravilno odrediti dodatke za obradu proirivanjem. U literaturi postoji niz
preporuka koje se odnose na preporuene vrednosti dodataka za obradu proirivanjem. Po
veini preporuka, kod operacija zavrne obrade, gde se zahteva visok kvalitet obraene
povrine, obrada se izvodi proirivanjem, grubim i/ili zavrnim razvrtanjem. Pri obradi
otvora prenika do d=10 mm, obrada se, najee, izvodi samo grubim i/ili zavrnim
(finim) razvrtanjem. Preporuene vrednosti dodataka za obradu proirivanjem date su u
tabeli 1.

Tabela 1.
nazivni prenik otvora dodatak za proirivanje
(10-15) mm 1,5 mm
(15-18) mm 1,7 mm
(18-30) mm 2,4 mm
(30-59) mm 3,0 mm
(50-80) mm 4,0 mm
(80-100) mm samo razvrtanje (grubo i fino)

5


KONSTRUKTIVNI ELEMENTI PROIRIVAA

Konstruktivni elementi proirivaa (standardnih) definisani su starim J US standardom.
Osnovne dimenzije i geometrija ovih alata prikazana je na slici 9. Oznake na slici imaju
sledee znaenje:

L - ukupna duina proirivaa , l - duina radnog dela, l
1
- duina drke (konina ili
cilindrina), l
2
- duina vrata, l
3
- duina reznog dela, l
4
- duina kalibrirajueg dela, d -
prenik proirivaa, d
1
- prenik poetka seiva, d
2
- prenik vrata,
r
- ugao nagiba
seiva, - ugao uspona zavojnih ljebova,
0
- leni ugao glavnog seiva,
0
- grudni
ugao glavnog seiva,
0
- ugao klina glavnog seiva. Na pomonim seivima proirivaa
takoe se definiu uglovi . i ,
0 0 0


Slika 9. - Osnovne dimenzije i geometrija proirivaa

DUINA RADNOG DELA PROIRIVAA

Duina radnog dela proirivaa izraunava se po obrascu:

l =l
b
+3d, gde je: l
b
- dubina buenja, d - zahtevani prenik otvora.

DUINA REZNOG DELA PROIRIVAA

Duina reznog dela proirivaa, prema slici 9. rauna se po obrascu:

l3 =(t+a)
r
ctg , gde je: t - dubina rezanja, a - rastojanje zida izbuenog otvora i poetka
nagiba seiva.

Veliina a se usvaja u granicama (0,5-1,0)t.

6
UKUPNA DUINA PROIRIVAA

Ukupna duina proirivaa izraunava se preko izraza:

L=l+l
1
+l
2
, gde se duine l
1
i l
2
uzimaju iz tabela J US standarda.

PRENIK PROIRIVAA

Proirivai se izrauju u tolerantnom polju h8. Nazivni prenik proirivaa meri se na
rubu neposredno iza glavnog seiva, vrha proirivaa. U cilju smanjenja trenja proirivai
se izrauju sa smanjenjem prenika od vrha ka drci. Smanjenje prenika iznosi 0,02-
0,08 mm na 100 mm duine oljebljenog dela proirivaa.

PRENIK JEZGRA PROIRIVAA

Radi poveanja otpornosti proirivaa jezgro se poveava od vrha ka drci u iznosu od
1,4% za manje prenike proirivaa do 1,7% za vee prenike proirivaa. Veliina
prenika jezgra se odreuje tako da obezbedi dovoljnu stabilnost proirivaa sa jedne
strane i dovoljnu duinu glavnog seiva za proirivanje maksimalno predvienog dodatka
za obradu proirivanjem, sa druge strane.
Prenik jezgra priblino iznosi:

d
0
=0,3d.

UGAO NAGIBA SEIVA (UGAO VRHA PROIRIVAA)

Ugao vrha proirivaa usvaja se u zavisnosti od materijala predmeta obrade. Pri obradi
elika ovaj ugao iznosi 120
0
, pri obradi sivog liva 90
0
-120
0
i 120
0
150
0
kod proirivaa sa
ploicama od tvrdog metala.


UGAO NAGIBA ZAVOJNICE

Ugao nagiba zavojnice ima veliki uticaj na proces rezanja i definie se u zavisnosti od
vrste obraivanog materijala. Na osnovu ovog ugla razlikuju se osnovni tipovi
proirivaa i to:

- tip N sa uglom zavojnice =15
0
-25
0
za normalne uslove rada,
- tip M sa uglom zavojnice =25
0
-40
0
za obradu mekih metala, lakoobradivih i
- tip T sa uglom zavojnice =3
0
-15
0
za obradu veoma tvrdih metala tekoobradivih.

KORAK ZAVOJNIH LJEBOVA

Veliina koraka zavojnih ljebova rauna se po obrascu:

ctg d H =
7

GRUDNI UGAO GLAVNOG SEIVA

Veliina grudnog ugla glavnog seiva zavisi od ugla vrha i ugla uspona zavijnice. Moe
se proraunati preko priblinog obrasca:

tg
r
0
2 sin
tg

= .

LENI UGAO GLAVNOG SEIVA

leni ugao glavnog seiva mora biti dovoljno veliki da bi omoguio slobodno rezanje pri
uobiajenim vrednostima posmaka. Nije preporuljivo da ovaj ugao bude manji od 5
0
.
Ovaj ugao se izvodi lenim podbrusivanjem i otrenjem dva lena ugla (slika 10.)


Slika 10. - Formiranje (podbrusivanje lenog ugla proirivaa)

GRUDNI UGAO POMONOG SEIVA

Grudni ugao pomonog seiva ima vrednost 0, a moe se kretati u granicama od -3
0
do
3
0
.

RUB-FAZETA PROIRIVAA

Rub, odnosno fazeta proirivaa, slui za voenje proirivaa kroz proireni otvor. Meri
se na udaljenju 5mm iza preseka glavnog i pomonog seiva. irina ruba treba da bude
u granicama propisanim standardom a u zavisnosti od prenika proirivaa.

PROFIL LJEBA PROIRIVAA

Dimenzije koje definiu profil ljeba u poprenom preseku daju se u katalozima
proizvoaa.


8
DRKA PROIRIVAA

Drka proirivaa definie se odgovarajuim standardima a njen oblik je isti kao i kod
zavojnih burgija. Kod veih prenika proirivaa, radi utede materijala, drka se izrauje
od konstrukcijskog elika a radni deo od brzoreznog elika, pa se spajaju eonim
zavarivanjem.

MATERIJALI ZA IZRADU PROIRIVAA

Proirivai se izrauju od visokolegiranog alatnog elika (brzoreznog elika). Ovi elici
se razvrstavaju u dve grupe i to:
- grupa brzoreznih elika legirana vanadijumom, bez sadraja kobalta, oznaena sa
HSS u koju spadaju elici: 6880, 6881, 7680, 7880,
- grupa brzoreznih elika legiranih kobaltom oznaena sa HSS-E u koju spadaju elici:
6980, 9681, 9683, 9780.
Tvrdoa termiki obraenih proirivaa, merena na rubu pomone lene povrine, treba
da iznosi:
780 do 900 HV za proirivae iz grupe HSS,
820 do 920 HV za proirivae iz grupe HSS-E.

OZNAAVANJE PROIRIVAA

Proirivai se oznaavaju na sledei nain:

Proiriva X-d
1
-L-Y

gde je: X-oznaka standarda za oblik i mere odgovarajueg proirivaa, d
1
-nazivni prenik
proirivaa, L- smer rezanja (desni smer se ne oznaava), Y- oznaka grupe brzoreznih
elika (HSS ili HSS-E).

Primer: Proiriva J US K.D3.340-50-L-HSS

UPUTAI SA VOICOM

Ovi uputai imaju cilindrinu voicu koja slui za centriranje uputaa u odnosu na
izbueni otvor, ili da obezbedi upravnost eone povrine u odnosu na osu izbuenog
otvora. Mogu biti sa stabilnom i izmenljivom voicom. Konstruktivni elementi ovih
uputaa mogu se nai u J US standardima, katalozima proizvoaa i odgovarajuoj
literaturi.

KONINI UPUTAI

Ovi uputai se izrauju sa razliitim uglovima vrha. Mogu biti izraeni od brzoreznog
elika ili sa ploicama od tvrdog metala. Detaljnije informacije (konstrukcija i
geometrija) mogu se nai u odgovarajuoj literaturi.

9
NASADNI UPUTAI

Izrauju se u veliinama prenika 0d 38 do 250mm. Radni deo se izrauje posebno pa se
postavlja na odgovarajuu drku i za nju mehaniki privruje. Broj seiva kod ovih
alata je znatno vei nego kod proirivaa.

EONI UPUTAI

Koriste se za obradu eonih ravnih povrina otvora.

UPUTAI I PROIRIVAI SA PLOICAMA OD TVRDOG METALA

Uputai i proirivai od tvrdog metala koriste se za obradu tvrdih materijala i pri radu sa
stroijim reimima rezanja. Svi oblici proiribaa i uputaa koji se rade od brzoreznog
elika mogu biti izvedeni i sa ploicama od tvrdog metala. Pored uputaa sa lemljenim
ploicama koriste se i uputai sa umetnutim (mehaniki izmenljivim ploicama).






























10
RAZVRTAI

Razvrtai su rezni alati koji se primenjuju u zavrnim operacijama obrade otvora. S
obzirom da se u obradi razvrtanjem skida tanak sloj materijala otpori rezanja su
srazmerno manji pa se ovom vrstom obrade postie visoka geometrijska tanost i kvalitet
obraene povrine. Obradom razvrtanjem moe se postii kvalitet obraene povrine koji
pripada, ak, i etvrtoj klasi hrapavosti, mada se razvrtanjem najee postie peta, esta i
sedma klasa hrapavosti.
Proces obrade razvrtanjem karakterie:
- proces rezanja slian kao kod obrade proirivanjem,
- manji dodaci za obradu u odnosu na obradu proirivanjem,
- znatno vei broj zuba u odnosu na proirivae,
- pravilan rad razvrtaa je u velikoj zavisnosti od uslova rada,
- izraeno je koncentrisano habanje alata i
- geometrijski parametri veoma bitno utiu na proces obrade.

Razvrzanje se izvodi na builicama, strugovima, revolver strugovima, automatima i
drugim mainama za obradu otvora. Takoe se razvrtanje moe izvoditi i runim putem
sa runim razvrtaima.

PODELA I STANDARDIZACIJA RAZVRTAA

Razvrtai se, s obzirom na veoma veliki broj vrsta, mogu sistematizovati po vie osnova:

- prema nainu primene,
- prema nainu privrivanja u maini,
- prema geometrijskom obliku razvrnute rupe,
- prema vrsti materijala i
- prema tehnologiji izrade razvrtaa

J edna od moguih podela razvrtaa je na:

rune razvrtae i
mainske razvrtae.

Runi razvrtai mogu biti izraeni kao stabilni i sa pominim noevima. I u jednom i u
drugom sluaju mogu se izraivati kao standardni i kao specijalni.

Mainski razvrtai, takoe, mogu biti stabilni i sa pominim noevima. Stabilni razvrtai
izrauju se sa drkom i kao nasadni razvrtai. Razvrtai izraeni sa cilindrinom ili MK
drkom mogu biti od brzoreznog elika ili sa ploicama od tvrdog metala izraeni kao
standardni ili specijalni.
Razvrtai sa cilindrinom drkom mogu biti runi, mainski i nasadni dok se razvrtai sa
MK drkom izrauju kao runi i mainski. Pored pomenutih vrsta razvrtaa postoji i
veliki broj specijalnih razvrtaa.

11

RUNI RAZVRTAI

Runi razvrtai se primenjuju za razvrtanje cilindrinih i koninih prolaznih otvora
runim putem. Izrauju se sa pravim i zavojnim zubima i kako je reeno mogu biti sa
nepodeljivim i sa pominim noevima.

NEPODELJIVI CILINDRINI RUNI RAZVRTAI

Ovi razvrtai obuhvaeni su standardom J US K.D3.121 i J US K.D3.140. Osnovne
dimenzije runog cilindrinog razvrtaa prikazane su na slici 1. Oznake na slici imaju
sledee znaenje:L - ukupna duina razvrtaa, l - duina radnog dela razvrtaa, l
1
- duina
drke, l
2
- duina vrata, l
3
- duina reznog dela, l
4
- duina izlaznog dela, l
5
- duina
ulaznog (centrirajueg ) dela, l
6
- duina etvrtke, d - nazivni prenik razvrtaa,
r
- ugao
nagiba seiva. Dimenzije se raunaju prema sledeim izrazima:

d
4
=d-(0,010-0,015)-smanjenje prenika radnog dela razvrtaa,

d
5
=d-(1,3-1,4)t, gde je t - dubina rezanja, i

d
2
=d-(0,5-1,0).

Duina rezne ivice rauna se preko izraza:

m ctg
2
d d
l
r
5
3
+

= , gde je : m =(1-3)mm - dodatak za oborenu zatitnu ivicu.





Slika 1. - Runi razvrta sa cilindrinom drkom



12
PODELJIVI RUNI RAZVRTA

ematski prikaz podeljivog runog razvrtaa dat je na slici 2.

Slika 2. - Podeljivi runi razvrta

Okretanjem zavrtnja, kuglica pritiska na konini unutranji deo noeva ime se poveava
prenik razvrtaa. Ovaj razvrta koristi se za razvrtanje prolaznih otvora


MAINSKI RAZVRTAI

Mainski razvrtai se upotrebljavaju za razvrtanje prolaznih i neprolaznih cilindrinih i
koninih otvora mainskim putem. Izvode se sa pravim i zavojnim zubima. Mogu biti
nepodeljivi (cilindrini i konini), nasadni (nepodeljivi i podeljivi), podeljivi sa
pominim noevima, kao i eoni za obradu neprolaznih otvora, sa ploicama od tvrdog
metala i viestepeni i kombinovani. Na slikama 3. - 6. prikazani su neki od ovih
razvrtaa.



Slika 3. - Mainski nasadni razvrta
13

Slika 4. - Mainski eoni nasadni razvrta sa pominim noevima



Slika 5. - Mainski eoni razvrta



Slika 6. - Mainski razvrta sa pominim noevima i valjkastom drkom

NEPODELJIVI CILINDRINI MAINSKI RAZVRTAI

Ovi razvrtai izrauju se najee sa pravim zubima. Pri obradi otvora, naroito otvora sa
ljebovima, koriste se razvrtai sa zavojnim zubima, kojima se obezbeuje ravnomerniji
rad a time i tanija i kvalitetnija obrada otvora. Konstruktivni elementi nepodeljivog
cilindrinog mainskog razvrtaa sa zavojnim zubima i MK drkom prikazani su na slici
7.
14

Slika 7. - Mainski nepodeljivi cilindrini razvrta

Oznake prema slici imaju sledee znaenje: L - ukupna duina razvrtaa, l - duina
radnog dela, l
1
-duina drke, l
2
- duina vrata, l
3
- duina reznog dela, l
4
- duina
izlaznog dela, l
5
- duina ulaznog (centrirajueg) dela, l
7
- duina kalibrirajueg
(cilindrinog) dela, d - nazivni prenik razvrtaa, d
2
- prenik vrata,
r
- ugao nagiba
seiva.
ematski prikaz radnog dela cilindrinog mainskog nepodeljivog razvrtaa prikazan je
na slici 8.


Slika 8. - ematski prikaz radnog dela razvrtaa

NAZIVNI PRENIK RAZVRTAA

Vrednosti nazivnog prenika razvrtaa utvrene su standardima za oblik i mere razvrtaa.
Tolerancije izrade razvrtaa, takoe su definisane u odgovarajuim standardima. Mesto
merenja prenika d razvrtaa je na rubu (pomonoj lenoj povrini) neposredno iza
ulaznog konusnog dela. Tolerancija izrade razvrtaa odreuje se prema dozvoljenim
odstupanjima otvora koji se obrauje, veliini irenja otvora, prenika otvora, veliini
dodataka za obradu i materijala predmeta obrade. Tolerancija izrade razvrtaa i njen
poloaj u odnosu na nominalnu mera treba birati prema toleranciji otvora na predmetu
obrade. Pri odreivanju tolerantnog polja trba teiti:

- da se razvrta moe to vie puta otriti,
- da uvek daje zahtevanu toleranciju obraivanog otvora i
- da tolerantno polje ne bude problematino sa aspekta izrade razvrtaa.

15
Pri odreivanju poloaja tolerantnog polja razvrtaa u odnosu na tolerantno polje
obraivanog otvora vanu ulogu ima fenomen irenja otvora pri obradi. Kod veine
materijala prenik obraivanog otvora je vei od prenika razvrtaa. Ovo je posebno
izraeno kod sivog liva, temper liva, mesinga i slinih materijala. Proirenje prenika
otvora zavisi i od brzine rezanja i primenjenog sredstva za hlaenje i podmazivanje. Iz
navedenih razloga nije preporuljivo da razvrta bude sa prenikom na najveoj meri
otvora. Treba naglasiti da pri obradi vrlo mekih materijala i vrlo tvrdih materijala sa
negativnim grudnim uglovima, nedovoljno otrim alatima javlja se smanjenje prenika
razvrnutog otvora u odnosu na prenik razvrtaa.
Maksimalni prenik razvrtaa se, u veini preduzea za masovnu proizvodnju, utvruje
praktinim merenjem (probama). Prenik razvrtaa se, najee, nalazi u blizini
maksimalnog prenika otvora.
Standard J US K.D3.112 definie da se maksimalni prenik razvrtaa nalazi na 0,15IT
(0,15 od irine tolerantnog polja otvora), to znai da je predvieno maksimalno irenje
otvora u iznosu 0,15IT. Da bi se dozvolilo izvesno smanjenje prenika usled habanja
(preotravanje razvrtaa), donja granina mera razvrtaa se standardom definie na 0,5IT
od donje mere tolerancije otvora (slika 9.)



Slika 9. - Odreivanje tolerancije razvrtaa

Prenik kalibriueg dela razvrtaa smanjuje se prema drci radi smanjenja trenja. Ovo
smanjenje prenika, prema standardu iznosi 0,015 mm do 0,025 mm na 100mm duine
reznog dela. Duina cilindrinog dela razvrtaa (l
7
) treba da obezbedi potrebni broj
otrenja do potpunog istroenja prenika tog dela. Ranije je ova duina bila definisana
standardima i iznosila je: l
7
=(0,25-0,5)l.
16
Sada se razvrtai ne izrauju sa cilindrinim delom ve odmah posle ulaznog konusa
prenik razvrtaa ima smanjenje ka drci tako da su i standardi promenjeni i ne definiu
cilindrini deo razvrtaa. Sa ovim razvrtaima postie se bolji kvalitet obraene povrine
a i jednostavniji su za izradu. Zbog malog smanjenja prenika mogu je dovoljan broj
otrenja razvrtaa pri minimalnom (dozvoljenom) smanjenju prenika istog.

ULAZNI DEO RAZVRTAA (UGAO NAGIBA SEIVA)

Obrada razvrtanjem odvija se na ulaznom delu -reznom delu razvrtaa. Veliina ulaznog
dela razvrtaa utie ne samo na oblik strugotine ve i na njen pravac odvoenja. U
zavisnosti od obraivanog materijala i vrste obrade postoje razliite vrste (uglovi)
ulaznog dela razvrtaa. Veliina ugla
r
direktno utie na veliinu preseka strugotine a
time i na veliinu otpora rezanja. Manji ugao ulaznog konusa smanjuje debljinu
strugotine i sile rezanja, to je posebno vano kod runih razvrtaa. Vei ugao ulaznog
konusa daje loiji kvalitet obraene povrine razvrnutog otvora. Standard propisuje da
ugao
r
iznosi 45
0
mada isti moe imati i drugaije vrednosti (pri obradi mekih
materijala ovaj ugao je manji). Detaljniji podaci o obliku i uglovima ulaznog dela
razvrtaa mogu se nai u odgovarajuoj literaturi.

RADNA I UKUPNA DUINA RAZVRTAA

Radna duina razvrtaa l i ukupna duina L definisane su standardom. Radna duina
razvrtaa priblino iznosi:

l =(0,8-3)d.

Za razvrtae manjeg prenika ova duina je vea i obrnuto. Ukupna duina razvrtaa je
usaglaena sa odgovarajuim ukupnim duinama burgija i proirivaa koji prethode
obradi otvora razvrtanjem o emu treba voditi rauna i pri konstrukciji razvrtaa.

BROJ ZUBA RAZVRTAA

Tanost obraenog otvora zavisi u velikoj meri od broja zuba i njihove raspodele. Sa
poveanjem broja zuba smanjuje se debljina strugotine po zubu, kvalitet obraene
povrine je bolji i razvrta ima mirniji rad. Razvrtai obino imaju 6-12 zuba. Zbog lake
izrade i lakeg merenja razvrtai se izrauju sa parnim brojem zuba. Orjentaciono se
usvaja broj zuba za razvrtae poviene tanosti i za obradu krtih materijala (bronze,
livenog gvoa i sl.) prema izrazu:

z =1,5 d +4.

Za obradu ostalih materijala broj zuba se proraunava preko obrasca:

z=1,5 d +2.

17
Zubi razvrtaa se izrauju u nejednakoj podeli jer se na taj nain spreava pojava riseva i
nepravilne geometrije otvora. Na slici 10. prikazana je jedna od moguih ugaonih podela
zuba razvrtaa.

Slika 10. - ema nesimetrine podele zuba razvrtaa

U sluaju da je podela zuba ravnomerna svi zubi nailaze na male zaostatke strugotine i
svi odjednom poinju rezati. Zbog toga dolazi do vibracija, to je veoma nepovoljan
sluaj. Kod neravnomerne raspodele ovo se ne dogaa, jer sledei zub nikada ne dolazi
tano na mesto prethodnog zuba ve ispred ili iza risa koji je prethodni zub napravio.

LENI UGAO RAZVRTAA

Postoji bitna razlika u geometriji ulaznog dela razvrtaa i kalibrirajueg dela. Leni ugao
na glavnom seivu mora biti dovoljno veliki da rezni klin pri uobiajenim posmacima
slobodno ree. Ovaj ugao ne sme biti manji od 5
0
. Kod malih razvrtaa, kod razvrtaa sa
levim zavojnicama ljeba i irim zubima ovaj ugao moe biti i znatno vei. Kod razvrtaa
sa prenikom do 10mm ovaj ugao iznosi 15
0
-20
0
, dok kod razvrtaa sa veim prenikom
ovaj ugao ima vrednost 8
0
-12
0
. Vei leni ugao daje bolji kvalitet obraene povrine
mada je nedostatak manja postojanost alata. U praksi se, posebno kod razvrtaa veih
dimenzija, formirajui dva lena ugla na ulaznom delu razvrtaa. U ovom sluaju prvi
leni ugao ima vrednost 8
0
-20
0
, dok drugi ugao ima vrednost 15
0
-20
0
.
Na kalibrirajuem delu razvrtaa izrauju se takoe leni uglovi kao i na ulaznom delu.
Kod veine razvrtaa formira se jedan leni ugao koji ima vrednost 12
0
-15
0
.

GRUDNI UGAO RAZVRTAA

Grudni ugao ima najee vrednost od 0
0
do 5
0
i moe se birati u zavisnosti od
obraivanog materijala i zahtevanog kvaliteta obraene povrine. Obino je grudni ugao
za finu obradu 0
0
dok je za grubu obradu 5
0
. Poveanjem grudnog ugla iznad 5
0
naglo
dolazi do poveanja krzanja i habanja razvrtaa. Formiranjem posebne geometrije
razvrtaa-takozvane "kose rezne ivice" grudni ugao razvrtaa ima sasvim druge
vrednosti.

UGAO ZAVOJNICE LJEBA

Najee primenjivani razvrtai su sa pravim zubima iz razloga to su laki za izradu i
srazmerno nie cene. Ovim razvrtaima se ne moe, u nekim sluajevima, postii
18
zadovoljavajui kvalitet obraene povrine i tanost mera. Razvrtai sa zavojnim
ljebovima daju bolji kvalitet obrade a i postojanost im je vea. Ugao zavojnice ljebova
zavisi od vrste obraivanog materijala i usvaja se po sledeim preporukama:

=6
0
-8
0
za obradu tvrdog elika i livenog gvoa,
=12
0
-20
0
za obradu mekog elika i temper liva,
=35
0
-45
0
za obradu aluminijuma i lakih legura.

Smer zavojnih ljebova se najee radi suprotan od smera rezanja, da bi se spreilo
samoprodiranje razvrtaa u obraivani materijal ili spreilo izvlaenje drke iz vretena
maine. Sa ovakvim smerom zavojnice dobija se znatno bolji kvalitet obraene povrine.
U sluaju obrade neprolaznih otvora (slepe rupe) pogodniji su razvrtai sa desnom
zavojnicom, iz razloga izvlaenja strugotine unazad.

OBLIK LJEBA RAZVRTAA

Oblik ljeba razvrtaa nema izraenu ulogu kao to je sluaj kod zavojnih burgija. ljeb
se najee izrauje sa jednougaonim ili dvougaonim glodalom. Podaci vezani za profil
ljeba razvrtaa mogu se nai u katalozima proizvoaa alata i u odgovarajuoj literaturi.

IRINA RUBA (FAZETE)

Analizirajui uticaj irine fazete na rad razvrtaa utvruje se da pri velikoj irini fazete
(iznad 0,6mm) dolazi do naglog smanjenja kvaliteta razvrnutog otvora dok sa
smanjenjem irine fazete ispod 0,1mm dolazi do brzog smanjenja veka razvrtaa.
Preporuene vrednosti irine fazete u zavisnosti od prenika razvrtaa daju se u
odgovarajuoj literaturi.

VELIINA DODATAKA ZA OBRADU

Postoji veliki broj preporuka vezanih za veliinu dodataka za obradu razvrtanjem. U
tabeli 1., prema preporukama date su veliine dodataka (dodaci po preniku) za obradu
grubim i finim razvrtanjem.

Tabela 1.- Dodaci za obradu razvrtanjem
Nazivni prenik otvora u
mm
dodatak za grubo razvrtanje
u mm
dodatak za fino razvrtanje u
mm
do 6 - 0,03
6 -10 - 0,04
10 -15 0,15 0,04
15 -18 0,15 0,04
18 -30 0,20 0,05
30 -50 0,25 0,06
50 -80 0,30 0,08
80 -100 0,35 0,09

19
RAZVRTAI SA KOSOM REZNOM IVICOM

U novije vreme su se pojavili razvrtai sa specijalnom reznom geometrijom koja
omoguava niz prednosti u odnosu na standardne razvrtae. Prednost primene ovih
razvrtaa je viestruka i ogleda se kroz:

- poveanu produktivnost alata za razvrtanje,
- visoku geometrijsku tanost obraivanih otvora,
- visok kvalitet obraene povrine,
- visoka postojanost alata,
- razvrnuta povrina otvora se ne moe otetiti strugotinom jer se strugotina potiskuje
ispred razvrtaa,
- pogodni su za nanoenje prevlaka poto kod naknadnog preotravanja sve lene
povrine ostaju prevuene.

Na slici 11. dat je ematski prikaz ovog tipa razvrtaa.




Slika 11. - Razvrta sa kosom reznom ivicom









20
ALATI ZA PROIRIVANJE RAZBUIVANJE

Proirivanje otvora na strugovima, revolver strugovima, builicama i mainama za
proirivanje vri se razliitim vrstama alata. U starije, i uslovno reeno, prevaziene
konstrukcije spadaju: noevi za proirivanje, ploasti noevi, podeljivi noevi i starije
konstrukcije glava za proirivanje. Proirivanje se takoe izvodi i razliitim vrstama
specijalnih i kombinovanih alata.
Na slici 12. prikazana je starija konstrukcija alata za proirivanje. Odlikuje ih niska
produktivnost, pa se zbog toga primenjuju samo u uslovima pojedinane i maloserijske
proizvodnje.




Slika 12. ematski prikaz starije konstrukcije alata za proirivanje

Na slici 13. dat je ematski prikaz starije konstrukcije dvostranog noa za proirivanje.



Slika 13.- Dvostrani no za proirivanje
21


Dvostrani noevi (slika 13.) bolje obezbeuju geometrijski oblik i dimenzije otvora i
veu otpornost na vibracije, ali im se usled habanja brzo smanjuje radijalna dimenzija pa
zbog toga nisu dobili iru primenu.
Za prethodno i zavrno proirivanje otvorenih i zatvorenih otvora prenika preko 40 mm
postoje i starije konstrukcije ploastih noeva (slika 14.).




Slika 14. Ploasti noevi

Oni reu preteno eonim seivima. Bruenje (otrenje) ploastih noeva uglavnom se
vri sa strane eonih seiva. Na ovim noevima mogue je izvesti vei broj otrenja a da
se pri tome ne menja dimenzija prenika.
Za zavrnu obradu otvora primenjivale su se ranije i konstrukcije podeljivih noeva za
prenike od 25-600 mm. Po svojoj geometriji ovi noevi su slini ploastim noevima.
J edna od sloenijih konstrukcija podeljivih noeva prikazana je na slici 15.

Slika 15. Podeljivi noevi
22
Ovi podeljivi noevi se sami centriraju u prethodno obraenom otvoru i skidaju dodatak
za obradu u granicama 0,2-1 mm po preniku. Ovim alatima se moe podesiti preciznost
obrade i do 0,01 mm.
Za fino proirivanje primenjuju se noevi sa dijamantskim vrhom i noevi sa ploicom od
tvrdog metala. Dijamantski noevi se koriste za obradu obojenih metala i legura, a noevi
sa ploicom od tvrdog metala za obradu livenog gvoa i elika. Na slici 16. prikazani su
geometrijski parametri dijamantskih otrica.



Slika 16. Geometrijski parametri dijamantskih otrica

Srednja postojanost dijamantskih noeva iznosi 40-50 asova, a noeva od tvrdog metala
4-8 asova. Nedostatak dijamantskih noeva je njihova visoka cena i velika krtost.
Obrada ovim alatima izvodi se pri velikim brzinama rezanja i malim vrednostima koraka
i dubine rezanja ( V=1000 m/min, S=0,02 0,12 mm/
0
, =0,05-0,3 mm.)
Rezni elementi od dijamanta se iskljuivo mehanikim putem privruju za nosae alata.

Blokovi za proirivanje spadaju u starije tipove alata za proirivanje. Primenjuju se za
prethodnu i zavrnu obradu na otvorima. Blok za proirivanje (slika 17.) sastoji se od
tela 12 i dva dijametralno rasporeena noa (1) koji se privruju u ljebove zavrtnjem
(3) i podmetaem (2). Blok se sa stegnutim noevima centrira u nosa za buenje klinom
(5) a zatim se sve uvruje mehanizmom koji se sastoji od klina 10 i 11 i ploice 8.
ivija 11 obezbeuje ploicu 8 od ispadanja iz nosaa za buenje.


Slika 17. ematski prikaz bloka za proirivanje
23
Za proirivanje otvora primenjuju se u velikoj meri i glave za proirivanje (slika 18 i 19).
Glave za proirivanje postavljaju se u posebne nosae. Rezne ploice su privrene za
telo najee mehanikim putem (rastavljiva veza).






Slika 18. Stariji tip glave za proirivanje















Slika 19. Noviji tip glave za proirivanje


Konstruktivne mere glava za proirivanje i njihovih nosaa mogu se nai u katalozima
proizvoaa alata ove vrste.


24
Na slici 20. prikazan je stariji tip konstrukcije alata za proirivanje viestepenih otvora.
Ovi alati primenjuju se za prethodno i zavrno proirivanje i omoguavaju istovremeno
izvoenje vie zahvata.




Slika 20. Kombinovani alat za proirivanje


Proirivanje prvog stepena (slika 20.) izvodi se prednjim delom alata koji predstavlja
glavu sa 4 noa. Proirivanje drugog i treeg stepena vri se noevima za proirivanje.
Kroz otvore izraene na nosau alata dovodi se do reznih elemenata sredstvo za hlaenje
i podmazivanje.
Na slici 21. prikazane su samo neke od savremenih alata za proirivanje otvora.



















Slika 21. Savremene konstrukcije alata za pproirivanje (razbuivanje)


25
Na slikama 22 i 23 prikazane su savremene konstrukcije podeljivih alata za proirivanje
(razbuivanje). Ovi alati, zahvaljujui specijalnim mehanizmima omoguavaju veoma
precizno zauzimanje poloaja noa i visok kvalitet obraene povrine.


Slika 22. ematski prikaz podeljivog alata za proirivanje





Slika 23. Fotografski prikaz podeljivih alata za proirivanje
26
PITANJ A

1. Osnove procesa proirivanja ta karakterie proces?
2. Podela i standardizacija uputaa
3. Konstruktivni elementi i geometrija proirivaa
4. Osnove procesa razvrtanja ta karakterie proces?
5. Podela i standardizacija razvrtaa
6. Runi razvrtai
7. Mainski razvrtai osnove i geometrija
8. Odreivanje prenika razvrtaa
9. Broj zuba razvrtaa
10. Alati za proirivanje (razbuivanje)



XI



Alati u obradi glodanjem
1
XI. ALATI U OBRADI GLODANJEM (GLODALA)

Glodala su vieseni alati namenjeni za obradu ravnih, zakrivljenih, stepenastih povrina obraenog
profila, ljebova, proreza itd. Usavravanjem oblika glodala i prilagoavanjem rezne geometrije
uslovima rada, moe se postii visoka produktivnost obradnih procesa. Glodanjem se postie irok
dijapazon kvaliteta obraene povrine, posebno primenom grubog i zavrnog (finog) glodanja. Na slici
1. prikazane su neke od operacija i alata u obradi glodanjem.

Slika 1. - Operacije i alati u obradi glodanjem

Proces obrade glodanjem izvodi se na horizontalnim i vertikalnim mainama glodalicama (slika 2.-
a,b).




Slika 2.(a,b)- ematski prikaz obimnog i eonog glodanja
2

PROCES OBRADE I VRSTE GLODANJA (ISTOSMERNO I SUPROTNOSMERNO
GLODANJE)

Operacija glodanja je sloena vrsta obrade koja se izvodi obimnim i eonim glodanjem. Pri obradi
glodanjem alat izvodi glavno obrtno kretanje dok predmet obrade izvodi pomono pravolinijsko
kretanje. Na izlazne parametre procesa obrade, pored ostalog veliki znaaj ima vrsta glodanja
(istosmerno ili suprotnosmerno glodanje). Suprotnosmerno glodanje je znatno vie zastupljeno u praksi
i pored toga to se istosmernim glodanjem postie bolji kvalitet obraene povrine i vea postojanost
alata. Razlozi vee primene suprotnosmernog glodanja u odnosu na istosmerno, jednim delom, su
sadrani u problemima vezanim za alatnu mainu. Na slici 3. prikazana je ema istosmernog i
suprotnosmernog glodanja.




Slika 3. ematski prikaz suprotnosmernog i istosmernog glodanja.

Pri suprotnosmernom glodanju vertikalna komponenta sile glodanja tei da predmet obrade podigne iz
steznog pribora, to nije sluaj kod istosmernog glodanja. Nedostatak istosmernog glodanja najveim
delom je sadran u promeni smera prenosne sile kod zavojnog vretena prenosnika za pomono
kretanje, to je posebno bilo izraeno kod glodalica starijeg tipa (nedostatak ureaja za eliminisanje
zazora). Istosmerno glodanje, u principu karakterie povoljniji oblik oscilovanja zuba glodala to se
pozitivno odraava na kvalitet obraene povrine i postojanost alata. U principu, istosmerno glodanje
posebno treba koristiti u operacijama zavrne obrade.

PODELA I STANDARDIZACIJA GLODALA

Podela glodala moe se izvriti po vie osnova. U osnovi glodala se mogu podeliti na standardna i
specijalna pri emu i jedna i druga mogu biti izraena od brzoreznog elika i sa zalemljenim ili
mehaniki privrenim ploicama od tvrdog metala. Prema nainu privrivanja na alatnu mainu
razlikuju se glodala sa drkom i glodala sa otvorom. Glodala sa drkom mogu biti cilindrina, konina i
profilna glodala sa valjkastom i Morze koninom drkom. Glodala sa otvorom za privrivanje na
alatnu mainu mogu biti valjkasta, koturasta, eona, ugaona , polukruna i glodala sloenog profila.
Prema nainu izrade zuba glodala mogu biti:
sa glodanim zubima,
sa podstruganim zubima kod kojih se ljeb dobija glodanjem, a konaan oblik profila zuba glodala
podstrugivanjem na strugu za leno struganje ili bruenjem (podbruivanjem) na namenskim
brusilicama,
3
sa bruenim profilim zuba iz punog materijala ( izrada vretenastih glodala do prenika od 25mm) i
sa zalemljenim ili mehaniki izmenljivim zubima.
Prema obliku zuba glodala mogu biti:
sa pravim zubima, kod kojih su rezne ivice zuba paralelne sa osom glodala,
sa ukrtenim zubima, kod kojih su rezne ivice zuba naizmenino nagnute na jednu ili drugu stranu u
odnosu na osu glodala i
sa zavojnim zubima gde se zubi uvijaju pod odreenim uglom uspona zavijnice.
Prema izradi zavojnih ljebova, glodala mogu biti:
sa desnim zavojnim ljebovima i
sa levim zavojnim ljebovima.
Prema smeru obrtanja glodala mogu biti:
desnorezna, ako se obru u smeru obrtanja kazaljke na satu, posmatrajui od mesta ukljetenja
(stezanja) u vreteno maine i
levorezna , koja se obru u suprotnom smeru.
Istovremeno i smer ljebova moe biti desni ili levi. Ovo je veoma znaajno za rad glodala. U sluaju
rada desnoreznog glodala zavojnica moe biti desna (slika 4.) pri emu je ugao rezanja povoljniji, a
aksijalna komponenta otpora rezanja tei da izvue glodalo iz leita. Kod desnoreznog glodala sa
levom zavojnicom ugao rezanja nije povoljan ali glodalo vri pritisak na vreteno alatne maine.

Slika 4. - Levi i desni smer zavojnice zuba

IZBOR GRUPE PRIMENE GLODALA

Starim J US K.A2.013 uveden je novi pojam, izbor grupe primene glodala. Osnovne grupe primene
glodala, a koje se odnose i na ostale alate su sledee:
grupa primene glodala N za obradu najee primenjivanih materijala, pri stvaranju trakaste
strugotine,
grupa primene glodala T za obradu tvrdih i ilavih materijala, pri stvaranju kratke strugotine i
grupa primene glodala M za obradu mekih i ilavih materijala, pri stvaranju duge strugotine.
Posebna grupa alata, novouvedena samo za glodala za grubu obradu je:
- grupa primene glodala NF i TF, za glodala sa ravnim profilom lomaa strugotine (slika 5a.) i
- grupa primene glodala NR i TR, za glodala sa zaobljenim profilom lomaa strugotine (slika 5b.).
Izbor grupe glodala odnosno oblika lomaa strugotine vri se u zavisnosti od materijala predmeta
obrade, prema preporukama koje se mogu nai u odgovarajuoj literaturi.
4

Slika 5. - Oblik profila lomaa strugotine

IZBOR SPOLJANJEG PRENIKA GLODALA

Spoljanji prenik glodala je veoma vaan parametar jer utie na na izbor broja zuba glodala, njihov
oblik kao i na izbor veliine otvora ili drke za postavljanje glodala u vretenite alatne maine.
Prednosti primene glodala veeg prenika su sledea:
mogunost primene vretena veeg prenika, a u vezi sa tim i mogunost izvoenja procesa obrade
pri veim optereenjima,
mogunost boljeg smetaja zubaca i veeg broja zubaca,
pobooljanje uslova za odvod toplote i
obrada sa manjim brojevima obrtaja glodala.
Nedostatci veeg prenika su sledei:
poveana potronja brzoreznog elika,
vea angaovana snaga maine i
vea cena glodala.
Prema literaturnim podacima postoje preporuke da treba birati to je mogue manji prenik glodala.
Meutim, problematika izbora prenika glodala je znatno kompleksnija pa je, s tim u vezi, prenik
glodala poeljno birati u zavisnosti od parametara koji definiu konkretnu proizvodnu operaciju.

PRENIK OTVORA ZA VRETENO MAINE

Veliina ovog prenika se usvaja u zavisnosti od prenika i konstrukcije glodala kao i od irine i dubine
rezanja. ljeb za klin kod glodala moe biti postavljen radijalno ili eono, to zavisi od vrste glodala.
eoni ljeb se primenjuje kod konstrukcija koje slue za teku obradu ili gde je debljina tela glodala
ograniena.

BROJ ZUBA GLODALA

Broj zuba glodala odreuje se u zavisnosti od vrste obrade, reima rezanja ( posmak, broj obrtaja,..),
prenika glodala i broja zuba u zahvatu. Za standardna glodala definisana starim J US standardom broj
zuba glodala daje se u odgovarajuim tabelama. U principu tei se manjem broju zuba radi poveanja
prostora za smetaj strugotine. Na broj zuba glodala utie i materijal predmeta obrade i zahtevani
kvalitet obraene povrine. Pri obradi elika manje zatezne vrstoe, lakih i obojenih metala
preporuuju se glodala sa manjim brojem zuba. Veoma tvrdi legirani elici obrauju se, prvenstveno,
krupnozubim glodalima. Kod manjih dubina glodanja i poveanim zahtevima za kvalitetom obraene
povrine primenjuju se sitnozuba glodala.
Kod glodala sa pravim zubima, broj zuba u zahvatu rauna se iz uslova da minimalno dva zuba budu u
zahvatu, to se moe izraziti konanom formulom:

5
)
d
2
1 arccos(
360 2
Z
0

, gde je: - dubina rezanja i d - prenik glodala.


Kod glodala sa zavojnim zubima broj zuba se odreuje u zavisnosti od prenika glodala, irine glodanja
i ugla uspona zavojnice, preko obrasca:

B
ctg C
Z

= , gde je C ceo broj ( C=1, 2, 3, ...).
Ceo broj zuba Z dobija se izborom odgovarajueg ugla uspona zavojnice. Izloeni proraun se odnosi
na namenski konstruisana glodala (specijalna glodala) iz razloga to je ugao uspona zavojnice kod
standardnih glodala fiksirana (standardizovana) vrednost.

UGAO USPONA ZAVOJNICE ZUBA

Glodala sa pravim zubima karakterie nemiran rad, ak i kada je vei broj zuba u zahvatu. Za miran rad
glodala, odnosno mali nivo vibracija posebno je vano da pri izlasku jednog zuba iz zahvata drugi zub
ulazi u zahvat, to se postie glodalima sa zavojnim zubima. Zavojni zubi izazivaju aksijalne otpore
rezanja. U cilju uravnoteenja ovih otpora pri 45
0
nasadna valjkasta glodala se konstruiu kao
garniture od dva glodala sa razliitim smerom zavojnih zuba. Veliine uglova nagiba zavojnice daju se
u odgovarajuim tabelama, u zavisnosti od grupe primene glodala (N, M, T) i vrste standardnih
glodala.


SMER USPONA ZAVOJNICE ZUBA

Smer uspona zavojnice zuba se usvaja u zavisnosti od konkretnih uslova rada. Na primer, pri glodanju
ljebova sa desnim smerom obrtanja glodaa (desnorezno glodalo) usvaja se desni smer zavojnice zuba,
a pri levom smeru obrtanja glodala (levorezna glodala) usvaja se levi smer zavojnice zuba. U oba
sluaja strugotina se odvodi ka drci glodala odnosno izbacuje se iz ljeba (slika 6a. i 6b.). Pri glodanju
vretenastim glodalima na vertikalnim glodalicama primenjuju se desnoreua glodala sa levim smerom
zavojnice zuba, ili levoreua glodala sa desnim smerom zavojnice zuba (slika 6c. i 6d.). Za glodala na
horizontalnim glodalicama primenjuju se valjkasta glodala sa levim smerom zavojnice ljeba kod
desnoreznih ili glodala sa desnim smerom zavojnice zuba kod levoreznih glodala. Ovakav izbor glodala
vri se da bi aksijalna komponenta otpora rezanja delovala u pravcu uvrenja glodala (vretena
maine).

Slika 6. - Ugao uspona zavojnice i smer obrtanja glodala

6
OBLIK ZUBA GLODALA

Oblik zuba glodala odnosno profil ljeba treba da omogui:
dovoljnu vrstou zuba glodala,
dovoljan prostor za pravilno smetanje i odvoenje strugotine i
potreban prostor za priliv sredstva za hlaenje i podmazivanje.
Nain izrade zuba glodala zavisi od vie parametara od kojih su najbitniji zahtevi po pitanju kvaliteta
obraene povrine, broj zuba glodala, ugao uspona zavojnice i raspoloiva oprema za izradu glodala
(raspoloive maine). Zubi glodala, kako je reeno, mogu biti izraeni:
glodanjem,
podstrugivanjem,
bruenjem iz punog materijala i
kao zalemljeni ili mehaniki izmenljivi.

Na slici 7.prikazani osnovni oblici profila zuba (meuzublja) glodala.


Slika 7. - Osnovni oblici profila zuba i meuzublja glodala
Oblik zuba prikazan na slici 7a. jednostavan je za izradu ali ga karakterie nedovoljna vrstoa zuba.
Otrenje ovakvog oblika zuba vri se po grudnoj i lenoj povrini. U sluaju preotravanja samo po
lenoj povrini zuba dolazi do smanjenja dubine ljeba a time se smanjuje i prostor za odvod
strugotine. Vek trajanja ovakvih zuba nije veliki jer nije mogue vriti vei broj preotravanja. Glodala
sa ovakvim zubima predviena su za lake uslove rada, ili tee uslove rada ali pri manjim irinama
glodala.
Pri obradi koju karakteriu tei radni uslovi primenjuje se oblik zuba prikazan na slici 7b. koji
predstavlja ojaani oblik zuba, aproksimativno blizak parabolinom profilu.
Oblik zuba prikazan na slici 7c. ima profil lene povrine oblika parabole. Na taj nain dobija se profil
zuba potpunog iskorienja u pogledu vrstoe. Ovaj oblik je najracionalniji ali se zbog sloenosti
izrade i loijeg kvaliteta lene povrine zuba primenjuje najee kod profilnih glodala. Glodala
izraena sa ovakvim profilom zuba otre se, najee, samo po grudnoj povrini, to je jedan od
nedostataka ovog oblika zuba.
Proraun elemenata geometrije meuzublja prikazanih profila i izbor potrebnih parametara moe se
nai u odgovarajuoj literaturi (najee u internim standardima proizvoaa odreene vrste glodala).


REZNA GEOMETRIJA GLODALA

Rezna geometrija standardnih glodala bira se u zavisnosti od vrste glodala i grupe primene glodala (N,
M, T, NF i NR) koju definie i stari standard J US K. A2. 013.
7
Na slici 8. prikazani su geometrijski parametri (uglovi) preko kojih se prema standardu J US K. A2.010
definie geometrija glave za glodanje.

Slika 8. - Definisanje geometrije zuba glave za glodanje prema JUS K.A2.010

Na slikama 9.- 12. prikazana je geometrija nekih od standardnih glodala i preporuene vrednosti
odgovarajuih uglova.

Slika 9. - Geometrija valjkastog glodala (JUS K.D2.019)
8

Slika 10. - Dvodelno valjkasto glodalo (JUS K.D2.026)

Slika 11. - eono nasadno glodalo sa poprenim ljebom (JUS K.D2.027)
9

Slika 12. - Vretenasto glodalo sa koninom drkom (JUS K.D2.094)

Grudni ugao , leni ugao , ugao nagiba zavojnice i ostali uglovi zavise, prvenstveno, od vrste
glodala i materijala predmeta obrade, to podrazumeva grupa primene glodala. Pri manjim vrednostima
uglova i dolazi do poveanja otpora rezanja dok njihova vea vrednost dovodi do slabljenja rezne
ivice i poveanog habanja alata. Veliine ovih uglova usvajaju se prema standardu ili ih, u zavisnosti
od uslova obrade, definiu proizvoai alata.
Za obradu ravnih povrina, ljebova , povrina sa nagibom i sl. u veini sluajeva se moe izabrati
standardno glodalo, Posebno ako se ima u vidu veliki broj razliitih vrsta glodala sa mehaniki
privrenim ploicama od tvrdog metala (glodake glave i slini alati). Na slici 13. je prikazana
visokoproduktivna glodaka glava sa izmenljivim ploicama od tvrdog metala.

Slika 13. - Glodaka glava sa izmenljivim ploicama od tvrdog metala

Pri obradi ravnih povrina velike irine, posebno kada se tei visokoj proizvodnosti, primenjuju se
razliiti oblici glava za glodanje. Glave za glodanje su alati koji se sastoje iz tela alata u koje se,
10
najee, mehanikim putem ugrauju izmenljive ploice od tvrdog metala. Postoji veliki broj
konstruktivnih reenja glava za glodanje i naina vezivanja reznih elemenata (ploica tvrdog metala) u
telo glave. Detaljnije informacije o ovim alatima (oblik, konstrukcija, preporuke i sl.) mogu se nai u
katalozima i dokumentaciji proizvoaa ove vrste alata. Pored glodakih glava postoji ogroman droj
vrsta alata (glodala) iji su rezni elementi izraeni od tvrdog metala (vretenasna glodala, koturasta
glodala, valjkasta glodala i sl.). Detaljnije informacije o ovim alatima, takoe, se mogu nai u
odgovarajuoj literaturi, katalozima i dokumentaciji proizvoaa alata.

















SAVREMENI- STANDARDNI ALATI U OBRADI GLODANJEM

Razvoj konstrukcija alata i alatnih materijala zadnjih godina doiveo je punu ekspanziju i u oblasti
alata za obradu glodanjem. Savremene uslove proizvodnje u obradi glodanjem sve vie karakterie:

1. Velika primena glodala izraenih kompletno od tvrdog metala i sa razliitim vrstama prevlaka
(glodala manjeg prenika),
2. Velika primena glodala sa mehaniki izmenljivim ploicama razliite geometrije,
3. Razliite specijalne konstrukcije glodala namenjene za posebne uslove rada

Na slici 14. prikazane su neke od operacija obrade glodanjem sa savremenim alatima.

11

Slika 14. Obrada savremenim alatima















12
Tabela 1. Preporuke za izbor glodala (SANDVIK)





13

14

15
16

17
Tabela 2. Preporuke izmenljivih ploica (SANDVIK)


18
U narednom delu teksta (slike nisu numerisane) prikazan je vei deo savremenih alata koji se koriste u
operacijama obrade glodanjem (izvod iz kataloga-SANDVIK).


19

20

21

22

23


24
25

26

27

28





29

30

31

32

33

34

35

36

37

38

39

40

41

42
43
U savremenim uslovima proizvodnje, u odnosu na prikazana glodala, neracionalno je, u veini
sluajeva, koristiti glodala izraena od brzoreznog elika i glodala sa zalemljenim ploicama (slika 15.-
18 .).



Slika 15. eono nasadno glodalo









Slika 16. Glodaka glava sa zalemljenim ploicama
44

Slika 17. Garnitura valjkastih glodala


Slika 18. Valjkasto glodalo

Takoe treba izbegavati i korienje ugaonih glodala (slika 19.) izraenih od brzoreznog elika, ako je
mogue operaciju ugaonog glodanja reiti na drugaiji nain.




Slika 19. Ugaono glodalo




45
SPECIJALNA LENOSTRUGANA GLODALA

U sluajevima obrade sloenih profila na univerzalnim i horizontalnim glodalicama koriste se
specijalna leno strugana glodala tzv. Specijalna glodala.
Specijalna glodala se, danas, uglavnom konstruiu i proizvode za potrebe obrade sloenih profilnih
povrina. U ovu grupu glodala spadaju glodala sa leno obraenim zubima. Osobenost ovih glodala je
nepromenljivost profila glodala pri preotravanju koje se obavlja samo po grudnoj povrini. Na slici 20.
dat je ematski prikaz jednog od moguih oblika ovog tipa glodala.
U veini sluajeva zubi ovog tipa glodala obraeni su po Arhimedovoj spirali. Najee su u primeni
lenoobraena glodala prenika d=45 - 110mm. Izbor prenika d kod lenoobraenih glodala zavisi od
usvojenog prenika otvora d
1
i visine zuba H i on iznosi:

d =d
2
+2H, gde se d
2
usvaja u zavisnosti od prenika otvora d
1
.
Visina zupca H, za orijentaciono odreivanje prenika, usvaja se prema obrascu:

H =h
1
+(5 do10mm), gde je: h
1
- visina profila na predmetu obrade.

Slika 20. - Profilno glodalo

Profilna glodala se obino izrauju sa grudnim uglom =0
0
, kako bi se izbegla korekcija profila. Kod
zahteva za veim grudnim uglom (zavisi od materijala predmeta obrade i ostalih uslova obrade)
obavezno se vri korekcija profila.
Broj zuba kod ovih glodala bira se neto manji nego kod glodala sa glodanim zubima. Za prenike od
45 do 110mm usvaja se broj zuba Z=8-16.
Pri konstrukciji glodala bira se broj zuba Z, zatim se odreuje visina H po obrascu:

H=h+k+r, gde je: h - visina radnog profila glodala uveana za 1,5 mm, k - visina lene obrade zuba i r -
poluprenik zaobljenja ljeba. Veliina k se odreuje prema obrascu:

k=

tg
Z
d
, gde je: - leni ugao.
Leni ugao najee iznosi 10
0
-12
0
. Vee vrednosti ugla pogodnije su, sa aspekta procesa obrade, ali
dovode do slabljenja zuba glodala.
Poluprenik zaobljenja r najee se usvaja u granicama r=1-3mm.
Ugao profila ljeba usvaja se u granicama =18
0
-30
0
.
46

Na slici 21. prikazana je geometrija zuba ove vrste glodala.



Slika 21. Geometrija profila zuba glodala

Na slici 22. i 23. prikazan je postupak i geometrija lenog struganja.



Slika 22. Postupak obrade lenim struganjem zuba







47

Slika 23. Postupak obrade lenim struganjem

Pri lenom struganju ostvaruje se boni ugao na itavoj povrini zuba to je jasno prikazano na slici 24.





Slika 24. Geometrija zuba boni ugao
1


Primer konstruktivnog crtea glodala sa leno struganim zubima prikazan je na slici 25.



48

Slika 25. Konstruktivni crte glodala sa leno struganim zubima

Sa aspekta procesa rezanja veliina ugla 0 = , u veini sluajeva nije pogodna. Ako je ovaj ugao
vei od nule mora se vrit korekcija profila. Korekcija profila vri se veoma slino postupku korekcije
profila profilnih noeva (slika 27.).
.

x
R
x
Bx
D
x

Slika 27. Korekcija profila









49
Pored prikazanih alata postoji i veliki broj alata razliitih proizvoaa. Na narednim slikama prikazani
su neki od savremenih alata poznatog proizvoaa ISKAR.


HP F90AN
HELIPLUS 90 facemills with HP ANKT 0702.. inserts.

FRCM
CHAMMILL multi-functional face mills for four insert shapes.

F90SD-16
90 face mills using SDMT/R inserts.

50

TANGMILL 90 face mills with tangentially clamped inserts.


H490 F90AX-17
HELIDO 90 face mills using the H490 ANKX 17...double-sided rectangular inserts with 4
helical cutting edges.






HP F90AT-19
HELIPLUS 90 facemills with HP AD.. 1906.. inserts.

51

FDN-CM
Full width slotting cutters flanged type, using round and octagonal inserts.



ADK
Extended flute cutters using HELIMILL ADKT/R-15.. inserts.






BCM
DROPMILL endmill for BCR ball nose inserts with a tangent straight edge. Used for semi
finishing and finishing.
52

ECR-B-MF
Solid carbide roughing endmills, 45 helix, medium length, for materials up to 65 HRc.


EC-A2
Solid carbide endmills, center cutting, 2 flutes, medium length, 30 helix. Used for hard
materials up to 65HRc.









ECA-B-2
Solid carbide endmills, center cutting, 2 flute, 45 helix, medium length. Special design for
machining aluminum.

53

HM90 EAL-22
Endmills for machining aluminum carrying HM90 APCR 2206.. inserts.


TRIB
Groove milling cutters, using TRI - triple edged inserts.


SDN-CALN12
Full width slotting cutter, disk type, with cartridges carrying tangentially mounted inserts.





















54
PITANJA GLODANJE

1. Osnove procesa i kinematika glodanja
2. Vrste alata u obradi glodanjem
3. Istosmerno i suprotnosmerno glodanje
4. Podela i standardizacija glodala
5. Izbor prenika glodala i otvora za vreteno maine
6. Oblik zuba i broj zuba glodala
7. Smer uspona zavojnive glodanje ljebova i ravnih povri
8. Geometrija glodala izraenih od brzoreznog elika i grupa primene glodala
9. Specijalna glodala glodala sa leno struganim zubima (korekcija profila)
10. Glodala sa mehaniki privrenim ploicama od tvrdog metala
11. Savremenia glodala za obradu ravnih povri
12. Savremena glodala za obradu ugaonih povri
13. Savremena glodala za obradu profilnih povri
14. Savremena glodala za obradu ljebova




XII



Alati u obradi provlaenjem
1
XII. ALATI ZA PROVLAENJE

PROCES OBRADE PROVLAENJEM

Proces obrade provlaenjem karakterie visoka proizvodnos a u uslovima visokoserijske i
masovne proizvodnje i visoka produktivnost procesa obrade. I pored jednostavne
kinematike procesa obrade ovaj postupak obrade spada meu najsloenije postupke
obrade metala. Razlozi lee u injenici da je obrada provlaenjem, najee zavrna
obrada i da se proces obrade izvodi pri vrlo visokim vrednostima optereenja alata i
maine. S tim u vezi, itav obradni sistem (alat, maina, stezni pribor) treba da karakterie
visok nivo statike i dinamike stabilnosti. Zbog visoke cene alata (provlakaa)
provlaenje se primenjuje iskljuivo u serijskoj, visokoserijskoj i masovnoj proizvodnji.

KINEMATIKA PROCESA OBRADE PROVLAENJEM

U najveem broju sluajeva proces obrade provlaenjem se izvodi pravolinijskim
kretanjem alata. Predmet obrade ne izvodi pomono kretanje, jer pomonog kretanja
faktiki i nema izuzev u nekim specijalnim sluajevima (zavojni provlakai). Pomono
kretanje je na odreeni nain ugraeno u sam alat. Obrada se izvodi vuenjem alata, ree
potiskivanjem, du ose predmeta obrade.

VRSTE PROVLAENJA

U osnovi postoje dve vrste provlaenja odnosno alata za obradu provlaenjem i to:
unutranje provlaenje (alati za unutranje provlaenje) i
spoljanje provlaenje (alati za spoljanje provlaenje).
Sa aspekta konstrukcije alata za provlaenje razlikuju se:
alati kompletno izraeni od brzoreznog elika i
alati sa mehaniki privrenim reznim elementima.
Najee su u primeni, naroito u naoj metalopreraivakoj industriji, alati kompletno
izraeni od brzoreznog elika.

MAINE ZA PROVLAENJE

Postupak obrade provlaenjem izvodi se na vertikalnim i horizontalnim mainama za
provlaenje (provlakaicama). Osnovna karakteristika ovih maina je:
velika masa maina,
raspoloive vune sile koje najee iznose preko 100000 N,
brzine rezanja reda veliine 30 m/min i
radni hodovi reda veliine 1500 mm.
Maine su opremljene ureajima za prihvatanje prednjeg (vunog) i zadnjeg (vodeeg)
dela provlakaa).

Na slici 1(a-c). Dati su prikazi maina za provlaenje.
2



Slika 1a. - ematski prikazvertikalne maine za provlaenje


3

Slika 1b) Fotografski prikaz vertikalne maine za provlaenje





Slika 1c) Fotografski prikaz horizontalnih maina za provlaenje



4
PROJEKTOVANJE ALATA ZA PROVLAENJE

Provlakai pripadaju grupi specijalnih alata. Njihove konstruktivne karakteristike zavise
od velikog broja faktora vezanih, prvenstveno, za karakteristike (geometrijske,
mehanike i druge) predmeta obrade. Praktino je vrlo teko uopteno govoriti o
projektovanju alata za provlaenje jer se isti u velikoj meri razlikuju u zavisnosti od
namene. Iz tog razloga u narednom izlaganju bie izloene samo osnove projektovanja
alata i ukazano na neke specifinosti vezane za pojedine vrste provlakaa.
Polaznu osnovu za projektovanje bilo koje vrste provlakaa predstavlja profil predmeta
obrade odnosno veliine dodataka koje je potrebno obraditi (skinuti) provlaenjem. S tim
u vezi, vri se analiza proizvodne operacije i izbor najpovoljnije eme rezanja. Pri analizi
proizvodne operacije potrebno je, pored dodataka za obradu analizirati i:
potrebnu duinu provlaenja,
mehanike karakteristike predmeta obrade i
zahteve po pitanju geometrijske tanosti i zahtevanog kvaliteta obrade.

U zavisnosti od navedenih faktora tj. karakteristika predmeta obrade treba izvriti analizu
moguih reenja odnosno razmotriti mogunost izrade provlakaa sa mehaniki
privrenim zubima, to je sigurno povoljnije reenje. Meutim, treba naglasiti da je
projektovanje provlakaa sa mehaniki izmenljivim elementema znatno sloenije i u
odreenoj meri manje pouzdano reenje.

IZBOR EME REZANJA

Pod emom rezanja kod provlaenja se podrazumeva usvojeni redosled rezanja (skidanja)
celokupnog dodatka za obradu. Postoji veliki broj razliitih ema rezanja, to prvenstveno
zavisi od oblika i dimenzja profila predmeta obrade o emu se podaci mogu nai u
literaturi. Na slici 2. prikazane su neke od moguih ema rezanja.


Slika 2. - eme rezanja kod provlaenja

Veoma je vano da se izvri, bar gruba, optimizacija izbora eme rezanja. To
podrazumeva integralno razmatranje i analizu izabrane eme rezanja i efekata koji se
postiu u smislu:
potrebne vune sile maine,
5
optereenja provlakaa (kritini naponi istezanja kod provlakaa za unutranje
provlaenje),
potrbne duine provlakaa ili broja provlakaa u kompletu,
vrednosti dubine rezanja po zubu (koraka po zubu),
broja zuba provlakaa,
postizanja zahtevane geometrijske tanosti i kvaliteta obraene povrine i
mnogih drugih pitanja.

U principu treba, ako je to mogue, primenjivati progresivne eme rezanja koje
omoguavaju izvoenje obrade sa veim dubinama rezanja po zubu. Sutinska prednost
progresivnih ema rezanja sastoji se u smanjenju potrebne duine alata za provlaenje,
potrbne vune sile i boljeg razmetaja strugotine u meuzublju.

PRORAUN POTREBNE VUNE SILE MAINE

Potrebna vuna sila maine odreuje se kao suma glavnih otpora rezanja na svim zubima
alata, odnosno:

1 m
F F =
U literaturi postoji ogroman broj empirijskih obrazaca na osnovu kojih se moe izvriti
proraun glavnog otpora rezanja po jednom zubu. Za proraun ovog otpora moe se, sa
zadovoljavajuom tanou iskoristiti obrazac koji bazira na specifinom otporu rezanja
tj. izraz:
z s 1
s b k F = , gde je:
k
s
- specifini otpor rezanja; b - irina rezanja zuba; s
z
- korak po zubu (dubina rezanja po
jednom zubu).
Na dijagramu prikazanom na slici 3. date su vrednosti specifinog otpora rezanja za
razliite materijale predmeta obrade.

Slika 3. - Vrednosti specifinog otpora rezanja
6
Analizom datog dijagrama moe se zakljuiti da, za sve vrste materijala, specifini otpor
rezanja opada pri porastu dubine rezanja po zubu. Upravo u toj injenici lei prednost
obrade sa veim dubinama rezanja po jednom zubu.

PRORAUN KRITINOG NAPONA

Na osnovu proraunate potrebne vune sile maine (ova sila se redovno uveava za
najmanje 30%) vri se provera napona na kritinom preseku alata (provlakaa) po
obrascu:
.
A
F
doz
m
= , gde je:
A - veliina kritinog preseka alata;
doz
- dozvoljena vrednost napona na istezanje.
Dozvoljeno naprezanje na istezanje, za provlakae kompletno izraene od brzoreznog
elika, iznosi (usvaja se): . 300MPa
doz
= Veliina kritinog preseka zavisi od same
konstrukcije provlakaa. Kod provlakaa izraenih kompletno od brzoreznog elika
kritini presek je, najee, presek vrata provlakaa.

OSNOVNI KONSTRUKTIVNI ELEMENTI PROVLAKAA ZA UNUTRANJE
PROVLAENJE

Osnovni konstruktivni elementi provlakaa definiu se, kako je reeno, u zavisnosti od
njegove namene. Kod provlakaa za unutranje provlaenje (cilindrinih provlakaa)
osnovni elementi (celine) su sledei:
1. Drka provlakaa
2. Vrat provlakaa
3. Prelazni konus
4. Prednji vodei deo
5. Rezni deo
6. Kalibrirajui deo
7. Zadnji vodei deo
8. Prihvatni deo

Na slici 4a) dat je ematski prikaz i raspored nabrojanih elemenata alata za unutranje
provlaenje, dok su na slici 4b) dati fotografski prikazi provlakaa i probijaa.

Slika 4a) - Osnovni elementi cilindrinih provlakaa
7










Slika 4b) Fotografski prikazi provlakaa i probijaa


8
Drka provlakaa slui za prihvatanje provlakaa od strane vunog sistema maine za
provlaenje. Konstruktivne mere drke zavise, jednim delom, od reenja mehanizma za
prihvatanje alata. Ovi mehanizmi se razlikuju u zavisnosti od proizvoaa maine. Na
slici 5. prikazani su neki od standardnih oblika drki alata za provlaenje. Ostali
standardni oblici drki provlakaa mogu se, sa odgovarajuim merama nai u katalozima
proizvoaa maina za provlaenje.





Slika 5. - Standardni oblici drke provlakaa

Prednji vodei deo provlakaa slui za voenje alata kroz brethodno obraeni otvor ili
odgovarajui profil koji je formirao prethodni provlaka (kada se radi sa kompletom
provlakaa). Oblik i demenzije ovog dela alata zavise, prvenstveno, od oblika prethodno
formiranog profila. U cilju to pouzdanijeg voenja alata treba teiti ostvarenju
minimalnih zazora izmeu prednjeg vodeeg dela i prethodno obraenog profila. Duina
prednjeg vodeeg dela usvaja se konstruktivno prema preporukama iz literature.

Na reznom delu alata za provlaenje formirani su rezni segmenti (zubi) koji po profilnoj
emi rezanja ili u odgovarajuim sekcijama (progresivne eme) reu kompletan dodatak
za obradu provlaenjem. Duina reznog dela zavisi od broja zuba, dubine rezanja po
zubu, koraka zuba i broja zuba za preotravanje.

Na kalibrirajuem delu alata formirani su kalibrirajui zubi. Duina ovog dela alata zavisi
od broja kalibrirajuih zuba i njihovog koraka.

Zadnji vodei deo alata slui za voenje alata po ve formiranom profilu. Duina ovog
dela konstruktivno se usvaja prema preporukama iz literature , po obrascu: L
7
=(0,5-0,7)L,
gde je: L-duina provlaenja.

Prihvatni deo alata slui za prihvatanje alata od strane prihvatnog mehanizma maine.
Zadnji prihvatni deo obavezno se izrauje kod teih provlakaa. Kod provlakaa manjih
dimenzija (lakih provlakaa) moe se vriti i runo prihvatanje, to je u praksi est
sluaj. Veliina zadnjeg prihvatnog dela takoe se konstruktivno usvaja.

9
DUBINA REZANJA PO ZUBU (KORAK PO ZUBU - DEBLJINA STRUGOTINE
PO ZUBU)

Dubina rezanja po jednom zubu zavisi od velikog broja faktora. Posebno ako se eli vriti
optimizacija konstrukcije alata za provlaenje. U tom sluaju izbor dubine rezanja po
zubu ili koraka po zubu, kako se u literaturi sree, treba razmatrati integralno u sklopu
analize koraka zuba i otpora rezanja. Sa tog aspekta proraun optimalnih vrednosti
dubine rezanja po zubu je znatno kompleksniji problem koji u velikoj meri prevazilazi
predmetnu problematiku. U literaturi postoji odreeni broj preporuka na osnovu kojih se
dubina rezanja bira u zavisnosti od materijala predmeta obrade i vrste provlakaa, to je i
prikazano u tabeli 1.

Tabela 1. - Preporuene vrednosti dubine rezanja po zubu


IZBOR OBLIKA MEUZUBLJA

Kod alata za unutranje provlaenje onemogueno je slobodno odvoenje strugotine. Is
tih razloga nastaje itav niz problema vezanih za smetaj odrezane strugotine u prostor
meuzublja. Prostor meuzublja treba da omogui pravilan razmetaj strugotine, ali da
pri tom alat zadri odgovarajuu vrstou. Na slici 6. prikazane su neke od moguih
konstruktivnih izvedbi meuzublja.

Slika 6. - Neke od moguih konstruktivnih izvedbi meuzublja
10
Oblik dvoradijalnog meuzublja (slika 6c.) obezbeuje najbolji razmetaj strugotine i
manje udare nastale kao posledica oscilovanja spirale strugotine prilikom izlaska zuba iz
zahvata. Meutim primena ovog oblika meuzublja je vrlo retka zbog sloene izrade
profila.

Oblik pravolinijskih lea meuzublja (Slika 6b.) pogodniji je za izradu i u praksi je vrlo
esto zastupljen.

Oblik meuzublja sa produenim leima (Slika 6c.) vrlo esto je u primeni pri obradi
provlaenjem na dugim otvorima. Prednosti primene ovog oblika meuzublja su sadrane
u mogunosti smetaja vee zapremine strugotine pri manjoj dubini meuzublja kao i
tehnologinija izrada u odnosu na dvoradijalni oblik meuzublja.

Na slici 7. prikazan je presek meuzublja (meuzublje sa pravolinijskim leima i
produeno meuzublje) sa formiranim spiralama strugotine.



Slika 7. - Preseci meuzublja sa formiranim spiralama strugotine

KOEFICIJENT ISPUNJENJA MEUZUBLJA

Koeficijent ispunjenja meuzublja predstavlja odnos zapremine meuzublja prema
zapremini materijala odrezanog jednim zubom. Za meuzublje sa pravolinijskim leima,
u sluaju provlaenja prstenastog dodatka (cilindrini provlaka) ovaj koeficijent iznosi:


z
2
s L D 4
h ) h D (
K


= , gde je:

L - duina provlaenja; s
z
- dubina rezanja po zubu; h-dubina meuzublja; D - prenik
otvora po kome se vri obrada.

Za provlaenje ljeba na otvoru koeficijent ispunjenja meuzublja odreuje se po
obrascu:

11
z
2
s L 4
h
K


= .

U tabeli 2. date su preporuene vrednosti koeficijenta ispunjenja meuzublja za
pravolinijski i dvoradijalni oblik lea meuzublja. Preporuene vrednosti treba da budu
vee od proraunatih.

Tabela 2. - Vrednosti koeficijenta ispunjenja meuzublja


Na osnovu usvojenih vrednosti koeficijenta ispunjenja meuzublja iz prethodnih izraza se
moe izraunati dubina meuzublja.

IZBOR VELIINE KORAKA PO ZUBU

Priblina vrednost koraka zuba odreuje se po obrascu:

, ) 8 , 2 5 , 2 ( ' h t = gde je: h - dubina meuzublja odnosno visina zuba.

Maksimalni broj zuba koji su istovremeno u zahvatu rauna se po obrascu:

12
. 1
'
max
+ =
t
L
z Pri proraunu z
max
odbacuju se decimali a zadrava se ceo broj.
Stvarna vrednost koraka zuba provlakaa izraunava se preko izraza:

1 , 0
max

=
z
L
t .
U cilju dobijanja to boljeg kvaliteta obraene povrine korak zubaca se izrauje
promenljiv i jednak je:

mm t ) 1 5 , 0 ( .
Korak kalibrirajuih zubaca za cilindrine provlakae visoke tanosti jednak je:
t t
k
= ) 7 , 0 6 , 0 ( , dok se za ostale oblike provlakaa usvaja isti kao i korak reznih
zubaca.

ODREIVANJE BROJA KALIBRIRAJUIH ZUBACA

Broj kalibrirajuih zubaca odreuje se u zavisnosti od tipa provlakaa i zahtevanog
kvaliteta obrade. Prema preporukama se usvaja:
- za cilindrine provlakae z
k
=(5-8),
- za provlakae koji obrauju trouglaste i evolventne ljebove z
k
=5,
- za provlakae koji obrauju pravougaone ljebove i kvadratne provlakae z
k
=4 i
- za prethodne provlakae (rad sa garniturom provlakaa) svih tipova z
k
=(2-3).

ODREIVANJE DIMENZIJE KALIBRIRAJUIH ZUBACA

Prenik kalibrirajuih zubaca odreuje se po obrascu:

=
max
D D
k
, gde je: Dmax- najvei prenik otvora koji se obrauje; - veliina
promene prenika otvora posle provlaenja, proirivanje(-) ili skupljanje (+). Veliina
zavisi od karakteristika materijala predmeta obrade, kvaliteta izrade provlakaa,
stepena pohabanosti zuba i drugih faktora. Preporuuje se da se ova veliina odredi
eksperimentalnim putem.

ODREIVANJE ELEMENATA PROFILA ZUBA

Elementi profila zuba usvajaju se prema sledeim preporukama, a na osnovu eme profila
prikazane na slici 8.

irina lea zuba rauna se po obrascu:

g=(0,25-0,4)t.

Poluprenik zaobljenja meuzublja rauna se po obrascu:

r=(0,5-0,75)h.
13


Slika 8. Elementi profila zuba

Ugao zalea zuba usvaja se u granicama:
. 60 40
0
=
Poluprenik zalea odreuje se prema izrazu:

R=(0,65-0,70)t.

GRUDNI UGAO

Grudni ugao reznih i kalibrirajuih zubaca odreuje se prema preporukama, na osnovu
tabele 3.

Tabela 3. Preporuene vrednosti grudnog ugla
Materijal predmeta obrade Vrednost grudnog ugla (
0
)
elik zatezne vrstoe manje od 600MPa 15-18
elik zatezne vrstoe 600-1000 MPa 12-15
elik zatezne vrstoe preko 1000 MPa 8-10
liveno gvoe tvrdoe do 150 HB 8-10
liveno gvoe tvrdoe preko 150 HB 4-8
aluminijum 12-15
bronza 0-5
lake legure 10-15
bakar 15
krti mesing 2
meki mesing 6





14
LENI UGAO

Glavni leni ugao se usvaja u granicama:

2
0
-3
0
30 za rezne zupce,
30-1
0
za kalibrirajue zupce.
Preporuuje se da ugao na reznim zupcima bude na gornjoj granici, a na poslednja dva-
tri zupca na donjoj granici.

Veliina ruba f na reznim zupcima ne treba da je vea od 0,05mm, dok se na
kalibrirajuim zupcima poveava kontinualno od prvog kalibrirajueg zupca ka
poslednjem za po 0,1 do 0,2 mm.


KANALI ZA LOMLJENJE STRUGOTINE

Broj kanala za lomljenje strugotine zavisi od efektivne duine seiva provlakaa. Na slici
9. prikazani su profili i osnovne dimenzije lomaa strugotine. Preporuljivo je da se
kanali (lomai strugotine) izrauju sa lenim uglom 3
0
-5
0
. Kod pravougaonih provlakaa
kanali se izrauju na duim delovima seiva ako je njihova duina preko 6mm. Broj
kanala se usvaja tako da korak izmeu njih bude 6-8 mm. Provlakai svih tipova se
izrauju bez kanala za lomljenje strugotine ako su namenjeni obradi livenog gvoa ili
drugih krtih materijala.






Slika 9. Oblik lomaa strugotine


Kod provlakaa koji su namenjeni obradi ljebova za klinove (slika 9.) definie se i boni
ugao
1
i irina ruba na vrhu zupca. Preporuuje se da vrednost ugla
1
iznosi 1
0
-3
0
.
Takoe se preporuuje da irina ruba bude: f=0,8-1,0 mm.

15


Slika 9. Profil zuba provlakaa za obradu ljeba

NAPOMENE:

U prethodnom izlaganju iznete su samo osnove vezane za konstrukciju i proraun
provlakaa za unutranje provlaenje. Pri proraunu i konstrukciji provlakaa treba
detaljno analizirati:

zahteve po pitanju proizvodne operacije (tolerantno polje, kvalitet obraene povrine,
..),
smanjenje dubine rezanja na zadnjim zupcima,
broj provlakaa u kompletu,
postojanost provlakaa,
dubinu rezanja kalibrirajuih zubaca,
tehnologiju izrade provlakaa i
mnoga druga pitanja.

Provlakai za spoljanje provlaenje projektuju se po slinim principima kao i provlakai
za unutranje provlaenje o emu se podatci mogu nai u odgovarajuoj literaturi. U
principu je znatno jednostavnije projektovati provlaka za spoljanje provlaenje,
prvenstveno, iz razloga manjih problema vezanih za smetaj strugotine i vrstou
provlakaa.















XIII



Rezni alati za izradu navoja
1
XIII. ALATI ZA OBRADU NAVOJA

Izrada navoja rezanjem izvodi se na odgovarajuim mainama pomou sledeih alata:
noeva za rezanje navoja,
ureznika,
nareznica,
glava za rezanje navoja,
glodala za navoj i
tocila za bruenje navoj.
Ovi rezni alati, osim tocila, najee se izrauju od brzoreznog elika.
Osim izrade navoja rezanjem primenjuju se i postupci obrade navoja plastinom
deformacijom. Kod ovih postupaka koriste se sledei alati:
valjci za valjanje navoja,
ploe za valjanje navoja i
utiskivai navoja.

NOEVI ZA IZRADU NAVOJA

Noevi za izradu navoja primenjuju se za izradu spoljanjih i unutranjih navoja raznih
profila. Obrada sa ovim noevima izvodi se na univerzalnim strugovima, revolverskim
strugovima, poluautomatskim strugovima i automatskim strugovima u pojedinanoj,
serijskoj i masovnoj proizvodnji. Noevi se prema konstrukciji dele na:
standardne (jednoprofilne) noeve,
prizmatine noeve i
krune noeve.

STANDARDNI (JEDNOPROFILNI) NOEVI
Standardni (jednoprofilni) noevi izrauju se od brzoreznog elika, sa zalemljenom ili
mehaniki privrenom ploicom od tvrdog metala (slika 1.).


Slika 1. Jednoprofilni strugarski noevi za izradu navoja
2
PRORAUN JEDNOPROFILNIH STRUGARSKIH NOEVA ZA IZRADU
NAVOJA

Proraun jednoprofilnih strugarskih noeva za izradu navoja vri se na sledei nain:

1. Vri se izbor tela odnosno preseka drke strugarskog noa. Usvajaju se standardno
definisani preseci. No se pri obradi zakree za ugao nagiba zavojne linije.

2. Leni ugao usvaja se u granicama: ) 15 10 (
0 0
= .

3. Boni leni ugao
b
(slika 1.c.) zavisi od veliine lenog ugla i odreuje se prema
obrascu:

,
2
sin

= tg tg
b
gde je:
2

- polovina ugla profila navoja.



U procesu obrade leni boni ugao se menja usled relativnog pomeranja seiva du nagiba
zavojnice i to:
- na levom seivu za veliinu:
.
' '
+ =
b b

Veliina ugla
'
moe se odrediti preko obrasca:
2
cos
1
'

= tg tg , gde je
1
- ugao nagiba navoja na unutranjem preniku navoja, a
odreuje se iz jednaine:
1
1
d
h
tg

.
Leni ugao na desnom seivu odreuje se preko izraza:
' ' ' '
=
b b
,
2
cos
' '

= tg tg , gde je - ugao nagiba navoja na spoljanjem preniku. Ovaj ugao
odreuje se preko obrasca:
.

=
d
h
tg
Ova izraunavanja vre se kod noeva za rezanje trapeznih i pravougaonih navoja, kod
kojih ugao nagiba dostie znaajne vrednosti. Kod noeva za trouglaste navoje uglovi
'
b
i
' '
b
su priblino jednaki zbog malih vrednosti ugla nagiba zavojnice.

4. Grudni ugao kod noeva za rezanje navoja pri gruboj obradi usvaja se u zavisnosti od
karakteristika materijala predmeta obrade i kree se u granicama: ). 25 5 (
0 0
=
Grudni ugao kod noeva za zavrnu obradu obino se usvaja . 0
0
=

5. Kod noeva sa pozitivnim grudnim uglom (slika 2.) profil noa treba definisati u
preseku normalnom na lenu povrinu. U tom sluaju visina profila noa
n
t i ugao
profila
n
u preseku BB odreuju se prema obrascima:

3
), cos( ) cos ) sin ( (
1
2 2
1
2
+ = r r r t
n


,
2 2
n
n
t
h
tg

gde je:

n
t teorijska visina navoja u preseku BB; r i
1
r poluprenici spoljanjeg i unutranjeg
prenika navoja; h hod navoja.
U sluaju kada je
0
0 = , dimenzije
n
t i
n
u preseku BB odreuju se preko obrazaca:
cos = t t
n
i

cos
2
2
tg
tg
n
= , gde je: t teorijska visina navoja.

PRIZMATINI NOEVI ZA IZRADU NAVOJA

Osnovni podaci za odreivanje konstruktivnih mera prizmatinih noeva za izradu navoja
(slika 3.) su sledei:

Slika 3. Prizmatini no za rezanje navoja

1. Leni ugao dobija se postavljanjem noa u dra i najee se usvaja . 15
0
=
2. Grudni ugao je kod noeva za zavrnu obradu , 0
0
= a kod noeva za grubu obradu
kree se u granicama ). 25 5 (
0 0
=
3. Proraun profila ove vrste noeva izvodi se kao i za jednoprofilne strugarske noeve.
4. Gabaritne dimenzije noeva se odreuju prema uslovima koje definie sama
proizvodna operacija.

KRUNI NOEVI ZA IZRADU NAVOJA


Slika 4. Kruni (ploasti) no za rezanje navoja
4
Konstruktivni elementi krunih ploastih noeva (slika 4.) odreuju se prema sledeim
podacima:

1.Spoljanji prenik noa konstruktivno se usvaja. Najee su u primeni noevi prenika
D=(40-50mm).
2. irina noa B se odreuje u zavisnosti od koraka navoja.
3. Pri otrenju noa, vrh noa se pomera u odnosu na osu za veliinu H. Ova veliina se
proraunava prema obrascu:
, sin sin
2
= = R
D
H gde je: R poluprenik kruga koji odgovara vrhu noa; - leni
ugao koji se usvaja u granicama ). 12 10 (
0 0
=
4. Grudni ugao , 0
0
= kod noeva za zavrnu obradu i ) 25 5 (
0 0
= , kod noeva za
grubu obradu.
5. Profil noa treba definisati u radijalnom preseku. Elementi profila noa u radijalnom
preseku (slika 4.) odreuju se prema obrascima:
Visina profila noa u radijalnom preseku:
) cos( 2
2 2
+ + = x R x R R t
n
.
U prethodnom obrascu visina profila noa u ravni seiva, pri rezanju spoljanjeg navoja,
iznosi:
cos sin
1
2 2
1
2
= r r r x , a pri rezanju unutranjeg navoja:

2 2 2
1
sin cos = r r R x .
Polovina ugla profila noa u radijalnom preseku rauna se preko obrasca:
,
2 2
n
n
t
h
tg

gde je: r poluprenik spoljanjeg navoja;


1
r - poluprenik unutranjeg
navoja.
Pri
0
0 = veliina
n
t se rauna preko izraza:
cos 2
2 2
+ = t R t R R t
n
, gde je: t teorijska visina navoja na predmetu obrade;
t
n
- teorijska visina navoja na nou.
Kruni (ploasti) noevi, za razliku od standardnih i prizmatinih noeva, ne obezbeuju
strog pravolinijski bok navoja, ak i pri nultoj vrednosti grudnog ugla. Meutim,
odstupanje od prave je neznatno pa se zanemaruje. Ovi noevi se pri rezanju navoja
postavlja pod uglom nagiba zavojnice navoja.

VIEHODI NOEVI ZA NAVOJ (ELJEVI)


Slika 5. ematski prikaz viehodog noa za navoj
5
Ploasti viehodi noevi (eljevi) izrauju se sa prstenastim ili zavojnim ljebovima
navoja (slika 5.). eljevi sa prstenastim ljebovima izrauju se za navoje sa uglom nagiba
do 30.
Konstruktivni elementi ovih noeva usvajaju se na sledei nain.
1. Duina konusnog dela usvaja se u granicama: l
1
=(1,5-2)h.
2. Ugao konusnog dela iznosi: . 20 15
0 0
=
3. Duina kalibrirajueg dela usvaja se u granicama: l=(4-6)h.
4.Uglovi nagiba narezivanog navoja i navoja elja, sa aspekta greaka izrade navoja, ne
treba da se razlikuju vie od 30.
5. Visina profila navoja elja u radijalnom preseku (t
n
) proraunava se prema obrascima
za krune ploaste noeve.
6. Pri odreivanju polovine ugla profila 2 / u radijalnom preseku elja treba imati u
vidu da poloaj ljebova njegovog navoja u odnosu na nagib zavojne linije prouzrokuje
dopunsku deformaciju elemenata profila. Uglovi 2 / na desnoj i levoj strani profila
imaju razliite vrednosti i odreuju se prema sledeim priblinim obrascima:
- za levu stranu profila
n
l
t
tg tg H
h
tg
) (
2
2
1

+
= , i za desnu stranu profila

n
d
t
tg tg H
h
tg
) (
2
2
1


= , gde je: h korak navoja; H visina vrha noa u odnosu na
njegovu osu;
1
- ugao nagiba na unutranjem preniku navoja; - ugao nagiba na
spoljanjem preniku navoja.
Ugao profila elja sa prstenastim ljebovima odreuje se prema obrascima za okrugle
ploaste noeve.

Spoljanji i unutranji navoj izrauje se i izmenljivim ploicama od tvrdog metala (slika
5a)




Slika 5a) izmenljive ploice za izradu navoja


Na slici 5b) data je ema oznaavanja izmenljivih ploica za izradu navoja prema ISO
standardu.
6



Slika 5b) Oznaavanje izmenljivih ploica za izradu navoja prema ISO standardu




7
GLODALA ZA REZANJE NAVOJA

Glodala se koriste za izradu spoljanjih i unutranjih navoja, a obrada se izvodi na
specijalnim mainama. Primenjuju se tri vrste glodala: koturasta (ploasta), valjkasta i
vretenasta glodala za navoj.

KOTURASTA GLODALA ZA NAVOJ


Slika 6. Obrada navoja koturastim glodalom
Ova glodala se koriste za za obradu spoljanjih navoja svih profila na predmetima obrade
velike duine i za velike korake navoja. Odlikuje ih mala produktivnost obrade pa se
primenjuju u specijalnim sluajevima. Na slici 6. dat je izgled koturastog glodala i njegov
poloaj u odnosu na predmet obrade.
Spoljanji prenik glodala , prema slici 6., iznosi:
). ( 2
min min 1
b a h d + + =
Radi ravnomernosti procesa rezanja zubi glodala se nalaze sa obe bone strane,
naizmenino postavljeni i pomereni za koraka navoja. Prenik glodala dobijen na
osnovu prethodnog obrasca moe se smatrati minimalnim. Ova glodala se izrauju sa
spoljanjim prenicima od 60-180mm, a prenik otvora za vreteno (d
1
) kree se u
granicama 27-60mm. irina (debljina) glodala iznosi B=10-40mm.

VALJKASTA I VRETENASTA GLODALA ZA NAVOJ
Ova glodala se koriste za izradu spoljanjeg i unutranjeg navoja, najee trouglastog
profila. Izrauju se u dva oblika: kao nasadna i vretenasta, a mogu biti sa pravim i
zavojnim ljebovima. Na slici 7. dat je ematski prikaz valjkastog i vretenastog glodala za
navoj sa osnovnim konstruktivnim merama.

Slika 7. Valjkasto i vretenasto glodalo za navoj

Veliina grudnog i lenog ugla usvaja se u zavisnosti od materijala predmeta obrade.

8
UREZNICI

Ureznici su vieprofilni alati koji se koriste za izradu navoja u otvorima. Izrauju se,
najee, od brzoreznog elika a za obradu tvrdih i tekoobradljivih materijala i od tvrdog
metala. Prema nainu rada dele se na rune i mainske. Na slici 8. prikazani su osnovni
tipovi ureznika.

Slika 8. Osnovni tipovi ureznika
Oblik i karakteristine dimenzije jednog ureznika prikazani su na slici 9. Dimenzije imaju
sledee znaenje: l duina radnog dela; l
1
duina reznog dela; l
2
duina kalibrirajueg
dela; l
3
duina drke; l
4
duina etvrtke; L ukupna duina ureznika; d spoljanji
prenik ureznika; d
3
prenik drke; h veliina podbruenja zuba; - ugao nagiba
ulaznog reznog dela; - grudni ugao; - leni ugao. Geometrijske veliine ureznika
zavise od materijala predmeta obrade, oblika otvora koji se obrauje (prolazni ili
neprolazni otvor), duine navoja, naina rada (runo ili mainski), vrste stezanja i drugih
faktora.

Slika 9. Oblik i karakteristine dimenzije ureznika

Rezni deo ureznika (duine l
1
) obavlja najvei deo rezanja, dok kalibrirajui deo (duine l
2
)
vri proiavanje i konano oblikovanje profila navoja. Prema obliku profila na reznom
delu razlikuju se dva tipa ureznika (slika 10.): sa zarubljenim profilom (slika 10a.) i punim
profilom (slika 10b.).

Slika 10. Rezni deo ureznika
9
Ureznici sa zarubljenim profilom zuba na reznom delu su ee u primeni od ureznika sa
punim profilom zuba (koji se koriste samo u specijalnim sluajevima). Duina reznog dela
l
1
zavisi od debljine strugotine i moe se odrediti po obrascu:
,
2
1
z k
h
l

= gde je: h2 visina profila zuba; z broj ljebova ureznika; k koeficijent


(odnos debljine strugotine po zubu i koraka navoja, tj.
p
t
k
1
= ). Na slici 11. prikazana je
uopena ema rezanja zuba ulaznog dela ureznika. Orijentacione vrednosti za koeficijent
k su: k=0,012-0,018 za ureznike za izradu navoja koraka 2-9 mm i k=0,003-0,004 za
precizne ureznike prenika 4-25 mm.

Slika 11. Uoptena ema rezanja ulaznog dela ureznika
Kod ureznika za runi rad primenjuju se garniture od tri i dva komada ureznika. U prvom
sluaju duina ulaznog (reznog) dela je: kod prvog ureznika l
1
=5p, kod drugog l
2
=3,5p i
kod treeg ureznika l
1
=2p. Kod mainskih ureznika duina reznog dela zavisi od oblika
otvora: kod dugih ureznika za prolazne otvore l
1
=4p a kod ureznika za neprolazne otvore
l
1
=2p.
Zubi na reznom delu ureznika imaju oblik reznog klina kao kod strugarskog noa (slika
12.). Lena povrina zuba izvodi se podbruivanjem, sa veliinom podbruivanja
.

tg z
d
h


=

Slika 12. Oblik zuba na reznom (a) i kalibrirajuem delu ureznika (b): nepodbruena
lena povrina (I), delimino podbruena lena povrina (II) i potpuno podbruena lena
povrina (III).





Veliina grudnog ugla zavisi od materijala predmeta obrade a preporuene vrednosti su
date u tabeli 1.


10
Tabela 1.
Mate
rijal
pred
meta
obra
de
elik
Rm
do
450
MPa
elik
Rm
od
450
do
700
MPa
Alatn
i
elik
Sivi
liv
Alu
minij
um
Silu
min
Baka
r
Mesi
ng
Bron
za
Tvrd
a
guma
Plasti
ne
mase
) (
0

12-
15
8-12 8-10 2-3 15-
25
10-
15
15-
20
2-12 5-8 8-12 4-8

Leni ugao na reznom delu ureznika usvaja se u zavisnosti od vrste ureznika, a
ostvaruje se podstrugivanjem ili podbruivanjem lene povrine. Kod ureznika za runi rad
, 8 6
0
= a kod ureznika za mainski rad . 12 10
0
= Oblik zuba na kalibrirajuem delu
ureznika izvodi se prema slici 12b. Najee se koriste ureznici sa podbruenom lenom
povrinom po celoj irini zuba na kalibrirajuem delu (III). Za izradu navoja sa uskim
tolerancijskim poljem primenjuju se ureznici sa deliminim podbruenjem lene povrine
(II), a ureznici malog prenika i koraka do 0,5mm, sa malom irinom zuba i za rad pri
malim brzinama rezanja izrauju se bez podbruenja po lenoj povrini zuba (I). Broj i
oblik ljebova zavisi od vrste ureznika, prenika i koraka navoja, materijala predmeta
obrade i prenika i dubine otvora sa navojem. Za krte materijale (pri ijoj se obradi javlja
kidana strugotina) primenjuju se ureznici sa veim brojem ljebova u odnosu na obradu
ilavih materijala (kada se formira trakasta strugotina). Kod obrade lakih metala i njihovih
legura broj ljebova ureznika je manji a irina ljebova vea, ime se obezbeuje bolje
odvoenje strugotine. ljebovi ureznika mogu biti pravi i zavojni. Ureznici sa zavojnim
ljebovima obezbeuju bolje odvoenje strugotine i mogu biti izraeni sa levom ili desnom
zavojnicom ljeba. ljebovi sa desnom zavojnicom primenjuju se kod ureznika za
neprolazne otvore, usmeravaju strugotinu ka drci ureznika i omoguavaju rad sa veim
brzinama rezanja kod obrade ilavih materijala. ljebovi leve zavojnice se primenjuju kod
ureznika za prolazne otvore i neprolazne otvore sa izlazom (usmeravaju strugotinu u
pravcu pomonog kretanja).

NAREZNICE

Nareznice su vieprofilni alati koji se koriste za izradu spoljanjih navoja na vijcima i
raznim delovima. I sa njima se rezanje navoja moe izvoditi runim i mainskim putem.
Spoljanji oblik im je najee kruni a mogu biti i kvadratne i estougaone. Zaseene su
ili potpuno raseene na jednom mestu radi podeavanja prenika u uskim granicama. Neki
osnovni oblici nareznica prikazani su na slici 13.
11


Slika 13. Osnovni oblici nareznica: okrugla (a), okrugla-konina (b), okrugla zvonasta
(c), estougaona (d), cevasta (e).

Izbor tipa nareznice vri se u zavisnosti od sledeih faktora: materijala predmeta obrade,
duine i kvaliteta obrade navoja, vrste maine i sredstva za hlaenje i podmazivanje. Na
slici 13. prikazana je okrugla nareznica sa karakteristinim dimenzijama, gde je: d
nazivni prenik navoja nareznice; d
3
spoljanji prenik nareznice; d
4
prenik ulaznog
(reznog) dela; l irina nareznice; l
1
duina reznog dela; l
2
duina kalibrirajueg dela; f
irina ruba; f
1
rastojanje vrhova rubova; r poluprenik otvora za strugotinu; r
0

poluprenik podeonog kruga otvora; - ugao nagiba ulaznog (reznog) dela; - grudni
ugao; - leni ugao. Ulazni (rezni) deo slui za rezanje navoja i kod prikazanog tipa
nareznice izveden je sa obe strane pod uglom 2 . Duina ulaznog dela je
, ) (
1 2 1
ctg a t l + = gde je t
2
visina profila navoja nareznice a a
1
koeficijent poveanja,
koji obezbeuje da nareznica lako nailazi na stablo vijka. Ovaj koeficijent se kree u
granicama 0,15-0,4. Prenik ulaznog dela d
4
=d
0
+2a
1
(d
0
spoljanji prenik navoja vijka
koji se izrauje) je vei od nazivnog prenika navoja koji se izrauje, radi boljeg
centriranja nareznice u poetku narezivanja navoja. Kod cevastih i zvonastih nareznica
ulazni deo se izvodi samo sa prednje strane nareznice.
12
Kalibrirajui deo je unutranji deo nareznice, na kome se buenjem otvora formiraju zubi
nareznice. Oni imaju ulogu rezanja navoja, voenja nareznice i odvoenja strugotine.
Duina kalibrirajueg dela iznosi l
2
=(3-6)p.
Grudni ugao obrazuju sredina ravan koja prolazi kroz vrh zuba i tangentnu ravan otvora
za strugotinu, postavljenu kroz vrh zuba. Ovaj ugao je isti sa obe strane zuba, to
omoguava korienje nareznice sa obe strane i bolje odvoenje strugotine iz narezanog
navoja. Grudni ugao je promenljiv po duini ulaznog dela, i to je njegova vrednost vea
efikasnije je rezanje ali i manja postojanost alata. Veliina ovog ugla zavisi od materijala
predmeta obrade i priblino je ista kao i kod ureznika.
Leni ugao se ostvaruje podbruenjem i kree se u granicama 6
0
-8
0
. Veliina podbruenja
iznosi:

,
1

tg z
d
h

= gde je:
d
1
unutranji prenik navoja; z broj zuba nareznice.

Kod standardnih nareznica usvaja se , 0
0
= s tim to se usled elastinog deformisanja
zuba u radu dobija . 0
Otvori za strugotinu su namenjeni za smetaj i odvoenje strugotine i za formiranje zuba
nareznice. Broj otvora zavisi od nazivnog prenika navoja, prenika nareznice, vrste
materijala predmeta obrade i grudnog ugla. Kod manjih prenika nareznice koriste se i
eliptiki otvori za strugotinu.
























XIV



Alati za izradu ozubljenja

1

XIV. ODVALNA GLODALA

Obrada odvalnim glodanjem predstavlja najproduktivniji postupak obrade zupanika.
Izvodi se na specijalnim mainama (odvalnim glodalicama). ematski prikaz procesa
obrade odvalnim glodanjem dat je na slici 1.


Slika 1. ematski prikaz procesa obrade odvalnim glodanjem


KONSTRUKCIJA I PRORAUN ODVALNIH GLODALA

Odvalna glodala su puna glodala koja mogu biti izraena sa drkom ili sa otvorom.
Znatno vie su zastupljena odvalna glodala sa otvorom za centriranje na glavnom radnom
vretenu maine. Na slici 2. dat je ematski prikaz odvalnih glodala. Ova glodala mogu biti
izraena kao integralna glodala (kompletno glodalo je izraeno od brzoreznog elika) ili sa
umetnutim reznim elementima (eljevima).

Slika 2. - Odvalna glodala
Polazni podaci za konstrukciju i proraun odvalnog glodala odnose se, u najveoj meri, na
predmet obrade odnosno zupanik koji treba izraditi postupkom obrade odvalnim
glodanjem. Neophodni su sledei podaci (slika 3.):
- normalni modul (m),
- broj zuba zupanika (z),
- prenik podeonog kruga (D
p2
),
- prenik temenog kruga (D
s2
),
- prenik podnonog kruga (D
u2
),
- prenik osnovnog kruga (D
o2
),
- prenik poetka evolvente (D
o2
),

2

- ugao dodirnice u normalnoj ravni (
o
),
- smer zavojnice zuba zupanika (levi, desni),
- oborenost ivica na temenu boka zuba (h-h
3
),
- temena visina zuba zupanika (h
p
),
- debljina zuba zupanika pre zavrne obrade (S
c2
),
- ostali podaci.

Slika 3.- Bitnije mere na predmetu obrade (zupaniku)

Proraun se, za primer obrade, cilindrinih zupanika vri prema sledeem redosledu:

1. USVAJANJE PROFILA OSNOVNE ZUPASTE LETVE

Osnovni profil ozubljene letve usvaja se prema nekom od standarda. Na slici 4. dat je
ematski prikaz ozubljene letve prema DIN 3972.

Slika 4. Profil ozubljene letve prema DIN 3972

Teorijski profil zuba oznaen sa I (slika 4.) definie se za ozubljenje gde se predvia
zavrna obrada sa vrlo malim dodacima za zavrnu obradu. Teorijski profil zuba oznaen
sa II definie se za sluajeve zavrne obrade. Najee se primenjuje u sluajevima gde se

3

zahteva vei radijus zaobljenja podnoja zuba zupanika. Teorijski profil zuba glodala
oznaen sa III definie se za sluajeve prethodne grube obrade. Teorijski profil zuba
glodala oznaen sa IV definie se za sluajeve prethodne obrade posle koje dolazi fina
obrada na odvalnoj glodalici.


2. PRORAUN TEMENE VISINE ZUB
Temena visina zuba moe se izraunati preko obrasca:
,
2 2
2 2 2
1
T D D
h
u o
T
+

= gde je T
2
maksimalno odstupanje prenika D
u2.

3. USVAJA SE VREDNOST RADIJALNOG ZAZORA f
r


4. PRORAUNAVA SE PODNONA VISINA ZUPCA

.
2
2 2
r
p s
p
f
D D
h +

=

5. PRORAUNAVA SE UKUPNA VISINA PROFILA ZUPCA

.
1 p T g
h h H + =

6. PRORAUNAVA SE KONSTRUKTIVNA MERA PROFILA

)). 5 , 0 1 , 0 ( (
3
+ =
r g
f H h

7. USVAJA SE UGAO ZANOENJA PODNOJA ZUBA
3

8. PRORAUNAVA SE PRELAZNI RADIJUS OD TEMENOG KA BONOM
SEIVU

m r = ) 3 , 0 2 , 0 (
1

9. PRORAUNAVA SE DODATAK ZA ZAVRNU OBRADU (BRIJANJE) PO
JEDNOM BOKU

2
2 2
1
S S
c

= .
10. PRORAUNAVA SE DEBLJINA ZUBA GLODALA U NORMALNOM
PRESEKU PO PODEONOM CILINDRU

). 2 (
1 2 1
+ = S m S
11.USVAJA SE SMER ZAVOJNICE PUA (DESNI ili LEVI)

Kod glodala za zupanike sa pravim zupcima smer pua nema znaaja. Obino se u ovim
sluajevima glodala izrauju sa desnim smerom pua. Kod glodala sa zavojnim zupcima
smer pua glodala se poklapa sa smerom zavoja zuba zupanika.




4

12. BROJ LJEBOVA PO OBIMU GLODALA

Broj ljebova se usvaja prema preporukama, na primer: prema DIN 8002. Prema ovom
standardu broj ljebova glodala kree se u granicama od 16-9 za opseg modula 1-20mm i
spoljanje prenike glodala od 50-250mm. Za odvalna glodala namenjena univerzalnoj
primeni broj ljebova se kree od 12-9 a za precizna glodala 16-12. Manji modul vei
broj ljebova.

13. BROJ HODOVA GLODALA
Broj hodova glodala (broj poetaka) moe se definisati i na osnovu zahtevanog kvaliteta
boka zuba obraivanog zupanika. Vei broj hodova glodala daje manju tanost boka zuba
zupanika. Uglavnom se za izradu preciznih punih tokova i cilindrinih zupanika
koriste jednohoda odvalna glodala. Sa poveanjem broja hodova odvalnog glodala
poveava se i brzina pomonog kretanja predmeta obrade.

14. SPOLJANJI PRENIK GLODALA (TEMENOG CILINDRA)
Sa poveanjem spoljanjeg prenika glodala smanjuje se ugao nagiba zavojnice pua to
pozitivno utie na tanost izrade zupanika. Sa druge strane mogue je formiranje veeg
broja aksijalnih ljebova a samim tim i veeg broja zuba glodala to obezbeuje veu
produktivnost istog. Po pitanju izbora i prorauna spoljanjeg prenika odvalnog glodala
miljenja su, u velikoj meri, podeljena tako da se u literaturi moe nai itav niz preporuka
i izraza za proraun.
Prema jednom od tih izraza spoljanji prenik odvalnog glodala (slika 5.) moe se
proraunati prema obrascu:

, 1 1
2 2 d p H D
u s
+ + gde je:
2
) 4 16 (
1
d
m p + = .

Slika 5.- Spoljanji prenik odvalnog glodala

15. PRENIK OTVORA ZA GLAVNO RADNO VRETENO
Ovaj prenik se usvaja prema preporukama.

16. PRENIK PODEONOG CILINDRA
Proraunava se prema obrascu:

. 2
1 1 1 t s p
h D D =


5

17. GRUDNI UGAO
Po zavojnici pua rasporeeni su zubi glodala koji raspolau reznim klinom
ogranienim grudnom i lenom povrinom. Grudni ugao predstavlja ugao izmeu
grudne povrine glodala i osnovne ravni koja prolazi kroz osu glodala i posmatranu
taku na temenu, seivu zuba glodala. U najveem broju sluajeva grudni ugao je
jednak nuli, tj. . 0
0
= Kod odvalnih glodala namenjenih gruboj, prethodnoj obradi
grudni ugao se kree u granicama: . 12 5
0
=

18. LENI UGAO
b T
,
Leni ugao na temenom seivu kree se u granicama
0
12 10 =
T
, dok na bonom
seivu (slika 6.) iznosi:
0
4 3 =
b
. Leni ugao se postie lenim struganjem ili lenim
bruenjem.

Slika 6. Grudni i leni ugao zuba odvalnog glodala

19. MERA OBORENOSTI LENE POVRINE

Mera oborenosti lene povrine zuba (slika 7.) rauna se preko izraza:

.
1
t
s
tg
i
D
K

=


Slika 7. Oborenost lene povrine zuba

20. DOPUNSKA MERA OBORENOSTI LENE POVRINE
Za odvalna glodala sa bruenom lenom povrinom esto je neophodno dopunsko
obaranje lene povrine za veliinu K
1
, koja iznosi: K K = ) 7 , 1 2 , 1 (
1


6


21. KORAK OBIMNE PODELE GLODALA
Proraun se vri po obrascu:
i
D
t
s1
0

=

.

22. DUINA BRUENOG DELA ZUBA
Ova duina priblino iznosi: .
2
0
t
C

23. KOEFICIJENT SMANJENJA PRENIKA TEMENOG CILINDRA
Ovaj kojeficijent se usvaja u granicama: =0,1-0,3mm.


24. RAUNSKI SREDNJI PRENIK
Ovaj prenik rauna se po obrascu:
K h D D
T s ps
= 2 2
1 1
.

25. UKUPNA VISINA ZUBA GLODALA
Rauna se preko obrasca:

. 1
2
1
+
+
+ =
K K
H H
g u


26. RADIJUS ZAOBLJENJA DNA LJEBA ZA ODVOD STRUGOTINE
Rauna se po obrascu:
i
H D
r
u s


=
10
) 2 (
1
3

.
27. NORMALNI KORAK ZAVOJNICE PUA
Rauna se po obrascu:
,
1
z m t
n
= gde je: Z
1
broj hodova glodala.

28. UGAO NAGIBA ZAVOJNICE PUA
Rauna se po obrascu:
). arcsin(
1
0
ps
n
D
Z t


Ugao nagiba zavojnice pua meri se po krugu podeonog cilindra glodala. To je ugao
izmeu tangente boka zuba glodala na podeonom cilindru i ravni paralelne sa eonom
povrinom glodala. Veliina ovog ugla nije direktno merljiva na samom glodalu, ve se
proraunava na osnovu aksijalne podele.

29. UGAO NAGIBA LJEBOVA ZA ODVOD STRUGOTINE
Smer zavojne linije ljebova za odvoenje strugotine je suprotan od smera zavojnice
pua glodala. Najei je sluaj da se ovi ljebovi izrauju normalno na zavojnicu
pua. Za relativno male uglove penjanja zavojnice pua (do 5
0
) ljebovi za odvod
strugotine se izrauju paralelno osi glodala. Za sluaj kada se eli izrada glodala sa
zavojnim ljebovima normalnim na zavojnicu pua ovaj ugao iznosi: .
0
=


7

30. VISINA HODA ZAVOJNIH LJEBOVA ZA ODVOD STRUGOTINE
Rauna se po obrascu:
.

tg
D
H
ps

=
31. UKUPNA AKSIJALNA DUINA GLODALA
Ukupna aksijalna duina
glodala mora da obezbedi pravilno profilisanje zuba zupanika. Minimalna duina se
odreuje preko dodirne linije izmeu zuba zupanika i teorijske ozubljene letve.
Analizom ove sprege dolazi se do duine glodala koje radi bez aksijalnog pomeranja
iftinga. Ova duina glodala moe da se odredi po obrascu:
), ( 2 2
3 2 1 1 0 1
C C C t x ctg h L
n t
+ + + + = pri emu se vrednosti konstante x
1
usvajaju
prema preporukama u zavisnosti od modula obraivanog zupanika. Veliine C
i

(i=1,2,3) predstavljaju odgovarajue konstruktivne mere glodala. Ove konstruktivne
mere usvajaju se iz odgovarajuih tabela u zavisnosti od modula obraivanog
zupanika. Za sluaj obrade zupanika na mainama koje rade sa aksijalnim
pomeranjem glodala (iftingom), aksijalna duina glodala se usvaja vea u odnosu na
prethodno proraunatu. Aksijalna duina ovih glodala usvaja se prema odgovarajuim
preporukama, takoe, u zavisnosti od modula obraivanog zupanika.

32. OSTALE KONSTRUKTIVNE MERE ODVALNOG GLODALA

U ostale konstruktivne mere glodala spadaju mere i upusti otvora ili drke glodala i mere
ljeba za klin. Ove mere, kao i mere koje nisu definisane proraunom, usvajaju se prema
odgovarajuim preporukama.



XV



Alati za izradu ozubljenja

1
XV. OSNOVE PROCESA OBRADE BRUENJEM
Bruenje je postupak obrae rezanjem, kod koga se odvajanje materijala ostvaruje
istovremenim dejstvom veeg broja zrna abraziva vezanih pomodu veziva u jednu celinu
(tocilo). Odvija se pri velikoj brzini rezanja (kod konvencionalnih brusilica 30-35 m/s, a kod
specijalnih do 100 m/s i vie), sa skidanjem sitnih strugotina pri malom otporu rezanja tako
da se ostvaruju visoka tanost i kvalitet obrade.
Bruenje je najekonominiji postupak zavrne obrade delova visokog kvaliteta, a sve se vie
koristi i za skidanje velike koliine materijala primenom postupaka visokouinskog bruenja
(istovremena obrada vie povrina, obrada sloenih povrina iz punaduboko bruenje) kao
zamena za operacije obrade struganjem i glodanjem, kod ienja odlivaka, odsecanja i sl.

OSNOVNE OPERACIJE OBRADE BRUENJEM
U zavisnosti od oblika povrine koja se obradjuje sve operacije (postupci, metoe) obrae
bruenjem mogu se svrstati u sledee osnovne grupe:
( 1) Bruenje spoljanjih i unutranjih rotacionih povrina (spoljanje i unutranje bruenje);
( 2) Bruenje ravnih povrina (ravno bruenje) i
( 3) Bruenje sloenih povrina (bruenje zavojnih povrina, bruenje zupanika, profilno
bruenje, kopirno bruenje i drugi postupci).
Pri tome se svaka od ovih grupa postupaka bruenja moe dalje klasifikovati prema sledeim
osnovama:
u zavisnosti od poloaja radne povrine tocila (povrina koja izvodi obradu) bruenje se
moe izvoditi obimnom povrinom tocila (obimno bruenje), eonom povrinom tocila
(eono bruenje) ili povrinom tocila sloenog oblika (profilno bruenje);
prema obliku tocila razlikuje se bruenje koturastim tocilima, lonastim tocilima,
segmentnim tocilima, valjkastim tocilima i td.;
u zavisnosti od pravca pomonog kretanja bruenje moe biti sa uzdunim pomonim
kretanjem (uzduno bruenje) i sa poprenim pomonim kretanjem (popreno ili radijalno
bruenje);
Prema veliini dubine bruenja u odnosu na dodatak za obradu razlikuje se bruenje u vie
hodova pri maloj dubini bruenja (viehodno bruenje) i bruenje sa povienom dubinom
bruenja (bruenje iz punog ili jednohodo, odnosno tzv. duboko bruenje)
u zavisnosti od naina oslanjanja i stezanja obratka postoji bruenje izmedju iljaka,
bruenje sa stezanjem obratka u steznu glavu (ili drugi stezni pribor), bruenje sa
stezanjem obratka na radni sto maine, bruenje bez iljaka (protono bruenje) i dr.;
u zavisnosti od veliine brzine rezanja i proizvodnosti (uinka) obrade razlikuje se
bruenje pri uobiajenoj veliini brzine rezanja (oko 30m/s) i bruenje pri povienoj
brzini rezanja (obino preko 45m/s), odnosno bruenje pri uobiajenoj proizvodnosti
obrade (u sluajevima bruenja kao zavrne obrade)tzv.visokouinsko bruenje kada je
uinak (proizvodnost)obrade reda veliine kao kod obrade struganjem ili gloanjem (npr.
bruenje iz punogduboko bruenje, istovremeno bruenje vie povrina).
Na narednim slikama su prikazane eme pojedinih postupaka bruenja, svrstane prema nekim
o pomenutih osnova podele.

2


Slika 1. ema spoljanjeg krunog uzdunog bruenja izmedju iljaka: viehodo(a) i
jednohodo, odnosno duboko bruenje(b)


Slika 2. ema spoljanjeg krunog uzdunog bruenja eonom povrinom tocila:
viehodo(a), jednohodo(duboko) bruenje(b)

Kod poprenog bruenja bez iljaka ose tocila i vodeeg toka su paralelne, a vodei toak se
primie tocilu brzinom vp[mm/min] .

Slika 3.- eme spoljanjeg krunog bruenja bez iljaka:a) uzduno, b) popreno (1-tocilo, 2-
vodei toak, 3-podupira, 4-obradak)

3

Slika 4. ema unutranjeg krunog uzdunog bruenja: a) jednoho-do, b) duboko i c)
poprenog bruenja pri stezanju obratka u stezni pribor


Slika 5. ema unutranjeg krunog bruenja bez iljaka: a) uz-duno, b) popreno (1-tocilo,
2-vodei toak-valjak, 3-obra-dak, 4-osloni valjci).



Slika 6. ema ravnog bruenja obimnom povrinom koturastog tocila na brusilici sa
pravougaonim radnim tocilom (a, c-viehodo bez i sa poprenim pomakom, b, d-jednohodo
tj.duboko bruenje)

4

Slika 7. ema ravnog bruenja eonom povrinom tocila sa uzunim pomonim kretanjem:
a) viehodo, b) jednohoo (duboko)


Slika 8. ema ravnog bruenja eonom povrinom tocila sa uzunim i poprenim pomonim
kretanjme: a) viehodo, b) jednohodo.

KARAKTERISTIKE TOCILA I ABRAZIVNIH MATERIJALA
GRAJA TOCILA
Tocilo je aglomerat, abrazivnog materijala (srestva za bruenje) i vezivnog materijala
(veziva), koji povezuju abrazivna zrna u jednu cjelinu. Ove dvije vrste materijala se
medjusobno mijeaju u odredjenom odnosu, presuju u kalupe odgovarajueg oblika a zatim
se vri peenje da bi alat za bruenje dobio neophodnu vrstou. Tako formirana struktura
tocila je dosta porozna. Na primjer, za tocilo 60 K6 na zapreminu abrazivnog materijala
otpada priblino 50%, na zapreminu vezivnog materijala 9%, dok preostalih 41% otpada na
zapreminu pora. Prema tome, tocilo (ili drugi alat za bruenje) sastoji se od velikog broja
abrazivnih zrna, uglavnom nepravilnog oblika, koji po svom obimu posjeduju vei broj otrih
ivica koja u kontaktu sa materijalom obradka pri obradi skidaju strugotinu. U rezanju
uestvuje istovremeno vei broj zrna, te se uzima da je ovo mnogosjeni alat.

5
Karakteristike abrazivnog materijala i veziva definiu alat za obradu bruenjemi zajedno sa
dimenzijama i oblikom predodredjuju mu namjenu.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE TOCILA
VRSTE ABRAZIVNIH MATERIJALA I NJIHOVE FIZIKO-MEHANIKE
KARAKTERISTIKE
Osnovne karakteristike alata za bruenje koje proizvodja daje preko oznake su: materijal,
oblik i veliina zrna abraziva, materijal i mehaniko-fizike osobine vezivnog sredstva,
struktura i tvrdoa tocila.
Abrazivni, materijal (sredstvo za bruenje) je u obliku zrna, i prema nainu dobijanja moe
biti prirodni i vjetaki. Prvi korieni alati za obradu bruenjem imali su obrazivna zrna od
prirodnih materijala (nalaze se u prirodi): korunda, kvarca i dijamanta.
Korund koji u svom sastavu ima veliki sadraj aluminijum-oksida nalazi se u prirodi u vidu
blokova; pored velike tvrdoe, ima i dobru lomnu sposobnost.
Prirodni dijamant ima znatno veu tvrdou i krtost od korunda i predstavlja najtvrdji mineral
koji se nalazi u prirodi. Korund nalazi primjenu za poliranje stakla i drugih materijala, dok je
primjena dijamanta znatno ira. Koristi se za bruenje i rezanje tvrdih metala,
poluprovonikih i drugih materijala, vrlo tvrdih i krutih materijala i td. I drugi prirodni
abrazivni materijali imaju odgovarajuu primjenu. Kvarc se koristi za bruenje stakla i drveta,
a kremen za bruenje plastinih materiiala i koze.
Prvi vjetaki abrazivni materijali (proizvode se odredjenim postupkom od odgovarajue
sirovine) je silicijum kavbid koji je razvijen 1891.godine a nazvan je karborundum i oznaava
se sa C. Silicijum karbid se dobija topljenjem kvarcnog pijeska i koksa, a u zavisnosti od
sadraja razlikuje se crni (sa 95-98% SiC) i zeleni sa (97-98,5% SiO. Kada je pronadjen
predstavljao je najtvrdji abrazivni materijal poslije dijamanta. Tvrdoda silicijum karbida se
kree od 3300 do 3600 daN/mm
2
a toplotna izdrljivost od 13OO-14OOC. Zeleni silicijum
karbid posjeduje veliku tvrdou i dobru reznu sposobnost, te se kao takav koristi pri bruenju
tvrdih materijala (tvrdi metal, tvrde legure, nemetalni materijali: staklo, kamen, granit,
mermer, keramika i dr.). Ovaj materijal u obliku pasta koristi se za poliranje nerdjajuih
elika, aluminijuma, duraluminijuma i drugih materijala.Crni silicijum karbid koristi se sa
svim vezivnim materijalima a nalazi primjenu kod bruenja sivog liva, obojenih metala,
plastinih masa i drugih nemetalnih materijala. Slino zelenom silicijum karbidu, ovaj
materijal u obliku praha primjenjuje se za izradu pasta za glaanje i poliranje navedenih
materijala.
Ostali vjetaki abrazivni materijali su: elektrokorund, borkarbid, sintetiki dijamant i kubni
nitri bora,
Elektrokorund se dobija u elektropeima iz boksita, a u zavisnosti od sadraja AI2O3
razlikuje se normalni (oznaka A), bijeli ili plemeniti (oznaka B), monokorund i legirani
elektro-korund (u kasnijim poglavljima koristie se oznake Ek, sa navodjenjem vrste).
Normalni elektrokorund sadri 92-95% Al2O3, a najveu primjenu nalazi kod bruenja
konstrukcijskih legiranih elika. Koristi se u tocilima sa organskim vezivnim materijalima.
Bijeli ili plemeniti elektrokorund sadri vei procenat Al2O3 (oko 98-99%). Poto ima veu
vrstou od normalnog elektrokorunda, primjenjuje se za bruenje legiranih i alatnih elika.
Monokorund sadri izmedju 97-98% Al2O3. Posjeduje obru vrstou i veliku reznu

6
sposobnost, koja se ostvaruje relativno lakim krzanjem zrna ime se postie vei broj reznih
ivica koje nastaju u rezanjuu Nalazi primjenu kod bruenja teko obradivih nerdjajuih i
visokolegiranih elika i legura kao i u vidu pasta za poliranje istih materijala,
Legirani elektrokorund sadri 97% AI2O3 uz dodatak hrom oksida, oksida titana ili oksida
cirkonijioma. Prvim legirajuim dodatkom postie se vea vrstoa a drugim ilavost u
odnosu na bijeli elektrokorund. Elektrokorund legiran sa titanom primjenjuje se za bruenje
konstrukcijskih elika a s hromom za bruenje elika pri intenzivnim reimima.
Tvrdoa elektrokorunda je od 1800-2800 daN/mm
2
a toplotna izdrljivost od 1700-1800OC.
Bor kavbid (B4C) ima tvrdou od 4000-5000 daN/mm
2
i toplotnu izdrljivost od 7OO-
8OOC a dobija se sinterovanjem. Primjenjuje se za bruenje i glaanje prirodnog rubina i
svih materijala velike tvrdoe, a uglavnom je pogodan za bruenje gdje se trai velika tanost
dimenzija.
Sintetiki dijamant i kubni bornitrid dobijaju se sintezom od grafita, odnosno nitrida bora pri
visokom pritisku (oko 100000 bara i temperaturi od oko 2000OC). Sintetiki dijamant nalazi
primjenu kod obrade vrlo tvrdih i krtih materijala (tvrdi metali, mineralokeramika, staklo i
sl.) a kubni nitrid bora za obradu teko obradivih elika i specijalnih legura
Abrazivni materijali se oznaavaju sa brojevima i slovima. Oznaka materijala varira od
proizvodjaa do proizvodjaa,odnosno razliitih standarda u pojedinim zemljama. U Tablici
1.date su uporedne oznake za klasine abrazivne materijale, koje se koriste u pojedinim
zemljama.

Tabela 1.




7
OBLIK I KRUPNOA ABRAZIVNIH ZRNA
Pore vrste materijala, abrazivna zrna karakterie njihova veliina i oblik.
Veliina zrna (krupnoa ili finoa) definie se na osnovu broja petljica na situ na dunom
colu, pomou kojeg se vri sortiranje zrna. Tako postoje vrlo gruba zrna (od 8-12) gruba (od
14-24), srednja , fina i vrlo fina znra (od
150-240).
U tabeli 2. uporedo su prikazane oznake za veliine zrna u sistemu ASTM (stara), odnosno
FERA (nova) koja odgovara jugoslovenskom standardu (J US) i prema GOST-u (SSSR), kao i
veliina zrna u mikrometrima. Veliina zrna znaajno utie na izbor tocila. Tocila manje
poroznosti izradjuju se sa sitnim zrnima i obratno, Sltnija zrna se slabije dre u vezivu nego
krupnija, te je prisutno i vee troenje tocila u toku bruenja.

Tabela 2.

Oblik zvna abraziva je zavistan od vrste i odnosa dimenzija zrna abraziva. Oblik zrna u
odredjenom stepenu zavisi od uslova kritalizacije pri proizvodnji. Poznato je da mnogi
kristali imaju geometrijski nepravilan oblik (primera radi, prirodni korund nakon procesa
drobljenja). Na slici 9.prikazana su zrna razliitih abrazivnih materijala posmatrana po
mikroskopom. Za razliku od zrna karbida bora i silicijum karbida koja su vie ploasta, zrna
elektro korunda su izduena.


8

Slika 9. Oblici zrna abrazivnih materijala: sintet.dijamanta(a) kubnog nitrida bora(b),
elektrokorunda(c) i silicijumkarbida(d) krupnoe 100

Istraivanja pokazuju da abrazivna zrna imaju najee oblik: oktaedra, tetraedra, kvadra ili
valjka kao i sloenije oblike od kojih su neki prikazani na slici 10.
a b c d e f g


Slika 10. Oblici zrna; oktaedar(a), romboedar(b), heksaedar(c), oktaedroid(d), nepravilan
oblik(e i f) i sloen oblik(g)

U tabeli 3. prikazane su srednje vrednosti ovih parametara geometrije

Tabela 3.

Vidi se da veliine poluprenika i ugla vrha zrna zavise od vrste i krupnoe abraziva.

9
VRSTE I KARAKTERISTIKE VEZIVNOG MATERIJALA TOCILA
Drugi vaan sastavni materijal alata za bruenje je vezivni materijal. Za vezlva tocila se
primjenjuje vie materijala neorganskog i organskog porijekla. Vezivni materijali na bazi
prirodne i vjetake smole, gume, kauuka i dr. spadaju u organska vezivna sredstva a
neorganska vezivna sredstva su o gline, stakla, metala, porcelana ili slinog keramikog
materijala.
Organeki vezini materijali posjeduju veliku vrstou i ilavost, otporna su na udare (nose
obino oznaku 0), a nalaze primjenu kod bruenja sa velikim brzinama i ko zavrnog
bruenja.
Tebniki podaci i stvarni sastav vezivnog materijala vrlo teko se dobijaju, jer predstavlja
tajnu prcizvodjaa. Slino je i sa utvrdjivanjem kvaliteta, mada je poznato da se proizvodjai
trude da unaprijee kvalitet veziva.
Vezivni materijali neorganskog sastava imaju veliku vrstodu i neporoznost a neosjetljiva su
na hemijske reakcije. Danas se koristi vie vrsta ovih veziva: keramiko, magnezitno,
silikatno, metalno itd.
Keramiko vezivo (oznaka V) se najee koristi kao vesivni materijal a sastoji se od gline,
kaolina feldpata i kvarca. Karakterie ga dobra toplotna otpornost, oravanje profila i nalazi
primjenu kod tocila koje rade sa maksimalnom obimnom brzinom do 65 m/s.
Siltkatno vezivo (oznaka S) je na bazi tenog stakla. Osjetljivo je na sredstvo za hladjenje a
nalzi primjenu kod tocila velikog prenika.
Magnezitno vezivo (oznaka Mg) je osjetljivo na vlagu, a slui za bruenje sa manjim
brzinama (do 20 m/s) bez hladjenja.
Metalna veziva (oznaka M) predstavljaju legure bakra, kalaja, gvodja, aluminijuma, nikla i
drugih metala. Koriste se najee kod ijamantskih tocila.
Keramiko vezivo se koristi sa skoro svim abrazivnim materijalima, a magnezitno i silikatno
sa silicijum karbidom.
Osim osnovnog materijala veziva sadre i punioce, koji poboljavaju fiziko-mehanike
osobine veziva i tocila.
Osnovne osobine veziva su tvrdoa ifrikciona svojstva, i od njih zavise veliina otpora
rezanja, temperature bruenja, kao i kvalitet obrade. Frikciona svojstva veziva odredjuju se
preko koeficijenta trenja u zoni rezanja.
Struktura alata za bruenje je mjerilo zapreminskog udjela srestva za bruenje. Struktura se
oznaava brojevima od 1-12, a razlikuje se: zatvorena struktura (1-3), srednja (4-6), otvorena
(7-9) i vrlo otvorena struktura (10-12). Kod tocila zatvorene strukture vei je procentualni
sadraj sredstva za bruenje nego ko tocila otvorene strukture. Takodje, na strukturu utie i
veliina zrna abrazivnog materijala, i to tako da se sa zrnima vee veliine ostvaruje otvorena
struktura i obrnuto.

OPTIMIZACIJA IZBORA ALATA
Adekvatan izbor alata za odreenu proizvodnu operaciju predstavlja izuzetno sloenu
problematiku, posebno kada je re o alatima u obradi struganjem. Skoro svaka proizvodna
operacija u obradi struganjem moe se obaviti sa velikim brojem razliitih alata ( standardni
noevi od brzoreznog elika, noevi sa zalemljenom ploicom od tvrdog metala, noevi sa

10
mehaniki privrenim ploicama razliitog alatnog materijala sa ili bez razliitih vrsta
alatnih prevlaka). Vrlo je teko u konkretnim proizvodnim uslovima nai optimalno reenje.
Optimalno reenje faktiki i ne postoji, ve se ukljuivanjem velikog broja uticajnih faktora
optimumu moemo u odreenoj meri pribliiti. Uvaavajui ovu injenicu treba imati na umu
da je u najveem broju sluajeva optimalno reenje upravo ono reenje koje nam omoguava
da realizujemo odreenu proizvodnu operaciju uz uslov minimalnih trokova obrade. Dakle,
treba zadovoljiti funkcije cilja (ostvariti odreene kote, kvalitet obraene povrine i drugo) uz
minimalne trokove obrade. Apsolutno je pogrean pristup izbora alata iskljuivo na bazi
preporuka proizvoaa alata. Te preporuke u velikom broju sluajeva imaju i odreenu
komercijalnu dimenziju. to ni u kom sluaju ne znai da preporuke treba eliminisati.
Naprotiv, uvek treba, u cilju optimizacije izbora alata na raspolaganju imati to vei broj
moguih reenja.
Na primer, odreenu proizvodnu operaciju moemo izvesti sa alatima:
A1, A2, A3, ..... , An.
Svaki od ovih alata ima odreenu cenu kotanja:
Ac1, Ac2, Ac3, ....., Acn.
Takoe svaki od ovih alata ima i odreenu postojanost, koja je u veini sluajeva nepoznata,
tj:
Ta1, Ta2, Ta3, ......, Tan.
Neke od ovih alata posedujemo a neke treba nabaviti.
Svaki od navedenih alata obezbeuje i odreenu proizvodnost, tj:
Pa1, Pa2, ..., Pan, itd.
Imajui u vidu navedene injenice jasno se moe zakljuiti da se problem optimizacije izbora
alata svodi na viekriterijumsku optimizaciju. Ovom prilikom nee se detaljnije obraivati
ovo pitanje ve se u najkraim crtama daju smernice za izbor alata, odnosno:

1. J asno utvrditi funkcije cilja odnosno zahteve po pitanju proizvodne operacije.
2. Izvriti klasifikaciju alata kojima se moe izvesti proizvodna operacija.
3. Izvriti ui izbor alata uzimajui u obzir veliinu finansijskih ulaganja.
4. Proceniti ili eksperimentalno doi do veliine postojanosti alata.
5. Proraunati trokove obrade.
6. Izvriti probno ispitivanja.
7. Konano izabrati alat.