You are on page 1of 45

NARUČILAC POSLA

:

„ JANEKS „ D.O.O.
B R U S

NOSILAC POSLA :

„ F I N A N C E - C O „ d.o.o. B R U S

Kneza Miloša 13 37220 BRUS

RADNI TIM :

1. Todorović Svetislav , dipl.ecc.
2. Čukuranović Dobrica , dipl.ecc.

D i r e k t o r „F i n a n c e – co“

_____________________

1
1. OSNOVNI PODACI O INVESTITORU

1. 1. OPŠTI PODACI O INVESTITORU

Tabela broj 1.
1. Naziv “ JANEKS “ d.o.o.
2. Sedište Brus , Kneza Miloša
3. Direktor: Ljubiča Janković
4. Telefon/fax 037 825 388
5. Datum osnivanja: 1992.god.
6. Poslednja registracija: Decembar 2006.god.
7. Osnivač: Ljubiša Janković
8. Pretežna delatnost: Trgovina na veliko i malo
9. Šifra pretežne delatnosti: 501000
10. Matični broj: 07940874
11. PIB broj: 101140100
12. Broj zaposlenih: 8

2
PODACI O PROGRAMU

Tabela broj 2.
1. Naziv programa: Izgradnja hladnjače

2. Karakteri investicije: Dugoročna
3. Lokacija: Lepenac - Brus
4. Početak rada: 2008.god.
5. Stalne cene:
6. Devizni kurs: 85 din.
7. Tehničko-tehnološki aspekt programa
· Proizvodni program i obim
proizvodnje ’’za investiciju’’

· Proizvodni prostor: 850 met.kv.
- Postojeći:

- novi : 850 met.kv.

· Oprema: 36.315.966,
- domaća oprema
- uvozna oprema 36.315.966,
· Broj novih radnika: 47 ( 27 svedeno na
puno radno vreme )
8. Tržišni aspekt programa(za program):
· Ukupni godišnji obim prodaje: 150.483.000,
- domaći tržište: 44.483.000,
- ino-tržište: 106.000.000,

3
· Vrednost godišnje nabavke: 118.000.000,
- domaći tržište: 118.000.000,
- ino-tržište:
9. Predračunska vrednost ukupnih 65.280.241,
ulaganja
· Osnovna sredstva: 45.280.241,
- gradjevinski objekti- 7.442.615,
- zemljište 1.521.660,
- oprema: 36.315.966,
· Trajna obrtna sredstva: 20.000.000,
10. Konstrukcija finansiranja
· Kredit fonda za razvoj: 22.676.000,
· Sopstvena sredstva : 42.604.241,
· UKUPNO: 65.280.241,
11. Efekti ulaganja :
· Ukupan prihod: 150.483.000,
· Ukupan rashodi: 138.577.000,
· Neto dobit: 10.716.000,
12. Ekonomska ocena projekta:
· Likvidnost projekta: likvidan
· Interna stopa rentabilnosti: 26.68 %
· Neto sadašnja vrednost: 107.068.000,
· Vreme povraćaja ulaganja: 4 godine
· Nivo razvijenosti opštine: nerazvijena

4
1 . 2 . OSNIVANJE I ISTORIJAT

Preduzeće je osnovano 1992. godine i od samog početka obavljalo je
delatnosti u trgovini na veliko i malo , otkupa obojenog voća i proizvodnjom
drvene galanterije. Po kategorizaciji spada u mala preduzeća.

Od osnivanja do danas preduzeće je poslovalo sa zavidnim finansijskim
rezultatima i nikada nije bilo u blokadi zbog neizmirenih obaveza , niti je
pak iskazalo negativne rezultate poslovanja.

U zadnjim godinama gro ukupnog prihoda se ostvaruje preko trgovine na
malo prehrambenim proizvodima , trgovine na veliko i otkupom
poljoprivrednih proizvoda. U svom vlasništvu ima market (površina 60
m.kv.), mini trgovinski centar ( površina 150 m.kv. ) i skladišni prostor
( površina 100 m.kv.) u Brusu. Takođe , za potrebe normalnog odvijanja
poslovnih delatnosti nabavljena su dva teretna i dva putnička vozila.

Sve probleme i iskušenja koja su pratila poslovanje privrednih subjekata kod
nas u predhodnom periodu , preduzeće je uspešno prebrodilo i sada ima
tretman ozbiljnog privrednog subjekta kod poslovnih partnera i potrošača.
Tome je posebno doprinela dobra kadrovska popunjenost koja je imala odraz
na zdravu poslovnu politiku uz poštovanje ekonomskih zakonitosti i
običajnih uzansi.

Prodajni objekti su locirani u centru Brusa , pa je kvalitet usluga i vrhunska
ponuda roba iz godine u godinu samo povećavao broj potrošača , a što je
pozitivno uticalo na rezultate poslovanja.
Sve dosadašnje aktivnosti , u pogledu obezbeđenja obrtnih sredstava i
investicionih zahvata, finansirane su gotovo u potpunosti iz sopstvenih
izvora .

Posebno trebamo naglasiti da je poslovodstvo znalački iskoristilo deo
prednosti ovog područja , a koje se ogledaju u proizvodnji i prometu

5
obojenog voća , kao i prometu šumskih proizvoda pa je veliki deo aktivnosti
usmerilo u tom pravcu i to na duži rok . Od izuzetnog značaja je postojanje
veoma čvrstih veza sa proizvođačima poljoprivrednih proizvoda koje su
stvarane na dugi rok i sa velikim međusobnim poverenjem. Iste su proizašle
iz dugogodišnjeg poštovanja cena u otkupu , rokova plaćanja i kvaliteta
robe. Takođe , preduzeće već duži niz godina iznalazi načine za finansiranje
proizvodnje unapred , pa kroz jačanje proizvodne osnove obezbeđuje
sigurnost u snabdevanju robom koja je veoma konkurentna.

Pomenutim merama obezbeđuje se planirana količina kvalitetne robe i pored
prisustva veoma jake konkurencije u ovom delu poslovanja. Svesni da se
samo kvalitetnim nastupom kod proizviđača i kupaca može izgraditi dobar
poslovni ugled i ojačati pozicije za dalja ulaganja u oblasti koja je veoma
perspektivna za razvoj ovog područja , poslovodstvo je odlučilo da se dalji
razvoj i nova ulaganja realizuju u organizaciji proizvodnje i usluga
zasnovanih na prisutnoj sirovinskoj bazi. Iskustva i dobri rezultati iz
predhodnog perioda, kao i ocena perspektivnosti u prodaji i potražnji
proizvoda u inostranstvu su samo ojačali odlučnost da se krene u izgradnju
proizvodno – uslužnih kapaciteta hladnjače određene zapremine.

Imajući u vidu da se radi o aktivnostima i robi sezonskog karaktera , a koje
traju dosta kratko, to bi se kroz izgradnju pomenutih pogona produžile
aktivnosti u faznoj proizvodnji obojenog voća , donekle izvršila finalizacija
proizvoda i ostvarila bi se bolja upošljenost radne snage.

6
1 . 3 . D E LAT N O S T

Društvo je registrovano sa pretežnom delatnošću pod šifrom 50100 , a od
osnivanja do danas dominantna aktivnost se ostvarivala preko trgovinskih
aktivnosti na veliko i malo uz dopunu u sezoni otkupom i prodajom
obojenog voća sa ovog područja.
U trgovini najveći deo poslova se ostvaruje preko maloprodaje robe široke
potrošnje i tehničke robe u svojim objektima.

U sezoni otkupa poljoprivrednih proizvoda – obojenog voća , obavljani su
poslovi za poznatog kupca sa utvrđenim količinama i cenama. Uspostavljena
je dobra terenska zastupljenost otkupnih mesta koja je osiguravala otkup u
predviđenim količinama i dobrim kvalitetom.

Zahvaljujući dobrim rezultatima u poslovanju , kao i pozitivnim iskustvima
u delu otkupa i prodaje obojenog voća , planira se proširenje delatnosti kroz
izgradnju kapaciteta za preradu i skladištenje voća putem rashlađivanja.
Time bi se postigao kontinuitet poslovanja čija se prva faza ogleda u otkupu
robe , a nastavak bi se realizovao kroz potrebnu preradu i skladištenje iste do
prodaje – izvoza.

Pošto se radi o robi koja je u najvećem delu namenjena izvozu i za koju
postoji konstantna tražnja , to se ulaganja u tom delu nebi dovodila u pitanje.
Dodamo li tome da je dugoročnim planovima i prostornom opredeljenošču
predvidjeno veliko povećanje zasada pod aktuelnim kulturama , onda su
aktivnosti u tom pravcu veoma opravdane. Mikroklimatski uslovi , kvalitet i
kvantitet proizvoda stavlja ovo područje u sam vrh po značaju u zemlji ,
odmah iza ivanjičkog kraja.

7
1 . 4 . TEHNIČKA I KADROVSKA OPREMLJENOST

Za obavljanje poslovnih aktivnosti na dosadašnjem nivou , društvo je u
tehničkom smislu dobro opremljeno. Postoje izgrađeni građevinski objekti u
vlasništvu i u njima se realizuju sve trgovinske aktivnosti . Opremljenost
samog tehnološkog procesa je na nivou zahtevanih standarda u toj oblasti
poslovanja , a transportna sredstva zadovoljavaju iskazane potrebe. Postojeći
skladišni prostor u potpunosti odgovara nivou poslovanja , a u prilog ide i
činjenica da nije potrebno finansiranje većih zaliha jer su prisutne
veleprodajne organizacije obezbedile gotovo prometno snabdevanje
traženom robom . Ovakav način organizacije ne zahteva veliki skladišni
prostor i ne nameće obavezu organizovanja sopstvenog transporta.
Transportna sredstva su više u funkciji otkupa i prodaje obojenog voća

Specifikacija tehničkih sredstava biće obrađena u delu troškova preko
obračuna amortizacije osnovnih sredstava , a ovde dajemo pregled postojeće
imovine sa stepenom otpisa.

Tabela 2. Stepen otpisanosti opreme i građevinskih
objekata
%
r 2002 2003 2004 2005 2006
b
1 Nabavna vrednost opreme 2.715.000
2 Ispravka vrednosti opreme 2.411.000
3 Stepen otpis. opreme (2/1) (u %) 88.80
4 Nabavna vrednost građ. objekata 2,332,000
5 Ispravka vrednosti građ. objekata 110,000
6 Stepen otp. građ. objek. (2/1) (u %) 4.72

Kadrovska opremljenost je dobra , a specifičnost se ogleda u tome što se radi
o porodičnoj organizaciji sa svim prednostima koje iz toga proizilaze.

8
Stuktura postojeće radne snage :

Tabela 3. Broj zaposlenih - obrazovni i kvalifikacioni
nivo

rb 2002 2003 2004 2005 2006
1 VSS
2 VŠS 2 2
3 SSS 6 6
4 VKV
5 KV
6 PKV
7 NK
Ukupno 0 0 0 8 8

Tabela 4. Struktura zaposlenih - obrazovni i kvalifikacioni nivo

rb 2002 2003 2004 2005 2006
1 VSS 0.0 0.0
2 VŠS 25.0 25.0
3 SSS 75.0 75.0
4 VKV 0.0 0.0
5 KV 0.0 0.0
6 PKV 0.0 0.0
7 NK 0.0 0.0
Ukupno 100.0 100.0

9
1 . 5 . EKONOMSKO – FINANSIJSKA ANALIZA

Tabela 5. Bilans stanja (aktiva)

000 dinara
AKT IVA 2003 2004 2005 2006 2007
2 3 4 5 6 7
NEUPL. UPISANI KAPITAL
STALNA IMOVINA (I+II+III) 2,230 4,183
NEMATERIJALNA ULAGANJA
Osnivačka ulaganja
Konc. paten., licence i slično
Goodwill
Ostala nematerijalna ulaganja
OSNOVNA SREDSTVA 2,230 4,183
Zemljište, šume i višeg.zasadi
Građevinski objekti 2,230 4,183
Oprema
Ostala osnovna sredstva
Avansi i sredstva u pripremi
DUGOR. FINAN. PLASMANI
Uč. u kapitalu pov. pravnih lica
Uč. u kapitalu dr. pravnih lica
Dugor.krediti pov. prav. licima
Dugoročni krediti
Dugoročne hartije od vrednosti
Ostali dugoročni plasmani
OBRTNA IMOVINA (I+II+III) 8,536 8,012
ZALIHE 7,260 7,428
Materijal
Nedovršena proizvodnja
Gotovi proizvodi
Roba 7,260 7,428
Dati avansi
KRATK. POTRAŽ. I PLASM. 1,276 72
Kratkoročna potraživanja
Kupci - povezana pravna lica
Kupci 1,276 72
Ostala poslovna potraživanja
Kratkoročni plasmani
Krat. plasm. – pov. pravna lica
Kratkoročni krediti
Ostali kratkoročni plasmani
GOT. EKVIVAL. I GOTOVINA 512

10
AKTIVNA VREMEN. RAZGR. 408 74
POSL. IMOVINA (A+B+V+G) 11,174 12,269
GUBITAK
Gubitak ranijih godina
Gubitak tekuće godine
POSLOVNA AKTIVA (D+Đ) 11,174 12,269
VANPOSLOVNA AKTIVA
UKUPNA AKTIVA (E+Ž) 11,174 12,269

11
12
Tabela 6. Bilans stanja (pasiva)

000 dinara
rb PASIVA 2003 2004 2005 2006 2007
1 2 3 4 5 6 7
A KAPITAL (I+II+III+IV+V) 6,814 7,709
I OSNOVNI KAPITAL 1,299 1,299
1 Akcijski kapital
2 Udeli DOO
3 Ulozi
4 Državni kapital
5 Društveni kapital
6 Ostali kapital
II EMISIONA PREMIJA
III REVALORIZAC.REZERVE
IV REZERVE IZ DOBITKA 1,142 1,142
V NERASPOREĐENI DOBITAK 4,373 5,268
1 Neras. dobitak ranijih godina
2 Neras. dobitak tekuće godine 4,373 5,268
B DUGOR. REZERVISANJA
1 Rezerv. za troškove i rizike
2 Odloženi revaloriz. dobitak
3 Odloženi negativni goodwill
4 Ostala dugor. rezervisanja
V OBAVEZE (I+II) 4,227 4,408
I DUGOROČNE OBAVEZE
1 Obav. konvertovati u kapital
2 Obav. prema pov. prav.licima
3 Dugoročni krediti
4 Ostale dugoročne obaveze
II KRATKOROČNE OBAVEZE 4,227 4,408
1 Kratkor. finansijske obaveze 2,316 2,837
1.1 Krat. krediti - pov. pravna lica
1.2 Kratkoročni krediti 2,316 2,837
1.3 Ostale kratk. finansij.obaveze
2 Kratkor. poslovne obaveze 1,911 1,571
2.1 Primlj. avansi, dep. i kaucije
2.2 Dobavljači - povez. pravna lica
2.3 Dobavljači 1,855 1,571
2.4 Ob. za zar. i nakn. zarada
2.5 Ostale obaveze iz poslovanja 56
G PVR 133 152
I Primljene donacije
II Ostala PVR
D POSL. PASIVA (A+B+V+G) 11,174 12,269
Đ VANPOSLOVNA PASIVA
E UKUPNA PASIVA (D+Đ) 11,174 12,269

13
Tabela 7. Bilans uspeha

000 dinara
2001 2002 2003 2005 2006

14
A POSLOVNI PRIHODI I RASHODI
I POSLOVNI PRIHODI 42,879 59,408
1 Prihodi od prodaje robe 42,876 59,408
2 Prih. od prodaje proiz. i usluga
3 Prih. od aktiviranja učinaka i robe 3
4 Poveć. vrednosti zaliha učinaka
5 Smanj. vrednosti zaliha učinaka
6 Ostali poslovni prihodi
7 Smanj. vr. zal. iznad posl. prih. p.
POSLOVNI PRIHODI PERIODA
Prihodi od prodaje robe
Prihodi od izvoza
II RASH. DIR. MATER. I ROBE 36,863 52,419
1 Nabavna vrednost prodate robe 36,863 52,419
2 Troškovi materijala za izradu
III BRUTO POSLOVNI REZULTAT 6,016 6,989
IV OSTALI VARIJAB.TROŠKOVI 810 1,374
1 Troškovi ostalog materijala
2 Troškovi goriva i energije 810 1,374
3 Troškovi proizvodnih usluga
V KONTRIBUCIONA DOBIT (III-IV) 5,206 5,615
VI FIKSNI I REL. FIKSNI TR. POSL. 3,045 2,763
1 Troškovi bruto zarada 1,175 1,329
2 Troškovi amortizacije 668 149
3 Nematerijalni troškovi 1,202 1,285
4 Troškovi poreza
5 Troškovi doprinosa
VII POSLOVNI REZULTAT (V-VI) 2,161 2,852
668 668
B FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI
I FINANSIJSKI PRIHODI 706 50
II FINANSIJSKI RASHODI 38 219
III REZULTAT FINANSIRANJA (I-II) 668 -169
-522 -1,519
V NEPOSLOVNI I VANR. PRIH. I RASH.
I NEPOSLOVNI I VANR. PRIHODI
II NEPOSLOVNI I VANR. RASH. 522 1,519
III NEPOS. I VANR. REZ. (I-II) -522 -1,519
G REVALORIZACIONI PRIH. I RASHODI
I REVALOR. PRIHODI (1+2)
1 Tekući revalorizacioni prihodi
2 Prih. od ukid. odlož. reval. prih.
II REVALORIZACIONI RASHODI
1 Rashodi po osnovu tek.revalor.
2 Odlaganje revaloriz.prihoda
III REVALORIZ. REZULTAT (I-II)
2,307 1,164
D BRUTO REZULTAT
BRUTO DOBITAK 2,307 1,164
BRUTO GUBITAK
Đ DOBITAK I GUBITAK 2,307 1,164

DOBITAK (GUBITAK)

15
E POREZI I DOPR. IZ DOBITKA 231 269
2,076 895
Ž NETO REZULTAT
NETO DOBITAK (GUBITAK) 2,076 895

Tabela 8. Vlasnička struktura i pojedinačni vlasnici kapitala

rb vrsta kapitala 000 dinara %
1 Društveni kapital 0 0.00
2 Akcijski kapital 0 0.00
3 Državni kapital 0 0.00
4 Ostali kapital 7.709 100.00
Ukupni kapital 7.709 100.00
rb Najveći vlasnici kapitala %
1 Janković Ljubiša 100.00
2 0.00
3 0.00

Ukupno 0 100.00

Tabela 9. Pokazatelji strukture sredstava (aktiva)

(koeficijenti)
rb Pokazatelj 2003 2004 2005 2006 2007
0
1 Učešće stalnih u uk.sred. .20 0.34

2 Učešće zemlj. u uk.sred. - -

16
0
3 Učešće građ obj. u uk. sr. .20 0.34

4 Učešće opr. u uk.sred. - -
0
5 Učešće obr.u uk. sred. .76 0.65

6 Učešće novč.u obr.sred. - 0.04

7 Učešće mat.u zalihama - -

8 Učešće got. pr. u zalih. - -
1
9 Učešće robe u zalihama .00 1.00

Tabela 10. Pokazatelji strukture izvora sredstava (pasiva)

(koeficijenti)
rb Pokazatelj 2003 2004 2005 2006 2007
2 Uč.sop.kap.u fin.pos.pas. 0.61 0.63
3 Uč.poz.izv.u posl. pas. 0.38 0.36
4 Uč.dug.ob.u poz.izvor. 0.00 0.00
5 Uč.kratk.ob.u poz.izv. 1.00 1.00
6 Uč. sop.kap.u dug.izv. 0.00 0.00

Tabela 11. Neto obrtni kapital preduzeća

000 din
rb Pozicija 2003 2004 2005 2006 2007
1 Kapital (bez umanjenja za gubitak) 0 0 0 6,814 7,709
2 Neuplaćeni upisani kapital 0 0 0 0 0
3 Otkupljene sopstvene akcije 0 0 0 0 0
4 Gubitak 0 0 0 0 0
5 Sopstveni kapital (1-2-3-4) 0 0 0 6,814 7,709
6 Stalna sredstva 0 0 0 2,230 4,183
7 Sopstveni neto obrtni kapital (5-6) 0 0 0 4,584 3,526
8 Dugoročna rezervisanja 0 0 0 0 0
9 Dugoročne obaveze 0 0 0 0 0

17
10 Ukupni neto obrtni kapital (7+8+9) 0 0 0 4,584 3,526
11 Zalihe + AVR 0 0 0 7,668 7,502
12 Višak neto obrtnog kapitala (10-11) 0 0 0 -3,084 -3,976
13 Kratkoročne finansijske obaveze 0 0 0 2,316 2,837
14 Višak kr. fin. iz za fin. zal. (12+13) 0 0 0 -768 -1,139

Tabela 12. Pokazatelji solventnosti

rb Pokazatelj 2003 2004 2005 2006 2007
1 Stepen pokrića stalnih.sredstava kapit. 3.06 1.84
2 Step. pokrića stal.im.i zalih. kapitalom 0.72 0.66
3 Stepen pokrića zal.i AVR NOK-om 0.60 0.47
4 St.pok.zal.i AVR NOK-om i kr. fin. ob. 0.90 0.85
5 Stepen pokri.obr.sredstava NOK-om 0.54 0.44

Tabela 13. Rashodi preduzeća

000 dinara
rb Rashodi 2003 2004 2005 2006 2007
UKUPNI RASHODI 0 0 0 41,278 58,294
1 Poslovni rashodi 0 0 0 40,718 56,556
2 Finansijski rashodi 0 0 0 38 219
3 Neposlovni i vanr. rashodi 0 0 0 522 1,519
4 Revalorizacioni rashodi 0 0 0 0 0

Tabela 14. Struktura rashoda

%
rb Rashodi 2003 2004 2005 2006 2007

18
UKUPNI RASHODI 100.00 100.00
1 Poslovni rashodi 98.64 97.02
2 Finansijski rashodi 0.09 0.38
3 Neposlovni i vanr.rashodi 1.26 2.61
4 Revalorizacioni rashodi 0.00 0.00

Tabela 15. Struktura poslovnih rashoda

u%
rb Rashodi 2003 2004 2005 2006 2007
Poslovni rashodi 100.00 100.00
1 Nabavna vrednost prodate robe 90.53 92.69
2 Troškovi materijala izrade 0.00 0.00
3 Troškovi ostalog materijala 0.00 0.00
4 Troškovi goriva i energije 1.99 2.43
5 Troškovi proizvodnih usluga 0.00 0.00
6 Troškovi bruto zarada 2.89 2.35
7 Troškovi amortizacije 1.64 0.26
8 Nematerijalni troškovi 2.95 2.27
9 Troškovi poreza 0.00 0.00
10 Troškovi doprinosa 0.00 0.00

Tabela 16. Koeficijenti obrta i dani vezivanja

rb Koeficijent 2003 2004 2005 2006 2007
1 Koeficijenti obrta poslovne aktive 3.84 4.84
2 Koeficijenti obrta ukupnih zaliha 5.91 8.00
3 Koeficijenti obrta potraž. od kupaca 33.60 825.11
4 Koeficijenti obrta kapitala 6.29 7.71
5 Koeficijenti obrta dobavljača 23.12 37.82
6 Dani vezivanja poslovne aktive 95 75
7 Dani vezivanja ukupnih zaliha 62 46
8 Dani vezivanja potraž. od kupaca 11 0
9 Dani vezivanja kapitala 58 47
10 Dani vezivanja dobavljača 16 10

19
Tabela 17.. Pokazatelji rentabilnosti
%
rb Pokazatelji 2003 2004 2005 2006 2007
1 Neto rezultat/Ukupan prihod 0.05 0.02
3 Neto rezultat/Poslovni prihodi 0.05 0.02
4 Poslovni prihodi/Poslovna aktiva 3.84 4.84
5 Poslovni prihodi/Kapital 6.29 7.71
6 Poslovna aktiva/Kapital 1.64 1.59
7 Neto rezultat/Kapital 0.30 0.12

Tabela 18. Kontribuciona analiza rezultata

rb Elemenat 2003 2004 2005 2006 2007
1 Poslovni prihodi 42,879 59,408
2 Varijabilni i pret. varij.rashodi 36,863 52,419
3 Marža pokrića 6,016 6,989
4 Fiksni i pretežno fiksni rashodi 3,855 4,137
5 Poslovni rezultat 2,161 2,852
6 Rezultat iz stavki finansiranja 668 -169
7 Neto poslovni rezultat 2,829 2,683
8 Porezi i doprinosi iz fin.rez. 231 269
9 Neto fin.rezultat iz red.posl. 2,598 2,414
10 Faktor poslovnog rizika 2.78 2.45
11 Faktor finansijskog rizika 0.76 1.06
12 Faktor rizika poresk.zahvat. 1.08891455 1.111433306
13 Faktor ukupnog rizika 2.32 2.90
14 Uč. marže pokr.u ukup.prih. - % 0.14 0.12
27, 35,16
15 Prelomna tačka prihoda 476 5
1 1.6
16 Odnos posl.prihod/prel. tačka .56 9

20
Analizom predhodno datih pokazatelja , uočavamo da se radi o društvu koje
gotovo u potpunosti posluje sa sopstvenim sredstvima , kako osnovnim ,
tako i obrtnim. Koeficijenti solventnosti i likvidnosti su na zavidnom nivou
i uklapaju se u opštu sliku dobrog poslovanja privrednog subjekta.
Dominantna kategorija prihoda su Poslovni prihodi , a isti tretman je i u
strukturi rashoda. U ukupnim rashodima najveće učešće ima , nabavna
vrednost prodate robe ( 92,69 % ), a što navodi na zaključak da se radi o
društvu koje se bavi prevashodno trgovinskom delatnošću.

Koeficijenti obrta i dani vezivanja kupaca i dobavljača pokazuju izuzetnu
efikasnost u poslovanju , što znači da su obaveze izmirivane u gotovo
zakonskom roku , a naplata je na veoma zadovoljavajućem nivou tim pre jer
se radi o opredeljujućem učešću maloprodaje u ukupnim poslovnim
aktivnostima.

Da se radi o veoma znalačkom vodjenju poslovanja i kontroli pratećih
troškova , svedoče i pokazatelji rentabilnosti gde su angažovana sredstva
imala dobar prinos u periodu posmatranja , a od ukupnog prihoda nakon
podmirenja svih poslovnih i zakonski obaveza ostaje 5 % za kategoriju
dobiti u 2006.godini i 2 % u 2007. godini.

FAKTOR POSLOVNOG RIZIKA ( leveridža ) u 2006.godini iznosi 2,45 i
govori da se radi o sigurnom nivou poslovanja.

FAKTOR FINANSIJSKOG RIZIKA za istu godinu je 1,06 i govori da je
prinos na sopstvena sredstva veći od prinosa na ukupna sredstva i radi se o
veoma sigurnoj zoni poslovanja.

21
FAKTOR UKUPNOG RIZIKA ostvarenja finansijskog rezultata je 2,90 i on
je umnožak koeficijenata poslovnog i finansijskog rizika , pa kao takav
takođe, iskazuje stabilno poslovanje.

Pomenuti faktori rizika su manji ukoliko je veće učešće sopstvenih sredstava
u strukturi ukupnih sredstava , a to je slučaj kod našeg privrednog subjekta.

Prelomna tacka se nalazi na 69 % ukupnog prihoda i iznosi 35.165, dinara , a
što ukazuje na dobar nivo razlike u ceni u ukupnoj prodajnoj ceni.
Ne sme se zanemariti ni učešće drugog dela trgovine ( otkup i prodaja
obojenog voća ) u ostvarivanju ukupnog prihoda .

Tabela 19. Obim prodaje
preduzeća

000
dinara
r Proizvodi 2003 2004 2005 2006 2007
b
1 Trgovačka roba 21.868 30.704
2 Otkup i prodaja obojenog voća 21.011 28.704
3
4
5
6
UKUPNO 0 0 0 42.879 59.408

Tabela 20. Struktura prodaje preduzeća

%
r Proizvodi 2002 2003 2004 2005 2006
b

22
1 Trgovačka roba 55.00 51.00
2 Otkup i prodaja obojenog voća 45.00 49.00
3 0 0.00 0.00
4 0 0.00 0.00
5 0 0.00 0.00
6 0 0.00 0.00
UKUPNO 0 0 100 100

Obim i struktura prodaje robe dati su da bi se uočilo učešće prometa
obojenog voća u ukupnom prometu , a što je dalo osnova za planiranje novih
investicionih ulaganja u tom delu.

2 . OPIS I SVRHA INVESTIRANJA

Dugogodišnje iskustvo u trgovinskoj delatnosti , a posebno aktivnosti u
prometu obojenim voćem i rezultati koji su iz toga proizašli , daju za pravo
da se naredni korak u razvoju društva učini u pravcu proširenja delatnosti
kroz nova ulaganja u proizvodno – uslužne kapacitete. Planira se izgradnja
hladnjače sa kapacitetom od 600 tona sa mogućnošću dalje nadgradnje.

Izabrana je lokacija u selu Lepenac u neposrednoj blizini Brusa i značajnom
činjenicom da pored transportne povoljnosti veliki broj okolnih sela gravitira
oko pomenutog sela , a transportno i životno je povezan sa njim.su i velike
površine sa zasadima obojenog voća , šljive i jabuke. Svi preduslovi za
gradnju postoje , prevashodno gledano preko infrastrukturnih činioca. Struja
, voda , kanalizacija i dobre saobračajnica su prisutne u neposrednoj blizini
lokacije.

Poseban akcenat se baca na sirovinu iz topličkog kraja , koji je u
neposrednoj blizini i udaljen je 25 – 30 kilometara , a povezan je

23
regionalnim putem sa lokacijom. U tom delu se računa na višnju , jagodu i
šljivu kao dominantnim poljoprivrednim kulturama topličkog kraja .

Postojanje konstantne tražnje za proizvodima po osnovu ovog programa je i
najbitniji elemenat koji je opredelio ulaganja. Već evidentiranoj tražnji iz
Zapadne Evrope u zadnjih nekoliko godina dodata je i rastuća tražnja iz
Rusije za gotovo svim artiklima iz programa.

Uz činjenicu da se radi o veoma povoljnim makroklimatskim uslovima koji
najviše utiču na kvalitet roda , sledi i cenovna komponenta koja je veoma
stimulativna za proizvođače , a i za dalju preradu i prodaju robe.

Krajnji cilj celog projekta je da se roba preradi u poluproizvode ili finalne
proizvode i kao takva proda kupcima , naravno uz ekonomske prednosti koje
iz toga proizilaze , a koje su dale pozitivan efekat u dosadašnjem radu.

3 . ANALIZA TRŽIŠTA

3 . 1 . TRŽIŠTE PRODAJE

Pošto se nova delatnost uključuje u poslovanje društva koje egzistira duži
niz godina , to ćemo posebno obraditi kupce pre ulaganja , a zatim obraditi
nove kupce i konkurenciju.

Pored potrošnje na domaćem tržištu, evidntno je prisustvo tržište Zapadne
Evrope i kao novina javlja se tržište Rusije.

Tržište je potpunosti izdiferenciralo artikle po vrstama i kalitetu i to :

MALINA :

. Malima rolend , duboko zamrznuta , proizvedena od svežih , zdravih
neoštećenih plodova ,kalibraže 16 mm, bez stranih primesa i smrznutoj
na najmanjoj temperaturi od – 18 C ili niže.

24
• Malina griz , proizvedena mlevenjem ploda koji je čist , zdrav i bez
buđi.
• Malina blok , proizvedena od mahom deformisanog ploda , gde je
dozvoljena plesnost do 5 % , i upotrebljava se mahom za proizvodnju
sokova.

KUPINA :

- Kupina konfitura , plodovi moraju biti zdravi i krupni bez crva i
tamne boje. Maksimalno je dozvoljeno 20 % crvenih plodova bez
peteljki i stranih primesa. Smrzavnje se vrši u punoj tehnološkoj
zrelosti na – 18 C ili niže.

- Kupina blok , duboko zamrznuti plod koji je maksimalno deformisan
do 3 % , a koristi se mahom u proizvodnji sokova.

ŠLJIVA :

- Stanley ( B/K ) , plodovi čvrsti i zdravi , ujednačene veličine ,
prečnika 32 – 38 mm. bez crva , ne suviše zrela , ne oksidirana ,
ručno sečena na jednake polovine , bez koštica i duboko zamrznuta.

- Šljiva Požegača ( mašinski sečena ) , plodovi čvrsti i zdravi ,
ujednačene veličine , prečnika 26 – 32 mm., bez crva i tragova crva ,
ne suviše zrela , ne oksidirana , mašinski sečena na jednake polovine,
bez koštica i vrhova koštica i duboko zamrznuta.

VIŠNJA :

- Višnja Oblačinska ( S/K ) , duboko zamrznuta , zdrava , bez peteljki ,
listova i stranih primesa, sa košticom . Uobičajena roba za presu.

25
- Višnja oblačinska ( B/K ) , duboko smrznuta , zdrava , bez peteljki i
stranih primesa , bez koštica , sjajna rupica mora da bude ujednačena
( “ bez krpica “ ) , plodovi moraju da budu celi .

Ako se uzme u obzir da evropsko tržište apsorbuje 250.000 tona maline i
600.000 tona jagoda godišnje , onda se može steći slika o zainteresovanosti
svih proizvođača da na njemu učestvuju. Pored Srbije , malinu proizvodi
Čile , Bosna , Bugarska i Poljska. Pored evropskog tržišta ona se plasira u
Japan , Maleziju , Hong – Konk i Singapur. Jagoda se izvozi u Italiju ,
Poljsku , Englesku i Francusku.

Svetska proizvodnja maline iznosi 274.000 tona. Na Srbiju otpada do

78.000 tona i najveći smo svetski proizvošači , sa prosečnim prinosom od
4.375 kg/ha.

Svetska proizvodnja jagoda iznosi 1.675.388 tona , a Srbija učestvuje sa
32.477 tona.
Srbija ima neujednačeni izvoz ranog voća i maline , a perspektivnost se ni
jednog momenta ne dovodi u pitanje.
Srbija je godinama važila za najvećeg poizvođača i izvoznika kvalitetnog
jagodičastog voća u svetu. Međutim , poslednjih godina sve je prisutnija
konkurencija i drugih poizvođača i gde dominantno mesto zauzima Čile.
Čile proizvodi i do 27.000 tona sveže maline. Oni izvezu oko 3.000 tona u
lepom pakovanju od 150 grama u Evropu i oko 20.000 tona u smrznutom
stanju izveze u Evropu i Ameriku.
Kao proizvođač maline javlja se i Amerika sa 45.000 tona i ona nešto
prodaje Japanu , a ostatak zadržava za svoje potrebe .
Poljaci proizvode oko 40.000 tona , a Mađri oko 20.000 tona.

Kao zaključak može se navesti da u opštem deficitu u spoljnotrgovinskom
poslovanju naše zemlje , izvoz voća i povrća jedino ima suficit u celokupnoj
grupi poljoprivredno – prehrambenih proizvoda.

26
Sve napred izneto ukazuje da postoje velike rezerve kako u proizvodnji i
preradi voća , tako i u plasmanu jer je prisutan stalni rast tražnje za ovim
proizvodima.
Nova ulaganja u tom pravcu su veoma opravdana sa posebnim osvrtom na
povećani kvalitet proizvoda i ponudom koja će obuhvatiti širu lepezu
preradjevina od voća. To znači da će se ići na veći stepen finalizacije
proizvoda koji su namenjeni izvozu. Naravno , veliki napori se moraju
uložiti u marketinške akcije na domaćem i stranom tržištu.

Poljoprivreda kao bazna grana uvek mora imati potporu državne strategije
razvoja i samo u tom kontekstu se mogu očekivati veća ulaganja i dalji
razvoj ove privredne grane koja će u budućnosti biti dominantna delatnost u
našoj zemlji. Postojanje veoma dobrog poljoprivrednog zemljišta , adekvani
klimatski uslovi i odgovarajući tretmani u proizvodnji samo će pozitivno
uticati na prinose i kvalitet proizvoda koji će naći kupca na evropskom i
svetskom tržištu. Daljim razvojem i jačanjem ove grane , dolazi se do faze

kada se stvaraju uslovi za izgradnju prerađivačkih kapaciteta zasnovanih na
postojećoj sirovinskoj bazi. Viši stepen finalizacije samo jača ponudu i
donosi veće koristi kroz prodaju na inostranom tržištu.
U tom pravcu se kreće i predmetno investiciono ulaganje , a koje se uklapa u
dugoročnu strtegiju razvoja naše zemlje , a imajući u vidu i prednost manjih
proizvođača u pogledu kvaliteta i fleksibilnosti u nameni korišćenja
izgrađenih kapaciteta.

Tabela 21. Proizvodnja voća u Srbiji

1. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003.

2. Trešnja 29080 23413 30634 19226 24644 26007 20973 19900 15726 25655

3. Višnja 85495 60667 85235 61819 68002 70979 58013 63355 48919 86174

27
4. Kajsija 22889 12156 28575 7973 6132 27095 12474 15642 13409 27365

5. Jagoda 20563 24078 26371 24441 30875 39707 24910 34696 34577 29868

6. Malina 44479 53084 62658 45020 63815 64680 55999 77781 93982 78974

Tabela 22.. Najvažniji kupci

000 dinara
rb Kupci 2003 2004 2005 2006 2007
1 EUROKOP BEOGRAD 2,044 5,150
2 JUTRA BEOGRAD 4,076 10,980
3 BUDIMGRAD BUDILOVINA 6,132 8,550
4 POBEDA PROKUPLJE 4,629 9,150
5 Ostali kupci 1,805 6,610
UKUPNA PRODAJA 18,686 40,440

Tabela 23. Najvažniji kupci - struktura
%
rb Kupci 2003 2004 2005 2006 2007
1 EUROKOP BEOGRAD 10.94 12.73
2 JUTRA BEOGRAD 21.81 27.15
3 BUDIMGRAD BUDILOVINA 32.82 21.14
4 POBEDA PROKUPLJE 24.77 22.63

28
5 Ostali kupci 9.66 16.35
UKUPNA PRODAJA 100.00 100.00

Nakon puštanja novih kapaciteta u funkciju , računamo da ćemo imati
sledeće kupce :

1. “ Eurokop “ Beograd ,
2. “ Jutra “ Beograd ,
3. “ Pobeda “ Prokuplje ,
4. “ Budimgrad “ Budilovina ,
5. “ Vulić-Vulić “ Valjevo ,
6. “ Frigonais “ Niš ,
7. “ Fruktal product “ Leskovac ,
8. “ Minar fruit “ Šljivovo – Brus ,
9. “ Menex “ Kruševac,
10 . “ Eurocop “ Beograd ,
11. “ Popex “ Brus .

3 . 2 . TRŽIŠTE NABAVKE

Dobavljačima koji su bili evidentirani u dosadašnjem poslovanju ,
priključujemo dobavljače koji će opsluživati nove poslovne aktivnost u
hladnjači.

Ovde se ne nameće problem obezbeđenja potrošačke i tehničke robe za
održavanje proizvodnog ciklusa , već u prvi plan izbijaju potrebne aktivnosti
oko nabavki sirovina za doradu i preradu u procesu rada.

Za potrebe trgovinske delatnosti koja je u osnovi poslovanja društva od
osnivanja , dajemo pregled dobavljača koji imaju najveće učešće u
iskazanim prometima .

Tabela 24. Najvažniji dobavljači

29
000 dinara
Dobavljači 2003 2004 2005 2006 2007
1 IMPEX PROMET NIS 5,647 9,550
2 SWISSLION NIS 1,727 3,870
3 PONTO KOMERC N.BEOGRAD 1,080 2,580
4 PANICI DOO BRUS 2,774 4,150
5 Ostali dobavljači 23,293 12,476
UKUPNA NABAVKA 0 0 0 34,521 32,626

Tabela 25. Najvažniji dobavljači - struktura
%
Dobavljači 2003 2004 2005 2006 2007
1 IMPEX PROMET NIS 16.36 29.27
2 SWISSLION NIS 5.00 11.86
3 PONTO KOMERC N.BEOGRAD 3.13 7.91
4 PANICI DOO BRUS 8.04 12.72
5 Ostali dobavljači 67.47 38.24
UKUPNA NABAVKA 100.00 100.00

Dugogodišnjim učešćem u aktivnostima oko otkupa i daljoj prodaji
obojenog voća sa korektnom cenovnom ponudom i poštovanjem rokova za
plaćanje preuzete robe , društvo je stvorilo solidnu polaznu bazu u tom delu
kod proizvođača. Takodje , stvorena je pouzdana mreža otkupnih mesta na
terenu.

Ranije smo istakli da je ustaljena praksa u ovom delu da se vrši beskamatno
kreditiranje proizvođača putem novca ili pak potrebnih sredstava za
pripremu proizvodnje do novog roda , kako bi se obezbedile planirane
količine za otkup. Ovaj vid aktivnosti će u budućem periodu dobiti više na
značaju kada budu u opticaju namenska sredstva za podsticaj
poljoprivrednih aktivnosti od odgovarajućih vladinih agencija i institucija.

Pored obezbeđenja potrebne robe na navedeni način , mora se računati i na
nabavku robe sa drugih područja u nedostatku iste sa ovog terena , ili pak
zbog neproizvodnje pojedinih proizvoda na ovom terenu. Tu se posebno
misli na jagodu , višnju i šljivu.

30
Sigurno je da će kao najveći dobavljači za potrebne sirovine figurirati
individualni poljoprivredni proizvođači , radnje ili društva koja se bave
samo otkupom proizvoda i na kraju već organizovani proizvođači koji imaju
interesa da prodaju otkupljenu robu. U zadnja dva slučaja se mahom misli na
robu koja dolazi sa drugih terena.

Nabavka u okviru našeg terena se do sada kretala u količinama od 1.500
tona robe , a ukupna ponuda po proizvodima se kretala :

- malina : 9.000 tona ,
- kupina : 7.000 tona
- šljiva : 15.000 „
- borovnica : 200 “
- višnja : 3.000 “
- jagoda : 100 “
- jabuka : 10.000 “

Dobavljači na koje se može računati u ukupnom radu društva su :

1. “ Impex promet “ Niš ,
2. “ Swisslion “ Niš ,

3. “ Ponto komerc “ Novi Beograd ,
4. “ Nektar “ B. Palanka ,
5. “ Frikom “ Beograd ,
6. “ NELT LTD “ Beograd ,
7. “ Timing “ Beograd ,
8. “ Internacional “ Beograd ,
9. “ Artech “ Beograd ,
10. “ Popex “ Brus ,
11. “ Panići “ Brus ,
12. “ Budimgrad “ Brus ,
13. “ MODO “ o.d. Čačak ,

31
14. “ Jukomerc “ Kruševac ,
15. “ Imlek “ Kraljevo ,
16. “ EPS “ Kruševac ,
17. “ Frutal product “ Leskovac ,
18. “ Impex promet “ Niš ,
19. “ Swisslion “ Niš ,
20. “ Ponto komerc “ Novi Beograd .

3 . 3 . K O N K U R E N C I JA

Konkurencija vezana za oblast koju obrađuje program je posebno naglašena
jer je prisutna i u nabavci , a i u prodaji.

Kod nabavke je posebno izražena jer je proizvodnja obojenog voća kod nas
još uvek nedovoljna da bi pokrila celokupno izraženu tražnju , pa borba za
popunu kapaciteta , koji su u ekspanziji , nameće veoma jaku konkurenciju u
tom domenu. Već smo naglasili da su tu prisutne mere koje idu na ruku
proizvođačima , a koje se ogledaju u obezbeđenju sredstava redovnim putem
ili putem plaćanja unapred , da bi se poboljšali uslovi proizvodnje i
obezbedio siguran otkup proizvoda.

32
Ako nam je poznato stanje naše privrede , gde je trgovinski deficit u razmeni
sa inostranstvom dostigao maksimum , a da je izvoz voća i povrća gotovo u
vrhu izvoznih artikala , onda se ne treba posebno naglašavati
zainteresovanost za otkup i prodaju navedenih artikala .

Takođe , u zadnjih nekoliko godina je izražena ekspanzija u izgradnji malih i
osrednjih kapaciteta , koji kao takvi imaju veoma dobru fleksibilnost u
procesu rada , pa je konkurentnost veoma prisutna i u stalnom rastu.

Ovde nam nije cilj da nabrojimo sve proizvođače , pa ćemo navesti nekoliko
proizvođača na našem području i iz bližeg okruženja.

* “ Vino Župa “ Aleksandrovac ,
* “ Vulić – Vulić “ Pleš ,
* “ Panići “ Brus ,
* “ Swet home “ Batote ,
* “ Minar frucht “ Šljivovo - Aleksandrovac ,
* “ Budimgrad “ Budilovina .
* “ Plantaža “ Leskovac ,
* “ Voćar “ Čačak ,
* “ Podgorka “ Osečina...

4 . REZIME INVESTICIONOG PROGRAMA

U dosadašnjim aktivnostima , društvo je ostvarivalo poslovne rezultate i
održavalo kontinuitet u poslovanju oslanjajući se na trgovinsku delatnost.
Aktivnosti su se ogledale u realizaciji trgovine na veliko i malo robe široke
potrošnje i otkupu i daljoj prodaji obojenog voća sa ovog područja.

Pokazatelji poslovanja za zadnje dve godine navode na zaključak da su
poslovi obavljani sa dobrim uspehom , a analize iz ranijeg perioda ukazuju
na kontinuitet uspešnog rada u zadnjih deset godina.

33
Dosadašnja ulaganja u osnovna i obrtna sredstva ostvarivala su se mahom iz
sopstvenih izvora.Angažovanje tuđih sredstava korišćeno je samo u
momentima kampanje otkupa poljoprivrednih proizvoda i to po pravilu na
kratak rok.

Dugogodišnje iskustvo , a i postignuti rezultati u segmentu otkupa i prodaje
obijenog voća , kao i stalni porast tražnje , doveli su do odluke da se dalja
ulaganja usmere na izgradnju rashladnih kapaciteta uslužnog i proizvodnog
karaktera.

Osnovni cilj ulaganja je povećanje obima poslovanja kroz delimičnu
finalizaciju proizvoda , postizanje boljih finansijskih efekata kroz prodaju
prevashodno na inostranom tržištu , obezbedjenju realizacije dugoročnih
planova razvoja društva i konačno upošljavanje novih radnika kao
zajedničkog interesnog segmenta državne politike i privrednih društava.

Kao dobar preduslov za uspešan rad mogu se navesti postojanje veoma
razvijene otkupne mreže na terenu , dobri poslovni odnosi sa proizvođačima
koji su stvarani kroz dugogodišnju uspešnu saradnju zasnovanu na
obostranim interesima i razrađen mehanizam prodaje robe .

Planirani obim delatnosti u 2009.god. : Hladnjača 117.460.000, din.
Trgovina 33.023.000, din.
Ukupno 150.483.000, din.
Izvoz 106.880.000, din.
Dom.tr. 43.603.000, din.

Postojeći broj radnika : 8
Novi radnici u st.rad.odnosu : 6
Novi radnici – sezonski : 41 – svedeno na puno radno vreme
na godišnjem nivou preko norma časova je 27 radnika.

Dinamička ocena projekta : Interna stopa rentabilnosti - 26,68 %

34
Neto sadašnja vrednost - 107.068.000, din.
Vreme povraćaja sredstava - 4 god. ( 2012.god.)

Statička ocena projekta : - akumulativnost 16,41 %
- ekonomičnost 108,59 %
- repr.sposobnost 22,79 %
- kapitalna opremljenost 1.839.188, din.
- prosečna bruto zarada po radniku 29.025, din.

Analizom predhodnih rezultata poslovanja , kao i sagledavanjem očekivanih
rezultata po osnovu novih ulaganja , zaključujemo da se radi o privrednom
subjektu koji je stabilno poslovao i realno postavio planske zadatke za
naredni period. Novi kapaciteti će kroz veći stepen finalizacije , doprineti
boljem kvalitetu robe , postizanju viših cena u prodaji i na kraju ostvarenju
boljih finansijskih rezultata društva.

5 . TEHNIČKO – TEHNOLOŠKA REŠENJA PROJEKTA

5 . 1 . OPIS PROCESA PROIZVODNJE I PROIZVODI

Cilj celog programa je zamrzavanje maline , kupine , višnje i jagode u
prebranom i očišćenom stanju.

Zamrzavanje spada u jednu od najboljih metoda konzerviranja prehrambenih
proizvoda , posebno za očuvanje vitamina. Da bi se vitamini očuvali ,
najbolje je zrelo voće zamrzavati odmah nakon berbe.

35
Sam proces se sastoji od sledećih faza :

1 . Otkup poljoprivrednih proizvoda preko otkupne mreže na terenu i u
krugu hladnjače.

2 . Prebiranje voća u cilju odstranjivanja loših i oštećenih plodova , i
stranih primesa u vidu lišća , peteljki i sl.
Zamrznuta malina se istresa iz kartonskih kutija ili plastičnih gajbi na usipnu
platformu . Radnik na ovoj platformi kontroliše kvalitet ,krupne strane
primese i eventualni mrzli blok razdvaja rukama u rolend. Platforma je pod
kosinom i radnik lagano gura robu na šipkasto vibro sito koje na sebi ima
dva kalibra. Na prvoj polovini se izdvaja roba kalibra ispod 8 milimetara i ta
roba je za griz , dok se na drugoj polovini izdvaja roba ispod 12 milimetara i
ova roba je u “ b “ ruh. Izlazni levkovi su podešeni tako da obe frakcije
primaju u posebne kartonske kutije . Ukoliko proizvođač želi da svu robu do
kalibra 14 mm melje u griz , može objediniti oba kalibra.

Malina većeg prečnika od 12 mm prelazi sa vibro sita na inspekcijsku traku
dužine 4,5 m , na kojoj se ispod jakog i dobrog osvetljenja vrši dopunska
kontrola robe , tako da se na izlazu dobije kvalitetan rolend.

Izneđu vibro sita i inspekcione trake postavljena je duvaljka kojom se vrši
odvajanje nečistoća , pre negošto roba padne na traku. Tu postoji mogućnost

promene brzine vazdušne struje u zavisnosti od stranih primesa i kvaliteta
robe.

Sva malina koja ne odgovara zahtevima kvaliteta i eventualne strane
primese, radnici odvajaju u posebne kanale pa se roba uz pomoć trake i
levkova pakuje u kutije , a zatim melje sa robom za griz. Rolend malina
silazi sa trake u posebna dva levka prilagođena da prime PE kesu od 2,5 kg
za završno pakovanje.

Poslužilac prihvata malinu griz u PE kese i stavlja ih u kartonsku kutiju ,
koja je smeštena na valjkastom transporteru , a ispod isipnih levkova
inspekcione trake. Nakon toga , kutiju prebaca na radni sto za pakovanje ,
gde na elektronskoj vagi , čiji je displej okrenut prema njemu , vrši merenje i
egalizaciju težine kartonske kutije.

36
Čim je izvršio merenje, pristupa se zavarivanju PE kese na varilici koja se
aktivira pomoću nožne komande. Nakon ove operacije , zavarene kese se
pakuju u kartonske kutije koje su postavljene u nivou stola.

3. Pranje voća i detekcija metala.

4 . Očišćeno i oprano voće se pakuje u gajbice i transportuje u komoru gde
se na temperaturi od – 24 C zamrzava , a nakon toga ubacuje u hladnjaču.

5 . Iz hladnjače se voće uzima i u prostoru namenjenom za pakovanje ,
pakuje u PVC kese , a onda u kartonske kutije 10 / 1 kg.
Nakon ovog postupka roba ide transportnom trakom na detekciju metala.

6 . Upakovani proizvodi se skladište u hladnjači do momenta isporuke.

Proizvode smo već pomenuli , a sastoje se od :

Malina rolend , griz i blok ,
Kupina konfitura i blok ,
Šljiva stenley i šljiva požegača ,
Višnja oblačinska S / K i višnja oblačinska B / K ,
Jagoda.

Roba će se pakovati u standardnim težinama , a i po zahtevima kupaca.

5 . 2 . KAPACITETI I OBIM PROIZVODNJE

Na osnovu planiranog obima proizvodnje na godišnjem nivou , projektovani
su kapaciteti hladnjače na 600 tona jednovremene angažovanosti uz
odgovarajući koeficijent obrta zaliha.

Zbog sve većih zahteva izinostranstva za BIO proizvodima , neophodno je
da hladnjača poseduje sertifikat za preradu i prodaju istih. Iz tih razloga
društvo ima ugovore sa proizviđačima koji se bave BIO proizvodnjom , a što
je preduslov za dobijanje finalnog proizvoda sa oznakom “ organska roba “.

37
Tunel za duboko zamrzavanje je kapaciteta 15 tona za 24 časa., a montiraju
se dva , tako da je ukupan kapacitet 24 tone na dan.

Lager komora jednovremenog lagera je 300 tona , montiraju se dve , tako da
je kapacitet jednovremenog lagera na dan 600 tona.

Planirani obim proizvodnje konvekcionalnih proizvoda je :
1 . 500 tona malina ,
2 . 500 tona kupima ,
3 . 300 tona šljiva ,
4 . 300 tona višanja .
I 1.600 tona UKUPNO

Planirani obim BIO proizvoda je :
1 . 200 tona biološke maline ,
2 . 100 tona biološke kupine .
II 300 tona UKUPNO
III 1.900 tona ( I + II ) UKUPNO PROIZVODA

5 . 3 . PREGLED OPREME

Tehničke karakteristike opreme , vrednosti komercijalni ulovi , navedeni su
u ponudama koje su sastavni deo programa . Ovde dajemo pregled potrebne
opreme u količinama i vrednostima.
Tabela 26.
Red. NAZIV Jedinica Količina Vrednost u Vrednost u
Br. mere EUR DINARIMA
A. HLADNJAČA 21.092.750,00

1. Termička izolacija i for.kom. Kpl. 72.900 , 6.196.500,00
2. Klizna i krilna vrata Kom. 10 16.750, 1.423.750,00
3. Rashladna oprema Kpl. 143.800, 12.223.000,00
4. Elektro radsovi Kpl. 14.700, 1.249.500,00
5. PDV 18 % 3.796.695,00

SVEGA A : 24.889.445,00

38
B. TEHNOLOŠKA 4.333.492,00
OPREMA
1. Linija za preradu zamrznutog Kpl. 1.041.892,00
vo.
2. Detektor metala Kom. 1.066.000,00
3. Plastična gajba HOLANDEZ Kom. 40.000 2.225.600,00
4. PDV 18 % 780.029,00

SVEGA B : 5.113.521,00

C. SKLADIŠNA 2.250.000,00
OPREMA
1. Ram palete Kom. 500 2.250.000,00
2. PDV 18 % 405.000,00

SVEGA C : 2.655.000,00

D. TRAFO - STANICA 3.100.000,00

1. Trafo - stanica Kpl. 3.100.000,00
2. PDV 18 % 558.000,00

SVEGA D : 3.658.000,00

UKUPNO 36.315.966,00
OPREMA: A+B+C+D

5 . 4 . GRAĐEVINSKI OBJEKAT I ZEMLJIŠTE

Hladnjača će biti sagrađena na katastarskoj parceli br. KO Lepenac ,
opština Brus. Površina zemljišta je ari i u vlasništvu je investitora.

Objekat je montažnog tipa , jer se nakon zemljanih radova i betonske
osnove, planira montaža čelične kostrukcije , a nakon toga zatvaranje
površina putem panela.
Zidovi i tavanica su predvišeni od poliuretanskih panela , sa obostranom
oblogom od čeličnog plastificiranog lima. Paneli se međusobno povezuju
specijalnom sponama.
Plafonski paneli se postavljaju preko zidnih, uz mestimično prihvatanje za
krovne rožnjače tamo gde je potrebno.

39
Završna obrada poda je fero beton. Unutrašnja i spoljašna strana zidova i
tavanice ostaju bez ikakvih naknadnih obrada.
Kontakti spoljnih i unutrašnjih holkela sa panelima , zatvaraju se trajnim
plastičnim gitom. Fasadni zidovi i tavanica ostaju u osnovnoj obradi.

Krovno pokrivač je od jednostrukog trapezastog bojenog čeličnog lima. Od
istog lima su i svi podužni i kalkanski venci. Na krovu su predviđeni
snegobrani od gotovih elemenata.

Detaljni elementi celog objekta dati su u projektnoj dokumentaciji sa
ponudom.

Predmer građevinsko - zanatskih radova dat je u skladu sa ponudom i
iznosi:

Tabela 27.
A . GRAĐEVINSKI RADOVI

I Zemljani radovi 449.909,60
II Betonski i arm. betonski radovi 1.883.548,50
III Armirački radovi 336.520,00
IV Izolaterski radovi 610.000,00
V Čelična konstrukcija 2.952.000,00
VI SVEGA A : 6.231.978,10
B . ZANATSKI RADOVI

VII Bravarski radovi 163.000,00
VIII Limarski radovi 257.877,50
IX Podovi 781.000,00
X Fasaderski radovi 8.760,00
XI SVEGA B : 1.210.637,50

40
UKUPNO: A+B= 7.442.615,60

ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA

Tabela 28.
Red.br. NAM ENA IZNOS

I OPREMA 36.315.966,00
II GRAĐEVINSKO-ZAN.RADOVI 7.442.615,00
III ZEMLJIŠTE 1.521.660,00
IV UKUPNO 45.280.241,00

5 . 5 . STRUKTURA RADNE SNAGE

Na postojeći broj radnika koji obavljaju sadašnju delatnost ( 8 radnika ) ,
dodaju se radnici po novom programu i na osnovu toga dajemo pregled
ukupno zaposlenih radnika.

41
Tabela 29. Broj zaposlenih - obrazovni i
kvalifikacioni nivo

rb Postojeći Novi Sezonski Ukupno Ukupno
radnici radnici radnici stalnii Sezonski
radnici radici
1 VSS 1 1
2 VŠS 2 2
3 SSS 6 2 8
4 VKV 1 1
5 KV 2 2
6 PKV 2 2
7 NK 39 39
Ukupno 8 8 39 16 39

5 . 6 . LOKACIJA I TRANSPORT

Objekat je lociran u selu Lepenac na veoma pristupačnom mestu , u
neposrednij blizini regionalnog puta Kruševac – Brus . Pored same lokacije
nalaze se svi infrastrukturni elementi ( struja , vodovod , kanalizacija ).

Lokacija i pozicija objekta omogućavaju veoma lak pristup i manipulaciju sa
robom u toku otkupa ,a i kasnije kod isporuke robe.
Situacionim planom je data tačna pozicija objekta u odnosu na postojeće
komunikacije – puteve.

42
Lokacija je izabrana zbog saznanja da veliki broj sela gravitira prema
otkupnoj poziciji po prirodnoj i komunikacionoj osnovi. Postoji veoma
dobra i razuđena mreža puteva kojaće se koristiti kod sabiranja tj. otkupa
robe , a što olakšava realizaciju popune kapaciteta po planiranoj dinamici.
Transport gotovih proizvoda zahteva specifična i po gabaritu velika vozila ,
pa je postojanje dobre putne mreže u više pravaca , samo olakšavajuća
okolnost.

6 . MERE ZAŠTITE

6 . 1 . MERE ZAŠTITE OKOLINE

Mere zaštite okoline određuju se u zavisnosti od tehnološkog procesa tj. od
sirovina , repromaterijala i gotovih proizvoda koji iz tog procesa
izlaze.Takođe , veoma su bitni materijali sa kojima se tretiraju sirovine i
gotovi proizvodi u toku proizvodnog ciklusa.

Osnovna karakteristika ovog proizvodno – tehnološkog procesa je da ne
spada u agresivne zagađivače okoline , iz rašloga što su otpaci prirodna
materija koja se razgrađuje kroz prirodni proces.

43
Oprema koja se koristi u procesu rada , posebno za rashlađivanje , koristi
materije koje su opasne po ljudsko zdravlje kako radnika , tako i okoline. Za
normalan rad i eksploataciju iste , propisane su stroga upustva , koja se
takođe moraju poštovati i u redovnom održavanju opreme.

Stalnim praćenjem , redovnim servisiranjem i poštovanjem tehničko –
normativnih ograničenja pojedinih uređaja , eliminiše se rizik koji proizilazi
u procesu rada po bilo kom osnovu.

Kod nas postoji veliki broj hladnjača u dužem nizu godina i samim tim da
nije bilo gotovo nikakvih havarija koje bi ugrozile okolinu ili ljude , govori o
visokoj sigurnosti ove vrste opreme.

Društvo je u inetesu zaštite i normalnog održavanja opreme predvidelo
upošljavanje radnika sa određenim iskustvom i kvalifikacijama iz tog
domena.

6 . 2 . MERE ZAŠTITE NA RADU

Zaštita radnika na radnim mestima obuhvata više postupaka zbog
specifičnosti samog tehnološkog procesa. Radnici svoje radne obaveze
obavljaju u prostorima gde su temperature dosta niske pa je zaštitna odeća i
obuća veoma bitan faktor u zaštiti zdravlja radnika.

Detaljnim upustvima za rad je predviđena dužina zadržavanja radnika u
prostorima za duboko zamrzavanje , kao i pristup robi koja se tu nalazi.

Ostale mere lične zaštite odnose se na specifične poslove kod održavanja
postrojenja i uređaja koji koriste električnu energiju ili gas za rashlađivanje i
one su u domenu kvalifikovanih i osposobljenih osoba.

44
Preventivne mere se ogledaju u kontinuiranoj edukaciji zaposlenih , sa
akcentima na opasnosti i posledice koje mogu proizići zbog ne poštovanja
propisanih upustava za rad na pojedinim radnim mestima. Takođe, strogo su
propisani postupci za slučaj problema sa gasom koj se koristi u postupku
rashlađivanja.

45