KRIMINALISTIČKO-POLICIJSKA AKADEMIJA

SPECIJALISTIČKE AKADEMSKE STUDIJE
SEMINARSKI RAD
OBEZBEĐENJE I ZAŠTITA LIČNOSTI

ТЕМА:
PRETHODNI POSLOVI OBEZBEĐENJA I ZAŠTITE
LIČNOSTI

Mentor:
Prof. dr. Obrad Stevanović
Prof. dr. Saša Milojević

Kandidat:
Jovanović Željko C-171/12

Земун, 2013. године

Sadržaj

UVOD
PRETHODNI POSLOVI U OBEZBEĐENJU LIČNOSTI
1. BEZBEDNOSNA PROCENA I PROCENA UGROŽENOSTI ŠTIĆENE LIČNOSTI
1.1.Prikupljanje podataka o štićenoj ličnosti, licima angažovanim na
obezbeđenju i drugih značajnih podataka od uticaja na kvalitet obezbeđenja
štićene ličnosti
1.2. Prikupljanje podataka o potencijalnim nosiocima ugrožavanja
bezbednosti po mestu stanovanja štićene ličnosti
1.3.Prikupljanje podataka o potencijalnim nosiocima ugrožavanja
bezbednosti po mestu rada štićene ličnosti
1.4.Prikupljanje podataka prilikom kretanja, prevoženja i putovanja štićene
ličnosti
1.5.Razvijanje bezbednosne kulture, obuka u okruženju štićene ličnosti i
sprečavanje oticanja podataka o aktivnostima štićene ličnosti

2. IZRADA PLANA OBEZBEĐENJA I ZAŠTITE LIČNOSTI
3. PRIPREMA ZA KONKRETAN ZADATAK
4. ZAKLJUČAK
5. LITERATURA

UVOD

U poslednjih nekoliko godina pojavila se potreba za ozbiljnim pristupom zaštiti
ličnosti iz javnog života,a prevashodno ličnosti koje se nalaze na visokim državnim,
vojnim,političkim i policijskim funkcijama, kao i onih koji raspolažu velikim novčanim
sredstvima i kapitalom, odnosno ličnosti iz sveta biznisa, estrade i sporta.
Imajući u vidu činjenicu da je u našim prostorima bilo značajnih propusta u
obezbeđenju štićenih ličnosti, pre svega, u radnjama koje obuhvataju prethodne poslove
obezbeđenja ličnosti, koji su na kraju dovodili do tragičnih ishoda za same štićene
ličnosti čime su proizvodili neprocenjive štete državi kao celini.
Ovaj rad je jedan od pokušaja prikazivanja šta se u stručnom pogledu mora činiti,
prvenstveno na preventivnom radu, da ne bi dolazilo do ugrožavanja štićene ličnosti, bez
obzira da li se radi o ličnostima na visokim državnim funkcijama za čiju je zaštitu
odgovorna država preko svojih stručnih organa (policija, vojska, službe bezbednosti) ili
se radio o ličnostima iz sveta biznisa, estrade i sl., koje same brinu za onaj deo lične
bezbednosti koji im je potreban više nego ostalim građanima, odnosno koji za svoje lično
obezbeđenje angažuju privatni sektor bezbednosti.
Prethodni poslovi obezbeđenja ličnosti predstavljaju stručni deo poslova
obezbeđenja i zaštite ličnosti i da su u principu isti za državni i privatni sektor
bezbednosti.
U centru pažnje je isključivo informacija, odnosno prikupljanje, obrada i
korišćenje informacija pri obezbeđenju ličnosti. Naime, danas kod nas postoji jedno
neprihvatljivo mišljenje i stav da štićenu ličnost obezbeđuje telohranitelj, a vrlo malo
pažnje se poklanja prethodnim poslovima.
POJAM PRETHODNIH POSLOVA U OBEZBEĐENJU LIČNOSTI
Prethodni poslovi obezbeđenja ličnosti predstavljaju skup mera, radnji i
postupaka koje se preduzimaju na preventivnom delovanju i eliminisanju svih rizika po
štićenu ličnost.
Preduzete mere, radnje i postupci imaju cilj da se štićena ličnost sačuva
pre nastupanja konkretne opasnosti za život i zdravlje štićene ličnosti, a preventivno se
deluje na potencijalne izvore i oblike ugrožavanja života i zdravlja štićene ličnosti.
Osnova prevencije je u dobro obrazovanoj, obučenoj i opremljenoj službi
za obezbeđenje i zaštitu ličnosti čija efikasnost deluje zastrašujuće na potencijalnog
učinioca narušavanja bezbednosti štićene ličnosti.

PRETHODNI POSLOVI OBEZBEĐENJA LIČNOSTI
1. Bezbednosna procena i procenu ugroženosti štićene
ličnosti
Bezbednosna procena predstavlja neprekidan i trajan misaoni proces
odgovornih lica kojima su povereni poslovi obezbeđenja i zaštite ličnosti u kome
se moraju stalno identifikovati i predviđati nove opasnosti i rizici kojima je
izložena štićena ličnost, na osnovu kojih se planiraju odgovarajuće mere fizičkotehničke i druge zaštite ličnosti.
Ovaj misaoni proces obuhvata:
- Procenu šireg reona i mikrolokacije objekata koje štićena ličnost
koristi
za stanovanje (položaj, reljef, klimatski uslovi, stanovništvo u
okruženju, komunikacije, udaljenosti od zdravstvenih ustanova,
udaljenost od policijskih stanica, načini održavanja veze sa ovim
ustanovama i bazom i dr.),
- procenu mogućeg ugrožavanja štićene ličnosti po mestu stanovanja,
- procenu mogućeg ugrožavanja štićene ličnosti po mestu rada,
- procenu bezbednosti komunikacija koje štićena ličnost koristi,
- procena najosetljivijih mesta za bezbednost štićene ličnosti,
- procena oteklih podataka sa aspekta ugrožavanja bezbednosti štićene
ličnosti,
- udaljenost od policijskih stanica i zdravstvenih ustanova;
mogućnost
za intervenciju ovih snaga u slučaju potrebe,
- mogućnost i načini primene elektronskih i mehaničkih sredstava u
zaštiti ličnosti,
- mogućnosti saradnje sa policijom (težišno za privatni sektor
bezbenosti),
- procena najracionalnije varijante obezbeđenja ličnosti,
- međusobno održavanje veze članova tima za obezbeđenje i
mogućnost održavanja veze sa policijom, zdravstvenim ustanovama i
sl.

1.1. Prikupljanje podataka o štićenoj ličnosti, licima angažovanim

na obezbeđenju i drugih značajnih podataka od uticaja na kvalitet
obezbeđenja štićene ličnosti
Radi se o jednom od najosetljivijih segmenata prethodnih radnji u zaštiti
ličnosti, jer se štićene ličnosti u praksi teško odriču narušavanja privatnosti i
ovakve podatke je najbolje prikupljati od same štićene ličnosti sa puno pažnje, uz
sastavljanje adekvatne liste pitanja na koja bi ličnost trebalo da odgovori.
Pre prikupljanja bilo kakvih podataka o štićenoj ličnosti potrebno joj je
predočiti značaj prikupljanja ovih podataka i neophodnost timskog rada.
Tokom rada na obezbeđenju ličnosti stalno treba razvijati i podizati na viši
nivo bezbednosnu svest i kulturu kod same štićene ličnosti, ali i kod članova
porodice i čitavog tima koji obezbeđuje štićenu ličnost.
Štićenoj ličnosti ne treba nijednog momenta dozvoliti da sama odlučuje o
svojoj bezbednosti, a između štićene ličnosti i tima za obezbeđenje mora
vladati uzajamno poverenje i neposredna saradnja.
Posebno se moraju prikupljati pravovremeni podaci o svim planovima i
aktivnostima štićene ličnosti koji se kao takvi moraju štititi posebnim merama i ne
smeju oticati kako od same ličnosti, tako i od lica koja dolaze u kontakt sa
štićenom ličnošću u okviru svojih svakodnevnih radnih obaveza.
Poseban značaj ima prikupljanje informacija o zdravstvenom stanju
štićene ličnosti, o težim bolestima i lekovima koje koristi štićena ličnost. Ova
saznanja potrebno je, uz znanje i odobrenje štićene ličnosti, prikupljati u saradnji sa
lekarom štićene ličnosti.
Kada je u pitanju privatni sektor bezbednosni i angažovanje privatnog
obezbeđenja ličnosti potrebno je, pored podataka koje bi o sebi dala potencijalna
štićena ličnost, izvršiti proveru štićene ličnosti.
Ovo je potrebno iz razloga što postoji veoma veliki broj lica u svetu biznisa
kojima je potrebno obezbeđenje, a koja su uključena u razne poslove na ivici
zakonitosti ili u poslove koji se mogu okarakterisati kao kriminalni.
Takođe, potrebno je na adekvatan način izvršiti izbor lica koja učestvuju u
obezbeđenju ličnosti, što se postiže utvrđivanjem kriterijuma za lične pratioce,
vozače, poslugu i radnike koji su po osnovi rada vezani za štićenu ličnost.
Za lica koja vrše neposredno fizičko obezbeđenje neophodno je da poseduju
visok nivo psiho-fizičke pripremljenosti, te da su prošla obuku za obezbeđenje
ličnosti i da imaju visok stepen opšte i bezbednosne kulture.
Pre angažovanja lica na obezbeđenju štićenih ličnosti vrši se potpuna
provera potencijalnih kandidata. U državnom sektoru bezbednosti ona ne
predstavlja poseban problem, jer su potencijalni kandidati, uglavnom, već radnici
vojske ili policije.
Privatni sektor bezbednosni ovom delu izbora kadrova mora posvetiti
izuzetnu pažnju, a proveru bi za privatni bezbednosni sektor mogli vršiti privatni
detektivi koje bi svaka ozbiljnija agencija za obezbeđenje trebala imati u svom
sastavu. Provera bi se, obavezno, vršila uz saglasnost kandidata.
Potpuna provera potencijalnih kandidata za obezbeđenje štićenih ličnosti

obuhvata sledeće podatke:
1. Ide ntifikac ioni podaci:
Ime, prezime, imena roditelja, JMBG, ranija imena i nadimci ako ih ima,
dan mesec i godina rođenja, mesto opština i država rođenja, nacionalna pripadnost,
državljanstvo (sadašnje i ranije), mesto stanovanja, ulica i broj, brojevi telefona, email adresa i dr. Pored ovih podataka prikupljaju se još i sledeći podaci: gde je sve
lice živelo, gde je radilo, da li govori strane jezike, stepen znanja, školska sprema,
specijalnosti, da li je boravilo u inostranstvu i osnov boravka.
2. Soc ijalni podaci:
a)Socijalni podaci po mestu stanovanja: bračno stanje, ime supruge i
ostalih članova uže porodice, da li su članovi porodice zaposleni i gde. Imovinsko
stanje, prihodi, nekretnine, ugled u sredini u kojoj stanuje, sklonosti porocima i
asocijalnom ponašanju.
b)Socijalni podaci po mestu rada: radno mesto, postojanost u radu, radne
navike i radna disciplina, stručnost, poštovanje zakonitosti, uspesi i nagrade, kazne,
odnos prema ostalim zaposlenim.
c)Podaci o kriminogenosti: da li je osuđivan i za koja krivična dela, od
kojeg suda, visina kazne, gde i kada je izdržavao, ako je počinio KD ustanoviti na
koji način je isto počinio, raspolaganje podacima da se lice i sada bavi
nedozvoljenim radnjama, kojim i od kada sumnja datira. Da li je kažnjavan u
prekršajnom postupku, zašto i kada. Da li se lice kreće u krugu kriminogenih lica, te
da li se viđa sa kriminalnim objektima i kojim (Kostić, 1984:79-82).
3.Podaci sa kojima se raspolaže iz upravnih postupaka organa unutrašnjih
poslova
Da li lice poseduje motorno vozilo, gde je registrovano i broj, vozačka
dozvola i broj, te da li poseduje oružje(količina i vrsta oružja) i broj oružanog lista,
kao i postojanje sumnji da predmetno lice poseduje oružje koje protivpravno drži i
nosi.
4. Pose bna znanja:
Da li lice poznaje borilačke veštine i koje, te da li poznaje specifične
sportske discipline (ronjenje, veranje, padobranstvo, speleologija, upravljanje
vazduhoplovima i plovilima), kao i da li ima druge specifične hobije i sposobnosti.
Poznavanje elektronike, informatike, bravarije, zavarivanja i slično, upotreba
eksploziva i hladnog oružja.
Lične sposobnosti, kao što su imitacija govora, kretanja, stepen ubedljivosti
kod izlaganja i sl.

5. Pozitivne i negativne lič ne osobine

a) Temperament
Da li se radi o osobi koja poseduje samopouzdanje ili ne, te da li je uzdržana
ili neobuzdana, emecionalno zrela ili nezrela, sigurna ili plašljiva,
samostalna ili nesamostalna, inicijativna ili pasivna i dr.
b) Ka ra kte r
Da li se radi o hrabroj osobi ili kukavici, poštenoj ili nepoštenoj,
doslednoj ili nedoslednoj, upornoj ili malodušnoj i dr. Osobine
temperamenta ili karaktera su posebno važne za lica koja se planiraju za
neposrednu zaštitu štićene ličnosti.
6. Veze
a)Rodbinske veze: potrebno je obraditi počev od uže porodice, naročito
kriminogenost, veze sa inostranstvom, te kriminogenim licima u zemlji. Kod
svake veze istaći stepen srodstva i stepen međusobne psihološke povezanosti
i međuzavisnosti.
b)Prijateljske veze: treba obraditi ona lica sa kojima postoji psihološka
međuzavisnost. Naročito istaći veze koje imaju sadržinu nadređenosti i
podređenosti u međusobnim odnosima, posebno ako se one odnose na
materijalnu odnosno finansijsku nadređenost i podređenost. Takođe,
potrebno je posebno obraditi kriminogenost veza moralne kvalitete, kada je i
na koji način došlo do prijateljstva.
v)Poznaničke veze: potrebno je obraditi isto kao i prijateljske sa
napomenom da li neka od tih veza može da se poveže sa nosiocima
kriminalne delatnosti.
g)Lica koja po svom radnom mestu ili položaju mogu da doprinesu rešenju
operativnog zadatka u vezi sa štićenom ličnosti, odnosno ona koja u okviru
svog zanimanja mogu pružiti korisne podatke vezane za uspešnu zaštitu
ličnosti. Ovde se posebno treba osvrnuti na njihove pozitivne i negativne
osobine, uključujući i kriminogenost (Kostić, 1984: 83-88).
7. Podac i o zdravstve nom stanju:
Sa aspekta proveravanja podatke o zdravstvenom stanju neophodno je
prikupljati ove podatke kako za lica koja učestvuju u obezbeđenju i zaštiti ličnosti
tako i iste o samoj štićenoj ličnosti. Ovo se može vršiti uz saglasnost lica za koje se
vrši provera i u saradnji sa lekarom kod koga se nalazi zdravstveni karton. Ovi
podaci su značajni za lica koja učestuju u obezbeđenju štićene ličnosti, a posebno sa
aspekta da li ova lica boluju od nekih psihičkih bolesti ili bolesti zavisnosti.
Kada je u pitanju prikupljanje podataka o štićenoj ličnosti i članovima
njihovih porodica potrebno je prikupiti podatke o zdravstvenom stanju štićene
ličnosti, od kojih bolesti boluje, koje lekare posećuje, koje lekove koristi. Posebnu
pažnju treba obratiti na bolesti ili stanja opasna po život da bi se štićenoj
ličnosti pravovremeno ukazala prva pomoć i da bi se štićena ličnost

pravovremeno transportovala u odgovarajuću
adekvatnog medicinskog zbrinjavanja.

zdravstvenu

ustanovu

radi

1.2. PRIKUPLJANJE PODATAKA I INFORMACIJA O MESTU
STANOVANJA ŠTIĆENE LIČNOSTI
Sa aspekta zaštite ličnosti po mestu stanovanja, ovi podaci su izuzetno
značajni, a posebno iz razloga što je bilo više slučajeva u svetu da štićene ličnosti
stradaju upravo u stambenom prostoru.
Potrebno je prikpljati podatke i informacije o lokaciji stambenog objekta,
ulica, broj, sprat stan, da li se radi o stanu u stambenoj zgradi ili kući, te podatke o
licima koja stanuju u neposrednom okruženju štićene ličnosti, posebno podatke o
kriminogenosti lica koja stanuju u okruženju. Takođe, potrebno je identifikovati i
lica koja mogu po svojim objektivnim mogućnostima pružiti pravovremene
informacije o eventualnom ugrožavanju štićene ličnosti ili objekta u kome štićena
ličnost stanuje.
Pored ovih podataka, o mestu stanovanja štićene ličnosti neophodno je prikupljati
podatke o migracijama u neposrednom okruženju štićene ličnosti, odnosno
nastanjivanje novih lica nakon što se započne sa zaštitom štićene ličnosti. Ti podaci
se uglavnom svode na podatke o licima koja su se doselila u neposredno okruženje
štićene ličnosti, da li se radi o porodicama ili pojedincima i parovima bez dece ili
eventualno o neformalnim grupama koje su iznajmile stanove radi vršenja
profesionalne delatnosti, sportskih aktivnosti, verskih obreda i sličnih aktivnosti.
Neophodno je utvrditi da li u blizini mesta stanovanja postoje napušteni
objekti, kuće, preduzeća, objekti pogodni za skrivanje, te objekti pogodni za
osmatranje i sl.
Dopuna podataka o mestu stanovanja može se vršiti i povremenim
osmatranjem objekta u kome stanuje štićena ličnost. Osmatranje je potrebno vršiti
prikriveno u kriminalističko taktičkom smislu.

1.3. PRIKUPLJANJE PODATAKA I INFORMACIJA O MESTU RADA
ŠTIĆENE LIČNOSTI
Kada su upitanju štićene ličnosti koje štite državne službe (vojska,
policija i službe bezbednosti), dakle ličnosti koje imaju pravo na zaštitu od strane
specijalizovanih državnih organa, ovi poslovi su mnogo jednostavniji i lakši za
službena lica kojima su ovi poslovi povereni obzirom da se radi o već, uglavnom
proverenim licima, koja su najčešće radnici državnih organa.
Imajući u vidu da potencijalni nosioci ugrožavanja bezbednosti štićene
ličnosti mogu pokušati stvarati oslonce u neposrednom okruženju štićene ličnosti,

zbog tih razloga je potrebno izvršiti dodatna i kontinuirana proveravanja lica koja
su zaposlena u neposrednom okruženju štićene ličnosti. Posebno je potrebno
obratiti pažnju na ona lica koja su sklona nekim od poroka ili prekomernom
trošenju novca, kocki, kao i na ona koja su u dugovima.
Ukoliko ovakva lica rade u neposrednom okruženju štićene ličnosti,
mogu biti pogodna meta nosilaca ugrožavanja bezbednosti štićene ličnosti koja bi
ih mogla angažovati uz novčanu nadoknadu da na posredan ili neposredan način
ugrožavaju bezbednost štićene ličnosti. Takođe, potrebno je obratiti pažnju na
lica koja po svom radnom mestu imaju mogućnosti da utiču na oganizaciju rada
u okruženju štićene ličnosti (rukovodioci pojedinih organizacijskih jedinica).
Za lica za koja se utvrdi da predstavljaju potencijalnu opasnost i rizik za
bezbednost štićene ličnosti
treba bez odlaganja premestiti
na druga
odgovarajuća radna mesta gde nemaju mogućnosti uticaja na bezbednost štićene
ličnosti.
Takođe, lica za koja se utvrdi postojanje i najmanjeg stepena verovatnoće
da bi mogla ugroziti bezbednost štićene ličnosti, potrebno je staviti pod
diskretnu operativnu kontrolu u kriminalističko taktičkom smislu.
Za bezbednost štićene ličnosti posebno je značajno da se spreči oticanje
tajnih podataka na mestu rada.
Kada je upitanju zaštita ličnosti u privatnoj sferi bezbednosti, odnosno
zaštita ličnosti iz sveta biznisa, umetnosti, sporta ili estrade potrebno je izvršiti
potpune provere podataka za lica koja rade u neposrednoj okolini štićene ličnosti.
Ovakve provere mogu izvršiti privatne bezbednosne kompanije koje u okviru
svoje delatnosti imaju privatnu detektivsku delatnost.
Sve ostale radnje koje bi se odnosile na radno okruženje štićene ličnosti
ostaju faktički iste kao i kod štićenih ličnosti koje uživaju zaštitu državnog
sektora, jer se radi o isključivo stručnim poslovima. Kod privanog sektora koji
se bavi obezbeđenjem i zaštitom ličnosti jedino je važno koji obim usluga
klijent–štićena ličnost može i želi da plati i da li je zadovoljan uslugom koju mu
pruža konkretna bezbednosna kompanija.

1.4. PRIKUPLJANJE PODATAKA PRILIKOM
PREVOŽENJA I PUTOVANJA ŠTIĆENE LIČNOSTI

KRETANJA,

Kretanje, prevoženje i putovanja spadaju u najsloženije radnje kada je
upitanju štićena ličnost i tokom priprema za ove radnje do punog izražaja dolaze
prethodni poslovi potrebni za uspešno obezbeđenje i zaštitu ličnosti.
Prilikom realizacije ovih zadataka neophodna je bliska saradnja i koordinacija
sa
štićenom ličnosti, a potrebno je da štićena ličnost pravovremeno iskaže nameru za
putovanje kako bi organi koji vrše obezbeđenje i zaštitu ličnosti mogli

pravovremeno preduzeti potrebne mere kvalitetnog i efikasnog obezbeđenja (zaštite)
ličnosti.
Organi koji vrše obezbeđenje i zaštitu ličnosti moraju unapred znati gde
štićena ličnost namerava da putuje, koliko dugo boravi na putovanju, da li se
radi o zvaničnoj poseti (ukoliko su u pitanju državni organi), službenom
putovanju za štićenu ličnost iz sveta biznisa, estrade, sporta i sl., da li štićena
ličnost putuje sama ili sa porodicom, te mesta gde će odsesti i dr.
Radi preduzimanja kvalitetnih mera obezbeđenja i zaštite potrebno je u
dogovoru sa štićenom ličnošću definisati pravac kretanja, odnosno putovanja,
mesta zadržavanja i mesta planiranja smeštaja. Ukoliko se radi o hotelskom
smeštaju, potrebno je birati hotele na manje prometnim mestima, te sagledati
podatke o tome gde se nalaze policijske stanice, zdravstvene ustanove, kao i
mogućnosti prohodnosti kroz naseljeno mesto i dr.
Pre dolaska štićene ličnosti u hotel ili drugo mesto smeštaja potrebno je u
zavisnosti od situacije izvršiti protivdiverzioni i protivprislušni pregled. Nakon što
se ovi pregledi izvrše u prostorije gde je izvršen pregled potrebno je postaviti
neposredno fizičko obezbeđenje do dolaska štićene ličnosti.
Ukoliko se štićena ličnost na putovanju smešta u hotel ili drugi objekat
javnog karaktera, pre dolaska štićene ličnosti u objekat potrebno je sagledati sastav
osoblja koje u njemu radi, a posebno osoblja koje će tokom boravka štićene
ličnosti u objektu dolaziti u kontakt sa štićenom ličnošću.
Neposredno obezbeđenje štićene ličnosti mora znati koje osoblje će
posluživati štićenu ličnost, a za sva ova lica neophodno je izvršiti kratku proveru
podataka. Provera se može izvršiti preko lokalnih policijskih organa, a ukoliko je u
pitanju privatni bezbednosni sektor isto može biti obavljeno i preko ostalih izvora
podataka privatnih detektivskih ili agencija za obezbeđenje.
Poseban problem na putovanjima predstavljaju zdravstvene i sanitarnoepidemiološke mere. Naime, stručni organi zdravstvene i sanitarnoepidemiološke službe moraju biti u sastavu tima za obezbeđenje i obavezni su
izvršiti kontrolu namirnica koje će konzumirati štićena ličnost, kao i sanitarnoepidemiološke mere u restoranu gde štićena ličnost konzumira hranu i piće.
Naravno, ove mere se neće sprovoditi stalno i na svakom mestu, nego samo po
ukazanoj potrebi i na osnovu procene da li su ove mere neophodne ili ne,
odnosno, da li je procenom ugroženosti bezbednosti ličnosti indikovana ovakva
opasnost ili ne.
Prilikom putovanja štićene ličnosti potrebno je da pravac putovanja zna samo
najuži krug lica kojima je to neophodno radi izvršavanja zadataka. U taktici
kretanja potrebno je vrlo često iznenada menjati pravce kretanja, ali treba
izbegavati pravce kretanja koji su pogodni za zasede ili na kojima postoji veći broj
lica sklonih kriminogenom ponašanju, kao i pravce kretanja na kojima se očekuje
zagušenje saobraćaja, odroni i slično. Poželjno je koristiti i dezinformacije o
putovanju i pravcima kretanja, odnosno većem broju lica saopštiti cilj i pravac
putovanja, a onda u poslednjem trenutku tokom putovanja promeniti pravac.
Rukovodilac obezbeđenja, bez obzira što se putuje automobilom, mora
znati redove vožnje i mogućnosti alternativnog prevoza sredstvima javnog

saobraćaja u slučaju da se za to ukaže potreba. Ovo je samo izuzetna mogućnost
koju treba predvideti u slučaju nepredviđenih okolnosti, za šta je potrebno
obezbediti rezervno sredstvo prevoza štićene ličnosti.
Prilikom putovanja vazduhoplovom neophodno je unapred prikupiti
podatke o sastavu posade i tehničkog osoblja, a ukoliko se radi o redovnim
avionskim letovima i eventualno sastav putnika, posebno stranih državljana.
Posebno pitanje i problem predstavlja gorivo za letelicu, te je potrebno često i bez
najave laboratorijski ispitivati gorivo.

1.5. Razvijanje bezbednosne kulture, obuka u okruženju štićene ličnosti i
sprečavanje oticanja podataka o aktivnostima štićene ličnosti
Bezbednosnu kulturu definišemo kao skup usvojenih stavova, znanja,
veština i pravila iz oblasti bezbednosti ispoljenih kao ponašanje i proces o
potrebi, načinima i sredstvima zaštite ličnih, društvenih i međunarodnih vrednosti
od svih izvora, oblika i nosilaca ugrožavanja, bez obzira na mesto ili vreme
njihovog ispoljavanja (Daničić & Stajić, 2008: 218-221).
Kada je reč o obezbeđenju i zaštiti ličnosti često se dešava u praksi
da je bezbednosna svest i kultura štićenih ličnosti, ali i lica kojima je ovaj zadatak
poveren kao izvršiocima, na veoma niskom nivou. Naime, veoma lako
(lakomisleno) dolazi do nesvesnog oticanja podataka koji predstavljaju vojnu,
službenu (za državne organe koji učestvuju u zaštiti ličnosti) ili poslovnu tajnu
(za privatne bezbednosne kompanije), koje pogoduje neposrednom fizičkom
ugrožavanju štićene ličnosti.
Da bi se ovakve pojave prevazišle, neophodno je stalno kroz obuku
ljudstva angažovanog na obezbeđenju i zaštiti ličnosti neprekidno ukazivati na
potrebu zaštite podataka o svim elementima koji mogu uticati na bezbednost
štićene ličnosti. Pored toga, neophodno je i štićenoj ličnosti razvijati svest o tome
da je radi njegove lične bezbednosti neophodno da se pridržava pravila i uputstava
koja se odnose na provođenje mera bezbednosti.
Službena lica, zaposlena u državnim organima na poslovima obezbeđenja i
zaštite ličnosti, zaštitu tajnih podataka vrše u skladu sa zakonskim i podzakonskim
aktima, a zbog zakonskih sankcija delimično je prisutan strah od oticanja tajnih
podataka, pa se ove pravne norme uglavnom poštuju.
Problem se javlja kod privatnih bezbednosnih kompanija, pa se kod
zaposlenih u ovim kompanijama ugovorom o radu i radnim procedurama propisuje
ponašanje zaposlenih u slučajevima narušavanja zaštite tajnosti podataka o načinu
obezbeđenja i zaštite štićene ličnosti.
Ovim radnim procedurama, takođe, potrebno je učiniti odgovornim sve
zaposlene da sva saznanja o oticanju podataka prijave menadžmentu, odnosno
rukovodstvu radi preduzimanja adekvatnih mera prema počiniocima, odnosno
nosiocima oticanja tajnih podataka. Prema licima koja su angažovana na
obezbeđenju i zaštiti ličnosti preko kojih dolazi do oticanja tajnih podataka

potrebno je preduzimati pored represivnih i preventivne mere na udaljenju iz
kruga lica koja štite ličnost i samim tim im onemogućiti pristup ovim podacima.

2. IZRADA PLANA OBEZBEĐENJA I ZAŠTITE LIČNOSTI
Na osnovu bezbednosne procene sačinjavaju se planovi obezbeđenja i zaštite
ličnosti.
Koji će se nivo zaštite koristiti zavisi od nivoa ugrožavanja odnosno pretnje. Nivo
ugrožavanja odnosno pretnje određuje se na osnovu subjekata koji mogu izvršiti napad,
načina realizacije napada, same izvesnosti da do napada može doći, kao i same važnosti
ličnosti koja se štiti.
Izradi plana zaštite odnosno obezbeđenja, prethodi procena ugroženosti štićene
ličnosti i koja sadrži: eventualne izvršioce napada, oblik i način ugrožavanja ličnosti
( fizički napad, ucena, otmica, pretnja, pokušaj ubistav i dr.), kao i vreme i prostor u
kojem se ličnost kreće. Na osnovu procene ugroženosti štićene ličnosti izrađuje se plan
obezbeđenja koji sadrži: ime pravnog lica koje vrši uslugu obezbeđenja, izvod iz procene
ugroženosti, broj angažovanih pripadnika obezbeđenja, način postupanja u određenim
situacijama, sredstva koja će se koristiti za obezbeđenje, način održavanja veza,
određivanje rukovodioca obezbeđenja i propračun troškova pružanja usluga.
Plan obezbeđenja uvek treba da odrazi propocionalnost preduzetih mera u odnosu
na moguće ugrožavanje odnosno korišćenje racionalnih troškova i broja pripadnika
obezbeđenja.
Prikupljanjem podataka identifikuje se; kakva je bezbednost i koliko je ugrožena
štićena ličnost, ko su nosioci ugrožavanja i u kom obliku i intezitetu je ugrožena ličnost,
mogućnost i ozbiljnost nosilaca ugrožavanja štićene ličnosti, kao i druge mere koje mogu
biti realne za odlučivanje šta treba preduzeti u pogledu stepena,vrste i obima zaštite, gde
nivo i način zaštite zavise od kategorije štićene ličnosti.
U zavisnosti od ličnosti koja se obezbeđuje,procene bezbednosne situacije o
njenoj ugroženosti preduzima se odgovarajući stepen mera njihovog obezbeđenja i
primenjuje se: prvi, drugi, treći i četvrti stepen mera obezbeđenja.
Prvi stepen mera obebezbeđenja podrazumeva maksimalno angažovanje snaga i
sredstava, i primenu mera i radnji pripadnika obezbeđenja. Prilikom sprovođenja prvog
stepena mera obezbeđenja, bavezno se sačinjava plan obezbeđenja
Drugi stepen mera obezbeđenja podrazumeva primenu svih potrebnih operativnopreventivnih mera, , a zavisno od konkretne situacije i primenu preventivno-tehničkih,
protiv požarnih, i zdravstvenih mera prema potrebi ili na zahtev. Za svaki drugi stepen
sačinjava se plan obezbeđenja.
Treći stepen mera obezbeđenja podrazumeva:
-praćenje delovanje i blagovremeno preduzimanje, odgovarajućih mera u odnosu na
određena lica za koje postoje osnovi sumnje da mogu ugroziti ličnu bezbednost štićenih
ličnosti.

-provera podataka za lica koja se stalno angažuju na poslovima od značaja za
obezbeđenje i lica koja prebivaju u neposrednoj okolini objekta koje štićene ličnosti
stalno ili povremeno koriste.
Četvrti stepen mera obezbeđenja podrazumeva;praćenje delovanja i
blagovremeno preduzimanje odgovarajućih bezbednosnih mera u odnosu na određena
lica za koja postoje osnovi sumlje da mogu ugroziti bezbednost štićenih ličnosti.

3. PRIPREMA ZA KONKRETNI ZADATAK
Priprema za konkretan zadatak obuhvata više radnji i to:
- Stručne pripreme
- Organizacione (kadrovi)
- Logističke
- Moral
Nakon procene ugroženosti štićene ličnosti, donošenja plana, donosi se
odluka o načinu i stepenu obezbeđenja štićene ličnosti za konkretan zadatak koja
načelno obuhvata sledeće:
1. Odgovornost za zaštitu ličnosti (potrebno je odrediti jedno lice koje
je odgovorno za bezbednost),
2. Vrstu i obim fizičke zaštite štićene ličnosti,
3. Vrstu i obim elektronske i mehaničke zaštite:
-pr oti v pr o val na
-pr oti v di ver zi o na
-pr oti v pr i sl u šna zašt it a,
4. Vrsta i obim hemijsko-biološke zaštite (pregled hrane, vode, pića i
drugih artikala koje štićena ličnost koristi)
Lice odgovorno za bezbednost vrši bezbednosnu pripremu svih lica koja se
angažuju na zadacima zaštite ličnosti, njihovu stručnu pripremu za realizovanje
konkretnih zadataka, provera njihove psiho-fizičke stanje u datom momentu kao i
ostale momente koji bi mogli biti od uticaja za dobro obavljanje konkretnog zadatka.
Isto tako lica koja su angažovana na bezbednosti štićene ličnosti dobijaju
adekvatnu logističku podršku u opremi, vozilima, mapama. Od zaštitne opreme
koriste se panciri raznih vrsta, bateriske lčampe i sl. , od tehničkih sradstava u
upotrebi su sredstva za osmatranje,foto-dokumentaciju, noćno snimanje i dr., oprema
za pokretno komandno mesto, medicinska oprema, dugo naoružanje, aparati za
gašenje požara, zaštitne maske i dr., lična oprema i dokumenta pripadnika
obezbeđenja, radio stanica, mobilni telefon, legitimacija, vozačka dozvola i dr., kao i
ostala oprema, različite vrste formulara za vođenje službenih spisa i obračun
troškova.

ZAKLJUČAK
Obezbeđenje i zaštita ličnosti je vrlo složen proces koji zahteva pored
neposrednog fizičkog obezbeđenja i vrlo kvalitetnu pripremu organa koji vrše
neposredno fizičko obezbeđenje.
Kada je u pitanju obezbeđenje ličnosti u završnom delu se mora kratko
zaključiti stepen rizika za štićenu ličnost i u tom pravcu planirati odgovarajuće
mere na otklanjanju rizika, a što utiče na način obezbeđenja štićene ličnosti,
prevashodno na adekvatne snage i sredstva.
Karakteristično za privatni sektor bezbednosti je cena usluge koju klijent
može platiti u zavisnosti od stepena rizika za klijenta i obezbeđenje, te stepena
opasnosti. Prostije rečeno, što je klijent, odnosno štićena ličnost ugroženija, cena
usluge obezbeđenja je veća.
Potpuna provera bi se vršila za lica koja učestvuju u obezbeđenju ličnosti,
ali se isti model može primeniti i na prikupljanje podataka o ličnosti, članovima
porodice i svim licima koja po bilo kom osnovu dolaze u kontakt sa štićenom
ličnosti po mestu stanovanja ili mestu rada.
Ovim radnjama predstoji prvenstveno kvalitetno izvršena procena
ugroženosti štićene ličnosti, a da bi se ona izvršila potrebno je posedovati
odgovarajuće podatke. Dakle, smatra se da je informacija u središtu pažnje pri
obavljanju poslova obezbeđenja i zaštite ličnosti, jer bez kvalitetne,
pravovremene i tačne informacije ne može se izvršiti niti kvalitetna procena, a
samim tim niti obezbediti kvalitetan način obezbeđenja i zaštite štićene ličnosti.
Najbolji način obezbeđenja i zaštite ličnosti je teško odrediti, apsolutne i
potpune zaštite nema, ali je neophodno preduzeti sve potrebne mere da se
štićena ličnost na najbolji mogući način obezbedi, odnosno da se stepen rizika po
štićenu ličnost svede na najmanju moguću meru.
Bezbednosna kultura lica koja vrše ove poslove nije na zavidnom nivou,
čemu u prilog ide i činjenica da je na našim prostorima smrtno stradalo ili im je
na neki drugi način bila ugrožena bezbednost mnogo lica od kojih su neki bili i na
visokim državnim funkcijama gde su za obezbeđenje i zaštitu bili odgovorni
državni organi. Ovi događaji su pokazali da su upravo prethodni poslovi,
odnosno nedostatak informacija o kojima je u radu pisano, zakazali.
Obezbeđenje i zaštita ličnosti u privatnom sektoru bezbednosti je poseban
problem, jer na našim prostorima u ovoj oblasti nema mnogo iskustva. Privatno

obezbeđenje vrše uglavnom aktivni i bivši radnici vojske i policije, a lica koja se
štite su, najčešće, u poslovima na ivici zakonitosti. Problem, takođe, postoji i u
nedostatku odgovarajuće zakonske regulative iz ove oblasti, kao i nedostatak
stručne literature. Ovo se može prevazići donošenjem odgovarajućih propisa,
kao i shvatanjem ovih poslova, isključivo, kao stručnih (zanatskih) i ne treba ih
deliti na državni i privatni sektor.
LITERATURA
-

Kostić S. (1984). Kriminalistička operativa, operativno obaveštavanje. Zemun:
Viša škola unutrašnjih poslova
Daničić M., & Stajić LJ. (2008). Privatna Bezbjednost. Banja Luka: Visoka
škola unutrašnjih poslova.