Студија заштите културног наслеђа општине Топола

ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ
КРАГУЈЕВАЦ
Крагујевачког октобра 184
тел: 034 - 335 595, факс: 034 - 335 347
e-mail:arhikg@gmail.com - http://www.kg-heritage.org.rs

СТУДИЈА ЗАШТИТЕ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА
ОПШТИНЕ ТОПОЛА

УСЛОВИ ЧУВАЊА, ОДРЖАВАЊА И КОРИШЋЕЊА
НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА,
ДОБАРА КОЈА УЖИВАЈУ ПРЕТХОДНУ ЗАШТИТУ И
ВАЛОРИЗОВАНИХ ОБЈЕКАТА И ПРОСТОРА И
УТВРЂЕНЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ У ОКВИРУ ГРАНИЦА
ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ ТОПОЛА

Крагујевац 2011.
1

Студија заштите културног наслеђа општине Топола

ОПШТИ ПОДАЦИ О ЕЛАБОРАТУ

Носилац израде:

Завод за заштиту споменика културе
Крагујевац

Директор:

Драган Минић, дипл. економиста

Радни тим:

Маријана Бец, дипл.инж.арх.
Јелена Муњић, етнолог
Ђорђе Миловановић, ист. уметности
Марија Каличанин Крстић, археолог

Сарадници:

Снежана Станковић, дипл.инж.арх.
Мирјана Андрић, ист.уметности
Милован Ристић, арх. техничар

2

Студија заштите културног наслеђа општине Топола

САДРЖАЈ ЕЛАБОРАТА

Увод........................................................................................................................................ 4-6
Преглед градитељског наслеђа на територији општине Кнић........................................ 6-11
Услови чувања, одржавања и коришћења непокретних
културних добара, добара која уживају претходну заштиту и
валоризованих објеката и простора
и утврђене мере заштите................................................................................................... 12-19
Фотодокументација градитељског наслеђа са описима.............................................. 20-218
Графички прилози.................................................................................................................219

3

Студија заштите културног наслеђа општине Топола

УВОД
ИСТОРИЈСКИ ПРИКАЗ ПРЕДЕЛА И НАСЕЉА
Територија општине Топола налази се у средишњем делу Србије, у Шумадији.
На западној и југозападној страни обухвата подгорине планина Рудника и Венчаца, тј.
део високе Шумадије, а северни и североисточни део општине обухватају
благозаталасане делове ниске Шумадије.
Топола се по први пут помиње као насеље за време аустријске окупације северне
Србије (1717-1739). У попису пограничних нахија Србије после пожаревачког мира
(1717 год.) налазила се у крагујевачком дистрикту под именом Допала. Топола се звала
првобитно село Каменица због истоимене речице. На самом друму ка Београду, код
места званог Кречане, било је једно дрво тополе, и ту су се кириџије заустављале,
одмарале и договарале за састанке "код тополе". Тако је старо име села Каменице
замењено новим Топола.
Овај простор се нагло насељава Србима који после Косовске битке узмичу под
налетом Турака. Успомена на стара насеља се очитава у многим селима око Тополе у
виду старих и напуштених гробаља. Пролазили су овим подручјем ратни вихори,
смењивале и поново враћале разне управе разних царевина, расељавало и досељавало
становништво захваћено и двема великим сеобама од којих је она из 1690. била
највећих размера. Због разних видова константног отпора народа са овог простора,
туђинским властима је овај део Србије увек био несигурно подручје. Шумски комплекс
ове средине је био непокориво царство слободе. На југу од Тополе је 20. јуна 1459.
године пао као последње упориште деспотовине, утврђен град Рудник. У Тополи, као
успомена на то време, један засеок носи назив Деспотовица. Са западне стране на свега
сат хода на падинама планине Венчац где су му били двори, отцепио се 1510. године
властелин Павле Бакић у пратњи својих копљаника, поставши ускоро последњи српски
деспот у Угарској (1525-1537).
Данашњу варошицу основао је Карађорђе Петровић око 1781. године на десној
обали речице Каменице. Ово Карађорђево насеље је уништено у Првом српском
устанку, када је Кучук-Алија пустошећи Шумадију 1804. године у налету на Тополу
запалио Карађорђеву кућу. Друга фаза насељавања и тероторијалног развоја Тополе,
почела је изградњом утврђеног града 1805. године. Вожд је на месту своје уништене
куће саградио нову, на два спрата, а поред ње и друге зграде. Све је то оградио
палисадама са пушкарницама. На тај начин је Топола постала утврђено стратегијско
насеље. Са успешним развојем српског устанка Топола као Карађорђева престоница
добија и већи политички значај. Карађорђе је почев од 1808. па до 1813. године
преуредио и још јаче утврдио свој град изградивши високе, широке и јаке спољне
зидове, куле стражаре, конаке, школу, цркву и друге зграде. Топола је постала центар
државног живота, зборно место народа из ослобођених и неослобођених крајева. У њој
се примају страни посланици за преговоре и договоре. Упоредо са варошицом
развијало се и село Топола. Иако је нахија била са центром у Крагујевцу, Топола је по
значају била испред као престоница устаничке Србије где је насељен вожд.
Тек што је завршен Карађорђев град пропашћу Првог српског устанка и Топола
је тешко пострадала. Турци су порушили град и грађевине а од њих су остали само
зидови рушевине. Полет у развоју Тополе осетио се доласком на власт Карађорђевог
сина Александра. Обновио је очеву задужбину што је изазвало јаче насељавање па се
развила чаршија са обе стране друма Београд-Крагујевац са лепим зградама и
4

Као полазна основа за израду услова заштите и чувања непокретних културних добара на територији општине Топола. 1996. Остаци Карађорђевог града у Тополи су те 1877. у границама Просторног плана општине Топола (осим на делу обухваћеног Генералним планом „Топола 2025“). други непокретни објекат.) Топола се почиње развијати и добијати све већи значај а већ наредне године варошица се одваја од села и постаје самостална општина и трговачкозанатско насеље. дело монументалног и декоративног сликарства. Тополска буна је унела доста панике у редове обреновићеваца. евидентирања и утврђивања стања споменичког наслеђа. Завод за заштиту споменика културе Крагујевац Поред проучавања раније израђених елабората извршена је и детаљна проспекција читавог подручја. непокретна културна добра. По наређењу пуковника и уз благослов кнеза Милана Обреновића војска је кренула да руши остатке Карађорђевог града. Споменици културе 2. године. ради валоризације. Крагујевац. а после погибије кнеза Михаила 1868. примењене уметности и техничке културе. и времену. тим пре што се ширила и вест о доласку Петра Карађорђевића на престо. Завод за заштиту споменика културе Крагујевац 2. новембра 1877. део објекта или целине са својствима везаним за одређену средину. као и друга покретна ствар у њима од посебног културног и историјског значаја. То је натерало кнеза Милана Обреновића да на министарској седници 27. 1976. Доласком на власт краља Петра I (1903. Споменици културе и спомен обележја општине Топола. Намесништво које је управљало у име малолетног Милана Обреновића. год. вајарства. ескадрон коњаника и топовска батерија. објекат народног градитељства. које се налази у захвату Просторног плана општине Топола. Војска под командом пуковника Јовановића је брзо угушила побуну и већ 29. Повратак Обреновића на власт 1858. Археолошка налазишта Споменик културе је грађевинско архитектонски објекат од посебног културног или историјског значаја. године постали уточиште побуњеном другом лепеничком батаљону. разврстана су у следеће категорије: 1. године. Народ из околних села и Тополе је успео да сакупи новац и откупио је Карађорђеву цркву за своју црквену општину. новембра. се осетио и у Тополи и њеном даљем развоју. Крагујевац 1985. Донета је одлука да се у Тополу упути војска под коју су чиниле једна чета пешадије из Београда и три чете пешадије из Смедерева. донесе указ о увођењу ванредног стања у лепенички и јасенички срез. коришћени су ранији елаборати Завода за заштиту споменика културе и то: 1.). као и његова градитељска целина. у поподневним сатима заузела Тополу. године је Карађорђев град као државно власништво понудило на јавну лицитацију. Преглед археолошких локалитета на територији општине Топола. 5 .Студија заштите културног наслеђа општине Топола дућанима. Карађорђев град је и даље пропадао запуштен и препуштен сам себи. Београд. На основу Закона о културним добрима (Службени гласник РС.

На основу Закона о културним добрима.Студија заштите културног наслеђа општине Топола Археолошко налазиште је део земљишта или површине под водом. Културно добро од великог значаја 3. од посебног културног и историјског значаја. који садржи остатке грађевина и других непокретних објеката. као и покретне предмете из ранијих историјских доба. подручје са израженим елементима природних и радом створених вредности као јединствене целине). Културно добро Добра која уживају претходну заштиту. У границама просторног плана општине Топола. гробних и других налаза. нису установљене следеће врсте културних добара: просторно/културно историјске целине (као урбано или рурално насеље или њихови делови. имају исти третман као и утврђена културна добра. извршена је подела културних добара на следеће категорије: 1. 6 . односно простор с више непокретних културних добара од посебног културног и историјског значаја) и знаменита места (простор везан за догађаје од посебног значаја за историју. Културно добро од изузетног значаја 2. по Закону о културним добрима.

/Горња Шаторња/ – Кућа Радише и Банета Новаковића 12. /Жабаре/ – Милошев конак у црквеној порти 13. /Жабаре/ – Окућница Милице Радошевић 15. Кућа Лакића у Топола селу 14. /Жабаре/ – Окућница Слободана Краинчевића 17. /Жабаре/ – Хан 14.1. /Божурња/ – Кућа Верољуба Николића 8. /Божурња/ – Кућа Драгане Марковић 7. /Божурња/ – Кућа Младена Николића 9. Старо гробље у Винчи 3. Кућe народног хероја Даринке Радовић у Рајковцу 13. Црква Св. Црква брвнара у Јарменовцима 7. Стара школа у Овсишту 11. Кућа брвнара народног хероја Софије Ристић у Јарменовцима (сада у Манојловцима) 8. Живковића 18. /Божурња/ – Воденица Војимира Марковића 6.Студија заштите културног наслеђа општине Топола ПРЕГЛЕД ГРАДИТЕЉСКОГ НАСЛЕЂА ОПШТИНЕ ТОПОЛА 1. Црква брвнара у Павловцу 12. /Блазнава/ – Кућа Љубише Шевића 4. /Жабаре/ – Кућа Миодрага Савића 7 . Црква Св. Николе у Доњој Шаторњи 3. Кућа народног хероја Милана Благојевића у Наталинцима 10. Собрашице у Трнави Горњој 4. /Божурња/ – Хан 5. /Божурња/ – Кућа Жарка Живановића 10. Стара црква у Горовичу 4. НЕПОКРЕТНА КУЛТУРНА ДОБРА ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА 1. /Белаосавци/ – Кућа Добрије Илић 2. /Жабаре/ – Кућа Миладина Шундића 16. НЕПОКРЕТНА КУЛТУРНА ДОБРА ОД ИЗУЗЕТНОГ ЗНАЧАЈА нема 2. Преображења у Жабарима 6. Објекти градитељског градитељство) наслеђа – рурална архитектура (народно 1. Кућа Величковића у Маскару 9. Конак Милутина Георгијевића у Горовичу 5. /Горович/ – Кућа Драгана Николића 11. /Жабаре/ – Кућа Радослава Р. НЕПОКРЕТНА КУЛТУРНА ДОБРА 2. ВАЛОРИЗОВАНИ ОБЈЕКТИ И ПРОСТОРИ 4. /Блазнава/ – Кућа Милорада Шевића 3.

/Трнава Горња/ – Кућа Миладина Стојковића 59. /Загорица/ – Кућа Верке Томић-Ћирић 27. /Манојловци/. /Наталинци/. /Овсиште/ – Гавриловића Воденица 56. Објекти градитељског наслеђа – сакрална архитектура 1. /Клока/ – Качара Радивоја Јевтића 41.Окућница Драгана Лаковића 49.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 19.Воденица Алексе и Рајка Ђурића 52. /Липовац/.Кућа Милинка Ђорђевића 46. /Загорица/ – Окућница Милана Николића 26. /Клока/ . /Топола село/ – Кућа Зорана Тодића 57. /Жабаре/ – Кућа Драгане Илић 23. /Жабаре/ – Кућа Војислава Новаковића 24.Окућница Алексе Ђурића 48.Кућа Милића Прокића 54.Кућа Зорана Миливојевића 36.Кућа Милоша и Милутина Перовића 44. /Клока/ – Кућа Раде Јавтић 42. /Манојловци/. /Трнава Горња/ – Кућа Јагоде Ранковић 63. /Жабаре/ – Полубрвнара 22. /Манојловци/. /Јарменовци/– Вајат Радована Савића 35. /Манојловци/. /Маскар/. /Јунковац/– Кућа Миливоја Кнежевића 38. /Манојловци/. /Јунковац/– Кућа Жарка Благојевића 39. /Трнава Доња/ – Кућа Воје Савковића 4. /Загорица/ – Кућа Данке Стевановић 28. /Јарменовци/– Кућа Милорада Николића 32. /Јарменовци/. 2. /Манојловци/. /Загорица/ – Кућа Владанке Николић 25. /Топола село/ – Ортачака воденица 58.Кућа Божимира Росића 50. Цара Константина и царице Јелене 8 . /Јарменовци/– Окућница Мирјане Крстић 34.Кућа Душка Станковића 55. /Клока/ – Кућа Верољуба Николића 40.Кућа Миомира Росића 47. /Жабаре/ – Кућа Мирјане Радошевић 21.Црква св. /Трнава Горња/ – Кућа Тихомира Срећковића 61. /Загорица/ – Кућа Јанка Богдановића 29.Кућа Саше Бранковића 45. /Липовац/. /Жабаре/ – Кућа Радомира Радошевића 20. /Јарменовци/– Ковачница у центру села 31.Ристића воденица 51.2. /Липовац/. /Јарменовци/– Окућница Даринке Пантић 33. /Маскар/.Црква Св. /Јунковац/–Окућница Снежане Маринковић 37.Кућа Зорана Јелисијевића 53. великомученика Пантелејмона /Наталинци/ . /Клока /– Окућница Живане Томић 43. /Трнава Горња/ – Кућа Радоја Живановића 60. /Јарменовци– Кућа Александра Савића 30. /Трнава Горња/ – Кућа Драгана Срећковића 62.

Раскршће-Гуњевац 21.Сеоска чесма у Бабића крају /Наталинци/ . 4. Карауле 26. Селиште 7. Сватовско гробље 31.Школска зграда /Божурња/ .Стара школа /Винча/ . /Жабаре /-лок Поље 12. /Винча /-лок. Брешће 15. Црквина 25. /Павловац /-лок Јасеница 30. Кленови 18. Скендеровац 24. Вићија 2. /Крћевац /-лок. /Овсиште /-лок. /Рајковац /-лок. /Клока /-лок. Објекти градитељског наслеђа – профана архитектура 1.великомученика Прокопија /Трнава Горња/ . /Јеленац /-лок.Стара механа /Белосавци/ . Селиште 9. 8.Основна школа у Наталинцима /Светлић/ . 6. Гробље 16. /Божурња /-лок. /Липовац /-лок. Гарине 28. /Крћевац /-лок. /Јеленац /лок.Дом Вукићевића /Светлић/ . /Пласковац /-лок.Чесма Александра I Карађорђевића /Доња Шаторња/ . Кусаја 11. /Овсиште /-лок Штокинац 29.3. /Крћевац /-лок. 9.4.Стара школа 4. Црквина 10. Пророка Илије 4.Сеоска чесма код гробља /Јунковац/ . /Маскар /-лок. 10. Чаир 17. Црквина 22. Врановац 13. 3.Карађорђева чесма /Белосавци/ . /Овсиште/ . /Белосавци/ . /Клока /-лок.Црква Св. /Загорица /-лок. /Винча /-лок. /Јеленац /-лок. 5.Црква Св. Гуњевац 20. Соколовац 9 . /Белосавци -/лок. Кручица 4. Дизаљка 23. Црквине 19. 7. /Блазнава /-град Рибник 5. /Наталинци /-лок. 2. /Белосавци /-лок Капетанове њиве 3. Археолошки локалитети 1. 11. 4. /Винча /-лок.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 3. Циганско гробље 27.Манастирска чесма /Јунковац/ . Црквине 14. /Наталинци /-лок. /Жабаре /-лок. „Маџарско гробље“ 6. Саставци-Река 8. /Јарменовци /-лок. /Блазнава /-лок. /Маскар /-лок. /Божурња /-лок.

а и Првог светског рата 10 . 6. 10.Споменик НОБ-а /Горња Шаторња/ . Матијевац 41. /Топола село Бор /.Споменик НОБ-а /Клока/ . /Доња Трнава /-лок.Непознати крајпуташ /Жабари/ . Спомен бисте и спомен обележја 1. 26.Споменик НОБ-а /Јарменовци/ . /Белосавци/ . /Светлић /-лок. Ђурђиновац 40. 3. 34.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 32.Споменик и спомен чесма НОБ-а /Јарменовци/ . 21. /Горња Трнава /-лок.Споменик НОБ-а и жртвама фашистичког терора /Белосавци/ .Споменик палим ратницима 1912-1920. Браиновац 39. 4. 8.Крајпуташ Јеремије Живића /Жабари/ .Спомен чесма НОБ-а /Божурња/ .Спомен плоча НОБ-а /Жабари/ .Спомен биста Живка Томића /Доња Шаторња/ . /Топола село Бор /.Спомен обележје НОБ-а (''немачким ваздухопловцима'') /Белосавци/ .Спомен биста Миодрага Симића-Мике /Доња Шаторња/ . /Шуме /-лок.5. 24.лок. 27.лок. 15. Орла 38. /Топола село. Љубесело/. 14. 25. 16. /Светлић /-лок. 35. Каменица 36. 22.Спомен чесма НОБ-а /Жабари/ .Спомен плоча НОБ-а /Белосавци/ . /Јунковац/ .Спомен плоча НОБ-а на кући Живанића /Доња Шаторња/ . 20. 11.Споменик Црвеноармејцима /Блазнава/ . Виначко поље 35. 31. /Шуме /-лок.Спомен плоча НОБ-а /Горович/ . 12. Пољане 34. 29.Спомен чесма НОП-а /Јунковац/ .Споменик НОБ-а и I светског рата /Жабари/ .Споменик I светског рата /Винча/ . 19. 2. Селиште 43. 5.Споменик страдалима и несталима у II светском рату /Винча/ . 32.Непознати крајпуташ /Белосавци/ .Спомен плоча I светског рата /Белосавци/ . /Доња Трнава /-лок.Споменик НОБ-а /Белосавци/ . 23.Спомен чесма /Јарменовци/ .Споменик НОР.Споменик НОБ-а и Црвеноармејцима /Загорица/ .Споменик НОБ-а /Горович/ . 28. 13. Сладунак 4.Спомен чесма НОБ-а /Јунковац/ .лок.Спомен чесма I и II светског рата и жртвама комунизма /Божурња/ .Споменик НОБ-а /Божурња/ .Спомен плоча НОБ-а /Божурња/ . 9. /Топола село Митровчић/. 17. Будна 33. 18.Споменик I светског рата /Божурња/ . /Доња Трнава /-лок. Деспотовица 37. 33. 7.лок.Спомен биста Карађорђа Петровића /Загорица/ . 30. Џиновско гробље 42.

58. 2. 59.Стари надгробници на сеоском гробљу /Блазнава/ .Спомен плоча НОБ-а /Светлић/ .Стари надгробници на сеоском гробљу /Јунковац/ .Споменик I светског рата /Трнава Горња / .Споменик Првог светског рата /Наталинци/ .Спомен плоча на родној кући Радоја Домановића /Овсиште/ . 56. 40.Стари надгробници на сеоском гробљу /Липовац/ . 52. 46. 45. /Пласковац/ .Споменик Живадина Аксентијевића 4.Спомен чесма НОБ-а /Овсиште/ .Спомен плоча на школи /Шуме/ .Стари надгробници на сеоском гробљу /Клока/ . 5. 9. 41. 11.Спомен чесма НОБ-а /Манојловци/ .Стари надгробници на сеоском гробљу /Маскар/ .Стари надгробници на гробљу Јасиковац /Манојловци/ .Споменик палим ратницима 1912-1920.Стари надгробници на сеоском гробљу /Крћевац/ . 10.Стари надгробници на сеоском гробљу /Горович/ . 57.Стари надгробници на сеоском гробљу /Божурња/ .Споменик НОБ-а /Наталинци/ . 61.Стари надгробници на сеоском гробљу /Манојловци/ . 6. 44. 8. Јеленића /Трнава Горња / . 17. 13.Спомен биста Милутина С.Стари надгробници на сеоском гробљу 11 .Спомен комплекс НОБ-а /Рајковац/ .Спомен чесма ''Деспотовица'' /Трнава Горња / . 62. 20.Стари надгробници и капела на сеоском гробљу /Јунковац/ . 49. 51.6.Стари надгробници на сеоском гробљу /Војковци/ .Споменик изгинулим борцима 1912-1918. 60. 16.Стари надгробници на сеоском гробљу /Јарменовци/ . Сепулкрални споменици 1. 37. 14.Споменик НОБ-а и биста хероја Милана Благојевића /Овсиште/ .Спомен чесма кнеза Александра Карађорђевића /Липовац/ .Стари надгробници на сеоском гробљу /Загорица/ . 38.Спомен плоча несталима у II светском рату /Пласковац/ .Спомен плоча НОБ-а /Топола село/ . 43.Стари надгробници и капела на сеоском гробљу /Гуришевци/ . 47. /Рајковац/ .Стари надгробници на ''Арнаутском гробљу'' /Доња Шаторња/ . 19. /Белосавци/ . 4.Спомен плоча НОБ-а /Крћевац/ . /Крћевац/ . 55. 18. 48.Два крајпуташа /Топола село/ .Стари надгробници на сеоском гробљу /Жабари/ .Спомен чесма /Маскар/. 12. 53. 21. 15.Два крајпуташа /Шуме/ .Споменик крајпуташ /Шуме/ . 54.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 36.Крајпуташ /Овсиште/ . 7. 50.Споменик НОБ-а /Трнава Доња / . 39.Спомен чесма НОБ-а /Маскар/.Стари надгробници на сеоском гробљу /Горња Шаторња/ . 3.Стари надгробници на гробљу Осрња /Наталинци/ .Стари надгробници на сеоском гробљу /Доња Шаторња/ .

Стари надгробници на сеоском гробљу /Павловац/ . 28. 29.Стари надгробници на сеоском гробљу /Шуме/ .Стари надгробници на сеоском гробљу /Пласковац/ .Студија заштите културног наслеђа општине Топола 22.Стари надгробници на сеоском гробљу /Трнава Горња / . 26. 27.Стари надгробници на сеоском гробљу /Рајковац/ . /Овсиште/ . 23.Стари надгробници на сеоском гробљу /Овсиште/ .Стари надгробници на сеоском гробљу 12 . 25.Стари надгробници на сеоском гробљу /Светлић/ . 24.

3. Културна добра не смеју се оштетити или уништити нити променити намену без сагласности надлежне службе заштите. Завод за заштиту споменика културе у Крагујевцу. 13 . одређује: . било као појединачне објекте или као амбијенталне целине. ОПШТЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА И ДОБАРА КОЈА УЖИВАЈУ ПРЕТХОДНУ ЗАШТИТУ 1. Све итервенције (у ентеријеру и екстеријеру). или ван споменика културе. .за споменике културе од изузетног значаја. обавезно је поштовање општих и посебних услова и мера заштите. . тј. 2.за споменике културе од великог значаја. I МЕРЕ ЗАШТИТЕ НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА И ДОБАРА КОЈА УЖИВАЈУ ПРЕТХОДНУ ЗАШТИТУ Овим мерама су обухваћени сви објекти и простори који су утврђени за непокретна културна добра. зависно од категоризације споменика културе. као и добра која уживају претходну заштиту. Услове за предузимање мера заштите и других услова. односно мишљење у зависности да ли се спомен обележје налази на. одлуци о утврђивању објеката за културно добро. ОДРЖАВАЊА И КОРИШЋЕЊА НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА. коришћења и заштите културних добара који су прописани у решењу.за спомен обележја Завод издаје решење. Културна добра се не смеју отуђити без остваривања права прече куповине које је установљено законом у корист надлежне службе заштите. Републички завод за заштиту споменика културе (преко Завода у Крагујевцу). или у заштићеној околини споменика културе. као и посебне услове чувања. као и за заштићену околину. Ове објекте треба штитити и очувати кроз урбанистичке планове. Подразумевају строгу заштиту културних добара уз опште услове. морају имати услове и сагласности надлежних Завода. остале споменике културе и културна добра која уживају претходну заштиту. као и за заштићену околину ових објеката. које би се обављале на културним добрима.Студија заштите културног наслеђа општине Топола УСЛОВИ ЧУВАЊА. . ДОБАРА КОЈА УЖИВАЈУ ПРЕТХОДНУ ЗАШТИТУ И ВАЛОРИЗОВАНИХ ОБЈЕКАТА И ПРОСТОРА И УТВРЂЕНЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ У складу са значајем заштићених објеката и простора.за валоризоване објекте и просторе Завод издаје мишљење.

односно корисник културног добра нема права да раскопава. 4. Моментално зауставити нова сахрањивања у простору посебне заштите око цркве у Горовичу. Власник. коришћење кранова. 5. презиђује или врши било какве радове које могу довести до оштећења културног добра или нарушити његова својства. односно корисник културног добра дужан је да га са изузетном пажњом чува и одржава и спроводи утврђене мере заштите. Постепено измештати постојећа гробна места у Горовичу. За све евентуалне радове на овим објектима неопходно је претходно прибавити услове и сагласности надлежних Завода. начин чувања и презентације непокретног културног добра. 9. као што су геомеханичка. а у ширини од по 5м са леве и десне стране од бочних зидова цркве. може се вршити само на основу услова надлежног завода за заштиту споменика културе. сондажна испитивања или друга ископавања било какве врсте. 10. 2. на нову локацију. док је са предње стране простор посебне заштите до локалног пута. руши. ПОСЕБНЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА И ДОБАРА КОЈА УЖИВАЈУ ПРЕТХОДНУ ЗАШТИТУ 1. 6. односно корисник културног добра нема права да користи или употребљава културно добро у сврхе које нису у складу са његовом природом. Власник. Фотографско или филмско снимање непокретних културних добара које захтева монтажу скела. неопходно је израдити под условима и стручним надзором службе заштите. Конзерваторско – рестаураторске елаборате који садрже испитивачке радове.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 4. Забрањују се радови који могу да наруше стабилност непокретног културног добра. из простора посебне заштите. преправља. 8. Корисник објекта је дужан да на време обавештава надлежне службе о евентуалним оштећењима објекта и његове околине. 3. Простор посебне заштите око старе цркве у Горовичу је 5 м око спољних зидова цркве. као и да обавештава надлежни Завод о свим правним или физичким променама у вези са културним добром или његовом заштићеном околином. Корисник је дужан да врши континуирано текуће одржавање културног добра. Власник. односно његовој заштићеној околини. уз одржавање аутентичног изгледа који објекти имају. 7. наменом и значајем. ОПШТЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЗАШТИЋЕНЕ ОКОЛИНЕ НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА 1. 14 . употребу расветних тела укупне снаге преко два киловата или посебне интервенције на културном добру. кулиса или друге техничке опреме. методологију интервенција.

према југу ка Лепеници. Сви елементи урбаног мобилијара који се постављају у заштићеној околини споменика културе (поплочавање. а у складу са прописаним условима службе заштите културних добара. Пројекти уређења морају да садрже податке и детаље обликовања слободних зелених површина. горе наведеног. као и бројним мањим рекама чини централни део Шумадије. Благо заталасана брда која пресецају долине ових река. обиље воде и погодан географски положај. Кубрушницом и Каменицом. као и целокупног простора заштићене околине. 7.н. а Јасницом према истоку ка Поморављу. Многобројни археолошки локалитети на овом подручју од праисторије до новијег времена говоре о несумљивој културној генези народа који су се овде насељавали. клупе. у време римске доминације и током средњег века. 4. представљају погодно место за формирање и трајно насељавање људских заједница. урбаног мобилијара са својеврсном опремом и др. расвете различитог типа. поплочања свих стаза и прилаза. 3. 6. Завода за заштиту природе и других надлежних институција. 15 . богате текућим водама и изворима. Потребно је континуирано одржавање целокупне зоне амбијенталне заштите. географски опредељена огранцима Рудника и рекама Јасеницом. али и обиље дивљачи за лов. Обавезно планирање површина за стационарни саобраћај (намењен објектима из. а од стране надлежних служби. привлачили су одвајкада људе из различитих крајева. Плодне алувијалне долине. 5. простора). под условима. ___________________________________________________________________________ II МЕРЕ ЗАШТИТЕ АРХЕОЛИШКИХ ЛОКАЛИТЕТА ОПШТЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ АРХЕОЛОШКИХ ЛОКАЛИТЕТА Подручје општине Тополе. Према северу основни правац води у Подунавље. у раном енеолиту. осветљење…) морају добити услове и сагласност надлежне службе заштите. пружајући им изузете услове за земљорадњу. Комплетно уређење заштићене околине. Најстарија насеља на овом простору везују се за најраније популације земљорадничких заједница које су настањивале простор данашње Србије између 5000-4500 године п. прописима и надзором надлежне службе заштите. бронзаном добу. млађем и старијем гвозденом добу.. Основне природне комуникације простора данашње Тополе пружале су се углавном дуж речних токова спајајући је са суседним територијама. како би се побољшали приступи и везе.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 2. Та су насеља везана за Старчевачку културу а затим се живот континуирано развија током млађи етапе неолита познате као Винчанска култура. Брда и шуме. Евентуална изградња у овој зони подлеже посебним условима и сагласностима надлежне службе заштите. пружали су сигурно место пред завојевачима. као и ревизију шеме саобраћаја уопште. рудна богатства и богатства водом условила су непрекидан низ насеља из готово свих археолошких периода. Карактеристике рељефа.е. Белици и Левчу.

те су међусобне везе на овим релацијама од виталног значаја. изградње индустријских објеката. па и ширег региона. већ се исти морају штитити појединачно. Коначно. извођач радова је дужан да одмах. извођач радова (инвеститор) је дужан да прибави Услове о мерама техничке заштите на археолошком локалитету и у његовој околини. са нагласком на самоодрживост сваког од њих. телекомуникација. Кућа Лакића у селу Топола. Такође је обавезно поштовање члана 109 Закона о културтним добрима (Сл. гласник РС бр. као и пре обављања било каквих земљаних радова којим би се изменила конфигурација терена или нарушио изглед археолошког локалитета. гасовод. водовод. који би са много других споменика из прошлости и новије историје омогућили развој екскурзионог и излетничког туризма и то са изузетно богатим културно . културно наслеђе Тополе се не може посматрати издвојено из целине интегралне културне мапе Србије. Процес урбанизације је условио убрзани развој и потиснуо многе аутентичне архитектонске облике.). електрификација. Приликом реализације инфраструктурне мреже (саобраћај. . 71/49) који гласи: "Ако се у току извођења радова наиђе на археолошка налазишта или археолошке предмете.историјским садржајем.Студија заштите културног наслеђа општине Топола Археолошки локалитети још увек немају одговарајуће место у концепцији и програмима туристичког и економског развоја општине. Кућа Милутина Гавриловића у селу Винча. без одлагања. објекти су разуђени па можемо константовати да тамо и где их има нема услова за њихову амбијенталну заштиту (нема груписаних структура). прекине радове и обавести надлежан Завод за заштиту споменика културе и да предузме мере да се налаз не уништи и не оштети и да се сачува на месту и у положају у коме је откривен". Стање: • • • објекти народног градитељства углавном су ван функције и угушени новоградњом поједини објекти који су били утврђени за споменик културе или заштићени у претходним елаборатима Завода у међувремену су срушени или се налазе у веома девастираном стању (Собрашице у селу Трнава.. ___________________________________________________________________________ III МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЗАШТИТЕ ВАЛОРИЗОВАНИХ ОБЈЕКАТА ОПШТЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ВАЛОРИЗОВАНИХ ОБЈЕКАТА НАРОДНОГ ГРАДИТЕЉСТВА На подручју Просторног плана општине Кнић налази се 31 сеоскo насељe. Заступљеност објеката народног градитељства је веома оскудна. канализација. и др.) лоша инфраструктурна и комунална опремљеност 16 .

2. Очување изворног изгледа спољашње архитектуре и ентеријера. све фасаде. 4. свих конструктивних и декоративних елемената. Власник. Конзерваторско – рестаураторске елаборате који садрже испитивачке радове. за одабир и преношење објеката потребни су услови и сагласност надлежног Завода. уз одржавање аутентичног изгледа који објекти имају. ОПШТЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ВАЛОРИЗОВАНИХ САКРАЛНИХ ОБЈЕКАТА 1. оригиналних материјала. Укључивање објеката народног градитељства у туристички итинерер подручја кроз развој сеоског туризма. 6. оргиналне материјале. хоризонталног и вертикалног габарита. или интервенције на парцелама на којима се ови објекти налазе. ентеријер и исправност инсталација. 3. Корисник је дужан да врши континуирано текуће одржавање објекта. не могу се изводити без претходно прибављеног мишљења и посебних услова надлежног Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу. функционалних карактеристика и оригиналних натписа. 5. 5. Изградња инфраструктуре. Забрањују се радови који могу угрозити статичку безбедност.Студија заштите културног наслеђа општине Топола • • • Мере: 1. комунално опремање. конструктивне и декоративне елементе и функционалне карактеристике објекта. односно корисник објекта нема права да раскопава. 7. Све интервенције на валоризованим сакралним објектима. 4. Сопственик је дужан да ажурно прати стање и одржава конструктивностатички систем. 3. 17 . Објекте народног градитељства могуће је штитити и у оквиру етно паркова. Уклањање грађевинског и другог објекта чије постојање угрожава заштиту и коришћење валоризованих објеката. 2. преправља. Изградња инфраструктуре дозвољава се само уз претходно обезбеђење заштитних археолошких ископавања и адекватне презентације налаза. облика и нагиба крова. Надлежне службе су у обавези да израде регулационе планове. методологију интервенција. 9. 6. презиђује или врши било какве радове које могу довести до његовог оштећења или нарушити његова својства. непрепознавање вредности објеката традиционалне архитектуре и интереса за њихово очување недостатак механизама финансирања реконструкције објеката народног градитељства проблем ревитализације реконструисаних објеката Објекти народног градитељства морају чувати свој аутентичан изглед. Објекти народног градитељства не смеју се оштетити или уништити нити променити намену без сагласности надлежне службе заштите. руши. кровни покривач. начин чувања и презентације објеката израђује надлежна установа заштите или друга овлашћена фирма под условима и стручним надзором службе заштите. 8.

заштите. плоча и друга спомен обележја. Пре извођења било каквих интервенција потребно је прибавити мишљење и посебне услове надлежног завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу. 2. 4. оргиналне материјале.. не могу се изводити без претходно прибављеног мишљења и посебних услова надлежне службе заштите. споменика. Сви предвиђени радови који се изводе са јавним споменицима и спомен обележјима (спомен бисте и спомен плоче) и њиховој непосредној близини не смеју угрозити њихов аутентични изглед. 9. 5. 4. Објекти морају чувати свој аутентичан изглед. У одредбама о спровођењу плана. итд. хоризонтални и вертикални габарит. габаритом и висином угрожавају валоризоване објекте. Све сакралне споменике је потребно чувати ин ситу ОПШТЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ВАЛОРИЗОВАНИХ ОБЈЕКАТА ПРОФАНЕ АРХИТЕКТУРЕ 1. Није дозвољено грађење објекта трајног или привременог карактера. спомен чесми) 1. Корисник је дужан да врши континуирано текуће одржавање објекта. експлозивних. На подручју општине Топола постоје 2 утврђена непокретна културна добра и 4 валоризованих објеката сакралне архитектуре који захтевају посебан третман ради очувања духовне културе и традиционалних вредности на овим просторима. Све интервенције на појединачним објектима. 2. одржавања и презентације ових објеката. 3. радиоактивних. уз одржавање аутентичног изгледа. плоча. Обезбедити посебну расвету (према могућностима) за свако појединачно спомен обележје. 3. 8. конструктивне и декоративне елементе и функционалне карактеристике објекта. са којима ће служба заштите оставарити контакт и којој ће по потреби доставити ближе услове чувања. или на парцелама на којима се налазе валоризовани објекти. да именује стараоце споменика. одлагање и привремено или трајно депоновање отпадних и штетних материја . потребно је обавестити Општину Топола. који својом архитектуром и габаритом угрожавају валоризоване објекте. Не дозвољава се складиштење материјала и стварање депонија.хемијски агресивних.. ___________________________________________________________________________ IV МЕРЕ ЗАШТИТЕ СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈА ОПШТЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈА (биста.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 7. Неопходно је ажурно пратити стање свих спомен обележја уз обавезно текуће одржавање. Забрањује се просипање. Није дозвољена градња објеката који нису у функцији валоризованих објеката и који својом архитектуром. 18 . спомен биста. отровних.

Студија заштите културног наслеђа општине Топола

ПОСЕБНЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈА
У циљу спречавања и отклањања опасности по безбедност спомен обелиска,
спомен биста и спомен плоча, примењују се посебне техничко-заштитне мере.
1.

2.
3.
4.
5.
6.

7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.

На овим објектима, на местима где се пале свеће или друга отворена
ватра, морају да буду постављени носачи - постоља од несагоривог
материјала. Најпожељније је пројектовати посебне палионице на
безбедним местима ван споменика
Израда посебних дренажника око објеката, који би обезбедили посебну
заштиту од влажења
Да би се споменик заштитио од разорног дејства вегетације, неопходно
је физичко уклањање (чупање, копање, сечење), вегетације, која на било
који начин може да угрози споменик
Да би се споменик заштитио од употребе разорних хемијских средстава,
забрањено је употребљавање оних хемијских средстава, која на било
који начин могу да угрозе споменик
Неопходно је физички уклонити узроке нагризања, труљења и штетних
испарења
Да би се животиње, које загађују, оштећују или нарушавају изглед
споменика, спречиле да то чине, неопходно је око објекта подићи
посебну ограду од дрвета, камена, бетона или другог одговарајућег
материјала
Сопственик је дужан да ажурно прати стање и одржава конструктивни
систем споменика
Споменик је могуће преместити на другу локацију, само уколико је то
неопходно, ако је нарушена сигурност споменика, статичка стабилност
и сл. (уз сагласност надлежног Завода)
Забрањено је постављање табли на споменику или натписа, изузев
уколико је то предвиђено прописима. (уз сагласност надлежног Завода)
Редовно уклањање графита или материјала сличног садржаја
Забрањују се земљани радови и вађење камених споменика (ова мера се
посебно односи на гробља)
Споменик је неопходно заштитити од крађе
Споменик је неопходно заштитити од оштећења или уништења
Уколико је споменик смештен у посебном, парковском простору,
неопходно је исти оплеменити корпама и клупама
Неопходно је одржавати исправност околне јавне расвете
Обезбедити посебну расвету споменика

ОПШТЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ СЕПУЛКРАЛНИХ СПОМЕНИКА
1.
Пре извођења било каквих капиталних интервенција потребно је
прибавити мишљење и посебне услове надлежног завода за заштиту
споменика културе у Крагујевцу;
2.
Сви предвиђени радови који се изводе на сепулкралним споменицима и
њиховој непосредној близини не смеју угрозити њихов аутентични
изглед;
3.
Неопходно је редовно одржавање гробаља и надгробника што
подразумева чишћење коровских биљака, обнављање слова и
орнаментике;
19

Студија заштите културног наслеђа општине Топола

4.

Формирање посебног простора (лапидаријума) за похрањивање и
презентацију дислоцираних и девастираних надгробника или њихових
елемената.

ПОСЕБНЕ
МЕРЕ ЗАШТИТЕ СЕПУЛКРАЛНИХ
ВАЛОРИЗОВАНИХ НАДГРОБНИКА И КАПЕЛА
1.

2.
3.
4.

5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.

СПОМЕНИКА-

Формирање лапидријума на неком од сеоских гробаља у коме ће бити
презентирани они валоризовани споменици који су данас у
девастираном стању или су извађени са места где је сахрањен покојник,
а који се не одржавају. Пре њиховог премештања извршити њихову
санацију и конзервацију, а према посебним условима надлежног Завода;
Не дозвољава се распарчавање, или премештање фонда валоризованих
надгробних споменика затечених у гробљу на првобитном положају;
Санација и конзервација валоризованих надгробника "in situ", тамо где
за то постоје услови;
Чување изворног изгледа спољшње архитектуре, хоризонталног и
вертикалног габарита и облика, свих конструктивних и декоративних
елемената, оригиналних материјала и натписа свих валоризованих
капела;
Није дозвољено дислоцирање валоризованих капела-осим уз сагласност
надлежног Завода;
Није дозвољено подизање објеката над валоризованим надгробницима;
Корисник је дужан да перманентно прати стање валоризованих
надгробника и обезбеди стално текуће одржавања истих;
Обавезно одржавање комуналне хигијене парцела на којима се налазе
валоризовани надгробници (редовно кошење траве, уклањање корова и
друге вегетације који угрожавају споменике, уклањање отпадака и сл.);
Редовно одржавање јавне расвете у близини валоризованих
надгробника;
Простор око парцела на којима се налазе валоризовани надгробници
хортикултурално и комунално опремити, уредити, одржавати и
користити у сарадњи са надлежним службама;
Није дозвољено извођење радова којима се врши промена облика
терена, нивелација терена и депоновање земље на парцелама на којима
се налазе валоризовани надгробници;
Не дозвољава се складиштење материјала и стварање депонија на
гробљима;
У циљу консеквентне заштите валоризованих надгробника и капела,
израдити пројекат конзерваторско-рестаураторских радова, који би
претходио извођењу радова на њиховој техничкој заштити;
Развијање свести локалног становништва о потреби чувања надргобних
споменика који имају значаја за нашу културу и историју;
Израда Студије (од стране надлежног Завода) која би се бавила
капелама као посебном врстом архитектонско- уметничког дела;

20

Студија заштите културног наслеђа општине Топола

ОПШТИ ОПИСИ ГРАДИТЕЉСКОГ НАСЛЕЂА
СА ФОТОДОКУМЕНТАЦИЈОМ

НЕПОКРЕТНА КУЛТУРНА ДОБРА
ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА

21

Студија заштите културног наслеђа општине Топола

1.

ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛЕ, ДОЊА ШАТОРЊА

Манастир са црквом посвећеном Св.Николи, настао је у доба највећег процвата
рудничке области, око 1425. године. Његов ктитор био је властелин Никола
Дојрановић, што се види из натписа изнад улазног портала. Манастирска црква је
велика једнобродна грађевина правоугаоне основе, засведена полуобличастим сводом,
и са витком осмостраном куполом изнад централног простора наоса. Зидана је од
ломљеног притесаног камена и жућкасте сиге, а фасаде су првобитно биле фуговане
црвеним малтером. Приликом обнове почетком 19. века, црква је била омалтерисана и
бело окречена, том приликом настали су и геометријски орнаменти на тамбуру куполе
и око прозора. Двосливни кров некада је био покривен шиндром, а данас бакарним
лимом. Поменути монументални западни портал рађен је од белог профилисаног
мермера, и на њему је урезан ктиторски натпис. На западу је велика припрата
квадратног облика засведена ваљкастим сводом, а западно од ње је 1817. године
дозидан двоспратни звоник рађен у духу средњевековних пиргова, квадратне основе и
са равном, дрвеном међуспратном конструкцијом. Западни улаз је засведен троструко
профилисаним оквиром. Изнад њега су три лунете, у којима су биле представе
заштитника цркве, али су те фреске временом нестале, уништене. Изнад приземног
дела на сваком спрату су лучни прозори, а на врху четворосливни стрми кров покривен
лимом.
У унутрашњости цркве делимично су очувана три слоја живописа, у олтарској зони
– првобитни слој из 1425. године (видљиви су само делови архијереја из Службе
агнецу) према свим мерилима тога доба, дело веома квалитетног живописца; у
припрати из првих деценија 17. века (на северном зиду - у доњој зони геометријски и
флорални орнаменти и појединачне фигуре светитеља, а на горњим површинама
медаљони са попрсјима мученика, светитеља, пророка и сцене из живота св. Николе; на
22

светитељи и сцене из живота св. утврђена је за непокретно културно добро-споменик културе решењем Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу бр.636/1 – 68 од 28. 28/83). Николе. Гласник СРС“ бр. Црква Св. а као културно добро од великог значаја категорисана је одлуком Скупштине СРС („Сл.Студија заштите културног наслеђа општине Топола источном зиду – делимично су очувани ликови Богородице. године су живописи пожаревачког сликара Живка Павловића рађени у техници темпере (појединачне светитељске фигуре и циклуси великих хришћанских празника). Николе) сликарство значајних уметничких квалитета.03. У горњим зонама наоса из 1850. Христа и анђела.1969. доста невешто сликарство мешавине барокних и поствизантијских елемената. године. Доња Шаторња – Топола. на западном зиду – Свете жене. 23 .

Студија заштите културног наслеђа општине Топола НЕПОКРЕТНА КУЛТУРНА ДОБРА 24 .

Боја се и данас у великом броју случајева још увек распознаје. Нимало не заостају ни предметни споменици настали у првим деценијама 20. или фигуре у целини. налази се веома добро очувано старо гробље. 25 . века. СТАРО ГРОБЉЕ У ВИНЧИ У центру села Винче. У зависности од времна настанка јављају се различити мотиви покојника у ношњи примереној узрасту. Имајући у виду да ово гробље има вишезначну улогу и значај за културну баштину Тополе и шире. Њихова уметничка вредност не заостаје за сличним интерпретацијама других заначајних целина у Србији. различитог садржаја и интерпретације. као и апстрактни мотиви дрвета живота. вегетабилних и крстобразних орнамента. а њихова обрада је доста уједначена и квалитетна. Чест детаљ предтсављју алатке којима су се покојници за живота служили. до 20-тих година 20.05. Скулптовани споменици гробља у Винчи датују се од 1819. Оваква концнтрација надгробних споменика и у оваквом броју представља највећу евидентирану очувану целину на подручју централне Србије.1985. сталежу или занимању. па и са овог аспекта побуђује знатну пажњу. На њему је евидентирано и валоризовано преко стотину надгробника јединствених по својим типолошким и стилским карактеристикама. утврђена је за непокретно културно добро .споменик културе одлуком СО Топола бр. века са освртом на истоветно скулптовање карактеристично за урбаније средине. Текстови су најчешће урезивани на западној страни.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 2. голубова. на јужној страни мање заравни. свакако са најрепрезентативнијим од свих ''Спомеником I светског рата''. велики број по принципу споменика крајпуташа са плиткорељефном обрадом главе и попрсја. Сви они су рађени урезивањем или клесањем на плошној равни камена или пешчара.020-65/85-07 од 23. године.

она је свакако из времена о коме предање говори. веку. До 19. утврђена је за непокретно културно добро .03. што у великој мери отежава датирање. али је од тих живописа остао тек по који фрагмент. а потом и пространим егзонартексом саграђеним у 18. Кордонски венац је састављен од низа конзола и слепих аркада и простире се целом дужином северног и јужног зида. цркву је подигао деспот Стефан Лазаревић уочи поласка на Никопољску битку 1396.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 3. Издуженог је облика са придодатом припратом из 17. века. века и припада моравској градитељској школи. СТАРА ЦРКВА У ГОРОВИЧУ Реч је о остацима цркве посвећене Преображењу Христовом која се налази на сеоском гробљу. са високим масивним зидовима. иили почетка 15. а унутрашњи зидови су били омалтерисани и живописани. тада се у потпуности урушила. године. Црква је триконхалне основе са великом полукружном апсидом на источном делу и мањим бочним певницама на северној и источној страни.91/1 од 19. По народном предању.споменик културе одлуком Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу бр. Фасаде су једноставно обрађене. Судећи по архитектонским одликама и стилским особеностима. а имала је и свој иконостас. с краја 14. Великих је димензија 20x7 метара. изнад кога је део двоводног крова покривеног лименом покривком. О њој нема никаквих значајнијих помена у историјским изворима. а иконостас је пренет у цркву села Саранова. и изузев кровног венца и портала на њима нема декоративне пластике. века била је у употреби. Полуобличасти свод знатног распона очуван је само у олтарском простору. са карактеристичним порталом од надгробника.1969. 26 .године. међутим. Стара црква у Горовичу. Зидана је од ломљеног и притесаног камена.

Конак Милутина Георгијевића утврђен је за споменик културе решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе Београд бр. а припадао је лепеничком кнезу. како би се спречило даље пропадање ове вредне грађевине. На главној страни доминира простран трем подупрт профилисаним храстовим стубовима са јастуцима. затим на посебан начин обрађене таванице (рибља кост).године. Милутину Георгијевићу-Жабарцу. који би обухватали статичку санацију објекта. импозантних димензија. века. КОНАК МИЛУТИНА ГЕОРГИЈЕВИЋА У ГОРОВИЧУ Подигнут је 1839. Грађен од тврдог материјала.марта 1948. У основи је правоугаона грађевина. са осам просторија од којих је централна »кућа« са огњиштем. са бројним декоративним детаљима и орнаментима.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 4.године. Од карактеристичних детаља из унутрашњости. 27 . истичу се зидане пећи. Данас се налази у девастираном стању и потребно је извршити опсежне конзерваторско-рестаураторске радове. овај конак представља једну од најлепших грађевина наше народне архитектуре из прве половине 19. репарацију свих дрвених делова грађевине и друго. као и ћупови зазидани у зиду једне собе који су служили за скривање новца од порезника. 865 од 5. замену дотрајалих делова кровног покривача. који је некад имао кревет па је служио за спавање у летњим месецима.

у чијем склопу се налази и свештенички дом. Олтарски простор на источној страни завршава се полукружном апсидом. био је срушен горњи део Цркве – првобитни свод са носећим луковима од опеке. Саграђена је средином 19. када је порушено у земљотресу. века и својом висином од 36м. Главни прилаз објекту је са источне стране. Црква има своју ограђену порту. Скромну фасадну пластику чини низ слепих аркадица изведених у малтеру и смештених изнад шест лучно засвођених отвора. На западној страни налази се мала припрата са галеријом. у непосредној близини главног пута који пролази селом. ЦРКВА СВ. ПРЕОБРАЖЕЊА У ЖАБАРИМА Црква ''Св. изнад које се налази доминантни барокни звоник. засвођена крстатим сводовима. архитектонике која одише обележјима барокно-класицистичког стила. Унутрашњост Цркве је малтерисана и омалана 1971. некада се налазило још једно кубе. Брод је засвођен полуобличастим сводом покривеним двосливним кровом. који је са благословом Милоша Обреновића подигао овај храм. а неадекватни постојећи свод од дрвета је осликан. Сви портали су уоквирени црвеним пешчаром. сврстава се у највеће сакралне грађевине шумадијске епархије.Г. док је на унутрашњој страни надвратника 28 . сахрањен њен ктитор. Приликом поменутог земљотреса.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 5. године. Преображења Господњег'' налази се у селу Жабари код Тополе. делови зидова изнад свода и кровна конструкција. Под у објекту је од глазираних разнобојних бетонских плочица. а са страна су певничке апсиде истоветног облика. Претпоставља се да је на југоисточној страни испод надгробника са иницијалима М. године. са покривачем од бакарног лима. Реч је о једнобродној грађевини триконхалне основе. све до 1909. а која пружа утисак катедралног изгледа. Звоник је покривен типичним ''барокним кубетом'' на квадратној основи. Изнад олтарског простора. као и кровни венац са северне и јужне стране. одакле води приступна стаза.

Дрвени иконостас изрезбарен је у неокласицистичком стилу са низом стилизованих биљних преплета и осам белих коринтских стубова. ''Архиђакон Стефан''. ''Св. ''Св. ''Рођење Христово''. Рађене су техником уљаних боја уз евидентан утицај назаренске сликарске школе. ''Васкрсење Христово''. априла 2010.Преображења у Жабарима утврђена је за непокретно културно добро споменик културе одлуком Владе РС 05 бр. ''Арханђео Михајло''. ''Богородица Одигитрија''. 29 . Црква Св. ''Св. ''Христос Пантократор''. ''Св. ''Благовести''. ''Св. Георгије''.633-2850/2010. ''Кнез Лазар''). Никола''. Јована''. ''Св. ''Тајна вечера''. Илија''. од 22. Никола са фигурама светитеља и арханђела''. ''Вазнесење''. рад великог српског сликара Стеве Тодоровића (''Св. Јован''. На њему се налази деветнаест икона.Студија заштите културног наслеђа општине Топола уклесано више посвета на црквенословенском језику. Сава''. ''Усековање главе Св. Димитрије''. ''Распеће''. године.

века саграђена у оближњем селу Белановици.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 6. уметничку и архитектонску вредност. али је 1860.године) очуване су царске двери. дело познатог пожаревачког сликара Живка Павловића сликана 1847.године. и 19. Према записима на њима. Зидови су омалтерисани и жуто окречени.1972. Из нешто каснијег периода (1820. док њен спољни изглед даје утисак грађевине са бондручним системом и двоводним кровом благог нагиба.03.Богородици. Мањих је димензија. У цркви се налази још једно велико вредно иконописачно дело-икона „Богородице са Христом“ коју крунишу анђели. 30 . Засведена је полуобличастим сводим. године. Црква по својој унутрашњој конструкцији подсећа на тип цркве брвнаре.године приликом градње нове цркве. ова сиромашна црквица била је средином 18. налази се сада црква посвећена Св. познатих сликара свог доба. Утврђена је за непокретно културно добро-споменик културе решењем Завода за заштиту споменика културе Крагујевац бр.године и од његових икона сачуване су две престоне иконе „Богородица са Христом“ и „Христос Пантократор“. ЦРКВА БРВНАРА У ЈАРМЕНОВЦИМА На благом узвишењу изнад села Јарменовци у централном делу порте. Издужне је основе са тространом апсидом на источном делу. века има несумњиву историјску. недалеко од нове цркве. пренета у Јарменовце. види се да су оне дело грчког иконописца Ставроса кој је средином прошлог века радио у манастиру Враћешница. Првобитно. Састоји се од мање припрате и наоса. Првобитни иконостас је био исликан 1860. Стара црква у Јарменовцима са драгоценим иконама из 18. тако да више личи на профани објекат него на храм. дело Димитрија Брусничког и Ристе Молера.186/1 од 20.

После рата скровиште је затрпано. Кров је четвороводан првобитно покривен ћерамидом која је накнадно замењена фалцованим црепом. орманом. наћвама за прављење хлеба и свим оним детаљима који карактеришу кућу тог периода. После рата и она је затрпана. У делу хоризонтално слаганих. плафон прекречен итд. налази „кућа“ са потпуно очуваним огњиштем са оригиналним веригама. зидане куће и млекара.). намештај. врата. У другом делу куће налази се велика соба грађена у бондручном конструктивном систему са испуном од опеке. 31 . Улаз у земуницу био је испод самог огњишта тако да је огњиштем био замаскиран. Полубрвнара грађена по типу куће „на ћелицу“ са подрумом испод половине приземља. У предњем делу куће где се налази огњиште била је земуница за време рата. Соба је претрпела извесне промене што се тиче ентеријера (под. прозори.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 7. КУЋА БРВНАРА НАРОДНОГ ХЕРОЈА ЈАРМЕНОВЦИМА (Манојловцима) СОФИЈЕ РИСТИЋ У Домаћинство народног хероја Софије Ристић састоји се од куће полубрвнаре. на крајевима унизаних брвана. Југоисточно од стамбене зграде налази се млекар у коме се такође за време рата налазила земуница за скривање учесника НОР-а.

ОНИ СУ У ОВОЈ КУЋИ ОД 1941. бојен црно. На плочи је уклесан текст. године.05 1975. ГОДИНЕ БИЛИ СТАЛНА ВЕЗА ПАРТИЈСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА И ПАРТИЗАНСКИХ ОДРЕДА И ПРИМАЛИ НА ЛЕЧЕЊЕ РАЊЕНЕ БОРЦЕ.80 x 0.Студија заштите културног наслеђа општине Топола На фасади зидане зграде налзи се спомен плоча.65 м.-1944. димензија 0. 32 . 865/1-74 од 26. НЕКА ЊИХОВА ПАТРИОТСКА СВЕСТ И ХЕРОЈСКА СМРТ СЛУЖИ КАО ПРИМЕР ПОКОЉЕЊИМА КАКО СЕ БЕЗГРАНИЧНО ВОЛИ И БРАНИ СЛОБОДА И ЧАСТ СВОГА НАРОДА“ Кућа Софије Ристић утврђена је за непокретно културно добро-споменик културе решењем Завода за заштиту споменика културе Крагујевац бр. следеће садржине: „РАДОЈИЦА И СОФИЈА РИСТИЋ ЈУНАЧКИ СУ ПАЛИ КАО ЖРТВЕ ИЗДАЈНИЧКОГ ЧЕТНИЧКОГ ТЕРОРА. Рађена је од белог мермера.

постављена "на ћелицу". На делу под косином налази се подум. Уз преградни зид до собе био је димњак "на сомић" који је сада сазидан. На делу стрехе рогови су притесани са два зареза при крају. под је земљани. саграђена је на темељима од ломљеног камена. накнадно постављено.2003. собе. У другој половини деветнаестог века доксат се све више ограђује док не прерасте у још једно одељење. 33 . Кров је четвороводан. Оџаклија је очувана. саграђен од храстовине и чамовине. а таванице од профилисаног шашовца. КУЋА ВЕЛИЧКОВИЋА У МАСКАРУ Кућа Величковића у Маскару је бондручара са доксатом. То је приземна грађевина. да би се у каснијој фази затворио капцима и претворио у одељење где се у летњем периоду спава. Подунавље и Источну Србију. На прозорима у соби и гостињској соби сачуване су лепо обрађене топлије.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 8. Кућа Величковића утврђена је за непокретно културно добро-споменик културе одлуком Владе РС 05 бр. 633-8415/2003 од 18. Доксат је простран. од храстовине. У соби и гостињској соби под је такође земљани. правоугаоне основе која се састоји од "куће". а по један прозор у обе просторије има додатно уграђене капке. Куће са доксатима познајемо из доба пред крај турске владавине. Данас није у функцији и налази се у веома девастираном стању тако да су неопходне хитне интервенције. а на гостињској соби су и бојена. тип куће који обухвата углавном сливове све три Мораве. патосан цепаном храстовом шиндром и покривен ћерамидом. Врата на доксату украшена су геометријским орнаментима. са кованим ексерима и капцима који се отварају.12. гостињске собе и доксата. Врата на соби су орнаментисана геометријским орнаментима. Највероватније је најпре био отворен. Кућа Величковића подигнута је у првој половини деветнаестог века.. као и из првих деценија после ослобођења када долази до утицаја са запада. На "кући" се налазе двоја наспрамна врата "на кушаке". а таваница од профилисаног шашовца. Ту је сада прозорче. године.

1. налази се мермерна плоча на којој пише: ''У ОВОЈ КУЋИ СЕ РОДИО И ОДРАСТАО НАРОДНИ ХЕРОЈ МИЛАН БЛАГОЈЕВИЋ КОМАНДАНТ ПРВОГ ШУМАДИЈСКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА. За народног хероја проглашен је 9. у којима је под био од цигле и земље. јула 1941. године. КУЋА НАРОДНОГ НАТАЛИНЦИМА ХЕРОЈА МИЛАНА БЛАГОЈЕВИЋА У Мала приземна кућа у којој је рођен народни херој Милан Благојевић. а у њој је смештена историјска поставка о делу Милана Благојевића (његове фотографије и библиотека). маја 1945. комнадант Првог шумадијског партизанског одреда и народни херој Југославије. постао је његов први командант. испод трема. године. 34 . Милан Благојевић Шпанац (1905—1941).Студија заштите културног наслеђа општине Топола 9.'' Кућа Народног хероја Милана Благојевића утврђена је за непокретно културно добро-споменик културе решењем завода за заштиту споменика културе бр. састоји се од две собе. На предњој фасади ове куће.04. 17/100 од 18.1975. Убијен је од стране четника 29. Кућа се не одржава. године. При формирању Првог шумадијског партизанског одреда.био је учесник шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе. октобра 1941. године. Овај одред је под његовом командом врло брзо ослободио већи део Шумадије.

године рођен истакнути српски писац и сатиричар Радоје Домановић. Због свих наведених одлика као и њене ретко очуване архитектонике. СТАРА ШКОЛА У ОВСИШТУ Представља једну од најстаријих школа у увом делу Србије. Њене фасаде су у потпуности лишене орнемаенталне пластике. Подигнута је половином 19. стара школа поседује и значајне културно-историјске вредности. Данас је празна и запуштена.224/3 од 14. али се повремено користи за приредбе. утврђена је за непокретно културно добро-споменик културе решењем Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу бр. Осим архитектонских. карактеристично за овај тип грађевина. као син учитеља (о чему сведочи и мермерна спомен плоча). године. обзиром да је у њој 1873. Реч је о приземној згради правоугаоног облика са двоводним кровом. века и носи све одлике оновременог конципирања сеоских школских зграда. али њеној допадљивости и визуелној уобличености доприноси пространи улазни трем и поједини дрвени елементи.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 10. Зграда је временом претрпела знатне промене како у ентеријеру тако и у екстеријеру. 35 .1972. Зидана је од камена и делимично од опеке.04.

а на таваници је профилисани шашовац. резана северним вратима итд. док је источни део засведен као код свих брванара. Следећи детаљ који представља вредност као профилисани и обрађен детаљ у цркви је преграда која дели припрату од централног дела цркве. Најкарактеристичнији детаљи цркве су њена западна врата која су од храстовог дрвета богато профилисана.века.године. Брвна су током времена премазана слојем блата и након тога то блато прекречено. 36 . ЦРКВА БРВНАРА У ПАВЛОВЦУ Црква се налази неколико километара северозападно од Наталинаца. Остали детаљи у цркви су такође богато орнаментисани као рогови. Кров је као и код свих објеката покривен шиндром. Подигнута је у другој деценији 19. Међутим.05. карактеристика овог крова је у томе што његов западни део није засведен у облику купе већ равно. Зидови су јој од брвана.1948. Црква је у облику леђа са вишеугаоним завршетком источне апсиде. долап. У унутрашњем делу интересантан је свод од шашоваца који је полуобличасто засведен. која је врло стрмо постављена као што и треба код такве врсте покривача. са конструкцијом која се доста разликује од осталих цркава брвнара. Под у цркви је од опеке квадратног формата.године о чему сведочи запис на шашовцу таванице трема. године. Констатовано је да је дограђена 1842. а према неким подацима 1826. Црква брвнара у Павловцу утврђена је за непокретно културно добро споменик културе решењем Завода за научно проучавање споменика културе бр. коритасто засведен.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 11. 684/48 од 7.

КУЋА НАРОДНОГ ХЕРОЈА ДАРИНКЕ РАДОВИЋ У РАЈКОВЦУ Налази се одмах поред пута који води кроз село. октобра 1953.'' 37 . и на њој пише: ''ОВА ПЛОЧА НЕК КАЗУЈЕ ПОКОЛЕЊИМА СЛОБОДНЕ ЗЕМЉЕ О СВЕСНОЈ ПОЖРТВОВАНОСТИ ДАРИНКЕ РАДОВИЋ. омалтерисана на којој се налази спомен плоча. ЈЕР ЈЕ ЗНАЛА ДА ЈЕ БОРБА ЗА СЛОБОДУ НАЈВЕЋА СВЕТИЊА.НО ДАРНИКА СЕ НЕ ПОКОЛЕБА. ИЗДАХНУЛА ЈЕ ПОД МУКАМА-А РАЊЕНОГ РУКОВОДИОЦА САЧУВАЛА ЈЕ ЗА БОРБУ.НО ДАРИНКА НЕ ОДАДЕ ДРУГА И КАД ЈОЈ СТАШЕ И ДРУГУ КЋЕР КЛАТИ ДАРИНКА ЋУТАШЕ ПРЕЗРИВО. Због скривања рањеног партизана у својој кући. у лугу. НА ЊЕНЕ ОЧИ ЗАКЛАШЕ ЈОЈ КЋЕР. После су и њу заклали. и активисткиња Народноослободилачког покрета и народни херој Југославије. ДАЛА ЈЕ СВЕТАО ПРИМЕР ЉУБАВИ ПРЕМА НАРОДУ. недалеко од њене куће. 9. четници су испред ње убили обе њене ћерке. ПОБЕСНЕЛИ ЧЕТНИЦИ ПРЕТИШЕ. А ЊЕНА ЖРТВА И ЊЕНИХ КЋЕРИ. Спомен плоча је од белог мермера. године. величине 80 x 120 цм. и друга дашчара у којој је живела Даринка Радовић. У дворишту постоје две кућеједна од тврдог материјала.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 12. Станку од 14 година и Радмилу од 20 година. ШТО СПАСЕ РАЊЕНОГ ПАРТИЗАНСКОГ БОРЦА СКРИВЕНОГ У ЊЕНОЈ КУЋИ. била је земљорадница. НЕК ПОТСЕЋА НА ВРЕДНОСТ СЛОБОДЕ. Даринка Радовић (1896—1943). проглашена је за народног хероја. Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита.

било би пожељно да обе куће имају музејску намену историјског и етнолошког садржаја. а обе куће да се изместе на место страдања Даринке и њених кћери у простор Спомен комплекса. Такође. године.Студија заштите културног наслеђа општине Топола Потребно је да се ова спомен плоча очисти. 38 . Куће Даринке Радовић утврђене су за непокретно кулутрно добро-споменик културе решењем Завода за заштиту споменика културе бр.07. да се обнове слова.1974. 479/1 од 8. ради лакшег и бољег одржавања.

Данас се налази у веома девастираном стању и неопходно је предузети хитне санационе мере како би се овај вредан споменик народног градитељства очувао. 39 . Четвороводни кров је покривен ћерамидом са широким стрехама. У подрумском делу је отворени трем на дрвеним стубовима и каменим стопама. у основи развијеног типа. са отвореним огњиштем. КУЋА ЛАКИЋА У ТОПОЛА СЕЛУ Кућа Лакића се налази у селу Топола. са непромењеним аутентичним изгледом. засеок Бор. 633-1167/97-13 од 9. Приземље се састоји од простране „куће“. То је стамбена зграда сеоског домаћинства грађена крајем 18. у 19.1997. век. трема који је делимично угаони и „ћилера“. Припада типу ретко очуваних српских кућа у економски богатим сеоским домаћинствима на прелазу из 18. са подрумом испод половине приземља. Кућа Лакића утврђена је за непокретно културно добро-споменик културе одлуком Владе РС бр. века. две собе. године.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 13.04.

Собрашице у Трнави. задржала је и заједничка сеоска трпезара. 1921. 633-1167/97-15 од 9. овај вредан споменик народног градитељства је пре пар година срушен и на његовом месту подигнути су нови објекти. одражавају процес култног и територијалног обједињавања сеоске заједнице посебно изражен у Шумадији током 19.1997.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 14. године. Четири су послужиле 1967. Од 18 колико их је било у време изградње. Нажалост. а једна је задржала изглед из времена обнове. претварањем од родовских у колективан сеоски објекат. године обновљено је пет сачуваних. Конструктивни склоп од дрвета у облику ограђених тремова четворосливног крова покривеног ћерамидом под којим су столови и клупе. године за формирање колективне сеоске трпезаре.године као родовске трпезе у порти цркве.04. Као градње за смештај и обедовање мештана и њихових гостију у дане већих верских празника. века. 40 . СОБРАШИЦЕ У ТРНАВИ ГОРЊОЈ Собрашице у Трнави подигнуте су 1873. Собрашице у Трнави утврђене су за непокретно културно добро-споменик културе длуком Владе РС бр.

Студија заштите културног наслеђа општине Топола НАРОДНО ГРАДИТЕЉСТВО Општи преглед развоја народне архитектуре у Шумадији 41 .

изразито стрм и покривен храстовом даском-шиндром. У каснијој развојној фази полубрвнара добија трем на главној страни. испуњена чатмом. Соба је служила првенствено за свечаности и боравак зими. на угловима нешто већи. Развој сеоске архитектуре током 18. а мања за домаћина и госте. плетар. Зидови су у почетку од чатме. благог нагиба четвороводан. ређе правоугаона. а на косини је био високо подзидан темељ од камена и на њему соба од чатме. али од бондрука. «Кућа» је подељена на два одељења тако да је створено и четврто одељење које је служило као предсобље и трпезарија. Огњиште је примакнуто уз преградни зид до собе. а задржава се ″капић″ на димњаку као и код осаћанке. Кућа полубрвнара-получатмара ће задуго остати главни објекат сеоског домаћинства Шумадије у 19. Њена главна карактеристика је у томе што су јој сви зидови грађени по систему бондрука (костур од дрвене грађе. док ″кућа″ остаје грађена од дрвета. У даљем развоју деобом собе на два дела она прераста у кућу са три одељења. На равном делу постављао се део куће грађен од брвана. Под собом је готово по правилу подрум. представник целе једне архитектуре у дрвету која се развила у Шумадији. века развија се бондручни конструктиви систем: бондручаре са три. при чему се засецају тако да боље «легну»). Подрињу и Старом Влаху у првој половини 19. али са више варијаната у погледу облика у основи и изгледу. Била је то једноделна грађевина која је на средини имала отворено огњиште. Кућа у Шумадији крајем 18. Током прве половине 19. Кровови се покривају ћерамидом од печене земље. Као и ″осаћанка″ грађена је најчешће на косом терену. и 19. а на крову је најчешће остављан отвор за дим ″баџа″. земља). 42 . а нешто касније грађени су карактеристични елегантни димњаци «капићи» и ″сомићи″. века дрвена кућа брвнара развија се даље и настаје нарочити тип назван «осаћанка». Најједноставнија је једноделна брвнара која је грађена готово без темеља. У то време једнодељна брвнара потпуно нестаје и на «кућу» се дограђује соба. Брвна су ослањана директно на земљу или су испод темељача постављани комади камена. и почетком 19. У ″кући″ је и даље огњиште. века нестаје чиста брвнара и јавља се полубрвнараполучатмара. Кров је знатно пространији. Услед сталног повећања броја становника у Србији шума је почела нагло да се разређује па средином 19. Једна већа соба служила је за обитавање чељади. а касније ћерпича и опеке старог формата. одакле је већина становништва досељена управо у Шумадију. олепељени блатним малтером и окречени. а брвна остају у природној боји. Имала је таваницу од шашоваца и мале прозоре. Под је био од набијене земље. То је позната кућа брвнара. Огњиште је било отворено. Средином 19. У основи је најчешће била квадратна. веку. Чатма се кречи и споља и унутра. каква је Шумадија у то време била. а таваница отворена. са дрвеним стубовима наткривеним даском. Зидови су јој били од хоризонтално слаганих брвана која су на угловима била везана на «ћерт» (крајеви брвана су били препуштани један преко другог. према крају Осату у Босни из које су се доселили мајстори градитељи. Брвнара осаћанка може се сматрати најчистијим типом. века може се хронолошки пратити у овој области јер је ишао логичним редом и фазама које су једна за другом следовале без прекида.Студија заштите културног наслеђа општине Топола Народно градитељство Шумадије богато је и разноврсно. испуна ћерпич. односно четири одељења. Брвнара је кућа динарске области. века. Осаћанка је често грађена на падини и то тако да је соба увек окренута косини и испод ње је подрум. Од једноделне брвнаре развила се брвнара са два одељења простим додавањем новог одељења-собе. карактеристична за све области богате шумом. века грађена је претежно од дрвета. Најстарији облици брвнаре били су веома једноставно грађени. Кров је био четвороводан. примакнуто уз преградни зид. Кров је на четири воде и даље. најчешће полуотворено.

реч је о кућама које имају трем са тзв. То су: кућа Радомира Радошевића и кућа драгане Илић у Жабарима. На крову се јављају димњаци зидани од опеке. Најзаступљенији тип куће на територији данашње Тополе је кућа бондручара. Од јавних грађевина евидентирани су: Хан у Жабарима. кућа Верољуба Николића у Клоки. веку. После ње гради се углавном планска кућа. у зависности од нагиба терена на ком је грађена. века. стамбену функцију. кућа Владанке Николић у Загорици. Углавном се налазе у лошем стању. 43 . представља завршну фазу народног градитељства Шумадије у 19. или над подрумом када су на косини. Сакраллна народна архитектура заступљена је само једном црквом брвнаром у Павловцу. млекара. кућа драгана Николића у Горовичу. али ни оне нису у завидном стању. Трагови брвнарског начина гарђења могу се препознати углавном на основу малобројних пратећих објеката. амбара. Кућа бондручара у развијеном облику. стање постојећег фонда Опште стање градитељског фонда је веома незадовољавајуће.“лажним луцима“ (аркадама) који су карактеристични за народну архитектуру Поморавља. с обзиром да у њима живе припадници старијих генерација који немају средстава за њихово стално текуће одржавање. Већина објеката није у функцији. На терену преовлађују троделне и четвороделне бондручаре са подрумом или без. или се повремено користи. Најрепрезентативнији примери овог типа су: кућа Милорада Шевића у Блазнави. кућа Зорана Јелисијевића у Маскару и кућа Миладина Стојковића у Горњој Трнави. Свест о потреби очувања и значају оваквих обејеката је на веома незавидном нивоу. нарочито од првог светског рата. пре пар година срушене. Поред кућа грађених у бондручном констурктивном систему. на територији ове општине заступљене су и полубрвнаре постављене на плитким каменим темељима када су на равном терену. које су утврђене за споменик културе. Ристића воденица и воденица Алексе и Рајка Ђурића у Манојловцима. Од привредних објеката евидентиране су: кивачница у центру Јарменоваца. Преглед постојећег фонда на територији општине Топола Постојећи фонд народног градитељства на територији топлске општине датира углавном из средине и друге половине 19.Студија заштите културног наслеђа општине Топола а кровни покривач ћерамида. Најрепрезентативније полубрвнаре су: кућа Жарка Живановића у Божурњи. Мањи број кућа има још увек првобитну. Хан у Божурњи и Механа у Белосавцима. Овде треба напоменути да су на овој територији пронађене и две куће које имају особености последње развојне фазе моравске куће. воденица Војимира Марковића у Божурњи. О томе најбоље говори чињеница да су „Собрашице“ у селу Трнава. кућа Тихомира Срећковића и кућа Јагоде Ранковић у Горњој Трнави. кућа Јанка Богдановића у Загорици. кућа Радише и Банета Новаковића у Горњој Шаторњи. Наиме. Гавриловића воденица у Овсишту и ортачка воденица у селу Топола. изузев оних малобројних које власници одржавају. понекад малтерисани и посебно украшавани. куће Саше Бранковића и Милинка Ђорђевића у Липовцу. качара и магаза.

Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА ДОБРИЈЕ ИЛИЋ У БЕЛОСАВЦИМА Постављена је на равном терену. Зидови су јој малтерисани блатним млтером и окречени у бело. Кућа још увек има првобитну. Кров је четвороводан покривен ћерамидом испод које је шиндра. Огњиште које се налазило у „кући“ није очувано. У основи је четвороделна грађевина која се састоји од „куће“ и три собе. 44 . Као посебан детаљ у овој кући истичу се геометријски орнаменти на свим вратима. на плитким темељима од ломљеног камена. стмбену функцију. Грађена је у бондручном конструктивном систему са испуном од чатме. одржавана је и налази се у задовољавајућем стању.

изузев јужног који је грађен од шашовца. Објекат није у функцији и налази се у девастираном стању. На „кући“ су поред улазних и наспрамна излазна врата са лучним надвратком. покривен ћерамидом. а таваница од шашовца. Под је земљани. Грађевина је очувана у готово неизмењеном облику. Зидови су јој малтерисани блатним малтером и окречени у бело. а тавница од коленике. У собама је под дашчани. аутентичним мобилијаром). Саграђена је у бондручном констуктивном систему са испуном од чатме. Кров је четвороводан. У „кући „ се налази зидано огњиште постављено уз преградни зид од собе. У основи је троделна грађевина која се састоји од „куће“ и две собе. са пуно аутентичних детаља(долапом који је уграђен у јужни зид куће и који је у једном делу отворен.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА МИЛОРАДА ШЕВИЋА У БЛАЗНАВИ Грађена је по типу куће „на ћелицу“ са подрумом испод пловине приземља. 45 . резама и рукохватима на вратима.

Саграђена је у другој половини 19. Објекат данас није у функцији. На подрумском зиду налазе се карактеристични отвори„пушкарнице“. века у бондручном констуктивном систему са испуном од опеке. а подстрешни рогови обрађени. Подови су у свим просторијама дашчани. покривен ћерамидом. Кров је четвороводан. Огњиште које се налазило у „кући“ није очувано. а таваница од коленике. Стреха је умерено напуштена. У основи је троделна грађевина која се састоји од „куће“ и две собе. Зидови су јој малтерисани блатним малтером и окречени у бело.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА ЉУБИШЕ ШЕВИЋ У БЛАЗНАВИ Грађена је по типу куће „на ћелицу“ са подрумом испод пловине приземља. 46 .

47 . тако да су неопходне хитне санационе мере. кочија. чевороводног крова покривеног ћерамидом.Студија заштите културног наслеђа општине Топола ХАН У БОЖУРЊИ Налази се са десне стране пута Овсиште-Топола. кров је урушен као и зидови са задње стране. где се. Зграда се налази у веома девастираном стању. путницима обезбеђивало и преноћиште. веку. Функција овог и осталих хановамехана у то време била је прихватање путника. поред угоститељске услуге. Као посебан детаљ на овом објекту можемо издвојити богато орнаментисану таваницу на трему. Саграђен је у 19. поште. По својој стилској и архитектонској опредељености зграда припада групи јавних објеката подизаних поред саобраћајних чворишта. Зграда је издуженог облика са отвореним тремом на главној страни. На трему се налазе шеснаест стубова на сводовима.

а кровни покривач ћерамида. 48 . У првом делу налази се просторија у којој се млело жито. Грађена је као дводелна полубрвнара. Кров је четвороводан. на крајевима унизаних брвна. Подигнута је над једним јазом који води из реке Јасенице. веку. а у другом делу је соба за одмор и коначиште млинара. а други део у бондручном конструктивном систему. од којих је један део грађен од хоризонтално слаганих.Студија заштите културног наслеђа општине Топола ВОДЕНИЦА ВОЈИМИРА МАРКОВИЋА У БОЖУРЊИ Воденица је саграђена у 19. Марковића воденица се налази у лошем стању и није у функцији.

На трему је таваница од профилисаног шашовца. Зидови су јој грађени у бондруку са испуном од чатме. Кров је четвороводан. „кућа“ је преграђена и до једног дела је направљена остава(“ћилер“). а кровни покривач ћерамида.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА ДРАГАНЕ МАРКОВИЋ У БОЖУРЊИ Постављена је на равном терену на плитким темељима од ломљеног камена. а таваница каратаван. ограда на трему је највероватније била од шашовца. а под земљани. малтерисани и бело окречени. На главној страни налази се скраћени трем који има један стуб са јестеком и ограду. као и подови на трему и собама. 49 . Објекат је ван функције. У собама је под земљани. У „кући“ је зидано огњиште. али је у фази реновирања са циљем поновног враћања у функцију. У основи је троделне структуре и састоји се од „куће“ и две собе. таваница је од профилисаног шашовца. а под земљани. Кућа је током времена претрпела извесне измене: темељ је бетониран. постављено уз преградни зид до соба.

Студија заштите културног наслеђа општине Топола

КУЋА ВЕРОЉУБА НИКОЛИЋА У БОЖУРЊИ
Саграђена је у другој половини 19. века у бондручном конструктивном систему
са испуном чатме. Постављена је на благо закошеном терену на плитким темељима од
ломљеног камена, који су нешто виши на делу где се терен спушта. Зидови
малтерисани и бело окречени. У основи је троделне структуре и састоји се од „куће“ и
две собе. У „кући“ је било огњиште, сада срушено, постављено уз преградни зид до
соба, под је земљани, а таваница каратаван. У собама је под дашчани, а таваница такође
каратаван. Кров је четвороводан, а кровни покривач ћерамида. Стреха је умерено
напуштена, а подстрешни рогови обрађени.
Објекат је повремено у функцији и налази се у задовољавајућем стању.

50

Студија заштите културног наслеђа општине Топола

КУЋА МЛАДЕНА НИКОЛИЋА У БОЖУРЊИ
Саграђена је у другој половини 19. века. Постављена је на равном терену на
плитким темељима од ломљеног камена. Зидови су грађени у бондручном
конструктивном систему са испуном од чатме, малтерисани и бело окречени. У основи
је троделне структуре и састоји се од „куће“ и две собе. Кров је четвороводан, а кровни
покривач ћерамида испод које је шиндра. Стреха је умерено напуштена, а подстрешни
рогови обрађени. На мањем прозору на „кући“ налази се хоризонтална „топлија“.
Објекат није у функцији и налзи се у двастираном стању.

51

Студија заштите културног наслеђа општине Топола

КУЋА ЖАРКА ЖИВАНОВИЋА У БОЖУРЊИ
Саграђена је средином 19. века. То је типична полубрвнара, правоугаоне основе,
постављена на косом терену. Део под косином искоришћен је за подрум. Зидови на
делу где је „кућа“ рађени су од брвана, а на другом делу су у бондрук конструкцији са
испуном од чатме, малтерисани и бело окречени. Кров је на три воде, покривен
ћерамидом испод које је шиндра. На калкану, који је даском затворен, су врата за излаз
на таван са спољне стране.
У „кући „ се налази зидано огњиште постављено уз преградни зид од собе. Под
је земљани, а таваница од профилисаног шашовца. На „кући“ су поред улазних и
наспрамна излазна врата са лучним надвратком. У соби је под дашчани, а тавница
такође од профилисаног шашовца. Грађевина је очувана у готово неизмењеном облику,
са пуно аутентичних детаља (резама и рукохватима на вратима, аутентичним
мобилијаром).
Објекат није у функцији и налази се у девастираном стању.

52

Студија заштите културног наслеђа општине Топола

КУЋА ДРАГАНА НИКОЛИЋА У ГОРОВИЧУ
Саграђена је у другој половини 19. века у бондручном констурктивном систему
са испуном од чатме. Зидови су малтерисни блатним малтером и окречени у бело. На
прозорима су очуване хоризонталне дрвене решетке-„топлије“. Кров је четворосливан,
а кровни покривач ћерамида. Стреха је умерено напуштена, а подстрешни рогови
обрађени. Изнад крова издиже се зидани димњак завршен лучно засведеном
димњачком капом ослоњеном на четири стубића.
У основи је четвороделна грађевина која се састоји од „куће“ и три собе. У
„кући“ је зидано огњиште примакнуто уз преградни зид. Објекат још увек има
првобитни, стамебену намену и налази се у задовољавајућем стању.

53

а подстрешни рогови обрађени. На прозорима су очуване хоризонталне дрвене решетке-„топлије“. Објекат данас није у функцији али се налази у задовољавајућем стању. Стреха је умерено напуштена. У основи је троделна грађевина која се састоји од „куће“ и две собе. Изнад крова издиже се зидани димњак завршен засведеном капом ослоњеном на четири стубића. Грађена је по типу куће „на ћелицу“ са подрумом испод половине приземља. У „кући“ је зидано огњиште примакнуто уз преградни зид. са пуно аутентичних детаља(оригиналним земљаним подовима и таваницама од шашовца. аутентичним мобилијаром). резама и рукохватима на вратима. века у бондручном констурктивном систему са испуном од чатме. 54 . Кров је четворосливан. Зидови су малтерисни блатним малтером и окречени у бело. Грађевина је очувана у готово неизмењеном облику. а кровни покривач ћерамида.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА РАДИШЕ И БАНЕТА НОВАКОВИЋА У ГОРЊОЈ ШАТОРЊИ Саграђена је у другој половини 19.

У „кући“ је на средини смештено зидано огњиште. првобитно вероватно од шашовца. зидови и ограда на трему) тако да се налази у добром стању. Објекат данас није у функцији. У основи је четвороделна грађевина која се састоји од „куће“ и три собе. На трему се налази ограда од опеке. године у бондручном констурктивном систему са испуном од опеке. Изнад крова издиже се зидани димњак завршен засведеном капом. а под од опеке. али су на њему недавно изведени санациони радови(малтериснаи су темељи. Постављен је на равном терену. на плитким темељима од камена. Кров је четвороводан покривен ћерамидом.Студија заштите културног наслеђа општине Топола МИЛОШЕВ КОНАК У ЦРКВЕНОЈ ПОРТИ У ЖАБАРИМА Саграђен је 1837. На предњем делу целом дужином простире се простран трем са седам храстових стубова. Таваница на трему је од профилисаног шашовца. 55 .

тако да је један део преуређен и у њему се сада налази кафана. Зграда је дуго година служила као друмска механа. са карактеристичним отвореним тремом на главној страни. У основи је правоугаона грађевина. Кров је благог нагиба.Студија заштите културног наслеђа општине Топола ХАН У ЖАБАРИМА Налази се у центру села. па јој је и унутрашњост. На трему је десет слободних стубова на сводовима. четворосливан. 56 . У новије време зграда је претрпела извесне измене. на раскрсници крај пута Топола-Наталинци. а кровни покривач ћерамида. и унутрашњи распоред просторија томе прилагођена. века. Има све карактеристике механе из 19.

У оквиру окућнице налазе се: кућа. Кров је четвороводан. Објекти у оквиру окућнице још увек се користе и налазе се у задовољавајућем стању. Зидови су јој малтерисани и бело окречени. таваница је од профилисаног шашовца. века. а кровни покривач ћерамида испод које је шиндра. Вајат је једноделна грађевина постављена на плитким каменим темељима. Кућа је грађена у другој половини 19. У собама је под дашчани. кош и штала. 57 . а кровни покривач ћерамида. вајат. а подстрешни рогови обрађени. са приземним тремом који има четири стуба. а под земљани. Постављена је на косом терену тако да је испод половине приземља укопан подрум. а кровни покривач фалцовани цреп. Штала је грађена од камена. Стреха је умерено напуштена. У „кући“ је зидано огњиште постављено у угао уз преградне зидове соба. Изнад крова издиже се зидани димњак завршен засведеном капом ослоњеном на четири стубића. У основи је троделне структуре и састоји се од „куће“ и две собе. Кров је четвороводан. Саграђен је од хоризонталних „ућертаних“ брвана. а таваница каратаван.Студија заштите културног наслеђа општине Топола кућа кош вајат капија ОКУЋНИЦА МИЛИЦЕ РАДОШЕВИЋ У ЖАБАРИМА Формирана је у другој половини 19. Кош је постављен на вишем темељном зиду од камена. грађен од хоризонталних летвица. На једном прозору је очуван дрвени капак. Кров је четвороводан. века у бондручном конструктивном систему са испуном од чатме. четвороводног је крова покривеног ћерамидом.

а подстрешни рогови обрађени. Зидови су јој малтерисани и бело окречени. 58 . Кров је четвороводан. Изнад крова издиже се зидани димњак. Стреха је умерено напуштена.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА МИЛАДИНА ШУНДИЋА У ЖАБАРИМА Саграђена је у другој половини 19. Постављена је на косом терену тако да је испод половине приземља укопан подрум. Објекат није у функцији и делује доста запуштено. века у бондручном конструктивном систему са испуном од чатме. а кровни покривач ћерамида испод које је шиндра.

Зидови су јој малтерисани и бело окречени. Кров је четвороводан.Студија заштите културног наслеђа општине Топола кућа вајат кош ОКУЋНИЦА СЛОБОДАНА КРАИНЧЕВИЋА У ЖАБАРИМА Формирана је у другој половини 19. У основи је четвороделне структуре и састоји се од „куће“ и три собе. касније уклоњене. Читаву грађевину чини конструкција греда. 59 . а подстрешни рогови обрађени. На прозорима су се првобитно налазиле хоризонталне дрвене решетке-„топлије“. Вајат је једноделан постављен на благо закошеном терену на темељима од ломљеног камена. Кош је издужене основе. Саграђен је од хоризонтално слаганих. а кровни покривач ћерамида испод које је шиндра. века у бондручном конструктивном систему са испуном од чатме. У „кући“ је било зидано огњиште постављено у средини уз преградне зидове соба. Кућа је грађена у другој половини 19. века. касније срушено. а подстрешни рогови обрађени. на крајевима „ућертаних“. брвана. Кров је четвороводан. вајат и кош. Објекти у оквиру окућнице још увек се користе и налазе се у задовољавајућем стању. а кровни покривач ћерамида. Кров је на две воде. Стреха је умерено напуштена. Постављена је на косом терену тако да је испод једног дела приземља укопан подрум. Стреха је умерено напуштена. стубова и косника. подзидан високим темељним зидом од камена са тумбасом. покривен бибер црепом. У оквиру окућнице налазе се: кућа.

ЖИВКОВИЋА Саграђена је у другој половини 19. Зидови су малтерисани блатним малтером и бело окречени. а у собама дашчани. У основи је троделна грађевина која се састоји од „куће“ и две собе. века у бондручном конструктивном систему са испуном од чатме. Кров је четворосливан. тако да је испод једног дела куће укопан подрум. У „кући“ је било зидано огњиште. а кровни покривач ћерамида испод које је шиндра. Објекат данас није у функцији и делује доста запуштено. али је накнадно срушено. Постављена је на благо закошеном терену. Под је у „кући“ земљани. 60 .Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА РАДОСЛАВА Р. Плафон је у свим простоијама каратаван.

а кровни покривач ћерамида испод које је шиндра. тако да је испод једног дела куће укопан подрум. али су сада очуване само на једном прозору. а нису задржани ни ориганални подови и таванице. Временом је у унутрашњости претрпела доста измена. У основи је четвороделна грађевина која се састоји од „куће“ и три собе. Постављена је на косом терену. стамбену функцију и одржава се. Зидано огњиште које се налазило у „кући“ је срушено. Објекат још увек има првобитну. На прозорима су се првобитно налазиле хоризонталне дрвене решетке-„топлије“. Стреха је умерено напуштена. Зидови су малтерисани блатним малтером и бело окречени. Кров је четворосливан. а подстрешни рогови обрађени.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА МИОДРАГА САВИЋА У ЖАБАРИМА Грађена је у бондручном конструктивном систему са испуном од чатме. 61 .

Из угаоног трема који има четири лажна лука у диспозицији 1+3. Стреха је умерено напуштена. а подстрешни рогови обрађени. века у моравском стилу. по типу куће „на ћелицу“ са подрумом испод половине приземља.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА РАДОМИРА РАДОШЕВИЋА У ЖАБАРИМА Саграђена је у другој половини 19. Кров је блажег нагиба покривен ћерамидом испод које је шиндра. а друга у гостињску собу. 62 . Зидови су малтерисани блатним малтером и бело окречени. Објекат је још увек у функцији. У основи је троделна грађевина која се састоји из „куће“ и две собе. једна врата воде у „кућу“. Грађена је у бондручном конструктивном систему са испуном од чатме. На зидовима подрума налазе се отвори-пушкарнице. али је неопходна санација крова у циљу спречавања његове девастације.

У „кући“ је било зидано огњиште. али је накнадно срушено. током летњих месеци. У основи је троделна грађевина која се састоји од „куће“ и две собе. а подстрешни рогови обрађени. одржаван је и налази се у добром стању. века у бондручном конструктивном систему са испуном од чатме. Постављена је на благо закошеном терену. а кровни покривач ћерамида испод које је шиндра. тако да је испод једног дела куће укопан подрум.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА МИРЈАНЕ РАДОШЕВИЋ У ЖАБАРИМА Саграђена је у другој половини 19. Зидови су малтерисани блатним малтером и бело окречени. Кров је четворосливан. Стрехаје умерено напуштена. 63 . Објекат је повремено у функцији.

64 . Кров је блажег нагиба. На „кући„ су двоја наспрамна врата. То је троделна полубрвнара постављена на равном терену на плитким темељима од ломљеног камена. а подстрешни рогови обрађени.Студија заштите културног наслеђа општине Топола ПОЛУБРВНАРА У ЖАБАРИМА Саграђена је у другој половини деветнаестог века. Стреха је умерено напуштена. а кровни покривач ћерамида испод које је шиндра. Собе су грађене у бондручном конструктивном систему с испуном од чатме. На прозорима су хоризонталне дрвене решетке-„топлије“. Објекат се налази у задовољавајућем стању. на крајевима „ућертаних“ брвана налази се „кућа“. четворосливан. Изнад крова издиже се зидани димњак засведен димњачком капом. Зидови соба су малтерисани блатним малтером и бело окречени. У делу од хоризонтално слаганих.

Објекат се налази у добром стању и још увек је у функцији. блажег нагиба. Подужни трем има 3 лажна лука-аркаде. 65 . Припада завршној развојној фази моравске куће. покривен ћерамидом.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА ДРАГАНЕ ИЛИЋ У ЖАБАРИМА Саграђена је у другој половини 19. Постављена је на равном терену на плитким темељима од ломљеног камена. века у бондручном конструктивном систему са испуном од чатме. Стерха је умерено напуштена. Кров је четвороводан. а подстрешни рогови обрађени.

У „кући“ је зидано огњиште смештенео у угао уз преградне зидове соба. Постављена је на благо закошеном терену. Зидови су малтерисани и окречени у бело. тако да је испод једног дела куће укопан подрум. У основи је троделна грађевина која се састоји од „куће“ и две собе. Кров је четворосливан. Оригинални подови и таванице нису очувани. Изнад крова издиже се зидани димњак завршен лучно засведеном димњачком капом ослоњеном на четири стубића. На појединим прозорима се налазе дрвени капци. 66 . Кућа је временом претпела доста измена. Објекат се одржава и налази се у добром стању. века у бондручном конструктивном систему са испуном од чатме.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА ВОЈИСЛАВА НОВАКОВИЋА У ЖАБАРИМА Саграђена је у другој половини 19. а кровни покривач ћерамида испод које је шиндра. изузев таванице у гостињској соби која је од профилисаног шашовца.

тако да је неопходно предузети мере за његову санацију. на плитким темељима од ломљеног камена. а тавнице каратаван. али је срушено. а собе у делу од чатме. Зидови су на једном делу рађени од хоризонтакно слаганих. покривен ћерамидом испод које је шиндра. 67 . а подстрешни рогови обрађени. али су видљиви знаци девастације. „Кућа „ се налази у делу од брвана. малтерисани и бело окречени. То је полубрвнара постављена на равном терену. Изнад криова издиже се масивни зидани димњак. На другом делу су грађени у бондрук конструкцији са испуном од чатме. У основи је четвороделна грађевина која се састоји од „куће“ и три собе. а таваница од профилисаног шашовца. На прозорима се налазе двени капци профилисани геометријском орнаментиком. Кров је на четири воде. У „Кући“ је било зидано огњиште постављено у угао уз преградне зидове соба. Под је земљани. Стреха је умерено напуштена.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА ВЛАДАНКЕ НИКОЛИЋ У ЗАГОРИЦИ Саграђена је у другој половини 19. века. Објекат је у функцији. на крајевима „ућертаних“ храстових брвана. У собама је под дашчани.

качара. кош и штала. магаза. вајат 68 . Изнад крова издиже се масивни зидани димњак. Кров је четвороводан. а кровни покривач бибер цреп. вајат. а кровни покривач бибер цреп. Саграђен је од хоризонталних „унизаних“ брвана. а соба је грађена у бондруку са испуном од чатме. на крајевима „ућертаних“ брвана. Кров је четвороводан. века. Грађен је од хоризонтално слаганих. млекар. У том делу зидови су малтерисани и бело окречени. Постављена је на равном терену на плитким темељима од ломљеног камена. а кровни покривач бибер цреп. Млекар је постављен на плитким темељима од ломљеног камена.Студија заштите културног наслеђа општине Топола кућа млекар ОКУЋНИЦА МИЛАНА НИКОЛИЋА У ЗАГОРИЦИ Формирана је у другој половини 19. На предњој страни је приземни трем са четири стубића и дрвеном оградом. На прозорима се налазе профилисани дрвени капци. Кућа је грађена у другој половини 19. Вајат је једноделна грађевина постављена на плитким каменим темељима. У оквиру окућнице налазе се: кућа. У горњем делу налазе се карактеристични прорези за проветравање. Кров је четвороводан. века као типична полубрвнараполучатмара. на крајевима унизаних брвана. Зидови су у делу где је „кућа“ грађени од хоризонтално слаганих.

Кров је четворосливан. зидана је циглом. магаза и штала 69 . Објекти у оквиру окућнице још увек се користе и налазе се у добром стању. а кровни покривач бибер цреп. на крајевима унизаних брвана. троводног крова покривеног бибер црепом. на крајевима „ућертаних“ храстових брвана. Кров је двоводан покривен бибер црепом.Студија заштите културног наслеђа општине Топола кош качара Кош се налази уз саму ограду окућнице. Четвороводног је крова покривеног ћерамидом. На предњој страни има приземни трем. На предњој страни је приземни трем. Магаза је грађена од хоризонтално слаганих. На крову се са предње стране налази отвор-„баџа“. а зидови су му оплетени прућем. Постављен је на дрвеним стубовима. Штала је нешто новијег датума.Качара је грађена од хоризонтално слаганих.

У основи је троделна грађевина која се састоји од „куће“ и две собе. запуштен је и девастиран. а кровни покривач ћерамида испод које је шиндра. на плитким темељима од ломљеног камена. века у бондручном конструктивном систему са испуном од чатме. Стреха је умерено напуштена.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА ВЕРКЕ ТОМИЋ-ЋИРИЋ У ЗАГОРИЦИ Саграђена је у другој половини 19. Зидови су јој малтерисани блатним малтером и окречени у бело. Постављена је на равном терену. Кров је четвороводан. а подстрешни рогови обрађени. Објекат данас није у функцији. 70 .

Зидови су јој малтерисани и окречени у бело. Изнад крова издиже се масивни зидани димњак. Постављена је на косом терену тако да је испод једног дела приземља укопан подрум. покривен ћерамидом. У основи је четвороделна грађевина која се сатоји од „куће“ и три собе. Таванице су у свим просторијама каратаван. али је одржаван и налази се у задовољавајућем стању. У „кући“ је зидано огњиште смештено у угао уз преградне зидове соба.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА ДАНАКЕ СТЕВАНОВИЋ У ЗАГОРИЦИ Саграђена је у другој половини 19. Кров је четвороводан. Под је у „кући“од опеке старог формата. Објекат данас није у функцији. Широка стреха опшивена је даском. док је у собама дашчани. века у бондручном констуктивном систему са испуном од опеке. 71 .

а подстрешни рогови обрађени. а подови су земљани.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА ЈАНКА БОГДАНОВИЋА У ЗАГОРИЦИ Постављена је на плитким темељима од ломљеног камена. Грађена је у бондручном конструктивном систему са испуном од чатме. Таванице су у свим просторијама од профилисаног шашовца. У основи је четвороделна грађевина која се састоји од „куће“ и три собе. а кровни покривач ћерамида. У „кући“ се налази зидано огњиште примакнуто уз преградни зид. Зидови су малтерисни блатним малтером и бело окречени. На свим прозорима очуване су хоризонталне дрвене решетке-„топлије“. 72 . Објекат још увек има првобитну стамбену функцију. Кров је четвороводан. Стреха је умерено напуштена. Изнад крова издиже се масивни зидани димњак.

Објекат није у функцији и налази се у девастираном стању. 73 . малтерисани и бело окречени. Кров је четвороводан. У основи је троделна грађевина која се састоји од „куће“ и две собе. У „кући“ је зидано огњиште примакнуто уз преградне зидове соба. Зидови су јој грађени у бондручном конструктивном систему са испуном од опеке. века. Грађена је по типу куће „на ћелицу“ са подрумом испод половине приземља. На подрумском зиду налазе се карактеристични отвори-„пушкарнице“. а кровни покривач ћерамида испод које је шиндра.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА АЛЕКСАНДРА САВИЋА У ЈАРМЕНОВЦИМА Саграђена је у другој половини 19.

са свим потребним алатима. покривен фалцованим црепом. Објекат још увек има првобитну намену и налази се у добром стању. Грађена је у бондручном конструктивном систему са испуном од опеке. 74 .Студија заштите културног наслеђа општине Топола КОВАЧНИЦА У ЈАРМЕНОВЦИМА Саграђена је пре сто година. Кров је четвороводан. зиданом пећи. Широка стреха опшивена је профилисаном даском. Овај вредан привредни објекат очуван је у готово неизмењеном облику. оригиналном таваницом од профилисаног шашовца и земљаним подом. према казивању породице у чијем је власништву.

Грађена је по типу куће „на ћелицу“ са подрумом испод половине приземља. Објекат је у функцији и налази се у задовољавајућем стању. Зидови су јој грађени у бондруку са испуном од чатме. али је накнадно срушено. Кров је четвороводан. У основи је четвороделна грађевина која се састоји од „куће“ и три собе. века. а кровни покривач ћерамида испод које је шиндра.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА МИЛОРАДА НИКОЛИЋА У ЈАРМЕНОВЦИМА Саграђена је 70-тих година 19. У „кући“ се налазило зидано огњиште примакнуто уз преградне зидове соба. 75 . малтерисани и бело окречени.

Кров је четвороводан. вајат. брвана. Саграђен је од хоризонталних. а кровни покривач ћерамида. а кровни покривач бибер цреп. амбар и кош. 76 . на крејевима унизаних брвана. Грађен је од хоризонтално слаганих. Кућа је грађена крајем 19. Вајат је једноделна грађевина постављена на плитким каменим темељима. Кров је четвороводан. Млекар је постављен на плитким темељима од ломљеног камена. млекар. Кров је четвороводан. Кош је грађен од хоризонталних летвица. Објекти у оквиру окућнице још увек се користе и налазе се у добром стању. У горњем делу налазе се карактеристични прорези за проветравање. Зидови су малтерисани и бело окречени. а кровни покривач ћерамида. а кровни покривач ћерамида. У оквиру окућнице налазе се: кућа. Кров је четвороводан. Амбар је постављен на високом темељном зиду од камена са тумбасима. унизанигх. веку. Грађен је од опеке. а кровни покривач бибер цреп. Кров је четвороводан. века у бондручном констурктивном систему. са приземним тремом који има три стуба.Студија заштите културног наслеђа општине Топола кућа амбар вајат кош ОКУЋНИЦА ДАРИНКЕ ПАНТИЋ У ЈАРМЕНОВЦИМА Формирана је у 19. малтерисан и бело окречен. Постављена је на косом терену тако да је испод једног дела приземља укопан подрум.

магаза и качара. вајат. на крајевима „унизаних“ брвана. Вајат је једноделна грађевина постављена на каменим темељима. а кровни покривач ћерамида испод које је шиндра. веку.Студија заштите културног наслеђа општине Топола кућа ОКУЋНИЦА МИРЈАНЕ КРСТИЋ У ЈАРМЕНОВЦИМА Формирана је у 19. Зидови су малтерисани и бело окречени. млекар. а кровни покривач ћерамида. У оквиру окућнице налазе се: кућа. вајат 77 . Кров је четвороводан. Саграђен је од хоризонтално слаганих. Постављена је на косом терену тако да је испод једног дела приземља укопан подрум. Кров је четвороводан. века у бондручном констурктивном систему са испуном од чатме. Кућа је грађена крајем 19.

унизанигх. У горњем делу налазе се карактеристични прорези за проветравање. Кров је четвороводан. Кров је четвороводан. Део под косином искоришћен је за подрум. на каменим темељима. унизаних. Кров је четвороводан. брвана. Грађен је хоризонтално слаганих. Грађен је од хоризонтално слаганих. а кровни покривач ћерамида. унизаних. Качара је грађена од хоризонталних. а кровни покривач фалцовани цреп.Студија заштите културног наслеђа општине Топола Млекар је постављен на плитким темељима од ломљеног камена. Магаза је постављена на благо закошеном терену на темељном зиду од камена. а кровни покривач бибер цреп. Објекти у оквиру окућнице се повремено користе и налазе се у добром стању млекар магаза качара 78 . брвана. брвана. Постављена је на благо закошеном терену.

Студија заштите културног наслеђа општине Топола ВАЈАТ РАДОВАНА САВИЋА У ЈАРМЕНОВЦИМА Постављен је на благо закошеном терену. на крајевима унизаних храстових брвана. Кров је четвороводан. а кровни покривач ћерамида. То је једноделна грађевина саграђена од хоризонтално слаганих. Објекат се одржава и налази се у добром стању. 79 . Изнад улазних врата је лучно засведени надвратник. на плитким темељима од ломљеног камена. нешто вишим на делу где се терен благо спушта.

80 . У делу од хоризонтално слаганих. Кров је блажег нагиба. Изнад крова издиже се зидани димњак засведен димњачком капом ослоњеном на четири стубића. а кровни покривач ћерамида. примакнуто уз преградни зид од собе. У унутрашњости је објекат преуређен тако да је направљена нека врста етно поставке. Зидано огњиште. То је дводелна полубрвнара постављена на косом терену са подумом испод половине проземља. Зидови на соби су малтерисани и бело окречени. четворосливан. на крајевима „ућертаних“ брвана налази се „кућа“. али оригинални подови таванице нису. је очувано. а у делу грађеном од чатме соба.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА ЗОРАНА МИЛИВОЈЕВИЋА У ЈАРМЕНОВЦИМА Саграђена је у другој половини деветнаестог века.

а собе су грађене од чатме. на плитким темељима од ломљеног камена. а кровни покривач ћерамида испод које је шиндра. на крејевима „ућертаних“ брвана. У горњем делу налазе се карактеристични прорези за проветравање. Грађен је хоризонтално слаганих талпи. Кош је правоугаоне основе. су врата за излаз на таван са спољне стране. Кров је троводан. Постављена је на равном терену на плитким каменим темељима. Кров је четвороводан. Са једне стране је накнадно дограђена надстрешница. „Кућа“ је у делу од хоризонтално слаганих. 81 . Кров је четвороводан. који је даском затворен. на крајевима унизаних. а кровни покривач ћерамида. На калкану. Кућа је адаптирана и претрпела је велике промене. а кровни покривач ћерамида испод које је шиндра. Амбар је једноделна грађевина постављена на плитким темељима од ломљеног камена. Млекар је постављен на плитким темељима од ломљеног камена. Кров је троводан. У оквиру окућнице налазе се: кућа. а кровни покривач ћерамида.Студија заштите културног наслеђа општине Топола качара кош амбар кућа ОКУЋНИЦА СНЕЖАНЕ МАРИНКОВИЋ У ЈУНКОВЦУ Формирана је у другој половини 19. Саграђен је од хоризонтално слаганих. У основи је четвороделна грађевина која се састоји од „куће“ и три собе. млекар. века. Зидови су јој грађени од усправно слаганих шашоваца. качара и кош. како споља тако и унутра што је битно нарушило њена споменичка својства. грађен је од плетера. покривен ћерамидом. Кров је четвороводан. Кућа је грађена у другој половини 19. века као типична полубрвнараполучатмара. брвана. на крајеивма унизаних. Качара је постављена на равном терену. Објекти у оквиру окућнице се користе и налазе се у добром стању. амбар.

а у другом делу у бондруку са испуном од чатме. У основи је троделна грађевина. која се састоји се од „куће“ и две собе. Објекат и данас има првобитну стамбену функцију и налази се у задовољавајућем стању.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА МИЛИВОЈА КНЕЖЕВИЋА У ЈУНКОВЦУ Саграђена је у другој половини 19. Зидови су у делу од чатме малтерисани и окречени у бело. Кров је четвороводан. Постављена је на равном терену. на крајевима ућертаних брвана. Изнад крова издиже се масивни зидани димњак. века. 82 . покривен ћерамидом. То је полубрвнара која је у једном делу грађена од хоризонтално слаганих. на плитким темељима од ломљеног камена.

а кровни покривач ћерамида. На предњем делу налази се доксат који има 5 профилисаних стубова и ограду од шашовца. налази се у веома девастираном стању. Испод доксата укопан је подрум. У основи је троделна грађевина која се састоји од „куће“ и две собе. да би каснијим преправкама део од брвана био замењен циглом. Објекат није у функцији. Кров је вишесливан. Зидови су малтерисани и окречени у бело. Таванице су у свим просторијама од профилисаног шашовца.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА ЖАРКА БЛАГОЈЕВИЋА У ЈУНКОВЦУ Грађена је по типу куће „на глагол“. 83 . У кући се налазило зидано огњиште. Првобитно је била полубрвнараполучатмара. а у собама дашчани. Под у „кући“ је земљани. у углу до преградних зидова соба али је накнадно срушено.

На „кући“ се налазе двоја наспрамна врата са лучним надвратником. У делу од хоризонтално слаганих. Потребно је предузети хитне санационе мере. Зидови на делу од чатме су малтерисани и окречени у бело. Кров је четворосливан. а таванице у собама од профилисаног шашовца. Изнад крова се издиже масивни. У основи је троделна грађевина која се састоји се од „куће“ и две собе. зидани димњак. У „кући“ се на средини налази отворено огњиште. на крајевима ућертаних храстових брвана смештена је „кућа“. а подстрешни рогови и гребењаче профилисани. То је типична полубрвнара-получатмара. 84 . Стреха је благо напуштена. готово квадратне основе. данас није у функцији. Подови су у свим просторијама земљани. Постављена је на плитким темељима од ломљеног камена. како би се спречила девастација овог изузетно вредног објекта народног градитељства. а у делу од чатме налазе се собе. Кућа је очувана у готово неизмењеном облику. века.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА ВЕРОЉУБА НИКОЛИЋА У КЛОКИ Саграђена је средином 19. покривен ћерамидом испод које је шиндра. пре свега на крову.

а кровни покривач ћерамида. једноделна грађевина са првобитно земљаним подом (сада бетониран) и отвореном таваницом. У основи је правоугаона. Објекат је у функцији. веку од хоризонтално слаганих. Са предње стране налази се приземан трем ослоњен на 4 стуба са јастуцима. на крајевима унизаних храстових талпи. 85 .Студија заштите културног наслеђа општине Топола КАЧАРА РАДИВОЈА ЈЕВТИЋА У КЛОКИ Качара је саграђена у 19. Кров је четворосливан. Таваница на трему је од профилисаног шашовца. одржава се и у добром је стању.

Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА РАДЕ ЈЕВТИЋ У КЛОКИ Саграђена је у другој половини 19. У собама је таваница. а кровни покривач ћерамида. на плитким темељима од ломљеног камена. Зидано огњиште које се налазило у „кући“ је срушено. То је полубрвнара постављена на равном терену. на крајевима унизаних. Други део је грађен у бондручној конструкцији са испуном од опеке. кућа детаљ-улазна врата на кући 86 . Стреха је умерено напуштена. од шашовца. а подстрешни рогови обрађени. У основи је троделна грађевина која се састоји од „куће“ и две собе. Објекат није у функцији и налази се у девастираном стању. Један део куће грађен је од хоризонтално слаганих талпи. века. који се налази на „кући“ очуван је дрвени капак. Зидови су на том делу малтерисани и окречени у бело. такође. а у већој дашчани. На једном прозору. Кров је четворосливан. Под је у овој просторији од опеке старог формата а таваница од шашовца. док је под у мањој соби земљани.

У основи је четвороделна грађевина која се састоји од „куће“ и три собе. Кров је четворосливан. века на равном терену. Кош је грађен је од хоризонталних летвица. качара. Стреха је умерено напуштена. века. Зидови су малтерисани и бело окречени. четвороводног је крова покривеног фалцованим црепом.Студија заштите културног наслеђа општине Топола качара. У „кући “ зидано огњиште постављено у угао уз преградбне зидове соба. мобилијаром. На предњој страни је приземни трем ослоњен на три стуба. Кров је четвороводан. Један води у просторију са огњиштем кроз врата која су богато орнаментисана геометријском орнаментиком. Окућницаје напуштена и објекти нису у функцији. Кућа има два улаза. а кровни покривач ћерамида. Качара је саграђена од хоризонтално слаганих. кош. Са предње стране налази се приземан трем ослоњен на 5 стубова са јастуцима. Кућа је сачувана са мноштвом аутентичних детаља(оригиналним подовима и таваницама. са приземним тремом који има четири стуба са јастуцима. Штала је нешто новијег датума. Грађена је типу куће „на глагол“. Кров је четвороводан покривен ћерамидом.. а подстрешни рогови и гребењаче профилисани.). штала ОКУЋНИЦА ЖИВАНЕ ТОМИЋ У КЛОКИ Формирана је у другој половини 19... на плитким темељима од ломљеног камена. резама и рукохватима на вратима. Друга води у већу(гостињску) собу. а кровни покривач ћерамида. 87 . Кућа је саграђена у другој половини 19. грађена од опеке. У оквиру окућнице налазе се: кућа. у бондручном конструктивном систему са испуном од чатме. кош и штала. на крајевима унизаних храстових талпи.

На кући су два улаза. Зидови су малтерисани блатним малтером и бело окречени. У „кући“ је било зидано огњиште али је накнадно срушено. Постављена је на косом терену. током летњих месеци. Један део објекта је повремено у функцији. У основи је четвороделна грађевина. Кровни покривач је ћерамида испод које се налази шиндра. а други у преостале две собе.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА МИЛОША И МИЛУТИНА ПЕРОВИЋА У ЛИПОВЦУ Грађена је по типу куће „на глагол“. 88 . Објекат се налази у веома девастираном стању. која се састоји од „ куће“ и три собе. у бондручној конструкцији са испуном од чатме. Један води у „кућу“ и једну собу. Кров је вишесливан. са подрумом испод једног дела приземља.

а под земљани. Кров је четворосливан. која се састоји од „куће“ и три собе. а на зидовима „пушкарнице“. а кровни покривач ћерамида.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА САШЕ БРАНКОВИЋА У ЛИПОВЦУ Грађена је по типу куће „на ћелицу“. а подстрешни рогови обрађени. Таваница је од шашовца. Под је у једној соби од опеке док је у друге две дашчани. Један води у „кућу“. На кући постоје два улаза. које је накнадно срушено. Објекат није у функцији и налази се у девастираном стању. у углу до преградних зидова соба. У собама таванице су каратаван. У „кући“ је било огњиште. У основи је четвороделна грађевина. 89 . са подрумом испод половине приземља. Стреха је благо напуштена. у бондручној конструкцији са испуном од чатме. а други у већу собу из које се ступа у две мање које су међусобно такође повезане вратима. Зидови су малтерисани и окречени у бело. На средини подрума налази се карактеристичан стуб са јестеком.

90 . Објекат није у функцији и налази се у веома девастираном стању. са подрумом испод једног дела приземља. а други део у бондруку са испуном од чатме. да би се током времена просторно ширила и добила још три собе. Грађена је по типу куће „на глагол“. а кровни покривач ћерамида испод које је шиндра. које су накнадно додате су потпуно срушене. Грађевина је првобитно била троделна полубрвнара која се састојала од „куће“ и две собе. на крајевима „ућертаних“ храстових талпи.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА МИЛИНКА ЂОРЂЕВИЋА У ЛИПОВЦУ Постављена је на косом терену. Кров је вишесливан. Један део куће грађен је од хоризонтално слаганих. Две собе.

а подстрешни рогови обрађени. У „кући“ је било огњиште али је накнадним преправкама срушено. у бондручном конструктивном систему са испуном од чатме. 91 . У основи је троделна грађевина.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА МИОМИРА РОСИЋА У МАНОЈЛОВЦИМА Грађена је по типу куће „на ћелицу“. која се састоји од „куће“ и две собе. са подрумом испод половине приземља. Кров је четворосливан. Стреха је благо напуштена. Објекат није у функцији и налази се у девастираном стању. Зидови су малтерисани и окречени у бело.а кровни покривач ћерамида.

Собе су изнад подрума грађене од чатме. века. а под од набијене земље. У основи је троделна грађевина која се сатоји од „куће“ и две собе. Стреха је умерено напуштена. смештена је „кућа“ са отвореним огњиштем примакнутим уз преградни зид до соба. кош. на крајевима ућертаних. Грађевина је очувана у готово неизмењеном облику. 92 . На „кући“ су двоја наспрамна врата. На прозорима су хоризонталне дрвене решетке-„топлије“. са пуно аутентичних детаља(резама и рукохватима на вратима. вајат. а таванице су од коленике.Студија заштите културног наслеђа општине Топола ОКУЋНИЦА АЛЕКСЕ ЂУРИЋА У МАНОЈЛОВЦИМА Формирана је средином 19. са подрумом испод половине приземља. аутентичним мобилијаром). малтерисаних и бело окречених зидова. вајат са млекаром и амбар. оригиналним земљаним подовима и таваницама од шашовца. Кућа је полубрвнара-получатмара. постављена на „ћелицу“. а подстрешни рогови обрађени. Подови су у собама такође од набијене земље. У оквиру окућнице налазе се кућа. а кровни покривач ћерамида испод које је шиндра. Кров је благог нагиба. таваница је од шашоваца. У делу од хоризонтално слаганих храстових брвана.

Грађен је од хоризонтално слаганих. Млекар у горњем делу има карактеристичне прорезе ради проветравања. Објекти у оквиру окућнице данас нису у функцији и налазе се у веома девастираном стању. Саграђен је од хоризонталних „унизаних“ брвана.Кош је грађен од хоризонталних летвица. Грађени су од хоризонтално слаганих. 93 . а кровни покривач ћерамида испод које је шиндра. На предњој страни је приземни трем са три стубића и дрвеном оградом. храстових брвана. Кров је четвороводан. на крајевима унизаних. са приземним тремом који има три стуба и ограду од шашовца. блажег нагиба. Амбар је постављен на плитком камениом темељу. а кровни покривач ћерамида. Кров је четвороводан. Кров је четвороводан покривен ћерамидом. Вајат и млекар постављени су на истом темељу од ломљеног камена. на крајевима унизаних храстових брвана.Студија заштите културног наслеђа општине Топола вајат кош вајат са млекаром амбар Вајат је једноделна грађевина постављена на плитким каменим темељима. Кров је четвороводан. а кровни покривач бибер цреп.

94 . У горњем делу има карактеристичне прорезе ради проветравања. четворосливан. а кровни покривач ћерамида. а кровни покривач бибер цреп. Кућа је грађена по типу куће „на ћелицу“ са подрумом испод половине приземља. храстових брвана. на крајевима „ућертаних“ храстових брвана. века. Објекти у овиру окућнице нису у функцији и налазе се у девастираном стању. а кровни покривач ћерамида. Кров је блажег нагиба. Зидови су малтерисани и окречени у бело.Студија заштите културног наслеђа општине Топола кућа млекар вајат ОКУЋНИЦА ДРАГАНА ЛАКОВИЋА У МАНОЈЛОВЦИМА Формирана је у другој половини 19. Кров је четвороводан. Кров је четвороводан. У оквиру окућнице налазе се: кућа. амбар и млекар. Саграђена је у бондручном конструктивном систему са испуном од чатме. Млекар је грађен од хоризонтално слаганих. Амбар је грађен од хоризонтално слаганих. на крајевима унизаних.

Кров је четворосливан и покривен ћерамидом. 95 . испод које је даска. „Кућа“ се налази у делу од хоризонтално слаганих.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА БОЖИМИРА РОСИЋА У МАНОЈЛОВЦИМА То је полубрвнара. која се састоји од „куће“ и три собе. на крајевима „ућертаних“ храстових талпи. на плитким темељима од ломљеног камена. Зидови су на том делу малтерисани блатним малтером и окречени у бело. Постављена је на равном терену. У основи је четвороделна грађевина. На „кући“ се налазе двоја наспрамна врата. са лучним надвратком. напуштен је и налази се у веома девастираном стању. Објекат није у функцији. Собе су грађене у бондруку са испуном од чатме.

Кров је четвороводан. а са предње стране.Студија заштите културног наслеђа општине Топола РИСТИЋА ВОДЕНИЦА У МАНОЈЛОВЦИМА Ристића воденица је саграђена средином 19. То је једноделна грађевина. 96 . грађена од хотизонтално слаганих храстових брвнара која су са три стране „ућертана“. данас није активна и налази се у лошем стању. века. код улазних врата. Воденица је имала један камен. Подигнута је над једним јазом који води из јасеничке реке. унизана. а кровни покривач ћерамида.

Воденица данас није активна и налази се у девстираном стању. Изнад крова изидиже се широки зидани димњак. на крајевима унизаних. Подигнута је над једним јазом који води из јасеничке реке. На средини се налази отворено огњиште. Воденица је имала један камен који је сачуван. века. Кров је четвороводан. а таваница отворена. 97 . Обављала је функцију и воденице и ваљарице.Студија заштите културног наслеђа општине Топола ВОДЕНИЦА АЛЕКСЕ И РАЈКА ЂУРИЋА У МАНОЈЛОВЦИМА Ђурића воденица је саграђена у другој половини 19. У унутрашњости је једна просторија у којој је под од набијене земље. Сарађена је од хоризонтално слаганих. храстових брвана. а кровни покривач ћерамида. као и механизам за млевење жита.

Таваница у соби је каратаван. У кућу се улази кроз двокрилна врата да би могле да уђу и каце. на крајевима унизаних. на плитким темељима од ломљеног камена. 98 . Кров је четворосливан. Изнад крова се издиже масивни зидани димњак. У делу од хоризонтално слаганих храстових брвана. Постављена је на равном терену. Таваница у „кући“ је од профилисаног шашовца а под од набијене земље. која се састоји од „куће“ и собе. У основи је дводелна грађевина. Врата између „куће“ и собе су украшена геометријском орнаментиком и бојадисана зеленом бојом. Објекат данас није у функцији и налази се у девастираном стању.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА ЗОРАНА ЈЕЛИСИЈЕВИЋА У МАСКАРУ То је полубрвнара. а кровни покривач ћерамида. а под дашчани. налази се „кућа“ са зиданим огњиштем примакнутим уз преградни зид собе. јер је тај део објекта коришћен и као качара.

„топлије“. 99 .Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА МИЛИЋА ПРОКИЋА У МАСКАРУ Грађена у бондручној конструкцији са испуном од чатме. Објекат није у функцији и налази се у веома девастираном стању. У свим просторијама су подови од набијене земље. На појединим прозорима налазе се хоризонталне решетке. на плитким темељима од ломљеног камена. а таванице од коленике. а кровни покривач је ћерамида. смештено у углу уз преградне зидове соба. Постављена је на равном терену. У основи је четвороделна грађевина и састоји се од „куће“ и три собе. Кров је четворосливан. Зидови су малтерисани блатним малтером и окречени белом бојом. У „кући“ је огњиште.

стамбену намену. Врата су на свим соба орнаментисана геометријском орнаментиком. изузев у „кући“ где је под од опеке. Кров је вишесливан. а подови су углавном дашчани. Из конке се право улази у „кућу“ која има зидано огњиште примакнуто уз зид. по две на једној страни. Грађевина се састоји од „куће“ и пет соба. десно се налази једна велика соба. у бондручном кнструктивном систему са испуном од чатме. а лево се улази у велики ходник где су четири собе. 100 . У објекат се ступа преко мањег ходника(конке). на плитким темељима од ломљеног камена. Објекат још увек има првобитну. а кровни покривач ћерамида. Зидови су малтерисани и окречени у бело. Таванице су рађене од профилисаног шашовца(конка. велики ходник и једна соба са леве стране) и коленике. а ћенарке профилисане. Грађена је по типу куће „на глагол“.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА ДУШКА СТАНКОВИЋА У НАТАЛИНЦИМА Постављена је на равном терену. Широка стреха је опшивена даском.

Воденица је млела са два камена. четвороводног је крова покривеног бибер црепом. а други део је служио за одмор и коначиште млинара. 101 . Унутрашњост је подељена на два дела. али се налази у фази ренеовирања. У једном делу се налазе механизми за млевење жита. данас није активана. Саграђена је од камена. века над једним јазом који води из јасеничке реке.Студија заштите културног наслеђа општине Топола ГАВРИЛОВИЋА ВОДЕНИЦА У ОВСИШТУ Подигнута је у другој половини 19.

У собама је под дашчани.„пушкарница“. смештено у углу до преградних зидова соба. које је накнадно срушено. У основи је троделна грађевина.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА ЗОРАНА ТОДИЋА У СЕЛУ ТОПОЛА Налази се у селу Топола. са подрумом испод половине приземља. века. али је накнадним преправкама бетониран. 102 . Постављена је на косом терену. Кров је четворосливан и покривен ћерамидом. Објекат још увек има првобитну стамбену функцију и се налази у добром стању. засеок Бор. која се састоји од „куће“ и две собе. Зидови су малтерисани блатним малтером и окречени у бело. Саграђена је у другој половини 19. Грађена је у бондручној конструкцији са испуном од чатме. На подрумском зиду се налази карактеристичан отвор. а таванице су у свим просторијама каратаван. Под је био земљани. У „кући“ је било зидано огњиште.

Имала је један камен. а други део је служио за одмор и коначиште млинара.Студија заштите културног наслеђа општине Топола ОРТАЧКА ВОДЕНИЦА У СЕЛУ ТОПОЛА Саграђена је од хоризонтално слаганих. На калкану. 103 . а кровни покривач ћерамида. који је даском затворен. Унутрашњост је подељена на два дела. У једном делу се налазио механизм за млевење жита. данас није активна и налази се у веома девастираном стању. на крајевима унизаних храстових. Кров је троводан. су врата за излаз на таван са спољне стране. брвана.

са подрумом испод половине приземља. Као посебани детаљи истичу се хоризонталне дрвене решетке-„топлије“ на прозорима. Подови су у њима дашчани. а кровни покривач ћерамида испод које је шиндра. стамбену функцију и налази се у задовољавајућем стању. на крајевима унизаних. На подрумским зидовима налазе се карактеристични отвори. У „кући“ је полуотворено огњиште примакнуто уз преградни зид од соба. храстових брвана. а други у бондручном конструктивном систему са испуном од чатме. грађена по типу куће „на ћелицу“. Таванице су у свим просторијама од профилисаног шашовца. Подови су у овим просторијама од набијене земље. У делу грађеном чатме налазе се две собе. Објекат још увек има првобитну. Зидови су у том делу малтерисани блатним малтером и бело окречени. У основи је четвороделна грађевина и састоји се од „куће“ и три собе. као и оригиналне резе и рукохвати на вратима.„пушкарнице“. Један део је грађен од хоризонтално слаганих.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА МИЛАДИНА СТОЈКОВИЋА У ГОРЊОЈ ТРНАВИ То је полубрвнара. Кров је четворосливан. 104 . У делу од брвана налази се „кућа“и једна соба.

105 . Постављена је „на ћелицу“ са подрумом испод половине приземља. а кровни покривач ћерамида. На појединим прозорима налазе се хоризонталне дрвене решетке-„топлије“. У двема собама. У „кући“ се налази зидано огњиште смештено у углу.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА РАДОЈА ЖИВАНОВИЋА У ГОРЊОЈ ТРНАВИ Грађена у бондручној конструкцији са испуном од чатме. У подруму се налази карактеристичан стуб са јастуком. Објекат није у функцији и налази се у девастираном стању. а таваница је од коленике. Кров је четворосливан. Таваница у „кући“ је од профилисаног шашовца а под од набијене земље. а таваница од профилисаног шашовца. примакнуто уз преградне зидове соба. У основи је четвороделна грађевина и састоји се од „куће“ и три собе. У трећој соби под је земљани. које се налазе над подрумом под је дашчани.

Подрумски зидови су од камена. Унутар објекта извршене мање адаптације приликом њене поделе. а у осталим је патосан даскама.У подруму је под земљани. Овакав распоред соба налази се и са десне стране. бочне стране. централној просторији. али су сада врата зазидана па се из централног дела не може ући у њих. а кровни покривач бибер цреп. У првој. 106 .Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА ТИХОМИРА СРЕЋКОВИЋА У ГОРЊОЈ ТРНАВИ Кућа је грађена по систему бондрука. на два дела. Целом дужином задње стране избачен је еркер. малтерисани блатним малтером и имају пушкарнице са задње стране. Средишњи део еркера био је "диванана". Из те просторије улазило у велику собу из које се улазило у једну мању. спољашни зид малтерисан је продужним малтером. У двема просторијама под је од опеке. од којих сваки има по три просторије. Кућа је подељена на два дела. са испуном од опеке. У оба дела улази се преко засебних тремова. Из поменуте централне просторије постојао је и улаз у "диванану" који је такође зазидан. Кућа је прилично девастирана и неопходне су хитне интервенције како би се спречило њено даље пропадање. такође. Једно камено степениште је срушено и дуж целог десног дела куће трем је избетониран. Кров је четворосливан. налазила се пећ са леве стране која је служила као грејно тело али и за печење (она је сачувана до данас). Таванице су у свим просторијама од шашовца. првобитан распоред просторија је био следећи: у кућу се улазило преко приступног трема који је имао камено степениште са обе стране и два стуба са јастуцима. Подрумски простор подељен је. а са десне стране је била оџаклија. постављена је "на ћелицу" са подрумом испод целог приземља. бибер црепом. у којој је вршено богослужење. али је касније зазидана. Са десне. а постављено је и ново бетонско степениште. Наиме. Поред промена у у нутрашњем распореду извршена је и замена кровног покривача-ћерамиде.

Таваница је од профилисног шашовца. на крајевима ућертаних. Соба је изнад подрума и грађена је од чатме. Стреха је умерено напуштена. Кров је благог нагиба. 107 .Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА ДРАГАНА СРЕЋКОВИЋА У ГОРЊОЈ ТРНАВИ То је полубрвнара-получатмара. Данас је повремено у функцији. а подстрешни рогови обрађени. У делу од хоризонтално слаганих храстових брвана. а под је дашчани. Таваница у соби је такође од профилисаног шашовца. смештена је „кућа“ са зиданим огњиштем примакнутим уз преградни зид до собе. а под земљани. На прозорима су хоризонталне топлије. малтерисаних и бело окречених зидова. одржавна је и налази се у добром стању. постављена на косом терену тако да је испод половине приземља укопан подрум. а кровни покривач ћерамида.

смештено у угао. Малтерисана је блатним малтером и окречена у бело. У свим просторијама таваница је од профилисаног шашовца а под од набијене земље. 108 . рукохватима и резама на вратима). На прозорима се налазе хоризонталне дрвене решетке„топлије“. У основи је троделна грађевина. а подстрешни рогови обрађени. али су овим преправкама врата са друге стране зазидана. Накнадним преправкама један део „куће“ је преграђен и направљена је остава (ћилер). а кровни покривач ћерамида. уз преградне зидове соба. Кућа је очувана са пуно аутентичних детаља (угаоним долапом. зиданом пећи. Грађена је у бондручном конструктивном систему са испуном од чатме. У „кући“ се налази зидано огњиште. „Кућа“ је првобитно имала двоја наспрамна врата. оригиналним подовима и таваницама. Кров је четворосливан. Објекат није у функцији и налази се у девастираном стању. која се састоји од „куће“ и две собе. Стреха је умерено напуштена.Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА ЈАГОДЕ РАНКОВИЋ У ГОРЊОЈ ТРНАВИ Постављена је на плитким темељима од ломљеног камена.

Студија заштите културног наслеђа општине Топола КУЋА ВОЈЕ САВКОВИЋА У ДОЊОЈ ТРНАВИ Постављена је на равном терену. испод које је шиндра.а кровни покривач ћерамида. Таваница је у обе просторије од профилисаног шашовца. Грађена је у бондручној конструкцији са испуном од чатме. која се састоји од „куће“ и собе. Изнад крова издиже се масивни зидани димњак. примакнуто уз преградни зид собе. Зидови су малтерисани и окречени у бело. 109 . Стреха је умерено напуштена. У основи је дводелна грађевина. а подстрешни рогови обрађени. на плитким темељима од ломљеног камена. Објекат је повремено у функцији и његово стање је задовољавајуће. Кров је четворосливан. У „кући“ се налази зидано огњиште. а подови су од набијене земље.

Студија заштите културног наслеђа општине Топола ТЕРЕНСКЕ СКИЦЕ ОБЈЕКАТА НАРОДНОГ ГРАДИТЕЉСТВА 110 .

Студија заштите културног наслеђа општине Топола 111 .

Студија заштите културног наслеђа општине Топола 112 .

Студија заштите културног наслеђа општине Топола 113 .

Студија заштите културног наслеђа општине Топола 114 .

Студија заштите културног наслеђа општине Топола 115 .

Студија заштите културног наслеђа општине Топола 116 .

Студија заштите културног наслеђа општине Топола 117 .

Студија заштите културног наслеђа општине Топола САКРАЛНИ ОБЈЕКТИ 118 .

Студија заштите културног наслеђа општине Топола 1. године. На западној фасади цркве налазе се две спомен плоче од белог мермера. године. а црквена сала 1975. Константину и Јелени. а посвећена је св.Василију Васи Симићу. Сазидана је 1922. године“. Парохијски дом је подигнут 1963. а лево је спомен плоча „ јуначко изгинулим и помрлим борцима на бојном пољу за ослобођење српства у рату са Турцима и Бугарима 1912 и 1913.ЦРКВА СВ. ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ПАНТЕЛЕЈМОНА Црква се налази у центру села. Даље следе урезана имена погинулих и помрлих. /КЛОКА/ . године. године. постављена је плоча као знак захвалности ктитору ове нове цркве . 119 . Десно од улазних врата. на месту старе цркве из 1876.

Студија заштите културног наслеђа општине Топола

Иконостас старе цркве је сачуван и поново „уметнут“ (у простор који одваја
наос и олтар), у нову цркву. На иконостасу се налази 10 икона постављених у нову
дрвену конструкцију из 2003. године. Царске двери са Јеванђелистима и Благовестима
насликаним у медаљонима, налазе се у старом осликаном дрвеном раму. Овај
иконостас потиче из 1876. године и дар је „неког руског друштва“ како стоји у
летопису цркве, српским војницима, после битке са Турцима код Делиграда. Како пише
у летопису- у Делиграду је био постављен импровизован шатор уместо цркве, са овим
иконостасом, испред кога се причестила наша војска. Касније је овај иконостас
поклоњен цркви Александра Невског у Београду, али пошто је за ту цркву био већ
урађен иконостас, поклоњен је цркви у Клоки.

120

Студија заштите културног наслеђа општине Топола

2. /НАТАЛИНЦИ/ - ЦРКВА СВ. ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ
ЈЕЛЕНЕ

Црква св. Цара Константина и царице Јелене, подигнута је 1889. године. То је
једнобродна црква са апсидом на источној страни и октогоналним звоником који се
уздиже над нартексом. Фасада је окречена у бело и украшена низом слепих аркадица, у
плитком малтеру, које се налазе изнад прозорских отвора. Иконостас је сачињен од
дародавних икона, које су пренешене из цркве брвнаре у Павловцу. На њему се налазе
и иконе, из 19-тог века, које су некад биле изложене на иконостасу Саборне цркве у
Београду. То су иконе Богородице и Христа, које су премалане, не зна се из којих
разлога, темпером, тако да се основни цртеж и права вредност икона налази испод тог
новог премаза. Потребно је ове вредне иконе рестурирати, и отклонити постојећи слој
темпере, да би се видела њихова права вредност.

121

Студија заштите културног наслеђа општине Топола

У унутрашњости припрате налази се 12 мермерних плоча на којима су уклесана
имена приложника и добротвора, који су финансирали изградњу ове нове цркве. Плоче
су од мермера, а постављене су деведесетих година 20-тог века. У порти постоји и
црквена сала из 1972. године и Парохијски дом саграђен 1990. године.

122

Студија заштите културног наслеђа општине Топола

3. /ОВСИШТЕ/ - ЦРКВА СВ. ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ПРОКОЛИЈА

Овај храм настао је 1895. године, а освештан је исте године од стране Епископа
тимочког Мојсија (Вересића). Реч је о једнобродној цркви издужене триконхалне
основе са полукружном апсидом на источној страни и мањим бочним певницама. На
западној страни је припрата изнад које се уздиже узана полигонална купола у којој је
смештен звоник. Он је декорисан малим слепим аркадицама у врху и монофорама
распоређеним у правилном ритму. Брод цркве засведен је полуобличастим сводом и
нема куполу На већем делу површина назиру се малтерске интервенције у виду
профилисаних кровних венаца, архиволти лучних прозорника и портала, прислоњених
угаоних и зидних пиластара као и слепих аркада. Посебно је доминантно прочеље са
улазним поратлом надвишеним плитком атиком и две карактеристичне нише.
Ентеријером, обзиром да је црква потпуно лишена зидног сликарства, доминира
иконостас са иконама из 19. века, уобичајеног распореда икона, са представама –
''Благовести'', ''Богородице Одигитрије'', ''Христоса Пантократора'', ''Св.Тројице'', и
''Распећа''. Упркос евидентним, изведеним интервенцијама, које су у одређеним
сегментима нарушиле аутентичност израза, црква представља једно од
најинтересантнијих остварења сакралног градитељства овога краја и завређује значајно
место у његовом културном наслеђу.

123

Брод цркве засведен је полуобличастим сводом и нема куполу. Реч је о пространој једнобродној грађевини која пружа утисак катедралног изгледа. Пророка Илије" у Горњој Трнави јединствена је међу сеоским црквама тополског краја и завређује већи степен заштите. Он је издељен на три етаже. квадратни звоник који подсећа на средњевековни пирг. 124 . Својом еклектичном архитектоником и монументалношћу. На већем делу површина назиру се малтерске интервенције у виду профилисаних кровних венаца. Ентеријером доминира иконостас из 1885. као и посебно место у културном наслеђу овог дела Србије. Посебно је упечатљиво прочеље са улазним порталом надвишеним атиком. прислоњених угаоних и зидних пиластара и слепих аркада. Налази се поред новог храма непримерено саграђеног на блиском растојању.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 4. декорисан малим слепим аркадицама у врху и барокизованом атиком са конзолама у свом подножју. ПРОРОКА ИЛИЈЕ Стара црква подигнута је 1869. данас није у употреби. године и освештана је од стране Митрополита српског Михаила. што храму даје одређну класицистичку ноту. године. Олтарски простор на источној страни масом прераста у трансепт. "Црква Св. На западној страни је припрата изнад које је доминантни високи.ЦРКВА СВ. ГОРЊА / . и нажалост. уобичајеног распореда икона. / ТРНАВА. архиволти лучних прозорника и портала.

Студија заштите културног наслеђа општине Топола ПРОФАНИ ОБЈЕКТИ 125 .

пружају се под благим углом два бетонска крила која уоквирују пространу прилазну партију.г. преправљена 1869.КРАЉА АЛЕКСАНДРА I Од централног хигијенског завода и радом народа општине Белосавачке 126 .Студија заштите културног наслеђа општине Топола 1. зидана је алтернацијом камених тесаника и бетонске масе. Прилично је укопана испод нивоа земље како би се постигао слободан пад воде. /БЕЛОСАВЦИ/ . Бела мермерна плоча на прочељу пружа све релевантне податке везане за њену изградњу: ''КАРАЂОРЂЕВА ЧЕСМА подигнута 1804. Спомен чесма је данас у фази уређења. Завидних димензија.В.г. за владе Њ.г. Од централног корпуса украшеног фланкирајућим стубовима између којих је камени тесаник са крстом и мермерна плоча са посветом. обновљена 1930. што представља сигуран показатељ њеног значаја за заједницу.КАРАЂОРЂЕВА ЧЕСМА Налази се недалеко од главног Београдског друма испод сеоског пута који их повезује.

подижу крајем XIX века. /БЕЛОСАВЦИ/ .СТАРА МЕХАНА Налази се на путу Крагујевац-Младеновац код скретања за Маскар и Рајковац. али је још увек у релативно добром стању. веку. Зграда је издуженог облика са отвореним тремом на главној страни. На трему се налазе осам стубова на сводовима. Функција овог и осталих ханова-механа у то време била је прихватање путника. путницима обезбеђивало и преноћиште. где се.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 2. чевороводног крова покривеног ћерамидом. Објекат данас није у функцији. Саграђена је у 19. делује доста запуштено. То је типична механа какве се у нашим насељима. крај путева. 127 . поште. поред угоститељске услуге. кочија.

/БЕЛОСАВЦИ/ .ШКОЛСКА ЗГРАДА Саграђена је 1931. чине је специфичном грађевином. Добро је одржавана и тренутно је у функцији коју је имала од свог оснивања. говори и о економској моћи житеља међуратних Белосаваца. оваквог концепта. Доминантан централни ризалит на прочељу са осам масивних стубова колонета над којима почива пространа кровна атика и велики. 128 . у циљу функционалности.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 3. међутим они нису у знатној мери нарушили њену аутентичност. Модерна за своје време. недалеко од центра села. Једноставне правоугаоне форме са пуристички решеним фасадама лишеним орнаменталне пластике. Оваква архитектоника одише строгом официјелношћу. Временеом је доживела одређене преправке. Завређује велику пажњу као једина школа на ширем подручју. године. и није карактеристична за сеоске школске грађевине. модуларно распоређени прозори. попут додавања анекса и прудужетка са задње стране.

На дужим старанама грађевине распоређени су у правилном ритму лучно засведени прозорски оквири који евоцирају традиционална решења у архитектури. а посебно су уочљиви мали квадратни вентилациони отвори на таванском делу. као и профилисани кровни венац. године. лишена богатије орнаменталне обраде.СТАРА ШКОЛА Подигнута је 1891. Пластичности фасада доприносе хоризонтални кордонски венци. Она представља један од најупечатљивијих објеката тополског краја.'' Једноставне правоугаоне основе са четвороводним кровом. Значај старе школе у Божурњи није толико у њеној скромној архитектоници. изведени малтерском масом. ЗА СПОМЕН СВОЈ.ГОД.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 4. садржине: ''ШКОЛА БОЖУРАЧКА КО СЕ ТРУДИ У ДАНУ И НОЋИ ДА БИ МОГАО СВОМ РОДУ ПОМОЋИ ТАКВА ПОМОЋ МА И МАЛА БИЛА ДОСТА ЈЕСТЕ РОДУ УЧИНИЛА НЕГО ОНАЈ КОМ ЈЕ ЗЛАТАН ДОМ А НЕМИСЛИ ПОМОЋ РОДУ СВОМ ЗАДУЖБИНА МИХИЛА ЂОКЕ ПАВЛОВИЋА ТРГОВЦА ИЗ БЕОГРАДА. о чему сведочи и спомен плоча изнад главног школског улаза. Прозори на бочним странама су зазидани и претворени у фасадне нише. и као таква завређује значајно место у његовом културном наслеђу. /БОЖУРЊА/ . колико у сведочењу о свести значаја и тежњи ранијих генерација ка стицању образовања. угаони и зидни пиластри. ФАМИЛИЈЕ И РОДИТЕЉА МАРКА-СТАМЕНИЈЕ МАНОЈЛОВИЋА 1981. 129 .

КРАЉА АЛЕКСАНДРА I КАРАЂОРЂЕВИЋА ОВУ ЧЕСМУ ПОДИЖЕ НАРОД СЕЛА ВИНЧЕ УЗ ПОМОЋ ЦЕНТРАЛНОГ ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА из БЕОГРАДА И КРАЉЕВСКЕ БАНСКЕ УПРАВЕ из НОВОГ САДА 1933. мада постоји иницијатива локалне заједнице да се она ревитализује и добије употребну вредност. 130 . помало скрајнута од данашњих функционалних домаћинстава. /ВИНЧА/ . међутим поједини елементи попут угаоних пиластара и профилисаног квадратичног венца. садржине: ''ЗА ВЛАДЕ Њ. говоре о посвећености и свести мајстора извођача њеном естетском уобличавању.ЧЕСМА АЛЕКСАНДРА I КАРАЂОРЂЕВИЋА Налази се у једној од сеоских дубодолина. На фронталној страни је плоча са урезаним текстом. једноставног облика зидана бетонском масом.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 5.'' Чесма је данас ван функције. На први поглед.В.

са доминантним централним лучним корпусом на коме су две мермерне плоче са иманима приложника и кратким текстом о њеном настанку.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 6. 131 . али са обележјем техничке културе. Невеликих димензија. /ДОЊА ШАТОРЊА/ . а налази се непосредно испред улаза у манастир Никоље.МАНАСТИРСКА ЧЕСМА Саграђена је 1988.године довођењем воде са извора ''Стара светиња''. Зидана је алтернацијом камених тесаника и бетонске масе. једноставне обраде и незнатне естетике.

са карактеристичном каменом облогом луле. /ЈУНКОВАЦ/ . Година изградње као и код претходне. и представља још један споменик техничке културе народа овога краја. али је реч о деценијама друге половине 20. века. Релативно је добро одржавана. Налази се у дубодолини недалеко испод сеоског гробља. 132 .СЕОСКА ЧЕСМА.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 7. готово истоветне архитектонике и обраде као и претходна. не може се са прецизирати. код гробља Још једна типска сеоска чесма. и главног пута према Наталинцима.

а својом скромном естетиком употпуњује тај утисак. Зидана је правилним каменим тесаницима са доминантним централним стубом на прочељу декорисаним плитком.СЕОСКА ЧЕСМА. лепо је оджавана што говори о њеном значају за локалну заједницу.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 8. Иако је доста скрајнута. /ЈУНКОВАЦ/ . у Бабића крају Једноставна сеоска чесма крилног типа и са једном лулом. високом лунетом и бетонским клупицама са стране. 133 .

који је покривен бибер црепом. У школском дворишту. године. правоугаоне основе. је свакако зграда основне школе из 1906.ОСНОВНА ШКОЛА Једна од првих зграда саграђених у овом месту с почетка 20–тог века и формираног углавном дуж главног пута. 134 . Школска зграда се састоји од две приземне зграде. наслоњена на стару школу. /НАТАЛИНЦИ/ . На омалтерисаној и окреченој фасади се налазе по два дрвена прозора са свих страна и улазна врата у школу.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 9. ниске сокле и четворосливног крова. налази се и нова школска зграда са фасафом од цигала. који пролази кроз село.

Студија заштите културног наслеђа општине Топола 10. подигнута је изнад подрумских просторија које се простиру испрод читаве грађевине. /СВЕТЛИЋ/ . Велики прозори распоређени су у неправилном ритму. изузев малтерских имитација зидних пиластара. поред главног сеоског пута. Њене плошне фасаде лишене су орнамената. представља прилично напредан концепт приватне породичне виле. године као спратна. 135 . свакако према модерним узорима пристиглих из градских средина. Обзиром да је настала у годинама пред Други светски рат. "Вукићевића дом" представља значајно архитектонско остварење овога краја. Упркос чињеници да је доста девастиран. слободностојећа породична зграда. Правоугаоне основе. Налази се на уласку у село. Зграда представља одраз развоја средње класе тога доба. посебно је упечатљива кровна атик са годином изградње. која на бочним странама прелази у доминантне масивне забате. у контексту архитектонике. Покривена је скраћеном четвороводном кровном конструкцијом. и заузима место у градитељском наслеђу овога краја. На њеном прочељу.ДОМ ВУКИЋЕВИЋА Подигнута је 1938. и вредан примерак развоја архитектонске мисли овога краја у међуратним деценијама.

века. и са четвороводном кровном покривком која је враћа традиционалним решењима. /СВЕТЛИЋ/ . Зграда је и данас у функцији и завређује своје место у културној заоставштини тополског краја. као и код осталих сеоских школских зграда у сведочењу о свести значаја квалитетних образовних услова и у сеоској средини. 136 . Њена је вредност.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 11. обзиром да је реч о јако скромној грађевини једноставне правоугаоне основе изнад сокле од камених тесаника.СТАРА ШКОЛА Налази се у центру села а настала је почетком 20. Не може се рећи да представља упечатљиво архитектонско решење. Пластичности њених фасада доприносе тек наглашени штуко зидни пиластри.

Студија заштите културног наслеђа општине Топола АРХЕОЛОШКИ ЛОКАЛИТЕТИ 137 .

износи највероватније око 5ha. као и пронађене алатке упућују на закључак да се на овом простору налазило енеолитско и могуће бронзанодопско насеље. /БЛАЗНАВА/-ЛОКАЛИТЕТ КРУЧИЦА На падинама десне обале Моштанског потока изоравају се делови керамичких посуда. а радови су настављени мањим испитивањем 1984. Сем поменутих фрагмената керамике није константован други археолошки материјал стога се ближе датовање локалитета не може одредити. на основу простирања површинских налаза. 2.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 1. али постојање хипокауста указује да представља један од значајних објеката у оквиру комплекса. указују да се на овом простору налазе остатци римског провинцијског насеља које је егзистирало у периоду III-V века н. бакарни новчићи. 138 . Претпостављена површина насеља. Основне карактеристике пронађених керамичких посуда. На основу карактеристика пронађеног керамичког материјала закључено је да су у питању средњовековни производи.године откривени су остатци грађевине чији су делови били загревани хипокаустом. године. фрагменти керамичких опека. на потезу Вићија изоравају се бројни фрагменти керамичких опека. /БЕЛОСАВЦИ/-ЛОКАЛИТЕТ КАПЕТАНОВЕ ЊИВЕ На благим падинама названим Каметанове њиве у Белосавцима. Имајући у виду бројност површинских налаза може се закључити да се културни слој налази веома плитко у односу на садашњи ниво терена. 3. Претпостављена површина насеља је око 10ha што га сврстава у једно од најпространијих праисторијских насеља на простору општине Топола. Све ово као и случајни налаз пет делова масивних камених пажљиво обрађених стубова 1973. Већи комади кућног лепа као и велика концентрација фрагмената керамичких посуда на појединим местима омогућавају лоцирање појединих стамбених објеката. кремена и камене алатке.е. Сондажним радовима обављеним 1973. /БЕЛОСАВЦИ/-ЛОКАЛИТЕТ ВИЋИЈА Недалеко од раскрснице према Загорици у Белосавцима.године. Том приликом је испитана површина од 100м2. изоравају се бројни фрагменти керамичких посуда. растрешен кречни малтер. Oбзиром на обим извршена истраживања нису довољна да се сагледа тип и намена отркивене грађевине. комади кућног лепа.

Студија заштите културног наслеђа општине Топола

4. /БАЛЗНАВА/-ГРАД РИБНИК
Југоисточно од села Блазнаве, на пропланку се налазе остаци зидина које мештани
називају „град“ Рибник. Обрушени зидови на локалитету су урасли у густо растиње и у
лошем су стању и највећим делом се само по неравнини терена може пратити правац
њиховог кретања. Најбоље су очувани северни и делимично јужни зид. Некадашњи
„град“ је био правилне четвороугаоне основе са дужим странама 40м и краћим 25м
дужине, оријентисан је у правцу север-југ. Сви зидови су саграђени од ломљеног
сивозеленог, цепаног, необрађеног камена који је слаган у правилне редове и наливан
кречним, беличастим малтером. Ширина свих зидова је уједначена и износи 0,6м.
Унутрашњост простора „града“ је данас потпуно равна.
У народној традицији настанак овог „града“ се везује за време I српског устанка, али на
основу расположивих података није могуће са сигурношћу било шта закључити без
детаљнијих истраживања.
5. /БОЖУРЊА/-ЛОКАЛИТЕТ „МАЏАРСКО ГРОБЉЕ“
У реткој церовој шуми, на падини нагнутој према долини Јасенице налазе се камене
плоче које својим обликом и димензијама одговарају надгробним обележијима. По
причи мештана, у време када је овај простор обрађиван, приликом земљаних радова
наилазило се на људске кости. Највећи број надгробника је временом однет од стране
локалног становништва и искоришћен у секундарне сврхе. Споменици који су остали
на некрополи димензија су од 1,20 до 0,70м.
6. /БОЖУРЊА /-ЛОКАЛИТЕТ СЕЛИШТЕ
У атару Божурње, на простору познатом у народу као Селиште изоравају се
фрагменти керамичких посуда. Само име Селиште, као и карактеристике површински
пронађеног керамичког материјала, упућују на закључак да се овде налазило касно
средњовековно насеље. У прилог томе иде и постојање „маџарског гробља“ у
непосредној околини овог локалитета те се стога претпоставља да су гробље и насеље у
из истог периода.
7. /ВИНЧА/-ЛОКАЛИТЕТ САСТАВЦИ-РЕКА
По локалном предању у делу села Саставци налазило се старо насеље. Локалитет је
са три стране окружен Јасеницом, Великопољским потоком и Винчанском реком.
Прилоком земљаних радова на овом простору изоравају се делови керамичких посуда и
комади кућног лепа што је у складу са поменутим народним предањем. Пронађени
фрагменти керамичких посуда међусобно се разликују у стилском и хронолошком
погледу, тако да се на овом простору највероватније налазило једно рано неолитско,
једно бронзанодопско и једно римско насеље. Комади кућног лепа на основу чије
концентрације у поједим зонама може да се претпостави локација неких од објеката. У
географском, као и у стратегијском смислу локалитет има веома повољан положај за
егзистирање насеља кроз различите периоде.

139

Студија заштите културног наслеђа општине Топола

8. /ВИНЧА /-ЛОКАЛИТЕТ СЕЛИШТЕ
На стрмој падини у чијем дну се налази јак извор, на простору који се назива
Селиште, изоравају се фрагменти керамике који су датовани у праисторијски и римски
период. Површински материјал је малобројан али свакако указује на постојање
материјалних остатака насеобина праисторијског и римског периода на овом простору.
9. /ВИНЧА /-ЛОКАЛИТЕТ ЦРКВИНА
У делу села Винче који мештани називају Црквине по очуваном народном предању
некада се налазила црква. Сама локација овог локалитета, у чијем подножју протиче
поток, погодна је за изградњу сакралне грађевине. Сем ових нема других података који
би указивали на то када је црква подигнута и до када је постојала. На 150м узводно од
места овог места пронађени су комади кућног лепа и фрагменти керамичких посуда.
Покретни материјал је датован у средњовековни период а претпоставља се и постојање
праисторијског хоризонта живљења.
10. /Жабаре /-лок. Кусаја
Са десне стране пута идући од Жабара према Јунковцу, налази се простор који
мештани називају Кусаја а на којем се изоравају фрагменти керамичких посуда.
Локалитет је смештен на благо накошеној падини према кориту Јасенице.
Концентрација површинских налаза видно се повећава идући од виших према нижим
котама терена што је могуће и последица спирања земље при чему је уједно дошло и до
дислоцирања археолошког материјала, али није искључена ни могућност да је
интензитет живљења био интензивнији у нижим зонама. На основу карактеристика
керамичких посуда локалитет се датује у старије гвоздено доба.
11. /ЖАБАРЕ /-ЛОКАЛИТЕТ ПОЉЕ
На самом улазу у Жабаре из правца Тополе налазе се остаци праисторијског насеља
чији се трагови јасно виде по површини обрађених њива. Насеље је било формирано по
врху језичастог, широког гребена који претставља југоисточни завршетак Опленца. На
источној страни овог гребена протиче Јасеница. Површина на којој се појављује
археолошки материјал износи око 3ha, у оквиру овог простора изоравају се фрагменти
керамике, кућног лепа, силексни ножићи, камени нуклеуси. Керамика је мрко црне боје
а карактеришу је веће посуде грубе израде и мање посуде финије израде. На основу
технолошких и стилских карактеристика површинског материјала посуђе је датовано у
касну енеолитску фазу винчанске културне групе.

140

Студија заштите културног наслеђа општине Топола

12. /ЗАГОРИЦА-ЛОКАЛИТЕТ ВРАНОВАЦ
Недалеко од извора и бунара Врановац у Загорици, изоравају се делови римских
опека, комадићи растреситог беличастог кућног малтера и фрагменти керамичких
посуда. Са овог локалитета потиче и гвоздени врх стрелице, случајан налаз, који се
чува у депоу Историјског музеја на Опленцу. Простор на којем се налази локалитет је
благо нагнут према западу. Судећи према релативно малој површини простирања
површинског материјала вероватно се овде ради о остатцима усамљене грађевине
римског пољопривредног имања које се вероватно налазило у околини.
13. /ЈАРМЕНОВЦИ /-ЛОКАЛИТЕТ ЦРКВИНЕ
На граници атара Јарменоваца и Манојловаца, налазе се остатци грађевине за коју
се у народу верује да је део некадашњег манастира познатог у народу као „Ђурине
ћелије“. Локалитет се налази дубоко у буковој шуми непосредно изнад два потока који
се ту спајају, између две стрме падине. Велика концентрација камена која се пружа
правцем север-југ, потврђује постојање остатака грађевине чију намену није могуће
утврдити на основу садашњег стања. У јужном и северном делу су делимично
видљивии зидови дебљине од око 0,70м, од сумарно обрађеног камена. Локално
становништво се овде окупља на други дан Тројица.
14. /ЈЕЛЕНАЦ /-ЛОКАЛИТЕТ БРЕШЋЕ
На крајњој западној периферији села спорадично се изоравају фрагменти
керамичких посуда, делови опека, растрешен малтер... сви ови налази упућују на
закључак да се на овом простору налазило насеље које је на основу карактеристика
пронађеног материјала опредељено у III-V век н.е. Извесно је да се овде налазило
римско пољопривредно имање у оквиру којег је постојало више међусобно раздвојених
зграда па се стога јавља и више зона са покретним археолошким материјалом. Међу
фрагментима керамике римске провинцијске производње на овом локалитету је
константовано и постојање фрагементованог средњовековног посуђа што наводи на
претпоставку да се након периода римске доминација живот на овом простору наставио
и током средњег века.
15. /ЈЕЛЕНАЦ /-ЛОКАЛИТЕТ ГРОБЉЕ
На благо закошеним падинама у непосредној околини савременог сеоског гробља,
по површини околних њива изоравају се фрагменти керамичких посуда. У питању су
судови сиво пепељасте боје који су начињени од добро прочишћене земље, рађени на
витлу. Ободи ових судова су различито профилисани, доминирају задебљани, оштро
повијени, разгрнути ободи и они повијени на спољашњу страну. Пронађена дна посуда
су равна. Реч је о римском провинцијском керамичком посуђу које је у овим крајевима
израђивано у периоду III-IV века века н.е. Откривен покретни археолошки материјал
несумљив је доказ да се на овом простору налазило римско насеље. Обзиром да нема
видљивих трагова зидова на површини земље није могуће одредити ближе
карактеристике овог налазишта. Могуће је да се ради о каквом мањем пољопривредном
имању из III-V века наше ере.
141

Студија заштите културног наслеђа општине Топола

16. /ЈЕЛЕНАЦ /-ЛОКАЛИТЕТ ЧАИР
На локалитету Чаир се током земљаних радова изоравају фрагменти керамичких
посуда грубе израде и недовољно јасних технолошких и стилских карактеристика.
Налази су датовани у период праисторије, али се не може одредити ужи оквир времена
њихове израде. Покретни налази указује на могућност да се на овом простору налазило
насеље које је, на основу керамичких налаза и положаја на благо нагнутним падинама
окренутим ка северу, прелиминарно датовано у праисторијски период.
17. /КЛОКА /-ЛОКАЛИТЕТ КЛЕНОВИ
У засеоку Бујковац, по њивама које се налазе и на левим и десним обалама Клоке,
изоравају се фрагменти керамичких посуда. Сем керамике на појединим местима
константовано је и постојање кућног лепа, несумњиво од изгорелог блата којима су
куће некадашњег насеља биле облепљене. Приликом обиласка терена од стране
археолога надлежног Завода за заштиту споменика културе, 90-их година прошлог
века, на локалитету је, као површински налаз откривен један бронзани новчић пречника
1цм, из римског периода што је потврдило датовање овог налазишта у римски период.
Међу керамичким посудама доминирају делови трбуха већих лонаца од добро
прочишћене земље са великим процентом песка, светло мрке боје. Откривен римски
новчић а истовремено и налази средњовековне керамике наводе на закључак да живот
на овом простору развијао током оба ова периода.
18. /КЛОКА /-ЛОКАЛИТЕТ ЦРКВИНЕ
На десној обали речице Клоке, недалеко од данашњег центра села, по причању
мештана некада се налазила црква, одакле и топоним за овај простор Црквине. О
постојању цркве на овом простору указују само индиректни податци и то пре свега
један велики обрађени камни надгробни споменик који се помиње у документацији
надлежног Завода за заштиту споменика културе. На предњој страни камена су плитко
урезане две паралелне линије у чијем је међупростору плитко урезан крст. Споменик је
оквирно датован у XVIII век. Сем овог налаза који упућује на постојање старе
некрополе а што може бити у директној вези са црквом, значајно је и што се на овом
простору изоравају фрагменти керамичких посуда. Издвојене су две технологије израде
керамичких предмета. Старију керамику карактеришу атипични облици који се могу
везати за старије гвоздено доба, док опште карактеристике друге групе керамике
указују на средњовековно време њиховог настанка.
19. /КРЋЕВАЦ /-ЛОКАЛИТЕТ ГУЊЕВАЦ
На падини између асфалтног пута за Аранђеловац и Кубршнице, изоравају се
фрагменти керамичких посуда праисторијских и римских карактеристика. На основу
технолошких карактеристика поједних фрагмената, поготову оних од квалитетно
пречишћене земље са оштро профилисаним пластичним ребром или широким
канелурама које су окруживале суд, старији хоризонт локалитета је прецизније датован
у период енеолита и старијег гвозденог доба. Млађу керамику карактеришу посуде
фине и грубе израде светло сивих тонова датоване у период III-IV вака н.е.
142

од стране стручњака Народног музеја у Београду. и његов јак и снажан економски просперитет. Старију керамичку производњу карактеришу судови грубе и фине израде црно мрке боје. одређују не само границе простирања насеља већ и време када је ово насеље основана и у којем је егзистирало. Насеље се простирало на површини од приближно 4 ha. 21. На основу простирања кућног лепа могу се утврдити уже локације појединих кућа. Обиље површинских налаза керамичких фрагмената. а истраживан 1930 и 1931. Карактеристично за овај локалитет 143 . На основу карактеристика површинског материјала закључено је да се на овом простору налазе остаци два насеља од којих је једно датовано у период гвозденог доба а друго у римски период. /КРЋЕВАЦ /-ЛОКАЛИТЕТ РАСКРШЋЕ-ГУЊЕВАЦ На благим падинама према Кубршници. Локалитет је константован 1911. изоравају се фрагменти керамичких посуда. Радови су настављену и мањем обиму током августа 1984. /КРЋЕВАЦ /-ЛОКЛИТЕТ ЦРКВИНА На падинама благо уздигнутог језичка у чијем подножју протиче Каменица. изоравају се фрагменти керамичких посуда. насеље на Дизаљци је трајало само у једној фази развоја млађенеолитских култура односно основано је. На типичним облицима дубоких здела обод је делимично задебља. дугачког. благо повијен у унутрашњост суда док је на спољашњој страни фасетован. издвојеног брежуљка који се завршава на обали реке Каменице. старијој фази Винчанске културе / Винча-Тордош фаза. На готово истоветној површини наилази се и на фрагементоване посуде са технолошким карактеристикама римске провинцијске производње III-IV века н. на самом ободу узвишења. формирано на пространој заравни и падинама језичастог. трајали и замрло у првој. Млађе насеље је било лоцирано ближе поток. са повременом декорацијом у виду плитко урезаних косих зареза. Велике количине изгорелог лепа са подница и бочних зидова кућа овог насеља указују на врло интензивно живљење.год. са обе стране локалног пута постоје трагови неолитског насеља.е. Судећи по типолошким и стилским карактеристикама керамичког материјала у питању су две културе и два различита периода егзистирања насеља на овом простору. На основу керамичких посуда датовано је у средњовековни период и топоним Црквина иде у прилог оваквом времнском опредељивању локалитета. том приликом је константовано да се ради о насељу из фазе винчанске културе.године. плитких канелура. /ЛИПОВА /-ЛОКАЛИТЕТ ДИЗАЉКА На граници села Брезовац и Липовац. недалеко од раскрснице путева ТополаМладеновац-Аранђеловац. На нешто вишљој локацији од средњовековног налазишта. 22. делова и целих камених и кремених алатки. велики комади кућног лепа. ближе врху платоа изоравају се фрагменти посуда које у стилском и технолошком погледу одговарају времену бронзаног доба.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 20.год. Карактеристичне су посуде грубе израде светло и тамно мрких тонова међу којима се издвајају делови трбуха са малом језичастом дршком испод које су ужљебљене плитке канелуре. Од судова финије израде издвајају се фрагменти дубоке зделе са орнаментом у виду широких. За разлику од сличних.

5ha. Узимајући у обзир топоним Црквина могуже сед очекивати и постојање остатака средњовековне грађевине а што би се једино могло проверити сондажним путем. У стручној литератури се овај локалитет помиње у раду Николе Тасића Старинар Н. фигурине. По причи мештана приликом дубљег орања спорадично се изоравају делови људских скелета на основу чега се може закључити да се ту налази некадашња некролола од које је остао сачуван један надгробни споменик обрастао у густо растиње. Простор на којем има археолошког материјала приближне је површине од око 1. камене алатке.. 144 . /МАСКАР /-ЛОКАЛИТЕТ СКЕНДЕРОВАЦ У селу Маскар се налази археолошки локалитет Скендеровац на којем су стручњаци Народног музеја у Крагујевцу извршили сондажна ископавања 1955. Налази указују на остатке насеља које је формирано на благим падинама нагнутним према кориту Јасенице. /НАТАЛИНЦИ /-ЛОКАЛИТЕТ КАРАУЛЕ На самом улазу у Наталинце из правца Тополе. Једна група керамике је датована у период старијег гвозденог доба док друга група представља римску провинцијску производњу карактеристичну за III-IV век н. На основу резултата археолошких истраживања и налазима на ширем простору Скендеровца. а који чине керамика.С.е. Обзиром на велику концентрацију материјала који је видљив на терену. 25. закључено је да се ради о остатцима више римских пољопривредних имања датованих у IV век н..е. 23. временски потпуно различита периода.године. 24. На овом простору који је благо нагнут према југозападу још увек се изоравају делови танких римских опека и растрешен малтер. на основу чега је закључено да се живот на овом локалитету одвијајо током два. стр 410. VII-VIII 1956-1957. Основне карактеристике фрагмената керамичких посуда упућују на два периода израде. /МАСКАР /-ЛОКАЛИТЕТ ЦРКВИНА Локалитет црквина се налази на простору који је незнатно уздигнут у односу на околни терен а у чијем се подножју налази јак извор.Студија заштите културног наслеђа општине Топола је и врло плитак културни слој који се налази непосредно испод данашњег нивоа терена тако да се орањем насеље интензивно уништава. са десне стране пута се приликом обраде земље изоравају фрагменти керамичких посуда. неопходно је предвидети систематска археолошка истраживања овог локалитета чији би резултати били од непроцењиве вредности за науку.

е. Током обиласка терена ранијих година. Старију керамику. сасвим уз обалу Јасенице. Међу пронађеним фрагментиам издвајају се делови обода делимично задебљаних и повијених на спољашњу страну а који су били делови посуда светло сиве и црне боје. Надгробници су временом однети и искоришћени у секундарне сврхе од стране локалног становништва. Дебљина овог слоја износи око 0. /ПАВЛОВАЦ /-ЛОКАЛИТЕТ ЈАСЕНИЦА На падинама потеса Јасеница у чијем дну протиче истоимена река. изоравају се фрагменти керамичких посуда. /НАТАЛИНЦИ /-ЛОКАЛИТЕТ ЦИГАНСКО ГРОБЉЕ У близини археолошког локалитета Карауле налази се мањи простор који мештани називају Циганско гробље због надгробних обележја која су се ту налазила. Ободи ових посуда су делимично задебљани. која је настала у време старијег гвозденог доба.6м и врло се јасно издваја тамно мрком бојом у односу на светло жућкасте слојеве песка и глиновите земље која сачињава подлогу и основну масу тла овог терена.е. /ОВСИШТЕ /-ЛОКАЛИТЕТ ГАРИНЕ У подножју потеса Гарине. Међу облицима најчешће се срећу делови већих дубоких лонаца. посувраћени на спољашњу страну. /ОВСИШТЕ /-ЛОКАЛИТЕТ ШТОКИНАЦ Локалитет се налази 1км узводно од локалитета Гарине. Сличност са налазима на локалитету Гарине указује на постојање два насеља на релативно малој удаљености у току истих временских интервала.е. Фрагменти керамичких посуда који се изоравају на овом локалитету карактеристични су за производњу бронзанодопских радионица као и римску провинцијску производњу III-IV века н. Такође се у страмо обрушеним обалама Јасенице јасно издваја културни слој насеобине која је на овом простору некада постојала. Обзиром на малу површину на којој се материјал појављује највероватније је реч о остацима мање зграде пољопривредног имања из римског периода. На једном примерку је било трагова финије обраде са геометријским орнаментом у виду плитко урезаних линија формирају четворострану површину. стубасте форме. 145 .Студија заштите културног наслеђа општине Топола 26. у питању су посуде рађене на витлу. На основу карактеристика надгробника гробље је датовано у XVIII-XIX век. четворостране профилације. а северно од цркве Брвнаре у Павловцу. Међу бројним пронађеним фрагментима керамичких посуда издвајају се две врсте које носе обележја различитих времена и епоха. што свакако не негира чињеницу да су скелетни остатци и даље очувани у оквиру некрополе. изоравају се фрагменти керамичких посуда. Млађа керамика је светло сиве боје. 29. предатављају фрагменти посуда начињених од грубо прочишћене земље са великим процентом песка у себи. 28. 27. Пронађени керамички материјал је карактеристичан за римску провинцијску производњу из периода III-IV века н. Основне карактеристике ових посуда упућују на римску провинцијску производњу III-IV века н. археолог Завода за заштиту споменика културе је константовао крајње једноставне споменике.

Технолошке и стилске карактеристике пронађеног површинског материјала. 31. на потезу Камењар. изоравају се фрагменти керамичких посуда углавном грубе израде. Старији тип представљају фрагменти посуда грубе израде какве су карактеристичне за период бронзаног доба на нашем простору. 32. На локалитету се местимично уочавају површине изгореле земље измешане са комадићима кућног лепа што преставља зоне на којима су се налазиле куће. На основу положаја и конфигурације терена претпоставља се да је насеље било типа утврђења. упућују на период старијег гвозденог доба. Откривени средњовековни материјал је у складу са чињеницом да се на овом простору налазило средњовековно гробље по којем се потес и зове Сватовско брдо. Простор који је са три стране омеђен реком и стрмим обронцима брда отежавао је приступ и омогућавао контролу околног простора са ове доминантне позиције.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 30. Међутим присуство пронађених фрагмената сасвим поуздано сведочи да на овом простору постоје остаци материјалне културе ранијих периода. Међу релативно малим бројем фрагмената керамичких посуда могу се издвојити две основне врсте различитих технолошких и стилских карактеристика. /ПЛАСКОВАЦ /-ЛОКАЛИТЕТ СВАТОВСКО ГРОБЉЕ На простору који мештани називају Сватовско гробљ. 146 . пошто су уочене особине откривених узорака подједнако блиске средњовековној и римској провинцијској керамици. По причи мештана некада се ту налазило много камених надгробних плоча које су временом однете и секундарно искоришћење приликом изгрдадње школе у селу. Археолошки материјал и конфигурација терена указују да су се на простору Сватовског брда у Пласковцу налазила два насеља која се могу везати једно за период старијег гвозденог доба и млађе насеље из средњовековног периода. Осим праисторијског материјала пронађено је и неколико фрагмената посуда средњовековне производње. Судећи по простирању површинских налаза нема сумље да се на овом простору налазило насеље формирано на благо уздигнутој коси чије су две стране окружене коритом Јасенице.е. /СВЕТЛИЋ /-ЛОКАЛИТЕТ БУДНА На простору Будна у Светлићу изоравају се фрагменти керамичких посуда грубе израде. Млађа керамика би се оквирно могла сврстати у период XIII-XV века н. /РАЈКОВАЦ /-ЛОКАЛИТЕТ СОКОЛОВАЦ На основу површинских налаза на локалитету Соколовац закључено је да се на овом простору некада налазило насеље. На основу наведеног закључено је да су се на простору Будне налазила два насеља која су егзистирала у различитим временским интервалима и то једно током бронзаног доба а друго у средњовековном периоду. Атипична фрагментована керамика онемогућава прецизније датовање.

док млађе представљају продукт римске провинцијске производње III-IVвека н. На основу интензитета површинских налаза. глачаних спољашњих површина. 34. 35. растрешен малтер и комади опека. 147 . иако из различитих периода.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 33. Узимајући у обзир податак да је на супротниј. Технолошке и стилске карактеристике керамичког материјала указују на римску провинцијску производњу III-IV века н. ободи су им оштро профилисани и повијени на спољашњу страну. У документацији Завода за заштиту споменика културе постоји податак да су међу керамичким материјалом откривени и фрагменти tera sigilat-e која представља најфинију врсту римских керамичких посуда. Веома повољна локација локалитета пружала је насељу које се овде налазило заштиту од јаких ветрова а проширена долина је обезбеђивала довољно простора за бављење земљорадњом. Површински налази керамике датовани су у праисторијски период тачније. БОР /. На основу материјала који је.године на овом локалитету су обављена мања сондажна испитивања у оквиру ОИА Топола '84.ЛОКАЛИТЕТ ВИНАЧКО ПОЉЕ На благо уздигнутим падима са обе стране Каменице. Ове посуде су светло сиве боје израђене на брзом витлу. финих металних предмета у облику перли. БОР /. Насеље је захватало површину од приближно 3ha. Пронађене керамичке посуде се сврставају у две основне врсте. док се друга група керамике датује у средњи век. светло мрке боје које су у појединачним случајевима биле украшене барботин или импресо орнаментима.е. као и по конфигурацији терена закључено је да се на овом простору налазило старо насеље. део керамике је по својим стилским карактеристикама сврстан у III-IV век и припада римској провинцијској производњи. /ТОПОЛА СЕЛО.е. припадају старчевачкој култури. Керамички материјал носи карактеристике два периода и то старије посуде су датоване у период праисторије. На око 300м западно од овог праисторијског локалитета. тачније енеолит. односно. Посуде су грубе израде. Мрка црна земља културног слоја разликује се од светло мрке површине околних њива. који је стрмо накошен према Јасењаку изоравају се фрагменти керамичких посуда. У прилог томе иде и предање међу локалним становништвом да се на простору Јасењара некада налазила црква која је порушена а која је била у вези са овом насељем. као и половина каменог калупа за ливење ситних. закључено је да су се оба насеља налазила на потпуно истом месту. мрко кожасте боје. /ТОПОЛА СЕЛО. Током августа 1984. Посуде датоване у период енеолита су грубе израде. на површини њива су уочени фрагменти керамичких посуда. десној обали Каменице константовано постојање фрагментоване керамике средњовековног периода. међусобно измешан. /СВЕТЛИЋ /-ЛОКАЛИТЕТ ПОЉАНЕ На простору Пољане у селу Светлићу. сасвим је очигледно да се на релативно малом простору у засеоку Бор врло интензивно одвијао живот током готово свих археолошких периода. изоравају се фрагменти керамичких посуда. међу којима има и урни са разгрнутим ободом.ЛОКАЛИТЕТ КАМЕНИЦА На узаним терасама леве обале Каменице изоравају се фрагменти керамичких посуда.

средњовековних карактеристика.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 36. 37. Међу прикупљеним примерцима површинског материјала разликују се врло јасно две врсте од којих старија припада периоду старијег неолита док се на млађој препознају карактеристике римске провинцијске керамичке производње из периода III – IV века наше ере. Другу групу праисторијских посуда чине мање зделе и лонци грубе израде који су карактеристични за завршну етапу млађенеолитске фазе винчанске културне групе. Њихови спољашњи зидови су често украшени једноставним оранаментима утискивањем врхова прстију или набацивањем танког слоја разређене масе глине на површину завршене и обликоване посуде пре њеног печења. 148 . /ТОПОЛА СЕЛО. Релативно велики број ових алатки указује на њихову интензивну употребу и наводи на закључак да се на овом простору живело и током мезолита што остаје само хипотеза док се на локалитету не обаве детаљна археолошка испитивања која би дала одговере на ове претпоставке. насеље које се овде налазило је представљало једно у низу упоришта на линији Скендеровац (Маскар)Вићија (Белосавци)-Врело (Топола). приликом земљаних радова изоравају се фрагменти керамичких посуда. 39. рађене на ножном витлу а које су карактеристичне за римску провинцијску производњу III-IV века н. ЉУБЕСЕЛО/. Опште технолошке карактеристике керамичких фрагмената као и конфигурација терена на којем је насеље формирано указују на насеље градинског типа кава су формирана у периоду цветања бронзанодопских цивилизација у Србији.ЛОКАЛИТЕТ ДЕСПОТОВИЦА На завршетку широке. евидентно је да је у римском периоду долина Кубршнице била интензивно насељена. Откривени материјал указује на постојање остатака старијег насеља на овом простору. у подножју Чолића брда. /ТРНАВА. Новију керамику чине посуде сиво пепељасте боје. /ТРНАВА. простране терасе која се завршава обалом Каменице у Деспотовици изоравају се делови керамичких посуда. опека и растрешен кречни малтер. на потесу Орла изоравају се фрагменти римских керамичких посуда. Узимајући у обзир географски положај. /ТОПОЛА СЕЛО. Уз средњовековни материјал пронађено је и више кремених одбитака који у многоме наликују силексним алаткама.ЛОКАЛИТЕТ ОРЛА Недалеко од Баџакове ћуприје. МИТРОВЧИЋ/. ДОЊА /-ЛОКАЛИТЕТ ЂУРЂИНОВАЦ На самој граници атара Доње Трнаве и села Шуме.е. ГОРЊА /-ЛОКАЛИТЕТ БРАИНОВАЦ На благо нагнутној коси издужене терасе у чијем дну протиче поток Браиновац. Од старијих керамичких облика карактеристичне су дубоке зделе и лонци грубе израде. Делови откривених посуда углавном су грубе израде. изоравају се фрагменти керамичких посуда изразито фине израде. Ови површински налази указују да се на овом простору налазе остатци римског пољопривредног имања. недалено од црвке у Горњој Трнави. релативно уједначене светло мрке боје. 38.

комади опеке. лучно повијене канелуре што је све карактеристично за перод гвозденог доба на овом простору. 43. Несумњиво су плоче однете од стране локалног становништва и секундарно искоришћене. У секундарном положају може се наћи тек неколико надгробника. на једном примерку се испод обода налази брадавичаста дршка испод које се назиру широке. Међу керамиком овог периода разликују се посуде грубе и фине израде. 42.е. плитке. Осим остатака римског насеља на потесу Сладунак постоје и фрагменти посуда насталих током старијег гвозденог доба. На основу оскудних података којима располажемо није могуће закључити када је гробље настало нити ко је у њему сахрањен. У оквиру овог локалитета постоји зона површине од око 0. /ТРНАВА. Надгробних полоча више нема у њиховом првобитном положају. /ШУМЕ /-ЛОКАЛИТЕТ СЛАДУНАК На благој тераси чији је јужни део нагнут према кориту Јасенице изоравају се бројни фрагменти керамичких посуда. у оквиру које се изоравају комади опеке а земља је црвене боје тако да су мештани овај простор назвали Цигле.е. У залеђу локалитета уздиже се стрма косина на којој се по причању мештана некада налазило „Маџарско гробље“ од којег до данашњих дана нису сачувани надгробни споменици. Плоче које се још увек налазе на локалитету су сасвим једноставне обраде а употребљени камен је светложућкасте боје. /ШУМЕ /-ЛОКАЛИТЕТ СЕЛИШТЕ На релативно стрмим падинама потеса Селиште изоравају се фрагменти керамичких посуда. Млађа керамичка производња има средњовековне карактеристике XIV-XV века. /ТРНАВА. 41. Међу керамиком грубе израде издвајају се дубоке зделе црне и мрке боје. шупљикав. ДОЊА /-ЛОКАЛИТЕТ МАТИЈЕВАЦ На пространој тераси леве обале потока Матијевца изоравају се фрагменти керамичких посуда. Сав овај површински материјал указује на постојање остатака римског насеља на овој локацији. по локалном предању. Међу поменутим фрагментима керамике разликују се две различите технологије и два стилска обележја. Карактеристике површинских налаза нису довољно јасне да би се могло одредити време њиховог настанка али свакако указују да је овај простор био насељен о чему сведочи и сам његов назив. 149 . Судећи по облику неке плоче су биле хоризонтално постављене преко гробова а оне стубасте форме су биле вертикално пободене на западној страни гроба. ДОЊА /-ЛОКАЛИТЕТ ЏИНОВСКО ГРОБЉЕ У околини извора Митринац. Старију керамичку производњу. повише покојникове главе.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 40. На основу археолошког материјал локалитет је датован у III-IV век н. некада се налазило гробље које мештани називају Џиновским. растрешен малтер. коју чине атипични делови трбуха великих посуда светло мрке боје можемо оквирно сврстати у епоху бронзаног доба. На основу наведеног закључено је да су на локалитету Матијевац постојала два насеља која су егзистирала у различитим епохама. Простор некадашњег гробља сада је обрастао у густу шуму.5ha. На основу досадашњих сазнања евидентно је постојање остатака два насеља на простору Сладунка и то старије хоризонт датован у гвоздено доба и млађи из времена римске доминације на овом просторима тачније период III-IV века н.

Студија заштите културног наслеђа општине Топола СПОМЕН БИСТЕ И СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈА 150 .

ГОДИНЕ У БЕЛОСАВЦИМА'' 151 . ЈЕР НА ВАШИМ ДЕЛИМА ПОЧИВА МОЋ ЈУГОСЛАВИЈЕ ОКТОБРА 1930. садржине: ''БЛАГО ОНОМ КО ДОВИЈЕК ЖИВИ ИМАО СЕ ЗАШТО И РОДИТИ ЊЕГОШ'' СПОМЕН ХРАБРИМ БЕЛОСАВЧАНИМА КОЈИ СУ ЈУНАЧКИ ПАЛИ И УМРЛИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ ЈУГОСЛОВЕНА У РАТОВИМАОД 1912 – 1918. обзиром да је јако великих димензија У врху је мермерни крст. из неколико делова. уклесан и обојен жутом бронзом.СПОМЕН ПЛОЧА I СВЕТСКОГ РАТА Налази се у холу школске зграде у Белосавцима.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 1. ГОДИНЕ'' Следи 134 имена. а испод тога: ''МИРНО СЕ ОДМАРАЈТЕ ВЕЛИКАНИ НАШИ. Направљена је од белог мермера. /БЕЛОСАВЦИ/ . а испод њега се ниже текст.

Студија заштите културног наслеђа општине Топола 2. 152 . веку. бачен у коров. Према предању припадао је неком од локалних кнезова или јунака из времена устанака у 19. Нема прецизнијих података коме је припадао и како је овде доспео. /БЕЛОСАВЦИ/ . а лоше стање у коме се налази не пружа могућност његове идентификације (на фронталној страни једино се да уочити мотив крста).НЕПОЗНАТИ КРАЈПУТАШ Налази се непосредно поред горе поментуг споменика.

а споредни елементи попут стаза и жардињера. ОКТОБРА 1941. /БЕЛОСАВЦИ/ . На прочељу је мања углачана површина са уклесаним црно бојеним текстом. садржине. 10. на раскрсници за село Загорицу. са обрађеним површинама у виду жљебова. правоугаоног мермерног монолита. ГОДИНЕ БОРЦИ ПРВОГ ШУМАДИЈСКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА НАПАЛИ И УНИШТИЛИ НЕМАЧКУ ОКЛОПНУ КОЛОНУ У КОЈОЈ ЈЕ БИЛО 120 ВАЗДУХОПЛОВНИХ ОФИЦИРА И ПОДОФИЦИРА ОДРЕЂЕНИХ ДА ПОЂУ НА ИСТОЧНИ ФРОНТ. сасвим су се стопили са вегетацијом или су уништени. Представља јединствен предметни споменик на нашим просторима.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 3. 153 . модернистички решен.ОКТОБАР 1981.ГОДИНЕ ОПШТИНСКИ ОДБОР СУБНОР-а ТОПОЛА Споменик је потпуно зарастао у коров и тешко му је прићи. Направљен је од масивног.СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈЕ НОБ-А (''немачким ваздухопловцима'') Налази се поред главног Београдског друма. ОВДЕ СУ 26.

БОРАЦА НОР БЕЛОСАВЦИ 154 . III 1959 БЕЛОСАВЦИ ОДБОР С.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 4.СПОМЕН ПЛОЧА НОБ-а Налази се десно од улаза на фасади куће из које је у време рата одржавана веза са партизанском базом.30 x 0. Димензија је 0. ДО ДАНА ОСЛОБОЂЕЊА'' 22. /БЕЛОСАВЦИ/ . садржине: ''ОВДЕ ЈЕ БИЛА СТАЛНА ВЕЗА СА НОР – ом ОД 1941.50м. по средини у врху линијом је урезана звезда петокрака са српом и чекићем. Текст је исклесан и обојен црвено. Рађена је од тераца.

које данас нема. Копљара и Бање. уздиже се корпус споменика. сакривен у корову и тешко му је приће. Направљен је од белог. НА КОМЕ ЈЕ ДОНЕТА ОДЛУКА ДА СЕ ФОРМИРА I ШУМАДИЈСКИ ПАРТИЗАНСКИ ОДРЕД. а поједини елементи су уништени. апстрактног преплета у подножју. полуобрађеног комада мермера.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 5. У врху је стајала мермерна звезда петокрака. садржине: ''ДВАДЕСЕТ ОСМОГ ЈУНА 1941.ГОД СРЕСКИ ОДРЕД САВЕЗА БОРАЦА'' Споменик је потпуно оронуо. црно бојеним текстом. НА ОВОМ ЈЕ САСТАНКУ ОБРАЗОВАН ШТАБ ОДРЕДА – 7. док је фронтално платно углачано и са уклесаним. /БЕЛОСАВЦИ/ . тромеђи Белосаваца. Бочне стране су грубо испескарене.VII 1955. 155 . Изнад скулпторски обрађеног.ГОДИНЕ НА ОВОМ МЕСТУ ОДРЖАН ЈЕ САСТАНАК ОКРУЖНОГ ПОВЕРЕНСТВА КПЈ ЗА АРАНЂЕЛОВАЦ.СПОМЕНИК НОБ-а Налази се на раскрсници путева.

димензија 0. уоквирен јединачним панелима зидани поменутим материјалима. Са стране. од којих један носи типловану плочу од бронзе. 156 . бетона и тераца. у склопу мале парковски моделоване целине.СПОМЕНИК НОБ-а И ЖРТВАМА ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА Налази се у центру села. ГРАЂАНИ БЕЛОСАВАЦА И ЈЕЛЕНЦА'' Споменик као и читава парковска целина потпуно су закоровљени.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 6.40м. оронули и у јако су лошем стању.50 x 0. Рађен је алтернацијом камена. на једном од главних рачвања путева. У средини је високи бетонски обелискса који је некада у врху носио звезду петокраку. на којој је текст. садржине: ''ПАЛИМ БОРЦИМА НОБ-а ЖРТВАМА ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА И ОСЛОБОЂЕЊА БЕЛОСАВАЦА 1941 – 1945'' Следи 24 имена и: ''1965. /БЕЛОСАВЦИ/ .

Спомениик је у добром стању и одржаван је. 157 . /БЕЛОСАВЦИ/ . X 1944. У БЕЛОСАВЦИМА ПОДИГОШЕ ГРАЂАНИ СЕЛА БЕЛОСАВАЦА''.СПОМЕНИК ЦРВЕНОАРМЕЈЦИМА Налази се у центру села. ГОД. ДАНА 12. са леве стране главног пута Крагујевац – Београд. КОЈИ СУ ДАЛИ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ЗА СЛОБОДУ. уоквиреном са две гранчице.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 7. Текст бојен црно гласи: ''СПОМЕН ПАЛИМ БОРЦИМА СЛАВНЕ ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ. Од белог је мермера са уклесаном звездом петокраком при врху.

ЧИЈЕ КОСТИ ОСТАШЕ У СВЕТУ'' Следе 42 имена Друга плоча је од белог мермера. са једном лулом. ПАДОШЕ У НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОЈ БОРБИ И КАО ЖРТВЕ ТЕРОРА 1941-1945'' Следи 10 имена и на крају: ЖРТВЕ ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА Следи 13 имена и на крају: ''ОВУ СПОМЕН ЧЕСМУ ПОДИЖЕ САВЕЗ БОРАЦАНА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА УЗ ПОМОЋ ГРАЂАНА СЕЛА БЛАЗНАВЕ'' 158 . Зидана је од бетона. /БЛАЗНАВА/ -СПОМЕН ЧЕСМА I И II СВЕТСКОГ РАТА И ЖРТВАМА КОМУНИЗМА Налази се у центру села испред зграде Месне канцеларије. Текст је уклесан и бојен црно. а испод текст бојен црно садржине: ''ВЕРНИ СВОЈОЈ ОТАЏБИНИ. На њој је по средини у врху линијом урезана звезда петокрака. Споменик је од белог мермера. димензија 0.75 x 1.30м. садржине: ''ОВАЈ ВЕЧИТИ СПОМЕН ПОДИГОШЕ ОЖАЛОШЋЕНЕ ПОРОДИЦЕ СВОЈИМ НЕПРЕЖАЉЕНИМ.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 8. са крстом између стилизованих орнамената. А У РАТУ ИЗГУБЉЕНИМ И ПОМРЛИМ БОРЦИМА. На бетонски блок укомпонован је споменик ратницима I и II светског рата и жртвама комунизма.

ГОД.МАРТА 1873. бело обојеним. ЗНАМЕНИТОМ ГЕНЕРАЛУ И ПОЛИТИЧАРУ ЗАХВАЛНИ ЊЕГОВИ БЛАЗНАВЦИ 2002 159 . Четврта плоча скроз на десној страни посвећена је Генералу Миливоју Блазнавцу са складно урађеном сепијом на мермеру. садржине: ГЕНЕРАЛ МИЛИВОЈ БЛАЗНАВАЦ ПРЕДСЕДНИК МИНИСТАРСКОГ САВЕТА РОДИО СЕ 4. ПРЕМИНУО 24. МАЈА 1824. ГОД. садржине: ''ЖРТВЕ КОМУНИЗМА ПОБИЈЕНИ У ГРАЂАНСКОМ РАТУ И МИРУ 1941-1947 Нека Господ упокоји жртве које овде уписујемо нека је мир костима и праху њиховом а о њима данас говоримо како се злочин извршен над њима никада неби поновио'' Следи 76 имена НИКАД ВИШЕ БРАТ НА БРАТА Спомен плочу подигоше мештани Блазнаве и пријатељи Лета Господњег 2001.Студија заштите културног наслеђа општине Топола Трећа плоча је од црног мермера са црно урезаним грбом и крстом у врху и текстом испод.

садржине: ''ПАЛИМ БОРЦИМА И ЖРТВАМА ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА 1941-1945.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 9. десно од улаза.60м. На плочи је текст. Ливена је од бронзе.55 x 0.СПОМЕН ПЛОЧА НОБ-а Налази се на фасади зграде Дома културе. димензија 0. Следи 27 имена. а испод тога: ГРАЂАНИ БОЖУРЊЕ 1965.'' 160 . /БОЖУРЊА/ .

. садржине: ''ПАЛИМ БОРЦИМА СЕЛА БОЖУРЊЕ У НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ 1941.СПОМЕН ЧЕСМА НОБ-а Налази се у делу села непосредно поред београдског друма.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 10. димензија 0.Р. а испод ње уклесан текст. ГОД. По средини.-1945. линијом је урезана звезда петокрака. На фронталној страни постављена је плоча од белог мермера. при врху плоче.80 x 0. ПОДИЖЕ САВЕЗ БОРАЦА И ГРАЂАНИ СЕЛА БОЖУРЊЕ УЗ ПОМОЋ ХИГИЈЕНСКОГ ИНСТИТУТА Н. 1954. /БОЖУРЊА/ .С.50м. БОЖУРЊА'' 161 .Г. Зидана је од комада тесаног гранита са једном лулом за воду.

СПОМЕНИК I СВЕТСКОГ РАТА Налази се у школском дворишту. НА КОСТИМА ВАШИМ ДИЖЕ СЕ ДРЖАВА СИЛНА И ЈАКА ВЕКОВИ ПАМТИЋЕ ДЕЛА ВАША СПОМЕН ПОД.ГОД. /БОЖУРЊА/ . а испод текст бојен црно.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 11. КРАЉ АЛЕКСАНДАР I И ИНВАЛИДИ СЕЛА БОЖУРЊЕ СА ГРАЂАНИМА'' Следе бројна имена палих 162 . садржине: ''ЈУНАЦИМА ПАЛИМ И ПОМРЛИМ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ СРПСТВА У РАТОВИМА 1912-1918. При врху је уклесан крст. рађен је од гранита у облику обелиска.В. БЛАГОДАРНИ Њ.

ВРАТИ СЕ ПУТНИЧЕ'' На бочној страни споменика је други текст. ПОГИБЕ ОВДЕ БОРЕЋИ СЕ ПРОТИВ ЗАВОЈЕВАЧА ТРИФУН ПЕТРОВИЋ. /БОЖУРЊА/ .Студија заштите културног наслеђа општине Топола 12. садржине: ''ЉУБИШ ЛИ СТОПАЛОМ ЗЕМЉУ. СЕКРЕТАР СРЕСКОГ КОМИТЕТА КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ'' 163 . са стилизованом барељефном представом војника са пушком на фронталној страни и поред њега уклесаним текстом.СПОМЕНИК НОБ-а Налази се поред пута Крагујевац – Београд. Рађен је од комада гранита. садржине: ''МАЈА 1943. ДОЂИ ГАЗИШ ЛИ ЈЕ.

СПОМЕНИК СТРАДАЛИМ И НЕСТАЛИМ У II СВЕТСКОМ РАТУ Налази се у школском дворишту. непосредно поред споменика I светском рату. која је са задње стране засечена под косином. а која почива на степенасто компонованом постаменту. Реч је о једноставној црној мермерној плочи. У НАШИМ СРЦИМА ЗАУВЕК ОСТАЛИ РОДБИНА НАСТРАДАЛИХ'' Испод се нижу називи засеока и имена 57 страдалих. /БОЖУРЊА/ . 164 . На фронталној страни су урезани и бело бојени крст.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 13. садржине: ''БЕЗ ТРАГА НЕСТАЛИ У ВРЕМЕНУ ОД 1941-1945 ГОДИНЕ. а испод њега текст.

а до њега је тешко прићи обзиром да су га приватни надгробници у потпуности заградили. на прочељу је атика са крстом. РОД ЗАХВАЛАН НЕК ВАМ ВЕНЦЕ ВИЈЕ.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 14. а испод њега рељефни грб Краљевине СХС између два стуба. Овај монументални споменик срамно је оскрнављен оваквом нелегитимном расподелом парцела. Споменик је данас у очајном стању. ИЗГИБОСТЕ СЛАВОМ КРУНИСАНИ. у облику високог обелиска. слова текста једва су видљива. 165 . садржине: ''ОЈ ЈУНАЦИ ЗНАНИ И НЕЗНАНИ. ШТО ПАДОСТЕ ЗА СРЕЋУ СРБИЈЕ''. У врху споменика.СПОМЕНИК I СВЕТСКОГ РАТА Налази се на сеоском гробљу покрај главног пута. На фронталној страни је текст са именима палих ратника. својевремено обојен жутом бронзом. а сасвим у дну доминантни мотив штита са укрштеним мачевима и текстом. /ВИНЧА/ . Монументални споменик направљен је од белог мермера из не колико делова.

Студија заштите културног наслеђа општине Топола 15. 166 . Омеђен је дрвеном оградом а непосредно крај споменика је и ограда од белих мермерних плоча. закоровљени и са видним оштећењима појединих елемената. све услед људске небриге. преко пута Основне школе у парковски решеном простору. са петокраком и рељефним грбом у врху споменика. /ВИНЧА/ . садржине: ''ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ БОРЦИМА'' ОТАЏБИНЕ И ИЗГРАДЊУ СОЦИЈАЛИЗМА ПАЛИМ Испод следе бројна имена страдалих Споменик као и мали парковски простор у очајном су стању.СПОМЕНИК НОБ-а Налази се у центру села. На главној страни споменика уклесан је текст бојен жутом бојом. у облику високог обелиска. Рађен је од белог мермера.

/ГОРЊА ШАТОРЊА/ . са петокраком од истог материјала на врху. а испод тога: ''ОВАЈ СПОМЕНИК ПОДИЖЕ САВЕЗ БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА УЗ ПОМОЋ ГРАЂАНА СЕЛА ГОРЊЕ ШАТОРЊЕ И ДОЊЕ ТРЕШЊЕВИЦЕ'' 167 . Зидан је од гранита. садржине: ''ВЕРНИ СВОЈОЈ ОТАЏБИНИ.СПОМЕНИК НОБ-а Налази се у центру села у парковски уређеном амбијенту.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 16. На чеоној страни постављена је бела мермерна плоча са уклесаним.'' Следи 27 имена. ПАДОШЕ У НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОЈ БОРБИ И КАО ЖРТВЕ ТЕРОРА 1941-1945. црно бојеним текстом.

/ГОРОВИЧ/ . димензија 1. На средини у врху је линијом урезана звезда петокрака.СПОМЕНИК НОБ-а Налази се на фасади школске зграде испред улаза.60м.00 x 0. Од белог је мермера. а испод ПОДИЖУ ГРАЂАНИ СЕЛА ГОРОВИЧ'' 168 . а испод текст бојен жуто.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 17. садржине: ''СПОМЕН ШКОЛА У ЗНАК СЕЋАЊА И ВЕЧИТЕ ЗАХВАЛНОСТИ ПАЛИМ ДРУГОВИМА У ВЕЛИКОМ ОСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ Следи 12 имена.

ГОДИНЕ У ГОРОВИЧУ'' 169 . садржине: ''ВЕЛИКОМ ДОБРОТВОРУ СВОГА РОДА ЖИКИ ЈЕВТОВИЋУ ЗВАНИ ШИЦКО СТУДЕНТ ПРАВА. ЈУНА 1917. Рађена је од мермера. РОЂЕН 24.СПОМЕН ПЛОЧА НОБ-а. на кући Живанића Налази се на фасади куће Воје Живанића. а на њој је уклесан текст. /ГОРОВИЧ/ .Студија заштите културног наслеђа општине Топола 18.

а на фронталној страни су утиплована слова: ''ЖИВКО ТОМИЋ 1919-1941'' 170 . /ДОЊА ШАТОРЊА/ .СПОМЕН БИСТАЖИВКА ТОМИЋА Налази се поред претходне бисте на главном сеоском тргу Бронзана биста постављена је на витком постаменту.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 19.

У НИЈЕМЦИМА ВЕЧНО ЗАХВАЛНИ САБОРЦИ И ГРАЂАНИ ШАТОРЊЕ'' 171 . /ДОЊА ШАТОРЊА/ .1991. ПОГИНУО 19.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 20.СПОМЕН БИСТА МИОДРАГАСИМИЋА-МИКЕ Налази се на централном сеоском тргу. Бронзана биста постављена је на витком постаменту. садржине: ''СИМИЋ МИОДРАГ -МИКА 1962-1991. а на фронталној страни су утипловани крст и слова текста.11.

Фуге су извучене црвеним малтером. Оба текста обојена су црно. ГОД. ХЕРОЈИ СТЕ БИЛИ ЗА СЛОБОДУ ПАЛИ. садржине: ''ВЕРНИ СВОЈОЈ ОТАЏБИНИ ПАДОСТЕ У НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОЈ БОРБИ КАО ЖРТВЕ ТЕРОРА 1941-1945.-1919. У ЗНАК ТОГА ПОДИЖЕ ВАМ ОВАЈ СПОМЕН МАЛИ''. На левој страни је плоча од белог мермера. Простор испред споменика је од тераца. садржине: ''ЖРТВЕ ЗА НАРОДНО ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ ПАЛЕ У РАТУ ОД 1912. Следе имена палих бораца На плочи из НОБ-а текст. Десно је обелиск од гранита са буктињом од истог материјала и плочом од белог мермера. /ДОЊА ШАТОРЊА/ .СПОМЕНИК НОБ-а И I СВЕТСКОГ РАТА Налази се испред зграде Дома културе у центру села покрај главног пута. на којој је уклесан текст посвећен палим борцима у НОБ-у. ЗАХВАЛНО ПОТОМСТВО ВАС ВЕЧИТО СЛАВИ. бетона и гранита. ОВАЈ СПОМЕНИК ПОДИЖЕ САВЕЗ БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА УЗ ПОМОЋ ГРАЂАНА СЕЛА ДОЊА ШАТОРЊА''.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 21. Зидан је од фугованих плоча белог мермера. 172 . На плочи из I светског рата је текст. посвећена ратницима палим у I светском рату.

што се да закључити на основу урезаног текста. /ЖАБАРЕ/ . на самом изласку из села. Уобичајене обраде. који је у највећој мери тешко читљив. године.КРАЈПУТАШ ЈЕРЕМИЈЕ ЖИВИЋА Налази се поред пута за Наталинце.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 22. Неадвно је покренута иницијатива за његово поновно постављање од стране потомака. у корист обимног текста који се ниже по свим површинама. Подигнут је 1895. 173 . лишен неке значајније орнаментике. Дуго је био заборављен у корову. па је временом пао на земљу.

а дуго је и био заборављен. а типолошки и временски припада 19. 174 . Није познато коме је посвећен. недалеко од старе школске зграде која је порушена. /ЖАБАРЕ/ . Тренутно је у доста лошем стању. поред пута за Горович.Непознати крајпуташ Налази се на месту. Незнатних димензија и орнаментике. веку.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 23. која је углавном нестала захваљујући зубу времена.

XI 1959. 29. САВЕЗ БОРАЦА Н. И СЛУЖЕ КАО СВЕТАО ПРИМЕР МЛАЂИМ ПОКОЛЕЊИМА КАКО СЕ ТРЕБА БОРИТИ ЗА СЛОБОДУ СВОЈЕ ЗЕМЉЕ.О. са мермерном звездом петокраком у врху и жуто бојеним текстом испод ње. Рађена је од белог мермера димензија 0. /ЖАБАРЕ/ .'' 175 . НЕКА УСПОМЕНА НА ОВУ КУЋУ И ЖРТВЕ ПОРОДИЦЕ АЛЕКСИЋ ЖИВЕ У ВЕЧИТОМ СЕЋАЊУ. садржине: ''ОВА ЈЕ КУЋА БИЛА СТЕЦИШТЕ ПАРТИЗАНА.СПОМЕН ПЛОЧА НОБ-а Налази се на кући у којој је било стециште партизана у Жабарима.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 24.Р.80 x 0. У ЊОЈ СУ ОДРЖАВАЛИ САСТАНКЕ ДРУГОВИ КОЈИ СУ РУКОВОДИЛИ БОРБОМ У ОВОМ КРАЈУ. ОНА ИХ ЈЕ ЧУВАЛА У НАЈТЕЖИМ ДАНИМА.50м.

На фронталној страни постављена је плоча од црног мермера.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 25. димензија 0. ЖАБАРИ.VII 1956. Зидана је од масивних камених тесаника. садржине: ''СВОЈИМА ДРАГОЉУБУ. са једном лулом. МИЛИЦИ И ГОСПАВИ. КОЈИ ИЗГУБИШЕ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ЗА ОДБРАНУ СВОЈЕ ЗЕМЉЕ 7. МИША АЛЕКСИЋ 176 .60м.СПОМЕН ЧЕСМА НОБ-а Налази се са леве стране пута Топола – Наталинци.80 x 0. са уклесаним текстом.Г. /ЖАБАРЕ/ .

ГОД. али је његова непосредна околина прилично девастирана приватном градњом. X 1944. Од гранита је са петокраком у врху. /ЖАБАРЕ/ . ГРАЂАНИ СЕЛА ЖАБАРА ПОДИЖУ ОВАЈ СПОМЕНИК И БОРЦИМА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ ИЗ ЖАБАРА КОЈИ ДАДОШЕ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ЗА ОДБРАНУ ОТАЏБИНЕ ОДАЈЕМО ВЕЧИТУ СЛАВУ И ПОШТОВАЊЕ И ТО: Следи 12 имена и година 1946. зиданих од опеке између којих је трава.'' Сам предметни споменик је у добром стању. Око споменика је ограда коју чини осам стубова.СПОМЕНИК НОБ-а И ЦРВЕНОАРМЕЈЦИМА Налази се у центру села поред пута Топола – Наталинци. садржине: ''ПАЛИМ БОРЦИМА ХЕРОЈСКЕ ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ У ЗНАК ЗАХВАЛНОСТИ ЗА СЛОБОДУ КОЈУ СУ ИМ ДОНЕЛИ НА ДАН 10. 177 .Студија заштите културног наслеђа општине Топола 26. На споменику је уклесан текст бојен црно.

а донета је у скорије време из манастира Добрун и постављен на овом месту. настала је у периоду између два велика рата.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 27. На фронталној страни су утиплована златно бојена слова текста. 178 . /ЗАГОРИЦА/ .СПОМЕН БИСТА КАРАЂОРЂА ПЕТРОВИЋА Вајарски рад Драгише Перишића. садржине: ''СПОМЕНИК ПРВОМЕ ЈУНАШТВУ НАЈВЕЋЕГ ЈУНАКА НОВИЈЕГ ДОБА ПОТОЊЕГ ВОЖДА КАРАЂОРЂА ПЕТРОВИЋА ЖИТЕЉА ЗАГОРИЧКОГ ОКО ГОДИНЕ 1780. Почива на високом црном гранитном постаменту.

године. Радовановић'' 179 . ЗАГОРИЦА Подиже Ђорђе П. На фронту је бела мермерна плоча димензија 1. Једноставна грађевина зидана од камених тесаника и са једном лулом за воду. ПОДИГНУТА 1952. а подигнута је 1952. /ЗАГОРИЦА/ . Г.СПОМЕН ЧЕСМА Налази се у центру села. садржине: ''СПОМЕН ЧЕСМА ПАЛИМ БОРЦИМА И ЖРТВАМА ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА ОД 1941-1945.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 28.Г.00x1. са урезаном петокраком у врху и текстом.00м.

ГОДИНЕ ФОРМИРАН ЈЕ I ШУМАДИЈСКИ ПАРТИЗАНСКИ ОДРЕД. На чеоној страни постављена је плоча некада од белог.ЈУЛА 1941. ПРОГЛАС СК КПЈ 22. МИ ТУ БОРБУ ПРИМАМО. и са грбом од истог материјала испод ње.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 29. И ПОЛИТИЧКИМ КОМЕСАРОМ НЕДЕЉКОМ ЖАКУЛОМ. НАРОДНИМ ХЕРОЈЕМ. ЗАМЕНИКОМ КОМАНДАНТА МИЛАНОМ МИЛИЋЕМ. НА ЧЕЛУ СА КОМАНДАНТОМ МИЛАНОМ БЛАГОЈЕВИЋЕМ. /ЈАРМЕНОВЦИ/ .ЈУНА 1941.СПОМЕНИК НОБ-а Налази се у засеоку Поток на месту званом Остенак. данас црног мермера. Зидан је од камених тесаника у облику пирамиде. НАЈБОЉИ СИНОВИ ШУМАДИЈЕ НА ПОЗИВ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ И ТИТА ПОШЛИ СУ У СВЕНАРОДНИ РАТ ПРОТИВ ФАШИСТИЧКИХ ПОРОБЉИВАЧА И ДОМАЋИХ ИЗДАЈНИКА ДА БРАНЕ СЛОБОДУ И ЧАСТ СРПСКОГ НАРОДА – ХЕРОЈСКА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКА БОРБА I ШУМАДИЈСКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА НАПАЈА ПОКОЉЕЊА СВЕТЛИМ ПРИМЕРИМА САМОПОЖРТВОВАЊА И БОРБЕНОСТИ И СЛУЖИ ЗА ВЕЧИТА ВРЕМЕНА КАО ОПОМЕНА СВИМ ЗАВОЈЕВАЧИМА КАКО СЕ НАШИ НАРОДИ БОРЕ ЗА СВОЈУ СЛОБОДУ И НЕЗАВИСНОСТ.70м. садржине: ''КРВОЖЕДНИ ФАШИСТИЧКИ ВЛАСТОДРШЦИ КОЈИ ДРЖЕ У РОПСТВУ СВОЈЕ НАРОДЕ И НАРОДЕ ПОРОБЉЕНИХ ЗЕМАЉА ЕВРОПЕ. На њој је уклесан текст.СЕПТЕМБРА 2009.ГОД А ОБНОВЉЕНО 19.ГОД УЗ ПОМОЋ ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ ОПШТИНСКОГ ОДБОРА СУБНОРА-а И МЕШТАНА ГОРЊЕ ТРЕШЊЕВИЦЕ 180 . димензија 1. НАРОДНИМ ХЕРОЈЕМ. са петокраком на врху од белог мермера. НАМЕТНУШЕ НАМ РАТ ДО ИСТРЕБЉЕЊА. СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈЕ ОСКРНАВЉЕНО 2001.00 x 0.ГОДИНЕ НА ОВОМ МЕСТУ 12.

ПОЛ. /ЈАРМЕНОВЦИ/ . На чеоној страни спомен чесме је једна лула за воду. Рађени су од белог мермера и повезани са клупицом од истог материјала. а испод: МЕСНО УДРУЖЕЊЕ СУБНОР-а И ДРУШ.СПОМЕНИК И СПОМЕН ЧЕСМА НОБ-а Налазе се на обједињеном простору у центру села. као и текстом .Студија заштите културног наслеђа општине Топола 30. садржине: ''ЈАСЕНИЦЕ. садржине: ''БОРЦИМА ПАЛИМ У НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ 1941-1945'' Изнад овга су две спојене мермерне плоче са петокраком у врху и уклесаним именима бораца и жртава рата. ОРГАНИЗАЦИЈЕ 181 . КАД ЈЕ СВУДА БИЛО ПАРТИЗАНА''. СЕЋАШ ЛИ СЕ ОНИХ СЛАВНИХ ДАНА. садржине: ''ПАЛИМ БОРЦИМА НОР-а И ЖРТВАМА ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА ЈАРМЕНОВАЦА. ШТО РУДНИК УМИВАШ. и површинама које су у десном делу глачане. МАНОЈЛОВАЦА И ГУРИШЕВАЦА'' Следи 36 имена. На другој страни мермерни плошни споменик компонован из неколико плоча са уклесаним текстом. а у левом мермер рустичније обрађене и са уклесаним текстом. ВОЈКОВЦА.

/ЈАРМЕНОВЦИ/ . Једноставног је облика у виду обелиска од сивог гранита.СПОМЕНИК ПАЛИМ ПАРТИЗАНИМА 1912-1920. страдале у ратовима од 1912-1920. у врху је исклесан крст. а испод њега текст. постављен унутар опсега омеђеног малим стубовима и оградом. 182 .године. На фронталној страни.године у знак сећања на ратнике из овог краја. Налази се у црквеној порти а подигнут је 1926. садржине: ''СПОМЕН ЗА ВЕРНОСТ КРАЉУ И ОТАЏБИНИ'' Испод се налазе бројна имена ратника страдалих у ратовима која испуњавају све површине споменика.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 31.

30 x 1. На фронту је некада носила мермерну спомен плочу непознате садржине. 183 .10м. Спомен чесма је у лошем стању као и њена околина. и потпуно је дисфункционална.СПОМЕН ЧЕСМА НОБ-а Познатија је као Заркића чесма. али са могућношћу обнове.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 32. које више нема. обзиром да се налази у том засеоку. /ЈУНКОВАЦ/ . Монолитна бетонска маса облика квадра са рисованим ивицама димензија 2.

Зидан је од бетона и са црном мермерном плочом на фронту са фотографијама на порцелану и урезаним бело бојеним текстом. /ЈУНКОВАЦ/ . а испод: 6. а поједини споменички елементи. X 1985 ЈУНКОВАЦ САВЕЗ БОРАЦА И МЕШТАНИ Спомен чесма и парковски простор у потпуности су девастирани и закоровљени услед небриге. садржине: ''ОРГАНИЗАТОРИ И САРАДНИЦИ НОПА ЈУНКОВЦА ПОБИЈЕНИ 1941-1943.'' Следи шест имена.СПОМЕН ЧЕСМА НОП-а Налази се у парковски конципираном простору. уништени. Реч је о једноставном предметном споменику форме обелиска изнад правоугаоног постамента са малом петокраком. нарочито у партеру. 184 .Студија заштите културног наслеђа општине Топола 33.

'' 185 . Рађен је од камена и тераца. /ЈУНКОВАЦ/ . димензија 1. На чеоној страни је плоча од црног мермера. на којој је уклесан текст.'' Следи 38 имена. Простор око споменика поплочан је каменим плочама.– 945.00 x 0.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 34. ГОД.СПОМЕНИК НОБ-а Налази се у дворишту основне школе. садржине: ''ПАЛИМ БОРЦИМА И ЖРТВАМА ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА 1941.75м. а испод тога: ''ГРАЂАНИ СЕЛА ЈУНКОВЦА 1965. а по ивици три клупе од бетона.

а посвећена је „палим борцима за одбрану своје земље од 1914 до 1918. Друга плоча налази се на бетонском постаменту.“ На њој је уклесано 29 имена палих бораца Клоке. године.спојених малтером.СПОМЕНИК НОР. налазе се два споменика посвећена изгинулима у Првом светском рату и НОР-у. величине 200х83 цм.“ На њој је урезано 126 имена палих бораца из села Клоке.а И ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА У парку у центру села.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 35. величине 55х95 цм. такође од црног мермера. 186 . налази се спомен плоча од црног мермера. Простор око споменика ограђен је металном оградом. /КЛОКА/ . Спомен плоча је посвећена „палим жртвама и борцима фашистичког терора 1941 – 1945. На првом који је направљен од камених квадера неједнаких величина.

од белог је мермера димензија 1. По средини при врху уклесана је петокрака бојена црвено. садржине: ''ПАЛИМ УЧЕСНИЦИМА У НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОЈ БОРБИ И ЖРТВАМА ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА ИЗ СЕЛА КРЋЕВЦА 1941-1945.ГОДИНЕ САВЕЗ БОРАЦА НОР-а КРЋЕВАЦ'' 187 . а испод текст.80м.ЈУЛИ 1956. а испод: '' 7.20 x 0. /КРЋЕВАЦ/ .Студија заштите културног наслеђа општине Топола 36. бојен црно.СПОМЕН ПЛОЧА НОБ-а Налази се на згради школе.'' Следи 30 имена.

1858. М. У горњем делу на главној страни.СЕПТЕМ.ГОД. са једном лулом. Зидана је од масивних камених блокова. уграђена је плоча од белог мермера са уклесаним текстом. Налази се у живописној дубодолини близу центра села.K. /КРЋЕВАЦ/ .'' 188 .Z.N.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 37.СПОМЕН ЧЕСМА КНЕЗА АЛЕКСАНДРА КАРАЂОРЂЕВИЋА Стара чесма представља једну од најстаријих у овом крају. садржине: ''ОВАЈ ИСТОЧНИК ЛАДНИЈ ПОДИЖЕ АЛЕКСАНДEР КАРАЂОРЂЕВИЋ КЊАЗ СРБСКИЈ 29.X.

189 .СПОМЕН ЧЕСМА НОБ-а Налази се на скрајнутом месту села у потезу који се зове Змајевац. у великојх мери зарасла у коров.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 38. /ЛИПОВАЦ/ . и текстом испод. Рађена је од бетона са две луле.ОСЛОБОДИЛАЧКОЈ БОРБИ И ТО: Следи 11 имена палих бораца: Данас је доста девастирана и запуштена. садржине: ''ОВУ ЧЕСМУ ПОДИЖЕ ЈУГОСЛОВЕНСКА АРМИЈА КАО СПОМЕН БОРЦИМА СЕЛА ЛИПОВЦА КОЈИ СУ ПАЛИ У НАР. а поједини канали запушени. тако да се вода излива ван ње. На чеоној страни постављена је бела мермерна плоча са уклесаном звездом петокраком у врху.

у балканским ратовима 43. а у НОБ-и 7 имена погинулих ратника. 190 . са једном лулом на главној страни и металним словима који исписују текст.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 39. Споменик је запуштен.СПОМЕН ЧЕСМА НОБ-а Налази се поред асфалтног пута Топола-Јарменовци. /МАНОЈЛОВЦИ/ . садржине: ''БОРЦИМА НОБ-а И ЖРТВАМА ФАШИЗМА 1941-1945'' Испод текста следе имена погинулих . Рађена је од спојених комада камена. обрастао маховином и не може да му се приђе од грања и велике траве.

ДРАГУТИН РАДИШИЋ лекар За успомену на своје драге родитеље РАДОЈА и АНИЦУ Волели су свој крај. утопљених у малтер.. налази се на централном прочељу чесме и на њој пише: „ За владе њ. Чесма je сазидана од камених квадера пешчара.СПОМЕН ЧЕСМА Спомен чесма подигнута у време владавине краља Александра Првог Карађорђевића. Драгутин Радишић у спомен својим родитељима. /МАСКАР/.в. величине 100 x 60цм. Спомен плоча је од белог мермера. Подигао је др. краља Југославије АЛЕКСАНДРА I КАРАЂОРЂЕВИЋА Овај скромни споменик је подигао у своме родном месту Др. са његовим мајем Ко његове магле. ветрове и кише И мада их нема међу нама више Њине душе и сад лебде овим крајем“ MCMXXX 191 .Студија заштите културног наслеђа општине Топола 40. Са обе стране. симетрично од изворишта . направљене су бетонске плоче за седење.

СПОМЕНИК НОБ-а Споменик се налази крај главног пута који пролази кроз село. спојених малтером. 192 . године. до 1918. Једна је посвећена борцима палим у Балканским ратовима од 1912.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 41. /МАСКАР/. На њему се налазе две спомен плоче (једна поред друге) од црног мермера. а друга борцима палим у НОБ-у. Направљен је од масивних камених квадера.

на врху споменика. Споменик треба очистити.СПОМЕНИК ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА У центру села Наталинци. 193 .а испод њега текст. чинећи тако ограду споменика. постављени су правоугаони стубићи од мермера. 1913. у рељефу је исклесан грб Србије.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 43. на гранитном постаменту налазе се године – 1912. По ивици бетонираног простора око споменика. а девастиране клупе постављене око споменика заменити новим. /НАТАЛИНЦИ/ . На гранитном постаменту постављена је четвороугаони споменик од белог мермера у облику прирамиде. БЛАГОДАРНИ НАТАЛИЧАНИ. налаузи се споменик изгинулим борцима Првог светског рата. Такође са све четири стране постамента налазе се имена изгинулих бораца.'' На истој страни. на раскрсници путева за Павловац и Шуме. Са чепоне старне . 1914 и испод сваке имена бораца који су изгинули тих година. који гласи: ''ПАЛИМ БОРЦИМА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ У РАТОВИМА ОД 1912 – 1919 ГОД. спојени гвозденим ланцима.

Плоча је од белог мермера.СПОМЕНИК НОБ-а И БИСТА ХЕРОЈА МИЛАНА БЛАГОЈЕВИЋА Комплекс од три спомен обележја налази се на раскрсници путева за Рачу и Паланку. БОРЦУ I ШУМАДИЈСКОГ ОДРЕДА КОЈИ ПОГИБЕ 1943. са уклесаном петокраком на врху и текстом: ''СМЕДЕРЕВАЦ ПАЈИ. ГОД. утиснута у масивни. У БОРБИ ПРОТИВ ФАШИСТИЧКИХ ОСВАЈАЧА У ОДБРАНИ НТАЛИНАЦА НЕПОЗНАТОМ ОФИЦИРУ ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ КОЈИ ПОГИБЕ 1944.. налази се још једна Спомен плоча. Благојевића. ГОД. на простору који је парковски решен. АПРИЛА 1941 ГОД. на четвороугаоном постаменту. на четвороугаоном постољу од камених квадера утиснутих у малтер. Са леве стране од бисте. и на њој је уклесан и обојен у црно следећи текст: 194 . грубо обрађени камен. налази се масивни грубо обраћени камен са утиснутом мермерном правоугаоном плочом у средини. НЕПОЗНАТОЈ ДРУГАРИЦИ КОЈУ СТРЕЉАШЕ ЧЕТНИЦИ 1943 ГОД. величине 80х130 цм. Плоча је направљена од белог мермера.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 44. /НАТАЛИНЦИ/ . 21 НЕПОЗНАТОМ ВОЈНИКУ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ КОЈИ ИЗГИБОШЕ 12. У БОРБАМА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ НАТАЛИНАЦА'' На десној страни од бисте М.

БОРЦИ НОВЈА: (следе имена 23 погинула борца) ЖРТВЕ ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА ( следе 13 имена убијених мештана села) ВОЈНИЦИ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ (следе 5 имена изгинулих бораца)'' Измећу ових спомен обележја налази се Спомен биста народног хероја Милана Благојевића. Испод бисте је уклесан текст: ''МИЛАН БЛАГОЈЕВИЋ. постављен је четвороугаони стуб од сивог мермера и на њему бронзана биста Милана Благојевића. На тростепеном гранитном постаменту. КОМАНДАНТ I ШУМАДИЈСКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА. СЛОБОДУ ОТАЏБИНЕ ВОЛЕО ЈЕ ИЗНАД СВЕГАОТАЏБИНА МУ СЕ ОДУЖУЈЕ НАРОД ШУМАДИЈЕ'' Потребно је боље одржавање овог парковског простора. НАРОДНИ ХЕРОЈ 1905 – 1941. 195 . ГОД.Студија заштите културног наслеђа општине Топола ''СПОМЕН ПЛОЧА ПАЛИМ НАТАЛИНЧАНИМА У НАРОДНОЈ РЕВОЛУЦИЈИ 1941-1945.

чије се место погибије незна.КРАЈПУТАШ Овај изузетно леп и добро очуван крајпуташ представља меморију на војника Животу Живковића.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 45. док је на другој плиткорељефни приказ војника. Овај споменик је један од најрепрезентативнијих крајпуташа у ширем окружењу. и треба наставити са његовим одржавањем. Уклесани текст на једној страни управ о томе и говори. типичан за крајпуташе. Површине споменика су декорисане бројним вегетабилним мотивима. /ОВСИШТЕ/ . као и једним геометризованим крстом. 196 .

садржине: ''ОВА СПОМЕНПЛОЧА ПОСТАВЉЕНА ЈЕ ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ СТОГОДИШЊИЦЕ ПОСТОЈАЊА И РАДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У ОВСИШТУ 1852-1952 КАО СИН УЧИТЕЉА У ОВОЈ КУЋИ СЕ РОДИО 1873. РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ. /ОВСИШТЕ/ . ДОМАНОВИЋА Бела мермерна плоча димензија 80x55 са црно бојеним уклесаним текстом.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 46. ЗНАМЕНИТИ СРПСКИРЕАЛИСТИЧКИ ПРИПОВЕДАЧ И САТИРИЧАР'' 197 .ГОД.СПОМЕН ПЛОЧА НА РОДНОЈ КУЋИ Р.

РАТУ 1941 – 1945. ИЗРАЂЕНА 1962.60м.год.ГОД. ОБНОВЉЕНА 2008.50 x 0.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 47. И ЖРТВАМА ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА 14.ГОД ГРАЂАНИ СЕЛА ОВСИШТА'' Нова плоча постављена је на место старе.ГОД. недалеко од цркве. Зидана је од камена и бетона са једном славином. садржине: '' СВИМ ПАЛИМ БОРЦИМА И ЖРТВАМА У II СВ. садржине: ''ПАЛИМ БОРЦИМА У НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ ОД 1941 – 1945.год ГРАЂАНИ СЕЛА ОВСИШТА'' 198 .СПОМЕН ЧЕСМА НОБ-а Налази се у центру села поред главног пута. На фронталној страни стајала је плоча (уништена) је од црног мермера. /ОВСИШТЕ/ . али са крстом у врху и новим текстом. X 1962. димензија 0. са уклесаним текстом.

а на задњој страни плитко уклесан једва видљив орнамент.СПОМЕНИК ИЗГИНУЛИМ БОРЦИМА 1912-1918.ГОД'' Следе бројна имена палих.год. СПОМЕН ИМ ПОДИЖУ ФАМИЛИЈЕ СВОЈЕ ХЕРОЈИ СУ БИЛИ И СЛАВНО ПАЛИ ЗА ОТАЏБИНУ СВОЈУ ЖИВОТ СУ ДАЛИ. укрштене две пушке. СЛАВА ИМ. 1920.'' 199 .Студија заштите културног наслеђа општине Топола 48. Налази се у порти цркве са њене североисточне стране. а испод: ''ДИЧНИ ЈУНАЦИ ШТО ОВДЕ СТОЈЕ. На прочељу је уклесан текст бојен црно. садржине: ''СПОМЕН ИЗГИНУЛИМ БОРЦИМА СЕЛА ОВСИШТА ОД 1912 – 1918. /ОВСИШТЕ/ . на бочним странама скромни апстраховани мотиви. Направљен је од белог венчачког мермера у форми високог обелиска. На врху је крст са препознатљивим орнаментима виолинских кључева.

СПОМЕН ПЛОЧА НЕСТАЛИМА У II СВЕТСКОМ РАТУ Налази се на згради Месне канцеларије. 200 .Студија заштите културног наслеђа општине Топола 49. а постављена је у новије време. Црна мермерна плоча са уклесаним. садржине: ''ОВО ЈЕ СПИСАК НАШИХ НАЈРОЂЕНИЈИХ КОЈИ НЕСТАДОШЕ У НЕСРЕТНИМ ВРЕМЕНИМА ОД 1941-1945'' Испод су 53 имена несталих. бело бојеним текстом. /ПЛАСКОВАЦ/ .

што упућује на рад вероватно истог аутора..Студија заштите културног наслеђа општине Топола 50. на прочељу је атика са крстом. У врху споменика. готово истоветан споменику из Винче. садржине: ''СА ЛИТИЦОМ ОВОМ СЈАЈ ВАШИХ ДУША УГАСНИЈО НИЈЕ ОН ОДЕ К'НЕБУ ДА ЉУБАВЉУ НОВОМ МИЛО СРПСТВО ГРИЈЕ.'' Испод овог текста уклесана су у низу многобројна имена ратника. а испод њега рељефни грб Краљевине СХС између два стуба. Монументални споменик направљен је од белог мермера у облику високог обелиска. На задњој страни је плитко уклесан једва видљив орнамент. Налази се у дворишту основне школе покрај главне сеоске раскрснице.. а на фронталној страни текст. /ПЛАСКОВАЦ/ . а сасвим у дну на споменичкој стопи текст. укрштене две пушке. садржине: ''ЈУНАЦИМА ПАЛИМ ЗА ОТАЏБИНУ И ВЕРУ У РАТОВИМА 1912-1920. БЛАГОДАРНЕ ПОРОДИЦЕ И ГРАЂАНИ'' 201 .СПОМЕНИК ПАЛИМ РАТНИЦИМА 1912-1920.

зарасло у траву и грање. нађена је бачена спомен плоча од белог мермера. У муљу. На масивним каменим обелисцима правоугаоног облика.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 51. године.Станке и Радмиле. направљеног од камења различитих димензија. уклесана су имена убијених: мајке Даринке и ћерки. налазе се спомен чесма изгинулима у НОБ-у и масивни камени квадери који обежавају место смрти Даринке Радовић и њене две ћерке. поред главног пута који води кроз село Рајковац. год. посвећена изгинулим борцима села Рајковац у Народно ослободилачком рату 1941-1945. /РАЈКОВАЦ/ . на којој су исклесана имена погинулих бораца тог села. Ово Спомен обележје налази се у јако лошем стању. Потребно је уредити и одржавати овај споменички комплекс. Спомен чесма је посвећена борцима изгинулим у НОБ-у од 1914. Некада се ова плоча налазила у средини централног платна чесме. такође санирати и вратити на старо место бачену спомен плочу од белог мермера. 202 . до 1945.СПОМЕН КОМПЛЕКС НОБ-а У парку. где се налази чесма. На врху чесме постављена је спомен плоча од црног мермера. испод самог извора воде.

године. /РАЈКОВАЦ/ . На њој се налазе 54 имена и текст : ''ОВУ СПОМЕН ПЛОЧУ ПОДИГОШЕ ГРАЂАНИ: СЕЛА РАЈКОВЦА. димензија 80x109 цм.СПОМЕН ПЛОЧА НОБ-а Спомен плоча је из 1930. СР.'' Потребно је исклесана слова обојити да би се текст могао да прочита.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 52. Посвећена је борцима изгинулим у ратовима од 1912. лучно засведена. од сивог је мермера.. ЈАСЕНИЧКОГ БАНОВИНЕ ДУНАВСКЕ ПО ЖЕЉИ ГОСПОДИНА МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ БОЖЕ МАКСИМОВИЋА У 1930 ГОДИНИ. до 1918. године. налази се на новосаграђеној кући. 203 .

На плочи је уклесан текст бојен црно.П.О. рађена је од белог мермера димензија 1.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 53.80м.'' Следи 22 имена палих бораца и народних хероја. а испод тога: ''7. ЈУЛИ 1955.СПОМЕН ПЛОЧА НОБ-а Налази се на згради задружног дома у Светлићу. ГОД.Р. /СВЕТЛИЋ/ .Н.'' 204 .20 x 0. СВЕТЛИЋ С. садржине: ''ЈУНАШТВО ПАЛИХ БОРАЦА КОЈИ СУ СЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ БОРИЛИ ПРОТИВ ФАШИСТИЧКОГ ОКУПАТОРА И ДОМАЋИХ ИЗДАЈНИКА И ДАЛИ ЖИВОТЕ ЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКУ ЈУГОСЛАВИЈУ НЕКА БУДЕ ПРИМЕР ПОКОЛЕЊИМА КАКО СЕ ЧУВА И БРАНИ НЕЗАВИСНОСТ И СЛОБОДА СВОЈЕ ДОМОВИНЕ.

Површине споменика су декорисане плиткорељефним приказима војника. Ови изузетно лепи. /ТОПОЛА СЕЛО/ . Представљају репрезентативние крајпуташе складно уклопљене у амбијент и треба наставити са њиховим одржавањем. вегетабилним мотивима и геометризованим крстовима.ДВА КРАЈПУТАША Налазе се одмах иза спомен чесме “Деспотовица“ са којом чине јединствен споменички ансмбал. 205 . мада слабије очувани крајпуташи представља меморију на војнике чија имена је тешко разазнати на основу текста са прочеља.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 54. типичним за крајпуташе.

/ТОПОЛА СЕЛО/ . градње и обнове. као и две плоче од белог мермера из различитих времена. покрај старог пута Топола – Аранђеловац. Зидана је алтернацијом тесаног гранита и бетона.Катари на из Русие управи тељка добара књаза Александ ра Карађорђевића а за спомен умрлих срод: а нарочито јединог сина Никола ја као и мужа Петра'' На другој белој мермерној плочи из времена обнове стоји текст.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 55. Текст на старијој мермерној плочи гласи: ''Оваи источник подиже г.год. са једном лулом на предњој страни. садржине: ''ТОПОЛА ОВУ СУ ЧЕСМУ ОБНОВИЛИ КРАЉЕВСКА БАНСКА УПРАВА ДУНАВСКЕ БАНОВИНЕ-НОВИ САД и ЦЕНТРАЛНИ ХИГИЈЕНСКИ ЗАВОД-БЕОГРАД 1935.СПОМЕН ЧЕСМА ''ДЕСПОТОВИЦА'' Налази се у блзини Тополе. 206 . Са стране су две камене клупе а мало даље и корита за прање веша и напајење стоке.

ГОРЊА/ . ЈЕЛЕНИЋ 1894-1943'' 207 . ЈЕЛЕНИЋА Бронзана биста постављена је на витки постамент на чијој је предњој страни урезана петокрака а испод словима исписано: ''МИЛУТИН С.СПОМЕН БИСТА МИЛУТИНА С.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 56. /ТРНАВА.

ЗА РОД И СЛОБОДУ. ГОРЊА/ .'' 208 . СПОМЕН ПОДИЖУ ЗАХВАЛНЕ ПОРОДИЦЕ И ГРАЂАНИ ОПШТИНЕ ТРНАВСКЕ 23. са решењем у облику портала.Г.Г. Она носи мали крст а на фронталној страни орнаментисани грб Краљевине СХС и круну.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 57. садржине: ''ПАЛИМ БОРЦИМА У РАТОВИМА 1912-1918. На унутрашњим површинама исписана су бројна имена палих ратника. а на атици је уклесан текст. Рађен је од белог венчачког мермера.СПОМЕНИК I СВЕТСКОГ РАТА Овај монументални споменик налази се у црквеној порти непосредно испред улаза. /ТРНАВА.VII 1922. са атиком на врху.

Рађен је од масивног комада гранитног тесаника. садржине: ''ПАЛИМ БОРЦИМА И ЖРТВАМА ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА 1941-1945. а испод тога: ''ГРАЂАНИ ГОРЊЕ ТРНАВЕ 1965.55м.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 58. са текстом. На предњој страни споменика фиксирана је бронзана плоча димензија 0.50 x 0.'' Следе имена палих бораца. /ТРНАВА ГОРЊА/ . постављен у парковски уређеној околини са поплочаним партером.ГОДИНЕ 209 .СПОМЕНИК НОБ-а Налази се у дворишту Основне школе.

припада позном 19. веку.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 59.СПОМЕНИК КРАЈПУТАШ Неможе се са прецизношћу рећи коме је посвећен. Судећи према типологији и инскрипцији на површинама. 210 . обзиром да је зарасао у коров и тешко га је у целини и детаљно сагледати. /ТРНАВА ДОЊА / .

Судећи према типологији и инскрипцији на површинама. 211 . припадају позном 19. Не може се са прецизношћу рећи коме су посвећени. /ШУМЕ / .Студија заштите културног наслеђа општине Топола 60. обзиром да су зарасли у коров и тешко их је у целини и детаљно сагледати. недалеко од раскрснице која води ка цркви.ДВА КРАЈПУТАША Налазе се покрај главног сеоског пута. веку.

године на фасаду школске зграде. ГРАЂАНИ СЕЛА ШУМА 212 . на школи Бронзана дводелна плоча постављена је 1955.ГОД.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 61.СПОМЕН ПЛОЧА. а посвећена је погинулим ратницима Балканских ратова и жртвама фашистичког терора у II светском рату. следи 88 имена погинулих бораца у Балканским ратовима из овога села. Испод уводног текста посвете. као и 13 имена жртава фашистичког терора. /ШУМЕ/ . Сасвим у дну: 1955.

маја. То је заправо мермерна црна плоча димензија 0.СПОМЕНИК ЖИВАДИНА АКСЕНТИЈЕВИЋА Налази се покрај сеоског макадама који води од Шума ка Горовичу. 54 Г. садржине: ''ЖИВАДИН АКСЕНТИЈЕВИЋ Ж. инкорпорирана у бетонску масу нимало естетски уобликованог споменика.68x0.88м.Г. управо на овом месту. 213 . На њој су фотографија и бело обојени звезда петокрака и текст.Студија заштите културног наслеђа општине Топола 62. ЖЕНА ЛЕПОСАВА'' Испред ње постављена је нова плоча у знак 100 година од првог одржавања прославе 1. ДАДЕ ЖИВОТ ЗА СЛОБОДУ СПОМЕН ПОД. /ШУМЕ/ .+ 1942.

Студија заштите културног наслеђа општине Топола СЕПУЛКРАЛНИ СПОМЕНИЦИ 214 .

прилично уједначене декоративне пластике. али су истовремено. био је и сахрањивање око цркава.Студија заштите културног наслеђа општине Топола Сепулкрални споменици Трагајући за континуитетом развоја сеоских гробаља на ордручју општине Топола. Поред ове поделе могу се дефинисати и по хронолошком редоследу. основно обележје остатака сепулкралне уметности уопште. ипак је занимљива са аспекта етнографског изучавања. јесте да они дуго негују традицонализме у свом обликовању (у размаку од стотину и више година). чији су разлози многоструки последица непланског деловања. у форми равнокраког крста са или без радијалних завршетака.. робуснији. пропадање старих споменика који су често тонули у земљу а околне парцеле следиле тај облик услед слегања тла. што је и најчешће у овом случају.итд. што отежава проблематику смене типова. Посебну. а натписи на њима неразговетни.века. што је са порастом популације било практично неизводљиво..обелиске. Исклесани су најчешће од камена пешчара. века мада се по стилском изразу могу сматрати старијима. фино обрађени. Разлози су .." Тако долази до формирња гробљанских површина.итд. пуно је оних који су поломљени и разбацани по парцелама. а 1891. већих димензија.. плитко урезани стилизовани крстови у облику цвета дрена који у основи опонашају крст св. године и забрањено повељом која каже "да се у цркви и око ње могу сахрањивати само чланови владалачког дома.урезани зракасти и грчки крстови. Могу бити са уклесаним ликовима или без њих.Крстове. Нажалост. услед перманентног понављања раније стечених клесарских и ликовних искустава. навике и естетику везану за овековечавање покојника у камену. слегање и померање тла... Чест обичај у нашим крајевима. штетни утицаји човека. Долазећи из својих прапостојбина у Шумадију.. Ова гробља су добијала своја званична имена према крају или засеоку у коме се налазе. На овом простору су најбројни крстови од камена пешчара. са врло складним постољима. чији корени сежу у далеку прошлост. не можемо а да се не осврнемо на историјске чињенице које су условиле такве околности. обзиром да је свако време носило своје специфичне манире.Андреје. усправне правогаоне надгробнике са рељефном или пластичном главом мушкарца на врху. Међутим. али и лошије очувани. . Према облику. карактеристичне за студеничке мермерне споменике. усправне споменике који се сужавају ка врху и формирају пирамидални облик. који на већини гробаља представаљају најстарије материјалне остатке.стеле. Већим делом потичу из средине 19.надгробнике настале средином 19. небрига. запуштеној зони гробљанског простора. проблеми са међама. Не ретко ови споменици својом клесарском и ликовном обрадом плене и представљају изузетне примерке каменорезачке делатности. камене надгробне споменике на овом простору можемо систематизовати у три основне групе: . или капићима и крстовима. Хронолошки и типски споменике на простору нашег истраживања могуће је поделити на: . данас у најлошијем стању. људи су доносили са собом и своје обичаје. баш они. .. Најчешће су груписани заједно у некој "посебној". Обе варијанте имају представе геометријских мотива. али и појединачно између модернијих гробова. Мотиви који се јављају у овој групи најстаријих споменика углавном прате старију и већ одомаћену орнаментику . барељефну 215 . махом неправилног облика. а исто тако и онај ко је цркву подигао. затим јако стар христолошки мотив "Адамове главе".деловање атмосферилија. Најчешће датују са почетка двадесетог века али се јављају и касније. Орнаментална обрада иако доста сведена. њихов зачетак и позиционираност у простору.

традиционална решења у обради надгробних споменика су поново пронашла пут до заинтересованих наручиоца. у виду симбиозе са модернијим решењима преузетих из "варошке" средине. који се природно надовезују на споменике претходног периода. са карактеристичним обликом пирамидалног обелиска. као једна од главних карактеристика обраде споменика сепулкралног карактера овога доба јесу нови пластични узори обраде споменика оличени у претрпаној декоративности. Интересантну појаву.плитко или дубоко тордирани стубићи који носе лучну и двоструко лучну профилацију. али и хришћански мотив цвета крина. капитално наслеђе овог времена представљају породичне гробне капеле које су по сеоским гробљима веома ретке. мада далеко мање него у суседним областима. у орнаменталном смислу. а понегде се завршавју и минијатурним капителима. стела и обелиска. представљају плитко урезане сцене распећа. У обради се примећује далеко већа слобода у избору облика и мотива. Поред. Повремено се следе узори увежени са других извора и традиција. Најзаступљенија форма споменика овог периода јесте вертикално постављена правоугаона плоча која се у врху завршава мање или више фино профилисаним крстом. касније је веома учестало аплицирање фотографије покојника. Код ових споменика је декоративна пластика често пренатрпана и неукусна па чак и у сферама кича... Пободени су директно у земљу. Временом ови споменици добијају и постамент. вегетабилни мотиви магијског карактера (вреже. То су мањи равнокраки грчки крстови клесани углавном од белог мермера најчешће довоженог из околине студенице..). а касније. али и са њима асимилују. Оно по чему се сеоска гробља овог периода разликују од градских. На сеоским гробљима. јесте много јачи израз традиционалног у основном обликовању.. Понегде је та сиромашна декорација сведена на плиткорељефну геометријску орнаментику (биљни преплети. сада се подижу споменици различитих форми монолита. мали венчићи у чијем је средишту суза. са текстом исписаним на чеоној страни. Текст на чеоној страни обично је засведен луковима који се са обе стране ослањају на фланкирајуће стубиће различитих профилација. надгробници међуратног периода. свевидећег ока . или једноставне лукове којима је засведен текст или фотографија покојника на прочељу. лозице). ипак нису доживели ширу употребу. различитог квалитета обраде и степена очуваности. лишене или једва наглашене орнаментике.итд. Међутим има и оних скромних примерака који се могу похвалити доста складним решењем.века до двадесетих година 20. већ традиционалних облика крстова. захваљујући јаком традиционализму и отпору средине. доста скромни споменици. овакви споменици су постали карактеристична форма каменорезачке уметности. наставиће своје егзистирање и у овом периоду. и текстови српскословенске редакције. гирланде. често разбацани по другим парцелама. Такви. итд. 216 . Један неограничен спектар облика и идеја може се срести на надгробницима овога времена.. Посебно. На појединим гробљима сусрећу се и споменици такозване "студеничке клесарске школе". Скромни мермерни споменици такозване "студеничке клесарске школе". и након њега. без икаквог постамента. Уочи Првог светског рата. углавном су у лошем стању. Најчешће затичемо . обелиска са вегетабилном орнаментиком. и фотографију покојника у медаљону која ће у потоњим деценијама постати уобичајена појава.. надгробнике настале од средине 19. Међутим. века. плитко урезана распећа. очувана до данашњих дана.Студија заштите културног наслеђа општине Топола - - орнаментику представљају бордуре у виду пластичних орнаменталних трака по ободу крстача.

Стари надгробници на гробљу Јасиковац 20. Својим мултидисциплинарним културолошким својствима посебно се одликују следеће сепулкралне целине: 1. Ово се посебно односи на оне најстарије надгробнике настале у 19. /Павловац/ . /Липовац/ . /Белосавци/ .Стари надгробници на сеоском гробљу 29. али стиче се утисак да је то због чињенице да још увек има живих наследника који се о њима старају.Стари надгробници на сеоском гробљу 24. /Маскар/ .Стари надгробници на сеоском гробљу 15.Стари надгробници на сеоском гробљу 17. /Доња Шаторња/ . /Мнојловци/ . /Горович/ . Наиме. већина надгробника из ових група је поломљена. тако да се услед нечиткости натписа на њима и не зна коме су били намењени. и до двадесетих година 20. скрајнута у запуштене делове гробља или извађена са места на којима су покојници сахрањени.Стари надгробници на ''Арнаутском гробљу'' 9.Стари надгробници на сеоском гробљу 25.Стари надгробници на сеоском гробљу 27. забрињавајућа је чињеница да постоји негативан однос данашњих генерација према њима. века. /Овсиште/ .Стари надгробници на сеоском гробљу 12. /Жабари/ . /Клока/ .Стари надгробници и капела на сеоском гробљу 7. /Горња Шаторња/ .Стари надгробници на сеоском гробљу 23. /Мнојловци/ .Стари надгробници на сеоском гробљу 18. /Војковци/ . /Јарменовци/ . Поред тога што су деловањем зуба времена и атмосфералија у великој мери девастирани.Стари надгробници на сеоском гробљу 22. /Светлић/ .Стари надгробници на сеоском гробљу 26. /Наталинци/ . Свест о потреби очувања најстаријих надгробника. /Јунковац/ . /Трнава Горња / .Стари надгробници на сеоском гробљу 16.Стари надгробници на сеоском гробљу /Винча/ . /Крћевац/ .Стари надгробници на сеоском гробљу 13.Стари надгробници на сеоском гробљу 6. /Рајковац/ .Стари надгробници на сеоском гробљу 28. /Божурња/ . /Пласковац/ .Стари надгробници на гробљу Осрња 21.Стари надгробници на сеоском гробљу 8. на незавидном је нивоу.Стари надгробници на сеоском гробљу 2. /Доња Шаторња/ .Стари надгробници на сеоском гробљу-утврђени за споменик културе 217 . /Загорица/ .Стари надгробници и капела на сеоском гробљу 14. као и другде. /Јунковац/ .Студија заштите културног наслеђа општине Топола Опште стање споменичког фонда на сеоским гробљима у општини Топола је незадовољавајуће.Стари надгробници на сеоском гробљу 10. /Шуме/ . /Овсиште/ . /Блазнава/ . Они су очуванији од претходних.Стари надгробници на сеоском гробљу 4.Стари надгробници на сеоском гробљу 19. Када су у питању надгробници из међуратног периода. ситуција је знатно боља. већ и из поштовања према прецима. не само због њихове културно-историјске вредности. /Гуришевци/ .Стари надгробници на сеоском гробљу 3.Стари надгробници на сеоском гробљу 5.Стари надгробници на сеоском гробљу 11.

Студија заштите културног наслеђа општине Топола ГРАФИЧКИ ПРИЛОГ 218 .

Студија заштите културног наслеђа општине Топола 219 .

Студија заштите културног наслеђа општине Топола 220 .

Студија заштите културног наслеђа општине Топола 221 .

Студија заштите културног наслеђа општине Топола 222 .